Medicinski fakultet Univerzitet Beograd

Nuklearna medicina
Skripta
Popis ispitnih pitanja:
1. Radioizotopi
2. Radiofarmaci
3. V ste z ače ja
4. Detekcija z ače ja u uklea oj edi i i – u eđaji
5. Nači i s i a ja u uklea oj edi i i statičke i di a ske studije, pla a a
scintigrafija, SPECT, snimanje celog tela)
6. Hibridni sistemi u nuklearnoj medicini
7. )aštitta od z ače ja
8. Biološki efekti z ače ja
9. Nuklearna medicina u neurologiji (konvencionalna)
10. Nuklearna medicina u neurologiji (PET)
11. Dinamske studije u gastroenterohepatologiji
12. “ i tig afija štitaste žlezde
13. “ i tig afija pa aštitastih žlezda
14. “ i tig afija ad u ež ih žlezda
15. Scintigrafija neuroendokrinih tumora
16. Radionuklidna terapija
17. Pe fuzio a s i tig afija pluća
18. Ve tila io a s i tig afija pluća
19. “ i tig afija ioka da u i u i opte eće ju
20. Radionuklidna ventrikulografija
21. Nuklerano-medicinske metode u kardiologiji (PET)
22. Dinamska scintigrafija bubrega
23. “tatička scintigrafija bubrega
24. Vezikoureteralni refluks
25. Scintigrafija skeleta
26. Ispitivanje inflamacija/infekcija
27. Funkcionalna ispitivanja u gastroenterologiji (samo nabrojati vrste i indikacije)
28. Nuklearno-medicinska ispitivanja u nuklearnoj hematologiji (vrste i indikacije)
29. Pozitronska Emisiona Tomografija (PET) u onkologiji
30. “ i tig afija jet e i slezi e/“ i tig afija adioo eleže i e it o iti a
31. Hepato ilija a s i tig afija duode al i efluks i ispiti a je oto e fu k ije žuč e
kese)
32. Metode ispitivanja tranzita u digestivnom sistemu
33. Ispitivanje krvarenja u digestivnom traktu
34. Nuklearno-medicinska ispitivanja u onkologiji

D.R.

2
 1. Radioizotopi
Radionuklid ili radioizotop je uklid kod kojeg postoji išak ase ili e e gije, pa sta il ost
postiže adioakti i aspado : α aspad, β aspad β- i β+ , γ z ače je. Nuklid je atom
hemijskog elementa za koji je tač o poz at e sa o ed i ili ato ski oj Z, eć i ukupa
broj nukleona (protona i neutrona) u atomskoj jezgri.

E e gija E se u ato skoj fizi i iz aža a u elektronvoltima (eV). Jedan eV predstavlja

energiju koju stekne elektron ubrzan razlikom potencijala od jednog volta (V).

Prema karakteristikama jezgre, nuklidi se dele na stabilne i nestabilne. Nestabilni nuklidi ili
radionuklidi pokazuju karakteristike radioaktivnosti i jiho a se količi a u uzo ku tokom
vremena smanjuje prema zakonu radioaktivnoga raspada.

Radioaktivni raspad

Predstavlja proces prelaska radioaktivnog jezgra u neko drugo radioaktivno ili stabilno
jezgro.

Raspad pojedi ač og jezg a je slučaja događaj, stoga se uzi a u o zi p oseča oj

aspada jezga a u toku od eđe og ili pak do olj o dugog e e a.

Iz zakona radioaktivnog raspoda sledi dakle:

Broj radioaktivnih jezgara, koja su se raspala u određe o vre e sko i tervalu,

propor io ala je jihovo roju a početku tog i terva i roj preostalih
radioaktivnih jezgara opada po eksponencijalnom zakonu

N0 – oj adioakti ih jezga a a početku aspada t=

Nt=N0×e -λt
e- – osnova prirodnog logaritma (e=2,717)
λ – konstanta radioaktivnog raspada

“ o zi o a ekspo e ijal i ka akte adioakti og aspada, koji se teo etski za ša a u

esko ač osti, ajpogod iji pokazatelj jego e zi e je vreme poluraspada (T1/2), odnosno
vreme potrebno da se raspadne polovina od ukupnog broja prisutnih radioaktivnih jezgara.

T1/2 i λ su u od osu o ute p opo io al e ed osti T 1/2= , λ

Količi a adioakti osti se iz aža a u bekerelima – Bq. Kako jedan Bq podrazumeva raspad
jednog jezgra u jedinici vremena, u nuklearnoj medicini doze su u rasponu 10 3-109 Bq, stoga
se u p aksi akti ost iz aža a u MB ili GB .

U i i o dijag osti i ko iste se X e ite i adi aksi al og s a je ja ioloških efekata. U

te apiji se ajčešće ko isti β z ače je.

