*

Ађ-=473?Ј??Њ

Мајкл Паларе
БАЛКАНСКЕ ПРИВРЕДЕ ОКО 1800. ДО 1914. ГОДИНЕ
ЕВОЛУЦИЈА БЕЗ РАЗВОЈА
 Библиотека Наука

Економска едиција

Уредник
Бошко Мијатовић

Главни и одГоворни уредник

Слободан Гавриловић

На корици
Пиротски ћилим из колекције Етнографског музеја у Београду
//

Мајкл Паларе

Балканске привреде
око 1800. до 1914. године
Еволуција без развоја

П ревео
Александар Стевановић

СЛУЖБЕНИ
ГЛАСНИК
УИИВЕРЗИТЕТСКА Б-1БДМ0 ГЕКА
ХВЕТОЗАР МАРКОВ1<Ђ‘-оЕОГРАД

и. Гр. I,

Изворник
М1сНае1 Ра1а1ге1
ТНе Ва1кап есопотгев с. 1800-1914
Еуо1иИоп т(кои1 с!еуе1ортеп1

Кг$Т риђНбћес! ћу Сатћг1с1§е 1Јтуег$Иу Рге$$ 1997

Соруп§ћ1 © Уе$па Ра1аЈге11997

Соруп§ћ( © за српско издањ е ЈП Службени Јласник, 2010

\\гту.$1д1а$тк.сот
За Роуленда, оца, сина
1
 САДРЖ АЈ

Предговор........................................................................................... 11
Предговор српском издањ у............................................................. 13

ПРВИ ДЕО
БАЛКАНСКЕ ПРИВРЕДЕ ТОКОМ ОТОМАНСКОЕ
ПЕРИОДА ДО 1878. ГОДИНЕ......................................................... 17
1. СТАНОВНИШТВО БАЛКАНА 1790-1914............................... 19
Трендови становништва у отоманској Европи......................... 19
Трендови становништва у неотоманском Балкану................. 31
Становништво Балкана и густина насељености....................... 37
Урбано и рурално становништво................................................ 43
2. БАЛКАН ПОД ОТОМАНИМА 1800-1860:
ИНСТИТУ1ДИОНАЛНА ПРОМЕНА И ПРИВРЕДНИ
НАПРЕДАК................................................................................... 53
Слом отоманског феудализма око 1700-1814............................ 53
Отоманска реформа и привредно оживљавање у Бугарској
1826-1869......................................................................................... 60
Отоманске институције и индустријски препород................. 70
3. ПОЉОПРИВРЕДА И ИНДУСТРИЈА У ОТОМАНСКОЈ
БУГАРСКОЈ У СУТОН ОТОМАНСКЕ ВЛАСТИ................... 79
Земљорадничка привреда............................................................. 79
Квантификовање бугарске пољопривредне производње........ 85
Индустрије: бугарски произвођачки центри............................. 88
Производња текстила.................................................................. 92
Тражња за текстилом.................................................................... 95
Текстилна индустрија Македоније.............................................. 99
Индустрија вуне и отоманска држава...................................... 100
Бугарска индустрија 1869-1877.................................................. 105
4. СРБИЈА 1815-1875: ИНСТИТУЦИЈЕ, БОГАТСТВА
И ТРЖИШНЕ СНАГЕ................................................................. 109
Српска држава у настајању.
 Привредна структура 1840-1860. године................................ 116
Постепено осиромашење........................................................... 120
Здравствено стање стоке............................................................. 124
Сеча шума и пастирска привреда.............................................. 125
Извозна трговина стоком........................................................... 130
Мала величина имања................................................................. 136
Сељачка култура и привредна стагнација.............................. 137
Регионалне разлике у дохотку шездесетих година
19. века........................................................................................... 142
Утицај трж иш та.......................................................................... 144
Увозна трговина.......................................................................... 149
Трендови пољопривредне производње 1859-1875................. 152
Градска привреда.......................................................................... 153
Текстилна производња............................................................... 156
Закључак: Половична трговинска револуција......................... 157
5. БОСНА И ЦРНА ГОРА ПРЕ 1878. ГОДИНЕ......................... 159
Босна пре реформе 1851. године................................................ 159
Босна у доба реформе 1851-1877............................................... 166
Производна структура отоманске Б осне................................ 171
Црна Гора: историја и институције.......................................... 173
Привредна структура................................................................. 174
Потрошња и сиромаштво........................................................... 177
Патријархална култура и разбојништво.................................. 179
Презимљавање и емиграција..................................................... 183
Миграција радне с н аге............................................................... 185
Индустрија у отоманској Б о сн и ................................................ 185
6. ОТОМАНСКИ БАЛКАН И СЛОБОДНА СРБИЈА:
ПРИВРЕДНИ УСЛОВИ И ПРЕПОРОД.................................. 191
Отоманска Бугарска..................................................................... 191
Б о сн а............................................................................................. 198
Слободна Србија.......................................................................... 200

ДРУГИ ДЕО

ПРИВРЕДНО ОПАДАЊЕ И ПОЛИТИЧКА СЛОБОДА

1878-1914........................................................................................... 207
7. БУГАРСКА НАКОН 1878. ГОДИНЕ - ПОРЕКЛО
ОПАДАЊА ПРОИЗВОДЊЕ........................................................209
Назадовање бугарске пољопривреде након ослобођења . . . . 211
 Агрегатни учинци газдинстава................................................ 224
Трговина и индустрија............................................................. 225
Прерастање у крупна предузећа.............................................. 236
Структуралне промене и професионална м обилност........237
Закљ учци................................................................................... 240
8. БОСНА И ЦРНА ГОРА: ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЕНЕ
И ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ 1878-1914...................................... 243
Босанска пољопривреда под аустријском окупацијом........ 243
Црна Гора после 1878. године................................................. 253
Пољопривредни учинци у Црној Гори.................................. 256
Босна: „индустријализација одозго"...................................... 259
Локална предузећа и ситна индустрија.................................. 271
Привредни развој Босне у компаративној
перспективи................................................................................ 276
„Мисија цивилизовања“ у балканском контексту............... 278
Црна Гора после 1900. године: трговина и индустрија........ 282
Национални доходак Црне Горе 1911. године....................... 286
9. ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА У БУГАРСКОЈ
И СРБИЈИ 1878-1914. ГОДИНЕ.............................................. 289
Реструктурирање бугарске индустрије вуне......................... 289
Механизација прераде вуне у С рбији.................................... 306
Царинска заштита и производња памука.............................. 321
Тржиште текстила: заштита и лична потрош њ а................. 328
Нове технологије и балканске фабрике текстила................. 331
Понуда радне снаге и текстилна механизација..................... 335
Стручна фабричка радна снага................................................ 344
Упоредни напредак балканске текстилне производње........349
10. СРБИЈА И БУГАРСКА 1878-1914: МОДЕРНИЗАЦИЈА
И ОПАДАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ.................................................. 353
Привредне промене у Србији 1878-1900................................ 354
Српска држава и тржишна пољопривреда............................. 363
Завештање балканске сељачке пољопривреде....................... 367
Супротности бугарске и српске пољопривреде................... 373
Бугарска и Србија: Трендови укупне производње............... 380
Држава и саобраћај.................................................................. 387
Ксенофобија, корупција и индустријализација................... 390
Закључак..................................................................................... 400

9
11. ЕКОНОМСКЕ ПРОМЕНЕ У МАКЕДОНИЈИ
ИТРАКИЈИ 1878-1914............................................................. 403
Земљорадња и економски живот 1878-1912.......................... 403
Развој вунарске и памучне индустрије после 1878............... 408
Техничка застарелост и процват 1905-1914. године
у отоманској Европи................................................................. 414
12. САЖЕТАК И ЗАКЉ УЧАК........................................................419
Балкан 1878-1914. године......................................................... 423

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ................................................................... 435

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ПОЈМОВА................... 459
СПИСАК ФОТОГРАФИЈА, МАПА И ТАБЕЛА........................... 463
СКРАЋЕНИЦЕ.................................................................................. 467
ИНДЕКС............................................................................................. 469

10
 П РЕД ГО ВО Р

Белгијски конзули на Балкану добили су 1891. године наређе-

ње да напусте своје удобне четврти у престоницама и крену на ко-
мерцијална „истраживачка путовања“ по провинцијама. Добро су
урадили посао. Ова књига настоји да се угледа на њих истражујући
економска искуства балканских територија кроз опажања савре-
меника и постављајући их у дедуктивни оквир економске логике.
Због скептицизма аутора о веродостојности постојећих типологија
минимално се користи индуктивни приступ, убацивање података
у калуп теорије (не)развијености.
Не постоји општеприхваћена дефиниција шта обухвата „Бал-
кан“, али за сврху ове студије дефинисаћемо га као област прика-
зану на мапи 1, страна 54, која се састоји од територија које се гра-
ниче са морем на западу, југу и истоку, Савом и Дунавом на северу.
У смислу јурисдикција у периоду 1885-1912, ова област обухвата
Босну и Херцеговину, Црну Гору, Србију, Бугарску и отоманску
Европу (изузимајући град Истамбул). Румунија, која се налази у
области Карпата, није укључена у ову студију.
Извор великог броја статистичких табела је „Ва1к81а1 б1а11з11сб“.
То је због тога што су подаци добијени из бројних извора, обично
уз бројне корекције, што би узело додатни простор. БАЛКСТАТ по-
даци се налазе на диску аутора на Факултету за економску и дру-
штвену историју Универзитета у Единбургу и заинтересованима су
доступни на захтев. За помоћ, просвећење, коментаре и критичке
примедбе нарочиту захвалност дугујем Јану Бланшару, Џону Лем-
пију, Џоелу Халперну, Даници Милић и Доналду Квотерту, који је
интерно за Кембриџ написао рецензију овог рада. Финансијску по-
дршку дао је ЕСРЦ и Карнеџи фонд за шкотске универзитете.
 П РЕД ГО ВО Р С Р П С К О М И ЗД А Њ У

Посебно ми је задовољство да видим ову књигу преведену на

српски језик стога што је доста мог рада обављено у Београду, у На-
родној библиотеци и Архиву Србије. После објављивања моје књи-
ге на енглеском језику под насловом Тке Ва1кап ЕсопотГев с. 1800-
1914 у 1997, моје поље рада одвојило се од економске историје XIX
века. Ипак, одржао сам упориште на том подручју тако да бих, уко-
лико бих је поново писао, ова књига укључила широко испитивање
бугарске трговине ружиним уљем. Ово би било засновано на мом
чланку из 1999. године, који је парњак мом чланку о трговини срп-
ским шљивама, „Рптагу ргобисбоп т а тагке! Гог 1ихигу: 1ће гозе
оП 1гас1е о! Ви1§апа, 1771-1941“, ЈоигпаI о/Еигореап Есопотк Ш$1огу,
28, стр. 551-597. Он појачава моју тврдњу да је бугарска економија
запала у дугу депресију после 1878. године и да се можда никада ни-
је потпуно опоравила, макар у смислу продуктивности.
Мој текст из 2002. године „Кига1 бегђја гебћареб апс! ге1аг«1ес1,“
у: Магсо Бо§о апс! Си1с1о Ргап/лпеШ, ебб. Вг$гирНп$ апс1 Ке$карту.
Еаг1у $1ауе$ о/паИоп-кшШту т 1ке Ва1кап$ (Кауеппа: Боп§о Ебћоге),
стр. 65-80, модификовао би моју дискусију о Србији током друге
половине XIX века; дубље читање у овој области, ради презентаци-
је материјала за конференцију у Трсту на којој је ова књига заснова-
на, омогућило ми је боље разумевање разлога због којих је Србија
установила масовно слободно сељаштво, а није усвојила румунски
модел стварања домаћег територијалног племства.
У овој књизи дајем тек узгредне напомене о тешким политич-
ким условима у Македонији између 1878. и 1912. године. Скоро сам
читао о историји Македоније у овом периоду, у коме су доминира-
ле активности различитих терористичких покрета који су постали
институционална основа македонске државе. Без сумње, неуспео
покушај да се осигура безбедност у троуглу Битољ-Костур-Охрид
морао је закочити развитак пољопривреде, обесхрабрити индустри-
ју и подстаћи печалбарство, али је вероватно погрешно приписати
устанцима превелику важност пошто је њихов обим ретко био

13
знатан, осим 1902-1903, и није посебно утицао на економски дина-
мичније залеђе Солуна у егејској Македонији. Постоји корисна сту-
дија која успоставља солидну економску перспективу ВазП-а Соипа-
пз-а $Геат оуег МасеЉта. Моја књига, МасеЉта: а Уоуа$е Iкгоиф
Ш${огу, која ће се ускоро појавити, омогућила би ми да проширим
разматрања ове теме.

Единбург, фебруар 2010. Аутор

П РВИ ДЕО
 г
г

*
 БАЛКАНСКЕ ПРИВРЕДЕ ТОКОМ
ОТОМ АНСКОГ ПЕРИОДА ДО 1878. ГОДИНЕ

Балканске земље нису биле део главног тока европског при-

вредног развоја све до 1914. године. Ипак, општи став је да су се
чак и ови најзаосталији европски региони лагано модернизовали
и да се од краја 19. века до тада занемарљиви темпо промене почео
убрзавати доводећи до спорог, несигурног, али ипак значајног при-
вредног раста.1
Ова књига заступа другачији поглед. Балканске привреде има-
ле су посебну еволутивну динамику која суштински није била раз-
војна, али која се проширила на различите територије које проуча-
вамо као промену институционалних уређења, што је привремено
утицало на пораст учинка. Ова књига је хронолошки подељена на
два дела - први обухвата период од деведесетих година 18. века до
1878. године, када је највећи део Балкана, осим Србије, остао под
отоманском влашћу и институцијама. Други део се бави периодом
од 1878. до 1914. године, када су се Бугарска и Босна ослободиле
отоманске власти. Фокус се усмерава на проучавање промена које
су се одиграле под новим институционалним уређењима: у Бугар-
ској, попут Србије и Црне Њре под самоуправом, у Босни, још увек
под протекторатом Аустроугарске.
У периоду пре 1878. године, као што ћемо показати, отоманске
институције, посебно аграрно уређење, дубоко су биле укорењене
у организацији привредног живота. Саме институције пролазиле
су кроз корените промене које су имале дубок утицај на привред-
ни живот и његову еволуцију, нарочито у Бугарској.
У економији у којој је преовлађивала пољопривреда, промене
густине насељености морале су имати далекосежан утицај на еко-
номске промене, па поглавље 1 препознаје трендове становништва
и дистрибуцију популације између урбаних и руралних заједница.
Једноставности ради, његов садржај покрива целокупан период до
1914. године.
1 Консензус је добро дефинисан, у: Р. Прешленова, „Аи5(:го-Нип§аг1ап Тгабе апб Ше
Есопогшс Оеуе1ортеп1 о ! 5ои1ћеаб1егп Еигоре ће&ге \УогМ \Уаг Г, у: Есопотк Тгат-
/оппаНопв т Еаз1 ап<1 Сеп(га1 Еигоре, ред. БауМ Р. С оо4 (Лондон, 1994), стр. 232.

17
 '

Поглавље 2 проучава институционалну еволуцију отоманске

Европе и проистекле економске одговоре у Бугарској и јужној Ма-
кедонији. Поглавље 3 детаљније разматра резултате и пољопривре-
де и индустрије у Бугарској. Изнети докази ће указати на то да су
реакције на побољшане прилике биле довољно јаке и одрживе да
Бугарска постане најпродуктивнија и најдинамичнија од свих ото-
манских територија.
Ово је у супротности са искуством Србије, која се 1815. године
ослободила отоманске власти. Србија је (поглавље 4) постала земља
општег сељачког власништва над земљом и ниских пореза, спој који
је резултирао привредом у којој доминира ратарство за сопствене
потребе. Веома далеко од пружања основе за слободно формирање
капиталистичких механизама, Србија је, као што ће се показати, при-
вредно назадовала и поглавље 4 проучава разлоге тог назадовања.
Привредни трендови пре 1878. године у динарској зони, у ото-
манској Босни и тада минијатурној црногорској држави, тема су
поглавља 5. Институционално уређење у Босни разликовало се од
онога у Бугарској, као и његови резултати. У овом поглављу поку-
шавамо да анализирамо зашто је било тако и користимо малоброј-
не расположиве доказе из тог периода о Црној Гори да бисмо изне-
ли неке карактеристике динарског привредног живота који су обе
(нелагодно) делиле.
Привредне учинке, на крају крајева, одређује предузетнич-
ка реакција на промене екстерних фактора. Поглавље 6 проучава
привредне аспекте бугарског „препорода“ средином 19. века и упо-
ређује ширење изворне бугарске предузетничке културе која није
имала готово никакве сличности са културом у Босни или Србији.
Балканско привредно искуство у периоду пре 1878. године
пружа наговештаје неопходне за разумевање учинака између 1878.
и 1914. године што је покривено у другом делу. Посебно је показа-
но зашто би било погрешно посматрати ранији период отоманске
Европе као фазу феудалне стагнације. Уместо тога, тврдиће се, ук-
лањање отоманске власти довело је до продубљавања привредног
назадовања, осим у Босни, где је прилично неефикасна тиранија
замењена ефикаснијом.
Наравно, балканске земље биле су институционално много
усавршеније 1914. године него што су биле у шездесетим годинама
19. века, али су вероватно, уз изузетак Босне, биле сиромашније и
мање продуктивне. Не тврди се да су институције које су створи-
ле нове балканске државе биле непосредно одговорне за привред-
но опадање, али се тврди да су оне које су постојале у отоманским
земљама пре 1878. године дале боље изданке.

18
 1. СТАНОВНИШ ТВО БАЛКАНА 1790-1914.

У веку пре Првог светског рата балкански привредни живот

заснивао се на земљорадњи ниске продуктивности. Раст стано-
вништва измениће однос између земљишта и становништва на
начин који је био пресудан за развој балканских привреда. Како
трендови становништва на Балкану до сада нису приказани на
задовољавајући начин, настојимо да дамо радну процену станов-
ништва Балкана и његовог раста током периода 1790-1910.

Трендови сшановнишшва у ошоманској Евроии

Најозбиљније празнине у нашем демографском знању од-

носе се на искуство отоманских провинција. Оне су чиниле 76%
полуострва (по површини) до периода између 1877. и 1878. годи-
не и 37% након тога. Промена броја становника у 19. веку била је
„збуњујући проблем за проучаваоце савремене отоманске исто-
рије“.' Прецизно говорећи, Порта није бројала становништво, али
се од тридесетих година 19. века надаље њен систем регистрова-
ња становништва периодично ажурирао - та ажурирања узимају
се као пописи становништва.12 Порта је прерадила своју архиву
1831, 1835, 1838, 1844. и 1858. године, а вероватно и 1864. године.
Међутим, те промене нису објављене, и неколико тек треба поново
открити. Историчари су проучили само један од ових докумена-
та, који је започет 1831. године, али чак ни он није од неке велике
користи. Знамо понешто о садржајима каснијих измена на основу
информација које су се стигле до европских посматрача који су
правили своје процене, али оне се умногоме разликују. Различи-
те територије бележене су у различитим периодима, области нису
биле обухваћене бројањем у потпуности или делимично, а чак и на
појединачним територијама пописивање је било дуг посао који је
1 81ап1ог(1 Ј. 8ћа\\г, „Тће ОНошап Сепзиб Зуб1ет апсЈ Рори1аИоп 1831-1914“, Шегпа-
Иопа1 Јоигпа1 о/МШМе Еа$181исИе$ [1ЈМЕ8\ IX (1978), стр. 325.
2 ЈибИп МсСаПћу, Тке Агак У/огШ, Тигкеу, апсЈ (Не Ва1кап$ (1878-1914): А НапЉоок
о/Њ$1опса181аИ$Ис$ (Бостон, МА, 1982), стр. 53.

19
могао да траје годинама. Неправилности као што су неукључење,
двоструко бројање и чисто рачунске грешке биле су многобројне.
Поред тога, власти су првенствено биле заинтересоване за утврђи-
вање броја одраслог мушког становништва или броја опорезивих
домаћинстава што ствара проблеме приликом претварања тих
бројки у процене о укупном становништву. Сами датуми измена
су збуњујући јер они никада нису имали за циљ да пруже пресек
становништва одређеног дана и када су објављени нови регистри
који су замењивали старе, нова статистика могла се делимично из-
вести из старих регистара. Квалитет сачуваног материјала побољ-
шава се од седамдесетих година 19. века наовамо, али и даље мно-
го тога недостаје. Новија истраживања била су посвећена анализи
неких од пописних књига у статичком смислу, пре свега она која је
вршио Кемал Карпат.3
Наш приказ трендова становништва на Балкану, стога, има
неодредиву границу грешке и неке статистике које смо користили
могле би бити погрешне. Ипак, општи став међу историчарима, по-
што су већ упозорили на недостатке статистика, јесте да наставе са
повољнијом проценом њиховог квалитета. Власти су се ослањале на
полазне бројке због животних разлога опорезивања и установља-
вања војне снаге, а неки од Европљана који су их користили знали
су о отоманском управном систему довољно да би из њих извукли
ваљане закључке.4 Стога се чини корисним применити процене које
су сачинили, за сврхе које не захтевају висок степен тачности.
Око 1530. године, на Балкану је живело око 5,4 милиона ста-
новника (4,3 милиона у области којом се ми бавимо).5 Наредна три
века су све донедавно остала мрачно доба отоманске демографске
статистике. Евиденције о опорезивим домаћинствима указује на
стално опадање становништва од 1690. до 1834. године,6 савремени
коментар не даје другачији утисак. На пример, 1798. године се твр-
дило да „без повратка даље у прошлост него што је сећање људи који
данас живе, лако је доказати да је смањење броја становника било,
барем у новије време, запањујуће брзо“.7 Ставрианос и Стојановић
3 К ета1 Кагра1, ОИотап РориШгоп 1830-1914. Оето%гаркк апА 8оаа1 Скагас1еп$-
Нс$ (МасИзоп, \УЈ8., 1985); Кагра1, „О И отап РорикНоп КесогДз апД Ље Сепбиз о!
1881/2-1893“, 1ЈМЕ8, IX (1978).
4 Кагра!, „О Потап РорикИоп Кесогск“, стр. 239, 240, 244.
5 Израчунато на основу информација у: О мер Баркан, „Е55а1 5иг 1е5 Доппеез 51аН5-
ИсЈиез Де5 ге§1б1ге5 Де гесепбетеп ! скпб К ет р к е О К о т а п аих ХУе е! ХУ1е зјескз",
Јоигпа1 о/(ке Есопотк ап<Ј 8оаа1 Нг$(огу о/(ке Опеп(, I (1957-8).
6 Ре1ег Р. би§аг, 8ои(кеа$(егп Еигоре игиЈег О((отап Ри1е 1354-1804 (5еаП1е, 1977),
стр. 222.
7 \У. Е1оп, А Зигуеу о/(ке ТигЊИ Етрпе (1798), стр. 254.

20
посматрају целокупан рани савремени период као једно кугом де-
сетковано демографско опадање.8
Међутим, евиденције о опорезивању домаћинстава губе на зна-
чају од 1691. године када је промењена основа опорезивања. Мекго-
ван је анализирао списе о новом пореском систему, џизји, за 1700,
1718, 1740, 1778. и 1815. годину и закључио да је велики пад броја
становника који је забележен у Отоманском царству крајем 17. века
делимично преокренут током 18. века.9 Џизја се наплаћивала свим
мушкарцима немуслиманима старим 15 година и више,10 или пре-
цизније од 15 до 60 година.11 Мекгован процењује да би мушкарци
овог старосног доба чинили трећину становништва у прединдус-
тријском друштву, али овај однос је можда мало превисок. Наша
израчунавања из српског пописа становника из 1863. године указују
да је 29,3% сељака и 34,5% становника градова спадало у категорију
пореских обвезника, у земљи у којој је 94,45% становника живело
на селу, што ће рећи да су порески обвезници представљали 29,5%
од укупног броја становника (један од 3,385). Немамо информације
о муслиманском становништву у овој области, али Карпатова ста-
тистика за ејалете Румелију и Силистру на основу пописа из 1831.
године показује да су мушкарци муслимани чинили 58,8%, а оста-
ло су били мушкарци немуслимани. Ми нећемо скретати с правог
пута примењујући исте пропорције на Мекгованову статистику.
Мекгован се уздржава од превођења збира џизја у прецизне про-
цене становништва јер његов циљ је био да покаже тренд, а не да
процени укупан број, али је сматрао да су евиденције прилично по-
уздане. Износи џизје за 1815. годину можда нису сасвим ажурира-
ни, посебно за грчка острва12 и нису узете у обзир грешке из списа
те би корекција навише од 8% вероватно била одговарајућа.13 Мек-
гованова област обухвата Добруџу, за коју каснија статистика ука-
зује да је имала 220.000 становника или око 2% становништва у об-
ласти која је циљ нашег проучавања, а којим нису обухваћена грчка
егејска острва која су око 1850. године имала 390.000 становника.14
8 Тпиап 51оЈапоуЈсћ, „Оесопогше ћа1каш^ие аих ХУПе е{ ХУШ е «1ес1еб“ (ипрић-
ћбће<Ј <Јос1ога1 Шеб1б, Расиће 4еб 1е«геб. ГЈшуегбћу оРРапб, 1952), стр. 19-20; ћ. 5.
51аупапоб, Тке Ва1каш $тсе 1453 (Мјијогк, 1958), стр. 134-135.
9 Вгисе МсСошап, Есопотк Пје т ОИотап Еигоре. ТахаНоп, ТгаДе ап<11ке 5 1ги%$1е
јогТапЛ, 1600-1800 (Кембриџ, 1981), стр. 10.
10 МсСошап, Есопотк П/е, стр. 82.
11 Кагра!, ОНотап РориИНоп, стр. 20.
12 МсСотеап, Есопотк П/е, стр. 82-85.
13 Каграћ ОИотап РориШгоп, стр. 10.
14 [Е. Воге], А1тапаск <1е ГЕтрие ОНотап роиг Гаппее 1850, ауес ипе $1аН$И^ие ро1Ш-
дие е! геИ$кше... (Галата, 1850) поново објављено у М кћоИ, II (1924), стр. 4.

21
Последично, додајемо још 1,7% нашој корекцији Мекговановог по-
лазног материјала. Мекгованови подаци и наше процене на основу
њих, дати су у табели 1.1.
Следећи оријентир је евидентирање мушког становништва с
којим се започело 1831. године. Табелу налаза из евиденција објавио
је Акбал 1951. године, али велике области у Албанији, Македонији и
Тесалији биле су или добрим делом или потпуно искључене из ста-
тистике, вероватно стога што су спискови изгубљени.15Територијал-
но, Тодоров је мушко становништво груписао на следећи начин:16

Дунав 477.862
Једрене 421.721
Солун 240.411
Битољ 208.222
Укупно 1.348.216

Табела 1.1. Сшановнишшво ошоманске Европе 1700-1815

Година Платиоци џизје Процена становништва

(у хиљадама)
1700 635.835 3.755
1718 683.316 4.035
1740 756.949 4.470
1788 868.648 5.130
1815 932.322 5.506
Извор: Мекгованове бројке о џизји овде су помножене са 5,905 да би се у об-
зир узели чланови породице, муслимани, неевидентирани, одузела Добруџа
и додала егејска острва (видети текст на страни 21).

Ове бројке изменио је Карпат и, мада је његов укупан збир за

ејалете Румелију и Силистру приближан Акбаловом, бројке и даље
нису поуздане у збиру јер показују да је нереално да је број станов-
ника Румелије мањи од 3 милиона.17 Изгубљена отоманска измена
из 1844. године за европске провинције представљала је основу
15 Фазила Акбал, „1831 Т а п ћ т б е о з т а п ћ 1трага1ог1и§ипс1а И ап Гакмта! уе пи!и5“,
ВеИеНп, XV (1951).
16 №ко1а1 Тобогоу, ТИе Ва1кап СИу, 1400-1900 (Сијетл, 1983), стр. 311.
17 Није јасно да ли су у потпуности узета у обзи р мушка деца испод опорезивог
годишта. Видети, Каграћ ОИотап Рори1аИоп, стр. 20.

22
за процене популације Убицинија, Хојшлига, Бореа и Михелсен.18
Упркос њиховом заједничком извору, ови аутори значајно су се
разликовали у својим проценама становништва отоманске Европе
и изражавали своје налазе у заокруженим бројкама које су припи-
сивали регионима чију величину није било могуће утврдити. Чини
се да су сви превише исправљали оно за шта су знали да је про-
истекло из непотпуног евидентирања у оригиналним документи-
ма. Убицини је проценио становништво Румелије на 7,5 милиона,
а Боре на 5 милиона. Каснији посматрачи слажу се да су ове бројке
биле сувише високе.19 Када би се узеле по номиналној вредности,
оне би показивале неуверљиво брзу стопу раста становништва из-
међу 1815. године или 1831. и 1844. године након чега је уследио
оштар пад у шездесетим и седамдесетим годинама 19. века. Кар-
патов став је да је број становника континуирано растао током
прве две трећине 19. века и то се одиста чини вероватним.20 Сле-
дећа (изгубљена) измена евиденције десила се 1857. године,21 мада
мени нису познате процене састављене на основу ње. У Босни, за
коју изгледа није вршен попис 1831. и 1844. године, пребројавање
је обављено 1851/52. године, што даје прилично поуздану бројку.22
Након Кримског рата доступно је више извора. Акарли мисли
да је попис становништва (или ажурирање архива) обављен 1864.
године. Ово даје нову групу бројки које су вероватно биле изве-
дене из израчунавања Владимира Јакшића, руководиоца Српског
статистичког одељења.23 Међутим, није откривен никакав траг до-
кументима, нити је Јакшић објавио податке непосредно из тога. За
период 1864-1876. године имамо детаљнију статистику за Дунав-
ски, Једренски и Босански вилајет, за које наши извори дају упоре-
диве бројке. Међутим, укупне бројке за отоманску Европу као це-
лину неприхватљиво варирају, посебно због великих одступања у
проценама за области које чине данашњу Албанију, Косово, Пинд
и Македонију. Власти су вероватно располагале са мало задовоља-
вајућих евиденција о овим анархичним племенским областима
18 А. ГЛДаш, 1еЛег5 оп Тигкеу (1г. 1,а<1у ЕазЉоре, Лондон, 1856), I, стр. 18-20; Хау1ег
Н еш сћ 1т§, ТЕтрие с1е Тиг^ше (Брисел 1860), стр. 52-54; (Воге) А1тапаск, у: Мј-
сћоП, 11 (1924), стр. 4; ЕДшагД Н. М к ћ ек еп , Тке ОИотап ЕтрЕе апА И$ Ке$оигсе$
(Лондон, 1853), стр. 47.
19 Е п § т Акагћ, „ОМотап Рори1аИоп т Еигоре т 1ће № пе1ееп(ћ СепШгу: ћб Теггћо-
па1, К.ааа1, ап<1 К ећдтив С отро8ћ ш п“ (М А ТћеЈЈЈ, ТЈшуегбћу оГ УЛбсопбт, 1972),
стр. 44.
20 Кагра!, ОИотап Рори1аИоп, стр. 11.
21 бћаш, „О Н отап Сепбиб 5уб1ет“, стр. 327.
22 Тјорђе Пејановић, Становништво Босне и Херцеговине (Београд, 1955), стр. 29-30.
23 Акагћ, „О Иотап Рори1аИоп“, стр. 14.

23
 због пропуста локалне администрације. У табели 1.2. унели смо
најдоследније доказе о становништву различитих територија ото-
манске Европе.
У Босни и Херцеговини (која је тада укључивала Новопазарски
санџак и територије које је добила Црна Гора 1877-1878. године),
становништво је вероватно порасло са 1,078 милиона у 1851. годи-
ни на 1,264 милиона око 1875. године, то јест, рецимо по 1,1% го-
дишње. Мекгованове бројке за Босну и део Санџака за 1815. годину
(област за коју он сматра да је бројање било исправно)24 показују да
је било 114.230 платилаца џизје. То указује на 675.000 становника
и упућује на раст од 1,3% годишње до 1851. године. Дакле, процена
становништва коју је дао СкаитеНе 4е$ Ро$$е$ од 1.074.000 са краја
18. века25 делује преувеличано и мало је вероватно да једино Босна
није забележила раст становништва током прве половине 19. века.
Северна Бугарска (Дунавски вилајет) и Тракија (Једренски ви-
лајет), представљају већи проблем. Дунавски вилајет забележио је
одржив раст становништва од 2,1% годишње између 1864. године и
приближно до 1875. године. Раст по овој високој стопи био је врло
могућ због велике емиграције увећане природним прираштајем.
Ову емиграцију чине бројни Бугари, као и Татари и неки Черке-
зи који су доведени из Руског царства. Што се тиче Черкеза, око
600.000 је пресељено на Балкан, углавном у североисточну Бугар-
ску између 1860. и 1876. године, а татарска емиграција вероватно
је била сличне величине.26 Становништво Једренског вилајета, с
друге стране, било је или једнако бројно или се смањивало између
1864. и 1875. године. Наша највећа потешкоћа у утврђивању ових
бројки на дужи рок јесте недостатак поузданих података пре 1864.
године са којима бисмо их повезали. За Једренски ејалет у 1844. го-
дини Убицини даје бројку од 1,8 милиона, али Хојшлинг истиче да
она укључује Истамбул и околину. Убицини је проценио станов-
ништво Истамбула на 891.000 укључујући и 116.000 нерезидената,
али пребројавање из те године показало је 213.693 мушких станов-
ника у граду.27 Стога, закључујемо да је број становника Једренског
ејалета у то време износио око 1,4 милиона па као средњу вредност
узимамо бројку од 1,2 милиона.28 За северну Бугарску, међутим, је-
дина процена која се налази у веродостојном опсегу јесте Бореова
24 М сСсжап, Есопотк П/е, стр. 90.
25 бћиапоукћ, „Еесопогше ћа1кашдие“, стр. 8-9 .
26 Кагра1, ОИотап Рори1аИоп, стр. 64-69.
27 ЉШ., стр. 203.
28 С. Р. Во\уеп, МоипГ А1ко$, Тке$$а1у ап<1 Ер1ги$ (Лондон, 1852), стр. 249, процењује
становништво на 1.020.000, али његове бројке су генерално неуверљиво ниске.

24
од 2 милиона (за 1844. годину), али то је вероватно исувише велик
број.29 Ако претпоставимо да је стопа раста становништва била
слична оној у Босни (1,1% годишње) онда то указује на број ста-
новника од 1,73 милиона у 1851. години.

Табела 1.2. Територијалне процене становништва

за отоманску Европу (1864-1881) (у хиљадама)

Извор Односи се на Једрене Дунав

(са Нишом)
1. Већт-Јакмс 1864 1.355 1.995
2. 5а1тапе (Типа), 1868 1866? 2.047а
2. 5а1тапе (Типа), 1869 ? 2.067а
3. 5ато 1872 1.304 2.0166
3. 5а1тапе (Типа), 1874 ? 2.313ац
4. КауепзТет ? 1.306 2.303
5. 5а1тапе (Оеу1е1), 1877 ? 1.305 2.496а
Босна и ХерцеГовина
6. Попис становништва 1851 1078
7. Јопез 1857-1859 1150
8. Тћбтте1 ? 1212
9. 5а1тапе (Босна), 1870 ? 1242а
10. ТЈћкпт-СоиНеШе 1871 1232а
6. 5а1тапе 1876 ? 1264
Солун, Призрен, Монасшир, Скадар, Јањина
11. Воге, 1850 1844 4.200
12. Возуеп, 1852 ? 1.930
13. Мкћећеп, 1853 ? 2.600
14.1Јћ1с1п1, 1856 1844 3.900
15. Неизсћћп§, 1860 1844 3.900

29 ТЈћгат, Н еш сћ 1т§ и б а к ћ ес У т дају 3 милиона, а Мајклсон 4 милиона, али то

је далеко ван граница вероватноће као и Бовенових 560.000. 5а1аћес1<1т Веу,
1а Тиг^те а Гехро$Шоп иптег$е11е пе 1867 (Париз, 1867), стр. 210.

25
 г

1. Већт-Јакмс 1844 3.080

16. бакћесЈШп, 1867 ? 4.787
10. (ЈћктГСоигГеШе 1871-1872 3.342
3. 5ато 1872 3.374
17. Саттегег, 1875 ? 3.575
4. Равенстеин,1876 ? 2.176
5. 5а1тапе, 1877 ? 2.509а
18. Попис 1881 2.978
становништва
Напомене: а. Двоструко више мушког становништва него што је наведено у ори-
гиналу; б. Ниш можда није укључен; ц. Бројка за Ниш, 1869. година, додато.
Извори: 1. Већш, Веуо1кегип§, у МкћоД, III (1924), стр. 28. Бемова бројка се од-
носи на 1864. годину и приписује се Јакшићу; 2. Карпат, ОИотап Рори1аИоп,
стр. 116; 3. Љк1. стр. 117; 4. Кауеп$1ет, „НЈзГпћићоп оГ Рори1аћоп“, стр. 260-
261; 5 .1Љ1ст1, „Бетрпе ОКотап", стр. 107; 6. Пејановић, Становништво
Босне, стр. 29-30, 37, и табела; 7. СВС Босна 1858; 8. Сш1ау Тћбште1,
Ве$сћгеИтп$ Ле$ УИаје1 Вовтепз (Беч, 1867), стр. 102; 9. 5а1патен уИауеН
Во$па, БеГа V, $епе 1287 (=1870) стр. 144. Ова бројка понављала се у не-
колико узастопних годишњака и због тога ју је користио само за 1872.
годину; 10. Ш лаш и СоиНеШе, Етргге ОИотап, стр. 19; 11. Извод из;
А1тапасћ с1е 1’Етрие ОИотап роиг Гаппее 1850... у: МкћоГГ, II (1924), стр. 4;
12. Воигеп, Моип1 А1ћо$, стр. 249; 13. Мкће1$еп, ОШтшп Етрпе, стр. 139;
14. Ц ђгат, БеИег$ оп Тигкеу, I, стр. 18; 15. Неи$сћНп§, Етрпе Ае Тигс]те, стр.
51-52; 16. 5а1аћеск1т, Тиг^те, стр. 210; 17. Саттегег, НапЉисћ у МкћоГГ,
II (1924), стр. 70; 18. Карпат, „Оиотап Рори1аНоп КесогсН", стр. 258-274.

О проблематичној области југозападног Балкана у трећој це-

лини табеле 1.2. тумачимо на следећи начин. Измена из 1871. го-
дине указала је на број становника од 2,98 милиона и била је по-
уздана у опсегу од 10%, чак и у најудаљенијим областима.30 Губитак
територија које су припале Србији и Црној Гори мало је смањио
број становника ове области у односу на претходну измену. Сто-
га треба да рачунамо да је број становника пре 1878. године био
нешто мало већи од 3 милиона. Дакле, бројке које дају Роп 5ато,
ГЉшш-СоиПеШе и С аттагег31 спадају у овај опсег,32указујући да је
30 Карпат, „Опошап РорШабоп Кесогс1$“, стр. 56
31 А. ШНег гиг Не11е уоп 8 а т о , Нге Уо1кег с1е$ 0$тат$скеп Кекке$ (Беч, 1877)
цитирано у: Карпат, ОИотап РортаИоп, стр. 117; А. ГЉшш и Рауе! 4е СоиПеШе,
Е(а( рге$еп1 Ле ГЕтрпе ОНотап (Париз, 1876), стр. 19; А. А. С а т т е г е г , НапЉисћ
Лег пеие$1е ЕткипАе (1875), цитирано у: МкћоГГ, II, стр. 70.
32 Подаци из: Тће К.ауеп$1ет и Тће 1877 8а1пате и даље изгледају прениски. Е. С. Ка-
уеп$1ет, „01$1пћићоп оГ 1ће Рори1аћоп 1 п 1ће Раг! оГ Еигоре Оуеггип ћу 1ће Тигк$“,
популација око 1872. године била приближно 3,4 милиона. Већина
ранијих бројки је, стога, невероватно висока, посебно Салахедино-
ва, која се у начелу сматра претераном. Бројка коју Бем приписује
Јакшићу, за коју је наведено да се односи искључиво на 1864. го-
дину, очито је одговарајућа33 као и Михелсенова процена (верова-
тно за 1844) која је много нижа за исту територију од оне коју дају
Убицини или Боре. Ако узмемо да је југозападни Балкан имао 3,08
милиона становника 1864. године и 3,4 милиона 1872. године, што
указује на раст од 1,2% годишње, онда овај раст пројектован уназад
указује на популацију од 2,41 милион 1844. године. То Михелсено-
ву бројку, ако је за 1844. годину, чини најприхватљивијом проце-
ном која ће, стога, бити и усвојена.
То су бројке које ћемо користити као основу израчунавања.
Међутим, морамо увести две суштинске измене, једну да бис-
мо кориговали однос међу половима, другу уопште за непотпуно
бројање. Процене које смо навели за укупно становништво изведе-
не су из евиденција мушког становништва, чији је број удвостру-
чен. То се може даље побољшати јер сва пописивања на Балкану
у 19. веку која су укључивала жене показала су да је било знатно
више мушког становништва. Пописи становништва у Бугарској
и Источној Румелији из 1880. и 1884. године показали су да има
4,05% више мушкараца,34 а попис становништва у Босни из 1879.
године показао је да има 10,4% више мушкараца.35 Грчки попис
становништва из 1861. године показао је 7,1% више мушкараца,36
а једини истински попис становништва који је обављен у Црној Гори
1911. године открио је 8,8% више мушкараца37 (него жена, прим.
прев.). Неки стручњаци приписују ове резултате непотпуном еви-
дентирању жена,38 али могуће је и да су они одражавали стварност.
Моје истраживање о српском попису становништва из 1863. годи-
не указује да је у руралним областима било 6,6% више мушкараца.
Утврђено је да већи број мушкараца вероватно није био последица
Сео$гаркка1 Ма§агте, III (1876), стр. 260-261; за 8а1пате 1877. податке видети
А. Ш маш , „ГЕ трЦ е ОМ отап, 5е$ 4т$1оп $ а4гтт$1га11уе$ е( $а рори1а1тп“, 1 ’есо-
потг$1е/гап(п $, У-е аппее, 11,30 (28. јул 1877), стр. 106-108
1

33 Е. В е ћ т , Оге Веуо1кегипј’ АегЕгАе (СоЉ а, 1875), цитирано у: М кћоИ , II (1924),

стр. 28.
34 8СВС, I, 1909, стр. 16.
35 Ог($ска/1$ ипД Веуо1кегип^$-81аН$Нк уоп Во$теп ит! Негсе^оута (Сарајево, 1880),
стр. 4.
36 8(а1е$тап$ Уеагкоок, 1865, стр. 296.
37 Павле С. Радусиновић, Становништво Црне Горе до 1945 Године (Беотрад, 1978),
стр. 133.
38 8ћа\\', „О Котап Сеп$и$ 5у$1ет“, стр. 337.

27
 Т

непотпуног бројања жена, већ да је тако било у стварности.39 Срп-

ско искуство није било изузетак. Марија Тодорова која је баратала
са отоманским подацима из шездесетих година 19. века за три гра-
да у северној Бугарској показала је да има чак 11% више мушкара-
ца у релативно малом узорку етничких Бугара и њени резултати
сматрају се статистички прихватљивим.40 Очито, неједнако успе-
шан попис становништва, као што је отоманска измена из 1881-
1893. године, прва у којој су биле укључене и жене, могла би такође
„изгубити“ још жена због непотпуног евидентирања. Карпатов рад
на овом документу открио је 17,7% више мушкараца у европским
територијама што се ипак чини претераним, али када се изузме
Косовски вилајет, јаз се смањује на реалистичнијих 9,2%.41 Дакле,
пошто већи број мушкараца сматрамо реалном проценом, а не ре-
зултатом нетачног бројања, изменили смо наниже све бројке које
су добијене удвостручивањем мушког становништва: за 3,1% за
Србију, 4,7% за Босну, 2,2% за Бугарску, 4% за Црну Гору и 4,2% за
остале провинције отоманске Европе. За Дунавски вилајет (укљу-
чујући и Ниш) потребна је додатна корекција наниже од 9,55% (на
основу Равенштајнових бројки), да би се искључио Тулчеа санџак
који је касније припојен Румунији.
Друга суштинска измена неопходна је да би се у обзир узело
опште непотпуно евидентирање оба пола и та измена мора бити
груба. Колико се да видети, процене за 1864. годину и касније, мање
или више су непосредно извучене из евиденција становништва (за
разлику од оних за 1844. годину) и кориговане су за непотпуно
бројање. Оне су, стога, кориговане нагоре, као и ранији подаци, 8%
за све. Табела 1.3. сумира наше процене становништва отоманских
провинција у Европи између 1844. и 1875. године.

39 То је због тога што није било више мушкараца у најнижој старосној групи
(0 -4 године) у којој је опсег непотпуног бројања ж ена био највећи. Напротив,
мушкараца је било ман.е за 2,21%. М ање одраслих ж ена јавља се због већег
морталитета у адолесценцији.
40 М апа Тобогоуа, „Рорикћоп 8(гис1иге, М агпа§е РаПегпз, РатП у ап4 НоизећоШ
(АссогсИп§ 1о СЖ отап Г)оситеп1агу Ма4епа1 Ггот МоНћ-Еа51егп Ви1§апа т
1ће 60б оГ Гће 191ћ Сеп1игу)“, ЕГиАе$ Ва1сат^ие$ (Софија), И (1983), стр. 63-64,
приписује вишак мушкараца прекомерном коришћењу женског рада.
41 Израчунато из збирне табеле у: Карпат, „ОМ отап Рори1аћоп Кесогћб".

28
 Табела 1.3. Теришоријална расподела сшановнишшва:
отоманска Европа 1844-1875. Године (у милионима)

Година Босна Дунав Једрене ЈЗ Балкан

1844 - - 1,26 2,69
1851 1,11 1,65 - -
1857 1,19 - - -
1864 1,25 1,90 1,44 3,19
1866 - 1,95 - -
1869 1,27 1,98 - -
1871 1,26 - - -
1872 - 2,21 1,38 3,52
1874 - 2,20 1,38 -
1875 1,30 2,39 1,38 -
Напомена: За изворе и метод процене видети претходни текст (стр. 27-28).
ЈЗ Балкан укључује област која обухвата вилајете, Солун, Монастир,
Јањину и Скадар.

Сада ове процене можемо спојити са онима које се заснивају

на Мекгованом раду приказаном у табели 1. Овај други укључује
територије које од 1844. године припадају Грчкој и Србији. Број
становника Грчке 1844. године износио је 930.295, а 1861. годи-
не 1,097 милиона.42 Становништво Србије 1850. године бројило је
976.000 уколико се у обзир узме процењених 8.000 Рома и 11.000
отоманских поданика који нису били укључени у бројање.43 Ако се
изврши интерполација ових бројки на 1850. годину, становништво
отоманске Европе те године бројило је 6,88 милиона, а Србије и Гр-
чке 1,96 милиона, што укупно чини 8,33 милиона за област са 5,51
милиона у 1815. години. Годишњи раст становништва, на основу
тога, износио је 1,36%. Сада, становништво Србије по територији
из 1850. године процењује се за 1815. години на 480.000.44 а Грчке
на 851.000.45 Ако одбијемо 1,33 милиона (становништво Србије
и Грчке) из наше процене отоманске Европе у 1815. години, број
становника 1815. године на територији коју су Отомани држали
42 Видети напред, табела 1.7.
43 Владимир Стипетић, „Становништво уж е Србије у 19. вијеку и први српски
устанак", Глас Српске академије наука и уметности ССХС1У (Београд, 1975),
стр. 231, 238.
44 Стипетић, „Становништво уж е Србије“, стр 253.
45 Интерполацијом. Видети напред, табела 1.7.

29
1850. године био је 4,175 милиона. Дакле, између 1815. и 1850. го-
дине становништво на овој територији расло је по стопи од 1,44%
годишње. Ово је вероватно превисок проценат који указује на то
да на Мекгованове бројке о џизји треба применити ширу границу
од 8% за непотпуно евидентирање. Чини се да је потврђено њего-
во уверење о непотпуном евидентирању у случају Грчке. Међутим,
даље мењање ових података учинило би сваки закључак још про-
извољнијим па су бројке остављене, уз ограду да су вероватно су-
више ниске и да је предочена стопа раста становништва од 1815.
године до 1850. године вероватно превисока.

Табела 1.4. Сшановнишшво ошоманске Евроие 1885-1912. Године

Вилајет 1885 1896 1897 1906 1912

1. Избројано
Једрене 836 955 986 1.334 1.027
Чаталџа 59 59 61 79 258
Солун 990 1.010 1.039 921 -

Косово 721 721 756 672 -

Монастир 664 664 712 825 -

Јањина 516 512 517 517 -

Укупно 3.787 3.921 4.070 4.347 3.953
2. Процена изведена из избројаноГ
Једрене 903 1.031 1.065 1.441 -

Чаталџа 64 66 66 85 -
Солун 1.069 1.091 1.122 995 -

Косово 931 959 961 949 -

Монастир 717 765 769 891 -

Јањина 557 553 558 611 -

Укупно 4.241 4.465 4.541 4.972 5.176

Напомена: а. У 1910. године, видети текст стр. 31.

Извори за први део табеле-. 1885-1906: Кагра!, ОПотап РориШтп, стр. 148-
149, 158-161, 168-169. Карпат такође даје бројке за 1894. и 1895. годину,
али за европске провинције евиденције нису измењене. 1912: процене за
Грчку су из МсСаПћу, Агаб У/огМ, стр 94, 95.
За доњи део видети текст, стр. 31.

30
 Након отоманских војних и дипломатских пораза у 1877/78 ок-
рњене земље отоманске Европе (Албанија, Епир, Македонија, стара
Србија и део Тракије) су, након паузе, повећале становништво, као
што је приказано у табели 1.4. Први панел преноси Карпатове си-
рове податке.46 Ове бројке и даље нису сасвим поуздане. Међутим
евидентирање становништва сада је било повезано са питањем
личних карата, што је мушкарцима, ако не женама, отежало из-
бегавање пребројавања. Шо сматра (помало оптимистички) да су
пописи становништва сада били „вероватно једнако добри као и у
другим државама Европе“47 Прва бројка односи се на регистрације
које су обављене у европским провинцијама између 1882. и 1888.
године.48 Стављен је средњи датум 1885. године.
У другом панелу бројке из првог панела су кориговане. Прво,
примећујемо делимичан неуспех да се евидентирају жене у Косов-
ском вилајету, што је довело до очито већег броја мушкараца за
65,8% у односу на жене 1885. године; 59,7% 1897. године и 70,5%
1906. године. У другом панелу број жена је повећан за Косово да би
се добио већи број мушкараца од 9,2%, колико је било и у другим
европским провинцијама 1885. године. Тамо где су бројке из пре-
тходних евиденција очито преписане непромењене, замењене су
интерполираним бројкама. Затим су све добијене бројке заокруже-
не навише за 8%. Коначна бројка, процена за Грчку за 1912. годину,
очито је сувише ниска и одбачена је у корист екстраполације трен-
да 1897-1906. године на 1910. годину.
Панел 2 показује да је становништво отоманске Европе пора-
сло за око 22% између 1885. и 1910. године. Ових 0,8% годишње
стопе раста било је значајно мање од оне у бившем отоманском
Балкану и указује да је раст становништва у империји успорен.
Разлог може бити стална емиграција, делимично у друге делове
Отоманског царства и Балкана, делимично у иностранство.

Трендови сшановнишшва у неошоманском Балкану

Највећи део демографске статистике за балканске државе и

хабзбуршке провинције потиче из објављених сажетака пописа
становништва који су обављени у честим интервалима и довољно
су поуздани. Озбиљан изузетак од овог правила (иако, по општем
46 Кагра1, ОНотап Рори1аИоп, стр. 1 4 8 -1 4 9 ,1 5 8 -1 6 1 ,1 6 8 -1 6 9 .
47 8ћа\у, „ОНошап Сеп8и«“, стр. 334, 338, Додатак 2.
48 К агра(, „О П отап Рори1аћоп КесогсК", стр. 254, 255 -2 5 6
 Т

уверењу, мали) била је Кнежевина Црна Гора за коју није било лако
утврдити трендове становништва.
Новија студија о црногорском становништву пре 1945. године
признаје недостатке за период од пре 1914. године због недослед-
ности података.49 Пописи становништва били су тајна документа
јер су власти желеле да остатак света прецени величину изузетно
малобројног црногорског становништва а самим тим преувели-
ча борбену снагу земље. Дакле, све званично презентиране број-
ке биле су неистините. На пример, у полузваничној публикацији
наводила се бројка од 196.238 људи, и тврдило се да је то резултат
пописа становништва обављеног 1863/64. године. Састављач је био
у обавези да оповргне ранију (и даље преувеличану) процену од
100.000 која је претходно објављена.50

Табела 1.5. Становништво Црне Горе 1800-1911. Године

Година Становништво
1800 29.000

1838 47.000
1868 67.486
1875 72.386
1879 117.495
1880 144.967

1881 152.494
1889 165.628
1900 185.558
1911 211.909
Наиомена: Линије одвајања указују на дисконтинуитет као резултат терито-
ријалних проширења у 1820,1859, 1878, 1879 и 1880. години.

Иако су независни савременици били свесни овог фалсифико-

вања, чак и њихове бројке обично су биле несвесно преувелича-
не. Српска процена објављена 1872. године изоставила је бројку са
49 Павле Радусиновић, Становништво Црне Горе, стр. 132.
50 „Најновији статистички податци о Црној Гори“, у: Орлић: ЦрноГорски Годишњак
за... 1865, ед. Ј. Сундечић (Цетиње, н.д.; репринт, Цетиње, 1979), стр. 75 и напо-
мена 1.

32
 „пописа“ и дала процену од 123.000 становника.51 Овакве бројке,
као што ћемо видети, и даље су биле претерано високе. Припајања
1878-1881. године пружила су додатни простор да се замути вода
- немачки посматрач из 1882. године одбацио је бројку од 250.000-
300.000 становника којом се баратало као војним блефом и заме-
нио је (необичном тачношћу) са 160.000.52
Једини начин да се утврди стварно становништво Црне Горе је
да се погледају оригинална документа која су савременици тако љу-
боморно чували. Нажалост, мало њих је и сачувано. Од пописног
материјала постоји непотпун фрагмент за 1879. годину53 и сажета
листа за 1911. годину. Фрагмент са пописа из 1879. године пружио
је корисну чињеницу да је било 4.975 породица, а сажетак из 1911.
године може се кориговати да би се добила поуздана бројка за ту
годину.54 Међутим, најбољи начин за израчунавање временске се-
рије је коришћење регистара о дацији (непосредном порезу) на ос-
нову којих се могу добити бројке о броју породица. На основу њих
(помножено бројем чланова породице у 1879. години), направили
смо процене за период од 1868. године до 1911. године. Ако се ве-
личина породице знатно изменила током времена, ове бројке биће
непоуздане, али ми имамо разлога да верујемо да је величина била
прилично стабилна. Такође смо сачинили нешто мање поуздану
независну процену за ранији период 19. века.55
Иако је Србија сачињавала добре пописе становништва, посеб-
но од 1866. године наовамо, број њених становника пре 1834. године
није дефинитивно утврђен. Сматра се да је густина становништва у
18. веку била изузетно мала. Српски извори тврде да је 1721. године
12 нахија Београдског пашалука имало свега 50.000-60.000 станов-
ника, али да се број становника током 18. века повећао на 120.000-
150.000 око 1790. године. За исту област израчунато је да је имала
192.500 становника у време устанка под вођством Милоша Обрено-
вића 1815. године. Устаничка Србија 1850. године, међутим, састоја-
ла се од још 6 нахија укупне територије од 24.440 км2. Њено укупно
51 Н ићиф ор Дучић, Књижевни радови (Београд, 1893), III, стр. 10.
52 Вегпћапћ 5сћ\уагг, МопГепе^го. 8сћИс1егип$ етег Кег$е Аигсћ с1а$ 1ппеге (Лајпциг,
1883), стр. 146.
53 АСС МГЈО V II-1 1 УН-2 (Статистички одсјек - П опис свега Становништва по
окружјима, варошима, селима 1 8 7 9 ,1 и II).
54 Павле Радусиновић, Становништво Црне Горе, стр. 133.
55 И звори и израчунавање објашњени су у: Мкћае1 Ра1апе1, „Тће Сићиге оС Е с о п о т -
к 51адпаИоп т М оп(епе§го“, Магу1апс1 ГН$1опап, XVII (1986), стр. 17-21. Иако је
Порта наводила Црну Гору као провинцију пре 1878. године, нисмо одузели то
становништво од укупног броја становника царства јер О томани нису имали
приступ евиденцијама њених становника.

33
становништво процењено је на 322.500-342.000 људи.56 Додатна
територија припојена је 1833. године, чиме је повећан број опоре-
зивих глава између пролећне и јесење листе за наплату за 41,9%.
Попис становништва из следеће године приказао је становништво
од 668.000.57 Ту је такође било и око 34.000 непописаних Турака и
Цигана.58 Претпостављајући да је 495.000 од тог броја људи живело
у области које нису придодате у том периоду, становништво је рас-
ло по 2,1% годишње између 1815. и 1834. године. Ова стопа раста
не изненађује јер су имигранти и поновни имигранти нагрнули на
ретко насељену територију са слободним земљиштем за насеља-
вање, па ћемо прихватити процену из 1815. године као довољно
поуздану. Међутим, бројке из 1721. године и 1790. године (горе) за
Београдски пашалук вероватно су сувише мале, док је стопа рас-
та између ових датума прецењена.59 Мекгованове бројке показују
пораст броја немуслиманских пореских обвезника у „северозапад-
ној зони“ отоманске Европе, чији је Србија била део, са 154.670 у
1718. години на 280.015 у 1778. години и 307.407 у 1815. години.
Односно, број немуслиманског становништва растао је по 0,85%
годишње између 1718. и 1787. године, потом по 0,35% годишње до
1815. године.60 Ако је пашалук имао 192.500 становника 1815. годи-
не, онда бисмо на основу Мекгованих бројки имали око 176.00 ста-
новника 1788. године и 98.000 1721. године. Природни прираштај
између 1804. и 1815. године неутрализован је већим ратним морта-
литетом и емиграцијом 133.000 људи61 (из шире области него што
је сам пашалук) па бројка од 176.000 (на основу Мекгована) изгледа
поузданије за 1788. годину него бројка од 120.000-150.000 за 1790.
годину. Између 1834. и 1846. године становништво је наставило да
расте по 2,2% годишње након чега се раст смањио на 1,4% годишње
до 1874. године. Нашу најбољу процену становништва Србије од
1718. године до 1874. године изложили смо у табели 1.6.

56 Стипетић, „Становништво уж е Србије“, стр. 233, 237, 238.

57 Завод за статистику и евиденцију НР. Србије, Становништво НР Србије од
1834-1953 (Београд, 1953), стр. 3-4 .
58 Стипетић, „Становништво уж е Србије", стр. 231.
59 МсСошап, Есопотгс П/е, стр. 90.
60 11)1(1., стр. 103.
61 Стипетић, „Становништво уж е Србије“, стр. 241.

34
 Табела 1.6. Сшановнишшво Србије 1718-1874 (у хиљадама)

Година Територија Површина (км2) Становништво

1718 непознато 98
1788 ' иашалук непознато 176
1815 непознато 192
1815 Србија 24.440 332
1834 старе границе 24.440 495
1834 нове границе 37.511 702
1846 37.511 924
1859 1.084
Србија
1866 1.218
1874 1.353
Извори: 1815-1874 Стипетић, „Становништво уже Србије“, стр. 226-253;
Становништво Н Р Србије, стр. 3-13. За раније бројке видети текст, стр. 34.

Грчка (и јонска острва) и Далмација периферне су за нашу сту-

дију, а бројке о становништву су укључене првенствено да би се за-
окружила анализа становништва Балкана. Подаци о пребројавању,
како је израчунато у секундарним радовима, приказани су испод
у табели 1.7.62 Јонска острва су била под британском управом до
уступања Грчкој 1864. године. Грчка није добила никакву терито-
рију 1878. године, али је Тесалија, раније под отоманском влашћу,
са становништвом од 294.000, додељена Грчкој 1881. године.63
62 Први иоуздан попис становништва у Грчкој обављен је 1834. године. Поређења
са претходним пребројавањима 1821. и 1828. године показују пад који се
приписује превисоком морталитету и емиграцији узрокованим ратовима,
Тодоров, Ва1кап СИу, стр. 327-328. РеНх-Веаијоиг, у: ТаМеаи би соттегсе бе 1а
Сгесе јогт е баргез ипе аппее тоуеппе, с1ерт$ 1787јш ^иеп 1797 (Париз, 1800), стр.
2 2 -2 3 процењује становништво од 520.000 у 1797. години. Ову бројку смо ми
кориговали на 634.000 да бисмо узели у обзи р Кикладе. Што се тиче најранијег
броја становништва јонских острва, речено је да се односи на 1807-1815. годину
и да је 193.720 (Епсус1оресНа ВгИаптса, седмо издање, 1842). Вогу 4е 8ат1 У т -
сеп!, у свом НШопе е! бе$спрНоп с1е$ Пе$ 1отеппе$ (Париз, 1823), стр. 324, 350, 352,
364, 368, 375, 381, 386, 391 указује на становниш тво од 179.000. Резултати пописа
из 1836. године показали су становништво од 204.242 и 225.736 за 1850. годину,
видети СВС 1 о т а 1851, стр. 172; Епсус1оресИа ВгНаптса, осмо издање (1856).
Екстраполација уназад показује да се Сент Винсентове бројке односе на период
око 1818. године и да је процена за период 1807-1815. годину вероватно сувише
висока. Пројекција уназад на 1800. годину указала би на становниш тво од око
158.000, што је бројка коју смо усвојили у табели 1.9.
63 А. Апћгеаћез, ћез ргоуге$ есопот ^ие$ <Хе 1а Сгесе (Париз, 1919), стр. 8.
1

35
 Што се тиче Далмације, која је била под управом релативно
снажне аустријске бирократије, имамо довољно поуздане бројке
које досежу до 18. века. Оне су приказане у табели 1.8.

Табела 1.7. Сшановнишшво Грчке 1797-1907. године

Становништво
Година Површина (км2) ГРЧКА ЈОНИЈА
1789 ? 634.00 -
1807-1815 193.720
1818 179.000
1821 ? 938.765 -
1828 ? 753.400 -
1834 651.233 -
'
1836 204.242
1839 823.773 -
1842 853.005 -
1845 960.236 -
1848 986.731 -
48.976
1850 225.736
1851 226.698
1853 1.035.527 -
1856 1.062.627 -
1860 232.426
1861 1.096.810 -
1870 1.457.894
} 51.321
1879 1.679.470
1889 2.187.208
} 64.641
1896 2.433.806
1907 64.296 2.631.952
Извори: Грчка 1821, 1828,1839-1879: Тодоров, Ва1кап СИу, стр. 328-329, за 1834.
годину и 1889-1907, копнене области, видети: Апбгеабез, Сгесе, стр. 7.
Становништво континенталне Грчке 1797. године било је процењено на
520.000 видети РеНх-Веаијоиг, ТаШеаи, стр. 22-23. Становништво на копну
било је процењено на 769.465, а на острвима 169.300 за 1821. годину, па је
бројка за 1797. годину сразмерно додељена (Тодоров, Ва1кап СИу, стр. 328).
 Процена за јонска острва 1807-1815: ЕпсусЊресИа ВгИаптса,
седмо издање (1842); процена за 1818. годину: бат! УтсепЦ Пе$
1отеппе$, стр. 334, 350, 352, 364, 368, 375, 381, 386, 391; резултати
пописа 1836. године: Епсус1оресИа ВгИаптса, осмо издање (1856);
резултати пописа 1850. и 1851. године у СВС 1ота 1851, стр. 172.
Становништво 1960. године: $Ше$тап$ Уеагкоок, 1865, стр. 297.

Табела 1.8. Становништво Далмације 1771-1869. Године

1771 223.765
1798 256.902
1808 256.864
1814 299.501
1837 382.285
1848 417.110
1857 405.514
1862 432.945
1869 442.796
Извори. 1771-1808: И. Ерцег, „Становништво Далмације на пријелазу из 18.
у 19. ст.“, стр. 25; 1814, 1848, 1869: Јакшић, „Нестајање србскога народау
Угарској“, стр. 138; 1857-1862: Аш1па. бНЦбЦзсћез Јаћгћисћ 1863.

Сшановнишшво Бапкана и Гусшина насељеносши

Процене броја становника које су претходно размотрене, када

се споје са поузданијим материјалом са пописа становништва за
Босну, Бугарску, Аустрију, Србију и Грчку од 1879. године наова-
мо, омогућавају нам дугорочан преглед трендова становништва на
Балкану, у панелу 1. табеле 1.9.
Други панел изражава ове бројке према густини становништва
да бисмо стекли јасније (иако и даље непотпуно) гледиште о основ-
ним трендовима у овој области где су границе често померане.
Током периода од 120 година, од 1790. до 1910. године, станов-
ништво Балкана расло је по стопи од 0,97% годишње. Раст отоман-
ске Европе био је спорији, са средњом вредношћу од 0,80%. Након
спорог раста од око 0,5% годишње до двадесетих година 19. века,
становништво Балкана расло је до средине века по стопи од око
1,3% годишње. Ови закључци зависе од тачности наших процена о

37
 Табела 1.9. Сшановнишшво Балкана и Гусшина насељеносши 1790-1910. године
оо

Година Србија Црна Јонска Грчка Босна Бугарска Источна Далмација Укупни Турска Балкан
Гооа острва Румелија
1. Сшановнишшво Балкана око 1790- 1910. гоаине
1790 177“ 28 153 247 428 5.157 5.585
1800 183 29 158 634 257 444 5.294 5.738
1810 189 30 169 270 469 5.434 5.903
1820 369 38 182 939 720 319 908 5.511 6.419
1830 455 43 195 718 355 1.766 5.560 7.326
1840 805 48 210 850 391 2.304 6.075 8.379
1850 971 54 226 1.009 1.100 415 2.675 6.880 9.555
1860 1.102 62 232 1.090 1.220 422 2.905 7.520 10.428
1870 1.284 69 1.458 1.260 2.022 747 459 3.270 8.130 11.400
1880 1.803 145 1.706 1.186 2.008 816 476 8.140 4.437 12.577
1890 2.185 167 2.221 1.447 3.247 518 9.785 4.341 14.126
1900 2.529 186 2.504 1.671 3.744 585 11.219 4.680 15.899
1910 2.922 212 2.689 1.898 4.338 637 12.696 5.176 17.872
Година Србија Црна Јонска Грчка Босна Бугарска Источна Далмација Турска Балкан
Гора острва Румелија
2. Тусшина сшановнишшва Балкана око 1790- 1910 (особа по км2)
1790 - 19,3 12,1 12.5
1800 - 67,4 - 20,0 12,4 12.9
1810 - 72,1 - 21,0 12,8 13.2
1820 15.1 77,6 19,2 11,7 24,9 13,7 14.4
1830 18.6 83,2 14,7 27,7 15,8 16.4
1840 21.5 89,6 17,4 30,5 17,9 18.8
1850 25.9 96,4 20,6 17,9 32,3 20,3 21.4
1860 29.4 12,0 98,9 22,3 19,9 32,9 22,2 23.4
1870 34.2 13,4 28,4 20,1 33,2 20,8 35,8 24,0 25.6
1880 37.3 - 33,2 23,2 32,9 22,7 37,1 25,1 28.2
1890 45.2 19,4 34,4 28,3 3 4,1 40,4 26,3 310,7
1900 52.4 21,6 38,9 32,6 39,3 45,6 28,3 35,7
1910 60.5 24,6 41,8 37,1 45,6 49,6 31,3 40,1

Напомена: Бројке у курзиву се односе на области које су и даље под отоманском влашћу и укључене су у збир за Турску.
Извори. Отоманска Европа: Табеле 1.3 и 1.4.
Србија: 1790-1810. године, само Београдски пашалук; 1820-1870. године, табела 1.6; 1880. година, екстраполисано из пописа становништва
из 1890. и 1884. године, за попис из 1884. године видети Државопис, XVI, стр. 1-Х1ЛП; 1890-1910: Претходни резултати пописа
становништва и домаће стоке у Кр. Србији 31 Дек 1910 Јодине, стр. 4.
Црна Гора, из Табеле 1.5.
Грчка и јонска острва, из Табеле 1.7.
Босна: бројке за 1820. годину и 1850-1870. године представљају становниш тво Босне процењ ено на основу Мекгованове бројке за харач за
1815. годину и Табеле 1.3. Пејановић смањује своју бројку за отоманску Босну у 1866. години за 16,6% да би била упоредива са бројкама
из пописа становништва за област под аустријском окупацијом између 1878. и 1918. године. Бројке о густини за отомански период у па-
нелу 2 процењ ене су уз исту претпоставку. За становниш тво 1879-1918. видети: Пејановић, Становништво Босне, Табела 1.
Северна Бугарска (Дунавски вилајет минус Тулчеа санџак плус Софијски санџак) и Источна Румелија (Пловдивски и Сливенски санџак) за
око 1875. године: ГЛиаш, „ Т Е т р п е ОИотагГ, стр. 106-109; Бројке кориговане за ж енско становништво и непотпуно евидентирање као у
претходном тексту (стр. XXX). Би1§апа 1880-1910: 8СВС, III (1911), стр. 21.
Источна Румелија 1880: Стателова, Источна Румелиа, стр. 14.
Далмација. Табела 1.8 и Оз&ггекШзсћез 81аИзИ$сћез НапЉисћ 1913, стр. 4 -5 .
Површина у км2.
Грчка пре 1864. године: 48.976, 1864-1881: 51.321, 1881-1897: 64.641; 1897-1912: 64.296. Апбгеабеб, Сгесе, стр. 7.
Јонска острва: 2.345. АшЈгеабеб, Сгесе, стр. 7.
Црна Гора 1859-1876: 5,150. Пејовић, Исељавања Црнотраца, стр. 247; 1881-1912: 8,629, Цветић, „Површина, и гранична линија Црне Горе“,
стр. 483-485.
Босна: 51,200. Резултати пописа житењства у Босни и ХерцеГовини од 10 Окт 1910, стр. XXV.
Далмација: 12,830, 0$1егтскГ$ске$ аИ$И$ске$ НапЉиск, 1913, стр. 1
8 1

Србија до 1833: 24.440; 1833-1878: 37.511; 1878-1912: 48.303, Становништво Н Р. Србије од 1834-1953, стр. 4, 6.
Источна Румелија 1878-1885: 35.901 Стателова, Источна Румелиа, стр. 14 (касније 34.261 км2 јер је у 1886. у К’рџали околија, 1,640 км2 било
уступљено Отоманима), 8СВТ$, 1911, стр. 21.
Бугарска 1886-1912: 95.223. 8СВТ$, 1911, стр. 6. Дакле, између 1879. и 1885. године површина је била 60.962 км2 без И сточне Румелије.
Отоманска Европа: израчунато корекцијом уназад преко припајања и губитака балканских држава и Босне и Херцеговине, на основу бројке
од 165.353 км2 за период 1897-1912. године у: 81а1е$тап$ Уеагкоок, 1904, стр. 1195. Дакле, површина у следећим периодима је 1885-1897:
16.008; 1881-1885: 163.368; 1878-1881: 176.688; 1833-1878: 338.941; 1827-1833: 352.012; 1815-1827: 400.988; 1790-1815: 425.292. (Н е укљу-
чује површ ину Тулчеа санџака уступљеног Румунији 1878. године. Површина Балкана као целине била је 445,698 км2.
о->
чо
 !

расту отоманског становништва јер је чак 1870. године на терито-

рији која је припадала Отоманима живело 71,3% становништва де-
финисане области. Од средине века до 1880. године раст се верова-
тно успорио на 0,9% годишње за Балкан као целину, а успоравање
је првенствено проистекло из пада од 0,7% годишње на отоманској
територији. Последично, између 1880. и 1910. године Србија је за-
бележила врло брз раст становништва од 1,63% годишње, Босна од
1,58% и Бугарска од 1,37%. Ове стопе раста становништва сматрају
се за најбрже икада забележене у Европи.64 Међутим, стопа раста
становништва за Балкан у целини била је спорија због релативно
спорог раста у Грчкој, Далмацији и Црној Гори, које су све биле
погођене великом емиграцијом, док је годишња стопа раста у ото-
манским земљама остала на свега 0,7%.
Густина насељености становништва на Балкану почетком 19. века
била је изузетно ниска. Само приобалне и острвске области имале су
густину већу од 20 особа по км2 у 1830. години. Остављајући ово по
страни, погледајмо шта је мала густина насељености значила за Ср-
бију која је имала 18,6 особа по км2, што је нешто изнад балканског
просека. Густина становништва 1840. године била је око 36% густине
у Француској.65 Услове у 1835. години живо је, иако укратко, описао
аутор ЕоГкепа. Напуштајући Београд, он је јахао 100 миља кроз „ве-
лику сервску шуму“ - Шумадију, мирну дивљину храстовине, чији
су становници живели у повременим засеоцима као што је онај кроз
које је прошао једне ноћи, а састојао се од „десетак барака од илова-
че, размештених на малом простору који једва да је био одвојен од
шуме“.66 Слични коментари о већини балканских територија, о пус-
тоши и недовољној искоришћености плодних равница били су уоби-
чајени код савремених писаца - чак и по плодној северној обали Егеја
дивљи коњи су неометано тумарали и пасли.67Одређене области, чес-
то побрђа, биле су гушће насељене (барем у односу на расположиво
плодно земљиште), али узето у целини, Балкан је почетком 19. века
имао издашне резерве необрађиваног земљишта. Стога није чудо да
су отоманска држава и власти у Србији спроводили енергичне имиг-
рационе политике дајући насељеницима земљиште, ослобођење од
пореза и обећање верске толеранције.68
64 Магуш К. Јаскзоп, „С от р ап п § 1ће Ва1кап П ет о ^ га р ћ к Ехрепепсе, 1860 1о 1970“,
ЈЕЕсН, XIV (1985), стр. 223.
65 Сеог^ез СазкИап, Еа у/е диоИЛгеппе еп ЗегМе аи $еиИ Ле ГМерепЛапсе, 1815-1839
(Париз, 1967), стр. 94.
66 А1ехап<Јег Кт§1аке, Ео1кеп (1соп, Лондон, 1963), стр. 26-27.
67 Георги Чичовски, Среднородопски проблеми (Асеновград, 1935), стр. 14.
68 К агра!, ОИотап Рори1аНоп, стр. 62.

40
 Густина насељености Балкана почетком 19. века била је сувише
мала да би се омогућила ефикасна подела рада у коришћењу природ-
них богатстава. Комуникације су ишле од лоших до непостојећих,
па је слабо коришћење средстава за комуникацију пружало мало
подстицаја за њихово унапређење. У таквим околностима сељаци су
се бавили натуралном пољопривредом, а готов новац су набављали
продајом стоке. Стока се могла јефтино узгајати на отвореним па-
шњацима, а екстензивно сточарство најбоље је одговарало богат-
ству ресурса. Високи трошкови премештања, чак и живе стоке, до
удаљених тржишта и размена робе у малом обиму наметали су про-
извођачима неповољне односе размене. Стога су сељаци избегавали
узгајање вишка усева због проблема са њиховом продајом.
Међутим, проистекла равнотежа на ниском нивоу могла се из-
менити увођењем институционалних ограничења на однос између
земљишта и становништва што би узроковало да се равнотежа ак-
тивности помери ка производњи житарица за тржиште и памука
за индустрију. У поглављу 2 тврдићу да је институционална интер-
венција под отоманском управом подигла ниво специјализације и
обим тржишних трансакција изнад овог равнотежног нивоа и, по-
следично, повећала продуктивност радне снаге.
Раст густине насељености током 19. века имао би сличне ефек-
те јер се пуст простор пунио ширењем постојећих имања и ства-
рањем нових. То је довело до напуштања екстензивне сточарске
привреде и приморало земљораднике да замене опадајући при-
ход од сточарства већим зарадама од ратарства. Све чешћа подела
имања у насељенијим областима све више је померала радну снагу ка
протоиндустријама. То је такође повећало исплативост унапређења
комуникација (изградњом путева и речне навигације).
Од свих балканских територија густина насељености у Србији
најбрже је расла (по 1,55% годишње између 1820. и 1910. године).
До осамдесетих година 19. века некадашња шумовита дивљина
Шумадије је нестала. Она је постала пољопривредна област која
је привлачила унутрашњу миграцију због свог плодног земљишта
и побољшаних комуникација. До почетка 20. века, када је густи-
на насељености у Бугарској и Србији порасла на изнад 40 особа по
км2, интензивнији и тржишно оријентисанији облици пољопри-
вреде почели су са закашњењем да неутралишу опадајуће ресурсе
додатног земљишта. Подржана растом домаћег тржишта, а у извес-
ној мери и заштитом, осавремењена производна индустрија почела
је да се шири изненађујућом брзином.
Стопа раста становништва на Балкану била је висока, чак и по за-
хтевним стандардима Европе 19. века. Раст балканског становништва

41
од 1810. до 1860. године у просеку је био 1,14% годишње, а између
1860. и 1910. године просечно је био 1,08%. Детаљно истраживање
о узроцима овог раста је ван обухвата ове студије, али је он покре-
нут (барем у каснијим годинама овог периода) изузетно високом
стопом наталитета од преко 40 промила (значајно изнад стопе од
30 промила која је карактеристична за прединдустријску Европу).
То је био одговор на лакоћу којом се додатно земљиште могло учи-
нити обрадивим и производњу која се могла продати на међуна-
родном тржишту.69 За Србију, барем, значајан утицај имао је и јед-
нако брз пад морталитета између 1862. и 1910. године.70
Чак и раније током овог века, убрзање раста становништва од
двадесетих година 19. века узроковано је смањењем морталитета.
Једна за другом смањивала се жестина заразних болести, у одређеној
мери због побољшања јавне управе. Наши докази о овоме односе се
утлавном на Србију, а што се тиче трендова становништва у отоман-
ским земљама који су били мање повољни, они можда одражавају
мању ефективност отоманских власти у области јавног здравља.
Заједно са заразним болестима и глад је узимала своје жртве,
барем у изолованијим областима. Ипак, барем у Србији, глад је ве-
роватно нестала од тридесетих година 19. века. Под Милошевом
првом владавином (1815-1838) српска држава је установила систем
локалних амбара. Ова техника је позајмљена од Мађарске и није се
примењивала у отоманским провинцијама. Свака општина (локал-
на власт) морала је обавезно да одржава те амбаре, који су били от-
ворени у време несташица.71 Савремени посматрачи сматрали су да
тај систем ефикасно функционише72 и он је имао значајну улогу у
Србији јер су лоше комуникације ометале токове житарица између
области у којима је било вишка и области с мањком. Тиме се дели-
мично може објаснити већи раст становништва у Србији у односу
на остале балканске територије. Овај систем није се могао лако пре-
нети на отоманске провинције јер је кукуруз у Србији био главна на-
мирница, и било је много лакше ускладиштити га у малим количи-
нама него хлебне житарице које су доминирале у осталим крајевима.
Увид у (потенцијалну) ефикасност система локалних амбара може се
добити из извештаја из Ниша 1880. године, који је био највећи град
територије придодате Србији 1878. године. Пре отварања железни-
це (која је до Ниша дошла 1884. године) лоше комуникације чиниле
69 Јаскбоп, „Ва1кап Б ето^ гарћ јс Ехрепепсе", стр. 223-224.
70 Љг'4., стр. 269.
71 Агш Воие, 1 а ТипЈше АЕигоре (Париз, 1840), III, стр. 38-39.
72 Ј. Ма11а1, Еа Зегте сопГетрогате (Париз, 1902) II, стр. 15п, 142-143.
су да сељаци буду незадовољни које су им нуђене за откуп вишка
жита; ниске цене их нису подстицале да производе више. Након
суше, лоша берба кукуруза довела је до тренутне неимаштине јер
није било залиха. Држава је настојала да олакша народу купујући и
делећи залихе за хитне случајеве.73 Касније се систем локалних амба-
ра проширио на придодате територије и потврдио своју корисност
чак 1909. године, када је отварање локалних амбара у нишком окру-
гу „спасило многе од умирања од глади“.74

Урбано и рурално сшановнишшво

До 1914. године на Балкану је било много више руралних на-

сеља, што је обележје неразвијености. У државама - отоманским
наследницама, урбано становништво расло је брже него укупно
становништво, иако са ниског базног нивоа. Ипак, овај процес био
је спор и испрекидан, а на територијама које су остале под ото-
манском влашћу до 1913. године спорно је да ли је уопште било
икакве урбанизације. У табели 1.10. рашчланили смо, колико је то
било могуће, урбанизацију на Балкану према територији, мада ма-
лобројност поузданих и обухватних бројки пре шездесетих година
19. века значи да се расправа о почетку 19. века мора квалитативно
формулисати. За сврхе овог одељка урбани сектор ограничен је на
градове од 2.000 становника и више, за Црну Гору 1.000 и више.
У отоманским провинцијама урбано становништво било је ре-
лативно бројно у односу на општи ниво привредног развоја. Узми-
мо Македонију у осамдесетим и деведесетим годинама 19. века где
је у градовима живело 27% становништва. Иста пропорција станов-
ништва задржала се у градовима у окрузима под отоманском упра-
вом који су припојени Црној Гори у периоду 1878-1881. године. Дру-
где на отоманском Балкану, у Босни и Бугарској током шездесетих
година 19. века, део урбаног становништва био је у распону 15-18%,
а вероватно је био већи у Источној Румелији. На доњем крају распо-
на отоманске урбанизације, Нишки пашалук (припојен Србији 1878.
године) имао је око 1868. године пет правих градова са 47.600 ста-
новника.75 Како је становништво пашалука 1868. године укључивало
73 РКО РО 105 14. N 0 . 15 с о т т . 16 Јап. 1880.
74 Извештаји поднесени М инистру народне привреде о раду на унапређењу домаће
п р и вр едезагод. 1908и 1909... и м ер а м а за д а љ и р а д у т о м п р а в ц у (Београд, 1911),
стр. 1011.
75 Обручев, Воено-статистически сборник на 1868 Год. У: М1сћо(Т,У (1967), стр.
100- 101.

43
154.935 мушкараца76 (што значи становништво од око 300.000), удео
урбаног становништва на овој територији био је 15,9%.
Независна Грчка урбанизована је у приближно истој мери, али
за разлику од отоманских територија где је највише урбанизована
унутрашњост, највећи број већих грчких градова били су луке које
су одражавале трговачку оријентацију ове поморске државе. Насу-
прот томе, у ослобођеној Србији 7-8% становништва живело је у
градовима, док је Црна Гора пре 1878. године имала само један град
- престоницу Цетиње. Тек 1847. године почео је да се развија овај
град око манастира из којег се управљало земљом.77
Релативно висока урбанизација отоманске Европе у осамде-
сетим годинама 19. века била је дуготрајна појава, а не производ
раста у 19. веку. Процене величине градова у отоманској Европи
почетком 19. века су различите тачности, али ако ништа друго,
указују на то да су се градови ширили спорије него становништво
у унутрашњости.

Табела 1.10. Удео балканскоГ сшановнишшва које је живело

у градовима од 2.000 или више становника

Година Град Проценат

популације
број становништво
Северна Бутрска
1866 39 299.387 15,3-18,4
1880 45 344.799 17,2
1892 50 413.973 19,2
1900 53 482.754 18,3
1910 53 556.331 18,8
Исшочна Румелија
1884 23 211.463 22,4
1892 24 234.066 23,7
1900 24 256.852 23,4
1910 25 269.484 21,7

76 КаграУ ОИотап РориШгоп, р. 116.

77 Н ићифор Дучић, Књижевни радови, III, стр. 25. Цетиње је 1879. г. имало свега
734 становника 1879. године. АЦГ МУД VII. 1.
 Босна и ХерцеГовина
1864 35 184.115 17,7
1879 30 133.424 11,5
1885 30 156.114 11,7
1895 38 206.295 13,2
1910 44 247.339 13,0
Србија ...

1834 7 27.509 4,1

1863 19 77.606 7,0
1874 22 113.871 8,4
1890 36 251.692 11,6
1900 39 299.189 12,0
1910 40 315.366 10,8
Црна Гора
1868 0 0 0
Ошоманска Црна Гора
седамдесете године 4 23.000 27,1
19.века
Црна Гора
1881 5 10.114 6,6
1887 5 12.012 7,4
1900 5 15.530 8,4
1911 5 18.907 8,9
Грчка
1853 23 160.687 15,5
1861 24 184.467 16,8
1879 32 310.902 18,5
1895 Солунски вилајет 30 324.946 27,9
1894 Скопски вилајет 11 117.355 27,9
1888 18 156.018 23,5
Монастирски вилајет
1888-1895 Македонија 59 598.319 26,6
Извор: Северна Бугарска 1866: израчунато из: Тодоров, Ва1кап СИу, стр. 345, 360.
Мали узорак који је анализирао Тодоров показује 956 жена на 1.000 мушка-
раца. Тамо где је наведено само мушко становништво примењен је одго-
варајући мултипликатор од 1,956. У неколико случајева бројке су за 1873.
годину. Неке категорије мушког становништва нису укључене у листу по-
реских обвезника и Тодоров указује да би стварни број становника могао

45

I
 бити 20% изнад онога којег наводи статистика (стр. 344). Ових додатних
20% представља горњи крај табеларног опсега. Становништво градова у
Бугарској и Источној Ру.мелији 1880-1900 табеларно је дато у СГБЦ, I,
1909, стр. 22-24. 1910: СГБЦ, III, 1911, стр. 30-33.
Босна и Херцеговина, 1864. Бројка укључује само територије у овој про-
винцији након аустроугарске окупације. Изостављени су градови: Ни-
кшић, Нови Пазар, Нова Варош, Пљевља и Пријепоље. Према Пејано-
вићу, од становништва Босне 1866. године, 83,38% припада територији
која је касније припојена Аустроугарској. Градско становништво од
184.115 изражено је пропорционално смањено као проценат наше про-
цене становништва у 1864. години. Шездесете године 19. века: Јоћапп
Кобкгеичсг, $ГшИеп Њег Возтеп ипб сИе Негсе^оута (Лајпциг, 1868) стр.
96-126, Тћотше1, Ве$сНгеп>ип§, стр. 119-134. Узели смо средњу вредност
бројки дату у овим изворима, тамо где се разликују. 1879: Ог1$ска/1$-
Веуо1кегипј’$-$1аН$Нк упп Во$теп ипп Негсе§оута (Сарајево, 1880); 1885:
Ог1$скај1$- ипп Веуо1кегип$$-8ШН$Ик уап Во$теп ипп пег Негсе$оута...
1. Мај 1885 (Сарајево, 1886); 1895: Цивилно становништво Главни
резултати пописа житељства у Босни и ХерцеГовини од априла 1895 ...
(Сарајево, 1896). 1910: Цивилно становништво - Резултати пописа
житељства у Босни и ХерцеГовини од 10 Окт 1910 (Сарајево, 1912).
Грчка: Тодоров, Ва1кап СНу, р. 335.
Македонија 1888-1895: Заједнице од 2.000 или више истакнуте су масним
словима у: Васил К’нчов, Избрани произведенија (Софија, 1970), II, стр.
440-458.
Србија 1834. и 1863. године Становништво НР Србије, стр. 54; 1874:
Државопис, X, стр. 1-153. 1900: СГКС, 1904; 1910: (стално насељено ста-
новништво) Претходни резултати пописа становништва и домаке
стокеуКр. Србији 31 дец. 1910 Године (Београд, 1911), стр. 74-75.
Црна Гора. Видети: РаШгеЦ „б1а§паћоп т Моп1епе§го“, стр. 20.

Шометове бројке за урбано и укупно становништво Босне у

1808. години указују на удео урбаног становништва од 13,5% (када
је суседна Србија била урбанизована 5% или мање).78У северној Бу-
гарској за 11 градова који су по попису имали 103.000 становника
у 1866. години, Буе је проценио да су четрдесетих година 19. века
имали 109.000 житеља.79Ако је Буе поуздан то би значило да је четр-
десетих година 19. века преко 21% становништва северне Бугарс-
ке било урбано. Ако је становништво у југозападним провинција-
ма отоманске Европе расло по стопи сличној оној у остатку, онда
се густина приближно удвостручила између 1820. и 1910. године.
Најмање један велики град, Скопље, вероватно је растао брже од
тога (са 10.000-15.000 у периоду 1812-1840. године на 29.000 1898.
78 б101ап0У1сћ, „ћесопогш е ћа1кашцие“, стр 8 -9 . 14 урбано и укупно становништво
вероватно су преувеличани у овој статистици.
79 Апн Воие, КесиеИ сПИпегапев бап$ 1а Тигдте сГЕигоре (Беч, 1854), I, стр. 91, 96, 97,
108, 109, 114, 117, 136, 289, 291, 298.

46
и 47.000 1910. године),80 док Солун тешко да је држао корак (са
60.000 становника 1807. године, 65.000 1840. године и 118.000 1910.
године),81 Монастир, Призрен, Охрид и Касторија тешко да су
уопште расли,82 а Велес и Јањина чини се да су забележили јасан
пад.83 Дакле, чини се вероватним да је успостављена институцио-
нална и привредна структура отоманске Европе доводила до значај-
но веће урбанизације од оне на територијама земаља наследница.
Како је карактеристична висока урбанизација отоманске Ев-
ропе одражавала пре институционалну структуру него привред-
ну сложеност, разградња отоманских институција у земљама на-
следницама могла је довести до брзе деурбанизације. Овај процес
био је најуочљивији у Србији. У 18. веку отоманска Србија била је
високо урбанизована, али током ратова и устаничких покрета од
1789. године до 1815. године српски градови су се уочљиво смањи-
вали. Наводно је 1877. године у Београду било око 6.000 кућа,84 на
основу чега се може проценити становништво од 30.000-55.000. До
1800. године град се смањио на око 3.000 кућа са 25.000 становни-
ка,85 а 1834. године број кућа је даље пао на 769.86 Ужице је крајем
18. века имало 2.900 муслиманских кућа - што указује на станов-
ништво од око 20.000, а када је последњих 3.834 муслимана исте-
рано из града 1862. године, они су напустили 550 кућа.87 Тихомир
Дорђевић пише о још већем броју становника Ужица крајем 18.
века од 12.000 кућа са око 60.000 становника. До 1860. године, када
је Ужице имало 4.100 становника од којих је највише било мусли-
мана, последице опадања града биле су толико уочљиве да су ба-
зари „иструлили и разорени“ и „целе улице које су ту стајале пре
сервске револуције... претворене су у воћњаке“.88 Након истери-
вања 1863. године, у граду је остало око 2.490 становника. Ваљево
је седамдесетих година 18. века такође било значајно место са 3.000
80 Јован Хаџи-Васиљевић, Скопље и његова околина (Београд, 1930), стр. 58-62,
ОЈтИаг 1агапо(Г, 1а МасеЉте есопотгдие (Софија, 1931), стр. 192.
81 Данчо Зографски, Развитокот на капиталистичките елементи во Македонија за
време на Турското владеење (Скопље, 1967), стр. 201; 1агапо1Т, МасМоте, стр. 189.
82 Вепвбау Агбћсћ, 1а уге есопотгдие Ае 1а ЗегШе Аи $иЛ аи Х1Хе $гес1е (Париз, 1936),
стр. 105, 115; Јован Цвијић, Основе за Географију и геолотју Македоније и Старе
Србије (Београд, 1911), III, стр. 1034-1035, 1036.
83 АгбИсћ, Уге есопотгдие, стр. 112; Цвијић, Основе, III, стр. 987-988.
84 Српска академија наука и уметности (Одељење историјских наука), Историја
БеоГрада, I, Стари, средњи и нови век (Београд, 1974), стр. 653.
85 Тихомир ТЈорђевић, Србија пре сто Година (Београд, 1946), стр. 154.
86 Београд је 1834. године имао 9,1 становника по кући. Историја БеоГрада, II,
Деветнаести век, стр. 271, 274.
87 С. Игњић, Ужице и околина (Титово Ужице, 1967), стр. 8 -9 .
88 А. А. Ра1оп, Кезеагсћез огг 1ће Иапибе апс1 (Ие АппаНс (Лондон, 1862), I, стр. 76-67.

47
муслиманских и 200 хришћанских кућа. Најмање још пет градова
имало је 200-500 кућа.89 С обзиром на ниску густину насељености
отоманске Србије, изразито велики део становништва био је у гра-
довима. Београдски пашалук је крајем 18. века имао 376.00 српских
и 40.000-50.000 турских становника.90 На основу тога, само два
највећа града чинила су 11-27% становништва пашалука. Удео ур-
баног могао је бити још већи јер је већи број мањих градова прет-
ворен у села након одласка Отомана.91
Српска револуција је суштински изменила структуру отоман-
ских институција, тако да су постојећи системи градова постали
излишни за државу наследницу. Стога је корисно упитати се да ли
су припајања која су уследила након руско-турског рата 1877-1878.
године, имала сличан утицај на урбану структуру територија које
су Отомани изгубили.

Слика 1. Црногорци на пијаци, Цешиње

Такав је неоспорно био случај Црне Горе. Припојени окрузи

имали су четири града који су раније имали око 23.000 становни-
ка.92 Број становника тих градова износио је 1881. године 1914 људи.
89 Тихомир "ђорђевић, Из Србије Кнеза Милоила. Становништво - насеља (Београд,
1924), стр. 277. Ђ о р ђ е в и ћ , Србија, стр. 155.
90 Даница Милић, „Економски потенцијал устаничке Србије", у: Историјски значај
српске револуције 1804 Године (Београд, 1983), стр. 163,164.
91 Тјорђевић, Из Србије, стр. 300.
92 М ирчета Ђуровић, ТрГовачки капитал у Црној Гори у друГој половини XIX и по-
четком XX вијека (Цетиње, 1958), стр. 109.

48
 Као и у Србији, и у Црној Гори урбана депопулација била је бли-
ско повезана са повлачењем или протеривањем муслимана. Крајем
педесетих година 19. века, 62,5% од 4.000 становника Бара били
су муслимани, као и 70% од 6.600 становника Подгорице.93 При-
пајања су довела до исељавања из градова муслиманских житеља
којима је одузета земља или који су се плашили да ће их Црногор-
ци злостављати. Чак и они становници који су остали у градови-
ма припојеним Црној Гори нису, у већини, били Црногорци. Бар,
са преосталих 1.823 становника, имао је 30,9% муслимана и 24,6%
(албанских) католика.94 Подгорица, која је изгубила 66% својих жи-
теља по припајању, остала је 1879. године 86,6% турска.95 Није било
прилива Црногораца да заузму место оних који су отишли. До Пр-
вог светског рата трговина и размена биле су „монопол муслима-
на и албанских католика“.96 Упркос гомилању обележја савремене
државе, црногорска престоница, Цетиње, вероватно је имала све-
га 3.900 становника 1911. године.97 Исте године, урбано станов-
ништво припијене области имало је свега 15.000 житеља, што је и
даље далеко мање од бројке пре припајања упркос расту национал-
ног становништва од 84% од 1881. године.
Деурбанизација се можда одиграла у Босни и Херцеговини на-
кон аустријске окупације. Према нашој процени у табели 1.10. удео
урбаног становништва у укупномсмањио се са 17,7% средином
шездесетих година 19. века на 11,5% 1879. године. Посебно се, на-
водно, смањило становништво Сарајева са 40.000 шездесетих го-
дина 19. века на 21.377, 1879. године. Бројке из шездесетих година
19. века нису потпуно поуздане и аустријске власти, које су очеки-
вале да град има 45.000 становника, приписале су овај пад дели-
мично преувеличавањима у ранијој процени, али то није искљу-
чило вероватноћу значајног стварног губитка становништва.98 Као
и у Црној Гори, дошло је до муслиманског егзодуса из Босне, де-
лимично због ограничавања права на земљу, делимично због наг-
лог пада урбане трговине. Долазећа аустроугарска управа убрзо је
запослила пет пута више чиновника него што су имали одлазећи
Отомани.99 Али упркос овоме, проистекла реурбанизација била је
93 Павле Радусиновић, Становништво Црне Горе, стр. 134-135.
94 АЦГ МУД УП-2. Попис свега становништва ... 1879.
95 АЦГ МУД V II-17. Овај документ показује 575 „турских“ и 89 „хришћанских“
опорезивих глава.
96 „Моп1епе§;пп Есопоппсз - 1“ МоМепе$пп Ви11еИп, по. 4 - 6 (1 септ. 1918), стр. 9.
97 РаШгеГ „Есопоппс 51а§паЦоп“, стр. 20, табела 1.
98 СВС Босна 1879, стр. 298.
99 Ре1ег Р. би^аг, ШшМаИгаИоп ојВо$та-Негге%оута, 1878-1918 (Сијетл, 1963), стр. 29.

49
слаба и усредсредила се првенствено на Сарајево чије је станов-
ништво порасло на 51.919 до 1910. године.
Припајање нишког пашалука Србији довело је до тренутног
смањења урбаног сектора на овој територији, мада је он био знат-
но већи него у остатку земље. Овде, као и другде, дошло је до при-
нудног егзодуса муслимана, а муслимани су већином били урбани
житељи. Сигурно је да су у самом Нишу били доминантна етнич-
ка група.100 Муслимани који су остали тврдили су, претерујући,
да је 150.000 њихових сународника истерано из својих кућа и са
имања.101 Делимично као последица, 1879. године, становништво
пет правих градова смањило се са 47.600 из 1866. године на 41.691.
Како је становништво територије у целини било стабилно, резултат
је био пад урбаног становништва са 15,9% на 13,9%.102103Ови градо-
ви брзо су надокнадили губитак становништва јер су насељеници
са севера преплавили територију, али Србија је на дужи рок имала
проблема у обезбеђивању привредне основе за своје јужне градо-
ве. Иако је урбано становништво Србије нарасло за 62,3% између
1884. и 1910. године, пет градова југа порасло је за 24,7% или много
мање од раста укупног становништва. 103
Бугарске провинције вероватно су задржале удео урбаног
наслеђеног од отоманске власти. Бројке у табели 1.10. за северну
Бугарску указују на то да уколико је било икаквог опадања после
ослобођења, оно је било мало и брзо се преокренуло. Источна Ру-
мелија, међутим, вероватно је забележила одређену деурбаниза-
цију. Бројке за период пре ослобођења су непотпуне и непоуздане.
Ако узмемо Морове бројке за 1876. годину, онда није било никакве
промене броја становника градова од тада до 1884. године.104 Ос-
тали скупови података (који се односе на период 1854-1856. и на
1871. годину), међутим, показују пад броја становника. За Пловдив
око 1875. године указују на 26.670 становника, док попис из 1880.
године показује 24.053,105 а онај из 1884. године 33.442. Пловдив је,
100 Севделин Андрејевић, Економски развој Ниша од 1830 до 1946 Године (Ниш,
1970), стр. 9.
101 РКО РО 105 37. Протест муслимана из Србије, 24. апр. 1882.
102 Искључујући Власотинце јер није дата никаква процена броја становника за
1868. годину. За 1879. годину видети: М илан Ђ- М илићевић, Краљевина Србија.
Нови Крајеви (Београд, 1884), стр. XVI
103 СГКС (1906), стр. 32, 34-35; Претходни резултати пописа становништва
и домаће стоке у Кр. Србије 31 дек 1910, стр. 76; Становништво НР Србије од
1835-1953, стр. 54.
104 На основу шест највећих градова. К. Ј. Моге, [Јпбег (ће Ва1кап$ (Лондон, 1872), стр. 17.
105 Статистически сведенија на дирекцијата на финансиите на Источна Руме-
лија, стр. 1.

50
 међутим, цветао као престоница новоуспостављене аутономне
покрајине, тако да његов опоравак вероватно није репрезентати-
ван. На дужи рок, између 1884. године и 1910. године, удео урба-
ног становништва у овом делу Бугарске се смањио. Таквог опадања
није било у бившем Дунавском вилајету, али то је у највећој мери
захваљујући расту Софије.
Ипак ћемо тврдити да иако нису претрпели пад броја станов-
ника, многи градови Бугарске претрпели су тренутну привредну
рецесију након ослобађања, док су се други, изнад свега Софија,
ширили под утицајем новоуспостављене државне бирократије.106
Исти аргумент важи и за градове у припојеним територијама Ср-
бије. Ниш је, на пример, постао седиште државне управе и као
кључно чвориште трансбалканског железничког система након
1888. године стекао је нове комерцијалне функције, иако то на кра-
так рок није успело да подстакне трговину.107 Лесковац је цветао
због текстилне индустрије у развоју, утемељене на обиљу јефтине
радне снаге у непосредном окружењу. Узето у целини, међутим, ак-
тивност у градовима овог региона је назадовала. Као и у Бугарској
овај пад везује се за прелазак урбаног становништва на пољопри-
вреду и нестајање многих старих заната, али је то ретко када до-
вело до губитка становништва. Насупрот случају Србије, у почет-
ним годинама тог века, шест деценија раста становништва од 1820.
године створило је релативно јак притисак на земљишне ресурсе.
То је закочило повратак у руралне области; осим тога, градови Бу-
гарске и Србије били су мање муслимански него раније и, барем у
Бугарској, муслимани, иако се с њима није добро поступало, нису
били стављени под тако оштар притисак да би морали да емигри-
рају као што је то био случај у Црној Гори.

106 Видети: Јоћп К. ћ а т р е, „МосЈегтхаћоп апД 5оаа1 51гис1иге: 1ће Сахе оГ [ће рге-
1914 Ва1кап СарДа1б“, 8оШкеа$1егп Еигоре, V (1979), езр. стр. 25-27.
107 РКО РО 105 79. 6р. 2 трговачки од 3. јан. 1889.

51
 2. БАЛКАН ПОД О ТОМ АН И М А 1800-1860:
ИНСТИ ТУЦ И О НАЛН А ПРОМ ЕНА
И ПРИВРЕДНИ НАПРЕДАК

У овом поглављу, проучавамо еволуцију институционалних

структура и трговинских трендова на отоманском Балкану, по-
себно у Бугарској и Македонији, током каснијих година отоман-
ске власти. Далекосежне промене институционалног окружења
олакшале су привредну експанзију. Након 1830. године расута
статистика за овај период извучена је из извора који су по врсти
предмодерни и она није посебно поуздана за тумачење агрегат-
них трендова, али докази дају основу за оптимистичну оцену при-
вредних учинака. У пољопривредном сектору обрадива површина
проширила се значајно брже него становништво, како је тржишна
оријентација у пољопривредној и сточарској производњи почела
да замењује натуралну пољопривреду. Уз то, пораст протоиндус-
тријске производње учинио је Бугарску индустријским средиштем
Отоманског царства.
Не тврдимо да су отоманске институције, које су се појавиле у
каснијим деценијама отоманске власти, имале развојно-подстицај-
ну улогу, нити да су повремени експлицитно интервенционистички
потези државе били више конструктивни него штетни. Аргумент је
да је колапс институција у почетним годинама 19. века угушио дело-
вање тржишних снага, али нова структура која се накнадно појавила
омогућила је привредни напредак у тржишном оквиру. Предузећа су
са изузетном енергијом реаговала на повољније окружење.

Слом ошоманскоГ феудализма око 1700-1814

Отоманска власт дуго се ослањала на контролисану феудалну

симбиозу између Велике Порте и елита у провинцијама. Феудал-
ци, првобитно војна класа, добили су доживотно право закупа фе-
уда (спахилука) на којем су били обавезни да живе. Они су били
одговорни за регрутовање у време рата и за скупљање десетка на

53
усеве и стоку на својим феудима у име султана. Заузврат, спахија
је могао да даје у закуп обрадиво земљиште унутар спахилука, од
чега је имао право да прикупља феудалне приходе.1 Он је такође
могао да држи малу окућницу или читлук за личне потребе, што је
у северној Бугарској износило 10-15 хектара оранице и да захтева
да је обрађује било ко ко је закупио земљу на његовом спахилуку.2
Упркос мањим обавезама које су сељаци имали према спахији, сис-
тем је наметао прилично низак ниво искоришћавања рада сељака
и плодоуживања од земљишта. То је било у потпуности свесно јер
је ограничавало могућност спахије да управља ресурсима који би
га могли учинити независним од султана.3

М апа 1. Балкан шоком шездесеших година 19. века

Порта је велики део својих прихода одвајала за одржавање

војске, укључујући јаничарске трупе, традиционалну елитну бор-
бену јединицу. Овакво устројство је не само повећало успешност
1 ЈШсћов', 11/1 (1943), стр. 115.
2 Н. Константинов, „Земеделието в Бтшгарил преди освобож дени ето“, Сборник на
народни умотворениа, XXVI (1912), стр. 27.
3 Ре1ег Е 5и§аг, 5ои(ћеа${егп Еигоре иппег ОНотап Ки1е, 1354-1804 (Сијетл, 1977),
стр.96-99.

54
отоманске државе у ратовима, већ је представљало и инструмент
јачања њене хегемоније над феудима. До 18. века овакав систем је
почео да пропада. Феуди су постали наследни и то је само по себи
ослабило утицај Порте над њиховим власницима. И сами јанича-
ри постали су наследна каста и више нису представљали средиште
противтеже центрифугалним тенденцијама периферије. Ипак, они
су и даље узимали плате које су представљале велики терет за др-
жавну ризницу. Поред тога, систем награђивања у царству које
се ширило, то јест способност круне да ствара нове спахилуке на
освојеним територијама, више није била функционална јер је ши-
рење одавно престало.
Спахије су, стога, покушале да продубе коришћење својих
постојећих феуда увећавајући величину читлука и сходно томе
повећавајући захтеве од сељака. Они нису били усамљени у овоме
јер је стицање права закупа над обрадивим земљиштем привукло
растућу класу муслиманских угледника (ајана) који су намеравали
да створе своје читлуке. Формалне разлике између држања феуда и
држања земљишта у читлуку под закупом постале су нејасне међу
моћнијим муслиманима јер је било мало казни за такво понашање.
Ајани су били мушкарци чији су приходи зависили од локалне
моћи и престижа, а не од делегиране власти Порте. Јаничаре заси-
гурно треба укључити у ту групу.
Пораст међународне тражње за житом, дуваном, а касније и
памуком представљао је у 18. веку подстицај да се стичу читлуци
и учинио крупну пољопривреду привлачном, посебно у дунавским
и црноморским равницама, у Тракији и вардарској долини.4 Да би
олакшали експропријацију и одбранили своје жито, многи локал-
ни ајани основали су приватне војске, или рекетирали, често уз
помоћ албанских племена. Јаничари су имали своје банде јамака,
који су радили на сличан начин и представљали посебно ремети-
лачки елемент.5Спахије су све више почеле да гледају на царске по-
резе као на сопствене приходе, па у периферним областима где је
централна власт била мање учвршћена, смањивали су се приходи
Порте, што је још више слабило њен ауторитет.
Слом старог система власти убрзан је током војних кампања
против Аустрије и Русије између 1787. и 1792. године. Ове кам-
пање нису биле успешне и Порта, којој је недостајала ефикасна,
4 Т. 51хнапоУ1сћ, „ћап<1 Тепиге ап<1 Ке1а(ес1 8ес1ог$ о ! Ше Ва1кап Есопоту", ЈЕсН, XIII
(1953), стр. 398-411.
5 8и§аг, 8ои(ћеа$1егп Еигоре, стр. 242.

55
из центра контролисана војска, почела је све више да зависи од на-
стојања ајана и њихових приватних војски. Немајући друга сред-
ства за јачање оданости, Порта је подмићујући морала да купује
њихове услуге и да се суздржи од хапшења спахија због утаје по-
реза. Ширење приватних војски и унајмљених разбојничких бан-
ди довело је до сукоба између господара рата. Моћни ајани борили
су се један против другог настојећи да ставе територије под своју
контролу,6док су територије које су биле ван утицаја било ког моћ-
ног господара непрестано пљачкале наоружане групе разбојника,
крџалије и дахије, чије су отимачине остале озбиљан проблем у на-
редним годинама.7
Најуспешнији ајани били су Али-паша Тепелени од Јањине (1788-
1822) и његов син Вели који је владао из Тирнавоса у Тесалији, Пазва-
ноглу од Видина (1799-1807), Карафеиз од Трна и његов син Алибег.8
Сви ови људи успоставили су своје снажне државице. Они нису ис-
казивали никакву оданост Порти осим када је то одговарало њихо-
вим интересима. Ипак, и сами су били способни да заштите пода-
нике од преовлађујуће анархије и, у најбољем случају, владали су као
просвећени деспоти. Пазваноглу је управљао Видином и околином
као успешном малом државом, иако су његове снаге и снаге његових
савезника јамака нанеле озбиљне губитке околним провинцијама.9
Едип-ага, ајан из Ћустендила, имао је довољно поверења у своје сеља-
ке да их наоружа и успешно је одбио три крџалијске војске.10 Вели,
Али-пашин син, поносно је управљао оним што је сматрао оазом „по-
четне цивилизације и безбедности" у пустињи варварства.11
Под његовом влашћу цветала је индустрија у Трнову и Амбе-
лакији, посебно бојење памука, који се узгајао на читлуцима око
Сереса ради извоза у централну Европу.12 Ипак, стабилност коју
су већи ајани обезбедили била је пролазна јер је Порта обично ус-
певала да уз одређени напор сруши те могуће државе наследнице,
целисходним принципима „завади па владај“, мада није успевала
6 Апи Воие, Та Тиг^те (ГЕигоре (Париз, 1840), III, стр. 182-183.
7 Беепа К. 5аДа1, ‘КитеН Ауапкп: Ше Е ^И еепЉ СеШигу’, Јоигпа1 о/МосЈегп Н1$Гогу,
Х П У (1972), стр. 359-360.
8 О коме се може видети у: Константин Иречек, Књажество Бглгарил II (Пловдив,
1899), стр. 515-516
9 5и§аг, 5ои1кеа$1егп Еигоре, стр. 239.
10 Иречек, Бглгарим, II, стр. 562.
11 [Ј. К. ЈоШНе], ИаггаНуе о / ап Ехсигвгоп/гогп Сог/и 1о 8тугпа... (Лондон, 1827),
стр. 80.
12 М. К. Ра1а1ге1, „ВебтДшМ аНзаНоп а 1а репрћепе: еШДез биг 1а ге д т п Деб ВаШапб
аи Х1Хе б1ес1е“, НиЈогге, есопотг^ие е1$осШе, IV (1985), стр. 253-274.

56
 да управља провинцијама након што би их повратила.13 Одиста,
с опадањем моћи господара рата разбојништво је постало јаче.
Период господара рата и разбојништва, који су врхунац дос-
тигли почетком 19. века, у литератури се често означава као пери-
од крџалија. Повезује се са сеобама становништва које су временом
добиле дубок значај у обликовању еволутивне путање балканске
привреде. Иако су неки ајани успели у привлачењу имиграната на
своје територије, обично је било обрнуто. Они су морали да макси-
мирају своје приходе и стога су повећали намете сељацима, често
преузимајући некада слободна села и претварајући их у читлуке.
Алибег из Трна је просто приморао локално становништво да буду
радници на његовом имању и плаћао их у натури.14
Ухваћени између намета ајана и страха од мародерских војски,
сељаци су настојали да се повуку у удаљене области где је ото-
манско присуство било најмање. То су већином била побрђа, не-
привлачна за читлучку пољопривреду.15 „По правилу“, каже Мор,
пишући о јужној Бугарској, „власт је оштрије поступала према
сељацима из равница, него према онима који су живели у плани-
нама, јер је овим првим било лакше прићи“.16 Постојао је већи број
насеља у побрђима која су сматрана за непосредне султанове ваза-
ле, без посредства спахије, која су уживала пореске и друге приви-
легије као „војничка или граничарска села“. Оваква насеља нудила
су становништву најбољу могућу заштиту од произвољних интер-
венција државних поданика.17
Чак и привилегована села нису била потпуно безбедна, ни од
ајана, ни од разбојника заокупљених својим наводним правима.18
Упркос томе, нудила су својим становницима узајамну самоодбра-
ну. Већину су барем једном опљачкале крџалије, али сељаци би по-
бегли у своје планинске колибе и враћали се када је било безбед-
но.19 Осим тога, брда су била одговарајуће окружење за узгој стоке и
натуралну привреду. Повлачење становништва у брда, посебно то-
ком 17. и 18. века није било искључиво изазвано несигурношћу или
угњетавањем у низијама. Када је густина становништва била мала
13 5и§;аг, 5ои(кеаз1егп Еигоре, стр. 240-241.
14 Д. Илков, „Град Тр’н “, Б’тарска историческа бибпиотека. III (1930), стр. 202.
15 Сеог§е Ж Н оИ тап, „ТгапзГогтаИоп оГ Кига1 5еИ 1етеп( т Ви1§;апа“, Сео$гаркка1
Кеујеш, П У (1964), стр. 54.
16 Доћег! Ј. Моге, ЈЈпбег (ке Ва1кат. Ио1е5 о{ а Уш1 (о 1ке ИгзГгШ о / РкШрророкз т
1876 (Лондон, 1877), стр. 245.
17 Константинов, „Земеделието“, стр. 29.
18 ЉШ.
19 Иречек, Бшгарил, II, стр. 82.

57

I
или падала, а земље је било у изобиљу, брда су нудила здравију кли-
му од мочварних низија, земљиште је било лакше за крчење, а било
је и више воде и дрвећа.20 Постојећа домаћа индустрија повећава-
ла је производњу те брдске привреде. Не може бити случајно да су
многи од касније најживљих индустријских центара у Бугарској,
укључујући Панађуриште, Копривштицу, Котел, Калофер, Же-
равну, Сливен, Ћипровцу и Трн уживали (или тврдили да уживају)
пограничне или „војничке“ привилегије.21
Због смањивања сељачког становништва у равницама, ајани
нису имали довољно радне снаге за обраду свог земљишта - неки
су учинили све што је било могуће да насељенике претворе у кме-
тове да би обрађивали напуштено земљиште.22 Овај мањак радне
снаге представљао је могућност за зараду новца за брдска села. Они
су слали мигранте, обично групе младих девојака да жању у читлу-
цима којима су очајно биле потребне њихове услуге. Последично,
о девојкама се најчешће добро старало и биле су заштићене при-
ликом путовања. Раније закључени групни уговори беспоговорно
су се поштовали. Рад је био тежак, али миграција је била окружена
карневалском атмосфером што је доводило до сексуалних веза које
су се мање или више толерисале.23
То је било велико преимућство брдских села јер им је омогућа-
вало плодоуживање равница, али упркос ширењу читлука равни-
чарска пољопривреда остала је ограниченог обима. Огромни пре-
дели лежали су необрађени и због тражње за радном снагом и због
несигурности за обрађиваче. У Тесалији, након пада Вели-паше, па
све до 1840. године земља се продавала у бесцење. „Свако ко може
да приушти надгледање и чување (усева) може сејати гдегод жели,
када дође време жетве може жети ако није украдено пре тога“.24
Отприлике у исто време израчунато је да је у Видинској провин-
цији обрађивано свега 1/5 обрадивог земљишта.25 Истовремено са
20 Извештај о раду одељења за пољску привреду и ветеринарство (Србија.
Извештаји поднесени м инистру народне привреде, Београд, 1907), стр. 227-228;
Ј. Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србија II, Прешевска област (Београд, 1913),
стр. 89-90; Ш 5. Уисписћ, А 81ибу т 8осга18игујуа1: КаШп т (ће ВИеса КисИпе (Ие-
пуег, СО, 1975), стр. 80, 116.
21 Константин Иречек, „П’тни белешки за Средна гора и за Родопските планине“,
ПС, IX (1884), стр. 13, 14, 24; Илков, „Тр’н“, стр. 204.
22 бћнапоујсћ, „ћапД Тепиге“, стр. 402.
23 Д. Уста-Генчов, „Жетварските задруги низ Т’рновско“, Сборник за народни
умотворенија наука и книжнина (Софија) VII (1892), стр. 485-494; Е. М. С о и зт -
егу, Уоуа$е бап$ 1а МасеАоте (Париз, 1831), стр. 93-96.
24 Ј. Ј. Вез!, Ехситопз т АЊата (Лондон, 1842), стр. 154-155.
25 М кћоТ, И/2 (1953), стр. 115.

58
 овом делимичном депопулацијом равница, брдска пољопривреда,
посебно у централној Бугарској, постала је релативно интензивна
јер је било мањка земљишта.26 Међутим, недостатак пословне си-
гурности ограничавао је привредну активност.
Најгори поремећаји погодили су западни и централни Балкан,
укључујући и западну Бугарску, пошто су бугарске територије бли-
зу центра отоманске моћи уживале релативну стабилност. Чак и
тада, ниједна област није била поштеђена посета крџалија или про-
ласка војски. Софију је пљачкао и пустошио Алибег из Трна све до
1832. године.27 Поред тога, разбојништво није било ограничено на
крџалијске банде. Руски путник из 1829. године упозорио је да су
хришћански Бугари из планинских крајева били „свирепи хајду-
ци... који пљачкају и сакате своје жртве.“28
Чак и у плодним низијама црноморске обале, житници Истам-
була, где је власт Порте била најделотворнија, пољопривреда је сла-
била. Овде је тржишна производња житарица била умањена због
интервенција власти да очува цене хлеба у Истамбулу29 и обезбеди
залихе за оружане снаге. Извоз жита био је забрањен, а војни угова-
рачи имали су право прече куповине по ценама које су могле бити
свега четвртину оних преовлађујућих на слободном тржишту.30
Прошло је много времена пре него што је Порта успела да об-
нови ефикасну управу и успостави ред над оним деловима Евро-
пе које је задржала након губитка Србије и Грчке. Сузбијање раз-
бојништва и господара рата и заштита својинских права чекали
су поновно успостављање централне власти над провинцијама.
Почетни напори Порте на обнови своје власти деведесетих годи-
на 18. века имали су за циљ повратак на старо стање, обнављањем
феудалне дисциплине. То није могло успети. Провинцијални маг-
нати нису се могли потчинити, нити су се јаничари могли поно-
во успоставити као делотворна и одана борбена сила. Оно што је
било потребно јесте снажан централни административни апарат
који би преузео цивилне функције феудалаца и нова стална војска
као противтежа територијалној моћи ајана. Тек постепено, Порта
се несигурно кретала ка систему просвећеног апсолутизма.
26 М кћоИ, III (1950), стр. 159.
27 Иречек, Бгпгарил, II, стр. 27.
28 С. Епећо1т, ДЈоНсе $иг 1е$ тИе$ аи Ле1а Аи Ва1кап оссирее$ раг 1е$ 1гоире$ ги$$е$ реп-
пап11а §1опеи$е сатра^пе с!е 1829 (51. Ре(егбћиг§, 1830), стр. 48.
29 Вош, Тиг^те, III, стр. 126-127.
30 ЊШ., р. 245; Сеог§е Керре1, ШггаИуе о / а Јоигпеу асго$$ 1ке Ва1кап Бу 1ке Т\\/о Ра$$е$
о/8еИтпо апп РгауасИ (Лондон, 1831), I, стр. 268-269.

59
 Током владавине несрећног султана Селима III (1792-1808),
први пут се озбиљно радило на бирократизацији отоманске вла-
сти и изградњи савремене сталне војске. Удружујући се са ајанима
који су препознали потребу за реформом, Порта је настојала да се
позабави унутрашњим непријатељима, чак и док је ратовала. На-
жалост, Селимова нова војска, низам-и-цедид, није била особито
успешна на бојном пољу и његов апарат је непрекидно угрожавало
неумољиво непријатељство јаничара. Суштински узрок његовог не-
успеха лежи, међутим, у недовољним приходима које су сада најви-
ше присвајале спахије. Проистекла неравнотежа између фискалних
ресурса и потребе за потрошњом водила је ка обарању вредности
валуте, краткорочног решења које је само погоршало ситуацију, јер
је највећи део прихода скупљан као посебан порез, чија је реална
вредност падала како су цене расле. Селима су збацили јаничари
1807. године и он је убијен, али противудар његовог савезника Мус-
тафа-паше Барјактара 1808. године спасао је режим, и под Селимо-
вим рођаком Махмудом II (1808-1838) настављени су покушаји ре-
форме.31 Мало тога је могло бити урађено док је Отоманско царство
било у рату с Русијом, али мир из Букурешта 1814. године ослобо-
дио је средства која су искоришћена за успостављање мира у земљи.
Мало-помало, Порта је поново задобила власт. Пазваноглу и кас-
није Али-паша, збачени су и поновно установљени низам почео је
да се показује делотворнијим против унутрашњих непријатеља.

Ошоманска реформа и иривредно

оживљавање у Бугарској 1826-1869.

Пресудни ударац дошао је у јуну 1826. године када су, да би се

спречила побуна јаничара, јаничарски ред и њихови дервишки са-
везници сузбијени у добро изведеном крвопролићу. Ово је равно-
тежу моћи преокренуло у корист војске и бирократије.32 Сада је био
рашчишћен пут да се власт позабави спахијама и поново преузме
њихову моћ у прикупљању прихода. Укидање спахилука обављено је
1832-1834. године. Спахије су изгубиле своје феуде и право (барем у
теорији) да траже услуге у раду. Десетак се вратио држави. Спахије су
за губитак десетка обештећене државним пензијама, са закашњењем
и неадекватно.33 Овим потезом Порта је себи обезбедила приходну
31 Сћаг1е$ апД Вагћага Је1ау1сћ, Тке Е51аШ$ктеп1 о/(ке Ва1кап КаИопа15(а(е$ (Сијетл,
1977), стр. 101-104.
32 ћ. 5. 8 1 а\гпапо$, Тке Ва1кап$ $тсе 1453 (Њ ујорк, 1961), стр. 302-303.
33 Константинов, „Земеделието", стр. 30.

60
 основу која је више одговарала спровођењу просвећеног апсолутизма
и ослободила се своје феудалне прошлости. До 1840. године успела је
да прикупља десетке у новцу преко својих управитеља.
Гашење спахилука било је прекретница и у процесу осавре-
мењивања структуре власничких права. Читлуци су остали нетак-
нути, иако су њихови власници морали да плаћају десетак. Нису
имали никаква законска права на везану радну снагу јер је то по-
тицало из феудалних повластица спахилука, али у пракси многи су
са својим сељацима поступали као са кметовима. Одвајањем права
на некретнине од теоретске услуге коју је подразумевало кметство,
Порта је прећутно признала постојање наследног приватног влас-
ништва и створила потребу за озакоњењем грађанског права.
Централизација моћи била је чврсто повезана са оживља-
вањем трговине. Остварени утицај над провинцијалним управама
омогућио је озбиљне покушаје да се угуши разбојништво. То није
остварено преко ноћи. Чак и у време ослобођења Бугарске, разбој-
ништво није било у потпуности искорењено,34 али се безбедност
трговине уочљиво побољшала изумирањем крџалијских војски,
што је омогућило ширење унутрашње трговине и саобраћаја. Беро-
ва анализа трошкова копненог превоза на Балкану даје показатељ
овог развоја. У односу на општи индекс цена, трошкови превоза
који су износили 100 на крају 16. века и 110 на крају 17. века, по-
расли су на 201, како се погоршавала унутрашња безбедност 1787.
године, и на 256 у периоду 1813-1826. године.35 Тако високе цене
су обесхрабривале специјализацију у свему осим у луксузној роби
и није случајно што је успех Амбелакије у спољној трговини поче-
тком 19. века био повезан са врло високом вредношћу њене црвено
обојене памучне пређе.36 Али, индекс трошкова превоза временом
је стрмоглаво опао на 87 за период 1843-1876. године и то је отво-
рило један нови простор за трговину.
Током тридесетих година 19. века отоманска тржишта била су
врло приступачна за спољну трговину, мада изложена мешању др-
жаве. Додатно, скромни подстицај расту трговине дао је англо-ото-
мански споразум из Балта Лимана из 1838. године, који је власти
укинуо моћ да уводе ограничења и уклонио препреке производњи
34 Иречек, Бглгарил, II, стр. 255.
35 Израчунато на основу података на стр. 81 у: Љ убен Беров, „ТгашроН С ојН ап<1
Тће1г Ко1е т Тгабе т 1 ће Ва1кап БапсБ т 1ће 161ћ-191ћ СепШпев", Ви1§апап Ш$-
1огка1 Кеугем (1975).
36 У/ПНат М. ћеаке, ТгауеБ т ИоПћегп Сгеесе (Лондон, 1835), III, стр. 387; Непгу
Но11апс1, ТгауеБ т 1ће 1ошап МапсБ, АЊаша, Тћебба1у, М асећош а, е!с., с ћ т п § 1ће
Уеагб 1812 ашЗ 1813 (Лондон, 1815), стр. 324-327.

61
жита узроковане правом прече куповине.37 Забрана извоза жита
укинута је 1840. године.38 Резултати отварања трговине са запад-
ном Европом у литератури су често погрешно представљени.
Најраније су се испољили између 1835. и 1852. године када се бри-
тански извоз у Отоманско царство утростручио. Отомански увоз
углавном је био мануфактурног порекла, а извозила се сирова сви-
ла и пољопривредни производи. Ставрианос тврди да су резултати
отварања трговине Отоманског царства били пасивни јер је оно у
билатералним плаћањима у трговини са Британијом имало огро-
ман дефицит који је тек постепено нестајао након 1845. године.39
Међутим, овај трговински дефицит са Британијом настао је јер је
отоманско жито ишло у Италију и Француску, а не у британска од-
редишта, вероватно јер је дурум пшеница првенствено тражена за
производњу тестенина.40 Последично, отомански трговински де-
фицит са Британијом у великој мери је неутрализован суфицитом
са Француском од око 20 милиона франака годишње између 1847. и
1856. године.41 Затим, између 1845. и 1864. године, отомански извоз
у Британију увећао се 3,8 пута у односу на ранији ниво.42 Памук је
израчунао годишњу серију за отомански извоз која потврђује да је
раст извоза недвосмислено држао корак са увозом, барем до 1853.
године и да је преостали мали трговински дефицит био неутрали-
сан данком и рентама из Египта.43 Овај пораст трговине значајно се
концентрисао у европском делу Отоманског царства. Изражено по
глави становника, европске провинције стварале су 2,7 пута више
извоза у Британију него азијске. Однос је сличан и за увоз.44
Последице су се посебно снажно осетиле у Бугарској. Извоз ку-
куруза из Бугарске у Румелију порастао је са 296.000 хл у 1840. го-
дини на 1,6 милиона хл у 1848. години.45 Забележен је „задивљујући
напредак“ у пољопривреди у Варнском санџаку због либерализације
37 Видети дискусију у: 8еуке( Р ати к , ТИе ОПотап Етргге апс1 Еигореап СарИаН$т
1820-1913 (Кембриџ, 1987), стр. 20, 99.
38 Р. КапИг, Еа Ви1§апе НапиМеппе е( 1е Ва1кап. Е1иЛе$ Ле уоуа^е, 1860-1880 (Париз,
1882), стр. 478.
39 51аупапо$, Ва1кап$, стр. 320. Како Турска није објавила трговинску статистику,
британска статистика о трговини с Турском је она коју историчари обично
наводе.
40 Непгу С. ВагМеу, ВеШееп 1ке Оапике апН (ке В1аск 5 еа (Лондон, 1876), стр. 332.
41 Хау1ег Неи$сћ1т§, ИЕтрпе пе Тиг^те (Брисел, 1860), стр. 185-186.
42 8 1 аупапо$, Ва1кап$, стр. 320 за 1845; 8(а(е$тап$ Уеагкоок, 1869, стр. 504 за 1864.

43 Р ати к, ОНотап Етргге, стр. 23, 149, 208, 214.

44 Узето из: ТЛлаш, „ Т Е т р к е оП отап , $е$ б т з т ш абгшшзНаИуез е! $а рори1аИоп“,
ЕЕсопот $(е Јгап(а1$ (28 јул 1877), стр. 108 за становниш тво и 8(а(е$тап$ Уеаг-
1

коок, 1882, стр. 469 -4 7 0 за извоз из Турске у Британију.

45 А. ТЈћгаш, Ее((ег$ оп Тигкеу (тр. БасТу Еа$1ћоре, Лондон, 1856) I, стр. 327.

62
спољне трговине 1847. године. „Пре свега шест година“, тврдило
се, „плодно тло Варнског санџака било је углавном напуштено; већ
се обрађује више од једне трећине обрадивог земљишта“.46 Још је-
дан извор примећујући претварање „до тада јаловог земљишта“
у „плодне вртове" приписао је „ауру благостања“ или реформама
или побољшању безбедности.47 Оба утицаја су деловала и подсти-
цај никада није био јачи.
Раст спољне трговине и побољшање политичке безбедности
довели су да до тада проблематична вредност земљишта снажно
порасте. Реакција земљопоседника на ову прилику била је слична
ономе што се догодило током експанзије трговине у претходном
веку. Обновила се спекулација у закупу земљишта праћена као и
увек заузимањем слободних села и њиховим претварањем у чит-
луке. Према једном истраживачком чланку, посебно интензиван
талас стварања нових читлука одиграо се између 1839. и 1851. годи-
не.48 Међутим, мало је поузданих доказа о повећању удела читлука
у обрадивом земљишту током периода 1800-1878. године. Према
Димитрову, око 1800. године читлуци су покривали 20% обрађива-
не површине.49 Студија о девет села близу Пловдива у 1844. години,
где су имања била у принципу мала, показује да је земљиште које су
држали они који ту не живе чинило 17% обрадиве површине.50
Почетком шездесетих година 19. века, земљиште читлука ва-
рирало је од 40% обрађиваног земљишта у јутозападној Бугарској
(и вардарској Македонији) до 22% у североисточној Бугарској и 10%
у региону Софије.51 Беровљева процена од укупно 21-23% за овај пе-
риод је вероватно прихватљива. Међутим, читлук је тада засигурно
био на врхунцу свог значаја јер руско истраживање обављено у време
ослобођења показује да су шездесетих година 19. века читлуци чи-
нили значајно мање од 20%.52 Ако је Беров у праву у процени да се
46 МЈсћоИ. Н/л (1943), стр. 116-117.
47 МЈсћоД. III (1950), стр. 188.
48 Душан Берић, „Проблеми пропадања економског система османског царства у
периоду 1848-1878“, ИЧ, ХХ1Х-ХХХ (1982-1983), стр. 369-370.
49 ЈоћпК. ћ а т р е 1 М а гу т К . Јаскжт, Ва1кап Есопотк Ш$(огу, 1500-1950 (Блумингтон,
Ш , 1982), стр. 36-37.
50 „Великих пољопривредних предузећа", међутим, било је свега осам, од 300
анализираних имања. Са просечно 10,5 хектара она су чинила 8,2% обрађиване
површине. Видети: Теућк Сигап, 81гис1ше есопопицие е! $оаа1е с!’ипе ге$шп с!е
сатра%пе Лат ГЕтрГге оИотап уегз 1е тШеи с!и Х1Х-е $гес1е (Софија, 1979), стр. 38
и табела 3.4, стр. 69.
51 С. Драганова, Берковско село в навечерието на Освобождението (Софија, 1985),
стр. 30.
52 Башре апД Јаскбоп, Ва1кап Есопоппс Нп1огу, р. 135.

63
површина под усевима удвостручила између четрдесетих и шездесе-
тих година 19. века53, онда је такође требало да се прошире и читлу-
ци, али не обавезно брже него пољопривредна својина у целини.
Читлуци су ретко када били велики - за североисточну Бугарску
Беров разматра газдинства која процењује на више од 13,8 хектара и
учвршћује их у ову категорију.54 Основна карактеристика која раз-
ликује ове иметке од сељачких имања је у томе што њихови имаоци
нису сами обрађивали земљу. Уобичајено, обрађивала ју је у потпу-
ности ангажована радна снага, али често је давана у закуп, понекад
земљорадницима који су живели на њој, понекад наполичарима.
Међутим, појавио се нови облик власничких права назван гос-
подарлук (господарство). Некадашње спахије нису напустиле своја
права без борбе. Они су остали моћне локалне газде и често је од-
говор на губитак права на десетак био наметање двоструког десет-
ка, то јест пореза од једне деветине онога што је остало након што
је прикупљен државни порез. Сличну ситуацију илуструје жалба
сељака из села Шарлинца:55
Спахија претвара наше село у читлук, али то није читлук већ село
и ми можемо потврдити како су наши преци сами дошли на сул-
танову земљу и ми смо изградили своје куће. Спахија каже да узи-
ма од нас данак који износи деветину онога за султана, али научи-
ли смо од тада да је то била лаж и да султан не жели два десетка.

Иако се сељацима чинило да се овим њихово село претвара у

читлук, Христов истиче да је ово био посредни облик експлоата-
ције. Мада је део Бугарске под читлуцима био прилично скроман,
ширење господарлука значило је да је велики број „слободних"
сељака био изложен значајним оптерећењима поред царског десет-
ка, од чега је данак од једне деветине, који ни у ком случају није
био пролазна појава, био међу најзначајнијим. Како он није почи-
вао ни на каквим утврђеним или уобичајеним законским правима,
разумљиво је било снажно противљење.
Појава привредног плурализма - пресудан корак у стварању
предузетничке привреде - захтевао је стварање законика који би
регулисао тако настала власничка права. То је значило да је такође
неопходно смањити правну неравноправност између муслиманских
53 Љ убен Беров, „Равниште на икономическо развитие на 6 ’лгарските земи по
време на О свобож дението“, Трудове на висшија икономически институт ‘Карл
М аркс\ I (1979), стр. 20.
54 ЉШ., стр. 49.
55 Христо Христов, АЈрарниат в ’прос в Блшрската национална револуциа (Со-
фија, 1976), стр. 112.

64
 и немуслиманских поданика. Ентузијазам ајана за припајање об-
рађиваног или обрадивог земљишта до сада је био користан јер се
везивао за растући обим трговине. Међутим, како је био повезан
са растућим пореским приходом за државу, такође је погоршавао
положај многих сељака и умањивао њихову безбедност изазивајући
нови круг побуна. То је привукло пажњу великих сила које су због
тога притискале Порту да изврши реформе да би се заштитило
хришћанско становништво. Куцале су на отворена врата. Држава је
имала снажан интерес да обезбеди имања за сељаке и заштити њи-
хова својинска права јер је имовину сељака било релативно једнос-
тавно опорезовати, док су ајани били вешти у претварању својих
имања у вакуфе - тобоже верске задужбине, у пракси пореска уто-
чишта. Осим тога, када се необрађивано и неопорезивано миријех
земљиште доделило сељацима, претворило би се у мулк који доноси
десетак. Још од 1830. године држава је у црноморско село насели-
ла горштаке из Габровског и Трјавне,56 а 1851. године покушала је
да откупи господарску земљу и препрода је сељацима.57 Међутим,
хришћанским сељацима било је потребно више законске сигурно-
сти да би овај процес озбиљно одмакао.
Отоманско царство ушло је у танзимат, период реформи, у но-
вембру 1839. године, објавом царског декрета из Гулхане. Овај крат-
ко срочен документ понудио је јасно обећање једнаког поступања
према свим поданицима и уредио систем опорезивања.58 Танзимат,
чији дословни превод значи перестројка, утврдио је принципе вла-
давине али без детаљног законодавног програма, а примена принци-
па танзимата била је толико постепена и неравномерна да је тачна
тврдња да су реформе биле потпуно без ефекта. Међутим, мишљење
о овоме се променило. На пример, произвољна заплена имовине
није се примењивала,59 а закуп уз обавезу рада на земљи рентијера,
теоретски укинут заједно са спахилуцима, у пракси је нестао током
четрдесетих и педесетих година 19. века. Тамо где је опстао, био је у
облику дужничког кметства које ни у ком случају није било сурово
колико звучи (видети у даљем тексту, стр. 191-192).
Правни оквир за поседовање земље ажуриран је са закашњењем
тек између 1858. и 1869. године. Нови закони никада нису сасвим
прихватили да мулк земљиште, то јест обрађивано земљиште на
које се плаћала десетина, може бити потпуно преносива имовина,
56 НегБег! \УПће1ту, НоМи1§апеп, I, Нге МпсШскеп 81ес11ип%еп ипА сИе ВаиегИсН Шг1-
$сћар (Кил, 1935), стр. 151.
57 Берић, „Проблеми пропадања", стр. 370; 8 1 аупапо 5 , Ва1кап$, стр. 276.
58 8 1 аупапо 5 , Ва1кап$, стр. 316.

59 ЉМ, стр. 317.

65
али су барем навели наследна права на њему и укинули злоупотре-
бу стварања вакуфа.60 Хришћани су добили једнака права на судо-
вима 1840. године61 и временом им је било лакше да их одбране.
Од средине века наовамо, земљишна права почела су да се прено-
се са муслимана, посебно одсутних земљопоседника,62 ка хришћан-
ским купцима.63 Ову тенденцију охрабривале су власти. У Дунав-
ском вилајету (северна Бугарска) под влашћу Митхат-паше, између
1864. и 1867. године реформе су посебно енергично спровођене у
пракси и под његовом управом предузете су мере које су додат-
но заговарале поновно насељавање низија.64 Не само да су власти
покушале да преселе сељаке на државно земљиште, већ су и сами
сељаци улазили на тржиште земљишта да би откупили делиће чит-
лука. У Казанлуку су превладавале високе цене земљишта јер су
Бугари куповали комадиће земљишта у периферним областима.65
Слични трендови су се примећивали широм Тракије66 и мало-по-
мало бивши модел власништва над земљом потпуно се променио.
У Врањској Пчињи бегови су тако осиромашили да су приморава-
ли своје слуге да сами себи откупе, али цене су биле тако ниске да
су на дуги рок купци постали богати људи.67
Па, зашто су власници читлука све више били спремни да про-
дају? Лемпи и Џексон објашњавају да земља расељенима више није
била привлачна, јер су изгубили радну снагу и право да убирају по-
рез, те да студије о имовини читлука показују да су приноси на њих
били ниски.68 До шездесетих година 19. века земљопоседници су се
суочавали са смањењем тржишта радне снаге, а миграциони одлив
пољопривредне радне снаге их је веома забрињавао.6970Оцењујући на
основу кретања надница за жетву, радна снага је бивала све скупља.'0
Разлог за то је вероватно егзоген за бугарски привредни систем
јер је отварање међународне трговине житом шездесетих година
19. века преусмерило у великом броју мигрантску сезонску радну
60 Христов, АЈрарниат в ’прос, стр. 36.
61 51аупапо8, Ва1кап$, стр. 317.
62 Константинов, „Земеделието", стр. 21.
63 Иречек, Бгпгарин, II, стр. 148.
64 \\Л1ће1ту, НосЊи1§аг1еп, I, стр. 151.
65 А лександр Павлов, „Икономическото развитие и с ’стојание на гр. Казанл’к“,
Казанлк в миналото I днес (Софија) I (1912), стр. 282 и н. 2, 283.
66 Иречек, БЂлгарш, II, стр. 148.
67 Риста Т. Николић, „Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве. Антропогеографска
испитивања", НСЗ, II (1903), стр. 117.
68 ћ а т р е 1 Јаскбоп, Ва1кап Есопотк НВ1огу, стр. 135.
69 Маргарита Тодорова, „За полож ението на мајсторите строители от Еленско през
60-те годинина XIX в“ Музеи и паметницина културата, I (1965), стр. 23-24.
70 Пет’р Цончев, Из стопанското минало на Габрово (Софија, 1929), стр. 42.

66
 снагу преко Дунава у Румунију где је с високом продуктивношћу ан-
гажована у ратарству на великим поседима.71 Овакав развој марги-
нализовао је приносе власницима нискокапитализованих читлука.
Значајна карактеристика аграрног система, какав се појавио у
последње две деценије отоманске власти, јесте да је стављао високе,
али предвидљиве фискалне и рентне захтеве пред већину узгајива-
ча. Након експериментисања са непосредним прикупљањем десет-
ка од својих поданика, Порта се окренула посредном прикупљању
лицитацијом, додељујући право опорезивања порезницима. Са ста-
новишта фискуса, ово се показало ефикаснијим јер је оштра кон-
куренција за добијање права прикупљања пореза ограничавала
трошкове наплате на 10,3% прихода.72 Последично, порезници су
настојали да повећају рентабилност пословања на трошак узгаји-
вача и литература представља илтизам, систем опорезивања десет-
ка, као још један терет на плећима сељака. То је вероватно нетач-
но. Иако нови систем засигурно није био без злоупотребе, сељаци
су имали прилично јасну идеју шта се с правом очекује од њих,
а били су и вешти у варању фискуса. Супротно традиционалном
веровању да је овакво опорезивање довело до огромне изнуде, сте-
пен прекомерног опорезивања вероватно није био велики.73
Дакле, стопа по којој се царски десетак прикупљао такође се
повећао на 12,5%, вероватно 1858. године, иако постоје одређена
неслагања у вези са овим.74 Дакле, због постојања читлука, система
господарлука (двоструки десетак) и прихода владе, узгајивачи у ото-
манској Бугарској морали су да предају значајан део својих прихода
непроизвођачима. Закуп на земљу у читлуку који се плаћао мусли-
манским власницима земљишта чинио је око 11% укупне произ-
водње газдинства јер су власници земљишта захтевали приближно
половину производње од 22% обрађиване површине коју су држали
71 Б ’лгаро Румунски вр’ски и отношениа през вековете. Изследваниа I (ХП-Х1Х в.)
(Софија, 1965), стр. 346, 356-357.
72 Конзуларне бројке за порезе на овце у Адријанаполу 1867. године показују да
је износ који су прикупили порезници превазилазио износ предат ризници за
10,3%, МкћоИ, III (1950), стр. 607.
73 За уобичајено гледиште видети: Христов, АЈрарниат в ’прос, стр. 175-176 и Ра-
пшк, ОПотап Етргге, стр. 89; супротно гледиште дато је у: Е б т и ш ! брепсег,
Тгауек т Еигореап Тигкеу т 1850 (Лондон, 1851), I, стр. 253 -2 5 4 и 1гж п Т. 5апс1-
егб, Ва1кап УШај>е (Лексингтон, КУ, 1949), стр. 6 4 -6 5 , 69. Добијено је из Славка
Драганова, „Пе 1а ргобисНоп а§псо1е, П тр обШ оп ћбсак е! 1а сШТегепааНоп 50-
аа1е с1е 1а рорикИоп раубаппе еп Ви1§апе Ди погД-ев! Дигап! 1е5 аппееб 6 0 -7 0 Ди
Х1Хе 51ес1е“, Ви1$апап Њ$1оггса1 Кеујем (1977), стр. 79-80.
74 Десетак од 1/8 вероватно се примењивао само на муслиманска села; видети:
Славка Драганова, Материали за Дунавскиа Вилает (Софија, 1980), стр. 5.

67
читлуци.75Међутим, уколико није непосредно управљао газдинством
преко надзорника, земљопоседник би предао већи део свог удела за-
купцу. Гураново истраживање показује да су на закупљеним име-
цима наднице апсорбовале 50% нето производње усева, закуп 13%,
док је преосталих 37% представљало принос на посао и капитал за-
купца.76 Сви земљопоседници морали су да плате порез и на произ-
ведене усеве (данак) и на ситну стоку, као и одређене порезе на имо-
вину. Порези у пловдивским селима су 1844. године односили 18,4%
њихових прихода.77 Сељаци у Берковском региону плаћали су једну
седмину свог укупног прихода кроз различите врсте пореза78, мада
ово вероватно одражава релативну слабост Отомана у овом делу
Бутарске. Укупно узевши, вероватно је да су 20-30% укупне произ-
водње газдинстава користили други, а не узгајивачи.

Табела 2.1. Приходи и расходи у ошоманској БуГарској (у шурским лирама)

Дунавски вилајет 1863 1864 1865 1866

Приходи 1.127.646 1.173.330 1.315.894 1.357.635
Расходи 309.454 349.335 непознато непознато
Пловдивски 1872 1874 1875
санџак
Порези и царине 466.605 580.820 798.487
Издаци непознато 29.144 26.643

То није било тлачитељски по тадашњим европским стандарди-

ма, али у поређењу са Србијом и Црном Гором, стварало је висок
степен монетизације привреде. Овде се не убрајају ситне куповине
од стране самих сељака. Сељаци који су се бавили узгојем вероват-
но су задржавали већину онога што је преостало за крајњу потро-
шњу,79 мада то није био случај у индустријским селима.
Велики део и ренти и закупа дозначавао се ван територије, уг-
лавном у Истамбул. Сви земљопоседници чија су имања у регио-
ну Бургаса била у закупу предузећа Бракалов били су становници
75 Беров, „Равниште“, стр. 45-50.
76 Сигап, 31гис(иге есопотг^ие, стр. 23.
77 1Ш, стр. 85.
78 Славка Драганова, „Распределение на поземленната собственост в северозападна
Бвлгарил в навечерието на освобож ден и ето“, 5 (исИо, Шсатса (Софија), XVII
(1983), стр. 164.
79 М. К.. Ра1апе1, „Тће ОесНпе о ! 1ће 014 Ва1кап \Уоо1еп 1п4и51:пе8,1870-1914“, Уг'ег1е/-
јак п скп р ји г 8огга1- ипс( \№гг($ска/($$е$скјск(е, БХХ (1983), стр. 344 и извори уз то.

68
 престонице.80То је био чест случај у јужној Бугарској.81 Слично томе,
и већина пореских прихода преливала се из провинција ка центру.
Табела 2.1. показује финансијске билансе провинције (у турским
лирама) за Дунавски вилајет, према службеном гласнику, а у Пло-
вдивском санџаку, према вилајетском годишњаку и Мору.82 Салдо,
како се чини, дозначен је Истамбулу.
Ако је, рецимо, половина прихода од имовине и порезника за
десетак и 3Л пореских прихода дозначено ван провинција, онда се
сума од готово 20% производње газдинства сваке године преноси-
ла спољним примаоцима. Како је део онога што би претекло одла-
зио на личну потрошњу, ови једнострани трансфери представљали
су велики део бугарског прихода од трговине. Трансфери су мора-
ли бити праћени одговарајућим суфицитом у опипљивој трговини.
Ову карактеристику бугарске трговине приметили су Сент Клер и
Брофи, који сматрају да се на овој територији стварао велики из-
возни суфицит, а да је позитиван салдо прогутао извоз профита.83
Поред тога, процењујући извоз Филипопољског санџака (Плов-
дива) на 1.034.000 турских лира у пољопривредним производима
и 436.000 у индустријски прерађеним производима, израчунат је
увоз у износу од свега 520.000 лира. Када се од овог позитивног
салда од око 1.000.000 лира одбију „порез који људи морају да пла-
те и износи који су изнудили грамзиви скупљачи пореза, порезни-
ци за десетак, заптије и тако даље, стварни износ који је остао ста-
новништву одиста ће бити врло мали“.84 Да би се створио извозни
суфицит упркос лошим комуникацијама, домаће цене морале су да
буду ниске, какве су у суштини и биле.
Несавршене, иако су несумњиво опстале, отоманске институ-
ције средином века имале су велику предност у односу на оне које
су настајале у време крџалија. Осим тога, већа стабилност коју су
створиле осећала се у Бугарској далеко пре него што се то прошири-
ло у удаљене провинције. Стога су бугарске земље раније и потпу-
није учествовале у привредном процвату после 1830. године него
отоманске провинције на западном Балкану. Извештај из 1845. го-
дине и даље оплакује пад пољопривреде приписујући то привлач-
ности градова и „апатији наслеђеној из периода мање сигурности“.
80 Христов, Аграрниат в ’прос, стр. 146, 148.
81 Моге, 1ЈгиГег (ке Ва1кап$, стр. 19.
82 Дунав, III (1867) додатак броју 161, Салнаме [Једрене] Дефа 3, 1289, стр. 160-161;
Моге, ЈЈпЈег 1ке Ва1капв, стр. 20.
83 5. С. В. 8 1 С1а1г 1 С. А. Вгорћу, А Ке$Мепсе т Ви1§апа (Лондон, 1869), стр. 137;
видети такође: МкћоЈГ, III (1950), стр. 347.
84 Моге, ЈЈпЈег 1ке Ва1кап$, стр. 18-19.

69
 1

Међутим, ова „апатија“ више није имала тежину у Бугарској и Руме-

лији где су се танзимат реформе прве примениле.85 Следећи пос-
матрач примећује како се „до тада бесплодно и јалово земљиште
претвара у плодне вртове јер радна снага и сеоска имовина, до тада
угњетаване злоупотребама државе, оживљавају због поштених и пра-
вичних закона..."86 Ипак, процес је морао много тога да прође. Према
опажањима конзулата, „у суседству престонице и трговачким лукама
стање сународника је много боље и сигурније него у удаљенијим об-
ластима где разуздана произвољност чиновника проналази слободно
ненадгледано поље за изнуду и тлачење сваке врсте“.87

Ошоманске инсшишуције и индусшријски иреиород

Сеоске мануфактуре чији су се производи продавали у удаље-

ним крајевима - то јест, такозване протоиндустрије - обично су се
развијале у областима где је релативна густина насељености надма-
шивала понуду обрадивог земљишта и окретала се производњи за
тржиште као маргиналном извору прихода. Развој таквих индус-
трија, тврде заговорници теорије протоиндустрије, представљао је
пресудан корак ка појави савремене предузетничке привреде. Ра-
суђивање укључује демографска разматрања и пораст радне снаге
која зависи од индустрије. Оба становишта су добро прихваћена,
али у овој студији највећи нагласак ставиће се на пратеће снажно
ширење привреде засноване на размени и са њом повезаних ин-
ституција, као и на стварање људског капитала. Мање наглашен,
али вероватно пресудан елемент теорије протоиндустрије је, међу-
тим, инсистирање на томе да је био неопходан приступ производи-
ма суседних области где је крупна пољопривреда стварала редов-
не и растуће вишкове, како би протоиндустријски приход чинио
значајан део укупног прихода индустријског села. То је требало
да неутралише мањак хране који је створила све већа производна
специјализација радне снаге.88 Овај услов је успешно задовољен у
Бугарској и Македонији захваљујући механизму жетве коју су оба-
вљали мигранти.
Чак и тада, на први поглед, бугарске провинције нису биле
обећавајућа територија за протоиндустријализацију. У поређењу са
85 ТЈђЈаш, 1еНег5,1, стр. 326-327.
86 МкћоДГ, III (1950), стр. 188.
87 МЈсћоћГ, Н/1 (1943), стр. 115.
88 Видети: „РгоЉтДибШаћгаЦоп: Тћеогу апћ КеаШу. Сепега1 КероП“, у: Осми међу-
народни кошрес економске историје (Будимпешта 1982), Одељак А2, стр. 11, 12.

70
Србијом, биле су ретко насељене. Северна Бугарска је 1870. године
имала процењених 30,9 становника по км2, Источна Румелија 26,7,
док је Србија имала 34,2. Да се становништво Бугарске раширило
према расположивости обрадивог земљишта, оно би се попут оно-
га у Србији оријентисало углавном на натуралну пољопривреду,
посебно ако су фискални притисци да се производи за тржиште
били благи. Упркос већој густини насељености (заједно са мањом
обдареношћу земљиштем и сталном имиграцијом), српска привре-
да практично није имала никакву радну снагу ангажовану у индус-
трији а имала је обиље слободног земљишта које се једва обрађива-
ло.89 Поређења ради, чак и мање насељене бугарске земље извозиле
су вероватно око 50.000 радника миграната сваке године90 и - упр-
кос томе, подржавали су активну протоиндустријску привреду.
Као што смо већ видели, сељачко становништво отоманске Ев-
ропе на почетку савременог периода показивало је тенденцију пре-
ласка ка брдским областима и ова тенденција појачала се између
1790. године и тридесетих година 19. века због активности ајана на
припајању земљишта и због пљачки крџалија. Тиме је постављен
један од суштинских камена темељаца протоиндустријског раз-
воја - концентрисане сеоске заједнице у брдовитим областима са
неодговарајућом понудом пољопривредног земљишта. Поред тога,
ове заједнице већ су биле развиле своје индустрије у 18. веку као и
одговарајућу индустријску културу, које бугарски историчари по-
везују са „раним препородом“.
Током периода крџалија, приступ тржишним нишама био је
тежак и то је обесхрабрило унутрашњу трговину производима ма-
нуфактура. Понуда сезонске радне снаге на имањима била је ве-
роватно значајније средство него индустрија која је неутралисала
мањкове хране. Чак и тада, одређени градови у побрђу очували су
висок обим трговине, не толико са Отоманским царством колико
са Аустријом. Ово је делимично одражавало дугорочни интерес
Аустрије да прошири своју спољну трговину на југоисток и њену
зависност од балканских трговаца као посредника.91 Највеличан-
ственији плод ове трговине био је успон индустрија за прераду
памука у Амбелакији и Тирнавосу у Тесалији, који су свој апогеј
достигли током периода континенталне блокаде. У блажем обли-
ку слична трговина развила се између Аустрије и градова Балкана.
89 А. А. Ра1оп, Ке$еагсћез оп (Не Оапике апс11ке АЛпаИс (Лондон, 1862), I, стр. 15-16.
90 Ргапсе. ВиПеНп Соп$и1апе 1884 Ви1§апе. V, а^псићиге е! 1ехр1окаНоп Ди бо1 еп
Ви1§апе (Русе, 10. ф еб. 1884) стр. 757.
91 Тга1ап 51о1апоукћ, „Тће С огциепп§ Ва1кап ОгЉоћох Мегсћап(“, ЈЕсН, XX (1960)
стр. 260, 297-300.