3
Radio uklidi su p i od i ili eštački st o e i adioakti i ele e ti. Mogu se ko istiti u isto
obliku ili spojeni sa nekom drugom radioaktivnom susptancom

Radionuklidi koji emituju fotone Radionuklidi koji emituju pozitrone

99mTc – tehnicijum (T1/2=6h), E=140keV 11
C – ugljenih (T1/2=20min)
123
I – jod (T1/2=13,2h), E=159keV 13
N – azot (T1/2=10min)
131
I – jod (T1/2=8 dana), E=364keV 18
F – fluor (T1/2=110min)
133
Xe – ksenon (T1/2=5,3 dana), E=81keV 68
Ga – galijum (T1/2=68min)
111
In – indijum (T1/2=67,3h) 15
O – kiseonik (T1/2=2min)
201
Tl – talijum (T1/2=73,1h)
67
Ga – galijum (T1/2=78,3h)
99
Mo – molibden (T1/2=67h)

Radionuklidi koji se koriste u nuklearnoj medicini dobijaju se fisijom 235U u nuklearnim

reaktorima ili bombardovanjem atomskih jezgara odabranih meta drugim jegrama,
ele e ta i česti a a ili pak γ-fotonima visoke energije.

Nuklearni reaktor – 99Mo, 133I, 125I, 14C, 32P; koji sad že iše eut o a u jezg u ego jiho i
stabilni izotopi te se apadaju β- emisijom i internom konverzijom

Nuklearni akcelerator – 123I, 111In, 201Tl, kao i 11C, 13N, 15O, 18F koji su ult ak atkoži eći
pozit o ski e ite i i st a aju se u iklot o i a u usta o i koja sad ži PET. “ad že iše
protona nego njihovi stabilni izotopi, stoga se aspadaju β+ emisijom, internom konverzijom
ili pak elektronskim zahvatom

Generator – 99mTc

Od tz . oditelja dužeg polu e e a aspada, 99Mo, astaje k atkoži eći poto ak,
99m
T . Naj iše se ko isti u uklea oj eidi i z og e e a poluraspada, povoljne
e e gije, e isije isključi o foto a i jed osta og ezi a ja za oga he ijska
jedinjenja.

4
 2. Radiofarmaci
Radiofarmaci medicinski pripravci radioizotopa koji se bolesnicima daju intravenski, na usta
ili nekim drugim putem u svrhu dijagnostike i terapije.

Mogu sad ža ati adioizotop u ele e ta o o liku 133

Xe), u jednostavnom (201Ti-hlorid) ili
slože ije jedi je ju 111In-bleomicin).

Radioizotop ože iti ug ađe u ko pleks e olekule p otei e, a titela, liga de ili eza
a česti e koloida i suspe zije, delo e ćelija, ili pak i za sâ e ćelije kao što su p . e it o iti.

Radiofa a i se pose o ispituju i ko t olišu i e s eju sad ža ati d uge adio uklide istog
ili d ugog ele e ta adio uklid a čistoća , d uge he ijske o like istog adio uklida
adiohe ijska čistoća , i d uga he ijske jedi je ja he ijska čistoća . Takođe o aju iti
sterilni, apirogeni itd.

Pri izboru radiofarmaka vodi se aču a o fizikal i ka aket istika a (vrsta i energija
z ače ja, e e polu aspada i iološki ka akte istika a. Neki se adiofa a i akti o
akupljaju u spe ifič i ćelijama (jod u štit jači ili pasi o difu duju pe teh etat
tehnicijuma u mozgu), neki idu u heteroionsku zame u talij u ioka du ili udu zad ža i u
krvi vezani na eritrocite ili proteine, blokirani u kapilarama (makroagregati) ili fagocitovani u
ćelija a RES-a (koloidi).

P oiz od ja adiofa aka je teh ološki eo a slože p o es koji se sp o odi u t i faze:

1. Proizvodnja radioaktivnih izotopa

2. Izdvajanje i ugradnja u organske i neorganske molekule
3. Kontrola kvaliteta proizvedenih radiofarmaka

Sastav radiofarmaka

Radiofa a i se ajčešće sastoje od d e ili iše supsta i od kojih su eke

e adioakti e iliti „hlad e i od goto o isključi o jed og adio uklida.

Radio uklidi o eleži ač, adioakti i ele e t su:

o Izvor signala – u adioakti i dijag ostički s edst ima

o Iz o česti a – u radioaktivnim lekovima sa ciljem desktrukcije tkiva

Radiofarmak = neradioaktivna (hladna) supstanca + radionuklid

Neki radionuklidi se primenjuju u dijagnostici i terapiji a da pri tom nisu spojeni sa

neradioaktivnim supstancama. U to slučaju adio uklid je ujed o i adiofa ak.

Pokazatelji fizičkohe ijske isp a osti Pokazatelji iološke isp a osti

1. Fizičke osobine – boja, izgled, eliči a česti a... 1. “te il ost i izoto ič ost ast o a
2. pH i jonska snaga 2. Apirogenost – odsustvo pirogenih,
3. Radio uklid a čistoća toksič ih i ale goge ih ate ija
4. Radiohe ijska čistoća - % eo eleže ih molekula
5. He ijska čistoća

5
Ka akte istike „do og adioakti og dijag ostičkog s edst a su:

1. Da se brzo i selektivno akumulira u ispitivanim organima ili tkivima

2. Da e e aku ula ije e ude duže od h
3. Da zad ža a je u tki i a t aje do olj o dugo da se za ši pos at a i fiziološki p o es, o a e
potrebna merenja ili slikanja
4. Da e ituje sa o γ-fotone
5. Da e e gija γ-fotona bude u rasponu od 100 do 400keV

Meha iz i ezi a ja i lokaliza ije adiofa aka za od eđe a tki a i o ga e:

1. Difuzija
a. 99mTc-pertehnetat za scintigrafiju mozga
b. 133Xe za e tila io u s i tig afiju pluća
2. Dilucija
a. 131I-al u i za od eđi a je zap e i e plaz e
b. 51C za od eđi a je olu e a eritrocita
3. Kapilar a lokada i sekvestra ija od stra e ćelija
a. 99mTc-MAA za pe fuzio u s i tig afiju pluća
b. 99mT o eleže i de atu isa i e ito iti za s i tig afiju slezi e
4. Fagocitoza
a. 99mTc-Sn/S-koloid za scintigrafiju jetre
5. Aktivni transport
a. 99mTc-pertehnetat i 131/123I za scintigrafiju tiroideje
b. 131/123I-hipuran za renografiju
c. 99mTc-HIDA za hepatobilijarnu scintigrafiju
d. 201Tl za perfuzionu scintigrafiju miokarda
6. Meta oličko ugrađiva je
a. 11C-glukoza za eta oličko ispit a je ozga
b. 131/123I za funkcionalna ispitivanja tiroideje
7. Vezivanje za receptore
a. 111In-oktreoid za vizualizaciju tumora sa somatostatinskim receptorima
8. Vezivanje za antitela
a. O eleže a a ti CEA a titela za i u os i tig afiju tu o a

6
 3. Vrste zračenja
Radionuklidi u toku procesa svoje dezintegracije, emituju korpuskularna i elektromagnetna
z ače ja.

Alfa zrače je α

Alfa z a i su česti e ide tič e sa jezg o ato a heliju a p oto a+ eut o a . Njih
emituju radionuklidi velike mase, sa proizvedenom energijom u rasponu od 4 do
8MeV. Moć penetracije je nekoliko cm u vazduhu, dok nekoliko µm u tkivima.

Alfa z a i poto ili asta ljaju da se te al o k eću ili p ih ataju e iz s oje okoli e i
postaju atomi helijuma.

Beta zrače je β

β- zraci predstavljaju elektrone koje emituju radionuklidi sa iško eut o a, kao

ezultat t a sfo a ije o ih eut o a u p oto e. Važ o je za aglasti da o i elekt o i
isu elekt o i iz ato skog o otača iako i je azi isti. E e gija eta česti e
poseduje kontinuiran spektar sve do svoje maksimalne vrednosti.

Pe et a ijska oć u azduju je ekoliko , dok u tki i a ekoliko

β+ pozitronski zraci sači ja aju česti e čije su ase jed ake asi elekt o a, ali sa
pozitivnim naelektrisanjem. Njih emituju radionuklidi sa manjkom neutrona, kao
ezultat t a sfo a ije p oto a u eut o e. V lo zo podležu tz . a ihila iji

Ga a zrače je γ
Gama zraci su elektromagnetne prirode i nastaju kao rezultat deekscitacije jezgara, odnosno
jiho og p elaska iz ekog od po uđe ih u os o a e e getska sta ja.

Njiho e e e gije su st ogo defi isa e, te i aju izuzet o eliku oć pe et a ije, da je

potrebno nekoliko cm olova kako bi bilo zaustavljeno.

Interna konverzija

Fe o e kojeg ka akte iše ut ošak iško a e e gija eks iti a ih jezga a a sa lada a je
e e gija eze i iz a i a je elekt o a iz ato a, ajčešće iz K o itale.

Elektronski zahvat

Predstavlja emisiju X-zraka kada jezg o sa a jo eut o a „zah ati elekt o sa u ut aš je

K ili eđe L o itale, p i če u se jeda p oto t a sfo iše u eut o .

7
 4. Detekcija zračenja u nuklearnoj medicini - uređaji
Detek ija i ere je radioaktiv og zrače ja

Detekcija se zasniva a efekti a koji su posledi a dejst a z ače ja a ate iju. D a

aj až ija efekta koji se o e ko iste su jo iza ija i s i tila ija.

Jonizacioni detektori se dele zavisno od napona koji se dovodi na elektrode detektora na:

1. Jonizacione komore – koje rade p i iži apo i a

2. P opo io al e ojače – koji fu k io išu u ok i u s ed jeg ospega apo a
3. Gajger- ile o e ojače – koji za s oje fu k io isa je zahte aju a eće apo e

Jo iza io a ko o a i a di ekt u p aktič u p i e u, koja služi za e e je doza

radioakti og z ače ja, kao i Gajge -Mile o ojač, koji se ko isti kao i dikato u ilju zaštite
zd a lja ljudi kada se alaze u zo i z ače ja. O aj ojač tada p edsta lja o ito eliči e
slučaj o asute adija ije.