71
 На пример, почетком 19. века град Калофер снабдевао је Беч ма-
роканском кожом (кордованом) и ружиним уљем. Протоиндус-
тријска привреда Тесалије опала је након 1810. године, делимично
због тржишних промена, али највише јер је радна снага била сло-
бодна да узме земљиште.92 Слично трговини у Тесалији, трговина у
Калоферу нагло је опала од 1814. године, делимично због привред-
не нестабилности у Аустрији, делимично због нарушавања услова
саобраћаја. Одговор калоферских трговаца на слом тржишне везе
са Аустријом био је сличан као код трговаца у Тесалији - то јест,
тражио је да се спакују и преселе у неки трговачки центар који
више обећава, у овом случају у Одесу. До сличног кретања дошло
је и у гвожђарском граду Габрову.93 Проистекло опадање мануфак-
тура у Тесалији је било терминално или близу терминалног, али је
било мање оштро у Бугарској. Трговина Калофера с Аустријом по-
степено је оживела, иако се променила основна производна база.
Упркос томе, његове мануфактуре остале су неразвијене све до
краја тридесетих година 19. века.94
Све до гушења јаничара 1826. године, брдским индустријским
заједницама било је тешко да продру дубље на отоманско домаће
тржиште јер су јаничари штитили привилегије градских еснафа,
али након тога еснафи нису имали моћ да ограниче слободну тр-
говину.95 Прилику која се тиме створила брдске индустријске зајед-
нице наизглед нису одмах искористиле, већ су четрдесете године
19. века означиле преломну тачку у њиховој трговини мануфактур-
ном робом. Оне су већ имале основно становништво које је било
склоно специјализацији у индустријској активности, а сада је чилела
и несигурност и трговина се рапидно отварала. Предузећа у брдским
градовима искористила су ове повољне околности. Као што ћемо
показати у поглављу 3, процват брдских индустрија између 1840. го-
дине и 1877. године био је изузетно снажан и првенствено се засни-
вао на ширењу отоманског домаћег тржишта. Утицај институци-
оналне трговинске реформе на раст индустрије у отоманској Европи
је погрешно схваћен јер је отварање трговине носило два узајамно
супротстављена дејства на брдске индустрије. С једне стране, до
тада заклоњена трговина морала је да се такмичи са увозом на који
92 Ра1а1ге1, „ВебтЈибШаНгаИогГ; 5. Ре1тега5, „РаПегпз о ! рготтДш Ш аИ гаН оп т 1ће
О И отап Е т р ћ е - Ше Сазе о ! Еаб1егп Тћебба1у с. 1750-1860“, ЈЕЕсН, XIX (1990),
стр. 597-601.
93 Цончев, Габрово, стр. 240.
94 Начов, Калофер в миналото, 1707-1877 (Софија, 1927), стр. 33-34.
95 БопаМ Оиа1аеП, ОНотап Мапи/асШгтр т 1ће А%е о / 1ће 1пЛи$1па1 Кеуо1иИоп
(Кембриџ, 1993), стр. 6.

72
 се плаћала ниска аА уа1огет царина од 5%, која је 1861. године по-
већана на 8%. Отоманска индустрија такође је била спутана у над-
метању са увозом, сигурна у својим домаћим провинцијама, због
унутрашњих царинских намета од 12% (укинутих 1870. године)
који се нису плаћали на робу коју су доносили страни трговци. Не-
повољности нису биле толико озбиљне колико се чини. Пошто се
на сировине произведене у земљи морало платити 12% ас1 уа1огет
на извоз, оне индустрије које су користиле локалне сировине којих
је било у обиљу (најочигледнија је вуна) могле су их прибавити по
цени значајно испод светске тржишне цене. Чак и тако, уопштено
се сматра да у периоду када је западна Европа снижавала трошко-
ве производње пребацујући своју текстилну индустрију у фабрике,
биле су неопходне високе протекционистичке царине у мање раз-
вијеним земљама да би оне избегле деиндустријализацију. Дакле,
интеграција Балканског полуострва у међународно тржиште као
произвођача који ствара вишак примарних производа и увозника
мануфактурних производа довела би до преусмеравања ресурса у
пољопривреду и удаљила их од увозно конкурентних индустрија.
До овог процеса је дошло у значајној мери, али, с друге стране,
релативан заокрет ка пољопривреди подударио се са тако снаж-
ним растом тражње за производима од којих су користи могле
остварити и домаће мануфактуре и увозници, јер су се специјали-
зовали у различитим секторима тржишта. Степен у којем су људи
у брдској привреди могли (или желели) да пређу са индустрије на
пољопривреду био је ограничен. Како се безбедност обновила, не-
када напуштено земљиште постало је драгоцено и убрзо се поно-
во обрађивало. Горштаци су почели да се враћају у равнице, али
је њихово насељавање било ограничено. Упркос повременој др-
жавној помоћи, откривали су да је тешко стећи имања у долинама,
делимично зато што су власници већих земљишта који ту бораве
све више обрађивали земљу,96 али и због тога што су покушавали
да ограниче додељивање нових права закупа на обраду.97 Даље,
закупи су често били непривлачни јер су угледници очекивали да
земљорадници плаћају двоструки десетак. Иако је велики број бу-
гарских сељака емигрирао дуж Дунава у Румунију где су им били
понуђени бољи услови,98 брдовити делови, посебно Стара планина
и Родопи и даље су имали много становника. Многи од тих људи
и даље су били приморани да траже извор прихода у трговини и
96 Христов, АГрарниат в'прос, стр. 13-14.
97 Ш1ће1шу, НосЊи1§апеп, I, стр. 151.
98 Д. П. Иванов, „Спасението на Б’лгарската емиграциа в Рум’ниа“, Нова БЂлгарин,
I, 70 (11 мар. 1877), стр. 271.

73
индустрији. С обзиром на све већу тржишну проходност њихових
производа, то није било сувише тешко, па се брдска индустрија
ширила заједно са равничарском пољопривредом. Иако је ова ин-
дустрија била ефикасна и повећавала се тражња за радном снагом,
њен развој задржавао је становништво у руралним производним
областима, као на пример у Сопоту."
Како су одређене гране опадале, развојно искуство Отоманског
царства сматрало се за мрачан пример индустријске деструкције и
стварања зависности на европској периферији. Ово већ познато гле-
диште99100 потврдио је Валерштајн (као што би се могло очекивати)101
и Јозеф Матуц коме је опадање отоманских индустрија представља-
ло средишње место критике отоманског привредног „неуспеха“102
Ово гледиште је оспорио Кватаерт. Упркос фрагментарној
природи расположивих квантитативних доказа, он процењује да
је Отоманско царство у целини назадовало у мануфактури током
прве половине 19. века, али да се опоравило после 1870. године.103
Памук је покушао да квантификује опадање отоманског предења
памука и индустрије ткања на територији која је укључивала и гра-
нице из 1911. године. Област великог опадања било је, наравно,
ручно предење - обим производње ручно испредених памучних
нити опао је са 12.900 тона 1821. године на 1.000 тона 1910. годи-
не, а најбржи губитак радних места десио се између 1841. и 1871.
године. Ручно ткање вероватно је опало за око 31% између 1821.
и 1881. године, а потом се готово удвостручило до 1910. године.
Машинска производња није била никаква противтежа све до 1880.
године.104 (Да је у обзир узета примена памука за пуњење уместо
за пређу, процена би више задовољавала.) Памук закључује, из ис-
куства памучне индустрије, да се Отоманско царство вероватно
деиндустријализовало пре 1870. године, али за тумачење, ова сту-
дија мање открива него што се чини. Његов метод не може се при-
менити на прављење разлике између натуралне и немеханизоване
99 И. А. Богоров, Основа заради направа на една фабрика да преде и т ’че памук
в Пловдив (Истамбул, 1863), стр. 8 -9 .
100 На пример. Ергил и К. К ћобез, ,ЛУеб1егп СарИаћбгп апД 1ће И1бт1е§га1шп оГ 1ће
О П отап Етрће", Есопоту & Ш$1огу, XVIII (1975), стр. 50, 53.
101 1ттап и е1 \Уа11ег51ет, „Тће О И отап Е т р ћ е апс! 1ће СарИаћз! \\ћ г И Е сопоту:
5 о т е ОиевНопб Сог Кебеагсћ“, т ТНе 8осга1 апА Есопотк Шв1огу о / Тигкеу 1071-
1920, ред. О бтап Окуаг и НаШ 1па1ак (Анкара, 1980).
102 Јосеф Матуз, „Ш агат еб 4ег оИ оташ бсћеп ТигкеЈ к е т е 1пс1и51пеепГмск1ип§ §аћ“,
ЗИАовгеигора тШеПип$еп (1985), III, стр. 43-46.
103 С2иа1аег1, ОИотап Мапи/ас1игт$, стр. 161 Ж
104 беуке! Р ати к, „Тће О есћпе апН Ке5151апсе о ! 1ће О Н отап СоНоп ТехШеб, 1820-
1913,“ Ехр1огаИоп$ т Есопотк Ш$1огу, XXIII (1986).

74
ком ерц иЈалн е п рои звод њ е, а како Је н ату р ал н и сектор д ом и н и -
р а о ,105 нем а п лаћ ен ог зап осл ењ а у и н д устри ји . О п ад ањ е н атурал н е
п р о и зво д њ е, н и ти је показатељ застоја у р а зв о ју (ако не и суп ро-
тн о), н и ти губитка благостањ а. И ако ове студије осп о р ав ају лаку
п р ет п о ст ав к у да је европ ска п р ед у зи м љ и в о ст ств о р и л а н еразви је-
н о ст (отом анске) пери ф ери је, о в о п и тањ е је и даљ е двосм и слен о.
Аргумент „периферијализације“ уопштено се примењује на
Отоманско царство у целости, а мало пажње се даје различитим
привредним структурама различитих провинција. Исави је пру-
жио доказе да су одређене индустрије у Анадолији и отоманској
Европи опадале суочене са европским машински произведеним
увозним производима, али као боље обавештен о азијским провин-
цијама, он је скептичан у вези са наводном деиндустријализацијом
те области.106Он не помиње индустрије које су расле, посебно у Бу-
гарској и јужној Македонији, мада је индустријски препород добро
документован у бугарским текстовима. Забуна је настала јер су се
неке гране које су опале, као на пример, давно основане индустрије
танког текстила у Скадру, Тирнавосу, Солуну, Диарбекиру, Бур-
си и Алепу,107 налазиле у градовима чија је немаштина била врло
уочљива Европљанима који су о њима писали. С друге стране, ин-
дустријски сектори који су се ширили били су скривени у малим
градовима и селима, посебно у балканском побрђу; Убицини, који
је Исавију извор тврдње о индустријском опадању,108 нити је знао,
нити је писао ишта о њима. Дешавао се процес, економским исто-
ричарима раног савременог периода познат као рурализација про-
изводње, креативна деструкција умирућих еснафски вођених град-
ских индустрија и препород руралних индустрија.
Поучно је проучити пример деиндустријализације у отоман-
ској Европи - опадање вековима старе индустрије вуненог што-
фа солунских Јевреја, вештине коју су првобитно донели када су
емигрирали из Кастиље.109 Индустрија је првенствено постојала да
би снабдевала Порту униформама за јаничаре и стога је уживала
велике привилегије. У те привилегије спадало је и право прече ку-
повине четвртине укупне вуне која је стизала у Солун по ниској
фиксној цени што је у суштини представљало намет извозницима
105 ЉШ, стр. 208.
106 СћаНеб 1б5ат, Есопотгс ЊзГогу о/Тигкеу 1800-1914 (Чикаго, 1980), стр. 275-276,
298-299.
107 ГЉгаш, стр. 339-341.
108 Сћаг1е« 1ббат, Тке Есопотк ЕИ$1огу о/(ке МиШе Еа$1, 1800-1914 (СћЈса§о, 1966),
стр. 4 1 ,4 3 -4 5 .
109 №со1аб буогопоб, ће соттегсе с!е 8а1от^ие аи ХУШе $Ис1е (Париз, 1956), стр. 187.

75
г

вуне.110 Још од 1694. године ова грана је била у проблемима јер су

јаничари одбацивали тканину као незадовољавајућу.111 Ипак др-
жава је наставила током 18. века да прави униформе упркос паду
квалитета и чињеници да је јаничари више нису носили и прода-
вала ју је за онолико колико је могла добити. Произвођачи нису
тражили никакве друге нише.112 Упркос томе, осамдесетих година
18. века Солун је био „једини град где се израђивало грубо платно
за јаничарске униформе“, док су остали анадолски центри били ре-
лативно безначајни.113
Почетком 19. века смањење вредности кованог новца у Отоман-
ском царству, што је одмах утицало на његов курс, довело је (као што
је уобичајено са депресијацијом) до споријег раста домаћих цена. То
је отоманске производе (укључујући и вуну) учинило јефтинијим,
изражено у страној валути. Отоманска држава којој је набавка со-
лунске вунене тканине постала оптерећујућа формалност, није по-
дигла цену коју је плаћала за њу. Тако су Јевреји продавали повољно
купљену вуну за извоз и све док су настављали да производе поку-
шавали су да сачувају своје марже користећи неизвезену вуну ниског
квалитета. Чак и тада, откривали су да је трговина све мање уносна,
неспособни или несклони да продају своје лоше производе на сло-
бодном тржишту, постепено су престали да их израђују.114 Можда
је спорно да ли су због изумирања ове гране били једнако тужни и
произвођачи и њихов историчар, јер се двадесетих година 19. века
Порта вратила на тржиште купујући „готово сав штоф произведен у
Солуну“, као и онај произведен у Пловдиву (за који се такође тврди
да је у то време био у индустријском опадању), а и поред тога није
могла да задовољи своје потребе.115
Можда је то било због тога што су солунски Јевреји изврши-
ли диверсификацију на производњу тепиха за шта је локална вуна
била подеснија, подривајући у цени и квалитету тепихе из Смирне.
За солунску производњу ћилима тврди се да је убрзо пропала „ве-
роватно након куге 1838. године која је однела половину јеврејског
становништва града“.116 Међутим, смртовница је била преурањена
јер је 1859. године у Солуну постојало шест фабрика ћилима које
110 Е 4 т е Меп1е11е, Сео$гарМс[ие сотрагее... Тигдте сГЕигоре (Париз, 1785), стр. 2 3 2 -
233, Ссншпегу, Уоуа%е 4ап$ 1а МасеЛоте, I, стр. 49.
111 8. Е ттап и е1, Ш$1о1ге <1е Гт<1и$1пе <1е$ И$$и$ <1е$ 1$гаеШе$ <1е 8а1отдие (Лозана,
1935), стр. 53.
112 С оизтегу, Уоуа%е <1ап$ 1а МасеЛоте, I, б1г. 49, Е т та п и е1 , Ш$1опе, стр. 56-58.
113 МоигаЛја сГОћззоп, ТаМеаи %епега1 Ле Гетрпе ОИотап (Париз, 1791), IV, стр. 228.
114 Е т т а п и е ћ Ш$1огге, стр. 55-56.
115 Николај Тодоров, Балканскиат град, ХУ-Х1Х век, (Софија, 1972), стр. 270.
116 Е т т а п и е !, Нг$1огге, стр. 59.

76
су извозиле робу вредну 400.000 франака. Посао је очито био ди-
версификован јер је у то време цветала и производња памучних
пешкира у Солуну, као и намотавање свиле, где је средином четр-
десетих година 19. века било запослено 2.000 људи.117Мало касније,
солунски Јевреји су успешно увели машинско предење памука.118
Ове замене вероватно су биле повезане са флуктуацијама индус-
тријске активности у граду, али оне илуструју опасност од повези-
вања нестанка одређених слабих грана са уопштавањима о индус-
тријском опадању.
Иако је производња вуне у Солуну опала, ниједна индустрија на
балканском побрђу није снажније расла од производње вунених тка-
нина. Ако је постојао један производни сектор у отоманској Европи
који је бивао све конкурентнији, то је био овај. Искуство солунске
индустрије вуне неће служити као пример истискивања увозом јер
када држава није успевала да задовољи своје наруџбине, окретала се
понуди, али не увозника већ произвођача у балканском побрђу.119
Све док су очајни саобраћајни услови одвајали градове, који су
такође били главни центри у којима су се трошили производи ма-
нуфактура, од индустрија у побрђу које су могле да оборе њихове
цене, градске мануфактуре могле су, на известан начин, да се раз-
вијају. Међутим, са смањењем трошкова превоза суочили су се са
оштром руралном конкуренцијом. Брзо растућа трговина тешком
вуненом абом у Самокову почела је четрдесетих година 19. века
„када су направљени бољи путеви и створени нешто бољи живот-
ни услови, јер су заустављене пљачке крџалија и делибаша. Од тада
наставила је да све више јача до руско-турског рата и после њега до
1882. године...“120Слично томе, средином века у Габрову су почели да
се развијају занати121, јер „када је обновљен мир од крџалија“, у Кар-
лово су донете машине за плетење и постале су главна потпора ње-
говог индустријског напретка.122 Трговачки производи попут ових
неизбежно су били окренути ка отоманским градским тржиштима
где би се суочили са локалном конкуренцијом и поразили је. Ба-
рем делимично, производњу памучних пешкира у Бурси подри-
вала је конкуренција пешкира произведених у Пирдопу на Старој
планини где је процват намотавања свиле изнудио пораст надница
117 В. №со1ак1у, 1е5 Тигс$ е1 1а Тигцше соп(етрогате (Париз, 1859), II, стр. 344-345,
Оиа1аеН:, ОПотап Мапи/ас(игт%, стр. 119-120.
118 Видети Поглавље 3, у даљем тексту.
119 Видети Поглавље 3, у даљем тексту.
120 Хр. Семерџиев, Самоков и околност’та му (Софија, 1913), стр. 207.
121 Цончев, Габрово, стр. 78.
122 Начов, Калофер, стр. 270-271.

77
у Бурси.123 Савремени коментари о истискивању увозом често за-
почињу напоменама о „променама укуса“,124 што значи да се увоз
ретко када непосредно такмичио са домаћим производима. Још
једна велика привлачност отоманског тржишта, како су опазили
Бугари који су трговали на њему, јесте та што је оно било најопрез-
није од свих тржишта.125 Вероватно је да колико је производња
опадала у „језгру царства", посебно у градовима, толико је најви-
ше замењена конкуренцијом из отоманске балканске периферије.
То се чак догодило и у самој Бугарској. У Великом Трнову, ткачка
индустрија је опадала како се израда сукна померала ка брдским
балканским градовима Габрову и Трјавни.126
Овај процес - раст руралне производње и опадање неких сла-
бијих урбаних индустрија, био је развојно користан, иако је дели-
мично проистекао из задржавања становништва које би, у про-
изводним областима, маргинално, могло продуктивније да буде
запослено у пољопривреди. Да су равнице спремније упиле одлив
брдског становништва, бугарска привреда би се вероватно вратила
натуралној бази као што је то био случај у Србији. Тиме би се изгу-
била динамична ефикасност повезана са специјализацијом, било у
мануфактурним било у пољопривредним производима.

123 Н. Константинов, „Стопански форми и техника на индустриата в Бт>лгарии

преди освобожението", 5рВШ, VI (1902), стр. 462; <3иа1аег1, ОПотап Мапи/ас1иг-
т%, стр. 59.
124 Видети, на пример: А. У1^иебпе1, Уоуа$е <1ат 1а Тигцте тЕигоре (Париз, 1868), I,
стр. 292.
125 Цончев, Габрово, стр. 240.
126 КапИг, Ви1$апе, стр. 141.

78
 3. ПОЉОПРИВРЕДА И ИНДУСТРИЈА
У ОТОМ АНСКОЈ БУГАРСКОЈ
У СУТОН ОТОМ АН СКЕ ВЛАСТИ

Земљорадничка иривреда

Доминантан привредни сектор позне отоманске Бугарске била

је земљорадња, и натурална и робна. Главни пољопривредни про-
изводи биле су житарице и у северној Бугарској оне су 1870. године
чиниле 59,4% крајње производње газдинства. Грожђе и вино чини-
ли су даљих 12,4%, а остатак (до 78,4%) добијао се из низа мањих
усева, укључујући воће, уљарице, пасуљ, купус и дуван.1 Остатак
су чинили производи животињског порекла. На југу (није укључе-
но у ову статистику) узгајање ружа, са центром у Казанлуку, и пи-
ринча око татарског Пазарџика, биле су такође значајне културе.
Осим у густо насељеним брдским областима, пољопривред-
не методе биле су екстензивне, одражавајући повољан однос
земљишта и радне снаге, те стога расипничке и немарне у очи-
ма посматрача који оцењују ефикасност према интензитету ко-
ришћења земљишта. Према Сент Клеру и Брофију
Једна од последица лошег управљања земљом јесте то да је сва-
ки рајетин власник више земље него што зна шта ће са њом. Из
тога не треба очекивати да он треба да максимално искористи
свако јутро. Када преокрене једну бразду, он оре на другој стра-
ни грбине тако да је његова њива преорана са само пола радне
снаге коју би Енглез утрошио на исту површину.2

Приноси по површини, међутим, били су подношљиви јер се

овај екстензивни метод припреме тла надокнађивао густим се-
јањем,3 разумном праксом када је жито било јефтино, а радна сна-
га оскудна.4
1 На основу статистике дате у табели 3.2.
2 5. С. В. 51 С1а1г атЗ С. А. Вгорћу, А ге$Шпсе т Ви1%апа ог Ш{е$ оп Iће Ргоутсе$ апА
АЛтМ${га{гоп о/Тигкеу (Лондон, 1869), стр. 152.
3 ЊпГ., стр. 153.
4 Ц ауН Ш ртћагр Тигкеу апЛ И$ Ке$оигсе$ (Лондон, 1833), стр. 146.

79
 Одсуство притиска на понуду обрадивог земљишта значило
је да су преовладавали двопољни и тропољни системи отворене
пољопривреде. Мањи власници вероватно су чешће обрађивали
своје земљиште него велики. Чак и тада, 1844. године, у пловдив-
ским селима где је просечно имање било свега 3,44 хектара, нешто
више од половине обрадивог земљишта није се обрађивало.5 Дво-
пољна пољопривреда полако је уступала место тропољном систему
у који су се могли укључити циклус сетве кукуруза и бундева. Удео
необрађеног земљишта последично се смањио, иако је овај процес
био постепен јер су се неутралисали губици у испаши. Угар није
био „јалова земља“ већ земљиште са травом, понекад и по неко-
лико година, и као такав је представљао значајан извор испаше.6
Систем је производио пристојан род за сејање. Један пољопри-
вредник закупац, пишући свом финансијском заштитнику 1864.
и 1865. године, израчунао је да је принос који је остварио од озиме
пшенице био између седмоструког и десетоструког у доброј годи-
ни, а између 4,5 и 7 у лошој години.7 Сен Клер и Брофи, верова-
тно издашно, процењују род жита на „барем 10:1“.8 Род пшенице
у суседној Србији 1867. године званично је израчунат на 11 ме-
тричких центи по хектару, односно 7,25:1.9 То је у опсегу који се
може потврдити и у другим подацима. Ипак, пољопривредни ме-
тоди у Србији сматрани су много инфериорнијим у односу на оне
у Бугарској као што је био и квалитет земљишта у Србији.
Сматра се да је квалитет пољопривредних велепоседа био мно-
го бољи од оног који је постојао на сељачким имањима.10 Ако се
делатност професионалних бугарских закупаца земљишта у Бугар-
ској и Румунији узме као смерница, имања која су они водили била
су ефикасно организована, добро снабдевена, па чак и делимично
механизована.11 Сточарство обично није представљало велики део
5 ТеуНк Сигап, 5 1гис(иге есопотГдие е1 $оаа1е (Гипе герГоп <1е сатра§пе с1ап$ Гетргге
оИотап уегв 1е тШеи Аи Х1Хе $Ис1е (Софија, 1979), стр. 6 7 -6 8 , 69.
6 Константинов, „Земеделието в Бт>лгарил преди освобождението", Сборник на
народни умотворениа, XXVI (1912), стр. 37-53.
7 Христо Христов, АГрарниат в'прос в Б’л!арската национална револуциа (Со-
фија, 1976), стр. 152.
8 51. С1а1г апс! Вгорћу, КевШепсе ш Ви1§апа, стр. 249.
9 Владимир Јакшић, „Стање земљ орадњ е у Србији", ГСУД, Хћ1 (Београд, 1875),
стр. 5-9.
10 МшћоЈГ, П/1 (1943), стр. 117. За супротно гледиште видети: Јоћп К.. ћ а т р е 1 М а т п
К. Јаскзоп, Ва1кап Есопотгс НГ$1огу 1500-1950 (Блумингтон, 114,1982), стр. 137.
11 Христов, АГрарниат в ’прос, стр. 146-148; „За положението и стопанската дејност
на Блгарската емиграциа в’в Влашко през XIX в.“, у: Д. Косев и др., Б м а р о -
Рум’нски вр’зки и отношениа през вековете, I (Софија, 1965), есп. стр. 346-356.

80
крајњег производа пољопривредника у равницама. Слабе падавине
отежавале су узгој стоке па су заједнички пашњаци обично били
мали, у обради земље предност се давала орању, чак и с преки-
дима. Заједно са водоплавним ливадама (на којима је стока пасла
након косидбе) површина за испашу износила је свега 10% обра-
дивог земљишта.12 У пловдивским селима која помиње Гуран, сто-
чарство је представљало свега 5% производње газдинстава (иако је
ова бројка вештачки смањена двоструким бројањем) и то вероват-
но није био изузетак.
Изнели смо став да је распоред становништва у Бугарској, под
утицајем институционалне еволуције отоманске власти, оставио
равнице релативно ненасељеним, док су области у којима је ото-
мански притисак био слаб биле густо насељене. Такви брдско-пла-
нински крајеви више су се бавили индустријском производњом
него комерцијалном пољопривредом, али постојале су и значај-
не пољопривредне области које су биле густо насељене. Каракте-
ристично, њих су готово у потпуности насељавали Бугари и ту су
уживали широку самоуправу. Једна од највећих области била је Тр-
новска област, густо насељена, са великим селима која су била бли-
зу једна другим.13 Област око града Љасковеца била је „најобрађи-
ванији кут Бугарске, једина област у целој земљи где је искоришћен
сваки делић земље.“14 Можда је био густо насељен, али није био
ништа мање просперитетан јер су се развили интензивни комер-
цијални облици пољопривреде који су, слично индустријама у пла-
нинским крајевима, употпуњавали екстензивну специјализацију у
житарицама у ређе насељеним равницама.
Од 18. века део радне снаге из Трновска периодично је миг-
рирао због запослења. Шездесетих година 18. века највећи део
ове радне снаге био је запослен у повртњацима у Истамбулу који
су били у грчком власништву. У то време повртарство није било
вештина својствена тој области, али мигранти из Трновска научи-
ли су методе рада од Грка и примењивали их када су радили за свој
рачун у Румунији, а касније и даље од тога.15 Како су се произво-
ди из повртњака продавали врло успешно на оближњим урбаним
тржиштима, мало се могло зарадити од успостављања тог облика
обраде у самом Трновском, али су интензивне методе биле очито
применљиве и подигле су ниво ратарства значајно изнад нивоа
12 СВС Булгариа 1884, стр. 2-3 .
13 Константин Иречек, Књажество Бглгарин (Пловдив, 1899), II, стр. 85-86.
14 ЊШ., стр. 250.
15 Цани Гинчев, „Неколико думи от историата на наш ето градинарство (баш-
тованџил’к) и уредбата на градината", Труд (в. Т’рново) I (1887), стр. 1184-1189.

81
у остатку Бугарске. Област је, стога, средином 19. века почела да
подржава активну трговину - кола из Љасковца натоварена луком
врхунског квалитета и паприкама била су чест призор широм Бу-
гарске. Такође су се развили расадници семена да би се снабдевали
повртњаци. Изнад свега, ова област прешла је на виноградарство и
годишње извозила 15.000 хл вина и 3.000 хл ракије.16
Истовремено са обрађивачком привредом у равницама, где је
сточарство било тек занемарљиви додатак, постојало је и номад-
ско сточарство. Летње испаше на балканским планинским венци-
ма смењивале су се са презимљавањем на пашњацима у низијама.
Најпожељније зимске испаше биле су у низијама између Једрена и
Мраморног мора где је било могуће утовити стоку и зими због бла-
ге климе која је омогућавала раст зимске траве. Стока која се овде
доводила обично је била намењена кланицама у Истамбулу, али
стока која се држала преко зиме из других разлога осим за клање
селила се у низијске делове у близини високих летњих пашњака где
је барем могла преживети зиму, ако се већ није могла угојити у то
време. Поља Софије, Луковица и Плевена посебно се помињу као
зимски пашњаци, као и Добруџа и околина Бургаса на црномор-
ској обали.17 Како је у равницама било мање трајних пашњака, ја-
лова поља тих села постала су од пресудног значаја за периодично
сељење стоке ради испаше, као што указује Вилхелми.18

Све док је пољопривредни двопољни и тропољни систем ства-

рао довољно јалове земље, земљорадницима су Аромани (но-
мадско племе) били врло добродошли зимски гости. Измет ста-
да њихових оваца које су се полако кретале унутар померљивих
препрека преко стрњишта, давао је земљи драгоцену допуну не-
довољној количини стајског ђубрива.

Номадско сточарство морало је бити ту широко распрострање-

но. Осим што је било главно занимање одређених привилегованих
номадских племена (Мокани, Јурци и Аромани),19 привукло је и
моћне и добро организоване хришћанске капиталисте, чорбаџије.
Права на испашу у планинским крајевима која су уживали различи-
ти интересенти, власти су ревносно штитиле. Номади су уживали
ексклузивна права на одређеним крунским пашњацима, јајлацима,
а чорбаџије су обезбедиле своје привилегије. Чорбаџије из града
16 М. М осков, Љасковец, миналото и 6 ’д нинат аму (в. Т рн ово, 1920), стр. 1 8,19,28.
17 Г. С. Гунчев, Вакарел. АнтропогеоГрафски проучваниа (Софија, 1933), стр. 153;
Негћег! \\Д1ће1ту, Нос№и1$апеп (Кил, 1935), I, стр. 274, 277.
18 \ЛЛ1ће1ту, Нос№и1ј>апеп, I, стр. 277-278.
19 1Ш„ I, стр. 274-279.

82
Котела поседовале су стада од 10.000 оваца која су номадски пасла
све до почетка 19. века, а власти су им доделиле таква драгоцена
права на испашу у Добруџи да су временом почели да тамо трајно
држе стада, првенствено ради продаје вуне и сира.20
Стока и сточни производи чинили су 21,6% крајње производње
газдинства 1870. године и у овом сектору доминантан производ
било је млеко (26,5%) добијено од крава, коза, оваца и биволи-
ца. Остатак је највише чинило месо животиња (33,5% по одбитку
трошкова сточне хране), вуна, коњи, мед, чауре, риба и други сеос-
ки производи. Како је сточарство било организовано с комерцијал-
ним циљем, пре него за опстанак, допринело је значајном порасту
извоза. Овчије месо вероватно је био најзначајнији производ. Уочи
ослобођења, само из Пловдивског санџака сваке године у Истамбул
се слало између 200 и 250 хиљада оваца, као и 6-8 хиљада волова.21
Сир, вуна и јаја такође су слати у великим количинама у Истамбул,
а овчија кожа у Француску.22

Табела 3.1. Показатељи пољопривредне производње

за отоманску БуГарску 1852-1876

Година Извоз жита Производња жита Пољопривредни

из Варне у Видину десетак
(мил. гроша)
1852 223,3
1853 279,1
1857 175,3
1858 239,8
1859 254,1
1860 138,1
1861 274,4
1862 360,7
1863 296,8
1864 410,6

20 Ив. Ев. Гешов, „Овчарите от Котленско и ж твар ите от Трновско", Р8, X X X II-
XXXIII (1890), стр. 311-316; АУШте1ту, Нос№и1$апеп, I, стр. 275.
21 СВС Е. Румелиа 1876, стр. 639-640.
22 ЉМ., СВС Булгариа 1876, стр. 1564. За Враца, видети: Р. КапДг, 1а Ви1$апе Оапи-
Неппе е( 1е Ва1кап. Е1ипе$ Ле Уоуа%е, 1860-1880 (Париз, 1882), стр. 311; М етоди
Стојанов, Град Пирдоп в миналото и се(а (Софија, 1941), стр. 236-237.

83
 1865 366,0
1866 539,4
1867 594,6 22,1
1868 527,6 5.070 38,0
1869 233,2 20,1
1870 149,0 2.640 није доступно
1871 3.990 27,0
1872 401,5 2.479 29,0
1873 370,1 37,6
1874 402,2 33,5
1875 374,3 50,3
1876 5.982
Извори: Производња жита у Видину (у хиљадама метричких центи): МкћоГС,
П/2 (1953), стр. 300, 355, 372-373, 492; Извоз жита у Варни (000 шаржи):
1852: МЈсћоН, 11/1 (1943), стр. 442, 1853- : МЈсћоН, I (1941), стр. 4, 12, 17,
21, 24, 27, 29, 31, 34, 39, 46, 55, 63, 74, 78, 84, 89, 91; Десетак: ЦДИА, 4. 20
оп. 1 а.е. 66 4 167.

Показатељи пољопривредних трендова пре 1878. године су врло

несавршени, али наредне три серије указују на широк, мада нерав-
номеран пораст до 1875. године или 1876. године. Прва серија (у та-
бели 3.1) је извоз жита преко Варне, главне црноморске луке, друга
род у Видинском санџаку и трећа приход од десетка на узгојене про-
изводе у области која ће касније постати Источна Румелија.
Табела указује да је након привредног успона шездесетих годи-
на 19. века уследила стагнација или рецесија између 1869. године и
1872. или 1874. године, уз поновну експанзију средином седамдесе-
тих година 19. века. Последње две или три године отоманске вла-
давине биле су необично просперитетне. То показују не само слаби
показатељи у табели, већ и опажања конзула. У 1876. години про-
изводња жита била је процењена на 1,5 милиона тона (метричких
фоуа) (одговарајућа бројка за 1873. годину може се утврдити на
нивоу од 1,4 милиона) док је у 1877. години објављено да је жетва
жита у Дунавском и Једренском вилајету била још боља и изузет-
ног квалитета.23 Ово није било јединствено за балканске провин-
ције - отомански извоз досегао је врхунац 1876. године.24
23 СВС Булгариа 1876, стр. 1565; СВС Сопб1ап1тор1е 1877, стр. 871-872.
24 5еуке1: Р ати к , ТИе ОНотап Етргге апсГ Еигореап СарИаИ$т 1820-1913 (Кембриџ,
1987), стр. 149.

84
 Табела 3.2. Бушрска. Секшорска иоњоиривредна производња 1865-1873

(у милионима лева
лева
по константној вредности из 1910)
Година Живот. Ж иво- Усеви који Ж ита- Поврће Укупно Укупно
произ. тиње доносе рице по глави
готовину станов.
1865 46 35 29 294 14 418 223
1866 53 39 30 294 12 428 221
1870 44 35 57 218 12 368 228
1873 46 39 55 212 9 360 217

Извор: видети БАЛКСТАТ

Кваншификовање буГарске иољоиривредне ироизводње

Уз извесну ограду која се односи на квалитет података, поку-

шали смо да проценимо пољопривредну производњу у оном делу
Дунавског вилајета који је касније образовао бугарску државу
1878-1885. Табела 3.2. прати пољопривредну производњу у апсо-
лутним бројкама и по глави становника, иако би за податке преко-
меран терет био да они представљају серију као временски тренд.
Морали смо да претпоставимо параметре као што су фиксна про-
изводња младих животиња и млеко по крави, биволици или овци,
на основу Поповљевих процена и такође претпоставимо да је пон-
дер стоке био константан. Бројке су изражене према константним
ценама из 1910. године.
Подаци су извучени из објављене статистике новијег дату-
ма која оставља много тога неисказаног мада је у њима присутна
одређена доследност.25 Дате бројке су бруто, укључујући потребу
за семеном, али међусекторски пренос житне сточне хране одбијен
је од сточарске производње.
Да би се ове бројке поставиле у контекст, показаћемо на графи-
кону 12 (I) испод да оне указују на значајно већу продуктивност у
пољопривреди него што ће се остваривати касније до Првог светског
рата, уз изузетак неколико година. Овај закључак је у супротности
са наслеђеним мишљењем на ту тему и очито зависи од веродос-
тојности наше статистике. Алтернативну процену за крај отоман-
ског периода израчунао је Беров који је применио податке које је
истражила Драганова о евиденцији о десетку за округ Силистра
25 Видети: БАЛКСТАТ.

85
у Дунавском вилајету. Он даје бројке о пољопривредној производњи
које су много ниже од наших.26 Беровљево израчунавање заснива се
на производњи усева у 412 газдинстава између 1872. и 1874. године.
Евиденција о десетку не пружа информације о обрадивој површини
тих газдинстава па, да би проценио њихову величину, Беров је при-
менио податке о приносу израчунате на основу пореских прихода
од одређених села у Источној Румелији 1880. године. На основу тих
бројки и савремених података о ценама, он је израчунао вредност
приноса по дунуму земљишта узоркованих газдинстава и помно-
жио резултат проценом укупне обрадиве површине Бутарске. Груб
одбитак направљен је за приносе од сточарства, позајмљивањем
Поповљеве процене за деведесете године 19. века. Беровљев збир за
резултат бугарских газдинстава даје 1.620 милиона гроша бруто, од-
носно 1.380 милиона нето. С обзиром на рурално становништво од
2,41 милиона то би дало нето доходак од 572 гроша по глави.
Наша израчунавања изражена су у ценама из 1910. године. Да
би Беровљева бројка била упоредива израчунали смо непондери-
сан просек цена пољопривредних производа 1910. године, за које
је Беров дао цену за период 1865-1877. године. У 1910. години, кор-
па тих производа коштала је 100 гроша, док би у ранијем периоду
коштала 29,34 лева.27 Дакле, по ценама из 1910. године 572 гроша
постаје 167,8 лева. Према томе, наше бројке за 1870. и 1873. годину
биле су 228 лева и 217 лева. Велики део неслагања јавља се због ве-
роватно ниске процене приноса житарица од 5,4 метричких центи
по хектару, како је претпоставио Беров. Као што ћемо приметити
када будемо посматрали трендове приноса (стр. 224), односи рода
жита у односу на семе у периоду 1889-1892. били су 5,48:1 и кас-
није су више опадали него расли. Сада је густина сејања за период
1906-1913. осцилирала између врло уских граница од 2,0 до 2,2 ме-
тричких центи по хектару са медијаном од 2,1, па закључујемо да је
род пшенице у периоду 1889-1892. године био око 11,5 метричких
центи по хектару. У периоду 1903-1905. године био је 11,4, а у пе-
риоду 1911-1913. 11,3. Када бисмо прихватили Беровљеву бројку
од 5,4 метричких центи по хектару као веродостојну за седамдесете
26 Љ убен Беров, „Равниште на икономическо развитие на Б’лгарските земи по
време на освобождението", Трудове на висшија икономически институт „Карл
Маркс“, I (1979), стр. 13-44; Славка Драганова, „Б е 1а ргобисИоп а§псо1е, П т -
розШоп 6зса1е е! 1а сШГегепНаИоп зоаа1е 4е 1а рориШ ш п раузаппе еп Ви1$апе
би погб-ез! Дигап! 1ез аппеез 60-70 Ди Х1Хе з1ес1е“, Ви1§апап Ш$1опса1 Веугец/,
II (1977), стр. 73-79.
27 Корпу сачињавају пшеница, раж, јечам, вино, пасуљ, купус, дуван, кромпир, мед,
пиринач и риба. Цене за период 1865-1877. из: Беров, „Равниште“, стр. 18,26 (фус-
нота 26).

86
године 19. века, такође бисмо извели закључак да су се приноси, ос-
тавши стабилни до ослобођења, изненада више него удвостручили
за девет година и потом остали статични током наредних 20. Поред
тога, он је подразумевао однос рода пшенице и жита као 2,5:1. То је
мало вероватно из два разлога. Прво, није вероватно да су приноси
расли тако дисконтинуелно, и друто, на основу Ван Батових бројки
за европски род жита од 1500-1820. године, принос никада у просе-
ку није био испод 3,5:1 било где у Европи.28 Беровљеве бројке за Ис-
точну Румелију можда су тачне за неке мање плодне области у ло-
шој години каква је била 1880. година, али када бисмо алтернативно
претпоставили да су седамдесетих година 19. века приноси били
исти као у периоду 1889-1892. године и касније, онда 412 имања у
области Силистре нису имала 28.255 дунума под житарицама, већ
свега 14.030, а необрађена земља се смањује сразмерно. Област са
412 имања сада пада са 53.965 дунума на 32.472 или 79,5 дунума по
имању. Када се израчунавање преради по овој основи, производња
по глави становника расте на 208 или 248,5 лева. (Представљање ал-
тернативних бројки објашњено је у следећем пасусу.) Избацивањем
Беровљеве процене о сточарству као 17,36% укупне производње,
што није изведено из података који одговарају бројкама о десетку,
нето производња усева по глави долази на 172-205 лева, што је бли-
же упоредиво са бројком од 166 до 179 лева која се брзо може изра-
чунати из табеле 3.2.
Даљи докази да је Беровљева претпоставка о приносу сувише
ниска проистичу из његовог закључка да је 412 имања у узорку у
просеку имало 131 дунум (12,03 хектара). То је неуверљиво вели-
ко. Много већи узорак од 8.347 газдинстава саставила је Драганова
која је на другој основи проценила да су у просеку имали 83 дунума
по имању, што је близу 79,5 дунума, колико даје наше поновно из-
рачунавање. (Димитров је проценио бугарска газдинства пре осло-
бађања на још мањих 56,9 дунума.) Да би исправио очито превелику
величину имања, која је у суштини била илузорна, Беров је приме-
нио принос по дунуму за 19% већи него онај у узорку да би покрио
већу површинску продуктивност мањих имања, због чега наше пре-
рачунавање даје низ, а не једну бројку, где горњи крај укључује ко-
рекцију, а нижи је искључује. Пошто је 412 имања било много мање
него што је Беров претпоставио, прилагођавања постају излиш-
на и доња прерачуната бројка од 172 лева по глави (искључујући
сточарство) уредно подржава наше непосредне процене од 166
28 5Нсћег уап ВаШ, „А§псићиге т 1ће Ућа1 Кеуо1иНоп“, СаткгШ^е Есопотгс Ш$1огу о /
Еигоре (1977), V, стр. 81.

87
и 179 лева.29 (Наше израчунавање заснива се на савременој статис-
тици о стадима и такође даје значајнији сточни принос него што је
Беров преузео од Попова.) Укратко, Беровљево израчунавање када
се прилагоди вероватнијим проценама приноса пре потврђује него
што побија наше процене за период пре 1878. године.

Индусшрије: бугарски ироизвођачки ценшри

Истовремено са убрзавањем пољопривредне активности у ото-

манској Бугарској дошло је до још снажнијег успона трговине и ин-
дустрије у брдско-планинским крајевима. Већ смо показали да је
дистрибуција становништва ишла у корист протоиндустријализа-
ције. Брдовите области, посебно оне у којима су највише настање-
ни етнички Бугари, биле су густо насељене и недостајало им је
пољопривредно земљиште. Приступ пољопривреди у равницама
био је ограничен - гвоздени обруч успостављене својине на обра-
дивом земљишту држао је радну снагу побрђа закључану у не-
пољопривредним активностима током највећег дела радног века.
Међутим, вишкови мануфактура у побрђу могли су се трампити за
вишак производа у пољопривредним областима и то је утицало на
развој живе трговине након што је угушено разбојништво и након
што је отварање спољне трговине ослободило мануфактуре брд-
ског становништва у ширеће тржиште.
Главна средишта протоиндустрије у периоду 1850-1878. били
су мали градови на Старој планини и њеном огранку Средној гори,
од чега су најбоље документовани Самоков, Пирдоп, Панађуриште,
Карлово, Калофер, Сопот, Казанлук, Копривштица, Габрово, Трјав-
на, Жеравна и Сливен. Као што је већ истакнуто, они су се поно-
сили индустријском традицијом која датира још из 18. века, али
већина је била комерцијално мртва током периода крџалија, ако
ни због чега другог, оно због трошкова које је превоз тада наметао.
Њихов комерцијални и трговачки препород почео је тридесетих и
четрдесетих година 19. века, након чега је њихов раст био изузет-
но брз. Да бисмо дочарали утисак о тим градовима и њиховој ин-
дустријској култури, детаљно ћемо разматрати развој два од њих,
Копривштице и Трјавне.
29 Ове бројке се нешто мало разликују од оних представљених у: Ра1а1ге1, „Рагш Рго-
<1ис1т(:у ипбег ОИошап Ки1е апД 8е1Р-Соуегпшеп(: т Ви1§;апа с. 1860-1890“, у: Еа${
Еигореап Ш$№гу, геб. 51аш51ау Ј. К п бсћ ђ аи т (Ко1итћиб, ОН, 1988), стр. 98-103,
јер сам мало смањио своју процену производњ е у 1870. и 1873. и стандардизовао
на цене из 1910. уместо на цене из 1908. године.

88
 Прелепи град Копривштица лежи на 1060 метара надморске
висине, на високом кланцу који одваја Стару планину од њеног
јужног огранка, Средне горе. Њена поља су оскудна и неплодна.
Оно мало жита што су рађала након обилатог ђубрења у највећој
мери жњело се као сточна храна за стада која су пасла на планин-
ским ливадама, једини је значајнији природни ресурс доступан
људима у граду.30 Најближе село је на три сата хода од града, па је
он био изолован чак и од локалне размене производа. Готово све
што се тамо трошило морало се донети на теретним коњима из
равнице око Пловдива, удаљене преко 40 миља.31 Стада су морала
да презиме далеко од дома, у долинама око Једрена, па је, парадок-
сално, сама изолација Копривштице наметала развијене трговач-
ке везе са спољним светом. Ово није била заједница која је једва
преживљавала - овце, у великим стадима и у власништву градских
чорбаџија држале су се првенствено за трговину. Сваке године од-
вођени су ушкопљени овнови на продају кланицама у Истамбулу,
који је, заједно са Пловдивом трошио највише сира и путера. Део
вуне задржавао се у граду ради производње тканина. Копрившти-
чани су, такође, откупљивали и возили у Истамбул вишак оваца из
других брдских регија, а богатији житељи имали су уговоре да на
пољопривредним газдинствима прикупљају царски десетак на сто-
ку на ширем подручју које се протезало до албанске границе. Се-
зонски су запошљавали неколико стотина суграђана у овом унос-
ном, али опасном занимању.32
Трговина текстилом у Копривштици датира из 18. века, али ве-
роватно није доминирала привредним животом града све до 1850.
године. Копривштици, иако слободној хришћанској заједници, не-
достајао је заштитник у тешким временима и три пута су је опљач-
кале крџалије, 1793, 1800. и 1809. године.33 Становници су се по-
новно населили, али највећи део умањене заједнице имао је слабу
потребу да гледа даље од овчарства као извора прихода. Још 1843.
године већина становника били су сточари.34 Међутим, како се
број становника попео, са 150 у 1810. години на 8.000 у 1860. годи-
ни, снажни трговачки успон у отоманској привреди подстицао је
30 Л. Ослеков, „Копривштица", Јубилеен сборник по миналото на Копривштица
(1876-1926), ред. Архимандрит Евтимии (Софија, 1926), стр. 452-453.
31 Константин Иречек, „ГГтни белешки за Средна Гора и за Родопските планини“,
Р5, IX (1884), стр. 23, 28.
32 Ослеков, „Копривштица", стр. 503-509, 518-520.
33 1Ш„ стр. 487-489, 512.
34 Ф отинов (1843) сажетак у К. В’зв’зова-Каратеодорова (ед.) Непресхвашти изво-
ри (Пловдив, 1975), стр. 284.

89
све већу оријентацију ка протоиндустријским подухватима. На вр-
хунцу свог просперитета, почетком седамдесетих година 19. века,
Копривштица је имала између 9 и 10 хиљада житеља.35 До тада, тр-
говина овцама по значају је замењена производњом, кројењем и
везењем вуненог сукна, производњом чарапа и папуча и сродном
трговачком активношћу.
Сличан преглед може се дати и за друге производне градове
Старе планине. Узмимо Трјавну, који је био више расута група од
54 мала насеља „у планинској забити Трјавнског Балкана“ на север-
ној косини Старе планине него град.36 Трјавна се налазила близу
непроходне шуме и толико удаљена од главних линија комуника-
ције да често није била означена на мапама у 19. веку. У великој
мери и држава ју је заобилазила.37
Трјавна, упркос својој физичкој изолацији, одавно је одржава-
ла живе спољне везе. У 18. веку била је центар индустрије свиле,38
а у 19. веку њена свила се користила за израду гајтана и одеће. За
разлику од Копривштице, чини се да није страдала током периода
крџалија, а привукла је избеглице насељенике из северних бугар-
ских равница који су побегли „под притиском од Турака“.39 У то
време ратарство је било ограничено на узгој ражи и овса, а чак и
сточарство није давало више производа од онога што је локално
било потребно. Међутим, раст становишта довео је до сече шума
да би се створио простор за обрадиво земљиште. Чак и тада, мали
број становника искључиво је зависио од пољопривреде као изво-
ра прихода и уместо тога бавили су се разноврсним и променљи-
вим занимањима, која су била прилагођена спољним тржиштима,40
преко којих се могао попунити градски недостатак у храни.41
Трјавна је постала најпознатија по достигнућима својих група
градитеља миграната и по архитектонском стилу који се повези-
вао са њиховим радом. Пре свега, Трјавна се специјализовала у из-
градњи цркава. Тиме се створила тражња за прибором и алатима,
па су групе понекад укључивале и стручне дрводеље и декоратере.
35 Стојан Пранчов, Копривштица от точка зрение историческа социална и иконо-
мическа (Пловдив, 1886), стр. 15.
36 КапИг, Ви1§апе, стр. 185.
37 Асен Василиев, Бмарски взрожденски мајстори (Софија, 1965), стр. 16-17, 99.
38 Ив. Гошев, „В Трјавна през времето на последните т’рновски г’рцки владини
(1820-1870)“, Б ’лГарска историческа библиотека. III (1930), стр. 198.
39 Асен Василиев, „Материали за тријвнанските народни мајстори-строители и рез-
бари“, Известиа на института по Градоустројство и архитектура при Б ’л1ар-
ска академија на науките (1952), стр. 218.
40 НБКМ. фонд 129 а.е. 166. Христо Даскалов, „Историа на Трјавна", Г. 39.
41 Иван Богданов, Трјавна през в ’зраждането (Софија, 1977), стр. 87.

90
Сродна вештина било је иконосликарство, занат који се неговао
и био ограничен на одређене породице42 чији су чланови правили
иконе у својим атељеима зими, а лети би се распршили на све стра-
не да би их однели где треба.43
Као занатски град, а као такав описан је у двадесетих година
19. века,44 Трјавна и њена околина, слично Копривштици, оживели
би зими. Лети су се могле срести само жене.45 Како је грађевинарство
било летњи посао, градитељи су зиму проводили бавећи се кројењем
- неки су радили од куће до куће у селима, остали су радили у град-
ским сукнарама. Око 15-20 трговаца носило је своје производе на
балканске тржнице и сајмове сваког лета, заједно с низом различитих
индустријских производа укључујући амове, дрвене алатке и изнад
свега, гајтане.46 Шездесетих година 19. века изграђен је пут до града
и то је додатно помогло његовом развоју.47 Један посетилац града из
1871. године био је запањен живошћу овог „бугарског Нуремберга“
и његовим такмичењем за тржишта са већим противником, Габро-
вом. Он је говорио о „огромној индустријској генијалности“ којом
занати користе снагу воде, у активном гвожђарству, штављењу и ко-
жарству и за јоргане које су за тржиште правиле жене и у Трјавни и
оближњем Јелтецу.48 Међутим, као и увек, израда и бојење вунених,
свилених и ланених гајтана и прерада тих гајтана у производе као
што су амови, вероватно је било водећа индустрија у Трјавни.
Мањак пољопривредног земљишта, заједнички и Коприв-
штици и Трјавни, био је општи за планинске производне градове.
У Котелу, на пример, имања су била тек нешто већа од интензив-
но обрађиване баште.49 У Жеравни, само висок трошак доношења
хране из равнице приморавао је становништво да обрађује оскуд-
но и неплодно земљиште.50
Оно што је било заједничко тим градовима, поред потребе да
размењују индустријске производе и услуге за храну, била је њихо-
ва географска изолација коју су тако снажно надокнађивали акти-
вирањем трговинских веза са спољним светом. Разноликост њихове
42 Даскалов, „Историја на Трјавна“, Д. 48-49.
43 Гошев, „В Трјавна“, стр. 201-202.
44 Богданов, Трјавна, стр. 83.
45 КапДг, Ви1рапе, стр. 184.
46 Даскалов, „Историа на Трјавна", {. 57.
47 Јеап ЕгсИс, Еп Ви1%апе е1 еп КоитеНе (Париз, 1885), стр. 82.
48 Кашс, Ви1$апе, стр. 171, 185-189.
49 ЉШ., стр. 395.
50 Данаил Константинов, Жеравна в минало и до днешно време (Ж еравна, 1948),
стр. 63.

91
производње је била наглашена, посебно оне у Трјавни, да се не би
стекао утисак да су балкански градови били тек масовни произ-
вођачи ограниченог броја тканина. Немогуће је проценити укупну
индустријску радну снагу тих места пре ослобођења, али можемо
бити сигурни да је значајно превазилазила ону која је за живот за-
рађивала од доминантне трговине вуном.

Производња шексилила

Памук, а не вуна, подстакао је успон производње у бугарским

индустријским областима. Бугарска индустрија је добила конку-
ренцију од памука тканог из машинске пређе када је велика коли-
чина увезене памучне пређе и производа стигла из Британије. То
је узроковало да се текстилни центри усредсреде на ткање и штам-
пање, јер се ту јефтина производна радна снага дуго времена ус-
пешно такмичила са машинама. Трговина памучним пешкирима
цветала је у Пирдопу и остала активна до 1878. године са прометом
од 200-300 хиљада франака годишње.51 Памучно платно ткало се у
Карлову, а потом се слало у оближњи Сопот ради блок-штампе. Ова
индустрија започела је око 1820. године.52 Још 1864. године на при-
лепском сајму у Македонији трговало се карловском шаром у вред-
ности од 1,5 милион гроша.53 Пирдопски израђивачи пешкира који
су до тада користили локалну пређу донели су манчестерске основе
и јефтине потке испредене у Македонији.54 На тај начин остали су
конкурентни све до 1860. године након чега је производња памука
полако опадала због врло уносне производње вунених гајтана.55
Производња вуне била је највећа у планинским протоиндус-
тријама. Њена величина може се квантификовати, мада се једине
бројке пре ослобођења које се могу прихватити с поузданошћу од-
носе на време око 1870. године. Отприлике у то време производња
вуне у бугарским провинцијама ангажовала је око 73.000 људи,
већину њих повремено. Као што показује табела 3.3, они су произ-
водили око 650.000 фунти вредних производа од вуне из 4.870 тона
сирове вуне. Око 74% ове производње потицало је из Пловдивског
51 Н. Константинов, „Стопански форми и техника на индустриата в Бвдгарил пре-
ди освобождението", Сп. БИД, VI (1902), стр. 462.
52 Рапорт на комисиата по изучванието на икономическо положение на населе-
нието в Градовете Карлово и Сопот (Карлово, 1883), стр. 11.
53 СВС М асебош а 1864, стр. 587.
54 Константинов, „Стопански ф орм и“, стр. 462.
55 Стојанов, Пирдоп, стр. 219; В. Александров, „Из историата на един западнал
помин’к“, Сп. БИД, IX (1905), стр. 8.

92
и Сливенског санџака, јужно од балканског венца, који су касније
постали Источна Румелија, где је комерцијална производња вуне по
глави становника била пет пута већа од оне у северној Бугарској.
Комерцијализација сточарства допринела је порасту индус-
трије вуне снабдевајући вуном чији је квалитет добро одговарао
тражњи. Око 60% вуне која је долазила на тржиште била је мека,
коврџаста и бела, описивана као „мелез“ или „полумерино“. Како
су сточари држали стада оваца и већи део прихода остваривали од
сира, вуна није била најфинија, па је индустрија морала да се осло-
ни на стада мерина која је држала круна, али која су била довољно
добра да привуку купце који су вуну извозили у Марсеј за индус-
трију вуне Мидија.56 Њена цена је такође била ниска, јер је било
вишка и била је предмет извозне царине од 12%.57 Била је много
боља од грубе сиве вуне коју су давале обичне овце.
Индустрија вуне делила се на две основне гране: производњу ву-
нене тканине и гајтана. Главни ткани производи били су тешко (800
грама по метру квадратном) дебело вунено сукно од гребенане вуне
која се називала аба или бало и мања, али растућа количина шајака,
42% лакшег од абе,58 који је био погоднији за производњу одеће ев-
ропског стила. Аба се посебно производила у Котену и Сливену, у Па-
нађуришту и Родопима, а шајак на северној косини Балкана у Троја-
ну и Трјавни, у Самокову и Средној гори. Свеукупно, производило
се око 1,6-1,8 милиона квадратних метара вуненог штофа. Због огра-
ничења могућности сељачких разбоја, највећи део ткао се на уским
ширинама од 27-40 центиметара и приликом кројења морао се уши-
вати великим количинама вунених гајтана.59 Пређу су преле жене у
текстилним градовима и у неким од забачених села. Оне су ткале и
највећи део сукна, посебно у градовима. Материјале су прикупљали
локални трговци који су их довршавали или прерађивали у комадну
робу и гајтане у својим радионицама у којима је био запослен највећи
део мушког становништва. Иако се ова роба производила у земљи,
производне технике бивале су све ефикасније. У предењу, велики
точак који се прво користио у Карлову и Калеферу проширио се на
све текстилне градове дајући прелцима предност у односу на сеос-
ку конкуренцију која је и даље користила преслицу.60 Шириле су се
56 М кћоИ, I (1941), стр. 4, 7, 14,22; МЈсћоВГ, III (1950), стр. 517, 607,608; СВС Једрене
1868, стр. 168-169.
57 Ха\4ег Неи5сћћп§, 1 ’Етрпе Ле Тигцше (Брисел, 1860), стр. 143.
58 За теж ине сукна погледати: БАЛКСТАТ. Аустријски извори називају ове тканине
„халина“ и „лоден“.
59 Иван Унџиев, Карлово. Историа на града до Освобождението (Софија, 1968),
стр. 61.
60 Константинов, „Стопански ф орм и“, пп. 457-458.

93
и вуновлачаре.61 Производња гајтана посебно је технички напредо-
вала. У 18. веку плело се без машина, али око 1800. године почела је
механизација коришћењем ручних дрвених машина за плетење (чар-
ке) које су уведене из Кронштада (Брашов) у Трансилванији а преко-
пирали су их бугарске занатлије.62 Око 1860. године започела је заме-
на чарки металним машинама које су се груписале у мале воденице.63
Пораст продуктивности значајно је смањио цену производа која је
опала за 65% између 1857. и седамдесетих година 19. века.64

Табела 3.3. Производња вуне у БуГарској око 1870. Године

Домаће вунено сукно

Област Аба Шајак Фабричко Гајшани Укупно Извори

сукно

(хиљада м 2)

С. Бугарска - 153,4-154,6 26,0

Сливен 184,5 253,0 170,2

Пловдив 384,3-502,7 411,0-548,0

БУГАРСКА 568,8-687,2 817,4-955,6 196,2 1.582-1.839

(шона)

С. Бугарска - 66,0-66,5 12,4 460 538,6 (1-4)

Сливен 147,6 108,8 81,4 - 337,8 (5-6)

Пловдив 307,4-402,2 176,7-235,6 - 670 1.154,1-1.307,8 (7)

БУГАРСКА 455,0-549,8 351,5-410,9 93,8 1.130 2.030,4-2.184,6 (8)

вредносш - у милионима лева

С. Бугарска - (-0,75-) 3,12 3,87

Источна 4,09 (-3,76-) 4,55 12,40

Румелија

БУГАРСКА 4,09 (-4,51-) 7,67 16,27 (9-10)

Мање вредност сирове вуне 4,87 милиона кг по 1,481 лева по кг. 7,21 (11)

Вредност нето производње 9,06

индустрије вуне

Извори: Видети: БАЛКСТАТ.

61 Жечка Јанакиева, Абациството в сливенскиа крај (Сливен: ОкрЗкен историче-

ски музеј, 1978), стр. 4, п. 1.
62 Пет’р Цончев, Из стопанското минало на Габрово (Софија, 1929), стр. 282; Мт-
сћоЈГ, Н/1 (1943), стр. 126.
63 В. Александров, „Историата", стр. 4-5; Константинов, „Стопански форми“, стр. 458.
64 А. Павлов, „Икономическото развитие и с’стојание на гр. Казанл’к“, Казанл’к в
миналом/ и днес, I (Софија, 1912), стр. 291.

94
 Тражња за шексшилом

Финалне производе бугарске индустрије вуненог сукна најви-

ше су трошили отоманско градско становништво и војска. Аба и
плетени производи од абе куповали су се широм царства, а посеб-
но су их куповали номадски народи. Шајак су желели позападња-
чени појединци. Тражња за вуненим сукном била је у највенећој
мери градског порекла, јер је сеоском становништву на Балкану не-
достајала куповна моћ и били су скромни у погледу материјала за
одећу. То није кочило развој индустрије јер је растао апсорпциони
капацитет отоманског тржишта с обзиром на то да је раст спољне
трговине био мотор ширења интерне размене. Нема сумње да ли
се домаће сукно могло такмичити са увозом - оно је било толико
конкурентно на отоманском тржишту да је европска роба углавном
била ограничена на модну трговину. Бугарско вунено сукно Аус-
тријанци су 1872. године сматрали за потенцијални извозни произ-
вод због његове јефтиноће и чврстоће.65 Постоји обиље доказа да се
производња индустрија вуне ширила барем до 1870. године; узми-
мо само два показатеља, обим бугарских вунених производа који су
се доносили на сајам у Узунџово порастао је између 1857. године и
1869. године са 1,03 милиона гроша на 4,7 милиона гроша, док је ка-
питал трговачког предузећа из Котела, „Станчев Бјанов“, порастао
са 140.000 грошау 1862. години на 420.000 у 1871. години.66
Производња гајтана ширила се још снажније јер је тражња ве-
роватно била ценовно еластична. Како су балкански сељаци ку-
повали све веће количине гајтана да би направили сукно које су
ткали за сопствену употребу, тражња за гајтанима порасла је више
него продаја сукна. Габрово и градови у Средној гори успостави-
ли су неку врсту монопола у овој грани због обиља воде која је
протицала кроз њих. До краја шездесетих година 19. века радило
је 6 хиљада машина за плетење користећи пређу коју је изради-
ло 34.000 прелаца.67 Према вредности, продаја гајтана износила
је 84% продаје вуненог сукна, а према тежини ју је превазилазила
(табела 3.3).
Пораст производње гајтана захтевао је и више радне снаге, па
је пораст тражње за гајтанима истискивала остале гране текстил-
не индустрије. Још 1826. године капуџи башија из Пловдива на-
стојао је да угуши производњу гајтана у корист локалне индустрије
65 МЈсћоД, П/2 (1953), стр. 337, 396.
66 ЊгА., стр. 7 3 -7 4 , 303-304; Константин Косев, За капиталистическото развитие
на Б ’лтрските земи през 60-те и 70-те Години на XIX век (Софија, 1968), стр. 43.
67 Видети: БАЛКСТАТ.

95
шајака.68 Средином века, производња гајтана истиснула је и произ-
водњу памучне пређе у Карлову, трговину блок-штампом у Сопоту
и трговину тканим пешкирима у Пирдопу.69 Благостање бугарских
протоиндустрија зависило је од њихове способности да се стално
прилагођавају променама у тражњи, а тиме и од тржишних ин-
формација и способности да се сходно томе иновирају. На пример,
када је увоз памучног платна нанео штету тканицама у Пирдопу,
продаја је опала, а ткачи су се расули широм Анадолије и Маке-
доније тражећи посао. Очито, ослањајући се на њихово искуство,
локално удружење занатлија сазнало је за технике које су се корис-
тиле за израду бадемантила у Бурси и Истамбулу и тако успешно
усвојило те технике да су се ткачи вратили и изградили трговину
бадемантила вредну 400-500 хиљада лева. Када је ова трговина
опала, Пирдоп је изградио трговину гајтанима.70
У извесној мери, бугарски текстил се сам продавао. Трговци из
западног Балкана и Анадолије стално су посећивали бугарске тек-
стилне градове и сајмове на којима су се те тканине продавале.71
Међутим, велики део сукна који се производио у тим градовима
такође се користио за одећу или у тим градовима или су га кроја-
чи носили и правили одећу у центрима потрошње. Кројачки занат у
Панађуришту оштро се проширио између 1859. и 1866. године када
су трговци почели да носе одевне предмете у Пирот и Истамбул.72
У Самокову кројачи су секли и шили одећу ради продаје трговцима
из Босне и Албаније и ова трговина доносила је велики и врло рен-
табилан обрт. Овим трговцима било је згодно да застану у Самокову
на путу за Истамбул који је био њихово главно одредиште, наруче и
унапред плате поруџбине, а потом покупе робу на путу кући. Већина
одеће коју су куповали била је „најчешће кројена одећа“, израђена од
сукна слабијег квалитета, али су куповали и полуготове производе
које су касније босански кројачи довршавали у малопродаји.73 Слич-
ним занатом бавили су се и кројачи из Котела. Они су са грчким тр-
говцима обављали посао тако великог обима да се тврди, уз извесна
претеривања, да је „цела Грчка носила котелску абу“.74
68 ОВ1. III, док. 152 од 24. авг. 1826.
69 И. Сак’зов, „Развитието на градскиа ж ивот и на занајатите в Бвлгарил през XVIII
и XIX век“, Бглгарих 1000 Години, 927-1927 (Софија, 1930), стр. 692; Александров,
„Историјата“, стр. 8; Стојанов, Пирдоп, стр. 219.
70 Константинов, „Стопански ф орм и“, стр. 462-464.
71 На пример, видети; Стефан Захариев, ГеоГрафико-историко-статистическо опи-
сание на Татар Пазарцишкит кааз’ (Беч, 1870), стр. 47 п. 8.
72 В. Чолаков, Описание на село ПанаГјуриште (друго издање, Панагјуриште, 1940),
стр. 11.
73 Хр. Семерџиев, Самоков и околност’та му (Софија, 1913), стр. 210.
74 М, Арнаудов, Из миналото на Котел (Софија, 1931), стр. 58.

96
 Ускоро су многи отомански градови подржавали бугарске тр-
говце.75 У Копривштици и Калоферу, производили су одећу бољег
квалитета. Она се делимично кројила и шила у градовима, али
одећа по мери коју су тежили да праве морала је да се довршава у
центрима потрошње у складу са поруџбинама потрошача и са ло-
кално преовлађујућим укусима. Стога су се кројачи из бугарских
текстилних градова могли наћи како раде широм Балкана и даље.
Током шездесетих година 19. века око 1.500 кројача из Копрившти-
це радило је целе године у својим радионицама, али је већина на-
пуштала град на дужи период да би шила и продавала одећу истка-
ну од сукна из Копривштице.76 Најчешће су радили у Пловдиву и
Једрену, на грчким острвима и у већим градовима Анадолије.77
Највећа концентрација бугарских кројача била је у Истамбу-
лу. У јануару 1863. године ту је трајно боравило њих око 8.000.78 Од
тога, из Копривштице и Калофера долазио је и највећи број и били
су најчувенији. Кројачи из Копривштице у већем броју први пут су
дошли двадесетих година 19. века да би радили у Хамбарији, војној
кројачкој радионици која је шила одећу за низам, али су касније де-
латност проширили на цивилну трговину. Око 1870. године 41 кућа
трговаца из Копривштице у Истамбулу бавила се трговином абом,
а најмање 800 мајстора и калфи из Копривштице обично су налази-
ли запослење у струци или су радили као независне занатлије.79
Начов даје сјајан опис живота и пословања тих трговаца кроја-
ча и њихових помоћника. Неки су радили у Галати и Топхани, али
највећи број усредсредио се на Балкапанхан, стари караван-серај
у срцу старог Стамбола.80 Сваког лета дуги каравани кола натова-
рени балама трговачке робе слали су се из Копривштице на пут ка
Леванту. У 1870. години око 300 тона полудовршене одеће, вредне
око 160.000 турских лира, и 20.000 туцета чарапа81 слало се из гра-
да, углавном за Истамбул, на путовање које је трајало месец дана.
Пратиле су их калфе послате да раде са иглом гдегод би караван
стао, као и млади послати први пут да уче трговачки занат. По до-
ласку у царски град, шегрти би се суочили са тешким животом,
75 Иречек, Пш ни белешки, стр. 28.
76 Ослеков, Копривштица, стр. 512, 515.
77 Ив. Г. Говедаров, Копривштица в св’р ска с’ духовното ни и политическо в ’з ра-
ждане (Софија, 1919), стр. 68-69.
78 Н. Начов, „Цариград као културен ц ен т р на Блгарите до 1877 г.“, Сборник на
6’лГарската академиа на науките, XIX (Софија, 1925), стр. 176.
79 Говедаров, Копривштица, стр. 16; Ослеков, „Копривштица“, стр. 516, Пранчов,
Копривштица, стр. 22.
80 Начов, „Цариград", стр. 4-5,1 7 8 -1 8 0 .
81 Говедаров, Копривштица, стр. 6 7 -6 8 н. 7; Пранчов, Копривштица, стр. 21.

97
знојећи се много сати „за пару, за хиљаду убода“ које су им давали
мајстори, који су им ограничавали и храну, али то је био нормалан
пут до статуса независности, а често и до значајног богатства. Зато
су све истакнуте породице давале децу „да изуче занат .
Трговци са целог Блиског истока поручивали су у њиховим
радњама, а неки од најбољих купаца долазили су из Египта. То је
навело једног трговца из Копривштице да оснује подружницу ра-
дионице у Истамбулу која се бавила захтевима египатских трго-
ваца, а касније је преместио фирму у Александрију и Каиро где је
запошљавао 100 сталних радника.8283 Кројачи из Клисуре сваке го-
дине би се расули у потрази за клијентима дуж анадолске обале и
егејских острва.84 Котелски трговци могли су се наћи како раде на
балканским сајмовима, у северним и источним бугарским градо-
вима и Добруџи, снабдевајући житеље одећом, понекад готовом,
а понекад дорађеном за купце.85 У Панађуришту највећи део одеће
би се продао, али део се паковао на кола и кројачи су је одвозили у
друге градове где су изнајмљивали продавнице и правили одећу за
своје купце.86
Тако је кројачки занат постао неодвојиво повезан са произво-
дним процесом који је последично постао женски посао. Управо
жене из Клисуре годишње су производиле 1.360.000 аршина шаја-
ка којег су кројачи из тог града тако надалеко продавали.87 Толико
мушкараца из Копривштице се бавило шивењем да су жене морале
да раде пуно радно време ткајући и предући абу за њих. Пошто су
се такође значајно бавиле плетењем чарапа, кројачки занат и тр-
говина надмашили су локално доступну понуду материјала па су
кројачи трговци куповали сукно на сајмовима и тржиштима дру-
гих градова.88 Познат је један велики трговац који је куповао абу
произведену у родопским селима, а коју је он набављао у татар-
ском Пазарџику и доносио у Копривштицу да би се од ње прави-
ла одећа у његовој радионици и радионицама његових пословних
сарадника.89Калоферски кројачи такође су налазили пређу и сукно
произведене не само у градовима и њиховом окружењу, него чак и
82 Ослеков, „Копривштица“, стр. 513-516.
83 Николај Тодоров, Балканскиат Град, ХУ-Х1Х век (Софија, 1972), стр. 256-260.
84 Хр. Ф. Попов, Град Клисура в Априлското в ’зстание (Софија, 1926), стр. 8.
85 А рнаудов, Котел, стр. 56, Св. Ив. М анев, „Котленско“, Сп. БИД, VII (1903),
стр. 509.
86 Марин Т. Влајков, Белешки в ’р ху економическото положение на Града Пана-
Гјуриште преди и след взстанието (Пловдив, 1904), стр. 18.
87 Попов, Клисура, р. 8.
88 51оИ 81апе1Г, Ва$ ОемегБемезеп ипсШе СешегБероНИк т Ви1$апеп (Русе, 1901), стр. 13.
89 Тодоров, Балканскијат Град, стр. 257.

98
у Габрову, делимично купујући робу донету на тржницу у Калофе
ру, а делимично закључујући уговоре о откупу производа.90

Тексшилна индусшрија Македоније

Произвођачка привреда отоманског Балкана проширила се на

југ у грчку Македонију и Тракију, где су се, као што је поменуто у
поглављу 2, домаће текстилне индустрије снажно утврдиле. Сиро-
винска база ових индустрија непрекидно се мењала као одговор на
тржишне услове. Узмимо Бер, један од неколико текстилних цента-
ра у Пели. Крајем 19. и почетком 20. века, Вероја и околина биле
су познате по предењу и ткању пешкира и кошуља од конопље и
лана који су се локално узгајали.91 У граду се такође бојила памучна
пређа у турско црвено,92али сва пређа се извозила за даљу прераду у
централној Европи, а пешкири и кошуље прављени су за балканска
тржишта и никад од памука,93 вероватно јер је то била релативно
скупа сировина. Али, како су се цене памука ослабиле, индустрија
пешкира почела је да ланено платно замењује памуком, али и даље
доста скромно, због притисака увозне конкуренције. Крајем педе-
сетих година 19. века Бер, Солун и Едеса извозили су 574.000 фра-
нака вредне памучне пешкире, углавном на левантска тржишта.94
Међутим, у то време превладавала је вунена роба, из истих разло-
га као и у Бугарској. Непосредна околина Солуна производила је
абу вредну 4,2 милиона франака, док су текстилни центри Пеле,
укључујући и Бер, производили вунено сукно вредно 1,7 милиона
франака које се извозило широм Балкана. Даље на југ, Литохорон
и Ливадија специјализовали су се у древној производњи тешких
вунених скута,95 извозећи 1,2 милиона франака вредну робу у при-
морска медитеранска тржишта.96 Свила је такође постала значајни
локални текстилни производ, посебно у Едеси и ту је 1868. године
основано предузеће које се бавило механизованим намотавањем
свиле.97 Област индустријске активности проширивала се на север
90 Н. Начов, Калофер в миналото, 1707-1877 (Софија, 1927), стр. 270.
91 \\Л Ш ат М. 1.еаке, Тгауек т Њ Н кет Сгеесе (Лондон, 1835), III, стр. 287.
92 Е 4 т е Меп1е11е, Сеој>гарМс сотрагез ои апа1у$е Де 1а %ео$гарШ^ие апаеппе е( то-
Аегпе-Тиг^те сТЕигоре (Париз, 1785), стр. 238.
93 Е. М. С ои зтегу, Уоуа%е с!ап$ 1а МасеДоте (Париз, 1831), I, стр. 70.
94 В. №со1а1(1у, 1е$ Тигс$ е! 1а Тиг^те сотетрогате (Париз, 1859), 11, стр. 344.
95 М1сћае1 Ракјге!, „ПезтсШзШаНзаИоп а 1а репрћепе. ЕшЛез $иг 1а гефоп <1е5 Ва1к-
ап$ аи Х1Хе $1ес1е“, Њ$1о1ге, есопотГ^ие е1$осШе, IV (1985), стр. 266.
96 ћћсокШу, 1е$ Тигс$, стр. 344-345.
97 Станоје Мијатовић, „Град Воден“, Братство, XVIII (Београд, 1924), стр. 71.

99
т

све до Битоља или прецизније, до групе планинских села у околини

Битоља, а не до самог града. Мале количине вуненог сукна и одеће
из битољског краја (и из Крушева) продати су на прилепском сајму
1864. године,98 а вунене чарапе вредне 1,5 милиона гроша извезене
су из Битоља у отоманске провинције 1867. године.99
Будућност текстилне производње у грчкој Македонији лежала
је у предењу памука, али конкурентност те гране сачекаће увођење
машина. Три памучне влачаре основане су у Солуну или близу
њега, између 1866. и 1875. године, а четврта у Негушу 1876. годи-
не.100 Резултат овог развоја било је сељење стручније радне снаге на
послове ткања памука, чији би се потенцијал обновио, а трговина
вуненим и ланеним производима (вероватно) би се смањила да би
се ослободила неопходна радна снага.
Са изузетком Нишког пашалука, који је био део бугарске ин-
дустријске зоне, територија која се простирала од севера и запада,
од Битоља до Босне, била је лишена значајнијих домаћих вунених
индустрија и представљала је тржиште за бугарске и јужномаке-
донске произвођаче текстила. Барем у побрђима, лоше комуника-
ције, стална политичка нестабилност и хајдуци,101 све што је уг-
лавном нестајало у Бугарској, стварало је неповољно окружење за
производњу и трговину. Дакле, уместо да се ослањају на занате као
извор новчаног прихода, сељаци су масовно напуштали села као
повремени мигранти (печалбари). Рад са текстилом и радна снага
миграната нису се међусобно допуњавали и пошто није било муш-
ке радне снаге, жене су морале да се баве пољопривредом.

Индусшрија вуне и ошоманска држава

Уговори с војском чинили су значајан део тражње за произво-

дима од вуне. Међутим, државни утицај и интервенција били су и
благослов и проклетство. Пре реформистичког периода, отоман-
ска држава, када је тражила услугу од својих поданика, без окле-
вања је прибегавала принуди. Она то није чинила због тога што
тржишни механизам није деловао и никада није тражила услугу
без реципрочне надокнаде. Напротив, она је сматрала своје по-
данике вазалима чија је дужност била да изврше њене наредбе.
98 СВС М асеД ота 1864, стр. 587.
99 СВС МасеДоша 1867, стр. 625.
100 Данчо Зографски, Развитокот на капиталистицките елементи во Македонија
за време на турското владеење (Скопље, 1967), стр. 482.
101 СВС МасеДоша 1856, стр. 208.

100
За њене поданике извршење државних наредби није морало нео-
пходно представљати терет јер обавеза извршена по уобичајеним
условима могла је прерасти у привилегију и за то постоји мноштво
примера. Ипак, поданици су због тога могли бити опрезни према
вршењу нових услуга за државу плашећи се да би власти раније ус-
луге могли узети као преседан за будуће захтеве. На пример, 1822.
године државни арсенал у Истамбулу наредио је гувернеру Варне
да пошаље 50 дрводеља јер им је недостајала радна снага. Они би
били плаћени и добијали храну, али нису дошли јер се „станов-
ништво Варне тога плашило тврдећи да би ова дужност обезбеђи-
вања радника могла постати уобичајена“.102 Сељаци из Варне ве-
роватно су имали добар разлог за свој страх, као што су показале
интервенције државе на обезбеђивању залиха шајака за војску.
Двадесетих година 19. века реформе отоманске војске појача-
ле су потребу за вуненом одећом103 али продукција из Солуна и
Пловдива која је била на издисају није могла да произведе тражену
количину. Стога, од 1827. године надаље, тражили су се алтерна-
тивни извори.104 Дознавши да одређена текстилна села у Родопима
производе ону врсту сукна која јој је потребна, војска је овластила
своје уговараче за сукно да га присилно поруче код произвођача.105
Ово принудно снабдевање укинуто је тек 1865. године.106 Посао је
уговаран по администрираним ценама и оне су биле непривлачне.
Било због непоштења кооперантских фирми, као што је Гјумјусгер-
дан, које су обављале највећи део посла, или зато што су се произ-
вођачи светили на једини начин који им је био доступан, залихе
које су испоручиване војсци биле су недовољне, а често и лошег
квалитета.107 Покушано је да се недовољно снабдевање војске сук-
ном превазиђе насилно. Држава је 1832. године покушала да под-
стакне снабдевање из Сливена шаљући вишег пореског чиновни-
ка „да доведе у прави ред производњу абе у Сливенском округу,
неопходну за војну одећу и да тамошњој раји обезбеди користан и
живот достојан поштовања“.108
102 Д Б И III, док. 132, стр. 68-69.
103 Начов, Калофер, стр. 50.
104 Тодоров, Балканскиат Град, стр. 270.
105 Константин Канев, Миналото на село Момчиловци, Смолјанско (Софија, 1975),
стр. 512; Н. Тодоров, „Сведенија за технологиата на Сливенските текстилни из-
делиа от ЗОте години на XIX в“, Сборник за народни умотворениа, Б (1963), стр.
408 н. 1.
106 Канев, Момчиловци, стр. 512.
107 БЂлгарил (Истамбул), I (1859) стр. 22 цол. 1; I, стр. 28; I, стр. 63; II (1860). стр. 59;
Д Е Л III, док. 183,315,459.
108 ДБИ. III, док. 280, стр. 154.

101
 Исход је био карактеристичан за оно што се догађало када су
се чиновницима давала посебна овлашћења за набавку. Ткачи су
били приморани да снабдевају сукном по цени која је била 60% од
тржишне, чиновници који су се бавили откупом део су опет про-
давали трговцима да би остварили велику добит. Одређени ткачи
су одмах затим сукно кријумчарили ван округа спречавајући от-
купљиваче да испуне своје наредбе.109 Држава, и даље немоћна да
обезбеди довољне залихе, желела је да 1837. године поново уведе
технике родопске индустрије у Ерзеруму, у источној Анадолији.110
Ови напори још увек нереформисане отоманске државе на „промо-
висању“ индустријске активности требало је да упозоре на штет-
ност претпоставке да ће државне поруџбине обавезно подстаћи
производњу. У овом случају, оне су нанеле штету индустрији која
је већ била реномирана. Велики напредак који су донеле реформе
је у томе што се изискивало признавање економског плурализма и
захтевало од државе да делује у оквиру тржишне привреде.
Прве вуновлачаре отваране су искључиво за рад на држав-
ним уговорима - за снабдевање сукном за униформе које су секли
и шили бугарски кројачи у Хамбарији. Они су представљали одго-
вор на неспособност државе да обезбеди залихе принудним мера-
ма које је обично користила.111 Све до најранијих шездесетих годи-
на 19. века, производња вунених производа за слободно тржиште
показивала је малобројне примере сељења из колиба и занатских
радњи у фабрике. Вероватно стога што би се на тај начин оствари-
ло мало или никакво повећање ефикасности. Зато се прве фабрике
нису такмичиле са протоиндустријама - напротив, њихова про-
изводња била је комплементарна. Држава није имала илузија да
би фабричким методама обезбеђивала потребно сукно јефтиније
- она је само желела да себи обезбеди залихе.112 Како се показало,
фабрички производни трошкови били су високи, а проблем ква-
литета остао је нерешен.113
Што се тиче делимичне зависности од увезеног сукна за уни-
форме као стратешки несигурне, власти су биле отворене за сваки
предлог, обманљив114 или другачији, који би могао побољшати ин-
терно снабдевање војске сукном. Њихови покушаји да подстакну
109 ДБИ. III, док. 315.
110 ДБИ. III, док. 408.
111 Тодоров, Балканскијат Јрад, стр. 204, 251, 270.
112 ДБИ. III, док. 377.
113 ДБИ. III, док. 551, Тодоров, Балканскиат Град, стр. 277, 278; Д. Мишајков, „Очерк
на фабричната в’лнена индустриа в Бтшгарил", Сп. БИД, VIII (1904), стр. 475.
114 Агш Воие, Ба Тигдте <ТЕигоре (Париз, 1840), III, стр. 100, 102.

ђ
102
 производњу у Сливену посредно су донели плодове када се До-
бри Жељазков, сливенски механичар, који се бавио и трговином
тканинама и сукном, упознао с могућностима машинске произ-
водње приликом посете влачари у Јекатаринославу у Русији. Он је
распродао своје залихе трговачке робе да би купио опрему и про-
кријумчарио је из Русије у Сливен, како би заобишао руску забра-
ну извоза машина. Вероватно 1834. године, он је основао ткачни-
цу у кући своје жене и брзо се проширио на остале зграде. Како
је желео државне поруџбине, потражио је и убрзо добио државно
финансирање и заштиту. Проистекло парадржавно предузеће за-
менило је његове раније радионице и по платном списку запошља-
вало 500 људи. Жељазков је купио нове машине од Вервијеа.115 Фа-
брика, која је 1870. године и даље радила и запошљавала 400 људи,
никада се није такмичила за поруџбине на тржишту и наплаћивала
је војсци више од текуће тржишне цене. Уложила је највећи напор
у гребенарење (на које је ишла сва снага воде) и предење (ручним)
преслицама,116 а не у ткање, иако је имао неколико машинских раз-
боја са слободним чунком. Његова конкуренција није имала ника-
кав утицај на локалну трговину ручног ткања која је наставила да
цвета све до краја педесетих година 19. века.117
Кооперантска фирма Гјумјусгердан основала је 1847. године
мању фабрику у околини Пловдива.118 Имали су више мотива од
којих је један био да пронађу испоставу за производе подигнуте на
оближњем имању Гјумјусгердана у Дермендеру. Али главни циљ
био је допунити понуду ручно предене пређе. Како су оснивачи
истакли отоманском интенданту, они би могли само машинским
предењем задовољити поруџбине у оном обиму какав војска захте-
ва, јер њихова кооперантска мрежа у Родопима нема довољан ка-
пацитет. Стога је локални еснаф ткача, уместо да се уплаши за ег-
зистенцију својих чланова поздравио овај подухват јер је обећавао
да ће олакшати снабдевање полуготовим материјалом.119
Прве фабрике се нису користиле као супститут кућној ради-
ности, са високим трошковима маргиналне допуне производњи,
неопходне због нееластичности понуде протоиндустријске рад-
не снаге. Све до седамдесетих година 19. века није било фабрика
115 „Добри Жељазков фабрикаџиата", у: 100 Години б’л1арска индустриа 1834-1937,
ред. В. Николчов (Софија, 1937), стр. 5-7.
116 Тодоров, Бапканскиат Град, стр. 2771 278.
117 ЊШ„ стр. 281.
118 Николаи Тодоров, „За наемниа труд в б ’лгарските зем и к’м средата на XIX в.“,
Исторически преГлед БАН, XV (1959), стр. 12-13.
119 1Ш„ стр. 22-23.

103
г

које су се оснивале да би својим производима снабдевале слободно

тржиште. Неефикасност првих вуновлачара обично се објашња-
ва проблемима вођења посла у феудалном окружењу отоманске
државе. У извесној мери овај аргумент је оправдан, мада не у на-
мераваном смислу. Искуства ових вуновлачара показују да је тек
требало створити услове који би потпомогли стварање производне
фабричке радне снаге. То је било због још увек мале тражње за так-
вим запослењем па је за фабрике радна снага била скупа.
Жељазков, извињавајући се за мане производа из сливенске
фабрике, рекао је свом царском послодавцу:
Локални радници које сам приволео да раде били су почетни-
ци и ја сам био присиљен да од почетка подучавам сваког од њих.
Поред тога, због страха који постоји приликом уласка у држав-
но запослење, страх од државног посла могао се превазићи само
плаћањем врло високих надница, обезбеђивањем хране за њих и
плаћањем њиховог харача за неодлазак у војску и других мера по-
моћи. На ове начине успео сам да привучем неопходне раднике,
али како су то били почетници већина робе коју смо испоручили
била је неисправна.120
Ови радници нису били искусни домаћи текстилни радници
из града Сливена. „Становници Бугарске“, каже Станев, „економ-
ски су добро стајали и последично нису желели да прихвате рад у
фабрици'1.121 Чак и плаћање харача за немуслиманске раднике при-
вукло је мали број хришћана за рад у фабрици. Уместо тога, посло-
давци су морали да прибегавају услугама маргиналних група, као
што су циганске девојке и муслиманске удовице.122 Оне су постале
сталан извор радне снаге на који је фабрика морала да се ослони.
Један посетилац из шездесетих година 19. века описао је жене које
су ту радиле као „турске Циганке... које журе да уђу у своје ради-
онице да би се забрадиле својим јашмацима“.123
У неким случајевима фабрике су присиљавале на рад несло-
бодне раднике. Вуновлачара која је основана 1867. године у Бали
Ефендију, предграђу Софије, покушала је 1867. године да реши свој
проблем понуде радне снаге искористивши 200 сирочади као тка-
че под изговором да ће да их образују.124 Ова државна институција
120 Тодоров, Балканскиат Град, стр. 280.
121 51апев', Се-тегБем/евеп, стр. 131 н. 1.
122 С. Табаков, Историа на Град Сливен (Софија, 1929), III, р. 113; Радка Брадинска,
„Навлизането на 6 ’лгарската ж ена в промиш леното производство“, Профс’јузни
летописи (1968), стр. 211.
123 Табаков, Сливен, III, стр. 113.
124 АиБаге!, 1876, у: МЈсћобГ, III (1950), стр. 696-697.

104
основана је да би жандармерију снабдевала сукном за униформе.125
Она је била више од просте радионице јер су нове чешке машине
постављене 1869. године, а додатна механизација уследила је 1870.
године.126У текстилним фабрикама такође су, у различитим перио-
дима, радили осуђеници127и отомански војници.128
Гјумјусгерданова пловдивска фабрика запошљавала је слобо-
дне мушке раднике мигранте,129 али њени учинци не показују да је
овакво решење било задовољавајуће. Они су вероватно били кал-
фе грчког порекла из текстилних градова из унутрашњости и из
Пловдива. Њихова плата од 75 гроша месечно 1847. године није
била висока, али они су добијали и следовања. То никада није била
нарочито рентабилна фабрика.130 Њени трошкови радне снаге
драстично су порасли до 1868. године на између 0,45 франака и 2,5
франка за дан.131 Могуће је да је због тога неколико година касније
Гјумјусгердан допустио да вуновлачара „оде у пропаст“.132

Бугарска индусшрија 1869-1877.

Међу бугарским ауторима постоји сагласност да су протоин-

дустрије достигле свој врхунац шездесетих година 19. века и потом
оштро опале суочене са пробојем увоза. Показаћемо у поглављу 7
да су ове индустрије пропале након ослобођења, али постоји мало
чврстих доказа о раширеном опадању пре либерализације, па чак
постоје и неки докази о додатној експанзији. Период 1869-1877.
био је мање експанзиван од претходне деценије, али то је верова-
тно било неизбежно с обзиром на рецесију међународне трговине
након 1873. године.
Израда гајтана вероватно се проширила одмах након осло-
бођења. У Габрову, након метеорског раста шездесетих година
19. века, продуктивност је порасла за додатних 19% између 1870.
и 1877. године.133 Образац је вероватно био сличан у Пирдопу.134
125 \\Л1ће1ту, НосЊи1%апеп, II, стр. 113.
126 МкћоВГ, П/1 (1953), стр. 318, 346.
127 Мишајков, „Очерк“, стр. 475.
128 Табаков, Сливен, III, стр. 114.
129 Тодоров, „Наемнија труд“, стр. 21.
130 Димитар М иаденов, Појава на фабричен пролетариат в Б ш гарш (Софија,
1961), стр. 10.
131 МЈсћоД, III (1950), стр. 583.
132 СВС Е. Румелиа 1876, стр. 640.
133 Пет’р Цончев, Из стопанското м ш ало на Габрово (Габрово, 1929), стр. 311.
134 Ал. Г. Додов, „Гајтанџијство на гр. П ирдоп“, Сп. БИД, VIII (1904), стр. 331.

105
Међутим, докази су недоследни. Један писац о Казанлуку твр-
ди да је тамошња индустрија гајтана опадала између 1850. и 1877.
године;135 други тврди да је њен „темпо“ ојачао одмах после осло-
бођења.136 Такође, индустрија вуне у Самокову опадала је седам-
десетих година 19. века, али је забележено живо пословање током
рата 1877-1878. године, извршавањем војних поруџбина.137 Докази
из табеле 3.4, која приказује две серије које указују на пословне ак-
тивности две водеће фирме кооперантским производима од вуне,
указују да је обим трансакција снажно растао до самог краја ото-
манског периода заједно са снажним резултатима пољопривреде.

Табела 3.4. Показашељи шексшилне индусшрије за ошоманску

БуГарску 1862-1877. године

Година Промет Гјумјусгердана Капитал ортака Станчева,

(хиљада гроша) и Бјанова (турских лира)
1862 - 1.400
1863 - 1.830
1864 - 2.100
1865 - 2.700
1866 - -
1867 - 2.970
1868 - -

1869 1.769 3.875

1870 1.177 -

1871 1.687 4.280

1872 1.787 4.440
1873 2.168 4.000
1874 2.457 -
1875 2.620 5.000
1876 2.671 5.100
1877 2.853 -

Извор: Косев, Капишалисшическошо развишие, стр. 42, 43.

Фабричку производњу подстицало је и слободно тржиште, а

не само држава. У разматрању прелаза из протоиндустријске ка
135 Павлов, „Казанл’к“, стр. 319, 320.
136 Т. Б. и М. Ст[ајнов], „Индустриа в Казанл’к“, Казанлк в миналото и днес. III (1928),
стр. 544.
137 \УИће1шу, НосН1ш1$апеп, II, стр. 9-10.

106
 фабричкој производњи, Менделс наглашава растуће трошкове
претходног система узроковане његовим успехом у подели про-
изводних задатака на све већи круг радника. Тачније, растуће
наднице представљале би подстицај механизацији. Чини се ве-
роватним да је до тога дошло у бугарским провинцијама током
седамдесетих година 19. века. Нажалост, имамо мало података,
али знамо да су трговци памучним тканинама из Софије мора-
ли својим радницима да плаћају све веће наднице након 1870.
године, јер је неутољива тражња сељака за тим производима
стварала мањак понуде.138 Као што смо већ указали да су надни-
це у пољопривреди такође расле у том периоду, не би било из-
ненађујуће да је инфлација надница утицала на индустрију вуне.
Опадање у одређеним бугарским индустријама вероватно је било
изазвано растућим приносима у напреднијим трговачким грана-
ма, као и у пољопривреди, цедећи марже предузетника и примо-
равајући их да смање производњу.
Пораст тражње за пређом крајем периода отоманске власти у
Бугарској у највећој мери узрокован је ширењем производње гајта-
на. Габровски произвођач гајтана, Калпазанов, почео је да склапа
договоре који су му обезбедили капацитете за предење. Њего-
ви планови нису се могли спровести у дело све до 1878. године,139
али друга механизована предузећа почела су да се појављују по-
следњих година отоманске власти. У Панађуришту 1870. године
отворена је фабрика шајака, а 1870. и 1874. године у Сливену су
отворене две радионице са машинама. Такође, 1874. године прес-
лица са машинама за гребенање и влачање послата је у Асеново,
а још једна „текстилна фабрика“ привремено се појавила у Владаји
близу Самокова.140 У Карлову, Иван Грозев је отворио вуновлачару
1875. године, првенствено као услужно постројење његовом занату
и убрзо је био преплављен уговорима за гребенање, влачање и пре-
дење.141 У Габрову, Калпазанов је 1872. године инсталирао маши-
ну за гребенање коју је израдио у својој ковачници, а 1873. године
почео је да користи машину за сортирање вуне.142 У Пироту (који
је касније припојен Србији) још једна мала фабрика вуне основана
је 1872. године, првенствено ради гребенања вуне, предења пређе
за кићанке и производњу тепиха, као и за гајтане. Интересантно је
да је ово предузеће основао један муслиман, Али-бег, мада је њиме
138 Константинов, „Стопански ф орм и“, стр. 449-450.
139 Видети напред, стр. 291.
140 Косев, Капиталистическото развитие, стр. 64 -6 5 , 67.
141 Г. Т. Д[анаилов], „ГРрвата 6 ’лгарска текстилна фабрика", Сп. БИД, VI (1902), стр. 569.
142 Цончев, Габрово, стр. 616.

107
руководио бугарски мајстор из Самокова. Током свог кратког пос-
тојања оно је пружало корисне услуге локалним занатлијама и тр-
говцима вуном.143
На основу фрагментарних доказа предочених и за пољопри-
вреду и за текстилну индустрију, закључујемо да, иако је најбржа
фаза експанзије вероватно завршена крајем шездесетих година 19.
века, учинак бугарских земаља у оба сектора био је или на врхунцу
или близу њега у време ослобођења. Отоманска власт у Бугарској
угасила се на плими њеног просперитета. Одбијамо тврдњу да је
пропаст отоманске власти у Бугарској био политичка противтежа
пропасти њене привреде.

143 Миливоје М. Савић, Наша индусшрија и занаши (Сарајево, 1922), II, стр. 119-120.

108
 4. СРБИЈА 1815-1875: И Н СТИ ТУЦИ ЈЕ,
БОГАТСТВА И ТРЖ ИШ НЕ СНАГЕ

Сриска држава у насшајању

Док су средишње провинције Отоманског царства биле пре-

тежно насељене муслиманима, где је јаче спровођена контрола над
територијом, Србија је била погранична земља где је муслиманско
становништво било сувише малобројно да би ајани спроводили
чврсту контролу над хришћанским Србима. У 18. веку, земље које
су чиниле београдски пашалук, касније средишњу област Србије,
биле су предмет борбе између Отомана и Хабзбурга. Од 1789. године
до 1791. године ова територија била је под окупацијом аустријских
снага. Вакуум моћи у Србији имао је непожељне последице за Србе
- ова територија била је посебно привлачна за лешинаре - али то је
значило да су и они могли да се наоружавају, али када би се суочили
са надмоћнијом силом могли да побегну на другу обалу Дунава.1
По Свиштовском миру из 1791. године, Аустрија се повукла из
пашалука, а Отомани су морали да поштују права српског стано-
вништва. Поштовање мира било је од велике користи за султана
Селима који није желео да приходи пашалука пређу у руке јанича-
ра или њиховог савезника Пазваноглуа из Видина, који је жудео за
том провинцијом. Селим је именовао свог присталицу Хаџи Мус-
тафа-пашу да управља Београдом. Да би се спречило убацивање
ајана у систем прикупљања пореза, српска села су опорезивана еп
Моск (паушално, прим. прев.), а прикупљање је било препуштено
старешинама. У страху од јаничара који су се окупљали око Бео-
града, Хаџи Мустафа је допустио Србима да задрже оружје и ко-
ристио их је као политичке савезнике да би надокнадио недостатак
својих поузданих трупа. Последично, ајани нису имали никакву
могућност да створе латифундију, порези су били ниски, трговина
неограничена, а малобројно становништво имало је самоуправу.
Аустријска граница остајала је отворена за растућу трговину
1 Сћагкб апД Вагћага Је1ау1сћ, Тке Е$ГаШ$ктеп1 о/Ва1кап ИаИопа1 8(а(е$, 1804-1920
(Сијетл, 1977), стр. 26-27.

109
стоком.2 Располажући природним богатствима која су далеко пре-
вазилазила њихову способност да их искористе, Србијанци су ужи-
вали у периоду просперитета, па чак и стабилности,3 што је довело
до великог прилива насељеника из динарске области.4 Суштин-
ски, Србија је уживала систем власти чије су основе касније биле
уграђене у аутономну српску државу.
Међутим, 1798. године Порта, која је тада била у рату са Фран-
цуском, морала је да лиши Србију трупа и допусти јаничарима да
се врате у Београд. Они нису оклевали да искористе ову прилику.
Хаџи Мустафу су убили 1801. године,5 нереди су настајали како су
они заузели земљу,6 борили су се једни против других, и настоја-
ли да баце српске сељаке на колена. Оружани сукоби са Србима
кулминирали су 1804. године у отвореном српском устанку који је
предводио Карађорђе. Устаници су изјавили да су одани поданици
султана који само траже права која су раније уживали, али су од
Русије очекивали помоћ и добили подршку.
То је угрозило сигурност Порте. Од 1806. године она је поно-
во била у рату са Русијом и могућност да се не угуши устанак мо-
гла је довести до тога да пашалук пређе под руску контролу. Након
неуспеха казнене експедиције из 1805. године,7 ситуација је била
препуштена случају јер је рат с Русијом везао све ресурсе Порте.
Међутим, 1812. године, Руси, суочени са Наполеоновом инвазијом,
одустали су од Балкана и са Портом закључили Букурештански
мир. Отомани су поново покушали да заузму провинцију. Срби,
ретко када организовани како ваља, били су сломљени 1813. го-
дине. Хорде муслимана враћале су се да поново узму своја права,8
али отоманска политика према овој територији ломила се између
репресије и тражења компромиса са локалним вођама који су и
даље могли да организују оружану побуну.
Нови устанци избили су 1814. и 1815. године, и у њима су уста-
ници добили неколико малих, али одлучних битки. До тада, руске
претње поново су биле усмерене на Порту, па су Отомани направили
2 Економски институт Н.Р. Србије, Производне снте Н. Р. Србије (Београд, 1953),
стр. 6.
3 Тихомир Тјорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Београд, 1924), стр. 25.
4 Јован Цвијић, „Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице", НиПС
(БеоЈрад), XII (1922), стр. 5-6 .
5 ТЈорђевић, Из Србије, стр. 25.
6 Јого Т от азеук ћ , Реа$апи, Ро1Шс$ апА Есопотк Сћап$е т Уи§о$1ауја (Станфорд,
СА, 1955), стр. 38.
7 Је1ау1сћ апс! Је1аукћ, Ва1кап 8(а1е$, стр. 32.
8 Сеог§е$ Са$1е11ап, Еа у!е диоИсИеппе еп ЗегМе аи $еиИ Ае 1’тЛерепЛапсе, 1815-1839
(Париз, 1967), стр. 32.

110
 компромис са новим вођом устанка Милошем Обреновићем, умес-
то да поново освајају ту територију и ризикују обнављање размири-
ца са Русима. Како је Обреновић био спреман да прихвати ограни-
чену аутономију, Порта га је признала за свог вазала и за врховног
вођу Србије. Србијанци су требали да имају самоуправу, као што
су је, мање-више, имали под хаџи Мустафом и требало је да гла-
варину плаћају Милошу. Он је, заузврат, требало да плаћа данак
султану. Отомански гарнизони остали би у Београду и у неколико
других тврђава.
Милош је морао да потврди своје вођство у односу на ривалс-
ке србијанске фракције које су оспоравале његову власт. Увиђајући
да је контрола над земљиштем и приходом кључ моћи, он је одолео
притисцима локалних вођа да створе латифундије. Плашећи се да
би локални моћници могли успоставити територијалне феуде на
основу делегираних овлашћења за прикупљање пореза, он се према
њима понашао као према плаћеним службеницима, сматрајући их
одговорним за прикупљање главарине, не допуштајући им да узи-
мају плату од тих прихода.9 Страх од поновне феудализације био
је оправдан - права спахилука нису се могла укинути све док није
обезбеђен пристанак Порте 1833. године,10 а неке бивше јаничарс-
ке читлуке током периода устанка биле су заузеле локалне вође.11
Вероватно на основу тих права спахилука српски угледници поче-
ли су да се понашају према сељацима као феудалне аристократе.
Један вођа приморао их је 1827. године да раде као кулучари на ње-
говом земљишту.12 Он је изградио значајне комплексе некретнина
и Милић пише о „многобројним кулучарима који раде на великим
имањима старешина“. Милош је играо исту игру јер је сматрао да
је изнад закона и учинио је себе највећим пољопривредним влас-
ником свог времена.13 Ипак, плашећи се све већих претензија на
власт од стране аристократије у зачетку, он је пристао уз тежње
сељака за власништвом над земљом.
Пресудан корак у заустављању рефеудализације држања зем-
љишта учинио је 1835. године: забрањено је право територијалних
9 Јоћп К. ћ а т р е апс) М а т п К.. Јаскбоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу, 1500-1950 (В 1оот-
т §1оп , ИМ, 1982), стр. 112.
10 Т отабеук ћ , Реа$ап1$, стр. 39.
11 Јоћп К. ћ атр е, НпапааI 51гисШге апс1 1ке Есопотк Оеуе1ортеп1 о/ЗегПа, 1878-1912
(необјављена докторска дисертација, Универзитет Висконсина, 1971), стр. 27;
Никола Вучо, Положај сељаштва, Књ. I, Експропријација од земље у XIX веку
(Београд, 1955), стр. 2.
12 ТЈорђе Магарашевић, „Путовање по Србији у 1827 год. 1827“, у: Библиотека
Баштина, I, уредник С. Велмар-Јанковић (Београд, 1983), стр. 269.
13 Даница М илић, ТрЈовина Србије 1815-1839 (Београд, 1959), стр. 54, 58-59.

111
г

администратора да траже кулук.14 То је, заједно са ранијим га-

шењем спахилука, смањило привлачност држања великих земљиш-
них поседа. Богати, схвативши да је „земља без вредности за град-
ског становника, које нити може да га обрађује, нити неко може да
то ради за његов рачун“,15 настојали су (као и сам Милош) да ку-
пују некретнине у иностранству, првенствено у Румунији, где је аг-
рарни оквир осигуравао већи и поузданији принос него у Србији.
Најбоље документован од тих улагача био је мајор Миша Анаста-
сијевић (1803-1885) који се уздигао из сељаштва до екстремног бо-
гатства. Он је напредовао од трговине сољу 1828. године, до купо-
вине солана и спахилука у румунским кнежевствима; ова улагања
била су повезана са уговорима о зајмовима румунским магнати-
ма.16 Такво инвестиционо понашање средином 19. века вероватно
је учинило Србију земљом извозницом капитала у недостатку ин-
ституционалног оквира који би био подесан за улагања средстава
код куће.17 Последично, структура уситњених поседа у Србији уг-
лавном је остала непромењена.
Милош је срдачно примао имигранте и, да би ојачао подршку,
старао се да добију земљиште, ако је потребно и на штету доми-
цилног становништва.18 Да би учврстио подршку коју је имао међу
сељацима, он је 1836. године донео одлуку да се пољопривредна
добра не могу конфисковати ако се не врати дуг,19 а да би се осигу-
рао у периодима рата или глади, угледао се на Мађаре оснивањем
система јавних амбара у свакој заједници.20 Као допринос благос-
тању његовог народа, то је била значајна мера. У годинама лоше
жетве, заједнице су биле погођене глађу јер се нису правиле залихе
жита. Овај план био је практичан јер је кукуруз било једноставније
ускладиштити него пшеницу. Јавни амбари одржали су се све до
Првог светског рата.
Од 1833. године Милош је највећи део својих прихода стицао
прикупљањем главарине у паралелној валути, пореском пијасте-
ру, који је имао фиксни курс далеко изнад тржишног гроша у
којем се обрачунавала главарина.21 У 1837. години од главарине је
14 1Ш., стр. 58.
15 ААЕ ССВ, том 3. Извештај од 13. јула 1863.
16 Матија Бан, „Живот мајора М иш е Анастасијевића“, ГСУД (Београд, 1890), стр.
272-276, 285-286.
17 Стојанчевић „Милош О бреновић и његово доба“ (Београд, 1966), стр. 447, ААЕ
ССВ, т. 3 телеграм од 7. јула 1863.
18 Ђорђевић, р 3 србије, стр. 42, 48-50.
1

19 Тотазеујсћ, Реа$ап1$, стр. 42.

20 Агш Воие, I а Тиг^те п’Еигоре (Париз, 1840), III, стр. 38.
21 ћ а т р е , „Р т а п а а ! 51гис1иге“, стр. 101.

112
 прикупљено 150.000 фунти стерлинга, а трошак данка је био 21.900
фунти.22 С обзиром на то да је био врло грамзив, Милош је тражио
додатне приходе стављајући спољну трговину под своју контролу,
продајући извозне дозволе одабраним пословним људима.23 Њего-
ва манипулација извозном трговином била је на терет трговачки
активнијих угледника и урбаних трговаца који су у суштини били
искључени и из додатних прихода од спахилука и из слободног
учешћа у међународној трговини.
Све док су се Срби осећали угроженим од отоманског притиска
Милош је могао да влада као аутократа. Међутим, од 1829. године
када је споразумом из Андријанапоља гарантована аутономија, тр-
пео је притисак опозиције, сачињене од српских угледника и послов-
не заједнице.24 Они су га приморали да 1838. године прогласи устав
и да наредне године абдицира. Са њим је у изгнанство отишао и ње-
гов син, а књаз је постао Александар, Карађорђев син. Главни захтев
Милошевих противника, који су себе прозвали уставобранитељима,
била је слободна трговина, па је по њиховом преузимању власти ус-
ледило обустављање контроле цена, трговине и финансија.25 Такође
је укинут и закон о минималном пољопривредном добру. Њего-
во укидање, тврди се, довело је до аграрне несолвентности, што је
допринело повећању незадовољства владом уставобранитеља.
Уставобранитељи су оборени 1859. године и Милош Обрено-
вић се вратио на власт под старе дане. Умро је 1860. године и насле-
дио га је син Михаило (1860-1868). Њихов повратак зацементирао
је политику уситњеног власништва јер су Обреновићи сматрали
сељаштво за своје упориште моћи и преузимали патерналистич-
ке мере да изолују сељаке од економских притисака. Нови закони
о пољопривредним газдинствима донети су 1861. и 1873. године,
од којих је први предвиђао расподелу државне и општинске земље
беземљашима и породицама без или са мало земље,26 док је други
обновио забрану повериоцима да заплене пољопривредно добро.27
Суштински, повратак Обреновића представљао је пораз еко-
номског либерализма. Милош и Михаило покушавали су да би-
рократизују своју владавину и успоставили су сталну војску. Ипак,
то није наговештавало заокрет ка већој државној управи. Слобод-
на трговина се наставила и сви српски владари, без обзира на своје
22 РДО РО 78 312. депеша од 10. јуна 1837.
23 1.атр е, „Ртап<па151гис1иге“, стр. 78.
24 I.. 5. 51аупапоб, Тке Ва1кап зтсе 1453 (Њујорк, 1958), стр. 252-253.
25 1.атре, „Р тапаа1 51гис1иге“, стр. 89.
26 Вучо, Положај, стр. 12.
27 Производне снаЈе, стр. 9-10.

113
склоности, били су присиљени да имају малу државну управу. У то
време сељаци су могли да изврше огромне политичке притиске
да се смање порези, што је проузроковало да српске владе буду у
оскудици уколико сувише снажно покушавају да прошире опсег
својих активности.28
Пре 1878. године интервенције у привреди углавном су биле усло-
вљене војном заокупљеношћу. Српска влада изградила је индустрију
оружја. Средства су превасходно издашно потрошена на државну
фабрику оружја у Крагујевцу и (мање успешно) на њено снабдевање
металима из рудника гвожђа и бакра у Мајданпеку. Између 1848. и
1858. године, 1,58 милиона аустријских флорина, што одговара дво-
годишњим пореским приходима, прогутао је Мајданпек, без икаквог
приметног резултата. Стварни трошак ресурса био је још већи јер се
користила кулучка радна снага, процењене вредности 800.000 фло-
рина, као и дрвна грађа из државних шума у тој области, чији трош-
кови такође нису били укључени. Рад фабрике оружја у Крагујевцу
годишње је коштао 250.000 динара.29 Шта је војска желела то је у
потпуности и добијала, као што је (с одобравањем) приметио ино-
страни штапски официр пре војног дебакла 1876. године:30
У недостатку индустрије луксуза створила је [Србија] војну
индустрију. Нема фабрика свиле, само оних за војну ћебад; нема
јувелира нити филиграна нити златара, већ барутана, израђивача
метака, ливница топова и фабрика оружја. Нема производње нови-
тета, нити модерне робе, већ војне опреме и залиха сукна и пртља-
га. Нема опера, већ војних школа, нема палата, већ добрих барака,
болница и пуковских школа.
Предуслов отварања унутрашњости за трговину, било је хит-
но побољшање транспортних услова. Путна мрежа коју је Србија
наследила од Отомана била је боља него што се понекад тврдило,
али у највећем делу земље није се могло путовати на точковима.31
Међутим, издаци на војску из скромног српског буџета спреча-
вали су озбиљне издатке за цивилну инфраструктуру.32 Тек 1864.
28 МЈсћае1 Ра1а1ге1, „Кбса1 Ргеббиге аш! РеазагЛ 1тр оуеп 5ћ теп 1 т бегНа ће&ге ШогИ
\Уаг Г, ЈЕсН, XXXIX (1979), стр. 719-740.
29 СВС Србија 1895, стр. 5; М. Т>. М илићевић, Кнежевина Србија (Београд, 1876),
стр. 948; М ирослав Д. Поповић, КраГујевац и њеГово привредно подручје (Београд,
1956), стр. 337-338.
30 Ба бегћје е! 1а Ви1дапе еп 1876, ехр1огееб раг ип оШ аег (Ге1а\ т а јо г аНасће
сГатћаббаДе (Париз, 1876), стр. 21.
31 Даница М илић, „Економски потенцијал устаничке Србије“, у: Историјски значај
српске револуције 1804 Године (Београд, 1963), стр. 169-170.
32 РКО БО 78 1377 1858, депеш а од 5. марта 1858.

114
 и 1866. године усвојено је законодавство које је предвиђало ста-
вљање макадама на главне саобраћајнице.33 Иако су били бољи, ти
путеви нису у довољној мери снизили саобраћајне трошкове да би
се превозила кабаста роба на већа растојања. Седамдесетих година
19. века неки од најплоднијих округа у моравској долини били су
одсечени од тржишта, иако је главни пут са севера на југ прола-
зио поред њих. Уместо да користи друмски транспорт, предузеће
Деспинић, које је трговало од Ковина на Дунаву преко пута Сме-
дерева, покушало је да се пробије у долину Велике Мораве сплава-
рећи уз реку због препрека које су онемогућавале паробродски са-
обраћај. Овај покушај био је тек делимично успешан јер је највећи
део товара изгубљен.34 Потреба за овим очајничким средством, да
би се зарадило од усева из релативно приступачне равничарске об-
ласти, представља показатељ екстремне фрагментације тржишта.
Тек ће се са железницом унутрашњост ефективно интегрисати
на тржиште. До 1878. године Србија није направила ниједну пру-
гу. Вучо објашњава овај неуспех политиком великих сила и недос-
татком капитала и инжењера у Србији,35 али то је више била ствар
избора. Од 1851. године надаље излаган је низ иностраних пред-
лога за изградњу железнице и сви су били одбијени. Да је војска
желела железницу вероватно би је добила, али се она плашила да
би пројекти за железницу могли преусмерити средства са њених
расипничких инвестиционих приоритета. Са невероватним од-
суством предвиђања, штаб се плашио да би железница до отоман-
ске границе могла бити велика брига у време рата.36 Железницу
није желела ни трговачка заједница која је имала снажан утицај на
администрацију. Предузећа су се плашила да би железницом могао
бити угрожен монополистички систем „прекомерних профита, ду-
гих кредита и споре отплате.“37
То су биле најбитније институционалне карактеристике српс-
ке државе. У следећем одељку размотрићемо структуру система
пољопривредних газдинстава средином 19. века. Због малоброј-
них статистичких података тешко је размотрити структуру српске
привреде пре шездесетих година 19. века. Тек од тада су доступни
33 Никола Вучо, „Железнички саобраћај као фактор привредног развоја Србије
у XIX веку“, АХОИ, V (1977), стр. 172-174.
34 А. Алексић, „Морава, њено садашње стање и могућност пловидбе", ГСУД, 2. из-
дање, XI (Београд, 1879), стр. 72-80.
35 Вучо, „Саобраћај“, стр. 176
36 Н. АгпаоиЊуДсћ, Ш$1опе Ае$ скетгт сГе јег уои%о$1ауе$, 1825-1937 (Париз, 1937),
стр. 38 -5 4 , 52.
37 РКО РО 78 2237 бр. 4, коментар од 16. маја 1868.

115
детаљни економски подаци, захваљујући Владимиру Јакшићу
(1824-1899), статистичару школованом у Немачкој, који је 1864.
године основао Статистичко одељење у оквиру Министарства фи-
нансија.38 Било 6и сврсисходно представити услове с почетка шез-
десетих година 19. века када се српска привреда изненадно јавља у
квантитативној перспективи, који осликавају неразвијен привред-
ни систем у стабилној држави. Међутим, Јакшићев рад је пока-
зао да тај систем није био у равнотежи - његова продуктивност је
стално опадала. Разлози овог погоршања захтевају анализу, након
чега ћемо размотрити утицај који је имао процват трговине шезде-
сетих и почетком седамдесетих година 19. века. Као подршка овом
истраживању коришћене су евиденције становништва, некретни-
на и месечних прихода из пописа 1863. године.39

Привредна сшрукшура 1840-1860. Године

Насупрот Бугарској, Србија је била углавном рурална. У гра-

довима од 2.000 и више становника живело је свега 4,1% станов-
ништва 1834. године, односно 7% 1863. године.40 Привреда се за-
снивала на натуралној пољопривреди уситњених газдинстава.
Унутрашњост је била политички стабилна, хришћанска, неписмена
и „неуглађена у својим апетитима без трезвености.“41 Пољопри-
вреда је практично била једино рурално занимање; постојала је
скромна кућна радиност и мало урбано занатство. Није било вели-
ких поседа и готово ниједна рурална својина која би се доминант-
но користила у комерцијалне сврхе. Број имања у овом периоду
није познат, али 1863. године беземљаштво је и даље било ретко,
осим код градског становништва.
Пољопривредни поседи и поља која су их окруживала налазили
су се у окружењу широке пустоши. Обрађивана површина (укљу-
чујући ливаде) 1867. године износила је 15% површине Србије.42 Век
38 Н о1т ХипсЉаиЈЈеп, „НЈбСопбсће 81апб1Јк а1б пеиеб Агћекб§ећ1е1 Дег Ва1кап1огбС-
ћи陸 (рукопис), стр. 5. Статистички подаци су објављени у Државопис Србије
(20. том 1863-1889).
39 За потпунију анализу овог документа, видети: Мкћае1 Ра1а1ге(, „Кига1 бегНа т
± е и § 1 п о( 1ће Сепбиб оГ 1863“, ЈЕЕсН, XXIV (1995). С п и с к о в и са пописа станов-
ништва 1863. су рукописи евидентирани као М инистарство финансија, Пописне
књиге 1862-1864. Овај документ је непотпун, али у сачуваним записима забеле-
ж ено је око 70 процената становништва.
40 Видети претходну табелу 1.10.
41 ААЕ ССВ т. 1. депеша од 14. маја 1847, Го. 390.
42 Србија: Државопис Србије (Београд, 1871), V, стр. 1-115.

116
касније, 1965. године, обрађивало се око 62% земљишта Србије.43
Према томе, тек око 24% обрадиве површине Србије обрађивало се
шездесетих година 19. века. Дакле, становништво још увек није стиг-
ло близу границе обрађивања. Већи део необрађиваног земљишта
био је плодан и пружао је сељацима ресурсе за испашу за велику
животињску популацију. Поред тога, давао је производе шумарства,
лова и сакупљања у облику дрвне грађе, дашчица за бурад и пречага,
дивљачи, рибе, пијавица и воћа. Сакупљени производи представља-
ли су значајну извозну зараду, посебно руј за штављење.
Највећи део необрађиваног земљишта у Србији били су отво-
рени пашњаци који су настали сечом шума, али су у Шумадији и
даље остајали велики храстови чији су жирови били високо цење-
на сточна храна којом је храњен велики број свиња.44 У осталим
деловима земље, ненасељени делови били су голе кречњачке сте-
не чија је малобројна флора могла само да служи за узгајање коза,
али на вишим хладнијим подручјима планински пашњаци су сис-
тематично коришћени за испашу оваца и говеда као сезонска до-
пуна ливадама у равницама. Сточарство је 1859. године произво-
дило процењених 51% укупне производње газдинстава.45 Не може
се сва ова производња приписати искоришћењу необрађиваног
земљишта јер су сено и нуспроизводи ораница доприносили сто-
чарству, али и тада, земљорадничка привреда стварала је тек мало
више од испаше. Очито, искоришћени род по хектару необрађива-
ног земљишта варирао је у зависности од приступачности и веге-
тације, али макар у најбољим областима, вредност по јединици по-
вршине необрађиваног земљишта у приватном поседу 1863. године
превазилазила је вредност обрађиваног земљишта, што је врло ре-
ална претпоставка о начину на који је земљиште коришћено.
На основу табеларно приказаних Јакшићевих бројки, про-
цењујемо да је 1847. године било обрађивано 22% површине Ср-
бије; 53% обрађиваног земљишта било је под усевима, виногради
су чинили 4,2%, а ливаде 28%.46 Воћњаци и остали усеви (првен-
ствено дуван, поврће, махунарке и текстилне биљке) нису били
евидентирани пописом земљишта из 1847. године, али било је 14,9
милиона воћки које би, да је посађено 281 по хектару (као што је
43 Видети: 8. Вгоекћшбеп, АЛа$ о / 1ће Сегеа1 Сгон/т$ Агеа$ о / Еигоре (Амстердам,
1969).
44 СВС Србија 18726, стр. 345-346.
45 Видети у наставку, табела 4.2.
46 Владимир Јакшић, „Стање земљорадње у Србији", ГСУД, Х1Л (Београд, 1875),
стр. 1-103.

117
т

било 1897. године), покривале 53.000 хектара.47 Површина под ос-

талим усевима заузимала би преосталих 4,5% обрадиве површине,
уколико је њихова сразмера са површином под житарицама била
иста као 1867. године.
Основна сврха земљорадње у Србији била је да се обезбеди лична
потрошња породице. Главна намирница у свакодневном животу био
је кукуруз који је заузимао 55% обрађиваног земљишта 1847. године
и 52% 1867. године.48 Кукуруз се није извозио, али је од двадесетих
година 19. века почео да допуњује храстов и буков жир у товљењу
свиња, а под тим се подразумева да је посредно нашао свој пут на из-
возно тржиште.49 Следећа по степену гајења била је пшеница са 24%
и 29%. Пшеница се слала за потрошњу на тржиште градова у унутра-
шњости који нису имали приступ увозним производима. Тренд да
пшеница заузима све већи део обрађиване површине делимично
одражава раст њеног извоза шездесетих година 19. века, а делимич-
но пораст њеног коришћења у исхрани на селу. Пшеница се највише
сејала у долини Саве и у мањој мери у дунавској равници, а готово
и да није у планинском делу на југу.50 У пољопривредном систему
који се заснивао на кукурузу готово и да није било необрађиваног
земљишта. Најранија истраживања угара указују да су 1897. године
они чинили тек 3,3% обрадиве површине.51 У многим областима,
посебно у алувијалним речним долинама централне Србије, кукуруз
који је често био ручно обрађиван мотиком, садио се годинама као
монокултура.52 Када би земљиште показало знаке исцрпљености,
једну годину би се сејало „тврдом“ културом, као што је озима пше-
ница, а потом би се прекрило травом. Чини се да трава није сејана,
па би тек након периода ретког пашњака, она могла да се у дужем
периоду користи као ливада с које се убира сено. Када би приноси
сена опали, земља би се преорала и поново би се сејао кукуруз.53
47 Бројке из 1847. године које се односе на стабла воћки објављене су у: Чиче Срећков
лист за Србске земљеделце II (1848), издања 7 -2 4 , видети табелу у: Мкћае1 Ра1а1ге1,
Тће 1пј1иепсе о/Соттегсе оп 1ће Сћап$т$ §1гис(иге о/§егћ1а$ Реа$ап1 Есопоту 1860-
1912 (необјављена докторска дисертација, Универзитет у Единбургу, 1976), стр.
425; број стабала у 1897. години дат је у СКС, XVI, стр. 366.
48 Јакшић, „Стање земљорадњ е“, стр. 24-44.
49 Славко Гавриловић, „Прилог питању трговине свињама између Аустрије и
Србије у првој половини XIX века“, Зборник за историју (Нови Сад) XXVII
(1983), стр. 141-142.
50 РаШге!, „Тће т Д и еп се оГ с о т т е г с е “, стр. 141-155.
51 СКС, XVI, стр. 359.
52 Владимир Карић, Србија. Опис земље, народа и државе (Београд, 1887), стр. 341,
342, 344.
53 Станоје Мијатовић, „Ресава“, НиПС, XXVI (Београд, 1930), стр. 173.

118
Дакле, непостојање угара, велики број ливада и усредсређеност на
сточарство, били су узајамно повезани. Слично, у највећем делу до-
лине Саве у којој се узгајала пшеница, земљиште је деведесетих го-
дина 19. века ишло од три до четири године испаше, преко једне го-
дине кукуруза и потом три до четири године пшенице.54Раније у том
веку, у овом циклусу било је мање пшенице, мање ограђених пашња-
ка, а више ливадске испаше. У планинским областима практиковало
се нешто налик на пољопривреду ротације, али и даље са истим ос-
новним структурним циклусом: обрадиво земљиште-пашњак-ли-
вада.55 Пошто су ливаде и оранице представљале цикличне фазе ко-
ришћења земљишта састављачи пописа становништва 1863. године
утврдили су да је тешко правити разлику између њих. У Беличком
округу, најплоднијем делу земље, утврдили су малу површину која
је стално обрађивана и већу површину „ораница и ливада“ која је
без сумње била део описаног циклуса. Овај систем обраде земљишта
који се заснива на кукурузу разликује се од пољопривреде са две или
три житарице која је доминирала у Бугарској и доводила до тога да у
једној години половина земљишта буде угар.
Приноси усева нису мерени у пописима о обради земљишта из
1847. и 1867. године, па је Јакшић проценио производњу на осно-
ву површинских приноса у Хрватској-Славонији из 1851. године,
добијених прегледом који је такође утврдило приносе од семена и
где је средња вредност за пшеницу била 7,3, за јечам 6,3, а за куку-
руз 39.56 Јакшић је тврдио да су приноси у Србији били слични,
што прихватамо, јер ти приноси из семена одговарају онима који
су дати у извештајима српске префектуре. У седам округа у 1873.
години однос приноса и семена био је процењен просечно на 6,5 за
пшеницу, 12,1 за јечам и 43 за кукуруз.57
Сточарство у руралној Србији обезбеђивало је највећи део го-
товинског прихода, првенствено кроз извозну трговину. У Србији у
периоду 1843-1845. године, сточарство је представљало 65% изво-
за, а у периоду 1862-1864. године 61%. Свиње (које су ишле у Аус-
трију) чиниле су 49% извоза у периоду 1843-1845. године и 45% у
периоду 1862-1864. године. Говеда су чинила 11% извоза у периоду
1843-1845. години и 10%упериоду 1862-1864. години. У 1843. годи-
ни Аустрија је куповала 56% извоза говеда, 44% је ишло у отоман-
ске провинције, вероватно транзитно кроз Босну до Дубровника.
54 НегђеП Утоап, 5 егуГа, Тке Роог М ат РагасИве (Лондон, 1897), стр. 162.
55 Боривоје Милојевић, „Рађевина и Јадар. Антропогеографска испитивања“, НСЗ,
IX (Београд, 1913), стр. 664-665.
56 Јакшић, „Стање земљорадњ е“, стр. 3 -4 ,1 2 , 20, 26.
57 АС.МФ Е XII 1/1874 531, 1395, 898, 9 48,574, 135, 297.

119
Захваљујући трговинским уступцима које је одобрила Порта 1833.
године, растући извоз оваца и коза ишао је из источне Србије у Ис-
тамбул преко бугарских посредника који су га испоручивали да би
се задовољила потражња за месом за Бајрам.58 Ова трговина укљу-
чивала је 48.000 животиња годишње у периоду 1843-1845. годи-
не. Од преосталих сточних производа највећа ставка била је група
производа животињског порекла која се традиционално извозила:
лој, маст, вуна, коже оваца и коза, вредна 5,9 милиона гроша 1943.
године (17% извоза) и 13,3 милиона 1863. године (или 15%). Извоз
жита био је занемарљив у периоду 1843-1845. године и износио је
2,8% извоза у периоду 1862-1864. године. Остатак су сачињавали ос-
тала трговачка роба која није била пореклом из Србије, а која је по-
средно пролазила између Аустрије и Турске, као и производи лова
и сакупљања као што су ораси, пијавице (од чега је у вредности од
225.000 гроша отишло у Аустрију 1863. године, вероватно на путу ка
Француској), мед и восак и коже дивљих животиња.59
Овакав привредни систем одражавао је ниску густину ста-
новништва средином 19. века и чинио Србију у неким погледима
сличном скоро насељеним ваневропским земљама - одиста, изглед
да се добије земља привлачио је велики број пољопривредника на-
сељеника чији је долазак убрзао пораст становништва. Дакле, иако
је очекивано трајање живота по рођењу било кратко и износило
око 25 година, густина насељености удвостручила се са 15,1 по ки-
лометру у 1820. години на 29,4 у 1860. години.60 Раст становништва
готово у потпуности апсорбован је у пољопривреди.

Посшеиено осиромашење
Пораст становништва у Србији требало је да носи мало про-
блема све док је широка унутрашња граница остајала непопуњена.
Један посетилац из Британије приметио је око 1860. године да „ако
тренутна производња Сервије буде недовољна за опстанак стано-
вништва, они треба само да користе необрађено земљиште, а на
унапређене процесе у пољопривреди неће обраћати пажњу све док
становништво не почне да достиже границу свог опстанка“.61
58 Климент Џамбазовски, „Снабдевање цариградске пијаце средином XIX века
ситном стоком из Кнежевине Србије", ИЧ, ХХ 1Х-ХХ Х (1982-1983), стр. 316-319.
59 И звозна статистика за 1843-1845. табеларно је приказана у СН, 3. јун 1847, стр.
169-170, 6. јун 1847, стр. 173-174 и 10. јун 1847, стр. 177-178; извозна статистика
за 1862-1864 и з : Државопис, I, II и III.
60 Видети претходну табелу 1.9.
61 АпДгелу А. Ра1оп, Кевеагскев оп 1ке Иапике апЛ 1ке АЛпаНс (Лондон, 1862), I, стр.
115-116.

120
 Ово предвиђање имало је монументалну претпоставку да је
заиста битна само обрађивана површина и да ће производња по
глави становника остати непромењена све док се не дође до гра-
нице опстанка. Аутор потцењује огроман допринос привредном
благостању које је донела отворена испаша и занемарује проблем
преоријентације трговине са живе стоке на узгојене производе. Са
растом густине насељености, учинак који је имала испаша опао би,
чак и када би се задржала иста величина стада. Губитак се не би
могао у потпуности неутралисати (у одсуству технолошке проме-
не) одговарајућим порастом обраде и утржавањем рода јер када би
то било могуће, сељаци би од почетка продавали род, а не стоку,
као у Бугарској. Дакле, опадање пашњачких ресурса могло би се не-
утралисати само уколико би се могле сковати везе са спољним тр-
жиштима да би било исплативије користити обрадиво земљиште
за размену.
У почетним данима српске кнежевине коментари о благостању
сељака наговештавали су сирово, нестабилно изобиље. Извештаји
из четрдесетих година 19. века оставили су утисак о сировом
обиљу62 и о високом нивоу реалне наднице.63 Али, у другој поло-
вини века, посматрачи су сматрали да земља постаје сиромашнија.
Један конзуларни агент исказао је 1863. године уверење да „су људи
у Сервији живели боље и више напредовали у почетним данима
независности него што је то био случај у периоду који следи“.64
Две године касније (али пре него што су обављени пописи сто-
ке и земљишта 1866-1867. године) објављене су бројке за период
1843-1863. године о вредности имања сирочади којимаје управља-
ла држава. У тим бројкама тврдило се не само да је број сирочади
оштро порастао у односу на број становника, већ и да се смањила
вредност њихових појединачних иметака, посебно изражено као
земљиште које би могло да се купи за тај новац.65 Могуће је да је
под државну управу дошао већи број малих имања сирочади, пре
него да су имања сирочади задржала константан однос величине
са имањима у целини, али у студији се одражавала забринутост
да је земља сиромашила. Јакшић је тврдио да су расли сиромаш-
тво и смртност, не само на основу доказа о имовини сирочади, већ
и поређењем података из пописа пољопривредних газдинстава
62 Др М. И. С., „Неке примедбе о мом путовању из Београда преко Крагујевца у срез
Левачки“, у: Петар Ж. Петровић, Путовања по јужнословенскија земљама у XIX веку
(Београд, 1954), стр. 92-93.
63 РКО РО 78 485. депеша од 31. децем бра 1842.
64 СВС Србија 1863, стр. 244.
65 Државопис II, стр. 77, 83.

121
у различитим периодима, на шта ћемо се кратко осврнути.66 Тезу
осиромашења убрзо је прихватио француски конзул и памфлетима
су нападани пораст војске и бирократије под династијом Обрено-
вића.67 Резоновање на коме су почивали ти напади било је незадо-
вољавајуће, али полазни аргумент да је земља бивала сиромашнија
од тридесетих и четрдесетих година 19. века, треба узети озбиљно
- погледајмо статистичке показатеље.
Ширење обрађивања земљишта и потрошње усева нису успе-
ли да одрже корак с порастом становништва, ако се упореди попис
земљишта из 1847. године (добијено од Јакшића) са оним из 1867.
године и узме заједно са статистиком међународне трговине која
је постала доступна четрдесетих година 19. века. Јакшић је из ових
података проценио да је потрошња житарица по глави становника
била опала за 22% од четрдесетих до шездесетих година 19. века.68
Процену је касније прихватио његов наследник у Одељењу статис-
тике Владимир Јовановић.69 Ако прилагодимо Јакшићеве бројке
узимајући у обзир површину под воћем, становништво је порасло
за 21% између 1847. и 1867. године, али обрадива површина се по-
већала за свега 6%.70 Смањење обраде по глави становника могуће
да је почело још тридесетих година 19. века. Немачки извор из 1840.
године тврди да је 390.768 дана орања (0,58 хектара) било под ора-
ницама, са 413.716 дана пашњака и 164.912 дана винограда.71 Ове
бројке се вероватно односе на 1834. годину када је обављен попис
за десетак.72 Након тога, десетак је укинут у корист праволинијске
главарине, отклањајући потребу за потоњим пописима земљишта.
На основу тога, обрађивано земљиште се повећало за 24% у пери-
оду 1834-1847. године, док је становништво порасло за 36,6%, што
указује на значајно смањење овог земљишта по глави становника.
Узгредни Јакшићев73 коментар такође указује на оштро смањење
површине ливада у истом периоду.
Смањење обрадиве површине по глави становника између 1847.
и 1867. године чини се да се одиграло првенствено на северозападу
земље. Јакшић, износећи тврдње о опадању, показао је доследност
66 Јакшић, „Стање земљорадње", стр. 101.
67 Т[асо] С[тојановић], Наш економски положај (Београд, 1881), стр. 20-22, 52-53;
ААЕ ССВ т. 4. депеша од 11. марта 1869, фо. 360.
68 Јакшић, „Стање земљорадњ е“, стр. 48.
69 Владимир Јовановић, „Статистичан преглед нашег привредног и друштвеног
стања“, ГСУД, ћ (1881), стр. 385-392.
70 Изузимајући шљиве, Јакшић даје 10,4%, „Стање земљорадњ е“.
71 Милић, ТрЈовина, стр. 54.
72 Јакшић, „Стање земљорадњ е”, стр. 1.
73 7Ш ., стр. 88.

122
 између трендова обрађиваног земљишта и стоке и, упркос критика-
ма, остао доследан процесу прикупљања података да би одбранио
своје бројке и закључке.74 Чини се разумним гледати на поређење
између статистика за 1847. и 1867. годину као на веродостојну при-
мену, чак и ако постоји одређени агностицизам код коришћења
Милићевих података и ревидирања Јакшићевих закључака. Ако су
ови други тачни, обрађивана површина (и сходно томе, обим произ-
водње који се од ње добија) смањила се од 1830. до шездесетих годи-
на 19. века да би ишла у корак са порастом становништва.
Дакле, имања су се смањила, а становништво последично поста-
ло мање продуктивно, упркос огромној расположивости добре не-
обрађиване земље. Узрок овог смањивања треба тражити у учинци-
ма сточарске привреде. Јакшић није тврдио да се смањила људска
потрошња житарица, већ да је стагнација у обрађивању била пове-
зана с опадањем тражње за сточном храном, као производом ора-
ница и ливада јер је опадао број животиња из егзогених разлога.
Стога, сада се окрећемо сектору сточарства.
Мада нам недостаје потпуна статистика живе стоке за четрде-
сете године 19. века да бисмо је упоредили са оном из 1866. годи-
не, број рогате стоке порастао је 19,3% између 1846. и 1859. године,
али је потом опадао до 1866. године тако да је раст између 1847. и
1866. године износио свега 10,2%.75 Свиње нису узимане у обзир
1847. године. Први попис свиња обављен је 1859. године и од тада
до 1866. године њихов број је опао још оштрије него број говеда,
са 1,77 милиона на 1,29 милиона.76 Јакшић је тврдио да је пад об-
рађиваног земљишта представљао одговор на смањену тражњу за
сточном храном. Како је то било најочитије код сена, кукуруза и
јечма који су у потпуности или делимично коришћени као сточна
храна, а мање код пшенице и ражи, које су биле искључиво за људ-
ску потрошњу, он је можда био у праву. Посебно оштро опадање
површине под ливадама (пад од 30% мерено по глави становника)
засигурно је повезано са смањењем броја живе стоке (уколико се
он заиста смањио). Ово је озбиљна поента јер није познато да ли
су бројања стоке обављена у истом годишњем добу.77 Чак и тада,
смањење броја, мада не мора обавезно бити прецизно одражено у
подацима из пописа, савременици су прихватили као чињеницу.
Осим тога, каснија бројања открила су дугорочан силазни тренд
74 ЊШ., стр. 98.
75 ЊШ„ стр. 97.
76 Државопис, IV, стр. 114-119.
77 Производне снаГе, стр. 207.

123
сточног фонда. С обзиром на значај стоке за укупни друштвени
производ, потребно нам је да знамо зашто се смањио број живо-
тиња. Ширење површине под усевима било је сувише споро да би
објаснило смањивање пашњака, а посебно јер је ово ширење било
ограничено мањком тражње за сточном храном.

Здравсшвено сшање сшоке

Прави пример за разматрање је сточна епидемија, али подаци

из тог периода указују да је Србија била блажено поштеђена овакве
казне. Догодило се одиста озбиљно избијање тифуса рогате стоке
1854. године, али депеша која то документује указује да проблем
није био чест и да су енергичне и потенцијално ефикасне мере
коришћене на његовом искорењивању.78 Марљиво истраживање
Драгољуба Дивљановића показује да су честе и обично поразне
епидемије сточне куге харале Балканом и угарском равницом из-
међу 1831. и 1875. године. Међутим, у Србији су се дешавале само
мање појаве и оне су биле брзо локализоване и заустављене ефи-
касном контролом граница.79 Докази француског конзулата подр-
жавају Дивљановићев став и у години након избијања, 1854. годи-
не, говоре о „говеђој епизоотији" која је довела до тога да је Србија
ставила у карантин животиње у транзиту, а касније је откривено
да у самој Србији није било ниједног случаја.80 Привремен пад из-
воза говеда и свиња с краја педесетих година 19. века Милошевић
је приписивао затварању аустријске границе са Србијом након
извештаја о сточним епидемијама у Отоманском царству чија је
провинција Србија формално била. Сточна куга беснела је у Бос-
ни, Бугарској и Влашкој од 1857. до 1859. године, али не у Србији.81
Ово је тачно не само за говеда, већ и за свиње, па ни Милошевић,
ни конзуларни извештаји из тог периода не указују да је Србија
била погођена озбиљном свињском епидемијом.82 Долазило је до
избијања свињске грознице, али она није имала озбиљан утицај на
производњу (мада је имала утицај на аустријску спремност да уво-
зи). На пример, свињска грозница узроковала је значајну смртност
међу свињама у смедеревском крају 1859. године. Ипак, животиње
78 ААЕ ССВ т. 2. депеша од 4. децем бра 1854, фо. 303.
79 Драгољуб Дивљановић, Говећа куга у Србији и њеном сусеаству током XIX века
(1800-1822) (Београд, 1969).
80 ААЕ ССВ т. 2. Депеше од 10. априла 1855 (фо. 330) и 23. априла 1855 (фо. 331).
81 Дивљановић, КуГа, стр. 6 6 -7 1 .
82 С. Т). М илошевић, Спољна трГовина Србије од 1843-1875 тдине (Београд, 1902),
стр. 14.

124
су успешно гајене и очуван је велики извоз.83 У суштини, аустриј-
ско мешање у трговину свињама представљало је реакцију на наво-
дни прогон аустријских трговаца у Београду.84 Погоршавање због
сточних епидемија мора се одбацити као узрок смањења сточарске
производње. Ако ништа друго, овај проблем је умањен.

Сеча шума и иасширска иривреда

Код објашњења смањења свињске популације, савременици

су давали значај последицама крчења шума.85 Слом извоза свиња
1857. године приписивао се не само рецесији аустријске тражње,
већ и сечи шума.86 Шуме које су се показале најбоље за исхрану
свиња леже у појасу Шумадије, привредном срцу Србије. То су биле
шуме храста и букве и оне су представљале основни извор хране за
свиње. Слободно доступни храстови и букови жирови концентри-
сали су свињску популацију унутар овог шумског појаса.87
Веза између распрострањености храстових шума и узгоја свиња је,
међутим, посредна. Начини њиховог узгоја разликовали су се од краја
до краја, али Дробњаковићево образложење традиционалног система
узгоја свиња у Јасеници (Подунавље) је илустративно. Лети, свиње су
тражиле храну по сеоским пашњацима, али у јесен, након што би жир
опао, одвођене су у шуме где су лутале и добијале на тежини, барем до
средине јануара. Животиње одређене за продају потом су стављане на
кукуруз.88 Дакле, број животиња које су се храниле у одређеној годи-
ни није много зависио од обиља шумских хранилишта, већ, пре свега,
од усева којима су храњене тек у завршној фази. Сточно стадо могло
се „добро умножавати“, чак и „прекомерно", упркос недостатку оба
извора хране.89Животиње које су се нудиле на тржишту би, међутим,
биле „врло слабе и мршаве“.90 Међутим, када би жирова било у обиљу
(што је педесетих и шездесетих година 19. века ретко био случај) сто-
ка би била „добро угојена“91 и имала би уносну цену.92
83 АС МФ Е 1860 II 123. Бр. 5223 од 31. децембра 1859.
84 РКО РО 78 1459 1859. Депеша од 16. октобра 1859.
85 М илош евић, Трговина, стр. 20.
86 ААЕ ССВ т. 2. Депеша од 20. августа 1858, фо. 372.
87 Карић, Србија, стр. 364.
88 Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница", НиПС, XIII (1923), стр. 214-215.
89 Видети, на пример, извештај из Космајског среза за 1864. годину, АС МФ Е 1865
VII. 7. Бр. 4014 од 31. децембра 1864.
90 А С М Ф Е 1865У 117. Бр. 6032 из 1865.
91 АС МФ Е 1860 II 123. Бр. 5272 од 31. децембра 1850.
92 Као у Јасеници, 1868. године када је било обиљ е жира. АС МФ Е 1869 XIII 1.
Бр. 40 од 3. јануара 1869.

125
 Како су храстови покривали плодно тло у низијама, брзо су
уништавани. Још 1840. године, смањење шумске исхране свиња уз-
роковало је оштре међусеоске раздоре у плодној Мачви.93 Они који
су се бавили сточарством у главним сточарским областима, сма-
трали су шуме за најзначајнију основу благостања. Они су се бучно
жалили против оних који су секли храстове и подривали исхрану
њихових стада,94 али то је било од мале користи.
Квантитативни докази о крчењу шума нису доступни за тај пе-
риод, јер први попис шума није урађен до 1897. године. Међутим,
стопа уништавања током друге трећине 19. века била је брза. У 1852.
години се тврдило да се површина под шумама смањила за полови-
ну у претходних 20 година.95 Површина под шумама 1867. године
процењена је на 25% површине, обрађивано земљиште је заузимало
16%, а преосталих 69% необрађивано.96 Поред тога, брзина крчења
шума у Србији није попустила. Површина под шумама 1897. године
смањила се на 10%. Од тога, храстове шуме чиниле су 25%.97
Очито, шумовита земља морала се раскрчити да би се при-
лагодила растућој густини насељености, али превелика брзина
њеног нестанка, упркос пресудном значају за сточарство, проис-
текла је из институционалних преференција друштва са великим
бројем ситносопственика. Прво, шуме су биле у ге$ пиШш (ничије
власништво, прим. прев.) Принцип да приватно власништво тре-
ба признавати само на обрађиваном земљишту кочио је прелазак
шумског земљишта у руке приватних лица која би могли имати
интереса за његово ограђивање и очување. Закон из 1845. године
изричито је прогласио да се природна шума не може приватизо-
вати, а приватно власништво над шумовитим земљиштем невољ-
но је прихваћено тек 1861. године.98 Шумовито земљиште су, стога,
пљачкали сви и свако, јер га нико није могао заштитити, иако је
то на крају морала бити игра са негативном сумом. Уместо да де-
лује као судија, српска држава прихватила је сечу шума због зна-
чаја који су сељаци давали својем праву на сечу. Током устаничког
периода судови су одобрили принцип да земљиште припада особи
која га је раскрчила, што је могло само подстаћи сечу шума.99 Под
93 М. Д. Милојевић, Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина (Београд, 1962), стр. 43.
94 Даница М илић, „Шуме као природни услов за неке привредне делатности",
АХО И ,Х (1983), стр. 101.
95 Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (Београд, 1925), стр. 80.
96 Јовановић, „Статистичан преглед“, стр. 229.
97 СГКС, 1900, стр. 206.
98 Производне снаге, стр. 242.
99 Милић, „Економски потенцијал", стр. 166.

126
 Милошевом влашћу било је потеза да се шуме заштите, али нова
уставобранитељска влада 1839. године популистичким потезом
допустила је српским поданицима готово неограничена права сече
за тричаву надокнаду од једног гроша. Тек 1857. године уведена је
системска тарифа за сечу. Чак су се и против ове мере побунили
као против „једног од највећих злочина Александра Карађорђе-
вића и његове владе“. Милош ју је по свом повратку 1859. године
одмах укинуо. Како су права на сечу остала горуће изборно пи-
тање, никакав закон о шумарству није доношен до 1891. године. До
тада храстове шуме су у највећој мери нестале.100
Шумовито земљиште постепено је прелазило из јавног у по-
себно власништво. Ова тенденција повезивала се са сечом шума на
погрешној претпоставци да би приватни интереси желели шуму
само да би је секли. Током тридесетих година 19. века држава је др-
жала делове шума који су по ниској цени били доступни трговцима
свиња за прехрану, али су села све више присвајала то земљиште (и
на њега нису плаћала накнаде за прехрану). Из ове прелазне фазе
већи део је касније прешао у приватне руке.101 Вучо скреће пажњу
на бројне случајеве када су шуме незаконито приватизоване, често
од стране трговаца који су их оградили. Према Вучу, то је била јед-
на страна првобитне акумулације капитала на штету сељака који
су лишени својих права.
Вучо, међутим, не успева да докаже да су приватизоване шуме
уништили њихови де факто власници102 - напротив, вероватније
је да су их оградили да би их заштитили и у некој мери ограничи-
ли крчење. У смедеревском округу где је свињогојство било вели-
ки бизнис саопштено је да је 1859. године сва шумовита земља под
енглеским храстом ограђена и да припада приватним лицима. Они
су добро рађали док неограђени турски храст није ником ништа до-
носио.103 Слично, у Посавини (Ваљево) 1866. године, само у ретким
ограђеним шумама храст је доносио жетву, жир у општинским шу-
мама уништиле би гусенице.104 У овој области, храстове шуме нека-
да су биле „густе као зелено море“, али од седамдесетих година 19.
века опстале су само као неповезани фрагменти и ограђивали су их
појединци и општине да би спречили уништавање традиционалног
100 С. Јовановић, Уставобранитењи, стр. 81-82; Производне снаГе, стр. 23-24,241-243.
101 М ирослав Д. Милојевић, Развој и особине сточарства у источној Србији (Бео-
град, 1972), стр. 12, 15.
102 Никола Вучо, „Шуме у процесу првобитне акумулације капитала у Србији“,
АН01, X (1983), стр. 89-104.
103 АС МФ Е 1860 II 123. Бр. 5223 од 31. децембра 1859.
104 АС МФ Е 1867 137. Бр. 83 од 2. јануара 1867.

127
извора хране за свиње.105Међутим, власничка права над ограђеном
шумом била су мање сигурно дефинисана него права над обради-
вим земљиштем. Када су села имала шуме приватизоване поделом
и дистрибуцијом и општинска права су над њима тиме престала,
оне су биле заштићене. Али, у Шумадији многа села захтевала су од
власника ограђеног шумовитог земљишта да их у сезони прехране
отвори за свиње из целог села. Тиме се екстернализовао највећи
део добитка од поседовања шума храста и букве, што је допринело
њиховом нестанку.106
Ширење обрађивања имало је несразмеран утицај на крчење
шумовитог земљишта јер сељаци нису смењивали усеве, нити др-
жали земљиште као угар, већ су стално садили кукуруз на истом
земљишту док му се није смањила плодност. Претварање таквог
земљишта у пашњаке и ливаде вероватно је представљало прила-
гођавање недоступности недирнутог земљишта и могуће је да је
највећи део „ливадског земљишта“ средином века било уништено
обрадиво земљиште које је обрађивач напустио прешавши на кр-
чење нових делова шуме да би га надокнадио.107 Такво земљиште
не би се само од себе поново претворило у шуму јер су на њему па-
сла стада и крда. Поред тога, сељаци су били расипни у коришћењу
дрвне грађе коју су третирали као бесплатно добро. Њихове пљач-
ке допуњавале су ћумуране и дестилане смоле, активност која се
сматрала за погодан начин да се брзо дође до готовине.108 Осим
тога, држава, незаинтересована за заштиту шума, уништавала их је
навелико да би задовољила апетите крагујевачких војних капаци-
тета, а њени концесионари у Мајданпеку незаконито су спроводи-
ли план масовне комерцијалне сече.109
Додатна веза између коришћења шума и сточарства наводи се у
извештају из 1861. године среског старешине Врачарског среза о стању
пољопривредних газдинстава у близини града Београда. Обрадиве
њиве и ливаде, и општинске и приватне, обично су биле ограђене гру-
бо тесаним оградама јер се стока напасала без надзора и у противном
би залутала у њиве и сено. Ове ограде морале су се обнављати сваке
године јер се пуштало да се поруше након жетве када су животиње
105 М илићевић, Кнежевина Србија (1876), стр. 364.
106 Сретен Вукосављевић, Историја сељачкоГ друш тва III, СоциопоГија сељачких
радова (Београд, 1983), стр. 534, 51.
107 О. Срдановић-Барац, „Пољопривреда Србије под кнез М ихаилом према Феликсу
Каницу“, Економика пољопривреде, XXXII (1985), стр. 626.
108 Радомир М. Илић, „Ибар. Антропогеографска проучаванија", НСЗ, III (Београд,
1905), стр. 566-567.
109 СВС Србија 1863, стр. 217-218; ТНе Ћте$, 12. јун 1868.

128
 слободно могле да пасу по стрњици. Завршавале би као дрво за огрев
и морале су се поновно поставити наредног пролећа.
Срески старешина осудио је овај систем по неколико осно-
ва. Прво, израда тих ограда сваке године смањивала је површину
земљишта која би се могла обрадити. Напор је био велики јер су сеља-
ци држали делове земљишта одвојене од општинских поља, а свако је
захтевало своју ограду. Квалитет ограде био је различит па су живо-
тиње често проваљивале у постојеће усеве што је доводило до бес-
крајних парница. Коначно, количина дрвне грађе потребна за одржа-
вање таквог уређења била је огромна. Сељак који је имао земљу само
у једној парцели морао је да постави 95 до 114 метара ограде сваке
године, а онај који је имао више раздвојених парцела до 380 метара.
Он је, стога, препоручио да би села требало да држе своје жи-
вотиње под надзором пастира, да би их држао даље од ораница.
Тада би се могле склонити ограде. То је била уобичајена пракса,
тврдио је, у српском пограничном округу са Бугарском, у околи-
ни Књажевца. Осим тога, он је желео да сељаци ограниче количи-
ну стоке коју држе, да побољшају њен квалитет и смање расипање
што би довело до уштеда у времену, мање сече шума и губитка усе-
ва.110 Његов извештај истиче везу између екстензивног сточарства
и застрашујуће сече шума.
Међутим, није вероватно да је смањење грла стоке представља-
ло заокрет ка оптимизацији сточног фонда и повећању сточарске
производње. Сам пољопривредник није могао лако да максимизује
сточарску производњу, осим да максимизује број грла које држи -
имућнији пољопривредници реаговали су постављањем нових огра-
да у којима су држали своју стоку држали одвојено од суседске, али
то су чинили упркос противљењу народа. Државни органи нису бра-
нили ограђивање, али општине су нерадо признавала права на тако
настало земљиште. Судећи на основу високе вредност тих ограђених
парцела, изгледа да су општине створиле вештачку реткост.

Извозна шрГовина сшоком

У Србији средином 19. века, упркос сечи шума, свињогојство

је представљало највећи појединачни извор готовине, пре свега
од извоза, као и значајан извор средстава за живот. Дакле, док су
шуме нестајале сељаци су били приморани да постепено напуштају
110 АС МФ Е 1862 В 101 6р. 3383 од 31. децем бра 1861. М ера ограђивања у овом на-
воду је фат (бечки клафтер, стандардизован на 1,9 метара 1871. године).

129
некадашњу праксу прехране и да држе свиње у селима током годи-
не, хранећи их зими својим кукурузом и производима из ограђе-
них шума, ако би их поседовали.111
Они су се жалили што су морали да се прилагоде на овај на-
чин јер је стари систем свињогојства наметао свињарима малоброј-
не трошкове. Све док су шуме пружале добру природну прехрану,
свиње су биле крупне (мада ретко када и дебеле) и доносиле су лак
новац. Могли су себи приуштити да пусте животиње да се полако
тове, током две или чак три године, док не достигну максималну
тежину. Прехрана кукурузом наметнула је више трошкове, а уколи-
ко се животиње не би држале преко зиме, морали би да их продају
на тржишту недовољно утовљене. Све у свему, узгајивачи свиња су
прихватили проистекле губитке нерадо прихватајући кукуруз као
замену за нестали жир.112У сваком случају, желели би да се што брже
реше свиња јер се њиховим држањем могло мало зарадити будући
да одлагање продаје не би водило много већем прирасту тежине.
Смањење шумских хранилишта и, последично, смањење зара-
да од свињогојства резултирали су трајним смањивањем сточног
фонда, барем од 1859. године. На средњи рок, то није довело до
пада извоза свиња, већ је извоз између четрдесетих и седамдесетих
година 19. века порастао. Прво, извозиле су се лаганије и млађе
свиње и тако се повећао број извезених свиња. Друго, притисак да
се зарађује готовина довео је до пораста процента свиња које су се
узгајале ради продаје на тржишту. На пример, у Смедеревском ок-
ругу 1859. године забележено је да су се свиње добро размножиле,
али да је жетва била слаба, „па су све свиње отишле за паре ,ш
Прасићи, у стању у којем су напуштали капију газдинства,
нису били спремни за потрошачка тржишта. Највећи део извоза
узимали су трговци или препродавци који би одводили свиње из
унутрашњости Србије до речних лука на Сави и Дунаву. Највећи
број се превозио преко Саве у Сремску Митровицу и на запад и
возио кроз Срем и западну Мађарску до Беча. Већина свиња која
је потицала из Поморавља пролазила је кроз Смедерево где би се
прелазио Дунав (зими је превоз често обављан по леду) до Ковина,
одакле би се лошим путевима кроз Мађарску пребацивале до тр-
жишта у Ђеру- Ту би их ђерски трговци хранили жиром114 пре него
што би их продали за финалну потрошњу у Аустрији и Чешкој.
111 Дробњаковић, „Јасеница“, стр. 214-215.
112 СВС Србија 1863, стр. 234.
113 АС МФ Е 1860 II 123. Бр. 5223 од 31. децем бра 1859.
114 „Зачетак свињског трга у Угарској Г, ТрЈовински Јласник, 1. октобар 1895, стр. 1.