S i tila io i rojači su ajčešće ko išće i ojači, koji detektuju elekt o ag et o z ače je.
“padaju u katego iju tz . p opo io al ih ojača je i je eliči a izlaz og i pulsa
p opo io al a e e giji upad og γ-fotona.

o Scintilator kristal – aj až i je deo ojača, s o zi o da pod dejst o γ-fotona u

njemu dolazi do kratkotrajnog svetlucavog bljeska – scintilacije.
o Fotomultiplikator – t a sfo iše s i tila iju u st ij i i puls pot e og i te ziteta.
“astoji se od fotokatode i iše di oda. O ič o ih i a -11 u obliku sfernih
ogledala.
o Dinode su povezane za naponski izvor koji na svakoj narednoj dinodi
o ez eđuje p og esi o astući isoki apo .
o Pod dejstvom upadne scintilacije fotokatoda emituje se se
fotoelekt o . Tako astali fotoelekt o i usled p i lač og delo a ja
aj liže poziti e di ode u za aju i uda ajući u sledeću di odu iz
nje izbacuju nove elektore itd. Zato se broj fotoelektrona postupno, ali
eksplozi o u eća a iliti ultipli i a i a izlazu iz foto ultiplikato a
do ija se s aža elekt ič i i puls – signal.
o Gama spektometrija – o oguće a je zah aljujući či je i i da je kod s i tila io og
ojača a plituda izlaz og sig ala p opo io al a e e giji upad og foto a, z og
toga je oguće azliko a je epoz atih izotopa a os o u detekto a e e e gije
jiho og ga a z ače ja. Tako je oguće da se isto e e o sa -3 gama emitera,
ispituje izotopski sasta istog iološkog uzo ka ili sa og oles ika.

Na p i ipu ada s i tila io og ojača zas o a i su i u os o i u eđaji u uklea oj

medicini za merenja in vivo. Takva je gama scintilaciona kamera.

o Kolimatori – olo i o otač oko s i tila io og ojača čiji je zadatak da se o ogući

da detekto „ idi sa o akti ost iz o lasti koja se a alizi a, tj. da do k istala NaI
dolaze sa o γ-fotoni iz odabranog regiona. Mogu iti jed oka al i ši okougao i i
uskougao i ili išeka al i ko iste se kod ga a s i tila io e ka e e . Pi hole
kolimator se koristi za vizualizaciju tiroideje, s obzirom da poseduje jedan otvor.

8
Gama kamera

Os o i izualiza io i u eđaj, koji se se sastoji od „gla e , u kojoj je s ešte detekto ski

sistem i konzole.

Gla a sad ži koli ato , foto ultiplikato ske e i i elekt o ski u eđaj za kodi a je pozi ije
apsorbovanog fotona.

Ko zola sad ži dodat u elekt o iku za ko olu ada i o adu sig ala:

o Timer – auto atski e ač e e a

o Skaler – ojač i pulsa, po oću kog se od eđuje t aja je s i a ja
o Spektometar – koji od a uje „ asuto z ače je i p ih ati sa o odgo a ajuću e e giju
izvornih fotona
Primer: prozor za 99mTc iznosi 10% od vrednosti maksimalne energije, tj. osim
γ-foto a od keV, p ih aće i su i foto i od -154keV.

Princip rada

1. Svaki γ-foton koji potiče iz od eđe og dela tela koji se s i a, p olazi k oz ot o e koli ato a i
u kristalu Nai izaziva scintilaciju
2. “ etlos i sig ali se t a sfo išu u elekt ič e sig ale – impulse posredstvom niza
fotomultiplikatorskih cevi koje se nalaze na zadnjoj strani kristala
3. Posle elektronske obrade podataka dobijenih iz cevi, dobijaju se 3 signala, od kojih dva (x i y)
daju podatke o prostornom rasporedu scintila ije, a t eći z p edsta lja e e giju γ-fotona
koji je apsorbovan u kristalu
4. ) sig al p olazi k oz a plitud i a alizato spekto et a koji ga p opušta ako u je e e gija
u uta očeki a og opsega za dati izotop
5. Signal se prenosi na elektrode katodn cevi u vidu kratkog svetlucanja na mestu koje
odgovara mestu izvora scintilacije na kristalu detektora
6. Ko ač a slika se do ija i teg isa je s ih događaja a e dge sko fil u

9
 5. Načini snimanja u nuklearnoj medicini (statičke i
dinamske studije, planarna scintigrafija, SPECT,
snimanje celog tela)
Statička s i tigrafija se izvodi primenom radiofarmaka koje se vezuju u ispitivanom organu.
“ i a je se ši posle od eđe og e e a od aplika ije, pot e og za aku ula iju
radiofarmaka u ispitivanom organu. Primenjuje se kod procesa kod kojih se raspored
radiofarmaka ne menja za vreme snimanja.

Planarna tehnika daje dvodimenzionalnu prikaz distribucije radiofarmaka u celom

o ga u, pa se s i a je ši u eće oju p ojek ija položaja .

Tomografskom tehnikom se p e azilazi p o le supe po i a ja i o oguća a jas a

vizuelizacija promena na scintigramima preseka organa, napravljenim na nivou lezije.

Dinamska scintigrafija se izvodi u jednoj projekciji, gama kamerom, povezanom sa

digital i aču a o . “ i a je poči je istovremeno sa intravenskom aplikacijom
adiofa aka i iz odi se u toku e e skog pe ioda koji odgo a a ispiti a o fiziološko
procesu. Celokupni period snimanja deli se na vremenske intervale i za svaki interval se
dobija po jedan scintigram.

ECT – Emisiona Kompjuterizovana Tomografija

ECT je etoda koja adopu juje klasič u s i tig afiju, tako što daje t a s e zal o
eko st uisa e slike p eseka k oz od eđe e egio e, do ije e iz iše pla a ih s i aka
„p ojek ija , tj. „p ofila . Pored transverzalnih, dolaze u obzir i sagitalni i frontalni
(koronalni) preseci, kao i 3D prikaz objekta. Princip rekonstruisanja je vid filtrovane povratne
projekcije.

Filte ukla ja „ a kg ou d os o u akti ost , od os o „sta a tefakt a tefakt u o liku

zvezda). U p o esu eko st uk ije takođe se ko iguje i ate ua ija p iguše je koja
p edsta lja s a je je količi e foto a koji dolaze iz du ljih st uktu a u po eđe ju sa o i a
koji dolaze iz po š ih egio a.

Razlikujemo dve vrste ECT-a:

1. SPECT – Single Photon Emission Computed Tomography

2. PET – Positron Emission Tomography

10
SPECT

Razlikuje se od ECT-a po dvostrukim fotonima koji nastaju prilikom raspada atoma

pozit o skih e ite a i p e a od osu ko išće ja sta da d ih adio uklida. Nai e, ko iste se
e ite i sa pojedi ač i foto i a kao što su 99mTc, 123I, 111In, 201Tl i drugi.

Princip rada

1. U eđaji i aju jed u ili d e gla e, koje se oti aju oko lo gitudi al e oso i e
ispiti a e oso e, p i če u se do ijaju p ojek ije koje se dalje eko st uišu u
preseke
2. O last od i te esa se idi ez supe pozi ije sa okol i tki o „ a kg ou d
3. O ogućuje k a titati oo ispiti a je i i o pod po olj i uslo i a
4. Postoje “PECT u eđaji sa i iše gla a ka e a ili sa se ijo s i tila io ih
detekto a sa NaI k istali a k už o posta lje ih oko o jekta u ilju po oljša ja
osetljivosti i brzine nakupljanja tomografskih projekcija
5. U o ije e e postoje hi id i “PECT/CT u eđaji koji o jedi juju uklea o-
edi i ska o ofoto ska i adiološka to og afska ispiti a ja

PET

PET je dijag ostička etoda uklea e edi i e koja se azlikuje od d ugih p egleda
pri uklea oj edi i i u to pogledu što PET detektuje eta oliza u uta teles ih tki a,
dok ostali tipo i p egleda p i uklea oj edi i i detektuju količi u adioakti e supsta e
sakupljene u telesnom tkivu lokacije koja je pod pregledom.

Snimanje se izvodi sa radionuklidima koji pri radioaktivnom raspadu emituju pozitivno

aelekt isa e eta česti e. To su k atkoži eći adio uklidi, tako da se PET teh ika ože
koristiti samo u radionuklidnim laboratorijama sa instaliranim medicinskim ciklotronima ili
labo ato ija a koje se alaze a og a iče oj dačlji i od esta p oiz od je pozit o skih
radionuklida.

)a s i a je elog tela i/ili ilja o s i a je ako u oše ja oda a og pozit o skog

radiofarmaka, koriste se standardni PET skeneri, a u novije vreme i hibridni PET/CT skeneri.

Standardni PET skeneri

Radioaktivnim raspadom jezgra atoma radionuklida, akumuliranog u snimanom

o ga u, oslo ađa se pozit o . To su eo a esta il e česti e i lo zo se suda aju sa
slobodnim elektronima iz organa. Pri sudaru, njihove mase nestaju (anihilacija), a stvaraju se
dva gama fotona sa energijom od po 511 keV. Gama fotoni odlaze u suprotne pravce, pod
uglo od °. Ako se si ulta o detektuju po oću d a detekto a posta lje a a sup ot i
st a a a, koi ide t o kolo ože da od edi esto jiho og asta ka u o ga u. Teh ikom
filt o a e p ojek ije aču a daje 3D presek organa u celini, kao i snimke preseka organa sa
azličito o ije ta ijo t a sverzalni, longitudinalni, kosi).