130
 Прилике да се успостави товна трговина у Србији значајно су се
поправиле 1856. године када је државна железница од Будимпеште
преко Темишвара дошла до Дунавског пристаништа у Базјашу.
Свиње из источне Србије сада су могле да се тове близу српских
дунавских лука, првенствено у Смедереву, Дубравици, Великом
Градишту и Раму115 и да се превезу низ реку до Базјаша на „решет-
кастим бродовима за свиње“ (вероватно у баржама), које су биле у
власништву неколико малих паробродских компанија116 одакле су
се слале у Штајнбрух, тржиште стоке које се развијало и које је оп-
служивало Будимпешту.
Реакција је била тренутна. Извоз товних свиња из Србије ско-
чио је са 22.000, између 1854. и 1856. године, на 67.000 између 1857.
и 1859. године.117 У Смедереву, највећој српској луци на Дунаву,
предузеће као што је оно Арона Деспинића, направило је оборе у
којима су држали животиње које би довозили њихови заступници
из унутрашњости ради товљења пре утовара.118 Међутим, тргови-
на је била ограничена проблемом набавке јефтиног кукуруза у Ср-
бији; тако проналазимо трговца Аничића који 1857. године купује
154 тоне кукуруза у Видину, с друге стране границе, у Бугарској,
јер је тамо био много јефтинији него у Србији. Он је намеравао да
тамо превезе крдо свиња које би товио тим кукурузом наредне го-
дине.119 Те свиње би се након тога превезле до Будимпеште преко
Базјаша. Попут Аничића, смедеревски трговци много су се ослања-
ли на увозни кукуруз, првенствено из Ковина на мађарској обали
Дунава. То је било због тога јер су локални сељаци испоручивали
недовољно кукуруза у Смедереву, док је снабдевање из Поморавља
било с прекидима и неизвесно, а транспортни проблеми обесхраб-
ривали су набавку кукуруза у унутрашњости, чак и кад је било
понуде.120 У неким приликама, када би се понуда кукуруза пока-
зала неодговарајућом, трговци су били приморани да хитно окон-
чају товљење.121 Разлог зашто су товили свиње у Смедереву био је
115 МуС. Сава Станковић радови 507/66, Јовановић-Деспинић, 3. фебруар 1876.
116 Рећх КапДх, 5 егкгеп. Н1$1оп$ск-е1кпо$гарк1$ске Ке1$е$1исИеп аи$ Аеп Јакгеп 1859-
1868 (Лајпциг, 1868), стр. 11.
117 М илошевић, ТрГовина, стр. 18-19.
118 За детаље о овом предузећу видети: Леонитје Павловић, Архива Арона Деспића
о трговини Србије и АустроуГарске од 1808-1859 (Смедерево, 1968).
119 Климент Џамбазовски, „Утицај хатиш ерифа од 1830. и 1833. на реж им сточарења
и трговине стоком на источној граници Кнежевине Србије“, Одредбе позитивноГ
законодавсшва и обичајно! права о сезонским кретањима сточара у јутисточној
Европи кроз векове (Београд, 1976), стр. 327-328.
120 МуС. 326/66 Браће Аранђеловић, Јагодина, Станковић, 21. октобар 1873.
121 МуС. 373/66 Станковић-Деспинић, 9. новембар 1876.

131
избегавање високих тарифа за држање и прехрану у комерцијал-
ним свињским оборима у Штајнбруху,122 а не због тога што је ку-
куруза у Србији било у изобиљу и што је био јефтин, јер од тога
ничег није било.

Слика 2. Смедерево, лука наДунаву, 1859. Године

Већи део извозне трговине западне Србије, који је пролазио
кроз Митровицу и остале луке на Сави, није преусмерен у Базјаш
и Будимпешту. Та трговина је и даље ишла копненим путем до Аус-
трије. И овде је било неутовљених свиња из Смедерева које су се и
даље превозиле до Ђера, све до 1875. године, иако је општа оријен-
тација смедеревског извоза товних свиња била ка крајњој станици у
Базјашу. Неуспех извоза товних свиња из западне Србије и извоз тек
једног дела оних из Поморавља, изражавао је несташицу кукуруза,
нарочито у западном делу земље где је доминирао узгој пшенице.
У Смедереву, за велики број животиња које су довожене из
унутрашњости, сматрало се да су сувише мале, слабе и неухрањене
да би се товљење исплатило. Ту појаву је вероватно условило смањи-
вање залиха жирова, што је произвођаче приморало да их продају
122 „П одижимо кланица“, Одјек, 3. новембар 1884, стр. 2.

132
 неухрањене. Трговци товљеницима желели су свиње храњене жи-
ром и били су спремни да плате за њих премију од 50% изнад цене
за мршаве свиње, иако је била неопходна даља интензивна прехра-
на кукурузом да би достигле извозну тежину. Чак и када је мањкало
понуде, Деспинићево предузеће и његови заступници избегавали
су откуп неухрањених свиња.123 Као резултат, трговина утовљеним
свињама је, након што је успостављена, показивала слаб напредак
- између 1873. и 1875. године број извезених свиња достигао је свега
74.000 годишње, тек нешто више него између 1857. и 1859. године,
а опадао је као део укупног извоза свиња. Чак и шездесетих година
19. века понуда мршавих свиња претила је да презасити тржиште,
а пад извоза је предвиђан због немогућности Србије да утови све
свиње које је извозила.124 До 1875. године прилагодљива тржишта
прикривала су проблем, али доћи ће време када ће Србији бити до-
пуштено да у Мађарску извози само утовљене свиње.
Слично трговини свињама, извоз говеда временом је постепе-
но растао. Трговина говедима, барем с Мађарском, односила се на
животиње које су неколико година радиле за плугом, а потом су
продаване сточарима у побрђу док су још могле да добију на маси,
да би се потом препродавале кланицама. Овај сточарски посао био
је посебно значајан у високим равницама североисточне Србије.125
Као и код свиња, удео извоза у сточном фонду је растао, па поново
треба извести закључак да је опадала старост волова који су се из-
возили и да се извозио све већи део укупне говедине у држави.
Како је свињогојство било ограничено на шумовите крајеве у
којим су се свиње храниле, ширила се површина под пашњацима сла-
бог квалитета. Највећи део тог земљишта био је подесан само за испа-
шу оваца, па је опадање броја свиња између 1859. године и 1866. године
било праћено порастом броја оваца са 2,4 милиона на 2,7 милиона.126
Пошто је било превише оваца на пашњацима источне Србије, сеља-
ци су били приморани да овце воде на испашу на поља под стрњиком,
што је уобичајена пракса у земљама које су биле више под ораницама,
али која је у Србији сматрана очајничком и гнусном мером.127
123 МуС. 518/66 Радојковић-Деспинић, 22. новембар 1860; 464/66 Станковић-
Деспинић, 22. јун 1875.
124 Срдановић-Барац, „Пољопривреда", стр. 628.
125 О организацији испаше на салашима у овим окрузима, видети: Љ убомир Јовано-
вић, „Млава. Антропогеографска проучавања", НСЗ, II (Београд, 1903) стр. 2 7 2 -
274 и Ант. Лазић, „Економски центри Хомоља и Звиж да“, Гласник ГеоГрафског
друштва, XIV (Београд, 1928), стр. 123.
126 Државопис, IV, стр. 114-119.
127 Коста Поповић, Пут лицејских питомаца по Србији Године 1863 (Београд, 1867),
стр. 87.

133
т

Због оваквих тенденција извоз стоке био је изузетно жив, упр-

кос смањивању сточног фонда. Српске бројке о међународној тр-
говини номинално не подржавају став о стагнантном привредном
систему, најмање у сектору сточарства. Вредност извоза је између
1843. и 1845. године била 34,6 милиона гроша, а између1862. и 1864.
године 87,5 милиона, што је пораст од 153% или 107,5%, узимајући
у обзир инфлацију.128 То далеко превазилази вероватан пораст ста-
новништва од 24% у истом периоду, указујући да је извоз по гла-
ви становника порастао за 68% или по 2,8% годишње што далеко
превазилази његов раст у било ком каснијем двадесетогодишњем
периоду. Сажете бројке главних ставки које је Милошевић дао за
овај период указују на следећа кретања обима извоза животиња
(по ценама из периода 1862-1864. године).129

1843-1845 100
1847-1849 116
1852-1854 187
1857-1859 125
1862-1864 188
Тренд извоза је био променљив и његово успоравање није из-
ненађујуће с обзиром на приметан пад броја између пописа сточ-
ног фонда у 1859. и 1866. години. На дужи рок, извозна трговина
могла се ширити само растом производње усева за комерцијалне
сврхе због нееластичности екстензивног сточарства. Овај процес
супституције у скромном обиму отпочео је почетком шездесетих
година 19. века. Извоз жита је и даље био занемарљив (и мање или
више сличан његовом увозу), али 28% извезених свиња било је де-
лимично утовљено. До 1870. године однос утовљених и мршавих
свиња зависио је од падавина, а самим тим и од бербе кукуруза.130
128 Сви извозни производи дати су и по количини и по вредности од 1862. годи-
не надаље, али између 1843. и 1845. године бројале су се само живе животињ е,
а остали производи навођени су само по вредности. М еђутим, с обзиром на до-
минантност животињ а и ж ивотињ ских производа мож емо претпоставити да се
општи ниво извозних цена померао по истој стопи као и онај за живе ж иво-
тиње. Ако је тако, онда вреднујући извоз стоке у периоду 1843-1845. години по
ценама из периода 1862-1864. године, извозне цене су порасле између 1843. и
1844. године и између 1862. и 1864. године за 18,3% и 25,4% ако се узме вредно-
вање по базној години; Подаци о спољној трговини за период 1843-1845. године
узети су из СН, 3. јун, 6. јун и 10. јун 1847. године, а подаци за период 1862-1864.
године из Државописа, 1-Ш .
129 М илошевић, ТрГовина, стр. 13-19.
130 СВС Србија 1872а, стр. 551 и 18726 стр. 345-346.

134
 Узмимо сада заједно бројке о извозу и коришћењу земљишта
и претпоставимо да није остварен никакав значај напредак у по-
већању приноса по хектару. Пошто приноси усева нису порасли
између 1867. и 1900. године, мало је вероватно да су били порасли
раније током тог века. Дакле, део релативно статичког обима произ-
водње пољопривредног газдинства, који се брзо повећавао, испору-
чиван је на извозно тржиште. Поред тога, пораст извоза стоке сам
по себи исцрпео је сточни фонд. Када је 1856. године њихов ниво
био на привременом врхунцу, извозиле су се све млађе животиње и
у значајној мери као младунци.131 То је оно што бисмо очекивали да
се деси ако су се сељаци суочавали са све већим проблемима у про-
налажењу хране за њих, због нестајања храстових шума.
Противтежа порасту извоза стоке било је смањење њихове
расположивости за домаћу потрошњу. У вези с овим морамо се
ослонити на квалитативне доказе. Двадесетих и тридесетих годи-
на 19. века путници кроз Србију били су убеђени да су Срби ве-
лики потрошачи меса, углавном свињетине. Сељаци су јели месо
током више од 100 дана годишње, као и значајне количине масти
и млечних производа.132 У другој половини века, међутим, очито
обиље меса на шта би указивао огроман извоз стоке, није постоја-
ло и извештај из 1863. године примећује да је потрошња свињети-
не неочекивано ниска.133 Од седамдесетих година 19. века „само
врло велике газде“ користиле су месо у свакодневној исхрани,134
а традиционална кровна греда с које су висиле шунке постала је
„најлепши драгуљ у потрошњи меса сеоског дома“; „месната" кућа
сматрала се богатом.135

Мала величина имања

Упркос малој густини становништва, породична имања била

су веома мала. Спискови из пописа 1863. године за четири одабра-
на рурална округа (Белица, Зајечар, Подунавље и Трнава) показују
просечну величину домаћинства од 5,12; 98% тих домаћинстава
поседовало је земљу, али просечна величина имања била је тек 3,5
хектара, укључујући 2,0 хектара под ораницама; 19% површине
тих имања сачињавало је необрађивано ограђено земљиште. Мала
131 ААЕ ССВ т.2 депеша од 12. фебруара 1856, (Г. 344-345.
132 Саб1е11ап, 8егМе, рр. 147-148.
133 СВС Србија 1863, стр. 21.
134 Карић, Србија , стр. 109.
135 М илићевић, Кнежевина Србија, стр. 412.

135
величина тих имања може се измерити на основу чињенице да је
1895. године густина руралног становништва порасла за 80%, а и
даље је 82-92% домаћинстава имало земљу, у просеку 6,4 хектара,
од чега је 3,1 хектар било под ораницама.136
Да су људи 1863. године желели да обрађују више земље, то су
могли да учине, али нису. Они су одиста били заинтересовани само
за стицање пашњачких ресурса и ливада да би ублажили последи-
це сече шума и превелике испаше у општинама на њихову способ-
ност да издржавају стоку. Детаљни подаци из пописа за релатив-
но богат северни Подунавски округ (околина Смедерева) из 1863.
године показали су да што је домаћинство било богатије, мање је
својих некретнина држало под ораницама, а више као необрађи-
вано ограђено земљиште. Према вредности земљишта, најмања до-
маћинства (0-1,000 динара фиксног капитала) држала су 49% свог
капитала у обрадивом земљишту, а најбогатији (са 10.000 динара
и више) 13%, иако је богатство домаћинства тесно корелирало с
величином породице. Очито је да је сиромашнијим домаћинстви-
ма недостајала прехрана у ограђеном земљишту. Сиромашнија до-
маћинства држала су само 7,9% свог богатства у ливадама и 3,4%
у ограђеном земљишту, а најбогатија домаћинства 9,4% и 21,7%.
По проценту пољопривредног земљишта које су држала, разлика
између имања богатих и сиромашних домаћинстава још је уочљи-
вија јер су најбогатија домаћинства држала 50% своје имовине у
изграђеним некретнинама, укључујући продавнице и крчме у об-
лижњим градовима, док су најсиромашнија имала 17,6% своје имо-
вине у изграђеним објектима, то јест, својим колибама. Вредност
земљишта одражавала је снажну тражњу за земљом која се корис-
тила за сточарство. У Подунављу цена ораница била је 306 динара
по хектару, ограђеног земљишта 659, а ливада 867.137 Дакле, ско-
рија крчења ради добијања оранице била су ретка, али касније се
јавило мноштво ограђеног јавног земљишта које се користило као
приватна шума.138Опажајући 1863. године да нема новијих крчења,
Статистичко одељење приметило је да се, „у принципу не прихва-
тамо овог задатка спремно као до сада“.139

136 СКС, XVI.

137 Видети: Ра1а1ге1, „Кига1 5егђ1а“, табела 8, стр. 90.
138 АС МФ А И 86 1864 6р. 3145 оф 20. јуна 1863.
139 Државопис, II, стр. 83.

136
 Сељачка кулшура и иривредна сшатација

Дакле, упркос сталном порасту становништва, крчење и обрађи-

вање маргиналног земљишта дошло је до краја. Од раних шездесе-
тих година 19. века цена жита била је сувише ниска да би привукла
сељаке да узгајају значајније количине ради продаје - или чак за то-
вљење стоке за тржиште - иако су произвођачи с друте стране Саве
и Дунава, у плодном Срему и Војводини, слали жито у Београд ради
исхране људи,140 и у Смедерево, као храну за товљење стоке, без об-
зира на плодоносно окружење околине оба ова града.141 С обзиром
на културолошке вредности, технологију и организационо уређење
на српској обали, произвођачи у Србији нису се такмичили са њима
иако су постојали стални притисци да с тиме отпочну. Све до 1860.
године Београд је највећи део своје хране увозио, те су вишкови које
су на тржиште износили домаћи произвођачи били мали.142 Ипак,
само годину дана раније када су се јавиле притужбе на високу цену
хлеба у граду, поља кукуруза удаљена свега неколико километара
остала су необрана и била су потпуно запуштена.143
Продаја жита првобитно се развила као одговор на сиро-
маштво, не на могућности. Једно од првих упућивања на продају
жита говори о сељацима који су једне оштре зиме преплавили бе-
оградско тржиште житом због очајничке потребе да купе дрво за
огрев.144 Дакле, управо сиромашнији сељаци, који нису имали до-
вољно стоке да од ње остваре приход, били су они који су били
приморани да први изађу на тржиште жита. Као што ће бити по-
казано у даљем тексту, сељаци са сточарског југа, с мање плодним
земљиштем, који нису имали стоку коју би продали, потпали су
под најјачи притисак да преплаве тржиште житом, док плодни се-
вер и центар, где је жито било лако узгајати и релативно лако из-
вести, имали су мале вишкове јер су стоком могли да покрију већи-
ну потреба пољопривредника за готовином.
Сељак који је имао удобнији положај, сматрао је тржишну
продају стоке јединим законитим начином зарађивања новца и ми-
слио да је узгајање жита ради продаје (или чак за товљење свиња)
140 Владислав Миленковић, Економска историја БеоГрада (Београд, 1932), стр. 125-126.
141 За доказе о редовном слању кукуруза из Ковина у Смедерево током педесетих и
ш ездесетих година 19. века, видети радове Деспинића цитиране у: Ра1апе1, „Тће
тД и еп се о ! с о т т е г с е “, стр. 180, п. 4.
142 РК.О РО 1527. Бр. 66 Цонс. од 31. децембра 1860.
143 ААЕ ССВ т. 2. Депеша од 7. новембра 1859,16. 402.
144 ААЕ ССВ т. 1. Депеша од 7. марта 1842,16. 221.

137
„циганисање“, нешто срамотно, јер је домаћинство лишавало ос-
новне намирнице. Уредник из Шапца, пишући 1906. године, при-
сећа се како је, све до око 1870. године, газдинство његове породице
продавало само нетовљену стоку. Када се један од његових преда-
ка вратио са шабачком тржишта са златом зарађеним од продаје
жита, мајка га је оптужила за нечасно понашање и бацила му новац
у лице.145 Творци јавног мњења осуђивали су трговину пољопри-
вредним производима као „шпекулацију“. Растући пољопривред-
ни дугови и пленидбе приписивани су „неумесној и неприкладној
трговини којом су се сељаци бавили у циљу случајних и несигур-
них добитака“.146 Сељаци би у неимаштини тражили авансе за своје
усеве па би неки завршили у рукама лихвара. „Морава је запала у
велике дугове“, писао је Милићевић, „многи сељаци су уништени;
многи су морали да напусте своје добре куће и имања... због непро-
мишљеног задуживања...“147 Такви моралистички ставови о продаји
жита јавили су се јер имућнијим сељачким породицама није било
потребно (још увек) нити да продају жито нити да узимају кредите,
па нејасним закључивањем продаја жита почела се сматрати не као
знак сиромаштва него је третирана као његов узрок. Друштвени
притисци и напори да се сељаци удаље од тржишта (ометајући от-
варање продавница у селима и забрањујући да се газдинства кори-
сте као залога за кредит), допринели су спорости развоја трговине
житом. Поред тога, пољопривредници готово да нису имали потре-
бу да више производе да би обезбедили залихе за лошу годину јер
су општински амбари за кукуруз осигуравали од таквог ризика.
Иако је неимаштина подстицала продају жита у бесцење,
били су неопходни снажни подстицаји да би се убедили имућнији
пољопривредници да изнесу на тржиште своје усеве, ако ништа
друго да би се превазишле дуготрајне предрасуде. Постојала је и
практична ствар: да би се производила већа количина жита у рела-
тивно богатијим окрузима, пољопривредници су често морали да
унајме радну снагу, а она није била лако доступна међу локалним
сељацима којима је такође недостајала. Међутим, цена жита је била
и сувише ниска да би пољопривредници понудили наднице које би
привукле мигранте из удаљенијих крајева. У Кључу (североисточна
Србија), 1865. година била је богата кукурузом, али по тренутним
ценама пољопривредници нису могли понудити повољне наднице
145 Љ. Вуловић, „Једна мисао - Како да се помогнемо", Подринске Новине (Шабац)
26. феб. 1906, стр. 108.
146 Алекс С. Јовановић, „Задруга по прописима нашег грађанског законика“, ГСУД,
XXXVI (Београд, 1872), стр. 245.
147 М илићевић, Кнежевина Србија, стр. 1074.

138
 да би привукли раднике из Баната да дођу и оберу га.148 Слабост
тражње није се ограничавала само на ратарство. Виноградарство
је имало велику продају у унутрашњости Србије, али општа при-
тужба била је да су цене вина непривлачно ниске да би неко желео
да се бави извозом. Последично, комерцијални виногради у источ-
ној Србији били су или сиромашни или у опадању.149 Исто је било
и са шљивицима. Воће се могло продати на тржишту уколико би
се дестилирало, али у добрим годинама рода је било у изобиљу и
користило се као сточна храна.150
Зашто је српско рурално друштво средином 19. века органи-
зовало свој привредни живот тако непродуктивно и прихвата-
ло застрашујуће осиромашење као исход? У покушају објашњења
економског понашања сељака значај се мора доделити културо-
лошким препрекама стратегијама прилагођавања. Савременици
се нису двоумили зашто је пољопривреда непродуктивна - сељаци
су били лењи. На обраду земље гледало се с презиром, тврдило се
да се приход могао лакше обезбедити одвођењем свиња у шуму и
њиховом продајом на тржишту него рашчишћавањем и потом об-
рађивањем нетакнутог земљишта. Државни агрономи 1837. године
пожалили су се да су разочарани јер не могу да подстакну сељаке да
усвоје напредније пољопривредне методе. Уместо да се прихватају
посла на време, они су радије пријатно проводили време у крчма-
ма.151 Емотивно се изражавајући, један новинар 1848. године пише о
породицама које трпе због беспосличарења и опијања мушкараца:
„Ја сам лично видео жене са децом у рукама... честе на пијацама како
траже да се њихови мужеви врате из кафане“.152 Држава је и даље
покушавала 1863. године да „подстакне сејање по избору и увођење
бољих пољопривредних алата“. Напоре државе сељаци нису уважа-
вали сматрајући да је „мање мучно и јефтиније одгајати свиње за
мађарско тржиште“ и неузгајати ништа више житарица него што
је потребно за домаћинство.153 Овај систем „који одговара лењим
навикама чисто српског становништва"154 у прошлости им је добро
служио па се они нису прилагодили измењеним сжолностима.
148 АС МФ Е 1866 VIII 2. Бр. 3665 од 31. децем бра 1865.
149 Мкћае1 РаЈаке!, „бегђјаб Ко1е оп 1п1егпаЦопа1 М агкек 1ог бПк ап4 \Уш е 1860-
1890“, АН01, IV (1977), стр. 168-171.
150 Љ убица Трајковић (ур.) Ваљево и околина (Београд, 1956), стр. 47-48; Јакшић,
„Стање земљорадње", стр. 96.
151 М илојевић, Мачва, стр. 32.
152 Чича Срећков лист , 29. мај 1848, стр. 170.
153 РКО РО 78 1882. Сопб. 6р. 18 од 4. маја 1865.
154 РКО РО 198 13. Оа1уе11-ов извештај из маја 1859.

139
 Култура лењости погађала је већи део Западног Балкана. Етно-
лози школе Јована Цвијића повезивали су то са патријархалним
динарским животним стилом. Динарци, тврдили су, поштовали су
херојске и колективистичке ставове и презирали њихове антитезе
- вредности трезвених малих трговаца.155 У Босни, као и у Србији,
„ратнички народ нема никакве склоности према пољопривредним
пословима" и остављао је најбоље обрадиво земљиште за испа-
шу.156 Вратићемо се овој теми у петом поглављу о Црној Гори јер се
тамо проблем испољио у најакутнијем облику.
Објашњавајући малу површину ораница по глави становника,
Владимир Јакшић из статистичког одељења тврдио је на основу ду-
гог састављања међународно упоредиве статистике да:157

Европски сељаци раде готово три пута марљивије него наши,

а амерички барем четири пута; али и без нумеричких доказа
које смо навели, добро је позната чињеница свима нама јасна да
наши пољопривредници нису склони раду онолико колико би
требало да буду, и у томе су сви Срби исти, јер гдегод да живе,
чак их и остали Словени далеко надмашују у том погледу.

Ову изјаву, и пратећу анализу без сумње би, с мало изме-

на, прихватио и Грегори Кларк који тврди да се највећи део јаза
у продуктивности између западноевропске и источноевропске
пољопривредне радне снаге у првој половини 19. века може објас-
нити, не упућивањем на површину обрађиваног земљишта, нити
на пољопривредну технологију, већ разликом у интензивности
рада. Гладни источноевропски сељаци радили су мање и остаја-
ли гладни, продуктивнији сељаци на западу јели су боље и могли
су више да раде.158 Кларк наводи да „људи у ниско продуктивним
областима... или су радили мало или су се мало напрезали кад су
радили... или нам је у противном њихов ментални живот потпуно
стран. Они нису били само људи попут нас, којима се задесило да
им недостају одређени делићи знања“. Овим је готово речено да су
навикли да буду лењи. Кларку би можда пријала чињеница да су и
управитељи на Балкану средином 19. века били сагласни с њим.
Кларково је гледиште да је понашање било повезано с култу-
ром, и да проистиче из моралне економије која је спречавала жељу
појединаца да поправе свој положај радећи више, јер су њихови
155 Владимир Дворниковић, Карактеропошја ЈуГосповена (Београд, 1939), стр. 663Д.
156 ЕДтипД брепсег, Ггагек т Еигореап Тигкеу ш 1850, (Лондон, 1851), стр. 334.
157 Јакшић, „Стање земљорадње", стр. 69.
158 Сге§огу С1агк, „РгосЈисНуИу СгомЛћ млЉои! Тесћтса1 Сћап§е т Еигореап А§пси1-
1иге ће&ге 1850“, ЈесН, ХБУП (1987), стр. 419-432.

140
сународници сматрали такве поступке антисоцијалним. Рурална
Србија уклапа се у овај опис. Њена дистрибуција дохотка на ни-
воу округа била је необично равномерна, са Гини коефицијенти-
ма дистрибуције дохотка по глави становника од 0,07 у сиромаш-
нијим окрузима до 0,28 у богатијим у 1863. години.159 Овај доказ
заједно са претходном расправом о динарском животном стилу
указује на снагу отпора одступању од пастирске привреде иако је
она у опадању.

Регионалне разлике у дохошку шездесеших Година 19. века

Не занемарујући бихевиористичка објашњења, морамо детаљ-

није размотрити тржишне услове који су се на регионалној осно-
ви значајно разликовали. Иако је доходак по глави становника био
равномерно дистрибуиран унутар руралних округа, постојале су
веће разлике у дохотку између округа. У 52 округа за које смо ус-
пели да извучемо податке, доходак по глави становника кретао се
од 274 динара у Тамнави (ова бројка превазилази доходак у већини
градова) до скромних 33 динара у не много далекој Азбуковици.
Ова широка одступања нису одражавала тренутне локалне прино-
се од пољопривреде, већ су у највећој мери била реална јер је Ми-
нистарство финансија покушало да отклони привремене флукту-
ације дохотка из пописа становништва у циљу сачињавања основе
за опорезивање за неколико наредних година.160
Проучавање података из 1863. године открива неколико раз-
лога знатних одступања. Једна од битних одредница регионалних
разлика у дохотку било је имплицитно вредновање рада жена.161
У богатијим окрузима рад жена стварао је 76-90% дохотка наста-
лог радом мушкараца, али у релативно сиромашнијим окрузима
тај број био је 35-62%. У богатијим окрузима, где је маргинални
производ пољопривреде био висок, жене су активно биле укључе-
не у пољопривредне послове, а тамо где је маргинални производ
био низак, њихов рад није био довољно коришћен.
Очигледна разлика такође се појавила у тесту утицаја продаје
стоке на доходак ограниченом на један богати (низијски) и један
сиромашни (планински) округ. У „богатој" Белици 66% породица
остваривало је доходак од продаје стоке, стварајући 177,7 динара по
159 Ра1а1ге1, ,Дига15ег1ма“, табела 5, стр. 84.
160 АС МФ А I 118 из 1864. Бр. 4426 од 27. августа 1863.
161 Како бројке у евиденцијама за приход од рада ни су приписивали појединачним
члановима породице, до закључка се дош ло регресионом анализом.

141
породици од тих продаја, док јеу „сиромашној“ Трнави 31% породи-
ца имало такав доходак и он је износио тек 37,1 динар по породици.
Сељаци у богатијим и плоднијим областима такође су оствари-
вали боље цене за вишкове жита него сељаци у планинским краје-
вима са сиромашнијим земљиштем. Најбољу цену 1863. године
доносио је кукуруз из плодних северних равница, области са при-
родним вишковима, док су цене у неразвијеном планинском југу
биле релативно ниске, без обзира на то што је сиромашније пла-
нинско земљиште додатно отежавало узгој жита. Премда је обим
унутрашње трговине био мали због лоше комуникације, неплодан
југ слао је жито на север да би се задовољила тражња у градовима
коју су богатији пољопривредници са севера одлучили да оставе
неподмирену.162
Цене кукуруза на плодном северу биле су релативно високе,
јер се ово тржиште постепено интегрисало са мађарским (и међу-
народним тржиштем жита), а и због тога што је свињогојство на
северу поспешивало тражњу за кукурузом. Насупрот томе, на си-
ромашнијем југу непостојање места за пласман локалних произ-
вода доводило је до презасићења градских тржишта жита, док је
релативно мали број стоке (посебно свиња којима је кукуруз тре-
бао за исхрану, за разлику од крава и оваца) минимизирао тражњу
газдинстава за кукурузом.
Истиче се, стога, контраст између равничарских пољопривред-
них региона, где је сељацима било уносније да продају стоку на
међународном тржишту него да продају жито, и планинских об-
ласти где је мањак животиња приморавао сељаке да продају жито
упркос ниској цени. Вероватно је порески систем додатно погор-
шавао проблем удаљенијих региона. Како се директан порез при-
купљао по истој стопи по глави становника у свим регионима, за
пољопривреднике из равнице није био проблем продати довољно
стоке да би се измириле пореске обавезе, али фискални притисак
у брдско-планинским областима истискивао је жито - као главни
извор готовине - у количинама које локална тржишта тешко да су
могла апсорбовати. Стога су сељаци из равничарских предела ште-
дели ресурсе да би максимизирали своје пољопривредне капаците-
те, значајно се ослањајући на помоћ жена, и минимизирали повр-
шину под житом, док су сељаци у брдско-планинским областима
орали земљу упркос њеној неплодности, али нису имали довољно
стоке да би жене биле корисно упошљене.
162 РакчеС „Кига1 5егБ1а“, стр. 96-100.

142
 Овакво ишчитавање расположивих података подржавају ем-
пиријски докази из Игњићеве студије о удаљеној планинској обла-
сти Ужица. Он је записао да ниске цене стоке и пољопривредних
производа у касним шездесетим годинама 19. века „нису последи-
ца велике производње, већ пре мале потрошње и потребе произ-
вођача да плате порезе и друге разрезе“.163

Ушицај шржишша

Да резимирамо, у низијама је било нерентабилно сејати жито

када је земљиште могло да се користи у сточарској привреди. У пла-
нинским областима пољопривредници су продавали жито пошто
није било стоке, али висок трошак његове производње и ниска цена
коју је жито доносило обесхрабривали су сваку оријентацију на тр-
жиште веће од оног које им је омогућавало плаћање пореза.
Маргинално, све већи број сељака, чак и на плодном северу,
морао је да нађе алтернативе продаји стоке како би избегао да буде
отеран у неимаштину или исхрану без меса. Током касних педесе-
тих и раних шездесетих година 19. века, било је много притужби на
задуженост сељака. Задуженост се најчешће објашњавала као неиз-
бежан пратилац слома натуралне привреде. Сељаци, тврдило се, све
више су увођени у готовинске односе у којима нису имали искуства.
Они су могли бити увучени у дуг прекомерном авансном продајом
усева, а потом принуђени да позајме да би надокнадили мањак како
би обезбедили да сами преживе. Погрешне процене ове врсте заси-
гурно се могу документовати. У Шабачком округу 1866. године, цене
жита у време жетве биле су тако привлачне да су људи „желећи да
дођу до нешто новца што је пре могуће“, остајали с количином хране
која је била недовољна да се прехране до следеће жетве.164
Треба, међутим, бити опрезан приликом објашњавања порас-
та задужености сељаковим све лакшим стицањем готовине. Ко-
мерцијализација је такође давала могућност да се угаси постојећи
дуг који се био нагомилао како је доходак из традиционалних из-
вора (то јест, стоке) нестајао. Настајући проблем дуга претходио
је расту спољне трговине житом и та трговина га је, далеко од по-
горшавања дужничких проблема, ублажила. Извештај из Врачара
1861. године објаснио је да је задуженост сељака расла „у година-
ма од када је почела новчана криза“. Ово се вероватно односи на
163 Стеван Игњић, Ужице и околина, 1862-1914 (Т. Ужице, 1967), стр. 75.
164 АС МФ Е 1867 VIII 137, Поцерина срез, 6р. 64 од 3. јануара 1867.

143
финансијску кризу из 1857. године, на коју је Аустрија реаговала
интервенишући код увоза стоке из Србије. То је довело до кризе
ликвидности села у Србији, што претходи било каквој тенденцији
ка монетизацији усева - тврдило се да је у судове послато 34.000
спорова, од чега се 24.000 тицало неплаћених дугова.165 Али, „људи
су реаговали на стање презадужености“, писао је врачарски срески
старешина, „делимично по савету власти, али више по својој вољи,
сами отплаћујући своје дугове, па су током неколико година по-
бољшавали своју пољопривреду..." У 1861. години кукуруз се са-
дио не само за потребе домаћинства и за исхрану животиња, већ и
за производњу вишка за продају. „Ове јесени народ се није нимало
опуштао, већ је ове године тражио добитак садећи жито, садили су
већу количину.1'166 Постоји сумња да ли су такви покушаји могли
значајније ублажити притисак растуће задужености јер су цене и
даље биле ниске да би жито постало привлачан тржишни усев - а
вишкови су пре били непланирани резултат обиља. Поново, 1861.
године у Смедеревском округу - који је уживао у релативно јед-
ноставном приступу тржишту, лоша берба делимично се приписи-
вала суши, али је „народ, награђен богатом бербом 1860. године, у
одређеној мери пропустио да посеје озимо жито на време“.167
У годинама након пописа 1863. године, убрзао се до тада спор
темпо укључивања на тржиште. У суседној Мађарској пољопри-
вредна производња почела је да се уједињује са тражњом европ-
ског тржишта. То је повукло цене на горе и довело до тога да су
трговци увећали залихе производа из приступачнијих области Ср-
бије, подижући цену тих производа приближно нивоу на светском
тржишту. Морали су далеко да потежу. Србија је 1829. године била
„вероватно најјефтинија земља у Европи. Она је чак јефтинија и од
јужне Мађарске, а то много говори.“168 И у Мађарској, и у Србији
пролазни врхунац извозне активности достигнут је 1868/69. годи-
не када су се високе цене подудариле са богатом локалном бербом,
али, Комлош истиче да је ова изузетна конјуктура само прекину-
ла постепеније убрзавање које је почело средином шездесетих и
трајало до средине седамдесетих година 19. века, након две деце-
није стагнације.169 Жито је напокон потекло на извозна тржишта у
165 Производне снаге, стр. 5
166 АС МФ Е 1862 V 101. Бр. 3383 од 31. децем бра 1861.
167 АС МФ Е 1862 V 101. Бр. 934 од 1. фебруара 1862.
168 Ото Дубислав пл. Пирх [у о п Игесћ], Путоване по Србији у Години 1829, тр.
Д. Мијушковић (Београд, 1983), стр. 56.
169 Јоћп Кот1о8, Тке Нак$киг$ Мопагску а$ а Си$1от$ ЈЈтоп (П ринстон, 1983), стр.
75-78.

144
 количинама које су се брзо повећавале и по историјски повољним
ценама. Између 1862. и 1865. године и између 1872. и 1875. годи-
не српски извоз пољопривредних производа порастао је за 95% по
вредности - дакле, општи пораст цена од 42% довео је до повећања
залиха од 37%.170
Овај пораст српске трговине мало дугује унутрашњим снага-
ма, српском привредном, демографском или друштвеном систему.
Ублажавање граничних формалности у Београду и побољшање
унутрашњих главних саобраћајница олакшало је ширење тргови-
не,171 али та кретања била су од мањег значаја. Суочени са озбиљ-
ним притисцима да одступе од ранијег привредног стила живота
и сагледавши нове и привлачније трговинске могућности, српски
сељаци, барем у плодним равницама, реаговали су позитивно,
иако колебљиво, на јачи трговински подстицај.
Ипак, остаје нејасно зашто та реакција није била снажнија.
Понуду није „гурао“ растући притисак насељавања, нити растући
порези. Одиста, ценовна еластичност понуде била је мања од је-
диничне, а областима које су највише претрпеле од демограф-
ских притисака и терета непосредног опорезивања недостајао је
приступ међународном тржишту. Поред тога, приход од опорези-
вања грађана опао је од почетка шездесетих до средине седамдесе-
тих година 19. века, изражено по глави становника, посебно ако се
узме у обзир инфлација извозних цена, па је пореска политика, ако
ништа друго, смањила подстицај за монетизацију усева.172
Пољопривредницима је била потребна боља тржишна инфра-
структура, они су остали зависни од приступа малим градским
тржиштима на којима су локални трговци куповали производе у
малим количинама да би их онда даље продавали. Изолованим, де-
лимично због лоших комуникација, а делимично због рестриктив-
них политика државе, сељацима је било тешко да пронађу купце
за производе који се нису могли превозити на леђима стоке. Још
1823. године сељаци са Космаја послали су молбу књазу да допусти
једном трговцу да тргује у њиховим селима, што би им омогући-
ло да своје вишкове претворе у новац.173 Већина тржишта жита
била су локална и лако би се презаситила, па су постојали велики
међуградски диспаритети у ценама жита. „Шпекуланти“ су почели
да користе прилике за извоз, али су били потребни пословни људи
170 Видети табелу 1.8. у Ра1а1ге1, Л ћ е шДиепсе о ! с о т т е г се " , стр. 37.
171 Јединство (Београд), 10. септембар 1872, стр. 401.
172 Ра1ајге1, „Рхбса1 ргеббиге".
173 Дробњаковић, „Космај“, Српски етноГрафски зборник, ХБУ1 (Београд, 1930), стр. 49.

145
који би искористили потенцијал укључивања Србије у европски
систем трговања - српски бизнисмени показали су мало иниција-
тиве и били су задовољни да учествују као посредници (калаузи) у
име увозника.174 Али, на србијанским тржиштима у шездесетим и
седамдесетим годинама 19. века било је активно неколико великих
трговаца житом,175 и много више жита и других производа мог-
ло се производити за извоз да су пољопривредници успоставили
боље односе са трговцима.
Ова динамична улога посредника могла је бити од пресудног
значаја за уновчавање сеоских производа. Интеграција Србије на
међународно тржиште производа није била ограничена на жито.
У шездесетим и седамдесетим годинама 19. века забележен је и
развој трговине која се заснивала на роду шљиве. Вредност извоза
шљива порасла је практично од нуле почетком шездесетих година
19. века, да би превазишла вредност извоза жита до краја нашег
периода. Да би се зарадило од бербе, шљиве су се морале суши-
ти на диму како би се добиле суве шљиве, техником која није из-
ворно из Србије. Трговачка оштроумност, финансијске вештине и
техничко знање који су оживели извоз сувих шљива нису дошли
од локалних трговаца, већ од бизнисмена имиграната из Босне где
је ова трговина била раније успостављена. Прецизније, трговину
сувим шљивама прво је развило предузеће „Крсмановић Паранос",
а многа друга имена која су била активна у првим годинама трго-
вања била су блиско повезана са овим пионирским предузећем.
Области у којима се узгајала шљива имале су слабији приступ
на извозно тржиште од оних у којима се могао створити вишак
жита. Па, без иницијативе и организације коју су дали Паранос
и Крсмановић, спорно је да ли би се тако енергично искористи-
ло преобиље шљивика у Србији. Извоз пекмеза од шљива почео
је убрзо након трговине сувим шљивама и поново је био резултат
спољњег интереса за Србију као за извор залиха. Тимови произ-
вођача пекмеза који су путовали по српским селима током се-
зоне брања углавном су били састављени од страних радника,
а финансирала су их и контролисала производна предузећа из Бу-
димпеште176. Поента која је овде наглашена јесте да иницијатива
није настала локално - у почетним фазама повезивала се са ини-
цијативама споља, чија је динамичност у супротности с пасивно-
шћу постојеће трговачке класе.
174 Боривоје М. М иленковић, Економска историја , стр. 97-98.
175 ЊШ ., стр. 97.
176 Мкаће1 Ра1а1ге1, „Мегсћап! ЕШегрпбе апД 1ће В еуе1ор теп( о ! 1ће Р1ит-Вабе<1
ТгаДеб т бегНа, 1847-1911“, Есопотк Ш$(огу Кеугеш, XXX (1977), стр. 590-599.

146
 Слично томе, скок тражње свиле који је пролазно захватио
српске произвођаче током истог периода, не дугује ништа домаћој
иницијативи и у потпуности је био резултат грозничаве потра-
ге увозника за незараженим јајима свилене бубе. Каснији скок
тражње вина у осамдесетим годинама 19. века био је сличан, мада
у оба ова случаја, када би увозник изгубио интерес за Србију као
маргинални извор залиха, унутрашње мреже које је створио би се
распале и трговина би се брзо умањила на ниво потреба локалних
предузећа.177
Пораст извоза пољопривредних производа није окончао про-
блем задужености јер, како су се сељаци све више ослањали на
зараде од житарица, лоша берба могла је гурнути цела села у руке
зеленаша.178 Ипак, нада с којом је говорио врачарски срески старе-
шина 1861. године, тврдећи да би продаја жита могла ублажити за-
дуженост, сада су имале разумне изгледе да буду остварене. На при-
мер, одличан род кукуруза у Јасеничком срезу Крагујевачког округа
1868. године омогућио је сељацима да значајно смање дуговања која
су били уговорили ранијих година,179 премда је ово благостање де-
лимично било последица срећних околности да је пораст цена био
праћен обилном бербом. У Јасеници, тај најрентабилнији род ку-
куруза обран је упркос смањеној сетви, док је у Јадарском округу
јесења сетва 1868. године (за бербу 1869. године) била смањена „јер
је година била врло плодна у свему и они нису лако могли да на вре-
ме заврше с летњим усевима, а када су то учинили, после тога су се
бавили печењем ракије и другим пословима.“180
Ту и тамо, сељаци су активније реаговали на нове услове. У Ра-
синском срезу Пожаревачког округа 1863. године задржана су заста-
рела оруђа, али „народ видевши из године у годину да их марљив
рад и темељно обрађивање обогаћују и награђују, вредније раде и
бацају више семена у земљу, као што су заиста учинили ове године“.
Оваква побољшања стално су вршена током претходних пет година
и оранице су добро ђубрене (што је била реткост у Србији) „па чак
и слабије њиве могу донети род“.181 У Неготинској крајини сељаци су
1866. године „купили лагане гвоздене плугове донете из Аустрије и
њима орали и са добрим семеном“.182У Крагујевачком округу, народ
је „радио у пољопривреди много боље него у претходним годинама
177 Ра1аке1, „бегЈлав Ко1е“, стр. 177,181.
178 Светозар Марковић, Цепокупна дела (Београд, 1912), II, р. 50.
179 АС МФ Е 1869 ХШ -1. Бр. 40 од 3. јануара 1869.
180 АС МФ Е 1869 XIII-1. Бр. 7111 од 31. децембра 1868.
181 АС МФ Е 1864 У1-7. Бр. 676 од 4. фебруара 1864.
182 АС МФ Е 1867 УШ -137. 119 Бр. 3737 од 31. децем бра 1866.

147
и посејао је више пшенице и жита него раније“.183 Интересантно,
жива тражња за кукурузом у суседној Гружи такође је навела сеља-
ке да свиње хране са што је могуће више жира - последично, „на-
род је приметио да је много паметније очувати и стварати шуме,
него што се то чинило до пре неколико година“.184 У фрагменту из
Милићевића, о задужености и неимаштини у Поморављу, који је
претходно цитиран (датирано 1876. године), проблем дуга је раз-
матран у прошлом времену. Он даље каже, „али они [сељаци] по-
тврђују да су сада излечени од те болести". Према Милићевићу,
задуженост села била је морално питање па он оставља утисак да
је „лек“ означавао повратак на аскетске моделе потрошње из про-
шлости који су искључиво били финансирани продајом стоке, а не
„шпекулацијом" житом. Али, с обзиром на трендове производње у
то време, чини се вероватним да су се моравски сељаци раздужили
продајући више жита (и по већим ценама), не враћајући се на на-
туралну производњу.
У ствари, Милићевић је био сведок структуралног заокрета у
економском понашању, српског пандана економског препорода,
Бугарске пре ослобођења. У Србији, међутим, то је био искључиво
пољопривредни феномен без индустријске компоненте. Стари ста-
вови о неморалности продаје жита или товљења стоке њиме посте-
пено су у равничарским пределима уступали место вредностима
мање херојске, а више трговачки свесне културе. Шабачки сељаци,
који су раније те активности сматрали нечасним, научили су боље
од било ког другог да се прилагоде променљивој трговачкој реал-
ности у том периоду185.
Пораст трговине шљивама географски је проширио раст трго-
вине јер је узгој шљиве био најинтензивнији у областима са орани-
цама нижег квалитета, карактеристичним за бреговиту земљу. Кад
би се род успешно продавао, давао је принос по хектару већи него
првокласне оранице. Поред тога, када се осуше, шљиве су се много
лакше транспортовале него жито јер је вредност по јединици те-
жине била око 2,5 пута већа. Тако је узгајање шљива представљало
замену за интензивније коришћење ораница. Највеће користи од
процвата трговине шљивама имале су области „средњег дохотка“,
у центру и на западу земље, где се до благостања лакше долазило
него да је уновчавање зависило само од жита и стоке.186
183 АС МФ Е 1869 ХШ -1. Бр. 5098 од 31. децем бра 1868.
184 АС МФ Е 1869 X III-1. Бр. 23 из јануара 1869.
185 Вуловић, „Како да се помогнемо".
186 Ракјге!, „РНт-Базес! 1гас1е8’“ стр. 586-590.

148
 Замах трговине дошао је и до сиромашнијих и удаљенијих де-
лова Србије, али с мање снаге. Ужички округ, на пример, лежи на
јужном рубу појаса узгоја шљива и имао је озбиљнијих транспорт-
них проблема, док су сушни исток и југоисток земље били неодго-
варајући за узгој шљиве. Конјуктура из периода 1863-1875. године
продрла је до југа, као и до севера. Чак је и Ужице осетило нешто
од „златног доба“, захваљујући извозу говеда187, али најранији по-
даци о извозним правцима из 1880. године показују да су извоз
жита, говеда и свиња и даље веома концентрисани у Подунављу и
доњем Поморављу. Дакле, процват извоза вероватно је проширио
привредни јаз између сиромашнијих и богатијих делова земље;
како је сељак из Ужица обавестио Милана Милићевића: „Ово није
Шумадија где је подрум куће испуњен бурадима - пре ће бити да је
реч о неколико на једном месту груписаних пастирских станишта,
без много чега око њих. Цело село би се могло преселити до подне-
ва“.188 С тим у вези, током похода од 1876. до 1878. године, војни-
ци из Шапца стационирани у брдовитом крају око Ивањице, близу
отоманске границе, грешком су заменили уџерице локалних сеља-
ка за пластове сена и срушили их да би себи направили простирке
за спавање. На њихово запрепашћење, „уплакана деца су изашла и
молила их да им не уништавају домове“.189 Представник из Ужич-
ког округа у скупштини тешко да је претеривао када је 1878. године
тврдио да „нема сиромашнијег среза од Раче у Ужичком округу.“190

Увозна шрговина

У годинама процвата, обим увоза требало би да расте брже

од обима извоза јер снаге које су довеле до тога да цене домаћих
пољопривредних производа конвергирају нагоре ка ценама које
су преовладавале на међународном тржишту, требало би, у супро-
тном, да доведу до тога да цене по којима се индустријски произ-
води продају у земљи конвергирају надоле ка нивоу на светском
тржишту. Постоје докази да се размена заиста побољшала. Нес-
талне царинске класификације и јединице отежавају утврђивање
коначних серија увозних цена, али узорак роба приказан у табели
4.1. понаша се, мање-више, на предвидљив начин.
187 Игњић, Ужице, стр. 74.
188 М илићевић, Кнежевина Србија, стр. 626-627.
189 Срета А. Поповић, На мирисноме Златибору, 3. издање (Београд, 1908), стр. 57.
190 Игњић, Ужице, стр. 74.

149
 Узорак је сувише мали да би се установио прецизан тренд увоз-
них цена, али чак и најинфлаторнија од тих роба, шећер, поскупела
је много мање него 41,6%, колико су порасле извозне цене, док су
цене метала очито падале. Дакле, суштина привредне револуције
од периода 1862-1865. године до периода 1872-1875. године, било
је снажно побољшање услова по којима су пољопривредници тр-
говали, што их је подстакло да уновче производе који до тада нису
били вредни утрживања.

Та6ела4.1. Србија. Увозне цене производа изузорка (1863-1875)

1863 1864 1865 1872 1873 1874 1875

Гвожђе 2,80 3,43 н.р. 3,26 2,46 2,40 2,50
Бакар 25,96 27,89 21,75 18,71 20,02 21,40 20,42
Олово 3,38 5,19 н.р. 4,27 4,13 4,10 4,12
Шећер 6,55 6,99 6,00 8,17 7,39 6,50 6,78
Шалови 25,37 51,74 25,75 28,13 28,44 28,39 28,39
Извори: Међународна трГовина, годишња статистика, објављено у Државо-
пису Србије. Бројке за 1863. годину појављују се у том II, стр 90-115; за
1864. и 1865. у т о т III, стр. 1-46; за период 1872-1875. године као том X.
(јединице: гроши по оки, шалови по кутији).

Користи од унапређења односа размене било је потребно фил-

трирати до произвођача уколико се желело да он на њих реагује.
Сељаци су се суочавали са готово једнаким тешкоћама у замењивању
свог новца за робу широке потрошње, као и у проналажењу купаца
за своје вишкове. Сеоске продавнице су биле неопходне, али држа-
ва, подстакнута страхом од задуживања села, али и интересима град-
ских трговаца и занатлија, ограничила је њихово ширење. Под Ми-
лошевом влашћу, сеоским продавницама невољно су даване дозволе
за трговање, али само основним потрепштинама, и биле су толико
високо опорезоване да је отворено тек неколицина продавница.191
Али, изненада су пословни људи почели да обраћају пажњу на села
због њиховог потенцијала као потрошача. Њихово растојање од гра-
дова, и физичко и психолошко, значило је да би се добар посао мо-
гао водити уколико би се бринуло о тражњи неопскрбљене провин-
ције. Чак и богата села у Белици и Подунављу, у време пописа 1863.
године, била су готово без продавница, чак је и кафана било мало.
191 Тихомир Ђ орђеви ћ, Србија пре сто Година (Београд, 1946), стр. 150; Вучо, Распа-
дање, I, стр. 323ДГ.

150
Али, табела која се заснива на одговорима из пописа 1883. године,
где је питано о локацији сеоских продавница и датуму њиховог от-
варања, добијене су следеће непотпуне информације о сеоским про-
давницама које су постојале 1883. године, према датуму отварања:192

1853 1
1864-1867 5
1868-1870 24
1871-1874 17
1875-1879 8
1880-1883 18

Узимајући у обзир вероватну краткотрајност таквих предузећа,

чињеница да је две трећине продавница које су остале до 1883. го-
дине било основано током процвата између 1864. и 1874. године,
представља доказ растућег просперитета села у време успона трго-
вине. (Касније опадање такође указује на њихову пролазност.) Та-
бела је непотпуна јер отварање неких продавница није датирано,
а из многих области нису стигли одговори на анкету. Да се при-
метити да је готово половина тих продавница била у Пожаревач-
ком округу, једном од најплоднијих и најбоље повезаних региона
у земљи. Рурална трговина се спорије пробијала у унутрашњост и
малобројне продавнице у јужним деловима биле су новијег датума
од већине оних у околини Пожаревца. Те продавнице поспешивале
су растућу тражњу од стране нових богатих пожаревачких сељака.
У непосредном окружењу града, тврдило се да је свако село доби-
ло продавницу нечега (и у том су случају напред наведене бројке
потцењене). Даље, ове продавнице су стварале тражњу, која је при-
родно наилазила на неодобравање. Сељаци из Хомољског округа
жалили су се да сеоске продавнице наводе младе људе „да краду
храну из својих домова да би купили бескорисну јефтину робу у
продавници“.193 Срески старешина Моравског округа је писао:194

Дошао сам до закључка да су сељаци наклоњени сеоским про-

давницама под условом да оне продају робу која је неопходна
сељаштву, као што су со, гвожђе, колонијални производи (то
јест, шећер, зачини, пиринач и тако даље), пољопривредна оп-
рема, али да треба ограничити продају све друге робе, као што

192 Прилагођено на основу: Вучо, Распадање, I, табела која је окренута ка стр. 330.
193 ЉШ„ стр. 332.
194 Њг4.

151
 су тканине уопште, прстење, минђуше и сличне трице које ква-
ре људе, нарочито жене, јер их оне купују, иако немају стварну
потребу за њима, већ само да би их могле показивати другима.

Природно, оваква осећања, казана речима сељака, била би из-

ложена оштријим замеркама градских трговаца да их те продавни-
це коштају посла и занатлија који су се плашили да је већина онога
што продају сеоске продавнице, посебно трице, била увозна роба.
Ново богатство сељака проширило се на нешто што је много
више од украса на женским ушима - од почетка шездесетих до раних
седамдесетих година 19. века на Србију је вршена мирна инвазија
све већег броја радника миграната. Они су углавном долазили из
Македоније, западне Босне и Бугарске и бавили се изградњом сеос-
ких кућа у релативно богатијим северним селима. Број тих радника,
на које се Светозар Марковић жалио да су земљу лишили „новца“,
а локалне раднике надница,195 процењен је на 5 хиљада у 1863. годи-
ни, а њихове репатриране зараде на 50.000 фунти стерлинга. До 1872.
године њихов број се вероватно учетворостручио јер су њихове еви-
дентиране зараде порасле на 200.000 фунти. (Француски извештај из
исте године њихов број процењује на невероватних 80.000.)196 Овај
прилив одражава оживљавање сеоских тржишта током тог периода.

Трендови иољоиривредне ироизводње 1859-1875.

Табела 4.2. приказује по секторима удео пољопривредне произ-

водње у БДП Србије између 1859. и 1875. године и процењује укупан
тренд њене вредности по глави становника. Постојала је тенденција
да се производња преоријентише од сточарства јер је удео животиња
и животињских производа опао са 50% у 1859/60. години на 46% у
1874/75. години. С обзиром на јаке притиске на сточарство са стране
понуде, овај заокрет није био довољан да врати производњу по гла-
ви становника на крају периода на ниво у 1859/60. години, упркос
опоравку који је уследио током периода 1864-1866. године. Проспе-
ритет касних шездесетих и раних седамдесетих година 19. века био
је, дакле, мање последица пораста продуктивности оствареног тих
година, а више побољшања односа размене који су омогућили да
потрошња порасте у односу на производњу. То објашњава зашто се
показало да је просперитет тог периода био пролазан.
195 С. Марковић, Целокупна дела , II, стр. 50, 70, 74.
196 СВС Србија 1863, стр. 239 и 18726, стр. 343; ААЕ ССВ т. 5 депеша датирана 30.
децембра 1872.

152
 Табела 4.2. Секшорска иољоиривредна ироизводња (1859-1875)

милиони динара по константној вредности

динара
из 1910. године

<и оЗ
<и *
гб « * 3 а-
св
X
8н
о
2«
«
8
Н
О
М 3
04
СЗ
г>
43
Оч
О
X
О | 1
X
« § о
«
3 || н
3 «
о
3
>*.
(2 X & * >. & * К
Ј| о н
> К о
1859-1860 33 59 49 34 7 181 186
1861-1865 33 55 52 35 8 183 177
1866-1870 35 56 58 41 9 199 175
1871-1875 37 60 61 45 9 212 176

Извор: видети БАЛКСТАТ.

Градска иривреда

У градовима је 1863. године живело свега 7% становништва

Србије. Ниво урбанизације био је још нижи него што би се мог-
ло претпоставити на основу обима трговинске активности у сели-
ма, коликогод да је она била скромна. Главни разлог био је што је
највећи сектор извозне активности, трговина свињама, једва допр-
ла до српских градова. Организовали су је углавном трговци из
Мађарске који су робу доносили директно од произвођача, обично
преко Срба који су радили за провизију. Осталим врстама стоке
трговало се на вашарима, више него на урбаним тржиштима, и на
тим вашарима обављао се највећи део трговинске размене са сели-
ма. Градски мајстори су се на то непрестано жалили јер су пружали
могућности трговачким путницима и нешколованим занатлијама
да одбију муштерије од њихових продавница.
Упркос великом обиму трговине која их је заобилазила, градо-
ви Србије били су бројни, премда највећим делом врло мали. Њи-
хов велики број охрабривале су власти у науму да их користе као
начин вршења политичке контроле над руралним областима.197
Градско становништво, у просеку, било је богатије од сеоског,
с просечним приходом од 182 динара у односу на 112, колики је био
просечан приход сељака. Међутим, модусни градски доходак био
је испод оних у оближњим руралним областима, а градски про-
сек подизало је присуство писмених класа, чиновника и трговаца.
У једном случају, у Горњем Милановцу (основаном педесетих година
197 Бранислав Д. Којић, Варошице у Србији. XIX века (Београд, 1970), стр. 4-6 .

153
19. века)198 36% градског дохотка налазило се у рукама људи на др-
жавном платном списку, па је највећи део послова које су обављали
занатлије и трговци био рађен за потребе те чиновничке класе.
Међутим, Горњи Милановац представља екстреман пример
градске зависности од државне потрошње. У четири друга рела-
тивно богата града чији су регистри анализирани, чиновничке пла-
те нису превазилазиле 15% укупног дохотка, па је већи део посла
морао зависити од понуде робе селима и, у мањој мери, од набавке
пољопривредних производа од чега је део потом извожен. Ове две
функције често су биле спојене, по моделу породичне трговине-
складишта, где су сељаци узимали робу на кредит и исплаћивали
је поравнањем у натури. Трговина је била сезонска и јављала се с
прекидима и градови би оживљавали само на пијацама недељом.
Градска елита састојала се од чиновника и имућнијих трговаца
и управо су трговачке породице обезбеђивале образован кадар који
је држава регрутовала у административне и судске службе. У трго-
вини, биле су нејасне разлике између трговине на велико и трговине
на мало, осим у Београду где су трговци из провинције набављали
највећи део залиха. Другде, разлика између продавница била је мала,
иако је постојала појмовна разлика између трговца, који продаје
„индустријске производе" као што су завесе и метални производи, и
бакалина, који се специјализовао у колонијалним производима као
што су пиринач, шећер, кафа и остале некварљиве намирнице.
Као релативно имућна група, трговци су држали највећи део
земљишта у административној области својих градова. На при-
мер, у Јагодини, просечан трговац имао је 3,5 хектара земље у по-
ређењу са просечном урбаном главом породице са 0,96 хектара.
Последично, трговци су држали 38,5% градског земљишта, иако су
чинили тек 10,6% домаћинстава. Земљиште које су држали трго-
вци углавном су биле оранице, као допуна трговини, посебно то-
вљењу животиња. У мањим градовима где је обрт робе био доста
спор, вођење продавнице често је било допуна послу комерцијалне
пољопривреде.199
У свим градовима највећи део становништва састојао се од за-
натлија, њихових породица и запослених. Најчешћи занати били су
кројачки, обућарски, ковачки и столарски. Занатлије су биле сиро-
машније од трговаца. Малобројни су, осим кројача који су такође
198 Ж ивадин М. Стевановић, Постанак и развитак ГорњеЈ Милановца (Чачак,
1968), стр. 14.
199 К. В., „Из историје трговине. Земљ орадници и трговци", Нова трГовина (Београд)
април 1952, стр. 307.

154
 често били трговци сукном, поседовали доста имовине или су за-
пошљавали више од једног калфе. Ретко су били високо обучени
и пливали су између различитих професија. Ово уопштавање ис-
кључује градове Нишког пашалука, још увек у отоманским рука-
ма, где је трговачко и производно окружење било слично оном у
Бугарској. Због тога, након припајања Србији, овај регион је био
урбанији и више специјализован за трговину од остатка земље.
Градови, посматрани као целина, расли су брже од укупног
становништва. Иако их је заобилазио највећи део међународне тр-
говине која је брзо напредовала, она је барем нудила становници-
ма градова све више послова размене, док је повећано убирање по-
реза имало сличан ефекат јер се чиновничка класа повећавала. Као
јединице производног занатства, међутим, они би били осетљиви
на повећање екстерне конкуренције. Лоше комуникације су 1863.
године и даље штитиле градске мајсторе од увозне конкуренције
због чега су они производили низ неефикасно израђених произво-
да у малим количинама. Они су били додатно заштићени високим
маржама на увозну индустријску робу које су надокнађивале њи-
хов спори обрт.200
Пораст трговине у шездесетим и раним седамдесетим година-
ма 19. века изложило је притиску производно занатство. Приходи
од заната су се смањивали, јер је извозна тражња подизала цену
сеоских пољопривредних производа, док је њихова могућност да
остваре одговарајуће повећање цена била ограничена ценовном
стабилношћу увозних производа. Како је увоз растао као одговор
на пораст руралне тражње, са становишта занатлија изгледало је
да страни конкуренти покушавају да их униште заводећи њихове
потрошаче у селима лошом робом с ниским ценама. Услови раста
вероватно су одложили прилагођавање, али то је рецесију која се
ближила учинило јачом. Симптоми тешкоћа били су очити у из-
вештајима о чланству еснафа за 1879. годину - у свим градовима
извештаји су укључивали напомене, као она за Београд где је на-
ведено да постоји 75 мајстора јорганџија, од којих је радило само
37. У Смедереву, четворица од 20 мајстора кројача су и даље ради-
ла, у Ужицу половина обућара и четвртина опанчара престало је
да ради, а девет од 30 седлара је баталило посао. Неки од њих су се,
без сумње, пензионисали, али остали су покушали да пронађу ал-
тернативне начине стицања средстава за живот, попут осам од 24
обућара из Алексинца који су се „због застоја у трговини бавили
другим пословима“. Извештаји из Горњег Милановца, Крушевца,
200 „Наша трговина", Шумадинка, 1856, бр. 20, стр. 156.

155
Кладова и Великог Градишта садржали су маргиналије које су при-
чале исту причу о опадању, па се невоља градских занатлија веро-
ватно осећала широм земље.201

Тексшилна ироизводња

Просперитет између 1863. и 1875. године није дао никакав под-

стицај комерцијалној текстилној производњи. Институционал-
ни оквир и расположивост фактора у привреди нудила је мало
подстицаја за производњу текстила, осим за личну потрошњу у
домаћинству. Тако је земља практично била лишена протоиндус-
тријских темеља за пораст производње великих размера. Неке де-
лимично механизоване фабрике текстила добиле су државно одо-
брење и помоћ, али су биле једнако неуспешне.
Прва „фабрика“ у Србији основана је 1852. године на држав-
ној својини у Топчидеру, у близини Београда. Српски државни
чиновник, Атанасије Николић, убедио је своју владу да му позај-
ми 19.000 аустријских флорина да претвори воденицу у фабрику
ћебади и финог црног штофа. Радећи углавном по државним на-
руџбинама, он је користио осуђенике као радну снагу и комби-
нацију ручно и на воду покретане опреме. У фабрици се ткало на
ручним разбојима. Предузеће је добијало државне поруџбине, али
није успевало да их ефикасно испуни. Трајни мањак хидроенергије
довео је до тога да се она допуњавала сувачом коју су покретали
волови. Квалификовани радници довођени су из Аустрије, али,
како су они били сувише скупи да би остали, погон је трпео због
неодговарајућег техничког надзора. Датуми испоруке нису пошто-
вани, предузеће је правило губитке и није могло да подмирује своје
дугове. Од 1859. године до 1862. године, производња је прекинута,
а опрема која у међувремену није украдена, застарела је. Држава је
обновила интерес за обезбеђивање војних залиха након бомбардо-
вања Београда 1862. године, па је овај погон поново ангажован, али
недостатак енергије и даље је узроковао прекиде производње. Не
желећи да расипа новац, влада је одбила да купи фабрици парну
машину а преостала опрема продата је за 100 дуката извесном Сте-
фану Поповићу који ју је однео у Ужице (југозападна Србија) где је
1868. године отворио ткачницу.202
201 АС М НП С Кут. 5 XX II-1.
202 Лепосава Цвијетић, „Фабрика чохе у Топчидеру - Прва београдска фабрика",
Економски Анапи , ХХХ1-ХХХП (1970), стр. 63-82.

156
 Поповић, Београђанин који се био настанио у Ужицу 1863.
године, очекивао је да ће успети због тамошње ниске цене вуне и
због тога што би ток реке Тјетиње могао стално да покреће маши-
не. Природно, он је очекивао (и добио) државну помоћ. У Ужицу и
околини постојала је кућна радиност која је производила памучно
сукно за тржиште,203 па је, како Игњић наводи, обезбеђивала пого-
ну јефтину радну снагу. Али, Ужице није било протоиндустријски
град, иако је имало неколико занатских продавница у којима се
ручно ткало. Слично топчидерском подухвату, Поповићев погон
зависио је од државних меких кредита и војних поруџбина ћебади
јер је на слободном тржишту увоз из Босне подривао његове произ-
воде. Поповић је 1880. године добио монополску концесију (за ве-
лику производњу ћебади), али (као знак да је погон вероватно био
неконкурентан, чак и у односу на локалну занатску производњу)
концесија му није допуштала да захтева затварање занатских про-
давница ћебади.204 Тако, посао је остао нерентабилан, а концесија је
1885. године продата предузећу које је недавно било подигло погон
у Параћину.205 Ужичка фабрика је затворена, а Поповић је постао
руководилац београдске пословнице параћинске фабрике.206

Закључак: иоловична шрговинска револуција

Упркос ниској густини насељености у Србији средином 19. века,

земља је трпела застрашујуће осиромашење, посебно током трго-
винске депресије у касним педесетим годинама 19. века. На триде-
сете и четрдесете године 19. века гледало се као на златно доба јер
након тога ни обрађивана површина, ни стада стоке, нису држали
корак са растом пољопривредне производње.
Тромост којом се необрађивано земљиште преводило у обра-
диво одражавало је ниску граничну корисност производа од жи-
тарица. То је било резултат ниске тржишне цене жита и релативно
високих приноса од стоке, што је сељаке подстицало да земљиште
држе као пашњаке. Ипак, били су под притиском да смање стада
због сече шума. Непостојање сигурних права исхране стоке у шума-
ма приморало је сељаке да пљачкају једни друге. Нестајање храста
и букве лишавало их је хране за свиње током зиме, приморавајући
их или да извезу неухрањене свиње или да кукуруз употребе за
203 Карић, Србија, стр. 696.
204 Игњић, Ужице, стр. 99-102.
205 Видети испод стр. 306-308.
206 М. М. Савић, НиЗ, I (Сарајево, 1922), стр. 218; Каниц, Србија, I стр. 511.

157
 1
њихову исхрану - у првом случају, жртвујући јединичну вредност,
у другом повећавајући јединичне трошкове. Упркос томе, услови
снажне тражње подстицали су раст извоза, а понуда се повећавала
испорукама лакших, мршавијих животиња. Међутим, пораст изво-
за стоке штетио је личној потрошњи пољопривредних производа.
На дуги рок овај процес био је неодржив јер су сељаци морали
да узгајају жито за трговање као и за личну потрошњу. Али, углав-
ном у сиромашнијим деловима земље, где пољопривредници нису
имали стоку коју би продали, жито се производило за тржиште.
Пољопривредници из низија били су увучени на тржиште жита тек
између 1863. и 1875. године када је спајање са спољним тржиштима
окренуло односе размене у њихову корист. Повећана монетизација
села, барем на северу, одржавала се на умножавање сеоских про-
давница које су снабдевале подстицајном робом која је служила за
боље везивање пољопривредника за тржишну производњу.
Ова дешавања у пољопривредној економији, нанела су штету
градским занатлијама јер је прилив увозне индустријске робе наш-
тетио домаћој произвођачкој конкуренцији. Привредна транзи-
ција у Србији била је мање импресивна од оне која се одиграла у
Бугарској јер пораст домаће тражње није успео да подстакне одго-
варајући протоиндустријски сектор. Покушаји са механизованом
производњом нису довели до уштеде у трошковима.

158
 5. БОСН А И ЦРНА ГОРА
ПРЕ 1878. ГОДИНЕ

Западни Балкан пре 1878. године лежао је на периферији ото-

манске моћи. Његова удаљеност од отоманске матице није нашла
противтежу у релативној близини медитеранске цивилизације,
у приобалном појасу Далмације који је контролисала Аустрија.
Гледано с обале, тамна и претећа брда унутрашњости пре су била
граница него залеђе. Динарска зона, од северне Босне до Пинда, у
највећој мери остала је племенска, мозаик патријархалних култура.
У већем делу, Босна и Херцеговина била је отомански вилајет, али
њоме је владала домаћа муслиманска елита чија је моћ од средине
века била мало ограничена отоманском централизацијом. Власт у
необележеном Арнаутлуку, албанским земљама, била је још више
фрагментирана. Стиснута између Босне и Арнаутлука, а одсечена
од Јадранског мора утврђеном аустријском територијом, лежала је
Црна Гора, племенска, православно-хришћанска земља, у којој се
говорило српски - чије је јединство у периодима рата допуштало
њеном народу да влада по сопственом нахођењу. Привредни живот
у овим динарским земљама највише се усредсређивао на планин-
ску испашу, мрачну област балканског кјаро-скура (игра светлости
и сенке, прим. прев.). С обзиром на малобројност савремених из-
вора, најбољи увиди вероватно леже, како је тврдио Карл Касер,
у коришћењу метода историјске антропологије,1и етнографски рад
у овој области представља битан, можда пристрасан, извор исто-
ријских информација.

Босна ире реформе 1851. године

Све док Отомани нису изгубили контролу од Аустроугарске

1878. године, Босна и Херцеговина била је царски гранични појас,
над којим је централна власт имала релативно слабу контролу.
1 Каг1 Казег, „Тће О п § т б о ! Ва1кап Ра1пагсћу“, МоЛет Сгеек 8(исИе$, VIII (1992), стр.
1/37.

159
 Слика 3. Муслиманске жене у Сарајеву

Као и другде, муслиманска елита владала је над подређеним срп-

ско-православним и католичким сељацима. За разлику од већи-
не муслимана у Србији, Бугарској и Грчкој, који су били етнички
Турци или Албанци, већина босанских муслимана били су пото-
мци христијанизованог народа средњовековне Босне и сачували су
већину своје јужнословенске културе, укључујући и језик. Према
Ноелу Малколму, већина становништва предотоманске Босне само
номинално је припадала полуживој босанској цркви и усвојила је
ислам без много отпора током 16. и 17. века. Мањина, предвође-
на фрањевцима, која је пружала отпор, остала је одана својој вери.
Осим у Херцеговини, Срби, православни хришћани, били су за-
немарљиво присутни. Растућу босанску православну заједницу,
тврди Малколм, углавном су чинили имигранти, Срби и Власи
из уже Србије и старе Србије током раног модерног периода. Ове
миграције охрабривали су Отомани да би поново населили ретко
насељене поседе, а тиме што су насељеници били радна снага има-
ли су од њих користи као извора пореза и ренти. Муслимани су
чинили највећу групу становништва у провинцији. Према (опти-
мистичној) рачуници вилајетских власти око 1870. године, они су
сачињавали неких 49,8% становништва.2 Српски извор (који је,
2 Вобма, 5а1пате, 1288 (1871), стр 134-135.

160
супротно, настојао да нагласи бројчану важност српског правосла-
вног становништва) приказао је муслимане са 33,7% 1865. године3,
док је први аустријски попис становништва обављен 1879. године
(пре којег је дошло до велике муслиманске емиграције) забележио
38,7% муслимана.4 Вероватно је да су они раније чинили око 40%
становништва.
Политичка и аграрна моћ била је концентрисана међу 6-7%
муслиманских породица5, али муслимани као целина чинили су
обједињену политичку групу. Велики број муслиманских ситних по-
седника подржавао је или прихватао вођство својих сународника.
Како је моћ централне власти опала током 18. века, босански мусли-
мани све више су сами управљали и видели себе као браниоце по-
следње преостале отоманске границе суочене са претњом хабзбурш-
ког експанзионизма.6 То је ојачало њихову перцепцију себе као војне
касте која је признавала систем отоманске власти пре реформи. Свес-
ни своје различитости од муслимана из отоманске унутрашњости,
они су жудели, како је отоманска држава пропадала, за аутономијом,
попут оне коју су од Порте били добили Египат и Србија.7
Код разматрања извора структурне привредне промене у
унутрашњости отоманске Европе, нагласили смо значај понов-
не централизације и реформе отоманске власти. У Босни, где су
се централисти морали суочити са уједињеном муслиманском
елитом, нови отомански поредак почео је да се заводи тек након
средине 19. века. Међутим, политичко уређење Босне није било је-
дини чинилац због кога није настала привредна револуција бугар-
ског типа. Географија је није обдарила ни природним трговачким
правцима, ни потенцијалним вишковима намирница. Потенцијал
Босне није лежао ни у пољопривреди, ни у ситној индустрији, већ
у индустријској експлоатацији њеног рудног и шумског богатства
које је морало да чека хабзбуршку окупацију.
Контрола над земљишним поседима и неслободним сељацима
представљало је основу муслиманске моћи у Босни и Херцегови-
ни. Малобројни немуслимански пословни људи имали су права на
3 „Статистични податци о Босни, Херцеговини и једном крају Старе Србије",
ГСУД, III (О.С. XX) (Београд, 1866), стр. 226-227.
4 Ог($ска/1$ ипП Веуб1кегипј’$-8(а(Г$Нк уоп Во$теп ипА Неггероута (Сарајево, 1880),
стр. 4.
5 Видети напред, стр. 166.
6 51ап!бгс1 Ј. 5ћа\у 1 Еге1 Кига1 5ћа\у, Ш$(огу о/(ће 0((отап Етргге апЛ МоИет Тигкеу,
II, Ке/огт, КеуоШмп апЛ (ке КерикНс (Кембриџ, 1985), стр. 149.
7 Ахмед С. Аличић, Уређење босанског елајета од 1789. до 1878. Јодине (Сарајево,
1983), стр. 19.

161
I

земљу „али у целом вилајету једва да је било хришћанског сељака

који је поседовао своју земљу и кућу“.8 Те људе, и не мало мусли-
мана, њихови господари сматрали су за производну нижу класу
која је постојала да би одржавала њихове потребе.
Домаћа елита имала је превласт у Босни до 1851. године. Она
се снажно опирала покушајима Порте да успостави делотворну ад-
министрацију. Отоманске реформе биле су осмишљене да потко-
пају стари феудални друштвени поредак, и барем на кратак рок,
тај прелаз би деловао на њихову очиту штету без пружања икаквих
јасних привлачности остатку становништва. Босански муслимани
особито су нерадо толерисали мешање у њихово поступање према
раји, којом су чврсто владали, али према обичајима који су пред-
стављали меру домаће стабилности. Степен у ком су сељаци били
отуђени од својих владара лако је преувеличати. Ахмед Аличић,
највећи стручњак о стању администрације у отоманској Босни,
тврди да су, желећи^а очувају домаћу власт, муслиманске вође ве-
роватно уживале подршку већине становништва.9
Порта није желела да призна аутономију коју су Босанци тра-
жили - напротив, она је тежила да поново стекне контролу над
провинцијом, своју администрацију, своје приходе и своје оружа-
не снаге. Последично, желела је да у Босни, као и другде, сузбије ја-
ничарски одред који је ефикасно контролисао Сарајево, а такође је
покушала и да укине феудалну администрацију како би омогућила
власт својим намештеницима. Пошто су босанске спахије и војни
управници (капетани) претворили царске десетке у своје приват-
не приходе, Босна је, у односу на своје становништво, дозначава-
ла мање прихода центру него било која друга провинција.10 То је
Порти дало снажан подстицај да укине феудалне привилегије.
Босански ајани располагали су оружаним снагама и показало се
да је теже окренути их једне против других него што је то био случај
са ајанима из других провинција. Дакле, Порта је имала тежак зада-
так у поновном потврђивању своје власти. Босанска башибозлучка
народна војска није била нарочито делотворна када би се суочила
са експедиционим снагама из центра, али једна ствар је било умар-
ширати на територију, а друга одржати налог централне власти. На
пример, једна успешна експедиција око 1819. године поставила је не-
поткупљивог Џелалудин-пашу као травничког везира. Он је освојио
целу територију, али за кратко време Џелалудин је био опозван
8 Си5(:ау Т ћ 6 т т е 1 , Ве$скгеИтп§ с1ез УИаје( Вовтеп (Беч, 1867), стр. 147.
9 Аличић, Уређење, стр. 21.
10 бћаш апД 5ћа\у, ОИотап Етргге, стр. 149.

162
 и отрован.11Уследиле су нове успешне експедиције, укључујући Аб-
дурахман-пашину из 1827. године, али његове трупе су се побуни-
ле и он је замењен намештеником који је био попустљивији према
босанским интересима. Између 1831. и 1833. године, под влашћу
Хусеин-капетана Градашчевића, Босна и Херцеговина била је по
већини одлика независна држава12 Чак и након што је Кара Ма-
хмуд-паша поново успоставио централну контролу 1833. године,
моћ босанских елита се мало смањила и „варварска независност је
и даље превладавала“.13
Другде у Отоманском царству, спахилуци су били релативно
лако укинути након што би јаничари били сломљени, али у Босни,
декрет, који је требало да спахије претвори у редовну жандармерију
(уз надокнаду за укидање феудалних права) највећим делом се игно-
рисао. Све до 1851. године већина уживалаца феудалних привиле-
гија над земљиштем и у убирању десетка ослањала се на своја права,
иако су технички она била укинута.14 Правичности ради, међутим,
многе бивше спахије нису примиле надокнаду која им је била обећа-
на,15па нису желеле да се одрекну својих уобичајених претензија.
До 1839. године, борба између централне и власти у провин-
цији тицала се контроле над приходима и оружаним снагама, али
са проглашењем хатишерифа од Гилхане, текућа реформа прене-
ла се на шире питање хришћанских права. Овим је само наглашен
појачан отпор босанских муслимана. Везир реформатор, Тахир-
-паша (1846-1850), озбиљно је покушао 1848. године да спроведе
принципе танзимата, али ајани су сачинили застрашујуће савез-
ништво са српским и црногорским вођама који су видели прили-
ку да одвоје Босну од царства. Босански ајани успешно су се по-
дигли против власти, потврдивши своја права. Још једном, Порта
је покренула војску против њих под вођством Омер-паше Латаса.
Латасове снаге очистиле су Босну, а потом и Херцеговину, кажња-
вајући и смирујући. Омер је тако ефикасно застрашио противнике
да су се сада могле спровести делотворне мере централне власти.
Период пре 1851. године у Босни се, стога, сматра претходницом
реформи. То не значи да су институције остале непромењене током
овог периода. Већину обрадивог земљишта спахије и капетани др-
жали су као феудално добро. Као и друтде, ови људи су све више
11 С. АгђиШшЛ, Негге$оута, ог Отег Раска ат11ке СкпвНап Кекек (Лондон, 1862),
стр. 102-103.
12 Аличић, Уређење, стр. 19.
13 АгћиЉпо!, Негге%оута, стр. 118.
14 Аличић, Уређење, стр. 21.
15 Ј. Де АвћоЉ, Ап ОјЈГаа1 Тоиг Гкгоиф Во$та апЛ Негге%оута (Лондон, 1890), стр. 160.

163
покушавали да претворе своје феуде у земљишне поседе, читлуке,
истовремено задржавајући контролу над сеоским становништвом
под својом управом. Све док су се држали традиционалних права
спахилука, а то значи све до тридесетих година 19. века, за госпо-
даре је било уобичајено да признају доживотне закупе кметовима,
то јест обрађивачима земље. То је наметало обавезу плаћања десет-
ка и закупа од једне дванаестине до једне деветине жетве, у завис-
ности од локалних обичаја, као и одређене уобичајене дажбине и
малу количину услуга у раду за обраду оног земљишта које су др-
жали у великом поседу.16 До тридесесетих година 19. века кметови
су ретко када морали да дају више од једне петине рода. Међутим,
ерозија искључивих права спахилука од стране владе жељне да по-
врати приходе којих се раније одрекла у корист спахија навела их је
не само да своје феуде што је могуће више претварају у читлуке, већ
и да траже накнаду на штету кметова, преко већих услуга у раду и
већег дела пољопривредног производа.17Овај период, посебно годи-
не 1840-1843. и 1847-1850. у литератури се повезују са интензивним
повећањем оптерећења кметова.18
Пошто су се права сељака заснивала на обичају који је био ду-
боко нарушен притисцима реформе и како је танзимат стварао
простор за незадовољство, отоманске власти покушале су да се
позабаве последицама својих фискалних реформи по хришћанске
заједнице. Оне су желеле да ограниче меру у којој су земљопоседни-
ци могли да пребацују веће опорезивање на кметове. Последично,
Тахир-паша је 1848. године основао комисију да у главним цртама
опише основе система аграрних односа који су тада постојали и да
уобличи законски прописану праксу на основу својих закључака.
Постојала су четири карактеристична типа односа. Први су
били слободни сељаци, готово сви муслимани, који су држали своје
мале читлуке. Они су, као и већина других земљопоседника, плаћа-
ли десетак држави и обрађивали земљу радом својих породица или
уз помоћ ангажоване радне снаге. Већи земљопоседници имали су
наполичаре. Уобичајена права закупаца била су толико нарушена
да је ова друга група плаћала земљопоседницима (читлук-сахи-
бијама) између једне четвртине и једне трећине бруто рода који је
преостајао након давања десетка. Ипак, то су били релативно до-
бростојећи сељаци који су имали своје животиње за вучу и семе и
16 РегсИпапД 5сћтШ , Возтеп ипД сИе Негсе$оута ипГег с1ег Уегша11ип$ 0${епекк-1Јп-
%агп$ (Лајпциг, 1914), стр. 301.
17 бсћтШ , Во$теп, стр. 301.
18 Душан Берић, „Проблеми пропадања економског система османског царства у
период 1848-1878“, ИЧ, ХХ 1Х-ХХХ (1982-1983), стр. 370.

164
вероватно чинили до 40% свих обрађивача; таква газдинства била
су доминантна у плодној Посавини.19 Трећи су такође били кмето-
ви који су наполичарили са опремом и семеном земљопоседника
и остајала им је половина онога што би преостало након десетка у
житу и семену.
Четврти, према Тахировом гледишту, у најнеповољнијем поло-
жају, били су обрађивачи чији су земљопоседници непосредно об-
рађивали значајне комплексе земљишта. Ови кметови плаћали су
закуп у раду за своја права на окућницу и ова неплаћена радна сна-
га била је у износу целодневних услуга једног одраслог мушкарца
по домаћинству, што је за домаћинство од око десет чланова пред-
стављало половину првокласне мушке радне снаге.20 Чак и тада,
кметско домаћинство је и даље морало да плаћа десетак на своје
пољопривредне производе, врати земљопоседнику семе и, у завис-
ности од квалитета земљишта, да му да између једне осмине и једне
петине преосталог рода.
Ови системи поделе нису били резултат никаквих посебних
прописаних пракси. Закључци комисије дали су само приближан
и непотпун модел аграрних односа у претходним деценијама с проме-
нама на штету кметова,21 али остали описи не разликују се значај-
но. Темел је саопштио да је кмет, који је свом земљовласнику давао
3-5 дана у раду седмично, такође морао да преда десетак и закуп-
нину у износу једне трећине до једне половине рода.22
Закључци Тахирове комисије довели су до формалног закон-
ског уобличавања другог односа којег је комисија описала као
фиксне основе за будуће уговоре. Наређено је да треба укинути
непосредну пољопривреду читлука где се рад даје уместо закупа
и да је треба заменити поделом рода. По одбитку десетка, трећи-
на или четвртина преосталог ишла би земљопоседнику.23 С та-
чке гледишта многих земљопоседника, ова реформа запретила је
озбиљним губитком прихода. Дошавши уочи муслиманске побуне
1848. године, чини се да је та реформа била један од узрока незадо-
вољства муслимана.

19 И сточна Босна која се граничи с реком Савом. Т ћ 6 т т е 1 , Ве$скгеЊип§, стр. 148.

20 Државопис Србије, III (Београд, 1869), стр. 101.
21 б с ћ т к !, Вовтеп, стр. 301.
22 Тћ6тш е1, Ве$скгеЊип$, стр. 146.
23 Аличић, Уређење, стр. 78.

165
 Босна у доба реформе 18 5 1-18 7 7

Након што је Омер (Омер-паша Латас, прим. прев.) покорио

територију, власти су започеле с трајним програмом администра-
тивних промена. Прва брига била је извући више прихода из про-
винције и коначно угушити преостала права спахилука, који су се
продавали путем јавног надметања. У економској области, најснаж-
нији ефекат поновног освајања вероватно је био у успостављању
реда и сигурности имовине. Ни у ком погледу није било никаквих
побољшања преко ноћи и у Херцеговини су више пута избијали
хришћански немири. Ипак, од шездесетих година 19. века може се
тврдити да је много година заредом преовладавао „најсавршенији
мир“, упркос покушајима словенске штампе да опише и подстакне
револуцију. Сигурност живота и имовине и „слобода од неправ-
де и тлачења“ повољно су се поредили са Србијом или Аустријом
- мада ниједна од ових земаља није нарочито добар пример.24
Принципи танзимата били су признати утолико што су била
призната права хришћана на куповину земљишта и наследници
имања више нису морали да плаћају глобу за улазак у посед.25 Ипак,
Тахирова реформа није спроведена, па је оптерећење закупаца на-
ставило да се повећава и држава, подижући своје захтеве од про-
винције у целини, отуђила је и муслиманске и кметовске фракције.
Мање експедиције су стално слане да би се позабавиле и муслиман-
ским и хришћанским непослушницима. Мере против католика по-
будиле су интерес Аустроугарске који су подстакли католичке по-
буне у Херцеговини. Нови подстрек за хришћанска права оживео је
уставни закон, Хатихумајун (1856), и навео Босну да 1859. године ус-
воји посебан земљишни пропис, Саферску уредбу. Њоме се настоја-
ла спровести уредба Тахир-паше из 1848. године, мање или више у
целости. Овог пута, ефикасно је примењена. Њена дејства била су
далекосежна, другачија него што се предвиђало, и спорне користи.
Читлук-сахибије били су прилично мала група. Њихови по-
томци су 1895. године бројали 5833 главе породица или 2,6%
пољопривредног становништва,26 премда је њихов удео био већи
од овога средином века. Како су готово сви били муслимани, они
су, међутим, у то време вероватно сачињавали око 6-7% мусли-
манског становништва зависног од пољопривреде. Било је одређе-
них великих имања, посебно у Посавини, али већина читлука били
24 ОВС Босна 1867, стр. 574.
25 Аличић, Уређење, стр. 67.
26 Главни резултати пописа житељства у Босни и ХерцеГовини от Априла 1895...
(Сарајево, 1896), стр. 1ЛХ.

166
су мали, понекад тек толики да су биле довољне услуге само једног
сеоског домаћинства, или чак је понекад те услуге користио још
један ситни ага. Земљопоседници су 1879. године користили око
84.942 породица кметова,27 вероватно сваки око 15-20 породица
закупаца. По правилу, некадашњи бегови и аге, без обзира на то
колико били сиромашни, нису радили, већ су живели на известан
начин од рада кметова.
Читлук-сахибије нису могле да поступају с радним класама
као да их има у изобиљу јер провинција није била густо насељена,
нити се становништво брзо повећавало. Са 19,9 особа по квадрат-
ном километру 1860. године, Босна и Херцеговина је вероватно
била најређе насељена територија у отоманској Европи.28 Највећи
део земљишта биле су планине и шуме, али са тако проређеним
становништвом и замашном класом којој су били потребни други
да раде за њу, постојао је природни мањак обрађивача. У Херце-
говини, наднице на слободном тржишту биле су довољно високе
да подстакну сезонски прилив радне снаге из Далмације и, барем у
периоду између 1850. и 1860. године, наднице су довољно порасле
да би обесхрабриле узгој памука.29 На слободном тржишту рада,
радна снага би уживала у великом делу плодова свог рада, па би
контрола читлука, пре него контрола обрађивача донела мали до-
битак њиховим власницима. Права спахилука, која су одговарала
разрезивању пореза, била би много драгоценија. Дакле, магнати,
који су, у суштини, били обавезни да замене своје дохотке из својих
надлежности приходима који потичу од власништва над некретни-
ном, изгубили би приход уколико не би повећали захтеве од кме-
това који су обрађивали њихову земљу изнад равнотежне тржишне
стопе. Последично, губитак прихода од спахилука подстакао их је
да од тада енергичније захтевају услуге у раду. У теорији, рад није
био ограничен на услуге одређеном земљопоседнику и, да је прак-
са одговарала теорији, сељаци не би пристајали на терет службе и
предају усева, како је утврдила комисија 1848. године. У пракси,
међутим, земљопоседници су поседовали ефикасну неформалну
моћ принуде. Прописи оптерећења за обрађивача према Саферској
уредби су, стога, институционализовали наметање контролисане
економске ренте земљопоседнику изнад тржишне ренте.
Даље, реформа је спровођена да би се смањила економска рента
на ниво испод онога што би могла изнудити необуздана политичка
27 ОНбсћаЉ ипс! Веуб1кегип§5-51а1:15ћк, прилог.
28 Видети претходну табелу 1.9.
29 АгћиШпо!, Негге$оута, стр. 68.

167
снага земљопоседника. Земљопоседници у богатијим низијским
областима, који су до тада обрађивали своје велепоседе користећи
услуге у раду, вероватно су били највише погођени, јер је то био
систем коју је Саферска уредба експлицитно забрањивала. Велепо-
сед се морао претворити у мала имања под закупом, што би, само
по себи, изискивало губитке (у противном, земљовласници би до-
бровољно преуредили велепоседе). Регулисање ових закупљених
поседа повећало би губитке које су трпели јер не би могли расе-
лити незадовољне закупце, уколико они одлуче да мало произво-
де, нити би могли да измене услове закупа. Ниска цена земљишта
крајем шездесетих година 19. века није указивала да су улагања у
читлуке била нарочито рентабилна.30
Након реформе, терет који су сносили кметови и даље је био
велики. Узимајући у обзир државни десетак од 12,5%, бегов део и
следовање за семе, кмет би задржао тек 35% своје производње за
потрошњу да је подела приноса била савесно спровођена. Да би се
носио с овим теретом, кмет је обично закупљивао веће површи-
не, од око 20 хектара по породици.31 Упоредите ово са породичним
имањем које је преовладавало у Србији у шездесетим годинама 19.
века, од око 3-4 хектара. Дакле, величина имања требало би да је
довољно велика да отклони недовољну запосленост као ограни-
чење продуктивности рада. Упркос томе, систем је стварао недо-
вољну запосленост. Знаци пољопривредног напретка, који су били
тако приметни у отоманској Бугарској, имали су мали ехо у Бос-
ни. Сви аутори наглашавају екстремну руралну апатију јер инсти-
туционално регулисано наполичарство давало је мало подстицаја
за иницијативу, било земљопоседника, који нису могли да даље
деле, нити да обрађују велепоседе, било закупаца чије су обавезе
увек биле сразмерне њиховој производњи.32 Као што су Аустријан-
ци касније открили управљајући аграрним институцијама које су
наследили од Отомана, обиље земљишта које је кмет имао на рас-
полагању значило је да је он могао да га обрађује на екстензиван
начин, а да и даље добије довољно од свог дела усева. Зато је његов
уговор о закупу деловао као облик високо прогресивног опорези-
вања - на ниском нивоу уложеног рада по хектару, земљопоседник
није узимао ништа више до приноса на саму земљу, али свако по-
већање производње по хектару, остварено већим инпутом рада,
30 ЈаћгезБепсћ* 4е$ Коп$и1а1е$ с1е$ погсИеи1:$сће$ Випс1е$ хи багајето 1иг <4а$ Јаћг 1869,
Ргеизнзске НапМмгсШу, XI (1870), стр. 260.
31 А$ћо1ћ, ОјрсШ Тоиг, стр. 166.
32 Јоћапп Ко$к1 е\У1 С2 , 81исИеп пкег Во$теп ипЛ сНе Негге%оута (Лајпциг, 1868), стр. 84.

168
делило би се са земљопоседником, као и са државом, која би од њих
извлачила већи део маргиналног производа рада. Како земљопосе-
дник није могао присилити закупца да уложи додатни рад, закупац
није желео да мења слободно време за производни рад.
Аустријски извори тврдили су да су сељаци и даље били изло-
жени изнуђивачким и незаконитим пољопривредним наметима,
али су признали да је укидање ренте у раду било ефикасно. Азбот
је тврдио да је и даље било сувише мало ограничења произвољном
понашању према сељацима оних који су имали право придржаја
на њихову производњу јер је администрација и даље зависила од
власти ајана. „Ако је толикој раји неподношљиво", писао је, „уз-
рок је лежао не толико у самим институцијама, већ у начину којим
су спровођене и злоупотребама и срамним поступцима који су се
појавили “33 С друге стране, случајеви када су закупци морали да
плате 10% или 20% изнад законите ренте су нестајали и „много су
били ређи него што би омаловажаваоци Турске желели да верују.“34
Аличић, који је прочешљао архиве, тврди да је било мало при-
тужби закупаца на неприкладно поступање земљопоседника. Они
су, међутим, били гласни у притужбама против пореске управе.35
Један руски извор из 1869. године потврдио је да су затвори у Бос-
ни били препуни пореских дужника36 и то је, у суштини, било по-
реско негодовање које је подстакло херцеговачку побуну 1874. го-
дине што је довело до губитка провинције за Отомане. Чак и тада,
суштина притужбе односила се на растући, али законит ниво раз-
резивања пореза, а не на лошу праксу његовог убирања. Последич-
но, Порта је закључила да је већина притужби била неоправдана.37
У сваком случају, пошто је ово био инфлаторни период, не мора да
значи да су пореска оптерећења расла у реалном износу. У ствари,
пореско оптерећење кметова било је много мање од оптерећења
рентом, али је довело до немира јер је расло, док су оптерећења
рентом, сада контролисана, иако тегобна, била стабилна.
Процес реформи није окончан усвајањем босанских земљиш-
них прописа. Посебно под Топал Осман-пашом (1861-1869) адми-
нистрација је покренула велики програм изградње савременијих
путева. У Босни пре 1851. године саобраћаја на точковима практич-
но није било. Изградњу путева покренуо је Омер, након запоседања
33 Абђо1ћ, ОЈЈгс1а1 Тоиг, стр. 166.
34 АгђиШпо!, Негге%оута, стр. 60.
35 Аличић, Уређење, стр. 174.
36 Берић, „П ро6леми“, стр. 373-374.
37 Аличић, Уређење, стр. 174-175.

169
земље, мислећи колико на „јавни мир“, толико и на трговину.38
Његови непосредни наследници нису успели да очувају овај поку-
шај, али, највише на иницијативу Осман-паше, изграђена је под-
ношљива мрежа главних саобраћајница. Османови путеви нису се
добро одржавали, али упркос мањкавостима сматрани су 1868. го-
дине за најбоље у царству.39 У 1872. години завршено је 320 часова
(око 1.500 километара) ових путева, од којих ниједан није постојао
десет година раније.40 Османова администрација такође је подр-
жавала секуларно образовање, здравство и водовод и канализа-
цију, а 1869. године с аустријским Судбаном уговорена је изградња
железнице уз јемство 5% приноса на трошак изградње.41 Деоница
између Бањалуке и Новог отворена је 1872. године.42
Узето у целини, реформе су вероватно имале позитиван утицај
на привреду. Чак и код критичара администрације, ниподаштавање
је било обојено невољним похвалама. Упркос лењости власти и сис-
тему описаном као лоша управа, која није успела стварно да поко-
ри43, стање у Босни уочи аустријске окупације било је мање погубно
него што се обично тврдило. Упркос повременим побунама сељака,
посебно у Херцеговини, остајала је мирна. Аличић наглашава бољу
сигурност власничких права као најпозитивнији подстрек који су
донеле реформе. Иако нису смањиле незадовољство, оне су „имале
прогресивнији карактер и позитивније резултате него што се пред-
стављало у нашој [југословенској] литератури.44
Према водећем српском статистичару,45 трговина Босне се из-
међу 1835. и 1838. године и између 1864. и 1865. године ширила брже
него трговина суседне Србије. Нису објављене никакве бројке које
подржавају ову тврдњу која је изложена да би се привукла пажња
на тромост раста трговине Србије, али из онолико фрагментарних
података колико поседујемо, чини се да је средином шездесетих го-
дина 19. века обим трговине у Босни био на нешто вишем нивоу по
глави становника него у Србији.46 Јакшић је такође сматрао да се
38 СВС Босна 1859, стр. 462.
39 СВС Босна 1868, стр. 326.
40 СВС Босна 1872, стр. 593, 596.
41 8агајеУ5И СугјеГтк, 29. мај 1869.
42 5ћа\у и 5ћа\у, ОНотап Етрјге, стр. 150.
43 АгћиЉпо!, Негге$оута, стр. 209-213.
44 Аличић, Уређење, стр. 170.
45 Државопис Србије, III, стр. 48; Србија, 28. септембар 1869, стр. 372.
46 Вредност босанског извоза износила је 9,76 милиона флорина 1864. године, када
је извоз Србије био 15,43 милиона динара. Ове бројке представљају 16,1 динара
по глави становника, односно 13,3 динара. Т ћ 6 т т е 1 , ВезскгеЊип^, стр. 77, 156;
Државопис, VII.

170
стање српског становништва у Босни било побољшало након кам-
пање Омер-паше 1851. године. У 1869. години, тврдио је (без да-
вања доказа), да се након година нестајања, српско становништво,
упркос ратовима и устанцима, повећавало чак брже него у Србији.
Он приписује овај раст побољшању материјалних прилика обич-
них људи, који је проистекао из пашиних „мудрих мера“ и увођења
танзимата на ову територију.47

Производна структура отоманске Босне

Босна је већим делом брдовита и планинска земља па је у по-
љопривреди Босна (слично Србији и Црној Гори) више него Бугар-
ска зависила од екстензивног сточарства а много мање се оријен-
тисала на ратарство. Сточарство је 1865. године чинило 50,5% бру-
то производње, а 1873. године (која је вероватно била година лоше
жетве) 62,4%. Али, без обзира на преовлађивање сточарства, из-
возна трговина Босне била је изненађујуће разнолика. Извоз гове-
да, оваца и свиња чинио је 1858. године не више од 104.985 фунти,
или 22,9% укупног извоза, а 1864. године 32,9%.48
Плодне низије налазе се у северозападној Босни, Босанској
крајини и на североистоку, у ГТосавини. Током последњих година
отоманске власти, пољопривредна газдинства у овим областима
стварала су све већи вишак жита који се извозио у подручја која
су оскудевала у храни, Далмацију и у централну Европу. Вишак
је до 1864. године достигао 44% укупног извоза.49 Он се углавном
састојао од пшенице, више него од кукуруза, која је била главни усев,
док се у Србији кукуруз углавном узгајао за исхрану и људи и живо-
тиња. Северни градови стога су одржавали врло активну трговину
пољопривредним производима све до окупације Хабзбурга 1878. го-
дине.50 Овај извоз је нестао након аустријске окупације 1878. године
делимично због брзо нарасле тражње босанских градова за пшенич-
ним брашном. Северна Босна, Посавина нарочито, такође је извози-
ла суве шљиве у великим количинама, посебно преко луке на Сави,
Брчком. Он је 1858. године износио 82.400 фунти зараде од извоза
(17,5% извоза). У Херцеговини, услови су такође погодовали усеви-
ма и њен најзначајнији извозни производ био је дуван. У остале зна-
чајне извозне ставке спадали су дрво, дрвна грађа и гвожђе.
47 Државопис, III, стр. 110.
48 СВС Босна 1858, стр. 455-458.
49 Т ћ б т т е 1 , Ве$сНгеИ)ип§, стр. 156-157.
50 ОНо В1аи, Кегзеп т Вовтеп ипА Лег Негге^о^та (Берлин, 1877), посебно стр. 112,
120-121, 181.

171
 Средином века, ситна индустрија учинила је Босну готово
самодовољном у погледу ситних занатских производа за који-
ма је тражња била највећа. Иако су памучни и производи од вуне
представљали значајне увозне ставке, у увозу је доминирала „ко-
лонијална роба“ која се није могла лако произвести у Босни: кафа
(57.300 фунти или 13,3% увоза), шећер и пиринач, углавном увоже-
ни преко Трста.
Сачувани (сумњиви) квантитативни подаци показују да је
продуктивност пољопривреде Босне и Херцеговине током касног
отоманског периода била тек 42,6% оне у Бугарској у 1865. години
и 33,4% у 1873. години. Наше процене бруто пољопривредног про-
извода дате су као табела 5.1.
Касније и поузданије бројке за Босну под аустријском влашћу
могу се упоредити са онима за Бугарску. Оне потврђују да је Босна
била значајно мање продуктивна од ове две привреде и има разлога
за претпоставку да је јаз требало да буде већи у отоманско доба, али
је спорно да ли је Босна заиста била толико непродуктивна под ото-
манском влашћу. Савременици су посебно наглашавали озбиљно
потцењивање бројки о стадима. Према Хашиму Шерифу, званич-
на статистика забележила је 196.763 свиња 1873. године, односно
161.484 свиња 1875. године. Ипак, Боснајеуспела да 1874. године из-
везе 82.636, а 1875. 84.630 свиња у Аустроугарску, што је обим који
је немогуће довести у везу са тако скромним сточним фондом.51

Т а б е л а 5 .1 . Б о с н а . С е к ш о р с к а и о љ о и р и в р е д н а п р о и зв о д њ а
у 1865, 1869. и 1873. Години

М и л и о н а к р ун а, в р е д н о с т и з 1910

X О
м ОЈ
н ОЈ X *
* о X X
3 сх X о
03 Е § н л Он Он о О и 5
д О 2 о н <3 X X сз §
3 п Оч н X
1=С Е м Е м « Е §
“ ! о
(2 * с * Е * СР ^ >> >> И о

1865 26 21 3 40 2 93 95
1869 25 16 2 18 2 64 67
1873 25 17 3 21 2 67 73

И звори: В и д е т и БАЛ К СТА Т.

51 Хашим Шериф, Исшориски осврш на развој сшочарсшва у Босни и ХерцеГовини

(Сарајево, 1963), стр. 29-33.

172
 Какав је однос бројки из табеле 5.1. и производње пре рефор-
ми (пре 1851. године), једноставно не знамо. Не можемо искључити
могућност да је Босна била богатија пре реформи него после њих.
Реформе су биле различите природе у односу на оне које су се спро-
водиле у Бугарској и могле су да смање подстицај за пољопривредну
производњу узрокујући тако пад производње по глави становни-
ка. Пре реформи кметови су спремније пристајали на муслиманску
власт него потом, упркос наводним користима које су им реформе
донеле. Да ли је могуће да је нарушавање политичких услова открило
јачање групних тензија јер се смањио колач који је требало делити?
На ово питање нема одговора, али отоманска власт у Босни није
се срушила због привредног слома ништа више него у Бугарској
где се завршетак отоманске власти подударио са најбољим ниво-
ом пољопривредне производње икада забележеним. У литература
о Босни инсистира се на чињеници да се пољопривредна актив-
ност смањила око 1870. године (али исти случај је и у Бугарској).
Расуђивање о паду у Босни јесте да је Порта смањила издатке за
провинцију, а повећала порезе да би побољшала свој међународни
кредитни рејтинг. Спорно је да ли је смањивање издатака утицало на
основу босанске привреде - пољопривреду. Наша статистика пока-
зује да се производња у 1869. години и 1873. години оштро умањила
у односу на ниво из 1865. године, али један конзуларни извештај из
1871. године говори о скорашњем низу неродних година.52 Касније
нарушавање политичких услова није могло бити корисно, али су по-
следице бунта можда преувеличане. Конзуларни извештаји о Босни
за период 1876-1878. године наглашавају и локализацију побуна и
обиље усева у последње две године. Жетва 1877. године била је „јед-
на од најбогатијих забележених у овој земљи у много година“, а трго-
вина стоком је цветала. Усеви су 1878. године били још бољи, иако је
највећи део жетве био изгубљен због окупације.53 Аустријанци нису
преузели урушен привредни систем - премда је немир који је пра-
тио њихову окупацију задао озбиљан краткорочни губитак.

Црна Гора: историја и институције

До 1852. године Црна 1бра је била конфедерација племена

над којом владике нису имале чак ни ефикасну моћ опорезивања.
Стари сукоб са Отоманима био је због борби око права на испашу,
52 СВС Босна 1871, стр. 1334.
53 СВС Босна 1876, стр. 973; 1877, стр. 810-811; 1878, стр. 995.

173
разбојништва и подршке коју је Црна Гора давала устаничким
покретима у Херцеговини. Пре 1851. године Отоманско цар-
ство било је сувише слабо да би представљало трајнију претњу
Црногорцима. Међутим, након успешне кампање у Херцеговини
1851. године, Омер-паша напао је Црну Гору. Поход се завршио не-
успешно, захваљујући руским и аустријским притисцима на Порту,
али је открио војне недостатке Црне Горе. Ово оживљавање ото-
манске моћи приморало је црногорске владаре да уједине племена
у савремену борбену машину способну да истраје. Следећи владар,
Данило I (1852-1860), преузео је немилосрдне мере да би прину-
дио племена да се потчине његовој власти и пристану на његове
порезе.54 Нови устанак у Херцеговини довео је до још једне ото-
манске инвазије 1858. године, али Црногорци су напали из заседе
и уништили надмоћну отоманску силу код Грахова. То је довело
до обнављања граничне нестабилности, пораста разбојништва и
обнављања херцеговачког устанка 1861. године. Данилов наслед-
ник, Никола (1860-1916), поново се суочио са Омером, али је ње-
гова војска разбијена код Ријеке Црнојевића па је био приморан да
потпише понижавајући Скадарски мир (1862). Принуђена од над-
моћне силе да очува мир са Отоманима, Црна Гора је потом ужива-
ла у тринаестогодишњем периоду мира, привредне стабилизације
и институционалног развоја.

Привредна сшрукшура

У априлу 1868. године разрезан је непосредан порез, дација, за

13.565 особа у Црној Гори, који се убирао на обрадиво земљиште и
стоку. Њихово просечно имање износило је 1,02 хектара оранице,
0,98 хектара ливаде и око 0,15 хектара винограда. Имања су била
мала у поређењу са онима у осталим деловима Балкана. Она су из-
носила око 70% величине оних у Србији 1863. године и 26% вели-
чине оних у североисточној Бугарској 1866-1867. године.55 Поред
тога, приноси усева по хектару били су ниски, чак и према балкан-
ским стандардима. Осим жита и кромпира, вино је било једини
значајнији пољопривредни производ.
54 М ирчета Т}уровић, ТрГовачки капитал у Црној Гори у друГој половини XIX и по-
четкомХХ вијека (Цетиње, 1958), стр. 41-42.
55 Израчунато на основу АЦГ, Сенат 10, Протоколи дације 1867-1868. Упоредиве
бројке за Бугарску су узете из књиге Славка Драганова, Материали за дунавскија
вилает (Софија, 1980), стр. 470.

174
 Држање стоке је поправљало то стање. У просеку су имали 21
овцу, 10 коза, 3,8 грла говеда, пола свиње и 1,7 кошница по поро-
дици.56 Те бројке значајно превазилазе балкански просек. Између
1855. и 1912. године додата вредност узгајањем стоке чинила је
просечних 60% пољопривредне производње. Од овога, највећи
појединачни производ било је млеко. У 1910. години оно је чинило
37% животињске производње и 19% укупне пољопривредне про-
изводње. Месо стоке и живине чинило је даљих 21%.57 Заједно са
производима сакупљачке привреде, бухачом, руњем и лековитим
биљем, као и слатководним риболовом на Скадарском језеру, из-
воз стоке и сувог меса на обалско тржиште у Котору представљало
је основу извозне трговине.
Сточарство је највећим делом било номадско, да би се макси-
мално искористили планински пашњаци и минимизирала потреба
за узгајаном сточном храном. Модели су се по сложености разли-
ковали, у зависности од локалних услова. Систем „повратне миг-
рације“ вероватно је био репрезентативан. У тој варијанти номад-
ства, сено са брда би се лети пребацило на пашњаке на средњем
нивоу, док би стока пасла на суватима, безводним високим пашња-
цима изнад границе шуме. У јесен, када би почеле кише, животиње
би враћали у села, а када би снег онемогућио даљу испашу, одводи-
ле би се навише да се хране планинским сеном, које се чувало тамо
где је било премештено. Када би се нова трава појавила на ободу
села, животиње би се поново спустиле, али како би пролеће пре-
лазило у лето све више би се напасале на вишим нивоима јер би
врућина и суша сагореле траву у низијама.58 Овакви системи, ос-
мишљени да извуку максимум од расположиве испаше, добар су
показатељ трајне несташице сточне хране, посебно зими. Како су
пашњаци били у власништву села или државе, постојали су пропи-
си када се падине сваког брда отварају и затварају.59
Средишња активност везана за летњу испашу била је бачија,
мужа оваца и коза и производња сира и осталих млечних производа.
56 АЦГ, Сенат 10, Протоколи дације 1867-1868. Бројка за винограде је нетачна јер
су неке области опорезоване према производњ и вина; то је узето у обзир, али
само апроксимативно. Оригиналне бројке не обухватају ж ивотињ е (осим свиња)
млађе од годину дана (АЦГ МФ П /А - 15 бр. 201, Цетиње, 8. мар. 1894, пара. 15),
али то је кориговано.
57 Вредновања по просечној тржишној цени за ф ебруар, април, јун, август, окто-
бар, децембар 1911, Глас ЦрноГорца, издања од 26. новембра 1911. и 5. јануара,
25. фебруара, 7. априла, 28. априла и 12. маја 1912.
58 Боривоје Ж. Милојевић, Високе планине у нашој краљевини (Београд, 1937), стр.
196; добар преглед номадског сточарства дао је Јевто Дедијер, „Ба Папбћитапсе
Дапб 1е$ рау$ сИпапцие$“, Аппа1е$ Де $ео$гарШе, XXV (1916), стр. 347-365.
59 К. \Ууоп апД С. Ргапсе, Тће ГапА о/1ће В1аск МоипШп (Лондон, 1903), стр. 173.

175
Пошто се бачија обично обављала далеко од села, обично у сува-
тима, сељаци су подизали кајуте и брвнаре (катуне) у бачији ради
привременог смештаја и складиштења.60 Снег се такође могао ус-
кладиштити зими у рововима прекривеним сламом јер је таква
била порозност тла у суватима да би бачије у противном биле без-
водне.61 Катуни су такође били потребни на местима где се преба-
цивало планинско сено. Систем катуна омогућавао је да се еконо-
мија испаше прилагоди ограниченом расту становништва јер би на
местима где је то било изводљиво радници на катунима покушали
да обрађују мало околног земљишта. Породице чији се број члано-
ва повећавао омогућиле би неким својим члановима да користе ка-
туне за настањивање током целе године и, пошто је постојала тен-
денција груписања катуна различитих породица, постепено би се
развили у села „кћерке“. Њихови становници би, потом, тражили
места за своје, нове катуне на вишем нивоу.62 Овај процес колони-
зације навише био је општа карактеристика динарских пашњака.
Он је стекао предност над интензивнијим коришћењем земљишта
у низијама, првенствено због тога што није захтевао никакву
суштинску промену животног стила.
Што је граница насељавања била виша, њен опстанак је био
мање сигуран, нарочито зими. Дакле, села на великим висинама
била су обавезна да траже зимске испаше за своја стада на мањој ви-
сини, често принудно далеко од куће.63 То је црногорске сточаре на-
вело да се ослањају на ресурсе суседних територија, посебно оних у
нижем карсту јадранске обале. У шездесетим годинама 19. века жи-
вотиње из Катунске нахије редовно су зими одвожене на аустријску
територију да би се искористила тамошња клима која је била довољ-
но блага да је трава расла и зими. У време оштрих зима, нарочито
су зависили од оваквог уређења. Али, планинско племе Пјешивци
користило је и унутрашњост Херцеговине, иако се испаша на ото-
манској територији није увек завршавала срећним исходом. Нека
племена одводила су своја стада да презиме чак у долину Саве.64
60 Систем бачија је бриљантно описан у: \Уаупе 5. У иаш сћ, А 81иЛу т 8оаа1 8иг-
У1уа1. Ка1ип т 1ке ВИеса КисИпе (Денвер, Колорадо, 1975), стр. 105-145.
61 Дедијер, ,,1.а (гапвћитапсе1', стр. 350-351.
62 Петар Шобајић, „Бјелопавлићи и Пјешивци. Племена у Ц рногорским Брдима“,
НиПС, XV (Београд, 1923), стр. 255.
63 Јован Цвијић, „Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице", НиПС,
XII (Београд, 1922), стр. 35.
64 Андрија Јовићевић, „Црногорско Приморје и Крајина“, НиПС (Београд, 1922),
стр. 125; Шобајић 'Бјелопавлићи’, стр. 324; Р. Ј. Драгичевић, „Прилози економ-
ској историји Црне Горе (1 8 6 1 -1 8 7 0 )“, Историски Записи, 1954, стр. 429,441-442;
Боривоје Ж. Милојевић, Динарско приморје и острва у нашој краљевини. Гео-
Јрафска испитивања (Београд, 1933), стр. 398.

176
 Пошрошња и сиромашшво

Исхрана Црногораца зависила је од расположивих ресурса

па се штедело на храни од брашна и на алкохолним пићима, али је
била издашнија у млечним производима. Штедљивост у исхрани
било је опште правило, чак и када је нису наметале околности.65
Црногорски сељаци јели су свега два пута дневно. Оброк у праско-
зорје или подне састојао се од парчета хлеба од кукурузног брашна
или неке друге житарице, описиваног као „црна, тврда смеса, отпри-
лике укусна као грумен угља из Њукасла“. Увече, јело се исто, или
чорба од кукуруза и пасуља. Ово се допуњавало, барем лети, мле-
ком, обично укисељеним.66 Кромпир, уведен између 1780. и 1786.
године у крашким побрђима, посебно у Катунској нахији, заменио
је хлеб у великој мери. Између 1839. и 1848. године постојао је чак
и мали вишак кромпира за извоз у Котор.67 У тешким временима,
када је било мало или нимало жита, „један печени или кувани кром-
пир морао је бити довољан за цео дан“.68 Месо се јело, свеже и суше-
но, али мало домаћинстава га јело у свакодневној исхрани. Како је у
малом делу земље било винове лозе или шљива, алкохолна пића мо-
рала су се увозити и стога су била скупа.69 Последично, пијанства су
била ређа него у Србији или Бугарској.70 У данима славе, међутим,
месо се јело прекомерно, уз вино или шљивовицу.71 Горе у катунима
где се током бачије правио сир, редовна исхрана била је много бо-
гатија млеком, кајмаком и мрвљеним сиром него у долинама, па су
они који би тамо боравили обично добијали на тежини.72
У погледу вредности, и у тржишном и у нутритивном смислу,
исхрана Црногораца није била ништа гора од оне у Србији и они
су са њом живели релативно здраво. Приступ млечним произво-
дима био је кључан за благостање, а резултат је био тај да су људи
65 Јовићевић, „Црногорско приморје", стр. 133.
66 ВегпћагД бсћшагг, МоШепе%го. 8сМШегип§ етег Кејзе Лигск с1а$ 1ппеге (Лајпциг,
1883), стр. 457; СВС Црна Гора 1887, стр. 10; \Ууоп 1 Ргапсе, В1аск МоипШт, стр.
3; Н ићиф ор Дучић, Књижевни радови, III (Београд, 1893), стр. 126; Саћпе1 РгШеу
и Јоуап \У1аћоуЦј, 1е МоШепе^го соМетрогат (Париз, 1876), стр. 121.
67 Симе Перичић, „Прилог познавањ у трговине између Котора и Црне Горе од 1815
до 1850 године“, АХОИ, III (1976), стр. 71.
68 Ђорђије Пејовић, Исељавање ЦрноГораца у XIX вијеку (Титоград, 1962), стр. 12;
Дучић, Књижевни радови, III, стр. 126, 313.
69 РгШеу и \\ТаћоуИј, Моп1епе§го, стр. 117, 121.
70 Дучић, Књижевни радови, III, стр. 126.
71 \Ууоп апД Ргапсе, В1аск МоипШт, стр. 3,170; РгШеу и \У1аћоуЦј, Моп1епе$го, стр.
121; Дучић, Књижевни радови, III, стр. 126.
72 У иаш сћ, 8оаа18игуКа1, стр. 130.

177
из виших села „јели боље и више“ и сматрани су здравијим од оних
у долинама, премда су ови други могли да створе резерву жита.73
Велика надморска висина и изолација допринели су да
највећи део становништва буде заштићен од маларије, ендеми-
чне у оближњим мочварним низијама Херцеговине, као и тубер-
кулозе, којој нису били ништа мање подложни. Тада, као и данас,
Црногорци су истицани по својој доброј мускулатури и високом
стасу, тврдећи 1902. године да је просек за мушкарце 1,80 метара.
Чак и за племе Мирковића, без обзира на њихову екстремну ште-
дљивост, тврдило се да су здрави и снажни и да их ретко муче бо-
лести. Сматрало се да је смртност деце висока, а приписивала се
највише родитељском немару. (Међутим, Црна Гора је вероватно
добро стајала у том смислу јер је у периоду 1948-1952. године та-
мошња смртност деце била најнижа у бившој Југославији.)74
Потрошња одеће, „једини луксуз Црногораца“ односила је ве-
лики део новца. Као и другде на Балкану, кућама је можда недос-
тајао комфор, али „прекомерна таштина у изгледу“ доводила је до
тога да људи „осиромаше зарад дивне одеће“.75
Наше информације о потрошњи хране, здрављу и одевању ука-
зују да у нормалним годинама Црна Гора није била посебно сиро-
машна, према балканским стандардима. Ипак, ова земља била је
чак и међу балканским посматрачима симбол сиромаштва. „Ја могу
да јемчим“, писао је Дучић, „да нема народа у Европи који живи си-
ромашније од црногорског народа. Ни Ирци ни Шкоти не могу се
упоредити у овоме са њима“.76 Ако се сиромаштво може протума-
чити као живот на ивици ножа између задовољства и сиромаштва,
онда су Црногорци живели годинама у таквом стању. Усева је ретко
када било довољно да би задовољили чак и малу потрошњу жита
на које се становништво навикло и постојала су озбиљна колебања
од године до године због порозности крашких стена што је усеве
чинило осетљивим на сушу. Жито се обично увозило, али су кому-
никације кочиле његове комерцијалне токове по руралним облас-
тима. Чак и у релативно обилним осамдесетим годинама 19. века
није прошла ниједна година без извештаја о гладовању и умирању
од глади, који су дошли до владе у Цетињу.77 Залихе животињских
73 Шобајић „Бјелопавлићи", стр. 256; У и аш сћ, 5осм / 8игУ1Уа1, стр. 116.
74 СВС Црна Гора 1887, стр. 14; М уоп и Ргапсе, В1аск МоипГат, стр. 5; Јовићевић,
„Црногорско приморје“, стр. 134; М илош М ацура, Становништво и радна снаја
као чиниоци привредноГразвоја ЈуГославије (Београд, 1958), стр. 30-31.
75 РгШеу и \У1аћо\Шј, Моп(епе%го, стр. 117; \Ууоп и Ргапсе, В1аск МоипШп, стр. 7.
76 Дучић, Књижевни радови, III, стр. 125-126.
77 Ж арко Булајић, Ајрарни односи у Црној 1ори (1878-1912) (Титоград, 1959), стр.
157-160.

178
производа такође су зависиле од оштрих зима јер је производња
сена обично била далеко мања од минималне потребе за сточном
храном у току зиме. Дубоки снег могао је изазвати огромне губит-
ке и само једна неповољна зима могла је смањити сточни фонд за
петину или више.78

Пашријархална кулшура и разбојнишшво

Пољопривреда, посебно у планинској катунској нахији и Брдима,

није захтевала интензивније коришћење радне снаге јер је обради-
вог земљишта било мало и било је непродуктивно, а и због тога што
је сточарство зависило од испаше на необрађиваном земљишту.
Обрада усева могла би се стога у највећој мери приписати жена-
ма. Како су оружани сукоби или претње силом били стална одлика
друштва, црногорска култура признавала је мушкарцима искљу-
чиво улогу ратника и пастира, оптерећујући жене напорним по-
словима. Интензитет полне подређености био је екстреман, чак и
по балканским стандардима. Мануелни рад сматрао се „увредљи-
вим“ за мушкарца, па је било смисла у стереотипу који се поја-
вио о Црногорцима као о лењој, арогантној и ратоборној нацији.
Наравно, стереотип је одражавао ставове и понашање мушкараца,
али, с друге стране, искоришћавање жена као товарних животиња
одмах се коментарисало.79 Чак и увозна трговина соли, алкохолних
пића и индустријских производа, углавном је стизала на леђима
жена које су носиле товаре од 45 фунти (1 фунта = 0,45 килограма,
прим. прев.).80
Пошто се производња пашњачке привреде није могла значајно
повећати тиме што би се више радило, раст становништва другде
на Балкану обично је био праћен преласком на ратарство.81 Мало
чега таквог се догодило у Црној Њри. Физички услови су неспор-
но били неповољни за такав структурални заокрет, али далеко од
тога да су биле исцрпљене могућности за обраду. Савремени писци
78 СВС Црна Гора, 1887 стр. 3; П. А. Ровински, ЧерноГорија вјејо прошлом и нас-
тојаштем (Санкт Петерсбург, 1897), III/1, стр. 691.
79 „Моп1епе§пп Есопогшс$“, стр. 8; РгШеу и \У1аћоуИј, Моп(епе%го, стр. 120; Влади-
мир Дворниковић, Карактеролотја ЈуГословена (Београд, 1939), стр. 656-657;
\Ууоп и Ргапсе, В1аск МоипШп, стр. 5; бсћшагг, МопГеперго, стр. 447; СВС Црна
Гора 1895, стр. 14.
80 Агш Воие, Ча Тиг^те (ГЕигоре (Париз, 1840), III, стр. 170.
81 Видети: М. К. РаШге!, Тке 1пј1иепсе о/Соттегсе оп 1ке Скапртр §1гис(иге о/§егкга'$
Реа$ап1 Есопоту 1860-1912 (необјављена докторска дисертација, Единбуршки
универзитет, 1976), посебно поглавља 1 и 3.

179
сматрали су да се сељаци опиру или не прилагођавају ничему дру-
гом осим пастирској привреди. Њихова неприлагодљивост је раз-
умљива јер би усвајање интензивнијих пољопривредних система
захтевало велико коришћење мушке радне снаге која је у пастир-
ском режиму била навикла да обавља мало посла било које врсте.
Проблем је био врло реалан. Пастирски живот у 19. веку је до-
пуштао ленствујући животни стил мушкараца и одступање од њега
захтевало је већу посвећеност раду. Размишљајући 1936. године о
„традиционалној босанској лењости“ као карактеристици динар-
ских региона те провинције, Бићанић је тврдио да је она постала
ствар прошлости износећи да су му сељаци често говорили: „Када
бисмо радили само онолико колико су наши стари обичавали да
раде, сви бисмо умрли од глади“.82 Црна Гора је била вероватно
спорија у овој транзицији.
У таквом друштву, где је пољопривредни рад препуштен же-
нама, одбојност мушкараца према икаквом раду осим онога па-
стирске или војне природе, правдала се тиме што је сматран
„увредљивим“. Трговина, као и пољопривреда, сматрали су се по-
нижавајућим. Према речима Ами Буе: „У Црној Гори су тако за-
луђени поседовањем оружја да су на све остале занате гледали с
презрењем; тако је сав тамошњи кројачки занат женско занимање
[и] ковачи се називају Циганима1'.83 Грађевинарство, столарство,
ковање, кројење, па чак и држање продавница била су ниска ста-
тусна занимања, „одурна националном поимању части и слободе“
и њима су се највише бавили имигранти који су од тога зарађива-
ли високе наднице због одсуства конкуренције на тржишту рада.84
Чак је 1910. године трговина највећим делом била под монополом
муслимана и Албанаца католика.85 Оно мало сељака, углавном из
Ријечке нахије, који су радили као зидари или столари, захтева-
ли су разумне наднице и ретко су оскудевали у послу, али другде,
„само слабија племена су улазила у занате“.86 Онда не изненађује
чињеница да тамо једва да је било трагова производње брвнара,
иако је тобожња недовољна запосленост у пољопривреди требало
82 Рудолф Бићанић, Како живи народ. Живот у пасивним крајевима (Загреб, 1936),
стр. 111.
83 Воие, Тнгдиге, III, стр. 117.
84 СВС Црна Гора 1858, стр. 138; 1887, стр. 13; 1895, стр. 14; Дучић, Књижевни
радови, III, стр. 131.
85 „Моп1епе§пп Есопогшс8“, стр. 9.
86 Андро Јовићевић, „Народни ж ивот (Ријечка нахија у Црној Гори)“, Зборник за
народни живот и обичаје јужних славена, XV (Загреб, 1910), стр. 85; Шобајић
„Бјелопавлићи", стр. 56.

180
да подстакне њен развој. Једна од загонетки у вези с регионалном
структуром балканске привреде јесте зашто су неке брдске области
развиле протоиндустрију, а друга слична места нису. Нема конач-
ног одговора на ово питање, али у динарским провинцијама став
мушкараца према пољопривредним пословима довео је до тога да
само жене баве пољопривредом. Дакле, рад жена, који је обично
представљао основу за протоиндустријску производњу једностав-
но је био недоступан.
Такви ставови закочили су у Црној Гори развој, не само грађе-
винске индустрије, већ и периодичне миграције грађевинске радне
снаге или (што је било приметно у суседној Херцеговини) путујуће
трговце. То су били конструктивни одговори на мањак прихода за
размену од чега је патила већина балканских планинских области, а
у одсуству таквог одговора, једина алтернатива била је паразитизам.
Међу Црногорцима паразитизам је обично био у форми крађе
стоке и оружаних напада на главним путевима. Пошто су жене оба-
вљале пољопривредне послове, мушкарци су имали довољно време-
на, а нису имали ни прилике ни склоности да га продуктивно упо-
требе. Они су такође открили да је тешко претворити производе у
готовину, па се интересовање за разбојништво повећало. То су, мање
или више, биле основе на којима је књаз Никола бранио систем пред
виконтесом Странфор, која је 1863. године посетила Црну Гору. Она
је сматрала да је проблем „проузрокован сиромаштвом и чисто уко-
рењеним дивљаштвом, пре него дубоко укорењеном злом вољом“.87
Представљајући те активности као оружану борбу против спољњег
непријатеља, вредносни систем овог пастирског друштва не само
да је толерисао разбојништво, већ га је и славио. Приоритетна мета
била је стока због лаке продаје. Стога би се могло тврдити, с пуном
озбиљношћу, да је, барем у годинама када је цена жита била висока,
разбојништво било најзначајнија грана привредног живота.
Чини се да је разбојништво досегло врхунац после битке на
Грахову (1858) када је отоманска цивилна моћ ван црногорских
граница привремено ослабила. На обали је уследила огромна про-
даја плена, „побољшавајући материјално стање породица које су
га продавале“. Потреба да продају плен и купују жито оснажила
је црногорске аспирације ка бољем приступу тржиштима.88 Нико
није био више слављен од разбојника из племена Кучи, који су у
тешким временима „живели готово искључиво од пљачке и ратног
87 У1коп1еба 51гап§1опЗ, Тке Еа51егп §коге$ о/{ће АЛпаНс ш 1863 (Лондон, 1864), стр.
162, 187-188.
88 Пејовић, Исељавања, стр. 167-169.

181
 плена“. Кучи, међутим, нису чекали глад. За њих, разбојништво је
било добро организован посао. Оно је чак обезбеђивало прими-
тивну социјалну заштиту јер се део плена наменски делио као по-
моћ удовицама и сирочадима.89 Ово племе није имало монопол над
разбојништвом јер су Цеклињани са Скадарског језера слављени
„као прворазредни јунаци на води“, пошто су пљачкали трговачку
робу на језеру „и на тај начин се енормно обогатили“.90
До 1855. године, право на пљачку на отоманској територији ре-
гулисало се црногорским законом и тек ју је забранио књаз који
је нестрпљиво желео да добије међународно признање државности
Црне Горе. Његови одани поданици, пак, сматрали су да је тај за-
кон био чиста шминка и још више су га злоупотребљавали.91 Један
Црногорац се „безазлено" поверио посетиоцу: „Када не би било
Турака, не знам како бисмо живјели".92У сваком случају, никада нису
били посебно избирљиви што се тиче мета. У 18. веку, Дубровник,
а не отоманске провинције, био је главна мета јер су његови ста-
новници били богатији, а потврђено је и да су Црногорци отимали
дубровачке девојке да би их продавали Турцима.93 У 19. веку банде
Куча као плен су видели све и свакога, укључујући и своје сународ-
нике Црногорце.94
Активно ратно стање против Отомана нудило је изузетне при-
лике за пљачкање и давало снажан подстицај племенима да у томе
учествују. Након 1878. године проредиле су се прилике за организо-
вано разбојништво, али старе навике су тешко умирале. Иза војни-
ка у балканским ратовима ишле су жене да би се с фронта вратиле
повијене до земље под теретом опљачкане робе за домаћинство.95
Освајање територије (све до 1918. године) било је праћено махнитом
пљачком у коју су били увучени чак и они који су јој се опирали из
страха да ће бити остављени.96 Године 1991. када су процуреле прве
вести да црногорске трупе гранатирају Дубровник, писао сам нови-
нама спекулишући да тај напад наговештава нови талас организова-
не пљачке. Једва да сам и веровао свом личном аргументу, али њега
је, нажалост, потврдио опис похода који је дао Миша Глени. Србија
је била „дала“ Црногорцима Далмацију као лаку и рентабилну мету.
89 Јован Ердељановић, „Кучи, племе у Црној Гори“, НСЗ, IV (Београд, 1907), стр. 245.
90 Јовићевић, „Ријечка нахија", стр. 100.
91 Пејовић, Исељавања, стр. 168.
92 Странгфорд, Еа$1ет Зћогез, стр. 188.
93 Пејовић, Исељавања, стр. 31-32.
94 Ердељановић, „Кучи“, стр. 245.
95 Магу Е. О игћ ат, Ћге бЦи%%1ејог 8си(ап (Л ондон, 1914), стр. 198.
96 М илован ТЈилас, Еаи<Т Ш1ћои1 ЈивИсе (Лондон, 1958), стр. 89.

182
Врхунац инвазије била је пљачка царинске продавнице на дубровач-
ком аеродрому, а у позадини војне колоне по спрженој земљи јужне
Далмације камиони натоварени пленом враћали су се да би убрзо
том робом било преплављено црногорско тржиште.97

Презимљавање и емшрација

Природна неодрживост привредног живота у Црној Гори ус-

ловила је то да народ прикупља спољне ресурсе, не само пљачком,
већ и колонистичком емиграцијом. Црногорци „нису прихватили
глад ни као судбину, ни као божју казну, већ као природну појаву
која их је често опседала и за коју су нашли лека... у областима у
којима је глад била тако честа и у којима су људи у уобичајеним
околностима више били гладни него сити, сразмерно мало њих је
умрло од глади“.98 Када би у јесен било јасно да храна и фураж не
могу трајати до пролећа, домаћинства би се поделила. Код куће би
остало онолико људи колико је могло да преживи на расположивој
храни, док би остали, углавном најснажнији, напуштали села, чес-
то одводећи своје животиње у потрази за бољим условима живота.
Они су често одлазили у очајном стању и са врло мало скрупула
како би могли остварити свој циљ. Група из Никшића и Пиве дошла
је на границу са Србијом 1835. године без папира, али наоружана до
зуба. Забринутим цариницима чинили су се способнијим за оружа-
ну пљачку него за било какву корисну службу. Првобитно повремена
појава, миграција преко зиме постала је од средине 19. века устаљени
образац, а број људи се мењао у зависности од расположиве хране.
Ове далекометне зимске миграције постојале су заједно са редовним
миграцијама у планине током летњих месеци. Неки мигранти су тра-
жили посао у градовима, у физичком раду, копању винограда или
башти, док би жене прале, чистиле, носиле или млеле.99 Зимски ми-
гранти морали су да траже посао када је тржиште рада било најсла-
бије и, последично, били су слабо плаћени. Презимници који су ра-
дили у херцеговачким градовима добијали су мало или ништа, осим
смештаја и хране, али они који су водили стоку са собом могли су да
сачувају своја стада нетакнута. Околности око тих миграција биле су
довољно туробне за мигранте да су размишљали о прекидању веза са
домом када би пронашли слободну земљу за пресељење.
97 МЈбћа С1еппу, Тке Ра11 о/Уи§о$1ау1а (Лондон: Реп§шп, 1992), стр. 130-133.
98 М иленко Ф илиповић, „Одлажење на Прехрану“, Гласник Гео1рафско1 друштва,
XXVII (Београд, 1947), стр. 77.
99 ЊШ., стр. 76-90, посебно стр. 85.

183
 Презимљавање је одвело мигранте не само до градова и оба-
ла, већ и ка унутрашњим низинама Балканског полуострва. Такве
миграције довеле су до трајне емиграције. Лоша жетва у Црној
Гори 1839. године резултирала је доласком у Србију око 280 цр-
ногорских породица „да траже хлеб за себе радећи ове зиме“.100
Та група или слична скупина од 110 породица која је дошла у сеп-
тембру није била јела четири дана, а писмо које су донели са собом
указивало је да је већина хтела трајно да се насели, док би остали
презимили и вратили се.101 На тај начин презимљавање је постало
канал емиграције. Кретања становништва попут овога стварала су
ланчану реакцију јер би каснији мигранти тежили ка насељима у
која су претходно дошли сродници и земљаци. Презимници су се
могли срести на путевима, како се распитују о боравишту сродни-
ка који су се раније иселили.102
Србија је била посебно привлачно одредиште за емигранте
динарског порекла. У деведесетим годинама 18. века, провинција,
тада под добронамерном влашћу хаџи Мустафа-паше, привукла је
талас миграната и од времена Карађорђа наовамо нова српска др-
жава очувала је снажну имиграциону политику. Књаз Милош је
1815. године покренуо оно што ће постати стални договор с влада-
рима Црне Горе о имиграцији Црногораца. У тридесетим годинама
19. века Крушевачка нахија, недавно повраћена од Отомана, била
је намењена за насељавање Црногораца.103 Издашна помоћ која се
обично указивала имигрантима олакшала је њихов прелаз са пре-
зимљавања на насељавање. Добијали су издашне дарове у новцу,
а њихове интересе обично је бранио књаз када би се јавиле неиз-
бежне размирице између њих и староседелаца.104 Оквирно про-
цењено, 11.600 имигранта годишње, углавном из динарских крајева,
искористило је ову прилику током тридесетих година 19. века.105

100 Сербске Народне Новине, II (1839), бр. 102, стр. 406.

101 Пејовић, Исељавања, стр. 143.
102 Филиповић, „Одлажење", стр. 89.
103 Тихомир Р. Т>°рђевић! Из Србије Кнеза Милоша. Становништво, насеља (Бео-
град, 1924), стр. 23, 42, 48; Владимир Стојанчевић, Милош Обреновић и њеЈово
доба (Београд, 1966), стр. 193-195; В. Секуловић и др., Крушевачки крај јуче и
данас (Крушевац, 1961), стр. 48; Пејовић, Исењавања, стр. 133.
104 Пејовић, Исељавања, стр. 134.
105 Економски институт Н. Р. Србије, Производне снаге Н. Р. Србије (Београд, 1953),
стр. 67, кол. 2.

184
 Мшрација радне снаГе

Млади Црногорци мигрирали су у потрази за послом током

19. века, посебно у Истамбул и његову околину. Важан рад Ђока
Пејовића пружа детаљне информације о тим мигрантима. Њихове
зараде представљале су средства којима су могли да плате порезе и
издржавају породице, па се држава умешала да би се осигурала да
мигранти испуњавају те обавезе. У 1856. години, 452 радника је оти-
шло у Истамбул, у 1858. години 241, у 1869. години 442 и у 1874. го-
дини 239.106Већина су радили као слуге и физички радници, члано-
ви снажне колоније од 75 хиљада привремено настањених Бекијара,
која је обезбеђивала највећи део радне снаге у граду.107 Богаташи и
амбасаде тражили су услуге Црногораца, посебно као телохрани-
теља, стражара и коњушара. Касније су се могли наћи као чувари у
банкама и вратари који су „украшавали улазе у најистакнутије згра-
де у Истамбулу, у отменој одећи са личним наоружањем“. Везе и
заштита помогли су им да обезбеде ове пожељне послове, али већи
број је морао да се бави лучким и грађевинским послом који им је
мање био по вољи.108 Њихова плата обично је била добра, али би је
сувише лако проћердали на пиће и коцкање. Тако је црногорски се-
нат те раднике ставио под контролу капетана чија је дужност била
да од њих наплаћује главарину, да их притиска да пошаљу средства
за помоћ породицама и принудно врати кући расипнике и неовла-
шћене емигранте.109

Индусшрија у ошоманској Босни

Индустрија у Босни и Херцеговини најчешће је била градске, це-

ховске врсте - производила се роба вишег квалитета за градске ели-
те, остали су правили просту робу за локално тржиште.110Могуће је
да је постојала системска слабост у неуспеху Босне да развије про-
тоиндустрију, због онеспособљавајућег политичког утицаја мусли-
манских земљовласника. Али, није извесно да би се индустрија у
Босни, чак и под повољним условима, развила на сличан начин као
у Бугарској. Удаљена од левантинског тржишта на којем се продавао
106 Пејовић, Исељавања, стр. 181, 184, 185.
107 А. Ш лаш , 1еПег5 оп Тигкеу (прев. ЕабШоре) (Лондон, 1856), И, стр. 24.
108 Ас1о11о Шећег, РШ и Сап$гас1 (Загреб, 1886), стр. 169; Пејовић, Исељавања, стр.
344; Јовићевић, „Ријечка нахија“, стр. 94.
109 Пејовић, Исењавања, стр. 97,186, 350, 363-364.
110 Стандардни извор је Хамдија Крешељаковић, Еснафи и обрти у Босни и Хер-
цеговини (Сарајево, 1961).

185
највећи део бугарских индустријских производа, Босна је била близу
Аустроугарске и то је подизало цене вишка пољопривредних произ-
вода у односу на цене индустријских производа.
Због доминације муслимана у Босни, хришћанско станов-
ништво није могло да тражи уточиште у изолованим брдским
крајевима као у Бугарској током периода крџалија, па локални
притисци становништва који су погурали сељаке у индустријску
активност у Бугарској чини се да нису постојали у Босни. У херце-
говачком граничном појасу, где се налазио највећи део индустрије
вуне, њена величина била је ограничена високим локалним надни-
цама што смо и раније поменули.111
Мали притисци становништва су у извесној мери неутрализо-
вани, као и у Бугарској, постојањем, карактеристичним за отоман-
ске доминионе, већих брдских градова који су обезбеђивали групе
протоиндустријске радне снаге. Дакле, понегде, мале текстилне ин-
дустрије могле су се наћи у градовима на планинском северозапа-
ду. Радионичарска индустрија производње ћилима била је активна
у Зеници и околини,112 а груба ћебад производила су се у Високом,
Фочи и Прозору.113 Босанска ћебад (вероватно израђена у Фочи)
извозила су се у Србију и подривала производњу у фабрикама у
Топчидеру и Ужицу, уз државну помоћ.114 Али, мало се производа
од вуне, осим ћебади и ћилима, производило за тржиште, па је ова
територија представљала значајно тржиште за бугарске текстилне
производе.
Динарско окружење и култура Босне нису подстицали развој
радно интензивне индустрије оријентисане на жене. У потрази за
делимичним објашњењем слабости комерцијалне текстилне ин-
дустрије у овој области не можемо искључити негативне културо-
лошке утицаје јер разматрања положаја, расположивости фактора
и институција не дају одговарајућа објашњења. Као и у Црној Љри,
оријентација на сточарство могла је да доведе до тога да радно вре-
ме жена буде посвећено пољопривредним пословима због невољ-
ности мушкараца да се баве мануелним пословима.
Међутим, у отоманској Босни учињено је неколико покушаја
на увођењу механизоване текстилне производње. Рентабилна ак-
ционарска фабрика вуне одлично је радила у Сарајеву између 1860.
111 АгћиЉпо!, Негге^оута, стр. 68-69.
112 Крешељаковић, Еснафи, стр. 104.
113 Т ћоте!, ВеккгеНшп^, стр. 176.
114 Лепосава Цвијетић, „Фабрика чохе у Топчидеру“, Економски Анали, 3 1 -32 (1970),
стр. 79; Стеван Игњић, Ужице и околина 1862-1914 (Титово Ужице, 1967), стр. 100.

186
и 1868. године, али из непознатих разлога продата је и затворена.115
Управа вилајета је 1870. године потпомогла једну компанију да
производи вунени штоф за гарнизоне, али је пропала, наводно јер
је сукно из Румелије поткопало производе и трошак њиховог ши-
вења. Разљућена због непостојања производње вуне у великим раз-
мерама, упркос обиљу увезене вуне и расположиве водене снаге,
управа је 1873. године поново покушала да оснује фабрику вуне у
Сарајеву, ради производње 80 до 100 хиљада аршина сукна за војс-
ку. Њени планови, проглашено је, неће остати неизвршени „као
неки од оних до... сада“;116 378 инвеститора било је подстакнуто да
уложи 94.000 гроша.117 То је вероватно било последње што су чули
о овом пројекту.
С друге стране, ниједна балканска територија није имала боље
природне ресурсе за раст тешке индустрије. Током отоманског пери-
ода водеће занатске индустрије из Високог, Фојнице, Бихаћа, Старог
и Бронзаног Мајдана, Горњег Вакуфа и Бањалуке бавили су се мета-
лом,118 посебно бурадима за пиштоље, сабљама и потковицама. Део
ове индустрије био је конкурентан на међународном нивоу - потко-
вице су биле значајна извозна роба, а ножеви произведени у Фочи од
домаћег челика извозили су се у значајним количинама у Египат.119
Основне сировине које су подупирале ову индустрију биле су
руде гвожђа врло високог квалитета и и даље обилне залихе дрв-
не грађе. Индустрија вареног челика у Босни је преживљавала до
краја 19. века, упркос технолошкој заосталости. Обим производње
процењивао се на 8-9 хиљада тона 1864. године, а производило се
у 127 пећи.120 Индустрија се такмичила по квалитету своје про-
изводње са иностраном, јер је 1858. године описана као једнака
најбољем шведском гвожђу, а произвођачи из Граца у Аустрији
увозили су га за посебне сврхе.121 Чини се да је тренд извоза рас-
тао, барем до 1869. године. У 1858. години извежено је 1.650 тона,
а у 1864. години вредност извоза била је 130.000 аустријских фло-
рина. По локалној цени од 8 до 9 флорина за центу, подразумева-
ни увоз био је 1.529 тона.122 Међутим, извештај из око 1864. године
115 Кемал Хреља, Индустрија Босне и ХерцеГовине до краја првоГ светскоГ рат а (Бе-
оград, 1961), стр. 24.
116 Босна, 7. јануар 1873, стр. 1.
117 Босна, 15. април 1873, стр. 2.
118 Босна. Салнаме 1291 (=1874), стр. 149-150.
119 АгБиЉпо!, Негге$оута, стр. 73.
120 Тћоте1, Ве$сћгеИ>ипј’, стр. 153.
121 СВС Босна 1858, стр. 460.
122 Тћоте1, ВезсћгеЊипј*, стр. 153, 156.

187
указује да је извоз гвожђа имао вредност 4 милиона гроша, око три
пута изнад процене вредности извоза.123 У 1869. години извоз је
достигао 3.500 тона.124 До тог датума нема знака никаквог губитка
извозне конкурентности.
Од почетка периода аустријске окупације, производња гвожђа
смањила се за око половину од 1864. године, јер је производила
4.300 тона, вероватно у 1881. години, користећи при том око 100
пећи.125 Један пропагатор окупационог режима пад гране припи-
сао је технолошкој застарелости, али и сам аустријски режим јој је
наштетио уводећи трговинска ограничења и високе порезе на ин-
дустријско гориво.126
То је била раштркана грана с најмање пет активних рударских
области: Високо (Вареш), Фојница, Приједор, Мајдани и Бањалука.
Најбољи подаци односе се на варешке пећи, али оне су чиниле тек
20-30% капацитета, а њихова просечна производња између 1876. и
1878. године билајеједва 184 тонагодишње.127Бројни мали метало-
прерађивачки центри вероватно су зависили од локално истопље-
них руда. Стога је могуће да се ова грана проширила након рефор-
ми, отварајући нова рудна лежишта. Воие, пишући пре реформи,
сматрала је да је топљење метала било вештачки ограничено јер су
сељаци знали за многе наслаге минерала, али су се плашили да ако
господари сазнају за њих, примораће их да раде у њима.128 Након
реформи овај утицај требало је да се смањи, олакшавајући ширење
индустрије железа. Све у свему, чини се да се топљење гвожђа про-
ширило и напредовало током година отоманске власти, упркос
технолошкој заосталости.
Поред руде гвожђа знало се за постојање обиља угља, соли и
других минерала, од којих су неки вековима били недовољно екс-
плоатисани. Две соне јаме у Тузли производиле су 406 тона соли го-
дишње.129 Међутим, подземно богатство није се могло експлоатиса-
ти као основа крупне индустрије, постепеним развојем са занатског
обима производње. Његово вредновање захтевало је увоз инвес-
тиција, минералошке и инжењерске вештине. Изнад свега, била је
123 КобИеш сг, 5 (исИеп, стр. 312-313.
124 „Тигкеј. Јаћгезћепсћ! с!е$ Коп5и1а15 Де5 погс1с1еи1$сћеп Випћ ги багајеуо Гиг с1аа Јаћге
1869“, Ргеи5$1$ске5 Нап<1е1$агск1У, Хћ (7. октобар 1870), стр. 383.
125 АбћоШ, ОЏсм1 Тоиг, стр. 403.
126 СВС Босна 1881, стр. 680.
127 Босна и ХерцеГовина на Миленској изложби у Будимпешти Године 1896 (Будим-
пешта, н.д.), стр. 9.
128 Воие, Тигдте, III, стр. 67.
129 Босна. Салнаме 1291, стр. 146.

188
потребна саобраћајна мрежа. На пример, рудници угља у Бихаћу
експлоатисали су се с прекидима, али 1874. године нису радили
због проблема с транспортом.130 Странцима нису биле непознате
шансе, а власти су показивале грчевит интерес за помагање рудар-
ских предузећа. Међутим, озбиљан интерес је нарушен током прве
половине 19. века јер је слаба и корумпирана управа подстицала
и охрабривала преваре131 Лоше управљање концесијама изазва-
ло је потом спорове и оптерећивало државу високим досуђеним
обештећењима. То је у административним круговима узроковало
одбојност према додељивању концесија странцима и неколико ве-
ликих уговора је арбитрарно окончано након Омеровог освајања.
Рударски закони постали су изузетно ограничавајући.13213
Упркос шумском богатству у Босни, била је основана само
једна мала пилана 1860. године. Аустроугарско учешће у послу са
дрвним производима ограничавало се на посредничку улогу.
Недостатак саобраћаја било је очито препрека ширењу; 1858. го-
дине већина храста који је извезен из унутрашњости продат је
као пречаге за бурад јер је потреба да се оне превозе на товарним
коњима ограничавала дужину клада.134 Трговину дрвном грађом
такође је кочило институционално окружење. Несвесна вредности
природних ресурса Босне и опседнута страхом да ће странци ост-
варити велику добит на њену штету, држава је захтевала нереалне
цене за концесије што је доводило до пропасти преговора.135 Њен
циљ да развије те ресурсе без страног учешћа био је узалудан, с об-
зиром на њене финансијске и организационе неспособности.

130 Љг'4.
131 Видети, на пример, каријеру Хаџи Али-паше, испричану у: АгВиШпоГ Негге%оуј-
па, стр. 36-38.
132 АгВиШпо!, Негге^оута, стр. 223; СВС Босна 1867, стр. 574.
133 Хреља, Индустрија Босне, стр. 21-22.
134 СВС Босна 1858, стр. 460.
135 СВС Босна 1872, стр. 594.

189
 6. ОТОМ АНСКИ БАЛКАН
И СЛОБОДНА СРБИЈА:
ПРИВРЕДНИ УСЛОВИ И ПРЕПОРОД

Ошоманска БуГарска

Премда је институционална структура отоманске Европе пре

реформи била неповољна за предузећа, материјални услови живота
нису увек били лоши. Бугарски писци означавају отомански период
као период националног ропства, али страни посетиоци бугарских
провинција сматрали су да је сељачко становништво било попри-
лично обезбеђено. Још 1829. године када су, према већини стан-
дарда, установе још увек биле лоше, Кепел је био „веома погођен
условима бугарског сељаштва“, које је било смештено у удобним и
чистим кућама, добро обучено и показивало одређено обиље у ко-
личини кованог новца и прстења којима су се жене украшавале.1
Урк Кјухарт је проширио сличну генерализацију на целу отоман-
ску Европу примећујући да је „цена рада у Турској у односу на цену
кукуруза већа него у било којој другој земљи у Европи“ и као своје
мишљење изнео да је радна снага „тако изузетно продуктивна".2
Способност радне снаге да оствари принос сразмерно својој
високој продуктивности зависила је од ограничења да своје услу-
ге продаје онолико колико се маргинални приход могао опорезо-
вати. Њен правни статус био је и двосмислен и предмет локалних
варијација. Релативно мали број сељака могао се описати као не-
двосмислено слободан, али матрица обавеза и повластица могла је
једнако вероватно да створи економску ренту као и субтржишни
принос на овај фактор. Случај самоковске индустрије гвожђа илу-
струје ову чињеницу. Још од четрдесетих година 19. века мајстори
за гвожђе контролисали су теоријски сервилну радну снагу, али то
је није учинило јефтином. Ти радници направили су нешто попут
наследне касте. Иако везани за своје послове, уживали су наследна
1 Сеог§е Керре1, АТаггаЦуе о /а Јоигпеу асгозз (Не Ва1кап ку (ке Т\уо Ра$$е$ о/5ектпо
аги! Ргауаск (Лондон, 1831), И, стр. 309-310.
2 ИауШ 1Љ5ићаг1, Тигкеу апк И$ Ке$оигсе$ (Лондон, 1833), стр. 146-147.

191
права на земљу, до 1839. године нису плаћали никакву главари-
ну држави,3 организовали су еснаф који је деловао као синдикат
и добијали посебне повластице од својих послодаваца од којих су
систематски крали.4 У својој студији случаја о наводно репрезен-
тативној породици ковача у четрдесетим годинама 19. века, До и
Ле Плај приметили су да је породица, иако везана са послодавцем
наслеђеним дугом, уживала поклоне у храни и право на испашу и
живела прилично добро од својих вишеструких извора прихода.
Наслеђени дуг био је мањи од расположиве имовине породице и
носио је скромни терет камате од 5%.5
Ипак, становништво је било незадовољно. Период бугарског
„препорода“ био је обележен сталним мањим побунама: 1835, 1836,
1837, 1841, 1842, 1850, 1862, 1867, 1868, 1872, 1875. и 1876. године.
Ниједна није била озбиљна са становишта отоманске админи-
страције, која је немире рутински очекивала и сурово кажњавала.
Међутим, они и њихови подстрекачи често се појављују у бугар-
ској историографији јер документују пораст националне свести и
потврђују неподношљивост отоманске власти. Главно средиште
последње побуне, у априлу 1876. године, били су произвођачки
градови у планинским крајевима и њихова залеђа. Пољопривредна
села мало су у томе учествовала. Према Христову:6
Априлски устанак није могао да пригрли долине и равнице...
Бугарске, где су милиони бугарских сељака живели, радили и ги-
нули тучени, пљачкани и злостављани од туђинске власти, од ото-
манске владајуће класе и пљачкаша, убица и лопова које су трпе-
ли... Сељаци чију су имовину отели муслимански земљопоседници
и који су били приморани да неплаћено раде на читлуцима, нису
могли подићи побуну, нити су читлучки радници (наполичари и
трудбеници) који су у највећем броју и најнепосредније на својој
кожи искусили насиље, произвољност и искоришћавање од стране
господара, били укључени у борбу.
Оваква реторика слабо се уклапа у истраживање Славке Драга-
нове о пореским списковима из шездесетих и седамдесетих година
19. века, за Русе, Шумен и Силистру у североисточној Бугарској и Бер-
ковско у северозападној.7Темељне анализе Драганове дају другачију
3 ЉМ.-, Носк1>и1$апеп, I, стр. 162.
4 Хр. Семерџхиев, Самоков и околностша му (Софија, 1913), стр. 202-203.
5 Николај Тодоров, Балканскиат 1рад, ХУ-Х1Х век (Софија, 1972), стр. 386-388.
6 Христо Христов, АЈрарниат в ‘прос в Б ’л шрската националнареволуциа (Софија,
1976), стр. 54.
7 Славка Драганова, „Распределение на поземната собственост в северозападна Бђл-
гарил в навечерието на О сво6ож дението“, исИа Шсатса, XVII (1983), посебно
8 1

192
 слику у којој су сељаци без земље и готово без земље били безна-
чајна мањина, углавном пастири номади, и на којој „средњестојећи
сељак“ нумерички доминира. Од ове четири територије само у
Силистри просечна муслиманска породица имала је више земље
него немуслимани. На осталим територијама, имања немуслимана
била су 18%, 10% и 57% већа од муслиманских имања. (Татарска
имања, чије оснивање је представљало извор негодовања Бугара,
била су значајно мања од имања обе већинске групе и нису има-
ла значајнија задирања у имовину Бугара.) Поред тога, започео је
процес формирања многобројног слоја средње класе у оним сели-
ма која су била „потпуно свесна своје економске моћи“ и њихов
„предузетнички дух“ омогућио је „бугарској нацији да се привред-
но уздигне“ јер се „танка турска горња кора опустила“.
Међутим, управо су произвођачки градови слављени као нај-
напреднија насеља на отоманском Балкану. Због неразвијености
тржишта рада, ретко када није било запослења и стопе надница
биле су сигурне. Текући принос од ручног предења био је прилич-
но стабилан, 4-5 гроша (око 1 франак) за целодневни рад, што је
било једнако плати калфе и није било ниско по балканским стан-
дардима. Осим тога, типична текстилна породица остваривала је
приход из више извора. Њена мушка радна снага могла је бити
запослена у кројачницама, фабрикама гајтана, бојарницама и тр-
говинама у граду, могла је да ради ван куће са номадским стади-
ма или као кројачи мигранти, док су жене и деца прели и ткали.
Земља је такође обезбеђивала допунски ресурс и за многе породи-
це, „производња је дала посао... женској радној снази која је иначе
била слабо заступљена у главној привреди. Бавећи се пољопривре-
дом свега неколико месеци... жене су остатак времена биле ограни-
чене на обављање кућних послова“.8 У Елени, брдском граду, чији
занати су обухватали грнчарство, узгој и намотавање свиле, као и
ткање широких вунених појасева, готово све породице држале су
винограде и оранице у количини готово довољној за њихово издр-
жавање. Грнчарство је цветало, док је вунени занат доносио задо-
вољавајући приход кућама које су се њиме бавиле, вероватно, ако
можемо да закључимо, јер није морао да их храни.9
стр. 164-171; Драганова, ЈОШегепПаИоп с!е ГоПипе Дап.ч 1ех \411а§е$ 4е 1а Ви1§апе с!и
погсГеЧ Дигап! 1е$ аппеез 60 е! 70 Ди Х1Хе $1ес1е“, Ви1$апап НШопаЛ Детгеи', 1980,
посебно стр. 7 4 -7 6 ,8 5 -8 6 .
8 М етоди Стојанов, Град Пирдоп в миналото и сем (Софија, 1941), стр. 224.
9 С. С. Бобчев, Елена и Еленско през време на османското влааичество (Софија,
1937), стр. 15-17.