11
U eđaj za to og afiju se sastoji od detekto skog i aču a skog siste a. Detekto ski siste
sa e e ih to og afa i a ekoliko hiljada alih k istala, ajčešće ap a lje ih od iz ut-
germanijum-oksida. K istali su posta lje i u iše p ste o a, sa p eč iko od jed og et a.
“ ešta je pa ije ta u e t al i deo detekto skog siste a o ez eđuje se istovremeno
sakupljanje podataka iz velikog broja ravni organa.

Pred osti PET u od osu a sta dard e teh ike s ii a ja su višestruke

Zato što je adioakti ost eo a k atkot aj a, izlaga je adija iji je ekst e o isko. Količi a
supstance je toliko mala da ne utiče a o al e p o ese u telu. Osetlji ost u eđaja za detek iju
adioakti og z ače ja je lo elika. K a titati a ispiti a ja su p e iz a, je ga a foto i i aju
isoku e e giju i e apso uju se u tki i a o ga iz a. Ko šišće i adio uklidi u eliko broju
p ipadaju he ijski ele e ti a koji se ug ađuju u slože a o ga ska jedi je ja o ga iz a, tako da
je ova tehnika pogodna za in vivo ispitivanje metabolizma. Brza akvizicija podataka zadovoljava
uslo e iz ođe ja pe fuzio e s i tig afije azličitih o ga a. PET daje i supe io e o fološke
i fo a ije, je se s i a je p eseka o ga a ši sa p osto o ezolu ijo ispod . Najzad,
t odi e zio al i s i ak o oguća a iz aču a a je zap e i e o ga a i eliči e fokus ih lezija.

PET ože dati pogreš e rezultate ako hemijski balansi pacijenta nisu normalni

Na očito, ezultati testa kod dija etiča a ili o ih pa ije ata koji su jeli u toku ekoliko
sati pre pregleda mogu biti nepovoljni zbog nivoa šeće a ili i suli a u k i.
Takođe, z og toga što se adioaktivna supstanca raspada brzo i što deluje eo a k atko,
o a se p ip e iti u la o ato iji lizu PET ske e a. Važ o je doći i p i iti adioakti u
supstancu u dogovoreno vreme. PET mora obaviti radiolog specijalista nuklearne medicine
koji ima adekvatno iskustvo sa PET-om.

PET im vrlo veliku primenu u kardiologiji, neurologiji, onkologiji i drugim medicinskim

granama

PET slike su jedi st e e u s ojoj oguć osti da od ede hoće li pa ije to o

s ča o išiću po oći ope a ija ajpasa ko o a e a te ije.
PET tehnika je veoma precizna u razlikovanju malignih od benignih izraslina, kao i u
pokazivanju ši e ja alig ih tu o a. PET ože po oći da se detektuje e idi tu o a a
ozgu, plući a, de elo e u, dojka a, li f i žlezda a, koži, ostali o ga i a.
Informacije koje PET p uža se ogu upot e iti u od eđi a ju toga kak a i ko i a ija
t et a a ila ajuspeš ija kod leče ja pa ije to og tu o a.

PET ože o ez editi i for a ije za pre iz o određiva je i evalua iju o olje ja ozga

PET ože pokazati egio u ozgu koji prouzrokuje pacijentove napade, a od koristi
je i u e alua iji dege e ati ih ožda ih o olje ja kao što su Al haj e o a, Ha ti gto o a,
i Pa ki so o a olest. )a e e p ih ekoliko sati apada, PET ože ko istiti za
od eđi a je te apije.

12
 6. Hibridni sistemi u nuklearnoj medicini
PET/CT ske e i p edsta ljaju hi id e izueliza io e u eđaje o e ge e a ije, koji su u s e
ećoj p i e i zah aljujući objedinjavanju modaliteta za nuklearno-medicinska (PET) i
adiološka CT ispiti a ja.

Istovremenom primenom ovih tehnika neposredno se dobijaju fizionisani funkciono-

o fološki to og afski s i i, či e je o oguće a e sa o do a izueliza ija fu k io ih
ka akte istika, eć i p e iz o ut đi a je topog afske lokaliza ije i eliči e patoloških
promena veoma malih dimenzija.

)ah aljujući postoja ju algo ita a a azi us oje ih image sta da da, postoji i oguć ost
fuzije fu k io ih i o foloških to og afskih s i aka do ije ih po oću azličitih u eđaja
PET, “PECT, CT, MRI . Ti e se z ačaj o po oljša aju ukup i dijag ostički pote ijali
navedenih tehnika.