193
 Из тих разлога, благостање проистекло из занатске производње,
посебно производа од вуне, није се могло ограничити на предузетни-
ке. Напротив, као у Самокову, оно је „донело газдама имућност,
а радницима, ако ништа друго, барем подношљив живот.10 Прелепе
градске куће у Копривштици стоје као споменик добу протоиндус-
тријског благостања насупрот јадним страћарама у многим селима.
Градови као што су Котел, Трјавна и Калофер одреда су добили нади-
мак „златни“ у савременом говору.11Тврди се да је ово богатство било
високо концентрисано (мада су докази о томе двосмислени), али из
тога не следи да су се произвођачи суочавали са уништавајућим си-
ромаштвом.12 Значајно је да је најбољи доказ који оповргава „мит“
протоиндустријског благостања који је могао пронаћи крути право-
верни историчар Гандев, био Марксов афоризам.13 Постоји мноштво
доказа да је благостање било прилично широко распрострањено.
Богатије жене, као и оне сиромашније, плеле су за тржиште,14 што не
би радиле да је надница била мала. У Пирдопу, где је израда гајтана
довела до тридесетогодишњег благостања,15„свака жена имала је свој
новац и ретке су биле жене које око врата или на ушима нису носиле
рубље, јермилуке и махмудије".16Наравно, да би жена стекла те жеље-
не дукате, она и њена породица морали су тешко да раде до дубоко у
ноћ и да се лише потрошње преко минимума. Ипак, преовлађујући
радни морал протоиндустријске заједнице учинио је то обрасцем по-
нашања.17Као што су приметили посетиоци у текстилним градовима,
све слободно време, па чак и уобичајени кућни послови, жртвовани
су производњи текстила.18
Период од око 1830. године до ослобођења 1875. године бу-
гарски историчари виде као завршну фазу националног препоро-
да. Овај бугарски препород у суштини није био локални одговор
на увезене идеје француског просветитељства, мада је створила
10 Семерџиев, Самоков, стр. 216.
11 А. Јосћтиб, „N 0 ( 6 8 оп а Јоигпеу т ! о Ше Ва1кап, ог М оип! Н а ет и з, т 1847“, Јоигпа1
о/1ке Коуа1 Сео§гаркк 8оае1у, XXIV (1854), стр. 74; Иван Богданов, Трјавна през
в ’зраздането (Софија, 1977), стр. 86-87; Н. Начов, Калофер в миналото, 1707-
1877, (Софија, 1927), стр. 270.
12 Видети: Ју. Несторов, Град Котел (Котел, 1933), стр. 10; Иван Унџиев, Карлово.
Историја на Града до Освобождението (Софија, 1968), стр. 67.
13 Христо Гандев, Проблеми на Б ’лГарското в ’зраждание (Софија, 1976), стр. 453.
14 М. Арнаудов, Из миналото на Котел (Софија, 1931), стр. 55.
15 Ал. Г. Додов, „Гајтанџиство на гр. П ирдоп“, Сп. БИД, VIII (1904), стр. 336.
16 Стојанов, Пирдоп, стр. 224.
17 МаринТ. Влајков, Белешки в ’р ху економическото положение на ГрадаПанаГјуриште
преди и след взстанието (Пловдив, 1904), стр. 20; Арнаудов, Котел, стр. 62.
18 Училиште, II (1872), стр. 123, кол. 2; Д. Богоров „Њаколко дена рашодка в Кало-
ф ер“, Турција, II, стр. 42 кол. 3.

194
окружење које је било пријемчиво према паролама идеја просвети-
тељства. Питер Шугер, на основу свог схватања бугарских аутора,
сматра да је „ренесанса" била $ш §епеп$ (јединствена, прим. прев.)
и „интересантан локални развој који омогућава да скуп западних
идеја... нађе плодно тле у Бугарској“.19 Овај аргумент не подржава
тезу да се „ренесанса“ појавила у вакууму јер бугарски аутори при-
знају да се културолошки и политички делови „ренесансе“ не би
могли одвојити од економских. Другим речима, развој предузет-
ничке културе створио је материјална средства за одржавање јачег
културолошког напретка.
Трговина и образовни резултати заједно су напредовали од три-
десетих година 19. века надаље, множиле су се школе на бугарском
језику и читаонице, посебно у трговачко-индустријским градовима
и у многим околним селима и то су углавном подржавале локалне
пословне заједнице. У Копривштици, порезници који прикупљају
десетак морали су да буду писмени и знају основне рачунске опера-
ције и били су добро познати по својим даровима школама, укљу-
чујући и поклон из 1857. године у виду великог дела пашњака да
би се обезбедила средства за одржавање тих установа.20 Кројачи-
-трговци такође су придавали велики значај образовању своје деце
и оснивали су и одржавали школе у Истамбулу и последично,
Копривштичани и Калоферци чинили су већину бугарске интели-
генције у граду.21 Имућни су своје синове слали у Истамбул не да би
учили занат, већ да би тамо довршили своје образовање.22
Раније смо нагласили да су заједнице попут Копривштице
биле далеко више од пуких индустријских села - то су биле трго-
вачке заједнице чије је благостање зависило од способности да ус-
поставе спољне везе. То је пословну класу чинило врло мобилном,
како просторно, тако и стручно. На врхунцу свог просперитета,
распрострањена трговина града довела је до тога да је највећи број
мушкараца радио у иностранству. Зими би постајао „град жена“.23
Иако су се многи кројачи и други само привремено селили, три-
десетогодишњи трајни боравак у иностранству (гурбет) није био
19 Ре1ег Р. 8и§аг, „Тће ЕпН§ћ1епшеп1 т 1ће Ва1кап$: 5 о т е ВахЈс СогшсЈегаПоп.?", Еа$1
Еигореап (}иагГег1у, IX (1975), стр. 499-507.
20 Лука Н. Ослеков, „Копривштица", Јубилеен сборник по миналото на Копривштица
(1876-1926), ред. Архимандрит Евтимии (Софија, 1926), стр. 453,519-521.
21 ЊШ., стр. 516; Ив. Г. Говедаров, Копривштица в сврзка с духовното ни и поли-
тическо взраждана (Софија, 1919), стр. 15, 40.
22 Н. Начов, Христо П Тпчилештов (Софија, 1935), стр. 164.
23 Константин Иречек, „П’тни белешки за Средна Гора и за Родопските планини“,
ПС, ИХ (1884), стр. 28.

195
неуобичајен, јер је било мало посла који би их задржао код куће.
Тако су се годишње летње посете трговаца и порезника за десетак,
кројача, учитеља и осталих првенствено сводиле на прославу по-
новног састанка на раскошним гозбама, које су се одржавале на
пољанама ван града.24 Иза величанствених фасада многе од тих
кућа биле су празне љуске јер „чим неко од становника ... почне да
се богати, напушта огњиште својих предака и одлази у Пловдив".25
Емиграција „цењених, истакнутих и 6огатих“ Копривштичана
у том граду и у Једрену била је дуговечна и потицала је још од не-
мира с почетка 19. века.26 Пловдив их је био пун. Иако су многи
од њих одлучили да се хеленизују27 они су све више бугаризова-
ли град, осим што су представљали језгро бугарских заједница у
Једрену и другде у Тракији.28 Од четрдесетих година 19. века, по-
резници за десетак из Копривштице и њихови потомци чинили су
елиту пловдивског друштва, мандаринску класу активну у подр-
шци и служењу Порти.29 Још више, Копривштичани су ушли у бан-
карске кругове Галате;30 у Египту бивши трговци овцама развили
су се у Александрији у трговце млечним производима,31 док је из-
весни хаџи-Ненчо постао моћни земљопоседник и банкар у Каиру.
Браћа Пранчов основала су у Бечу 1851. године трговачку кућу
која је опстала барем до 1919. године и један од њихових потома-
ка написао је прво домаће бугарско дело из политичке економије.32
Речју, Копривштица је својом трговином створила далеко више
него њени малобројни образовни, мобилни и богати - а тежила је
да их све извезе. Ово је имало одређене битне последице: проспе-
ритет града зависио је од расположења њених богатих пословних
људи, од тога да га користе као произвођачку базу, зависност која
ће имати озбиљне последице за њу и за сличне градове након осло-
бођења. У том тренутку, то је такође значило да су Копривштица,
Панађуриште и слични градови служили као тачке ширења култу-
ре „ренесансе“.
24 Говедаров, Копривштица, стр. 79, н. 8.
25 Иречек, „1Гтни белешки", стр. 28; Каравелов (1874) узето из К. В’зв’зова-Карате-
одорова (ур.), Непресхвашти извори (Пловдив, 1975), стр. 338.
26 Говедаров, Копривштица, стр. 68; Бобчев (1873) узето из К. В’зв’зова-Каратеодо-
рова (ур.), Непресхвашти извори, стр. 427.
27 Каравелов (1874) у К. Взвзова-Каратеодорова (ур.), Непресхвашти извори, стр. 338.
28 Иречек, „П’тни белешки", стр, 28.
29 Константин Иречек, Књажество Бглгарин (Пловдив, 1899), II, стр. 146.
30 Ослеков, „Копривштица", стр. 516; Говедаров, Копривштица, стр. 55.
31 Стојан Пранчов, Копривштица от точка зрение историческа, социална и ико-
номическа (Пловдив, 1886), стр. 32.
32 Говедаров, Копривштица, стр. 70-71.

196
 Копривштица и њени сестрински градови у Средној гори сте-
кли су репутацију због изузетне интелигенције својих људи (што
значи да су већином били писмени) и због давања Бугарској учи-
теља, памфлетиста и политичара који су приљежно распиривали
пламен националне свести.33 Жеља за образовањем створила је ве-
лику класу писмених чији је број и тежња за платом надмашива-
ла могућност бугарских заједница да их запосле. Како је за Бугаре
било мало прилика у чиновничкој служби, „ренесанса" је створила
фрустрирану интелигенцију.34 Та интелигенција била је опседнута
националистичком идеологијом користећи тако параноидну ре-
торику да би се што више одвојила, колико од вредности цркве и
пословног вођства, толико и од отоманске власти. Мајнингер даје
пример дуготрајне борбе у Габрову између „реформистичких“ учи-
теља и градских старешина у којој је један довољно илустративан
проблем био жеља реформиста да уклоне „трговачке језике“35 из
школског плана и програма - другим речима, борба је била око
тога да ли националистичке вредности треба да надјачају циљ због
којег су школе основане, а то је очување материјалне културе која
их је издржавала. Како су отоманске институционалне промене
фаворизовале бугарску привредну „ренесансу" политичка негодо-
вања нове бугарске интелигенције - и саме производ „ренесансе"
- нису успеле да уједине Бугаре против отоманског режима.
Историографски, „ренесанса“ није служила само као покретач
проучавања развоја особене бугарске националне културе (што
је легитимно), већ и за објашњење настанка бугарске државности
- националном самопоштовању ласкало је ненаглашавање дипло-
матског маневрисања великих сила које је створило нову држа-
ву. Међутим, неискреност тог поступка не би требало да уништи
стварност која је постојала иза економског аспекта „ренесансе“.
Ипак, и овде се историјска анализа искривљује да би се дискредито-
вао допринос бивше „колонијалне силе“. Бугари тврде да се њихова
привредна „ренесанса“ одиграла упркос корумпираном, декадент-
ном и грабежљивом отоманском административном окружењу.
Ипак, логички је прихватљивије указати да је јачање отоманских
институција омогућило процват бугарских, грчких, јеврејских, па
чак и муслиманских предузећа током последњих деценија отоман-
ске власти у Бугарској.
33 Р. КапДг, 1 а Ви1§апе ЛапиШппе е11е Ва1кап (Париз, 1882), стр. 263.
34 М егаа М асЈегтоП , А Ш$(огу о/Ви1$апа 1393-1885 (Лондон, 1962), стр. 237-238.
35 Т ћ о т а з М е т т § е г , „Теасћегз ап<15сћоо1 Воагск т 1ће 1.а1е Ви1§аиап Кепајззапсе1', у:
Ви1ј>апа Ра$1 апА Рге$еп(, уредник Т ћ от аз Вићег (Коламбус, Охајо, 1976), посебно
стр. 34, 39.

197
 Коначно, културолошке и економске снаге које делују на било
којој територији у великој мери зависиће од способности и ставо-
ва људи, без обзира на институције под чијом су управом. У оним
азијским провинцијама Отоманског царства где је домаћа култу-
ра била преовлађујуће исламска тешко је наћи сличан моћан при-
вредни препород пре 1878. године. Различити аутори су тврдили
да је то било због недостатка економски рационалних институција
и непостојања предузетничког менталитета36 - или због инсти-
туционалног оквира описаног као „азијски начин производње“.37
Кватертова књига о отоманској индустрији утицаће на извесне
промене овог гледишта, а ми понављамо да је посебно у бугарским
провинцијама комбинација бугарских, грчких и јеврејских преду-
зећа и отоманских институционалних промена подстакла импре-
сиван привредни напредак.38

Босна

Шта је с Босном и Херцеговином? У поређењу са Бугарском,

литература пре 1878. године снажно преноси слику успаваног, бед-
ног окружења којем недостају динамички квалитети, посебно пре
1851. године. Ипак, она није била посебно сиромашна. Спенсер,
путујући уочи Омер-пашиног освајања и врло свестан анархије
која је тада постојала, признао је ни мање ни више него: „Гдегод да
зађем, налазимо обиље намирница и готово никада појединце за
које би се могло рећи да су у стварној оскудици“.39
У Босни, доминантне културолошке снаге биле су муслиманске
и отоманске, док је „ренесанса" у Бугарској суштински била право-
славна ствар. Појаву широко распрострањене православне или ка-
толичке материјалне културе у Босни теже је приметити. Међутим,
муслимански писци наглашавају да су процене муслиманске власти
умрљане отвореном пристрасношћу писања немуслимана против
отоманских веза и да је неопходна поновна процена. (С друге стране,
бивша империјална сила добија тешко бреме од историчара бивше
потчињене нације.) Али, иако морамо бити опрезни у претпоставци
36 Јове! МаГиг, „\Уагит ез т о П о т а т х с ћ е п Тигке1 к е т е 1п<1ш1пееп1:шск!ип§ §аћ“,
8пс1о$1еигора тШеИипреп (1985), III, стр. 4 3 -4 6 .
37 Са§1аг Кеућег, „РгоинпћшГпаНгаИоп апћ 1ће Репрћегу, а СопсерШа1 Епдшгу“, стр.
17-19, Радови из одељка А2: „ћа РгоилпћшШ аћгаћоп: (ћеопе е( геаћ(е“, на VIII
међународном конгресу економске историје, Будимпешта 1982.
38 Б опаИ Оиа(аег(, ОПотап Мапи/асШгт^ т (Не А%е о/ Гке 1ппи$1па1 КеУо1иНоп
(Кембриџ, 1993).
39 Есћпипс! брепсег, Тгаге1$ т Еигореап Тигкеу т 1850 (Лондон 1851), I, стр. 363.

198
да је нединамичан карактер привредног живота у Босни био пове-
зан с предугим опстанком феудалне муслиманске власти, култура
„лењог патријархалног друштва“ тврдоглаво је истрајавала. Према
британском конзулу у Сарајеву 1869. године: „Половина зала која
се приписују турској власти потиче из незнања, лењости и праз-
новерја самог народа и он мора умногоме изменити своју природу
пре него што дође до већег и општег цивилизацијског напретка,
учините шта год влада може да бисте то потпомогли“.40
Реформе након Омеровог освајања учиниле су ову територију
само мало мање назадном него што је била до тада. Одиста, Босна је
након реформи вероватно била маргинално сиромашнија него што
је била у феудализму. Класе су бивале све жешће притискане нара-
стујућим захтевима државе. Чак и да то није био случај, вероватно
су, као у Србији, последице крчења шума штетне по благостање сто-
чарске привреде допринеле опадању ресурса. Не тврдимо да је ото-
манска власт, било пре или након реформи, донела много користи
овој територији, али такође се треба сетити да су аустријски извори
били склони њеном клеветању да би оправдали будућу или тренутну
тамошњу аустријску „мисију цивилизовања“, баш као што је већина
словенских извора била заинтересована за нарушавање статуса кво.
Закаснела отоманска „ренесанса“ у Босни вероватно је подстакла
развој трговине. Од педесетих година 19. века, у Сарајеву се ус-
поставила растућа колонија богатих српских православних трго-
ваца који су све више трговали с Аустријом.41 У одговору на напа-
де који су потицали из српске штампе, полузванични Сарајевски
Цвјетник узвратио је 1869. године да „за ових осам година од када
је [Топал] Осман-паша постао валија Босне, босански хришћани су
напредовали морално и материјално. Трговина цвета из дана у дан,
а међу трговцима мноштво је капиталиста.“42 Осман-паша је ипак
смењен с положаја, упркос његовим подвизима, од којих није без
значаја пристанак босанских хришћана на његову власт. Његови
напори нису се ограничили на инфраструктурне програме - упра-
ва (тврдио је) „одувек је била спремна да помогне оснивање шко-
ла“. Ако су „богатији хришћански трговци“ били брзи у осуђивању
да назадност провинције у образовању потиче од турског угњета-
вања, мањак тражње за образовањем такође се морао узети у об-
зир.43 Према званичној статистици из 1871. и 1874. године, у школе
40 СВС Босна 1868, стр. 327.
41 Александар Гиљфердинг, Путовање по ХерцеГовини Босни и Старој Србији (Са-
рајево, 1972 из руског оригинала из 1859. године, превео Б. Чулић), стр. 83.
42 Сарајевски Цвјетник, I, 13 (27. март 1869), стр. 1.
43 СВС Босна 1868, стр. 327.

199
је уписано 35.996, односно 39.161 деце, међу којима је највише било
муслимана: 87,6% према статистици из 1871. године и 88,5% према
оној из 1874. године.44 Међутим, благонаклон посматрач могао би
да нађе мало чега позитивног у муслиманским школама о чему би
известио, мада су и хришћанске школе биле „лоше описиване“.45

Слободна Србија

Са ниским порезима и масовним власништвом над земљом

слободних сељака, лакше је видети Србију као нормално напредну
земљу пре 1878. године, због повољног односа земљишта и радне
снаге. Како су привредна настојања била окренута ка неограниче-
ној компаративној предности заснованој на обиљу јефтиног ресур-
са, може се приметити да је у Србији „као последица лакоће с којом
су сербски пољопривредници зарађивали новац - просто шаљући
стада свиња у храстове шуме... рад био врло добро плаћен.“46
Приметили смо, међутим, да ова равнотежа није била стабилна.
Још од тридесетих година 19. века деградација животне средине по-
чела је да нагриза благостање, подривајући стару привреду свињо-
гојства чија је суштина претходно описана. Године Сгипбвггећа
(време оснивања Немачке, прим. прев.) донеле су обиље богатства
пољопривредницима, а ограничена модернизација имала је мали
позитиван утицај на већ архаичну пословну структуру градова.
Чак и тако, ресурсна база Србије није била препрека за процват
„ренесансе" бутарског типа“, премда дистрибуција и структура не-
сумњиво јесу. С толиким делом дохотка закључаним у сељачкој на-
туралној пољопривреди и с мало домаће трговине да потхрани ма-
теријалну културу градова, српско „просветитељство“ није могло
да има дубоке корене. Овим не треба омаловажавати велика инте-
лектуална достигнућа писмених људи Србије у обликовању савре-
мене националне културе, нити треба занемарити подршку коју су
интелектуални крутови добили од филантропских напора богатих
људи као што је Миша Анастасијевић. Анастасијевић је „веровао у
образовање као у пут ка богатству народа“ и, поред других великих
филантропских доброчинстава, основао је Београдску високу шко-
лу 1863. године.47 Он није био усамљен у својим настојањима - треба
44 Босна. Салнаме 1288 [1874], стр. 130-136. Искључио сам новопазарски санџак из
обе бројке. У оба случаја, нису датирани на неку одређену годину.
45 СВС Босна 1872, стр. 594.
46 РКО РО 78 485. Конз. 31. децем бар 1842.
47 Матија Бан, „Ж ивот Мајора М ише Анастасијевића“, ГСУД, БХХ1, стр. 288.

200
 такође поменути Илију Милосављевића Коларца (1800-1878) који
је такође стекао своје богатство трговином сољу што му је омо-
гућило да оснује књижевни фонд и остави новац универзитету.48
Међутим, било је сувише мало таквих ласта да би наступило про-
леће просветитељства. Корисници њихове дарежљивости били су
малобројни и нерепрезентативни делови српског друштва. Није
случајно да је српска национална „ренесанса“ остала концентри-
сана у Новом Саду, у јужној Мађарској где је материјална основа
цивилизације била далеко напреднија.
У самој Србији, културну ренесансу ширила је малобројна по-
литичка елита, у највећој мери помоћу инструмената власти, међу
сељачким становништвом које је било апатично према њој, док је у
Бугарској материјална култура била полицентрична и шириле су је
разнолике групе које су имале мало политичке моћи. Последично,
оно што је било ново у Србији пре је било увезено него аутохтоно,
мимикрија како је рекао Димитрије Ђорђевић, култура криноли-
на и мидера, реденгота, цилиндара и сала за билијар, приступачна
само самосвесној и донекле скоројевићкој елити.49
Српској привреди недостајала је институционална динамичност
отоманске Бугарске. Очигледно, недостајала јој је основа за прото-
индустријски развој какав се десио у балканским градовима (укљу-
чујући градове које је Србија присајединила 1878. године). Њени
провинцијски градови опслуживали су само локалне потребе ру-
ралног залеђа којим су управљали. Наилази се на повремена упући-
вања на градове у Србији који производе локалну специјалну робу
за међуградску трговину, као што су ножеви из Јагодине,50 црвене
сандале из Ужица51 и ћилими из Књажевца,52 али средином века та
трговина била је скромног обима и у опадању. Једина трговина која
је била значајна по својој реткости била је ткачка јер се сукно или
увозило или су га израђивали сељаци за своју личну употребу, а по-
том слали кројачима на фину обраду. У Србији није постојао пан-
дан бугарским брдским градовима где се велики број радника бавио
сличним занатима код пословних људи који су њихове производе
дистрибуирали на три континента. Тамо где је постојала градска
трговина тканим производима, као у Ћуприји, технологија је била
48 Споменица БеоГрадске трЈовачке омладине 1880-1930 (Београд, 1931), стр. 60.
49 Димитрије Т)орђевић, „Ва1кап Уегеш Еигореап Епћ§ћ1ептеп1: РагаИећзтб апД
Ојббопапсеб11, Еаз( Еигореап С}иаг1ег1)/, IX (1975), стр. 487-497.
50 ЕтИ е Де Вогсћ§гауе, Еа 5егШ ас!тт$(гаИуе, есопот1дие е( соттетак (Брисел,
1883), стр. 177.
51 Миливоје М. Савић, Наша индустрија и занати [НиЗ] III (Сарајево, 1923), стр. 401.
52 Види поглавље 9.

201
застарела, чак и према балканским стандардима. Према Спенсеру
(1850), „чини се да је главно занимање становника, и мушкараца и
жена, ткање. Разбој се ставља у рупу на земљи и ништа осим главе
и рамена радника се не види“.53 Међутим, попис становништва из
1866. године показао је да је постојао свега 21 израђивач ћебади у
овом граду од 2.439 становника,54 а то је једини посао који би мо-
гао одговарати Спенсеровом опису. Према Каницу, Ћуприја је била
врста „тужног“, прљавог и запуштеног места, каквим је Балкан оби-
ловао, чије је становништво проводило највећи део дана чучећи
беспослено пред својим вратима. Ова слика је тако далеко од оне о
балканским протоиндустријским градовима.55
Застарело градско занатство опстало је због високих трош-
кова увоза индустријске робе у унутрашњост. Као произвођач са
високим трошковима, оно није тежило продаји на већем тржишту.
Напротив, оно се неуморно борило да заустави појаву ширег тр-
жишта које би му угрозило интересе.
Како је Србија била ембрионска држава-нација у доба успона
националне свести, очекивали бисмо да су њене власти заговара-
ле образовање становништва. У некој мери и јесу, али упркос томе,
Србија је вероватно била мање писмена и образована него отоман-
ска Бугарска. Површна мрежа црквених школа постојала је у Србији
у 18. веку, али немири током два устанка збрисали су је у највећој
мери. Сам књаз Милош био је неписмен и вероватно, с обзиром
на то, слабо показивао заинтересованост за образовање народа. У
суштини, у Србији су до 1835/36. године биле основане 72 школе,
али оне су бројале тек 2.514 ђака који су углавном били из градова.
Школе тешко да су могле пружити интензивно образовање јер је
учитеље било веома тешко регрутовати. Многи од њих били су ими-
гранти из Аустрије које су привукле високе плате и из примера које
ми имамо чини се да је однос ученик-учитељ био реда 60-70:1.56
Милошев син Михаило, када се попео на престо 1860. године, поку-
шао је да премести српску културу из Новог Сада у своју земљу. Он
је, стога, основао институције културе и покушао да се ухвати у ко-
штац с неписменошћу57, али је 1866. године у унутрашњости Србије
53 брепсег, Тгауек, стр. 61.
54 Државопис, XII.
55 Феликс Каниц, Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века
(Београд, 1987), I, стр. 239.
56 Сеог§е8 Саб1е11ап, 1а уге диоИсИеппе еп Зегбге аи $еиИ бе Ппберепбапсе, 1815-1839
(Париз, 1967), стр. 275.
57 СћаПеб апД Вагћага Је1аукћ, 7Ће Е$1аШ$ктепГ о / 1ке Ва1кап МаИопа1 81а1е$, 1804-
1920 (Сијетл, 1977), стр. 67.

202
и даље било 98,4% неписмених.58 Чак 1883. године, када је број
школа порастао на 618, са 821 учитељем и 36.314 ученика, и даље
је било много великих села без школа - образовање је, у суштини,
остало ствар градске средње класе.59
Ове бројке су лоше, чак и у поређењу са оним претходно на-
веденим за отоманску Бугарску, а разлоге и даље велике разлике у
односу на Бутарску није тешко приметити. Тражња за образовањем
ван градова била је мала или је уопште није било. Сељачке породи-
це, осим оних знатнијих задруга са значајнијим градским и тржиш-
ним пословима, нису имале никакву стварну корист од образовања.
За њих, образовање је очито било непотребан луксуз - његово ус-
постављање претило је увођењем пореза које је требало платити.
Жеђ за знањем која се среће у литератури о земљама под ото-
манском влашћу насељеним Бугарима и Грцима, имала је слаб
одјек у Србији. Када су Мекензи и Ирби дошле у Велес (словенска
Македонија) око 1863. године, у бугарским школама у овом малом
граду наводно се образовало 500 ученика. Њихов драгоман се у
Солуну темељно снабдео књигама, углавном о религијским темама,
и брзо се решио те количине по високој цени од 2 шилинга и 6 пе-
нија за примерак.60 У Србији, с друге стране, болничарке Пирсон
и Меклафлин „никада нису виделе ниједну књигу на било ком је-
зику, осим неколико часописа на немачком“.61 Сам почетак Србије
као самосталне државе није донео никакав напредак материјалне
културе у поређењу с Бугарском - пре ће бити супротно.
Отоманско оживљавање у 19. веку почело је да ствара поли-
тичко окружење, барем у Бугарској, у којем је привредни живот
могао да се шири и развија. Како су Бугари у великој мери били ис-
кључени из војне и политичке културе отоманске државе, њихова
заокупљеност била је окренута ка пословном успеху. У Босни, от-
кривамо тек слабе знаке сличног покрета. Хришћанска култура ос-
тала је далеко више подређена муслиманској хегемонији, а мусли-
мани су сувише чврсто остали посвећени правима власништва над
земљом и испољавању политичке моћи да би подржали своју живу
предузетничку културу. У Србији и (посебно) Црној Гори преду-
зетничка култура била је потопљена под мртав терет мноштва на-
туралних ситних имања. Као и у Босни, патријархална динарска
58 Т[асо] С[тојановић], Наш економски положај, (Београд, 1881), стр. 77.
59 ЕшИе Де Бауе1еуе, Тке Ва1кап Репт$и1а (Лондон, 1887), стр. 173.
60 Госпођица С. С. М. Маскепгје и госпођица 1гћу, Тгауек т (ке $1ауотс Ргоутсев о/
Тигкеу т Еигоре (Лондон, 1867), стр. 141.
61 Е. М. Реагбоп и С. МсЕаи§ћћп, 5егу/се т Зегуга ипАег 1ке Кес1 Сго$$ (Лондон, 1887),
стр. 92.

203
култура оснажила је колективистичке и „херојске“ вредности на
штету економског индивидуализма.
Бугарска „ренесанса", стога се није поновила ни у Босни, ни у
Србији. Проблем који је преостао био је да ли ће се одржати ди-
намичност ове „ренесансне предузетничке културе након што се
Бугарска привреда посрби" - то јест, када отоманске политичке
и аграрне институције нестану, као што се то нагло догодило
1878. године.
ДРУГИ ДЕО
 ПРИВРЕДНО ОПАДАЊ Е
И ПОЛИТИЧКА СЛОБОДА 1878-1914.

Доказивали смо да су до седамдесетих година 19. века инсти-

туционалне структуре отоманске власти у Бугарској доприносиле
формирању прилично новчане аграрне привреде с великим из-
возним сектором и развијеној брдској протоиндустријској привре-
ди која је по свом производном миксу пре допуњавала увозну трго-
вину, а није се такмичила с њом. Ни Србија ни Босна нису добиле
упоредив подстрек из својих институционалних уређења. Њихов
потенцијал, колико се зна, и даље је био искључиво пољопривред-
ни. У Србији, уништавање шумског земљишта ослабило је основу
благостања земље, премда је ово прикривено повољним условима
на међународном тржишту током шездесетих и почетком седамде-
сетих година 19. века. У тој фази није се могло предвидети да ли ће
застрашујуће уништавање ресурсне базе моћи бити неутралисано
на дуги рок добицима од интеграције на међународно тржиште.
Излазак Бугарске из отоманског система изискивао је исто-
времено распуштање институција које су до тада подржавале при-
вредни напредак. Главна последица овог политичког преокрета
било је „посрбљавање“ бугарске привреде, односно претварање
Бугарске у друштво мноштва ситних земљопоседника с великим
натуралним сектором и смањеном градском и непољопривредном
економијом. Тачније, то ће довести до смањивања протоиндустрије
коју смо идентификовали као главни извор динамичности. Таква
тенденција ће бити противна развоју, и показаћемо у поглављу 7
како је бугарска привреда тежила српском моделу у осамдесетим
годинама 19. века.
Поглавље 8 разматра привредне учинке две динарске привреде,
Босне и Херцеговине и Црне Горе до 1814. године. Догађаји 1875-
1878. године Босни нису донели самосталност, већ окупацију од
стране Аустроугарске. Нови господари Босне начели су њене при-
родне ресурсе дрвне грађе, горива и руда. Ако је Босна била посеб-
на у свом привредном напретку пре 1914. године, то је било искљу-
чиво због егзогене снаге квазиколонијалне интервенције. Међутим,

207
хабзбуршка администрација није покушала да реформише аграрни
систем, деликатан (и нестабилан) компромис интереса који нису
обезбеђивали ни капиталистичку динамику пољопривреде великих
газдинстава ни слабу динамику слободних сељачких поседа.
Јужном суседу Босне, независној Црној Гори, недостајала је ди-
намика коју је доносила самостална администрација Хабзбуршког
1апс1е5ге$1егип$а (Земаљска влада, прим. прев.). Њена друштвена
структура била је слична оној у Србији, али производна оријента-
ција наликовала је оној у Босни. Привреда и друштво Црне Горе
представљају парадигму назадних утицаја на труд људи којима су
све балканске привреде биле изложене у различитој мери.
Развој текстилне производње у Бугарској и Србији истражен је
у поглављу 9. У Бугарској, у осамдесетим годинама 19. века, домаћа
текстилна производња је у највећој мери нестала јер је њену функ-
цију преузела механизована производња текстила. Искуство тек-
стилних индустрија детаљно је проучено да би се бацило светло на
индустријско назадовање Балкана до 1914. године. У поглављу 10
истражујемо даље разлоге зашто привреде Србије и Бугарске нису
успеле да позитивно одговоре на прилике које су створиле нове
технологије тог доба и растућу интеграцију балканских држава у
европски трговински систем.
Македонија се посебно обрађује у поглављу 11. До 1878. годи-
не она је била саставни део привредног региона чији је део била
Бугарска и њен јужни, грчки део, остварио је сличан напредак про-
изводње. Како је остала под отоманском влашћу до 1912. године,
искуство Македоније показује какав би био развојни пут Бугарске
да се није „ослободила“.
У завршном поглављу резимирам најважније аргументе и из-
лажем квантитативне доказе о привредним учинцима Балкана пре
Првог светског рата да бих оправдао закључак дат у наслову: ево-
луција без развоја.

208
 7. БУГАРСКА НАКОН 1878. ГОДИНЕ
- ПОРЕКЛО ОПАДАЊА ПРОИЗВОДЊ Е

Доба отоманске власти и привредни напредак у Бугарској завр-

шили су се 1878. године. У априлу 1876. године избио је устанак у
области Панађуришта, где су Отомани морали да уложе знатне на-
поре да би га угушили. Око хиљаду муслимана било је убијено и то
је довело до бруталних одмазди чија се јачина тада преувеличала1
и надугачко се преносила у штампи, посебно у Британији. Као што
су Руси планирали, те приче о „зверствима у Бугарској“ распалиле
су западноевропске политичке страсти о Отоманима и претвориле
се у укидање њиховог режима у Бугарској и Босни. Дизраелијева
влада (Бенџамин Дизраели, премијер Велике Британије 1874-
1880, прим. прев.) била је приморана да прекине своју дипломат-
ску подршку Отоманском царству којом је давала противтежу
руским амбицијама за освајањем. Руси, већ дубоко уплетени на
Балкану, видели су отворен пут за напад на Турску, без страха од
англо-француске интервенције и 1877. године су напали Бугарску.
До пролећа 1878. године Порта је морала да моли за мир и према
Санстефанском миру предала је цело Балканско полуострво чији
су највећи део Руси претворили у бугарску сателитску државу. То
је западним силама било неприхватљиво и Русија је на Берлинском
конгресу била принуђена да половину освојене области врати под
отоманску контролу. Створена је сужена Кнежевина Бугарска
која се највећим делом састојала од некадашњег Дунавског ви-
лајета (највећи део Добруџе додељен је Румунији, а нишки реги-
он Србији). Бугарска је прећутно призната као руска интересна
сфера. Да би ограничили руски експанзионизам, Пловдивски и
Сливенски санџак, јужно од планине Балкан, спојени су у ауто-
номну покрајину Источна Румелија која је стављена под међуна-
родну управу.2 У теорији, и Бугарска и Источна Румелија остале су
1 Бројке које су кружиле наводиле су да су турски добровољ ци убили више од
12.000 Бугара Према: Шсћагб М Ш тап „Ше Ви1§апап Мазбасгез КесопзШегесГ, 5 1а-
уотс апс1 Еа$( Еигореап Кеугем’, 1ЛПП (1980), стр. 2 1 8-23 1, тадашња процена од
3.700 жртава којој је дато мање публицитета вероватно је реалистичнија.
2 Одлична студија о овој управи је: Елена Стателова, Източна Румелиа (1879/1885):
Икономика, политика, култура (Софија, 1983).

209
под отоманским суверенитетом, али у пракси, Порта је изгубила
сваку видљиву контролу над овим територијама. Чак и земљиш-
на права муслиманских становника, иако су за њих гарантовале
велике силе, у највећој мери нису се поштовала. Успешан пуч из-
веден је 1885. године у Источној Румелији, да би се она ујединила
с Бугарском. Србија, плашећи се потенцијалне снаге свог увећаног
суседа, одмах је напала, али су Бугари тешко поразили њену војску
код Сливнице. Након тога, уједињење покрајина остало је непри-
знато споља, али је, де факто, било.

Мапа 2. БуГарска, Границе у иериоду 1885-1912. Године

У овом поглављу проучавамо утицај деотоманизације на при-
вредни живот бугарских покрајина. Ова тема је занемарена у ли-
тератури која покушава да нову бугарску државу посматра као
табулу разу, нову земљу која се ослободила самртног загрљаја ото-
манске власти да би започела спор прелаз ка капитализму. Већ смо
показали да такав приступ нетачно представља достигнућа бугарс-
ке привреде пред крај отоманског периода и доказаће се да је деко-
лонизацијом започела дуга фаза привредног опадања.

210
г

Назадовање бугарске иољоиривреде након ослобођења

Ослобођење је изискивало заокрет у пољопривреди. Извор бу-

гарског незадовољства под отоманском влашћу била је наводна
неравноправност у власништву над земљом између хришћана и
муслимана. У ствари, хришћанска имања вероватно су у просеку
била нешто мања од муслиманских, али је, ипак, највећи број ве-
ликих имања био у рукама муслимана.3 Узимање земље муслимана
започело је чим је то допустила ратна срећа. Непосредно пре руске
војске која је напредовала, многа муслиманска имања била су опљач-
кана, а њихову власници, ако нису побегли на време, били су убије-
ни.4 Многи који су побегли остављајући своја имања под управом
Бугара открили би да им је имовина продата у њиховом одсуству.
Хорде брђана силазиле су у равнице да би заузеле напуштена газ-
динства.5 Привремена руска управа у северној Бугарској подстакла
је овај процес забрањујући странцима (то јест, изгнаним муслиман-
ским земљовласницима) да држе више од 2,2 хектара земље. Намера
је била да се подстакне темпо продаје земље. Да би поново насели-
ла напуштену земљу, отворена су широм врата исељеним Бугари-
ма из Тракије, Македоније и Баната, којима је дато 3-6 хектара по
породици и право на испашу из земљишних резерви државе.6 Бер-
лински споразум из 1878. године спречио је две бугарске владе да
отворено лише имовине своје муслиманско становништво и огра-
ничење на имања исељеника морало се поништити.7 Одузимања и
обавезне секвестрације требало је да буду надокнађени, али ретко
када јесу. Додатне велике количине земље прешле су тржишним пу-
тем из руку муслимана који су емигрирали. У Источној Румелији из-
међу 1879. и 1883. године одиграле су се продаје укупно вредне 102,1
милион гроша.8 Та земља се обично јефтино продавала јер је тр-
жиште било презасићено. У 1888. години, земља је мењала власни-
ка по трећини цене која је превладавала током отоманске власти.9
3 Видети: Славка Драганова, „ВЖгепИаИоп Је 1огШпе Дапб 1еб уШа§еб Де 1а Ви1-
§апе с!и погД-ебГ Вигап11еб аппееб 60 е1 70 Ди Х1Хе б1ес1е“, Ви1§апап Ш&опса1 Ке-
угеуг, II (1980), стр. 68-86. Иречек, Бглгарип, II, стр. 178.
4 Христо Христов, АГрарниат в’прос в Б’л1арската национална револуциа (Со-
фија, 1976), стр. 267-272.
5 Константин Иречек, Књажество Бшгарил (Пловдив, 1899), II, стр. 220-221.
6 Б. М инцес, „Преселенческиат в’прос в Бт>лгарил“, Бмарски преГлед, IV, 8 (1897),
стр. 89.
7 „Б’а§пси11иге е! Гехр1оЦаИоп Ди бо1 еп Ви1§апе“, Ргапсибка. ВиИеИп Соп$и1аГге [ВС],
1884, стр. 756.
8 Иречек, БЂлгарин, II, стр. 178.
9 СВС I. Румелиа 18876, стр. 4.

211
У покрајини Стара Загора објављено је да су цене земље 1895. го-
дине биле око две трећине оних пре 1877. године.10 У јутозападној
Бугарској додатних 2.316 хектара земље принудно је, судским путем,
пренето у власништво сељака.11 Многе сеоске средине заједнички су
куповале читлуке и делиле посед међу својим члановима.12 Не само
да су цене биле генерално ниске, већ у многим случајевима, никада
нису плаћане у целости. У случају да су земљу преузимали сељаци
који су је обрађивали, бугарска влада стајала је као посредник из-
међу емиграната и купца који је био обавезан да врати дут држави
током десет година. Већина дужника је успела да плати прилично
безначајне рате и са великим кашњењима. Преостали номинални
износи коначно су исплаћени инфлаторним новцем након Првог
светског рата.13
На овај или онај начин, многи бивши радници су први пут по-
стали земљопоседници, 90% њих у једној области у Старој Загори,
а 20% у другој.14Те куповине, углавном од могућих емиграната или
прогнаних муслимана, представљале су значајан терет за златне
резерве,15 али ипак, тај трансфер је био врло користан за Бугаре,
премда је представљао један од неколико чинилаца који су узроко-
вали да држава склизне у све већу спољну задуженост.
Пореско оптерећење бутарске пољопривреде такође се значајно
ублажило окончањем отоманске власти. У Источној Румелији, десе-
так који је у просеку износио 40,4 милиона гроша у периоду 1873-
1875. године, донео је 32,2 милиона 1879. године, 28,0 милиона 1880.
године и 30 милиона 1881. године,16 иако је ниво цена био значајно
порастао. Порез на грађевинске објекте драстично је пао са 6,6 ми-
лиона гроша у 1876. години и 6,45 милиона 1877. године на 643.000 у
1880/81. години и 973.000 у 1881/82. години, делимично јер су сеља-
ци били изузети од његовог плаћања, док је порез на доходак, који се
наплаћивао од градских трговина и сеоских прихода од сточарства
и превоза теретним колима, пао са 6,5 милиона 1876. године и 6,22
1877. године на 3,63 милиона 1880/81. године и 4,34 милиона 1881/82.
10 Изложение: Стара заГора (1895), стр. 19.
11 Љ убен Беров, „Равниште на економическо развитие на 6 ’лгарските земи по
време на Освобождението", Трудове на висшија икономически институт ‘Карл
Маркс', I (1979), стр. 48.
12 Иречек, Бглгарил, II, стр. 179.
13 Михаил Андреев, Историа на б’п1арската буржоазна д ’ржава и право, 1878-1917
(Софија, 1980), стр. 73.
14 Иречек, Бглгарил, II, стр. 179.
15 Јоћп К. Б а т р е апб М а т п К.. Јаскзоп, Ва1кап Есопотк Нг$1огу, 1550-1950 (Блу-
мингтон, 1982), стр. 215; Иречек, Бглгарин, II, стр. 178.
16 ЦДИА. ф. 20 оп. 1 а.е. 66 ф. 167.

212
г
године. Власти су биле посебно пажљиве према сељаштву. Буџет
за 1883/84. годину предвиђао је пореске олакшице које би додат-
но смањиле оптерећење за сеоске приходе за око 1,1 милион гроша,
што је било надокнађено једнаким повећањем градских прихода,17
а у 1884. години стопа пореза на овце смањена је за 11%.18Управитељ
провинције, Алеко-паша, сматрао је политички целисходним чува-
ти сељаке на овај начин и такође допустити им да касне са плаћањем
својих пореских обавеза. Његов наследник, Хрстович, настојао је да
се додвори сличном политиком и тврдило се да су сељаци потроши-
ли новац уместо да исплате муслимане који су одлазили.19 Кашњење
у плаћању десетка брзо се нагомилавало, посебно између 1881/82. и
1883/84. године када је порасло са 297.000 на 16,4 милиона гроша.20
Овај други износ представља око 50% пореског прихода. Ствари су
биле врло сличне у северној Бугарској где је:21

Под турском управом [сељак] морао да плаћа десетак и друге

мање или више иритирајуће порезе; да би се оправдао и додво-
рио господарима, морао је да напорно ради и да тражи од земље
да довољно роди да би задовољио захтеве освајача. Данас, на-
против, сељак не плаћа практично ништа и запањен је када се
од њега тражи порез, сматрајући укидање десетка и пореза као
неизбежну последицу независности и слободе.

Није само сељак пољопривредник имао користи, имао је и

радник. У доба ослобођења забележен је огроман пораст надница.
У истраживању о условима у округу Златица 1884. године, про-
цењено је да су се наднице у пољопривреди удвостручиле од осло-
бођења.22 Наднице за бербу у Старој Загори које су у просеку биле
10 гроша дневно пре ослобођења колебале су се између 15 и 17 гро-
ша између 1880. и 1883. године.23 Руманке, девојке жетеоци из Габро-
ва, које су биле плаћене 5-12 гроша за сваки пожњевени дунум 1877.
године, добијале су до 40 гроша 1885. године.24 Како су цене такође
расле, пораст реалних надница био је мањи него у новчаном изразу,
17 И. Румелија. Законо-проект за дан ’чите в ’р ху недвижимостите и в ’р ху прихода
представен на Областното С'брание в обикновената му сесиа от 1883.1.
18 Стателова, Източна Румелиа, стр. 136.
19 СВС Е..Румелиа 18876, стр. 4.
20 ЦДИА. ф .20 оп. 1 а.е. 66 ф. 28.
21 РЦ, XXXII (1880) у: М к ћ о Д Ј (1941), стр. 119.
22 Сборник от статистически сведениа за стопанското положение на Златишката
околија (Софијско окржие) (Софија, 1888), стр. 48.
23 А. Т. Илиев, Старо-заГорски окр'1 в народо-икономическо отношение (Стара За-
гора, 1885), стр. 41.
24 П ет р Цончев, Из стопанскотоминало наГаброво (Габрово, 1929), стр. 42.

213
 1
али и даље значајан. Те наднице су одржаване сталном великом
тражњом за пољопривредном радном снагом у Румунији и Бесара-
бији, која је апсорбовала годишњу миграцију од око 50.000 радни-
ка из Бугарске,25 док је истовремено Бугарска привлачила значајну
мигрантску радну снагу из Македоније.26У најмању руку, средином
осамдесетих година 19. века, сматрало се да су радници на великим
газдинствима барем једнако имућни као и сељаци.27
Укратко, ослобођење је смањило намете на сељаштво и омо-
гућило му лакши приступ земљишту. Ранији приходи комерцијал-
них земљопоседника делимично су редистрибуирани радници-
ма. Дакле, повећали су се ресурси којима су располагали сељаци.
Значајан део насталог губитка сносили су нерезиденти. Након
ослобођења отомански порези су претворени у мали данак, а не-
кретнине муслиманских рентијера изгубиле су највећи део своје
вредности. Некадашње дозначавање пореза, ренти и добитка од
пољопривреде примаоцима нерезидентима, углавном у Истамбулу,
захтевало је од бугарских провинција да поседују велике вишкове
трговачке робе која би то неутралисала.28 Дакле, велико смањење
одлазних дознака ослободило је велики део ликвидности у привре-
ди бивших бугарских провинција.
Ослобођени терета који су им били наметнули Отомани, сељаци
су уживали у изобиљу на које нису били навикнути. По историјским
стандардима, неуобичајен износ новца кружио је по бугарским се-
лима после ослобођења,29 па су сеоске продавнице и крчме ница-
ле као печурке после кише.30 Упркос „јадној“ жетви 1879. године,
у Пловдиву се десио изненади грађевински бум.31 „Свуда“, забеле-
жио је један страни посматрач, „влада извесно обиље, без обзира на
то што страхоте претходног рата још увек нису избрисане“.32
Међутим, ти добици делимично су отишли у натуралну пот-
рошњу. То се могло и очекивати. Раније испоруке које су сељаци
пласирали на тржиште биле су повезане с високим трансакционим
трошковима због слабо развијене саобраћајне мреже и лошег ква-
литета сељачких товарних кола.33 У времену након ослобођења,
25 РЦ, 1884, стр. 757.
26 СВС Бугарска 1889, стр. 32.
27 СВС Бугарска 1884, стр. 3.
28 Коћег! Ј. Моге, ХЈпАег 1ке Ва1кат (Лондон, 1877), стр. 18-20.
29 МЈсћоЛ, I (1941), стр. 119.
30 СВС И. Румелија 18876, стр. 3; Доклад: Сливен 1883, стр. 14.
31 Марица (Пловдив) II 136 (20. новембар 1879), стр. 1.
32 МЈсћоИ, III (1950), стр. 740.
33 МЈсћоЈГ, I (1941), стр. 118.

214
саобраћајни услови су се, ако ништа друго, погоршали. На кра-
так рок безбедност се погоршала и у 1880. години банде хајдука
су се умножавале.34 Превоз жита зими је био практично немогућ
због стања путева и удаљености већине села од извозних тачака.35
Дакле, иако је сељак сада уживао у слободи одлучивања да ли да
изнесе на тржиште или да сам потроши своје производе, он је на
подстицај реаговао тако што је урадио ово друго.36 То је довело до
констатације „да су ти људи врло имућни, премда немају много
новца за трошење“.37
Материјални добитак за сељака био је мањи од губитка оних
који су изгубили редистрибуцијом, јер се понуда радне снаге у при-
вреди смањила. То се догодило зато што су сељаци одабрали да део
свог добитка искористе за дуже слободно време. У 1879/80. години
сваке године обележавало се 150 свечарских дана, „током којих сав
посао мирује“.38 Руски јубилеји су придодати бутарским тако да „и
најмањи светац затвара продавнице“, а напори власти да „реагују
против еманципаторских тенденција црквених власти“ нису (ба-
рем 1884. године) имали много ефекта.39 Писац следећег живог оп-
иса из источнорумелијске штампе убрзо након обарања отоманске
власти јадикује да су се прилике створене новом слободом проћер-
дале у беспосличарењу. Он пише:40
...недисциплинован живот, немар према личном раду који нас
запрепашћује. Многи су оставили рало и посветили се пићу,
а други, ако га и нису сасвим напустили, ретко одлазе с њим у
поља. Више се у њима не види дух марљивог рада који је раније
био својствен свим сељацима. Превише људи мисли да сада, када
су се ослободили Турака, више не морају да раде ни приближно
толико, али то је заблуда.
Видели смо сопственим очима у одређеним местима у пловдив-
ској провинцији многе наше сељаке како се вуку по крчмама и
проводе тамо целе радне дане не размишљајући о послу. Гласови
о сличним примерима допрли су до нас из многих других места
у нашој отаџбини. У неким местима кафане постају све бројније,
а викендом су пуне људи који пију по цео дан, иако ока вина ко-
шта 5 гроша па и више.
34 ЉШ„ стр. 97.
35 Изложение: Стара ЗаГора (1895), стр. 83-84.
36 РЦ, 1884, стр. 756.
37 СВС Бугарска 1884, стр. 3.
38 МЈсћоИ, I (1941), стр. 148.
39 Јеап Епћс, Еп Ви1$апе е1 еп КоитеИе (Париз, 1885), стр. 166-167.
40 „Как некои селени проумерват новиј ж ивот на наш ето отечество?“ Мартиса, 25.
јули 1878, стр. 3.

215
 Један од наших пријатеља који је посетио неколико села у пло-
вдивској провинцији пре неколико дана каже нам да је једног
радног дана затекао неколико сељака како леже испод стога сена
на крају села. Упитао их је да није неки празник, па због тога не
иду да раде, а они му одговорише да је наступила „слобода“ и да
није неопходно да се много ради. Следећи познаник прича нам
да када је путовао из места које је удаљено 12 сати није видео
ниједан плуг у пољима, иако је било време орања. Али на неко-
лико места видео је да су отворене нове кафане...

Готово исто се десило у Бугарској. „Не верујући да је више об-

везник према држави [сељак] је сразмерно умањио рад који је себи
наметнуо“ смањујући га на онолико колико му је потребно да при-
бави средства за живот.41
Премда је пораст нивоа надница била добра вест за раднике, то
је допринело подривању пољопривредног система. Акутни мањкови
радне снаге задржавали су жетве, посебно у румелијским равницама
и доводиле до пропадања усева.42 Могла се чути притужба да више
није могуће наћи савесне пољске раднике, па су купци имања често
били присиљени да их се одрекну или да их изнајме.43 Савременици
су писали о огромним комадима плодног земљишта које је лежало
необрађено у оскудици руку које би на њему радиле и учиниле га
поново продуктивним доприносећи тако смањењу радних напо-
ра дела сељаштва.44 У месту Катр 2.460 уврата45 државног пашња-
ка, чије је изнајмљивање раније државној благајни доносило 19.100
гроша годишње, морало се изнајмити између 1879. и 1882. године
за просечних 2.725 гроша. Губитак прихода приписивао се „лошим
привредним условима који, као што сви знаЈу траЈу чак и данас. 40
Чак 1892. године саопштено је да бугарски сељаци не могу да зауз-
му земљу онолико брзо колико је брзо напуштају муслимани који се
исељавају.47 То је нарочито било видљиво дуж плодне црноморске
обале где је доминирало муслиманско становништво. Говорило се да
је око Варне трећина поља необрађивана,48 а она која су била и даље
под усевима, била су зарасла у траву.49 Године 1886. процењено је да
41 МкћоИ, I (1941), стр. 119.
42 Изложение: Вратца 1891-1891, стр. 11; Иречек, Бглгарим, II, стр. 182.
43 Изложение: Стара ЗаГора (1895), стр. 34.
44 М1сћо(Г, с1, стр. 119; Л. Пајаков, „Економически поглед в’рху Бт>лгарил“, Про-
мишленост, I (1888), стр. 83.
45 Уврат (буг.) - мера за површину, око 1000м2 (нап. прев.).
46 ЦДИА. ф. 20 оп. 1 а.е. 66 фо. 9.
47 СВС Бугарска 1892, стр. 27.
48 РЦ, БХХУИ (1892), стр. 89.
49 Француска. БЦ, XX, 2. полугодиш те 1890, стр. 485.

216
 када би се само обрадиво земљиште користило у некадашњој мери,
извоз жита би се удвостручио.50
Мада је земља муслимана купљена по историјски ниским ценама,
она је постала терет многима који су је купили. Од касних осамдесе-
тих година 19. века, цене су почеле да изгледају ниско, само у исто-
ријској перспективи, а не и у смислу могућих приноса. Порески при-
тисци почели су још више нагризати зараде. Неколико година након
рата, некадашњи десетак замењен је катастарским порезом на земљу,
и у Бугарској и у Источној Румелији. Намера у позадини ове мере
била је да се пољопривредници натерају да користе земљиште које је
престало да се обрађује јер се порез плаћао без обзира на то да ли је
земља под усевима или не. У Источној Румелији, где је основа за раз-
резивање била строжа него у Бугарској, очекивање је било тако нере-
ално да је закон касније морао да се измени да би омогућио пореске
уступке власницима земље која је трајно престала да се обрађује у
послератном периоду.51 Чак и тада, катастарско опорезивање заједно
са напорима да се реши проблем кашњења у плаћању пореза, довела
је до пораста пореских притисака, посебно на већа газдинства која
су се најчешће суочавала са проблемима у покушајима да сву своју
земљу обрађују. Даље, иако су цене пшенице, одражавајући трендове
на светском тржишту, клизиле на доле, од 16,07 лева за метричку цен-
ту у 1882. години, на 11,29 у 1889. години и након кратког опоравка до
најнижих 10,79 у 1894. години,52 притисак пореза на земљиште и сто-
ку оштро је растао, чак и у новчаним износима, нагло окончавајући
период ниских пореза у којем су пољопривредници уживали у годи-
нама непосредно после ослобођења. Уследио је талас гашења. Маркси-
стички историчари виде ово као експропријацију сељаштва, али је ве-
роватније да је ефекат био супротан. Запослени пољопривредник био
је највише изложен ризику, стешњен између нараслих надница и пада
цена производа.53 Посебно осетљиви били су они који су се озбиљно
задужили да би купили земљу, а потом установили да не могу да об-
рађују сву земљу на коју плаћају камату и порез.54
Да би неутралисали повећање трошкова надница, велики земљо-
поседници покушали су с механизацијом. У 1885. години у југоисточну
50 Француска. БЦ, XV, 1. полугодиште 1888, стр. 61.
51 ЦДИА: ф. 20 оп. 1 а.е. 65 фо. 4; Константин Иречек, Путовања по Бгпгарим
(издање из 1974), стр. 845.
52 Ј. С. Моллов и Ју. Тотев, Цени на земеделските произведениа у нас през послед-
ните 54 Години, 1881-1934 (Софија, 1935), стр. 90.
53 Т. Васил’ов,„Белеш кив’рхувтреш нотосстојаниенаБ т>лгарил през 1888год.“, ПС,
ХХ УШ -Х ХХ (Софија, 1889), стр. 574; Изложение: Стара ЗаГора, 1895, стр. 34.
54 Изложение: Севлиево 1890-1891, стр. 7; СВС Бугарска 1899, стр. 21.

217
Бугарску увезено је 60 машина за жетву, али покушај њихове приме-
не није био успешан. Недостајала је инфраструктура за одржавање
машина, имања су постала сувише уситњена, а радници, бранећи
своју новооткривену преговарачку моћ, „одбили су да вежу снопове
јер су мисли да ће им жетелачке машине одузети средства за живот
па су власници морали да их одбаце а да радници жању. Данас (ма-
шине) скупљају рђу у амбарима.“55 Неколико великих читлука могло
је да опстане примењујући радно-штедну технологију; један велики
муслимански читлук у североисточној Бугарској, који се простирао
на 30 села, 1892. године радио је користећи вучне машине, као и пар-
не машине за млевење брашна и сечу дрвне грађе.56 Непознати су
његови каснији учинци, али чак и она пољопривредна имања која су
преживела ослобођење или су изграђена у то време, била су наводно
у стању нестајања почетком 20. века. У околини Бургаса сви читлуци
били су у опадању и распаду:57
Тамо где опстају, раде примитивним средствима без икаквог
озбиљног покушаја осавремењавања. Сви уништавају сами себе
продајући имовину сељацима у великим или малим комадима.
Нема пољопривредног имања са савременом опремом. Неколико
читлука чији су власници покушали да их осавремене увођењем
плугова и машина само су нагомилали дугове и једва преживља-
вају, што напредак чини немогућим.

Тржишни трендови током прве деценије после ослобођења,

дакле, чини се да су озбиљно подрили сваки облик иницијативе у
пољопривреди, осим оне где су сељаци у највећој мери радили да
би преживели. Држава је, стога, била оптерећена мање флексибил-
ном и потенцијално мање напредном пољопривредом од оне која
је раније постојала. Последице су се одмах осетиле и истрајавале
су. Премда се принос од жетве 1879. године сматрао „јадним“,58
прошла је готово деценија пре значајнијег побољшања, а чак и
тада, као што ћемо видети, оно је делимично било пролазно.
Нагли заокрет у пољопривреди довео је не само до смањи-
вања обрађиване површине, већ и до краткорочног слома сточар-
ства. У 1867. години, Пловдивски и Сливенски санџак узгајали су
55 Изложение: Стара ЗаГора, 1895, стр. 39; Д. Уста-Генчов, „Жетварските задруги
низ Т’рновско“, Сборник на народни умотворенија наука и книжнина, 7 (1892),
стр. 495.
56 РЦ, ЦХХУП (1892), стр. 80.
57 Бугарзка т’рговско-индуст. Камара. С’кратени протоколи за саседениата на I и
IIредовни сесии (Бургас, 1909), стр. 43.
58 Марица, 20. новембар 1879, стр. 1.

218
2.862.000 оваца и коза.59 У 1879/80. години, међутим, избројано је
свега 1.426.000 у Источној Румелији. Потом је дошло до снажног
опоравка. У 1881/82. години бројка је порасла на 1.745.00060, а у
1883. години на 2,28 милиона.61 Образац у Бугарској је био сличан,
иако мање скоковит. У седамдесетим годинама 19. века, било је 5,01
милиона оваца, а у 1883. години 4,27 милиона.
Поред општег пада броја грла, десиле су се структуралне про-
мене, што је вероватно смањило принос по јединици сточног фон-
да. Пад броја грла различито се приписивао исељавању муслима-
на, сечи шума и епизоотији која је стигла са руском инвазијом.62
Крупно и номадско сточарство поднело је највећи терет тог опа-
дања, док се оживљавање вероватно одразило на повећање стада и
крда у рукама сељака. У Татарском Пазарџику пад се приписивао
недостатку финансијских средстава и то је искључиво било повеза-
но с нестајањем великих сточара.63 Котелска стада у Добруџи слич-
но су се умањила, делимично због измене граница, али делимично
и због тога што су јавни пашњаци били претрпани стоком због
претварања земљишта у обрадиве површине. Овчарство у Добруџи
прешло је у руке ситних власника, а велика чорбаџијска крда посте-
пено су нестала.64 У Родопима је забележена врло слична ситуација,
где су пастири били удаљени са зимских пашњака на Егејској обали
или су у противном били изложени двоструком опорезивању. Твр-
дило се да је број оваца у Чепелару опао у периоду од ослобођења до
1912. године са 30.000 на 2.500.65 Велики извоз од 30.000 утовљених
овнова из Панађуришта у Истамбул, такође се нагло смањио након
ослобођења на свега 4.000-8.000 крајем 19. века - овде као и другде
овчарство је постало забран ситних газда.66
Опадање крупног сточарства повезивало се са сломом номад-
ског сточарства. Литература ставља нагласак на политичке барије-
ре које су ометале прекогранична номадска кретања након 1878.
године, али њихово дејство се вероватно преувеличава. Номадски
59 СВС Једрене 1868, стр. 167.
60 ЦДИА. ф. 158 оп. 1 а.е. 17 ф. 28 даје статистику о овцама и козама за период
1879/80-1881/82.
61 Годишна статистика за Източна Румелиа, 1883, стр. 146-147.
62 Француска. БЦ, XXI, 1891, 2. полугодиште, стр. 442.
63 Изложение: Татар пазарџик 1890-1891, стр. 54.
64 Гешов, „Овчарите", стр. 312.
65 Георги Чичовски, Среднородопски пробпем (Асеновград, 1935), стр. 13-14; Хр.
П. КЈонстантинов], „Неколки думи за иселванието на помаците из родопските
покрајнини“, Б’лГарска сбирка, II (1895), стр. (1) 24.
66 М арин Т. Влајков, Белешки в ’р ху економическото положение на Јрада ПанаГју-
риште преди и след в’зстанието (Пловдив, 1904), стр. 16-17.

219
сточари такође су морали да се боре за значајно смањену површи-
ну под пашњацима у самој Бугарској. Отуђење или орање заједнич-
ких пашњака до тада су спречавале отоманске власти. Огранича-
вајући површину земљишта које се обрађивало у корист сточарске
привреде, било је обезбеђено довољно природног ђубрива. Након
ослобођења земље гладни сељаци упали су на јавне пашњаке и
преорали их.67 Пашњаци су се посебно смањили у низијским об-
ластима где су муслиманска имања била напуштена. Овде су сеља-
ци знали често да провале да би обрађивали земљу која је раније
вероватно била приватни пашњак, због високих приноса које је та
земља доносила под усевима, остављајући иза себе траг униште-
не оранице која је имала релативно малу вредност као пашњак.68
Незаконита сеча државних и општинских шума постала је врло
распрострањена и није се ефикасно контролисала до 1907. годи-
не.69 То је управо било земљиште које су користила номадска стада.
Како су сами сељаци имали мало животиња, узимањем пашњачких
резерви имали би на располагању више (и боље) обрадиве земље,
али због недостатка ђубрива нису могли да очувају њену плодност.
Пример таквог зачараног круга имамо у околини Златице.70 Нес-
тајање (или протеривање са) низијских пашњака приморало је на
смањивање величине стада у побрђима. Опадање номадског ра-
тарства на Родопима допринело је да се планински пашњаци прет-
воре у земљу која се обрађује, иако је истовремено опадање понуде
овчијег ђубрива узроковало пад приноса усева са ораница, упркос
издашном угару.71
Други извори тврде да је до губитка пашњака дошло због
смањења угара. У Старој Загори оранице су раније под усевима
биле сваке друге године, смењујући се са подужим угарима. Угар је
представљао значајан извор испаше за стоку, чије је ђубриво одр-
жавало земљу у добром стању. Након рата, угари су се смањили
чиме је најављен велики терет на јавне пашњаке.72 Осавремења-
вање катастарског опорезивања засигурно је дало подстицај да
што је могуће више земље донесе принос на кратак рок. Ипак, ово
објашњење чини се сувише једноставним. У 1889. години око једне
трећине обрадивих површина лежало је на угару, вероватно ништа
67 Иречек, Бглгарин, II, стр. 88.
68 Изложение: Вратца 1889-90, стр. 18.
69 ШсћапЗ Ј. Сгатр(оп, Ви1§апа 1878-1918. А Ш$1огу (Болдер, Колорадо, 1983), стр. 189.
70 Сборник от статистически сведенија за стопанското положение на Златишката
околија (Софијско окр'жие) (Софија, 1888), стр. 98 (упућивање на село Челопек).
71 Чичовски, Среднородопски проблем, стр. 8.
72 Илиев, Старо-заЈорски окр’1, стр. 53-54.

220
мање него под Отоманима.73 С друге стране, пољопривредник који
је до тада радио са угарима дужег трајања, где је земљу обогаћи-
вало ђубриво номадских стада, можда је морао да значајно убрза
ротацију увођењем годишњих угара, ако ђубрива више није било
и на тај начин би његов угар постајао мање користан као пашњач-
ка резерва. Сигурно је да су дугачки двогодишњи или трогодишњи
угари нестајали.74 Тачан механизам којим је подривен номадски
систем није потпуно јасан, али је очито да је некадашња симбио-
за побрђа и низије била нарушена на обострану штету. Планински
сточари изгубили су стада, становници равница део ђубрива које
је некада обезбеђивало плодност њиховог земљишта. Власти су се
забринуле да би прекомерни житни усеви могли довести до еро-
зије тла75 и тврдило се да су у Старој Загори, последично, приноси
усева преполовљени.76
Подривање базе за сточну храну за крупно сточарство дове-
ло је до пада квалитета крда и стада и у Вратци је саопштено да
„уместо наших некадашњих добрих крава и јуница, ми држимо и
хранимо мршаву стоку која није добра низашта".77 Ономе што су
некада биле изванредне пасмине говеда било је допуштено да на-
задује до те мере да се на крају та стока није могла разликовати од
обичне стоке.78 Истакнуто је да је узрок нарушавања тих пасмина
било безобзирно прекомерно клање, да би се задовољила тражња
руских окупационих снага 1878/79. године.79 Исто је било и са ов-
цама: у области Старе Загоре, одличан сој карнобат замењен је ло-
калном пасмином оваца.80
Као последица преласка овчарства у руке натуралних пољопри-
вредника а имајући у виду и назадовања врста, након ослобођења
погоршали су се и квалитет и количина вуне која је била на распо-
лагању произвођачима на балканским тржиштима.81 У 1881. години
73 „Доклад до г.-на М инистра на Народ. П росвеш тение от индустриалната комисиа
при М инистерството на Н ародното Просвештение", Промишленост, III, 1890,
стр. 784.
74 СВС И. Румелија 18876, стр. 2.
75 Доклад до г-на М инистра на Н ародното просвеш тение от индустријалната ко-
мисиа при М инистерство на Н ародното просвеш тение за стојанието на земеде-
лието и скотов’дството’, (Софија, 1891), стр. 8.
76 Иречек, Бшгарин, II, стр. 185.
77 Изложение: Вратца 1889-90, стр. 18.
78 Доклад... от индустријалната комисиа, стр. 49.
79 СВС И. Румелија 1886, стр. 5.
80 Илиев, Старо-заЈорски окр’1, стр. 67.
81 Ст. Поповић, „Економски извештај о путу у Књажевац“, Гласник Министарства
Финансија (Београд) II (1883), стр. 589; Пловдивско трговско-индустриална ка-
мара, Извлечение от стеноЈрафските протоколи... 1897, стр. 12-13.

221
пољопривредници у Источној Румелији смањили су производњу
вуне због растућих трошкова производње.82 Сељаци су узгајали ло-
шије врсте оваца (што се тиче вуне), које су боље користиле слабе
ресурсе којима су их хранили. Они су такође вуну преусмерили на
личну потрошњу.83 Како је тек око једне трећине бугарске произ-
водње вуне стизало до тржишта,84 Источна Румелија, а потом и Бу-
гарска у целини, биле су приморане да увозе вуну. Чак се, у 1887.
години, вуна увозила из Одесе85 и од тада је потреба за увозом вуне
стално расла.86
Значајни губици и у квантитету и у квалитету пољопривред-
не производње били су узроковани узнемиравањем муслиманског
становништва. Муслимани су у литератури представљени искљу-
чиво као потрошачи, а не као произвођачи, али то је било тачно
само за богату мањину урбаних муслимана. Један посматрач с ду-
гим искуством у Источној Румелији записао је да су „као практич-
ни пољопривредници Турци били вреднији, марљивији и приљеж-
нији, чак и напреднији у свом понашању од било које потчињене
групе, а њихова имања истицала су се по уредности, а производи
по приметној надмоћности коју остали нису желели да достиг-
ну“. Губитак „великог дела најбољих пољопривредника", сматрао
је он, „много је осакатио“ провинцију.87 У округу Златица, где су
некадашње муслиманско становништво у највећој мери истиснуле
бугарске придошлице, један званичан извештај је открио да „иако
је привредно погоршавање у околини Златице давно почело, при-
знаје се да је пре ослобођења она деловала као врло лепа башта у
поређењу са њеним садашњим стањем“.88
Пример губитака који су могли настати због исељавања мусли-
мана може се видети на случају узгоја пиринча у пловдивској про-
винцији. Пре ослобођења принос овог усева био је 500-600 хиљада,
вредан барем 13-14 милиона гроша годишње, углавном од извоза.
Поред тога, како се узгајао наизменично са житом, он је удвостру-
чавао принос у односу на семе добијено од жита.89 Узгој пиринча
је после рата био обустављен, тобоже из хигијенских разлога, али
82 ЦДИА. ф 158 оп. 1 а.е. 16 фо. 42 & во.
83 С. ХаппешД, Оге каш-ипЛ ЈаМктавгјге еп(тск1ип§ Аег ки1$ашскеп ГехШтАиШе
(Берлин, 1927), стр. 13-14.
84 Д. Мишајков, „Очерк на фабричната в’лнена индустриа в Бт>лгарилр“, Сп. БИД,
VIII (1904), стр. 491.
85 СВС И. Румелија 1887а, стр. 5.
86 ВАЕ Досије 2807 X бр. 2161. Ви1§апе: гарроПб с о т т е г а а и х . (6. 88.
87 СВС I. Румелија 1887а, стр. 3, 4.
88 „Златишка околија", стр. 22.
89 ЦДИА. ф. 20 оп. 1 ае. 66 фо. 198.

222
„највероватније да би се истерали муслимански власници са пи-
ринчаних поља“. Премда је настављен 1884. године под огранича-
вајућим условима, узгој пиринча је временом прекинут на више од
половине површина, наводно због превеликих надница и високих
ренти које је захтевала држава, која је, чини се, стекла контролу
над њим. Пре 1923. године производња ниједном није превазишла
четвртину онога што се производило у старом режиму. То није био
безначајан губитак за територију чија је извозна трговина износи-
ла око 50 милиона гроша.90
Свиларство и узгој дувана такође су претрпели штету. У Ло-
вечу, „раније“ се сваке године узгајало 50.000 ока из чаура, али у
1879/80. години производња је пала на 15.000 ока.91 Главни разлог
био је да је бугарској производњи, као и другде, штету нанела бо-
лест пебрина која се вероватно јавила због увоза заражених лар-
ви. На производњу је такође утицало исељавање муслимана јер
су под отоманском влашћу, свилу највише узгајале муслиманке.92
Када је држава желела да обнови ову грану покушала је незакони-
то да врбује веште раднице из Једрена да би обучиле њену радну
снагу.93 Узгој дувана у области Видина претежно је био у рукама
Татара, муслиманске мањине која је била високо цењена због своје
вредноће и марљивости у пољопривредним пословима. За татар-
ску имиграцију шездесетих година 19. века тада је опажено да је
„дала подстицај пољопривреди", а од 1870. године да је „значајно
побољшала обраду земљишта".94 Као релативно сиромашна група,
Татари су држали сиромашна мала имања, што их је ограничавало
и вероватно натерало да пронађу интензивне методе обраде. Чак и
тада, Бугари су их мрзели јер их је отомански режим наводно био
довео на бугарска газдинства - они су такође били принуђени да
се иселе и, последично, озбиљно је опао узгој дувана.95
Виноградарство је, такође, у најбољем случају, било нединами-
чан сектор у ослобођеној Бугарској, премда његови проблеми нису
били повезани са постотоманском институционалном променом.
Озбиљна несташица на међународном тржишту осамдесетих го-
дина 19. века, до које је дошло због ширења филоксере у Францус-
кој створила је изузетно повољне тржишне услове за медитеранске
90 Салнаме (Једрен) 1289 (= 1873), стр. 187; СВС И. Румелиа 1887а, стр. 1; РЦ , ЦСХУН
(1892), стр. 113-114.
91 МтсћоЈГ, I (1941), стр. 130.
92 А Н Ф12 7191, Варна, 25. август 1890. ф. 31.
93 СВС Бугарска 1892, стр. 24.
94 М кћоФ I (1941), стр. 26, 57.
95 РЦ, ћХХУП (1892), стр. 58.

223
произвођаче. Самим тим порасле су и цене вина у Бугарској, али се
мало извозило јер је производ био редак и није одговарао потреба-
ма купаца за купажирањем.96 Потом је око 1891. године филоксе-
ра стигла у Бугарску и од деведесетих година 19. века производња
је била у наглом опадању.97 Међу осталим незнатнијим усевима,
производња ружиног уља, кад је 1871. године произведено неких
518.000 мускала98 (традиционална бугарска дрвена чинијица, данас
сувенир, прим. прев.) такође је привремено опала, делимично због
физичког уништавања у областима узгајања ружа, али у извесној
мери и због недостатка радне снаге.99

Агрешшни учинци Газдинсшава

Назадовање земљорадничке привреде повезано са осло-

бађањем квантификовано је у табели 7.1. која такође указује да се
испоставило да је пад продуктивности газдинстава био неповра-
тан на дуги рок. Након деценије дуге кризе која је уследила по ос-
лобођењу добар род 1889. године окончао је муке.100Завршетак гла-
вног железничког правца 1888. године и смањење тарифа на превоз
од 30%101 вероватно су томе допринели. Успон није дуго трајао. Од
1896. године надаље производња по становнику села опала је и за-
почео је период грубе стабилизације на нивоу који је, изражено по
глави становника, био далеко од онога што се остваривало у кас-
ним годинама отоманске власти. Након опоравка крајем осамде-
сетих година 19. века, понашање односа семена и приноса указује
да узгој жита никада није достигао продуктивност из касног ото-
манског периода. У поглављу 3 процењено је да су односи семена и
рода пре ослобођења вероватно у просеку били 7:1 или више, али
просек за Бугарску у каснијим годинама није показивао никакав
напредак. У периоду 1889-1892. године био је 5,48102, 1906-1909. го-
дине 4,29, а 1910-1913. године био је 5,15.103

96 СВС И. Румелија 18886, стр. 7.

97 Изложение: Вратца 1891, стр. 26 и 1898/9, стр. 12-14.
98 Салнаме (Једрен) 1289, стр. 189.
99 Л. Ослеков, „Копривштица...“, Јубилеен сборник по миналото на Копривштица
(1876-1926) (Софија, 1926), стр. 460-461; М кћоЛ, I (1941), стр. 105.
100 СВС Бутарска 1889, стр. 9.
101 СВС И. Румелија 1888а, стр. 2.
102 Израчунато на основу података у: И. Атанасов, Статистически сборник за Кња-
жество БЂлгарин (Софија, 1897), стр. 260-261.
103 СГБЦ, 1913-1922, стр. 44-45.

224
 Трговина и индусшрија
Смањење бугарске земљорадничке привреде након ослобођења
довело је до наглог застоја трговине и индустријског сектора који
је некада цветао. У ранијем тексту смо приметили да је смањење
трансферних плаћања ван ове територије усталасало ликвидност у
њој. Снажна ценовна инфлација је убрзо уследила. Непондерисани
индекс цена бугарских производа порастао је за 70% између 1870.
и 1874. године и 1887. године.104 У области Стара Загора у Источ-
ној Румелији, чија је привреда било релативно добро интегрисана
у међународну трговину примарним производима, цена млечним
производима порасла је за 65%, вина, вуне и стоке порасла је за
18-34%, а пшенице за 16%.105 Цене су највише расле у областима
удаљеним од међународне тржишне размене, а посебно су на мети
били производи који нису улазили у међународну трговину. У гра-
ду Нишу, који је Србија 1878. године припојила од Отоманског
царства, цене седамнаест најважнијих производа порасле су у про-
секу за 68% између периода пре ослобођења и 1883. године.106

Табела 7.1. БуЈарска. Секторска пољопривредна производња

од периода 1865-1873. до 1914. Године

милиона лева, годишњи просек по ценама

лева
из 1910. године

* 3 0> СЗ
СО О н; * 8 ИГ <и о
X Д О 3 2 40 X О И а
X н § * Оч Оч * ® Д
2 со о « О) <3 « X
« н >. §
а О
м
2
8
о
0-1
т
X
*
С
о
> ^ сн *н
* о
* с
1865-1873 47 37 43 255 12 394 222
1879-1880 34 30 33 170 13 279 170
1881-1885 38 34 34 152 13 272 159
1886-1890 63 52 53 259 20 447 174
1891-1895 68 56 62 341 21 546 203
1896-1900 77 58 69 308 22 534 184
1901-1905 85 61 83 326 17 571 181
1906-1910 98 70 75 329 24 595 175
1911-1914 103 74 54 384 31 645 137
1923 84 61 120 286 23 574 146

Извор: БАЛКСТАТ.

104 Љ. Беров, Движението на цените на Балканите през ХУ1-Х1Х в и Европеската

револуциа на цените (Софија, 1976), стр. 289, 291.
105 Илиев, Старо-заГорски окр% стр. 6 7 ,9 7 , 105.
106 М илан Т). М илићевић, Краљевина Србија (Београд, 1884), III, стр. 133.

225
 Ова инфлација није утицала на девизни курс валуте јер он
није био ништа друго до средство помоћу којег су се међународ-
на плаћања поновно уравнотеживала по прекиду трансферних
плаћања споља. Нагли пораст цена у областима припојеним Србији
чини се да је те цене само ускладио с ценама које су постојале у оста-
лом делу земље јер су у самој Србији цене хране пратиле дефлаторни
тренд на светском тржишту, опавши за 13,4% у истом периоду.107
Као последица враћања на натуралну привреду, чиме је дошло
до релативног мањка понуде пољопривредних производа на до-
маћем тржишту, извозна трговина је нагло опала. Лука Силистра,
кроз коју је пролазио извоз вредан око 3 милиона франака 1876. го-
дине, извозила је робу вредну свега 604.000 франака у првих десет
месеци 1879. године.108 За луку Варна је око 1880. године објављено
да је у много горем стању него под Отоманима због неумољивог
пада њене извозне трговине.109
Иако се обим извоза у целини смањио, његова структура се
изменила јер је нестао извоз онога у чему је та територија уживала
мању компаративну предност, сводећи извозну трговину на мали
број производа који су имали већу компаративну предност. То је
значило да су извозом почеле доминирати житарице. Извоз жита
преко Варне порастао је за 60% између просека 1862-1874. године
и средине осамдесетих година 19. века.110 Ипак, укупан раст извоза
житарица био је готово засигурно мање повољан од тога јер Варна,
немајући луку с дубоким газом, није била главно продајно место
житарица пре ослобођења. Бугарски вишкови су се вероватно изво-
зили као румунски јер су их узимали трговци иза Галаца и Браиле.111
Житарице су постале доминантна извозна роба јер су од свих зна-
чајних пољопривредних производа биле најмање погодне за прео-
браћање у личну потрошњу. Извоз стоке и животињских производа,
с друге стране, нагло је опао јер је лична потрошња порасла. Кожа,
шипке гвожђа, овце и говеда, вуна и млечни производи практично
су престали да се извозе. Слично, асортиман извозних текстилних
производа постао је више специјализован. Аба, кројене тканине,
чарапе, пешкири, штампани памук више се нису извозили у значај-
нијим количинама, док је извоз гајтана, шајака и ћилима опстао.
107 Драгиша Лапчевић, Положај радничке класе и синдикални покрет у Србији (Бео-
град, 1928), стр. 56.
108 Марица, 23. новембар 1897, стр. 7.
109 Р. КапДг, 1а Ви1§апе бапиМеппе е11е Ва1кап (Париз, 1882), стр. 471.
110 МЈсћоД, I (1941), стр. 27, 29, 31, 34, 39, 46, 55, 63, 74, 78, 84; Француска. БЦ, XV
(1888, јануар- јун) С о т т е г с е е! паУ1 §аћоп Де Уагпа еп 1886, стр. 61.
111 СВС Бугарска 1876, стр. 1565.

226
 Како је девизни курс остао непромењен, цена увозних произ-
вода није ни близу порасла колико цена бугарских производа. У об-
ласти Старе Загоре, ценовно посматран, увоз је порастао 10-20%,
вероватно одражавајући повећане трансакционе трошкове и једнос-
тавне услове продаје, али то је било далеко мање од пораста цена
домаћих производа.112 Цена „колонијалних" производа, у ствари
је опала упркос оштром порасту домаћих цена.113 Увозници су се,
стога, суочили са изненадним заокретом у релативним ценама који
је био у њихову корист када су се такмичили са домаћим произво-
дима. Како је домаћа производња озбиљно опала, тврдило се да је
уништена таласом увоза.
Вероватније је, међутим, да није дошло до такве увозне инва-
зије. Узмимо трговину производима од вуне, потенцијално најосе-
тљивију на истискивање увозом. Није било пораста увоза произво-
да од вуне. Одиста, вероватно је да су бугарске провинције имале
много боље тржиште за увоз сукна током отоманског периода него
потом. Губитници због заокрета ка пољопривреди, пре свега ур-
бани муслимани, дуго времена су били највећи потрошачи ин-
дустријских производа. Сматрало се да ће „турске“ жене годишње
потрошити пет пута више новца на одећу него бугарске.114 Многи
од тих муслимана су се иселили, угрозивши тржиште за енглески
штампани памук.115 Они који су остали осиромашили су и пад њи-
хове потрошње такође је утицао на смањење величине домаћег тр-
жишта.116 Увозници су се жалили на исељавање или осиромашење
муслимана као главни узрок пада продаје.117 Њихову тражњу није
покрила ни већа куповна моћ бутарских сељака. Сељаци који су
искористили предност веће површине земље коју су поседовали,
да би повећали готовинске приходе већом продајом жита чини се
да су приливе углавном претварали у метални новац и накит.118
Како су поседовали своју вуну, мало су трошили на производе
од вуне.119 Нису само сељаци имали свој текстил. Трећина урба-
ног становништва је исто радила.120 Као што табела 7.2. показује,
112 Илиев, Старо-зшорски окр’1, стр. 97, 105.
113 Иречек, Бшгарим, II, стр. 179.
114 Јапббеп-ов извештај о Бугарској у: МкћоВГ, I (1941), стр. 126.
115 СВС Бугарска 1885, стр. 4 и 1883, стр. 2.
116 МЈсћоД) П/2 (1953), стр. 614.
117 РЦ, П И . РћШрророИ, 25. фебруар 1886, стр. 344.
118 РЦ, [.XXVII, Уоуа§е еп Вифапе, 22. октобар 1892, стр. 139.
119 Г. Е. Д-ва, „Значението на в’тр’шнија пазар за нашата в’лнена индустрија“,
СпБИД, XIV (1910) I (1941), стр. 586.
120 Кирил Г. Попов, Стопанска Бгпгарил (Софија, 1916), стр. 302.

227
увоз производа од вуне био је статичан између 1880/81. и између
1899. и 1901. године.
Није било увозног бума јер је пољопривредни сектор и преус-
мерио своје производе са тржишта и смањио свој рад, па се губи-
ци које су сносили некадашњи примаоци ренте нису неутралисали
већим куповинама земљорадника. Дакле, увоз и домаћи индус-
тријски производи остављени су да се боре на смањеном домаћем
тржишту. У овом погледу, као што смо видели, увоз је имао одређе-
ну ценовну предност јер на његов трошак залиха није утицао по-
раст општег нивоа цена. То објашњава парадокс који се јавља у та-
дашњем коментару. „Новца“, речено је, „било је више: људи који су
раније били задовољни што носе одећу из домаће радиности данас
су изабрали да се облаче а 1а Јгапса.121 Или, како је то видео један
бугарски извор, велика количина злата која је била ушла у земљу
навела је „значајан део становништва да се баци на европске ин-
дустријске производе“ на штету домаћих заната.122 Јасно, оно што
се дешавало није била толико промена укуса колико измена рела-
тивних цена домаћих и увозних производа, чија је унакрсна елас-
тичност тражње била прилично висока, у време када је укупна
тражња за индустријским производима опадала.

Табела 7.2. Увоз вуненог сукна у БуГарску од периода 1880-1881.

до периода 1899-1901. Године(а) (у милионимаа лева)

Северна Источна Бугарска

Бугарска Румелија
1880—1881(а) 1,37 нема података нема података
1882—1883(а) 0,91 0,25 1,16
1886-1888 1,55
1889-1891 1,51
1894-1896 1,56
1899-1901 1,16
(а) Кориговано за узајамну бугарско-румелијску трговину
Последична штета домаћој индустријској производњи била
је озбиљна и опадање градске ситне производње било је посебно
121 СВС Бугарска 1889, стр. 31.
122 Кратко изложение по земледелието и занајатите в БЂлгарил (Софија, 1889),
стр. 19.

228 1
 Слика 4. Занашска чешврш,
Самоково - протоиндустријски 1рад у опадању

уочљиво. Пре ослобођења у Самокову је посао налазило 426 занат-

лија, а у 1888. години 58.123 У округу Стара Загора, у отоманском
периоду било је 488 занатлија, уочи рата 493, а након ратова свега
186.124У Карлову, од 60 штавионица пре ослобођења, у 1883. години
опстало је 16.125 У Габрову и окружењу број гвожђара опао је са 360
пре ослобођења на 60 у 1882. години и 49 у 1910. години.126 У Види-
ну, за некадашње радионице за производњу траке и свиле, које су
раније извозиле широм Блиског истока, 1891. године говорило се
да су „готово напуштене1'.127 За Пловдив је такође саопштено да је у
исто време био у опадању, барем као произвођачки центар, и њего-
ве радионице чипке и сукна „у правом пропадању “, наводно због
исељавања богатијих муслимана и пропадања његових сајмова.128
123 Жак Натан, Икономическа историа на БЂлгарим след освобождението (Софија,
1938), стр. 49.
124 Илиев, Старо-заГорски окрХ стр. 88-89.
125 5(оП 5(апе1Г, Иа$ СешгБешвеп ипп сИе СешгБероИНк гп Ђи1%апеп (Русе, 1901), стр. 27.
126 Цончев, Габрово, стр. 205, 250.
127 РЦ, ЦХХУП (1892), стр. 55.
128 Француска. БЦ, XIX 1890 1. полугодиште, стр. 225; РЦ, ЦХХУИ (1892), стр. 117.

229
Производња свећа у Софији опала је за 90% између 1875. и 1898.
године.129 Пад на домаћем тржишту био је тако озбиљан, чак и за
производе који нису били много погођени конкуренцијом из увоза,
да је приморао на преусмеравање производа с домаћег на извозно
тржиште. То се догодило са ћилимарством у Ћипровцу. Исељавање
муслимана смањило је домаћу тражњу, а резултат тога био је да се
вишак производње морао усмерити на Истамбулско тржиште.130

Табела 7.3. Производња вуне у Исшочној Румелији 1883. Године

ОкруГ Аба Шајак Фабричко Гајшан Укуино Извор

сукно (а)

У хиљадама м2
Сливен 96,9 132,8 113,4 (1 -2 )

Пловдив 24,5 28,0 - (3)

Т. Пазарџик 29,3 - - (4)

УКУПНО 150,7 160,8 113,4

(шона)
УКУПНО 120,6 69,1 54,3 369,7 613,7

вредност - у милионима лева

0,86 0,96 0,56 3,06 5,44 (5 -6 )

Мање вредност од 1.414,8 тона сирове вуне

Сировине по просечној цени од 1,617 лева/кг у 1881/84. 2,29 (7)
години

Н ето производњ а индустрије вуне 3,15

Извори: Статистика БАЛКСТАТ.

Већина домаћих грана није била у позицији да се такмичи.

Иако су њихове цене биле порасле, оне нису могле лако да апсор-
бују њихове нарасле трошкове. Сировине су биле скупље - ин-
флација цене вуне је очити пример тога. Даље, општи ниво надни-
ца порастао је много више него општи ниво цена. И у Нишу и у
Старој Загори наднице су далеко надмашивале цене роба> које су
порасле 187% и 60%.131 Наравно, предузетници су се трудили да
задрже раст својих трошкова надница на нивоу који је био испод
општег нивоа инфлације, али то се могло учинити само смањењем
129 Сгашр1оп, Ви1$апа, стр. 215.
130 Ас1о11 51гаи55, „Ви1§ап5сће 1п<1и51пе“, ОзГеггекШвске МопаискпјГ јп г Дег Опеп1
(Беч) XI (1885), стр. 209.
131 Милићевић, Краљевина Србија, стр. 133; Илиев, Старо-заГорски окр% стр. 41,42.

230
реалне наднице својим радницима (или себи ако су били самоза-
послени) у време када су реалне наднице ван производног сектора
брзо расле. То је проузроковало смањење понуде рада.
Искуство индустрије вуне као највеће домаће гране, потпуно је
у складу с том хипотезом. Од ослобођења надаље, индустрија вуне
је нагло опадала. Табела 7.3. показује производњу гајтана и сукна
у Источној Румелији 1883. године; поређење с табелом 3.3, стр. 71,
указује да је на овој територији укупна производња вуне мерена
тежински била опала за 61% од отоманског периода. Пад за сукно
био је 73%, а код гајтана 45%. Упоредиви подаци недостају за се-
верну Бугарску.
Упркос наглом паду производње, вредност по јединици про-
извода је порасла, што је за резултат имало да је, вредносно изра-
жено, смањење производње било 56% или пет процентних поена
мање од оног израженог количински. Додата вредност у произ-
водњи смањила се за 55,2%. У то време укупна производња ве-
роватно је била близу најниже тачке иако је, како је индустрија
прелазила у фабрике, даље масовно смањивање запослености тек
требало да се догоди. Две ствари су одмах уочљиве: прво, да се
највећи део смањења ручно рађених производа од вуне десио по-
сле ослобођења, пре него што је ова грана механизована, и друго,
да је новчани принос од факторских инпута порастао од отоман-
ског периода.
Пораст додате вредности одражавао је инфлацију цена вуне и
новчаног повећања надница радне снаге. Већ смо приметили на-
чин на који је опадање крупног овчарства смањило понуду вуне
и снизило њен квалитет. У Источној Румелији, где је посвећеност
индустрији вуне била релативно висока, то је довело до тренутних
несташица вуне и до потребе за увозом. Произвођачи су се убрзо
по ослобођењу жалили на увозну царину на вуну, која је износила
6% и лобирали за укидање царине на вуну из Бугарске, ако ни због
чега другог а оно, како су објашњавали, због тога што их је то спу-
тавало у односу на бугарске произвођаче.132 Управитељ провинције
је био довољно импресиониран њиховим излагањима да је при-
времено укинуо ову царину да би пружио грани преко потребну
помоћ.133Али некадашња трошковна предност, која је проистицала
од производње робе која је била нето извозна (и која је зато морала
да плаћа 12% аА уа1огет на извоз) била је заувек изгубљена.134

132 ЦДИ А. ф. 151 оп. 1 а.е. 16 ф. 51.

133 ЦДИА. ф 158 оп. 1 а.е. 16 ф. 42 и лева страна.
134 Мишајков, „Очерк“, стр. 494.

231
 Табела 7.4. Производња сукна у кошелском региону: цене ироизвода
и продуктивност 1852-1870. Године до 1903. године

Тржишна цена за Додата вредност по дану рада

вунени штоф у ручној производњи
(у левима по м2) (у левима)
аба шајак аба шајак извор
1852-1870 7,34 н.д. 1,28 н.д. (1)
1865-1875 6,52 4,17 1,00 0,66 (2)
1871-1877 6,48 н.д. 0,70 н.д. (1)
1875-1880 н.д. 6,34 н.д. 1,34 (2)
1878-1882 5,98 6,28 0,66 1,33 (1)
1883-1887 5,08 5,46 0,07 0,84 (1)
1888-1892 3,98 4,13 - 0,40 (1)
1893-1897 3,40 3,39 - 0,31 (1)
1898-1902 3,13 2,77 - 0,24 (1)
1903 4,04 3,35 - 0,19 (3)
Извори: На основу података из: (1) Манев, „Котленско“, стр. 509-510; (2) Бе-
ров, Движението, стр. 258; (3) Д. Мишајков, „Белешки“, стр. 534. Прет-
варање у параметре примењене у БАЛКСТАТ.

Погоршавање услова снабдевања вуном убрзало је заокрет

у производњи са грубо ткане абе ка лакшем шајаку, коме се већи
део цене састојао од вредности додате у производњи, као што при-
казује табела 7.4. Такав случај имали смо у Копривштици која је
пре 1878. године производила искључиво абу.135 Убрзо су потпуно
збрисане зараде од производње абе, након чега се с њеном про-
изводњом наставило само у неколицини удаљених области где је
било тешко сирову вуну продати за новац.136
Још актуелнији проблем за трговце било је смањење понуде рад-
не снаге. Забринутост због овог проблема обично се посредно изра-
жавала, упућивањем на мањак пређе, али могу се наћи и повремени
коментари о растућим трошковима радне снаге. На пример, цена
текстилне радне снаге оштро је порасла у Габрову,137 а у Пирдопу
135 Стојан Пранчов, Копривштица от точка зрение историческа социална и иконо-
мическа (Пловдив, 1886), стр. 22.
136 Св. Ив. Манев, „Котленско“, Сп. БИД, VII (1903), стр. 512; Д. Мишајков, „Белешки
в’рху домашната шаечна индустриа в Бт>лгарил“, Сп. БИД, VII (1903), стр. 534.
137 51апеК, СешгБешезеп, стр. 118.

232
и окружењу, тврдило се да је накнада за предење утростручена.138
Међутим, општи пораст текстилних надница вероватно је био
много мањи од онога што се тврди за Пирдоп. Табела 7.4. илу-
струје кретање додате вредности по килограму готовог производа
од вуне. Она је порасла са 4,59 лева око 1870. године на 5,61 лева у
1883. години. Дакле, 22% био је максималан пораст надница које
би трговац могао да призна раднику без штете по своју маржу, ма-
кар тај пораст био пролазан. То је било због тога што произвођач
вуне није могао да пребаци пораст својих трошкова на потроша-
ча јер је отворена међународна конкуренција чинила тражњу це-
новно еластичном. Вероватно је да су се профитне марже одиста
смањиле,139 али било би потребно велико прилагођавање надница
да би се поновно успоставила радна снага као пре ослобођења. Као
што је раније примећено, пораст надница у Нишу и Старој Заго-
ри далеко је превазишао 22%, да не помињемо пораст жетелачких
надница од 117% током истог периода.140 У ствари, 22% не би било
довољно да надокнади повећане трошкове живота.
Дакле, они који су наставили да преду за израђиваче гајтана
били су обавезни да раде за надницу која је порасла, новчано из-
ражена, али је реално опала. Знајући да постоји мањак понуде њи-
хових услуга, они су себи надокнађивали кварећи пређу, на шта су
произвођачи реаговали покушавши да увезу ту сировину. Овај за-
чарани круг десио се и у Калоферу и у Сопоту у Средној гори, као и
у Габрову.141 То је довело до насиља у гајтанским градовима Средне
горе, где су групе жена напале увознике пређе и њихову имовину.
Била је позвана жандармерија, а власти, након што су казниле ко-
ловође, забраниле су увоз пређе.142 Произвођачи гајтана очајнички
су писали молбе за враћање увоза пређе. Тврдили су да немају на-
меру да дугорочно увозе пређу, већ да им је потребна претња уво-
зом пређе као казна против преља. „Ако би се дала дозвола за увоз
европске пређе, овдашњи гајтански радници ће почети да произво-
де пређу бољег квалитета и предаваће је јефтиније и то ће само по
себи окончати увоз европске пређе“. У противном, упозоравали су,
њихови послови, већ у наглом опадању, затворили би се с великим
залихама лошег гајтана у њиховим рукама кога није могуће продати
и „тада ће настати критично време јер ће тако много сиромашних
138 Златишката околиа, стр. 17.
139 ЊШ„ стр. 17.
140 Иречек, БЂлгарип, II, стр. 183 н. 49.
141 За Габрово, видети Цончев, Габрово, стр. 312.
142 Христо Гандев, „В’лнението на сопоските и карловските предачки през 1883
год.“, Професионална мисл, II (1941), стр. 20-27.

233
жена изгубити издржавање“.143У Габрову, љутња преља више је била
усмерена на нове машинске погоне за предење који су почели да се
појављују, те су преље писале молбу руском цару да их затвори.144
За индустрију вуне губитак ресурса такође је делимично био
последица исељавања муслимана. Бугарски аутори тврде да су се
ове гране искључиво заснивале на бугарској предузимљивости и
радној снази, али то није било сасвим тачно. У Пирдопу и окру-
жењу, производња пређе пре 1878. године зависила је од рада 5.000
муслиманских жена, а након њиховог исељења, вуна се прела „ту и
тамо, у селима", упркос значајно повећаном нивоу накнаде.145
Режим мањка радне снаге и инфлације производних цена после
ослобођења такође је утицао на ћилимаре у Ћипровици и околним
селима. Цене су нагло порасле након ослобођења, упркос губитку
тржишта, достигавши врхунац 1885. године.146
Проблеми тражње такође су мучили индустрију вуне. Увозна
конкуренција несумњиво је била проблем, али њен главни утицај
на бугарске произвођаче био је да ограничи своје производе на ма-
совно тржиште (какво је и било) јер је увоз, одиста утицао само на
„помодну нишу“, којом је, у сваком случају, доминирао пре 1878.
године. Занатско и ситно буржоаско тржиште остали су забран
бугарских произвођача.147 Британски произвођачи су заиста упали
на тржиште шајака продајући га јефтиније преко производа ло-
шег квалитета,148 али су се увозници жалили на свој неуспех при-
писујући то конкуренцији сукна „израђеног у Сливену, Казанлку и
Калоферу“ које је било „заиста доброг квалитета и тако јефтино да
је поразило сву конкуренцију".149
Одиста, грана је више била забринута због затварања извоз-
них тржишта за своје производе, него због претње увозне конку-
ренције. Најгори губици у овом смислу били су у Босни (затворена
у корист чешких произвођача вуне) и Србији, која је покушала да
развије сопствену индустрију вуне. Самоковска производња гајта-
на посебно је оштро била погођена босанским царинама. Ото-
манско тржиште није било изгубљено; између 1879. и 1885. годи-
не и поновно између 1900. и 1910. године бугарски текстил није се
143 ЦДИА. ф 158 оп. 1 а.е. 35 фф. 5-6 .
144 Цончев, Габрово, стр. 71, 621.
145 Златишката околиа, стр. 17.
146 ЦДИА. ф 173 оп. 2 а.е. 674. ф о 259 в о - 260.
147 Г. Е. Д-ва, „Значението", стр. 586-587.
148 ВАЕ. 2 8 0 7 X 2 1 6 1 . ф о 17.
149 Француска. БЦ, XXI (1891 друго полугодиш те) Тшчрпе сГЕ игоре-С оттегсе Де 1а
К.оитеНе опеп1а1е еп 1890, стр. 442.

234
царинио.150 Чак и током међупериода једина царина била је она од
8% ас1 уа1огет. Ту је бугарско сукно уживало предност и било при-
лично заштићено од западноевропске конкуренције.151 Али чак је
и на отоманском тржишту једно време тешко ишла продаја због
документоване неимаштине у Анадолији након рата 1877-1878. го-
дине, што је приморало потрошаче да смање потрошњу гајтана.152
Ипак, смањење отоманске тражње за бугарским текстилним про-
изводима више је било регионално него опште. Убрзо након 1878.
године група кројача из Дерекоја (Момчиловце) сазнала је да су
њихове колеге које раде у Измиру „преплављене послом“ (могуће
због повратка многих бугарских кројача у нову бугарску државу).
Сазнавши за то, више њих је отишло у Измир где су њихова очеки-
вања у великој мери била испуњена.153 Притужбе на трговинске ба-
ријере могле би имати већу тежину да до покретања конкурентске
гајтанске производње у Србији није дошло због проблема на које
се наишло у обезбеђивању гајтана из Бугарске.154 Све у свему, већи
проблем је био опадање бугарских текстилних протоиндустрија
него ограничење тражње.

Табела 7.5. Производња фабричкоГ

вуненоГ сукна БуГарска 1870-1903. Године

(м2) Проценат укупне Извори

производње
1870 196.200 11,5 (1)
1889-1890 566.400 н.д. (2)
1903 1.484.000 81,9 (3)
Извори: Статистика БАЛКСТАТ-а.

150 Као резултат трговинског споразума, са Бугарском признајући Турској сличан

третман за памучну пређу, Мишајков, „Очерк“, стр. 562.
151 В. Атанасов, „Какво требва на нашата текстилна индустриа“, Сп. БИД, I (1896),
стр. 188; Бургазка Трговско-И ндуст. Камара, С’кратени протоколи ... на I и II
редовни сесии... (Бургас, 1909), стр. 47-48, 172.
152 МЈсћоЈГ, I (1941), стр. 102.
153 Константин Канев, Миналото на село Момчиловци, Смољанско. Принос к’м
историата на средните Родопи (Софија, 1975), стр. 503.
154 Видети у даљем тексту, стр. 310.

235
 Прерасшање у круина иредузећа

У бугарској индустрији вунених тканина, главни тренд од 1870.

године до почетка 20. века био је замена протоиндустријске про-
изводње механизованом и пораст производње сукна у фабрикама
са 11,5% на 81,9% укупне производње (видети табелу 7.5). Почетна
последица догађаја 1876-1878. године била је успоравање процеса
механизације. Постојеће фабрике су или уништене или упропа-
шћене, и њихови озбиљни губици обртног капитала отежавали су
пословним људима да покрену нове. Упркос томе, између 1885. и
1892. године број фабрика вуне порастао је са 6 на 25,155 а између
1894. и 1911. године вредност капитала текстилне индустрије расла
је по 7,2% годишње.156 Вунене тканине чиниле су 1907. године око
24% нето производње великог обима.157
Порекло крупне индустрије вуне лежи у мањку понуде пређе
после ослобођења што је привукло предузетнике широм Балкана
да изграде ткачнице158 у које су касније преселили ткачке капаци-
тете. Пораст надница и мањак пређе у Габрову били су дефинитив-
но један од подстицаја покретања фабричког предења. За механи-
зацију предења у Трјавни каже се да је настала из истих разлога.159
У Бугарској, фабрике су најчешће отваране у два бивша центра
вунене занатске производње, Габрову и Сливену, који су 1903. го-
дине давали 81% укупне фабричке производње вунене тканине.160
Мањак основних средстава и хитност потребе сукнара и гајтанџија
да контролишу капацитет пређе одражава се у чињеници да су
фабрике углавном оснивали конзорцијуми тих трговаца који су
пристајали на сувласништво да би имали право да доносе своје ма-
теријале у фабрике на обраду.161

155 Димитар М ладенов, Појава на фабричен пролетариат в Бглгарии (Софија,

1961), стр. 65.
156 К. С. РороД, 1а Ви1$апе есопотгдие 1879-1911 - е1иИе$ $1аИ$И(\ие$ (Софија, 1920),
стр. 351.
157 СГБЦ, I, 1909, стр. 234-235.
158 Мишајков, „Очерк“, стр. 476-478.
159 бгапеД, СешегВешезеп, стр. 118, 121.
160 Мишајков, „Очерк“, стр. 557.
161 Видети С. Табаков, Историа на 1рад Сливен (Софија, 1929), III, стр. 114-115 н. 1.

236
 Табела 7.6. Сшановнишшво неколико буГарских
Градова пре и након ослобођења

Град Пре 1877. 1880

Пловдив 52.000 40.000
Свиштов 25.000 7.000
Стара Загора 20.000 10.000
Плевен 15.000 10.000
Ловеч 15.000 5.000
Калофер 8.000 3.000
Нова Загора 5.000 2.000
Извори: МкћоЈТ, I (1941), стр. 101,103, 107-108, 117, 130, 131.

Сшрукшуралне иромене и ирофесионална мобилносш

Као резултат заокрета у пољопривреди, многобројни урба-

ни муслимански рентијери претрпели су велике губитке прихода,
а многи од њих су се иселили. Како се привреда такође великим
делом вратила на натуралну пољопривреду, обим трговине који је
подржавала нагло се смањио, а губитак трошковне предности до-
маће занатске производње, праћен смањеном потрошњом рентије-
ра довео је до још већег сужавања тог сектора и са њим повезане
трговачке инфраструктуре. Сви ови утицаји деловали су у истом
правцу - ка деурбанизацији нових бугарских држава. Било је не-
колико противтежа. Пре свега, појава домаћих чиновника, премда
је њихова куповна моћ била ограничена значајно смањеном по-
реском базом а онда и донекле повећана куповна моћ сељаштва.
Међутим, крајњи резултат био је изразито негативан и од тренутка
ослобођења многи градови су брзо губили становништво, као што
је указано у проценама из табеле 7.6.
Након почетног опадања градова, опоравак је био спор и не-
равномеран. Градско становништво 1880. године чинило је 19,3%
укупног становништва, а 1892. године 20%, али је у сваком наред-
ном попису опадало, до 19,1% у 1910. години.162 Опадање је било
најприметније у балканским брдским градовима где је било кон-
центрисано толико много индустрије: становништво 14 градова
пало је са 2% укупног становништва 1880-1884. године на 1,2%
162 Ророћ, Ви1%апе есопотГ^ие, стр. 11.

237
у 1910. години.163 Занимљива слика појављује се када погледамо у
структурне промене привредног живота које леже у позадини опа-
дања броја становника.
Смањење запослености од 61% у индустрији вуне, упркос по-
расту надница од 22% указује да је текстилна радна снага била
прилично мобилна. Најочитији излаз био је у пољопривреди. Ста-
новништво се селило из планинских области у плодна поља север-
не и јужне Бугарске.164 Међу онима који се нису преселили у села,
до губитка текстилне радне снаге дошло је због преоријентације
на пољопривреду у произвођачким градовима, као на пример у
котелском крају.165 Некадашњи пашњаци сада су били на распо-
лагању за мала газдинства и за неограничену сечу шума.166 Након
1878. године Клисура, у којој се број становника озбиљно смањио,
доминантно се издржавала од узгајања ружа и сточарства.167 Чак и
већи градови попут Панађуришта (9.731 становника 1905. године)
и Казанлука,168 с релативно стабилним становништвом све више
су се окретали земљи као извору прихода. Некадашњи град је чак
1903. године и даље обезбеђивао 50% жита из сопствених извора,
и сматра се да ово означава ризично ослањање на спољне изворе.169
То не значи да су се неке породице окренуле пољопривреди, док
су остале наставиле да се баве занатима као раније - пре ће бити
да су некадашње занатлије с пуним радним временом спајале занат
и пољопривреду, понекад шаљући своје запослене да део времена
раде на узгајању вина или ружа.170 У Пирдопу, током отоманског
периода земља је била у турским рукама, а бугарски мештани ба-
вили су се пуно радно време својим занатима. Након ослобођења
занатство и трговина више нису везивали трговце пуно радно вре-
ме, па су им мала газдинства била толико значајна да су све про-
давнице биле затворене током периода жетве.171
Градска текстилна радна снага није се напросто вратила по-
љопривреди. Нови поредак створио је упражњена места у трговини,
образовању и управи, што је било далеко привлачније житељима
163 ЊШ., стр. 12.
164 За примере видети Хр. Ф. Попов, Град Клисура в Априлското в’зстание (Софија,
1926), стр. 136; Иречек, Бглгарил, II, стр. 176.
165 Манев, „Котленско", стр. 514.
166 Иречек, Бглгарил, II, стр. 88.
167 Попов, Клисура, стр. 138.
168 Александ’р Павлов, „Икономическо развитие и сстојани е на гр. Казанл’к“,
Казанлк в миналото и днес I (Софија 1912), стр. 324-325.
169 Мишајков, „Белешки", стр. 529.
170 Иречек, Бглгарил, II, стр. 197.
171 М етоди Стојанов, Град Пирдоп в миналото и се1а (Софија, 1941), стр. 259.

238
градова и они из текстилних градова имали су прилике да их иско-
ристе.172 Учитељи у брдским градовима масовно су одлазили ради
послова у државној бирократији.173 Приметно је да су током гра-
бљења имовине после 1878. године људи из Сливена радије купо-
вали градску него сеоску имовину, а због рецесије крајем осамде-
сетих година 19. века, „многе занатлије... многи од њих готово без
образовања, скидали би прегаче и постајали чиновници."174 Тек-
стилни окрузи такође су изгубили становништво у корист већих
градова. Њихова дуготрајна заинтересованост за образовање ство-
рила је велику класу писмених коју су снажно привлачила добро
плаћена чиновничка места.175 Остали, који нису имали ни мини-
малне квалификације, гравитирали су ка градовима тражећи по-
сао „без обзира на то колико је лоше плаћен, само да се ослободе
од напорног пољопривредног рада“.176 Дакле, у текстилним окру-
зима период између 1870. и 1880. био је обележен наглим падом
становништва који ће се наставити до краја века. Моја лична из-
рачунавања указују да су 12 планинских градова Бугарске који су
најснажније били повезани са занатском текстилном производњом
изгубили око 21% свог становништва између 1870. и 1880. године.
Екстреман случај била је Клисура са 15.000 становника 1876. годи-
не и 1.550 1884. године. Калофер и Копривштица вероватно су из-
губили половину свог становништва.
Текстилна радна снага није се смањивала само због сталног
исељавања из земље. На пример, многи млади људи почели су да
одлазе као радници мигранти и да шаљу дознаке својим породи-
цама,177ослобађајући тиме многе од њих потребе да зарађују новац
као текстилни радници. У 1884. години број одсутних мушкараца
из Копривштице био је већи од половине броја домаћинстава.178
До 1903. године, само једно од котелских текстилних села, Градец,
наставило је да производи абу за тржиште „да би продало своју
вуну, неколико сантима скупље“ јер њено становништво једино
међу таквим селима није још почело да се исељава.179
172 М. К.. Ра1а1ге1, „Ве5т<1и51:паи$а1:шп а 1а репрћепе. Е(и<1е5 ,$иг 1а ге д т п Де5 Ва1кап5
аи Х1Хе 51ес1е“, НШопе, есопотге е( $осШе, IV (1985), стр. 271-274
173 Т ћота? М е т т § е г , „Теасћегб ап с! 5сћоо1 ВоагЉ т 1ће Та1е Ви1§апап К.егш55апсе“,
Ви1§апа Ра$( апА РгевепГ, уредник Т ћотаб ВиОег (Коламбус, Охајо, 1976), стр. 39.
174 Табаков, Спивен, III, стр. 77,141.
175 М ан’о Стојанов, КоГато Пловдив беше столица (Софија, 1973), стр. 67-68.
176 СВС I. Румелија 18876, стр. 3.
177 Р. Киров, „Стопанско повдигане на селото“, Јубилејна кнша на жеравненското
читалиште ’Единство’ 1870-1920 (Софија, 1921), стр. 123.
178 Ослеков, „Копривштица", стр. 490.
179 Манев, „Котленско", стр. 512.

239
 Природно, нису могли сви бивши домаћи текстилни радници
заменити зараде од текстила другим извором прихода. Они су ос-
тали као остатак текстилне радне снаге, спремне да ради за голо
преживљавање. Неколико предузетника успело је да нађе раднике
у тој групи преусмеравајући њихов рад у незнатно слабије плаћен
текстилни процес. У Татарском Пазарџику, некада кројачком цен-
тру, јеврејски предузетници покренули су ручно ткање памучне
тканине, поново упошљавајући 100-150 жена,180 а у Панађуришту,
Котелу и Пирдопу значајан број девојака и жена запослио се у ра-
дионицама у којима су биле бедно плаћене и где су правиле имита-
ције персијских ћилима.181 У Трјавни, сличан посао је организован
на привременој основи.182 Није тако много жена наставило да пре-
де вуну за тржиште. До 1903. године запосленост у домаћој про-
изводњи шајака (укључујући завршно ткање за вунарске погоне)
била је опала за процењених 90% и свега неколицина сиромашних
жена наставила је да нуди домаћу пређу трговцима који су наста-
вили да купују од њих као од споредног извора снабдевања.183

Закључци

Ослобођење 1878. године довело је до дубоких привредних при-

лагођавања у Бугарској током деценије која је уследила. Пољопри-
вреда се уситнила и, како су смањена оптерећења за сељаке, она је
у значајној мери поновно постала натурална. Производња је опала,
делимично јер су сељаци узимали више слободног времена, дели-
мично због нарушене организације газдинстава. Иако је сељацима
било донекле боље, ослобођење је довело до принудног опадања
већине привредних сектора који су зависили од трговине, уништа-
вајући многе протоиндустрије, али делимично замењујући њихову
производњу фабричком.
Развојно, ослобађање, дакле, довело је до назадовања, а не до
напретка. За све осим за натуралне пољопривреднике, године пре
ослобођења личиле су на неповратно златно доба. Упркос разумљи-
вом задовољству због истеривања Отомана након крвопролића
1876. године, није било мало оних који су жалили за активнијим
180 Мишајков, „Белешки", стр. 540.
181 Ил. Јанулов, „Килимената индустриа в Панагјуриште и нејните условиа на тру-
да“, Сп. БИД, IX (1905), стр. 434-437.
182 ВОЈЈСА Румчук 1901 II 3, стр. 8.
183 В. Александров, „Из историата на един западнал пом ин’к (Гајтанџијството в
Карловско)", Сп. БИД, IX (1905), стр. 14.

240
трговачким животом протеклог доба. Према речима историчара
Панађуришта, град је „своје благостање и своју будућност жртво-
вао на олтару слободе отаџбине“.184 То засигурно није била намера:
његови житељи - сељаци и наводно уништени трговци - отпочели
су априлски устанак у жару љутње, због турских проневера185. На
старе дане почело је да се гледа с носталгијом: „Одиста, времена су
била тешка, наша имовина била је спутана крађом, изнуда Турака
била је уобичајена ствар, али, ипак, било је нешто и за њих и за
нас... Турска је заиста била лоша, али имали смо новца“.186 Арнау-
дов се позива на дијалог „старих“: „Питате ме како је било у то вре-
ме у Турској? Када сам се вратио из Добруџе, моја кеса била је пуна
новца и у кући је било сира, путера и сувог меса - свега. Сада, нема
ничега“. Други се слаже, али га подсећа „како су нас онда пљачка-
ли, а сада смо слободни“. На то је дошао сув одговор: „Каква је ко-
рист од слободе када ти је џеп празан? Ех, хаџија, доћи ће време
када ћемо плакати за зеленом заставом".187
Ослобођена од отоманских институција, бугарска привреда је
структурално конвергирала ка српској. То се најочитије одиграло
кроз посељачивање пољопривреде, чиме је снижена продуктив-
ност земље, смањен значај урбаног сектора и уништена рурална
индустрија. То је био „једнократан процес“, али конвергенција је
била ка привредном систему који је и сам био у опадању јер је на-
пуштање сточарства било неадекватно замењено ширењем ратар-
ства. Обе земље сада су имале преовлађујуће сељачке привреде, у
великој мери оријентисане на основно преживљавање. Опадање
крупних поседа обесхрабрило је ширење тржишта. Бугарска про-
тоиндустрија истина, јесте оставила фабричку производњу, али
овај сектор је и даље био значајан.

184 Влајков, Панагјуриште, стр. 32.

185 М егаа М асскгтоИ , А НкГогу о/Ви1%апа, 1393-1885 (Лондон, 1962), стр. 237, 247.
186 Манев, „Котленско“, стр. 511.
187 М. Арнаудов, Из миналото на Котел (Софија, 1931), стр. 57.

241
 8. БОСНА И ЦРНА ГОРА:
ПОЛИТИЧКЕ ПРОМ ЕНЕ
И ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ 1878-1914.

Хабзбурзи су 1878. године на Берлинском конгресу осигурали

право над Босном и Херцеговином за којом су дуго жудели и брзо
су успоставили нову администрацију. Како ни Аустрија, ни Угарска,
нису пристајале да провинцијом управља она друга, стављена је под
контролу заједничког аустроугарског министарства финансија. За
њене чиновнике, Босна је била заостала и непросвећена територија
која је ишчекивала аустроугарску цивилизаторску мисију. Између
1878. године и њиховог протеривања 1918. године, хабзбуршке вла-
сти покушале су да укључе своју нову провинцију у аустроугарско
државно уређење и привреду, гледајући на босанску привреду као
на глину која се може обликовати према њиховим правилима. Мо-
рално оправдање дато је (лажном) тврдњом да отоманска управа
није успевала да одржи владавину права и поштену власт и да је
хришћанско становништво држала готово у стању ропства.
Да бисмо дискусију усредсредили на економски утицај хабзбурш-
ке власти на босанску привреду, сачинили смо серије за пољопри-
вредну производњу и вредност коју је додала крупна индустрија.
Ове бројке упућују на повољну оцену хабзбуршког достигнућа на
овој територији.

Босанска иољоиривреда иод аусшријском окуиацијом

Босанско аграрно уређење било је ствар екстремне политичке

осетљивости. Аграрно незадовољство чинило је основу хришћан-
ске побуне која је дуго тињала у Невесињу, што је довело до оба-
рања отоманске власти. Аустријанци су прећутно пристајали на
ово, али насилно муслиманско противљење окупацији брзо их је
подсетило на неопходност да балансирају између супротставље-
них страна. Да би их одобровољила, администрација је реаговала
на негодовање на порезе који су проузроковали толике проблеме

243
под Отоманима, смањујући државни десетак са 12,5% на 10%.
У пракси, ово није сразмерно олакшало терете пољопривредника
јер се плаћање морало извршити у готовини према тарифним це-
нама за које се тврдило да су прецењивале пољопривредне произ-
воде; осим тога пољопривредник је био обавезан да сноси значајне
трансакционе трошкове везане за изношење усева на тржиште.1
С друге стране, конзуларни посматрач из 1888. године, признајући
да су десеци били тегобни, ипак је сматрао да су вредности биле
„генерално скромне и у погледу количине и у погледу цене“.2

Мапа 3. Босна и ХерцеГовина под аусшроуГарском влашћу 1878-1918.

1 ВоШ аг М кабсћтоуДбсћ, Возтеп ит! сИе Негге$оута ип1ег пег Уегма1(ип$ пег о$-
(еггеккг$ск-ип^ап$скеп Мопагскге... Вп 1 (Берлин, 1901), стр. 62-63.
2 СВС Босна 1888, стр. 2.

244
 Администрација је заговарала техничко унапређење пољопри-
вреде путем програма ширења, али није предвидела аграрну рево-
луцију. Формално, до 1908. године провинција је остала неанектира-
на, јер су се Угари плашили да би анексија могла довести до тога да
провинција склизне под хрватску контролу. Дакле, она је технички
остала под отоманским суверенитетом. Из тог разлога (наводно)
али и због тога што монархија није била заинтересована за експро-
пријацију земљишне својине, окупационе власти биле су задовољне
тиме да управљају отоманским аграрним институцијама скупље и
енергичније од својих претходника.3 Односи између земљопоседни-
ка и кметова и даље су се заснивали на Саферској уредби из 1859.
године,4 која је остављала имућној муслиманској класи, и даље пре-
овлађујућој, теоретски посед над земљом, али је утврдила део усева
који закупци треба да испоруче. Власт провинције, Земаљска влада,
увидела је недостатке оваквог уређења, али је и даље тврдила да је
под њеним окриљем стање закупаца било олакшано доследним по-
штовањем права из закупа. То није био велики успех, јер су та права
била на одговарајући начин заштићена под вилајетском управом, и
далеко је од очитог да је аустријски режим био ништа мање корум-
пиран, барем у почетним годинама „политичких пустолова“.
Аустријанци су предвиђали да би се, на дужи рок, закупци уз-
дигли до статуса „слободних земљорадника", исплаћујући земљо-
поседнике. Администрација је била убеђена да би допуштање кме-
товима да издвоје земљу коју су обрађивали било изузетно скупо
јер би се морали надокнадити трошкови земљопоседника. Поред
тога, било какав сличан аграрни заокрет успорио би трговачки и
индустријски развој ове територије.5
У развојном смислу, овај аргумент би се могао много више
похвалити да је укидање услуга у раду 1859. године довело (као у
Мађарској 1848. године) до формирања властелинске пољопривреде
која би запошљавала радну снагу. Међутим, мало је остало беглучке
земље, то јест, земљишта у поседу ага, али неизнајмљене и располо-
живе за директну обраду. На већини имања, то је износило тек неко-
лико вртова и ограђених пашњака, трачак великих поседа на којима
су сељаци некада радили.6 Босански систем регулисане наполице
са заштићеним закупом лишавао је земљопоседнике контроле над
3 О томани су провинцијом управљани са 120 чиновника, али је нови реж им већ
1881. године имао 600. Ре1ег Р. 5и§аг, 1пЛи$1паИгаИоп о/ Во$та-Негсе§оута 1878-
1918 (Сијетл, 1963), стр. 29.
4 Видети поглавље 5, стр. 134-137.
5 Ј. Ое АбћоШ, Ап 0//аа1 Тоиг 1кгоиф Возта апс1 Негге%огта (Лондон, 1890), стр. 167.
6 СиШаише Сарш, А 1гауег$ 1а Вовте е! ГНегге%оуте (Париз, 1896), стр. 208.

245
начином на који се земља обрађивала и спречавао их да закупље-
не поседе поделе на мање делове без договора са закупцима. Како
је плодоуживање земље било у потпуности расподељено деобом
(између земљопоседника, кмета и државе) земљопоседник је имао
мало подстицаја да улаже у повећање приноса, а закупац није имао
подстицај да интензивније ради.
Вероватно је да је 1859. године, када је ступила на снагу, Са-
ферска уредба доделила већи део усева земљопоседнику него што
би он могао да обезбеди на слободном тржишту. Кметови су чак
и тада били слободни да напусте земљопоседнике.7 Али систем је
функционисао због практичних проблема са којима се суочавао
сваки закупац који је желео да напусти имање, као и због недостат-
ка алтернативних могућности. Под аустроугарском влашћу, међу-
тим, право да се напусти послодавац постало је спроводљиво. Вла-
сти су изнова наглашавале да кмет није везан за свог господара да
би побили тврдње које су закуп кметова изједначавали са статусом
роба.8 Кмет је могао да напусти своје имање тек након што би се
усеви покупили и земљовласнику био исплаћен део (хак). Али, то
није било без смисла, јер је он ренту плаћао тек касније. Он је та-
кође имао право на накнаду због побољшања.9 Али, значајније од
законског права на мобилност била је снажна тражња за радном
снагом створена појавом нових занимања и слабљењем локалне
политичке контроле ага. Привлачност тржишта рада лишавала је
читлуке највећег дела радне снаге10 и значила је да ће кметови ос-
тати у закупу само ако приноси које остварују закупци буду исти
или већи од оних које би могли да зараде на тржишту.
Последично, тврди се да су пали приходи од земље, а како су
каматне стопе биле високе, цена земље пала је на врло низак ниво.
Азбот, пишући у осамдесетим годинама 19. века, дао је бројке које
показују да су велики поседи у Посавини доносили приход који је
био занемарљив у односу на површину земље којом су располага-
ли. Кметовска имања (на која су поседи били подељени), била су
веома значајна - Азбот тврди да су обично имала око 20 хектара.
Стога се чини могућим да су закупце морала да привуку имања то-
лико велика да су могли да обезбеде релативно издашне нето при-
носе (након поделе рода) за најминималнији уложени рад. Многе
кметовске породице морале су да ангажују повремену радну снагу
7 Јого Т от азеук ћ , Реа$апи, РоИИсз апЛ Есопотк Скап$е т Уи§оз1ау1а (Стенфорд,
Калифорнија, 1955), стр. 106.
8 Вег ЕапДуепГкзскаЈ! т Возпкп ипА Лег Негсе$оута (Сарајево, 1899), стр. 73.
9 ШВН, 1906, стр. 47.
10 СВС Босна 1878, стр. 995, 997.

246
„за све пољске послове“.и Резултат за земљопоседника био би
мали добитак од усева, а тиме и ниска рента по јединици земље.
Далеко од тога да су били угњетавачки, услови нуђени закупцима
привукли су „многе европске насељенике“ који су „прихватили по-
ложај кмета под муслиманским агама“.112
Исти извор признаје да је систем ослабио подстицаје за уна-
пређење и да се површина под усевима немарно експлоатисала.13
Највећи део ораница остајао је на „угару“ (што вероватно значи да
је служио као пашњак) и Азбот је сматрао да је „природна лењост“
сељака ишла заједно с „одређеном количином злурадог задо-
вољства да ће тиме умањити приход својих земљовласника“.14
Приноси од сточарства, за разлику од ратарства, нису се дели-
ли са земљопоседницима. Опорезивала су се само изузетно вели-
ка стада и крда. У осамдесетим годинама 19. века сељаци су ужи-
вали готово неограничена права на испашу у шумама које су тада
највећим делом биле државна својина, па су се највише бавили ис-
пашом стоке.15 Екстензивне технике које су примењиване значиле
су да су животиње доносиле релативно ниску зараду, али повољни
услови за сточарство током првих година окупације довели су до
импресивног ширења стада и крда. Окретање сточарству значило
је да су оптерећења наметнута кметовима у вези с обрадивим усе-
вима чинила много мањи део у њиховој укупној производњи.
Пораст становништва током наредних деценија учинио је земљу
све оскуднијом и тиме повећао привлачност кметовског закупа
додељујући му карактер заштићене ренте - контролисаног заку-
па где је кмет уживао у имовини чија се вредност повећавала. За
кмета то није доносило никакво задовољство и њему се стање само
погоршавало, али за земљопоседника закупац је постао сметња,
и у његовом интересу било је да га се реши. Тако су земљопосе-
дници покушали да раскину кметовске уговоре о закупу. Барем
од 1902. године, а вероватно и дуго пре тога, незакупљене оранице
вределе су више у рукама земљопоседника, него земља на којој су
били кметови. Међу разлозима зашто су се у то време сељаци ис-
ељавали у Србију, тврдило се да земљопоседници охрабрују њихов
одлазак да би поновно дошли у посед закупљених имања.16
11 Поп. Стјепо и В. Трифковић, „Сарајевска околина (1) Сарајевско поље“, НСЗ, V
(Београд, 1908), стр. 86.
12 СВС Босна 1888, стр. 2.
13 1Ш.
14 АбћоЉ, ОфсШ Тоиг, стр. 282.
15 СВС Босна 1888, стр. 4.
16 Хамдија Капиџић, Босна и Херцеговина у вријеме аустро-уГарске владавине (Са-
рајево, 1968), стр. 28.

247
 Власти су подстицале постепено распуштање читлука охраб-
рујући сељаке да исплате своје земљопоседнике, али су потцени-
ли одлучност муслимана да задрже земљу. Када је успостављена
босанска скупштина у Сарајеву 1910. године, муслимански посла-
ници формирали су чврст блок да би заступали интересе земљо-
поседника. Њихови захтеви укључивали су окончање фиксног
принципа поделе усева у корист поделе према локалним условима
и обичајима. Ова формула у себи је сакривала циљ земљопосе-
дника да повећају свој удео у усевима гдегод су локални тржишни
услови то могли да поднесу. Они су такође желели право на огра-
ничавање величине породичних имања да би их распарчали и на
њих населили више породица. Закупци би тада били обавезни да
интензивније обрађују мања имања, а тиме би порасла вредност
ренте. Предлагачи овог закона посебно су тражили право да по-
новно заузму земљу незадовољних закупаца.17 Није било никакве
шансе да овај предлог буде усвојен, а отприлике у то време Краји-
ну је потресао кметовски устанак узрокован, наводно, тиме што су
локалне власти током покушаја штрајка против пореза и ренти не-
законито масовно истерале закупце.18
Да су прихваћени захтеви земљопоседника, аграрни систем би
можда постао продуктивнији, али би било политички погубно оду-
зети кметовима њихов капитал у земљи коју су обрађивали. Како
се није могла извршити експропријација ни код земљопоседника,
ни код закупаца, власти су гурнуле у страну проблем кметова и
ограничиле се да понуде што више кредита за убрзавање откупа.
Табела 8.1. даје преглед дугорочних трендова у аграрној по-
љопривредној производњи. Препознавање ових трендова неми-
новно је приближно јер годишња статистика за пољопривреду од
1882. године надаље не укључује информације о ценама, због чега
за Босну морамо да користимо српске цене из 1910. године. Осим
тога, за стопе репродукције животиња, тежине закланих животиња
и производњу млека морали смо претпоставити да су константне
због недостатка података.

17 РегДтпапД бсћтШ , Возтеп ипЛ сИе Негсе$оута ип1ег Дег Уег^аНип^ 0$1егтск-1Јп-
%агп$ (Лајпциг, 1914), стр. 337.
18 Владимир Дедијер, Тке КоасЈ 1о Загајеуо (Лондон, 1967), стр. 203.

248
 Табела 8.1. Босна и ХерцеГовина, секшорска иољопривредна
производња 1879-1914. Године

(у м илионим а круна, круне

цене из 1910. године)

8 «
в (0
оз
« Н
О) о «
Л ^ н 8 8“ Е Е
5
н н8 2
Е М 8 ОЈ о о $
К о о « 8 Сс
М дз 8 «§
б м * н Оч
м 8 Р X
« 5 § | 8 о >>
а * * &
Н
* Е
н

1879 29 25 4 17 2 77 76
1882-1885 43 32 8 28 5 116 105
1886-1890 53 37 12 39 9 150 124
1891-1895 53 36 15 52 13 168 126
1896-1900 61 40 15 49 16 181 126
1901-1905 59 38 14 47 15 174 114
1906-1910 59 37 15 45 19 175 107
1911-1914 61 37 17 60 20 194 113

За изворе и метод видети: БАЛКСТАТ.

Табела 8.1. наводно даље упућује на чињеницу да је пољопри-

вредна производња значајно порасла у почетним годинама окупа-
ције, са врло ниског нивоа 1879. године који је једва био изнад оног
за период 1869-1873. (видети табелу 5.1). Али од 1885. године она
је стагнирала. Након једанаестогодишњег врхунца, производња по
глави становника је опадала између 1896. и 1902. године, а потом се
стабилизовала на нижем нивоу до Првог светског рата. Пољопри-
вредна производња по глави становника била је нижа за 11,5% у пе-
риоду 1911-1913. године, него што је билау периоду 1890-1892. го-
дине. Почетни раст производње углавном је потицао од повећања
броја грла стоке (чији се број утростручио између 1873. и 1895. го-
дине), док житарице, чија је производња достигла минимум 1879.
године, нису премашиле производњу из 1865. све до 1890. године
(када је, изражено по глави становника, производња житарица и
даље била значајно испод оне процењене за 1865. годину.)
О таквој тенденцији пољопривредне производње, да по глави
становника расте током првих година после окупације, а да касније

249
опада, закључак је донела Гонзалвес, а табела 8.1. нуди доказе за
њену тврдњу.19 Она наводи да је побољшање личне безбедности
након окупације, примена новчаног опорезивања и приступ сеља-
ка већем броју роба омогућило оштар почетни раст производње,
али да је производна структура пољопривреде стагнирала; после-
дично, рурално становништво које се брзо повећавало суочило се
с препрекама расту производње које су долазиле са стране понуде
узрокујући да пољопривредна производња касни за растом ста-
новништва. Тачније, Земаљска влада претворила је шуме, које су
раније биле отомански миријех, у државну својину. Иако су сеља-
ци и даље уживали права на контролисану сечу,20 примењивали
су се строги прописи о шуми, да би се спречило изнуривање због
испаше, али тиме је створен мањак пашњака што је приморало
пољопривреднике да смање стада.21
Гонзалвесова признаје да је приход од пољопривреде, иако је
опао у каснијим годинама аустроугарске власти, био значајно већи
него под Отоманима. Бројке из табеле 8.1. наводно потврђују овај
аргумент. Међутим (то и Гонзалвесова тврди) отоманска статисти-
ка, посебно она о сточном фонду, значајно га је потцењивала, док
обухватнија аустроугарска статистика није. Извештавајући о попи-
су сточног фонда обављеном под аустријском влашћу 1879. године,
британски конзул у Сарајеву израчунао је да је до повећања у одно-
су на бројке које су прикупиле отоманске власти 1874. године веро-
ватно дошло због бољег прикупљања података, и да је, ако ништа
друго, сточни фонд опао.22 Такође, према његовом мишљењу, усеви
у 1879. години износили су свега једну трећину просека. То значи
да процена усева из 1865. године коју је дао Темел одражава нор-
му за отомански период боље него званичне бројке за 1869. и 1873.
годину.23 Дакле, пораст током осамдесетих година 19. века може
укључивати и битан елемент опоравка.24
Поред тога, чини се да бројке показују да је босанска пољопри-
вредна производња скочила на самом почетку окупационог пе-
риода, а потом стагнирала упркос повећању радне снаге. Како
19 РпзсШа Т. СопзаКгез, „А 8 1 исЗу о ! 1ће Наћзћиг§ А§псићига1 Р г о § г а т т е з т Возап-
зка К гајта, 1878-1914“, 5 1ауотс апА Еа$1 Еигореап Кеујем, ћХШ (1985).
20 Бранислав Беговић, Развојни пут шумске привреде у Босни и ХерцеГовини у пе-
риоду аустроуГарске управе (1878-1918) са посебним освртом на експлоатацију
шума и индустријску прераду дрвета (Сарајево, 1978), стр. 173.
21 Сопза1уез, „Босанска Крајина“, стр. 370.
22 СВС Босна 1880, стр. 437.
23 СВС Босна 1879, стр. 293.
24 5и§аг, 1пби$1паИгаБоп, стр. 106.

250
 пољопривредна производња не напредује у скоковима праћеним
периодима стагнације, раст праћен периодима без раста чини се
да указује на опоравак, а не на пораст ефикасности. Могуће је да у
аустроугарском периоду није забележен никакав нето добитак од
пољопривредне производње по глави сеоског становништва у од-
носу на нивое у шездесетим годинама 19. века. Међутим, овакво
тумачење вероватно је сувише песимистично. Ветеринарске услуге
требало је да имају утицај на сточне приносе (у табели 8.1. обрађи-
вани као статични), па је стварни тренд у сточарству вероватно
био повољнији него што је представљено у табели.
Несумњиво, постојао је трошак у ефикасности због гурања
кметовског питања у други план. Ипак, институционални оквир
није спречавао пољопривреднике да повећају продуктивност ко-
ришћења земљишта. Они су радије, како су расли притисци на-
сељавања, крчили више шума ради испаше. Али, није било остало
још много квалитетног обрадивог земљишта. Између 1886. и 1904.
године обрадива површина порасла је за 12,1%, а рурално станов-
ништво за 32,4%. Обрадива површина у 1904. години, са 1,16 ми-
лиона хектара била је свега 4,5% мања од оне између 1955. и 1964.
године.25 Дакле, пољопривредници су морали да је обрађују интен-
зивније и у извесној мери, успели су. Приноси по хектару порасли
су за 65% између 1886. и 1904. године, омогућивши пораст произ-
водње усева за 85%. Производња са обрађиваног земљишта по гла-
ви становника порасла је за респектабилних 40%.
Али, стагнација сточарства, након средине деведесетих година
19. века, оно је што је Гонзалвесова препознала као извор слабљења
пољопривредне производње. Достигавши врхунац у 1896. години,
и сточарство и ратарство били су у опадању. Руководећи се нашом
проценом о величини сточног фонда у свакој од година, и у оквиру
њега процењеним уделом приплодне стоке, сточарска производња
порасла је за свега 2% између периода 1885-1887. и периода 1894-
1896. године и за даљих 13% до свог врхунца између 1911. и 1913.
године. Током овог периода у целини, годишњи раст сточарске про-
изводње од 0,5% годишње заостајао је 1,5% за годишњим растом
руралног становништва због чега се пораст производње житари-
ца није материјализовао у укупном побољшању продуктивности.
Чак и у овом случају, скромни учинци сточарског сектора указују
на интензификацију јер се површина пашњака и ливада смањила
за 5% између 1886. године и 1904. године. Нејасно је да ли је сточ-
на производња била непотребно ограничена прописима о шумама.
25 Табела, бтШ , Вош еп, стр. 413; Вгоекћшбеп, АПа$, стр. 106.

251
У светлу онога што се догодило у Србији, власти су вероватно биле
у праву што су сељаке и њихова стада држали изван шума. Бего-
вићев став је да је политику требало ригорозније примењивати јер
је приступ сељака шумском земљишту ограничавао рационализа-
цију пољопривреде.26
Иако су утицаји са стране понуде - пре свега све већи недоста-
так пашњака - били од пресудног значаја у Босни - сточари су се
такође суочавали са извозним проблемима. Слично као и у Србији,
босански вишкови стоке морали су се готово искључиво слати у
Аустроугарску. Далмација је апсорбовала део ове понуде, али главна
потрошачка тржишта монархије била су доступна само преко Хр-
ватске-Славоније коју је контролисала Угарска. Босанске испоруке
уживале су (у теорији) бесцарински приступ, али у пракси, долазило
је до мешања у интересе Угарске. Босна је на махове трпела затва-
рање тржишта почетком осамдесетих година 19. века (увек из вете-
ринарских разлога), али рентабилно централноевропско тржиште
свиња охрабрило је брз раст извозне трговине. Од око 83.000 свиња
које је Аустрија узимала годишње пре окупације, извоз је узнапре-
довао на 139.000 грла у 1888. години и досегнуо врхунац од 345.000
1894. године. Величина стада је сходно томе порасла, јер се порез
платио за 126.000 свиња у 1888. години и 234.000 у 1895. години.27
Веза између стада свиња и обима извоза била је блиска за Босну
јер су се свиње највише узгајале за извозна тржишта, а домаћа на-
турална тражња била је мала. У 1895. години, жалећи се на свињс-
ку грозницу, Мађари су затворили границу за босанске свиње (као
и оне из Србије), и захтевали да се убудуће извозе заклане свиње.
Босна практично није имала капацитете за паковање меса и обим
трговине стрмоглавио се за 90%.28 Никада се није опоравио, чак
ни да попуни несташице настале због трговинског рата Аустрије
са Србијом током периода 1906-1911. године, па се број свиња
смањио. Порески приходи од свињогојства опали су са 141.000
круна у 1896. години на 78.000 у 1902. години, иако је стопа по којој
су се наплаћивали остала непромењена.29
Прекид прекограничне трговине проширио се и на говеда. Она
су била предмет повремених прекида између 1895. и 1898. године
када се извоз касније вратио на нормалан ниво. У случају Србије,
26 Беговић, Развојни пут, стр. 172.
27 51аИзН$сће ТаћеИеп јп г Во$теп ипп сИе Негсе%оута, I, 1апЛтг1ћ$сћаЈГ (Сарајево,
1896), стр. 286-291.
28 Хашим Шерић, Историски осврт на развој сточарства у Босни и Херцеговини
(Сарајево, 1953), стр. 65-67.
29 ИУБХ, 1906, стр. 401.

252
спорно је да ли је било икакве сточне епидемије која би оправдала
затварање граница, али нема сумње да је Босна (као и Мађарска)
била захваћена и свињском грозницом и шапом и слинавком, ба-
рем до 1898. године.30 То је Мађарима дало несумњиво санитарно
оправдање, али то није био њихов стварни разлог. Сточна болест
није била препрека увозу стоке са Балкана, уколико није било по-
литичког притиска да се то искористи.31
Угарска манипулација босанском извозном трговином сноси
део одговорности за слабе учинке пољопривредног сектора. Међу-
тим, проблеми везани за тражњу утицали су на слабљење структу-
ре понуде и убрзали пад који би се свакако догодио. Иако би ефи-
каснији аграрни систем можда ојачао пољопривредну производњу,
негативан тренд босанске пољопривредне производње у деведе-
сетим годинама 19. века такође су искусиле Бугарска, Црна Гора и
Србија с потпуно различитим институционалним оквирима. Не мо-
жемо занемарити њихове полазне проблеме - пре свега неуспех да
се прилагоде интензивном сточарству.

Црна Гора иосле 1878. Године

Током релативно мирног периода између 1862. године и 1875.

године, књаз Никола је поново опремио своју војску уз руску по-
моћ,32 а Руси су охрабрили његове експанзионистичке апетите.
Црногорци су поново охрабривали побуне у Херцеговини 1875.
године, упркос сумњама књаза Николе у вези са ризицима који су
постојали.33 Догађаји између 1875. и 1878. године увукли су Ото-
мане у шири рат, који је радио у црногорску корист и војска књаза
Николе остварила је запажене успехе на бојном пољу. Тако се као
последица Берлинског конгреса појавила Црна Гора са 87% више
територије и ојачаним националним угледом.34
30 СВС Босна 1896, стр. 2, 9; 1897, стр. 3; 1899, стр. 2.
31 Видети: М. Ра1а1ге1, Тке 1п/1иепсе о/ Соттегсе оп 1ке Скап$т% §1гис1иге о / 8егкја’$
РеаваШ Есопоту 1860-1912 (докторска дисертација, Единбург, 1976), стр. 111.
32 СаБпе1 РгШеу е! Јоуап \\ДаћоуДј, Моп(епе%го соп1етрогат (Париз, 1876), стр.
6 4 -7 6 ,9 1 ,3 0 1 -3 1 1 ,3 2 0 .
33 БауШ Нагпб, П1р1отаИс РИ$1огу о/ 1ке Ва1кап Сп$г$ о/ 1875-1878. Тке Рк$1 Уеаг
(Стенфорд, Калифорнија, 1936), стр. 129.
34 Територија се увећала са 4.400 км2 на 9.475 км2, према Жарко Булајић, АЈрарни
односи у Црној Гори (Титоград, 1959), стр. 13. М еђутим, према аустријским вој-
ним мапама, које указују на само 8.629 км2, ова уобичајено коришћена бројка
је преувеличана. Видети Ј. Ц ветић, „Површина и гранична линија Црне Горе“,
Дело, XX (Београд, 1898), стр. 483-485.

253
 1

Мапа 4. Црна Гора и њене Границе у иериоду 1881-1912. године

(Граница из 1859. Јодине обележена је са 1111111111)
Извор: Павле Радусиновић, Становништво Црне Горе

Територије које су Црногорци стекли биле су плодније од пла-

нинске унутрашњости и са значајним присуством муслимана (уг-
лавном Албанаца). Пољопривредни режим био је високо експро-
пријативан. Људи из Колашина жалили су се 1869. године да су
морали да предају као царски десетак осмину својих усева, а пола

254
од тога свом аги, као и да му један дан седмично раде, а имали су
и одређене друге обавезе.35 Иако су такве притужбе биле преуве-
личане, оне указују да су сељаци морали да дају велики део своје
производње као ренту или као порез.
Тим приходима издржавала се знатна градска чиновничка по-
пулација и породице земљовласника, као и они који су их снабде-
вали робом и пружали им услуге. Као што је показано у поглављу
1, припајање дела отоманске територије између 1876. и 1880. године
донело је четири важна града (Бар, Улцињ, Подгорицу и Никшић)
земљи која до тада није имала градску привреду вредну помена.
Стекавши ову територију, држава је могла да награди неке од
својих војника некадашњим муслиманским поседима у подгоричкој
равници. Али, главни добитници били су сељаци насељени у овој об-
ласти који су већином постали власници земље на којој су до тада
били наполичари. Упркос својим уговорним обавезама, Црногорци
су на преварулишили муслиманске земљопоседнике, и велике и мале,
највећег дела њихове имовине.36 Тиме је некадашња градска привре-
да постала излишна. Њена доходна основа сразмерно је смањена,
а градско становништво још више јер су се муслимани иселили не
само због економских проблема, већ и из страха од злостављања.
Одиста, градско становништво се сувише смањило, остављајући
земљу без понуде урбаних услуга за које словенско становништво
нити је било квалификовано, нити је имало склоности да обавља.
Привредно, припајање тих територија није решило много про-
блема. Стицање некадашње муслиманске својине није задуго задо-
вољило глад Црногораца за земљом јер се однос између земље и
становништва погоршао као резултат припајања. Наставак раста
становништва узроковао је даље погоршање тог односа, премда
је у осамдесетим годинама 19. века био прикривен низом добрих
берби. Прилике за разбојништво су се смањиле, а места за испашу
било је све теже пронаћи.
Нерешив проблем сиромаштва и веровање Црногораца да се
тешко може живети унутар постојећих граница државе, натерали
су владу књаза Николе да настави са експанзионизмом. Аустријска
војска му је препречила ширење на Херцеговину и Санџак, а непо-
стојање етнички засноване иреденте ширење ван других граница,
па су његови циљеви постали империјалистички. Он је желео да
створи велику црногорску државу од отоманских албанских тери-
торија којима би владао из Призрена. Прилика се указала када су се
35 Булајић, Аграрни односи, стр. 63.
36 ЊШ., стр. 141-142.

255
нека албанска племена, испровоцирана туранизмом које је спрово-
дио младотурски режим, подигла да би исказала своје националне
претензије 1910. године. Црногорци, тражећи прилику и изговор
за упад у северну Албанију и заузимање Скадра, подржали су по-
буњеничке Малисоре католике. Турска одмазда против албанских
побуњеника и гранични инциденти дали су непосредну позадину
црногорском бојишту у Првом светском рату који је избио након
што су балканске земље пронашле начин да војно сарађују упркос
међусобној зависти.37
Да се црногорски војни експанзионизам одиграо у неко раније
доба, тада би се, како би узимали све више ресурса под своју кон-
тролу, Црногорци развили у ратничку касту (слично самим Тур-
цима) и обезбедили би ресурсе потребне за спровођење феудалне
хегемоније над ропски покорним и етнички разноликим сељаш-
твом. Велика заузећа земље у Албанији проистекла из Балканског
рата 1912-1913. године, пружила су управо такву прилику јер су
држави донели многобројно нецрногорско становништво. Према
мишљењу Мери Е. Дархен: „Судећи по њиховој причи, они предла-
жу да у будућности живе као мародерска војска. Никад склони
раду, они изјављују да су освојили довољно људи да раде за њих и
радују се животу, налик на гониче робова“.38

Пољоиривредни учинци у Црној Гори

Ни ратарска, ни сточарска производња није ишла у корак са

становништвом на дуги рок, а између 1905. и 1910. године обрађи-
вана површина је стабилно опадала са 33.500 хектара на 29.100 хек-
тара. За пад укупне пољопривредне производње значајнији је био
постепен слом номадског сточарства. Најгоре уско грло јавило се у
зимским залихама сточне хране, где су акутне несташице биле очи-
те од 1890. године.39 Све већи проблеми пастирске привреде довели
су до тога да је она свој врхунац достигла већ 1885. године, и са тог
нивоа је опала за око 13% до периода 1909-1912. године. Булајићево
поређење података за 1889. и 1900. годину показује пораст од 64%
до 66% у делу пореских обвезника који су држали ливаде и раст
од 26% у броју ситних имања мањих од 36 ари.40 Ово се подудара
37 Магу Е. О и гћ ат, ТИе 51ги%$1е/ог 8си1ап (Лондон, 1914), стр. 7 -8 , 13-18, 21, 25-26,
127, 161.
38 1Ш„ стр. 293, 252.
39 Ф. Јерговић, „Сточарство у Црној Гори“, Глас Црношрца, 2. септембар 1891, стр. 3.
40 Булајић, АГрарни односи, стр. 154-156.

256
са описима сељака који су се мучили да прехране све мања стада
претварајући сеоске пашњаке у делиће приватних ливада.41
Сама подела заједничких пашњака била је један од узрока раз-
воја дутотрајне кризе номадског сточарства, али је истовремено
била и симптом суштинског проблема. Нарастајућа производња на
пашњацима изискивала је „позајмљивање“ низијских ресурса. Про-
гресивно насељавање виших надморских висина претварањем кату-
на у села која су имале катуне на још већој висини, повећало је број
сточара који зими нису имали довољно хране за стоку. Поред тога,
како је густина насељености у низијама расла, зимске миграције пла-
нинских сточара бивале су све ређе добродошле и избијали су суко-
би око права на испашу између сељака из планина и низија. Посеб-
но након новог исцртавања граница 1878. године, зимске миграције
заједно са стоком биле су све ређе.42 Такође се и погоршао квалитет
земљишта. Методи сече и паљења коришћени су за крчење шума.43
Сеча шума довела је до ерозије тла и појачала сушење.
У табели 8.2. процењује се пољопривредна производња Црне
Горе између 1855. и 1912. године по ценама из 1911. године. Како су
приноси усева били доступни само за 1910. годину,44 као репер за
раније године узели смо приносе по хектару остварене у суседној
Далмацији. Површина под усевима у Црној Гори, како се годишње
евидентирала у списковима и сажетку дације за Црну Гору, претпо-
стављало се да је подељена између усева у истој сразмери као 1910.
године, а површина за сваки усев помножена је са износом прино-
са у Далмацији. Такође су претпостављани константни приноси на
број сточних грла током времена. Како је чак у тридесетим година-
ма 20. века 97,4% говеда у Црној Гори било слабе сорте буша, ово
вероватно није претерано.45 Међутим, процедура ће непотпуно из-
разити флуктуације приноса од стоке из године у годину.

41 Видети: Петар Шобајић, „Бјелопавлићи и Пјешивци. Племена у Црногорским

Брдима“, НиПС, XV (Београд, 1923), стр. 255-256.
42 М иленко Ф илиповић, „Одлажење на П рехрану“, Гласник ГеоГрафскоГ друштва,
XXVII (Београд, 1947), стр. 89.
43 Јован Ердељановић, „Кучи, племе у Црној Гори“, НСЗ, IV (Београд, 1907), стр.
242.
44 У: Булајић, АГрарни односи, стр. 19-20.
45 Тотабеугсћ, Реа$апГ$, стр. 523.

257
 Табела 8.2. Црна Гора. Секшорска иољоиривредна ироизводња
1895-1912 (у хиљадама круна из 1911. Године)

Година Живот. Утрживи Усеви Укупно Производња

оранични произ. усеви по глави стан.

1855 5.535 1.100 2.414 9.050 -

1863 5.513 1.050 2.423 8.985 141

1868 6.439 2.141 2.556 11.235 168

1869 6.464 702 2.538 9.704 143

1873 7.764 986 1.816 10.567 150

1880 8.955 3.083 7.794 19.832 143

1883-1885 14.435 1.807 9.009 25.251 173

1889-1890 12.290 1.688 8.309 22.286 145

1893 11.380 1.492 7.636 20.508 129

1895 13.140 8.153 8.153 23.482 145

1897 14.393 2.557 4.997 21.947 133

1900 13.443 1.698 6.893 22.035 130

1903 14.306 3.158 5.822 23.286 132

1905 12.463 1.399 6.049 19.910 111

1906-1910 13.139 3.111 8.558 24.808 133

1911-1912 13.051 2.192 8.825 24.069 124

За изворе и израчунавање видети: БАЛКСТАТ.

Ова статистика указује да је црногорска пољопривреда била

изложена снажним малтузијанским притисцима. Производња
(када се коригује за територијалне промене) остала је упорно ста-
тична упркос расту становништва од 1% годишње, па је између
1863. и 1912. године линеарни тренд у производњи по глави ста-
новника опао за 20%. Од средине осамдесетих година 19. века, ру-
рална привреда је достигла своје производне границе са нултим
маргиналним приносом услед пораста становништва. У основи ове
стагнације било је опадање сточарске производње од 9,1% између
периода 1883-1885. године и 1910-1912. године, без икаквог порас-
та производње усева који би то покрио. (Ратарска производња опа-
ла је у апсолутном износу за 1,7%, ако црногорски приноси прате
оне у Далмацији, што је оптимистична претпоставка.)
Једино благо напредовање било је код утрживих усева. Њихова
производња порасла је за 29% између периода 1883-1885. године и
1910-1912. године због пораста производње вина. Раст није остварен

258
ни код једног другог утрживог усева. Кључна активност у овом
сектору било је сакупљање шумских плодова. У 1895. години, руј (за
штавионице), хризантема (за пиридин) и ловорово лишће (за венце)
донели су 146.000 круна.46 Међутим, тражња за рујем и хризанте-
мама се смањила јер су их истиснули сурогати и 1905-1910. године
зарада од ових производа смањила се на 28.000 круна годишње.47
Дуван је обећавао као утрживи усев све до 1903. године, али 1904.
године држава је увела монопсонске откупне цене које су биле толи-
ко непривлачне да је до 1910. године узгој опао за 70%.48 Узгајање
маслина је, достигавши врхунац 1897. године, опало јер су покушаји
њиховог ширења ван граница Бара и Улциња пропали због неодго-
варајуће климе.49 Стагнација прихода од ових производа значила је
да су извозне зараде и даље првенствено долазиле од стоке, коже и
вуне. Како је њихова понуда опадала, пораст обима извоза значио је
преусмеравање тих ресурса са натуралне потрошње.

Босна: „индусшријализација одоз1о“

Оправдавајући своју управу у Босни и Херцеговини, хабзбурш-

ке власти су ставиле нагласак на развој крупне индустрије. Учинци
су мерљиви преко показатеља за период 1881-1914. године и могу
се упоредити са индустријским показатељима у Србији и Босни.
Како је рудно благо Босне премерено током отоманског пе-
риода, али није откопано, новостечена хабзбуршка територија
понудила је обећавајући терен за развој заснован на сировинама,
иако су биле неопходне крупне инвестиције у саобраћајну инфра-
структуру и прерађивачке капацитете. Земаљска влада желела је
да покрене своје ресурсе чим финансијска и политичка ограни-
чења то буду допуштала. Непостојање инфраструктуре, тржишта
и стручне индустријске радне снаге ограничавали су привлачност
ове провинције за приватне инвеститоре.50 Зато је индустријска
46 СВС Црна Гора 1895, стр. 8-9 .
47 П. А. Ровински, ЧерноГорија вјејо прошлом и настојаш,ем. ГеоГрафија - Историја
- ЕнтоГрафија - АрхеолоГија - Современие положение, II/1 (Санкт Петерсбург,
1897), стр. 625; М ирчета Тјуровић, Трговачки капитал у Црној Гори у друГој поло-
вини XIX и почетком XX вијека (Цетиње, 1958), пресавијена и уметнута Табела
А између стр. 244 и 245.
48 „Моп1епе§пп Е с о п о т к з - 1“, МопГепе^пп ВиИеНп, 4 -6 (1. септембар 1918), стр.
11- 12.
49 Ровински, ЧерноГорија, II/1, стр. 610-616, 618.
50 Џевад Јузбашић, „ 5 о т е ГеаШгез оГ Ше есоп огтс 4еуе1ортеп{ оГ В о з т а апб Негге-
§ОУта ће!шееп 1878 апб 1914“, 5 иггеу (Сарајево, 1984), стр. 148.

259
политика Земаљске владе била далеко више интервенционистич-
ка од било које која се спроводила, било у Аустрији или Угарској.
До средине деведесетих година 19. века њени највећи напори били
су на изградњи железнице. Због угарских политичких притиса-
ка, босанска железничка мрежа повезала је Босну, првенствено са
Угарском, преко њене луке у Ријеци. Отварање железнице је тада
омогућило крупну производњу угља у Креки и на прелазу века ос-
нивање предузећа усмерених на извоз метала, хемикалија и дрвне
грађе. Одиста, развој тих грана био је неопходан, ако ништа друго
оно да би се створили приходи за железницу.
Земаљска влада основала је и управљала значајним делом индус-
тријског капацитета провинције и није била противна национализа-
цији постојећих приватних предузећа. У 1907. години, према фонду
плата, државни сектор чинио је 32,7% крупне индустрије.51 Једна од
њених првих акција било је увођење монопола на дуван и со. Покре-
тање две велике државне фабрике дувана у Сарајеву и Мостару оса-
мдесетих година 19. века дало је почетну подршку индустрији, иако
је каснији раст ове гране био спор.52 Улога додељена приватном пре-
дузећу била је строго контролисана процедурама концесије, а купо-
вина великог власничког удела од стране државе дала је већем делу
приватног сектора у рударству и индустрији парадржавни карактер.
На пример, Земаљска влада уступила је све значајније залихе руда
једној компанији, Семегк$сћа{1 Возта, у којој је имала 20% акција,
а исплатила је спољне акционаре 1886. године. Само у правном смислу
ово предузеће се може сматрати „приватним“. Босанска компанија је
1885. године пренела своје концесије на ископавање руде гвожђа но-
вооснованом „Уагезег Е1беп1п(1и51пе АС“ у којем је 53% капитала има-
ла држава, а остатак једна бечка банка. Ова компанија имала је моно-
пол на вађење руде гвожђа у Варешу, истиснувши неколико мањих
предузећа и касније је тамо покренула врло рентабилну железару.
У компанији која је основана 1892. године, да би изградила фабрикуу
Зеници за прераду сировог гвожђа из Вареша, држава је такође имала
удео од 25%, а администрација и њени чиновници имали су значајне
уделе у већини осталих великих индустријских предузећа.53
Како је пољопривреда показивала тенденцију оријентације ка
натуралној, а њена производња је била статична, није вероватно да
је створила већи раст тржишне потрошње. У литератури постоји
51 Израчунато на основу табеле у: бсћгпјб, Возтеп , стр. 545.
52 Амброз Капор, Прерада дувана у Босни и ХерцеГовини од првих почетака до 1923
Године (Сарајево, 1954), стр. 20, 71-72.
53 5и§аг, 1п<Ги$МаИга(гоп, стр. 5 2 -5 3 , 104-112.

260
 сагласност да су ресурси за државну активност били исцеђени из
пољопривреде вршењем притисака на руралну потрошњу. Хаупт-
ман наглашава друштвене трошкове индустријализације која се,
како тврди, одржала принудним извозом пољопривредних произ-
вода са последичним падом животног стандарда ширих слојева.54
Без обзира на то да ли је ова анализа тачна, развијено је мало
крупних предузећа да би се искористила домаћа тражња. Већина
капацитета насталих током аустроугарског периода оријентисало
се на спољна тржишта. Њихова функција била је да извозе угаљ,
руде и дрвну грађу провинције, било као сировине или као полу-
готове производе. Према Хрељи, индустрије оријентисане на извоз
запошљавале су 85,79% индустријске радне снаге.55
Могло би се доказати да је дрвна индустрија била водећи сек-
тор. Док су рударство и производња метала највећим делом били
ограничени на државна предузећа, Земаљска влада је водила из-
дашну политику дугорочних концесија према приватним дрвним
и дрвопрерађивачким предузећима јер су јој хитно биле потреб-
не накнаде за дрвну грађу које су плаћали. Тако створене прилике
изазвале су жив одговор.
Босанске храстове шуме експлоатисале су се током отоманског
периода за дуге (пречаге, прим. прев.) на бачвама које су се највише
продавале француским винарима. За време окупације, ова грана
производила је мање због опадања тражње која је трајала до 1881.
године, као и због тога што је понуда била ограничена политичким
метежима средином седамдесетих година 19. века.56 Машинска тех-
нологија није се користила. Чак и највеће предузеће Могриг§о апс1
Рагеп1е организовало је својих 2.300 радника на домаћи начин. Ад-
министрација је доделила приоритет ширењу трговине дугама за
бачве јер њен опоравак није морао да чека завршетак скупих ула-
гања у инфраструктуру и савремена постројења. Извоз дуги растао
је изванредном брзином након што су цене почеле да оживљавају
- са 2,5 милиона у 1883/84. години на 25 милиона у 1890. години,57
иако је крајем деведесетих година 19. века, делимично због тро-
шења, почео да опада.
54 Јузбашић, приказ Регсћпапс! Н аир(тапп, „БЈе 051еггекћ1$сћ-ип§ап8сће Неггбсћаћ
т Возш еп ипс! сЈег Н егсе§оута 1878-1918“ (Грац, 1983), у: ОосШпјак АгиШуа
г$1оггсага Во$пе г Негсе^огте, XXXV (Сарајево, 1984), стр. 153.
55 Кемал Хреља, Развој инаустрије у Босни и ХерцеГовини ао аругоГ свјетског рата,
АХОИ, I (Загреб, 1974), стр. 29.
56 Бранислав Беговић, „Кретање производњ е и експорта храстове дуге у периоду аус-
тро-угарске управе у Босни и Херцеговини", АХОИ, VI (Загреб, 1979), стр. 45-46.
57 ЉШ.,стр. 51,56.

261
 Од тада структура дрвне индустрије брзо се мењала јер су кон-
цесије додељиване крупним пиланама које су прерађивале меко
четинарско дрво. Ова грана захтевала је велике инвестиционе
трошкове за пилане и прилазну инфраструктуру. Дакле, конце-
сије су додељиване да би се омогућило концесионарима да оства-
ре економију таквог обима као што је у врло крупној производњи.
Последично, граном су на крају доминирала два предузећа (од 18)
која су обављала 68,6% свих сечења.58
Од њих, највеће је било предузеће Ота Штајнбајса, баварског
индустријалца који је основао прву босанску пилану у Добрљину
1893. године и другу највећу у Дрвару 1901. године. Штајнбајсова
фирма се проширила и запошљавала 10.000 људи. Друго највеће
дрвопрерађивачко предузеће аустријско-немачко партнерство
Ег$1ег & ОгШеУ основано је у Завидовићима 1899. године. Ова пре-
дузећа изградила су мрежу шумске железнице, Штајнбајс градећи
425,4 километара, а Ајслер 159 километара. Ове трасе су у највећем
делу биле инжењерски добро урађене и касније интегрисане у же-
лезнички систем Југославије. Индустријски капацитети оба преду-
зећа били су технички напредни, а њихови производни трошкови
ниски. Беговић описује Ајслер-Ортлибово постројење као једно
од највећих и најсавременијих у Европи у то време.59 Раст босан-
ске дрвопрерађивачке индустрије био је толико брз између 1893.
и 1904. године, да је међународно тржиште почело да гледа на њен
извоз као на претњу својој стабилности.60
Тврдња о дрвопрерађивачкој индустрији као водећем секто-
ру почива не само на њеном импресивном ширењу и значају као
индустријског агрегата, већ и на везама које је створила са другим
гранама. Од 1907. године надаље, она је представљала основу за
производњу целулозне пулпе (такође и извоза) када је Штајнбајсо-
во предузеће купило погон за пулпу у партнерству са швајцарским
произвођачем папира. Њен циљ био је да искористи дрвне опиљке
који се нису могли рентабилно искористити и који су се стога мо-
рали спаљивати.61 Иако је највећи део дрвне грађе извожен као
даске и дуге за бачве, такође је представљао и сировину за неколи-
ко значајнијих столарских предузећа.
Дрвна грађа такође је била кључан инпут у индустријама метала
и хемије. Без обзира на велики обим производње варешке железаре,
58 Беговић, Развојни пут, стр. 88.
59 ЊШ„ стр. 70.
60 Кемал Хреља, Индустрија Босне и ХерцеГовине до краја првоГ свјетскоГрата (Бе-
оград, 1961), стр. 64-65.
61 Беговић, Развојни пут, стр. 67.

262
она је топљење вршила помоћу буковог угља који је добијала из
државних шума по привилегованим условима.62 Алтернатива је
била да увози кокс, јер мрки угаљ из Креке није био подесан за то-
пљење. Топљење дрвеним угљем било је неефикасно с обзиром на
околности, а врло чист метал који је производила учинила је зе-
ничку ваљаоницу врло уносним послом. Али, због високог трошка
дрвеног угља добијеног традиционалним методама, администра-
ција је желела да се варешка железара снабдева угљем добијеним
индустријском сувом дестилацијом. Тако је 1897. године уз подрш-
ку немачког произвођача и Лајпцишке банке основала у Теслићу
парадржавно предузеће за суву дестилацију букове грађе. Произ-
водња предузећа чинила је додатних 7,5% укупне сече дрвне грађе.
Привлачност за немачке партнере лежала је у концесијама које су
им омогућиле да јефтино обезбеде и прерађују дестилате и прево-
зе производе. У почетку, били су се усредсредили на производњу
метил-алкохола који се продавао индустрији анилина. Али развој
бездимног експлозива навео их је да се пребаце на производњу
ацетона.63 Иако никада финансијски посебно успешно, теслићко
постројење је 1914. године било највећи произвођач ацетона у Аус-
троугарској. Државна шумска предузећа такође су снабдевала си-
ровином фабрику шибица коју је 1909. године у околини Сарајева
основало једно јеврејско предузеће. То је било једно од ретких зна-
чајнијих предузећа које су основали локални пословни људи.64
Дрвна грађа, гвожђе и угаљ нису били једини елементи у про-
граму индустријализације који се заснивао на ресурсима. Босан-
ски ресурси креде, хидроенергије и камене соли такође су се екс-
плоатисали за производњу индустријских хемикалија. Провинција
је набавила неколико великих хемијских погона, укључујући и по-
стројење амонијум-соде у Лукавцу, које се ослањало на расол до-
бијан из извора у Тузли, као и електрохемијску фабрику у Јајцу
која је радила на хидроенергију. У њене производе спадали су и ка-
устична сода и калцијум-карбид. У мањој количини, хемијска ин-
дустрија производила је за домаћу тражњу коју су покривале мале
рафинерије нафте и производња сапуна.
Под аустроугарском влашћу, босанска крупна индустријска про-
изводња напредовала је до нивоа који је надмашио онај и у Бугарској
62 Нге ОзГегтМзск-ипкапвсће МопагсМе т УЈогХ ип<1 ВИА. Во$теп ипА Негсе%оута
(Беч, 1901), стр. 483.
63 Беговић, Развојни пут, стр. 38-40.
64 Бранислав Беговић, „Седам деценија развојног пута индустрије ш ибица у Босни
и Херцеговини у свјетлу архивске грађе“, Народни шумар, XXVI (1972), стр. 2 1 1 -
215, 371.

263
и у Србији. Поређење је приказано у табели 8.3. Бројке за Босну
у 1907. години су из јединог пописа предузећа икад обављеног у
провинцији. У њему је направљена разлика између великих и ма-
лих предузећа и дати подаци о запослености и платама, али не и о
количинама или вредности производње.65
Компаративне информације скупљене у табели 8.3. стога се за-
снивају на тим статистичким подацима о запослености за велика
предузећа. Одмах је очигледна релативно значајна величина про-
изводне јединице у Босни што је карактеристика Гешекроновог
типа, то јест „индустријализације од горе“. У мери у којој су бројке
упоредиве (а поређење не показује наклоност ка Босни због њене
више ограничавајуће дефиниције ,,великог“), Босна је 1907. годи-
не била три пута више индустријализована од Србије 1910. године,
а пет пута више индустријализована од Бугарске 1910/11. године;
а од 1910/11. године босанска индустријска производња нарасла је
за додатних 13%.66
Да бисмо дали грубу бројку о нето производњи крупне индус-
трије у Босни и Херцеговини у 1907. години, бележимо да је Бугарска
нето производња у 1910/11. години била 3,6 пута већа од исплаћених
надница и плата што указује да је нето производња у Босни у 1907.
години била око 74 милиона круна. Уочи балканских ратова нето
производња крупне индустрије у Босни била је вероватно значајно
већа од нето крупне производње Бугарске и Србије заједно.
У време окупације у Босни и Херцеговини било је мало круп-
не индустрије па је структура која је постојала 1907. године била
резултат трајнијих високих стопа раста производње. Да бисмо ре-
конструисали индустријске учинке Босне од 1881. године до 1915.
године, у табели 8.4. идентификовали смо 33 индустријска произ-
вода за које је било могуће направити производну серију за рудар-
ство, метале, грађевинарство, дрвну грађу, папир и пулпу, хемијске
производе, храну, пиће и дуван. Тиме је остао мали (4%) резидуал
за који недостају подаци, укључујући камен и стакло, кожу, тек-
стил, одећу, штампу и енергију. Тачка ослонца серије била је као и
у табели 8.3. попис предузећа из 1907. године. Да би се направила
композитна серија која представља укупну индустријску додатну
65 Ово је објављено у: ИУБХ, 1908, стр. 119-202 и резимирано у: 8сћтШ , Вовтеп ,
стр. 545.
66 Бројке о индустријској запослености и коњског снази за остале године изведене
су из статистичких података у годиш њим извештајима Земаљске владе, где су
дате агрегатне вредности за предузећа која је посетила фабричка инспекција.
Оне показују много мању запосленост него оне са пописа 1907. године, јер им
недостаје обухватност.

264
вредност, претпостављено је да је удео плата у 1907. години био у
складу са секторским уделом додате вредности јер нису доступни
подаци о акционарском капиталу индустрије или добицима. Про-
изводња сваког сектора у 1907. години пондерисана је његовим
уделом у укупним зарадама у крупној индустрији у тој години, а за
индустријске гране за које су недостајале информације претпоста-
вљено је да имају константан удео од 4% у укупној индустријској
додатој вредности. Општи индекс представљен у табели 8.4. испод
стандардизован је постављањем укупне додате вредности у крупној
индустрији у 1907. години на 1000. Његов опсег простире са на исте
активности и скале коришћене за податке о Босни у табели 8.3.

Табела 8.3. Показашељи круине индусшрије у Босни 1907. Године

и БуГарској и Србији 1910. Године

Запослени Плата (круна)

Станов. П редузећа Према бр. На 1000 Према бр. На 1000

(у мил.) предузећа станов. предузећа станов.

Босна 1,81 187 166,9 17,2 20.538 11,3

Бугарска 4,34 333 45,2 3,5 9.614 2,2

Србија 2,92 465 34,6 5,5 10.144 3,5

Извор: РаШге!, „Нађзђшу 1пс1иа1:па1 АсШеуетегЛ т Во5та-Негсе§оута, 1878-

1914“, стр. 149.

Индекс за све гране приказан у последњој колони табеле 8.4.

указује на врло висок годишњи раст од 12,4% током периода 1881-
1913. године. Овај индекс даје погрешан утисак да је индустријали-
зација практично почела од нуле након окупације. Међутим, неке
активности које су обухваћене индексом (пре свега метали и про-
изводња соли) већ су биле покренуте током отоманског периода,67
али та предузећа нису имала концесије Земаљске владе; у Приједо-
ру, десет „малих" предузећа вадило је 15.000 тона гвоздене руде и
истопило 1.600 тона сировог гвожђа у 1882. години.68 Слично, со-
лана основана 1885. године у Тузли преузела је залихе расола који
се експлоатисао под отоманском влашћу и који је вероватно и даље
производио со до те године.

67 Видети поглавље 5, стр. 187-188.

68 5и§аг, 1пс1и$1паИгаИоп, стр. 106.

265
 Табела 8.4. Босна и Х ерцаовина 1881-1915: Индекс додаше вредносши
крупне индустрије (све Гране 1907 = 1000)

Сб 8
X
X 3
« о а
оЗ 12! X
3 « Он
« X •гг* « н
<и *03 П
*З
1
X 0) к $2. 8 8 <и
X (9 К 3 н 40 м ■*5Ч РЗ
«: сЗ 03 * 2 О
3 03
ч-н 5 04 Оч С-±~
3 <4 Оч и
& * X Он с ? Рч (_ К + « + XI и
1881 2 - - 6 2 - 18 - 29

1882 3 15 - 7 2 - 28 - 58

1883 5 26 - 7 2 - 28 - 70

1884 6 37 - 6 4 - 30 - 87

1885 8 32 - 7 7 - 31 1 89

1886 10 31 - 7 7 - 35 1 95

1887 12 28 - 8 11 2 37 2 105

1888 15 12 - 8 7 2 43 2 93

1889 17 15 - 9 21 2 39 3 110
1890 20 19 - 9 42 2 46 2 146

1891 25 22 - 10 37 2 50 3 155

1892 36 28 - 11 29 2 53 4 170

1893 46 24 - 13 44 2 57 4 198

1894 56 32 - 15 58 2 61 5 239

1895 67 40 6 21 35 2 64 28 273

1896 75 50 10 26 37 2 61 36 308

1897 77 50 22 28 33 2 66 32 324

1898 92 58 25 33 38 2 64 40 368

1899 103 63 27 36 100 2 71 59 482

1900 132 95 40 44 140 2 69 48 595

1901 149 96 49 47 152 2 68 68 659

1902 142 100 74 48 153 2 70 81 698

1903 157 81 75 57 196 2 75 73 746

1904 162 87 68 61 253 2 84 88 839

1905 181 99 61 62 256 2 84 114 895

1906 199 105 67 68 292 2 85 109 966

266
 1907 208 103 67 76 278 23 87 118 1000
1908 221 107 71 79 285 56 85 109 1055
1909 233 87 63 84 303 69 93 125 1102
1910 237 80 71 86 280 73 92 124 1087
1911 258 85 77 91 279 83 100 113 1131
1912 286 98 83 102 288 83 108 122 1219
1913 282 126 74 103 279 82 104 115 1215
1914 270 102 62 98 173 57 118 90 1009
1915 268 87 38 93 73 20 121 65 795
Извор: Ра1а1ге1, „Нађ$ђиг§ 1пс1и${;па1 АсћЈеуешепР', стр 142.

Иако тиме истиче аустроугарска достигнућа у почетним годи-

нама, индекс умерено осцилира од почетка деведесетих година 19.
века и одражава реалност врло брзог раста у деведесетим година-
ма 19. века и израженог опадања након 1906. године. Врхунац бо-
санске индустријализације био је период мандата грофа Бенјамина
Калаја који је руководио Земаљском владом од 1882. године и умро
на положају 1903. године. Калај је био изузетно енергичан гувер-
нер који је током целог свог мандата задржао страсну посвећеност
ономе што је називао аустроугарском мисијом цивилизовања про-
винције. Током периода његове управе, крупна индустријска про-
изводња расла је за просечних 12,9% годишње. Чак ако и занема-
римо раније проблематичне бројке, у његовој последњој деценији
забележена је експанзија од 14,2% годишње, са базе која више није
била занемарљиве величине. Калајева достигнућа нису остварена
уз низак трошак. Од њега се, у теорији, тражило да води самостал-
ну администрацију која не би била на терету аустроугарском ми-
нистарству финансија својим развојним програмима. Међутим,
његова иновативна употреба финансијских ресурса министар-
ства и његова спремност да индиректно створи велики јавни дуг
захтевале су субвенције из заједничких аустроугарских фондова.
Изградња железнице изискивала је подизање великих иностраних
кредита, оптерећујући ризницу провинције брзо растућим дугови-
ма код бечких банака. Како су железнице стварале мало добитка,
овим су створени озбиљни притисци на приходе. Финансије про-
винције су, такође, оптерећивале индустријска предузећа. Многа
приватна предузећа опстајала су само због обичних државних суб-
венција, руку под руку с низом престижних пројеката спорне еко-
номске вредности. Према Калајевим речима, „ја сам барем имао

267
храбрости", да учиним „материјалне жртве... да би се те индустрије
покренуле“.69 (Материјалне жртве, наравно, није сносио сам Калај
- сумњало се да се он лично обогатио из свега тога.)
Изузетно висока стопа индустријског развоја очувана у деве-
десетим годинама 19. века (15% годишње) неизбежно се успорила,
премда се задржала на 8,4% годишње између 1900. и 1906. године
и на колебљивих 3,3% током последњих седам предратних година
(1906-1913). Шугар повезује смањивање раста с променом вођства
након Калајеве смрти 1903. године, јер је његов наследник, гроф
Иштван Буријан (1903-1912) био далеко мање расположен према
програму и рестриктивнији у додељивању концесија. У извесном
смислу, то је било неопходно смањивање трошкова. У време Ка-
лајеве смрти, државна ризница била је под озбиљним притисцима.
Издаци провинције попели су се са 13,6 милиона круна у 1882. го-
дини на 48,8 милиона у 1903. години. Трошкови су били пребачени
на становништво у облику знатно нараслих пореза.
Југословенски аутори тврде да је развој Босне и Херцегови-
не био успорен због њеног колонијалног статуса и да су интереси
провинције били жртвовани у корист интереса Угарске и Аустрије.
Већ смо истакли негативне последице угарског мешања у босанску
трговину стоком - слично мешање у области индустрије постало је
очито у годинама након Калајеве смрти. Сам Калај, у највећој мери
је занемаривао те притиске, али Буријан није могао. Сукоб интереса
није био очигледан за индустријску Аустрију, која је улогу своје ко-
лоније ограничавала на испоруку сировина и полуготових произво-
да, не допуштајући јој да израђује готове производе који би се могли
такмичити са аустријском производњом. Проблем су усложњавали
снажни политички притисци који су потицали из Угарске, и са саме
територије примарне производње. Угари су желели да босанска уп-
рава остварује буџетске суфиците којим би се покрили трошкови
њених чиновника и смањило оптерећење на угарске финансије. Ово
оптерећење нарасло је због Калајевих финансијских манипулација.
Иако је Калај одбио Угаре око овог питања, његов наследник није.
Фискално здравље значило је успоравање индустријализације,70
па су угарски захтеви били мотивисани конкурентском претњом
коју је индустријализација у Босни наметала њиховим интереси-
ма. Буријанов режим, мање склон субвенцијама, утицао је на нека
заштићена предузећа, на пример, фабрику папира која је на крају
затворена, а вероватно и неефикасну индустрију шећера. Млевење
69 1Ш ., стр. 57.
70 Јузбашић, „РеаШгез", стр. 153.

268
је, такође, било озбиљно ограничено у угарском интересу. Фабрика
шибица била је следећа жртва угарских притисака. Угари су поку-
шали да спрече да она икада добије концесију, па иако је Калајева
администрација одбила њихове примедбе, предузеће је било при-
морано да производи безбедне шибице, док се угарски произвођа-
чи нису суочавали ни са каквим сличним ограничењем. Буријанова
администрација није ништа урадила да помогне предузеће када јој
се обратило 1905. године.71
Вађење и топљење руде гвожђа након брзе експанзије у деведе-
сетим годинама 19. века, престали су да се шире у новом веку. Уга-
ри (и у мањој мери Аустријанци) желели су босанску руду гвожђа
за своје топионице и ограничавали развој топионичарских капа-
цитета на босанском тлу. То је довело до дуготрајних спорова око
додељивања руде гвожђа ископане у Босни, проверавања ширења
топљења и до иначе необјашњивог неуспеха власти да отворе бо-
гато налазиште руде у Приједору у време када су слабији варешки
копови почели да пате од исцрпљености.72
Престанак раста извоза дрвне грађе 1904-1906. године надаље
је оно што је у највећој мери успорило индустријски раст. Опадање
извоза дуга за бачве и стагнација извоза тесане дрвне грађе могу се
приписати политичким мешањима. Опадање индустрије дуга у Бос-
ни дутује много притисцима произвођача из Хрватске-Славоније,
који су допринели да Буријан 1904. године не обнови постојеће уго-
воре у Босни.73 Слаби, релативно поткапитализовани дрвопрерађи-
вачки кругови - у Аустрији као и у Угарској, такође су желели да
босанска производња дрвне грађе, поштује услове у картелу јер је
Немачка била подигла царине на дрвну грађу 1900. године, а цене у
Хабзбуршкој монархији остале су ниске од тада па надаље.74
Администрација се није сагласила да одобри нове концесије и
заузела је ограничавајући став према постојећим уговорима. Изнад
свега, Угари су извршили огроман политички утицај да би спречи-
ли босанску железничку мрежу да шаље извоз у аустријску Далма-
цију и средоземне луке и да присили да босански извоз иде преко
угарске територије. Ови притисци спречавали су шумску железни-
цу не само да буде заједнички превозник, већ и да се повеже са же-
лезницама Далмације.
71 Беговић, „Седам деценија“, стр. 215-216, 371-373.
72 Фердо Хауптман, „Борба за босанско ж ељ езо пред први свјетски рат“, Годишњак
историјско! друштва Босне и ХерцеЈовине, X (1959), стр. 168-192.
73 Беговић, Развојни пут, стр. 165.
74 Јоћп К. Б ат р е апД М агип К. Јаскзоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу, 1500-1950: Јгот 1тре-
па1 Вог<1ег1ап<1$ 1о Оеуе1орт% ИаИот (Блумингтон, Индијана, 1982), стр. 315-316.

269
 Било је и других могућих узрока индустријског опадања, поред
оних који се приписују трговинској политици. Исцрпљивање руда
већ је поменуто; могуће је и да је енергично бушење нових окана
довело до опадања извора расола за индустрију соли, како је опа-
дала горња граница подземне воде. Овај проблем постао је акутан
од почетка Првог светског рата.75 Слично, у дрвопрерађивачкој ин-
дустрији, иако се комерцијалном сечом пажљиво управљало, неза-
устављиви упади сељака који су секли шуме поништили су дејства
програма пошумљавања.76
Спора индустријска експанзија током Бурианове администра-
ције задржала се јер су се постојећа предузећа (посебно у вађењу
угља и производњи карбида) проширила и осавременила. То је та-
кође била тачка преласка на нову развојну фазу. Успоравање је до-
вело до озлојеђености у Босни против аустроугарског рестрикцио-
низма. Босански пословни кругови заговарали су супротно стање.
Формална анексија 1908. године довела је 1910. године до оснивања
Босанског сабора у Сарајеву. Тиме су домаћи интереси добили глас-
ноговорника, а 1912. године је донето законодавство о унапређењу
индустрије и јавним радовима.77 Чланови сабора захтевали су да
се домаћа предузећа охрабрују да учествују у дрвопрерађивачкој
индустрији. Политика квота производње и одбијање да се доделе
нове концесије довели су до тога да је производња остала концен-
трисана у рукама реномираних иностраних пилана. Тако је јавном
лицитацијом продат нови круг концесија за шуме, пре свега да би
се та грана отворила за домаћа предузећа. Такав резултат није по-
стигнут јер су предузећа основана да би користила концесије брзо
продала концесије иностраним предузећима. Међутим, та преду-
зећа обавезала су се на велика улагања, иако нису успела да покре-
ну нове капацитете до почетка Првог светског рата.
Током овог периода Угари су коначно били приморани да прис-
тану на повезивање босанских железница са аустријским и срп-
ским, као и на развој рудника у Приједору. Ове политичке промене
нису имале времена да се пробију кроз индустрију до избијања Пр-
вог светског рата, па табела 8.4. не указује на оживљавање индус-
тријализације у последњих неколико година пре његовог избијања.
Али, било је довољно нових пројеката на чекању да се може пре-
тпоставити да би се индустријски напредак убрзао да није дошло
до рата. Велики програми изградње железнице били су у току, као
75 Хреља, Индустрија Босне, стр. 57.
76 Беговић, Развојни пут, стр. 180-181.
77 Хреља, Индустрија Босне, стр. 180.

270
и они за индустријске пројекте рудника гвожђа, топионица и др-
вопрерађивачке индустрије који су раније помињани. Шест градо-
ва ће добити електране, а били су најављени и велики хидроенер-
гетски пројекти ради даљег ширења хемијске индустрије.78
Било је и других знакова побољшања привредне активности и
нових извора домаћих импулса. Током врхунца Калајеве енерги-
чне индустријализације, Босна је остала готово без банака, па до-
маће финансијске институције практично нису учествовале у фи-
нансирању индустрије. У 1910/11. години, Босна је располагала са
37 франака по глави становника у банкарског активи, у поређењу
са 263 у Србији и 167 у Бугарској. У том погледу провинција је
била мање развијена чак и од отоманске Македоније са 42.79 Али,
уплаћен капитал банака као друштава са ограниченом одговорно-
шћу са закашњењем је нарастао за 89% између 1910. године и 1912.
године, док је број сеоских банкарских задруга попут КаНшзепа
порастао са 73 на 228.80
Обим железничког теретног саобраћаја, параметра који је бли-
ско повезан с националним производом, такође указује на снаж-
но побољшање. Између 1905. и 1910. године, растао је по стопи од
5,3% годишње, али потом је дошло до уочљивог убрзања на 8,3%
у периоду 1910-1913. године. Овакве бројке указују да је босанска
привреда била далеко од стагнантне, чак и током Бурианових го-
дина и да је уочи Првог светског рата поново дошло до убрзавања.

Локална иредузећа и сишна индусшрија

Претходна дискусија фокусирала се на крупну индустрију.

Највећи део те индустрије био је у страном или државном влас-
ништву и био је оријентисан на извоз полуготових производа.
Доказивало се да је политика индустријализације ограничавала
развој домаћих грана које би опслуживале локално тржиште и
осујетила стварање веза за финалну производњу што би довело
до шире базе индустријализације. Међутим, у Босни, као и на Бал-
кану уопште, ситна занатска индустрија наставила је да до Првог
светског рата чини већи део индустријске производње. На први
поглед, статистика ствара супротан утисак. Попис привреде из
1907. године обухватио је сва предузећа (осим пољопривредних
газдинстава), без обзира на величину и идентификовао је 29.243
78 СВС Босна 1911, стр. 8; 1912, стр. 11.
79 Б а т р е ап<1 Јаскбоп, ВаГкап Есопотк НкГогу, стр. 304.
80 СВС Босна 1911, стр. 8; 1912, стр. 11.

271
индустријских предузећа, од којих су сва, осим 187, била мала. Од
осталих мањих предузећа, 3.671 је запошљавало 8.012 радника, док
је 25.385 користило само рад својих власника. Фонд надница у ма-
лим предузећима је, стога, био мали, 2.058 милиона круна или 9,1%
укупних зарада у индустрији (запосленост у њима је била већа, али
радници у малим предузећима зарађивали су 257 круна годишње
у поређењу са 658 колико се плаћало у већим). Међутим, попис из
1907. године не вреднује рад власника. Чини се разумним припи-
сати раду мајстора зараду једнаку оној коју су добијали радници у
крупној индустрији, а не цену коју су они плаћали својим калфама.
На тој основи, рад власника би вредео 19,1 милион круна и укупне
зараде у ситној производњи требало би сходно томе кориговати на
21,7 милиона, то јест 51% укупних плата у индустрији које би се
тиме повећале на 42,2 милиона. Њихов допринос производњи за-
сигурно се не може одбацити као безначајан.
Ситна производња у Босни и Херцеговини чинила је мањи део
индустријске производње него што је то био случај у Бугарској или
Србији, али је Босна имала већи удео становништва који се бавио
занатском индустријом него Србија, али мањи удео него Бугарска.
Учињено је да ситна индустрија делује релативно безначајно у Бос-
ни и Херцеговини због брзог јачања крупног сектора, а не због тога
што ова територија, према балканским стандардима, није обилова-
ла занатским предузећима.
Ситна индустрија допуњавала је извозно оријентисан крупни
сектор, снабдевајући локална тржишта потрошачком робом. Две
највеће гране бавиле су се производњом одеће и хране. Укључујући
допринос предузетника као радника, њихов укупни фонд пла-
та износио је 5,44 милиона круна или 75% укупног „ефективног“
фонда плата ових грана. Ако се из прехрамбеног сектора искључе
државне монополистичке фабрике дувана, удео малих предузећа
расте на 91%.
Међутим, мала предузећа нису довела до пораста већих пре-
дузећа. Једина значајнија предузећа која су основали босански по-
словни људи бавила су се уобичајеном прерадом дрвета и рудар-
ством, а домаћи богаташи више су били заинтересовани за улагање
у берзанске хартије од вредности него за активно индустријско
предузетништво.81 Разлози овог очитог неуспеха домаћег преду-
зетништва нису сасвим јасни. Они нису непосредно повезани са
доминацијом муслиманске културе. У ствари, муслимани су били
више оријентисани на предузетништво него хришћани. Власници
81 Хреља, Индустрија Босне, стр. 120.

272
 индустријских предузећа, посматрано на 100.000 становника, били
су у 198 случајева муслимани, док су одговарајуће бројке за като-
лике и православце биле 166 и 111.82
Грана која је требало да се развије међу локалним станов-
ништвом, производња текстила, била је област упадљивих неуспе-
ха. Њено негативно искуство можда даје увиде у општији проблем.
Босанско искуство је супротно оном у Бугарској и Србији, где су се
домаћа предузећа са протоиндустријским коренима показала спо-
собним да покрену одрживу фабричку производњу текстила.
Под отоманском влашћу Босна се значајно ослањала на јужну
Бутарску за своје потребе у вуни. Тај регион је Босну снабдевао са
5 милиона гроша годишње вредне готове одеће у шездесетим годи-
нама 19. века.83Увоз са Балкана се драстично смањио када је почела
да се примењује аустроутарска тарифа. То је требало да отвори при-
лике за увозну супституцију, али све веће тржиште за вуну наста-
вљало је да се највише снабдева из извора ван провинције. Царине
на текстил нису се примењивале да би се подстакла локална индус-
трија већ да би се сачувало заштићено тржиште чешког текстила и
све до Првог светског рата оно је практично монополисало нижи
сегмент босанског тржишта. Босанским произвођачима не би тре-
бало да је било тешко да се такмиче са њима на масовном тржишту
сирове вуне. Истина је да су српска и бугарска вуна биле заштићене
на домаћим тржиштима од аустријске конкуренције, али доказаће-
мо (поглавље 9) да је ово имало малог значаја за развој тих грана јер
су произвођачи производа од грубе вуне, тражени на балканском
масовном тржишту, имали мале трошкове производње.
Као што се зна, чешки произвођачи нису успели да добро ускла-
де свој извоз са идиосинкразијама (особеностима, прим. прев.)
босанске тражње. На горњем сегменту тржиште Босне доносило
је мало добитка Чесима јер је британски и француски штоф, ист-
кан босанским мустрама, било тешко победити.84 На масовном тр-
жишту, чешки производи, иако јефтини, били су слабијег квалитета
од румелијских и неприлагођени укусима у Босни, иако су имити-
рали бугарски стил израде.85 Несигуран положај који су имале чеш-
ке вунене тканине охрабрио је произвођаче вунених штофова из
Бугарске и Србије да покушају да се пробију на босанско тржиште
упркос великим царинама. Сливенски произвођачи усмерили су се
82 б с ћ т И , Во$теп, стр. 543.
83 Јоћапп Кобкјевдсг, $ШсИеп МегВозтеп ип<1 сИе Негге%оИпа (Лајпциг, 1868), стр. 315.
84 Народни Јласник (Темишвар), 10/22. јуни 1879, стр. 2.
85 8и§аг, Iпс1ив1паИгаНоп, стр. 145: СВС Вобша 1885, стр. 421-2: 8р. ВШ, I, стр. 511..

273
на Босну 1899. године као тржиште за њихов штоф, док се на босан-
ско тржиште гајтана усредсредио водећи произвођач из Србије.86
Бугарски и српски извозници нису се никада заиста пробили
на ово тржиште - било је сувише добро заштићено. Последични
јаз понуде требало је да пружи простор за локалне произвођаче,
али је остао непопуњен. Администрација је добила неколико мол-
би за концесије за производњу текстила, али до 1911. године само
једно предузеће је успело да почне с радом. То је била фабрика
чоје и ћебади у Сарајеву коју је 1889. године основао муслимански
земљопоседник, Мухамед-ага Ужичанин. Фабрика је била потка-
питализована и нестручно вођена, и опстајала само уз помоћ др-
жавних субвенција.87 Један произвођач ћебади преузео ју је 1908.
године уз помоћ значајног банкарског кредита.88
Шугар претпоставља да би Босна вероватно добила индустрију
вуне да Земаљска влада није одлучно блокирала предлоге чешких
интересних група да оснују предузећа у провинцији. Админи-
страција је можда имала своје планове за развој текстила.89 Ипак,
став администрације према Ужичаниновој фабрици не указује на
одбојност према локалној иницијативи о текстилној производњи.
Дакле, одсуство локалне конкуренције на овом тржишту тек треба
објаснити.
Могуће је да је висину надница у индустрији у Босни ограни-
чавао постепени прелаз на машинску производњу вуне која је при-
мећена другде на Балкану. Процват услова запослења који је усле-
дио по аустријској окупацији подигао је наднице до нивоа који је
текстилна предузећа учинио нерентабилним. „Под аустријским
покровитељством, нема сумње да нове гране могу бујати“, писао
је британски конзул у Сарајеву 1879. године. „Али у међувремену,
многе занатлије налазе да је рентабилније напустити своје занате и
радити као надничари јер тако тренутно могу да зараде од 2 шилин-
га и 6 пенија до 3 шилинга дневно“.90 Када је администрација поку-
шала да оживи занатску производњу која је ишчезавала, постигла
је мало, вероватно зато што је била неопходна висока плата да би
се привукли радници. Наднице су биле више него у Србији или
Бугарској.91 Ипак, аргумент да индустрије робе широке потрошње
86 АС. М Н П (Т) 1906 41 7: М и ш сћ - М НП 4. ф ебруар 1904, бр. 771; ВОТЈСА 1899 бд.
1, Пловдив, стр. 8.
87 5и§аг, 1пс1и51паИгаИоп, стр. 147-148.
88 Миливоје М. Савић, Наша индустрија и занати (Сарајево, 1922-1923), I, стр. 219.
89 5и§аг, 1п<1ив1паИгаНоп, стр. 212.
90 СВС Босна 1878.
91 5и§аг, 1пс1и51паНгаИоп, стр. 246.

274
нису успеле да се развију јер су наднице биле сувише високе неза-
довољавајући је. Као што је примећено у поглављу 5, Босна није ус-
пела да оснује снажну текстилну протоиндустрију под отоманском
влашћу и аргумент надница је споран за тај период. На Балкану,
протоиндустријализација била је кључна карика за текстилна пре-
дузећа, а непостојање те карике у Босни може објаснити зашто је
тамо није било. Наравно, гране протоиндустријског типа нагло су
опале током седамдесетих и осамдесетих година 19. века, широм
Балкана и ни Босна није била изузетак. За разлику од Сливена,
Габрова или Лесковца, прединдустријски текстилни центри у хер-
цеговачким граничним областима нестајали су након окупације,
не остављајући никакву заоставштину за крупна предузећа. Они,
у сваком случају, никада нису много ни значили, због чега је ова
територија до 1878. године Бугарима представљала тако значајно
тржиште. Дакле, предузећа која су је контролисала имала су мало
прилика да развију, било финансијске капацитете, било тржишне
вештине какве су имали њихови бутарски конкуренти.
Интерес босанске администрације у унапређивању малих ин-
дустријских предузећа био је усредсређен на оживљавање и очу-
вање традиционалних заната, као што су кујунџилук и израда
таписерија, више из естетских него комерцијалних разлога.92 Међу-
тим, спонтане силе комерцијализације производње и оснивање
предузећа дале су подстрек процесу протоиндустријализације,
а не активности државе. Коначно, неуспех производње вунених
тканина вероватно указује на недостатак одговарајућих пословних
вештина у босанској трговачкој заједници.
Чини се да је босанско пословно окружење било мање погодно
за индустријска настојања него она у Бугарској или Србији - у ос-
нови ранијег неуспеха да се створи протоиндустријска структура
лежала је култура која се опирала комерцијалним иницијативама.
То нас враћа, у смислу правца истраживања, на негативан развој-
ни утицај патријархалног динарског друштва у Босни, као и у Цр-
ној Гори. С обзиром на одсуство домаће предузетничке културе,
чини се рационалном интервенција државе да индустријализује на
бази ресурса и увезеног капитала и не наноси много штете при од-
враћању од спонтане индустријализације.

92 1.а В обш еп-Н еггедоуте а ГехробШоп т1егпа(10па1е ишуег$е11е Ди 1900 а Рап$ (Беч,
1900), стр. 29-34.

275
 1

Привредни развој Боснеу комиарашивној иерсиекшиви

Незадовољавајући учинци босанске пољопривреде и домаћих

предузећа указују да су везе са крупним сектором који ће подржати
аутохтони развој и даље биле слабе по избијању Првог светског рата.
Међутим, одлучно гурање од стране државе у правцу индустријали-
зације, железница и оријентација на крупну тешку индустрију, као и
релативно занемаривање пољопривреде подсећају на Гершенкроново
објашњење руске индустријализације пре 1914. године. Ако је руска
привреда „узлетела“, учинила је то на основу сектора крупне индус-
трије који је био (релативно) исте величине као и у Босни. Руска ру-
дарска и производна радна снага у крупној индустрији 1900. године
чинила је око 13,9 особа на 1000 људи, а у 1913. години 18,1. Бројка
коју смо израчунали за Босну у 1907. години износила је 17,2.93
У већини других економских показатеља, Босна је напредовала
до вишег нивоа него Бугарска или Србија до Првог светског рата,
а била је напреднија и од Русије.

Табела 8.5. Национални производ по Глави сшановника различиш их

територија 1910. Годинеу 1/5 $ из 1970. Године

Немачка 958 Чешке земље 819 -

Аустрија 810 802 Угарска 616 684

Далмација 650 Италија 546
БОСНА 546 Грчка 455
Хрватска 542 - Трансилванија 542 -
Србија 462 Русија 398
Извори: РаШгеЦ „Наћбћигј* 1пс1ш1па1 АсћЈеуетепС, табела 3. За методоло-
гију видети: СгаЉ, „Сго58 НаБопа1 Ргобис! т Еигоре 1870-1910“, стр.
387-401. Аустроугарске регионалне процене (у курзиву) узете из: Сооб,
„Аиз1го-Нип§агу“.

На пример, босанске железнице у 1909. години имале су 51 ки-

лометар путничког саобраћаја по глави становника. То је било ни-
ско по руским стандардима (око 130 километара), али повољно у
поређењу са 45 километара у Бутарској и 30 километара у Србији.94
93 За процене о руској радној снази, видети: Р. СаИгеП, Тће Т$ап$1 Есопоту 1850-
1917 (Лондон, 1986), стр. 85.
94 Путнички километри, за држ авну ж елезницу (85,56м) из ВепскГ пкег сИе Ег$ек-
т$$е с1ег ко$. Негсе%. Тат1е$какпеп јп г <1а$ Јакг 1909 (Сарајево, 1910), стр. 9 2 -9 3 и
за добрљинску пругу у Се$скар$кегГск1 сГег к. и. к. МИИагкакп Вапја Еика-ОокегИп
јпг ка$ Јакг 1910 (Бања Лука, 1911), стр. 16. Бројке за ову пругу нису доступне

276
Даље, 1910. године босанска пошта испоручила је 16,7 писама по
глави становника, док је у Србији број писама био 8,9, а у Бугарској
6,4.95 Ове разлике су значајне јер је број писама по глави становни-
ка у осетљивој корелацији са нивоом БНП по глави становника у
Европи пре 1914. године.96 Руски ниво био је испод босанског, са
12 писама по глави становника у 1909. години.97 Опет, у спољној
трговини Босна је била далеко преданија од својих балканских су-
седа. Вредност извоза у 1910. години био је 71,4 круне по глави ста-
новника,98 то јест, 2,1 пута више него извоз по глави становника у
Србији и 2,4 пута више него у Бугарској.99
Крафтсов рад указује на индиректан начин за утврђивање бо-
санскохерцеговачког дохотка по глави становника у односу на друге
европске земље помоћу прокси варијабли, док је Дејвид Гуд, радећи
на сличну тему с различитим прокси варијаблама израчунао проце-
не за регионе Аустроугарске. Примењујући Крафтсов метод и про-
менљиве на наше податке о Босни, табела за регион из 1910. године
(табела 8.5) може дати интересантну, мада несигурну пројекцију.
Ове прокси варијабле националног производа стављају Босну
из 1910. године, према нивоу развоја између Угарске и балканских
држава. Упркос структурним привредним слабостима Босне, она је
била продуктивна као Италија и далеко продуктивнија од Русије.
Недостатак података из ранијих година спречава нас да пратимо
стопу раста током аустријског периода, а извори раста (осим оних
за крупну индустрију) остају несигурни. Пољопривредна произ-
водња по глави становника у Босни напредовала је за 29% између
1879. и 1882. и између 1909. и 1911. године или 0,8% годишње и
то би било у складу са много већом стопом за привреду у целини.
Пољопривредна производња по глави становника у Босни је из-
међу 1909. и 1911. године вероватно чинила тек 80% оне у Србији.
Како било, вероватно је да је Земаљска влада подстакла бржи раз-
вој од онога који би се догодио да је била препуштена сопственим
снагама као у осталим балканским земљама.
за 1909. годину, па јој је сразмерно додељено 10,7% државног железничког са-
обраћаја из 1910. године; СГБЦ 1910, стр. 394; СГКС, 1909-1910, стр. 494-495
(стандардна и ускотрачна пруга).
95 За Босну, видети: 5сћгшс1, Во$теп, стр. 615; за Србију, СГКС, 1909/10, стр. 479 и
за Бугарску, СГБЦ, 1911, стр. 378.
96 N. Р. К. Сгаћз, „Сгозз К!аћопа1 Ргобис! ш Еигоре 1870-1910: 5 о т е Ез11та(ез“,
Ехр1огаИоп$ т Есопотк Ш$1огу, XX (1983), стр. 391-392.
97 Са 1944 м п о ш и љ к и , према В. К. МћсћеП, Еигореап НГ$1огка1 8 1 аН$Нс$ 1750-1970,
стр. 656.
98 Гласник српскоГ ГеоГрафскоГ друштва, II (Београд, 1913), стр. 321.
99 Руска извозна трговина у 1910. години износила је око 9 рубаља по глави
становника, или 23 круне.

277
 „Мисија цивилизовања“
у балканском контексту

Земаљска влада (посебно под Калајем), трудила се да удахне

људима у Босни „осећај да припадају великој и моћној нацији“.100
Друштвеним и привредним напретком, ова територија требало је
да послужи као „узор и пример за заостале балканске земље“.101
Калај, свестан моћи супротстављених национализама и центри-
фугалних политичких нагона да расцепају ову територију, неговао
је концепт бошњаштва - оданост територији која превазилази ре-
лигијске и националне разлике. Привредни успех био је кључан за
бошњаштво јер је морало доћи до свести становништва да се њего-
ви материјални интереси боље остварују унутар привредног систе-
ма централне Европе него у културолошки назадном балканском
миљеу. Шугар изражава суздржан оптимизам у оцени хабзбурш-
ких достигнућа у овом погледу, а Банац даје комплимент Калају оп-
исујући његову владу као „толико ефикасну и напредну колонијал-
ну администрацију, којом би се и Британија могла хвалити...“102
Већина (бивших) југословенских писаца којима је осуда „не-
народне“ власти била неоспорно начело, били су песимистични у
вези са хабзбуршким управљањем Босном. Хреља је тврдио да су
неуравнотежености у индустријском развоју оптерећивале про-
винцију тешким завештањем колонијалне експлоатације.103 Овакав
став, међутим, није био општи. Бранислав Беговић, аутор значајног
научног рада о дрвопрерађивачкој индустрији изложио је снажно
ревизионистичко гледиште. Наглашавајући да су технички раци-
онални и просвећени програми спровођени у шумарству и очу-
вању шума, он је тврдио да је тај сектор снажно допринео благос-
тању и привредном напретку провинције. Он је потом проширио
свој аргумент у напад на југословенску историографију због њене
„деградације науке и праксе“ и њене склоности ка „означавању
свега што је откривено (историјским истраживањем) као негатив-
ним, с намерним заташкавањем свега што би се могло прихватити
и размотрити као добро и позитивно..." да би се потценио „успех у
области босанскохерцеговачког шумарства и индустрије у периоду
аустроугарске власти".104
100 8и§аг, 1пДив1паИгаНоп, стр. 201.
101 Јузбашић, „Реа1иге5“, стр. 146.
102 И во Банац, Тће ИаИопа! ОиевИоп т Уи$ов1ау1а. Огјрпв, Шв1огу, РоИНсв (Итака,
1984), стр. 360.
103 Хреља, Индустрија Босне, стр. 181.
104 Беговић, Развојни пут, стр. 183.

278
 Слика 5. У Сарајеву, на шржници

Југословенске критике аустроугарског режима у Босни и Хер-

цеговини биле су на чвршћем тлу када су оцењиване њене социјал-
не политике. Ипак, то је област с којом треба бити посебно опрезан
због „деградације науке и праксе“. Најупадљивији неуспех био је у
области образовања. Стопе писмености у Босни биле су ниске, чак
и по незахтевним балканским стандардима.105 Попис становништва
1910. године у Босни открио је (први пут) стопу писмености од 12,2%
у поређењу са 42% у Бугарској 1910. године и 20,3% у Србији 1900.
године.106 Неписменост је била у вези са тужним занемаривањем об-
разовања - чак школске године 1911/12, свега 48.425 деце (17% од-
говарајућег узраста), стицало је основно образовање.107 С обзиром
на то да отоманска статистика указује да је око 1874. године у шко-
ле било уписано 39.161 деце,108 стопа уписа у школе опала је са око
22% од почетка аустроугарског периода. Први статистички подаци о
образовању за овај период (за 1879. годину) указују да је број уписа-
них опао за 19% од 1874. године109 што показује да није било каснијег
105 У Босни и Бугарској, након седме године; у Србији, након пете.
106 Резултати пописа житељства у Босни и ХерцеГовини од 10 Окт 1910, стр. 23,
33; за Бугарску, Кирил Г. Попов, Стопанска Бглгарил (Софија, 1916), стр. 29 и за
Србију, СКС, XVI, стр. СХХУП, ХСШ.
107 ВепсМ пБег сИе Уегмаћипр; ^оп Во$теп ип<1 Аег Негсе^оута, 1913( Беч, 1914), стр. 22.
108 У отоманској Босни, искључујући Новопазарски санџак. Видети податке у: 5а1-
пате- -уИауе -г Вовпа. ОеГа IX, зепе 1291 (=1874/5), стр. 130-136.
1 1

109 Н. ВгасћеШ, а( $И$ске 5кггге Лег Ов1еггекШвске- 1Јп$аг1$ске МопагсШе (8. издање,
8 1 1

Лајпциг, 1881), стр. 53.

279
побољшања. Јавно здравље је следећа релативно слаба област, као
што је био случај широм Хабзбуршке монархије - најдоступнији по-
казатељ, смртност у првој години живота, 1910. године износио је 162
на 1000 за Босну, у поређењу са 140 за Србију и 159 за Бугарску.110
Животни стандард у доминантно неновчаној привреди изузет-
но је тешко утврдити. Међутим, наднице које су се исплаћивале у
крупној индустрији биле су више него у балканским државама.
Просек за Босну и Херцеговину у 1907. години био је 658 круна, за
Србију у 1910. години 630,5 динара, за Бугарску у 1910/11. години
547 лева (све валуте су по вредности приближно одговарале фран-
цуском франку). Пошто је дневна надница исплаћивана у рударству
и производњи метала у Босни порасла за 13,0% (са 2,46 на 2,78 кру-
на) између 1907. и 1910. године,111 индустријска радна снага у Босни
и Херцеговини вероватно је коштала око 744 круне у 1910. години,
то јест 18% више него у Србији и 36% више него у Бугарској.
Чињеница да се десио сарајевски атентат неминовно не допушта
оптимистичну оцену хабзбуршке власти у Босни. Гонзалвесова је
покушала да укаже на везу између економског опадања пољопри-
вреде и хица којим је убијен војвода.112 Савременици су се жалили
да је животни стандард на селу опадао током дугог низа година до
1910. године, па она сугерише да је привредна слабост села - што је
графички приказано опадањем пољопривредне производње по гла-
ви становника од средине деведесетих година 19. века - допринела
немирима који су претходили сарајевском атентату. Ова веза је ин-
тересантна, али коришћење дугорочних економских променљивих
за бацање светла на политичке догађаје увек је спорно. То не значи
да је аустроугарска „мисија цивилизовања“ у Босни и Херцеговини
пропала у социо-економском - или чак у политичком смислу. У доба
када је атентаторски метак постао инструмент идеолошког незадо-
вољства, активности Гаврила Принципа и његових колега студената
тешко да су доказ да су народи у Босни били посебно незадовољ-
ни својом судбином. Негодовања Младе Босне нису била економска
- напротив, она су у себи садржала помешана републиканска, ан-
тиклерикална и анархистичка осећања у утопистичком крсташком
рату. Ако ништа друго, завереници су осудили привредна достиг-
нућа режима јер је држао пословну заједницу задовољну статусом
кво, а масе апатичне према позиву на револуцију. Устанак за који се
110 5сћтк1, Возтеп, стр. 206 (за смртност деце); ИУБХ, 1911, стр. 2 (за ж иворођену
децу); СГБЦ, 1919, стр. 100; СГКС 1909/10, стр. 103.
111 ИУБХ, 1908, стр. 229; 1911, стр. 232-233.
112 Гонсалвес, „Босанска крајина“.

280
 \
Млада Босна надала да ће изазвати, уопште није успео да се оства-
ри. Уместо тога, атентат је довео до антисрпских побуна у Сарајеву и
израза гађења међу водећим босанским Србима да је такав поступак
почињен у њихово име.113
Колико је постигла „мисија цивилизовања“? Најочитије, она
је покренула развој савремене индустрије. Босна и Херцеговина,
са 21% од укупног становништва Босне, Србије и Бугарске има-
ла је око 54% крупне индустрије региона, која је готово сва била
изграђена током аустријског периода. Иако се напредак успорио
након Калајеве смрти, знаци опоравка и раста на широкој основи
појавили су се уочи Првог светског рата. Аграрни систем регули-
саних закупа по ефикасности био је субоптималан јер је одвраћао
земљопоседнике од улагања у побољшање газдинстава и спречавао
их да имају контролу над кметовима. Али, то је било правичније
од латифундија као алтернативе, а истовремено више тржишно
оријентисано од српског или бугарског система слободног сељаш-
тва. Босна и Херцеговина је остала неписмена и с недовољно бана-
ка током хабзбуршке владавине, али по балканским стандардима,
њено становништво је значајно користило саобраћај и комуни-
кације, а у економски живот дубоко су продрли односи размене.
Крупна индустрија је плаћала боље наднице него другде на Балка-
ну. Доходак по глави становника подигнут је са карактеристично
балканских нивоа на ниво који се приближава ономе у централној
Европи. Истина, идеја бошњаштва није много напредовала осим
међу муслиманима, али привредни успех је у извесној мери дело-
вао као растварач политичких тензија, иако се у југословенском
миту инсистира на супротном.
Достигнуће је било још увек онолико неуравнотежено и крхко,
колико је било карактеристика дуалистичког привредног развоја.
Изостале су везе које би одржале привредни развој у измењеној
институционалној поставци. Дакле, раст се није наставио после
рата - размонтирана и уништена индустријска опрема није касније
замењена. Између два светска рата, под југословенском влашћу, бо-
санска привреда имала је слабије учинке од инертне југословенске
привреде као целине.114 Ово назадовање замаглило је учинке Босне
пре 1914. године као успешне варијанте Гершенкронове типологије
„екстремне назадности".

113 Дедијер, КоаЛ (о Загајеуо, стр. 328.

114 Хреља, „Развој индустрије“, стр. 34.

281
 Црна Гора иосле 1900. Године: шрГовина и индусшрија

Због неодрживости пољопривредних газдинстава, Црногор-

ци су и даље морали да траже алтернативне изворе средстава за
живот. Док је држава тражила излаз у територијалном експанзио-
низму, народ је настављао, као и раније, да тражи излаз у емигра-
цији. Међутим, након 1878. године, Србија је била све мање вољна
да их прими. Црногорци се нису лако прилагођавали дисциплини
насељеничке пољопривреде - или, пре ће бити, никаквој дисци-
плини - и то је створило политички отпор за даљу имиграцију. На-
водно, црногорске власти су наставиле да „деле пасоше за Србију,
као да је Србија била бесплатни путер",115 али од децембра 1906.
године Србија је одбила да прими нове насељенике.116 Покушај на-
сељавања Црногораца у Бугарској био је подједнако неуспешан.117
Дакле, када су пресахле могућности за пресељење на Балкану, ин-
тензивирала се гастарбајтерска миграција ка отоманској престони-
ци и Грчкој, где су се бавили грађевинским радовима.
Рад у Истамбулу учинио је да Црногорци буду свесни постојања
светског тржишта рада па су почели, на прелазу два века, у значај-
ном броју да мигрирају у САД, кад су многи отишли из Истамбула.118
Затварање Србије према имиграцији допринело је трансатлантском
току. Готово сви су били младићи који су путовали без пратилаца.
Од њих се очекивало да шаљу зараде кући и да се брзо врате. Од
1911. године убедљиво највећи део миграције радне снаге усмерио се
ка САД, где се могло наћи 8.584 од 10.109 резервиста, то јест, Црно-
гораца стасалих за војску који су били у иностранству.119
Политички, имиграција у САД заоштрила је нагон Цетиња за
ГеОепвгаит-ом (животни простор, прим. прев.). У оптицају су били
извештаји који су преувеличавали бројност исељења, уверавајући
књаза Николу да се тиме подрива војна снага и да би само освајањем
нових земаља његови сељаци - његови војници - могли да остану
у земљи. Страх да се половина војске истопила био је преувеличан,
али бројка је 1911. године заиста достигла 19,7% резервиста.120 Тако
115 „Братство за братства. Једна непријатна али искрена реч“, Видело, УШ (1887),
165, стр. 2.
116 ТЈорђије Пејовић, Исељавања ЦрноГораца у XIX вијеку (Титоград, 1962), стр. 441-442.
117 Б. М интсес, „Преселенческијат в п р о с в’Блгарија“, Б ’л1арски ПреГлед, IV (1897),
стр. 8, 87-88; РЦ, БХУП (1892), стр. 137.
118 Пејовић, Исељавања, стр. 376.
119 Павле С. Радусиновић, Становништво Црне Љ редо 1945.1одине (Београд, 1978),
стр. 133.
120 ЉШ., стр. 133.

282
је емигрантима повратницима обећавано додељивање земљишта на
територијама које би се ослободиле. Да се подстицај не би учинио
недовољним, од Американаца је тражено да врате кући све Црно-
горце у случају рата - желели они да се врате или не.ш

Табела 8.6. Показашељи Градске привредне акшивносши у Црној Гори

1904-1911. Године (у хиљадама круна/перпера)

Приход од
Година Од трговине Наднице Изнајмљивање
и заната кућа
1904 6.170 254 371
1905 5.270 241 374
1906 5.640 276 393
1909 9.690 409 598
1911 14.150 754 959
Напомене: а. 1 перпер = 1 аустријска круна, 23 за фунту стерлинга
Извори: АЦГ МФ П/А-21, фс. 5-6; Н/А-39 д сумарни лист; И/А-39 е (агрегатно
за приносе појединачних градова)

Иако су ендогене снаге за структурне промене остале слабе,

привреда је постепено постала новчана и урбанизована, чак се
појавило и неколико фабрика. Озбиљно смањено градско станов-
ништво поновно се увећало, иако никада сразмерно својој величи-
ни пре 1878. године. Крајем овог периода, од 1905. до 1911. године
било је знакова снажног пораста градске трговине, мада је рурална
привреда била у апсолутном опадању. То се може видети у табели
8.6. сачињеној на основу пореских евиденција које су обухватиле
градске приходе од 1904. године надаље.
То ширење вероватно је било блиско повезано с порастом
увозне трговине. Обим увоза увећао се са 4,6 милиона перпера у
1905. години на 8,2 милиона у 1910. години. Пољопривредни увоз
порастао је умерено са 874.000 перпера на 1,13 милиона и упркос
опадању пољопривреде ово је одражавало само растућу цену жита.
Области великог раста биле су текстил и одећа, боје, метали, кожа,
вунени и зачински производи.12122
121 Пејовић, Исељавања, стр. 449, 380, 381.
122 Ђуровић, ТрГовачки капитал, стр. 242 и „табела Б“ пресавијена и убачена између
стр. 244 и 245.

283
 Како је извоз робе широке потрошње остао непромењен, мора
да су брзо порасли невидљиви извоз и увоз капитала. Највероват-
нији извор невидљивих зарада био је пораст дознака емиграната
и оне мора да су највише долазиле из САД. Дакле, извоз људства у
САД је вероватно подржао раст активности у градовима.
Други извор ширења градова био је увоз капитала. С обзи-
ром на непостојање икакве протоиндустријске традиције и на за-
немарљиву величину унутрашњег тржишта, привредни напредак
требало би да зависи, као и у Босни, од обезбеђивања савремене
инфраструктуре помоћу спољних финансијера - јер трајно сиро-
машна влада књаза Николе није имала средстава за финансирање
таквих радова. Чинило се на почетку 20. века да би Црна Гора мо-
гла пронаћи у Италији страног заштитника вољног да изгради ин-
фраструктуру и изгради ресурсе на начин сличан аустроугарским
улагањима у Босни. Иницијатива је дошла од венецијанске гру-
пе предвођене Ђузепеом Волпијем. Њихов дугорочни циљ био је
да развију јадранске трговачке везе између Венеције и Балкана и
Отоманског царства, да би осујетили аустријски покушај трговач-
ке хегемоније. На дужи рок, Волпијева група се надала да ће из-
градити железницу преко црногорске луке Бар кроз Србију да би
се повезало Јадранско са Црним морем. Италијанску иницијативу
срдачно су охрабривале и Србија и Црна Гора. Прва активност ор-
ганизације у 1903. години била је да обезбеди књазу Николи зајам
од 2,5 милиона лира у замену за монопол на дуван.123 Компанија је
изградила фабрику дувана која је запошљавала 340 радника, али,
као што је раније наведено, ниска откупна цена која се исплаћива-
ла узгајивачима довела је до смањења гајења дувана.
Одшкринувши врата, Италијани су као наредни корак планира-
ли да развију луку у Бару и да изграде кратку ускотрачну железницу
која би луку повезивала са Вирпазаром на Скадарском језеру. Радови
на железници и луци, уз подршку Вапса Соттетак ИаНапа, завр-
шени су 1909. године. Намеравано је да овај скромни пројекат буде
почетак планиране железнице од Јадрана до Дунава, али непосредни
циљ вероватно је било обезбеђивање везе са трговином у Албанији
преко слања које је отпочело на језеру. Како су каснији планови за
железнички систем предвиђали пристаниште на албанској обали, а
не у Бару, линија није продужена ка унутрашњости Црне Горе, а по-
четни подстрек Италијана ка развоју земље одржавао се углавном
123 Ап§е1о Ташђогга, „Тће Шзе о ! ДаНап 1п<1и51гу апс! 1ће Ва1капз (1900-1914)“, ЈЕЕцХ,
III (1974), стр. 87-120.

284
преко трговине и зајмова домаћим властима који су финансирале
изградњу комуналне инфраструктуре на Цетињу.124
Италијанске амбиције такође су се протезале и на колониза-
цију. Између 5.000 и 8.000 хектара потенцијално плодног мочвар-
ног земљишта у близини Улциња требало је да се исуши давањем
концесије предузећу „Бг. Тћеобопс Сошрапу" и насељавањем ита-
лијанских колониста, али овај пројекат је прекинут избијањем Пр-
вог светског рата.125
Домаће банкарство није постојало до 1901. године, али се на-
кон тога брзо проширило, највише преусмеравањем дуговања из-
међу физичких лица на банкарске депозите. Без обзира на снажан
раст градске пословне активности која је била повезана са увозом,
стагнирао је обим финансијских потраживања који је држао при-
ватни сектор (табела 8.7).

Табела 8.7. Капитал позајмљен са каматом у Црној Гори

1904-1911. године (у хиљадама круна/перпера)

Година Приватно Депозити у Укупно

позајмљено банкама
1904 2.922 23 2.935
1905 2.700 37 2.737
1906 2.823 26 2.850
1909 2.734 239 2.972
1911 550 2.469 3.019
Извори исти као за табелу 8.6. и: 'ђуровић, ТрГовачки капишал у Црној Тори,
стр. 215.

Ипак, концентрација капитала у тек настале црногорске банке

обезбедила је ресурсе који су нашли свој пут у формирању индус-
тријских предузећа. Као и у Босни, прва индустријска предузећа у
Црној Гори експлоатисала су природне ресурсе, у овом случају, дрво.
Брз раст банкарства након 1900. године подстакао је поновно оп-
ремање пилане у Никшићу која је првобитно подигнута државним
средствима. Друга је била основана у Колашину, такође коришћењем
банкарских средстава.126 Неко време, она су се одржале изво-
зом дрвне грађе, од чега је 1.286 тона било извезено 1905. године.
124 Ђуровић, ТрГовачки капитал, стр. 239.
125 Јагош Јовановић, Стварање црноГорске државе и развој црноГорске национал-
ности (Цетиње, 1947), стр. 348.
126 Њгс!., стр. 346; ТЈуровић, ТрГовачки капитал, стр. 218-219.

285
Извоз дрвне грађе касније се умањио до безначајности,127 али то је
вероватно било због преусмеравања понуде услед експанзије до-
маћег грађевинарства. Иако је држава градила путеве, углавном
плаћајући рад из субвенција за жито које је слала Русија, озбиљан
развој шумарства захтевао је железничке везе са унутрашњошћу,
а оне нису никада изграђене.
Мада није било протоиндустријске базе за појаву савремене
производње, могућности војних поруџбина довеле су до отварања
малог постројења за вуну у Даниловграду 1908. године.128 Осим
горе поменутих подухвата, погон за маслиново уље у Улцињу и
две акционарске пиваре у Никшићу чинили су мање или више це-
локупну савремену индустрију. Прва од тих пивара, „Оногошт",
основана 1896. године била је „запуштено место које је произво-
дило врло лоше пиво“129 које је убрзо замењена другом пиваром,
„Требјесом", где је пиће макар било укусно.130

Национални доходак Црне Горе 1911. Године

Уз помоћ бројки о порезу у градовима могуће је грубо проце-

нити национални доходак Црне Горе 1911. године, када је забеле-
жен опорезив градски приход (у хиљадама аустријских круна), као
што је приказано у табели 8.8.

Табела 8.8. Црна Гора. Опорезиви Градски приходи 1911. Године

(у хиљадама аустријских круна)

Камата од лица 549,7

Камата од банака 2.469,3
Наднице и плате 754,1
Погони 22,0
Вуновлачаре 2,1
Изнајмљивање кућа 989,7
Трговина и занати 13.706,7
Укупно 18.493,6
Извор-. АЦГ МФиГ П/А-39 е. Кр. Црногорско министарство финансија и грађе-
вина. Главно државно рачуноводство. Разрез пореза у областима... 1911.
године.
127 Тјуровић, ТрГовачки капитал, табела А насупрот стр. 244.
128 Ј. Јовановић, Стварање, стр. 346.
129 \Ууоп апб Ргапсе, В1аск МоипШп, стр. 261.
130 Ј. Јовановић, Стварање, стр. 346.

286
 Наша процена за бруто пољопривредни производ за ту годи-
ну је 22,67 милиона перпера (по текућим ценама) или 19,95 ми-
лиона након одбијања 12% за амортизацију. Ако претпоставимо
да је ово једнако нето дохотку руралног становништва и додамо
тај збир укупним зарадама урбаног становништва, добија се нето
национални доходак (ННД) од 38,45 милиона перпера. Са ста-
новништвом од 211.909 људи то износи 181 перпер (37 Ш $) по
глави становника. Ово је само груба мера, у којој су прецењене
камате трансферисане из руралног у урбани сектор а потцењена
непољопривредна рурална производња. Она, међутим, указује да је
мали урбани сектор створио изванредних 48% нето дохотка, ниво
активности који мора одражавати растући утицај дознака и јавне
радове које су финансирали Италијани.
У динарским територијама домаћи извори привредне дина-
мичности и даље су били минимални 1914. године, а привредни
напредак очито је зависио од иницијатива које су највише долази-
ле споља.

287
т
 9. ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА
У БУГАРСКОЈ И СРБИЈИ 1878-1914. ГОДИНЕ

У периоду 1878-1914. године забележена је постепена појава

крупне текстилне производње у балканским државама. У релатив-
но заосталим привредама, текстилна производња најчешће је била
једна од првих грана које су користиле машинску технологију јер је
за њеним производима постојала довољно велика тражња потро-
шача. На страни понуде, производња текстила ретко када је била
„нова“ грана, будући да је машинска производња у великој мери за-
менила прединдустријски ручни рад. Она се, стога, могла ослонити
на опадајућу кућну производњу која је трагала за иницијативама,
радном снагом и капиталом. Поред тога, механизована текстилна
производња била је релативно једноставна грана и економија задо-
вољавајућег обима могла се остварити скромним капиталним изда-
цима. Текстилна технологија се тако споро мењала крајем 19. века
да су балкански произвођачи могли користити стару опрему и су-
боптималне системе, а да су се, због свог приступа јефтиној радној
снази и сировинама, и даље могли такмичити са предузећима са
најбољим праксама.
Приликом проучавања утицаја тражње и понуде на развој
балканских текстилних индустрија, посебно ће се истицати њи-
хова веза са протоиндустријским наслеђем и предностима које су
из тога проистекле. Успон машинске текстилне производње био је
значајна нит у привредној модернизацији Балкана, али не може јој
се приписати улога водећег сектора. Ова студија анализира огра-
ничења домета индустријализације засноване на текстилу.

Ресшрукшурирање буГарске индусшрије вуне

До 1878. године балканска текстилна производња била је кон-

центрисана у побрђима Бугарске и грчке Македоније где је инсти-
туционално окружење ишло у корист оснивања предузећа и где је
радна снага била јефтина. Бугарски текстилни произвођачи и трго-
вци опслуживали су велико и растуће отоманско домаће тржиште.

289
За бугарску продају текстила, углавном вунених тканина и памуч-
них марама, најважнија су била тржишта Анадолије и Леванта, али
западнији центри слали су највећи део своје производње на запад-
ни Балкан. У време ослобођења, гајтанџије из Карлова и Сопота
слали су у Босну, Македонију и Србију 400, 550 и 300 товара (од 128
килограма) гајтана годишње, од процењених 1.900 колико су про-
извели,1 док су Македонија и Босна такође биле велики потроша-
чи њихових штампаних памучних марама.2 Слично томе, трговина
вуненим тканинама у Самокову претежно је зависила од босанске
тражње, поред продаје мањих количина у Србији и југозападном
Балкану.3 Дакле, гледајући другу страну медаље, бугарска превласт
над балканским тржиштем ограничавала је раст производње вуне
на осталим балканским територијама.
Као што је показано у поглављу 7, нагли заокрет 1878. године,
радикално је изменио просторне услове за развој индустрије вуне.
За бутарску индустрију вуне, услови понуде су се погоршали како
се привредна структура земље приближавала оној у Србији, након
слома отоманских институција које су је раније чиниле различитом.
Како се протоиндустријска радна снага истопила, а вуна преусме-
рила са тржишта ка личној потрошњи, крива понуде текстила нагло
се окренула на лево, нагризајући конкурентску предност коју су бу-
гарски произвођачи до тада уживали. Њихов проистекли неуспех
да након ослобођења ефикасно снабдевају своје извозне потрошаче
створио је нише за конкурентске гране и другде на Балкану. Вун-
ски предузетници у Бугарској одговорили су на изазов у осамдесе-
тим и деведесетим годинама 19. века механизујући своје пословање,
и њихове пословне вештине биле су им од велике користи. Они су
тиме задржали снажну позицију на домаћем тржишту и у извозу у
Отоманско царство где су њихови производи од грубе тешке вуне и
гајтани могли да издрже европску конкуренцију.
Ипак, продаја им се смањила због нових царинских баријера.
Аустријанци су увукли Босну у своју зону протекционистичких ца-
рина примењујући царинску стопу од 45% на бугарско сукно4 и 100%
на готову одећу.5 Отоманско царство применило је своје скромне
царине против нове бугарске државе, као и против Источне Руме-
лије након што је припојена Бугарској 1885. године. Тај догађај дао је
1 Рапорт на комисиата по изучванието на икономическото положение на населе-
нието в градовете Карлово и Сопот (Карлово, 1883), стр. 19-20.
2 1Ш., стр. 10-11.
3 Хр. Семерџиев, Самоков и околност’та му (Софија, 1913), стр. 210.
4 „По износ’т на нашите шајеци и гајтани“, Сп. БИД , I, стр. 511.
5 Семерџиев, Самоков, стр. 207.

290
 Србији изговор, не само за рат 1885. године, већ и за увођење каз-
нених царина на увоз из Бугарске, премда је њихова делотворност
била умањена због кријумчарења.6У 1897. години изузетно висока
српска аутономна царина, која је наплаћивана на бугарске гајтане у
износу од 300 динара по килограму, спуштена је на 26 динара,7 али
је и даље пружала значајну заштиту.
Производњу вуне механизовала су локална предузећа из
бивших протоиндустријских области Балкана, а појавиле су се и
потпуно нове локације где су транснационална предузећа отварала
постројења. Ова разлика је очигледна. Бугарске фабрике вуне осни-
вала су искључиво локална предузећа у Габрову, Сливену, Трјавни,
Самокову, Карлову и Казанлуку - све центрима протоиндустрије
вуне. Фабричка производња вуне више је напредовала у Бугарској
него било где друго на Балкану, захваљујући њеној протоиндус-
тријској бази, али ширење је у великој мери било ограничено на
истискивање производње протоиндустрије. У Србији, Лесковац се
развио као град производње вуне, као резултат локалне иницијативе
примењене на постојећу трговинску протоиндустријску структуру.
Међутим, фабрике вуне које нису биле домаће, основане су у Па-
раћину, граду без икакве раније индустријске традиције, а потом и
у главном граду, Београду. Како је тамо било мало протоиндустрије
коју је требало заменити, раст је обезбеђен супституцијом увоза.
Супротно од опадања у Бугарској, протоиндустрија вуне у Србији
ширила се заједно са фабричком производњом.
Сада испитујемо како су предузетничке одлуке и тржишно ок-
ружење утицали на раст индустрије вуне у Бугарској и Србији. Од
бугарских центара индустрије вуне у 1903. години, Габрово, које
је производило око 3 милиона лева вредан вунени штоф8 и око
800.000 лева вредне гајтане, сматрано је за главни државни цен-
тар вуне. Први погон вуне у Габрову основао је Иван Калпазанов
(1835-1889) и његова браћа Пенчо и П. Цокев, 1881. године. Иван
Калпазанов је био гајтанџија и трговац вуненим сукном. Пре осло-
бођења, овај иновативни предузетник планирао је да отвори пре-
дионицу јер му је почетни мањак пређе угрожавао пословање.9 Рат
му је пореметио планове, али касније, пораст надница и погоршање
снабдевања пређом, захтевали су да их хитно спроведе. Пре свега,
6 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Браће М инх-М Н П , 29. август 1895, бр. 4660 из 1895.
7 АС М НП (Т) 1905 XV 9. Јанковић-МНП, 15. март 1898, бр. 1751 од 23. марта
1898.
8 Д. Мишајков, „Очерк на фабричната влн ен а индустриа в Бт>лгариа“, Сп. БИД,
VIII (1904), стр. 557.
9 Петар Цончев, Из стопанското минало на Габрово (Софија, 1929), стр. 617-618.

291
опадање штављене робе лишило је вунску индустрију снабдевања
вуном из штавионица, која је била најбоља за израду ручне пређе
за гајтане.10 Калпазанов није могао да добије много локалне фи-
нансијске подршке, па је његова фабрика у Бичкињи, 2 километра
ван Габрова, изграђена скромним средствима од 30.000 франака,
највећим делом наслеђеним од његовог таста. Првобитна опрема
састојала се од 240 машинских вретена немачког порекла и два ма-
шинска разбоја. Предузеће је остварило добитак од 67.056 гроша
у 1882/83. години, првој години непрекидног рада. То је било око
45% од првобитне инвестиције, што је охрабрило Калпазанова да у
1883. години утростручи капацитете за предење.11
Успех Калпазанова подстакао је још једну групу гајтанџија коју
је предводио Христо Бобчев. Они су 1884. године отворили партнер-
ски погон, „Александар" у Габрову, са 576 вретена и два машинска
разбоја. Погон „Александар“ такође се брзо развијао.12И у овом слу-
чају, почетни циљ је био пређа за гајтане, али 1888. године половина
пређе у њиховој фабрици се ткала у шајак. Предузеће је за свој рачун
трговало шајаком, али његова главна делатност била је да уз накнаду
обради сировине које би доносили његови сувласници.13 Овај сис-
тем ишљема, где су се фабрике користиле као услужна постројења за
своје акционаре доминирао је међу првим погонима.14Иако су акци-
онари желели да фабрике остварују добитак, мотив за улагање у њих
био је да се стекне бољи приступ пређи (или штофу) него што би га
имали ако би материјале давали на обраду домаћинствима.
То је био и првобитни мотив Калпазанова, али за разлику од
већине првих оснивача фабрика, којима су улагања била суштин-
ски дефанзивна, Калпазанов је на машинску производњу гледао
као на начин за проширење свог пословања. Он је 1888. године из-
градио други погон, одмах поред првог. И тај погон био је опремљен
енглеским машинама за гребенање вуне и са 720 вретена за предење
изгребенане пређе, да би се добио гајтан бољег квалитета, као и да би
се ткао камагарн (чешљана вуна, прим. прев.) Овог пута није имао
проблема да обезбеди финансијску подршку па је погон био у влас-
ништву ширег круга гајтанџија. Наредне године саградио је трећи
10 51оП 51апе(Г, Оа$ СетЊен'езеп ипс1 сИе Сен'егкероИИк т Ви1%апеп (Русе, 1901), стр. 118.
11 Мишајков, „Очерк“, стр. 477; Цончев, Габрово, стр. 618, 622; 51апе1Г, Сен>егбен/е-
$еп, стр. 118.
12 Изложение: Севлиево 1888, стр. 24; 8 1 апеГГ, Сен/егбен/езеп, стр. 118; Цончев, Габро-
во, стр. 526.
13 Димитар Младенов, Појава на фабричен пролетариат в Бглгарин (Софија, 1961),
стр. 29.
14 51апе1Г, Сен/егбеи/е&еп, стр. 123.

292
погон из својих извора да би обезбедио додатне капацитете за гребе-
нање и ткање и да би добио утоворе са војском за фини црни штоф.
Такође је отворио и рудник да би обезбедио снабдевање горивом.15
До тада (1888), преостале габровске гајтанџије и трговци сук-
ном схватили су да је приступ механички произведеној пређи
постао предуслов опстанка, па је њих 49 основало компанију „Ус-
пех“, која је прикупила 298.000 лева,16 да би отворили погон „Фер-
динанд 1“ у Габрову, са 632 вретена и два машинска разбоја.17 Ак-
ционари су имали право да доносе своје материјале у погон ради
предења уз фиксну надокнаду, што је и даље обележје дефанзивних
инвестиција.18 Погон „Фердинанд 1“ изгорео је годину дана након
што је отворен, али је убрзо обновљен захваљујући зајму од бу-
гарске централне банке са ниском каматом - погон је био довољно
рентабилан да се зајам исплати без икаквих потешкоћа.19
До 1903. године у Габрову није отворена ниједна нова фабрика
ове врсте, а заменивши производњу некадашње кућне радиности,
фабрике су морале да послују на тржишту које није расло. Стога је
раст промета првих фабрика пре био постепен него спектакуларан.
У 1889/90. години они су користили сировине вредне 786.600 лева,
у 1897/98. години 1,27 милиона и 1899/1900. години 1,36 милиона
лева.20 Дакле, нова фабричка предузећа основана у деведесетим го-
динама 19. века, покушала су да се пробију на делове тржишта на
које нису успели да дођу масовни произвођачи производа од вуне.
У 1892. години предузеће Хаџи-Берова и Момерина основало је
фабрику са осам машинских разбоја ради производње финог што-
фа од британске вунене пређе,21 док су 1891. године и 1898. године
отворена два мала погона за плетење,22 а 1902. године фабрика тка-
нина од кудеље.23
У близини Трјавне, чији су трговци вуном сматрали да треба
да се надмећу са својим већим суседом,24 оснивање фабрика било је
слично подстакнуто мањком пређе за производњу гајтана и сукна.25
15 Цончев, Габрово, стр. 624-625.
16 Изложение: Севлиево 1889-1890, стр. 16-17.
17 Мишајков, „Очерк“, стр. 478.
18 Доклад: Севлиево 1892-93, стр. 52.
19 Мишајков, „Очерк“, стр. 478.
20 Изложение: Севлиево 1889-1890, стр. 15; 1897/98, стр. 32, 1899/1900, табела 2 из-
међу стр. 22 и 23.
21 Изложение: Севлиево 1898/99, стр. 22.
22 Изложение: Севлиево 1899/1900, табела 2.
23 Цончев, Габрово, стр. 536.
24 Јеап ЕгсИс, Еп Ви1§апе е1 еп КоитеНе (Париз, 1885), стр. 82.
25 51апе1Г, Сешгбешзеп, стр. 121.

293
 Фабрику која је плела и ткала шајак изградио је 1883. или 1884. го-
дине Тихол Бончев и компанија.26 Њен почетни успех охрабрио је
оснивање друге фабрике 1890. године, а касније и треће фабрике.27
Карактеристично је да је од тих малих градских фабрика, друта саку-
пила капитал од 17 акционара, од чега ниједан није поседовао више
од 22 акције компаније од 4.000 франака - необично је, међутим, да
је сва производња ишла за рачун предузећа,28а не као ишњем. Крајем
1893. године фабрике у Трјавни имале су 960 вретена, 8 машинских
разбоја и 31 ручни разбој. Само једна је користила парну машину.
Њихова производња преоптеретила је тржиште, а нестручно упра-
вљање довело је до затварања две од њих у 1896. и 1897. години. Њих
је рефинансирала локална банка 1898. године, али банка је пропала29
и до 1899. године све три су биле затворене.30У 1911. години једна од
фабрика радила је у власништву комерцијалне банке из Русеа. Овога
пута била је опремљена савременим машинама.31
Енергичан раст производње вунених производа такође се де-
сио у Сливену где се производња вунених производа 1903. године
процењивала на око 2,25 милиона лева.32 Након 1878. године, гра-
на суочена с проблемима у снабдевању пређом, који су мучили све
центре индустрије вуне гравитирала је око старе државне фабрике
која је, иако јој је опрема до тада била застарела, барем поседовала
4.520 вретена.33 Када су Руси окупирали град 1877. године фабрика
је затворена, а њене залихе су продате трговцима сукном. Када су
се Руси повукли, сливенски трговци сукном оклевали су да се вра-
те послу.34
Они су основали компанију „Напредак", са 600.000 гроша ка-
питала за изнајмљивање погона (чија је вредност с машинама била
330.000 франака у 1884. години)35 и добили уносан уговор у феб-
руару 1880. године од директора финансија провинције (Шмида).
Тиме је компанија добила право да једина производи униформе
у провинцији36 по повољним уговорним ценама,37 не плаћајући
26 ДС, ЦСХУИ (1892), стр. 136.
27 8 1 апе(Г, Семегкешезеп, стр. 121.

28 НБКМ. Документи Даскалова. Ф онд 129 а.е. 186 фс. 25-25во.

29 51апеД, Сетгкемезеп, стр. 121-122; Мишајков, „Очерк“, стр. 478.
30 Изложение: Трново 1898-99, стр. 19.
31 Изложение: Трново 1910-1911, стр. 50.
32 Мишајков, „Очерк“, стр. 557.
33 ЦДИА. ф онд 159 опис 1. а.е. 191 фф. 9во-12.
34 С. Табаков, Историја на Град Сливен (Софија, 1929), III, стр. 114-115, напомена 1.
35 ЦДИА. ф. 159 оп. 1 а.е. 191 ф. 9во.
36 ЦДИА. ф. 158 оп. 1 а.е. 33 ф. 50во.
37 ЦДИА. ф. 20 оп. 1 а.е. 229 фс. 34-36.

294
закуп за фабрику, али дајући благајни провинције 15% од добити.
Фабрика је продавала само вунено сукно и 1883/84. године, 32%
укупне производње испоручивано је држави, док је остатак прода-
ван на тржишту.38 Овакав аранжман доносио је лепе приносе: на-
кон одбијања 15%, добици акционара (у пијастерима) износили су:

1880/1 382.283
1881/2 363.401
1882/3 285.152
1883/4 298.964
Извор: ЦДИА. ф. 158 оп. 1 ае. 33. Дирекција на финанциите на Источна Ру-
мелија, фс. 61-68.

То је значило да је принос на капитал који је компанија уложи-

ла био између 48% и 64%, а осим тога фабрика је својим власни-
цима обезбеђивала и залихе за њихове послове. У 1885. години,
нови уговор са државом наметнуо је закуп фабрике од 43.000 гро-
ша, али порез на добит замењен је наметом од 5% на дивиденде.39
Међутим, фабрика која је представљала привремено решење за
сливенске абаџије (трговце кројаче) током кризе понуде после ос-
лобођења, постепено је постала сувишна за њихове потребе. Око
1.200 вретена и део машина за гребенање уништени су у пожару
1888. године.40 Иако је компанија добила отпис закупнине да би
покрила штету,41 производни погон се распао, вероватно због не-
достатка улагања.42 Нова компанија „Бљлгарил“, са капиталом од
144.000 лева,43 основана је да би се производни погон закупио од
државе 1892. године44 и производила је 45.000-60.000 метара сук-
на годишње средином деведесетих година 19. века,45 али се угасила
1901/02. године и фабрика је стајала неупослена.46 Неке од њених
зграда потом су коришћене као текстилна школа,47 а остале су од
1904. године биле затвор.48
38 ЦДИА. ф. 158 оп. 1 а.е. 33 ф. 31.
39 ЦДИА. ф. 159 оп. 1 а.е. 191 ф. 5.
40 ЦДИА. ф. 159 оп. 1 а.е. 191 фф. 72-72во и 9во-12 (уписано оловком).
41 7Ш „ фф. 72-72во и 93.
42 Табаков, Сливен, III, стр. 115.
43 Изложение: Сливен 1895-1896, стр. 79.
44 Доклад: Сливен 1894-95, табела 4 између стр. 34 и 35, као и напомена.
45 Изложение: Сливен 1896-7, стр. 33; 1895-6, стр. 80; Доклад: Сливен 1894-95, Табела 4.
46 Изложение: БурГас 1901/2, стр. 45.
47 Изложение: Бургас 1907/8, стр. 39.
48 Мишајков, „Очерк“, стр. 475; Табаков, Сливен, III, стр. 115.

295
 Град је 1883. године производио око 650.000 аршина сукна,49 али
удео „Напретка“ (у 1883/4. години) био је свега 84.700 аршина.50 Како
фабрика није остале комерцијалне ткачнице снабдевала пређом, тр-
говци сукном, укључујући и многе акционаре „Напретка",51 и даље
забринути због високог трошка и лошег квалитета пређе и сукна
којим су се снабдевали преко својих домаћих мрежа, почели су од
темеља да граде своје капацитете. Рентабилност „Напретка“ охраб-
рила их је да наставе, али њихова финансијска средства једва да су
била довољна за отпочињање фабричке производње. За разлику од
њихових колега у Габрову, који су удружили средства да би дошли до
машинске производње, свако сливенско предузеће покушало је да
само дође до средстава. Током румелијског периода основане су две
мале ткачнице са погонима за ручно ткање, али како су услови по-
стали конкурентнији од 1885. године надаље, подуговарање је било
замењено поплавом малих фабрика: до 1892. године 16 се појавило
поред „Напретка", 12 у граду Сливену, а 4 у оближњем селу.52 Без об-
зира на њихову поткапитализованост, успеле су да до 1889. године
побољшају квалитет и конкурентност својих производа.53 Скромна
величина тих фабрика може се приметити из броја радника, у про-
секу 35 радника 1904. године са 357 вретена54 и просечном вредно-
шћу основних средстава од 65.200 лева (2.600 фунти) у 1896. години.55
Укупно (укључујући и фабрику ,,Бљлгарил“) промет им је био 308.000
метара сукна у 1896/7. години. До тада су, у највећој мери, већ били
избацили коришћење услуга домаћинстава којима је од 1892. године
фабричка конкуренција постала „погубна“.56 Део спољних радника
наставио је да тка са пређом добијеном од фабрика,57 али је њихов
број опао са 1.500 у 1892. години на 500 у 1896. години.58
Технички, сливенске фабрике држале су се, осим код предења,
занатских метода. Како је угаљ био скуп,59 преовладавали су водена
и мануелна снага. Иако су радници за машинским разбојима могли
49 Доклад: Сливен Сеп. 1883, стр. 11.
50 ЦДИА. ф. 158 оп. 1 а.е. 33 ф. 68.
51 Упоредите имена оснивача „Напретка“ (видети Табаков, Сливен, III, стр. 115) са
именима власника фабрике наведеним у Доклад: Сливен 1894-95, Табела 4.
52 81апеД, Оетгкешвеп, стр. 120; Доклад: Сливен 1894-95, Табела 4.
53 СВС Бугарска 1889, стр. 30.
54 Мишајков, „Очерк“, стр. 480 (вретена) и стр. 499 (вретена по раднику).
55 Изложение: Сливен 1896-97, стр. 33.
56 РЦ, БХХУП (1892), стр. 101.
57 Д. Мишајков, „Белешки в’рху домаш ната шаечна индустриа в Бвлгарил", Сп.
БИД, VII (1903), стр. 538-539.
58 51апеД, СешегБетзеп, стр. 70.
59 Табаков, Сливен, III, стр. 137-138.

296
Г
да произведу два или три пута више сукна од оних који су радили за
ручним разбојима, машинско ткање је било неекономично.60 У 1895.
години фабрике су имале 17 машинских разбоја и 233 разбоја са чун-
ком и, док се радило на 94% ручних разбоја, 10 машинских разбоја
стајали су неупослени.61 Међутим, држава се жалила на квалитет
сукна који је добијала и претила је раскидањем војних уговора уко-
лико се настави са немашинским ткањем, па су фабрике монтирале
још машинских разбоја у 1898. години.62 Чак и тада, пет година кас-
није, и даље су задржале 151 ручни разбој (заједно са 43 машинска
разбоја) које су користили за задовољење извозних поруџбина.63 Тек
након што их је заштита у Турској лишила извозне трговине Сливен
је потпуно прешао на машинско ткање.64
Акционарска фабрика вуне „Розова долина“ у Казанлуку, из-
грађена је 1890. године ради пређе вуне за производњу гајтана.65 По-
требних 230.000 лева за покретање посла66 прикупљени су од групе
гајтанџија предвођене браћом Стајнов, док су барем четири локална
предузећа била финансирана капиталом споља, предвођеним тр-
говцима ружиним уљем Д. & Б. Папазоглуом.67 Гајтанџије су желе-
ле да фабрика буде ишљем постројење, да се вуна преде за њих уз
накнаду, па се постројење угледало на погон „Александ’р“ у Габро-
ву.68 Чим је отворена, фабрика је отпустила кућне ручне преље.69
Као и већина других бугарских фабрика, „Розова долина“ имала је
опрему за ткање и монтиране машинске разбоје, али као у Сливе-
ну, машинско ткање било је неконкурентно у односу на ручно,70 па
је ткање напуштено 1894. године. Чак и тада, предузеће је изгуби-
ло новац и опрема за предење је исте године изнајмљена једном га-
бровском предузећу. Касније је Папазоглу потпуно откупио фабри-
ку и изнајмио је Стајновима.71 Стајнови су постепено откупљивали
60 Мишајков, „Белешки", стр. 539.
61 51апеИ, Сешегкешезеп, стр. 126.
62 Мишајков, „Очерк“, стр. 566; 51апеИ, Сешегкешезеп, стр. 125.
63 Мишајков, „Очерк“, стр. 480, 566.
64 Кирил Г. Попов, Стопанска Бглгарин (Софија, 1916), стр. 327.
65 Александ’р Павлов, „Икономическото развитие и с’стојание на гр. Казанл’к“,
Казанлк в миналото и днес, I (Софија, 1912), стр. 321
66 Мишајков, „Очерк“, стр. 479.
67 Т. Б. и М. Ст[ајнов], „Индустриа в Казанл’к“, Казанл’к в миналото иднес, III (1928),
стр. 540-541; СВС Бугарска 1890, стр. 19.
68 Павлов, „Икономическото развитие“, стр. 321; Ст(ајнов), „Индустриа в Казанл’к“,
стр. 540; Младенов, Појава, стр. 29.
69 Павлов, „Икономическото развитие", стр. 324.
70 Ст(ајнов), „Индустриа в Казанл’к“, стр. 540.
71 Доклад от бјурото на пловдивската т ’р1овско-индустриална камара ... през
1895 и 1896 Години (Пловдив, 1897), стр. 175; Павлов, „Икономическото разви-
тие“, стр. 328.

297
мања гајтанџијска предузећа, али схватајући да се овај посустали
занат може обновити избацивањем из употребе старих машина за
гајтане, изградили су 1908. године фабрику са 30 савремених маши-
на за гајтане и припојили је свом предузећу за предење. Додато је
и постројење за израду чипке.72 Сваки потез указивао је на напоре
гајтанџијске струке да очувају посао на тржишту које је слабило сни-
жавајући производне трошкове својих традиционалних производа,
али тржиште гајтана је опадало сувише брзо да би било рентабилно.
У 1909. години фабрика је остварила најнижи принос на капитал од
свих грана бугарске текстилне производње.73
Фабрику производа од вуне у Карлову изградио је 1891. године
букурештански банкар Евлоги Георгиев,74 уложивши 360.000 лева
на име доброчинства свом родном граду.75 Циљ је био обезбедити
пређу за посусталу производњу гајтана.76 Георгиев је намеравао да се
добици фабрике користе за локално образовање и болницу77 и 1892.
године завештао је граду да се добици користе онако како је он на-
меравао.78 Градско веће изнајмило је фабрику Ивану Астарџијеву &
Со. који су вероватно били некадашњи уговарачи производње у до-
маћој радиности у трговини сукном.79 Укупнан број вретена, 1.244,
био је већи него што је било потребно за снабдевање локалне индус-
трије гајтана, коју је сама фабрика убрзо апсорбовала.80 Њених 15
машинских разбоја делимично су заменили ткање по кућама, иако је
задржано 60 спољних ткача који су фабрику снабдевали пређом.81
У Самокову 1885. године, компанија „Бдаштност", коју је чини-
ло 17 улагача, вероватно абаџија, отворила је фабрику вуне као ус-
лужно постројење за њихов посао снабдевања бугарске владе жан-
дармеријским униформама.82 Друго постројење отворила је око
1894. године група инвеститора која се 1900. године установила као
батокоу Сотрапу. Њихов мотив био је сличан - да користе фабри-
ку као услужно постројење ради снижавања трошкова пређе.83 Обе
72 Ст(ајнов), „Индустриа в Казанл’к“, стр. 546-547.
73 Попов, Стопанска Бглгарин, стр. 330.
74 СВС Бугарска 1890, стр. 19.
75 В01ЈСА. 1906 део 1. Пловдив 1906, стр. 5.
76 Доклад: Пловдив 1888-89, стр. 34.
77 Изложение: Пловдив 1889-90, стр. 24.
78 Васил Александров, Из историата на Град Карлово (Софија, 1938), стр. 58.
79 Изложение: Пловдив 1899-1900, стр. 56; 51апе1Г, СешгБешезеп, стр. 122.
80 Иван Унџиев, Карлово. Историа на Града до Освобождението (2. издање, Софија,
1968), стр. 80, напомена 2.
81 Доклад от бјурото на пловдивската индустриална камара, стр. 99.
82 Семерџиев, Самоков, стр. 212; Мишајков, „Очерк“, стр. 472-473.
83 Мишајков, „Очерк“, стр. 4 7 2-473, 478; 51апе1Г, Сешегбемезеп, стр. 122-123.

298
фабрике такође су производиле и за свој рачун. Међутим, нису
биле рентабилне и њихов случај није пример за угледање.84
Све погоне за прераду вуне, подигнуте у старим протоиндус-
тријским градовима, основали су локални предузетници. Само
две фабрике вунених производа са страним учешћем подигнуте
су у Бугарској пре Првог светског рата. Ниједна није изграђена у
реномираној области текстилне производње и ниједна није посеб-
но значајна. Једино вунарско-текстилно предузеће у Софији осно-
вано је 1906. године. Ова фабрика, основана као бугарско-чешко
партнерство, Беров и Хореник, специјализовала се за фини штоф.
Она је вероватно имала за циљ продају производа европског типа
житељима градова. На то указују и њена локација и чињеница да
је отпремала значајне пошиљке у Пловдив.85 Друга је била фабрика
штофа коју је у Ћустендилу (југоисточна Бугарска) непосредно пре
Првог светског рата отворио француски предузетник Камиј Си-
мон, уложивши у њу 620.000 франака. Ћустендил није имао никак-
ву традицију у индустрији вуне.86

Табела 9.1. Вунено фабричко сукно и иређа у Бугарској,

продаја 1887/88-1912. Године (у хиљадама лева)

Константне цене из 1900. године

3 СС5
« б п СЗ "с?4 .03
§ а «:
ОЈ л о
Д 5 | о Он ОЈ '—^
са ј§. 7 7 р, Оч X Ж
Д' са с СЗ 03 2 Н « § б
СЗ ОЈ л 2 X
СО < 2 « 3
X н * X
О « сЗ 3 3 # 5
X Ј.2 а X
со
« '2 о о п ° б 2 * I о 1
? а о. °г д л
& © в с 1=3 о ^ 2 б 2 С « н РТ и н

1887/88 1.916 1.949 314 2.263 1.466 797 35,2

1889/90 2.079 2.272 314 2.586 1.415 1.171 44,1

1891/92 2.674 2.974 314 3.288 1.169 2.119 65,2

1895 5.634 5.527 (100) 5.627 1.003 4.624 76,1

1896 5.094 4.734 89 4.823 861 3.962 69,5

1900 6.300 6.300 76 6.376 1.377 4.999 86,9

1903 7.250 6.005 (76) 6.081 1.449 4.632 72,1

84 Семерџиев, Самоков, стр. 212-213.

85 АН Ф12 7280 М о и уетеп ! соттегс1а1 4е 1а К оитеН е опеп1а1е ... 1906.; КС С1ЛЧ
(1912), стр. 67; Јоћп К. ћ а т р е апс! М а гу т К. Јаскбоп, Ва1кап Есопотк Нк(огу
1500-1950, (Блумингтон, Индијана, 1982), стр. 246.
86 Симеон Дамјанов, Френското икономическо проникване в БЂлгарил 1878-1914
(Софија, 1971), стр. 206.

299
 1907 8.902 6.746 (72) 6.818 2.338 4.480 66,1

1909 10.867 7.577 72 7.649 2.277 5.372 66,2

1911 11.406 9.447 (72) 9.519 2.457 7.062 62,2

1912 11.439 9.196 (72) 9.268 908 8.360 64,8

За изворе и израчунавања видети: БАЛКСТАТ. Процене су дате у заградама.

Табела 9.1. даје приказ раста фабричке производње производа

од вуне у Бугарској и њихова тржишта. Почетни раст индустрије
(доминантно у Сливену), првенствено се заснивао на замени ручног
предења у циљу конкурентности у извозној трговини у Отоманском
царству. Међутим, између 1887. и 1896. године извоз је постајао све
тежи. Пажња се (уз помоћ привилегија и царина) преусмерила на
супституцију увоза и истискивање протоиндустријских произво-
да од вуне са тржишта кућне радиности. Током ове фазе фабричка
производња се проширила у Габрову, капацитети су покренути у
Карлову и Казанлуку. У осамдесетим годинама 19. века, фабричкој
производњи вуне било је лако да се прошири истискујући домаћу
радиност, али од средине деведесетих година 19. века експанзија ис-
тискивањем протоиндустрије и увоза је нестала. Будуће продаје ће
зависити од домаће војне и цивилне тражње, као и од услова на ото-
манском тржишту, једином значајном извозном тржишту.
У 1896. години почео је да се појављује вишак капацитета.87
Већина сливенских фабрика тешко је „покривала своје трошкове
због велике трговинске кризе“.88 Фабрике у Трјавни и Казанлуку
упале су у проблеме, док су руководиоци старе државне фабрике
у Сливену предали битку. Од тада па надаље, иако је домаће тр-
жиште било далеко од стагнантног, та грана је била заокупљена
добијањем заштите и привилегија да би сачувала добитке. Пока-
заћемо, међутим, да је заштита имала малог утицаја на обим про-
изводње јер је удео гране на домаћем тржишту стагнирао и, пошто
је била извозник производа сличних онима који су се продавали
на домаћем тржишту, тешко да јој је требала заштита да би сачува-
ла свој тржишни удео.
Државне поруџбине штофа за војску представљале су област
где је раст био могућ супституцијом увоза. У 1886. години, аус-
тријске фабрике снабделе су Бугарску са 75.000 метара штофа и
5.000 шињела за војску, док су руске фабрике добиле поруџбине за
87 В. Атанасов, „Какво требва на нашата текстилна индустриа", Сп. БИД , I (1896),
стр. 186-187.
88 Изложение: Сливен 1895-96, стр. 80.

300
40.000 метара штофа које нису успеле да испоруче. Чак и тада, до-
маћи добављачи на војном тржишту били су одлично заштићени.
Узимајући у обзир транспортне трошкове и царине, аустријски кон-
куренти су проценили да је стварни степен заштите домаћих произ-
вођача у 1886. години био 30%.89 Па ипак, бугарске фабрике могле су
себи да допусте да занемаре војно тржиште, без обзира на државну
премију од 6,5-15% изнад најниже јавне понуде (са плаћеном цари-
ном).90У 1892. години, не желећи да подржи цене, министарство тр-
говине упозорило је произвођаче да не повећавају цене.91 Али, раст
капацитета приморао је фабрике да се активније надмећу за војне
поруџбине и од 1896. године, „сваки трговац у грани рећи ће вам да
се производи превише сукна за војску“.92 Чак и у тим околностима,
то је било мање повлашћено тржиште од онога које су бугарски до-
бављачи уживали под отоманском влашћу, јер су поруџбине војске
око 1903. године износиле 150.000 метара93 што није велики напре-
дак према 131.000 метара колико је имала фабрика у Сливену 1872.
године.94 Осим тога, поруџбине су се делиле између 10 фабрика.95
Оне су представљале око 23% домаће тражње. Натпросечни добици
од испуњења државних поруџбина стога су имали пресудан значај
за грану јер су омогућавали фабрикама да не потону упркос ниској
искоришћености капацитета. Само уочи балканских ратова, војне
поруџбине су утицале на пораст производње.96 Оне су вероватно
ангажовале фабрике до крајњих граница, без обзира на пад извоза,
јер су се у 1913. години у иностранству јављале велике поруџбине
за војне каки униформе.97
Како су војне поруџбине до 1911. и 1912. године представљале
нединамичан елемент, пораст домаће продаје морао је да се оства-
ри ширењем цивилног тржишта и супституцијом увоза. Грана је
лобирала и добила заштитне мере. Царина, која је према уговору
1878. године била утврђена на 8%, подигнута је на 10,5% и 1894. го-
дине и поново на 18% 1897. године.98 Државни чиновници морали
су 1896. године да на послу носе бугарски штоф. Могао се очеки-
вати мали пораст продаје због оваквих иритантних ограничења.
89 „2иг мћгШвсћаЉНсћеп ћа§е Ви1§апепб Ш“, Напс1е1$ти$еит, II (1887), стр. 397.
90 РЦ, ћХХУН (1892), стр. 101.
91 Сп.БИД, 1,стр. 524.
92 Атанасов, „Какво требва", стр. 187.
93 Мишајков, „Очерк“, стр. 560.
94 Табаков, Сливен, III, стр. 114.
95 Мишајков, „Очерк“, стр. 560.
96 СВС Бугарска 1913, стр. 6.
97 РК.О РО 368 800. Ап§1о-5упап Тгас1т§ С отрап у-Ф О , 23. мај 1913.
98 Мишајков, „Очерк“, стр. 574.

301
Нижи чиновници обично су и куповали бугарски штоф, док су
виши чиновници били искључени из овог прописа." Грана је ис-
користила овај пропис да би повећала марже за исти обим продаје
подижући цене за своје принудне потрошаче.100 Царина је поново
подигнута 1906. године и 1913. године, пружајући заштиту тек-
стилној индустрији од 19,2-22,2%.101
Како је било мало простора за увозну супституцију грубог
сукна, у којем су бугарски произвођачи били ефикасни, ширење је
укључивало прелазак на камгарн, мешане тканине, шаре и нови-
тете. То је такође био сектор у којем је најснажније расла домаћа
тражња. У 1906. години саопштено је:
Пре једне деценије Бугари, уместо да плате високу цену оти-
шли су без ичега. Али данас је приметна тенденција, посебно међу
становницима градова, да се купује роба бољег квалитета, па чак и
артикли за које би се пре неколико година мислило да су луксуз.102
Али било је тешко продрети на то тржиште. Ресурсе је требало
преусмерити у област без конкурентске предности. Понуђени про-
изводи нису били ни јефтини ни елегантни103 - чак 1910. године
богатији потрошачи ни по коју цену не би обукли штоф који је из-
рађен у том месту.104 Производи ове врсте захтевали су разноли-
кију опрему и вештине него што је било потребно за производњу
шајака, а дисекономија обима настала је због малог обима у којем
су се производили.105 Квалитетни штоф морао је да се израђује ис-
кључиво од увезене пређе. Постројење у Софији, које се специја-
лизовало на овом тржишту, увозило је све сировине из Белгије.106
Много се причало о побољшању квалитета да би се искористила
висока царина, али статистичка слика је неумитна - супституција
увоза могла је додати само око једне трећине величини домаћег
тржишта и настојања да се ту изврше значајнији продори била су
неуспешна.107 Као што је табела 9.1. показала, удео продаје штофа
из увоза порастао је са 28% 1903. године на 34% 1907. године и 38%
99 51апе1Г, Сешегкежезеп, стр. 113-114.
100 Изложение: Пловдив 1901-2, стр. 48.
101 1>атре аш! Јаскзоп, ВаГкап Есопотк Ш$Њгу, стр. 265, 267.
102 СВС Бугарска 1906, стр. 7.
103 РЦ, БХХУН (1892), стр. 101.
104 Г. Е. Д.-Ва., „Значението на в’тр’шниа пазар на нашата влн ен а индустриа", Сп.
БИД, XIV (1910), стр. 586.
105 Мишајков, „Очерк“, стр. 481.
106 РЦ, С1ЛП (19 1 2 ),ст р .6 7 .
107 Д. Мишајков, „В’лнените текстилни фабрики в Бглгарил и техните пазари“, Сп.
БИД, XII (1908), стр. 70; „Ви1§апе е! К оитеН е опеп!а1е: т о и у е т е п ! с о т т е г а а 1
репсЈап! Гаппее 1894“, стр. 11; РЦАДЦФ, 6р. 304.

302
 1911. године. Грана се ширила због годишњег раста тражње на до-
маћем тржишту од 4,5%, а то је било брже од раста у самој грани.
Бројке приказане у табели 9.1. не узимају у обзир увоз готове
одеће. Он се проширио у првим годинама након ослобођења јер су
малобројни мајстори у Бугарској који су били вични „француском“
кроју, лоше шили одећу и често оштећивали штоф.108 Дакле, потро-
шачи који су жудели за дашком отмености куповали су конфекци-
ју, углавном аустријског порекла, док су помодари куповали одећу
преко каталога париских и бечких модних кућа.109 Увоз готове ву-
нене одеће достигао је врхунац од 2,31 милиона лева између 1891. и
1895. године - што је промет већи од промета увозног вуненог што-
фа. Али, промет је пао на 1,36 милиона у периоду 1896-1900. годи-
не и на 967.000 у периоду 1901-1905. године. У истом периоду увоз
вуненог штофа порастао је у приближно истом износу. До тога је
дошло због пораста шивења и кројења увозним штофом у Бугар-
ској јер је царина на увезену одећу била четири пута већа од оне
за штоф и тако је представљала високу заштитну царину за додату
вредност у кројењу одеће. Многи софијски сукнари сада су почели
да својим радњама додају атељее за одећу. То је бугарским фабри-
кама требало да пружи прилику да добију поруџбине од сукнара
за штоф који би у супротном био увезен из иностранства.110 Међу-
тим, степен ове супституције по свој прилици је био безначајан.
Иако се кројачки занат вероватно ширио у великим градовима, он
је, претпостављамо, у земљи као целини опадао.111
За бугарске мануфактурне производе од вуне тржишни услови
су од 1906. године надаље били погодни захваљујући благостању
сељака до којег је дошло због заокрета у односима спољнотрговин-
ских цена у корист пољопривреде.112 Висока царина омогућила им
је да искористе процват продаје традиционалног сукна у земљи,
подижући цене. Нису учинили никакав даљи напор на супститу-
цији увоза и прихватили су да део домаћег тржишта производа
од вуне због нерентабилности пословања на горњем сегменту тр-
жишта опада.
Губитком бивших тржишта у Босни и Србији, бугарски из-
воз производа од вуне ограничио се у највећој мери на Отоманско
108 Изложение: Татар-пазарџик 1890-1891, стр. 118; 1894-95, стр. 15-16.
109 А Н Ф12 7280. Воиг§аб. М оиуетеШ с о т т е г с ја ] е( т а г Ш т е 4е Воиг§а5 еп 1908;
СВС Бугарска 1897, стр. 30.
110 Мишајков, „Влнените текстилни", стр. 69.
111 П. Цончев, „Шиваскијат занајат в Габрово", Сп. БИД, XIV (1910), стр. 352-356.
112М. К. РаШге!, ,,1.апс1, БаБоиг апб 1пби81па1 Рго§ге55 т Ви1§апа апб 5егМа БеГоге
1914“, ЈЕЕсН, XII (1983), стр. 176-177.

303
царство. „Готово сав“ извоз потицао је из Сливена.113 Ово тржиште
било је ограничено јер је асортиман тканина с којим се Сливен
такмичио био мали, а његова конкурентска предност била је сла-
ба. Чак и мала царина с којом се сливенско сукно морало носити
у Отоманском царству након уједињења Источне Румелије с Бу-
гарском, ограничавала је раст продаје. Бугарски извоз сукна, који
је износио 312 тона у периоду 1886-1888. године напредовао је до
свега 331 тоне у периоду 1896-1898. године. Али, у 1900. години је
добио бесцарински третман на отоманској граници и порастао на
446 тона у периоду 1906-1908. години.114
Иако је извоз у Отоманско царство чинио више од полови-
не сливенске производње,115 тамошњи предузетници би се ретко
када покренули да промовишу продају на отоманском тржишту. До
1878. године продавали су сукно које су њихови спољни радници
производили за отоманске војне и цивилне купце који су сваке го-
дине долазили да би направили залихе.116До балканских ратова, ова
трговина наставила се на исте „врло примитивне начине“, а уштеда
је била само у томе што је радна снага прешла у фабрике.117 Сли-
венски произвођачи се нису посебно трудили да би се додворили
својој клијентели, а нису били савесни у извршавању поруџбина.118
Они су, међутим, добро знали свој посао и били су у праву када су
отоманско тржиште сматрали сигурним. Бугарски шајак уживао је
много бољи глас у Истамбулу него конкурентне увозне тканине,119
а како је конкуренција која је долазила од отоманских произвођа-
ча била слаба, сливенска постројења наставила су да добијају, како
војне тако и цивилне поруџбине.120
Ипак, отоманско тржиште се мењало, а с тиме се променило
и оно шта је Сливен испоручивао. Упркос честом помињању трај-
ности бугарског извозног штофа, сливенски произвођачи су знали
да њихова предност почива колико на цени, толико и на квалитету,
113 Табаков, Сливен, III,стр. 116.
114 Десетогодишна статистика за в'ншната т ’р1овиа на Бглгарим 1886-1895 (Со-
фија, 1906), стр. 480-483; 1896-1905 (Софија, 1912), стр. 646-649; Статистика
за т ’р1овиата на Књажество Бглгарим с чуждите држави... през 1906 Година...
през 1907, стр. 224;... през 1908; Табаков, Град Сливен, III,стр. 116.
115 У 1894/95, 56,4%, ау 1896/97, 58,2%. Доклад: Сливен 1894-95, табела 4;Изложение:
Сливен 1896-97, стр. 33.
116 Табаков, Сливен, III,стр. 53-54.
117 С’кратени протоколи за саседениата на1 и IIредовни сесии на БурГаската т ’рГ,-
индустриална камара (Бургас, 1909), стр. 48.
118 Мишајков, „Очерк“,стр. 570.
119 Атанасов, „Какво требва“,стр. 188.
120 Мишајков, „В’лнените текстилни", стр. 72-73.

304
као и на њиховој способности да симулирају неизмењен и наизглед
старински производ. Због тога се њихова роба изузетно тешко про-
давала на бугарском домаћем тржишту које се све више европеизо-
вало.121 Суочени с губитком јефтине вуне, почели су да кваре своје
сукно прерађеном вуном, отпацима од вуне и нижеразредном ву-
ном. У 1909. години говорило се да сливенско извозно сукно ниже
класе садржи 25% прерађене вуне (увезене из Енглеске), а узимајући
у обзир и коришћење лоше вуне, 30-40% ових производа вероватно
је било неквалитетно - неки од производа били су „тако лошег ква-
литета да су се могли распасти у рукама“. Произвођачи су тврдили
да знају свој посао боље него критичари, и инсистирали су на томе
да то кварење чини њихову тканину еластичнијом и да јој даје бољи
сјај и да су прошли дани када се бугарско сукно куповало због своје
дуготрајности.122 То је вероватно било тачно, јер се британска ими-
тација шајака, направљена од нижеразредне вуне продавала за 1,5
франак по метру у поређењу са бугарским шајаком који је коштао
4,5-6 франака.123 Међутим, Сливен је непоуздано зависио од једног
извозног тржишта и било је само питање времена када ће се Тур-
ци окренути увозној заштити. Сливенско сукно нудило је мало шта
друго осим ниске цене у односу на тежину, предност која би се могла
збрисати једним потезом, а његова једноставна технологија могла се
лако имитирати. Такво размишљање подстакло је једног произвођа-
ча (Стефанова) да свој штоф тестира на британском слободном тр-
жишту, али је то прошло без успеха.124 Крајем 1910. године на бугар-
ски штоф почела је да се плаћа царина од 11% у Турској. Чак и ова
умерена царина створила је „изузетно непријатне услове на турском
тржишту“, поготово кад су у Измиру почели да се граде конкурент-
ски капацитети.125Био је то почетак краја. Извоз шајака пао је са 3,96
милиона лева у 1910. години на 2,21 милион у 1911. години. У 1912.
години пао је на 1,17 милиона и с прекидом трговине после балкан-
ских ратова, додатно је опао на 243.642 лева у 1913. години.126 Од
тада, бугарска текстилна индустрија ради само за домаће тржиште.
Међутим, иако су те фабрике биле прилагодиле своју производњу
отоманском тржишту, талас рационализације, концентрације и ула-
гања, учинио ихје прилагодљивим. Крајем 1911. године, сливенска
121 Њи„ стр. 76.
122 Бургас... камара, стр. 117, 170-172.
123 ВАЕ досије 2807 бр. 2161, 10. фебруар 1904, фо. 17.
124 Табаков, Сливен, III, стр. 118.
125 „Нашите текстилни фабрики и турскиа пазар“, Сп. БИД, XV (1911), стр. 188.
126 Царински унос 590 у Статистика за т’рГовиата на Царство БЂлгарил с чуждите
д ’ржави... през 1910 Г;... през 1912 I;... през 1913, 1914 и 1915 Години (Софија, 1921).

305
индустрија, иако је сматрала да „влада турским тржиштима“, била
је и уверена да ће, ако их и изгуби, успети да се прилагоди новим
условима.127 То је довело до даљег смањења броја предузећа и до
набавке опреме у грани, а њени послератни резултати су, према не-
ким показатељима, испунили то самоуверено предвиђање.128

Механизација ирераде вуне у Србији

У Бугарској, локално предузетништво било је тако чврсто уко-

рењено у производњи вуне да је учешће странаца било безначајно.
Међутим, на старим територијама Србије, иницијативе ка крупној
преради вуне до 1878. године биле су узалудне. Како се није поја-
вила никаква значајнија домаћа индустрија, јавиле су се прилике
за продор странаца уз охрабривање државе.
Србија је одиста постајала све привлачнији простор за произ-
водњу производа од вуне бугарског типа. У 1878. години Србија је
била гушће насељена него Бугарска, а све бројнија радна снага могла
се користити у руралној производњи. На пример, опадајућа произ-
водња ћилима у домаћој радиности у Књажевцу уступала је место
комерцијалном ткању шајака129 и од 1891. године ова мала грана
производила је „вишак“ од 3.000 метара годишње.130 Али, од краја
19. века, нове протоиндустријске концентрације више нису могле
да се шире тако лако као некад у Бугарској. Притисак конкуренције
из фабрика које су се стално градиле у земљи држао је продуктив-
ност произвођача који су радили ручно на сувише ниском нивоу да
би привукли већи број учесника па су те гране морале да се механи-
зују да би опстале. Тако је успон текстилне индустрије у Србији од
самог почетка био повезан с делимичном механизацијом.
Прво велико вунарско предузеће у Србији основано је у Па-
раћину 1882. године на позив српске државе.131 Било је у власништву
Минха и Шумпетера чија је фабрика у Брну у Моравској испуњавала
утоворе за српску војску од 1874. годину.132 Према балканским стан-
дардима, то је било велико постројење са искусним руководством
127 Табаков, Сливен, III, стр. 166.
128 1Ш., стр. 166-184.
129 Пут лицејских питомаца ... по Србији године 1863, уредник Коста Поповић (Бео-
град, 1867), стр. 124; СВС Србија 1891, стр. 24.
130 Ст. Поповић, „Економни извештај о п уту у Књажевац, Пирот, Врање, Лесковац
и Н иш “ (Део 2), Гласник Министарства Финансија, II (бр. 38, 8. октобар 1883),
стр. 605-606.
131 М иливоје М. Савић, Наша индустрија и занати, I (Сарајево, 1922) м стр. 218.
132 АС М НП (Т) 1906 41 7 Мипсћ. & 5сћитре1ег - Мин. Фин. 7. новембар 1879.

306
 и изванредном опремом.133 У 1891. години, то је била „једна од нај-
бољих фабрика штофа у централној Европи“, опремљена са 3.400
вретена са папучицом и 96 машинских разбоја.134 Почело је као пре-
дузеће са високим трошковима зависно од војних поруџбина,135 али
је за неколико година истиснуло ручно рађене производе од вуне из
Панађуришта (Бугарска) са српског тржишта.136 Предузеће је убр-
зо покушало да извози. У 1890. години Минх је затражио подршку
од српског конзула у Скопљу за пројекат отварања складишта у том
граду, а 1893. године тест продаја у Солуну је обећавала.137 Преду-
зеће је бивало све присутније на отоманском тржишту, такмичећи
се с Бутарском, нудећи (наводно) имитације бугарског извозног
штофа.138 У 1894. години његов штоф почели су у малим количина-
ма да увозе кројачи из Битоља у Македонији, због његове репутације
као чврстог и јаког.139 Његов извоз растао је сваке године од 1897.
до 1903. године када је достигао 315.000 динара.140 До тада, иностра-
ни потрошачи превазишли су почетно неповерење у производе ове
фабрике и долазили су у Параћин да наручују робу.141 Чак је и Босна
постала циљно тржиште. Упркос високој царини коју је Аустрија на-
метнула у интересу чешких произвођача, њихова производња мање
је била прилагођена локалним тржиштима од производа из балкан-
ских држава. Када је параћинско постројење набавило опрему за
производњу гајтана, руководство је основало подружницу у Сараје-
ву ради дистрибуције и у почетку је било охрабрено успехом.142 Без
обзира на ове напоре, параћинска фабрика није била рентабилна и
када ју је уништио пожар 1904. године, кружиле су гласине да је по-
жар подметнут да би се наплатило осигурање. Без обзира на то да ли
је то истина или не, Минхова породица је није поново обновила и
преусмерила је своја средства у рударство.143
133 М. М. Костић, Писма с пута БеоГрад - Параћин - Зајечар (Београд, 1896), стр. 40-54.
134 Службени војни лист, XI (1891), стр. 573-574, 579.
135 СВС Србија 1888, стр. 17.
136 Марин Т. Влајков, Белешки в’р ху економическото положение на Јрада Панагјури-
ште преди и след взстанието (Пловдив, 1904), стр. 22.
137 АС М НП (Т) 1906 41 7. Генерални конзулат, Скопље-М НП, 3. мај 1890 и бр. 620
из 1893.
138 Табаков, Сливен, III, стр. 116.
139 „Извештај битољског консулата о привреди, трговини и саобраћају у битољском
вилајету за 1894-ту годину", СН, ћХП (1895), 214, колона 4.
140 СГКС, 1897, стр. 320; 1898-1899, стр. 334; 1900, стр. 286; 1901, стр. 326; 1902, стр.
325-326; 1903, стр. 349-350.
141 АС М НП (Т) 1906 41 7. М инх - М НП , 4. март 1902, бр. 1504.
142 АС М НП (Т) 1906 41 7. Мипћ - М НП, 4. фебруар 1904, бр. 771.
143 „Развој Параћина и његове фабрике стакла“, Комуна (Београд) XIII (1966) бр. 3,
стр. 36-37; Економски институт Н. Р. Србије, Производне снаХе Н Р Србије (Бео-
град, 1953), стр. 470, колона 2.

307
рг

Можемо много научити о проблемима производње вуне у Ср-

бији на основу проблема с којима се сретала параћинска фабрика.
На рентабилност је утицала Минхова почетна претпоставка да ће
„имати на располагању сву вуну у Србији,“144 која је до 1878. године
одиста била јефтина, доброг квалитета, а било је и вишка.145 Према
концесији коју је добио, могао је да увози само вуну коју не би мо-
гао да купи на локалном тржишту.146 Он је детаљно проучио про-
блем локације и одбацио протоиндустријски југ због непостојања
услова за савремено текстилно предузеће. Одлучио се за Параћин
због хидроенергије коју је користио преузевши државну водени-
цу.147 Осим тога, Параћин је био тржиште вуне, где су вуна и прање
вуне били главна потпора просперитета града.148
Али, Параћин није имао индустријску традицију. Комуника-
ције су биле далеко од идеалних и Минх је касније сматрао да је ло-
кација његове фабрике њен највећи хендикеп. Домаће залихе вуне
показале су се недовољним јер су се целокупне залихе за годину
дана морале купити у време стриже, а у супротном би је трговци
одмах извезли.149 Поред тога, расположива вуна била је груба и ру-
тава јер се стризала једном годишње,150 њени недостаци негативно
су утицали на текстуру штофа.151 Даље, тржиште вуне било је тако
уско да је Минхов откуп снажно подигао цене.152 Тако је од 1891.
године фабрика увозила 57% своје вуне153 упркос високим транс-
портним трошковима. То је њене власнике изложило нападима
штампе јер нису куповали српску вуну.154 Све док је фабрика била
заштићена петнаестогодишњом монополском концесијом проблем
су више биле политичке неприлике него одрживост посла, али
када је ривалско предузеће отворило фабрику производа од вуне у
Београду 1897. године, проблем транспортних трошкова фабрике у
Параћину довео је до пада њеног профита. Минх се такође жалио
144 РЦ, 1.ХХУ, 1892, стр. 11.
145 За трендове понуде вуне, видети: Мкћае1 Р аккећ 1пј1иепсе о / Соттегсе оп (ке
Скап^тј’ 5 1гис1иге о/ Зегкгаз Реа$ап1 Есопоту 1860-1912 (докторска дисертација,
Универзитет у Единбургу, 1976), стр. 276-281.
146 Концесија датирана на 16. април 1880 у АС М НП (Т) 1895 XII 79.
147 АС М НП (Т) 1906 41 7. М ипћ и 5сћитре1ег - Мин. Фин. 7. новембар 1879; ЊШ.,
бр. 7819 од 21. јула 1880.
148 РЦ, ћХХУ (1892), стр. 11; Костић, Писма с пута, стр. 35-37.
149 АС М НП (Т) 1906 41 7. М ипћ и 8сћитре1ег - М ин. Фин. 25. јуни 1882.
150 АС М НП (Т) 1906 41 7. М ипћ и 5сћитре1ег - М НП, 29. јуни 1883.
151 Е. бе Вогсћ§гауе, Еа 5 егИе асктШзШИуе, есопотГ^ие е1 соттегаак (Брисел, 1883),
стр. 182.
152 АС М НП (Т) 1906 41 7. М инх - М НП , 11. децем бар 1890, бр. 7765.
153 Службени војни лист, XI (1891), стр. 523.
154 Костић, Писма с пута, стр. 4 9 -5 0 .

308
да га радна снага кошта више него његове конкуренте у Лесковцу,
на југу, али предност локације његовог конкурента у Београду била
је већа. Због тога се он противио београдској концесији.155
Београдски конкурент био је Еуген Михел који је дошао у Србију
1889. године као Минхов мајстор за ткање. Богат човек који је рас-
полагао капиталом од продаје фабрике у Немачкој, Михал је радио
за Минха две године, а потом се населио у Београду, да би се бавио
текстилним послом.156 Он је очајнички желео да покрене фабрику
производа од вуне у Београду као конкуренцију свом некадашњем
послодавцу, с намером да обори његове цене за 20-25%.157 Да би
изашао на крај с монополом параћинске фабрике који је истекао у
априлу 1895. године, Михел је предложио да покрене централизова-
ну фабрику за предење и фину обраду, која би опслуживала мрежу
ткаља које су ручно ткале код куће.158 Дуго након што је параћинска
фабрика изгубила монопол, „Минх“ се борио да спречи Михала да
оснује предузеће,159 а Михел није обезбедио концесију све до марта
1897. године. Он је као партнера160 довео Карла Волфа (који је уло-
жио у изградњу постројења за прераду кудеље у Врању) и подигао
фабрику на београдској периферији, на Карабурми, где је запошља-
вао 200 радника. Посао се брзо развио. Према Михеловим процена-
ма, његово улагање порасло је са 350.000 динара у 1897. години, на
1,43 милиона у 1906. години - све ово је вероватно одражавало ус-
пешно пословање, а 1906. године фабрика је радила пуним капаци-
тетом.161 Михел је те године тражио нову десетогодишњу концесију
за коју је био спреман да уложи 2 милиона динара у фабрику, али се
озбиљно разболео. Његов партнер Волф пристао је тада да пренесе
фабрику на браћу Илић, синове Косте Илића из Лесковца.162 У њи-
ховим рукама, фабрика се даље развила и 1914. године је сматрана
највећом текстилном фабриком у Србији.163
Домаће вунарско предузеће основано је само у бившем Нишком
пашалуку (припојеном 1878. године) где су постојале дугогодишње
протоиндустрије око три већа града - Лесковца, Пирота и Врања.
155 АС М НП (Т) 1902 1 107. бр. 1880 од 26. марта 1899; М НП (Т) 1906 41 7. бр. 5067
од 2. августа 1897.
156 АС М НП (Т) 1895 XII 79. бр. 2380 из 1895; 1Ш., бр. 1375 из 1894.
157 АС М НП (Т) 1895 XII 79. бр. 2514 од 11. јуна 1893.
158 АС М НП (Т) 1895 XII 79. бр. 4910 од 15. августа 1893.
159 АС М НП (Т) 1906 41 7. Мипћ - М НП , 2. август 1897, бр. 5067.
160 АС М НП (Т) 1907 38 10. бр. 130 из 1907.
161 АС М НП (Т) 1906 45 6. Е. МШе1 апб К о т р . Београд - М НП , 20. октобар 1906,
бр. 6405.
162 АС М НП (Т) 1907 38 10. МНП - М инистарски савет, 3. јануар 1907.
163 Јаша Гргашевић, Индустрија Србија и Црне Горе (Загреб, 1924), стр. 193.

309
Лесковац и Врање бавили су се кућном производњом ужади од
кудеље, а Пирот ткањем ћилима. Ови окрузи нису имали много
плодне земље и претежно су били насељени нединарским станов-
ништвом, те је било обиља руралне радне снаге на коју се прерада
вуне могла ослонити - што је и урађено. У време ослобођења, до-
маћа производња вуне била је на гласу у Лесковцу и окружењу,164
на које се недавно била проширила (вероватно из Пирота).165 Као и
у Бугарској, израда производа од вуне у домаћинствима опадала је
током наредне деценије из сличних разлога.166
Без обзира на присуство вунарских и ужарских протоиндус-
трија, нова предузећа вуне проистекла су не из подуговарања са
домаћинствима, већ из дистрибуције текстила на велико, посебно
гајтана који се увозио из Бугарске преко Лесковца. Лесковачки тр-
говци су тај гајтан даље извозили широм западног Балкана. Како
је ове залихе било тешко обезбедити након ослобођења Бугарске,
лесковачки трговци били су приморани да покрену своје фабри-
ке гајтана да би сачували послове и они су енергично реаговали.167
Рани индустријски подухвати почели су као ситни и са миниму-
мом опреме, одражавајући ограничене ресурсе оснивача. Била је то
карактеристика новонасталог фабричког посла покренутог у про-
тоиндустријском миљеу, па су се прве фабрике гајтана оснивале не
у градовима већ у оближњим селима одабраним за ту намену због
близине хидроенергетских извора. Све до 1896. године, потребна
пређа сакупљала се углавном од локалних сељанки. Послови су се,
међутим, водили из града Лесковца.
Развој производње вуне у Лесковцу много дугује својој пре-
дузетничкој култури, особини коју је делио са Габровом у Бугар-
ској. Није без разлога Лесковац (оптимистично) назван „српски
Манчестер“. Град се снажно оријентисао на занатску производњу:
док је 1884. године у Београду постојала једна занатска радња на
63,5 становника, Лесковац је имао једну на 21,0.168 Предузећа која
су се бавила вуном почињала су посао врло скромно, али већина
њих се проширивала и стално осавремењивала, углавном потпу-
ним реинвестирањем профита. Трајковић наглашава култ преду-
зетништва код првих лесковачких индустријалаца који су истица-
ли штедљивост и марљивост.169 Њихова доктрина („једемо паприке
164 АС М НП (Т) 1898 ВИ 2. П оповић-И лић - М НП , 2. септембар 1895, бр. 5002.
165 Сергије Димитријевић, Градска привреда староГЛесковца (Лесковац, 1952), стр. 13.
166 АС М НП (Т) 1898 V I 2. П оповић-И лић - М НП , 2. септембар 1895, бр. 5002.
167 Драгољуб Трајковић, Историја песковачке индустрије (Београд, 1961), стр. 16-18.
168 Димитријевић, Градска привреда, стр. 8.
169 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 24-25.

310
Г
и зидамо фабрике") имала је изузетног смисла у окружењу у којем
је маргинална ефикасност капитала била висока, а екстерни изво-
ри финансија оскудни. У том смислу, одмакла индустријализација
Лесковца може се упоредити са спорим напретком његовог најбли-
жег суседа Ниша, јер једино у чему је Ниш био успешнији, биле су
много боље комуникације. Ниш, како је приметио конзул, „озлог-
лашен је међу Сербима по недостатку дара за посао и мањка енер-
гије његових житеља“.170
Зашто Лесковац, а не Пирот? Пре ослобођења Пирот је уживао
далеко већи индустријски углед него Лесковац. Он је био трговин-
ски центар индустријског залеђа које се простирало до Ћипрови-
це и неколико околних села.171 „Енормна“ трговина Пирота и та-
мошњи годишњи вашари потврђују индустријски карактер града
и његовог окружења, као и његов значај за балканску трговину.172
Осим производње вуненог и памучног штофа, ова област произ-
водила је и трговала вуненим ћилимима до те мере да су пиротски
ћилими постали производ масовне потрошње на Балкану.173 Још
1873. године Али-бег је у Пироту основао постројење за чешљање
и предење вуне, које се иначе називало „фабрика за чешљање вуне
у општинском власништву“. 174
Без обзира на традицију која је обећавала, каснија индус-
тријска историја Пирота морала би се описивати углавном нега-
тивним изразима. Фабрика је уништена у време ослобођења и није
обновљена. Већи број машина за гребенање употребљавао се од
деведесетих година 19. века наовамо, али до Првог светског рата
највећи део вуне се и даље прео.175 Пирот је изгубио део своје по-
нуде ћилима, јер је нова српско-бугарска граница одвојила град
од села Ћипровице. Али, за разлику од Лесковца, који је у осам-
десетим годинама 19. века добро поставио своју производну базу
захваљујући локалној крупној производњи, у Пироту није дошло
до сличног одговора. Производња ћилима наставила се као кућна
радиност која је 1890. Године, а и касније, запошљавала 1.000 жена
170 РКО РО 105 97. Поверљиво, 9. август 1892.
171 АДоИ 51гаи88, „Ви^апбсће 1пс1и51пе“, 6$1еггекМ5ске Мопа1$скгф /п г пеп Опеп(
(1885), XI, стр. 208.
172 Константин Косев, За капиталистическото развитие на Бмарскит е земи през
60-те и 70-те Години XIX век (Софија, 1965), стр. 76; К. Н. Костић, „П ирот“, Гла-
сник српскоГ ГеоГрафскоГ друштва (Београд, 1912), I, стр. 86-88.
173 Костић, „Пирот“, стр. 90.
174 Владимир Карић, Србија. Опис земње, народа и државе (Београд, 1887), стр. 407;
М. М. Савић, Наша индустрија изанати (Сарајево, 1922), II, стр. 118.
175 Савић, Индустрија, II, стр. 119.

311
у граду.176 Ипак, ова водећа грана очито је имала проблема, а сам
град био је „сиромашан и довољно тужног изгледа“ 1891. године.177
Да би се оживела трговина, друштво је основало „државну фабри-
ку ћилима“ око 1888. године и добило 100.000 динара државне по-
моћи, као и заштиту краљице Наталије.178 Ово је била добро ос-
мишљена задруга покренута да би њени чланови авансно добијали
вуну уз камату од 5%, као и да би се очувала цена производа. Она
је пропала јер су трговци пронашли спољне раднике који су потко-
пали производе друштва, као и због тога што су га чланови, који
су сви били „сиромашне жене ћилимарке“, гледали као машину за
давање јефтиних потрошачких кредита.179 Потом се рекламирало
акционарско друштво „да би се побољшала израда ћилима“, веро-
ватно 1891. године, али није основано због слабог одзива.180 Ипак,
није било ничега необичног у овом подухвату - успешне фабрике
ћилима осниване су у Бугарској са незнатним средствима и у Па-
нађуришту181 и у Котелу (мада не и у Ћипровици).
Испрекидана историја индустријске иницијативе у Пироту чини
се да има везе са удруживањем и филантропским, а не пословним
циљевима - у том смислу велика мудрост била је слаба замена за
усмереност ка једном циљу, која је дала успеха у Лесковцу. Није
само пиротском ћилимарству недостајала механизација. Пирот је
био једини регион у Србији који је одржао значајну домаћу произ-
водњу шајака. Ова грана ширила се до Првог светског рата и њена
роба се продавала далеко ван граница локалног тржишта. У 1911.
години један шабачки трговац оглашавао је да је одећа „направље-
на од чувеног пиротског сукна и шајака по прихватљивој цени“.182
Али, нико није помишљао да механизује грану.
Прву лесковачку фабрику гајтана основали су у селу Стројко-
вац 1884. године, четири лесковачке гајтанџије, између осталих
Антоније Поповић, Глигорије Јовановић и Мита Теокаревић, уло-
живши 72.844 динара.183 Како им је недостајала вештина за произ-
водњу гајтана, довели су Стевана Бојаџијева, стручњака за гајтане
из Карлова. Његов посао је био да из Бугарске кријумчари чарке,
176 Србија. М инистарство Војно, Статистика држава балканскоЈ полуострва. И Кр.
Србија (Београд, 1890), стр. 79.
177 РЦ, БХХУ (1892), стр. 16.
178 АС М НП (Т) 1889 X 21. Ћ илим а.д. - М НП 26. мај 1889; РЦ БХХУ (1892), стр. 16;
СВС Србија 1888, стр. 24.
179 АС М НП (Т) 1 9 0 2 .1 88. Извештај 20. јануар 1890, бр. 377.
180 СВС Србија 1891, стр. 23.
181 Г. Т. Данаилов, „Килимената индустриа в Бт>лгарил“, Сп. БИД, IV (1900), стр. 692-694.
182 ТрГовински-занатлијски шематизам за 1911. Оглас бр. 40.
183 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 24-25.

312
то јест машине за плетење и да их шаље у изнајмљену воденицу.
Партнери су куповали вуну на тржишту, надгледали њено прање и
чешљање, потом је делили по кућама прељама, којих је било 700-
1.200, у зависности од сезоне. Такође се и увозило између 5 и 6 тона
пређе, у односу на 35 тона колико се локално прело, али је то било
резервисано за виши сегмент тржишта јер је коштало 40% више од
локално испредене пређе.184
Теокаревић је, сада у партнерству са извесним Трајком Ђорђе-
вићем, 1889. пребацио део својих машина у село Вучје због непо-
уздане хидроенергије у Стројковцу и од 1890. године то предузеће је
имало 34 машине у Вучју и 48 у Стројковцу.185Међутим, производња
предузећа је и даље била ограничена водоснабдевањем и предузет-
ници су се бринули због административног оптерећења услед поду-
говарања.186 Увозна пређа била је сувише скупа, док је локално руч-
но предење лети било мање интезивно јер су жене тада више радиле
у пољу.187 Предузеће је било добро, упркос проблемима, јер су кон-
куренти морали да из Бугарске попуњавају залихе колико су могли,
обично на непоштен начин.188 Дакле, да би учврстило свој примат,
предузеће из Вучја покушало је да спречи имитаторе да се такми-
че са њим. Оно је у административним круговима имало пријатеље,
који су стопирали две молбе за производњу гајтана у 1891. години,189
те је обезбедило концесионе повластице у 1890. години, мада су га
други лесковачки трговци спречили да стекне монопол. 1 <30
Тако су 1890. или 1891. године још двојица лесковачких трговаца
гајтаном, Глигорије Петровић и Михајло Јанковић, добили подрш-
ку Косте Илића Мумџије, самоуког лесковачког свећара, лихвара и
мењача, и уложили 72.000 динара у производњу гајтана у фабрици
у селу Козари.191 Још један бутарски стручњак, Мануило Илиев из
184 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Срески начелник, Лесковац - М НП , 1. јули 1890, бр. 3677;
П оповић-И лић - М НП, 11. фебруар 1898, ф. Зво; П оповић и др. - Начелник
среза Лесковца, 9. август 1885.
185 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Поповић-М Н П , 12. мај 1889, бр. 2024; Срески начелник
Лесковац-М НП, 1. јули 1890, бр. 3677.
186 РЦ, РХХУ (1892), стр. 19.
187 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Срески начелник, Лесковац - М НП , 1. јули 1890, бр. 3677
ф о. 2во.
188 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 17.
189 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Костић - М НП, 5. март 1891, бр. 1526; М НП - Начелник,
срез Лесковца, 28. август 1891; Браће Косте О сман-Беговић - М НП, 12. март
1891, бр. 1711.
190 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Концесија Антонију Поповићу, датирана на 8. септембар
1885.
191 Димитријевић, Градска привреда, стр. 18 -1 9 , Трајковић, Лесковачке индустрије,
стр. 20.

313
Калофера доведен је у групу да би водио фабрику.192 Као и у Вучју,
предузеће је зависило и од вештих бугарских радника и од „њихо-
вих старих алата из пропалих бугарских фабрика“.193 У 1895. години
Јанковић се разишао с партнерима и с бугарским сарадником осно-
вао четврту фабрику гајтана у воденици у селу Грделица.194
У то време параћинска фабрика које је (за разлику од леско-
вачких) поседовала сопствени капацитет за предење, набавила је
опрему за производњу гајтана и упала на тржиште које је до тада
контролисао Лесковац.195 Уследио је рат ценама на задовољство
српских абаџија који су били главни купци.196 За лесковачке
гајтанџије, дуго одлагана одлука да се пређе на машинско предење
сада је била неизбежна. Предузећа из Вучја и Козара потиснула су
у страну своје разлике и на гомилу сакупили сву готовину коју су
имала да би покренули малу предионицу у Лесковцу. Она је добила
концесију за производњу гајтана,197 али је била опремљена с неко-
лико разбоја.198У фебруару 1897. године, почела је да ради са 92 за-
послена у производњи гајтана и вуненог штофа.199 Овај погон није
ставио тачку на несташицу пређе, већ је даље појачавао оштру кон-
куренцију насталу између Лесковца и Параћина, да би се обезбеди-
ле државне поруџбине.200 Лесковац је прошао боље јер је добрим
делом преотео добитке које је остваривало Минхово предузеће.
У 1904. години уништење параћинске фабрике довело је до
несташице гајтана и сукна. Тако су три водећа радника у Параћи-
ну, предвођени Јосипом Јовановићем, купила спашену опрему
и залихе пређе од свог некадашњег послодавца и основали другу
малу предионицу у Козарима, селу које их је привукло због водос-
набдевања. Њихово предузеће је прело и плело гајтане, штрикало
чарапе и производило и продавало вуницу за плетење сељацима
у Шумадији.201 Реагујући на исти подстицај, Поповић и Јовано-
вић (некадашњи партнери у Стројковцу) купили су исте године
192 Производне снаГе, стр. 471, колона 1.
193 АС М НП (Т) 1898 VI 2. П оповић-М Н П , 25. август 1890, бр. 5120.
194 АС М НП (Т) 1905 XV 9. Јанковић-МНП, 3. мај 1895, бр. 2707; Јанковић-МНП, 30.
мај 1895, бр. 3089; Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 21.
195 АС М НП (Т) 1898 VI 2. П оповић-И лић - М НП , 11. фебруар 1898, фо. 1.
196 АС М НП (Т) 1906 41 7. Еснаф београдских абаџија - М НП, 12. јануар 1904.
197 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Конесија П оповић-И лић и комп. датирана на 31. мај
1895.
198 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 20-21.
199 АС М НП (Т) 1898 VI 2. Комисија инспекције, 17. јули 1897, бр. 3774.
200 АС МНП (Т) 1898 V I 2. Поповић-Илић и комп.-МНП, 11. фебруар 1898, стр. З-Зво.
201 „Фабрика гајтана, вуненог плетива и вунице у Козари“, ТрГовински Јласник, XXII
(1912), бр. 75, стр. 4.

314
Јанковићеву фабрику гајтана у Грделици и проширивши партнер-
ство 1906. године обновили ткачки део. У 1911. години, започели
су велики програм ширења.202
У табели 9.2. дате су бројке за индустрију вуне у Србији које су
у грубим цртама упоредиве с онима у табели 9.1. за Бугарску. Овде
су, међутим, дате само текуће цене јер не располажемо задовоља-
вајућим индексом кретања цена какав се може наћи у бугарској
извозној статистици. (Српски извоз штофа био је занемарљив као
део укупне производње.) Приказани тренд, ипак, открива значајну
ценовну инфлацију јер двосмислено дефинисан индекс цена „вуне,
штофа“ расте за 32% између 1901/02 и 1910/11.203 Стављајући цене
производа од вуне српских фабрика у упоредну перспективу с они-
мау Бугарској, примећујемо да се током периода 1889-1911. године
производња производа од вуне у Србији повећавала (по текућим
ценама) за 5,3% годишње, што је значајно мање од бугарских 8%
годишње, иако је 1889. године бугарска производња била већ 61%
већа од оне у Србији. Наравно, Бугарска је имала етаблирано при-
суство на извозном тржишту, што је Србији недостајало, али срп-
ски произвођачи нису никада освојили онолико домаћег тржишта
колико Бугари. У 1911. години Србија је на домаћем тржишту
(укључујући војно сукно и гајтане) продавала око 1,37 динара робе
по глави становника, а Бугарска 1,97 динара. Изражено као продаја
штофа градском становништву поређење је 8,3:10,3 динара. Овај
релативно слаб учинак заслужује објашњење.

Табела 9.2. Србија 1889-1912. Године: брушо ироизводња

индустрије вуне (хиљаде динара, текуће цене)

Вунени штоф
X Д-
СЗ 03 ссЈ
X ОЈ М О
аХ
о X X м СО
а Оч О
Н * X стЗ
Оч
&
оПЈ о Н 03
со
Е РЗ 3 '2 1 §8*
1889 1.146 - - 1.146 145 1.291 - 1.291
1893 740 - - 740 357 1.097 - 1.097
1896 1.602 - - 1.602 (231) 1.833 - 1.833
1897 2.203 — 189 2.391 231 2.622 44 2.582

202 Трајковић, Лесковачке индусшрије, стр. 21; Гргашевић, Индусшрија Србије, стр.
211- 212.
203 Јоћп К.. ћ а т р е, Ртапсга1 гисШге апб (Ие Есопотгс Иеуе1ортеп1 о / Зегбга, 1878-
8 1

1912 (докторска дисертација, Универзитет у Висконсину 1971), стр. 405.

315
 I
1898 663 25 310 999 651 1.650 50 1.600
1899 894 (300) 257 1451 483 1.934 92 1.842
1900 1.567 600 472 2.639 416 3.055 155 2.900
1901 1.001 700 478 2.179 343 2.522 172 2.350
1902 855 334 385 1.574 568 2.142 310 1.832
1903 788 500 462 1.751 651 2.402 316 2.086
1904 (394) 486 475 1.355 202 1.557 - 1.557
1905 - 540 536 1.076 331 1.407 39 1.368
1906 - 650 732 1.382 305 1.687 29 1.658
1907 - 600 723 1.323 530 1.853 13 1.840
1908 - 1.500 1.874 3.375 484 3.859 - 3859
1909 - 1.350 3.554 4.904 - 4.904 - 4.904
1910 - (1.180) (1.320) 2.500 (500) 3.000 - 3.000
1911 - (1.230) (2.270) 3.500 (500) 4.000 - 4.000
1912 - 1.980 3.520 5.500 275 5.775 - 5.775

Напомена: Лесковац укључује фабрику у Грделици.

Извори и израчунавања: видети БАЛКСТАТ.
Бројке у заградама су процене.

Почетни развој производње вуне у Србији као „индустрије у

повоју" у осамдесетим годинама 19. века, без етаблираног извозног
посла и са слабом заштитом домаћег тржишта, снажно је зависио од
војних поруџбина. У осамдесетим годинама 19. века, параћинска фа-
брика је готово у потпуности зависила од њих. Као и у Бугарској, так-
ве поруџбине носиле су премију, у овом случају 10% изнад цене коју
су нудили увозници.204У 1891. години, Параћин (тада једини домаћи
добављач) годишње је производио 250.000 метара штофа за војску.205
Али од тада, војне поруџбине су опадале. На кратак рок, то је било
због тога што држава није могла да одржи плаћања за количину вој-
них поруџбина које је до тада добијала, а да не финансира текући де-
фицит новим позајмицама у иностранству,206па се 1895. године Минх
(као и већина других поверилаца државе) пожалио на своје пробле-
ме у наплати потраживања од војске.207 У 1896. години ова фабрика
снабдела је војску са око 169.700 метара војног штофа. То је у складу
са опажањем објављеним 1897. да је Минх имао уговор са војском за
150.000 метара годишње.208 Касније, параћинска фабрика морала је да
204 СВС Србија 1899, стр. 6; с!е Вогсћ§гауе, 5 егПе, стр. 182.
205 Службени војни лист, XI (1891), стр. 581.
206 Видети: ћашре, „Ртапс1а1 51гис1иге“, стр. 138 фф.
207 АС М НП (Т) 1906 41 7. Браћа М инх-М Н П , 20. јун 1895, стр. 3624.
208 НегћегТ У т а п , Зегуга, Гће Роог Мап’$ РагасИ$е (Лондон, 1897), стр. 116.

316
дели своје државне поруџбине са новооснованим конкурентнима из
Лесковца и Београда. Између 1899. године и 1903. године испуњавала
је поруџбине које су значајно осцилирале и у просеку износиле 29.600
метара годишње,209 док су Поповић-Илић у Лесковцу производили
годишње 24.300 метара и око 300 војних ћебади.210У то време, Михе-
лова београдска фабрика такође је била присутна на тржишту војног
штофа који је чинио значајан део њене годишње производње,211 али
се чини мало вероватним да су војне поруџбине грани обезбеђивале
више од 100.000 метара урађеног посла. Такав промет би имао вред-
ност од око 800.000 динара. Проценат војних поруџбина наставио је
да опада. У 1911. години, поруџбине су износиле свега 650.000 дина-
ра.212 Како се опадајућа тражња сада делила на све већи број преду-
зећа, она је престала да обезбеђује значајнију потпору грани чија је
производња тада достизала вредност од око 4 милиона динара. Осим
тога, сурова међусобна конкуренција између произвођача угасила је
монополски профит који су војне поруџбине обезбеђивале параћин-
ској фабрици на њеном врхунцу.213
Неправилан образац војних поруџбина довео је до флуктуација
у продаји фабрика производа од вуне у Србији чиме се уочљивије
него у Бугарској покривао тренд раста, што је очито из искуства
параћинске фабрике (табела 9.3).

Табела 9.3. Цивилни и војни промеш параћинске фабрике вуне

1896-1899. Године (хиљада динара)

Година Цивилни Војни Укупно

1896 494(а) 1.108 1.603(а)
1897 575(а) 1.627 2.207(с)
1898 642(а) 338 980(с)
1899 715 327(6) 1.043(Б)

Извори: (а) АС МНП(Т) 1902 I 107 извештај о фабрици за 1898. годину; (ћ)
Исти документ, извештај за 1899. годину; (с) СГКС, III, 1896-1897 и IV
1898-1899.
209 СГКС, 1898-9, стр. 334; 1900, стр. 286; 1901, стр. 326; 1902, стр. 325-326; 1903, стр.
349-350.
210 АС М НП (Т) 1906 46 37. М НП -Државни савет, 28. април 1905.
211 АС М НП (Т) 1906 45 6. Бр. 6405 из 1906.
212 ИККС, Извештај о раду и стању индустрије у 1911. години (Београд, 1912), стр. 23.
213 ИАБ. Пословне књиге Косте Илића 8с Синови а.д. 1910-1914, фо. 19 (Књига
отворена 18/31 августа 1911).

317
 У грани у целини, раст продаје на цивилном домаћем тржишту
био је брз, барем од средине деведесетих година 19. века, мада са
ниске стартне основе, као што је приказано у табели 9.4.
Четвороструки раст продаје штофа од касних деведесетих
година 19. века до 1911. године указује да је цивилно домаће тр-
жиште било главна основа за раст производње. Као и у Бугарској,
производња вуне у Србији била је најефикаснија у производњи
грубог шајака. Али, за разлику од бугарских фабрика вуне, оне у
Србији нису имале домаћу производњу коју би замениле, већ само
увоз који је долазио с царином од 8%. У осамдесетим годинама
19. века, практично сав штоф на српском тржишту долазио је из
индустријализоване Европе, осим шајака који се увозио из Бугарс-
ке. Чак и у то време Минх је покушавао да део своје производње
прода цивилним потрошачима. У 1895. години, он је тврдио да
„наша фабрика задовољава све домаће потребе ниже класе у сукну
и шајаку“.214 Међутим, цивилна домаћа тражња за грубим сук-
ном опашће за више од милион динара, од чега ће у 1900. години
на увоз одлазити 210.000 динара. Далеко шири простор за потен-
цијалну супституцију увоза био је у сукну и лаганом модерном ву-
неном штофу, од чега је увоз био вредан 1,6 милиона.215

Табела 9.4. Продаја српске индусшрије вуне на домаћем

цивилном тржишту 1896-1911. Године (хиљада динара)

Година Укупно Гајтан Штоф

1896 720
око 700-800 ^
1897 980 231 | око 7-8000
1898 1.580 651 Ј
1899-1903 1.400 500 око 900
1911 3.350 500 2.850
Напомена: Ако је процена војне тражње у 1891. години (горе наведених
250.000 метара) приближно тачна, те године уопште не би било произ-
водње вуненог штофа за цивилну употребу.

Дакле, било какво значајније ширење домаће продаје захте-

вало је од произвођача да се такмиче на тржишту финијег штофа.
214 АС М НП (Т) 1906 41 7. Браћа М инх-М Н П , 20. јуни 1895, бр. 3624.
215 Статистика споњашне трЈовине кр. Србије за 19001, увозне листе бр. 78 и 79
(грубо сукно) и 84, 85 (ф ино сукно).