13
 7. Zaštita od zračenja
)aštita oles ika

1. Izbor indikacija – s a ispiti a ja kli ički op a da a, te oditi aču a o sta osti i polu
2. Izbor radionuklida – t e a ap a iti do u p o e u u iz o u, koja o ez eđuje
aksi al u dijag ostičku i fo a iju i kli ičku ko ist od datog ispitivanja; neophodo
je da adio uklid poseduje odgo a ajuća eta olička s ojst a i fizičke oso i e, uz
p i e u aj iže oguće apliko a e doze
3. Zaštita od spolj g zrače ja – pod azu e a zaštitu oles ika od iz o a koji i te zi o
z ače, kao i od d ugih oles ika koji su eć p i ili te apijske doze
4. Zaštita od radiaktiv e ko ta i a ije – bolesnicima moraju biti data uputstva o
sp eča a ju adioakti e ko ta i a ije
5. Priprema bolesnika – adek at a p ip e a dop i osi što olje leče ju, kao i p o es
davanja upusta a po aša ja za e e t et a a
6. Praće je efekata dijag ostičke i terapijske pri e e radio uklida
7. Evidencija – sistemsko evidentiranje svih ispitivanja i terapija je neophodno

)aštita profesio al og izlože og oso lja

U o oj sti zaštite od aj ećeg p aktič og z ačaja je a io al a p i e a što je

oguće a jih doza adio uklida. Uz to je eophod a i eduka ija oso lja u pošto a ju
azič ih p i ipa za eduk iju adija io e doze a p ih atlji i o.

Fizički faktori u zaštiti od radija ije

1. Vreme – sk aći a je e e a izlaga ja je efikasa ači zaštite, kao što s e ad je i

postup i p i uko a ju iz o i a adio uklida o aju iti iz ede i što že
2. Rastojanje – po eća je dista e od iz o a z ače ja je ajjed osta iji i
ajeko o ič iji ači zaštite
3. Zaklon – ko ište je odgo a ajućih zaštit ih zaklo a, kao što su olo a stakla,
rukavice itd.

14
 8. Biološki efekti zračenja
P olaz z ače ja k oz ži a ića izaziva prome e a ži i ćelija a, o ga i a ili elo telu. Te
prome e koje z ače je izazi a a ži i tki i a azi a o iološki efekti a zrače ja.
P olasko k oz telo z ače je jo izuje molekule što ože do esti do p o e a, ošteće ja ili
čak aza anja organskih makromolekula tela. Ti fizikalno-hemijski procesi u tkivima mogu
izaz ati eli la a ioloških p o e a čiji je ezultat iološka eak ija a z ače je. Biološki
efekti z ače ja ogu se poja iti a oz ače o pojedi u so atski efekti , kao i u
poto st u oz ače og pojedi a ako se oštetio asledni mehanizam (genetski efekti).

Velikim delo iološki efekti z ače ja o ise o p i lje oj apso o a oj dozi tj. količi i
ene gije z ače ja koja je apso o a a u jedi i i ase tela. Jedi i a za apso o a u dozu je
g ej oz aka G . Biološki efekti z ače ja o ise i o sti z ače ja što se ka akte iše faktorom
k alitete z ače ja Q. Me a za iološke efekte koja uzima u obzir njihovu zavisnost o
apsorbovanoj e e giji i sti z ače ja je ekvivalentna doza.

Ona je jednaka produktu apsorbovane doze i faktora kvalitete. Jedinica za ekvivalentnu dozu
je sivert (oznaka Sv). Doze eće od , “ uz okuju p o enu krvne slike. Doze od 2 do 3 Sv
izazivaju probavne smetnje i radijacijsku bolest, a u slučaju eleče ja oguća je i s t.
Doza od “ izazi a s t u % slučaje a, a doza od “ rezultira 10 % s t ošću, osi uz
posebno leče je. P i doza a od “ s at a se da je smrtnost 100% i pored leče ja.

Biološki efekti z ače ja o ise i o t aja ju oz ači a ja, aspodeli doze po telu i osetljivosti
organizma. Linearna zavis ost ioloških ošteće ja i doze z ače ja pot đe a je za elike
doze. Međuti , postoje d oj e o efekti a alih doza z ače ja. Dapače, postoje i di ije da
male doze z ače ja i aju poziti o dejst o. P epo učuje se da se izlože ost z ačenju svede
a aj a ju oguću e u, s akako reda vred osti p i od og oz ači a ja.
Po uđi a je ili jo izo a je ato a u ži oj ćeliji z ače je deluje a ži ot e fu k ije ćelije,
a ti e i a ži a tkiva, organe i organizme. Posledica tog delo a ja je p o e a fu k ije ćelije,
po e ećaj u deo i, p o e e ge a pa i s t ćelije. Dejstvo z ače ja ajčešće je štet o za
tki a, o ga e i o ga iz e. “a o u alo oj i slučaje i a oz ači a je se do i aju eki
ko is i ezultati. Isto z ače je e uz okuje kod s ih ćelija isto delo a je. )ato se azlikuje
osetljivost pojedinih vrsta ćelija na z ače je, ali i i di idual a osetlji ost pojedi ih ćelija.
Zbog razlike u osetljivosti ćelija elika je azlika u posledi a a oz ači a ja azličitih tkiva,
o ga a i o ga iza a. Ge e al o se ože eći da su a je osetljiva tki a sasta lje a od eć
diferentovanih ćelija, prema tome starija tkiva i sta iji o ga i, a ogo su iše osetljivije
nediferentovane, lađe ćelije, dakle tkiva i organi koji se obnavljaju, pre s ega u ut aš ji
o ga i, košta a s ž, jaj i i, se e e ćelije, oč e leće, a pose o e ij.
Biološki efekti z ače ja ogu se poja iti a oz ače o pojedi u so atski efekti , kao i u
poto st u oz ače og pojedi a ako se oštetio asljed i eha iza ge etski efekti .
Somatski efekti mogu biti rani i kasni. Kasni somatski efekti i ge etski efekti slučaj i su
od os o stohastički.