318
Од раних деведесетих година 19. века Минх је настојао да продаје
штоф изванредног квалитета.216 Али, на овом делу тржишта, кон-
куренција чешких фабрика вуне била је јака. Сам Београд - далеко
најзначајније унутрашње тржиште - само железнички мост делио
је од аустроугарске територије. Културолошки, ова близина значи-
ла је да су српска престоница и њени богатији потрошачи били још
мање изоловани него они у Софији. У осамдесетим годинама 19.
века за жене из Београда говорило се да су приљежне следбенице
париске и бечке моде.217„Готово да нема буржоаске породице“, пи-
сао је француски конзул, „која не зна за каталоге наших великих
продавница и која их не користи. ’Аи Рпп1ешрб’, посебно је цењена
код значајне београдске клијентеле“. Поред тога, високе марже на
робу продату у београдским продавницама подстицале су људе да
купују у иностранству „гдегод је могуће“. А то је значило само пре-
лазак савског моста према Земуну, где је роба уживала царинске
привилегије пограничне зоне.218
С обзиром на конкурентске притиске на отменијем сегменту
тржишта, српски произвођачи не би ни покушали да се такмиче на
њему да је тржиште сукна било онолико велико колико су очеки-
вали. Да би се успело на тржишту скупље робе, била је неопходна
енергична промоција продаје. Стога је Минх открио да је неопходно
имати складиште у Београду за производе из параћинске фабрике
и створити тесне везе са кројачима. Он је 1889. године предложио
организовање кројачке задруге у Београду коју би он субвенциони-
сао под условом да ради само са параћинским штофом.219 Предлог
је био добро примљен и могао је бити прихваћен јер је 1895. године
Минхово предузеће поседовало „фабрику за кројење мушке одеће“
поред свог београдског складишта.220 Да би усмерио свој напад на
горњи сегмент тржишта, посебно камгарна, он је поставио своју
предионицу чешљане пређе, постројење које у централној Евро-
пи тада сматрано за напредну технологију.221 Ипак, његов покушај
производње камгарна није био успешан. Достигавши врхунац 1900.
године са 12.447 метара вредних 99.576 динара или 5,8% обрта, про-
изводња камгарна опала је на 588 метара у 1901. години.222
216 АС М НП (Т) 1906 41 7. Бр. 3624.
217 Р. Шапсош, Саг1е$ соттета1е$, пг. 4. Коуаите Ле 5 егВге (Париз, 1885), стр. 31-32.
218 Кепе МШе(, Та 5егНе есопотг^ие е1 сот т егаак (Париз, 1889), стр. 181-182.
219 М ихаило М. Ж иванчевић, Наше занатство и Занатлијски покрет (Београд,
1938), стр. 48.
220 Костић, Писма с пута, стр. 49.
221 Љг'4., стр. 47.
222 СГКС, 1900, стр. 286; 1901, стр. 326.

319
 Суочивши се са опадањем војне тражње, засићеним тржиштем
грубог сукна и разарајућом увозном конкуренцијом на домаћем тр-
жишту финог штофа, грана је имала само једну могућност: да ими-
тира Бугаре и пробије се на извозно тржиште шајака и гајтана. Као
што смо видели, Минх је уложио огромне напоре да би повећао своју
продају у иностранству, али ти напори очито су били нерентабилни
и недовољни да би се његова фабрика упослила близу пуног капаци-
тета. Новија предузећа такође су желела да се развијају преко извоз-
не продаје - у 1904. години једна лесковачка фабрика надала се да ће
повећати своју продају у Босни, Македонији, а касније у Анадолији,223
док је 1909. године Михел у Београду тврдио да је „прокрчио пут
нашој роби на Оријенту“.224 Али, мало је произашло из тога: након
уништења параћинске фабрике, можемо закључити на основу табеле
9.2. индустрија је мало учинила да задржи то извозно тржиште.
То је вероватно било због тога што је лакше било зарађивати
код куће, када су се у 1904. години изменили услови са заштитном
царином којом је упетостручена царина на текстил до 40%. 225 Није
било тренутне реакције. Након што је изгорела параћинска фабри-
ка, мањи конкуренти нису успели да преузму њен тржишни удео
па је продаја српског фабричког штофа током четири године оста-
ла слаба упркос повољним тржишним условима (видети претходну
табелу 9.2). Била су потребна крупна улагања за осавремењивање
и побољшање опреме. Немоћно да се бори против увоза, Михело-
во предузеће је 1906. године предложило да прошири свој капи-
тал, радну снагу и машине тако да почне да „производи оно што
је доскора производио господин Минх“. Предузеће је признало да
нити оно, нити лесковачка фабрика, не могу да истисну увоз финог
штофа јер је његова производња захтевала стручнију радну снагу
и боље машине.226 Од 1906. године, проширивши своје капацитете,
ове две фабрике биле су у позицији да покушају. Обе су одлучиле
да изграде предионице чешљане пређе.227 Достигавши обим посла
који је раније имала само параћинска фабрика, индустрија је ужи-
вала у неколико успешних година. Чак и тада, 1911. године, при-
знато је да је и даље неконкурентна (чак и иза царинских зидова)
у „сегменту високог квалитета“ и да своје постојање дугује својим
предностима у изради обичног штофа.228

223 АС М НП (Т) 1906 46 37. Бр. 5384 из 1904.

224 АС М НП (Т) 190645 6. Бр. 6405 из 1906.
225 Т атре, „Р тапаа1 51гис1иге“, стр. 220-221.
226 АС М НП (Т) 1906 45 6. Бр. 6405 12 (???) 1906.
227 1Ш., М НП (Т) 1906 46 37. И лић-М Н П , 8. септембар 1904, Бр. 5384.
228 Та ЗегМе а ГЕхрозШоп итуегзеПе Де 1911 а Тигт (Београд, 1911), стр. 254.

320
 Царинска зашшиша и ироизводња иамука

Период 1878-1912. године такође је сведочио о развоју ма-

шинског предења памука. Далеко пре 1878. године увозни памук
са Балканског полуострва био је истиснуо локално произведене
памучне производе због високих трошкова ручног предења, а па-
мучне тканине чиниле су велики део укупног увоза свих балкан-
ских држава. Међутим, повећао се и увоз пређе јер, како је опала
цена памучне пређе, она се све више користила за потке и замењи-
вала пређу произведену по кућама, посебно ланено платно у ткању
платна у домаћој производњи; тиме је одстрањено мучно узгајање,
намакање, обијање и предење лана и конопље, чиме су сељаци за-
довољавали своје потребе за тканином која није била од вуне.229
„Сељаци у Србији“, објављено је 1892. године, „представљени су
као непотрошачки елемент, док по мом мишљењу они чине главне
потрошаче британске памучне пређе коју жене троше зими ткајући
од ње штоф“.230 Исти случај био је Бугарској где су памучно влакно
најчешће куповали људи са села који су „од њега ткали разноврсне
штофове".231 Балканско рурално тржиште тражило је јефтину, гру-
бу памучну пређу код које би машине, уколико би за њима радила
јефтина балканска радна снага, могле потенцијално поткопати за-
падноевропске гране са високим надницама.
Раст механизованог ткања памука у балканским државама за-
висио је, међутим, од високих царина и концесија за снабдевање
војске. Британски прелци памука основали су неколико предузећа
да би олакшали извоз своје пређе. Код грубог штофа, машинско
ткање тешко да је било конкурентно у односу на ручно, па се уг-
лавном ткало од фине увозне пређе за градско и војно тржиште.
Дакле, везе између предења памука и ткачких предузећа биле су
слабе, упркос жеље власти да подстакну истовремени развој ове
две индустријске гране. Један српски трговац, који је 1906. године
тражио концесију за ткање памука, објашњавајући рекао је следеће:
„Нестручна лица мисле да је неопходно прво подићи предионицу,
а потом ткаоницу. То је сасвим погрешно гледиште“. Приметивши
колико је памучна индустрија у западној Европи још увек зави-
сна од енглеске пређе, додао је: ,Нак и када би било предионица
у земљи, оне и даље не би задовољавале нашу потребу јер би оне
само преле грубу пређу до бр. 24, а нама је потребна финија пређа
229 Савић, Индустрија, I, стр. 281.
230 РКО РО 105 96. Конзуларни бр. 6 од 10. септембра 1892.
231 КСАИСР, бр. 176, Ви1§апе: Воиг^аб. М ои уетеп ! с!и рог! с!е Воигдаб еп 1893, стр. 6.

321
од бр. 36 навише“.232 Савет, који је био вредан пажње, занемарен
је јер извештај из 1910. године каже да су додељене концесије за
предење како српске ткачнице не би морале да увозе своје сирови-
не.233 То је вероватно било због тога да би се умирила држава зато
што се Илићево предузеће (које је тада доминирало граном) у 1910.
години бавило и предњем и ткањем, а она није преузела ништа да
уведе одговарајући капацитет за предење.234
У Бугарској и Србији ткање и предење памука биле су нове гра-
не које су првенствено уведене споља. Највећа фабрика у Бугарској
(у време отварања) био је погон за предење памука који су 1897. го-
дине изградили манчестерски кругови, основан као МаИопа1 СоИоп
8ртпт$ Сотрапу ојВи1%апа 1Д(1 (Национална компанија Бугарске за
предење памука, д. о. о.) са уписаним капиталом од 60.000 фунти.235
Првобитно, покретачи су разматрали изградњу свог постројења на
дунавској луци Русе,236 али су се касније одлучили за морску луку
Варна. У разматрањима о месту преовладала је могућност лаког
увоза америчког памука и набавке прекоморских залиха угља. Ва-
рна није имала никакву протоиндустријску традицију. Компанијско
постројење „Принц Борис“ било је опремљено са 8.000 вретена и
простором за још већу количину.237 Фабрика је изграђена „по плану
који је допуштао постепено дограђивање“238 и повећан је број вре-
тена на 11.400 у 1902. години и 15.000 у 1913. години.239 Предузеће
се у првим годинама суочавало с „дечјим болестима“ и остварило
је добитак тек 1901/02. године, када је први пут успело да исплати
дивиденду од 5%.240 Али, од 1905. године ишло му је довољно добро
да три пута исплати 10%.241 Повољније околности нису биле праће-
не повећањем производње: 1901. године производња је износила
2,5 милиона тежинских фунти, а 1905. 2,36 милиона тежинских
фунти, а 1910. године 2,5 милиона тежинских фунти.242
Није било озбиљних иностраних предлога за предење памука у
Србији, вероватно због тога што није постојала морска лука па се
232 АС М НП (Т) 1907 XXXVIII 12. Бр. 6356 од 24. октобра 1906.
233 ИККС, Извештај ораду и стању индустријеу 1910 Години (Београд, 1911), стр. 11.
234 АС М НП (Т) 1914. Бр. 4876 неувезани листови од 27. марта 1914.
235 РКО РО 368 (1909) 278. Раггаг-Сгеу, 8. март 1909.
236 Р К 0 Р 0 78 4953.
237 СВС Бугарска 1898, стр. 54; В01ЈСА , 1900 бд. 1 Варна 1900, А II 5, стр. 17.
238 СВС Бугарска 1906, стр. 5.
239 В01ЈСА, 1902 бд. 1 (1) Софија 1902, А II 1, стр. 20; СВС Бугарска 1913, стр. 6.
240 РКО РО 78 5298. Вгорћу-ЕШо1, 26. јун 1903.
241 ВАЕ Досије 2807 X. Бр. 2161, ф. 27.
242 ВОССА, 1901 бд. 1 Софија 1901, А II 1, стр. 17; 1905 бд. 1 (1) Варна, А II 4, стр. 5;
СВС Бугарска 1910, стр. 14.

322
ова грана касно појавила, без обзира на снажну домаћу тражњу за
пређом. У 1903. години, градска штедионица из Ниша помогла је
једном од својих директора, Кости Кацики, да отвори мали погон
за прераду памука са 50 или 60 радника. Чињеница да је овај погон
преко пута главне железничке станице, на великом раскршћу, ука-
зује на то да је предузеће имало одличну локацију.243 У 1910. годи-
ни штедионица је уложила 610.000 динара за 80% акција244 и увез-
ла „савремене и напредне машине америчког система, набављене
у Енглеској“,245 да би по квалитету достигла Кромптонову пређу,
а истовремено је продавала јефтиније. То указује да су вретена са
колутом замењена вретенима с папучицом; монтирано је 3.200
вретена,246 а како је постројење добро пословало, њихов број је по-
већан на 6.000 до 1914. године. Попут Варне, нишки погон усредс-
редио се на осредње грубо платно од 8 до 24. Производило се око
500.000 тежинских фунти пређе годишње.247 Производња је, нарав-
но, најчешће одлазила ручним разбојима у селима.248
У Бугарској је основан већи број малих радионичарских памуч-
них ткачница које су углавном производиле „домаће платно“ за локал-
ну потрошњу,249 и неколико већих, попут Калчеве фабрике пешкира и
платна у Пловдиву,250 али до значајнијег развоја дошло је у околини
Варне. Мало предузеће основано је у селу Девна 1903. године. Ужи-
вајући потпуну заштиту, оно је било толико успешно да су власници
подигли другу, већу фабрику 1906. године и обе су врло рентабилно
пословале. Предузеће из Девне није имало везе са предионицом у
Варни, а локални предузетник који га је основао повезао се са конку-
рентским манчестерским предузећем, извозником памука (вероватно
Кромптоновима). Оно је сву своју пређу доносило из Енглеске.251
Веће предузеће за ткање памука са 800 машинских разбоја,252
основао је у Јамболу конзорцијум који је поседовао и ткачницу
243 Севделин Андрејевић, Економски развој Ниша од 1830 до 1946 Године (Ниш,
1970), стр. 53.
244 ћаш ре, „Ртапаа15(гис1иге“, стр. 307, 311.
245 ОМћаш ћоса1 51исће5 Пћгагу, Сгошр1оп документи. Некаталогизирана серија
кутија 3, „М1бсе11апеоиб ћешб“ - оглас Нишке акционарске ш тедионице.
246 ИККС, Извештај... у 1911, стр. 23.
247 Гргашевић, Индустрија Србије, стр. 214.
248 Андрејевић, Економски развој Ниша, стр. 58; СВС Солун 1892, стр. 214.
249 КСАИСР, 1904 јануар-јун, Бр. 339. Сош ш егсе е! пау1§аћоп 4е Коиз1сћоик еп 1902,
стр. 15.
250 Изложение: Пловдив 1906-1907, стр. 36.
251 ВОГЈСА, 1905 6д. 1 (1) Варна 1905 А II 4, стр. 6; 1906 6д. 1 Варна 1906, стр. 3; 1907
бд. 1 Варна 1907 А I I 4, стр. 3-4.
252 РКО РО 368 942. Извештај за 1912-1913 о трговини Бугарске, стр. 6.

323
у Варни. Концесију је добио 1907. године, али сумњивим средстви-
ма с намером да се прикрије заједничко власништво са предиони-
цом. Потреба за прикривањем јавила се јер су обе фабрике захте-
вале регионална монополска права. Стога се тврдило да предузеће
нема никакав интерес да користи концесију осим да спречи било
ког другог да се такмичи у тој области.253 До 1909. године фабрика
још увек није била подигнута, а компанија је „сматрала да је муд-
рије одложити подизање погона док се не смире (политичке) ства-
ри“.254 Тек 1911. године подигнута је фабрика,255 а са производњом
није почела до 1913. године.
У Србији је неколико механизованих предузећа за ткање паму-
ка основало домаће групе, али ниједно не би добро напредовало да
није било заштите. Слаба је веза између старе домаће ткачнице у
Ужицу и оснивања највеће фабрике за ткање памука у том граду.
Ужичка индустрија ткања памука остварила је комерцијални успех
на мањој изложби 1897. године, на догађају за који се тврдило да
је подстакао оснивање фабрике за ткање памука.256 Ова фабрика
изникла је из старог постројења за вуну Стојана Поповића које је
1890. године претворено у школу за ткање памука. „Школа“ је узи-
мала локалне и сеоске девојке, плаћала им тричавих 0,20 до 0,60 ди-
нара дневно, и оправдавала своју тврдњу да је школа нудећи (али
не пружајући) два часа наставе седмично. Издржавала се локално
као извор тканине за ужичке трговце који су били одсечени од бо-
санских добављача, али школа није била одговарајућа замена - није
могла да привуче довољан број ученица и радила је с губитком.
Затворена је 1900. године, али три године раније градски тек-
стилни кругови одлучили су да подигну фабрику повезану на хи-
дроелектрични генератор у којој би се запошљавале бивше учени-
це ткачке школе. Предузеће је покренуто издавањем акција мале
номиналне вредности да би привукло што више улагача. Емисија
акција је претрпела неуспех, али меки државни зајам омогућио је
да се фабрика отвори, скромно, са 14 разбоја. У почетку, њена про-
изводња била је сувише груба да би се успешно продавала, али до
маја 1901. године радило је 90 девојака, бивших „ученица", чије ис-
куство је охрабрило руководство да изађе на тржиште са тканина-
ма бољег квалитета. Уз државну помоћ, предузеће је опстајало, али
добитак је био слаб све док није подигнута царина 1904. године
253 РКО РО 368 394. Белешка у 40161/10 (политичка).
254 РКО РО 368 278. Раггаг-Сгеу, 8. март 1909.
255 РКО РО 368 518. Бр. 49593 из 1911; 6р. 38279 од 30. септембра 1911.
256 Гргашевић, Индустрија Србије, стр. 209.

324
 - тиме је, као реномирани заштићени произвођач, тешко могло да
пропадне. 257 У 1906. години, промет је порастао за 47% у односу на
1905. годину, јер је на дуже затворена ткачница Кромптонових у
Београду (видети испод, стр. 277), што је олакшало и даље преснаб-
девено тржиште.258 Од тада је главни проблем предузећа био њего-
ва потпуна неспособност да задовољи своју клијентелу. Оно једва
да је могло да испуни локалне поруџбине у Ужицу, а није имало
никакво складиште у Београду преко којег би опслуживало наци-
онално тржиште.259 Да би ово исправили, акционари су одлучили
да га значајно прошире260јер је предузеће постало рентабилно зах-
ваљујући царини и 1909. године је платило 12% дивиденде на прву
емисију својих акција.261 До 1911. године имало је 130 машинских
разбоја, али је и даље плаћало 12%.262
Још једна ткачница, заједно са бојаџиницом и штампаријом,
изграђена је као заједничко улагање у Нишу 1908. године на ини-
цијативу Мите Ристића, локалног трговца текстилом који ју је
замислио првенствено као замену за увоз. Фабрика је требало да
производи мараме и шалове и рад је почела са скромном опре-
мом.263 Слично ужичкој фабрици, напредовала је под заштитом и
проширила се на 150 машинских разбоја до 1911. године.264 Конач-
но, постројење за ткање памука са 200 машинских разбоја подигло
је 1911. године у Лесковцу предузеће Косте Илића као производну
подружницу свог предузећа у Београду.265
Инострани интерес за ткање памука у Србији подстицала је
привлачност војних уговора који су се нудили по 10% изнад тржиш-
не цене.266 То је охрабрило два Берлинца, Алберта Боаза и Вилија
Есера, да отворе машинску ткачницу у Београду крајем 1896. годи-
не, у партнерству са Алексом Обрадовићем, београдским трговцем
који је био успео да обезбеди концесију 1895. године. Предузеће је
257 Стеван Игњић, Ужице и околина 1862-1914 (Титово Ужице, 1967), стр. 103-114;
Гргашевић, Индустрија Србије, стр. 209-210.
258 ВОИСА, 1905 бд. 5 Београд 1906, А XIX 3, стр. 26.
259 АС М НП (Т) 1907 38 1. Извештај ... I Повл. Ужичка акц. ткачка радионица,
18. фебруар 1907.
260 1 Ш .

261 К. К. Оз^егг. Н а п б еБ т и б еи т , 8егНеп. ШгНсћајШсће Уегћаћтвзе, 1909 (Беч, 1910),

стр. 23.
262 Игњић, Ужице, стр. 112.
263 Никола Вучо, Развој индустрије у Србији у XIX веку (Београд, 1981), стр. 241;
Андрејевић, Економски развој Ниша, стр. 54-55; Гргашевић, Индустрија Србије,
стр. 214-215.
264 ИККС, Извештај, 1911, стр. 23.
265 ЊШ„ стр. 23; Производне снаге, стр. 479.
266 РЕО РО 105 129. Бр. 10 ком. од 4. августа 1898.

325
добило значајне поруџбине за памучно и ланено платно од ми-
нистарства војног, али берлински партнери су прогласили стечај над
њим у мају 1899. године и фабрика је продата. Немци су били разо-
чарани огромним губицима узрокованим нестручношћу руковод-
ства који су довели до тога да је фабрика производила нерентабил-
но малу количину тканине лошег квалитета.267 Уследио је замршени
судски поступак између немачких и српских партнера.268
За унапређење ткања памука у Србији били су заинтересо-
вани А. & А. Сготр1оп & Со Ичф прелци памука из Олдхема. По-
слови Кромптонових у Београду датирају из 1860. године. Њихов
извоз преко трговаца Р. 51егпћег§ & Со, које су преузели 1895. го-
дине, учинила је Кромптон познатим широм југоисточне Европе269
Кромптонови су желели да повећају своју продају пређе у Србији
ткајући је у тканину по уговорима с војском. Неуобичајено за стра-
но улагање, планирали су да користе посредну технологију, да мо-
билишу домаћу радну снагу сеоских домаћинстава. Опазивши да
су сељачки разбоји „огромни, незграпни и тешки“, израчунали су
да би се подуговарање сељака за ткање могло искористити уко-
лико би се продуктивност подигла.270 Мали разбој чија се основа
покретала педалом, осмишљен за балканске потребе, патентирали
су Џорџ Хатерсли и синови Килија. Кромптон је прибавио конце-
сију да снабдева сеоска домаћинства тим разбојима под једностав-
ним условима.271 Основали су централну радионицу са 50 разбоја у
којем би подуговарачи добијали бесплатну обуку.272 За нове разбоје
се тврдило да много повећавају продуктивност и та идеја је била
привлачна српским властима које су је прихватиле као своју.273
У мају 1895. године београдски трговац, Божидар Живковић,
добио је концесију за ткање платна од лана и кудеље. Живковић је
вероватно био само параван за Кромптонове. Концесија је од њега
захтевала да изгради технички савремену фабрику која ће запо-
шљавати најмање 25 радника,274 али то је било допуњено захтевом
267 АС М НП (Т) 1900 XI 42. МШеБЕзег, 2. август 1898, испод корица бр. 3887 из 1899;
Мин. Војно, економско одељењ е-М НП , 23. фебруар 1900, бр. 971; Ж ивковић-
М НП, 31. март 1900, бр. 1639, фо. 2.
268 РКО РО 105 130. Сготр1оп - Рогефп 0(Ћсе, 3. новембар 1899; АС МНП (Т) 1900 XI
42. М НП-М ин. Војно, 21. децембар 1899; М НП -М Стојановић, 10. јануар 1900.
269 Е1$1е ВаИагф А Сћготск о/Сготр1оп (Кромптон, 1967), стр. 101,104.
270 СВС Србија 1892, стр. 23-24.
271 ЛРО П ородица Кромптон и з Хај Кромптона. (О БСр) Раћ 730, С готр1оп - Сћее1-
ћ а т , 16. децембар 1895.
272 Вучо, Развој Индустрије, стр. 219-220.
273 „Нећип§ Дег ТехШтДизШ е т 5егћ1еп“, НапАектизеит, IX (1), 1894, стр. 172.
274 АС М НП (Т) 1907 38 32. Концесија од 31. маја 1895.

326
да ткаље за ручним разбојем постану подуговарачи.275 Кромптоно-
ви су уложили средства за Живковића да отвори погон за ручно
ткање у Улици кнеза Милоша у Београду.276 У 1896. години покре-
нули су Р1г$1 Коуа1 ЗегВгап РпуИе$е<1 \УеаУ п$ Со РсА (Прва краљев-
1

ска српска привилегована ткачница, д. о. о.) да би преузели Живко-

вићеву концесију и погон, а Живковић је постао њихов млађи
партнер и руководилац у Београду.277 Живковић је обезбедио уго-
воре са државом који су му доносили леп приход. Али од маја 1897.
године, Кромптонови су морали да покривају његове дутове јер су
почетни трошкови премашивали његов буџет.278 У то време, преду-
зеће је имало шест радионица,279 али 1899. године постојало је свега
три, у Београду, Ћуприји и Лесковцу, у којима је било запослено 85
људи.280 У те радионице увели су измењене ручне разбоје надајући
се да ће они постати језгро значајне домаће ткачке индустрије.281
Али, упали су у проблеме у испуњавању војних поруџбина. Пре-
дузеће је, сада названо „Сготр1оп & 21укоу1с“,282 1899. године поку-
шало да пријави 100 домаћинстава, што је био минималан број да
би се српски министар војни уверио да ће пројекат бити поуздан
извор снабдевања. Нису успели.283 Кромптонови су, стога, одлу-
чили да уместо тога оснују машинску ткачницу па су купили нову
парцелу на којој би градили. Али, када се на тржишту некретнина
појавила Боасова и Есерова фабрика, зграбили су је за 14.500 фун-
ти стерлинга, затворили фабрику у Улици Кнеза Милоша и пресе-
лили своје пословање у њу, неопрезно заборавивши да чекају зва-
нично одобрење. Одмах су се пријавили за војне поруџбине јер је
фабрика била „постављена искључиво за војне потребе“.284
Као и друга страна предузећа, убрзо су открили да балканско
чиновништво може бити и корумпирано и ксенофобично. Купо-
вина Боазове и Есерове фабрике била је велика грешка. Не само
што је снабдевала војску лошом тканином и у количинама мањим
од уговорених, већ је покушала да фактурише пошиљку увезеног
275 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Ж ивковић-М НП , 4. децем бар 1895, бр. 6644.
276 АС М НП (Т) 1900 X I 42. С отрап у-М Н П , 27. јули 1899, 3887.
277 Лондон. Регистар уташених предузећа. Бр. 15630 из 1896, ПРО фах 48413, уговор
између Живковића и Кромптонових датиран на 8. јун 1896.
278 БКО. ООСр Гаћ 737, М. СћееТћат-Јозћиа Сготр1оп, 17. мај 1897.
279 Вучо, Развој Индустрије, стр. 221.
280 АС М НП (Т) 1900 X I 42. Ж ивковић-М НП , 31. март 1900, бр. 1639, фо. 1.
281 АС М НП (Т) 1900 X I 42. Бр. 1639 из 1900.
282 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Бр. 6644 из 1895.
283 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Вучковић-Мин. Војно, 30. децем бар 1899.
284 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Ж ивковић-М НП , 31. март 1900; М ихел-Есер, 2. август
1899.

327
шаторског платна као домаћу производњу.285 Министар војни прет-
варао се да верује да су нови власници наследници напуштеног пре-
тходног предузећа, заузимајући непријатељски став према њима286
налазећи неубедљиве изговоре зашто са њима није закључио војне
уговоре. Сва је прилика да Кромптонови нису хтели да подмите где
треба, што британске компаније иначе нису практиковале. Пре-
дузеће је потом покушало да добије поруџбине за подуговор, али
преговори су поново застали и министарство их је затим отпусти-
ло. Живковић „као особа плахе нарави... несмотрено је преговарао
с министарством војним и са толико жара да су пале тешке речи“.287
Недобијање војних поруџбина затворило је фабрику од јула 1901. го-
дине до почетка 1903. године.288 Спор никада није рашчишћен. Иако
су Кромптонови наставили да ткају у Београду до 1906. године са 250
разбоја, и даље су се сукобљавали са министарством војним, изгу-
бивши поновно поруџбине 1905. године. У 1904. и 1905. години пре-
дузеће се мучило са „бескрајним радничким штрајковима", који су
фабрику зауставили на дуже време.289 Успели су поново да је отворе,
али 1906. године повластице су укинуте, и плашећи се да ће поново
направити губитке, Кромптонови су затворили фабрику.290 Касније
су је продали Ш§ап8сће ТехШ МсћнМе АС (Угарска индустрија тек-
стила АД),291 предузећу из Сегедина које се бавило предењем кудеље,
а 1910. године фабрика је поновно продата текстилној групи Владе
Илића која се брзо ширила и која је фабрику проширила и 1913. го-
дине поставила Нортропове разбоје.292

Тржишше шексшила: зашшиша и лична иошрошња

У овој тачки можемо извући одређене закључке о тржишном ок-

ружењу с којим се суочавала бугарска текстилна индустрија. Вунар-
ска индустрија, кључни сектор у Бугарској и Србији, била је ефикас-
на и међународно конкурентна у изради производа од грубе вуне и
285 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Бр. 971 из 1900.
286 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Бр. 1639 из 1900, ф. 1 во.
287 ПРО. ФО 105 129. Бр. 18 ком. 24. новембар 1899; ФО 105 130. Сготр1оп-РО, 2.
новембар 1899.
288 АС М НП (Т) 1907 38 32. Бр. 6009 из 1903.
289 В01ЈСА, 1904 бд. 2 (2) Београд А XVIII 5, стр. 18; 1906, бд. 5 Београд 1906 А XIX
3, стр. 25.
290 АС М НП (Т) 1907 38 32. Бр. 6719 из 1906.
291 Никола Вучо, „Развој индустрије у Београду до 1914 године“, у: Историја
БеоГрада, II (Београд, 1974), стр. 461.
292 Гргашевић, Индустрија Србије, стр. 197.

328
 гајтана, то јест, управо оних активности у којима су некадашње про-
тоиндустријске мануфактуре Бугарске биле изврсне. Главни правац
ширења ове гране био је, дакле, замена ранијег облика производње.
Она није могла да замени увоз из западне и источне Европе за горњи
сегмент тржишта јер је чак и са заштитом била неконкурентна. Мо-
гуће је да је заштита пре успорила него убрзала развој гране пре-
усмеравајући ресурсе у области са озбиљним компаративним не-
достацима. На слободнијем тржишту произвођачи не би изгубили
интерес за извозним поруџбинама који су раније испољавали.
Али, с обзиром на тржишно окружење с којим су се суочавали,
да ли се могло очекивати да произвођачи наставе са ширењем за-
снованим на извозу на тржиште грубог сукна? Искуство параћин-
ске фабрике не указује да је та могућност, иако је продаја добро
ишла, била посебно рентабилна. Била је нерентабилна јер је жеља
предузећа за извозом проистицала из домаће тржишне базе која је
била неефикасна да би погон радио близу пуног капацитета. То нас
доводи до основног проблема у вези с којим је произвођач могао
мало да учини. Баш као што су нове гране индустрије вуне преу-
зеле тржиште од својих немеханизованих претходника, оне су се
у своје време развиле из кућне производње суштински истих про-
извода које је већина балканских породица производила за личну
потрошњу. Они су те производе намењивали првенствено потро-
шачима на градском тржишту који их нису сами производили. Не-
воље старих грана вунарске индустрије након 1878. године дели-
мично су биле узроковане смањивањем градског тржишта.
Последично, произвођач грубог вуненог сукна могао је бити
ефикасан у смислу међународних трошкова производње, али се
суочавао са најнеухватљивијим конкурентима, сељацима који су
производили за сопствене потребе. Натурални произвођачи би
куповали готове производе уколико би тако уштедели. Ширење
индустрије гајтана било је могуће повлачењем натуралног сектора
из производње овог производа, а предење памука се задржало зах-
ваљујући спремности натуралних произвођача да замене јефтину,
јаку фабричку памучну пређу за кудељу и ланену пређу која се до-
бијала мучним мануелним методама. Али, натуралном произвођа-
чу вунене тканине било је теже да направи заокрет. У 1903. години,
према нашим проценама, становништво Бугарске потрошило је
еквивалентну тежину од 2,2 метра шајака по глави становника. Од
ове количине, натурални сектор чинио је 73%.293 Љтово исти случај
био је свуда на Балкану.
293 Ра1а1ге1, ,М^оо11еп Тпскшпез" стр. 353.

329
 Производња текстила за личну потрошњу била је веома напор-
на. Према Попову, уочи Првог светског рата, у бугарским сеоским
домаћинствима на израду текстилних производа за личну употребу
у просеку се трошило 200 радних дана жена.294 Да је ова делатност
опадала, крупна индустрија би себи обезбедила брз раст тржишта.
Међутим, барем што се тиче производа од вуне, то се није догодило.
У 1883. години, у Источној Румелији, вантржишна потрошња про-
извода од вуне по глави становника износила је 1,51 метар. У Бугар-
ској, 1903. године била је порасла, барем на 1,61. У Србији, трендови
су били повољнији за крупне произвођаче јер је натурална произ-
водња заиста опадала са 2.243 грама по глави становника у 1867. го-
дини на 2.183 у 1883. години и 1.162 у 1903. години (одговарајућа
бројка у Бугарској 1903. године износила је 1.628 грама).295
Битна одредница количине вунене тканине коју би домаћин-
ство обезбеђивало за себе била је количина вуне којом је распола-
гало. Тамо где је земљорадња истиснула овчарство, као у плодном,
али густо насељеном северу Србије, до раста је дошло на тржишту
грубе тканине, али не обавезно фабричког грубог штофа јер је
главни добављач на овом тржишту била домаћа индустрија вуне
из пиротског краја. У Србији у целини, број оваца по глави станов-
ника смањила се са 1,61 на 1,31, али је у Бугарској била изванредно
стабилна опавши са 2,1 на 2,0.296 Те овце биле су прилично равно-
мерно распоређене међу балканским сељацима и више се нису др-
жале, као што је то било пре 1878. године, у великим стадима и у
комерцијалне сврхе. Оне су, у суштини, балканског пољопривред-
ника снабдевале животним потрепштинама: млеком, месом, кожом
и ђубривом, као и вуном, а способност породице да очува стабилан
ниво самосталног снабдевања потрепштинама чврсто их је држала
ван тржишта производа од вуне. Можемо такође претпоставити да
је заштита, подигавши цену вунених производа у односу на утр-
живе усеве пољопривредника, повећала подстицај сељачких поро-
дица да остану самодовољне у вуненим тканинама.
Дакле, једина област на тржишту производа од вуне, на којима
је балканска фабрика била конкурентна, јесте тражња сиромаш-
нијих и конзервативнијих житеља градова и малог дела сеоског тр-
жишта. То је значило да је значајно већи део тржишта производа
од вуне - и његов најдинамичнији део - био за оне врсте произво-
да који се нису могли једноставно произвести за личну потрошњу,
а једнако их ефикасно нису могле произвести ни фабрике.
294 Попов, Стопанска Бглгарил, стр. 301.
295 Ра1а1ге{, „\Уоо11еп М ш Ш е«", стр. 339.
296 Попов, Стопанска Бт>лгарип, стр. 246.

330
 Због комплементарности између комерцијалне производње
грубе памучне пређе и ткања у натуралном сектору, чинило се да
предење нуди потенцијал за ширење који више обећава. Тај потен-
цијал био је повећан капацитетом предења памука да се немехани-
зовано ткање памука учини конкурентнијим на тржишту. Највише
користи од овог развоја на Балкану, међутим, имала је грчка Маке-
донија где се ова индустрија са протоиндустријским пореклом раз-
вила релативно рано. Ова индустријска грана је касно дошла до Бу-
гарске (а још касније до Србије), па је тешко оценити степен у којем
су фабрике у овим земљама зависиле од заштите. Али, макар што
се тиче тржишта производа, њихово окружење било је повољно.
Остале балканске области текстилне производње биле су, међутим,
мање или више зависне од заштите. То је најочитије било код фи-
нијих вунених штофова, али исто тако, успех индустрије памучног
ткања у последњих неколико високозаштићених година пре бал-
канских ратова указује да су оне снажно зависиле од заштите. Ана-
лиза тржишта производа даје само половину објашњења учинака,
иако иде далеко у објашњавању зашто је текстилна индустрија по-
казивала тенденцију ка преоријентацији од врлина ка слабостима.
Следећи одељак бави се кључним питањима стране понуде.

Нове шехнолошје и балканске фабрике шексшила

Теорије етапног развоја, од којих теорија протоиндустријали-

зације тако издашно позајмљује, задржавају јасан дисконтинуитет
између производње у домаћој радиности и занатским радњама и
њиховог наследника, фабричке индустрије с машинама. Прото-
индустрија је могла да оствари пораст продуктивности само про-
ширивањем поделе рада, али фабричка производња пружила је и
тренутни скок продуктивности рада због механизације и обећање
самоодрживог раста преко сталног осавремењивања технологије.
Управо такав дисконтинуитет био је очит када су на Балкану ос-
нована имигрантска или транснационална предузећа, опремљена
релативно савременим машинама и техником. Постојала су два
разлога зашто су транснационална предузећа бирала савремену
технологију: с једне стране производила се роба која се до тада
увозила, а није се производила локално и били су потребни одго-
варајући технички услови за њену израду; с друге стране уведени
су системи производње који су технички били слични онима при-
мењеним у земљи порекла предузећа, најчешће без обзира на то да

331
ли је таква технологија била усклађена са факторима тржишта и са
производима са којима се суочавала на Балкану.
Међутим, транснационална предузећа имала су само според-
ну улогу у истискивању протоиндустријске производње и дискон-
тинуитет између старог и новог нестаје када проучавамо фабрике
на Балкану које су протоиндустријског порекла. Технологија у тек-
стилним протоиндустријама није била статична. Примењивале су
се све продуктивније технике, које су биле најуочљивије у произ-
водњи гајтана. Сама фабрика гајтана која се, већ према укусу, може
описати као занатска радионица или фабрика, била је технолошки
хибрид јер се у њој на машинама на хидроенергију уплитала руч-
но испредена пређа у малим количинама; једна од њих у Калоферу,
имала је статус фабрике када је основана 1864. године, али није се
разликовала од осталих гајтанџиница.297 Било је много прелазних
особина у фабрикама као што су оне у Сливену које су израсле из
протоиндустријског система. У њима су се примењивали и машин-
ски и ручни производни процеси, а машине на хидроенергију биле
су (барем у почетним годинама) технички застареле; с друге стране,
фабрички разбоји са чунком били су продуктивнији од примитив-
них разбоја који су се користили у домаћој радиности; поред тога,
само део производног процеса обављао се у фабрици, остатак се
обављао преко система подуговарања са домаћинствима. Произво-
ди који су у тим фабрикама израђивани, били су слични онима на-
прављеним у кућној радиности јер су били усмерени на већ позната
тржишта која су домаћи произвођачи опслуживали. Када су се ма-
шински израђени производи разликовали, произвођач би их фал-
сификовао да би више личили на ручни рад. Чак и међу транснаци-
оналним предузећима било је покушаја увођења прелазних система
рада, као што илуструју неуспешни планови Кромптонових и Ми-
хела у Београду на увођењу прелазне технологије ткања у Србију.
Скуп машина које су се користиле у првим фабрикама израс-
лим из протоиндустрија предузетници нису бирали на основу
било каквих прецизних израчунавања оптималности јер су били
изоловани од главних токова европске праксе и имали су само ма-
гловито знање о томе шта је доступно. У поглављу 3 разматрали
смо како је технологија израде гајтана дошла до Бугарске - не са
индустријског Запада, већ из Трансилваније - и како су примитив-
не машине са педалама побољшаване кроз експерименте у самој
Бугарској. Видели смо, опет, како је Жељазков своје машине про-
кријумчарио из једног тако невероватног извора као што је Русија,
297 1Ш„ стр .327.

332
 потом их прекопирао, иако су му биле доступне боље машине у
западној Европи, само да је знао како се на њима ради. Четрдесет
година касније, комуникације се нису значајно поправиле. Калпа-
занов, вероватно најенергичнији бугарски пословни човек свога
доба, никада до 1871. године није видео машину за гребенање - по-
том је направио једну у својој ковачници.298
Дакле, пионирски индустријски предузетник на Балкану су-
очавао се са информативним баријерама које су доводиле до слу-
чајности у технологији коју је усвајао. Узмимо увођење производње
гајтана у Лесковцу, која је до тада била ограничена на бугарске цен-
тре вуне. Машина за плетење није била монопол Бугара и могла се
набавити у Бечу, али лесковачки трговци знали су да је само Бугар-
ска извор технологије коју су желели да усвоје и стога су тамо оти-
шли да је набаве. Није изненађујуће да је Бугарска забранила извоз
чаркова за опшивање гајтана, па су лесковачки произвођачи мора-
ли да их кријумчаре, а то је било врло ризично. Михајло Јанковић
је тврдио да су га, након што је донео половне чаркове из Бугарске,
на граници отели бугарски жандарми, закључали и изнудили му
5.000 динара.299 Приликом увођења предења вуне у Габрову, Кал-
пазанов је набавио оригиналне, али лоше машине из Немачке, али
касније, када се јавила потреба за савременијом опремом, власни-
ци габровских постројења путовали су у Енглеску да купе машине
које су стизале са енглеским монтерима који су имали задатак да
их поставе и да обуче радну снагу.300
Када су произвођачи гајтана у Лесковцу одлучили да преду
своју пређу, имали су мало идеја како да то ураде. Један од влас-
ника гајтанџинице у Вучју искористио је посету белгијског конзу-
ларног агента да га детаљно испита о опреми за предење која му
је потребна, нудећи му да га повеже са белгијским произвођачима
текстилних машина. Агент је ваљано забележио молбу, али је про-
коментарисао да предузећу недостају ресурси и да нема техничких
могућности да спроведе такву инвестицију.301 У 1895. или 1896. го-
дини, суочени с конкуренцијом Минхове параћинске фабрике која
је упадала на њихово тржиште гајтана, два лесковачка произвођа-
ча гајтана, који су ушли у ортаклук, знали су само да њихови нека-
дашњи бугарски добављачи поседују машине за предење и ткање.
Тако су, уз изговор посете бугарском постројењу да би наручили
298 Цончев, Габрово, стр. 616.
299 АС М НП (Т) 1905 XV 9. Јанковић-МНП, 14. март 1900, бр. 1579.
300 Л. Пајаков, „Економическото движ ение в Габрово", Промишленост (Свиштов) И
(1888), стр. 70.
301 РЦ, 1ХХУ (1892), стр. 18-19.

333
робу, тајно забележили детаље о произвођачима с плочица са на-
зивом на машинама које су видели. Потом, како им је турски био
једини страни језик који су знали, послали су сина једног од њих,
који је говорио немачки, да купи машине у Немачкој.302 Тако се, на
основу проба и промашаја, опремила лесковачка индустрија пре-
дења вуне.
Али, комуникације су се побољшале. Ширење машина на Бал-
кан олакшала је западноевропска пословна активност на источним
тржиштима и трговачки контакти које су неговали. Након што је
Жељазков основао фабрику у Сливену 1834. године, проширио
је свој инвентар копирајући оно што је био набавио. Али, када се
предузеће уз државну помоћ проширило, нове машине су донете
из Вервијеа, града у источној Белгији, у коме су се производили
производи од вуне, а тврдило се да је Жељазков јахао на коњу до
Вервијеа да би купио те машине.303
Зашто Вервије? Фирме из Вервијеа извозиле су тешки вунени
штоф у Бугарску и Левант, барем од 1811. године, када су Отома-
не снабдевали јаничарским униформама. Трговина је претрпела
промене, али 1838. године кућа „Бе Миап“ из Вервијеа добила је
нове уговоре за снабдевање отоманске државе тканином за уни-
форме и очувала је висок обим продаје.304 Од производње вуне-
них производа Вервије се пребацио на текстилне машине, а дуго-
трајне трговинске везе Вервијеа су у свести бугарских пословних
људи доживљаване као извор снабдевања текстилним машинама.
Фабрика у Сливену осавремењена је 1865. године са преко 100 но-
вих машина. И оне су, вероватно, купљене у фабрици „Ноиуе! а!
Рез1оп и Уепчјегзи'.305 Касније су се све фабрике основане у Сливе-
ну, у осамдесетим годинама 19. века, окренуле 5.А. УегуГеШ$$е роиг
1а соп$1гисИоп с1е$ таскгпе$ за своје машине.306 Ову везу снажно је
храбрио белгијски посланик у Софији.307 Скоро сваке године, тех-
ничари из Вервијеа долазили су у Бугарску да сервисирају и попра-
ве машине, као и да испоруче и поставе нове које су предузећа по-
ручила.308 У Габрову, барем две нове фабрике вуне снабдевале су се
302 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 19. Тај син могао би бити Влад Илић, који
би у то време имао 13 или 14 година и који се касније образовао у Бечу, Гргаше-
вић, Индустрија Србије, стр. 36-37.
303 „Добри Жељажков, фабрикаџијата“, 100 Години бтарска индустриа 1834-1937,
уредник В. Николчов и др. (Софија, 1937), стр. 7.
304 ВАЕ. 4117 В. Сие1ећгаеск-МАЕ, 12. август 1851.
305 Младенов, Појава, стр. 18; Табаков, Сливен, III, стр. 113.
306 ВАЕ. Филм Б 24 - Дф. 144. Воигаегз Ди доиуегпетеп !, 1.10.
307 Табаков, Град Сливен, III, стр. 115.
308 РЦ, БХХУП (1892), стр. 100.

334
у Вервијеу моторима, казанима и машинама.309 Индустријске везе
Бугарске и Белгије биле су додатно проширене - неколико габров-
ских фабрика увело је опрему за електрично осветљење која је била
произведена у Лијежу и до 1914. године Белгија је била најистакну-
тији директни индустријски инвеститор у Бугарску.

Понуда радне снаге и шексшилна механизација

У Бугарским градовима који су се бавили производњом вуне-

них производа, фабричка индустрија наследила је радну снагу из
своје протоиндустријске прошлости, али то није сасвим одгова-
рало њеним захтевима. Домаћа радиност запошљавала је велики
број жена из села и градова које су све радиле код куће, као и кадар
стручне мушке радне снаге за специјализоване послове фине об-
раде у радионицама. Површно гледајући, усклађеност протоиндус-
тријске и фабричке радне снаге била је најближа у Габрову. У 1903.
години и фабрике вунених производа запошљавале су 657 радника,
од чега су 530 биле жене.310 Анкета 624 радника (од 820) показала је
да су 39% били житељи градова, док су готово сви остали долази-
ли из околних села, посебно из Златарице, око 45%. Од мушкараца,
72% били су одрасли, али 85% жена имало је од 10 до 18 година,
12% имало је између 18 и 25 година и 3% преко 25 година. Свега де-
вет радница је било удато.311 Дакле, типичан текстилни радник из
Габрова била је девојка из града или оближњег села, (али не из села
Бичкиња у којем је била главна воденица), која је неколико година
радила у постројењу, али се повлачила после удаје.
Доступност такве радне снаге била је у вези са пољопривредом
на неплодном земљишту у габровском крају, али ова радна снага
није слична оној која се бавила производњом у домаћинству и коју
су чиниле удате жене које су радиле код својих кућа. Велики удео
радника у домаћој радиности биле су жене из тамошњег града, које
због породичних обавеза не би напуштале своје домове да би ра-
диле у фабрикама. До поремећаја би долазило када би оне виделе
да им је одузето издржавање за живот, па се неко одважио на мол-
бу цару Русије да затвори Калпазанову фабрику. Неке градске жене
могле су да наставе да раде као спољашњи радници за фабрику, али
тражња за њиховим услугама је стално опадала.312 Тако су фабрике
309 РЦ, С Ш (1912), стр. 70.
310 Мишајков, „Очерк", стр. 496.
311 Цончев, Габрово, стр. 537-539.
312 Мишајков, „Очерк", стр. 496.

335
доминантно регрутовале радну снагу из села јер у самом граду
нису могле да нађу довољан број радника.313 Одиста, удате жене
које су радиле у постројењу имале су болесне мужеве или су биле
удовице или разведене и стога су биле приморане да издржавају
себе и оне који су од њих зависили.314 Како је Габрово било окруже-
но планинским селима у којима је било обиље младих девојака које
су служиле као радна снага за пољопривредне послове, осим у јеку
сезоне, девојке са села, које су раније тражиле посао у граду као
послуга по кућама, ушле су у фабрике. Последично, „у граду се из
године у годину осећа све већа оскудица слушкиња“.315 Осим тога,
лети када су девојке биле тражене у газдинствима, фабрике су има-
ле проблем да задрже радну снагу.316 Тако је фабричка индустрија у
Габрову, упркос својим протоиндустријским коренима, у највећој
мери створила нову радну снагу која је заменила стару.
Габровске фабрике су уживале барем ту предност повезаности
са протоиндустријском прошлошћу да су могле да привуку радну
снагу из пренасељеног руралног залеђа. Међутим, житељи града у
већини делова Бугарске, након ослобођења желели су да стекну више
земље и да им што мање прихода зависи од домаће индустрије, па је
механизација индустрије била праћена губитком протоиндустријс-
ке радне снаге која је потицала са села. Овај губитак домаће индус-
тријске снаге био је, на крају крајева, главни подстицај текстилним
предузетницима за механизацију. Дакле, услови у Габрову нису увек
репрезентативни за друге крајеве. Пресудно за способност Габро-
ва да привуче руралну радну снагу било је то што је већина села из
којих је долазила радна снага лежала на пешачком растојању од гра-
да. Али, протоиндустријска залеђа текстилних градова пружала су
се у много ширем подручју и рубови протоиндустријске периферије
нису могли да радном снагом снабдевају градске фабрике.
Узмимо случај Сливена. Његово непосредно окружење биле су
плодне низије, али историјски, његова мрежа за снабдевање сукном
домаће производње простирала се дубоко у Стару планину, до Коте-
ла, Жеравне и осталих удаљених крајева. Као и другде, реална зарада
текстилног рада од кућа смањила се након ослобођења и обим трго-
вине је брзо опао. Народу Старе планине чинило се да им сливенске
фабрике краду извор средстава за живот и то је довело до миграција
ка споља у потрази за послом. Али, како је то укључивало дужа
313 51апе1Г, Сешег1?ем/е$еп, стр. 70; Сопсеу, Сабгоуо, стр. 621.
314 Пајаков, „Економическото движ ение“, стр. 71.
315 Цончев, Габрово, стр. 541.
316 Мишајков, „Очерк“,стр. 497

336
 растојања (а тиме и дуже одсуствовање од куће), мушкарци су
ти који су мигрирали, не жене. Њихове дознаке и плодови земље
обезбеђивали су егзистенцију породице, али како су жене биле не-
довољно упослене, оне нису сасвим напустиле рад са текстилом:
у 1903. години, 4-5 хиљада комада ручно преденог вуненог сук-
на израђено је у Котелу и његовим селима за тржишну продају.317
Оне су, такође, због конкуренције са фабрикама прешле са произ-
водње вуненог сукна на израду ћилима, грану која је у Бугарској
тек требало да се механизује.318 Али, резултат преношења посла из
домаћинства у фабрику одвојио је Сливен од његовог некадашњег
протоиндустријског залеђа.
Дакле, структура радне снаге у Сливену разликовала се од оне
у Габрову. Овде су 75% радне снаге били мушкарци, од чега је 80%
било старије од 16 година. Готово сви радници били су житељи
града Сливена, чак и у четири фабрике у оближњем селу Сотирја,
указујући да је то место коришћено искључиво због хидроенергије.
Сливенска фабричка радна снага описивала се као (релативно)
стара и поуздана и готово потпуно је зависила од фабричких над-
ница. Та радна снага је, с друге стране, највећим делом била писме-
на и под утицајем мењшевичких идеја.319 Женску радну снагу, која
је била у мањини (као што је то био случај и у отоманском добу),
представљале су циганске девојке и удовице, карактеристични
маргинални елементи друштва, јер није постојала база из које би се
привукла сеоска женска и дечија радна снага као у Габрову; земља
око Сливена била је богатија и пољопривреда је обезбеђивала од-
говарајућу запосленост и приход.320
Сливенски мушки текстилни фабрички радници нису били ни
послушни ни (очито) јефтини. Били су свесни своје неопходности
јер су могли за трен да нађу посао и добију надницу у пољопривре-
ди. Научили су, такође, и да се ефикасно организују. Већ 1884. годи-
не радници у „Напредку“ и Фабрикама вуне у Сариванову ступили
су у штрајк.321 Поново су штрајковали захтевајући веће наднице
1896. године. Иако је овај штрајк пропао, покушали су трећи пут
1902. године. Послодавци су довели македонске избеглице да раз-
бију штрајк, али је тај подухват пропао и морали су да пристану да
повећају наднице и да скрате радно време својих запослених.
317 Изложение: Бургас 1903/04, стр. 47.
318 Св. Ив. Манцев, 'Котленско’, Сп. БИД, VII (1903), стр. 512-543; Јубилејна кнша
на жеравненското читалиште ’Единство’ 1870-1920 (Софија, 1921), стр. 123,
127-128, 287, 289.
319 Мишајков, „Очерк“, стр. 496,497, 507, 550.
320 51апе(Г, Оемегбеч/езеп, стр. 130-131,132.
321 М ан’о Стојанов, Кошто Пловдив беше столица (Софија, 1973), стр. 66.

337
 Наши главни стручњаци, Мишајков и Станев, представљали
су контраст између структура радне снаге у Габрову и Сливену, а у
корист Габрова, чија је предност настала због јефтине женске радне
снаге која је стварала натпросечне добитке неопходне за изградњу
релативно модерније механизације, док је скупа радна снага у Сли-
вену ограничавала рентабилност и последично, примену механи-
зације.322 У 1903. години габровске фабрике користиле су 2.569 лева
вредне машине по раднику у поређењу са сливенских 1.742 лева.323
Међутим, било би нетачно представити Сливен као град са високим
надницама, а Габрово са ниским. Табела 9.5. даје податке за дневне
наднице радника у већем броју текстилних центара у Бугарској и Ср-
бији. Иако је тренутно разматрање ограничено на поређење Габрово
- Сливен, табела ће се користити с освртима на друге центре.

Табела 9.5. Дневницерадника у бугарским и сриским

Градовима 1893-1909 (у левима или динарима)

1893-1896 1899-1902 1906-1909

Софија 1.95 1.67 2.17
Габрово 1.46 1.53 2.63
Сливен 2.47 1.65 1.93
Самоково 1.43 1.04 1.72
Варна 2.24 2.37 2.56
БУГАРСКА 1.83 1.46 1.82
Лесковац 1.27 0.91 1.68
Београд 1.92 2.18 2.59
СРБИЈА 1.36 1.19 1.33
Напомена: динар и лев обично су мање-више били исте вредности.
Извори: Статистика за средните пазари цени на домашните животни,
поважните предмети за живеене и наднициве в Бтариа през десе-
тилетието 1893-1902 (Софија, 1906) стр. 118; Статистика за шрГови-
на на књажевство Бглгарин и средните Годишни пазари цени... през
1906, стр. 507; иста серија за 1907. годину, стр. 517; 1908, стр. 517; 1909,
стр. 545; СГКС, 1893, стр. 134-135; 1894-1895, стр. 212-213 и 220-221;
Статистика цена пољопривредних производа у Кр. Србији, 1896-1900.
(Београд, 1902), стр. 52-53, 226-227; СГКС, 1900, стр. 232-233; 1901, стр.
272-273; 1902, стр. 274-275; 1906, стр. 317; 1907-1908. стр. 367; 1909-1910.
стр. 361, 376

322 Мишајков, „Очерк", стр. 499, 551-552.

323 Израчунато из: Мишајков, „Очерк“, стр. 479.

338
 Као што табела 9.5. показује, Габрово је заиста био град с ни-
жим надницама него Сливен средином деведесетих година 19. века,
најранијих година за које имамо битне упоредиве податке, али овај
јаз се готово затворио до 1899-1902. године и недвосмислено се обр-
нуо од 1906-1909. године. До тада је Габрово постало град са висо-
ким надницама, не толико због пољопривредне предности, колико
због тога што је његово становништво, а и оно у околини, било не-
обично потпуно окренуто запослењу у индустрији. Сам град имао
је већи удео становништва у индустрији од било ког града у Бутар-
ској (54,6%), а околни крај у истом погледу био је друти по реду међу
67 руралних области са 22,5%. Сливен је био рангиран много ниже
по оба основа, као петнаести са 32,5% и једанаести са 7,0%.324 Обич-
но се тврдило да су сливенске фабрике доминантно запошљавале
мушку радну снагу јер су ручни разбоји са чунком захтевали да за
њима раде мушкарци. Међутим, запошљавање стручне мушке радне
снаге, чије су се наднице смањивале, није подстицало увођење ма-
шинских разбоја који су у Габрову у употреби били од почетка, јер је
због своје зависности од женске радне снаге имало мало других мо-
гућности. Крајем деведесетих година 19. века машински разбоји су
уведени у Сливену, али више као последица притиска државе, него
што је то била жеља послодаваца. Чак ни тад, полна структура рад-
не снаге није се изменила. Иако су сливенске фабрике биле потка-
питализоване у поређењу с габровским, њихова радна снага била је
продуктивнија, а њихова извозна оријентација показује да су биле
високо конкурентне.325 Како је Сливен све више постајао тржиште
с ниским надницама за одраслу мушку радну снагу, барем у односу
на Габрово, упорно се држао ручног разбоја. То не значи да сливен-
ски погони нису осавремењивали средства којима су обављани спе-
цифични задаци. Када је аустријски конзул извештавао о Сливену
1908. године, био је импресиониран савременом машинском техно-
логијом коју је тамо видео.326 Уочи Првог светског рата, Попов је и
даље правио увредљива поређења између текстилних технологија
Сливена и Габрова,327 али технике коришћене у Сливену одговарале
су локалним тржиштима енергената и радне снаге, као и тржишти-
ма производа на којима се Сливен такмичио. У овом случају про-
тоиндустријско наслеђе стручне радне снаге представљало је моћан
чинилац који је деловао у корист Сливена - он можда објашњава и
зашто се није регрутовало више женске радне снаге.
324 Попов, Стопанска Бглгарин , стр. 281-282.
325 Мишајков, „Очерк“, стр. 496,499.
326 В01ЈСА, 1909 М . 1. Воиг§а8 Јаћгебћепсћ! 1908, стр. 3.
327 Попов, Стопанска БшГарил, стр. 327.

339
 У Самокову, структура радне снаге била је слична оној у Сливе-
ну. Мушкарци су чинили 71% радне снаге у вунарској индустрији,
а 96% било је старије од 16 година.328 Слично, индустрија се на-
водно споро иновирала. Тврдило се да су трошкови надница били
сувише високи да би производи од вуне из Самокова били у потпу-
ности конкурентни увозу из Аустрије, или да би фабрике оствари-
вале већи профит.329 После ослобођења, у Самокову су наступила
тешка времена и овај град је, кад је у питању његова привреда, та-
ворио до Првог светског рата. Кратак поглед на табелу 9.5. потвр-
диће да је био и остао град с ниским надницама. Дакле, ако је гра-
на патила због релативно високих трошкова запошљавања мушке
радне снаге (на начин на који Сливен није), она није користила
ефикасно своју радну снагу. У погледу коришћене вуне по раднику
и бруто производње по раднику, Самоково је заостајало иза Сли-
вена и Габрова. Кључ те неефикасности је у томе што је 1903. го-
дине била покренута ради машинског ткања, а не рада за ручним
разбојем,330 што указује да је недостајао извор стручних ткача који
би подржали конкурентски успех Сливена или приступили јефти-
ној женској радној снази као одговарајућој замени.
Лесковац је, такође, био занатски град и после 1878. године ње-
гова околина се све више бавила домаћом мануфактуром. Доми-
нантна домаћа производња била је израда ужади. У граду је 1879.
године било 300 мајстора ужара.331 У то време трговина је била
почела да се шири ка унутрашњости. Око 1.000 радника у Леско-
вачком округу 1883. године, зарађивало је за живот прерадом ку-
деље,332 али до 1912. године број ужара у Врањском округу, у којем
се налазио Лесковац, порастао је на 7.000.333 Овај раст, међутим, био
је праћен трајним и озбиљним падом зарада које су се могле оства-
рити од овог заната. Узимајући период 1884-1887. као 100, зараде
су пале на 51,7 у периоду 1890-1894, на 33,5 у периоду 1900-1904.
године и на 29,2 у периоду 1905-1908. године.334 То што је радна
снага, која се брзо увећавала, прихватала смањење плата, указује на
вишак радне снаге, што је фабрикама омогућавало да запошљавају
по ниским надницама. За ширење ужарства на села делимично су
одговорни трговци ужадима, који су тражили јефтинију понуду од
328 Мишајков, „Очерк“, стр. 496.
329 СВС Бугарска 1895, стр. 4.
330 Мишајков, „Очерк“, стр. 480,499.
331 АС М НП (С) к.5 XXIII Подаци о радњама за 1879 - Лесковац.
332 М. Т)- М илићевић, Краљевина Србија. Нови крајеви (Београд, 1884), стр. 132.
333 „И звоз кудеље и уж арије“, Економист, I (1912), стр. 113.
334 Видети: Ра1а1ге1, „Тће 1пДиепсе о ! С о т ш ег с е “, стр. 415.

340
оне коју су пружали градске еснафлије. За сељаке, надница коју су
добијали за израду ужади била је прихватљива јер је представљала
само допунски извор прихода, али је градске ужаре довела скоро
на ивицу глади.335 Дакле, након успона до 1891. године, број град-
ских ужара је почео да опада јер је све више њих напуштало занат.
Трајковић тврди да су ужари представљали драгоцену базу за ре-
грутовање за фабрику кудеље која се ту изградила.336
Лесковачке фабрике запошљавале су своје раднике изузетно је-
фтино.337 Од свих текстилних градова наведених у табели 9.5. над-
нице у Лесковцу биле су најниже; до 1904. године, када су почеле
помало да расту, биле су испод просека за Србију. Веома су се корис-
тили јефтини и нестручни сезонски радници.338 Лесковачка радна
снага користила се за разбијање штрајкова у Бугарској, а у Солуну
лесковачка област је била позната као извор јефтине индустријске
радне снаге.339
Међутим, занатско окружење Лесковца није обезбедило ин-
дустрији одговарајуће индустријске вештине. Када је покренута
фабрика гајтана, морали су да увозе обучене Бугаре. Касније, град-
ске фабрике су се доста ослањале на квалификовану чешку радну
снагу, али после 1900. године проблеми у задржавању тих радника
омели су ширење пословања.340 На чињеницу да се протоиндус-
тријска и фабричка радна снага не могу заменити указано је у жал-
би из 1890. године у којој је реч о утицају погона у Стројковцу и
Вучју на локално тржиште радне снаге:341
Због концесије дате за искључиву производњу гајтана, барем
10 мајстора овог заната и преко 1.000 радника оба пола изгубили
су своје животно издржавање и зараде а као последица тога је било
сиромаштво у које су западале читаве породице. Срби који су пр-
вобитно радили у фабрици замењени су странцима. Уместо да обу-
че наше људе том занату, они се у тој фабрици користе као кочија-
ши или обични радници и носачи, па ако би странци напустили
фабрику, она би пропала. Даље постојање ове фабрике убија домаћу
335 Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији (Београд, 1954), I, стр. 413.
336 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 50.
337 1Ш„ стр. 51-52.
338 Аристомен Ристић и Светомир Стојановић, Лесковац јуче и данас (Лесковац,
1935), стр. 69.
339 Велимир Васић, Печалбарство источне Србије (докторска теза, Универзитет у
Београду, Правни факултет, 1950), стр. 191,183.
340 Б а т р е „Р тапаа1 51гис(иге“, стр. 259.
341 АС М НП (Т) 1898 VI 2. М итић-М Н П , 18. март 1890, бр. 1762.

341
 производњу и раднике, бивше занатлије и произвођаче вуне, ли-
шава животних потрепштина.342
Предузеће је негирало да је икога избацило с посла и указало
на запосленост у предењу коју је створило. (Лесковачки срески ста-
решина потврдио је овај деманти.) Почетна зависност фабрике од
бугарских вештина завршила се шегртовањем и обуком лесковач-
ких дечака у овом занату. Међутим, то такође показује да Лесковац
није имао стручне раднике на које би се унапред ослонио. Такође,
нису били организовани до 1914. године. Када су у лесковачким
фабрикама марта те године избили штрајкови, социјалистички
покрет покушао је да придобије радништво у синдикат; посло-
давци су спречили раднике и довезли пун воз Албанаца из Гњи-
лана на Косову да би разбили штрајк.343 Лесковац је имао предност
карактеристичну за област руралне индустрије, да је располагао
практично неограниченом понудом јефтине радне снаге, али то му
није дало повољан приступ индустријским вештинама.
Шта је са престоницама и морским лукама као изворима радне
снаге? То није било битно разматрање приликом избора тих мес-
та. Предност која је привукла текстилну индустрију у Београд или
Варну били су ниски трошкови увозних сировина. Следећа, али
мања предност, био је приступ локалним потрошачким тржиш-
тима. Ово разматрање је узето у обзир приликом избора места за
једино предузеће вуне у Софији. Да је висина наднице била одлу-
чујућа за избор локације, очекивали бисмо да је Софија пре него
Београд имала више текстилне индустрије, али је случај био обр-
нут. Као што се може видети из табеле 9.5. Београд и Варна били су
тржишта радне снаге релативно високе цене, док Софија није.
Релативно висок трошак и све већа ратоборност радне снаге
у Београду, донекле је обесхрабрила тамошњи развој фабрика тек-
стила. До 1902. године, Београд је био центар штрајкачких покрета
у Србији где се одиграло 70% свих штрајкова до тада.344 Они још
нису били дотакли текстилну индустрију, али није се дуго чекало
и склоност ка штрајку радне снаге имала је удела и у повлачењу
Кромптоновог предузећа. Ту је и случај Угарске банке из 1905. го-
дине, која је покушала да изађе из својих ткачких послова у Бео-
граду због високих надница које је плаћала радницима „за које се
342 АС М НП (Т) 1898 VI 2. П оповић - Начелник среза Лесковца, 19. јун 1890, бр.
8167; Срески Начелник, Лесковац-М Н П , 1. јули 1890, стр. 3677.
343 АС МУД (П) 1914 XVIII 98. Бр. 9313; 1914 19 80. Радничка комора-МУД, 23. мај
1914, бр. 11640.
344 М ладен Вукомановић, Радничка класа Србије у друГој половини XIX века (Бео-
град, 1972), стр. 299.

342
говорило да су социјалисти“. Плаћале су се наднице од 2,5-3 ди-
нара за мушкарце и 2 динара за жене.345 То одговара ономе што је
у Београду 1908. године плаћала Илићева фирма у износу од 2-4
динара за мушкарце и 1,8-2,5 за жене.346 Те наднице су биле много
веће него у Лесковцу где су цене у 1910. години биле 0,8-1,2 ди-
нара и 0,6-1 динара.347 Иако су градске наднице биле веће од оних
у варошицама, оне су послодавцу пружале еластичну понуду рад-
не снаге. Фабрике су се најчешће налазиле на периферији па су се
житељи градова, које су доминантно запошљавале,348 могли допу-
нити мушким мигрантима из села у унутрашњости,349 а како ста-
новници града нису имали приступ алтернативном приходу од
пољопривреде, сиромашније градске жене су се у све већем броју
бавиле плетењем чарапа и шивењем одеће.350 Као што је претход-
но размотрено и Михел и Кромптонови предвидели су коришћење
београдске кућне радне снаге као спољних сарадника у ткању.
Варна, место британске фабрике памука у Бугарској, није била
идеална за понуду радне снаге јер се налазила у богатом пољопри-
вредном залеђу. Приликом планирања предузећа, оснивачи се на
ово нису освртали јер су наднице биле „невероватно ниске“ у по-
ређењу с онима у Олдхему,351 у распону од 0,5-2 лева дневно.352
Ипак, нису рачунали на озбиљне проблеме са продуктивношћу
који су смањивали производњу.
У почетку, предузеће је претежно запошљавало мушку радну
снагу и они су радили 8-9 сати дневно. Продуктивност је била ни-
ска и предузеће је многе од мушкараца заменило девојкама, увело
плаћање по комаду и продужило радно време. Тиме је терет ниске
продуктивности пребачен на радну снагу чије су зараде опале и тек
се постепено опорављале.353 У 1902. години, већина радника била
је привучена из саме Варне.354 Следеће године послови су трпели
због штрајка који их је приморао на скупе уступке,355 као и „због
345 Андрија Раденић, „Извештаји мађарских привредних изасланика о приликама у
Србији 1901-1914“, ИЧ, Х1У-ХУ (1963-1965), стр. 413.
346 АС М НП (Т) 1907 38 10. Упит предузећу Илић из 1908/09.
347 Трајковић, Лесковачке индустрије, стр. 51.
348 Илић 1908/09 упит.
349 ТрГовински Гласник, 4. фебруар 1911, стр. 1.
350 Савић, Индустрија, I, стр. 294.
351 СВС Бугарска 1900, стр. 4.
352 51апе(Т, Сешегкешаеп, стр. 137.
353 Радка Брадинска, „Навлизането на Блгарската ж ена в промиш леното производ-
ство“, Профсјузни летописи, 1968, стр. 216; М ладенов, Појава, стр. 51.
354 ВОГЈСА, 1902 бд. 1. Софија 1902, А II 1, стр. 20.
355 ВОПСА, 1903 6д. 1. Варна А II 5, стр. 30.

343
мањка понуде радне снаге захваљујући обилној локалној жетви“.356
Узнемиравање локалних социјалиста се наставило.357 Зато је упра-
ва одлучила да запосли радну снагу дубље из унутрашњости. Сле-
деће зиме,358 градски добошари у Шумену, Русеу, Трнову, Разграду
и другде, објавили су да „фабрици у Варни треба много радника, да
се нуде најпривлачнији услови, с месечном платом 40-80 лева, удо-
бан смештај, јефтина исхрана и плаћени путни трошкови“. Како је
саопштено, пријавило се „стотине“ младих жена.
Ово није била једнократна акција регрутовања, већ дугорочна
политика. Била је привремено ефикасна јер је запослености између
1904. и 1906. године порасла са 500 на 650.359 Међутим, проблеми с
понудом и даље су остали нерешени. У 1907. години радну снагу
чинило је 377 радника од чега су 59% били мушкарци.360 Фабричко
законодавство из 1910. године деловало је као кочница за произ-
водњу окончавши рад жена и деце у ноћној смени,361 па је следеће
године упркос „високе активности“, радна снага пала на ЗОО.362

Сшручна фабричка радна снага

Ни стара протоиндустријска област, ни нове локације фабри-

ка текстила нису могле лако да запосле инжењере и машинске
техничаре. Регрутовање стране радне снаге за таква радна места
наметало је значајне трошковне проблеме балканским текстилним
предузећима. Прве бугарске фабрике „цицијашиле" су на стручној
радној снази у претераној мери. У почетку, западни Европљани са
техничким вештинама запошљавани су у габровским фабрикама,
а вероватно и у Карлову и Самокову,363 али само у мањој мери. У свом
првом постројењу, Калпазанов је запослио једног немачког мајсто-
ра.364 Берова ткачница радила је са чешким директором и ниједним
другим запосленим странцем.365 Мали обим производње чинио је
непрактичним запошљавање стручњака366 и власници постројења
356 СВС Бугарска 1904, стр. 5.
357 В01ЈСА, 1904 бд. 1. (1) Варна, стр. 4.
358 А. Раковска, „Женскиат наемно-работниш ки труд в Бт>лгарил и неговото разви-
тие“, Ново Време, IX (1905), стр. 717.
359 СВС Бугарска 1903, стр. 5 и 1905, стр. 8.
360 СГБЦ, 1909, стр. 234.
361 СВС Бугарска 1910, стр. 14.
362 СВС Бугарска 1913, стр. 6.
363 51апе<Г, СетгБемезеп, стр. 124.
364 Цончев, Габрово, стр. 622
365 Доклад: Севлиево 1892-93, стр. 53.
366 Мишајков, „Очерк“, стр. 481.

344
покушавали су да се реше услуга странаца чим би они пренели мр-
вицу оперативних вештина домаћим радницима. Један посматрач
у Габрову је приметио:367
Занимљиво је како данас сами власници, људи из Габрова, уп-
рављају сложеним машинама које су донели у те фабрике. Има-
ли смо разлога да присуствујемо отварању једне од тих фабрика
коју су поставили двојица Енглеза; како су запрепашћени били ти
Енглези неколико дана пошто су те машине почеле да раде када
им је речено да више нису потребни, да они сами могу да раде
на њима, и данас заиста, за сложеним енглеским машинама раде
стручни људи из Габрова.
Вероватно су се једноставно надали да неће бити озбиљних ква-
рова јер су се, у 1893. години, габровски произвођачи сагласили да:368

Ако се једна машина, један шраф или други део неке фабри-
чке машине поквари, нема мајстора у Габрову да је поправи.
Произвођач је принуђен или да држи велике залихе резерв-
них делова или да је пошаље на поправку у фабрику где је
машина направљена. У сваком случају настају проблеми и
трошкови за произвођача.
Ипак, Габрово је био град најпознатији по гвожђу на Балкану
где је Калпазанов 1872/73. године успео да направи машину за гре-
бенање, као и машину за чупање вуне у својој ковачници.369
У Сливену, као што се дало видети, проблем је био ублажен пе-
риодичним посетама белгијских инжењера. Избегавајући увођење
небитних савремених машина, власници фабрика у Сливену држа-
ли су се прелазне технологије, користећи водене точкове уместо
снаге паре, чунке уместо машинских разбоја, вуновлачаре уместо
отварача бала.370 Габрово се 1899. године сналазило са три страна
стручњака у радној снази од 753 домаћа радника,371 док 1892. годи-
не Сливен није запошљавао ниједног страног стручњака.372
Чак и с минималним коришћењем сложених техника, стручња-
ци који би се локално запошљавали и даље су били потребни за вође-
ње фабрика у одсуству страних техничара. У Сливену је 1903. године
било 10-12 стручних радника (све бојаџије), као и шест техничара у
367 Пајаков, „Економическото движ ение“, стр. 70, кол. 2
368 Доклад: Севлиево 1892-93 , стр. 50.
369 Цончев, Габрово, стр. 204-212, 616.
370 81апевГ, Семегбет^еп, 5{г. 124.
371 Доклад: Севлиево 1898-99, стр. 22; 51апе1Г, Сешгкешевеп, стр. 134.
372 РЦ, ЦСХУИ (1892), стр. 100.

345
Карлову и три или четири у Габрову, као и неколико бојаџија и струч-
њака за ткање. 373 У првим годинама већина радника вероватно су
били самоуке занатлије. Непосредно пре ослобођења, када је Иван
Грозен покренуо свој баксузни погон у Карлову, купио је опрему у
Брну. Да би је поставио, пронашао је самоуког инжењера у Карлову
и послао га у Брно да се обучи, затим да се врати, постави и одржава
машину. Фабричку зграду изградио је други карловски занатлија.374
Све до 1910. године, бугарски текстилни мајстори били су „некултур-
ни људи, слабо писмени и са врло скромним знањем о послу“, који су
„своју стручност стекли учећи кришом од немачких стручњака чије
су место заузели“.375 Флуктуација радне снаге била је велика и преду-
зећа су преотимала стручну радну снагу једна од других. Оснивачи
друге фабрике вуне у Трјавни, на пример, нашли су и руководиоца
постројења и инжењера у фабрикама у Габрову.376
У Бугарској је, међутим, постојао један значајан институцио-
нални извор обуке у текстилу - старо сливенско текстилно постро-
јење и обука коју је пружало. Ово постројење деловало је као тачка
из које се нова технологија ширила. У 1875. години, када је Калпаза-
нов први пут разматрао изградњу постројења за предење, отишао
је у сливенски погон и оно што је видео уверило га је да треба да из-
гради свој.377 Током рада ове фабрике под компанијом „Напред’к“,
почетком осамдесетих година 19. века, у њеним зградама покрену-
та је школа ткања и бојења која је, уз прекиде, остала до 20. века.378
У 1899. години имала је свега 29 ученика,379 али њени бивши пола-
зници имали су пресудну улогу у развоју гране. Једну фабрику у
Сливену основао је бивши ученик, 1889. године.380 Главни ткач у
фабрици „Александар“ у Габрову такође је био њихов дипломац.381
Један ученик школе тврдио је 1898. године да „готово све наше фа-
брике имају мајсторе или из ове школе или из иностранства“.382
Већина свршених ученика биле су бојаџије, а локални произвођа-
чи често су се обраћали тамошњим наставницима за савете у вези
373 Мишајков, „Очерк“, стр. 497.
374 Г. Т. Д[анаилов], „ГГрвата б ’лгарска текстилна фабрика", Сп. БИД, VI (1902), стр.
568-569.
375 Д-ва, „Значението на в’тр’шниа пазар", стр. 584.
376 НБКМ. Документи Даскалова. Фонд 129 а.е. 112, Попов-Даскалов, 20. фебруар
1891, стр. 1-2.
377 Цончев, Габрово, стр. 617.
378 Изложение: БурЈас 1907/08, стр. 39.
379 Доклад: Сливен 1899-1900, стр. 61.
380 Доклад: Сливен 1889, стр. 16.
381 Мишајков, „Очерк“, стр. 498.
382 ЦДИА. ф. 173 оп. 2 ае. 674 фо. 303.

346
 с бојењем.383 Међу дипломцима школе налазимо мајстора бојаџију
Ивана Пешова из Ћипровице, који је добио државну подршку за
план осавремењивања бојења ћилима у свом родном граду.384 Оно
што је школа нудила није било напредно по европским стандарди-
ма. Како су се сливенске фабрике ослањале на школу за своју струч-
ну радну снагу, а за техничка унапређења на наставнике школе, то
је можда био разлог за релативно застареле технике које су приме-
њиване.385 Међутим, аустријски конзул приписао је добро вођење
сливенских фабрика „првокласној услузи коју пружа добро вођена
текстилна школа“.386
Модел регрутовања стручне радне снаге био је упадљиво разли-
чит у Србији. Овде је текстилна индустрија у доброј мери зависи-
ла од страних стручњака. У поређењу с Бугарском, Србија је има-
ла лак приступ имигрантима из централне Европе са стручним ин-
дустријским вештинама.387 Али, да ли је то заиста била предност?
Због веће зависности од стране текстилне радне снаге, у Србији се
нису развиле локалне вештине које су бугарски текстилни градови
наследили из своје протоиндустријске прошлости или створили
обуком. Да су се српске фабрике слично развијале, не би морале да
увозе толико високо плаћених радника и техничара.
Коришћење увозне радне снаге у Србији делимично је одража-
вало преференције страних предузетника, који су овде пословали
у ширим размерама него бугарска предузећа и били су упознати с
вишим техничким стандардима. Када је Минх основао своју фабри-
ку у Параћину, он је довео језгро чешких радника из свог постро-
јења у Моравској. У почетку од њих је очекивао да чине већи део
радне снаге док се локални људи не обуче.388 Првобитна група била
је мала: девет немачких и чешких пословођа за надгледање 130 Ср-
бијанаца, углавном жена.389 Како се предузеће ширило користећи
сложенију опрему, однос се мењао. У 1895. години, 100 од 400 запо-
слених били су странци, укључујући и једног „чувеног“ енглеског
инжењера, предузимљивог човека што је „велика реткост међу пра-
вим Енглезима“.390 Међутим, до тада, већина страних радника били
383 Доклад: Сливен 1899-1900, стр. 62.
384 ЦДИА. ф. 173 оп. 2 а.е. 674 фо. 259-261.
385 8 1 апеД, Сешегкемезеп, стр. 124-125.
386 ВОЈЈСА, 1909 бд. 1. Воиг§а5. Јаћгебћепсћ! 1908, 5(г. 3.
387 Јоћп К. ћ а т р е, „Уапећез о ! 1Јп5иссе55Ји1 ЈпсЈибћтаћгаћоп. Тће Ва1кап 81а(е5 ћеЈоге
1914“, ЈЕсН, XXXV (1975), стр. 68-69.
388 АС М НП (Т) 1906 41 7. М ипсћ 1 8сћитре1ег-М ин. Фин. 7. новембар 1879.
389 Б е Вогсћ§гауе, ЗегМе, стр. 181-182.
390 Костић, Писма с пута, стр. 47, 52.

347
су вероватно Срби из Угарске. То је омогућило Минху да двосмисле-
но изјави 1899. године да су 97% његових радника Срби.391 Њихов
рад је вероватно био јефтинији и лакше се до њих долазило него до
Чеха и Немаца. Њихова склоност ка увозним стручњацима ишла је
паралелно са Кромптоновим предузећем. Када су преузели некада-
шњи Боазов и Есеров погон, недостајали су им стручни мајстори и
желели су да отклоне тај недостатак. У 1900. години, 20% њихових
радника били су Чеси, Немци и Срби који нису из Србије.392
Сличне склоности показале су се и у домаћим Илићевим преду-
зећима. Његова лесковачка фабрика вуне, 1902. године запошљава-
ла је аустријске и швајцарске пословође393и сва лесковачка предузе-
ћа значајно су зависила од чешких стручњака. Лемпи истиче високу
корелацију између броја запослених странаца и броја стручних
радника у тим гранама у 1910. години. Иако сви странци у текстил-
ној радној снази нису били стручни, они су чинили 19,3%, премда
је текстилна производња до тада постала релативно зрела грана
с предузећима са дугом традицијом.394
Страни радници такође су се запошљавали у српским текстил-
ним предузећима за канцеларијске послове због ниског нивоа
образовања у земљи. Административни послови представљали су
проблем с којим се вероватно нису срели у Бугарској због више сто-
пе писмености. Предузећа у Србији су или водила књиговодство
у иностранству или увозила стране рачуновође да обављају посао
на лицу места.395 Параћинска фабрика није била изузетак. У 1895.
години на канцеларијским пословима углавном су радили Срби из
Угарске.396 Релативно веће ослањање српске текстилне индустрије
на услуге страних радника није било само због тога што их је лак-
ше било добити него у Бугарској, већ и због тога што је и Србија
кубурила са стручном и образованом радном снагом.
Основни разлози ове релативне несташице били су ти што
је српски занатски сектор одувек био много мањи, земља је била
мање урбанизована, а ниво писмености доста низак. Постојао је
и додатни фактор: ако је мобилност ка Србији била лакша него у
Бугарској, онда је била и мобилност ка иностранству, за стручну
радну снагу, посебно из Београда. Предузећа су била обавезна да
плаћају високу премију изнад локалних надница за страну радну
391 АС М НП (Т) 1902 И 107. Извештај о М инховој фабрици у 1899.
392 АС М НП (Т) 1900 XI 42. Ж ивковић-М Н П , 31. март 1900, бр. 1639, ф. 2-2во.
393 В01ЈСА, 1902 бд. 2 (2) Н иш 1902, А XVI 2, стр. 11.
394 ћ а т р е, „Ртапаа151гисШ ге“, стр. 257-261.
395 ЊШ., стр. 258.
396 Костић, Писма с пута, стр. 50.

348
снагу, али нису желела да толико плаћају једнако стручне Србе. По-
следично, развила се снажна тенденција, барем од 1907. године, да
српски стручни радници емигрирају у централну Европу где су се
њихове услуге боље плаћале.397 Послодавци су недовољно плаћали
стручну домаћу радну снагу издашно плаћајући странце за исти по-
сао, јер су се плашили да ако признају премије на надницу кључној
домаћој радној снази, разлику би организовани раднички покрет
користио као аргумент; ипак, премија коју су уживали странци по-
казала се као спорно питање.

Уиоредни наиредак балканске шексшилне ироизводње

Раст механизоване текстилне производње био је значајан у по-

степеној индустријализацији Балкана пре 1914. године. За Бугарску,
текстилна производња била је најзначајнија фабричка индустрија
која је у 1907. години чинила 36,5% нето крупне индустријске про-
изводње.398За Србију, чија је индустријска производња била оријен-
тисана ка преради хране, млиновима, пиварама, паковању меса, ше-
ћерној репи, производњи џема, дестилисању и сушењу шљива, ова
индустрија била је мање значајна, али основа њеног развоја била је
у најширем смислу слична. Ни у једном случају, ова грана није би-
ла водећи сектор - одиста, у Бугарској, она је представљала далеко
мањи сектор привреде почетком 20. века него што је њен протоин-
дустријски претходник био на крају отоманског периода, четири
деценије раније, и у релативном и у апсолутном износу. Табела 9.6.
показује колико је концентрација била велика.

Табела 9.6. Комерцијална ироизводња вунених ироизвода, Бушрска

1867-1903. Година (у тонама, хиљадама лева додате вредности)

Источна Румелија Северна Бугарска Бугарска

тежина вредност тежина вредност тежина вредност

1867 1.492-1.646 7.030 538,6 2.030 2.030-2.185 9.060

1883 613,7 3.150 н.п. н.п. н.п. н.п.

1903 713-742 2.030 502-521 2.650 1.216-1.264 4.670

Извор: Ра1а1ге1, „УУооПеп 1пс1и51пе$“, стр. 351.

397 Видети чланке о емиграцији у: Радничке новине, VII (1907), бр. 101, XI (1911),
бр. 20 и бр. 264.
398 СВТ$, 1909 стр. 236. Нето производњ а једнака је бруто производњ и умањеној за
уложени материјал.

349
 Смањење додате вредности од 48% делимично је проистекло
из ширења гране на Србију и Македонију након 1878. године и гу-
битка босанског тржишта, али највећи губитак је вероватно била
нагла промена домаће урбане тражње након ослобођења. Непро-
мењена доминација натуралног сектора ограничавала је масовни-
ју тражњу за фабричким производима и подстакла фабрике да се
диверсификују ка вишем сегменту тржишта да би се такмичили
за урбане купце који су све више показивали склоност ка увозном
штофу. Како је бугарска индустрија била неконкурентна на овом
тржишту, без обзира на пораст царинске заштите, напори су били
безуспешни.
Проучавајући индустрију на страни понуде усредсредили смо
се на претпостављене предности за предузећа које су се развиле из
протоиндустријског окружења, будући да се могло очекивати да ће
екстерни ефекти донети добитке. Аргумент протоиндустрије има
снажно упориште јер су најзначајније фабрике осниване у старим
протоиндустријским градовима, Габрову, Сливену и Лесковцу. Ме-
ђутим, једина јасна веза тих градова била је историјска. У свима
њима постојала су предузећа која су се бавила трговином вуненим
производима (иако у Лесковцу није било раније везе са производ-
њом вунених производа). У осамдесетим годинама 19. века машин-
ска производња постала је неопходна за опстанак предузећа па су
изградили локалне млинове за производњу вунених производа као
дефанзивно улагање у ланце снабдевања. Ниједно придошло тран-
снационално предузеће није на њих гледало као на омиљену произ-
водну локацију.
Та локална предузећа нису имала посебну предност у присту-
пу капиталу и недостајале су им техничке информације, па, када су
настала, изградила су недовршене фабрике у којима су користили
застарелу технологију. Ипак ти подухвати су били довољно рента-
билни да би се ови недостаци излечили додатним улагањем, што је
довело до развоја културе акумулације и личне штедљивости.
Теорија протоиндустрије, међутим, даје посебно место располо-
живости радне снаге, па бисмо очекивали да су предузетници иско-
ристили јефтину индустријски оријентисану радну снагу. Међутим,
већина протоиндустријских радника биле су жене које су радиле
код куће и које нису могле прећи у погоне, па су фабрике морале
да стварају своју радну снагу од почетка. У Габрову су радиле девој-
ке са села. Оне су биле слабо плаћене, али да би искористили њи-
хов рад, габровска предузећа морала су да примене машине покре-
тане на хидроенергију у свим битнијим текстилним операцијама.

350
У Сливену, није било сличне радне снаге и грана је углавном запо-
шљавала урбане одрасле мушкарце, а ткало се на разбојима са чун-
ковима. Сливенски послодавци морали су да плаћају веће наднице
од оних у Габрову, али искусну радну снагу користили су ефикасно
премда је то подстакло задржавање застарелих производних мето-
да. У Лесковцу, јефтина радна снага очито је била предност за гра-
ну. Иако је протоиндустрија производила потпуно различит произ-
вод, ужад, ширење тог заната на села оборило је наднице у граду.
Радна снага била је јефтинија од просека само у Лесковцу и Самоко-
ву, а већина градова могла је да обезбеди нестручну радну снагу по
сличној надници. Поред тога, ниједан од градова, осим Сливена,
није обезбеђивао искусне раднике потребне за фабричку индустри-
ју, а сви су патили од мањка стручне радне снаге. Морали су, или
да запошљавају скупе стране стручне раднике, или да се помире са
неефикасношћу уколико раде без њих.
Очито, концентрација фабричке индустрије у старим протоин-
дустријским центрима није била случајна. Али није било ни битног
разлога за транснационална предузећа да поставе своје фабрике
поред домаћих конкурената. Новопридошла предузећа, „Минх“ у
Параћину, „Кромптон“ и „Михел“ у Београду и британска фабрика
памука у Варни, поставила су своја постројења према приступу си-
ровини. На дужи рок, локације у граду и луци показале су се барем
једнако повољне као и некадашњи протоиндустријски градови.

351
 10. СРБИЈА И БУГАРСКА 1878-1914:
М ОДЕРНИЗАЦИЈА
И ОПАДАЊ Е ПРОИЗВОДЊ Е

Сада разматрамо привредне проблеме и напредак две најзна-

чајније балканске државе, Бугарске и Србије пре Првог светског ра-
та. Узимајући искуство хабзбуршке Босне као парадигму умерено
прихватљивог напретка од неразвијености, питамо се зашто обе
државе нису успеле, не само да се прикључе главном европском
развојном току, већ је, као што ћемо показати, производња по гла-
ви становника значајно опала. Како су привреде обе земље и даље
биле претежно руралне, прво ћемо се осврнути на сектор пољопри-
вреде. Обрађујући проблеме бугарске пољопривреде после ослобо-
ђења у поглављу 7, показали смо да је продуктивност у пољопри-
вреди дуги низ година опадала. Први задатак био је да сагледамо
учинке пољопривреде у Србији. Полет на међународним тржишти-
ма прикрио је силазни тренд пре 1876. године, али успоравање ра-
ста светске трговине и пратећи пораст царинских и нецаринских
баријера српском извозу открио је фундаменталне слабости аграр-
не привреде. Период 1878-1893. године био је праћен израженим
структурним заокретом од зависности од сточарства ка великој
производњи житарица за извоз, али по цену уочљивог пада у про-
изводњи по раднику у пољопривреди. Дошло је, међутим, до рази-
лажења трендова између српске и бугарске пољопривреде које се
јавило због разлика у релативној расположивости фактора. То је у
првим годинама 20. века довело до побољшања приноса од усева у
Србији, што се није поновило у Бугарској. Оне су, међутим, мало
урадиле на побољшању агрегатних учинака и ово поглавље проуча-
ва могуће разлоге дугорочне стагнације обе ове аграрне привреде.
Пољопривреда је, ипак, чинила нешто мање од половине укупне
производње Бутарске и Србије на крају нашег периода. Стога, проу-
чавамо модернизоване секторе привреде и улогу државе, пре свега
у успоравању развојног процеса, да би показали зашто је допринос
модернизованих сектора био ограничен на минималне размере.

353
 Привредне иромене у Србији 1878-1900.

Показали смо у поглављу 4 да се пословна активност у Србији

повећала до 1875. године, јер је тржиште бивало све више интегри-
сано у светску привреду. Ипак, сељаци су се и даље опирали тргови-
ни усевима са обрађиваних површина. Иако је извоз ратарских про-
извода почео да доприноси ширењу трговине, као што је то чинио
развијајући извоз сувих шљива, повољне цене стоке, посебно сви-
ња, омогућиле су већини пољопривредника да остану одани својој
традиционалној извозној специјализацији која је наставила да чини
највећи део раста извозне трговине. Међутим, смањење пашњачке
ресурсне базе значило је да овакво ослањање није одрживо.

354
 Табела 10.1. Нешо Годишњи извоз жиша из Србије
1862-1912. Године (хињада тона)

Година Кукуруз Пшеница Јечам, Укупно

раж, овас
1862-1865 0,0 0,1 0,5 0,7
1865-1870 2,2 21,7 3,7 27,5
1871-1875 -0,6 7,2 3,5 10,1
1879-1880 -2,8 18,8 4,0 20,0
1881-1885 3,7 31,6 7,2 42,5
1886-1890 5,3 43,9 8,8 57,9
1891-1895 28,8 73,2 26,5 128,4
1896-1900 18,4 72,9 29,6 120,9
1901-1905 9,8 68,5 24,0 102,4
1906-1910 92,3 98,0 52,9 243,2
1911-1912 82,6 102,4 24,9 209,9
Извор-. РаШге!, .ДпПиепсе о! Сошшегсе", стр. 129-130. Извоз пшенице укљу-
чује брашно изражено бруто да би се у обзир узео губитак од 20% при-
ликом млевења.

Након 1878. године пољопривредници су, да би остварили го-

товински приход, све више зависили од тржишне продаје жита и
шљива. Од слабог извоза ситних сељака жито је постало главни
тржишни усев пољопривредника из низија. Напредак извоза жита
приказан је у табели 10.1. Његов раст био је повезан са отварањем
железнице, али тај ефекат (на кратак рок) не треба прецењивати.
Послератни успон извоза жита одиграо се између 1879. и 1884. го-
дине, и тек 1884. године отворен је први део балканске међуградске
железнице од Београда до Ниша. Током наредне три године извоз
жита био је прилично обесхрабрујући. Поред тога, од житарица се
највише извозила пшеница узгојена у плодном залеђу лука на Сави
и Дунаву и она се није превозила железницом. Ова област, нарочи-
то северозападна Србија, брже је повећала извоз жита него област
покривена железницом. Дакле, отварање железничких пруга у Ср-
бији, иако је помогло расту трговине, није било њен главни узрок.
Како се њихова зависност од продаје жита повећавала, пољо-
привредници су ширили површину земљишта коју су обрађивали.
Ако бисмо узели, по номиналној вредности, бројке из државног по-
писа обрадивог земљишта у 1889, 1893. и 1897. години, примећује

355
се једнократни структурални заокрет у српској пољопривреди,
усредсређен на период 1889-1893. године. Након стагнације изме-
ђу 1847. и 1867. године обрађивана површина Србије на територи-
ји пре 1878. године повећала се са 395.194 хектара у 1867. години
на 551.445 хектара у 1889. години, то јест 39,5%.' Али, како се густи-
на руралног становништва увећала за 42,8% током истог периода,
ипак није дошло до повећања обрађиване површине по глави ста-
новника. Потом, између 1889. и 1893. године (ако се може веровати
попису земљишта), површина под усевима (искључујући угар) пора-
сла је за 82,8% са 648.400 хектара на 1,19 милиона хектара12, док се
становништво повећало за 6,7%. Како се повећао и број власника
обрађиваног земљишта, са 257.280 у 1889. години на 322.505 у 1893.
години,3 површина обрађиваног земљишта по имању скочила је са
2,94 на 4,28. Међутим, од 1893. године надаље, површина под усеви-
ма је нагло престала да се повећава. Попис из 1897. године показује
повлачење из 1893. године, на 1,02 милиона хектара,4 и практично
није било промене од 1905. године када је износила 1,05 милиона.5
Било каква корекција коју бисмо унели у ове пописе, била би
произвољна, али није вероватно да се обрађивана површина по гла-
ви руралног становника повећавала на тако скоковит начин. Попис
из 1889. године био је спроведен „прилично површно“.6 Тврдило се
да је било неправилног евидентирања јер локални управни органи
нису обавестили испитанике да нема фискалних мотива у позадини
пописа. Овај проблем исправљен је 1893. године.7Заиста, Статистич-
ки завод је изјавио да непотпуно евидентирање чини целокупну раз-
лику између два пописа. Представљајући попис становништва 1897.
године, он је израчунао да је попис из 1893. био „прилично тачан
у погледу обрадиве површине",8 а да је 1897. године био још бољи,
иако се 1900. године сматрало да су површине из 1893. и 1897. годи-
не биле прецењене.9 Дакле, ако попис из 1899. године потцењује, док
они из 1893. и 1897. прецењују, напредак обрађивања земљишта био
је стабилнији него што сирова статистика указује. Ипак, ово повећа-
ње мора да је мање-више заустављено од средине деведесетих година
1 СКС, III (Београд, 1894), стр. 1.Х1.
2 СКС, III, стр. ви; СКС, IX (Београд, 1897), стр. х, 94-95.
3 СКС, III, стр. ив; СКС, IX, стр. VII.
4 СКС, XVI (Београд, 1900), стр. XXIV.
5 СГКС, 1906, стр. 238.
6 СКС, III, стр. I.
7 СКС, IX, стр. I.
8 СКС, XVI, стр. I.
9 СКС, XVIII (Београд, 1903), стр. 1.

356
 19. века, чак и ако није било стварног опадања. Не чини се вероват-
ним да није било раста између 1889. и 1893. године - ово делује као
претерана изјава коју је вероватно дала једна група чиновника да би
омаловажила рад својих претходника. Трендови извоза житарица
указују да је обрађивана површина по глави становника расла брже
крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 19. века него у
претходним и каснијим периодима. Бројке у табели 10.1. указују да
је извоз усева нарастао са 30.400 тона у периоду 1885-1887. на 77.400
у периоду 1888-1890. године и 153.600 тонау периоду 1891-1893. го-
дине. Од 1893. године до 1905. године није било даљег квантитатив-
ног напретка, иако је јачање цена допринело побољшању вредности.
Како се чини да приноси по хектару нису порасли, ово је у складу са
доказима да се обрађивана површина стабилизовала.
Без обзира на ширење обрађиване површине, укупан тренд по-
љопривредне производње по глави пољопривредног становништва
одлучно је опадао од 1878. године до краја 19. века. То је приказано
у табели 10.2. Релативна стабилност приказана за осамдесете годи-
не 19. века одражава пролазни успон производње вина. Био је то
одговор на међународну несташицу вина и узгајивачи у Србији
(за разлику од Бугарске) снажно су реаговали на извозне прилике.
Повећање производње вина укључено је у колону утрживих усева.
Слично онима у Бугарској, српске винограде у осамдесетим годи-
нама 19. века уништила је филоксера, производња је опала, а извоз
нестао.10 Лишене пролазних ефеката процвата производње вина,
осамдесете, као и деведесете године 19. века биле су период пада
те производње. Узрок томе је било то што повећање обрађиваног
земљишта није довољно неутралисало стагнацију сточарске произ-
водње због изузетно брзог раста руралног становништва.
Опадање сточарске производње по глави становника изнад све-
га одражава се на брзо смањивање крда свиња. У попису из 1866.
године забележено је да их је било 1,3 милиона и упркос повећа-
њу територије 1878. године, број је опао на процењених 1,1 мили-
он 1883. године и 909.000 на попису 1890. године. Свињогојство,
10 Висока бројка за 1889. годину, вероватно је реална, јер одражава одличну бербу
грожђа, али изузетно висока бројка за производњ у усева у 1897. години готово си-
гурно је производ несмотреног намештања приноса усева те године од стране Ста-
тистичког завода; у 1893. години, род је довољно успешно евидентиран и добро
се уклапа у дугорочни тренд, али 1897. године, Статистички завод, незадовољан
локалним приносима, затражио је од Српског пољопривредног друштва да их мо-
дификује - апсурдним резултатима. Савремени докази указују да је берба 1897.
године била слаба и то је изражено у ниским извозним бројкама. Берба 1893. про-
цењена је у СКС, IX, стр. II, онда из 1897. појављује се у СКС, XVI, стр. 1-П.

357
раније кључни чинилац благостања становништва, патило је и због
проблема на страни тражње и због притисака на страни понуде.
Понуда је већ била смањена у шездесетим и раним седамдесетим
годинама 19. века, али јачина тражње из Аустроугарске чинила је
производњу вредном одржавања и прихватања трошкова исхра-
ном кукурузом, иако се смањивала шумска основа трговине. Али,
једном када је тражња ослабила, проблеми узгајивача свиња поста-
ли су изражени.

Табела 10.2. Србија. Секшорска пољопривредна производња

1873-1912. Године

(милиона динара, цене из 1910. године)

3 _ 8
СЗ Н 03 н м ЧЈ О
X о 2 о он аС X *2 259 оп
X
п
а
§
*
о
&
м
*
|1
>> ^ *
Оч
со
о
Е
X Д
Јан
>>
к
О
е
®
н
о
1873-1875 38 61 62 47 9 217 178
1879-1880 45 64 84 63 12 268 177
1881-1885 46 56 92 75 13 281 173
1886-1890 45 51 118 89 14 316 175
1891-1895 46 53 84 92 14 289 149
1896-1900 49 51 74 127 15 317 153
1901-1905 52 56 53 102 14 276 123
1906-1910 60 54 66 134 18 331 137
1911-1912 67 57 48 148 20 340 129

Извор: Видети БАЛКСТАТ.

Најуочљивији узрок смањења свињогојства биле су све веће

сметње српском извозу свиња на угарској граници. То је почело на-
кон Берлинског конгреса 1878. године, а кулминирало је током ца-
ринског рата Србије и Аустроугарске 1906-1910. године. До 1878.
године српске свиње имале су лак приступ Аустроугарској и ниске
царине. Кроз Аустрију је могао бесплатно проћи извоз свиња ка
Немачкој, па је било мало сукоба интереса између угарских и срп-
ских произвођача. Чак и тада су Мађари периодично претили да ће
ометати трговину, поготово што су велики земљовласници имали
огроман удео у угарској производњи свиња. У 1880. години Аустро-
угарска се умешала у српски извоз свиња да би изложила Србију

358
 притиску да изгради свој део пројектоване железнице од Будимпе-
ште до Истамбула и Егеја. Како су импулсивна затварања немачког
тржишта обарала цене свиња у Угарској, мешање у извоз из Србије
повећало би цену свиња на тржишту у Будимпешти па су Мађари
радо удовољили Бечу по овом питању.
Аустроугарска је прихватила разложан поступак за српски из-
воз свиња у трговинском уговору од 6. јуна 1881. године, иако се ца-
рина готово удвостручила на 1 флорин и 50 крајцара по свињи.11
Ова посебна царина фаворизовала је извоз већих животиња и дис-
криминисала лаке неутовљене животиње које су чиниле највећи
део српског извоза. То се радило намерно јер се тиме штитио мађар-
ски узгајивач свиња, обично велики земљопоседник који је контро-
лисао делове шумског земљишта, а не сељак пољопривредник који
би узео те мршаве свиње да их тови за тржиште. Ова пристрасност
политике у корист великих одгајивача касније је замењена потпу-
ном забраном увоза мршавих животиња.
Србији је одбијена ветеринарска конвенција које се односила
на свиње да би се Мађарима дале одрешене руке да отварају и затва-
рају тржиште према условима тражње само на основу тврдње о бо-
лести увезених свиња, без обавеза обезбеђивања доказа. Затварања
граница којасунаштетилаизвозној трговини 1884. године, поклопи-
ла су се са презасићеношћу међународног тржишта свињама. Само
пасивним прихватањем политичке зависности Србија је успела да
избегне даља затварања у деведесетим годинама 19. века, јер је Не-
мачка повећала Аустрији царину на свиње 1885. године, а Угарска
спровела поступак обештећења против Румуније, која је, за разлику
од Србије, инсистирала на обострано прихватљивој санитарној кон-
венцији. Упркос незадовољавајућим политичким договорима који
се тичу српског извоза свиња, исход је био, као што је примећено
1887. године „растуће благостање од трговине стоком са Угарском,
где Србија сваког дана проналази све погодније тржиште“12
Крајем осамдесетих година 19. века, средња Европа била је опу-
стошена шапом и слинавком. То је довело до нове рунде гранич-
них рестрикција у 1890. години. Угарска је затворила границу са
Србијом убрзо након што је Немачка затворила своју границу пре-
ма Аустрији. Кризу је ублажила Капривијева (Лео фон Каприви,
немачки канцелар 1890-1894. године, прим. прев.) либерализаци-
ја немачке царине. Капривијева заинтересованост за зближавање
11 Одговара износу од 3,67 динара. Преписка у вези са С о т т е г а а 1 К.е1аНопз БеЊееп
Сгеа1 ВпГат агкЗ 5 е т а , С о т т е г а а 1 бр. 24 из 1881, стр. 12. РаН. Рареп 1881 ХС1Х.
12 ААЕ ССВ т. 7 депеша од 26. октобра 1887. ф. 20.

359
са Аустријом обезбедила је Аустрији повољне услове трговинског
споразума. Као противмеру, Мађари су закључили ветеринарску
конвенцију са Србијом 1892. године и уследио је мањи пораст из-
воза свиња. Међутим, Капривијева влада трајала је само до 1894.
године, и како су тржишта производа била депресирана, Немци су
увели нови круг забрана за аустријску стоку крајем 1895. године.
Као и увек, Аустроугарска је настојала да се изолује од губитака на
немачком тржишту на штету својих балканских суседа. Трговина
са Србијом била је поремећена, а још снажнији стисак примењен је
на извоз из њене квази-колоније, Босне и Херцеговине.13 У септем-
бру 1896. године, Аустрија је увела два нова прописа о увозу свиња
из Србије. Први је захтевао да свиње буду тешке најмање 120 кило-
грама, чиме је потпуно искључен извоз неутовљених свиња. Други
је прописивао да у једном тренутку на главној тржници у Штајн-
бруху (у Будимпешти) не може да се држи више од 7.000 свиња из
Србије - званично, зарад хигијене, овај пропис запечатио је право
Угарске да третира Србију као маргиналног добављача, без потре-
бе да прибегава ветеринарским манипулацијама.
У наредних 10 година утовљене свиње из Србије прелазиле су
угарску границу без сметњи, иако се њихов број значајно смањио.
Цене су осцилирале, а како су Мађари имали потпуну контролу
над обимом увоза, сматрали су да би било какво даље ширење трго-
винских баријера било контрапродуктивно, поготово што су били
заинтересовани за потенцијал Србије као извозног тржишта.14
Трговински споразум Србије са Аустроугарском из 1892. године
истекао је крајем 1902. године, после чега је свака од страна била сло-
бодна да га се одрекне на годину дана пошто обавести друту страну.
Све док Аустријанци нису знали које ће им услове немачка понудити
по истеку Капривијевог уговора 1906. године, одбијали су било какав
нови дугорочни ангажман са Србијом. До времена када су напокон
дошли у позицију да преговарају, аустријско-српски политички одно-
си били су захладнели до те мере да је Аустрија непостојање трговин-
ског уговора са Србијом употребила као политичко оружје. Главну
штету претрпела је српска трговина свињама, а на велико задовољ-
ство њихових угарских конкурената. Трговински рат остао је у ћорсо-
каку све до краја 1910. године, после чега су договорене квоте.
Укупан ефекат неизвесности с којим су се суочавали српски про-
извођачи у извозу свиња мора да је обесхрабрио узгајиваче свиња,
13 Видети стр. 252.
14 Андрија Раденић, „Извештај маџарских привредних изасланика о приликама у
Србији 1901-1914“ ИЧ, Х1У-ХУ (1963-1965), стр. 408.

360
чак и током периода неоптерећеног новим трговинским ограниче-
њима, извоз свиња се тешко могао вратити на ранији ниво. Опао је
број свиња који се товио, без обзира на ограничења и евентуалну
забрану извоза мршавих свиња, чији је резултат требало да буде да
се више, а не мање свиња пребацује на товљење ради продаје. Од-
лив мршавих свиња престао је а да га ништа друго није заменило,
због чега је угарско мешање у трговину, вероватно, само убрзало
опадање овог сектора.

Табела 10.3. Површина иод шумама:

Србија 1884-1905. Године (хиљада хектара)

„Приватна“ Државна Укупно

1884 528 700 1.280
1889 н.п. н.п. 1.041
1893 484 н.п. н.п.
1897 481 н.п. н.п.
1905 316 529 845
Извори: 1884: ААЕ ССВ т. 7 депеша од 7. јула 1888, ф. 301; 1889: СКС, III, П.
VI; 1893: СКС, IX, стр X; 1897: СГКС, XI, 1906, стр. 238; 1905: СГКС, X,
1905, стр. 277.

Ово опадање може се пратити до даље ерозије шумског земљи-

шта, од којег је зависило узгајање мршавих свиња. Смањивање шум-
ског земљишта (које је већ извршило значајан притисак на српску
понуду свиња пре 1876. године) наставило се убрзано након 1878.
године. Као што табела 10.3. показује, површина под „приватним
шумама“ - то јест, шуме у приватним, општинским или црквеним
рукама - смањивала се до око 1905. године. Такође и површина под
државним шумама - која је - ако бугарско искуство може послу-
жити као показатељ - била је далеко ређа и мање вредна од оне у
приватним рукама.15
Чини се да је грубо говорећи, ланац узрочности био следећи:
у осамдесетим годинама 19. века пораст становништва убрзао се
за 2,3% годишње. Пољопривреда је апсорбовала највећи део тог по-
раста. У почетку, сељаци су реаговали повећавајући крчење, при-
ближно сразмерно становништву. Тиме је настављено нарушавање
односа становништва и сточног фонда, па се повећала зависност
од тржишне продаје житарица. Растући порези повећали су тај
15 Кирил Г. Попов, Стопанска БЂлгарин (Софија, 1916), стр. 216.

361
притисак. Између периода 1879-1881. и 1887-1891. године реално
пореско оптерећење по глави пољопривредног становништва пора-
сло је за 76%.16Повећање површине под усевима урађено је на ште-
ту шума и пашњака. Чак и сељаци који су се бавили сточарством
изгубили су шумско земљиште због притиска осталих сељака због
њихових ограђених шума. До 1891. године шуме су биле у јадном
стању - већина планина (у приступачнијим областима) било је
„очерупано од подножја до врха“, а, према мишљењу белгијског
конзула, предстојећи Закон о шумама сада вероватно неће бити до-
чекан с великим отпором.17 Крчењем шума створено је обрадиво
земљиште, али то је значило да су сељаци морали да задрже што је
могуће више животиња за вучу и да своје пашњаке користе за њи-
хову испашу. Између 1879. и 1895. године број животиња за вучу
се релативно добро одржавао (смањење говеда и биволица било је
ограничено на 4,3%, док је број коња порастао за 6,3%).18 Свиње су
морале да уступе водеће место, њихов број смањио се за 46%. Ути-
цај на укупну пољопривредну производњу био је знатан јер, док су
говеда давала углавном инпут за пољопривреду и млечне произво-
де за исхрану пољопривредника, целокупан резултат узгоја свиња
испоручивао се као финални производ, од чега се највећи део про-
давао на тржишту. Заокрет ка ратарству имао је стога кумулатив-
ни елемент; крчење шума да би се повећало обрадиво земљиште и
заменили пашњаци који су се орали умањило је приход од сточар-
ства, а то је захтевало обештећење крчењем још више обрадивог
земљишта и даљим опадањем свињогојства.

Табела 10.4. Свињогојство у Србији 1859-1912. Године

(Годишњи просеци по конст антним ценама у милионима динара)

Извоз Производња Остатак

1859-1860 10,1 79,2 69,1
1861-1865 15,1 70,3 55,2
1866-1870 17,6 66,1 48,5
1871-1875 17,4 72,2 54,8
1879-1880 12,0 74,6 62,5
1881-1885 15,0 55,8 40,7
16 М. Ра1а1ге1, „р18са1 Ргеввиге ап<1 Реазап! 1 т р о у е ш ћ т е п 1 т 5егћ1а ће&г \МзгИ \Уаг
Г, ЈЕсН, XXXIX (1979), стр. 733
17 РЦ, 1892, ћХХМ стр. 72.
18 Сточни фонд у 1879. години је процењ ен у СВС Србија 1879, стр. 904; бројке за
1895. годину узете су из пописа стоке те године.

362
 1886-1890 13,6 47,6 34,1
1891-1895 14,6 48,2 33,6
1896-1900 8,3 46,2 38,0
1901-1905 12,8 48,7 35,9
1906-1910 6,9 43,0 36,1
1911-1912 8,5 42,7 34,2
Извор: БАЛКСТАТ.

Произвођачи свиња су, стога, били укљештени на тржишту које

их је стискало са оба краја. Царине, а касније и забране, смањиле су
рентабилност производње мршавих свиња, док је губитак шумске
сточне хране и присвајање пашњака за говеда повећао трошак узгаја-
ња прасића - тржишни услови фаворизовали су трговину утовљеним
свињама која је цветала у малим центрима за товљење близу главне
железничке линије,19 али узгој свиња био је драстично ограничен.20
Као што табела 10.4. показује, производња свиња за домаћу потро-
шњу смањила се још озбиљније него производња за извоз, барем до
деведесетих година 19. века, када се домаћа тражња стабилизовала.
Дакле, могуће је да су проблеми понуде имали значајнији утицај на
производњу свиња него аустроугарски трговински притисци, иако
су ови други обесхрабрујући произвођаче убрзали њено опадање.

Сриска држава и шржишна иољоиривреда

Како није успела да своју производњу повећа сразмерно својој

радној снази, напредак српске пољопривреде био је спречен струк-
турним ригидностима. Сељачка привреда наставила је првенствено
да буде оријентисана на натуралну производњу. Објављени су ста-
тистички подаци за обим пољопривредних производа који су пре-
шли преко кантара на пијацама у сваком граду и обима обављеног
посла на вашарима широм земље. Ове бројке искључују одређени
број ставки, међу којима су најочитије од њих додате у табели 10.5.
Чак и тада, збир је вероватно благо потцењен.
Укупно утржених 126 милиона динара вредних пољопривред-
них производа може се упоредити с укупном производњом секто-
ра, која је износила 328 милиона.21 Дакле, пољопривредници су
19 Станоје Мијатовић, „Ресава“, НиПС, XXVI (Београд, 1930), стр. 172.
20 Душан М. Пантић, Спољна трЈовина и трГовинска политика независне Србије
1878-1892 (Београд, 1910), стр. 173.
21 Видети редове 1-5 и 20 у Табели 10.7, стр. 380-381 испод.

363
утржили 38,4% своје производње, а можда и мало више. Друтим ре-
чима, већина сељака тек је требало да превазиђе узгајање ради пре-
живљавања и оствари утрживи вишак, посебно јер су животињски
производи и даље чинили око једне трећине утрживих производа.22
Утржених 38,4% пољопривредне производње вероватно је било про-
извод лежерне стопе тржишне продаје. У 1863. години, извоз је из-
носио око 14,9% нето националног дохотка (ННД), али је порастао
на свега 17,5% до 1910. године.23 Приврженост натуралној производ-
њи мора да је ограничавала усвајање интензивнијих система јер је
процес тржишне интеграције најснажнији покретач структурних
промена у пољопривреди - шта год да је успоравало тај процес, огра-
ничавало би раст (или чак одржавање) производње по раднику. По-
сматрали смо дејства ослобођења Бугарске и његове последице у том
смислу, сада проучавамо поступке које су власти у Србији примени-
ле на сељаштво, ограничавајући тржишну интеграцију села. Већина
пољопривредника остала је само у слабом додиру са тржишним сна-
гама, а држава је намерно одржавала њихову изолацију.

Табела 10.5. Ушржена иољоиривредна ироизводња.

Србија 1910. Године (у хиљадама динара)

Производи продати на градским пијацама 67.676

Производи продати на вашарима 9.544
Животињски производи продати на градским 10.803
пијацама
Стока којом се трговало на вашарима 28.151
Шећерна репа 1.143
Дуван 1.440
Чауре 621
Млеко за градску продају 4.411
Извезена јаја 2.217
Укупно 126.015
Извор: Производи измерени на кантарима на пијацама у Србији 1910. годи-
ни, СГКС, 1909-1910, стр. 582-585. На то смо применили просечне цене
у 1910. години као што је у СГКС, 1909-1910, стр. 376-378. Такође смо
узели товљене свиње од 120 кг живе ваге (Извештај о раду одењења за
22 Видети израчунавање у Табели 10.5.
23 Узимајући да је извоз у 1863. години био 98,13 милиона гроша (Државопис Срби-
је , II, стр. 102) по одбитку реекспорта, односно 129,1 милион у 1910. години са
ННД од 131,9 милиона динара у 1863. години уз додавање 13,6% да би се д обио
укупан БДП.

364
 пољску привреду и ветеринарство (1906) стр. 293), волове и краве од
185,6 килограма живе ваге (ЊШ., стр. 308) и живине и коже оваца од
1 килограм. Статистика о вашарима је на стр. 570, 572, 574 у ИСГКС,
1909-1910. Шећерна репа, чауре, дуван и јаја узети су непосредно из на-
ше статистике за производњу у 1910. години.

Аграрне политике настале су да би се заштитила институција

општег сељачког земљовласништва и примењивале су се да би се
минимизирао ризик да сељаци изгубе своје земљиште као последи-
цу прекомерне задужености. У поглављу 4, сусрећемо се с њиховим
основним елементима, заједно са увидима у размишљање чиновни-
ка. Они датирају из почетних година савремене српске државе - ад-
министрација система јавних амбара за кукуруз, да би се села за-
штитила од глади, обавеза наметнута општинама да имигрантима
и сиромашним породицама додели земљиште из својих резерви, и
изнад свега, пољопривредни закони који су штитили минимум вла-
сништва сељака од пленидбе поверилаца. Ове институције штити-
ле су сељаштво од екстремне беде, али су, својом формом, ограни-
чиле структуралну промену.
Власти су се плашиле да би рурална социјална структура мо-
гла бити угрожена дугом који су видели као неизбежну последицу
развоја тржишних односа - њихов идеал било је сељаштво које је
продавало само вишкове са пашњака и користило те приходе углав-
ном за измирење пореских обавеза. Сељачка породица требало је
да сама обезбеди остатак за сопствене животне потребе. То је био
само један мали корак од покушаја да се минимизира веза између
сељака и тржишта за размену производа. Ову политику потом су
присвојили градски занатски и трговачки кругови и спроводили
је да би сељацима онемогућили приступ конкурентним изворима
робе, посебно увозне. У методе гушења спадале су сеоске продав-
нице, затим торбари и власници штала на сточним вашарима, да
би се сељаци приморали да своје послове обављају у градовима са
еснафски организованим добављачима.
Још 1839. године закон је сеоским продавницама ограничавао
продају увозне робе, али тај закон је временом престао да се при-
мењује. Варошке интересне групе издејствовале су 1870. године за-
конодавство којим се отварање сеоских продавница ограничавало
само на места која су од најближег града била удаљена више од 15
километара. Овај закон није задовољио чаршију (пословну заједни-
цу) и она је наставила да се залаже за потпуно затварање сеоских
продавница. Како је већина локалних чиновника препознала по-
требу за сеоском трговином основним животним потрепштинама,

365
закон није укинут, али је измењен 1891. године ограничавањем
сеоске малопродаје на прецизно одређену листу производа. То су
били, у највећој мери, пољопривредни алати и залихе и једностав-
на оруђа за домаћинство. Све што је подсећало на неесенцијалну
робу било је без размишљања брисано са листе - чак је и продаја
шећера у сеоским продавницама била строго забрањена. Закон се
спроводио све до Првог светског рата,24 иако у сталном рату про-
тив предузетника који су га кршили.25
Напад на сеоску трговину проширио се на вашаре. Како су то
била места на којима су сељаци добијали новац од продаје стоке,
била су и повољно окружење за продају трговачке робе. То је сме-
тало градским занатлијама који су вашаре сматрали местом за од-
ливање сељачког новца из њихових продавница у руке градске кон-
куренције која није имала дозволу за рад. Још 1859. године трајање
постојећих вашара скраћено је према закону чији је двосмислени
текст касније тумачен да би се смањила продаја индустријских про-
извода, посебно увозних. Закон је додатно пооштрен 1879. и 1889.
године, као одговор на незадовољство занатлија и довео је до опа-
дања значаја сајмова упркос непостојању ваљане алтернативе.26
Неесенцијална роба такође је стизала у села у ранчевима и коњ-
ским товарима путујућих трговаца. Они су углавном били странци
и лака политичка мета, мада је у пракси било тешко ограничити
њихову активност. Ова трговина забрањена је још 1850. године,
а закон је поновљен у оштријој форми 1859, 1860 и 1865. године.
Један од разлога зашто су се толерисале (строго регулисане) сеоске
продавнице била је нада да ће се тако истерати торбари. Премда
променљиве ефикасности, закони против путујуће трговине пред-
стављали су изговор еснафлијама да отерају потенцијалне конку-
ренте, а чиновницима да их узнемиравају по свом нахођењу.27
Ниједно од тих ограничења није могло спречити сељаке да нео-
граничено стичу робу, укључујући и увозну, уколико су били спрем-
ни да путују до града и да је купе и плате надуване марже којима
су градски трговци покривали спори обрт. Али, учинивши неесен-
цијалну робу вештачки тешком и скупом за набављање, власти су
сељаке демотивисале да уместо доколице раде или да производњу
специјализују према производима који доносе највише готовине.
24 Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији (Београд, 1954), стр. 335-336, 337.
25 Јое1 М. На1регп ј Вагћага К. На1регп, А ЗегМап УШаде т Њ$(опса1 Рег$рес(те (П ро-
спект Хајтс, 1986), стр. 61.
26 Вучо, Распадање, стр. 294-300.
27 1Ш„ стр. 278, 279-282.

366
Коликогод да су се они са стеченим правима бунили када су жене
са села куповале инострану робу од памука и тричарије, све бржи
темпо новчане привреде на селу, који смо констатовали од краја ше-
здесетих и раних седамдесетих година 19. века, касније се успорио и
коначно потпуно престао. Раст обима извоза пољопривредних про-
извода по глави пољопривредног становника смањио се између ше-
здесетих година 19. века и првих година 20. века, а од првих година
20. века имао је негативан тренд.28 Исти случај је био и са стопом
раста урбаног становништва, а вероватно и домаћег тржишта.

Завешшање балканске сељачке иољоиривреде

Аграрне привреде балканских држава имале су слабе учинке у

односу на већину других европских привреда, укључујући оближње,
релативно заостале земље. Које су их заједничке карактеристике раз-
ликовале од других? Пре свега, несавладива доминација сељачке нату-
ралне пољопривреде. У највећем делу Европе крупна пољопривреда
задржала је снажно присуство у руралној пољопривреди, а политич-
ки оквир власти прилагодио се интересима латифундија. Докази које
смо изложили указују на суштинску противразвојну слабост у сељач-
ким привредним системима који су преовладавали у Србији и Црној
Гори током целог периода, а у Бугарској после ослобођења. Постојала
је изражена склоност ка личној потрошњи, а када су порески прити-
сци ослабили, враћању на њу. Ова склоност у Бугарској била је подр-
жана политикама осмишљеним да приморају преостале читлуке на
распуштање, а у Србији напорима власти да сељаке удаље од тржи-
шта производа широке потрошње. У обе земље, власти су такође сма-
трале целисходним да благо опорезују сељаке, чиме се минимализи-
рала њихова потреба да на тржишту продају своје производе.
Добро испробан аргумент у корист сељачке пољопривреде (и!5-
а-У $ крупне пољопривреде) јесте да су се сељаци понашали као са-
1

моизрабљивачи радећи на крају за приносе упадљиво ниже од те-

куће наднице.29 Али, у балканском искуству (као што су показали
28 Обим извоза по глави пољопривредног становништва од периода 1862-1864. до пе-
риода 1872-1874. порастао је за 15,1%, од перода 1872-1874. до периода 1882-1884.
порастао је за 11%, од периода 1882-1884. до периода 1892-1894. за 15, 6% и од
периода 1892-1894. до периода 1902-1904. за 0,4%, након чега је тренд био нега-
тиван. Видети: Ра1ајге1, Тће 1пр1иепсе ојСоттегсе оп 1ке Скап$т§ §{гисШге о / §ег-
к1а$ Реа$ап1 Есопоту 1860-1912 (докторска теза, Универзитет у Единбургу, 1976),
стр. 37. За градско и сеоско становништво, видети табелу 1.10.
29 N. Сеог§е8си-Кое§еп, „Есопопнс Тћеогу апб А§гапап Есопопнсб", Ох/огЛ Есопотк
Рарег$ (1960).

367
 1
српски пољопривредници у шездесетим и седамдесетим годинама
19. века, и бугарски пољопривредници након ослобођења 1878. го-
дине), капацитет сељака за самоексплоатацију имао је противтежу
у одлучности да се материјални приход замени доколицом. Страни
посетиоци и државни чиновници називали су то лењошћу; етно-
графи су ово понашање повезивали са „херојским“ вредностима па-
стирског друштва, а интелектуалци су ово питање гурали у страну,
упућујући на „преткапиталистичке“ ставове балканског сељаштва.
Овакво понашање било је оснажено окружењем у којем се мар-
гинална робна производња није утрживала без потешкоћа због не-
достатка ефикасног саобраћаја и комуникација. Чак 1910. године по-
стојала су села у богатом пољопривредном залеђу црноморске луке
Бургас која су лежала тридесетак километара од железничке станице.
Чак и по сувом времену, њиховим житељима било је потребно два
дана да једна товарна кола жита допреме до железнице.30У Србији, та-
кође, посебно у планинској унутрашњости, као што је пиротски крај,
жито се могло преносити само на коњима.31 Стога нису били неуоби-
чајени извештаји о вишковима жита који су спаљивани или просто
остављани. Маргинална вредност неутрживих производа била је су-
више ниска да би се сељаци подстакли на максималну производњу.
Додатне залихе сточних производа биле су, наравно, друга
ствар. Али, с обзиром на структуру сточарства, еластичност пону-
де сточног фонда у односу на уложен рад мора да је била ниска, а
сеча резерви шума чак ју је смањила што је довело до апсолутног
опадања овог сектора. Следствено томе, за већину сељака ова гото-
во једнакост претворила се у готово сиромаштво.
Очекивања су била ниска, а такав је био и резултат. Већ смо
приметили како су у Босни услове закупа, који су домаће пољопри-
вреднике подстицали на тромост у апатији и сиромаштву, срдачно
дочекали имигранти због могућности које су се нудиле.32 После
ослобођења, Бугарска је примила имигранте из Угарске, тамошње
Бугаре који су се населили због привлачности јефтиног земљишта.
Дошавши из више материјалне културе, њихов релативно интензи-
ван рад и велика потрошња били су у супротности са ниским инпу-
тима и ниским резултатима њихових суседа.33
30 С’кратени протокопи за заседениата на III редовниа сесиа на Бургаската Трп-
индустр. камара през Декемвриј 1909 (Бургас, 1910), стр. 109.
31 Велимир Васић, Печалбарство источне Србије, (докторска дисертација, Београд,
1950), стр. 90-91.
32 Видети поглавље 8, стр. 246-247.
33 Н. Даскалова, Живота на Банатчаните Б ’лГари с. ДраГомирово, Свиштовско (Русе,
1930), стр. 6,10-11; „Банатски Бугари“, Мале Новине (Београд), 19. март 1902, стр. 2.

368
 Расправе о спором ширењу техничких промена у српској пољо-
привреди наглашавају одсуство ефикасних канала комуникације о
новим технологијама. Њени учинци су понекад у супротности са
оним у Словенији, где су пољопривредни системи били далеко на-
преднији упркос оскудној природној обдарености у односу на ста-
новништво у доминантно алпској географији. Чак и крајем 18. ве-
ка тамо се практиковала ротација усева уз релативно интензивне
технике сточарства. Између 1869. и 1880. године када су сточарска
имања по глави становника у Србији опадала, три од четири про-
винције настањене Словенима значајно су увећале сточни фонд по
глави становника и побољшале његов квалитет.34 Ешворт, разма-
трајући напредак пољопривреде у Словенији, указује да се релатив-
ни успех словеначких пољопривредника може објаснити тиме што
су у суседству имали значајну немачку мањину чије су напредне
технике позивале на угледање.35Али, било је и више од тога.
Као што смо приметили за Србију, барем од средине 19. века,
и за Бугарску после ослобођења, балкански сељаци, тежећи кратко-
рочним приносима уништавали би и напуштали земљу која је ра-
ђала усеве, крчећи резерве шумског земљишта без неког великог
разлога. То је било у складу са обрасцем економског понашања у
којем се земља третирала као покретна имовина, а не као коначан
ресурс, какав је убрзано постајала.
Цветко Костић је објаснио да су у Србији „већина села млада и
имигрантска". У периоду који ће убрзо бити прошлост, српски сељак
настањен у средини са значајном необрађиваном резервом, стварао
је имовину по принципу да „онај који донесе живот мртвој земљи,
постаје њен власник“, став оснажен усвајањем римског права и прак-
се равноправног наслеђивања. Овакав оквир претпоставља да је
понуда земље еластична. Насупрот томе, у Словенији (и цивилној
Хрватској) стабилно, дуго насељено становништво било је свесно ко-
начне природе земљишних ресурса које је поседовало. Они су обра-
ђивали имања од којих су многа „остајала неизмењена током вели-
ког броја генерација“. Није постојао концепт граничног земљишта
као бесплатног добра. Пракса наслеђивања одражавала је немачко
обичајно право. Земља се завештавала једном наследнику, а њего-
ва браћа и сестре имали су право на мираз. Костић примећује да
је српска пракса дељења земљишта на све наследнике словеначким
сељацима деловала апсурдно јер се на тај начин прикривао вишак
34 Јоћп А. Агпег, $1оуетап 1аиЉ ап<1 (кек Есопотгев, 1848-1873 (Њујорк, 1983), стр. 47.
35 \\Л Ш ат АбћмогЉ, „Туро1о§1еб апД ЕуШепсе: Наб №пе1еепЉ Сеп1игу Еигоре а Си-
Н е 1о Е сопогтс С го\ уЉ?”, Есопотк ЊвГогу Кеугем>, XX X (1977), стр. 153.

369
радне снаге у селима к о ј и Ј е имао само коначну површину земљи-
шта за обрађивање. Уместо тога, словеначки пољопривредник во-
дио је рачуна да обезбеди континуитет добре и иновативне техни-
ке. Он је често као свог наследника бирао дете које је обећавало да
ће бити најбољи пољопривредник (није постојало право прворође-
ног) и удешавао је да оно буде обучено за управљање газдинством
не само код куће, већ и радећи на газдинствима у другим селима
где би дошло у контакт са другачијим искуствима.36
Костић се за овај систем био заинтересовао пре свега зато што
је међу бочним наследницима стварао очекивања од непољопривред-
не каријере. Као марксиста, он је видео привредни развој као меха-
нички процес преусмеравања ресурса из пољопривреде у индустри-
ју, а српски аграрни систем ограничавао је тај процес задржавањем
прекомерног броја породица на земљи. У једном пасусу он је поздра-
вио загађење животне средине узроковано појавом индустрије јер
је оно приморало локално становништво да оде из пољопривреде.37
Међутим, његова анализа упоређивања словеначког и српског аграр-
ног система нуди делимично објашњење српских (и општије балкан-
ских) мана у управљању пољопривредним газдинствима.
Ниска продуктивност балканске пољопривреде везивала се за
„незнање, традиционализам и празноверје“ сељака, а непостојање
формираног људског капитала остало је трајна препрека рационал-
ном руралном економском понашању, а тиме и интензификацији
пољопривреде. Пошто је држава у свим земљама преузела главни
терет образовања, она сноси и део одговорности за образовно на-
задовање села. Према Зундхаузену, образовни систем фаворизован
у Србији, био је прилагођен сопственој потреби да се регрутују чи-
новници, а његов садржај давао је тежину националистичким вред-
ностима на штету стручне обуке.38
Иницијативе за образовањем вероватно ће пре донети економ-
ске резултате када су напори на повећању понуде усклађени с ра-
стом тражње за образовањем, а балканском селу, обично је то не-
достајало. У Вукосављевићевом опсежном раду о историји српског
сељачког друштва само четири реда посвећена су „радном образо-
вању“, са закључком да су сељаци били потпуно незаинтересова-
ни за то.39 За већину сељака, писменост је била од мале користи
36 Цветко Костић, Сељаци индустријски радници (Београд, 1955), стр. 33-34.
37 1Ш„ стр. 147-148.
38 Н о 1 т ЗипсШаиббеп, „Уоп Јег (гасћИопеПеп гиг т о ск г п е п Кискб1апсћ§ке11“, Вас!
Н о т ћ и гд конф еренција о КискбШпсћдкећ ипс! МоДегтгЈегипј* т 5ис1об1еигора
1830-1940, 1989.
39 Сретен Вукосављевић, Историја сељачкоГдруштва III. Социолошја сељачких ра-
дова (Београд, 1983), стр. 374.

370
 у свакодневном животу и раду. Власти су отварале школе и обра-
зовне институције у све већем броју села, али садржај који су ну-
дили сељаци су слабо поштовали. Многи сељаци, иако формално
образовани, остали су функционално неписмени, а они који су
имали користи од образовних мера, експлицитно су их сматрали
за средство бега од пољопривреде. То је била негативна особина у
очима сељака, јер су се плашили да ће образована деца бити заувек
изгубљена за њихова газдинства.
Узмимо пример српске државне пољопривредне школе у Кра-
љеву: „Приликом оснивања, очекивало се да ће сељаци ту слати
своје синове, штавише о свом трошку, а да ће се ти млади људи, по
завршетку школовања вратити у своја села и унапредити не само
земљу својих родитеља, већ и становника округа". Намера је била
нереална. Богатији сељаци нису били заинтересовани за школу и
држава ју је напунила „особама разноликог порекла“, а сви су мора-
ли бити издржавани. По завршетку образовања, „многи од њих ни-
су виђени да се враћају пољопривредном послу већ су преплавили
градове у потрази за послом писара у управи или министарским
канцеларијама“.40 Овај посматрач је показао премали интерес за
ниво пруженог образовања, али је био у праву када је реч о пре-
познавању отпора образовању у пољопривредној заједници, осим
код оних који су на то гледали као на средство за бег са села.
Отпор према образовању који смо приметили међу српским се-
љаштвом постојао је и у Бугарској, где је главна (мада не и намерна)
функција пољопривредних школа била да квалификује дипломце
за каријере у државној служби.41 Узмимо молбу „сина једног сеља-
ка“ за државно финансирање његовог даљег образовања: он је лети
радио на газдинству свог оца, а студирао зими. „Мој отац, сирома-
шни земљорадник не помаже ми... али ме барем није спречио да
идем у школу“. Он је желео да га пошаљу у иностранство ради висо-
ког образовања, или барем да га пошаљу у пољопривредну школу у
Бугарској. Зашто? Да би могао добити посао као учитељ.42 Идеја да
би обука у пољопривредној школи могла служити као увертира за
бављење пољопривредом чинила се апсурдном с обзиром на усит-
њеност пољопривреде којом је већина дипломаца требало да се ба-
ви. Оно што би могло бити корисно сину велепоседника или пољо-
привреднику који је окренут тржишту није одговарало потребама
сељака. Али, мало је било крупних земљопоседника. Посланици са
40 РЦ, 1 8 9 2 ,1.ХХУ, стр. 25.
41 Шсћагс! Ј. Сгатр1оп, Ви1§апа 1878-1918. А 8игуеу (ВоиИег, Колорадо, 1983), стр. 191.
42 ЦДИА. ф. 173 опис 2. ае. 674. фф. 117-118.

371
 села у Србији имали су тако мало поштовања према образовању да
је 1905. године скупштина усвојила опорезивање уџбеника уместо
опорезивања кућне дестилације ракије.43
Коначно, рурални образовни програми вероватно су били ко-
рисни у пољопривреди када је комерцијализација пољопривред-
ног сектора створила тражњу за познавањем основних рачунских
операција. У дискусији о бугарској „ренесанси" показали смо да је
она била повезана не само с напорима власти, већ и са органским
развојем трговине и производње које је створило тржиште за про-
изводе савремене цивилизације. Овај подстицај култури са стране
тражње увек је било географски концентрисан и слабо се ширио
у унутрашњости, у средишњим брдовитим областима земље. Тако-
ђе су је ослабиле и последице ослобођења, али она није уништена.
Била је, на пример, добро укорењена у селима Трновског округа
(северна централна Бугарска) која су се бавила вртарством ради
продаје, где су и пољопривредни и материјални стандарди далеко
надмашивали остатак земље.44 На ову област снажно је утицала
касна отоманска „ренесанса". То је такође био и центар бугарске
трговине вртларским производима чије порекло сеже још из 1754.
године, а која се снажно проширила после ослобођења. Наводно,
„сви“ вртлари и њихове жене инсистирали су на томе да њихова
деца треба да буду писмена. Та писменост била је активна, „јер је
вртларство незамисливо без оловке и свеске“ - то је у супротности
с нефункционалном писменошћу већине образованих сељака. У ве-
зи с тим, у Трновском округу 43,3% руралног становништва стари-
јег од 6 година било је писмено 1905. године, у поређењу са 28,4%
руралног становништва у целој Бугарској.45 Према овој студији,
стопе писмености снажно су корелирале са вртларском делатно-
шћу округа унутар провинције.46
Пример из Трнова показује да је образовање морало да следи
развој тржишне привреде (због чега су имућнији људи настојали
да буду писмени) и стварање комуникационих веза да би се сељаци
приближили тржишту. Чак и тада, његова главна функција била је
да олакша одлив радне снаге из пољопривреде, уместо да допринесе
побољшању пољопривредне технике. Ова тенденција се у екстрем-
ном облику развила у Црној Гори где је држава постала изузетно
43 Самоуправа (Београд), 28. новембар 1905.
44 М. Ра1а1ге1, „Тће Мјдгап! \Уогкег5 о ! 1ће Ва1кап5 ап<1 Љејг УШа§е5“, у: НапЛ-тегк т
МШе1- ип<15Мо$1еигора, уредник Клаус Рот (М инхен, 1987), стр. 41-42.
45 8СВТ$, 1909, стр. 57.
46 Марин Ст. Сираков, Градинарите от Т'рновско в странство (Трново, 1922), стр.
37-38.

372
енергична у подстицању образовања. Црногорско искуство указује
да је њихово одвлачење из пољопривреде претворило писмене сино-
ве моћнијих сеоских породица у бирократе, чиновнике и полицајце,
а не у пословне људе, у потрошаче уместо у ствараоце богатства.47

Суирошносши буГарске и сриске иољоиривреде

Иако су српска и бугарска привреда делиле заједничке особи-

не, оне су такође испољавале значајне супротности. Прво, бугар-
ски земљорадници уживали су у повољнијем односу земље према
радној снази него они у Србији. То је било очито на већим повр-
шинама земљишта под житом које су Бугари сејали, ако се рачуна
по глави становника,48 и њиховој последично већој производњи
житарица. Упркос томе, њима је остало значајно више пашњачких
ресурса што им је, опет, омогућило да задрже значајно више сто-
ке по глави становника.49 Ова предност обухватала је и расположи-
вост шумског земљишта којим је, упркос великом крчењу, Бугар-
ска и даље била релативно богата. Већина бугарских шума била је
у општинском и приватном власништву и те шуме биле су далеко
продуктивније од државних. Према Попову, државне шуме давале
су 0,4 м3 по хектару, општинске шуме 0,74, а приватне шуме 2,90.50
У Бугарској, 1908. године, приватне шуме простирале су се на пре-
ко 439.000 хектара, општинске шуме на преко 1,67 милиона, а др-
жавне шуме на преко 645.000 хектара. У Србији, у 1910. години,
било је 215.000 хектара приватних шума и 246.000 хектара у оп-
штинским рукама. Државне шуме имале су 570.000 хектара.51 Већи
принос од локалних и приватних шума, вероватно због тога што су
биле приступачније и боље заштићене, прибавио је Бугарској пред-
ност у производњи дрвне грађе, која је била далеко већа него што
би указивало просто поређење површина под шумама (2,83 милио-
на хектара у односу на 1,07 милиона).
Поред тога, различити тржишни услови утицали су на релати-
ван допринос сточарског и ратарског сектора у Србији и Бугарској.
Без обзира на спор Србије са Аустроугарском, цена стоке у Србији
47 М. РакЈгеГ „Тће Сикиге о ! Есопогшс 51а§паИоп т Моп(:епе§го“, МагуГапсГ Ш5(оп-
ап, XVII (1986), стр. 36-38.
48 0,57 ха по глави становника под пет главних житарица, у поређењ у са 0,42 ха;
видети: М. Ра1аке1, „Еапс1, Еаћоиг, апс! 1пс1и5(па1 Ргодгевб ш Ви1§апа апс! Зегћса ће-
Гоге 1 9 14“, ЈЕЕсН, XII (1983), стр. 183.
49 ЊШ., табела Б у додатку, стр. 184.
50 Попов, БЂпгарин, стр. 216.
51 1Ш „ стр. 213; СГКС, 1909-1910, стр. 309.

373
 била је значајно већа него у Бугарској, али предност Бугарске у из-
ношењу житарица на тржиште преко доњег Дунава и Црног мора
доносила јој је вишу тржишну цену житарица него у Србији. Ценов-
ни сигнали подстицали су бугарске пољопривреднике да се опреде-
ле за узгајање житарица, док су ограничавали српску преоријента-
цију са сточарства. Динамички изражено, то је требало да буде у
корист Србије јер је давало снажнији подстицај усвајању мешови-
тих пољопривредних техника знајући да ће унапређење сточарске
производње бити награђено релативно повољним ценама готовог
производа, али српска пољопривреда и даље је била на сувише ни-
ском техничком нивоу да би ову прилику искористила.
Бугарски пољопривредници су све до балканских ратова наста-
вили да шире обрадиве површине, мање-више према потребама.
Притисак насељавања био је мањи, а држава је делила земљу из сво-
јих резерви по номиналним ценама. У Србији, међутим, мало добре,
потенцијално обрадиве земље, остало је необрађено. До 1899. годи-
не, Србија је имала 1,22 милиона хектара под пет главних житарица
које су покривале 1,23 милиона хектара 1912. године. У Бугарској,
насупрот томе, обрађивало се 1,84 милиона хектара 1899. године и
2,54 милиона хектара 1912. године, што је пораст од 38,4.52 Бугари су
могли да шире ратарство не само зато што су имали више обрадивог
земљишта у резерви, већ и због тога што су боље могли да задово-
ље потребе за теглећом марвом. Док је Србија имала 356.000 волова
1910. године, Бугарска је имала 723.000. Бугарска је поред тога имала
и 134.000 бивола, а Србија око 4.000; Бугарска 149.541 коња за вучу,
а Србија 63.964. Сматрајући да је један коњ за вучу исто што и два
вола, Бугарска је имала еквивалент од 0,47 вучних волова по хектару
под житарицама у 1910. години, а Србија 0,40.53
Способност бугарских пољопривредника да ново земљиште
ставе под усеве обесхрабривала је ефикаснију експлоатацију зе-
мљишта. Систем три усева, који је доминирао, укључивао је и ве-
лике површине угара. Ако је веровати бројкама, угар је у 1896/97.
години заузимао 1,094 милиона хектара (39% укупне површине
под угаром и пет главних житарица у 1897. години).54 Од тада до
1904. године, површина под угаром смањила се за 47,7%, али по-
сле 1904. године површина под угаром престала је да опада, чак и
пропорционално порасту засејане површине. У 1904. години угар
52 Ра1а1ге1, .ХапД, Раћоиг", табела А у додатку, стр. 183.
53 На основу површина под пет главних ж итарица у 1910. години.
54 Ргзултати от посевите и реколтата в књажество БЂлгарил през земледелческа-
та 1896/7 Година (Софија, 1901), стр. 5.

374
је чинио 21,5% земљишта под пет главних житарица, а 1912. годи-
не износио је 21,4%.55
У Србији, међутим, где је земља прелазила непосредно из куку-
руза у траву и назад, свако повећање обрађиване површине директ-
но је смањивало понуду сена и пашњака, који су били смањени на
штету ресурса за сточну исхрану. У напреднијим областима, сеља-
ци су реаговали жртвујући земљиште под усевима да би направи-
ли пашњаке.56 Са закашњењем, после 1901. године, српски земљо-
радници ограничени статичном обрадивом површином, реаговали
су подижући продуктивност по јединици земље. Забележен је род
пшенице од 8,66 метричких центи по хектару у 1893. години, и 8,14
1898/1900. године. Поузданије бројке показују принос од 8,43 у пе-
риоду 1910-1913. године, што је отишло навише до 8,85 у периоду
1904-1906. године, 8,70 у периоду 1907-1909. године и 11,09 у пери-
оду 1910-1912. године. Извозна статистика потврђује овај раст при-
носа јер је извоз жита скочио са 92.300 тона у периоду 1903-1905.
године, на 197.900 у периоду 1906-1908. године и на 290.900 у пери-
оду 1909-1911. године.57
Пораст приноса може се довести у везу са побољшањем пољо-
привредне опреме. Побољшање је било неједнако као што је свима
познато, али су 1909. године сељаци из округа Добрића (и у изве-
сној мери и у Прокупљу) у највећем броју престали да користе др-
вене плугове и ралице, иако су гвоздени плугови тек требало да се
појаве у суседном округу. У Нишком округу број савремених плу-
гова порастао је са 171 у 1907. години на 355 у 1909. години, а број
вршалица са две на десет. У Смедереву, вршење се скоро у целости
обављало помоћу паре, а број гвоздених плугова брзо је растао.58
Бугарски род пшенице кроз историју је увек био већи од оно-
га у Србији, али није напредовао и извоз жита остајао је непроме-
њен.59 У периоду 1897-1899. године, принос жита био је 9,30 мц/
ха између 1904. и 1906. године 10,94. У периоду 1907-1909. године
55 СГБЦ, 1909, стр. 191; 1925, стр. 127.
56 Риста Т. Николић, „Околина Београда. Антропогеографско испитивање“, НСЗ,
II (Београд, 1903), стр. 921.
57 Видети Табелу 10.1. Овај пораст такође је био повезан са затварањем угарске гра-
нице за извоз свиња; трговина је довољно опала да се ослободило процењених
34.000 тона кукуруза годишње од товљеника за директан извоз. Ракпе!, „1п(1иеп-
се о ! С о т т егсе" , стр. 319.
58 Извештаји поднесени Министру народне привреде о досадашњем раду за 1908 и
1909 Годину (Београд, 1911), стр. 1007, 1077, 1112.
59 776.000 тона у 1903/5,528.000 у 1906/8 и 555.000 у 1909/11, СГБЦ, 1911, стр. 182-183.

375
 пао је на 8,36 и опоравио се у периоду 1910-1912. године на 10,91.60
Ипак, Бугарска, као и Србија, такође је увећавала бољу пољопри-
вредну опрему. Увоз пољопривредне опреме десетоструко је порас-
тао по тежини између 1890. и 1910. године.61 Између 1900. и 1910.
године, број савремених плугова порастао је са 48.958 на 114.245,
али је и број дрвених плугова порастао са 387.000 на 420.000.62 Глав-
ни разлог за увећање залиха опреме била је замена за све слабију
понуду теглеће марве. Између 1904. и 1911. године, (рачунајући јед-
ног коња као два вола) број вучних животиња смањио се за 6,4%63,
упркос ширењу обрађиване површине од 19,3%. Ова опрема није
се користила за повећање производње по хектару већ за очување
фонда животиња које се користе за вучу, када се повећавала обра-
ђивана површина.
Нестрпљење српских пољопривредника да интензивирају об-
раду да се видети у упоредним учинцима узгоја шећерне репе.
Предности од сејања шећерне репе за пољопривреднике лежале
су у интензитету који је она омогућавала и који је захтевала у ко-
ришћењу пољопривредног земљишта, пружајући висок новчани
принос по јединици земље у замену за интензивну примену радне
снаге на њој. Само када јефтина земља није била гранично доступ-
на за обраду, пољопривредници су се окретали овом усеву - у про-
тивном тежили су једнаком приходу од повећања површине које
су обрађивали.
Другде у Европи, велики земљопоседници преузели су иници-
јативу у узгајању репе подижући постројења на својим имањима.
Непостојање особа финансијски и технички способних за такве
иницијативе на Балкану значило је да су и Бугарска и Србија касно
приспеле у ову производњу. Отварање железнице учинило је про-
јекте са шећером могућим. Међутим, власти обе земље ступиле су
у контакт са европским капиталистима и навеле их да оснивају ше-
ћеране нудећи повластице и заштиту домаћег тржишта. Државни
интереси усредсређивали су се на уштеде од увоза, јер би фискал-
не последице биле негативне - сви потенцијални улагачи тражили
су субвенције. Компанијама које су прихватиле изазов, белгијској
8о1уау групи која је добила концесију за фабрику у Софији 1897.
године и немачкој Тигп ипА Тахгз групи, чија београдска концесија
датира из 1898. године - привлачна је можда била прилика да по
60 СГБЦ, 1909, стр. 200; СГБЦ, 1912, стр. 132.
61 На 3.139 тона, СГБЦ, 1911, стр. 190.
62 СГБЦ, 1911, стр. 191.
63 Попов, Стопанска БЂлгарим, стр. 138.

376
заштићеним балканским тржиштима разместе опрему која је за-
старевала због брзог напретка технике.64 Ни уједном случају улага-
ње није било исплативо. То је делимично било и због тога што су
међународне цене шећера пале толико ниско да су балканске цари-
не пружале заштиту мању од очекиване, а делимично и због тога
што су фабрике добијале мање репе за прераду него што је било
предвиђено.
У деведесетим годинама 19. века, српски пољопривредници
управо су достизали границе обрадиве површине, док су они у Бу-
гарској тек требали да стигну до те тачке. Последично, јавиле су се
озбиљне сумње да ли узгој репе може бити рентабилно уведен. У Ср-
бији, пробно сађење у осамдесетим годинама 19. века није успело,
наводно јер пољопривредници нису хтели да семе баце дубоко у зе-
мљу.65 Десет година касније, прогнозирано је да „пошто нема вели-
ких земљопоседника, биће проблема да се сељаци приволе да саде
репу“.66Неуспели експеримент у Тесали чини се да потврђује ову зеб-
њу67, као и искуство у Босни где је била потребна жандармерија да
би се сељаци натерали да прихвате тај усев.68 У 1901. години масован
дампинг аустријских и румунских извозника изазвао је огромне гу-
битке и принудио да се постројења и у Софији и у Београду затворе.
Међутим, услови су се брзо мењали. Ниједна фабрика није би-
ла отворена док јој није одобрена висока заштита (у Бугарској 1904.
године, у Србији 1906. године), а њихови напори навикли су шири
круг пољопривредника на привлачности узгајања репе. У Србији,
узгајивачи су били уверени да је репа била уноснија од било ког
другог усева, а у Бугарској бројне сељачке групе су демонстрирале
и захтевале поновно отварање фабрика. Када су фабрике коначно
поново отворене, обрађивана површина под репом брзо је према-
шила ниво који је била достигла 1901. године.

64 Даница М илић, „Немачки капитал у Србији до 1918“ ИЧ, Х П -Х Ш (1961-1962),

стр. 329; Ф. Дорзе (Ооггее), Захарната индустрија в Б глгарш (Софија, 1904),
стр. 5. Овај аутор одбија неименоване тврдње да је то управо оно што је радило
његово предузеће.
65 СВС Србија 1888, стр. 19.
66 СВС Србија 1898, стр. 7.
67 Вагоп СиШ аите, Сгесе. ЗИиаНоп есопотгдие (Брисел, 1900), стр. 120.
68 Ре1ег Р. бидаг, 1пЛи$1паИгаИоп о/Во$та-Негсе§оута (Сијетл, 1963), стр. 156.

377
 Табела 10.6. Производња шећерне реие у Бугарској
и Србији 1898-1913. Године

хектара хиљада тона франака по тони

Година Бугарска Србија Бугарска Србија Бугарска Србија

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

1898 492 - 6,3 - 15 -
1899 512 - 9,6 - 20 -
1900 1.561 235 27,6 6,2 20 -
1901 2.006 1.160 - 24,5 20 -
1902 - - - - - -
1903 31 - 0,4 - - -
1904 1.339 - 23,0 - - -
1905 1.631 - 22,1 - 20 -
1906 2.186 1.100 43,5 13,5 20 -
1907 2.285 2.169 25,2 36,7 20 16-20
1908 2.011 2.230 23,4 35,0 20 18,1
1909 1.707 2.957 20,9 74,8 20 18,0
1910 1.504 3.004 31,7 63,5 20 18,0
1911 2.967 5.035 65,2 91,5 22,8 -
1912 3.300 8.776 61,3 192,6 24 -
1913 4.740 4.408 80,3 49,3 22,5 19,0

Извор: Ра1а1ге1, „Вее! 5и§аг“, стр. 50.

Статистика о узгоју репе приказана у табели 10.6. показује да

је сељаке у Србији више привлачило узгајање репе него оне у Бу-
гарској. Од 1907. године надаље усеви у Србији прилично су надма-
шивали оне у Бугарској, иако је цена која се за њих плаћала била
10% нижа. Разумно је закључити да је већа густина насељености
руралног становништва у Србији учинила да пољопривредници бу-
ду пријемчивији према овом интензивном готовинском усеву него
они у Бугарској. Ако претпоставимо да су имања на којима се уз-
гајала репа у Србији и Бугарској била једнака просечној величини
пољопривредних добара у овим земљама, онда су узгајивачи репе
у Србији (у 1908/09. години) држали 24,7% сопственог земљишта

378
 под репом, док су они у Бугарској користили 8,6% земљишта.69 Ка-
да је у Ћуприји 1910. године изграђена друга фабрика у Србији, она
није имала проблема да нађе сељаке вољне да се тиме баве. Већина
су били мали земљопоседници који су намеравали да велики део
свог земљишта одвоје за тај усев, док су крупнији пољопривредни-
ци били мање заинтересовани.70
Стога је вероватно да су пољопривредници у Србији након
1900. године покушавали да рационалније обрађују земљиште због
недостатка нове земље на коју би се проширили, док су се Бугари
суочавали са мање притиска да промене свој начин обраде. Међу-
тим, период 1905-1912. године сувише је кратак да би били сигур-
ни. Поред тога, бугарска пољопривреда, охрабрена повољнијом
обдареношћу ресурсима и уживајући у привлачним ценама жита
наставила је да буде продуктивнија од оне у Србији. Не треба да
губимо из вида чињеницу да је у обе земље густина руралног ста-
новништва морала да достигне изузетно висок ниво пре него што
би пољопривредници покушали да повећају ниску продуктивност
којом су користили своју земљу. Ово је, наравно, било последица
многих назадних утицаја на пољопривреду.
Слабост пољопривредног сектора није само обесхрабрила укуп-
ну производњу. И са стране понуде и са стране тражње ометала је
ширење индустрије. Савремена индустрија у Србији била је врло
зависна од прераде пољопривредних производа. Иако су проблеми
у међународној трговини реметили овај развој, посебно код инду-
стрије паковања и прераде меса, ограничавајући фактор била је
способност пољопривредника да повећају понуду сировина.
Слично, слабост тражње сељака ограничавала је домаће тр-
жиште производа широке потрошње на скромне размере. Тиме је
ограничено ширење текстилне индустрије. Како није успевала да
задовољи „модерне" укусе потрошача, највећи део њеног потенци-
јалног тржишта била је тражња у земљи која се највећем делом за-
довољавала натуралном производњом и која је показивала слабу
тенденцију повлачења. Слично томе, остале растуће гране биле су
ограничене на мало урбано тржиште - ни пиво, ни машински мле-
вена пшеница нису стизале до сељаштва. А после 1900. године, гра-
дови су престали да расту.

69 Видети такође: Мкћае1 Ра1ајге1, „Вее( 8и§аг апс! РеавагЛ Есопоту т Ље ВаИсаш
Бе&ге 1914“,С п$и апс1 Сћап%е т (ке Ш егпаН опа18и§аг Есопот у ,уредници ВШ А1-
ћег{ Ас1пап СгауеЈ (Норвич: 15С Рге55,1984), стр. 47-57.
1

70 М. Тодоровић, „Једна привредна погрешка", ТрГовински Гласник, 16.децембар 1911.

379
 Бушрска и Србија: шрендови укуине ироизводње

Да би се сагледао развој и структура бугарске и српске привре-

де у широј перспективи, дајемо процене њихових националних
производа добијене агрегирањем података за сваки сектор. Овај
поступак је могућ само за 1910. годину, до када се статистичко изве-
штавање довољно поправило да би достигло прихватљиву тачност.
Принцип који се понављао током израчунавања био је да се свака
секторска процена што је могуће више заснива на општим процеду-
рама и претпоставкама. Резултати су представљени у табели 10.7.

Табела 10.7. Национални производ Србије и БуГарске 1910. Јодине,

према сектору порекла (по цени фактора у текућим францима)

Србија Бугарска
Укупно (у Укупно Напомена
По ста- По ста-
Сектор хиљадама (хиљада новнику у извору
новнику
франака) франака)
Житарице 142.469 48,93 407.222 93,88 (1)
Поврће 20.435 7,02 28.920 6,67 (2)
Остали усеви 33.800 11,61 60.573 13,96 (3)
Животиње 55.025 18,90 71.675 16,52 (4)
Животињски 63.582 21,84 102.108 23,54 (5)
производи
Шумарство 7.716 2,65 42.967 9,91 (6)
Рударство 1.336 0,46 3.004 0,69 (7)
Храна и пиће 14.712 5,05 11.555 2,66 (8)
Дуван 1.177 0,40 8.340 1,92 (9)
Хемијски производи 98 0,03 1.158 0,27 (10)
Метали 5.516 1,89 449 0,10 (П)
Машиноградња 681 0,23 2.114 0,49 (12)
Текстил 3.243 1,11 7.038 1,62 (13)
Кожа 272 0,09 978 0,23 (14)
Дрво 796 0,27 1.126 0,26 (15)
Папир 281 0,10 309 0,07 (16)
Камен и стакло 1.419 0,49 1.956 0,45 (17)
Ситна индустрија 46.025 15,81 102.445 23,62 (18)
Протоиндустрија 822 0,28 1.205 0,28 (19)
Прерађивачка 12.487 4,29 27.239 6,28 (20)
пољопривреда
Домаћа индустрија 6.266 2,15 13.082 3,02 (21)

380
Електрична енергија 3.061 1,05 1.017 0,23 (22)
Транспорт теретним 29.291 10,06 69.091 15,93 (23)
колима
Транспорт товарним 4.857 1,67 8.263 1,91 (24)
коњима
Железница 8.928 3,07 16.194 3,73 (25)
Трамваји 403 0,14 389 0,09 (26)
Шпедиција и луке 1.438 0,49 1.751 0,40 (27)
Комуникације 1.937 0,67 4.094 0,94 (28)
Дистрибуција 59.469 20,42 109.499 25,24 (29)
Финансије 10.811 3,71 15.554 3,59 (30)
Централна влада 36.442 12,52 53.552 12,35 (31)
Локалне власти 6.244 2,14 8.146 1,88 (32)
Образовање 8.341 2,86 21.241 4,90 (33)
Здравство 1.495 0,51 3.047 0,70 (34)
Услуге у домаћинству 522 0,18 5.166 1,19 (35)
Остале услуге 9.216 3,17 13.792 3,18 (36)
Изнајмљивање 37.773 12,97 66.360 15,30 (37)
станова
Грађевина 19.744 6,78 39.978 9,22 (38)
БДП 658.130 226,03 1.332.596 307,23 (39)
Амортизација 78.976 27,12 159.912 36,87 (40)
НД П 579.154 198,91 1.172.684 270,36 (41)
Камата -22.258 -7,64 -29.421 -6,78 (42)
Дознаке 5.376 1,85 10.791 2,49 (43)
МНП 562.272 193,11 1.154.054 266,06 (44)

Напомене о извору дате су у: БАЛКСТАТ.

У 1910. години, обема привредама и даље је доминирала пољо-

привреда, која је чинила 47,9% БДП у Србији и 50,3% у Бугарској.
Као што је већ показано (табела 7.1. и 10.2), продуктивност пољопри-
вреде била је у дугорочном опадању у обе земље, али раст неруралне
привреде требало је и даље да буде довољан да би неутралисао ово
опадање, као што се чини да је било у хабзбуршкој Босни. Не можемо
непосредно реконструисати агрегатне процене националног произво-
да за раније периоде, али има доказа да је национални производ по
глави становника у обе земље озбиљно опадао на средњи и дуги рок.
Наша бројка за ННП Србије од 193,1 динар по глави становни-
ка може се корисно упоредити са националним дохотком у 1863.
години. Израчунао сам, на основу података из пописа становни-
штва 1863. године, да износи око 132 милиона франака (динара)

381
или 115,7-119,3 динара по глави становника.71 Бројка је чак и тада
била ниска према западноевропским стандардима, али је вероват-
но слична оној у Угарској у 1867. години, чији је бруто домаћи тр-
жишни производ (ГДМП - Сгозз Воте$Нс Магке1 РгоНисН) по гла-
ви становника, према Катусу, износио 115 франака. Између 1863.
и 1910. године, цена српског извоза порасла је за 82,8%, а индекс
потрошачких цена хране повећао се за 83,2%.72 Велика сагласност
између ова два индекса указује да се они могу користити за стан-
дардизацију дохотка по глави становника из 1863. године с оним
из 1910. године. Према ценама из 1910. године, дакле, доходак по
глави становника у 1863. години био је 211,5-218,6 динара. То ука-
зује да је доходак по глави становника између 1863. и 1910. године
опао за 9-12%. У стварности, пад је вероватно био значајно већи
јер бројка за 1910. годину бележи сопствену градњу кућа, израду
производа у домаћинству и саобраћај, који нису улазили у стати-
стику 1863. године. Узевши ово грубо у обзир, доходак по глави ста-
новника могао је да опадне за 15-20%.
Дугорочно привредно опадање није било ограничено на Срби-
ју. Кирил Попов у државном статистичком заводу представио је зва-
ничне процене националног дохотка Бугарске од 1.109 милиона лева
1892. године и 1.647 милиона лева 1911. године. Бројке су објављене
како би се рекламирао привредни напредак Бугарске, указујући тиме
на пораст са 335 на 374,2 лева по глави становника. Међутим, Попов
није извршио корекцију за инфлацију и тај пропуст је био намеран
- његов индекс трошкова живота порастао је за 41,3% између 1892.
и 1911. године,73 па његово израчунавање подразумева пад реалног
дохотка по глави становника од 20,9%. Овим се не узима у обзир сма-
њење пољопривредне производње по глави становника у периоду
од ослобођења до 1892. године (добра година) од око 10%, периода
током којег је вероватно опадала и непољопривредна производња.
Како Поповљево израчунавање националног производа није у скла-
ду са савременим процедурама, смањивање које оно показује треба
узети само као индикативно.
Трендови реалних надница показују овај дугорочни образац
привредног опадања. У Бугарској, реалне наднице грађевинаца
71 Видети калкулацију у: Ра1а1ге1, ’Кига1 ЗегНа т Ље Н§ћ1 о! Ше сепзиб о! 1863’,
ЈЕЕсН, XXIV (1995), стр. 77-78.
72 Извозне цене табеларно су приказане у: Ра1а1ге1, „ГпДиепсе о! Соттегсе“,стр.
37; видети индекс трошкова живота у: Еаћоигз КеггапЈ. Кеа1 \Уа$е$ апЛ Е со п о т к
Скап§е т М пе1ееп!к апс1 Тц/епНе1к СепШгу Еигоре, уредници П. 5сћо1Кег$ V. 2а-
1

та§ш (Алдершот, 1995), Табела А17.

73 Попов, С т опанска БЂлгарип, стр. 324.

382
у периоду 1887-1896. године биле су 10,1% веће него у периоду
1904-1913. године. Слични докази подржавају нашу аргументацију
за Србију, за коју имамо дугорочнију статистику. Реалне наднице
грађевинаца биле су 12,3% више у периоду 1862-1871. године него
у периоду 1901-1910. године. И бугарска и српска привреда биле су
у озбиљном агрегатном опадању по глави становника од средине се-
дамдесетих година 19. векадо балканских ратова (1912-1913), ауслу-
чају Србије врло вероватно још од тридесетих година 19. века.
Овај закључак у супротности је са општеприхваћеним мишље-
њем о трендовима балканске производње. Индуктивна примена
теорије раста доводи до имплицитне претпоставке да мора да је по-
стојао некакав раст у систему јер је број алтернатива које се нуде
ограничен између стагнације (нулти раст) и брзог раста. Привредна
стагнација или назадовање у Европи пре 1914. године, значило је сто-
га немогућност привреде да одржи стопу привредног раста близу
просека. Могућност потпуног привредног опадања није прихватљи-
ва. Процене националног дохотка које се заснивају на индикатори-
ма треба да прате приближавање западу. Тамо где је оно било повр-
шно, а натурални сектор велики, показатељи би могли да укажу на
раст, док је производња по глави становника опадала. Бајрохова об-
једињена табела европских учинака привредног раста пати од овог
недостатка. Према Бајроху, национални доходак по глави станов-
ника Србије порастао је за 28% између 1860. године и 1910. године,
а Бугарске 29%.74Иако Бајрохова израчунавања БДП не треба безре-
зервно прихватати,7576она подржавају консензус да су балканске при-
вреде показале позитиван, али спор раст. Лемпи пише о „успореној
• •
модернизациЈИ заЈедно са узлазном путањом отвореном за све«76 гле-
дајући на Бајрохово виђење као на претерано песимистично. Беренд
и Ранки, иако такође песимистични у квалитативним изразима, сво-
је квантитативне исказе некритички преузимају од Бајроха.77 Ова
уопштавања прихватила је и Прешленова која ће констатовати да
су Бугарска и Србија имале релативно - мада недовољно - добре
учинке.78 Никада није било сасвим јасно одакле је проистекао тај
74 Раи1 ВаДосћ, „Еигореб Сгобб №Нопа1 РгосЈисГ: 1800-1975“,ЈЕЕцХ, V (1976), стр. 286.
75 Видети коментаре: Јоћп К. ћатре, „1трепа1 ВогћегкпсБ о! СарИаИч Репрћегу?
Кес1е6тп§ Ва1кап Васк\уагс1пе55, 1520-1914“у: Тће Оп%т$ о / Васкм/агАпезв т Еа$Н
ет Еигоре, уредник Вате1 Онго! (Беркли, 1989), стр. 195-196.
76 Љг'4.,стр. 177.
77 I.Т.ВегепД С. Капкј, Тке Еигореап Репркегу апЛ 1пс1и$1паИгаНоп, 1780-1914 (Кем-
1

бриџ, 1982), стр. 155-157.

78 Кдшпуапа Ргебћкпоуа, „Аи51го-Нип§;апап ТгасЈе ашЗ 1ће Есопопнс Н еуе1ортеп! о!
5ои1ћеа5(егп Еигоре ћеГоге \УогМ \Уаг Г, у: БауМ Р. Соос1, уредник, Есопотк Тгап-
в/огтаНоп т Еа$1 апс1 Сеп(га1 Еигоре (Лондон, 1994), стр. 232.

383
 1

раст, али уверење да је до раста морало доћи, илуструје Џексонов

коментар тог опадања на које указују Поповљеве процене произ-
водње за Бугарску. У немогућности да прихвати „тај изненађујући
резултат“ по номиналној вредности, извео је закључак о „успорава-
њу производње по глави становника или у најбољем случају закљу-
чак о врло спором расту од 1892. до 1911. године“.79
Једна од неколико емпиријских основа за тај консензус био је
Лемпијев рад на изради агрегата крупне индустрије за балканске
државе, чији су налази сажети у табели 10.8.

Табела 10.8. Номинална иреална ироизводња сриске и буГарске крупне

индустрије 1898-1911. Године (милиона динара/лева)

Србија Бугарска
реални номинални номинални
1898 25 н.п. н.п.
1900 34 н.п. н.п.
1902 39 н.п. н.п.
1904 37 28 33 (32,78)
1905 н.п. 31 н.п.
1906 45 45 н.п.
1907 н.п. 60 42 (41,55)
1908 60 72 н.п.
1909 н.п. н.п. 78 (78,32)
1910 61 83 н.п.
1911 н.п. 115 123 (122,51)
Напомена: „Реални“ подаци изражени су по ценама из 1898. године, а „номи-
нални“ у текућим ценама. Номиналне бројке дате су у фусноти уз про-
цену инфлације од „око 30%“ између 1904. и 1911. године.
Извори: ћ а т р е 1 Јаскзоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу, 1550-1950, стр. 250. ћашре,
„Ртапсе“, стр. 27-28. Иако Лемпијеви извори за Бугарску нису експли-
цитно наведени, његове бројке се слажу, након заокруживања, с онима
датим у: Натан, Икономическа историја на БЂлгарил след освобоздение-
т о , стр. 71. Натанове бројке се у заградама налазе поред Лемпијевих.

Иако се крупна индустрија брзо ширила, Лемпи је истакао да

тај сектор није био значајан у агрегацији и да његови индустријски
79 М. К. Јаскбоп, „СЈиапШаћуе Есопогшс Швћзгу т Ље Ва1капб: ОћбегуаИоп о!Ље Репос!
ћеГоге 1914“,Државни универзитет Аризоне, Економски факултет ЕЦ 74-39, стр. 5.

384
 „мини порасти“ нису могли представљати успешан покушај инду-
стријализације (у гершенкронијанском смислу). Ово можемо потвр-
дити упућивањем на табелу 10.7. показујући да је додата вредност
за крупну индустрију (укључујући и рударство) у 1910. години чи-
нила, упркос брзом расту, тек 2,8% БДП Бугарске и 4,5% БДП Срби-
је. Њен допринос је чак далеко испод доприноса занатске индустри-
је са 7,7% и 7,0%, премда се чини да је тај сектор опадао суочен са
јаком конкуренцијом.
За Бугарску, међутим, „мини-пораст“ крупне индустрије у пе-
риоду 1904-1911. године посматран је као симптом убрзања у раз-
воју капитализма у области индустрије, спољне трговине и финан-
сија.80 Због мале апсолутне величине сектора крупне индустрије,
бугарски аутори одбацивали су индустријски раст од 1900. до 1912.
године. Беров је тврдио да је ранија историјска литература оцењи-
вала индустријски напредак „сувише оптимистично" у светлу ма-
лих агрегата који су обухваћени.81 Међутим, овим приступом пот-
цењује се посредан утицај раста крупне индустрије између 1900. и
1912. године на остале секторе привреде. Цветана Тодорова је твр-
дила да је раст крупне индустрије промену проширио на велики
број активности говорећи у корист посебног бугарског стила ин-
дустријске револуције.82Како је Бугарској недостајало рудно богат-
ство, капиталисте није значајније привлачило да улажу у бугарску
индустрију. У 1909. години страна и ортачка предузећа располага-
ла су са свега 14,7 милиона лева капитала од укупно 66 милиона.83
Ипак, она тврди, ова мера не успева да обухвати значај страних по-
словних инвестиција за бугарску привреду због великог прилива
капитала у бугарски банкарски систем и велике стране пословне
активности у трговинском сектору.84 Она не тврди да је ова тран-
сформација продрла у целу привреду - укупна евиденција не допу-
шта такво тумачење - већ да је иницирала ширење.
Многи аутори прихватају да је брзина развоја балканских др-
жава била условљена темпом по којем су те привреде могле да се
80 Икономика на БЂлгарим до социалистическата револуциа (друго издање Софи-
ја, 1989), стр. 323.
81 Љ убен Беров, Икономическото развитие на Бглгарик през вековете (н.п.: П ро-
физдат, 1974), стр. 91-93.
82 Цветана Тодорова, „Капиталистическата индустриализација на Бт>лгарил до Бал-
канските војни (1912-1913)“, Известиа на института по историа, XXVII (1984).
83 Доклад до неЈовото величество Фердинанд I Цар на 6 ’л Јарите по случај 25-Годи-
шната од в ’зшествието му на 6 ’л1арскиа престол 1887-1912 от министерскиа
с’вет (Софија, н.п.), стр. 437-438.
84 Тодорова, „Капиталистическата индустриализациа“, стр. 199-200.

385
интегришу у главне европске токове ширењем трговине и (критич-
но) увозом капитала. Прешленова, слично Тодоровој, признаје зна-
чај интеграције трговине за балканске државе и комерцијалног про-
дора врло динамичне аустроугарске привреде. Аустроугарска није
била идеалан трговински партнер због угарске зависти према могу-
ћој балканској конкуренцији сировинама на аустријском тржишту,
али је ипак снабдевала балканске државе јефтином индустријском
робом из увоза. Међутим, према њеном виђењу, однос није успео
због наводно слабог тока капиталних инвестиција који је Аустроу-
гарска пружала. Самим тим, трговина није била довољна.85
Сагласни смо да је потенцијал за развој привлачењем инду-
стријских инвестиција вероватно био већи на кратак рок него што
би се обезбедило ослањањем на домаћа предузећа. Оно што је недо-
стајало пре почетка 20. века, била је некаква противтежа Калајевом
програму непрекидне индустријализације у Босни који се темељио
на увозу капитала и менаџмента. Присетимо се тог постигнућа: ку-
мулативан раст крупне индустрије од 12,4% између 1881. и 1913.
године, створио је индустријски сектор који је био око 13% већи
од оног у Србији и Бугарској заједно, са бројем запослених у инду-
стрији (према вредности по глави становника) 5,5 пута већим од
онога у Бугарској и 3,5 пута већи од онога у Србији.86 Остваривала
су га искључиво страна предузећа. Улога домаћих предузећа била
је минимална, иако је сектор малих предузећа у Босни био по вели-
чини између онога у Србији и онога у Бугарској.
Релативно снажно протоиндустријско наслеђе у Бугарској ство-
рило је моћнију, али и даље неодговарајућу основу за ширење до-
маћих предузећа и у највећој мери било је ограничено на вунене
производе. Србија, такође, много дугује лесковачким индустријал-
цима, чије је порекло слично. Међутим, прва генерација индустриј-
ских предузетника у Србији која је ушла у послове који су уводили
нове производе или процесе углавном су били имигранти и нису
били Срби. Најзначајније и најтрајније индустријске иницијати-
ве пре 1900. године спроводили су пословни људи, имигранти не-
мачког и чешког порекла који су убрзо доминирали у млинарству,
пиварству и паковању меса. Међутим, број тих имиграната био је
мали, а још мањи у Бугарској, која је била удаљенија од Аустроугар-
ске него Србија. Ни у једној земљи њихови пословни успеси нису
подстакли значајније домаће угледање на њих.
85 Ток је можда био слаб, али се аргумент П решленове заснива на погрешној логи-
ци; видети: РгезМепоуа, „АибПо-Нипдапап ТгаДе“ , стр. 243-245.
86 Видети на стр. 265.

386
 Затим, намеће се питање шта је ометало брже укључивање ино-
страних интереса у индустријализацију балканских држава. Међу
одлучујућим чиниоцима које треба размотрити улога државе веро-
ватно је била пресудна. Ова улога ће се проучавати кроз два аспек-
та: развој железнице и стварање других екстерних ефеката који до-
воде до прилива инвестиција.

Држава и саобраћај

У неразвијеној привреди државна политика може имати пре-

судну улогу у стварању саобраћајне инфраструктуре. И у Србији
и у Бугарској питање железнице имало је висок политички приори-
тет. Власти су железницу сматрале за стратешку област од држав-
ног интереса, врло сличну оружаним снагама и њиховој опреми -
у обе земље државни сектор усредсредио се на саобраћај, муницију
и угљенокопе, где је последња активност била усмерена на снабде-
вање горивом државних железница и фабрика муниције. Међутим,
упркос великом политичком значају, железница није добијала ви-
ше инвестиција него што би то био случај на слободном тржишту
- докази су супротни и наводе на закључак да је државно власни-
штво и управљање железницом уназадило структуралну привред-
ну промену. Табела 10.7. указује да је железнички транспорт у 1910.
години и даље био безначајан. Он је стварао 8,9 милиона додате
вредности у Србији и 16,2 милиона у Бугарској, у поређењу са до-
приносом који је имао саобраћај товарним колима и товарним ко-
њима од 34 милиона динара у Србији и 77 милиона у Бугарској.
У Босни, хабзбуршка администрација се одмах по припајању
почела бавити развојем железничке мреже. Одлуке су биле више
оптерећене политичким и стратешким, него економским разматра-
њима, па је Босна добила субоптималну железничку мрежу. Чак и
тада, железница (и деонице које су изградила шумарска предузећа)
показала се као неопходна основа за ону врсту извозно оријентиса-
не индустријализације која је уследила по њеној изградњи.
У Србији, међутим, а у извесној мери и у Бугарској, власти су
кочиле развој железнице. Бројни железнички пројекти, уз подр-
шку странаца, излагани су у Србији између 1851. и 1878. године,87
али, као што је примећено у поглављу 4, војна и трговачка класа
спречила је да железница буде изграђена. Отоманска Европа била
87 АгпаиЊуДсћ, Нг$1опе Ае$ сћетгт с1е/ег уои$о$1ауе$, 1825-1937 (Париз, 1937),
стр. 38-54.

387
г

је напреднија у том смислу јер се Порта могла подстаћи да додели

концесију. Чак и тада, 1876. године, њене пруге биле су и даље изо-
ловане са свих страна, а мрежу је тек требало створити. Још 1867.
године отворена је за саобраћај пруга коју су изградили Британци,
док су многе друге пруге завршене, а неке су се још градиле у вре-
ме ослобађања Бугарске. Србија је 1877. године могла да има желе-
зницу коју би финансирали и изградили Британци, али Хари Слејд
који је представљао инжењерско предузеће, био је приморан да
месецима обија прагове у Београду док је српска администрација
одуговлачила с решавањем захтева овог предузећа, да би захтев на
крају био одбијен.88 Разлог је, наравно, био страх од стране контро-
ле над стратешким добром.
Железничке трасе, изграђене након Берлинског конгреса, бал-
канским државама наметнула је Аустроугарска. Тек након дуготрај-
ног аустријског притиска, у Србији су 1881. године започели грађе-
вински радови (према катастрофалном уговору са несолвентним
француским „ТЈшоп Сепега1е“). Изградња железнице у Бугарској
није била ништа бржа. Линија Софија-Татарски Пазарџик градила
се за рачун отоманске железничке администрације од 1873. године,
али радови су били прекинути током руско-турског рата. Године
1884. све што је преостало од железнице био је разрушени насип
и градилиште које се зарастало у коров заједно са недовршеном де-
оницом главног пута који је бугарска држава била започела да ра-
ди и чија је изградња обустављена када је извор средстава пресах-
нуо.89 Оснивање Бугарске државне железнице 1884. године, донело
је позамашан план за будући развој, али је он спровођен углавном
„да би се одбили непријатни руски притисци11.90
Након што су главне линије завршене (1888), очекивало се да ће
балканске државе изградити споредне трасе. Али, мало шта се ура-
дило. Приоритет је био лишити железницу страног власништва и
1888. године обе државе национализовале су компаније које су упра-
вљале железницом. То их је само оптеретило исплатом надокнада,
чиме су добрано оптеретиле своје финансије и учиниле да им буде
поприлично отежано прикупљање средства за споредне пруге.91
88 БогоШу АпсЈегзоп, Тке Ва1кап Уо1ип1еег$ (Лондон, 1968), стр. 65.
89 Константин Иречек, Књажество Бшгарил (Пловдив, 1899), II, стр. 28-29, 99, 108.
90 К. Сгатр1оп, „Ро1Шса1 Рас(ог5 т 1ће М оћ егтгаћ оп оГ Ви1§апа ћеГоге 1ће НгЧ
\УогМ \Уаг“ (Бад Хомбург конференција о заосталости и модернизацији у Југои-
сточној Европи, јули 1989), стр. 2.
91 Јоћп К. ћ а т р е ап4 М а т п К. Јасквоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу 1500-1950 (Блуминг-
тон, Индијана, 1982), стр. 209.

388
 Железничка политика у Србији била је усмерена ка одбијању
предлога других кад је у питању проширење. На пример, споредна ли-
нија повезивала је главну пругу у Великој Плани с луком Смедерево
на Дунаву. Изградили су је уговарачи, да би њихова опрема стизала
до унутрашњости пре него што буду завршени радови на прокопава-
њу тунела на главној линији између Београда и места укрштања. Али,
београдски кругови, плашећи се да би извозници могли заобићи град
користећи краћу смедеревску деоницу, покушали су да зауставе радо-
ве на изградњи пруге након што је главна линија завршена. Они су на
крају пристали на компромис остављајући споредну пругу тамо где
је била, али су пошиљке које су кроз њу пролазиле, оптеретили с тако
високим тарифама да је било јефтиније робу и даље транспортовати
друмом.92Сличне непромишљене политике превоза терета спроводи-
ле су се и у Бугарској, нарочито на деоници Јамбол-Бургас.93До 1908.
године једини нови колосек постављен у Србији и укључен ујавни си-
стем био је онај за повезивање различитих државних предузећа (кра-
гујевачке фабрике оружја, државног угљенокопа у Ћуприји и парадр-
жавне фабрике меса у Београду) са главном линијом.
Балканске власти сматрале су железницу постројењем админи-
страције, а не пружаоцем економских услуга. У Србији, у оптицају
је било неколико планова за ускотрачне пруге за повезивање градо-
ва у унутрашњости са главном железничком линијом и пловним
путем Дунав-Сава. Оне су биле хитно потребне. Предузеће које је
предлагало пројекат лаке железнице 1900. године, тврдило је да су
„железничка постројења преко потребна, да неки градови и окрузи
нуде материјалну помоћ да би добили приоритет“.94 Године 1881. гру-
па трговаца из Ваљева заједнички је тражила концесију да би пове-
зала град са Обреновцем на Сави „парним ускотрачним трамвајем“
за који су прегледали маршруту. Због густог саобраћаја примарних
производа који су теретним колима транспортовани путем Ваљево-
Обреновац, чинило се да тај пројекат има финансијско оправдање.95
Град је био спреман да гарантује принос на инвестицију од 6%. Мало
касније, општина Пожаревац изградила је лаку железницу до своје
луке у Дубравици, да би превезла материјал за грађевински проје-
кат. Локалне интересне групе желеле су да отворе пругу за путнике
92 М иливоје М. Костић, Српска извозна трговина од 1893-1903 Године (Београд,
1905), стр. 43-44.
93 СВС Бугарска 1890, стр. 24.
94 Проспект за емисију акција Коуа1 бепаап КаЈМауб апД Ехр1огаИоп С о т р а п у ИсЦ
у: РКО РО 105 136.
95 Е тИ е Де Вогсћ§гауе, 8егШ аЛтШ$1гаНуе, есопотГдие е1 соттетаГе (Брисел,
1883), стр. 97.

389
 1

и прошире је на југ, да би се повезали са државним железничким си-

стемом.96 Све ове иницијативе зауставила је држава која се плашила
да би конкуренција могла преусмерити превоз робе са државне же-
лезнице. Државна железница је инсистирала да се на целом систему
мора примењивати стандардни колосек, али овај изговор за спреча-
вање приватних иницијатива није био веродостојан јер су држави не-
достајала финансијска средства да своје планове спроведе у дело.97
Чак је и постојећој приватној железници у руднику није дата дозво-
ла да ради као саобраћајно предузеће.98
Прилично више пруга изграђено је у Бугарској у деведесетим
годинама 19. века, све под контролом државе, али реализација
железничких планова била је страшно спора и у 1896/97. години
(а још спорија до 1914. године) мрежа је чак била мање густине од
оне у Србији.99На време изградње утицали су и буџетски услови који
нису требали да буду битни.100Железнице за које су балканске држа-
ве имале најизраженији интерес биле су стратешки пројект сумњиве
комерцијалне перспективе. Тако су Бутари проћердали огромне су-
ме на трансбалкански правац, а Србија се бавила пројектом Дунав-
Јадран који није много обећавао. Када је српска држава коначно са-
купила финансијска средства за проширење железнице (ускотрачне,
ипак) брзина изградње била је доста спора. Кључна линија до Ужи-
ца није била отворена до 1912. године. Утицај тих железница једва
да се осећао пре Првог светског рата, али замирање трговине које је
проистекло из одлагања њихове градње може се дочарати на основу
једног извештаја из средине двадесетих година 20. века. Он говори о
некадашњим засеоцима и селима на новој железничкој линији, који
се помаљају као живе трговачке варошице стварајући велики обим
трговине везане за железницу.101 Ти добици могли су се убирати и 20
или 30 година раније, да држава није то ометала.

Ксенофобија, корупција и индустријализација

Ни у Србији, ни у Бугарској, па чак ни у Босни, држава није би-

ла главни учесник у индустријализацији. Бугарска држава се углав-
ном ограничила на поседовање међусобно повезаног комплекса
96 РЦ, ЦСХУ, 1892, стр. 37.
97 Р Ц Л Х Х У ,1892,стр . 61.
98 СВС Србија 1895, стр. 3.
99 I. Т. ВегепД ап<1 Су. Капкј, Есопотк Оеуе1ортеп{ т Еа$1 Сеп(га1 Еигоре т 19(ћ апс1
20(И Сеп1ипе$ (Лондон, 1974), стр. 78.
100 Сгатр1оп, Ви1§аг1а, стр. 384-385.
101 Д. Јовановић, „У царству шљива и ракије“, Привредни премед, III, 46 (1925), стр. 3.

390
угља, пруга, наоружања и железничких радионица. Србија је томе
придодала предузећа која је национализовала да би створила др-
жавни монопол и једну велику фабрику за прераду меса коју локал-
ни инвеститори нису хтели да финансирају. Марксистички аутори
тврде да је пре балканских ратова основна функција државе била
да развије инфраструктуру у секторима у којима добит није могла
да привуче приватне инвестиције, а који су ипак били неопходни
за капиталистички развој.102 Ово је у принципу било тачно. Чак и
босанска Земаљска влада, мада је значајно инвестирала у индустри-
ју, није била успешна у својим подухватима; њена кључна улога,
дакле, била је у способности стварања повољног окружења за ин-
вестиције. Брзина развоја ће, дакле, првенствено зависити од резул-
тата приватног сектора, и, због малог броја домаћих предузећа, од
способности балканских држава да привуку стране инвестиције.
Релативни мањак инвестиција страног приватног сектора на Балка-
ну био је значајна препрека развоју,103 али није било последица не-
достатка интереса инвеститора. Само мали број оваквих пројеката
показао се успешним. Морамо узети у обзир много већи број проје-
ката који је пропао, као и разлоге зашто су пропали.
За Бугарску и Србију изнећемо аргумент да ове земље нису
успеле да привуку индустријске инвеститоре, не толико због недо-
статка интереса страног капитала, колико због атмосфере која је
одбијала странце. Мада је Босна, због богате сировинске базе, стра-
ним инвеститорима била привлачнија од Србије и Бугарске, битан
разлог за неулагање у ове земље била је комбинација ксенофобије,
државне корупције и неразвијене пословне етике на коју су међуна-
родне фирме наилазиле.
Активности и политика државе биле су значајне за привлачење
или одбијање инвестиција. У обе земље држава је формално подсти-
цала крупну индустрију, кроз низ концесионих закона. У Србији,
држава је 1873. донела закон којим се покретачима механизоване
индустрије нуде различите повластице, које због државних споразу-
ма нису укључивале царинску заштиту. Закон из 1873. године про-
ширен је и ажуриран 1898. године.104 Гбдине 1884. око 70 фирми,
пре свега фабрика, пилана и циглана, било је регистровано по зако-
ну из 1873. године.105 Овај закон је, у ствари, само уклонио админи-
стративне препреке предузетништву. Концесије су предузетницима
102 Стефан Цонев, Д ’ржавно-монополистичниат капитализм в Бшгарин (Варна,
1968), стр. 2 1 -2 2 , 25,31.
103 1.атре, „1трепа1 ВогДеНагкЦ", стр. 198-200.
104 Никола Вучо, Развој индустрије у Србији у XIX веку (Београд, 1891), стр. 9-10.
105 А Н Ф12 7179. Депеша од 26. августа 1884.

391
 делимично компензовале низак ниво спољне заштите, али су пре-
васходне повластице биле у облику попуста на робу и услуге (угаљ,
со, превоз), које је држава незаштићеним корисницима давала по
папреним ценама и повраћајем увозних пореза на сировине. Дру-
гим речима, те мере су повлашћеним фирмама симулирале услове
које би донело слободно тржиште. Неке концесије су давале и мо-
нополске повластице. Њихов ефекат на индустријски развој био је
нето негативан, пошто су монополизована тржишта била мала и
изложена увозној конкуренцији, а постојеће фирме, наравно, кочи-
ле су улазак нових. У целини, концесије су имале мали утицај на
долазак страних фирми, мада би покушај пословања без концесија
био непромишљен потез.
Мада држава није била способна да ефективно ствара, подсти-
че или промовише производњу, њене институције могле су да се
мешају у тржишне односе, повећавајући ризик посла и смањујући
добит. У источно-централној Европи, велике индустријске инвести-
ције су биле уско повезане с одлукама већих комерцијалних банака.
Говорећи о „невољном империјализму страних банака“,106 Лемпи је
тврдио да су европске банке сматрале дугорочне индустријске ин-
вестиције у Србији изузетно ризичним. Овај ризик је садржавао
и економске и политичке параметре. Прва од централноевропских
банака која је изградила значајну позицију на српском тржишту,
аустријска Ландербанка, купила је акције српске железнице и вели-
ки удео у српском дуванском монополу 1886. године. Национали-
зујући ову имовину 1889. и 1890. године, српска власт је успела да
обесхрабри финансирање током критичне деценије деведесетих го-
дина 19. века, када се толико много аустријских инвестиција слило
у Босну. Директно индустријско учешће Ландербанке након 1900.
године, у губиташу - немачкој фабрици шећера у Београду и про-
палом пројекту паковања меса, могло је само да увери њене дирек-
торе о несврсисходности улагања у Србију. Мада је контролисала
једну српску подружницу (Српску кредитну банку) која је имала
прече право учешћа у финансирању Параћинске фабрике стакла
(1908), одбила је понуду. Исто је учинила београдска Андрејевић
банка, коју је 1888. године контролисала мађарска КотегајаЊапк.
Под мађарском контролом, Андрејевић банка се ограничила на
краткорочно издавање првокласних хартија од вредности, повла-
чећи се из потенцијално профитабилног пројекта јавних радова
106 Докази за следеће разматрање о банкама извучени су у: Јоћп К. ћ а т р е , Ртапаа1
51гис(иге апЛ 1ке Есопотк Оеуе1ортеп{ о/ЗегШа 1878-1912 (докторска теза, Уни-
верзиет у Висконсину, 1971), стр. 331-370.

392
 1908/09. године, оцењујући га ризичним. Били су толико нервозни
током кризе око анексије Босне, да су привремено били повукли
своје резерве из Србије, без обзира на губитак добрих послова и
непријатељство српске власти. Уследило је пропадање Андрејевић
банке које је отворило место за друге банке на српском тржишту,
али су оне процениле да је економски ризик превелик.
Требало се, такође, борити са увреженом ксенофобијом и љу-
бомором постојећих српских институција. Покушај оснивања ита-
лијанско-српске банке ради каналисања италијанских индустриј-
ских инвестиција у Србију, пропао је због противљења политички
утицајне Извозне банке, док је велики пројекат француско-српске
банке (који је подржала Отоманска банка у Паризу) стопиран при-
медбама српске владе 1909. године на сваки велики инострани бан-
ковни подухват. Пројекат је најзад настављен 1910. године, када је
српска власт схватила да домаћи капитал неће да финансира зајам
граду Београду од 30 милиона франака. Али Француско-српска бан-
ка се (упркос субвенцијама француске владе), у својим пословима
са Србијом показала опрезном колико и свака централноевропска
банка, нарочито што се тиче улагања у привреду. Привреди је кре-
дит давала тек са маржом од 3-4% изнад тржишног нивоа и чекала
је до 1913. године, и поред прокламованих циљева, на своје прво
привредно улагање. Отварање британских банака такође је било
одложено, из страха од ризика улагања у Србију, до краја српско-
аустроугарског економског сукоба.
Једино значајно учешће страних банака дошло је из секундар-
них центара - Прага и Загреба, финансирањем фабрике шећера
у Ћуприји (1911) од стране прашке Уверене банке и разних желе-
зничких пројекта уочи балканских ратова. Међутим и ове банке су
биле опрезне у својој политици према српским индустријским зај-
мопримцима.
Опрез страних банака био је потпуно рационалан. Стране фир-
ме су биле у сталном страху да њихови домаћи дужници неће плати-
ти своје дугове и да не постоје одговарајуће мере да их приморају да
то ураде. Како је јавио француски конзул 1875. године, београдски
трговци су банкрот сматрали начином да се брзо обогате. У то вре-
ме економских тешкоћа, ослањали су се на скупштину, с великом
вероватноћом успеха, да ће им дугови бити опроштени. Мађарски и
немачки конзули су своје сународнике саветовали да престану да по-
слују.107Београд је био пун нереалних трговаца с великим плановима,
107 ААЕ ЦЦ Београд т. 5 (1872-1880) депеш е од 21. маја 1875 ф. 228 и 27. септембра
1875.

393
г
али је било „релативно мало кућа са установљеном честитошћу и
солвентношћу“.108 Чак су и пословни људи из Беча и Будимпеште,
с много бољим познавањем пословних услова у Београду од својих
британских и француских колега, „понекад, на (своју) жалост, откри-
вали да су погрешним људима поклонили своје поверење".109
Сумњива пословна етика је обухватала и различите нивое вла-
сти и била испреплетана са ксенофобијом. Саветујући британске
фирме да не учествују у програму изградње 1895. године (који је
подразумевао зајам граду Београду у износу од 10 милиона франа-
ка), конзул је приметио да чак ни српска влада „није имала никакво
поверење у способност градске власти да такав програм спроведу“.
Упозорио је на „несрећно одсуство јавног морала у Србији“ и „јако
искушење ка беспоштедном пословању“. „Лако се диже глас против
странаца“, приметио је.“ Већ постоји снажно противљење да се уго-
вор да било коме осим домаћим фирмама. Најмањи застој или пре-
кид радова могао је послужити као изговор да се поништи уговор и
конфискује јемство“. Како се администрација стално мењала, посто-
јала је додатна опасност од „суочавања са политичким противници-
ма одлазеће администрације усред посла“.110 Овај проблем никада
није нестао. Године 1903, када је расписан тендер Српских држав-
них железница за шинска возила, британски конзул је фирмама са-
ветовао да не учествују, плашећи се да им неће бити плаћено.111
Бугарска је привлачила још мање инвестиција него Србија. Тек
1905. године отворена је прва инострана банка у Софији. Мада су
иза ње стајале немачке банке, била је изузетно опрезна у свом по-
словању.112 Гершенкрон, који тврди да је неуспех бугарске економи-
је да се из „изузетне заосталости" индустријализује, представљао
је пропуштену прилику државе да интервенише, а такође критику-
је и немачке банке због недостатка „бодрости“ да пронађу прилике
за инвестирање.113
Мада у Бугарској прилике нису биле наклоњене инвестицијама
у преради сировина за извоз (омиљена мета страних корпорација),
власт је могла да привуче више корпоративног капитала, макар до
1906. године, да није било њеног страха од спољњег утицаја. Упр-
кос привидној привлачности коју је нудио закон о концесијама,
108 КС, 1.Х1, Извештај датиран на 3. октобар 1887, стр. 447.
109 РКО РО 105 42. Керог! оп 5еп4ап КаЈМауз. N 0 8 с о т т е г а а 1 од 27. априла 1883.
110 РКО РО 105 111. Но. 9 С о т т е г а а 1 од 1. јула 1895.
111 РКО РО 105 151 Но. 6 С о т т е г а а 1 од 11. фебруар 1903.
112 1.атр е апб Јаскзоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу, стр. 227.
113 А1ехапс1ег Оегесћепкгоп, „ 8 о т е АзресН оПпсЗибШаИгаИоп т Ви^апа, 1878-1939“
у његовој Есопотк Васкшагс1пе$$ т Њ$(огка1 РепресИуе (Њујорк, 1965), стр. 232.

394
закон је до марта 1905. године инсистирао да „управљање таквим
фирмама буде бугарско“. С обзиром на услове који су владали,
тај захтев је био нереалан и закон је био „бескористан“.114 Ксено-
фобична осећања ометала су развој рудника угља „Принц Борис“
код Трјавне, који је подржавала Парибас банка. Истина, лична по-
дршка принца надјачала је примедбе политичара приликом доделе
концесије 1897. године, али је до 1910. године производња била на
изузетно ограниченом нивоу (упркос огромној потреби Бугарске
за квалитетним угљем), због недостатка везе рудника са главном
железничком линијом. Оснивач, Аугуст де Сер, желео је да изгра-
ди ту везу чим је рудник отворен, али му је ускраћена дозвола с
образложењем да стране фирме не могу да поседују пруге. Влада
је рекла компанији да, ако жели железничку линију, може да позај-
ми држави новац да је сагради и покрије евентуалне губитке држа-
ве при њеном вођењу; што је компанија, с правом, одбила. Године
1902. транспортни трошкови су постали толико велики да је руд-
ник привремено затворен. Коначно, 1905. године, Парибас банка је
рекла Бугарима да им, ако не дозволе изградњу пруге, више неће да-
вати зајмове. Резултат је био изградња пруге на рачун државе, али
неоптималном трасом: „тако су владајући кругови, приморани фи-
нансијском потребом, издвојили огромне суме за изградњу трасе,
која није била најприкладнија ни економски ни стратешки, и чије
пословање и дан-данас држави прави проблеме".11516
Иза општих оквира државне политике лежи велики број дета-
ља који се могу открити у званичној преписци коју је страни про-
јекат изазвао. Зашто се тако мало предложених концесија у Бугар-
ској и Србији на крају остварило и зашто су остварени пројекти
ретко били профитабилни? Многи су били слабо финансирани,
слабо планирани или су, једноставно, били преварантски. Већину
пројеката, нарочито британских, покренуле су независне компани-
је које су од почетка патиле од „инхерентно слабе менаџерске струк-
туре, што их је чинило зависним од спољних пружалаца услуга .
Ниједна од многих британских фирми основаних у Србији није ис-
пунила очекивања својих власника.
Узевши у обзир недостатке ових компанија - као и већине
сличних француских и белгијских подухвата - њихова искуства
114 СВС Бугарска 1905, стр. 8.
115 Симеон Дамјанов, Френското икономическо проникване в БЂлгарим 1876-1914
(Софија, 1971), стр. 197-200; ВАЕ 2807Х бр. 2161 (Економски извештај за Бугар-
ску у 1902, датиран на 10. фебруар 1904).
116 М на \\Л1ктб, „Тће Ргее 51апс1т§ С отрапу, 1870-1914, у: 1троПап1 Туре оРВгШбћ
Роге1§п ГпуеЛтепГ, Есопотк Њ$1огу Кеугеуе, ХБ1 (1988), стр. 279.

395
г
ипак указују на препреке у пословању на Балкану. Није то било са-
мо питање високе политике; често су највећи проблеми долазили
од релативно нижих чиновника. Пословни људи су се сусретали са
ксенофобичним службеницима, који не само да су покушавали да
узму мито (то је било очекивано), већ су, ако га нису добили, сауче-
ствовали у упропашћавању дотичне фирме.
Узмимо на пример неуспешну „босШе сГек5р1оа1а5шп5 ппшег бе
5егћ1е“, основану у Француској у марту 1906. године, ради откупа и
вођења рудника који је отворила једна британска фирма. „5оае1е“,
која је оперисала у долини Пека, трошила је велике своте новца на
локалну радну снагу и превоз, али се сусрела и са непомирљивим
непријатељством. То су подстрекивали свештеници, чији је ауто-
ритет нарушавала. На први поглед, свештеници су се само бавили
лакшом уценом. Знајући пут којим багери пролазе, осигурали су
контролу над тим земљиштем. Натеравши компанију да их испла-
ти по изнуђеним ценама, стечени капитал су користили за даљу тр-
говину земљиштем куда пролазе багери. Компанија је затим откри-
ла да свештеници уопште нису заинтересовани за договор, пошто
их је наљутила уводећи рад недељом и хтели су само да се освете.
У претећем писму компанији, извесни свештеник Јаћић, наводно
је написао: „Упозоравам вас да, ако добијете дозволу министра, па
чак и митрополије, ја ћу вас натерати да престанете с радом. Осу-
јетићу вас на сваки начин, нахушкаћу раднике против вас“. Није
блефирао. Бандере су дизане у ваздух динамитом. Када су свеште-
ници конфисковали хрпу угља под изговором да је одложен на
црквеној земљи, подржао их је корумпирани локални службеник,
коме је пре тога одбијен „зајам“ који је упорно тражио од компани-
је117. Компанија је убрзо пропала.
Отприлике у исто време, борски рудник угља у власништву
Француза, био је паралисан низом штрајкова. Агитатори, међу који-
ма су наводно били и локални представници власти, подстакли су
сељаке на побуну против компаније, под изговором да им смета дим
из топионице. Компанија је приговорила да никада није одбила да
обештети „суседне поседе“ због изазване штете, али да није прими-
ла ниједан захтев за тим. У овом случају фирма је добила подршку
централне власти и умешани локални службеници су смењени.118
Ксенофобија је доводила до комичних парадокса у одлучивању.
Узмимо, на пример, паковање меса. Србији је месна индустрија била
117 АаЕ Сс 5егђ1е. N.8. 18 М т е 8 I, 1902-10, фс. 128-159.
118 Извештај Борских рудника Скупштини од 28. новембра 1908, у: АаЕ Сс бегМе
N.5. 18 М те$.

396
неопходна да би смањила своју зависност од мађарског тржишта.
Због политичког карактера питања меса, дозволе за овакве фирме
биле су ствар политичког осећаја. Један за другим, страни прерађи-
вачи су одбијани или су њихова предузећа у Србији малтретирана,
да би се смањио страни утицај на ову грану.
Питање меса је било дугорочан проблем који се понављао на
махове. Током прве кризе (1890), Србији је у преради меса помага-
ло британско предузеће, које је привремено било смештено у Ни-
шу. Фирма заиста није била адекватно финансирана, али је њену
концесију нагло укинуо Таушановић, одговорни министар. Његови
противници су изненадно укидање концесије на свињетину припи-
сивали „познатој чињеници да је, упркос озбиљном савету да се по-
винује обичајима земље, Маршал (власник) упорно одбијао да на
било који начин даје мито“.119 Наредна затварања мађарске границе
за извоз српских свиња, 1895-1896. године, вратила су прераду меса
на политичку позорницу. Покренут је пројекат да се оснује чисто
српска извозна кланица. Како приватни капитал није показивао ин-
тересовање за ову проблематичну инвестицију, српска влада је мо-
рала да узме већину деоница и да финансира краткорочне потребе
компаније. Међутим, хитно се указала потреба за озбиљним капа-
цитетом кланице и ново српско предузеће за прераду меса морало
је да сарађује са немачком фирмом „Ко1ћег§ & Уећег“, која је већ ра-
дила у Београду. Уместо српске, немачка фирма је већи део посла
радила 1895/96. године, међутим, када је криза прошла, српска ком-
панија је истерала „Ко1ћег§ & Уећег“ из посла и преузела њихову фа-
брику. „Ко1ћег§ & Уећег“ је одустала од борбе и 1897. године прода-
ла погон другом Немцу, након чегаје српска компанија насрнула на
њега. Нови власник је упозорио министра националне економије да
су ,,’Ко1ћег§ & Уећег’ истерани на силу, али да њега неће тако лако
избацити“. Погрешио је, пошто је српска фирма искористила прече
право куповине да обезбеди земљиште у пола цене.120
Када је српска фабрика почела да ради, све пријаве за приват-
не концесије за прераду меса одлазиле су на разматрање њеном
управном одбору, што је имало политичку тежину. Став компаније
према предлозима будуће конкуренције био је предвидиво негати-
ван. Уобичајени одговор био је да се слажу да су потребни додатни
капацитети, али би одбијали конкретну пријаву. Понављали су да
119 РКО РО 105 90, бр. 146 од 6. новембра 1981.
120 АС М НП (Т) 1906 37 8 бр. 6142 од 8. децембра 1896 и бр. 6470 од 21. децембра
1896. и бр. 7841 од 3. октобра 1897; такође годишњи извештај српске компаније
за паковање меса за 1896. годину, у истим корицама.

397
концесије не треба давати странцима. Када је М. Вазер из Париза
затражио концесију 1899. године, његова пријава је прослеђена срп-
ској фирми. Одговор који је добио навео га је да „захвали министру
што... га је информисао да у Београду постоји фабрика за производ-
њу прехрамбених конзерви и саламе“ (што није било истина). Из-
винио се што је „не знајући покушао да буде конкуренција чисто
националном подухвату. Мада је наставио с покушајима да добије
концесију, резултат је био негативан.121
Српска фирма је покушала да избаци из посла и једног мањег
постојећег конкурента - Клефиш, који је хтео да прошири своје по-
стројење у Јагодини. Тврдио је да су неадекватно опремљени и да не
могу да одрже стандарде контроле квалитета, док су извештаји дру-
гих савременика показивали да раде, истина са мало машина, по
много вишим стандардима од београдске фабрике. Искористили су
локалну подршку трговца Душана Јанковића, који је нападао „стра-
ну пљачку домаће месне индустрије“ и једног старог непријатеља
Клефиша, Мику Јевтића, који је постао градоначелник, користећи
своју позицију да тешко казни Клефиш за нелегалан рад. Казну је
међутим одбацио заменик окружног начелника.122 Познати апел да
концесије на прераду меса не треба давати странцима, преузело је
и Удружење српских индустријалаца123 и дошло је до блокаде низа
сличних предлога пре и током царинског рата. Када су 1908. године
почели преговори с Аустроугарском, српска страна је била пре све-
га заинтересована да београдској компанији обезбеди монопол над
месом које се извози у Мађарску, остављајући приватним прерађи-
вачима да се такмиче за извоз на мање профитабилна одредишта.124
Са сличним невољама сусретала су се и текстилних предузе-
ћа, како у Србији, тако и у Бугарској. Фабрика за прераду памука у
Варни, с власником из Манчестера, нашла се на почетку свог рада у
клопци одлучне кампање против странаца. Један од менаџера је узео
осамнаестогодишњу радницу за љубавницу и локална штампа је рас-
палила осећања против „Енглеза“. Полиција (која је „можда покуша-
ла с малом уценом с обзиром на то да извесно време нису примали
плате“), хтела је да га оптужи за силовање. Захтеви службеника за
121 АС М НП (Т) 1900 IV 63 Бр. 868 од 16. фебруара 1900; 1396 од 14. марта 1900;
6350 од 28. октобра 1899.
122 АС М НП (Т) 1905 XIV 9 Бр. 2523 од 20. новембра 1902; 6451 од 8. новембра 1902;
1905 II 1, бр. 6123 од 8. децем бра 1903; 1903 15 19, бр. 574 од 24. јануара 1903.
123 АС М НП (Т) 1904 13 12 бр. 5901 од 26. новембра 1903.
124 Димитрије Ђорђевић, Царински рат Аустро-УГарске и Србије 1906-1911 (Бео-
град, 1926), стр. 485; ИККС, И звеш т ају 1911 Г., стр. 24-25; Беч. к.к. Оеб(егг. Нап-
(к Б т и б е и т , 8егИеп. ШНзскајШске УегИа1Ш$$е, 1911, стр. 29.
митом били су комбиновани с претњама да „у случају одбијања
компанији неће бити дозвољено да несметано ради“. Компанија је
менаџера избавила из невоље, али је и другим службеницима преће-
но и избили су штрајкови. Локалне новине урлале су да се Енглези
избаце, а њихова имовина заплени. Директори су озбиљно разми-
шљали о затварању фабрике.125 Друга фабрика памука, у Јамболу,
такође се сусрела са „значајним тешкоћама у односу с властима“.126
Министар у влади је покушао да од власника измами 12.000 фунти
у замену за концесију.127
Фабрика у Варни успела је да преживи своје недаће, али смо у
поглављу 9 забележили случај где је званично малтретирање нате-
рало страну фирму да се сасвим повуче. Веома поштована фирма
„Кромптон“ упала је у невоље кроз пословање са грабежљивим слу-
жбеницима у Министарству војном. То је довело до неоправданих
губитака у војним поруџбинама и обустава рада подстакнутих са
званичне стране, због чега се фирма повукла из производње у Ср-
бији, а српске поруџбине испунила увозним материјалима, уз пла-
ћену царину.
Непријатељско понашање према странцима није било ограниче-
но на владине службенике и домаћу пословну конкуренцију. Оно је
било високо развијено у свести прерано сазрелог организованог рад-
ничког покрета, чије су акције повремено биле и званично одобрава-
не. Организовани раднички покрет у Србији малтретирао је стране
компаније, углавном огорчен високим платама којима су привлачи-
ле стручне Србе из других земаља.128 Званични француски извори у
Бугарској такође су упозоравали пословне људе на „узнемиравања
сваке врсте од стране радника пуних претензија, већ организованих
у синдикате, и који имају ту предност у односу на своје другове у
Европи у борби против својих патрона што немају никакве потребе
сс 1 9 0
и могу мирно да престану с радом на дуже време .
Горњи примери узети су из докумената који се односе на ма-
ли опсег предузећа. Лако се може наћи много више. Ксенофобија
и званична корупција одбијале су страна индустријска улагања у
балканске земље, поништавајући привидну привлачност конце-
сионих закона. Владе су формално поздрављале долазак страних
125 РКО РО 78 5083 Вгорћу-Ргеетап 2. јануар 1900; ФО 78 5020 ћееб-5аНбћигу 20. де-
цембар 1899.
126 СВС Ви1§апа 1910, стр. 14.
127 Сгатр1оп, Ви1§апа, стр. 389.
128 ћ а т р е , „Р1папаа151гис(иге“, стр. 261.
129 А Н Ф12 7280 (Ф илипополис 1907-12, извештај конзулата у Пловдиву за 7. април
1907).

399
 фирми, али су непријатности које су правили ксенофобични слу-
жбеници и политички пријатељи могле да униште иначе профита-
билне подухвате. Балканске државе су делимично гушиле једина
расположива средства за изградњу индустријских капацитета до-
вољно брзо да се пониште инхерентне тенденције ових економија
ка опадању производње.
Може се приговорити да ксенофобија, корупција и непоште-
ње нису специфични за Балкан. Оне су симптом назадности, као
и ограничење развоју. Русија је, на пример, имала једнако корумпи-
рано вођство, уз то је била и ксенофобична, али све то није спре-
чило стране корпоративне инвеститоре да дају велики допринос
њеном расту, мада је сигурно смањило његову делотворност. Један
од разлога што је Гершенкрон одбацио могућност развоја Русије
уз помоћ банака и тврдио да је неопходан уплив државе, јесте то
што је пословна етика била тако катастрофално ниска да финансиј-
ске институције нису уживале поверење јавности. Мада су се по-
четком 20. века стандарди поправили, као и на Балкану, „одређени
степен непријатељства према страним предузетницима и технича-
рима био је очигледан". Гершенкорн тврди да ово није излазило из
„умерених оквира" - али допушта да је такво понашање могло да
обесхрабри инвестиције у земље - као што су балканске - којима
је недостајала привлачност руског наоко неисцрпног подземног бо-
гатства и огромног (потенцијалног) домаћег тржишта.130

Закључак

Пољопривредна производња по глави опала је између седамде-

сетих година 19. века и периода 1910-1912. године за 14,3% у Бугар-
ској и 27,5% у Србији. У Србији је пад био повезан са израженим
преласком са пастирске привреде на гајење житарица за извоз. Пад
у гајењу свиња је деловао негативно на резултате. Ово је делимич-
но последица мађарског мешања у српску трговину нетовљеним
свињама, али су извозне тешкоће утицале и на пад понуде, посеб-
но стално смањење шумске основе узгајања свиња и истискивање
пашњака ради потреба обраде земље.
Упркос непостојању посебних извозних проблема, бугарска по-
љопривредна искуства су слична српским. Приноси житарица нису
се вратили на нивое из шездесетих и почетка седамдесетих година
130 Сегбсћепкгоп, Есопотк ВаскшагАпезз, стр. 19-20, 70.

400
 19. века. Лоши резултати обе земље, дакле, указују на утицаје успо-
рене понуде, типичне за балканске пољопривреде.
Најочигледнија је било сваштарење сеоске пољопривреде и ње-
на приврженост натуралној привреди. У Србији 1910. године, се-
љаци су на тржиште износили само 39% посто својих производа.
У Бугарској је образац вероватно био сличан. У Србији су власти
покушале да ограниче приступ сељака неесенцијалној роби, тако
да је, упркос градњи железница, њихова политика успорила комер-
цијализацију пољопривреде високим трошковима трансакција.
Било је економија у које су технике рационализације пољопри-
вредне производње, чак и одржања плодности тла, споро улазиле.
Знање је морало да буде приступачније, али је сељаке требало и
мотивисати да га прихвате. Мотивације није било. На селу се није
стварао људски капитал. Улазак тржишне пољопривреде био је пре-
слаб да би сељаци увидели предност образовања. Наслеђе „ренесан-
се“ имало је већег одјека у Бугарској него у Србији, али је остало
географски ограничено.
Упркос сличностима руралног уређења у Србији и „србизова-
ној“ Бугарској после ослобођења, притисак насељавања у Србији
био је виши, а мањак потенцијално обрадиве земље акутнији. Све
до Првог светског рата бугарски земљорадници су узимали нову
обрадиву земљу. Након 1893. године, њихове српске колеге то нису
могле. Зато су српски земљорадници са закашњењем одговорили
усвајајући интензивније начине узгајања. Резултати су се огледали
у вишим приносима, док су приноси у Бугарској остали исти. Ме-
ђутим, овај позитивни развој у Србији је тек изједначио негативни
тренд у пољопривредној производњи.
Амбијент опадајуће руралне економије очигледно је био непо-
вољан за непољопривредне промене, с обзиром на то да је чак до
1910. године пољопривреда чинила око половине укупне производ-
ње у обе земље. На основу наших сопствених прорачуна за Срби-
ју, и Поповљевог рачунања националног дохотка Бугарске, пораст
непољопривредне економије био је далеко од могућности да урав-
нотежи ово опадање. Ниједна земља није искористила пун потен-
цијал железница у утрживању производње, углавном због отпора
власти иницијативи приватног сектора.
Велика индустрија почела је убрзано да расте у последњој деце-
нији уочи балканских ратова, али је у укупним резултатима остала
занемарљива, неспособна да подстакне промену до какве је дошло
у Босни. Домаће предузетништво било је ван текстилног сектора
преслабо да омогући подстицај индустрији. Закони о концесијама

401
писани су да привуку међународне компаније, али је мало таквих
подухвата заживело. Наговештено је да је политичко окружење
било непријатељски настројено према таквим иницијативама и да
ја узрок тог непријатељства била ксенофобија.
Током прве деценије двадесетог века, стогодишње опадање бу-
гарске и српске производње по глави становника можда је зауста-
вљено, пошто је продуктивност у пољопривреди престала да пада
и непољопривредни сектор се вероватно проширио. Раст до кога
је евентуално дошло током те деценије полазио је од врло ниске
основнице. Међутим, привреде балканских земаља су најзад по-
челе да пролазе кроз спору структурну транзицију према економ-
ском расту, мада је све то било отежано смањењем пољопривредне
продуктивности. Аргументе Тодорове о „индустријској револуци-
ји на бугарски начин“, не треба олако одбацивати, иако користи не-
уверљиве доказе. Индустрија је наставила да се између два светска
рата убрзано развија, а са њом, ако је веровати цифрама Чакалова,
и цела бугарска економија, укључујући и пољопривреду.131

131 Асен Чакалов, Национален доход ирасход на Бш гарш , 1924-1945 (Софија, 1946).

402
 11. ЕКОНОМ СКЕ ПРОМ ЕНЕ
У МАКЕДОНИЈИ И ТРАКИЈИ 1878-1914.

Земљорадња и економски живош 1878-1912.

Земљораднички односи у отоманској Европи између 1878. годи-

не и 1914. године остали су онакви како су постављени у време тан-
зимата. Међутим, почетком века све више се очекивао скори пад
отоманске власти. Лагано се јавља анархија, нарочито у Македони-
ји. Без пардона ћемо усвојити дефиницију појма „Македонија“, коју
је дао један тадашњи новинар, а која гласи: „пригодно растегљив
појам који укључује све територије које неко жели да анектира"1.
Продужене руке вођа балканских држава, нарочито Бугарске, под-
стицале су различите етничке групе на убитачна супарништва.
У македонским равницама и долинама, велики део земље би-
ли су читлуци, процењених величина 100-500 хектара. Њихови
власници обично су били описивани као Турци2, мада су у ства-
ри често били Албанци. Како су многи од њих били одсутни (бар
почетком 20. века), веће поседе су водили надзорници (субаше3).
Обично је постојало главно газдинство, које је обрађивало 10 до
12 словенских земљорадника (момцака), унајмљених на шест месе-
ци или годину дана. Радници и њихове породице су обитавали у
колибама око главне куће, у утврђеном насељу на главном газдин-
ству4. Њима су се лети придруживале групе сезонских жетелаца,
обично младих жена из села у брдима. Остатак поседа су обрађива-
ли сељаци - чифчије, под (нерегулисаним) условима поделе лети-
не, или, понекад, плаћајући сопственим радом. Где је радне снаге
било мало, земљопоседници су давали чифчијама земљу у заме-
ну за жито према броју волова којима се орало. Овај систем је да-
вао земљораднику веома снажан подстицај да оствари што боље
1 М. Е. О и гћ ат, Тће ВигЛеп о / 1ће ВаГкапз (Лондон, 1905), стр. 76.
2 Вегпзау Агзћсћ, Ва уге есопотг^ие Ле 1а 8егМе Ли $иЛ аи Х1Хе $Ис1е (Париз, 1936),
стр. 70.
3 ћеопћагс! бсћићге-Јепа, МакеЛотеп. 1ап<1$сћа/($-ипс1 КићигШс1ег (Јена, 1927), стр. 51.
4 Јован Хаџи-Васиљевић, Скопље и њеГова околина. Историјска, етноГрафска и
културно политичка излаГања (Београд, 1930), стр. 224.

403
г
резултате.5На поседима су се гајиле житарице, али је велики део зе-
мље био изнајмљен за зимску испашу полуномадским сточарима.6
Крајем 19. века, читлуци су почели да осећају удар руралне
анархије (због чега су били утврђени, а вероватно су из истог раз-
лога бегови били одсутни). Поседи су почели редовно да се прода-
ју на тржишту, а обично су их куповале задруге локалних сељака.
Међутим, није било масовног отуђивања земље пре балканских ра-
това.7 Продаја земље се у литератури представља као одговор на
смањену профитабилност, банкроте и тешкоће да се дође до радне
снаге.8 Међутим, већина аутора претпоставља да су се економски
услови погоршавали упоредо са политичким распадом територије,
мада постоје докази да је земљорадња на поседима била и профи-
табилна и продуктивна све до 1912. године. Поседи су били боље
опремљени од сељачких газдинстава и наводно давали двоструко
већи принос по јутру земље, захваљујући интензивној и механи-
зованој обради.9 Цифре сакупљене у време српског припајања Ко-
совског вилајета давале су процену да дунум земље (919 м2), коју
обрађује изнајмљена радна снага, даје принос од 385 килограма
жита, вредности 54,5 динара, од којих државни десетак и сви тро-
шкови одузимају 30,1 динара, дајући маржу добити од 81% и 27,5%
приноса на капитал. Принос пшенице у вилајету био је 15,9 хек-
толитара по хектару (слично приносу у балканским државама).10
С обзиром на ниску тржишну вредност земље у односу на принос,
продаја читлука је вероватно била више мотивисана политичким
ризиком него немаштином.
Уочи распада, земљорадња у Македонији је била умерено разви-
јена. Поред гајења жита, расло је сађење висококвалитетног дувана,
а комерцијално узгајање проширило се и на поврће, пиринач, опи-
јум, памук и сусам. У отоманској Европи уочи балканских ратова,
дуван је био засађен на више од 25.300 хектара са којих је убиран
принос од 22,3 милиона килограма.11 Узгајање ове културе се убр-
зано ширило, донекле истиснувши жито и памук. Тврдило се да су
индустријске биљке, међу којима је преовлађивао дуван, увелико
обогатиле сеоско становништво. Највећи део дувана извозио се у
5 Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци, II (Н ови Сад, 1908), стр. 562.
6 бсћићге-Јепа, МакеАотеп, стр. 51.
7 Б. 1агапоЈГ, ка МасеЉте есопотхдие (Софија, 1931), стр. 42.
8 бсћићге-Јепа, МакеАотеп, стр. 51.
9 1агапоЈГ, МасМоте есопотгдие, стр. 43.
10 Мита Димитријевић, Привреда и трговина у новој Србији (Београд, 1913), I, стр.
25, 27, 29.
11 ЉШ., стр. 38.

404
Немачку и Аустрију.12 Од 1910-1912. године, скопска област узгаја-
ла је око 2,6 милиона килограма дувана годишње, користећи семе
из Ксантија и Кавале. Његово узгајање узимало је пуно радно време
Турцима и Албанцима који су се тиме бавили13. Опијум, још један
веома профитабилан усев, гајио се превасходно у долини Вардара.

Мапа 6. Македонија уочи балканскихраилова 1912-1913. године

Висок садржај морфијума обезбеђивао је брзу продају фарма-

цеутској индустрији. Жетва пред рат износила је око 250 тона.14
У целој Македонији, обрађивало се само око 11,3% земљишта.
Мада је велики део територије био планински, савременици се сла-
жу да је постојала значајна количина добре необрађене земље. Ово
је делимично била последица потребе брдских узгајивача оваца за
зимским пашњацима у долинама, али је такође постојао акутни ма-
њак земљорадника.
Традиционална основа брдске привреде било је номадско га-
јење оваца, заједно са екстензивном земљорадњом тамо где је то
било могуће. После 1878. године, гвоздена стега читлучких поседа
чинила је и даље тешким расељавање у долине, па су брда у Македо-
нији, све до почетка балканских ратова, била релативно пренасеље-
на. У грчкој области нека планинска места привлачила су значајну
12 АгвДсћ, У/е есопотг^ие, стр. 83.
13 Хаџи-Васиљевић, Скопље, стр. 214-215.
14 1агапо1Г, Масеботе есопотг^ие, стр. 71-72.

405
 мануфактурну индустрију, али овакав развој био је релативно слаб
на северу, западу и на Косову. Овде постоји очигледна аналогија са
условима у грчкој Македонији и Бугарској током периода крџали-
ја: развијена земљорадња у плодним, али слабо развијеним равни-
цама, чије је ширење ограничено недостатком радне снаге, и инду-
стријска места у повоју, у планинама.
Постојале су и разлике. У северној Македонији било је мало
планинских уточишта способних да се претворе у центре првобит-
не индустрије. Услови у планинској зони остали су превише неси-
гурни за развој брдских трговачких и производних заједница. Глав-
ни извор несигурности било је стално трвење између Албанаца и
Словена. Суштина сукоба је била у контроли пашњака и ту су Ал-
банци, у принципу, доминирали. Као последица, мали број словен-
ских заједница развио се у бугарска брдска насеља.
На пример, узмимо околину Дебра, упориште албанских бегова.
Велика села у брдима издржавала су се номадским гајењем оваца.
Међутим, убилачки напади дебарских Албанаца на пастире и отима-
ње њихове стоке изазивали су све већу зависност од путујућег рада
- печалбарства, док су се брдска насеља претворила у обичне спава-
онице.15 Некадашњи полуномадски пастири су се лако привикли на
нова занимања и стекли искуство, углавном тргујући сољу на товар-
ним коњима. Ширили су послове, радећи као путујући грађевинци
и трговци. Ови печалбари из дебарских села прочули су се као го-
стионичари и многи од њих су овај посао пренели у села у близини
Београда.16Многобројна локална етнографска изучавања планинске
Македоније откривају велику разноликост занимања, посебно у из-
градњи и сродним пословима, која су сва практично подразумевала
одлазак од куће. У развојном смислу ово је имало различит утицај
на првобитну текстилну индустријализацију. Успешније мигрантске
заједнице су акумулирале капитал, али недостатак локалних продај-
них места значио је да се развојни утицај њихових активности осе-
ћао првенствено у местима у која су мигрирали, пре свега Солуну,
Истамбулу и Софији. Економски живот у пренасељеној планинској
Македонији једноставно је вегетирао.
Македонска урбана популација била је изузетно велика према бал-
канским стандардима, 24-28%, око 1890 године.17 Ово је вероватно
15 М. М. Вељ, „Дебар и његова околина“, Браство, VIII (1899), стр. 27-36; Р. Огњано-
вић, „Галичник", Јужна Србија, II (1922), стр. 362-368.
16 Јован Цвијић, Основе за ГеоГрафију и ГеолоЈију Макеаоније и старе Србије (Бео-
град, 1911), III, стр. 1012-1013.
17 Видети табелу 1.10.

406
било више од равнотежног нивоа кога су створили аграрни и ад-
министративни систем, и прилив становништва у градове био је
већи него што је локално тржиште рада могло да апсорбује. Посто-
јала су три извора гомилања градског становништва. Прво, мигра-
циона привреда планинских крајева створила је сопствени урбани
прилив. Многи печалбари су се преселили у градове у долинама.
Друго, исто то су чинили и сељаци из долина, избегавајући неси-
гурност сеоског битисања, истовремено доприносећи својим одла-
ском недостатку земљорадничке радне снаге. Трећу важну групу
чинили су мухаџири, муслимани исељени из земаља наследница
(Отоманског царства). Солун и Битољ су их привукли у великом
броју.18 Ниједна од ових група није била привучена у градове по-
вољним приликама које су им се нудиле, већ су све три биле при-
сиљене да дођу. Мањак земљорадничке радне снаге приписиван је
напуштању села у корист градова, јер је лична сигурност у њима
била већа, а порез на приходе мањи.19
Обрт који су ови градови правили био је премали да подржи
толико становништво. Зато су печалбари са брда наставили да за-
раду траже као номади. За разлику од Србије и Бугарске, где је се-
зонско запослење било углавном помоћна сеоска делатност, велики
број македонских путујућих зидара, млекара, дрводеља и трговаца,
који су се у потрази за послом раширили по Балкану и даље, били
су и сами становници градова. Мухаџири из бившег Нишког паша-
лука и Босне, наводно су оживели трговину у овим градовима, али
су, због губитка сопствене земље и прихода од ње, морали да се ба-
ве трговином или да буду радници и већина је живела више-мање
у сиромаштву.20
Пренасељеност у градовима савременици су видели као богат
извор радне снаге у будућој индустријализацији, али до оваквог
развоја дошло је само у грчким областима. Биле су потребне боље
и сигурније везе и мада су отоманске власти повремено покретале
изградњу путева, до многих важних градова, посебно у Албанији,
могло се доћи само опасним коњским стазама.21
Тешко је у ствари закључити како је већина људи у овим градо-
вима преживљавала сем као миграторни радници или просјаци.
Узмимо Прилеп са популацијом од око 18.000 људи 1897. године.
18 Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке (Београд, 1906),
стр. 198; Цвијић, Основе, III, стр. 1032.
19 Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци II, Опис земље и народа (Нови Сад,
1908), стр. 562, 563.
20 Цвијић, Основе, III, стр. 1264-1265.
21 Видети, на пример, опис путовања у: Магу И и гћ ат, Бурден.

407
г
Локални обрт је био минималан, са мало заната и домаће индустри-
је. Богатији прилепски привредници, „уколико их је и било“, зависи-
ли су од својих предузећа у Битољу и Солуну, а профит су улагали у
локално пољопривредно земљиште. „Велики број“ људи из Прилепа
одлазио је у балканске државе, па чак и до Беча и Лајпцига, да прода-
је слаткише на улици. Остатак „незапослених се повећава и једном
кад се науче дангубљењу, не могу ништа да раде“ - осим можда да
се придруже политичким бандама. А опет, „плодна прилепска поља
плачу за радном снагом“.22 Прилеп је типичан пример.

Развој вунарске и памучне индустрије после 1878.

Тешкоће Бугарске у периоду после ослобођења омогућиле су

преосталим отоманским територијама да је престигну као снабде-
вачи царског тржишта вуном. У Македонији и Тракији, релативно
слабе вунарске индустрије оживеле су и дале предузетницима при-
лику да испробају механизацију производње. У Магареву и Трнову,
два планинска насеља близу Битоља, домаћа текстилна производња
је преживела бар до 1914. године.23 Године 1883, ова и још два сусед-
на села - Диово и Мајадаг, процветала су снабдевајући отоманску
војску са 340.000 метара шајака и великим количинама абе, што је
подстакло делимичан прелазак на фабричку производњу. У Диову
1885. године, три трговца подигла су фабрику ради повећања капа-
цитета, због војних наруџбина преусмерених из Бугарске.24 Групу је
предводио Бого Анести, трговац из Битоља, уз финансијску помоћ
пословних кругова из Скопља и Солуна.25 Тамошњих 120-250 фа-
бричких радника, углавном жена и деце,26 нису били сељаци из Ди-
ова, већ углавном Власи из других села, које је становништво Диова
сматрало странцима.27 Локално становништво се углавном бавило
миграторним пословима. Године 1888, „мање“ извозне пошиљке сти-
зале су чак до Сирије,28 а деведесетих година 19. века тврдило се да
је македонска производња тканина истиснула Бугарску са локалног
22 Ј. Хаџи-Васиљевић, Прилеп и њеГова околина (Београд, 1902), стр. 42-44. СН 2.
фебруар 1895, стр. 118, кол. 4.
23 Миливоје М. Савић, Занати и индустрија у присаједињеним областима (Бео-
град, 1914), стр. 37.
24 Данчо Зографски, Развитокот на капиталистичките елементи во Македонија
за време на турското владење (Скопље, 1967), стр. 482-484.
25 Ј. Хаџи-Васиљевић, „Град Битол>“, Братство , XIV (1911), стр. 253.
26 СН, 2. фебруар 1895, стр. 118, кол. 4. ("Извештај Битољског консулата’).
27 Хаџи-Васиљевић, „Битољ“, стр. 253.
28 СВС Солун 1888, стр. 5.

408
тржишта.29 Диовска фабрика је дотерала и машине за упредање из
Самокова у Бугарској,30 којима се производило 50.000 кг гајтана
годишње.31 Ово је било једнако укупној потрошњи Србије, којој је
почетком деведесетих година 19. века слато неких 12.000-15.000 кг
годишње, кроз наменски магацин у Нишу.32 Године 1903. постојала
је фабрика на парни погон у Диову, која је запошљавала неких 150
људи, као и неколико мањих постројења на воду у оближњем Ма-
гареву, која су производила сличан асортиман робе.33 Постоје тврд-
ње да су око 1910. у Диову радиле четири такве фабрике, свака са
по 250-300 радника.34
Неколико солидних постројења вуне основано је у солунској
текстилној области, али је закаснели развој тамошње индустрије
вуне можда одсликавао релативну префињеност локалног потро-
шачког тржишта. Више него у Бугарској, локални произвођачи су
морали да се надмећу на тржишту које је све више показивало скло-
ност ка увозним тканинама, пошто „сви носе европску одећу и мно-
ги цене моду“,35 а ниска отоманска царина од 8% нудила је слабу за-
штиту. Тржиште грубих тканина, код куће прерађиваних у зимску
одећу, држале су бугарске фабрике,36 а између 1900. и 1910. године
ови производи су ослобођени царине.37 Први покушају механиза-
ције започели су 1904, када су Серески индустријалци тражили
дозволу за куповину опреме за вуновлачање и гребенање вуне из
старе државне фабрике у Сливену.38 Тако је, вероватно, изграђена
фабрика шајака, али је тек 1906. године подигнута већа вунарска
фабрика у Солуну, с опремом за предење, 19 машинских разбоја и
бојаџиницом, за производњу шајака за отоманску војску.39 Слично
постројење са 19 машинских разбоја затим је подигнуто у Негушу
1907. године, а 1911. године у Солуну је отворена још једна фабри-
ка војне одеће са 30 машинских разбоја.40
29 СН 2. фебруар 1895, стр. 118, кол. 4.
30 Хр. Семерџиев, Самоков и околност‘та му (Софија, 1913), стр. 214.
31 СН 2. фебруар 1895, стр. 118, кол. 4.
32 АС М НП (Т) 1894 1 47. Извештај од 15. септембра 1891.
33 ВОЈЈСА, 1903 бд. 2 М онастир 1903 А XX 7, стр. 8-9 .
34 Хаџи-Васиљевић, „Битољ“, стр. 252-253.
35 Сп. БИД, I, стр. 297.
36 РЦАДЦФ, 1911 (јануар - јуни) бр. 927, „ТшчЈше. М о и у етеп ! с о т т е г а а 1 Де 8а1о-
т ^ и е еп 1909“, стр. 18.
37 Д. Мишајков, „Очерк на фабричната в’лнена индустрија в Бљлгарил“, Сп. БИД,
XV (1911), стр. 188.
38 С. Табаков, Историја на Град Сливен, III. Икономиченразвој, народен бит (Софи-
ја, 1929), стр. 115.
39 ВОССА, 1909 (2) 5а1ошсћ 1908, стр. 10-11.
40 „Ткачка индустрија у еуропској Турској", Економист, II (1913), стр. 189-190.

409
 Северно од Битоља, текстилна индустријска механизација би-
ла је слаба, мада се развио обрт у домаћој радиности. У Тетову се
1914. по кућама производило око 100.000 аршина вунене тканине
за продају, а део те производње извозио се у Малу Азију. У Веле-
су је 200 жена производило за продају ланену или памучну одећу.41
Главни производ израђиван уз помоћ механизације био је гајтан,
који се производио на сличан начин као у Србији. Два мала гајтан-
ска постројења радила су 1890. године у Велесу, на машинама које
је донео мајстор из Карлова у Бугарској. И даље су користила локал-
ну ручно предену вуну. Два механизована текстилна постројења су
забележена и у Тетову.42 Једно од њих се бавило производњом гајта-
на, а основали су га Петар Лекић и син, 1882.43 У Скопљу је до 1901.
године, још једно мало гајтанско постројење користило старе бугар-
ске разбоје на угаљ; касније су замењени новим машинама јер су се
стално кварили.44 Гајтанска постројења су и даље успешно радила
1910. године,45 мада су сва била веома мала. Битољски произвођа-
чи су држали ниске цене да би осујетили конкуренцију.46 Мада су
Велес и Скопље сада били повезани главном железничком трасом,
велики део северне Македоније и албанска земља остали су „прак-
тично затворени за промет“ због несигурности и недостатка путе-
ва47 стога су, као и Босна и Црна Гора, остали ван главних токова
балканског текстилног развоја.
Текстилне области у јужним Родопима такође су остале под
отоманском контролом. До 1865. године, становништво је било при-
сиљено да производи вунене тканине за извоз, али је с увођењем
реформи присила укинута и (мада наш извор не повезује ове две
чињенице) производња вуне је опала.48 Становништво се преори-
јентисало на грађевинске радове.49 Након 1878. године индустрија
је изгубила босанско тржиште, које је до тада снабдевала специјали-
зованом робом, укључујући и чарапе.50 С друге стране, недостатак
залиха који је уследио ослобођењем Бугарске оживео је родопску
индустрију. Године 1886, производњом вунене одеће издржавала
41 Савић, Занати и индустрија, стр. 30, 35.
42 Зографски, Капитапистичките епементи, стр. 228-229, 486.
43 Јаша Гргашевић, Индустрија Србије и Црне Горе (Загреб, 1924), стр. 222.
44 ВОССА, 1902 бд. 2. Шшб XVIII 5, стр. 4.
45 СВС Солун 1910, стр. 29.
46 ВОССА, 1903 бд. 2 (2) Шшћ 1903, А XX 3, стр. 5.
47 СВС Солун 1897, стр. 12-13.
48 С. Н. Шишков, Устово. Ах Челебиски окр’1 (Пловдив, 1885), стр. 42.
49 Константин Канев, Миналото на село Момчиловци, Смољанско. Принос к ’м исто-
риата на средните Родопи (Софија, 1975), стр. 523.
50 Хаџи-Васиљевић, Скопље, стр. 120.

410
се половина популације текстилних области.51 Вуна је остала јеф-
тина и у Једрену је коштала упола мање него у Бугарској.52 Тако
се индустрија усмерила на производњу и шивење чоје која је тра-
жила више материјала, што је у Бугарској запостављено у корист
мање захтевног шајака. Производња чоје је 1898. године износила
210.000 метара, а шајака 58.000 метара,53 док је између 1902. и 1905.
године константно процењивана на 250.000 метара.54 Производња
је, можда, због „необично јефтине радне снаге“, остала немеханизо-
вана.55 Зато јој је било тешко да се надмеће са бугарском производ-
њом из Сливена - углавном фабричким тканинама56 које су пред-
стављане као ручни рад.57
После 1878. године настављено је ширење машинског предења
памука. Установљена је производња у Солуну, Едеси (Водену), Ве-
роји и Негушу, ослањајући се на локално узгајани памук из околине
Сера. Као и у Србији и Бугарској, индустрија се развијала снабдева-
јући ткаље на ручним разбојима, кућне радионице и комерцијалне
произвођаче. Расла је потражња за памучним предивом, јер је, како
му је цена падала, заменило вуну и лан у мешовитом платну дома-
ће радиности. Раније смо назначили важност сеоског тржишта за
памучно предиво у Бугарској и Србији. Слично, потражња за пре-
дивом у сврху ручног ткања у отоманским земљама скоро се удво-
стручила између 1880. и 1910. године.58
Македонске предионице биле су конкурентне у односу на бри-
танско увозно грубо предиво, због приступа јефтиним сировинама
и радној снази. Како се ово савршено поклапало са растућим захте-
вима сеоског тржишта, већина производње одлазила је сеоским руч-
ним разбојима.59 Није било много подстицаја да се ове предионице
развију у ткачнице. Међутим, раст сеоског ткања памука отворио је
пут тржишту за бојено памучно предиво, подстичући стварање боја-
џиница предива које су обрађивале производе предионица.60
51 С. Н. Шишков, Ж ивош ’ш на Б ’л1арише в Средња Родоиа (Пловдив, 1886), стр.
25-26.
52 Доклад... на пловдивската т ’р 1овско-индустриална камара, стр. 77.
53 ВОЈЈСА, 1900 6д. 2 А<Зпапоре1 1900, А XX 5.6. стр. 5 -6 .
54 ВОХЈСА, 1905 6д. 2 (2) Абпапоре] 1905 А XX 2, стр. 6.
55 ВОЈЈСА, А<1папоре1 1900, стр. 6.
56 ВОЈЈСА, 1903 6д. 2 (2) Адрианопел 1903, А XX 1, стр. 6.
57 А Н Ф12 7 2 8 0 .1п<3и51пе еп К оитеН е опеп1а1е, 13. фебруар 1908.
58 беуке! Р ати к, „Тће ВесНпе апН Ке8151апсе о ! О Н отап СоНоп ТехШеб 1820-1913“,
Ехр1огаИоп$ ш Есопотгс Ш$1огу, XXIII (1986), стр. 210.
59 СВС Солун 1892, стр. 22.
60 ВОХЈСА, 1903 6д. 2 (2) Са1ошсћ 1903, стр. 17; 1904 6д. 2 (2) 5а1ошсћ 1904, стр. 8.

411
 Расту обраде памука погодовала је снажна локална трговинска
и протоиндустријска база, макар због предузетничких талената ко-
је је одгајала. Све фабрике осниване су у локалном грчком и јевреј-
ском ортаклуку, с минималним улагањем капитала. Индустрија је
морала да се бори за опстанак. Локално тржиште било је слабо за-
штићено, а фабрике су свакако велики део производње морале да
извозе у Бугарску и Србију. Индустрија је дошла под удар од 1890.
године, када су се отвориле фабрике као она у Јени Кули (Истам-
бул) предући најгрубља предива (4-8), чиме су отерали солунске
произвођаче са бугарског тржишта.61 Између 1901. и 1906. године,
једна од солунских фабрика, чија је машинерија била застарела,
затворена је због конкуренције из Анадолије,62 али, како показује
табела 11.1, индустријауцелини наставилаје дасеразвија, вероват-
но кренувши ка мало богатијем тржишту, предући материјал фино-
ће 8-14, где увоз из Британије није био превише конкурентан.
Рани развој био је сконцентрисан на Солун. Овде су надни-
це биле веће него у унутрашњости, а капитала и предузетништва
било је релативно много. Два овећа памучна постројења изграђе-
на су 1878. и 1884. године. Њихови оснивачи су донели машине
из Акрингтона и запослили компетентне британске менаџере.63
У почетку су имали 20-25% приноса на капитал,64 мада је то касни-
је опало. Одржавајући технологију савременом,65 водећа фабрика
успевала је да напредује када су се, након 1905. године, вратили по-
вољнији тржишни услови, али је притисак трошкова индустрију
усмерио ка индустријским местима у унутрашњости, где је радна
снага била јефтина,66 а јефтиније машине радиле на водени погон.
Постројења у унутрашњости вероватно су набављала половне ма-
шине да минимизују капиталне трошкове и та формула је функци-
онисала. Како је приказано у табели 11.1, производња солунских
фабрика је између 1891. и 1907. године опала са 3 милиона на 1,5 ми-
лион тежинских фунти, док је у унутрашњости порасла са 800.000
на 2,9 милиона тежинских фунти.

61 СВС Бутарска 1890, стр. 20.

62 ВОПСА, 1901 6д. 2 5а1отсћ 1901 А XIX 2, стр. 18; 1902 6д. 2 (2) 5а1ошсћ А XVIII 2,
стр. 17; СВС Солун 1906, стр. 3.
63 СВС Солун 1892, стр. 21.
64 СВС Солун 1888, стр. 9.
65 ВОССА, 1902 5а1ошсћ 1902. стр. 17.
66 ња.

412
 Табела 11.1 Машинско иредење иамука
у Грчкој Македонији 1876-1912. Године

Солун Провннције Остало

л сЗ «5
ае аб &
« « (=С
<и л о <и 05 о <и о
г* « ^ 55 м 55 сЗ «
з аз 3 X « и 3 X со и
X о* <и § чо си <и 2! 40 <и
н н Си н 8 40
« 0 <и V© <и О ^о <и О С5 ° 1
ПЈ си л си Си « сЗ си 0-1 «
& е 03 с 3 е 05 с 3 е 05 с 3 с 5

1876 - - - (1) 1.500 Н.П. (1) 1.500 н.п. (1.482)

1879 (1) 12.000 -0,7 (1) 1.500 Н.П. (2) 13.500 н.п. (1.482)

1881 (1) 7.952 н.п. (1) 1.500 н.п. (2) 9.452 н.п. (2)
1884 (2) н.п. -1,2 (1) н.п. -0,2 (3) Н.П. -1,4 (3)
1886 (2) н.п. -2,2 (1) н.п. н.п. (3) н.п. н.п. (4.335)

1891 (2) 18.800 -3,0 (2) 4.200 -0,8 (4) 23.000 -3,8 (5-6)

1903 (0 н.п. -1,6 н.п. н.п. (7)

1906 (1) н.п. (5) Н.П. (6) 42.900 -6,4 (1.491-2)

-1,5 -2,8 н.п. -4,3 (8)

1907 (1) н.п. (6) Н.П. (7) 46.220 -5,3 (1.492-3)

-1,5 -2,9 н.п. -4,4 (9)

1908 (2) 18.000 н.п. (7) 33.000 (9) 51.000 6,5 (10)

1909 (3) 20.200 н.п. (7) 40.000 (10) 60.200 -8,0(6) (П )

1910 (3) н.п. н.п. (7) 44.200 -6,4(ц) (10) н.п. (12),(7)

1912 (3) 22.800 н.п. (7) 47.200 (10) 70.000 -5,1 (1.495)

Напомене: а У: Вериа Нуси и Етеси;ћ Дато као „капацитет“, а не „производ-

ња“; с Дато у оригиналу као 2,9 милиона килограма, вероватно грешком
уместо лбс.
Извори: 1. Зографски, Капиталистическите елементи; 2, 3. СВС Салоница
881, стр. 97; 1884. стр. 4, 7; 4. „5а1ошсћ8 инНбсћаШкће ћа§е“, НапАеГтш-
$еит, II (1887, јул-децембар); 5. Капацитет вретена и производ провин-
ције, из: СВС 5а1ошса 1892, стр 21; 6. Производ Солуна, из: КарроН$
СотиШге РгапдаГз, 1892 Нр. 22 Тигцше. 1трог!апсе с о т т е г а а к с1е 5а-
1отцие, стр 67; 7, 8, 9, 10, 11: СВС 5а1ошса 1903, стр. 5; 1906, стр. 3; 1907,
стр. 5; 1908, стр 7:1909. стр. 5; 12. ВОГЈСА, 1911, бд. 3, бакнпсћ. Напбећће-
псћ! 1910.

До 1912. Солун и околина постали су локални центар испре-

дања памука у Отоманском царству. С радном снагом од 1.900 љу-
ди у провинцијским постројењима 1910. године67 иоко 2.800 људи
укључујући солунске фабрике, производња је вероватно била већа
од целе бугарске вунарске индустрије. То је била скоро половина
67 Зографски, Капиталистичките елементи, стр. 494.

413
г

укупних капацитета предења памука Отоманског царства, које је

1914. године остало на 82.000 вретена (68.500 активних) и са рад-
ном снагом од 3.000 људи.68 Припајањем територије, Грчка је ско-
ро удвостручила сопствене капацитете од 73.838 вретена, од чега
се 74% налазило у Пиреју, с мањим постројењима у Ливадији и на
острву Сирос.69
Успон обраде памука у грчкој Македонији вероватно је имао де-
монстрациони ефекат, поспешујући стварање све ширег дијапазо-
на текстилних предузећа, укључујући постројења за прераду вуне
и израду плетене робе о којима смо говорили. Поред тога, у Солу-
ну је 1905. године70 отворена ткачница јуте, а затим, 1908. године,71
фабрика за пуњење поставе памуком, док је 1911. године у Едеси
почела производња ужади.72 Ако узмемо у обзир и индустријски
развој у области прераде маслиновог уља, прављења сапуна, прера-
де дувана и хране, онда можемо рећи да су до балканских ратова
Солун и околина, поред Атине, постали разноврстан индустријски
комплекс, сјајан пример претварања протоиндустрије у најјачи ин-
дустријски центар на Балкану.73
Ширење ручног ткања, које је одржавало тржиште грубог па-
мучног предива није било ограничено на домаћу радиност. Локал-
но тржиште грубе памучне тканине издржавало је домаћу инду-
стрију упркос увозној конкуренцији. У Солунском вилајету било
је 350 ткачких радионица у месту Јаница74 (Грчки Пазар), и још у
селима око Зинија (област Халкис).75До 1908, међутим, неке од пре-
дионица отвориле су и ткачке радионице за кабот, обично бело па-
мучно платно.76

Техничка застарелост и процват

1905-1914. Године у отоманској Европи

Имајући релативну предност, остварену комбинацијом ниских

надница, ниских трошкова опреме и јефтиног влакна, текстилне
индустрије у Отоманском царству дозволиле су да им технологија
68 Сћаг1е$ 1$заш, ТНе Есопотк Ш$1огу о/Тигкеу, 1800-1914 (Чикаго, 1980), стр. 310.
69 СВС Грчка 1913, стр. 12.
70 ВОПСА, 1905 6д. 2 (2) 5а1ошсћ А X X 6, стр. 15.
71 ВОХЈСА, 1909 бд. 2. 5а1ошсћ. Напс1е1$ћепсћ1 1908, стр. 11.
72 „Фабрична индустрија у еуропској Турској“, Економист, И (1913), стр. 164.
73 Е.-Ј. Т$ои<1его$, Ее ге1еуетеп( есопотг^ие Ае 1а Сгесе (Рапг, 1919), стр. 173-175.
74 В01ЈСА, 1910 бд. 2 8а1ошсћ. Напс1е1$ћепсћ1 1909, стр. 8.
75 Зографски, Капитапистичките елементи, стр. 231.
76 ВОЕЈСА, 1909 бд. 2 5а1ошсћ. Напс1е1$Бепсћ1 1908, стр. 10.

414
стагнира. То је било опасно. Релативно ниске наднице могле су да
оправдају првобитну набавку застарелих машина, али није се сме-
ло дозволити ширење технолошког јаза. Ако би се повећале цене
радне снаге и сировина, текстилне фирме биле би опасно изложене
конкуренцији. То се десило у Македонији и Тракији у последњој де-
кади пред Први светски рат.
Наднице су почеле да се повећавају отприлике 1905-1906, кад
је дошло до процвата економије77. Појавила се инфлација. Спорно
је да ли је ова инфлација била изазвана трошковима и колики су би-
ли њени ефекти на реалне наднице (насупрот новчаним). Катер је
тврдио да су стопе новчаних надница касниле за инфлацијом и да
су према томе реалне наднице биле смањене78, али скуп података о
надницама и ценама говори супротно79. Како год било у Анадоли-
ји, Солун је искусио снажну и упорну инфлацију изазвану растом
надница. Године 1908. наднице су, „мада још увек ниже од европ-
ских“, порасле за 60% у односу на 1905. годину80, делом и због тала-
са штрајкова, у којима би се запослени обично изборили за краће
радно време и већу плату81. Због успеха штрајкова недостајала је
радна снага у читавој економији; мада су се нагло повећале надни-
це у државној земљорадњи, радника је и даље било недовољно82.
Томе је допринело повећано исељавање, мада је један индустрија-
лац тврдио да радне снаге недостаје због повећања гајења и обраде
дувана. „Тамо где се обрађује дуван, не може постојати ниједна дру-
га фабрика“83.
Отприлике до 1907. године потражња је повољно утицала на
ширење производње, али су затим повећани трошкови почели да
изазивају затварање у слабијим секторима текстилне индустрије
отоманске Европе. Конзуларни извештаји о добро установљеној
домаћој текстилној индустрији у Родопима престају с даљим ин-
формацијама, сем обавештења да она и даље постоји, па се може
закључити да је слабила. Снага тржишта радне снаге, нарочито у
планинским областима текстилног региона, као и наведени раст
надница у вилајету Једрене између 1906. и 1911. године, сигурно су
77 ВОЈЈСА, 1905 Монастир, стр. 5; 1906 М онастир, стр. 6-7 .
78 О опаИ Оиа(аег1, „Тће Есопопнс СНта1е оГ 1ће ’Уоип§ Тигк Кеуо1иИоп т 1908“, Јо-
игпа1 о/М оЈегп НкСогу, Лонг Ајленд (1979), налог бр. ИЈ-00049, стр. Д 1 147-61.
79 Сћагкб 1бба\И, „\Уа§еб т Тигкеу 1850-1914“ и 8оаа1 ап<Ј Есопотк Нг$1огу ојТигкеу
1071-1920, уредници О. Окуаг и 1па1с1к (Анкара, 1980), стр. 263-270.
80 В01ЈСА, 1909 бд. 2, 5а1ошсћ. Н ашМ бђепсћ! 1908, стр. 10.
81 СВС Солун 1908, стр. 5.
82 КСАПСР, 1908 јануар-јуни, 6р. 686. Тигцше. М о и у етеп ! с о т т е г а а 1 ћи УНауе! Де
Коббоуо репћап! 1’аппее 1906, стр. 3-4 .
83 Екопот $ , II (1913), стр. 161-164.
1 1

415
 допринели, поготово што су повећани трошкови живота само дели-
мично били одговорни за овај скок.84 Немеханизована индустрија
вуне Крушева нагло је пала.85 Ускоро су домаће македонске ману-
фактуре „вегетирале" и мислило се да ће нестати.86 Зато није изне-
надило то што су битољске вунарске фабрике преплавиле тржиште
посрнуле кућне радиности.87
Међутим, сама механизација је била недовољна. Године 1907,
обе веће фабрике тканине у близини Битоља морале су да се затво-
ре88 и само је једна поново отворена.89 О затварању се говорило
да „смањење локалне производње вуне и све веће тешкоће у нала-
жењу радника... такође су допринели овом исходу".90 Године 1910.
настављени су штрајкачки протести, а послодавци су „у већини
случајева били приморани да безусловно пристану на радничке
захтеве“.91 Процват изградње фабрика стао је због недостатка рад-
не снаге. Наднице су, тврдило се, „исте као у Европи“, упркос мини-
малној продуктивности многих индустрија.92 Следеће године се по-
ново тврдило да пораст надница прети профитабилности занатске
индустрије у унутрашњости Македоније.93
Уз пораст трошкова рада и протеста радника, „неконтролиса-
не“ цене памука изазвале су затварање недавно отворене фабрике
за пуњење памучних постава у Солуну и једно од постројења за
предење у Беру довеле до банкрота. Предност јефтиног локалног
памука нестала је након 1900. године. Поново је процват дуванске
индустрије био узрок тешкоћа, јер је дуван био много профитабил-
нији усев и производња памука је нагло опала уступајући тако дува-
ну примат. Тако је памук морао све више да се увози из Анадолије
по вишој цени.94 Предионице су због тога осетиле „незадовољава-
јући“ обим посла95 и производња предива опала је са 8 милиона те-
жинских фунти 1909, на 5,1 милион 1912. године (Табела 1.11).
84 СВС Једрен 1911, стр. 6, 13.
85 М. М. Савић, Занати и индустрија, стр. 179.
86 КСАОСР, 1910 јули-децембар, бр. 919. Тштцле. ће УПауе! <Је Козбоуо ... еп 1909,
стр. 4.
87 В01ЈСА, 1909 Шшћ стр. 78; 1907 (3) М онастир. стр. 6-7 .
88 СВС Македонија 1907, стр. 5.
89 „Ткачка индустрија", стр. 190.
90 СВС М акедонија 1907, стр. 5.
91 СВС Солун 1910, стр. 6 -7 .
92 В01ЈСА, 1911 бд. 3, 5а1ошсћ. Н апбекћепсћ! 1910, стр. 6.
93 В01ЈСА, 1912 бд. 2, Шшћ. Н апбеЕћепсћ! 1911, стр. 14.
94 „Фабрична индустрија", стр. 163; ВОЈЈСА, 1906 бд. 5 5а1ошсћ 1906 А XX 13, стр. 38.
95 ВОСЈСА, 1912 бд. 2, 8а1ошсћ. Н апбеЕћепсћ! 1911, стр. 5-7 .

416
 Након промене политичких мапа у време балканских ратова
1912-1913, бивше отоманске провинције искусиле су оштру кри-
зу финансијског прилагођавања, чији су се ефекти осетили и у зе-
мљорадњи и у индустрији.96 У новоослобођеним јужним српским
провинцијама, поновио се земљораднички и индустријски колапс
какав се десио у Бугарској после ослобођења 1878. године. Још јед-
ном је муслиманска земља јефтино продавана на тржишту или јед-
ноставно напуштена. Терет обезбеђивања трговинског суфицита
ради плаћања пореза Истамбулу97 нестао је, учинивши да цене по-
расту приближно онима у ужој Србији.
Узгајање кукуруза, углавном у грчкој Македонији, озбиљно се
смањило, са неких 137.000 хектара пре рата, на 81.400 хектара 1923.
године. У северној Македонији, смањење је приписивано релативној
неефикасности и високим трошковима у односу на кукуруз произ-
веден у Србији.98 Што се пиринча тиче, којег је у северној Македони-
ји узгајано неких 7.000 тона пре балканских ратова, производња се
између 1913. и 1915. године са 6.000 тона смањила 1.400 тона у 1927.
године. Смањење је приписано порасту надница и недостатку радне
снаге.99 Производња дувана у скопској области се 1913. године сма-
њила на 1,7 милиона кг.100 Жетва опијума је смањена са 250 тона на
150-180 тона 1913-1914 године, наводно због мешања у извоз преко
Солуна у корист грчких произвођача.101 Смањење активности се пре-
нело и на узгајање оваца. Између 1907. и 1921/22. године стада су се
смањила за 23%, уз смањење производње млека и вуне.102
Криза је била посебно оштра у производњи. Преживеле фабри-
ке тканине код Битоља отпустиле су три четвртине радне снаге.103
Тешкоће текстилне индустрије северне Македоније било би лако раз-
умети да су постојали докази о послератној трговинској кризи. Али
ње није било. Припајање територије београдске фабрике су дочека-
ле са радошћу, због одлично заштићеног тржишта које су добили.
Тражња за гајтаном била је таква да су цене скочиле за 25%, а фир-
ме су с муком успевале да удовоље поруџбинама својих клијената.104
96 Глигор Тодоровски, Македонија по распарчуването 1912/13-1915 , (Скопље,
1995), стр. 103 фф.
97 1агапо(Г, МасеЛоте, стр. 117.
98 Њгс!., стр. 59.
99 11)1(1., 51г. 62.
100 Хаџи-Васиљевић, Скопње, стр. 215, н. I.
101 1агапо1Г, МасеЉте, стр. 72.
102 1Ш„ стр. 113.
103 Савић, Занати и индустрија, стр. 205, 293.
104 ИАБ. Пословне књиге Косте Илића & Синова а.д. за 14. фебруар 1914; АС МНП (Т),
бр. 2535, неувезани листови. Илић-МНП, 14. фебруар 1914, од 17. фебруара 1914.

417
■
Фабрика у Јечменици је поздравила „много бољу перспективу за
пласман производа наше фабрике", створену захваљујући „ширењу
границе“ и покретању програма којим је проширена производња.105
Посрнуле македонске фабрике нису могле да се такмиче с новом кон-
куренцијом, која их је отписала као „веома примитивне".106 Године
1914. предузећа вуне у Диову, Магареву и Тетову и даље су била у
лошем стању, јер нису могла да издрже конкуренцију са фабрикама
у Београду и Лесковцу, и јер су изгубила увоз предива с ниским цари-
нама из Британије.107 Јасно је да је текстилна индустрија северне Ма-
кедоније била врло зависна од јефтиних инпута, како сировина тако
и радне снаге, да би компензовала релативно заосталу технологију;
када је изгубила ову предност, више није била у стању да се такмичи
са релативно зрелом текстилном индустријом Србије.
Нејасно је да ли су слични проблеми у производњи настали у
областима које су припојене Грчкој и Бугарској. Године 1913. нове
бугарске територије у Македонији и Тракији биле су знатно расеље-
не и производиле су далеко испод својих потенцијала.108У Грчкој је
отворено питање да ли се може подржати производња толиког бро-
ја нових фабрика памука; сумњало се да македонске фабрике могу
да се такмиче с онима из Ливадије.109
Поглед на отоманску владавину у Македонији и Тракији после
1878. године не потврђује да су отоманске институције успоравале
развој економије. Аутократија султана Абдула Хамида између 1878.
и 1908. године остала је посвећена принципима танзиматске рефор-
ме и форсирала је велике инфраструктурне програме. Међутим, би-
ла је немоћна да спречи пад Македоније у анархију која се десила
око 1900. године, или да поврати стабилност након гушења Илин-
денског устанка 1903. године. И поред тога, економски ефекти не-
реда били су мање озбиљни него што је то у први мах деловало и
Македонија је, делом захваљујући дувану, билау повољној ситуаци-
ји уочи свргавања турске владавине 1912. године. Овај догађај је ве-
роватно успорио њен даљи развој, слично ефектима „ослобођења"
Бугарске после 1878. године.

105 АС М НП (Т), неувезани листови бр. 6424 од 1914. Извештај управног одбора
Милана Јечменице и Комп. 27. април 1914.
106 Трговачка Комора за Кр. Србију, Извештај за 1912 и 1913 Годину (Београд, 1914),
стр. 89.
107 Савић, Занати и индустрија, стр. 272.
108 СВС Бугарска 1913, стр. 7-8 .
109 ВС, 165 (1913), стр. 465,470.

418
 12. С А Ж Е Т А К И ЗА К Љ У Ч А К

Године 1790. свих пет територија чији смо развој пратили у овом
тексту (Бугарска, Србија, Босна, Македонија и Црна Гора) било је
(номинално) под отоманском влашћу. Економски живот заснивао се
на натуралној земљорадњи, а цео простор био је ретко насељен (12,5
особа по квадратном километру). Привремено цепање отоманског
Балкана на променљиви мозаик ратничких државица, створило је
нове институције које су условиле пут економске еволуције.
У Бугарској и Македонији, несигурност живота на селу терала је
сељаке да иду у брда, где су се издржавали екстензивном земљорад-
њом и номадским сточарством. Ове миграције у брда и пораст попу-
лације у њима, створили су групе неземљорадничке радне снаге на
иначе ретко насељеној територији. Чак и током најанархичнијег пери-
ода, планинска насеља деловала су као мали индустријски центри.
Током периода анархије, Отомани су изгубили контролу над
Србијом и јужном Грчком, али је тридесетих година 19. века поно-
во успостављена централна власт над највећим делом Бугарске и
Македоније. Феудална права над земљом укинута су 1832-1834. го-
дине и велики део обрадиве земље у долинама је претворен у лати-
фундије (читлуке). Током периода танзимата, укинуто је кметство
и дозвољено хришћанима да купују земљу. Режим је земљораднику
узимао неких 20-30% производа, али су намети постали предви-
дљивији него раније.
У Босни су муслимански бегови владали до 1851. године с ма-
лим упливом Истамбула. Након укидања спахилука, власници об-
радиве земље углавном су је изнајмљивали наполичарима. Мала гу-
стина популације изазвала је недостатак земљорадника, па је кључ
економске снаге бегова пре била контрола над радном снагом него
поседовање земље. Централизованауправа је започета 1851. године,
а 1859. године је спроведена велика економска реформа - Саферска
уредба. Она је увела на свим читлуцима контролисане наполице. Са-
ферска уредба је наполичару наметнула висок проценат давања, али
је ослабила контролу земљопоседника. Ово је или земљопоседнику
или земљораднику умањивало подстицај да повећа принос.
У Бугарској је почетком 19. века земљорадња у равницама посу-
стајала, делом због несигурности, делом због забране извоза жита.

419
 Ова ограничења су уклоњена. Порта је полако савладавала разбој-
ништво, смањујући унутрашње трансакционе трошкове. Балто-Ли-
мански трговински споразум (1838) отворио је отоманском житу и
необрађеној свили приступ иностраним тржиштима. Све ово зајед-
но подстакло је пораст отоманске спољне и унутрашње трговине и
до краја четрдесетих година 19. века убрзано се ширила количина
обрађиваног земљишта.
Због разређености низијских насеља, земљорадња у Бугарској,
средином 19. века, упражњавала је екстензивне методе узгајања,
али су приноси били изненађујуће високи, а технике су се побољ-
шавале. Највећи део сточарства био је организован на великим
номадским путевима. Комерцијално номадство је локалним пре-
рађивачима обезбеђивало јефтину вуну. Бугарска пољопривредна
производња до 1877. године вероватно је расла.
Друштво у Босни остало је строго патријархално у својим обича-
јима. Ипак, ова територија је искусила снажан привредни развој од
половине 19. века. Мада је и даље била веома зависна од сточарства,
процват извоза је предводила продаја гајених усева. Бројчано поре-
ђење показује да је земљорадња у Босни била мање продуктивна не-
го у Бугарској, можда због неефикасности новог аграрног кода.
Развој отоманске трговине од четрдесетих година 19. века, по-
годио је старе еснафски вођене градске производње, али је реинте-
грација у растуће домаће тржиште подстакла развој предсавремене
сеоске производње у пренасељеним брдским деловима централне
Бугарске и у грчкој Македонији. Како је сигурност бивала већа, пла-
нинска села су изгубила своју ранију функцију уточишта и почела
је лагана миграција из брдског подручја, али је пораст читлучке зе-
мљорадње у долинама задржао планинску популацију, чинећи је
све више зависном од производње.
Најактивнија производна област била је Средна гора, која је
имала дугу традицију робне производње и трговине овцама, што
јој је омогућило брз раст становништва и напредак. У Копрившти-
ци се трговина овцама спојила са израдом текстила и одеће, а у Тр-
јавни - „бугарском Нирнбергу" - сезонски су се смењивали израда
текстила и икона са грађевинарством и путујућом трговином. То-
ком касне бугарске текстилне „ренесансе“, водећа производња коег-
зистирала је са многим другим занатима.
Рани подстицај у текстилној области дат је ткању памука и
штампи текстила, а у грчкој Македониј и комадна памучна роба оста-
ла је главни текстилни производ. У Бугарској је, међутим, производ-
ња вуне потиснула памучну. Погони за прераду вуне запошљавали

420
су око 73.000 људи. Жене су преле и ткале, мушкарци правили гај-
тане и шили и продавали појединачне комаде одеће. Мада још увек
у фази кућне радиности, ове мануфактуре су користиле техничке
иновације. Бугарски текстилци су робу продавали широм Отоман-
ског царства и били конкурентни увозу. Продаја се повећавала
најмање до шездесетих а вероватно и до половине седамдесетих
година 19. века. Прве текстилне фабрике подигнуте су ради задо-
вољавања државних потреба, али нису биле конкурентне. Тек је
седамдесетих година 19. века дошло до померања слободног тржи-
шта ка фабричкој производњи, када су растуће наднице наметнуле
одређени степен механизације.
У Босни се заиста није развила протоиндустријска економија
као у Бугарској и јужној Македонији, можда и због одсуства хри-
шћанских сеоских уточишта у планинама и јер су културни утица-
ји спутавали протоиндустријски развој. Индустрија је углавном би-
ла градско-еснафског типа. Природни ресурси били су наклоњени
тешкој индустрији, али су у великој мери остали неискоришћени.
Земље под директном отоманском контролом биле су у значај-
ној мери урбанизоване. Босна је 1864. била 17,7% урбана, северна
Бугарска 15-18%. Овај релативно висок степен урбанизације Евро-
пе под отоманском контролом осликавао је аграрни режим у коме
су велики део земље контролисали рентијери који је нису обрађи-
вали. Велики урбани сектор и развој како комерцијалне пољопри-
вреде тако и (у Бугарској) текстилних погона, био је у супротности
са условима у Србији и Црној Љри пре 1878. Након ослобођења Ср-
бије (1815), земља је дата у руке сељацима и непостојање захтева
за плаћањем закупнине ограничило је трговину на животиње пап-
каре. Сада је сувишни урбани сектор малтене нестао. Године 1834.
урбано становништво чинило је само 4% од укупног броја. Црна
Гора, са сличним институцијама, била је потпуно рурална.
Као и остатак Балкана, Србија је била слабо насељена. Обрађива-
на земља (15% укупне површине 1867. године) била је део непреглед-
не плодне пустоши на којој су сељаци држали животиње. Велики део
земљишта у долинама представљале су нетакнуте шуме. Извоз сто-
ке, посебно свиња у Аустрију, представљао је главни извор прихода.
Мали притисак становништва осигуравао је сирово изобиље, али то
није опстало. Између 1834. и 1867. године, пад сточног фонда ударио
је у срце српског благостања. Смањење сточарске привреде било је
повезано са рашумљавањем равнице. Ово је посебно утицало на га-
јење свиња, јер су храстов и буков жир представљали најјефтинији
извор хране неопходан да се животиње ухране за извоз.

421
г

Нестанак шума је пролазио неометано јер права приватне своји-

не на необрађеној земљи никада нису добила потпуно признање. По-
стојала је велика тражња за дрветом за ограђивање обрадиве земље,
док је крчење шума омогућавало да се обрађивање стално сели.
Равничарске шуме преживеле су једино захваљујући томе што су
их сточари делимично ограђивали за прехрану свиња. Потреба
да исхрана кукурузом замени шумску прехрану чинила је продају
све мање профитабилном и сточни фонд се непрестано смањивао.
Обим извоза одржавао се искључиво жртвовањем сопствене исхра-
не. До повећања продаје товљених свиња дошло је када је мађарска
државна железница стигла на Дунав, 1856. године. То је омогућило
да се свиње испоручују утовљене, али је ограничење представљао
недостатак јефтиног кукуруза за товљење у Србији.
Да би повећала добит на други начин осим жртвовањем соп-
ственог опстанка, Србија је морала да извози усеве. Међутим, све
до 1863. године сељаци су обрађивали само онолико земље колико
им је било потребно за опстанак. Упркос и даље великим необрађе-
ним просторима, просечан посед имао је само 3 хектара под обра-
дивом земљом.
Непродуктивност српске пољопривреде неки су приписивали
патријархалној култури беспосличарења. Међутим, додатни напо-
ри су обесхрабривани неадекватним приступом тржишту. Недо-
статак подстицаја за сопствени напредак очигледан је из крајње
једнакости дохотка у српским селима. Упркос локалној једнакости,
равнице су биле релативно имућне, јер су и даље могле да се издр-
жавају продајом стоке. Међутим, планинска подручја нису имала
ресурсе за држање животиња и морала су да продају жито на тр-
жишту. Ово је створило неприродан ток жита са брда у равницу.
Порески притисци појачавали су регионалну неједнакост.
Отприлике после 1863. године, порасла је брзина комерција-
лизације, откако је повећана куповина мађарских производа поди-
гла цене српских. Ипак, продаја жита је и даље била ограничена
тешкоћама у осигуравању дистрибуције. У централној и западној
Србији извоз жита био је појачан извозом сувих шљива и мармела-
де и, повремено, јаја свилене бубе. Све ове послове донели су досе-
љени предузетници или страни трговци. Домаће предузетништво
је остало пасивно. Током процвата, пословне иницијативе биле су
појачане повећаним дотоком увозне робе, што је земљорадницима
побољшало продајне услове. Међутим, власт је вештачки отежава-
ла приступ увозним добрима.
У Србији су планинска уточишта ишчезла после ослобођења
и текстилна производња се није развила као у Бугарској. Размена

422
произведених добара међу градовима била је слаба и није било
основе за спонтани развој индустрије.
У Црној Гори, као и у Србији, земљу су обрађивали сељаци
ситносопственици, али је количина обрадиве земље 1868. године у
просеку износила 2,15 хектара по породичном добру, без могућно-
сти проширења. Номадско сточарство је, као и у Босни, било глав-
ни извор прихода, али је недостатак прехране наметао вођење сто-
ке завојитим планинским стазама, да би се извукао максимум из
зимских пашњака. Популациони притисак терао је сељаке да се зи-
ми са стоком спуштају ван граница црногорске државе. Уношење
скробне хране и кромпира било је веома оскудно, мада је то ком-
пензовано великим уносом млечних производа. Црна Гора је била
сиромашна чак и по балканским стандардима, а глад је била честа.
У овом веома патријархалном друштву мушкарци су били пасти-
ри-ратници и ништа друго. Бављење усевима сматрано је женским
послом, а мануелни рад и трговина понижавајућим. Није било продај-
не домаће радиности. Стални недостатак комерцијалног прихода по-
дигао је разбојништво на ниво организоване пословне активности.
Инхерентна нецелисходност привредног живота изазвала је све веће
миграције, нарочито у Србију, што се претворило у перманентно пре-
сељавање. Развиле су се и привремене радне миграције, јер су групе
Црногораца слате у Истамбул да зараде новац који ће слати кући.
Ненамерно, отомански систем је током реформског периода
пружао окружење у коме је у Бугарској и јужној Македонији могла
да се развије предузетничка економија. Та „ренесанса" није се поно-
вила ни у Босни ни у Србији. Како је то било повезано са динамич-
ном предузетничком културом, остало је да се види да ли ће се та
динамика одржати када отоманске политичке и аграрне институци-
је нестану, што се десило 1878. године.

Балкан 1878-1914. Године

Економски напредак на Балкану пре 1878. године углавном је

био нуспроизвод промена у отоманским институцијама и међуна-
родног ширења трговине. Сељачка Србија се структурно промени-
ла, али само под негативним притиском раста популације и смање-
ња природних ресурса. Оба ова притиска деловала су и после 1878.
године, и у Бугарској и у Србији, будући да се у балканским држа-
вама наставио убрзани пораст становништва. У дугом периоду,
1790-1910. године, балканска популација је кумулативно расла за
1,0% годишње, достижући 1910. године густину од 40,1 становника

423
г

по квадратном километру. Овој густини су се друге европске земље

прилагодиле јасним премештањем ресурса ван пољопривредног
сектора. Да би се, дакле, постигао економски развој, била је потреб-
на структурална револуција.
Било је мало вероватно да ће доћи до такве економске револуције.
Након што је Бугарска „ослобођена“, и Кнежевина и Источна Румели-
ја су назадовале. „Ослобођење" ће „србизирати" бугарску економију,
јер су бугарски сељаци заузели читлуке или их купили по веома ни-
ским ценама, а под новим режимом опала су и пореска оптерећења се-
ла. Пад цена примарних производа посебно је био погубан по балкан-
ске економије. Учинак Србије био је слаб колико и онај Отоманског
царства1. Стога, институционална промена није била једини узрок
бугарског економског колапса после ослобођења. Међутим, економија
Отоманског царства ће од 1890. до 1913. расти по пристојној стопи2.
Како у балканским државама није дошло до таквог раста, „србизаци-
ја“ је вероватно уништила бугарску динамику раста на дуже стазе.
Пре 1878. године, велики део бугарског новца од десетка и заку-
па ишао је у Истамбул. Због тога су провинције имале велики пози-
тиван салдо трговинског биланса, па су домаће цене остајале ниске.
Опадање преноса новца изван територије усмерило је ликвидност у
домаћу привреду, изазивајући пораст цена робе, мада је курс остао
стабилан. Извозна трговина се смањила и више оријентисала на жи-
тарице. Међутим, трошкови пословања остали су високи, па су се
зараде сељака топиле, делом натуралном потрошњом, а делом сма-
њењем радних активности. Због лаке доступности земље није било
довољно радне снаге и велики део земље престао је да се обрађује.
Приноси су знатно пали у односу на ниво пре ослобођења. Не-
стала су велика комерцијална стада, делом због уништења шума,
делом због орања равничарских пашњака. Стока је назадовала
и у квалитету. Због тога је пољопривредна производња веома опа-
ла, а занатска још више. Исељење муслимана је такође допринело
опадању квалитета, изазивајући штетуу областимаузгајања пирин-
ча, свилених буба и дувана. Приноси житарица и пољопривредна
производња по глави становника поправили су се почетком деве-
десетих година 19. века, али тај опоравак се није одржао и бугар-
ска пољопривредна производња је тек крајем двадесетих година
1 5еуке! Р ати к, „Тће О Н отап Е трјге т 1ће ’Сгеа(: О ергеббтп’ оТ 1873-1896“ ЈЕсН,
Х П У (1984), стр. 107-118.
2 О бтап Окуаг, „А Ме\у ћоок а! 1ће Р г о ћ к т оТЕсопогшс Сго\\Гћ т 1ће О и о т а п Е т -
рће (1800-1914)“, ЈЕЕсН, 16 (1987), стр. 44-46; Са§1аг КеуДег, „О Н отап Е с о п о т у
апћ Ртапсеб, 1881-1918“, Тке 5ооа1 апсЈ Есопотгс Нгз1огу о/Тигкеу 1071-1920, уред-
ник О. Окуаг апД Н. 1па1ак (Анкара, 1980), стр. 324.

424
20. века успела да се врати на ниво из шездесетих и почетка седам-
десетих година 19. века.
Мада Србија није доживела сличан политички преврат, њена
пољопривредна производња по глави становника је на дуге стазе
још озбиљније опала - за 27,5% између почетка седамдесетих годи-
на 19. века и периода 1910-1912. године, у поређењу са бугарских
14,3%. У Србији је пад био повезан са израженим преласком са сто-
чарства на земљорадњу, крајем осамдесетих година 19. века. Даљи
пад узгоја свиња негативно се одразио на укупне резултате. Изво-
зне тешкоће су се надовезале на проблеме у понуди, изазване да-
љим смањењем земљишта под шумом и откупом пашњака, које су
затим претварали у обрадиву површину.
У Босни је напредак пољопривреде био ограничен даљом при-
меном Саферске уредбе из 1859. године. Наполичарски поседи су
били превелики за интензивну обраду и доходак земљопоседни-
ка је опао. Сељаци су се окренули мало опорезованом сточарству.
Продуктивност се и у земљорадњи и у сточарству током осамдесе-
тих година 19. века повратила или убрзано повећала, у односу на
низак ниво првих година након одласка Отомана, а онда се поја-
вио познати балкански образац, пошто се деведесетих година 19.
века продуктивност стабилизовала, а затим почела да опада. Ово
је делом било изазвано мањком слободне земље, делом законима о
шуми, као и мађарским уплитањем у босански извоз стоке.
У Црној Гори су малтузијански притисци на пољопривредне
ресурсе постали још јачи него у Босни. Производ газдинстава у од-
носу на број становника на њима је непрестано опадао. Дошло је
до кризе номадског сточарства због немогућности приступа равни-
чарским пашњацима. Извоз је одржаван једино на уштрб сопстве-
не потрошње.
На све четири територије пољопривредна производња дости-
гла је врхунац осамдесетих година 19. века (у Србији и Црној Гори)
или почетком деведесетих година 19. века (у Бугарској и Босни).
Од тада до почетка Првог светског рата, па и даље, све су назадова-
ле. Њихови дугорочни резултати у пољопривреди приказани су на
слици 12(1) и у табели 12.1, која приказује податке.
С обзиром на пораст балканског становништва и смањење екс-
тензивног сточарства, једини начин да се повећа или само одржи
пољопривредна производња било је интензивирање обраде њива.
У Бугарској су земљорадници успевали да створе нове обрадиве
површине укорак с повећањем становништва, али су приноси по
хектару остали исти. Оштар пад сточног фонда после 1905. године

425
р

изазвао је стагнацију пољопривредне производње на нивоу ма-

њем од оног из деведесетих година 19. века. У Србији је притисак
насељавања био виши и недостатак потенцијално обрадиве земље
осетио се око 1893. године. Земљорадници су коначно усвојили
интензивније системе и приноси су после 1900. године почели да
расту. Гајење шећерне репе, интензивног усева, потврђује разлику.
Српски сељаци, мада за репу слабије плаћени од бугарских, боље
су одговорили на понуђену прилику. Међутим, интензивније гаје-
ње усева у Србији било је резултат наставка притиска на смањење
сточног фонда. Интензитет употребе земље порастао је и у Босни,
али опет спорије од сеоске популације.
Црна Гора није успевала да одржи ионако недовољан ниво по-
љопривредне производње по глави становника, а тиме и прехра-
не сопственог становништва. Једини излаз им је био у масовном
гастарбајтерском исељавању. Одлазак младих радно способних му-
шкараца у САД, после 1900. године, донео је прилив новца који је
оживео градску трговину.

Графикон 12 (I) Производња по Глави становника балканског

пољопривредноГ становништва у францима из 1910. Године

426
 Бугарска
250

Босна и Херцеговина

Укупно —■—Сточни фонд

г

Црна Гора

— Укупно —*— Сточни фонд

Лоши резултати балканских пољопривреда позивају на ис-

питивање шта им је било заједничко а што је успоравало понуду.
Најочигледнија је универзалност пастирске пољопривреде и њено
ограничење на задовољење основних потреба. У Србији је власт не-
престано контролисала комерцијализацију пољопривредних про-
извода, да би спречила сељака да дође до неесенцијалних добара.
Прилагођавање понуде је, упркос градњи железница, било и даље
успорено високим трансакционим трошковима. Технике рациона-
лизације пољопривреде споро су се прихватале.

Табела 12.1. - иодаци за слику 12(1) - производња по Глави

балканско! пољопривредно! становништва у францима из 1910.

Год. Сви пољопривредни производи Сточарски производи

Србија Бугарска Босна Ц. Гора Србија Бугарска Босна Ц. Гора

1859 188,6 - - - 96,0 - - -

1860 183,9 - - - 91,4 - - -

1861 183,5 - - - 91,2 - - -

1862 176,2 - - - 84,6 - - -

1863 181,7 - - 140,8 89,9 - - 86,4

1864 172,4 - - - 80,4 - - -

428
1865 170,3 223,4 95,2 - 78,9 43,1 48,0 -

1866 168,7 221,4 - - 76,3 47,7 - -

1867 173,2 - - - 77,3 - - -

1868 180,6 - - 167,6 80,7 - - 96,1

1869 170,2 - 67,5 143,4 78,3 - 43,8 95,5

1870 180,8 227,7 - - 86,1 49,3 - -

1871 173,7 - - - 80,2 - - -

1872 172,3 - - - 79,5 - - -

1873 175,3 217,1 72,6 150,1 80,3 51,1 45,3 110,3

1874 180,7 - - - 81,7 - - -

1875 179,0 - - - 82,4 - - -

1876 - - - - - - - -

1877 - 217,1 - - - - - -

1878 - - - - - - - -

1879 178,2 163,0 75,6 - 75,1 37,5 52,4 -

1880 176,2 176,6 - 143,1 69,5 39,9 - 64,6

1881 176,2 146,3 - - 69,1 41,5 - -

1882 183,6 167,9 93,4 - 65,3 42,2 56,6 -

1883 171,5 156,8 97,2 159,2 62,3 42,9 64,2 91,0

1884 167,4 162,8 108,5 176,9 58,9 42,6 71,6 102,4

1885 165,5 160,2 119,2 181,6 57,3 42,2 76,9 102,5

1886 175,4 144,4 122,5 - 56,9 42,3 78,7 -

1887 165,0 164,3 126,9 - 54,1 43,3 80,2 -

1888 164,4 184,0 125,0 - 52,2 44,5 73,8 -

1889 210,3 204,5 116,3 152,9 51,4 47,4 68,2 86,5

1890 159,9 175,0 128,7 136,9 50,1 47,0 69,5 73,3

1891 166,3 201,9 128,2 - 50,3 45,7 68,8 -

1892 151,8 202,6 132,7 - 50,6 46,5 66,5 -

1893 151,8 195,8 134,0 128,9 51,7 46,7 69,2 71,5

1894 131,3 198,1 119,2 - 52,5 45,5 63,0 -

1895 143,9 219,0 118,0 144,8 48,9 45,4 64,3 81,0

1896 146,8 200,9 138,1 - 47,4 46,8 74,9 -

1897 224,9 183,1 117,9 132,8 49,3 47,6 70,6 87,1

1898 137,4 201,3 130,4 - 48,3 46,9 67,7 -

1899 140,2 170,9 123,2 - 48,1 46,8 68,9 -

1900 114,5 165,0 118,4 129,6 47,5 44,4 68,2 79,1

1901 112,1 167,2 114,5 - 47,8 45,3 63,3 -

429
I
1902 129,9 169,6 96,6 - 48,6 46,7 63,2 -

1903 121,5 190,3 118,4 132,3 48,1 45,4 64,0 81,3

1904 117,4 194,7 128,6 - 48,1 46,7 65,2 -

1905 135,8 184,8 110,0 110,5 47,8 47,9 62,8 69,2

1906 152,4 192,5 101,5 119,0 47,3 50,0 61,4 67,6

1907 117,8 138,2 104,2 118,7 46,3 49,4 62,0 69,1

1908 143,0 184,8 112,3 129,7 47,1 48,2 63,8 74,1

1909 144,9 168,1 115,3 158,6 46,8 49,4 57,1 69,5

1910 124,8 191,3 104,1 138,3 46,9 49,7 51,3 71,9

1911 138,3 195,6 106,7 117,5 47,3 47,3 65,4 64,1

1912 120,3 185,5 115,7 130,4 46,7 45,7 67,1 70,3

1913 - 170,7 122,4 - - 51,3 52,2 -

1914 - 135,0 106,3 - - 43,0 41,7 -

Извор: БАЛКСТАТ Статистика

Требало је олакшати прилаз новим знањима, али су сељаци би-

ли слабо мотивисани да до тих знања дођу. Наслеђе „ренесансе“
имало је већи одјек у Бугарској него у Србији или Босни, али је
остало географски ограничено.
Посељачење земаља ослобођених отоманске владавине 1878. го-
дине, изазвало је смањење токова од ренти и пореза са села у град, та-
ко да је и градска потражња за фабричком робом нагло опала. Град-
ска трговина је била погођена и губитком спољних тржишта због
ефективне ревалоризације новца. Цене увозних производа су, стога,
порасле мање од домаћих и занатлије су биле притиснуте страном
конкуренцијом на тржишту на коме се целокупна тражња смањива-
ла. Занати су нагло пропадали. Тако је под новом влашћу постало
излишно имати велике градове. Проблем је делимично решен исеља-
вањем урбаних муслимана, али је даља урбанизација била минимал-
на или негативна. Бугарска је 1910. године била урбана колико и под
отоманском владавином, Босна и Црна Гора много мање.
Опадање градова озбиљно је угрозило некадашње центре изра-
де текстила у Бугарској. Не само да је домаћа тражња за текстилом
смањена, већ и извозна - из Србије и Босне, мада је отоманско тр-
жиште остало доступно. Немеханизованим предузећима било је те-
шко да се прилагоде измењеним условима, услед раста цена сирови-
на и надница. Текстилне наднице нису могле да порасту у складу са
општим растом цена, па су се некадашњи текстилни радници прео-
ријентисали на пољопривреду. Други су нашли запослење у новим

430
бирократијама које су се развијале. Производња вуне у Источној
Румелији је (по тежини) опала за 61%.
Након ослобођења Бугарске, уследила је брзоплета градња ма-
лих предионица вуне у старим протоиндустријским градовима, по-
себно у Сливену и Грабову, који су се дуто бавили вунарством. Како
се смањивао прилив текстилне радне снаге, тешкоће у добављању
увозног вуненог предива учиниле су машинско предење неопходним
за опстанак овог заната. Тако су подигнуте предионице као одбрам-
бена инвестиција у набавном ланцу. Тешкоће у набавци вунених ар-
тикала из Бугарске после њеног ослобођења, посебно гајтана, довеле
су до оснивања машинске индустрије вуне у Србији - у Лесковцу,
на новоприпојеној територији. Мада се Лесковац до тада није бавио
производњом вуне, имао је снажну протоиндустријску базу, а њего-
ва транзитна трговина вуном зависила је од набавке из Бугарске.
Тако су из протоиндустријског окружења настале прве фабри-
ке текстила. Предузетници нису имали приступ капиталу и технич-
ким информацијама, па су њихове фабрике биле мале и користиле
су застарелу технологију. Ипак, биле су довољно профитабилне да
надокнаде такве недостатке из властите акумулације, што је допри-
нело развоју штедљиве капиталистичке културе.
Протоиндустријско окружење из кога су настале предионице
вуне није јасно изнедрило друге индустрије. Теорија протоинду-
стрије истиче значај наслеђа радне снаге, па бисмо очекивали да су
предузетници искористили предност јефтине индустријски оријен-
тисане радне снаге. Међутим, већина протоиндустријских радника
биле су жене које су радиле код куће и нису могле да се преселе у
фабрике, које су морале да проналазе нову радну снагу. У Сливе-
ну је производња упошљавала младе мушкарце из града као ткаче,
али је постојање ове искусне радне снаге помогло очувању застаре-
лих производних метода. У Лесковцу је радна снага била јефтина,
али је већина градова у Бугарској и Србији по сличној цени могла
да обезбеди само неквалификовану радну снагу. Ови градови нису
били ни ризнице одговарајућих стручних вештина, па су фабрике
морале или да налазе скупу стручну радну снагу из иностранства,
или да прихвате неефикасну и нестручну.
Локације ових раних индустријских постројења биле су у су-
штини историјске. Ниједна нова, ни међународна фирма, није била
заинтересована да се лоцира у старим протоиндустријским градо-
вима. Нове фирме, „Минх“ у Параћину, „Кромптон“ и „Михел“ у
Београду и британска фабрика памука у Варни, подигле су постро-
јења тако да имају приступ сировинама. У дужем периоду, локације

431
г
у градовима и лукама показале су се погодним, макар колико и оне
у некадашњим протоиндустријским местима.
У Бугарској је производња текстила била најважнија грана фа-
бричке индустрије, представљајући 1907. године 36,5% укупне вели-
ке индустријске производње3. Ипак, вунарска производња из 1903.
године била је много мањи део привреде него што је њен протоин-
дустријски претходник то био 1867, и у релативним и у апсолутним
оквирима. Из табеле 9.6. види се колико је било значајно то смање-
ње. Смањење додатне вредности од 48% делом је било изазвано гу-
битком српског и босанског тржишта након 1878. године, али је ве-
роватно највећи губитак био губитак домаће градске тражње у пре-
врату после ослобођења. Непромењена превага натуралног сектора
ограничила је масовну тражњу за индустријским производима, и на-
терала погоне да почну да се окрећу вишем сегменту тржишта, боре-
ћи се за градске купце. Ипак, и поред растућих заштитних царина,
бугарска индустрија је на овом тржишту била неконкурентна.
Инхерентно опадајућа балканска рурална економија неповољ-
но је утицала и на ванпољопривредне промене, па је 1910. године
пољопривреда чинила око половине укупне производње у све три
балканске државе. Ово није учинило неизбежним укупан привред-
ни пад. Интеграција Балкана у европску економију могла је да
изазове побољшану ефикасност изван пољопривреде, да је била
довољно снажна. Међутим, у Србији и Бугарској развитак непољо-
привредних сектора није изазвао опадање пољопривреде. Ниједна
земља није потпуно искористила потенцијал железнице, углавном
због тога што се држава опирала развоју приватне иницијативе.
Производња великог обима убрзано је расла у обе земље током по-
следње деценије пре балканских ратова, али је остала безначајна.
Закони о концесији су били тако написани да привуку међународ-
не фирме, али је мали број таквих подухвата успео.
Индустријско искуство Босне и Херцеговине под хабзбуршком
владавином пружало је увид шта је могуће, а шта недостаје. Адми-
нистрација је убрзано покренула индустријализацију засновану
на сировинама, почевши од изградње железнице. Индустријали-
зација је достигла врхунац под управом грофа Бењамина Калаја
(1882-1903). Појавио се низ великих извозних сектора, заснованих
на дрвету, хемијским сировинама, гвожђу и угљу. После Калајеве
смрти, индустријализација је успорила, али је крајње достигнуће
и даље било импресивно. Између 1881. и 1913. године производ-
ња крупне индустрије је расла 12,4% годишње и достигла око 54%
3 СГ Б Ц , 1909, стр. 236.

432
укупне крупне индустријске производње Босне, Бугарске и Србије.
Импулс за модернизацијом подигао је босански доходак по глави
становника далеко изнад балканског просека. У Босни су скоро све
индустријске инвестиције долазиле из страних извора, док су до-
маћи предузетници показивали исту пасивност као у Србији. До
већих достигнућа могло је доћи и у Србији, а можда и у Бугарској,
да је политичко окружење било мање ксенофобично и мање непри-
јатељско према страним инвестицијама.
Македонски резултати после 1878. године пружају увид у веро-
ватан развојни пут Бугарске, да је остала под отоманском владави-
ном. Како су безбедоносни услови били посебно лоши у селима,
недостајало је земљорадничке радне снаге за читлуке, па су прео-
владавале екстензивне пољопривредне методе. Ипак, земљорадња
је на поседима остала профитабилна, а процват дуванске индустри-
је је одржавао рурални напредак.
Велики део планинског становништва се као и градско издржа-
вао мигрантским радом и ситним предузетништвом. У Македонији и
брдовитим деловима Тракије, традиционална протоиндустрија вуне
добила је замах након 1878. године, због потешкоћа бугарске конку-
ренције. На југу је производња памука наставила да напредује. Љди-
не 1909, 10 предионица у Солуну, Беру, Негушу и Водену, са 62.000
вретена прело је грубо предиво којим је снабдевало ручне разбоје.
Трошкови су се повећали око 1905. године, па су слабији погони ис-
тиснути. Ови притисци су даље расли после балканских ратова, када
су догађаји следили курс сличан оном у Бугарској након 1878. године.
Пољопривредна производња је падала како су наднице расле и читлу-
ци су пропадали. Радионице за прераду вуне на територијама које су
припојене Србији нису могле да издрже конкуренцију боље опремље-
них фабрика са севера. И поред тога, Македонија није била индустриј-
ски на губитку због дугог периода отоманске владавине. „Ренесан-
сна“ култура је представљала темељ живе тржишне економије.
Поглед на жалосне економске резултате Бугарске и Србије/Ју-
гославије у 20. веку, изазива потребу за песимистичким закључ-
ком. Период од 1904-1912. године можда је означио најнижу тачку
производње по глави становника, макар за Бугарску. Током међу-
ратних година, индустријски раст се одржавао захваљујући стиму-
лисању строго заштићене лаке индустрије. Лемпи је веома крити-
чан према овој политици, која је вероватно успорила структуралне
промене4. Међутим, наредна искуства под комунизмом показују да
4 А1ехапс1ег Сегесћепкгоп, „ 5 о т е А«рес18 о! ШДиЈГпаћгаћоп т Ви1§апа 1878-1939“
у његовој Есопотк Васкмагс1пе$$ т Ш$1оггса1 Рег$ресНуе (Њујорк, 1965). Слично

433
г
је враћање ресурса тешкој индустрији било и неефикасно и погуб-
но за земљу која нема рудних богатстава*5.
Једном приликом ми је затражено да проширим ову студију
додатком о периоду после 1918. године и мислим да бих могао да
напишем наставак који би се уклопио у тему „Балкан - два века
економске стагнације“. Поднаслов би могао да гласи „Тријумф по-
литике над економском рационалношћу“. „Наставак уништавања
ресурса“ такође би био пригодно нечастан наслов.

гледиште изражено је у: „1п<1и$(па1 СгоиЛћ \«1ћои1 Оеуе1ортеп(:“ у: Јоћп К. ћ а т р е,

Тке Ви1$апап Есопоту т 1ке ТшпИе1к Сеп1игу (Лондон, 1986), стр. 68-671 и 93-96.
5 М. Ра1аЈге1, „ Т е т п апЛ 'Вгегћпеу’: 5Гее1 Мак1п§ апс! 1ће Ви1§аиап Е сопоту, 1956-
90“ Еигоре-Азја ЗШсИез, ХћУН (1995), стр. 493-505.

434
 СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ

АРХИВСКИ ИЗВОРИ

БЕЛГИЈА
М Ш$ еге Ле* аЛа1ге8 е1гап§еге8, Вги**е1* (ВАЕ)
1 1

2911 VI, 4117У, Иоб51ег 2807 X N 0 . 2161, РИш В 24 - ИГ. 144.

БУГАРСКА
Централен д‘ржавен Исторически Архив, Софиа (ЦДИА)
И. Румелија. Областно с’брание, ф. 20 оп. 1 ае. 65, 66,229.
И. Румелија. Дирекција на финансите: ф. 151 оп. 1 ае. 16; ф. 158 оп. 1 ае. 16, 17,
33, 35; ф. 159 оп. л ае. л91.
Булгариа. Народно С’брание 1902, ф. 173 оп. 2 ае. 674.
Народна библиотека Кирил и Методи, Софиа (М/С депт.)
Христо Даскалов паперс
Фонд 129 ае.112,166,186.
Новине из периода бугарске „ренесансе"
Дунав, III 1867) бирркшеп! 1о по. 161, поб. 191,186,185, 184, 183; IX (1873) поб.
794, 795, 796, 797.
Турција (Сопб1ап1тор1е) III (1866) но. 13.
Училиште (Русе) II (1872).
Бглгарил (Соп51ап11пор1е) I и II (1859-60).

ФРАНЦУСКА
Агсћјуеб паИопа1еб, Рапб (АИ)
Е12 АЛаЈгеб е!гап§егеб
7191,7280.
М т б еге с!еб аЛатеб е!гап§егеб, Раг б (ААЕ)
1 1 1

Соггебропбапсе СопвиШге е! Соттегс1а1 [Сс]

5егђ1е. N. б. 18 М теб 1,1902-10.
Ве1§гаЛе [В] I. 1-7 (1838-89).

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
БапсабМге КесогЛ ОШсе, Ргеб1оп (БКО)
СготрФ п ГатИу о( Н1§ћ Сготр1оп [1)с1Ср]
Вох 730; ђох 737.
ОШ ћат Боса! б1и(Иеб Пћгагу
Сготр1оп Рарегб. ГЈпса1а1о§иес1 бепеб ђох 3.

435
г
РићИс КесогИ ОШсе, Ке\у (РКО)
Ое(ипс1 Сошрапјез Ке§1 $1:ег
N 0 . 15630 оГ 1896, ћох 48413. Р1г$1 Коуа1 б е т а п Ргт1е§ес1 \Уеау1п§ Со. 14x1.
РогеЈ^п ОШсе (РО)
78 (Тигкеу) 312, 365,485, 695, 744, 1096,1377,1459, 1527,1681,1882, 2237, 4953,
5020, 5083, 5298.
105 (б е т а )
14,37, 42, 79, 83, 90, 96, 97,111, 129, 130, 136, 151.
198 13.
368 (Ви1§апа)
278, 394,518, 800, 942.

ЈУГОСЛАВИЈА
Архив Црне Горе, Цетиње (АЦГ)
Министарство финансија (МФ, МФиГ)
Ланд тах: И/А
2, 15, 17, 21, 23а, 25, 32, 37, 39д, 39е
Министарство унутрашња дела (МУД)
УП-1,УН-2,УП-17.
Сенат (С):-10
Архив Србије, Београд (АС)
Министарство финансија (МФ)
Административно одељење (А)
18641 118, 18641 86.
Економно одељење (Е) Округ а§пси11ига1 герог!$
1860 II 123, 1862 V 101, 1864 VI 7, 1865 VII 7, 1866 VIII 2, 1867. VIII 137, 1869
XIII 1, 1874X11 1,1876 VI 63.
Пописне књиге, 1862-1864.
Министарство народне привреде (МНП)
Статистика (С)
Ки1. 5 XXII - 1, ки1. 5 Хх1Њ
Тг§оу1па (Т) 1889 X 21, 1894 I 47, 1895 XII 79, 1906 45 6, 1898 VI 2, 1900 IV
63,1900 XI 42, 1902 1 107,1906 41 7 1902 I 88, 1903 15 19, 1906 37 8, 1904 13
12,1905II 1,1905 XIV 9,1904 V 77,1905 XV 9,1906 46 37,1907 38 1,1907 38
10, 1907 38 32, 1907 38 12,1914 N 0 $. 2535, 4876, 6424, ипГа$с1си1а1еа.
Министарство унутрашњих дела, Полицајно одељење (МУД-П) 1914 XVIII 98.
Историјски Архив Београда, Београд (ИАБ)
Књига записника фирме „Коста Илић и Синови“ а.д. у Београду 1910-1914.
Музеј у Смедереву, Смедерево (МуС)
Радови Саве Станковића 373/66, 326/66, 518/66, 507/66.

НОВИНЕ
БЕОГРАД
Радничкеновине
Спужбени војни лист
Србске (касније Српске новине)
ТрГовински тасник

436
ЦЕТИЊЕ
Глас ЦрноГорца

ПЛОВДИВ
Марица

САРАЈЕВО
Босна
Сарајевски Цвјетник

ШТАМПАНИ СЛУЖБЕНИ ИЗВЕШТАЈИ

АУСТРИЈА
„Неђипд с!ег ТехШтсЗибЊе 1 п бегБ1еп“, Напс1е1$тшеит, IX (1) 1894
„ЈаћгеЊепсћ! РКО 1894 с!ег к.и.к. сћр1отаћ8сћеп а§епће ипс! ћаз к.и.к. СепегаТ
копвикЗез 1 п боћа“, Нап<1екти$еит, X (1895) Сошшегс1е11е Вег1сћ1е
„ба1оп1сћ5 \Иг15сћа6Нсће ћаде“, НапсГективеит, II (1887, Ји1-Иес.)
„\\Нгк\уаагеп1пс1и51:г1е 1 п ба1оп1сћ“, Напс1е1$тшеит, VI (1891)
„2иг суЈПћбсћаћбћсћеп ћа§е Ви1§агЈеп5 Ш“, НапАектшеит, II (1887)
0$1еггекккске Мопа1$скпј1Јпг (1ег Опеп1 (Беч) XI (1885)
0$1еггеккг$ске$ 81аН$И$ске$ НапЉиск 1913
81аИ$Н$ске$ Јакгкиск <1ег 0$1еггекк1$скеп Мопагскк јикг <1а$Јакг 1863 (Беч, 1864)
к . . Об^егг. НапћеТтибеиш, 8егккп.
к Шг1$скајШске Уегка11т$$е, 1909 (Беч,
1910); -1911 (Беч, 1912)

АУСТРОУГАРСКА
В егккк <1ег 0$1егг.-Цпр. Соп$и1аг-Ат1ег. [ВОГЈСА] 1899, ћсТ 1. Р1оусНу ; -, 1900 ћс1.
1 Уагпа 1900, А И 5, - 1900 ћ(Ј. 2 Ас1г1апоре1 1900, А XX 5; - 1901 К.и51сик
1901 II 3, - 1901 ћН. I боНа 1901, А II 1; - 1901 ћН. 2 ба1отсћ 1901 А XIX 2;
- 1902 ћћ. 2 (2) ба1отсћ А XVIII 2; - 1902 ћН. 1 (1) боћа 1902, А Н 1; - 1902
ћН. 2 (2) Ас1папоре1, А XVIII 4; - 1902 ћН. 2 (2) №5 1902, А XVI 2, - 1902 ћћ.
2. ГЈвкић XVIII 5; - 1903 ћћ. 1. ^агпа А II 5; -1903 ћћ. 2 (2) Ибкић, 1903, А XX
3, - 1903 ћД. 2 (2) ба1оп1сћ 1903;- 1903 ћћ. 2 Мопабћг 1903 А Хх 7; - 1903, ћН.
2 (2) АНпапоре1 1903, А XX 1; -1904 ћН 2 (2) ба1отсћ 1904;- 1904 ћћ. 1 (1)
^агпа;- 1904 М. 2 (2) Ве1§гаД АХ^Ш5;~ 1905 Мопа5ћг;-1905 ћН. 1 (1) ^агпа
1905 А114;-1905 ћћ. 2 (2) Аћпапоре! 1905 А XX 2; - 1905 ћН. 2 (2) ба1ошсћ А
XX 6; - 1906 Мопавћг; - 1906 ћН. I ^агпа 1906; - 1906 ћН. 5 ба1опкћ 1906 А
XX 13; -1906 раП I. РкжНу 1906; - 1906, ћћ. 5 Ве^гаД 1906 А XIX 3; - 1907
(3) Мопабћг; - 1907 ћск I, ^агпа 1907 А Н 4; - 1909 ГЈвкић; - 1909 ћ<Ј. 1. Воиг-
§а5. Јаћгебћепсћ! Гиг <Ја5 Јаћг 1908; - 1909 ћ<Ј. 2. ба1отсћ. НатЈекћегЈсћС Гиг
сЈаб Јаћг 1908; - 1910 ћ<Ј. 2 бакннсћ. НапсЈекћепсћ! Гиг <Ја5 Јаћг 1909; - 1911
ћсЈ. 3. ба1отсћ. НапсЈекћегкћ! Гиг <Ја5 Јаћг 1910; -1912 ћ<Ј 2. ГЈбкић. НапсЈек-
ћегјсћ! Гиг <Ја5 Јаћг 1911; - 1912 ћ<Ј. 1 А<Јпапоре1. НапсЈекћегкћ! Гиг <Ја5 Јаћг
1911, - 1912 ћсЈ. 2 бакзшсћ. НапсЈекћегкћ! Гиг <Ја5 Јаћг 1911.
О к 0$1еггеккј$ск-ип§ап$ске Мопагскк т Шог1 ип<1 ВИ<1. Во$пкп ип<1 Негсе$оута
(Вес, 1901).

437
г
БЕЛГИЈА, КОНЗУЛАРНИ ИЗВЕШТАЈИ
Извештаји: КесиеИ СопзиШе [КС] Ви1§апа, боБа, С1ЛЛ (1912); бегђја 3 Ос1.
1887, КС ГХ1; ба1опка, КС БХХУ (1892); АЛпапорк, КС БХХУП (1892);
РћШрророН, 25 Ређ. 1886, КС ПИ. (1885) Ви1§апа, КС ћХХУН (1892); Сгее-
се, МасећопЈа, К.С 165 (1913).

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Босна и Херцеговина на миленској изложби у Будимпешти године 1896 (Бу-
димпешта, н.д.).
Возша ућауе! 8а1патеч уИауеН Возпа. БеГа V, зепе 1287 (=1870), ВеГа VI, $епе
1288 (1871); Пеја IX, $епе 1291 (=1874).
1а Возте-Негге%оуте а 1’ехрозШоп ШегпаНопак ипШегвеИе с!е 1900 а Рап$ (Беч,
1900).
Г)ге Ег§еУт$$е с!ег У1еНгаМип§ т Во$теп ипс1 сНе Негсе$оута уот ЈаНге 1910 (Са-
рајево, 1912).
ВепсМ пНег сИе Ег§еНт$$е с!ег Но$. Негсер. Еапс1е$НаНпеп/иг с!а$ ЈаНг 1909 (Сараје-
во, 1910).
ВепсМ пНег сИе УегшаНип$ уоп Во$теп ипЛ Нег Негсе$оута, 1913 (Беч, 1914);
1914-16 (Вес, 1917).
Се$сНа/г$НегкМ Нег к.и.к. МИМгНаНп Вапја Еика-НоНегНп/иг с!а$ ЈаНг 1910 (Ба-
ња Лука, 1911).
РНе Еапс1тг1Н$сНа/[ т Во$теп ипс! (1ег Негсеуоута (Сарајево, 1899).
81аН$Н$сНе ТаНеИеп/пг Во$теп ипН сНе Негсе§оута I. ЕапМпШссНа/ (Сарајево,
1896).
Главнирезултати пописа житељства у Босни и Херцешвини отАприла 1895
са подацима о територијалномраздељењу,јавнимзаводима ирудним вре-
лима (Сарајево, 1896).
Извјештај о управи Босне и ХерцеГовини 1906-11 (6 волс. Загреб, 1908-1909,
Сарајево, 1910-1911).
Резултати пописа марве у Босни и ХерцеГовини од Године 1895 (Сарајево,
1896).
Ог1$сНа/$ ипс! Веуб1кегип$$-81аН$Ик у о п Во$теп ипс! Неггероута (Сарајево,
1880). Ог1$сНа/[$- ипс! Веуо1кегип$$-81аП$Нк у о п Во$теп ипс! с!ег НегсеуохН-
па пасН Нет \'о1к$гаН1ипу$-ЕгуеНт$$е уот 1 Ма11885 (Сарајево, 1886).
Резултати пописа житељства у Босни и Херцешвини од 10 Окт 1910 (Сара-
јево, 1912).

БУГАРСКА
ДесетоГодишна статистика за в’ншната т ’р!овиа на БЂлгарил 1886-1895
(Софија, 1906); за 1896-1905 (СофиЈа, 1912).
Пребројаване на индустриите насрчавани от д’ржавата 31 Дец. 1904 (Софи-
ја, 1906).
Резулшаши ошпосевите и реколтата в књажество БЂлгарим през земледелче-
ската 1896/7 Година (Софија, 1901).
Сборник от статистически сведениа за стопанско положение на Златишка-
та околија (Софијско окржие) (Софија, 1888).

438
С’кратени протоколи за саседениата на I и II редовни сесии на Буртската
т ’р1.-индустриаина камара. (Бургас, 1909); па IIIредовнија сесија ... през
Декемвриј 1909 (Бургас,1910).
Статистически тдишник на Б’л1арското Царство, I, 1909, II, 1910, III, 1911;
IV, 1912; У-Х1У, 191322; ХУ-ХУ1,1923-4; XVII, 1925.
Статистика за средните пазарни цени на домасните животни, по-важни-
те предмети за живеене и надниците в Бглгарин през десетилетието
1893-1902 (Софија, 1906).
Статистика за т ’р1овијата на Књажество БЂлгарин с цуждите д ’ржави и
средните пазарни цени... през 1906 Година; и слични наслови за: 1907; за
1908; за 1909 (Софија, 1909-10); за 1910 (Софија, 1911); за 1912 (Софија,
1911, 1919); за 1913, 1914,1915 годину (Софиа, 1921).
Сведенија по икономическо сстојание наБглгарш (Софија, 1888).
Министерство на народното просвештение. Кратко изложениепо земледели-
ето и захајатите в Б ‘лгарија (Софија, 1889).
Министерски с’вет. Доклад до неГовото величество Фердинанд I Цар на б лЈа-
рите по случај 25-Годишната од в ’зшествието му на б’лгарскиа престол
1887- 1912 от министер скиј а с’вет (Софија, н.д.).
Министерство на народното просвештение. Доклад до Г-на Министра на На-
родното просвештение от индустријална комиссиа при Министерство
на Народното просвештение за с ‘стојанието на земеделието и скотов
‘дството (Софија, 1891).
Доклад на в ’р ховната сметна палата до народното сбрание (сесија през 1911
Г.) по изилнение на бјуџетаза 1910 г (Софија, 1911).
Доклад от бјурото на пловдивската т ’рГовско-индустриална камара за ико-
номическото сстојание на рајона.. мрез 1895 и 1896 Години (Пловдив,
1897).
Доклад на пловдивски окр’1управител за обштото сстојание на окр’1а през Г.
1888- 98 (Пловдив, 1889).
Доклад на сливенски префект за сстојанието на окр’Га и на разните в неГо об-
шти служби.. през Септември 1883 Год. (Сливен, 1883) и слични наслови:
за 1889 (Сливен,1889), за 1894-1895 (Сливен, 1895); за 1899-1900 (Сли-
вен, 1900), и видети „Сстојание ...“.
Доклад за сстојанието на севлиевското окр’жие през 1892-93 Година (Севли-
ево, 1893).
Изложение на севлиевски окр. управителза сстојанието на окрЧа през 1888
Година (Русе, 1888) и слични наслови за Севлиево: за 1889-1890 (Севлие-
во, 1890) за 1890-1891 (Севлиево, 1891); за 1897/98 (Севлиево, 1898); за
1898/99 (Севлиево,1899); за 1899/1900 (Севлиево, 1900).
Изложение на старозагорскиј окр. управител за обштото сстојание на сш.
заГорскиј окр’Г(Казанлук,1895).
Изложение за обштото сстојание на пловдивски окр’г през 1889-1890 Год.
(Пловдив, 1890) и слични наслови за 1896-1897 (Пловдив, 1897); за
1899-1900 (Пловдив, 1900); за 1901-1902 (Пловдив, 1902); за 1906-1907
(Пловдив, 1907).
Изложение за сстојанието на сливенското окр’жие през 1895-1896 Година
(Сливен, 1896) и слични наслови за 1896-1897 (Сливен, 1897).

439
г

Изпожение за ссшојаниешо на бургаскошо окржие през 1901/02 Година (Бур-

гас,1902) и слични наслови за 1903/04 (Бургас, 1904); фор 1907/8 (Бургас,
1908).
Изложение за сстојанието на татар-пазарцишкото окр’жие през 1890-1891
Година (Т. Пазарџик, 1891) и слични наслови за 1894-5 година (Т. Пазар-
џик, 1895).
Изложениеза сстојанието на т ’рновското окржие през 1898-99 Година (Вели-
ко Трново, 1899) и слични наслови за 1908-9 (в. Трново, 1909); за 1910-
1911. (Велико Трново, 1911). Изложение за сстојанието на вратчанскиј
окр’Г 1889-90 г. (Орјехово, 1890) и слични наслови за 1891. (Орјахово,
1891) за 1891-1892 (Пловдив, 1892); за 1898/99 (Враца, 1899).
Материали длуа излучениа БолГарии (Букурешт, 1877) П/3.
Пловдивско трговско-индустриална камара, Извлечение от стеноГрафските
протоколи... 1897.

ИСТОЧНА РУМЕЛИЈА
Статистически сведенија надирекцијата на финанциите на Източна Руме-
лија (н.п. н.д.).
Законо-проект за данчите в ’р ху недвижимостите и в ’р ху прихода предста-
вен на Обласмото С’брание в обикновената му сесија от 1883 Ј.
Годишна статистика за Източна Румелија, 1883.
Рапорт на комиссиата по изучванието на икономическото положение на на-
селението в градовете Карлово и Сопот (Карлово, 1883).
Једренски вилајет. Салнаме Дефа 3, 1289 (=1873).

ФРАНЦУСКА, КОНЗУЛАРНИ ИЗВЕШТАЈИ

Ви1§апе. Б’а§пси11иге е! Гехр1оИаИоп Ли $о1 еп Ви1§апе (Ки$е 10 Гећ. 1884), Ви11е-
Нп СопзиШге [ВС] 1884.
„С оттегсе е! пауфаПоп с!е Уагпа еп 1886“, ВС, XV (1888, јап.-јип).
„бИиаИоп есопотлцие <1и ЛераНетеп! с!е Уагпа“, ВС, XX (1890), друго полуго-
диште.
„Вифапе е! КоитеНе ог1еп!а1е: то и у етеп ! соттегс1а1 репс1ап1 1’аппее 1894“,
Рарроги соттетаих Ае$ а§еп!$ (ИрГотаИдие е! сопзиШгез бе Ргапсе
[КСАИСР] ћг. 304.
„Ви1§аг1е: Воиг§а$. Моиуетеп! Ли рог! Ле Воиг§а$ еп 1893“, КСАОСР (ћг.176).
„С оттегсе е! пауфаћоп Ле Кои$1сћоик еп 1902“, КСА ПСР, 1904 јап.-јип. (ћг.
339).
„Тигцше сГЕигоре. С о ттегсе с!е 1а Коитеће опеп!а1е еп 1890“ ВС, XXI (1891,
<1ги§о ро1и§осН$1е).
„Тигцше. 1троПапсе соттегс1а1е Не 5а1оп1цие“, КарроПв СопзиШге РгапдоГз,
1892 (ћг.22).
„Тигцше. Моиуетеп! соттегс1а1 с!и УНауе! Не К о$$оуо репсЈап! 1’аппее 1906“,
КСАПСР, 1908 јап.-јип, (ћг. 686) 1 $Нст па$1оу1 га 1909, КСАОСР, 1910
јиШ ес, (по. 919).
„Тигцше. МоиуетеШ соттегс1а1 с!е ба1опЈцие еп 1909“, КСАОСР, 1911 (ја н -
јун) (бр. 927).

440
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА, КОНЗУЛАРНИ ИЗВЕШТАЈИ [СВС]
Возпа 1858, 1867-68, 1871-72,1874,1876-81, 1885, 1908-09, 1911-12. КероП о!
Мг Јопез, ВгШзћ АсНп§-Соп5и1 т Во$п1а, оп 1ће С о ттегсе апсЈ Рге$еп1 Соп-
сЈШоп о! Лиз ргоутсе. Рр 1859 бе$$. 2 XXX 1 $ћсп1 па$1оу1 га 1867. Рр 1867-8
ћХУШ; за 1868. Рр 1868-9 ћХ; за 1871, Рр 1872 ћУШ. га 1872. Рр 1873 ћХ1У;
га 1874. Рр 1875 ћХХУ; за 1876. Рр 1877 ћХХХШ; за 1877. рр. 810-11, Рр 1878
ћХХ1У; за 1878. Рр 1878-9 ћХХ1; за 1879. Рр 1880 ТХХШ; га 1880. Рр 1881
ХС; за 1881, Рр 1882 БХХ; га 1885, Соттегс1а16р. 10 о! 1886. Рр 1886 ћХУ1;
за 1908. (А 5.4305) Рр 1909 ХСИ; Сог 1909 (А 5.4446) Рр 1910 ХСУ1, Гог 1911.
(А 5. 5009) Рр 1912-13 ХС1У; Сог 1912, (А 5. 5067) Рр 1913 БХ1Х.
Возпа 1888. Керог! оп А§гкићиге 1 п В озта апс! 1ће Негге§0 У1 па 1ог 1ће Уеаг 1888
(А. 5. 478) Рр 1889 ћХХУШ.
Ви§аг$ка 1876. Ки$1сћик. Сепега1 Керог! Бу Сопзи! Кеас1е оп Ше УПауе! о! 1ће
Оапиће, Рр 1877 ћХХХШ.
Ви§аг$ка 1880. Керог! ћу \'1се Соп$и1 Г)аШ1е1 оп 1ће Тгас1е апс! С о ттегсе о! Ко-
и$1сћоик 1ог 1ће уеаг 1880, Рр 1882 ћХХ.
Ви§аг$ка 1883, 1890, 1892, 1895, 1897, 1898, 1900, 1903, 1905-06, 1909-10, 1913.
КероП 1ог 1ће Уеаг 1883 оп 1ће Тгас1е апс! С о ттегсе о!Ви1§апа (А 5. 1) Рр
1884 КХххШ 1 $ћсп1 па$1о\4 за 1890. (А 5. 936) Рр 1890-1 ћХХХУ; за 1892
(А 5. 1300) Рр 18934 ХСИ, за 1895 (А 5. 1826) Рр 1897 ћХХХЕХ; за 1897
(А 5. 2159) Рр 1898 ХС1У, за 1898. (А 5. 2357) Рр 1899 ХСУШ, за 1900
(А 5. 2642) Рр 1901 ћХХХ1; за 1903. (А 5. 3236) Рр 1904 ХСУП; за 1904.
(А 5. 3395) Рр 1905 ћХХХУП; за 1905. (А 5. 3630) Рр 1906 СХХШ; га
1906. (А 5. 3949) Рр 1908 С1Х, за 1908-9. (А 5. 4609) Рр 1911 ХС; за 1910
(А 5. 4817) Рр 1911 ХС; за 1912-13. (А 5. 5320) Рр 1914 ћХХХГХ.
Ви§аг$ка 1884. Ро$Шоп о! Реа$ап( Ргорпе1ог$ т Ви1§апа ( С о т т . ћг 11, 1885)
Рр 1884-5 ћХХХћ.
Ви§аг$ка1885. Керог! ћу У1се-Соп$и1 Вгорћу оп 1ће ТгасЈе апс! С о ттегсе оГУаг-
па 1ог 1ће Уеаг 1885 (А 5. 237) Рр 1888 С.
Ви§аг$ка 1889. 5оћа. Рори1аћоп, Р1папсе$, Тгас1е, А§псићиге, ШсћШгу апс! Сепе-
га1 бћиаћоп о!Ви1§апа јп 1889 (А 5. 752). Рр 1890 ћХХ1У.
1$1апћи11877. КероП ћу У1се-Соп$и1 \Угепсћ оп Ше Тгас1е апс! С о ттегсе оГ Соп-
$1ап1тор1е Гог Ше Уеаг$ 1876-1877 Рр 1878 ћХХ1У.
I. Китећја 1876. Мо1е$ ћу Мг Ваг1п§ оп Ше Ехрог1$ апс! 1трог1$ е!с. Ггот Ше 5ап-
с!јак оГ РћШрророћ$, Соттегс1а1 ћг 17 оГ 1876, Рр 1876 ћХХШ.
I. Китећја 1886, 1887а 1888а. КероП Гог Ше Уеаг 1886 оп Ше Тгас1е 8сс оГЕа$1егп
Коитећа, (А 5. 185) Рр 1887 ћХХХ\Т 1 $ћст па$1оу1 га 1887 (А5. 325)
Рр 1888 СШ; га 1888. Рр 1889 ћХХУШ.
I. Китећја, 1887ћ. КероП оп Ше А§псићига1 СопсћПоп оГ Еа$1егп Коитећа
(А 5. 358) Рр 1888 СШ.
I. Китећја 1888ћ. ТгасГе герог! Гог Ше Виг§а$ 01$1г1с1 Ш Ше Уеаг 1888 (А 5. 558)
Рр 1889 ТХХУШ.
ЈеШепе, 1868. Керог! ћу Мг \Лсе Соп$и1 В1ип! оп бћеер Ни$ћапс1гу апс! оп Ше\Уо-
о1 Тгас1е 1 П Ше УИауе! оГ Ас1г1апор1е (Соттегс1а1 Керог1$, 1868) Рр 1867-8
ћХУШ.
ЈесЈгепе 1911. КероП оп Ше ТгасЈе оГ Ас1г1апор1е УПауе! Гог Ше Уеаг 1911
(А5. 5015) Рр 1912-13 С.
Сгска 1913. КероП Гог Ше Уеаг 1913 оп Ше Тгас1е оГ Ше Рћаеик апс! Г)1$1пс1
(А5. 5290) Рр 1914 ХСШ.

441
г
ЈопЈја 1851 К.ерог1б МасЈе Гог 1ће Уеаг 1851... [оп] 1ће Ра$1 апс! Ргезеп! 51а1е оГНег
Маје$1у’$ Со1оп1а1 Ро$$е$$шп$ (1852). Рр 1852 XXXI.
Макећошја 1856, 1867, 1907. КероП ћу Мг ћоп§суог(ћ, ВгШ$ћ Соп$и1 а! Мопа-
$ћг ироп 1ће Тгаће оГ 1ћа1 Р1асе апс! ћ$ ВерепсЈепаеб с1игјп§ 1ће Уеаг 1856,
Аћ$1гас1 о( Керог1$ оп 1ће Тгаће оГУапош Соип1г1е$ ап<1 Р1асе$ Гог 1ће Уеаг$
1856-1857. Рр 1857 5е$$. 2 XXXVIII, 1 $ћсш па$1оу1 га 1867 (Сошташ! Рећ.
1869) Рр 1868-9 1ЛХ, га 1907 (А 5. 4040) Рр СХУ1 1908.
Макећопјћа 1864. Керог! ћу Мг Соп$и1 Са1\'ег1 оп 1ће ТгасЈе апћ Сошшегсе оГ1ће
Ра$ћаћк оГКоишећ Гог 1ће Уеаг 1864 (Сошшапс! Рећ. 1866) Рр 1866 ћХ1Х.
Сгпа Сога1858,1895. КероП ћу Мг КишћоМ оп Моп(епе§го. Вес, 20 ји1 1858. Рр
1861 ћХШ, и слични наслови за 1895 (А 5. 1761) Рр 1896 ћХХХУП.
Сгпа Сога 1887. КероИ оГа Тоиг ш 1ће Не1§ћћоигћоос1 оГСеШпје (РО Мј$с. 5ег.
1888 ћг 95) Рр 1888 ХС1Х.
5о1ип 1881. КероН ћу Соп$и1 Сепега1 В1ип1 оп 1ће ТгасГе ап<1 Сошшегсе оГМасе-
<1оп1а ап<11ће РоН оГ 5а1ошса Гог 1ће Уеаг$ 1879,1880 апћ 1881, С оттегаа1
ћг. 6 (1883). РРћХХИ 1883.
5о1ип 1884,1888,1892,1897, 1903,1906-1910. КероН Гог 1ће Уеаг$ 1883-4 оп Ше
Тгаће оГ 5а1оп1са. Рр 1887 ћХХХУ1 и слични наслови га 1888. (А 5. 623)
Рр 1890 ћХХУП; за 1891-2 (А 5. 1310) Рр 1893-4 ХСУШ; за 1896 1 1897.
(А 5. 2111) Рр 1898 ХС1Х, за 1903. Рр 1904 С1 р1.1; га 1906. Рр 1907 ХСШ;
за 1907. Рр 1908 СХУИ; за 1908 (А 5. 4359) Рр 1909 ХСУШ; за 1909. (А 5.
4579) Рр 1910 СШ; за 1910 (А 5. 4797) Рр 1911 ХСУћ.
Србија 1863, 1872а, 1872ћ, 1888, 1891, 1892, 1898, 1899. КероН оГСоп$и1-Сепе-
га! ћоп§\уоПћ оп Гће ТгасГе оГ бепиа 1 п Гће Уеаг 1863 (С.3478 оГ 1865) Рр
1865 1ЛП, и слични наслови: извештај од 2 марта 1872 (С 563 из јуна 1872)
Рр 1872 1УП; за 1872 (С оттегаа1 ћг. 5 оГ 1874) Р р 1874 ћХУ1; за 1887 1
1888. (А 5. 534) Рр 1889 ћХХХ; за 1891 (А 5. 1295) Рр 1893ХСУ1; за 1892
(А5. 1480) Рр 1895 С; за 1897-8 (А5. 2207) Рр 1899 СП; га 1898 1899 (А 5.
1

2383) Рр 1900 ХСУ1.

Србија 1879. КероП ћу У1се-Соп$и1 Вакег оп Гће ТгасЈе апћ С о ттегсе оГ№$сћ
Гог... 1879, стр. 904, Рр 1880 ћХХ1У.
Србија 1895. КероН оп Гће бепчап Мте$, 1895 (РО М1$с. 5ег. 350) Рр 1895 СШ.

ПРУСКА
„ЈаћгезћепсћГ с!е$ Коп$и1аГе$ с!е$ погсМеиГ$сће$ Вип<1е$ ги багајеуо Гиг с!а$ Јаћг
1869“, РгеијИвске НапЛеРагскм, 1870 ћг. 11.

СРБИЈА
Државопис Србије (Београд) I (1863); II (1865); III (1869); IV (1870); V (1871);
X (1880); XIII (1884) XVI (1889).
Та бегкге а Гехростоп иптегсеИе бе 1911 а Тигт (Београд, 1911).
Попис домаће стоке у Кр. Србији 31. дец 1895. године (СКС, XXXII: Београд,
1913).
Попис обрађене земње у Кр. Србије 1889. I. (СКС, III: Вео§гас1, 1894); га 1893
(5К5, IX: Вео§пМ, 1897); га 1897 §. (5К5, XVI: Београд, 1900).
Попис становништва у Кр. Србији 31. дец. 1900 - II (5К5, XXIV: Београд,
1905).

442
Претходни резултати пописа становништва и домаће стоке у Краљевини
Србији 31. дец. 1910. Године (Београд, 1911), стр. 4.
Споменица Београдске трГовачке омладине 1880-1930 (Београд, 1931).
Статистика пошта телеЈрафа и телефона Кр. Србијеза 1910. 1од. (Београд,
1912).
Статистика цена пољопривредних производа у Кр. Србији, 1896-1900 (Бео-
град, 1902).
Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Кр. Србији за 1900. I. (СКС,
XVIII: Београд, 1903).
Статистика спољашне трговине Кр. Србијеза 1900 1. (Београд, 1901).
Статистички Јодишњак Кр. Србије. (Београд, 1895) I, 1893; П, 1894-1895; III,
1896-1897; IV, 1898-1899; V, 1900; VI 1901; VII, 1902; VIII, 1903; IX, 1904;
X, 1905; XI, 1906; XII, 1907-1908; XIII, 1909-1910.
ТрГовински-занатлијски шематизам за 1911.
Завршнирачундржав. прихода ирасхода Кр. Србијеза 1910 Год. (Београд, 1911).
Зборник закона иуредба издани у Књажеству Србији, XVII (1864).
Индустријска комора Краљевине Србије, Извештај о раду и стању инду-
стријеу 1910. Години (Београд, 1911) и слични наслови за 1911 (Београд,
1912).
Министарство Народне Привреде. Извештаји поднесени Министру народне
привреде о раду на унапређењу домаће привреде за Год. 1908. и 1909... и ме-
рамаза даљи радут оме правцу (Београд, 1911).
Министарство Народне Привреде. Извештај о раду одељења за пољску при-
вреду и ветеринарство. (Извештаји поднесени Министру народне при-
вреде о досадашњем раду на унапређењу домаће привреде и мерама за
даљи рад у томе правцу.) (Београд, 1907).
Министарство Војно, Статистика држава БалканскоГ полуострва. I Кр. Ср-
бија (Београд, 1890). Народна Банка. Народна Банка 1884-1934 (Београд,
1934).
Српски централни комитет, Србија у имовном поГледу пре за време и после
светскоГрата 1914-1918 (Женева, 1918).
„Статистични податци о Босни, Херцеговини и једном крају Старе Србије“,
ГСУД, III (О. С. XX) (Београд, 1866).
Трговачка Комора за Кр. Србију, Извештај за 1912 и 1913 Годину (Београд,
1914).
Завод за статистику и евиденцију Н. Р. Србије, Становништво Н Р Србије од
1834-1953 (Београд, 1953).

ПРИКУПЉЕНИ ДОКУМЕНТИ
Документи за Блгарската историа. III. Документи из турските државни архи-
ви, 1564-1872, ред. Панчо Дорев (Софија, 1940).
МкћоД, №со1аб V, 1а рори1аИоп с1е 1а Тигдте е1 с!е 1а Втрапе. И (боћја, 1924).
СотпћиИоп а ГШзМге (1и соттегсе ћтраге I. ВаррогГз сопвиШгев ћефев (боћја,
1941).
ВеИгаре гиг Наппекре$сћГсТе Вт^апепз. II 0$1еггеГсћГ5ске Копзтагћепсте (Ег-
$1ег ВапсГ) (боћја, 1943).
СотпћиИоп а ГћГзГоГге с1и соттегсе <1е 1а Тигдте е1 Ае 1а Втрапе. 1н. Каррог1$
соп$таГге$фгапдаГз (букћоу, 1950).

443
ВеКга§е гиг Напс1е1$§е8сћ1сћ1е Ви1§аг1еп$. П 0$1егге1сћ1$сће Коп$и1агћег1сћ1е, 2
(Софија,1953).
Населението на Турција и БЂлгарил през XVIII г'XIX в. В (Софија, 1967).
В’зв’зова-Каратеодорова, К. (ред.) Непрес’х вашти извори (Пловдив, 1975).

КЊИГЕ И ЧЛАНЦИ

АкагИ, Епфп, „ОИотап Рори1аНоп 1 п Еигоре 1 п 1ће КПпеЧеепЛ Сеп1игу: И$ Тег-

гПопа1, Кас1а1, апћ Кећ§1ои$ Сотро$Шоп“ (Мастер рад, Универзитет у Ви-
сконсину, 1972).
АЊа1, РахИа, „1831 Таг1ћ1пс1е о$тапН 1трага1ог1и§ипс1а 1с1аг11ак$1та1 уе пиГи$“,
ВеИеИп, XV (1951).
Александров, Васил, „Из историјата на един западнал поминк (Гајтанжијство-
то в Карловско)“, Сп. БИД, IX (1905).
Из историјата на Јрад Карлово (Софија, 1938).
Алексић, А., „Морава, њено садашње стање и могућност пловидбе“, ГСУД, 2е
одељење књ. XI (Београд, 1879).
Аличић, Ахмед С., Уређење босанског ејалета од 1789. до 187. Јодине (Сарајево,
1983).
Апс1ег$оп, Бого1ћу, ТНе Ва1кап Уо1ип1еег$ (Топћоп, 1968).
АпсЈгеа Иез, А., Бе$рго§ге$ есопоппдие$ пе 1а Сгесе (Париз, 1919).
Андреев, Михаил, Историја на бтарската буржоазнад’ржава и право, 1878-
1917 (Софија, 1980).
Андрејевић, Севделин, Економски развој Ниша од 1830. до 1946 Године (Ниш,
1970). Анон. (Ј. К. ЈоШГГе], ИаггаИуе о /ап Ехситоп/гот Согји 1о 8тугпа...
(Бопћоп, 1827).
АгћиШпо!, С., НеггероуГпа; ог Отег Расћа апс! 1ће Сћп$Иап Кеће1$ (Еопћоп,
1862).
АгпаоШоућсћ, I)., Ш$1оГге пе$ сћетт$ с1е Јег уои§о$1ауе$, 1825-1937 (Париз,
1937).
Арнаудов, М„ Из миналото на Котел (Софија, 1931).
Аг$Исћ, Веп$$ау, Ба уГе есопотГдие бе 1а 8егћге с1и $ис1 аи Х1Хе $Гес1е (Раг1 2 ,
1936).
А$ћоЉ, Ј. Не, Ап ОДгсга1 Тоиг 1ћгоиф Во$пга апс1 Негге%оута (Еопћоп, 1890).
А$ћ\\'оПћ, \УИћат, „Туро1о§1е$ апс! Еу1с1епсе: На$ Н1пе1ееп1ћ Сеп1игу Еигоре
а СшПе 1о Есопот1с СгоиНћ? ', Есопотгс Нг$1огу Кеуген', XXX (1977).
Атанасов, И„ Статистически сборникза Књажество Бглгарин (Софија, 1897).
Атанасов, В„ „Какво требва на нашата текстилна индустриа", Сп. БИД, I (1896).
Бан, Матија, „Живот Мајора Мише Анастасијевића“, ГСУД, БХХ1 (1890).
Барјактаревић, М„ „Неке етнолошке законитости код наших најновијих ми-
грација“, Гласник етнографскоГ музеја у Цетињу, IV (1964).
Вагкап, Отег, „Е$$а1 $иг 1е$ ћоппее$ $1аП$Ицие$ с1е$ ге§1 $1 ге$ Ие гесепзетеп! с!ап$
Г етрће ОИотап аих ХУе е! ХУ1е $1ес1е$“, Јоигпа1 о/1ће Есопотгс апс! 8осга1
Нг$1огу о/1ће ОггеШ, I (1957-8).
Вагк1еу, Непгу С„ ВеШееп 1ће Оапиће апб 1ће В1аск 8еа (Лондон, 1876).
Беговић, Бранислав, „Седам деценија развојног пута индустрије шибица у Босни
и Херцеговини у свјетлу архивске грађе“, Народни шумар, XXVI (1972).

444
Развојни пут шумске привреде у Босни и ХерцеЈовини у периоду аустроуЈарске
управе (1878-1918) са посебним освртом на експлоатиију шума и инду-
стријску прераду дрвета (Сарајево, 1978).
„Кретање производње и експорта храстове дуге у периоду аустро-угарске
управе у Босни и Херцеговини", АХОИ, VI (Загреб, 1979).
Вепко Сгас1о, Аг1ћиг, Мгугаскта епаМоресИја, зу. 1, Капака (2а§гећ, 1930).
Вегепс!, 1уап Т, апс! Суогду Капк1, Есопотк Г)еуе1ортеШ т Еаз1 Сеп1га1 Еигоре т
1ке 191к апс12 01к СеШипез (Ијијогк, 1974).
Ткз Еигореап Репркегу аги! [пАизГгЈакгаИоп, 1780-1914 (Кембриџ, 1982).
Берић, Душан, „Проблем пропадања економског система османског царства у
периоду 1848-1878“, ИЧ, ХХ1Х-ХХХ (1982-1983).
Беров, Љубен, Икономическото развитие на Бшгарии през вековете. (н.п.:
Профиздат, 1974).
„Тгапзрог! Соб1б апс! Тће1г Ко1е 1 п ТгасЈе 1 п 1ће Ва1кап ТапЉ 1 п Ље 16Ш-19Ш Сеп-
Шпе5“, Ви1раг1ап №51опса1 Кеујеш, 1975.
Движението на цените на Балканите през ХУ1-Х1Х в и Европејската револу-
циа на цените (Софија, 1976).
„Равниште на економическо развитие на Б’лгарските земи по време на Осво-
бождението", Трудове на висшија икономически институт ‘Карл Маркс’,
1 (1979).
Ве$1, Ј. Ј., Ехситот т АЊата (Лондон, 1842).
Вјапсопј, К, Саг1е$ соттегс!а1е$ пг. 4. Коуаите с!е 5егМе (Париз, 1885).
Бичанић, Рудолф, Како живи народ. Живот у пасивним крајевима (Загреб,
1936) .
В1аи, ОПо, Кегзеп т Возтеп иш! Аег Негге^оута (Берлин, 1877).
Бобчев, С. С., Елена и Еленскопрез време на османското владичество (Софија,
1937) .
Богданов, Иван, Трјавна през в‘зраждането (Софија, 1977).
Богоров, Д., ,,’Њаколко дена расходка в Калофер", Турција (Контантинополе)
II, стр. 42.
Богоров, И. А., Основа заради направа на една фабрика да преде и т ‘че памук
в Пловдив (Истанбул, 1863).
Вогсћцга\'е, ЕгпИе с1е, Еа бегМе а<Гт1т$1гаИуе, есопот!цие е! соттегаак (Вп$е1,
1883).
Воие, Аш1, Еа Тигцте (1’Еигоре (Париз, 1840), III.
КесиеИ сПИпегатез с1ап$ 1а Тигдте (1’Еигоре (Вес, 1854), I.
Во\\'еп, С. К, МоиШ А1ко$, Тке$$а1у аги! Ерпи$ (ЕопсЈоп, 1852).
ВгасћеШ, Н. К, 51аИ$И$ске бкггге Аег 0$1еггекк1$ск-ипрап$скеп Мопагскк пек$1
с1еп оссиркг1еп-Еапс1егп Во$теп ипс! Негге§оута... (Лајпциг,1881).
Брадинска, Радка, „Навлизането на б‘лгарската жена в промишленото произ-
водство“, Ргој.5 ,јигт летописи, 1968.
Булајић, Жарко, АЈрарни односи у Црној Гори (1878-1912) (Титоград, 1959).
Сари5, СиШаише, А 1гауег$ 1а Во5П1е е! ГНег2 е§о\тпе (Рапх, 1896).
Са51е11ап, Сеогцев, Еа \>к диоИскеппе еп бегкк аи $еиИ (1е Гт(1ереп(1апсе, 1815-
1839 (Париз,1967).
Чичовски, Георги, Среднородопски проблем! (Асеновград, 1935).
Чолаков, В., Описание на село ПанаГјуриште (2пс1 еб. Панагјуриште, 1940).
Соизшегу, Е. М., Уоуауе с1ап$ 1а МасеПоте (Рапг, 1831).
СгатрШп, РЈсћагс! Ј., ВиЦапа 1878-1918. А бигуеу (ВоиИег, СО, 1983).

445
 Ро1Шса1 Рас1ог$ јп Ље МосЈегпЈ/аИоп оГ Ви1§апа ђеГоге гће Иг51 УГогМ \\'аг (Вас!
Нотђиг§ сопГегепсе оп Васк\\'агс1пе55 апс! МоНегпЈгаНоп 1 П боиЉеазМгп
Еигоре, јул 1989).
Цветић, Емило Ј., „Површина, и гранична линија Црне Горе“, Дело, 20 (Бео-
град, 1898).
Цвијетић, Лепосава, „Фабрика чохе у Топчидеру - Прва београдска фабрика",
Економски Анали, ХХХ1-ХХХП (1970).
Цвијић, Јован, Основе за ГеоГрафију и Геолошју Македоније и Старе Србије, III
(Београд, 1911).
„Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице“, НиПС, XII (Боеград,
1922).
Д-ва, Г. Е., „Значението на в’тр’шнија пазар за нашата в’лнена индустриа", Сп.
БИД, XIV (1910).
Дамјанов, Симеон, Френското икономическо проникване в Бглгарил 1876-
1914 (Софија, 1971).
Д[анаилов], Г. Т, „П’рвата блгарска текстилна фабрика“, Сп. БИД, VI (1902).
Данаилов, Г. Т, „Килимената индустрија в Бт>лгарин“, Сп. БИД, IV (1900).
Даскалова, Н.,Живота на Банатчаните Бтари с. Дратмирово, Свиштовско
(Русе, 1930).
Дедијер, Јевто, „Га (ташћитапсе с1аш 1е5 раув сћпапциеб", Аппа1ез с!е Сео§гар-
Ше, XXV (1916).
Дедијер, Владимир, ТНе В.оас11о Загајеуо (Лондон, 1967).
Димитријевић, Сергије, Градска привреда старо!Лесковца (Лесковац, 1952).
Дивљановић, Драгољуб, Говеђа куга у Србији и њеном суседству током XIX
века (1800-1882) (Београд, 1969).
ТЈилас, Милован, 1мпс1 Ш1ћои1 ]и$Исе (Лондон, 1958).
Тјорђевић, Димитрије, „Ваћсап \ 7ег5и5 Еигореап ЕпН§ћ1ептеп1: РагаПећвтв апс!
СЈ55опапсе5“, Еа$1 Еигореап С)иаг1ег1у, IX (1975).
Царински рат Аустро- УГарске и Србије 1906-1911 (Београд, 1962).
ТЈорђевић, Тихомир Р., Из Србије Кнеза Милоша. Становништво, насеља
(Београд, 1924).
Србија пре сто Година (Београд, 1946).
„Грађа за историју и фолклор. Нешто статистике Црне Горе с почетка XIX ве-
ка“, Записи, I (1927).
ТЈуричић, В. М., и др.., Наша народна привреда и национални приход (Сараје-
во, 1927).
Тјуровић, Мирчета, ТрГовачки капитал у Црној Љри у друГој половини XIX и
почетком X X вијека (Цетиње, 1958).
Додов, Ал. Г., „Гајтанџиство на гр. Пирдоп“, Сп. БИД, VIII (1904).
„Доклад до г.-на Министра на Народ. Просвештение от индустријалната ко-
миссија при Министерството на Народното Просвештение“, Промишле-
ност, III (1890).
Дорзе [Дорзее], К, Захарната индустриа в Бшгарил (Софија, 1904).
Бга§апоуа, 51аука, „Ое 1а ртоћисНоп а§г1со1е, ПтрозШ оп Нзса1е е! 1а сННегеп-
ааћоп 50С1а1е бе 1а рори1аНоп раузаппе еп Ви1§аг1е с1и погН-е51 с1игап11ев
аппееб 60-70 Ни Х1Хе 51ес1е“, Ви1$апап Н г$гоггсп1КеуГем (1977).
„ВНГегепааНоп Не ЈоПипе с1ап5 1ез уШа§е5 сЈе 1а Ви1§агЈе <Ји погН-ез! сЗигап! 1ез
аппееб 60 е! 70 <3и Х1Хе 51ес1е“, ВиЦагГап НГ$Гопса1 КеуГем (1980).
Материали зд дунавскија вилает (Софија, 1980).

446
„Распределение на поземната собственост в северозападна Бт>лгарил в навече-
рието на Освобождението" 5ГисИа Шсапгса, XVII (1983).
Берковско село в навечерието на Освобождението (Софија, 1985).
Драгичевић, Р. Ј„ „Прилози економској историји Црне Горе (1861-1870)“, Ис-
ториски Записи, X (1954).
Дробњаковић, Боривоје М„ „Јасеница", НиПС, XIII (1923).
„Космај“, Српски етноГрафски зборник, ХБУ1 (Београд, 1930).
Дучић, Нићифор, Књижевни радови (Београд, 1893), III.
Оигћат, Магу Е„ ЈНгоирН (Не Бапбв ој(Не бегН (Бопбоп, 1904).
ТНе Вигбеп о/(Не Ва1капз (Бопскт, 1905).
ТНе 5(ги$§1еЈог 5си(ап (Лондон, 1914).
Дворниковић, Владимир, Карактеролошја Југословена (Београд 1939).
Џамбазовски, Климент, „Снабдевање цариградске пијаце средином XIX уека
бћпот 51окот 'п Кпеже\чпе бгђјје", 1С, ХХ1Х-ХХХ (1982-1983).
„Утицај хатишерифа од 1830 и 1833 на режим сточарења и трговине стоком
на источној граници Кнежевине Србије“, Одредбе поситивног законодар-
ства и обичајноГ права о сезонским кретањима сточара у јуГоисточној
Европи кроз векове (Посебна издања Балканолошког института, књ. 4, Бе-
оград, 1976).
Производне снаге Н. Р. Србије, Економски институт Н. Р. Србије (Београд,
1953).
Е ттап и е1,1.-5., НГ$(огге сЈе ПпсЈизГпе бе$ (г$$и$ бе$ 1$гаеИ(е$ сЈе 5а1опгдие (Лозана,
1935).
Ерцег, И„ „Становништво Далмације на пријелазу из 18. у 19. ст“, АХОИ,
II (Загреб, 1975).
Ердељановић, Јован, „Кучи, племе у Црној Гори“, НСЗ, IV (Београд, 1907).
Егсћс, Јеап, Еп Ви1%апе е( еп КоитеНе (Рапз, 1885).
Ег§И, С„ апс! К. Кћобез, „\Уе5{егп С арћаћзт апД Ље ЕЛзнИедгаћоп оГ 1ће ОИо-
т а п Етрјге", Есопоту &Нг$(огу, XVIII (1975).
Е1опЛУ„ А бигуеу ој(Не ТигкГ$Н Етрпе (Лондон, 1798).
„Фабрична индустрија у европској Турској“, Економист (Београд), II (1913).
Рећх-Веаијоиг, ТаМеаи би соттегсе бе 1а Сгесефогте барге$ ипе аппее тоуеппе,
сЈерт$ 1787ји$диеп 1797 (Париз, 1800).
Филиповић, Миленко, „Одлажење на Прехрану", Гласник ГеоГрафскоГ дру-
штва, XXVII (Београд, 1947).
РгШеу, Саћпе!, апс! Јоеап \У1аћо\ч1ј, 1е МоШеперго сотетрогат (Париз, 1876).
Гандев, Христо, „В’лнението на сопоцките и карловските предачки през 1883
год“, Професионална мисл, II (1941).
Проблеми на Бтарското в ‘зраждание (Софија, 1976).
Гавриловић, Славко, „Прилог питању трговине свињама између Аустрије и
Србије у првој половини XIX уека“, ХНогпГк га г$(опји ( ћ к т 5ас1) XXVII
(1983).
Гешов, Ив. Ев„ „Овчарите от Котленско и жтваритеот Т’рновско“, ПС, XXXII-
XXXIII (1890).
Гиљфердинг, Александар, Путовање по ХерцеГовини Босни и Старој Србији
(Сарајево, 1972, на основу руског оригинала Ст. Петерсбург, 1859, тр.
Б. Чулић.)
Гинчев, Цани, „Њаколко думи от историата на нашето градинарство (башчо-
ванџил’к) иуредбатанаградината“, Труд (в. Трново) I (1887).

447
I
Соп5а1уе5, РшсШа Т, „А 81ис1у оГ1ће Наћ$ћиг§ А§г1сићига1 Р го§гатте5 1 п Во5 ап-
бка Кгајта 1878-1914“, $1ауопк & Еа$1 Еигореап Кеукм, ГХ1И (1985).
Сооћ, ОауШ Р., ТНе Есопошк Ш$е ој 1ке НаН$Виг§ Етрке 1750-1914 (Вегкћ,
1984).
„Аи51па-Нип§агу“,и Ра11егп$ о/ Еигореап 1пс1и$1паИгаИоп. Тке М пе1ееп1ћ Сеп-
1игу, гећ. К. буПа апс! С. Топ1о1о (Лондон, 1991).
Гошев, Ив., „В Трјавна през времето на последните т’рновски г’рчки владини
1820-1870“, Б ’л1арска историческа библиотека, Ш (1930).
Говедаров, Ив. Г., Копривштица в св’р зка сдуховното ни и политическо в ’зра-
ждане (Софија, 1919).
Гргасевић, Јаша, Индустрија Србије и Црне Горе (Загреб, 1924).
СиШаите, Вагоп, Сгесе. бИиаИоп есопотјдие (Брисел,1900).
Гунчев, Гунчо Ст, Вакарел. АнтропоГеоГрафски проучванија (Софија, 1933).
„Слугинството у Вакарелско", Сп. БИД, XXXII (1933).
Сигап, Теућк, 51гис1иге есопотјдие е! $оаа1е Пппе ге§кп бе сатра%пе бап$ Етрг-
ге ОИотап уег$ 1е тШеи би Х1Хе $кс1е (Софија, 1979)
Хаџи Васиљевић, Јован, Прилеп и њеГова околина (Београд, 1902).
„Град Битољ“, Браство, XIV (1911).
Јужна Стара Србија. II, Прешевска област (Београд, 1913).
Скопје и њеГова околина. Историјска, етноГрафска и културно политичка из-
лаГања (Београд, 1930).
На1регп, Јое! М. апћ Вагћага К. На1регп, А бегШап УШа%е ш №$1опса1 Рег$рес1ке
(Ргобрес! НефћН, Њ, 1986).
Нагг15, БауШ, ПГрГотаНс Њ$1огу о/ 1ће ВаГкап Сп $г$ о / 1875-1878. Тке Еп$1 Уеаг
(51епГогс1, СА, 1936).
Хауптман, Фердо, „Борба за босанско жељезо пред Први свјетски рат“, Тоди-
шњак историјскоГ друштва Босне и ХерцеГовине (1959), X.
Неи$сћћп§, Хау1ег, КЕтрке ТигдиГе (Вп5е1,1860).
НоШтап, Сеог§е Ж , ‘ТгапбГогтаНоп оГКига1 5еП1етеп1 јп В’фапа’ Сео$гарћка1
КеуГеш, П У (1964).
НоПапб, Непгу, Тгауе1$ ш 1ће Јотап 1$1апсЈ$, АЊата, Тће$$а1у, Масебота е!с. би-
гт§1ке Уеаг$ 1812 апб 1813 (Лондон, 1815).
Хреља, Кемал, Индустрија Босне и ХерцеГовине до краја првоГ свјетскоГрата
(Београд, 1961).
„Развој индустрије у Босни и Херцеговини до другог свјетског рата“, АХОИ,
I (Загреб, 1974).
Христов, Христо, АЈрарниат в ’прос в Б ’лГарската национална револуциа (Со-
фија, 1976).
ЈагапоГГ, ВЈгтРг, Еа Масеботе есопотГдие (Софија, 1931).
Игњић, Стеван, Ужице и околина 1862-1914 (Титово Ужице, 1967).
Икономика на Бглгарик до социалистическата револуциа (друго издање, Со-
фија, 1989).
Илић, Радомир М., „Ибар. Антропогеографска проучаванија", НСЗ, III (Бео-
град, 1905).
Илиев, А. Т., Старо-заГорски окр’1 в нароао-икономическо отношение (Стара
Загора, 1885).
Илков, Д„ „Град Тр’н“, БлЈарска историческа библиотека, III (1930).
Иречек, Константин, „П’тни белешки за Средна Гора и за Родопските плани-
ни“, ПС, IX (1884).

448
Књажество Бглгарил, II (Пловдив, 1899).
Путовања по Бглгарш, (Софија, 1974 издање).
1$ба\\4, Сћагкб, ТНе Есопотк №$1огу о/(Ие МШске Еа$1, 1800-1914 (Слка§о, 1966).
Есопотк Ш$1огу о/Тигкеу 1800-1914 (Слка§о, 1980).
„Ша§еб т Тигкеу, 1850-1914“, ш 8оаа1 апАЕсопотк Ш$1огу о/Тигкеу 1071-1920.
гећ. О. Окуаг ап<4 Н. 1па1ак (Анкара, 1980).
Иванић, Иван, Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке (Београд, 1906).
Маћедонија и Маћедонци, II, Опис земље и народа (Нови Сад, 1908).
Иванов, Д. П„ „Спасението на Блгарската емиграциа в Рум’нија“, Нова Бглга-
рин, I, 70 (11 мар. 1877).
„Из историје трговине. Земљорадници и трговци“. Нова трГовина (Београд)
април 1952
„Извоз кудеље и ужарије“, Економист, I (1912).
Јаскбоп, МагПп К., „Сотрапп§ Ше Ва1кап 1)ето§гарћ1с Ехрег1епсе, 1860 1о
1970“, ЈЕЕсН, XIV (1985)
„Наћопа! РгосЈис! ап<11псоте 1 п 5ои!ћеаб1егп Еигоре 1 П 1ће Рћб! НаћоЈ 1ће Т\меп-
ће)ћ СепШгу: Тће Ргоћ1етб апс! 1ће ТЈбећћпебб оП)б МеабигетеШ" (СопРегеп-
се оп Васкшагћпебб апс! Моћеппгаћоп 1 п 5ои1ћеаб1егп Еигоре. 1830-1940,
Ваћ Нотћиг§, 3-5 ји1 1989).
„ОиапШаћуе есо п о тк ћ1б)огу т )ће Ва1кап$: Оћбегуаћопб оп )ће рег1ос! ћекоге
1914“, Факултет за економију државног унвиерзитета у Аризони, Расићу
Ш )гкт§ рарег ЕС74-39Д974, з)г. 4.
Јаксић, Владимир, „Нестајање србскога народа у Угарској“, Статистична
збирка из србски крајева (Београд, 1875).
„Стање земљорадње у Србији“, ГСУД, ХП (Београд, 1875).
Јанакиева, Жечка, Абаџијство в сливенскиа крај (Сливен: Окр’жен историче-
ски музеј, 1978).
Јанулов, Ил„ „Килимената индустрија в Панагјуриште и нејните усиовија на
труда“, Сп. БИД, IX (1905).
Је1аУ1сћ, Сћаг1ез ап<4 Вагћага, Тће Е$1аВН$Нтеп1 о/ 1ће Ва1кап МаИопа1 81а1е$,
1804-1920 (Сијетл, 1977).
Јерговић, Р, „Сточарство у Црној Гори“, Глас Црногорца, 2. септ. 1891, стр. 3.
Јосћтиз, А„ „Хо)еб оп а Јоигпеу т )о )ће Ва1кап, ог Моип) Наетиз, 1 п 1847“, Јоиг-
па1 о/1ће Коуа1 Сео%гарНк 8оае1у, Хх1У (1854).
Јовановић, Алекс С„ „Задруга по прописима нашег грађанског законика“,
ГСУД, XXXVI (Београд 1872).
Јовановић, Д„ „У царству шљива и ракије“, Привредни претед, III (1925).
Јовановић, Јагош, Стварање црноГорске државе и развој црноГорске национал-
ности. (Цетиње, 1947).
Јовановић, Љубомир, „Млава. Антропогеографска проучавања“, НСЗ, II (Бе-
оград, 1903).
Јовановић, Слободан, Уставобранитељи и њихова влада (Београд, 1925).
Јовановић, Владимир, „Статистичан преглед нашег привредног и друштвеног
стања“, ГСУД, ћ (1881).
Јовићевић, Андрија, „Црногорско Приморје и Крајина“, НиПС, XI (Београд,
1922).
Јовићевић, Андро, „Народни живот (Ријечка нахија у Црној Гори)“, Зборник
за народни живот и обичаје јужних Словена, XV (Загреб, 1910).

449
Јубилејна книЈа на жеравненскошо чишалишше ‘Е динсшво’ 1870-1920 (Софи-
ја, 1921).
Јигђагпс, Ог„ ргефес! РегсђпапсЈ Наир1шапп, Вге 051еггекН$ћ-ип§ап5сће Не-
тсћајЈ т Во$теп ипсЈ сЈег Негсе§оута 1878-1918 (Сгас, 1983) и СосШпјак
бгш ка $ опсага Вогпе ГНегссуогппе, XXXV (Сарајево, 1984).
1 1

„боше ЈеаШгеб оГ Ше есопогшс с!еуе1оршеп1 оГ Во8 П1 а апс1 Негге§оута ђеПуееп

1878 апс! 1914“, бигуеу (Сарајево, 1984).
Канев, Константин, Миналото на село Момчиловци, Смољанско. Принос к ‘м
историата на средните Родопи (Софија, 1975).
КапИг, РеНх, 1с? Ви1$апе сЈапићгеппе е! 1е ВаЈкап. Е1исЈе$ сЈе уоуа§е, 1860-1880
(Париз, 1882).
Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века (1г. ђу С. Ег-
пјакоук оГ 1904 ес1п) (Лајпциг, поново штампано у Београду, 1987), уо1. I.
Капиџић, Хамдија, Босна и ХерцеГовина у вријеме аустро-уГарске владавине
(Сарајево, 1968).
Капор, Амброз, Прерада дувана у Босни и ХерцеГовини од првих почетака до
1923. године (Сарајево, 1954).
Карић, Владимир, Србија. Опис земље, народа и државе (Београд, 1887).
Каграђ Кета1, „ОИотап Рори1а(тп РесогсК апс! 1ће Сепзив оГ 1881/82-1893“,
1п1егпаНопа1 Јоигпа1 о/МШсИе Еа$181исНе$, IX (19 7 8).
ОИотап Рори1аНоп 1830-1914. Оето§гарћк апсЈ 8оаа1 СНагас1егг$Ис$ (Месћбоп,
Ш , 1985).
Казег, Каг1, „Тће Ог1§1П5 оГВа1кап Ра1г1агсћу“, МосЈегп Сгеек 51исНе$, VIII (1992).
Керре1, Сеог§е, Мдггађуе о/а Јоитеу асго$$ 1ће Ва1кап Ну 1ће Тусо Ра$$е$ о/8еНт-
по апсЈ РгауасЛ (ћопНоп, 1831), I.
К1п§1аке, А1ехапс1ег, Ео1Неп (1соп е<1п ћопбоп, 1963).
Киров, Р„ „Стопанско повдигане на селото“, Јубилејна кнта на жеравненско-
то читалиште ‘Единство’ 1870-1920 (Софија, 1921).
К’нчов, Васил, Избрани произведенија (Софија, 1970), II.
Којић, Бранислав Д„ Варошице у Србији X IX века (Београд 1970).
Кот1ок, Јоћп, ТНе Наћ$Ниг§ МопагсНу а$ а Си$1от$ ЈЈтоп (Принстон 1983).
КЈонстантинов], Хр. П„ „Њаколко думи за иселванието на помаците из родоп-
ските покрајнини“, Б ‘лгарска сбирка, Н (1895) бр. 1.
Константинов, Данаил, Жеравна в минало идо днешно време (Жеравна, 1948).
Константинов, Н. „Стопански форми и техника на индустриата в Бт>лгарил
преди освобождението“, Сп. БИД, VI (1902).
„Земеделието в В Ђ Л г а р и л преди освобождението“, Сборник на народни умо-
творениа, XXVI (1912).
Косев, Д„ и др„ „Б’лгаро Рум’нски вр’зки и отношенија през вековете“ Изсле-
дваниа, I (ХП-Х1Х в.) (Софија, 1965).
Косев, Константин, За капиталистическото развитие на Б ’лГарските земи
през 60-те и 70-те Години на XIX век (Софија, 1968).
Косиер, Љ. Ст„ Срби, Хрвати и Словенциу Америци. Економско социјални про-
блеми емтрације (Београд, 1926).
Костић, Цветко, Сељаци индустриски радници (Београд, 1955).
Костић, К. Н„ „Пирот“, Гласник српскоГ ГеоГрафскоГдруштва, I (Београд, 1912).
Костић, Миливоје М„ Писма с пута БеоГрад - Параћин - Зајечар (Београд,
1896).
Српска извозна трГовина од 1893-1903 Године (Београд 1905).

450
Ковачевић-Босанац, Јово Тј., Расељавање Босне и ХерцеГовине (Београд,1901).
Крешељаковиц, Хамдија, Еснафи и обрти у Босни и Херцеговини (Научно дру-
штво Н.Р. Б. и Н. Бје1а, кпј. XVII, Сарајево, 1961).
Батре, Јоћп К., Ртапаа.1 бГгисШге апА 1ке Есопотгс ОеуеЊртепГ о/ Зегкга,
1878-1912 (необјављена докторска дисертација, Универзитет Висконси-
на, 1971).
„Ппапсе апсЈ Рге-1914 Iпс1и81г1а1 бИгпп§8 т Ви1§апа ап<1 бегћ1а“, 8ои1кеа$1егп
Еигоре, И (1975).
„Уагјећеб оПЈп8иссе881и11пс1иб1г1аН2аНоп. Тће Ва1кап 81 а1ез ћеЈоге 1914“, ЈЕсН,
XXXV (1975).
„МоНегтгаНоп апс! бос!а1 бНчкШге: Ље Саве оГ 1ће рге-1914 Ва1кап СарНа1б“,
8ои1кеа$1егп Еигоре, V (1979).
Тке ВиГрапап Есопоту т 1ке ТшепИе1к СепШгу (ИопНоп, 1986).
„1трепа1 ВогНег1апс1б ог СарИаћб! Репрћегу? КеНе6пт§ Ва1кап Васк\\гагс1пе88,
1520-1914“, и Тке Опрт$ о/Васкшагс1пе$$ т Еа$1егп Еигоре, геск Оате1 Сћј-
го! (ВегкН, СА, 1989).
Иатре, Јоћп К. апс! М а т п К. Јаскбоп, Ва1кап Есопотк Ш$1огу, 1500-19 50:/гот
1трепа1 ВогсЈег1ап(1$ 1о Оеуе1орт% ИаНопз (Блумингтон, ИН, 1982).
Лапчевић, Драгиша, Положај радничке класе и синдикални покрет у Србији
(Београд, 1928).
Иауекуе, ЕтНе Не, ТкеВа1кап Репт$и1а (Лондон, 1887).
Лазић, Ант., „ Е центри Хомоља и Звижда", Гласник ГеоГрафскоГ дру-
к о н о м с к и

штва, XIV (Београд, 1928).

ћеаке, \\И1Нат М., Тгауе1$ т МоНкегп Сгеесе (Лондон, 1835), III.
МссагШу, ЈибНп, Тке Агак \№ог1с1, Тигкеу, апс11ке Ва1кап$ (1878-1914): А НапЉо-
ок о/Ш$1огка1 б!аИ$Нс$ (Воб1оп, МА, 1982).
МасНегтоИ, Мегаа, А Ш$1огу о/Вифапа 1393-1885 (ИопсЈоп, 1962).
МсСосуап, Вгисе, Есопотк Н/е т ОИотап Еигоре. ТахаИоп, Тгапе апс11ке 51ги§-
$1е/огЕап<1, 1600-1800 (Кембриџ, 1981).
Маскегше, С. С. М. апс! М1бб 1гћу, Тгауек т 1ке 81ауопк РгоуГпсев о/ Тигкеу ш
Еигоре (Лондон, 1867).
Магарашевић, ТЈорђе, „Путовање по Србији у 1827. години“, у: Библиотека:
Баштина, I, ред. С. Велмар-Јанковић (Београд, 1983).
Ма§осб1 , Раи1 К., Ш$1огка1 АПа$ о/Еа$1 Сеп1га1 Еигоре (ЗгјеН, 1993).
МаПа1, Ј., Еа бегкк соп1етрогате II (Париз, 1902).
Маналов, Ив„ „Килимената индустриа в Чипровци“, Сп. БИД, V (1901).
Манев, Св. Ив„ „Котленско“, Сп. БИД, VII (1903).
Марковић, Светозар, Целокупна дела, II (Београд, 1912).
МаШ2 , ЈозеГ, „\Уагит еб 1 п оНотап 1 бсћеп Тигке1 к е те 1пНиз1пеепГшск1ип§ §аћ“,
8ис1о$1еигора тШеИипреп III (1985).
М етт§ег, Тћотаб, ‘Теасћегб апс! бсћоо1 ВоагНб 1 п Гће На1е Ви1§аг1ап Кепа1 ббапсе,
у: Ви1§апа Ра$1 апс! Рге$еп1, геН. Тћотаб ВиНег (КОШМВГЈб, ОН, 1976).
МепГеПе, ЕНте, СеоргарШдие сотрагее ои апа1у$е пе 1а реоргаркгдие апскг^те е!
топете - Тигдте ДЕигоре (Париз, 1785).
Мкће1зеп, ЕНмгагН Н„ Ћге ОНотап Етргге апп Н$ Ке$оигсе$ (Лондон, 1853).
Мијатовић, Станоје, „Град Воден“, Браство, XVIII (Београд, 1924).
„Ресава“, НиНС, XXVI (Београд, 1930).
Миленковић, Владислав, Економска историја Београда (Београд, 1932).
Милић, Даница, ТрГовина Србије 1815-1839 (Београд, 1959).

451
 „Немачки капитал у Србији до 1918“, ИЧ, ХП-ХШ (1961-1962).
„Економски потенцијал устаничке Србије", Историјски значај српске револу-
ције 1804 Јодине (Београд, 1983).
„Шуме као природни услов за неке привредне делатности", АХОИ, X (1983).
Милићевић, Милан Т)., Кнежевина Србија (Београд, 1876).
Краљевина Србија (III) Нови Крајеви (Београд, 1884).
МШе1, Кепе, 1а 8егШ есопотгдие е! соттегаа1е (Париз, 1889).
МШтап, Шсћагб, „Тће Ви1§агЈап Маббасгез гесопбјбетес!", 81ауотс апс1 Еа$1 Еиго-
реап КеУ ем>, БУШ (1980).
1

Милојевић, Боривоје 3., „Рађевина и Јадар. Антропогеографска испитивања“,

НСЗ, IX (Београд, 1913).
Динарско приморје и острва у нашој краљевини. ЕеоГрафска испитивања (Бе-
оград 1933).
Високе планинеу нашој краљевини (Београд, 1937).
Милојевић, Мирослав Д„ Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина (Београд, 1962).
Развој и особине сточарства у источној Србији (Београд, 1972).
Милошевић, С. Т)„ Спољна трГовина Србије од 1843-1875 Године (Београд,
1902).
М тсез, В„ „Ргезекпсезкгја!ургоз V ВТ§апја“, ВЧуагзкГ РгеуШ, IV (1897).
Мишајков, Д„ „Белешки в’рху домашната шаечна индустриа в Б влгарил", Сп.
БИД, VII (1903).
„Очерк на фабричната влнена индустриа в БЂЛгарил“, Сп. БИД, VIII (1904).
„Влнените текстиини фабрики в БЂЛгарин и техните пазари“, Сп. БИД, XII
(1908).
Младенов, Димитар, Појава нафабричен пролетариат в Бглгарил (Софија,
1961).
Молов, Ј. С„ и Ју. Тотев, Цени на земеделските произведениа у нас през послед-
ните 54 Години, 1881-1934 (Софија, 1935).
„МоШепедпп Есопогшсз - Г, МоШепергт ВиИеНп, бр. 4-6 (1. септ. 1918).
Моге, РоћеП Ј„ ЕЈпНег 1ке Ва1кап$. Ио1е$ о/а Уг$Н (о 1ке Е>1$1гк1 ојРкШрророк$ т
1876 (Лондон, 1877).
Москов, М„ Емтрациа м в сврзка с стопанскија ни живот (в. Трново, 1911).
Љасковец, миналото и бднината му. (в. Трново, 1920).
МошжЈја 0 ’Оћззоп, ТаШеаи §епега1 (1е Гетрјге оНотап (Рапг, 1791), IV.
Начов, Н„ „Цариград као културен цент’р на Блгарите до 1877 г“, Сборник на
бтарската академиа на науките, XIX (Софија, 1925).
Калофер в ммалото, 1707-1877 (Софија, 1927).
Христо П. Т’пчилештов (Софија, 1935).
„Нашити текстиини фабрики и турскија пазар", Сп. БИД (1911), XV.
Натан, Жак, Икономическа историа на Бглгарил след освобождението (Софи-
ја, 1938).
„Неке примедбе о мом путовању из Београда преко Крагујевца у срез Левач-
ки“, поново штампано у Петар 3. Петровић, Путовања по јужнословен-
скија земљама у XIX веку (Београд, 1954).
Несторов, Ју„ Град Котел (Котел, 1933).
№со1аШу, В„ Ее$ Тигс$ е! 1а Тигдте сотетрогате (Рапг, 1859), II.
М казсћтоућзсћ, ВогШаг, Во$теп иги! сНе Негхероута итег Нег Уегиаћипу Нег
о$1егтст$ск-ипрап$скеп М опагскк... ВапН 1. ВегИпег Копрге$$ 1878 иги! сНе
Аргагјгаре (Берлин, 1901).

452
Николчов, В (ред.), 100 Години б'лгарска индустрија 1834-1937 (Софија, 1937).
Николић, Риста Т, „Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве. Антропогеограф-
ска Испитивања“, НСЗ, II (1903).
„Околина Београда. Антропогеографско испитивање“, НСЗ, II (Београд, 1903).
Огњановић, Р., „Галичник", Јужна Србија, II (1922).
Окуар, Осман, „А Гоок а! 1ће Ргоћ1ет оГЕсопоппс Сго\Нћ т Ље ОПотап
Етр1ге, 1800-1914“, ЈЕЕсН, XVI (1987).
Орманов, Ив„ „Градинари или градинарски работници?“ Ново време, XVII
(1914).
Ослеков, Лука Н„ „Копривштица“, Јубилеен сборник по ммалото на Коприв-
штица (1876-1926), ред. Архимандрит Евтимии (Софија, 1926).
РаШ апс! бсегћ, Сегпарога (Аграм [Загреб] 1846).
Пајаков, Л„ „Економически поглед в’рху БЂЛгарин", Промишленост, I (1888).
„Економическото движение в Габрово“, Промишленост (Свиштов) I (1888).
Ра1ане1, М1сћае1, ТНе 1пј1иепсе о/ Соттегсе оп 1ке Сћапртр 5(гис1иге о/ бегкгас
РеазапI Есопоту 1860-1912 (необјављена докторска дисертација, Универ-
зитет у Единбургу, 1976).
„Мегсћап! Еп1егрг1бе апс! Ље Неуе1ортеп1 оГ Ше РШт-Вакеб ТгаЛез гп бегћ1а,
1847-19 IV'1, Есопотк Ш$1огу Кеугем, XXX (1977).
„бегћјаз Ко1е оп 1п1егпаЦопа1 МагкеН Гог бИк апс! \УЈпе 1860-1890“, АНО!, IV
(1977).
„Е15са1 Ргеззиге апс! Реазап! 1троуеп5ћтеп1 1 П бегћја ћеГоге \Уог1с! \Уаг Г‘, ЈЕсН,
XXXIX (1979).
„Тће ‘1Уе\у’ 1тт1§гаИоп апс! 1ће №\уе51. б1а\лс М1§гаПоп$ Ггот 1ће Ва1кап5 1о
АтегЈса апЗ 1пс1и51г1а1 Еигоре 51псе 1ће Га1е ИтеШеШћ Сеп1игу“, и Тке 8е-
агск/ог УТеакк агиЈ 81аМНу, ге<1. Т. С. бтои! (Лондон, 1979).
„ћапс!, ћаћоиг апс! 1пс1и51г1а1 Рго§ге55 1 П Вифапа апЛ бегћ1а ћеГоге 1914“, ЈЕЕсН,
XII (1983).
„Тће Оесћпе оГ 1ће 01с1 Ва1кап \Уоо11еп 1пЛи51пе 5 1870-1914“, Угег1еТјакг$скп/[
/и г 8огга1- игиТ Шг1$ска/1§е$сккк1е, БХХ (1983).
„Вее! би§аг апб Реахап! Есопоту 1 п 1ће Ва1кап5 ћеГоге 1914“, С гкк апс! Скапуе
т Iке ШегпаИопа18и§аг Есопоту, ге<1. ВШ А1ћег! ап<1 А<1г1ап С г а у е б ( Н :
о гјс

1бС Рге85, 1984).

„ВебЈпсЈибШаНхаћоп а 1а рег1рћег1е: е!ис1е5 5иг 1а г е ф о п бе5 Ва1кап5 аи Х1Хе 51ес-
1е“, Ш$1оке, есопотк е($осге1е, IV (1985).
„Тће Сићиге оГ Есопот1с б1а§паИоп 1 П Моп1епе§го“, Магу1апс1 НШогкт XVII
(1986).
„Тће Мфгап! \Уогкег5 оГ 1ће Ва1капб ап<11ће1г ТШа§е$ (181ћ Сеп1игу-\Уог1<1 \Уаг
П)“, НапШегк т МШеТипсЈ 8ис1о$1еигора, ге<1. К1аи5 КоЉ (Минхен, 1987).
„Рагт РгобисћуЦу ип<1ег ОПотап Ри1е апЛ 5е1Г-Соуегптеп1 т Ви1§апа с. 1860-1890“,
и Еа$1 Еигореап Нг$1огу, гес1. бгашбку Ј. Кигзсћћаит (Ко1итћи5, ОН, 1988).
,Деа1 Еагпт§5 апс! Маћопа1 Рго<1ис! т Уи§051а\ча (1863-1988)“, 10‘нШегпаИопа1
Есопотк Ш$1огу Соп%ге$$. ћиуе 1990 (Одељак Б 10).
,Дига1 бегШа т 1ће П§ћ1 оГ 1ће Сепвив оГ 1863“, ЈЕЕсН, XXIV (1995).
Ратик, беуке!, „Тће ОИотап Е трп е 1 п 1ће ’Сгеа1 Оергехбтп’ оГ 1873-1896“,
ЈЕсН, ХПУ(1984).
‘Тће ВесИпе апЛ Ке5151апсе оГ 1ће ОПотап СоИоп ТехШе5,1820-1913’ Ехр1огаИ-
оп$ т Есопотк Ш$1огу. XXIII (1986).

453
 Тће ОИотап Етргге апс! Еигореап СарНаНвт 1820-1913. ТгаАе, гтевШеп! ап<1
Ргос1исИоп (Кембриџ, 1987).
Панић, Славољуб, Мачвански печалбари (Београд, 1912).
Пантелић, Душан, БеоГрадски паилалук пред први српски устанак (1794-1804)
(Београд, 1949).
Пантић, Душан М„ Спољна трговина и трговинска политика независне Срби-
је 1878-1892 (Београд, 1910).
Ра1оп, АпДгеиг А„ Кевеагсће$ оп (ће Оапиће апс! 1ће ААпаИс, I (Лондон, 1862).
Павлов, Александр, „Икономическото развитие и с’стојание на гр. Казанл’к“,
Казанл’к в миналото и днес, I (Софија, 1912).
Павловић, Леонтије, Архива Арона Деспинића о трговини Србије и Аустроу-
Гарске од 1808-1859 (Смедерево, 1968).
Пејановић, Дорђе, Становништво Босне и Херцеговине (Београд, 1955).
Пејовић, 'ђорђије, Исељавања Црногораца у XIX вијеку (Титоград, 1962).
Перичић, Шиме, „Прилог познавању трговине између Котора и Црне Горе од
1815 до 1850. године“, АХОИ, III (1976).
Петровић, Д. С„ „Насељеници и шуме у округу Топличком', Шумарски лист,
П (1927).
Петровић, Јеленко, Печалбари нарочито из околине Пирота (Београд, 1920).
РеОпе/.аб, 5„ „РаПегш оГ ргоШтбшиЈаћгаИоп т Ше О потап Етрше - 1ће Сазе
оГ Еах1егп Тће55а1у с. 1750-1860“, ЈЕЕсН Х1Х(1990).
Пирх [ у о п Ршбсћ], ОПо ОићЈ51аур1. Путовање по Србији у години 1829, тр. Дра-
гиша Мијушковић (Београд, 1983).
„По изност нанашите шајеци и гај’тани“, Сп. БИД, I (1896).
Попов, Хр. К, ГрадКлисура в Априлското взстание (Софија, 1926).
Попов, Кирил Г„ Стопанска Бглгарик (Софија, 1916).
Попов, Кирил Г„ [РороД) Га ВиЦапе есопотгдие 1879-1911 - Е1ис1ез $ШГ$Ицие$
(Софија, 1920).
Поповић, Коста, Путлицејских питомаца по Србији године 1863 (Београд, 1867).
Поповић, Мирослав Д„ Крагујевац и његово привредно подручје (Београд,
1956).
Поповић, Н. Ј и Д. Мишић, Наша домаћа привреда (Београд, 1929).
Поповић, Срета А„ На мирисноме Златибору, треће издање (Београд, 1908).
Поповић, Ст„ „Економни извештај о путу у Књажевац, Пирот, Врање, Леско-
вац и Ниш“, Гласник Министарства финансија (Београд) Н (1883).
Пранчов, Стојан, Копривштица от точка зрение историческа, социална и
икономическа (Пловдив, 1886).
РгеДепоуа, Коитуапа, „Аи51го-Нип§апап ТгасЈе апс! 1ће ЕсопотЈс Г)еуе1ортеп1
оГ ЗоиШеаЛегп Еигоре ћеГоге ТогИ \Уаг 1“, и Есопотгс ТгатјогтаИот ш
Еа$1 апс! Сеп1га1 Еигоре, геД. Оа\'1с1 Е СооД (Лондон, 1994).
Сиа1аег1, Вопа1с1, „Тће Есопот1с Сћта1е оГ 1ће ’Уоип§ Тигк Кеуо1иНоп’ 1 п 1908“,
Јоита1 офМосГет Ш$1огу, П (1979) 51 . Б 1 147-61.
г

ОИотап Мапи/ас1ипп§ ш 1ће аре о/1ће Ши$1гга1 КеУОГиНоп (Кембриџ, 1993).

Раденић, Андрија, „Извештаји мадзарских привредних изасланика о прилика-
мауСрбији 1901-1914“, ИЧ, Х1У-ХУ (1963-1965).
Радусиновић, Павле С„ Становништво Црне Горе до 1945. Године (Београд,
1978).
Раковска, А„ „Женскијат наемно-работнишки труд в Бљлгарил и неговото раз-
витие“, Ново Време, IX (1905).

454
Кауеп$1ет, Е. С„ „ОЈ$1гЉи1Јоп оГ(ће Рорикћоп 1 п Ше РаЛ оГЕигоре Оуеггип ћу
Ље Тигк$“, Сео§гарћка1 Ма§агте, III (1876),
Ристић, Аристомен, и Светомир Стојановиц, Лесковацјуче и данас (Лесковац,
1935).
Кобкјешсг, Јоћапп, 5ШсИеп Ићег Вовта ипс1 сИе Неггедохппа (ћајрсф, 1868).
Коутзкц Р. А., Сегподопуа Vеуаргопот ГпазСоуаЛет. Сео^гаЈгуа-Шопуа -Е1по-
дгајгуа - АгћеоЊргуа - Зоугетете роЊжете, Н/1 (Ст Петерсбург, 1897).
Сегподопуа V еуаргопот г павЊуаИет. Со$ис1аг$1уеггтуа жггп (1851-1907) (Пе-
троград, 1915).
5аћа1, Пеепа К., „Китећ Ауап1ап: 1ће Еј§ћ(ееп1ћ Сеп1игу“, Јоита1 ојМосЈегп Нг-
$1огу. Х Ш (1972).
51 С1а1г, 5. С. В„ апс! С. А. Вгорћу, А КевШепсе гп Ви1§агга огМо1е$ оп 1ће Рго\ппсе$
апс! Ас1тт$1гаИоп о/Тигкеу (ЕогкГоп, 1869).
5ат1 УЈпсеШ, Вогу ће, Ш$1оке е! сЈе$сггрИогг <1е$ Пе$ 1отеггпе$ (Париз, 1823).
Сакзов, И„ „Развитието на градскиа живот и на занајатите в Бт>лгарил през
XVIII и XIX век“, Бглгарин 1000 години, 927-1927 (Софија, 1930).
5а1аћесИт Веу, Еа Тигдте а Гехро$Шоп шгуег$е11е с1е 1867 (Париз, 1867).
5апс1ег$, 1г\\тп Т, Ва1кап УШаде (Лексингтон, КУ, 1949).
Савић, Миливоје М„ Занати и индустрија у присаједињеним областима (Бе-
оград, 1914).
Наша индустрија и Занати 1-Ш (Сарајево, 1922-1923).
бсћтИ , Регсћпапс!, Во$пкп ипб сће Негсе$оута иШег (1ег Уегмакш% 0$1еггекк-
1Јп%агп$ (Бајрсф, 1914).
бсћвдагх, Вегпћагб1, Моп1епедго. ЗсШШегипу етег Ке1$е кигск ка$1ггпеге (Лајпциг,
1883).
Секуловић, В. и др. Крушевачки крајјуче и данас (Крушевац, 1961).
Семерџиев, Хр„ Самоков и околност‘та му (Софија, 1913).
1а Зегћге е! 1а Ви1даг1е еп 1876, ехр1огее$ раг ип ојјкгег сГЕШ Мајог аНаске ШАт-
ка$$ас!е (Париз, 1876).
Шериф, Хашм, Историски осврт на развој сточарства у Босни и ХерцеГовини
(Сарајево, 1963).
бћаш, 51апГогс1 Ј„ „Тће ОНотап Сеп$и$ бу$1ет апс! Рори1аћоп 1831-1914“, Мег-
паИогга1 Јоита1 о/МШШе Еа$181исИе$, IX (1978).
5ћа\у, 51апГогс! Ј. апс! Еге1 Кига1 бћаш, Ш$1огу о/ 1ке ОИотап Етргге апс! Мокегп
Тигкеу, II, Ке/огт, Кеуо1и1гогг аггсГ 1ке КерикИс (Кембриџ, 1985).
Шишков, С. Н„ Устово. А х Челебиски окр’1 (Пловдив, 1885).
Ж ивот’т на Б’лгарите в Средња Родопа (Пловдив, 1886).
Сираков, Марин Ст„ Градинарите от Трновско в странство (в. Трново,
1922).
Шобајић, Петар, „Бјелопавлићи и Пјешивци. Племена у Црногорским Брди-
ма“, НиПС, XV (Београд, 1923).
брепсег, Е бтипф Тгаге1$ т Еигореап Тигкеу т 1850 (БотЈоп, 1851), I.
5рј$$агеу$ку, К. IX, апс! К. Р. Ко$$оу, Аппиаке т!етаИопа1 с!и соттегсе е! ке Гт-
с!и$1гк <1и Коуаите <1е ВШдагк (Софија, н.п.).
Срдановић-Бараћ, 0 „ „Пољопривреда Србије под кнез Михаилом према Фе-
ликсу Канићу“, Економика пољопривреде, XXXII (1985).
Српска академија наука и уметности (Одељење историјских наука), Истори-
ја БеоГрада, I, Стари, средњи и нови век, П, Деветнаести век (Београд
1974).

455
 Стајнов Т. Б. анд М., „Индустриа в Казанл’к“, Казанлк в миналошо и днес. III
(1928).
б1апе1Г, 51оП, Ба$ СешЉе\\>е$еп ипс1 сИе СешгВероНИк т Ви1§апеп (Русе, 1901).
Стателова, Елена, Източна Румелиа (1879/1885): Икономика, политика, кул-
тура (Софија,1983).
б!аупапо$, I.. 5., 7Не Ва1капз $гпсе 1453 (Њујорк, 1958).
Стевановић, Живадин М.., Постанак и развитак Горњег Милановца (Чачак,
1968).
Стипетић, Владимир, „Становништво уже Србије у 19. вијеку и Први српски
устанак“ Глас ССХС1У Српске академије наука и уметности (Београд,
1975).
(Поп) Стјепо и В. Трифковиц, „Сарајевска околина (1) Сарајевско поље“, НСЗ,
5 (Београд, 1908).
5!о1апоукћ, Тга1ап, Гесопотге 1)а1кагпдие аихХУПе е(ХУШе $гес1е$ (необјављена
докторска дисертација, Расиће с!е$ ћеНгек, Универзитет у Паризу, 1952).
„Багк! Тепиге апс! Ке1а1ес1 бес!ог$ о! 1ће Ва1кап Есопоту, 1600-1800“, ЈЕсН, XIII
(1953).
„Тће Сопциепп§ Ва1кап Ог(Нос1ох Мегсћап(“, ЈЕсН, Хх (1960).
Стојанчевић, Владимир, Милош Обреновић и његово доба (Београд, 1966).
Стојанов, Ман’о, Когато Пловдив беше столица (Софија, 1973).
Стојанов, Методи, Град Пирдоп в миналото и сеГа (Софија, 1941).
С[тојановић], Т[асо], Наш економски положај (Београд, 1881).
б1гап§1огс1, У1 $соип1 е$$, ТНе Еа$1егп Зћоге$ о/1ће ААпаИс т 1863 (Лондон, 1864).
б!гаи$$, АсЈоИ, „Ви1§аг1$сће 1пс1и$1г1е“, 0$1еггекћГ$сИе МопаПсћпЈЈ/иг с1еп ОпепГ,
XI (1885).
5и§аг, Ре1ег К, Ши$1ггаНгаИоп о/Во$ггга-Негсе§оута, 1878-1918 (бцећ, 1963).
„Тће Епћ§ћ1ептеп1 т 1ће Ва1кап$: б о те Ва$к Соп$1с!ега11оп$“, Еа$1 Еигореап Ои-
аг!еНу, IX (1975).
8ои1кеа$1ет Еигоре иггАег ОНотагг Ки1е, 1354-1804 (Сијетл, 1977).
Сундечић, Ј. (ред.) Орлиц: Црногорски годишњак за...1865 (Цетиње: н. д., по-
новно издање, Цетиње, 1979).
5ипс1ћаи$$еп, Но1т, „НЈ$1оп$сће б1аИ$Ик а1$ пеие$ Агћећ$§ећ1е1 <Јег Ва1кап1ог-
$сћи陸 (рукопис).
„Уоп с!ег (гасНћопеПеп гиг тоћегпеп Киск$1апсћ§кеН“, ВасЈ Нотђигр сопГегепсе
оп Киск$1апсћ§ке1( ипс! МосЈегшг1егип§ 1 п бис!о$1еигора 1830-1940.
5 у о г о п о $, И кокз, Ее Соттегсе Ае ЗаГотдие аи ХУШе $гес1е (Париз 1956).
Табаков, С., Историја на град Сливер III, Икономиченразвој народен бит (Со-
фија, 1929).
Татћогга, Ап§е1о, „Тће Ш$е оГ ћаћап 1пс1и$1гу апс! 1ће Ва1кап$ (1900-1914)“,
ЈЕЕсН, III (1974).
Теплов, В., Материалу длуа статистики Болгарии Тхракии и Македонии
(Петроград, 1877).
Т ћ о т т е к Си$1ау, СезсНгсћШсће, ро1Ш$сће ипсГ 1оро§гарћг$сћ-$1аН$И$сће Ве$сћгег-
Вигг§с1е$ УИаје! Во$пгегг... (Беч, 1867).
„Ткачка индустрија у европској Турској“, Економист (Београд) II (1913).
Тодоров, Николај, „За наемниа труд в б‘лгарските земи к‘м средата на XIX в“,
Исторически преГлед БАН, ХВ (1959).
„Сведенија за технологијата на Сливенските текстиини изделија от ЗОте годи-
ни на XIX в“, Сборник за народни умотворенија, Б (1963).

456
 ВаОсажкгја! §гас1, ХУ-Х1Х уек (бобја, 1972); ргеуес!епо као Тке Ва1кап СИу,
1400-1900 (Сијетл, 1983).
Тодорова, Цветана, „Капиталистическата индустриализациа на Бгвлгарил до
Балканските војни (1912-1913)“, Известиа на института по историја,
XXVII (1984).
Тодорова, Маргарита, „За положението на мајсторите строители от Еленско
през 60-те години на XIX в“, Музеи ипаметници на културата, I (1965).
Тос1ого\га, Мапа, „РортЛаИоп 51гис1иге, Магпа§е РаНегпк, РатИу ап<1 НоизећоМ
(Ассогс1т§ 1о О ћ отап БоситеШ агу Ма1ег1а11гот Мог1ћ-Еаб1егп Ви1§агја
т 1ће 60б о!Ше 19Ш Сеп1игу)“, Е1ис1е$ Вакатциев (боћја) I (1983).
Тодоровски, Глигор, Македонија по распарчувањето 1912/13-1915 (Скопље,
1995).
Тотакеукћ, Јого, Реазапк, Ро1Шс$ ап<4 Есопотгс Скап§е т Уи§о$1ау1а (51епГогс1,
СА, 1955).
Трајковић, Драгољуб, Историја лесковачке индустрије (Београд, 1961).
Трајковић, Љубица (ред.), Ваљево и околина (Београд, 1956).
Тгои1оп, КиШ, Реазап! Репакзапсе ш Уи§о$1ауга, 1900-1950 (Лондон, 1952).
Тсончев, Пет’р, „Шиваскијат занајат в Габрово“, Сп. БИД, XIV (1910).
Из стопанското минало на Габрово (Габрово, 1929).
Цонев, Стефан, Д ’ржавно-монополистичниат капитализ’м в БЂлгарин (Вар-
на, 1968).
Тбоићегоб, Е.-Ј., Бе гекуетеп! есопотгдие <1е 1а Сгесе (Париз, 1919).
ГЉкдт, А., ЕеИегз оп Тигкеу, 1,1г. Бас1у ЕабШоре (Лондон, 1856).
„Гетрјге ОИотап, без сЈтбтпб ас!т1п1«1га11уеб е! ба рори1аИоп“, ДЕсопот1$1е
Јгап$ај$, У-е аппее, II ћг. 30 (28. ји! 1877).
ГЈћиат, А. ап<1 Рауе! Ле СоиНеШе, Е1а1 рге$еп1 Ае 1’ЕтрГге ОИотап (Париз,
1876).
Унџиев, Иван, Карлово. Историа на грададо Освобождението (Софија, 1968).
ГЈгцићаП, ОауШ, Тигкеу апА И$ Ке$оигсе$ (Лондон, 1833).
Уста-Генчов, Д., „Жетварските задруги низ Т’рновско“, Сборник за народни
умотворенија наука и книжнина (Софија) VII (1892).
Васић, Велимир, Печалбарство источне Србије (необјављена докторска дисер-
тација, Универзитет у Београду, Правни факултет, 1950).
Василиев, Асен, „Материали за трјавнанските народни мајстори-строители и
резбари", Известиа на института по Градоустројство и архитектура
при Б ’лгарска академиа на науките (1952).
Б’л1арски в’зрожденски мајстори (Софија, 1965).
Васил’ов, Т, „Белешки в’рху в’трешното с’стојание на Бљлгарил през 1888 год“,
ПС, ХХУШ-ХХХ (Софија, 1889).
Вељ, М. М., „Дебар и његова околина", Браство, VIII (1899).
^ ш к к 1уо, „1Ла1тпа1 РгоЛис! апс! рјхес! Аббе1б т Ше ТеггИогу о! Уи§об1аУ1а,
1909-1959“, 1псоте апс1 УУеаШ, бег. IX (Лондон, 1961).
^крдебпек А., Уоуа§е Аап$ 1а Тигдте ДЕигоре, I (Париз, 1868).
^ т а п , Негћег!, бегиш. Тће Роог Мап’$ Рагатзе (Лондон, 1897).
Влајинац, Милан, Речник наших старих мера у току векова (Београд, 1974).
Влајков, Марин Т, Белешки в’р ху економическото похжение наГрада ПанаГјбу-
риште преди и след в ’зстанието (Пловдив, 1904).
Уиашсћ, \Уаупе 5., А 81ис1у ш 5осГа1 бигутак КаШп т 1ке ВИеса КисИпе (Денвер,
СО, 1975).

457
Вучо, Никола, Расиадање еснафау Србији. Књша ирва (Београд, 1954).
Положај сељаилтва. Књ. I, Експропријација од земље у XIX веку (Београд,
1955).
„Развој индустрије у Београду до 1914. године“, у: Историја БеоГрада, II (Бео-
град, 1974).
„Железнички саобраћај као фактор привредног развоја Србије у XIX веку“,
АХОИ, V (1977).
Развој индустрије у Србији у XIX веку (Београд, 1981).
„Шуме у процесу првобитне акумулације капитала у Србији", АХОИ, X
(1983).
Вујановић, Јован, „Народна привреда. Поглед на нашу економију“, Глас Црно-
Горца, 29. јан. 1900, стр. 3.
Вукомановић, Младен, Радничка класа Србије у друГој половини XIX века (Бе-
оград, 1972).
Вукосављевић, Сретен, Историја сељачког друства III. СоциолоГија сељачких
радова (Београд, 1983).
Вуловић, Љ., „Једна мисао - Како да се помогнемо", Подринске Новине (Ша-
бац) 26. феб. 1906.
\\'а11ег8(:ет, 1ттапие1, „Тће СЖотап Е тр ћ е апс! 1ће Сарћаћб! \УогИ Есопоту:
5 о те СиеШопЈ Јог Кекеагсћ', ТНе 8осга1 апб Е сопошгс Нг$1огу о/ Тигкеу
1071-1920, гесШ. Окуаг апс! Н. 1па1с1к (Апкага, 1980).
\\'ећег, АсЈоКо, Ри1 и Сапдгаб (2а§гећ, 1886).
\УИће1ту, Негћег!, НосЊи1$апеп. I, БГе МпсШсћеп Згесћип^еп ш А сИе БаиегИск
ШШзсћаЈг (КИ, 1935).
Носћћи1§апеп. П, боћа. У7апспип%еп егпег С гозввтпг гш$скеп Опеп1 ипп Окгг-
пеп1 (КП, 1936).
\Ууоп, К. апП С. Ргапсе, Тке ЕднсЈ о/ 1ке В1аск Моитагп (Лондон, 1903).
Захариев, Стефан, ТеоГрафико историко статистическо описание на Татар
Пазарџишкш кааз (Беч, 1870).
2аппе1о{Г, С., Иге Наи$-ипс1фаМкта$$г§е Еп1тск1ип%Аег ки1$ап$скеп ТехШтпи-
$1гге (Берлин, 1927).
Живанчевић, Михаило М., Наше занатство и занатлијски покрет (Београд,
1938).
Зографски, Данчо, Развитокот на капиталистичките елементи во Македо-
нија за време на турското владеење (Скопље, 1967).

458
 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ
РЕЧИ И ПОЈМОВА
аба - 1. груба вунена тканина, 2. гор-
ња хаљина без рукава, од такве
тканине (= нем. 1ос1еп - такође
сукно од грубе вуне, нарочито за
спортска одела).
ајани - 1. првак, одличник, великаш,
угледан човек, истакнути пред-
ставник једне класе, сталежа
или најистакнутијих слојева гра-
ђанског становништва, 2. Ајани
су у једном периоду турске вла-
давине били функционери ло-
калне управе. Тамо где није било
капетана (као управника капета-
није) постојали су ајани, а они су
обично били људи из најистакну-
тијих беговских породица.
апогеј - тачка на путањи Месеца у ко-
јој је он најудаљенији од Земље.
аршин - стара мера за дужину (изме-
ђу 65 и 75 цм). Народски, лакат.
бачија - 1. летње истеривање стоке у
планину и здруживање сточара
ради заједничке испаше и муже
стоке, односно прераде млека;
2. летње сточарско насеље у пла-
нини с колибама и торовима где
се стока напаса и музе.
башибозлук - 1. некадашња нерегу-
ларна војска код Турака, саста-
вљена од демобилисаних војни-
ка који су се одметали у пљачку.
бег - титула муслиманских властели-
на, племића, великог поседника;
кад стоји уз име, ставља се обич-
но иза њега.
бихевиоризам - правац у психологији,
основао га Американац Ватсон
1912. Године, који своја сазнања
црпе из пажљивог посматрања
понашањаљудиуразнимуслови-
маи натемељутихопажањаобја-
шњава душевне процесе.
бухач - (ТапасеШт стегапаеГоћит)
зељаста биљка која расте у крше-
витим крајевима око Приморја,
а употребљава се против пара-
зитних инсеката.
вакуф - муслиманска задужбина која
служи исламским верским, кул-
турно-просветним и хуманим
циљевима, муслиманска верска
имовина.
гајтан - 1. памучна или свилена упре-
дена врпца која служи као украс
на одећи, ознака чина на војнич-
кој униформи и сл., 2. средство
за дављење и вешање на истоку.
господарлук - двоструки десетак.
данак - 1. оно што једна вазална др-
жава плаћа другој као знак зави-
сности; 2. порез; 3. данак у крви
- купљење мушке деце и млади-
ћа хришћанских родитеља за ја-
ничаре и друге службе у турској
царевини од 15. до 17. века.
459
драгоман - 1. тумач језика, преводи-
лац (обично при дипломатским
представништвима), онај који
говори у нечије име, тумач уоп-
ште; 2. онај који се споразумева
о послу, посредује у име радни-
ка, закупац радне снаге, заступ-
ник, посредник.
дунум (или дулум) - мера за површину
земљишта, 10 ари (0,092 хектара).
епизоотија - животињска, нарочито
сточна зараза већих размера, по-
мор стоке.
заптија - редар, полицајац, полиција.
илтизам - закуп, аренда (давање јав-
них прихода у закуп).
јајлак - пашњак, паша на планинским
висоравнима; бачија.
јамак (ци) - 1. барјактарев заменик,
заставнички ађутант; 2. регрут у
јаничарској војсци; 3. помоћник
мајстора, калфа; 4. врста таве са
завијеним дршкама за топљење
масла или лоја.
јашмак - копрена од белог муслина
којом су се подбрађивале мусли-
манке које су носиле фереџу. На
селу, по многим нашим крајеви-
ма, тако се назива велика мара-
ма, повезача за главу.
јермилук - врста старог турског злат-
ног новца од 20 гроша.
каза - административно-управна једи-
ницау некадашњој Турској, састав-
ни део санџака, кадилук, срез.
каки - који има боју сухе земље или
прашине, жућкастосмеђ.
калауз - путовођа, пратилац, кључ ко-
ји отвара сваку браву.
караван-сарај - на Истоку: велика
зграда без намештаја за склони-
ште путника (по градовима и
путевима).
460
катун - сточарско летње насеље у пла-
нини с колибама и торовима где
се стока напаса и музе, бачија.
кмет - 1. неслободан сељак који се ни-
је могао селити са земље феудал-
ног господара коју је обрађивао,
2. лично слободан сељак, али
беземљаш који је живео на земљи
свога господара (властелина, спа-
хије) и давао му део прихода и
радну снагу, рајетин, чифчија.
крџалија - хајдук (прво из града Крџе
у Румунији) којијеробиоусевер-
ном делу некадашњег турскога
царства.
кулук - 1. бесплатан лични физички
рад за државу на изградњи путе-
ва, утврђења итд., 2. тежак рад
без директне користи за оног ко-
ји тај рад обавља.
купажа - мешање различитих вина
или више врста неког другог ал-
кохолног пића ради добијања
веће количине пића истог типа
или ради побољшања квалитета
пића које чини основну масу.
мародер - 1. пљачкаш, војник који
под изговором преморености
или слабости, заостаје иза своје
јединице па кришом иде у крађу
и пљачкање; 2. војник који пљач-
ка погинуле и рањене војнике,
фш. хуља, нитков.
махмудија - турски дукат, кован за вла-
давине Махмуда II (1808 - 1839).
мирија - 1. земљишне некретнине с
посебном правном нарави која
је нормирана у Рамазанском зако-
ну, тзв. Еразикануннама. Право
врховног власништва на овим зе-
мљиштима припада држави, а по-
седник има ограничено право рас-
полагања. За мирију је постојао и
посебан наследни ред; 2. царска
имовина, царско благо.
мулк - 1. непокретно добро, посед,
имање, својина; 2. као правни
израз - чисто власништво, не-
кретнине којима власник може
неограничено располагати (за
разлику од мирије).
низам - 1. регуларна војска у Турској
Царевини, установљена 1826. го-
дине, војник те војске; 2. ред, по-
редак, распоред.
ниша - обличасто удубљење у зиду,
издубак, слепи прозор, обично
служи да се у њу стави кип, попр-
сје или какав други украс.
општина - 1. најнижа и основна уп-
равна политичко-територијална
јединица, која обично обухвата
део већег града, цео мањи град
или више села; 2. зграда у којој
се обављају административни
послови те јединице.
пашалук - највеће управно-територи-
јална јединица у османлијском
царству, чији је главар паша био
непосредно подређен царској
влади или Порти (провинција
или област којом управља паша,
војни гувернер).
печалба - тежак, напоран рад, тежаче-
ње, надничење, привремени, на-
јамни рад изван сталног места ста-
новања, сезонски најамни рад.
печалбар - онај који иде у печалбу, на
рад у други крај.
пиридин - испарљиво, безбојно орган-
ско једињење (тачка кључања 115
С°), меша се с водом, настаје при
дестилацији азотних органских
тела, главни састојак коштане ма-
сти, служи за инхалације код сип-
ње, астме и срчаних обољења.
пондерација - мерење, одмеравање,
равнотежа, равномерна и одгова-
рајућа подела терета.
раја - 1. покорени турски поданици
који нису муслимани и који пла-
ћају данак, такав појединац, раје-
тин, 2. сиромашан свет, народ,
људи.
спахија - 1. власник великог поседа,
велепоседник, властелин, 2. де-
спот, тиранин.(отомански феу-
дални коњаник, власник спахи-
лука).
спахилук - спахијин посед (отоман-
ско феудално добро).
сувача - млин, воденица коју покрећу
коњи.
танзимат - 1. реформе 2. (танзима-
ти-хајрије)- добре, благотворне
уредбе (закони) издане на осно-
ву Хати-шерифа из 1839. године,
у Турској царевини, којима су
спроведене реформе.
тапија - јавна исправа о власничком
праву на некретнини. Тапија се и
данас издаје у неким крајевима где
нису уведене земљишне књиге.
уврата - место на крају њиве где орач
окреће плуг и које остаје неузо-
рано.
филоксера - лозна вашица, жиложде-
ра, трсна уш која уништава вино-
граде сушећи винове лозе.
фискус - 1. благајна неког надлештва;
2. у доба римских царева, царска
приватна благајна, (за разлику
од ераријума, државне благајне);
3. данас: државна имовина, др-
жавна благајна; 4. држава као
приватноправналичност,уполо-
жају обичног грађанина.
фураж - сточна, нарочито коњска
храна.
Хамбарија - отоманска фабрика уни-
форми у Истамбулу.
461
г
читлук, чифлик, чифтлик - 1. сеоски
посед, пољско добро које посед-
ник узима у закуп од спахије;
2. селиште, заселак на спахиј-
ском имању; кметско село; 3. агри-
културна јединица у поседу сеља-
ка у старом турском аграрном си-
стему (имање).
читлук-сахибија - господар, власник
читлука.
462
чорбаџија - домаћин, господар, бога-
таш, газда.
џизја - главарина коју су плаћали не-
муслимани.
шајак (саја) - врста фине црвене чохе
(груба вунена тканина) (= аустриј-
ски подн - такође сукно од грубе
вуне, нарочито за спортска одела).
 СПИСАК ФОТОГРАФИЈА,
МАПА И ТАБЕЛА

ФОТОГРАФИЈЕ
Слика 1: Црногорци на пијаци, Цетиње [48]
Слика 2: Смедерево, лука на дунаву, 1859. године [132]
Слика 3: Муслиманске жене у Сарајеву [160]
Слика 4: Самоково - занатска четврт - протоиндустријски град у опадању
[229]
Слика 5: Сарајево: на тржници [279]
Слика 6: Производња по глави становника балканског пољопривредног ста-
новништва у францима из 1910. године []426

МАПЕ
Мапа 1: Балкан током шездесетих година 19. века [54]
Мапа 2. Бугарска, границе у периоду 1885-1912. године [210]
Мапа 3: Босна и херцеговина под аустроугарском влашћу 1878П918 [244]
Мапа 4: Црна Гора и њене границе у периоду 1881-1912. године [254]
Мапа 5. Србија, границе 1878-1912 [354]
Мапа 6: Македонија уочи балканских ратова 1912-1913. године [405]

ТАБЕЛЕ
Табела 1.1. Становништво отоманске Европе 1700-1815 [22]
Табела 1.2. Територијалне процене становништва за отоманску Европу
(1864-1881) (ухиљадама) [25]
Табела 1.3. Територијална расподела становништва: отоманска Европа 1844-
1875. године (у милионима) [29]
Табела 1.4. Становништво отоманске Европе 1885-1912. године [30]
Табела 1.5. Становништво Црне Горе 1800-1911. године [32]
Табела 1.6. Становништво Србије 1718-1874 (у хиљадама) [35]
Табела 1.7. Становништво Грчке 1797-1907. године [36]
Табела 1.8. Становништво Далмације 1771-1869. године [37]
Табела 1.9. Становништво Балкана и густина насељености 1790-1910. године
[38-39]

463
Табела 1.10. Удео балканског становништва које је живело у градовима од
2.000 или више становника[44]
Табела2.1. Приходи и расходи у отоманској Бугарској (у турским лирама)
[ 68 ]
Табела 3.1. Показатељи пољопривредне производње за отоманску Бугарску
1852-1876 [83]
Табела 3.2. Бугарска. Секторска пољопривредна производња 1865-1873 [85]
Табела 3.3. Производња вуне у Бугарској око 1870. године [94]
Табела 3.4. Показатељи текстилне индустрије за отоманску Бугарску 1862-
1877. године [106]
Табела 4.1. Србија. Увозне цене производа из узорка (1863-1875) [150]
Табела 4.2. Секторска пољопривредна производња (1859-1875) [153]
Табела 5.1. Босна. Секторска пољопривредна производњау 1865,1869. и 1873.
години [172]
Табела 7.1. Бугарска. Секторска пољопривредна производња од периода
1865-1873. до 1914. године [225]
Табела 7.2. Увоз вуненог сукна у Бугарску од периода 1880-1881. до периода
1899-1901. године(а) (милиона лева) [228]
Табела 7.3. Производња вуне у Источној Румелији 1883. године [230]
Табела 7.4. Производња сукна у котелском региону: цене производа и продук-
тивност 1852-1870. године до 1903. године [232]
Табела 7.5. Производња фабричког вуненог сукна Бугарска 1870-1903. годи-
не [235]
Табела 7.6. Становништво неколико бугарских градова пре и након ослобође-
ња [237]
Табела 8.1. Босна и Херцеговина, секторска пољопривредна производња
1879-1914. године [249]
Табела 8.2. Црна Гора. Секторска пољопривредна производња 1895-1912 (у
хиљадама круна из 1911. године) [258]
Табела 8.3. Показатељи крупне индустрије у Босни 1907. године и Бугарској
и Србији 1910. године [264]
Табела 8.4. Босна и Херцеговина 1881-1915: Индекс додате вредности крупне
индустрије (све гране 1907 = 1000) [266-267]
Табела 8.5. Национални производ по глави становника различитих територи-
ја 1910. године у УСД из 1970. године [276]
Табела 8.6. Показатељи градске привредне активности у Црној Гори 1904-
1911. године (у хиљадама круна/перпера)а [283]
Табела 8.7. Капитал позајмљен са каматом у Црној Гори 1904-1911. године (у
хиљадама круна/перпера) [285]
Табела 8.8. Црна Гора. Опорезиви градски приходи 1911. године (ухиљадама
аустријских круна) [286]
Табела 9.1. Вунено фабричко сукно и пређау Бугарској, продаја 1887/88-1912.
године (у хиљадама лева) [299]

464
Табела9.2. Србија 1889-1912. године: бруто производња вунене индустрије
(хиљаде динара, текуће цене) [315]
Табела9.3. Цивилни и војни промет параћинске фабрике вуне 1896-1899.
године (хиљада динара) [317]
Табела 9.4. Продаја српске вунене индустрије на домаћем цивилном тржи-
шту 1896-1911. године (хиљада динара) [318]
Табела9.5. Дневнице радника у бугарским и српским градовима 1893-1909
(у левима или динарима) [338]
Табела9.6. Комерцијална производња вунених производа, Бугарска 1867-
1903. година (у тонама, хиљадама лева додате вредности) [349]
Табела 10.1. Нето годишњи извоз жита из Србије 1862-1912. године (у хиља-
дама тона) [355]
Табела 10.2. Србија. Секторска пољопривредна производња 1873-1912. годи-
не [358]
Табела 10.3. Површина под шумама: Србија 1884-1905. године (хиљада хекта-
ра) [361]
Табела 10.4. Свињогојство у Србији 1859-1912. године (годишњи просеци по
константним ценама у милионима динара) [362]
Табела 10.5. Утржена пољопривредна производња. Србија 1910. године (ухи-
љадама динара) [364]
Табела 10.6. Производња шећерне репе у Бугарској и Србији 1898-1913. годи-
не [378]
Табела 10.7. Национални производ Србије и Бугарске 1910. године, према сек-
тору порекла (по цени фактора у текућим францима) [380]
Табела 10.8. Номинална и реална производња српске и бугарске крупне инду-
стрије 1898-1911. године (милиона динара/лева) [384]
Табела 11.1. Машинско предење памука у грчкој Македонији 1876-1912. годи-
не [413]

Графикон 12 (I) подаци за слику 12 (I) - производња по глави балканског по-

љопривредног становништва у францима из 1910 [428]

465
 СКРАЋЕНИЦЕ

ААЕ АгсћАе <1и М1п181:еге с!е$ АЉјгеб е1гап§еге8, Париз

АЦГ Цетиње, Архив Црне Горе
АН01 Ас1а Њв1опсо Оесопотка 1и$о$1ауГае
АИ АгсМуеб паћопакз, Раг1г
АС Архив Србије, Београд
ВАЕ Агсћ1уе с1и Шшвћеге ћев АДаћгеб е1гап§егеб, Вг18е1
В01ЈСА Вегкк1е Аег 0$1егг. - (Јп$. Соп$и1аг-Ат1ег, Аи81го-1Ј§аг8ка
СВС Соп8и1аг герогН, Сгеа! Вгћат
ГСУД Гласник српскоГ ученоГ друштва
ИАБ Историјски архив Београда, Београд
ИЧ Историјски часопис
ИККС Индустријска комора Краљевине Србије
ИУБХ Извјештај о управи Босне и ХерцеГовине, 1906-1911, Босна и Хер-
цеговина
ЈЕсН ЈоигпаГ о / ЕсопотГс Ш$1огу
ЈЕЕсН ЈоигпаГ о/Еигореап Есопотк Ш$1огу
ГКО ЕапсавћГге КесопЈ ОЈгјисе, Рге81оп
МкћоЈГ Ба рориШГоп Пе 1а Гигдте е1 с1е 1а Ви1%апе II (Боћја, 1924)
МтћоћГ, №со1а8 V. [1(1941)] СотпћиИоп а ГШ$1оке Ли соттегсе ћи1%аге, I, Кар-
рог($ соп$и1апе$ ће1§е$ (боћја, 1941)
М кћоћ/ИЛ (1943)] ВеИпЈ%е гиг НапсЈе1$ре$сћкћ1е Ви1%апеп$, II, 0$1еггекћГ$ске
Коп$и1агћепсћ1е (Бео 1) (боћја, 1943)
МкћоћГ [III (1950)] СотгГћиИоп а ГМвШге <Ји соттегсе сЈе 1а Гигдик е1 сЈе 1а ВиГ
рагк. III, Каррог1$ соп$и1аГге$/гапраГв (З уШ оу, 1950)
М кћоћ/11/2 (1953)] ВеИгсГ^е гиг НапсЈе1$§е$сМсћ1е Втрапет, II, 0$1еггеГсШ$сће
КоттагћегкШе (Бео 2) (боћја, 1953)
М1сћо1Г[У (1967)] Населението на Гурција и БглГарија през XVIII и Х1ХУ Х
(Софија, 1967)
МуС Музеј у Смедереву, Смедерево
НБКМ Народна библиотека Кирил и Методи (М/С одељење)
НиПС Насеља и порекло становништва
НСЗ Насеља српских земаља
РКО Рићћс Кесогћ Оћтсе, ћопћоп
ПС Периодическо списание на бшГарското книжновното дружество
КС Ве1§гја. КесиеИ соттаГге
СГБЦ Статистически Годишник на БшГарското Царство
СГКС Статистички Јодишњак Краљевине Србије
СКС Статистика Краљевине Србије
СН Српске Новине
Сп. БИД Списание на Бтарското Икономическо Дружество
ЦДИА Софија, Централен Државен Исторически Архив

467
 ИНДЕКС

А индустрије 74
понуда памука 416
аба 32 тражња за вуном 234, 286
Македонија 408 анархија
производња 94,230 Босна 198
Бугарска 57, 93, 96, 226 Македонија 403, 404, 418
тражња 95 Анастасијевић, Миша 112, 200
Солун 99 Анести, Бого 408
цене 232 анилина, индустрија 263
абаџије. Видети кројење Аничић, трговац 232
Абдул Хамид, султан 418 Арнаудов, М. 241
Абдурахман-паша 163 Арнаутлук 159
Адријанопол 67, 41 Аромани 82
Азбот, Ј. де 169, 246, 247 Асеново, производи од вуне 107
Азбуковица, округ, Србија 141 Астарџијев, 1уап & Со 298
ајани 55-58, 64, 70-71, 108 Аи РшЦетрз 319
Босна 162-163, 169 Аустрија
Акарли, Е. 23 трговина с Балканом 70
Акбал 22 трговински односи са Србијом
Акрингтон 413 124, 143-144, 252
Албанија аустријска обучена радна снага 156,
и Црна Гора 255-256 348
комуникације 407 Аустроугарска
тражња за текстилом 96 и балканска железница 388
Албанци министарство финансија 243, 267
у Македонији 403, 404, 406 трговина
у Црној Гори 49, 180, 254 односи са Србијом 359-361
Алеко-паша 213 са Балканом 386
Александ’р, погон 292, 297 са Босном 199, 252
Александрија 98,196 ацетон 263
Алексинац 155
Али-бег из Пирота 107, 311 Б
Алибег из Трна 56, 57, 59
Али-паша Тепелени 56, 60 Базјаш 131, 132
Аличић, А. 161, 162,163, 165, 169, 170 Бајрох, П. 393
алкохолна пића 177 Бали Ефенди 104
Амбелакија 64, 61, 71 балкански ратови 256, 404, 417
амонијум сода 263 Балкапанхан 97
Анадолија Балта Лиман 61

469
 Банат 139, 211 трговци 154
Банац, И. 178 шећерана 393
банкари Београдски пашалук 118
Каиро 196 ВегегкЈ, I. Т. и Капкј, Су. 383
Галата 196 Берковско 66, 190
банке Беров 61,63,64,85,86,87,88,344,385
Андрејевић 392 Беров и Хореник 299
аустријска Ландербанка 392 Беч
Бечка 260, 267 балкански послови 196
Босна 271 мода 303, 319
Бугарска 386-387 тражња 71
градска штедионица из Ниша биволице 83, 85, 362
италијанско-српска 323 Битољ. Видети Монастир
Лајпцишка 263 Бићанић, Л. 180
мађарска КотегајаЊ апк 392 Бихаћ,
Отоманска, из Париза 393 метал 187
Парибас 395 рудник угља 187
Каћшзеп, врсте 271 Бичкиња 292, 335
Русе, комерцијална 294 Блгарија, компанија 295
Српска кредитна 292 Боаз и Есер 325, 327, 348
Уверена банка, Праг 293 Бобчев, Христо 292
Ш шп §епега1 388 бојаџије 345, 346, 347
француско-српска 393 Бојаџијев, Стеван 312
Сотшегс1а1е Иаћапа 284 бојење 346, 347
Црна Гора 284-285 Бончев, Тихол 294
банке, средства, Балкан 271 Бор, рудник бакра 396
Бањалука Боре, Е. 23, 24, 27
гвожђе 187 Босанска крајина
метал 187 провинција 171
Бар 253, 259 устанак 248
бачве, дуге 261, 262, 269 Буе, А. 46, 180
бачија 175, 176, 177 Браила 226
Бдаштност, предузеће 298 Бракалов, предузеће 68
беглук земља Брашов 94
Беговић, Б. 252, 262, 278 британски
Белица, округ, Србија 135, 141, 150 менаџери 395, 398
Београд Брно 306, 346
Висока школа 200 Брчко 171
погони за прераду вуне Бугарска
крчмари 137 искусна радна снага у Србији 351
паковање меса 349, 379, 392 непријатељства 209
пашалук 33, 34, 39, 48 Будимпешта 131
пословни кругови 391 Булајић, Ж. 256
складиште за вунене производе 319 Бургас, регион 64, 82, 214, 368, 389
снабдевање храном 136 Буриан, Иштван 268
текстилни погон 417 Бурса 75, 77, 78, 96
ткачница 325 буша, говедо 257

470
 в извоз
Бугарска 79, 223
Вазовград. Видети Сопот Србија 147
вакуф 65-66 цена 215, 224, 225
Валерштајн, И. 74 Вирпазар 284
ваљевски трговци 389 Високо 186-188
вардарска долина 408 Владаја, текстилни производи 107
Вареш Власи 160, 408
налазишта руде 188, 263, 269 водена снага 187, 296
прерада гвожђа 260 воденице 94, 156, 308, 313, 314, 335
топљење железа 262 волови, извоз 83
Уагезег Е18ептс1ш1пе А.С. 260 Волпи, Ђузепе 284
Варна Волф, Карл 309
област 216 восак 120
памучни погон 351, 398, 399, 431
воћарство. Видети шљиве
санџак 62, 63
Врање 309, 310
трговина 84, 226
Враца, стока 221
тржиште рада 342
Врачарски срез, Србија 128
вашари
вретена
Балкан 91, 98
за предење 292
Бугарска 96, 229
број, Македонија 413
Србија 153, 363
са колутом 323
Велес
вртларство 372
гајтани 409
памучни производи 408-409 Вукосављевић, Сретен 370
школе 203 вуна
Вели, син Али-паше 56 Добруџа 83
Велика Плана 289 извоз
Велико Градиште 131,156 Бугарска 93
Велико Трново, ткање 78 Источна Румелија 222
Венеција 284 квалитет, погоршање 221
Вервије 103, 334, 335 лична потрошња 227
Вероиа, текстилни производи (ово плетење 313
је преведено као Бер) 99, 411, 416, понуда
433 Бугарска 231
ветеринарска контрола 252, 359-360 Србија 306-307
Видин потрошња, Бугарска 93-94, 230
под Пасваноглуом 54 (Пазваноглу производња
на неким местима) Бугарска 222
регион 58, 223 Македонија 416
санџак 84 сортирање, машине за 107
свила 229 увоз, Бугарска 222
Вилхелми, X. 82 царине, И. Румелија 231
вино вуновлачаре 94, 102, 104, 105, 107,
гајење 345, 409
Бугарска 82,193, 238 Вучје, погон за прераду вуне 313-314,
Србија 117, 122 333, 341
Црна Гора 174, 177,183, 258 Вучо, Н. 115

471
 г Самоков 191
обрада
Габрово Босна 187
вешта текстилна радна снага 232,
Георгиев, Евлоги 298
234
Гершенкрон, А. 276, 281, 394, 400
гајтани 95, 105,107, 233, 293
Се\уегкзсћаА Возша 260
гвожђарија 72, 229, 345
Сјитјшћ§егс1ап, предузеће
жетеоци 213
глад
занати 77, 91
индустрија у колибама Србија 42
наднице 213, 232, 236, 338, 339, 351 ЦрнаГора 178, 180,182
образовање 197 Гњилане 342
погони за прераду вуне 107, 291, Гонзалвес, П. 250, 251, 280
293, 297 Горњи Вакуф 187
производи од вуне 300 господарлук
газдинство Градашчевић, Хусеин капетан 163
опрема 375 Градец, трговина производима од ву-
приход, Босна 249 не 239
утржавање, Србија 364-365 градови. Видети становништво: град-
гајтан ско, деурбанизација
Габрово 291-293 градски занати и занатлије
заменио памучну пређу 92, 96 Босна 186, 271-275
извоз еснафи 185
Бугарска 226, 234 Бугарска 229, 238, 240-241
Србија 307, 319 еснафи 103
ланено платно 91 Србија 150-151, 153-154, 366
Лесковац 309-310, 312-313, 341 ужарство 340
Македонија 408-410 Црна Гора 180
отоманска Бугарска 92-93, 95-96, градски. Видети градови
104-106
градско. Видети деурбанизација
Параћин 314-315
грађевинари 91, 264, 286, 420
производ
Грахово, битка 174, 181
И . Румелија 230-231
Грац 187
отоманска Бугарска 93
технологија 75-76 Грделица, погон за прераду вуне 314,
Трјавна 90-91 315
гајтан, складиште гребенање вуне 93, 103, 293
Галата 196 гребенање, машина 107, 292, 295, 311,
Гандев, X. 194 333, 345, 409
гвожђе Грозев, Иван 107
извоз Гуд, Д. 277
Босна 171, 188 Гулхане, декрет од 65
Бугарска 226 Гуран, Т. 68, 81
цена 187 густина становништва
ваљаоница, Зеница 260 Балкан 38-42
топљење Босн а166-168
Босна 188, 264-265, 269 Србија 40-42

472
 д стада/крда 82, 219
дознаке 214, 239, 284, 287, 337
Далмација доколица 366, 368
тражња за живом стоком 252 доходак. Видети национални дохо-
тражња за храном 171 дак
данак расподела, Србија 141-143, 149
Бугарска 214 Драганова, С. 85, 87, 192
Србија 111 Дрвар 262
Данило I, владар Црне Горе 174 дрвна грађа. Видети шумарство
даниловградско постројење за пре- бачве 189
раду вуне 286 картел 269
Дархен, М. 256 извоз
дација. Видети опорезивање, Црна Босна 171, 189, 269
Гора Црна Гора 285-286
Де Сере, Аугуст 395 за ћумур, Босна 263
дебарски Албанци 406 погон за пулпу, Босна 262
девизни курс 226,227 пилана
Девна, ткачница памука 323 Босна 189, 262, 270
деиндустријализација 205, 238-239 Црна Гора 285
депопулација 20, 47, 57 држава. Видетијавне финансије, Ото-
Дермендеру, имање у 103 мани
десетак, отомански 53, 55-56, 60 и инвестиције у инфраструктуру,
Босна 162-165, 168 391-392
Бугарска 65-68, 72-73, 84, 86, 195, Босна,
217 помоћ у развоју индустрије
И. Румелија 212-213 267-268
Македонија 404-405 финансије 267
Црна Гора 254 захтеви за приходима 197
Србија 122 Бугарска
Деспинић, предузеће 115,131,133 запошљавање 238
деурбанизација финансирање сељака 213
Босна 49 Црна Гора, емиграциона политика
Бугарска 237 185
Црна Гора 48-49, 254-255 отоманска
Србија 49-50 и индустрија 101-103
дивиденде 295, 322, 325 помоћ у развоју индустрије 102
Дивљановић, Д. 124 помоћ сељацима 72
Димитров, С. 63, 87 интервенција 53, 100
Диово 408, 409 наруџбине 75
погон за прераду вуне 418 Србија
добит и понуда хране 42
пољопривредна, Македонија 404- помоћ у развоју индустрије
405 156-157, 323
експатријација 68 политика према селу 365-366
Добрљин 262 Дробњаковић, Б. 125
Добруџа дуализам 281
подела 209 Дубравица 131, 389

473
Дубровник 182 експропријација сељаштва, Бугарска
дуван 217
гајење електричне, централе 271
Бугарска 79, 223 електрохемијска 263
Херцеговина 171 Елена193
Македонија 404-405, 416 Ерзерум 102
Црна Гора 259, 284 еснаф. Видети градски занати и зана-
извоз тлије
Босна171 отомански 72, 74
Македонија 404 Србија 154-155
отоманска Европа 55 етнографија 159, 368, 406
монопол Ешворт, В. 369
Босна 260
Црна Гора 259, 284 Ж
производња, Македонија 417
фабрике железница
Босна 260 аустријска Судбахн 170
Црна Гора 284 Балканских, мрежа траса 387-390
дуг Бањалука-Нови 170
пољопривредни Бар-Вирпазар 284
Бугарска 212, 217-218 Босна 260,262,267,269-270,276,387
Србија 112, 143-144, 147-148, Будимпешта-Истамбул 359
150, 365 Бугарска 224, 276, 387, 390
неплаћање 394-395 Бугарска државна 388
кметство 63 Велика Плана-Смедерево 389
Дунавски вилајет, реформе 66 Далмација 269
Дучић, Нићифор 178 Дунав-Јадран 284, 390
инвестиције у 387
Јамбол-Бургас 389
Ђ национализација 390
Србија 115, 276, 387, 389-390
Ђер 128, 132
Српска државна 390
Ђорђевић, Д .201
Софија-Татарски Пазарџик 388
"ђорђевић, Тихомир 47
трансбалканска 51,390
'ђорђевић, Трајко 313
Трјавни, рудника 395
ђубре 87,147
Жељазков, Добри 103,104, 332, 334
Жеравна
Е привилегије 58
производи од вуне 336
египатско тржиште 100, 187 узгој 91
Едеса жетелачке машине 218
памук 97, 409 жива стока
производња ужади 412 бројке 123, 250
свила 97 здравље
Едип-ага, ајан из Ћустендила 54 Босна 252
Е1$1ег & ОгШећ 260 Средња Европа 359
експлозива, индустрија 263 Србија 124-125

474
 извоз земљишта, ерозија 221, 257, 361
Б осн а171 земљиште
отоманска Бугарска 82 вредност, отоманска Европа 61
Србија 119,132-134, 149 глад
производ Бугарска 220
Босна 171, 251 Црна Гора 255
ЦрнаГора 175, 256-257 додељивати
товљење 118, 131, 132, 137 Црна Гора 283
тржишна продаја 137-138 Србија 38
узгајање држава, насељавање 65, 211
Бугарска 219-222 закуп
отоманска Бугарска 81, 82-83 Босна 56-60, 246-248
Србија123-124, 128 И. Румелија 212
цене 225 Македонија 403-404
ж ивина175 отоманска Бугарска 61-66
Живковић, Божидар 326-328 отоманска Европа 53-54, 60-61
жирови 117, 118, 125, 127, 130, 132, отоманска Црна Гора 254-255
133,148, 421 Србија 110-111,127
житарице. Видети жито закупци, Бугарска 80
жито конфискације 209
извоз расположивост 68-69, 79-80, 200
Б осн а169 тржиште
отоманска Бугарска 82, 224 Бугарска 63, 211, 218
отоманска Европа 53, 60 И. Румелија 211
Србија 117, 353-355, 373 Македонија 404, 417
потрошња, Србија 120 уситњеност 129, 217
тржиште цене211-212,216
отоманско 57 земљопоседници
Србија 135-137, 142-143, 156, Босна 163-170
354 Македонија 403-404
увоз отоманска Бугарска 65-67
Црна Гора 178 отоманска Европа 61
Србија 137 Земун 319
Зеница
ваљаоница 260
3
ћилими 186
за вучу, животиње 164, 362, 376 Зини 414
зависности, теорија 103 Златарица 335
задруге 203 Златица, округ, Бугарска 213,220-222
законодавство предузећа, Бугарска злато
344 прилив, Бугарска 228
занати. Видети градски занати и за- резерве, Бугарска 194, 212
натлије
запослење. Видети рад И
зачинима, трговци 151
Земаљска влада 208, 245, 250, 259, Источна Румелија, управа 210
260, 261, 265, 267, 274, 277, 278, 391 Ивањица 149

475
Игњић, С. 143, 157 отоманска Бугарска 53, 56, 72-73,
ИЗВОЗ 88-92, 93-94, 108, 194-195
Босна 171-172, 269, 277 памучни производи 56, 92, 96
британски 234 производи од вуне 76,92-96,100-
Бугарска 226 102,105-106. Видети кројење
Источна Румелија 222 отоманско предење памука 74
отомански 61-62, отоманска Европа 70-72
Србија 145 Родопи, производи од вуне 410-
дозволе112-113 411,416
преко Силистре 226 Србија
Измир 235, 305 памучни производи 157, 322-
иконосликарство 91 323, 323
Илиев, Мануило 313 ужарство 338-340
Илић Мумџија, Коста 313 производи од вуне 306, 309-311
Илић, Коста и синови 309, 317, 322, Црна Гора 180-181
325, 328, 343, 348 индустријска револуција, Бугарска
илтизам 67 385
имања индустријски производ
отоманска Бугарска 64, 73, 91 Босна 263-269, 281
Србија 42 Бугарска и Србија 265, 384-385
величина инжењери
Босна 246 белгијски 345
енглески 347
Црна Гора 174
самоуки 346
отоманска Бугарска 79
инфлација
Србија 135-136, 357
Бугарска 225, 226, 230, 382
инвестиције, стране директне
Македонија 415
Босна 259
Исави, Ц. 75
британске 397
Истамбул
чешке. Видети параћински погони
оружарница101
Немачке 397
бугарске школе 195
хемијска 262
волови 83
памучни производи 324 намирнице 59
на Балкану 391-392 овце 83, 89, 120, 219
у Босни 187 одећа 96-97
у Бугарској 385-386 производи од вуне 304
у Србији 393 ћилими 230
швајцарске, погон за пулпу 262 земљопоседници 214
индустрије у колибама индустрија 98
Босна 186, 274-245 кројачи 96-98
Бугарска 239, 289-293 повртарство 81
производи од вуне 186 Источна Румелија, управа 209-210
И. Румелија 231 ишљем 292, 294, 297
Македонија 99-100, 416 исхрана
памучни производи 100 Србија 136
производи од вуне 409-410,416 Црна Гора 177
Нишки пашалук 307-308 Италија и Црна Гора 284

476
 Ј Јекатаринослав 103
Јелтец, поред Трјавне 91
јавне/јавни Јени Кула, памучни погон 412
здравство, Босна 280 Јечменица, М. 418
радови Јовановић, Владимир 122
Босна 270 Јовановић, Глигорије 312
Србија 394 Јовановић, Јосип 314
Црна Гора 286 јоргани, прављење 91, 155
сектор југословенска историографија 280
Босна 260 Јурци 82
Бугарска 387 јутени погон, Солун 414
отомански 104-105
Србија 386-387, 391-392
финансије
К
Бугарска 212-213 Кавала 405
Србија 393-394 Казанл’к
Црна Гора 284 гајтан 106
јавни амбари 112 цена земље 66
Јагодина повратак на пољопривреду 238
занати 201 ружино уље 79
паковање меса 398 фабрике вуне 291, 297, 300
јаја, извоз 83 Калај, Бенјамин 267-269, 271, 278,
јајлак 83 281, 386, 432
Јајце, електрохемијска 263 Калофер
Јакшић, Владимир 23, 27, 116, 117, кројење 97, 98
119, 111, 122,123, 140, 170 повластице 58
јамаци 55-56 производи од вуне 194
Јамбол, ткачница памука 323, 399 трговина 72, 97
Јаница 414 фабрика гајтана 233, 313-314, 332
јаничари 54-55, 59, 60, 72, 75 Калпазанов, Иван 107, 291, 292, 333,
забрана 60,162 335, 344, 345, 346
иСрбија 109, 110, 111 Калчевљева ткачница, Пловдив 323
Босна 162,163 камгарн
Јанковић, Душан, трговац 398 Бугарска 302
Јанковић, Михајло 313, 314, 315, 333 Србија 319
Јасенички срез, Србија 147 Каниц, Феликс 202
Јаћић, свештеник 396 капетани 162-163, 185
Јевреји капитализам, развој, Бугарска 385
Бугарска 240 Каприви 359-360
Солун 73-75, 412 Кара Махмуд-паша 163
Јевтић, Мика 398 Карабурма 309
Једрене каравани 97
вилајет 23, 24, 84, 415 Карађорђе 110, 184
миграција у 196 Карађорђевић, Александар, српски
пашњак 82, 89 принц 113,127
узгој свиле 223 Карафеиз од Трна 56
цена вуне 411 карбид 270

477
 Карлово колонијална роба 151, 154, 172, 227
ткање памука 92, 93, 96 компаративна предност 200, 226
гајтан 290 конопља, обрада 99, 321
Грозевљев погон 107 концесије
погон за прераду вуне 291 Босна 260, 265
производи од вуне 298 дрвена грађа 189, 261, 269
стручна текстилна радна снага рударство 189
344-349 текстил 274
Карпат, К. 20, 21, 22, 23, 28, 31 шибице 269
карст 176 Бугарска
Касер, К. 159 закони 394
Катр 216 железница 395
катуни 176-177, 257 текстил 321-322
Катунска нахија, Црна Гора 176, 177 шећер 372
кафа, увоз у Босну 172 отоманске железнице 387-382
Кацика, Коста 323 Србија
Кватерт, Д. 198 закони 391-392
Кепел, Г. 191 железница 376
Кларк, Г. 140 паковање меса 397
Клефиш и Шеус, Јагодина 398 памук 321-322, 326-327, 341
Клисура производи од вуне 157,308-309,
деиндустријализација 238 314, 341
кројење 98 шећер 378-379
производи од вуне 98 коњи
кметови 164. Видети закуп земље, товар 89, 189, 366, 374, 376, 381,
Босна 387, 406
бројке 167 дивљи 40
пореско оптерећење 169 Копривштица 88-89, 194, 195-197
Књажевац кројење 97-98
теписи 201, 306 миграција 239
шајак 306 повластице 58
Ковин 115, 130, 131 порезници за десетак 195
кожа, Мароко производи од вуне 232
Козари, погони за прераду вуне 313, расположивост земљишта 89-90
314 узгој оваца 89
козе корупција
број 120, 175,219 Бугарска 391
држање 175-176 отоманска Босна 391
мужа 83, 175 Србија 399, 340
узгој 117 Косовски вилајет 28, 31,104
Коларац, Илија 201 Костић, Ц. 369, 370
Колашин 254 Котел
пилана 285 ћилими 240, 312
Ко1Бег§ & Уеђег 397 деиндустријализација 238-239
колонизација стада/крда 219
италијанска у Црној Гори 285 расположивост земљишта 91
навише 176 повластице 58

478
 просперитет 194 Србија 118, 128,130
кројење 96 као сточна храна131, 142,142
производи од вуне 336, 337 ротација 80, 369
Котор 175, 177 кулук 112
кошуља, израда, Вероја 99 Кучи, Црна Гора 181-182
крагујевачка оружарница 114, 128,
389
Л
Краљево, пољопривредна школа у 371
Крафтс, Н. Ф. Р. 277 ланено платно
кредит, Србија Велес 410
Крека 260, 263 Вероиа 99
кријумчарење 291 пређа 319, 320
кројачки занат 303 Лемоине, предузеће, Вервије 334
кројење Лемпи, Ј. Р. 11, 66, 383, 384, 392, 433
београдске кооперативе 319 Лемпи, Ј. Р. и Џексон, М. Р. 66
Босна лењост 139-140, 179
Бугарска 96, 235, 303 Лесковац
Једрене 111 гајтан 312, 320, 333, 340
Момчиловце 235 индустрија памука 341
отоманска Бугарска 90-93, 96-98, индустријалци 309-310
193, 195-196 памук, ткачница 325
отоманска војска 97, 101
радна снага 340
Србија 154-155
ужарство 340
Татарски Пазарџик 240
ливаде
Француска 303
Бугарска 81
шегрти 97
Црна Гора 256
кромпир 174, 177, 423
Србија 118, 123, 128
Кромптон и Живковић. Видети
Ливадија 99, 414, 418
Кромптон, А. и А.
Лијеж 335
Кромптон, А. и А. 323, 325, 326, 327,
Литохорон, производи од вуне 99
328, 332, 342, 343, 348, 351, 399, 431
Ловеч 223, 237
Крсмановић-Паранос, предузеће 146
ловорови листови 259
Крушевац
Лукавац 263
занати 156-157
Луковица, пашњаци 82
нахија 184
Крушево, производи од вуне 416
крчење 58, 125, 126, 127, 128, 136, 137, Љ
1997, 257, 361,362, 373, 422
крчме 136, 139,214-215 Љасковец 81, 82
крџалије 56, 57, 59, 61, 69, 71, 77, 88,
89, 90, 186, 406 М
Ксанти 405
ксенофобија 390-400, 402 Магарево
куга, Солун 76 индустрија у колибама 408, 409
кукуруз погони за прераду вуне 418
гајење Мађарска
Македонија 417 интереси земљопоседника 360

479
 трговинска политика према Босни Србија 343
268-7269 у Србију 152
тржиште жита 144 миграција/миграција из
Мајадаг 408 Аустрије у Босну 247
Мајдани 187, 188 Босне у Србију 248
Мајданпек 114,128 Бугарска
Мајнингер, Т. 197 из села у град 195-196
Малисори, племе, Албанија 258 у Египат 196
Малколм, Н. 162 у Румунију 73, 81
мануфактурна производња. Видети Динарска у Србију 112
индустрије у колибама, градски за- из Македоније 415
нати и занатлије. из отоманске Србије 34
мараме 290, 325 из Србије 348
Марковић, Светозар 152 из Црне Горе 183-185
Маршал Алфред, промотер 397 Мађарске у Бугарску 211, 368
маслине 259 интерне 57
маслиново уље 286, 414 Бугарска 90, 238
Махмуд II, султан 60 Србија 51
Мачвански округ, Србија 126 Македонија
машине из села у град 407
белгијске 333-334 у Бугарску 211-212, 407-408
британске 333 муслимани
немачке 262, 333 из Босне 49,160
половне 412 из Босне у Македонију 407-408
чешке 105 из Бугарске 219, 222, 227, 230,
мед 81, 120 234
Мекгован, Б. 21, 22, 24, 29, 30, 34, 39 Црна Гора
Мекензи, Г. Г. М и Ирби, А. 203 у Бугарску 282
Менделс, Ф. 107 у САД 280-283
мењшевици 337 у Србију 183-184, 282
месо у Херцеговину 176
извоз, Црна Гора 175 Черкези 22
паковање, Србија 397-398 Милић, Д. 13, 113
метил-алкохол 263 Милићевић, М. Т). 123, 138, 148, 149
мигрантска радна снага Милошевић, С. Ђ- 124, 134
Бугарска 71, 195-196, 239, 335-336 Министарство војно 326, 328, 399
вртларство 81 Минх, С„ индустријалац. Видети Па-
жетва 58, 66 раћин, погон за прераду вуне
у Бесарабију 214 миријех 65, 250
у Румунију 66-67, 214 Мирковићи 178
Херцеговина 181 Митхат-паша 66
Македонија 100, 407-408 Михел, Еуген 309, 317, 320, 332, 343
жетва 70, 403 Михелсен, Е. 23, 27
у Бугарску214 Мишајков, Д. 338
Црна Гора 282 Млада Босна 280, 281
вртларство 183-184 Младотурци 256
у Истамбул 184, 282 млевење
 Босна 268 Лесковац 338
Бугарска 218 пољопривредне, Бугарска 214-215,
млекар 407 233
млекарство. Видети бачија реалне 415-416
млеко, производња Бугарска 230-231
Црна Гора 175 грађевинци 382
Србија 83 Самоков 340
млечни производи 135, 175, 177, 196, текстил
225, 226, 362, 423 Бугарска 238, 342-343
Мокани 82 отоманска Бугарска 104,193
Момчиловце 235 Србија 348
монопол ужарство 340-341
Босна 155, 260, 273 накит 227
Црна Гора 49, 180, 182, 284 наполичарење
монополи, Србија 115, 308, 309, 313, Босна 164, 165, 168, 245, 419, 425
317, 391,392, 398 Македонија 403
Мор, Р. Ј. 50, 57, 69
Црна Гора 255
Морпурго и Паренте, предузеће
Напредак (Напред’к), предузеће 294,
Мостар 260
296, 337, 346
мулк 65
натурална/натурални
муниција 387
животињски производи 226
муслимани
економија 241
Босна 159-162, 166, 173,198-199
пољопривреда 18, 40, 53, 56-57,
култура 271
образовање 196-197 200, 222, 364, 367-368
Бугарска 193 индустрија 72-73, 410-411
градски 227, 237 повратак на 226, 237, 240
напуштање земље 220 сектор 207
права на земљу 192-193, 210- текстил 327-329
211,213, 222-223 вуна 221-222
премештање 222 нафта, рафинерије 263
узнемиравање 186 национализација 260
продаја земље 217 Национална компанија Бугарске за
Црна Гора 49,180 предење памука, д.о.о. 322
експропријација 143 Национални доходак
узнемиравање 49 Босна 277
Ужице 47 Бугарска 382-384
Мустафа-паша Бајрактар 60 Црна Гора 286-287
мухаџири. Видети муслимани. Србија 380-381, 385
Начов, Н. 97
невидљиве зараде 284
Н
Негуш, текстилни погон 100, 409, 411
наднице Немачка
Босна 274 тражња 404-405
Бугарска и Србија 280, 337 трговинска политика 359
жене, Ужице 324 немачки пословођа 347
индустрија, Босна 280 низам 60, 97

481
Никола, књаз, касније краљ Црне Го- Македонија 203
ре 174,181, 253, 255, 282, 284 Црна Гора 372-373
Николић, Атанасије 156 Србија 200-203, 372
Никшић Обреновић, династија 113, 122
пиваре 286 Обреновић, Милош, српски кнез 33,
пилана 285 111, 113
Ниш 508 Обреновић, Михаило, српски кнез
гајтан, складиште 409 113
наднице 230 обућари 154, 155
паковање меса 397 овце. Видети периодичне миграције
памучни погон 274 стада
пашалук 43,50, 100, 155, 309 бројеви
предузетничка култура 309-310 Бугарска 219
ткачница памука 325 И. Румелија 219
цене 225 Македонија417
штедионица 323 Србија 133, 330
Нови Сад 201-202 извоз 83
ножеви 187, 201 Бугарска 219, 226
Србија 119-120
О карбонат 221
Копривштица 89
обрада метала 275 мужа 177
обрадива, уништена 219 сој 222
Обрадовић, Алекса 325 трговци 196
обрађивање узгој 83, 92-93, 133, 219, 222, 330,
Источна Румелија 222-223 405-407
отоманска Бугарска 87 Црна Гора 174
механизовано овчје коже 83
Бугарска 217-218 ограде, Србија 127-129, 135-136
Македонија 404 Одеса 72, 223
отоманска Бугарска 80 одећа, војна
по домаћинству Босна 187
Црна Гора 174 Бугарска 298, 301
Србија 356 отоманска 101-102, 301, 334, 408-
површина 409
Босна 251 Србија 156, 307, 315-316, 325-327
Бугарска 374 одећа. Видети кројење.
Македонија 403-406 готова 273, 290, 303
Црна Гора 256-257 индустрија, Босна 272-273
Србија 116-117, 123-124, 356, тражња
378-379 Анадолија 235
Видин, регион 58 Истамбул 96-98
Црна Гора 179 Црна Гора 178
ширење, Бугарска 220 односи размене, Србија 149-150
образовање Омер-паша Латас 163, 166, 171, 174,
Босна 170, 199-200, 279 198
Бугарска 194-195, 239, 372 опијум 404, 405, 417

482
опорезивање извоз 55
Босна 139,173, 243, 247, 268 пуњење 74, 414, 416
захватање 165 увоз 321
Бугарска 213, 217 узгој
двоструки 217 Босна 167
катастарски 217, 220 Македонија 404, 416
И. Румелија 212, 217 цене 416
Отомани. Видети десетак, Отома- штампање 92, 96, 226
ни Памук, С. 62, 74
домаћинства 20-21 памучна пређа
повластице 57 увоз
посебан 60 Балкан 321
танзимат 65 Б осн а172
џизје (харач) 21-22, 24, 30, 104 отоманско 91
Србија 18, 111-113, 142, 144, 200, производња, Македонија 416
372 памучни погони
опорезивање по глави 122 Бугарска 321, 399
по глави 308 Грчка 414, 418
Црна Гора 174 Македонија 99, 410-412, 416, 418
дација 174 Србија 322-323
на емигранте 185 памучно платно 92, 96, 326, 414
отомански/отоманска/отоманско Панађуриште
градске индустрије 73 ћилими 240, 312
опадање 74 привилегије 58
деиндустријализација 72-73 трговина овцама 219
државна управа 53-55, 57, 198-199 погон и за производњу вуне 107
институције 403,418 производи од вуне 93, 307
реформе 58-59, 102, 197 Папазоглу, Д. и Б. 297
уБосни 161, 163-166, 169-171 папуче 90
у Бугарској 63-64 Параћин
приходи 58 стаклара 392
Бугарска 67-68, 213 тржиште вуне 307, 308
Дунавски вилајет 68 погон за прераду вуне 157, 291,
Пловдивски санџак 69 306, 308, 309, 314, 316, 319, 347,
статистика 250 349, 431
трговина париска мода 303, 319
дефицит 61 пастирско друштво 181, 368
политика 58-59 патријархално друштво 199, 275, 420,
са Британијом 61-62 423
пашњак
П државни
И. Румелија 216
Пазваноглу 56, 60, 109 Црна Гора 175-176
паковање меда 252, 349, 379, 386, 392, отомански 82
396 општински 80-81, 175-176
памук 220-221
бојење 56 отворени

483
 Босна 247 плетење 77, 94, 95, 98, 293, 313, 314,
Србија 117 333, 343
површина, отоманска Бугарска 81 Пловдив
Пашњак. Видети испаша грађевински бум 214
борба 406 ткачница памука 323
п р ава174 област 50-51, 63
пебрина 223 миграцијау 196
Пејовић, Ђ- 185 провинција 215, 216, 222
периодичне миграције стоке 82-83, санџак 69, 83, 92, 209, 218
175-176,219,257,405. Видети пре- погон за прераду вуне 103, 105
зимљавање производи од вуне 76,101
Петровић, Глигорије 313 плугови 133, 147, 218, 375, 376
печалбари 100,406. Видети мигрант- погони за прераду вуне
ска радна снага Босна 186-187, 274
пешкири Бугарска 236, 238-239, 291-294,
извоз 99, 226 331- 339, 341-343
пиварство радна снага 333-339
Србија 386 Македонија 408-410, 416-418
Црна Гора отоманска Бугарска 102-104, 107-
пијавице 117,120 108
Пирдоп понуда рада 105
власништво над земљом 238 Србија 156-157, 306-309, 311-320,
гајтан 96, 105, 194 332- 333, 347-348, 392
наднице 233 радна снага 339-341
пешкири 77, 92, 96 Подгорица 49,255
производи од вуне 234 Пожаревац
ћилими 240 железнички пројект 389
Пиреј 414 округ, Србија 147,151
пиринач пољопривреда. Видети обрада
И. Румелија 79, 222, 223 услуге ширења 139, 245, 249-250
Македонија 404, 417 технике
увоз, Босна 172 Босна 247
Пирот Бугарска 79-80, 81,217, 220-221
Пирот И. Румелија 222
ћилими 310, 311, 312. Видети ћи- Србија 117-118, 128-129, 147-
лими, Пирот 148, 374-374
регион 312 Попов, К. 85, 86, 88, 330, 339, 373, 382,
државна фабрика ћилима 312 384, 401
погон за прераду вуне 107, 309, Поповић, Антоније 312
311 Поповић, Стефан, индустријалац
производи од вуне 310, 312 156,157
писменост Поповић, Стојан 324
Босна 279 порези, прикупљање, Отомани 66
Бугарска 279, 348, 372 порези
Србија 272, 348, 370 гр о ш 102-113
Пјешивци, област, Црна Гора 176 Посавина, регион, Босна 165, 166,
Плевен, пашњаци 82 171,246

484
потковице 187 пшеница 80, 86
поштанска статистика 277 Србија 117-118, 135
право пшеница 80, 375
Босна 166, 168 245 Црна Гора 257
отоманско, наслеђе 65-66 принос. Видети принос жита.
Србија, наслеђе 371-372 Принц Борис, памучни погон 322
Црна Гора 182 Принц Борис, рудник 395
Пранчов, браћа 196 припајање
Прва краљевска српска привилегова- Босна 245
на ткачница, д.о.о. 327 Македонија 404
предузећа Црна Гора 253-254
независна 397 продавнице
промоција, Ужице 324 градске 153
предузеће, имигрант, у Србију 386 сеоске 138, 150, 151, 152, 158, 214,
пређа 365, 366
вунена Прозор 186
белгијска 302 производи од вуне
гребенана 93, 107 додата вредност 233
код куће предена 312 извоз
онечишћена 197 Бугарска 273, 304-306
увоз 302-303 Македонија 408
чешљана 292, 320-321 Србија 373, 306,318-319
памучна потрошња, Бугарска 328-329
бојење 56 продаје, Србија 318
британска 321,418 производња
грубо предиво 411, 412, 414, 416 Бугарска 94, 229, 235, 317
Кромптон 399, 431 И. Румелија 93, 230
тражња сељака 320 отоманска Бугарска 95
увоз 320 Србија 314-316
цена 320 тражња
црвено, офарбано у 61 Босна 96, 234, 373
презимљавање 82, 89, 176, 183-184 отоманска Бугарска 95-96
прерада хране, Босна цене 232
преслица 93, 103, 107 протоиндустријализација 41, 69-70,
Прешленова, Р. 90, 106-107, 156, 207, 275, 329, 331.
Призрен 47, 255 Видети деиндустријализација
Приједор, налазиште руде 188, 265, протоиндустрије. Видети Индустри-
269, 270 је у колибама
Прилеп протоиндустријска
радници мигранти 407 заједница 194
сајам 92,100 прелазак 106
принос житарица путеви
Босна 251 Б осн а169
Бугарска 220, 224 Бугарска 77, 91, 215, 368, 388
пшеница 86 Македонија 407
Македонија 404 Црна Гора 286
отоманска Бугарска Србија 114-115, 145

485
Пчиња, власништво над земљом 66 сезонски 66-67, 71, 89
пшеница снага
гајење, Србија 118 Босна261-262
домаће тржиште, Србија 118 Самоков 339
земљишта, ерозија, Бугарска 221 Сливен 336-337
извоз из Далмације 167
Босна171 услуге
Отомани 62 Босна 164-165,167-168
Србија 118 Бугарска 60-61
цене, Бугарска 217,225 Македонија 403
отоманска Европа 58, 60, 61
Р Црна Гора 254
урбани 238-239
Равенштајн, Е. Г. 28 фабрика 103-104
рад код куће затворенички 104
Габрово 334-335 искусна 156, 337, 341
предење 311 Отомани 104
ткање 99, 240 присилни 104
Бугарска 331 сирочад 104
Србија 324 штрајк, разбијање 330, 337, 341,
рад. радна. Видети рад код куће 342
жене разбоји
Бугарска 91,93,98,194,233-234, са чунком 103, 297, 332, 339
240, 330, 335, 336, 337 ручни 156, 294, 297, 327, 339, 340,
Македонија 100, 403, 408-409 411,433
Муслиманке 104, 222, 233-234 Нортроп 328
Ромкиње 104, 337 сељачки 93, 297, 326, 411
Србија 141-142, 311-312, 324, машински 292, 293, 294, 297, 339,
347 409
удовице 336 Карлово 298
Црна Гора 179-180, 183 Казанлук 297
јефтин 51, 321 Ниш 321,325
недостатак, Македонија 405 Параћин 307
неспоразуми Солун 409
Босна 247 Самоков 340
Бугарска 218, 233, 337, 342, 399- Сливен 296, 332, 339, 345, 351
400 Ужице 324, 325
Македонија 416-417 Машински V«. са папучицом
Србија 327-328, 341-342 296
писарски 371 педала 326
понуда разбојништво
Варна 343-344 Бугарска 59, 61, 88, 419
градови 340-341 Македонија
кључни радници 344-348 Црна Гора 174, 179-183, 255,423
продуктивност 233 отоманска Европа 57, 61
ткање 339-340 раја
ратоборност 342 ракија 82, 147, 372

486
Рам 131 Румунија
раст становништва жива стока, трговина 360
Балкан 39-43 латифундија 111
Босна 24 Русе 192, 294, 322, 344
Бугарска 24 Русија 209
Црна Гора 176 и српски устанак 110
отоманска Европа 23, 29, 31 индустријализација 276-277
Србија 33-34, 42, 51, 120, 121-122,
362 С
раст
индустријски 385 5.А. Уегу1е1о188е роиг 1а сопбГгисћоп
привредни 383-386, 403 бе8 т а с ћ т е в 334
Рача, срез, Србија 149 Салахедин Беј 27
рашумљавање Самоков
Босна 212, 229 гајтан 234
Бугарска 220 занати 194, 229
Србија 421 индустрија железа 191
Црна Гора 251 кројачи 96
ренесанса радна снага 340, 351
Босна 199, 204 погон за прераду вуне 93,106,107
Бугарска 194, 196, 197, 198, 204, 372, предузеће 298
401,420, 423 производи од вуне 77, 93, 194
Србија 200, 201,401,423 самоуправа, побрђа Бугарске 81
рентијери 55, 214, 237, 421 сандала, израђивачи 201
рибарство, Скадарско језеро 175 саобраћај. Видети железнице
Ријека 260 потешкоће 114-115, 130-131, 155,
Ријека Црнојевића, битка 174 189,214-215, 368
Ријечка нахија 180 коњи 387
Ристић, Мита 325 сапуна, производња 263, 414
Родопи Сарајево
стада/крда 219, 220 атентат 280-281
производи од вуне 93, 98, 101, 102, вунених производа, складиште
410 побуне 281
„Розова долина“, фабрика вуне 297 погон за прераду вуне 186, 187,
Роми 29 274
Рударство сабор 270
Босна 260 трговци 199
угаљ 260 фабрика шибица 263
гвожђе 188, 269, 265, 268 фабрика дувана 260
со 185 Сарајевски Цвјетник, новине 199
Бугарска, угаљ 386,395 Саривановљева фабрика, Сливен 337
Србија Саферска уредба. Видети право, Босна
угаљ 386 свећа, израда 230,313
чишћење земље 396 свештеници 396
ружино уље 72, 224, 297 свила
руј 117, 259 извоз 62, 420
Руманке 213 намотавање 77, 99, 193

487
 ткање 229 Силистра
узгој 147, 422, 424 извоз 226
свиње округ 85
број регион 21, 22
Босна 172, 252 Симон, Камила 299
Србија 360, 362 Сирија 408
извоз 119 сиромаштво, Црна Гора 177-178
Босна 171,252-253, 361 Сирос 414
угарска ограничења 360, 396- сирочади, имања, Србија 121
397 Скадарско језеро 175,182, 284
производња, Србија 362-363 Скопље
Србија 124-125, 357-361 гајтан 410
товљење 118, 359-361 провинција 408
трговци 130-131, 133, 134 вунених производа, складиште
узгој, Србија 117, 124-125, 130- 307
131,157-161,358-363 Слејд, Хари 388
Сегедин 328 Сливен
седлари 155 државна фабрика 102-103, 293-
сејање, густина, Бугарска 79, 86 294, 299, 333-334, 337. Видети
Селим III, султан 60, 109 предузеће Напред’к, бугарско
сељаци предузеће
благостање 121, 191 имовина 239
државна политика, Србија 366- кројачи 295
368 наднице 337-338
жене 152 погони за прераду вуне 294-296,
изобиље 214 300, 332, 337, 345-346
и тржиште 137, 138,139, 142 технологија 292-295
и опорезивање 65 привилегије 58
као самоизрабљивачи 367 производи од вуне 93-94, 101,
католици 160 234-235, 302-305
колективи 404 извоз 304-305
култура 370-371 радна снага 337, 338, 339
православци 160 санџак 93, 209, 218
пресељење 66 текстилна школа 295
претварање у кметове 58 ткање код куће 298
сиромаштво 370 Сливничка битка 210
слободна, Босна 166 Словенија, пољопривреда 369
Србија, туторство 114, 365-366 слуге 66, 185
тражња 227-228 Смедерево, трговина свињама 127,
тражња за текстилом 95 130, 131,132,
сено и периодична путовања стоке смола 128
175, 176 смола, црна 128
Сент Клер, С. Г. Б. и Брофи, Ц. А. 79, со
80 вађење, Босна 260, 263, 265, 270
Серес трговина 112,179, 201, 392, 406
памук 56 сода 263
текстилни погон 409 бо1уау група 376

488
Солун Стајнов, браћа 297
банкарство 408 стакларство 392
индустрија 413-414 стамбена изградња, Црна Гора
јутени погон 414 Станев, С. 104, 338
наднице 415 становништво
памучни погони 100, 411-412 Балкан 38-39
памучни производи 77, 99 Бар 19
производња 413 Београд 47-48
погон за прераду вуне 409 Београдски пашалук 34
производи од вуне 75-77, 99, 101 Босна 24, 28, 40, 46,160, 170-171
пуњење, п о г о н за 416 Бугарска 27-28
радни спорови 414 Грчка 27, 29-31, 36
текстилни регион 409 Добруџа 21
трговина 417-418 Дунавски вилајет 23-24, 28
ћилими 76 Егејска острва 11, 21
Сопот Истамбул 22
гајтан 290 Источна Румелија 20, 21, 25, 69
индустрија у колибама 74 Једренски вилајет 23-24
памук, штампа 92, 96 Јонија 35
раднички немири 233 Калофер 237, 239
5оаее1е (1’ ек5р1оаШгош т т е г е з Ји Клисура 238-239
бегМе 396 Копривштица 239
Сотирја 337 Косовски вилајет 28, 31
Софија Ловеч 238
свећарство 229 Ниш, муслимани 50
пашњаци 82 Нова Загора 237
погони за прераду вуне 299, 302, отоманска Европа 19, 31-32, 41-42
342 Панађуриште 238
спахије, Видети спахилуци Плевен 237
спахилуци 53-55 Пловдив 48, 237
Босна 163-164, 166-167 Подгорица 49
забрана 61, 419 Прилеп 408
Бугарска 60, 65 Роми 29
Србија 111-112 Румели 21-23
Спенсер, Е. 198, 202 Сарајево 49
споразуми Свиштов 237
Адријанопол 113 Силистријски вилајет 21
Балта Лиман 61, 419 Скопље 46
Берлин 211 Солун 47
Букурешт 110 Солунски вилајет 45
Скадарски мир 174 Србија 28-29, 33-35, 38-39
Сан Стефан 209 Стара Загора 237
Свиштов 109 Тесалија 35
Средна гора 93, 95, 197, 233, 420 Турци у Србији 32
градови 88 Ужице 48
Сремска Митровица 130 Цетиње 49
Ставрианос, Л. С. 20, 62 Црна Гора 26-28, 38, 49

489
 градско 200. Видети деурбанизација Т
Балкан 50-51
Босна и Херцеговина 45 Тамнавски округ, Србија 141
Бугарска 44, 50-51 танзимат 65, 163, 164, 166, 171, 403,
Ваљево 48-49 418,419
Грчка 45 таписерија 275
Источна Румелија 44, 50 Татари 24, 193, 223
Татарски Пазарџик 79
Македонија 103-407
памучни производи 240
Нишки пашалук 43
производи од вуне 101
отоманска Европа 45-47
стада/крда 219
Солунски вилајет 45
Таушановић, Коста 397
Србија 45, 49, 116, 154 Тахир-паша 163-166
Црна Гора 45, 283 текстилни производи. Видети произ-
становништво, показатељи воде од вуне, памучни производи,
очекивано трајање живота 120 одећа
полова, учешће 27-28 Теокаревић, Мита 312, 313
смртност новорођенчади теретна кола, сељак, израда
Босна 280 Тесалија 58
Црна Гора 178 индустрија у колибама 72
Станчев, Бјанов предузеће 95 пољопривреда 58
Стара Загора репе, узгој 379
област 225 Теслић 263
провинција 212, 213, 220, 221 Тетово, производи од вуне 410, 418
наднице 213, 230, 233 технологија
Стара планина 73, 77 пољопривредне машине 217
градови 88-89 промене, текстил 329-333
Стојановић, Т. 20 ширење 344-345
стока гајтан 332
бројке 374 посредовати 325-326, 343-344
врста 221 параћински погон за прераду вуне
извоз 319
Босна 173, 252-253 кријумчарење 332
Бугарска 226-227 ротирајући точак 93
прелазна 331
Србија 119-120, 133
Тирнавос 56, 71, 75
столари 180
ткачка радионица
столарство 180
ткачница памука
Стројковац, погон за прераду вуне
Тодорова, Ц. 385, 386, 402
312-314, 341 Топал Осман-паша 169,199
субаше 403 топчидерски погон за прераду вуне
сувати 175-176 156, 186
сукнари 91, 236, 303 торбари 365, 366
сукно 312, 314-315,318, 320 Трајковић, Д. 310, 341
сусам 404 трансакциони трошкови 214, 227,
суша 244, 419
и ерозија земљишта 257 трговина
и периодична путовања стада 175 баријере, Отомани 234-235
уЦрној Гори 175,178 унутрашња

490
1

Отомани 61,71 Ћуприја 201, 202

Србија 142 рудник угља 389
трговци ткање 201, 327
балкански 62 шећерана 393
бугарски у Египту 196 Ћустендил 299
Галата 226
из Мађарске 153
Македонија 406 У
Сарајево 199
Убицини 23-24, 27, 75
Србија 146-147, 153
страни у Отоманском царству 62 увоз
удружење 236 цене
Требјеса, пивара 286 Бугарска 226
Трјавна 88-90,194 Србија 150
вађење угља 395 трговина
мигранти 90 Отомани 61-62
погон за прераду вуне 236,291,293, Србија 150-152
294, 346 Црна Гора 179, 283
расположивост земљишта 90, 91 угаљ. Видети вађење
ћилими 240 угар
Трново, Македонија 408 Бугарска 80, 220-221
Тројан 93 Србија 118-119, 128
Тузла, солана 188, 263, 265 Угарска индустрија текстила АД
Тигп ипб Тах1з, група 376 Удружење српских индустријалаца
турско црвено 99 398
Турци ужарске радионице, ЕЉеза 414
као пољопривредници 222 ужарство 340
Тћеобопс Сотрапу 285 Ужице
занати 155,157
Ћ железница 340
памука, индустрија 324
ћебад погон за прераду вуне 156-157,
босанска 186, 274 186
војна 114, 157,317 регион 143
Топчидер 156, 157 трговина стоком 149
Ћуприја 201-202 Ужичанин, Мухамед-ага 274
ћилими Узунџово, сајам 95
Бугарска 312, 337 Улцињ 255, 259, 285, 286
Књажевац 201, 306 Урк Јухарт, Д. 191
Котел 240, 312 Успех, предузеће 293
Пирот 310, 311,312 уставобранитељи 113, 127
Ћипровица 230, 234, 312, 347 устанци
Ћипровица Босна 248, 280-281
привилегије 347 Бугарска 192, 209, 240
ћилими 234 Македонија 418
ћумур Србија 33,47,110,111,126,171,202
горење учитељи 196-197, 239
топљење имигранти 202

491
 ф Немачка 269
отоманске 73, 234-234, 290, 303,
фабрике памучне одеће 409
Бугарска 321-322 Србија290, 318-320, 350
Македонија 414 Цвијић, Ј. 140
Србија 322-323, 324-327 Цетиње 44, 49,178, 282, 285
факторска обдареност, Бугарска и Цокев, П. 291
Србија 389-391 Црна Гора
Фердинанд I, погон за прераду вуне дипломатија 163
293 проширење 256
филоксера 223-224, 357 територија 254
финансије, индустријске црногорска култура 179-180
Фојница, метал 187-188 СћаитеПе с!е$ Роззез 24
Ф оча186-187
Ч
X
Чакалов, А. 402
хак 246 чарапе
Хамбарија 97, 102 Бугарска 90, 98, 226, 410
харач. Видети опорезивање, отоман- Македонија 100
ско Србија 314, 343
Хатихумајун 166 чаркови 333
Хауптман, Ф. 261 Чепелар 219
Хаџи Беров и Момерин ткачница 293 чешка, чешки
Хаџи Мустафа-паша 109, 110, 111, радна снага 341, 347, 386
184 специјалисти 347, 348
Хаџи-Ненчо 196 текстил 273
хемијска, Босна 263, 264, 270-271, чиновници. Видети корупција
432 Босна 49
Херцеговина, протести 166 Бугарска 237, 239
хидроенергија 263 Отоманско царство 101-102
Хојшлиг 23, 24 Србија 356, 365-366, 370, 396
Ноиуе! е! Рез1оп, Уегуџегз 334 чипка, прављење 229, 298
Хомољски округ, Србија 151 читлук сахибије. Видети земљопосед-
Хрстович 213 ници, Босна
Хрватска-Славонија 119,252, 269 читлук
Хреља, К. 261, 278 Босна 164, 165, 166, 167, 168, 246,
хризантема 259 419
Христов, X. 64, 192 Бугарска 54-55, 57, 58, 63, 64, 66,
67, 192, 212, 218, 367,424, 433
Македонија 403, 404, 405, 419
ц отомански 53-55
царине Србија 111, 248
Аустроугарска 359 Тракија 55
Босна 234, 273, 290 чифлуци. Видети читлуци
Бугарска 300-303 чифчије 403
И. Румелија 231 чорбаџије 82-83, 89, 219

492
 Џ текстилне 295, 325, 346, 347
шљиве
Џексон, М. Р. 66, 384 дестилација 139
Џелалудин-паша 162 сушење 146, 148, 171, 349, 354
Џорџ Хатерсли и синови 326 извоз 146, 171, 422
узгој 139, 146, 148,149,177
Шабац 138 извоз џема 146
шајак шљивовица 176
британски 234 Шмид, А. Директор финансија Исто-
бугарски 292-293 чне Румелије 294
извоз 226, 304 Шо, С. 31
увоз 94, 230
штављење 91,117
Клисура 98
Штајнбајс, Ото, предузеће 262
Македонија
Штајнбрух, сточна пијаца 131, 132,
особине 93
360
Пирот 312
Р. 51егпћег§ & Со 326
Пловдив 96
штрајкови. Видети радни спорови
тражња 95
Шугар, П. 268, 274, 278
Србија 318
Шумадија 40, 41, 117, 125, 128, 149,
извоз 320
Тракија, извоз 408 314
цене 232-233 шумарство
шалови 325 Босна 167,189
швајцарска, обучена радна снага 348 очување 278
шваље закони 127
Шериф, X. 172 Србија 117
шећер 150 шуме
репа Босна
балканске државе 349 храст 261
производња 376, 426 државне 247, 250, 263
увоз 172 Бугарска 373
шећерана државне 220
Београд 392 Србија 125-129
Софија 376 површина 126
Ћуприја 393 храст 125, 126, 127,135
шибице 263, 269 приватне 126,127,128, 136
школе државне 114,127
пољопривредне 371 Шуменски регион 192, 344

493
Мајкл Паларе БАЛКАНСКЕ ПРИВРЕДЕ ОКО 1800. ДО 1914. ГОДИНЕ -
Еволуција без развоја | Издавач Јавно предузеће Спужбени тасник | За издавача
Слободан Гавриловић, директор | Директор Издаваштва Сања Јовичић |
Дизајн Милош Мајсторовић | Извршни уредник Миодраг Раичевић | Лектура
и коректура Наташа Марковић | Техничко уређење Јасмина Живковић |
Београд, 2010 | игту.зђДазшк.сот
С1Р - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

338.1(497)”1800/1914”

ПАЛАРЕ, Мајкл, 1941-

Балканске привреде око 1800. до 1914. године : еволуција без развоја /

Мајкл Паларе ; [преводилац Александар Стевановић]. - Београд : Службени
гласник, 2010 (Београд : Гласник). - 496 стр. : и л у ст р .; 23 с т . - (Библиотека
Наука. Економска едиција / [Служ бени гласник])

Изв. ств. насл.: Тће Ва1кап Есопоппез С. 1800-1914. - Тираж 750. - Речник
мање познатих речи и појмова: стр. 459-462. - Н апомене и библиографске
реф еренце уз текст. - Библиографија: стр. 435-458. - Регистар.

15ВИ 978-86-519-0129-7

а) Привредни развој - Балканске државе - 1800-1914

СОВ155.5К-ГО 173257740

Гласник
ШТАМПАРИЈА
]