15
 9. Nuklearna medicina u neurologiji (konvencionalna)

10. Nnuklearna medicina u neurologiji (PET)

Radionuklidna angiografija mozga

Retko se primenjuje

Radiofarmaci

o 99m
Tc-pe the etat i ji e o eleže a jedi je ja DTPA – dietilen-triamino-
pe tasi ćet a kiseli a, k oz ošteće u he atoe efal u a ije u p olazi
adiofa ak te se patološka lezija idi kao zo a pojača e aku ula ije –
„ta o polje

Indikacije

o Procena protoka krvi kroz karotidne arterije

o Otkrivanje arteriovenskih malformacija
o Otkrivanje cerebrovaskularnih lezija i njihovo razlikovanje od tumora
o Pouzda o ut đi a je ožda e s ti

Tehnika snimanja

1. P ip e a oles ika tako što se loki a ti eoid a žlezda o al i pute sa

500mg perhlorata, 30min pre I.V. davanja radiofarmaka
2. Posta iti pa ije ta u AP položaj
3. “ i a je se ši po oću ga a ka e e u di a ičko odalitetu, u e e u
99m
od 60s od I.V. ubrizgavanja Tc-pertehnetata u dozi od 740MBq u bolusu od
0,3ml

Dijag ostička vrednost

o Arterijska faza – faza prvog prolaza, koja traje 6-9s, gde nalaz podrazumeva
isto e e u izualiza iju si et ič ih i p a ih ka otid ih a te ija, poto i
elikih ožda ih a te ija
o Kapilarna faza – faza koja traje 9- s, te ju ka akte iše difuz o ravnomerna i
si et ič o aspo eđe a akti ost u ožda i he isfe a a
o Venska faza – faza koja traje nakon 15s, prvo prikazuje sinus sagitalis

A te io e ske alfo a ije i a eu iz e se ogu uočiti još i u a te ijskoj fazi,

zavisno od lokacije i voluminoznosti.

Ukoliko postoji ishe ič a lezija, p o se idi p ekid p ili a k oz odgo a ajuću

ožda u a te iju okluzija ili sa o s a je je p ili a ste oza . “te ozu pot đuje
aplati a a k i a „p og p olaza , uz p oduže je je og as ede t og dela.

Dobro vaskularizovani tumori scintigrafski se najbolje prikazuju u kasnoj arterijskoj

i u venskoj fazi ispitivanja.

16
Perfuziona tomografija mozga

Radiofarmaci
99m
o Tc-HMPAO (heksa-metil-propilen-amin-oksim)
99m
o Tc-ECD (bicisat)

Indikacije

o Infarkt mozga
o Demencija
o Epilepsija
o Tumor mozga

Tehnike snimanja

1. Vizueliza ija se ši po oću “PECT ili PET teh ike, ko išće je liposolu il ih
radiofarmaka
2. Koristi se 99mTc-HMPAO, u dozi od 740 do 1110MBq

Dijag ostička vred ost

o Na snimcima se dobro razlikuju siva i bela masa, s ti da se adiofa ak jače

akuplja u si oj asi, je je p otok puta eći ego u eloj
o Naj iše i fo a ija se do ija iz t a s e zal ih i f o tal ih p eseka
o Ok ipital i eža j i ali ozak aj iše zad ža aju adiofa ak
o U sta ije ži ot o do u, akuula ija je sla ija, ali je ajuočlji ija u
f o tal o ež ju, a je pak te po al o i pa ijetal o
o U slučaju i fa kta ozga, izualizuje se s a je je ili defekt pe fuzije „hlad o
polje u odgo a ajuće egio u ozga
o Alzhei e o u de e iju ka akte iše s a je a pe fuzija u kori
pa ijetote po al hi egio a, takođe je ka akte istič o si et ič o s iže je
eta oliz a, a u slučaju da je asi et ič o, p i e i e zah aće a je le a
strana, dolazi do gubitka govora
o Pi ko u de e iju ka akte iše hipope fuzija u ko i f o tote poralnih regiona
o Multiinfarktne demencije su prikazane kao manje multiple zone hipoperfuzije
u korteksu i subkorteksu mozga
o Epileptička ža ita se p ikazuju kao zo e hipope fuzije a apada, a u toku
napada kao hiperperfuzije
o Tumori se prikazju u vidu defekta perfuzije

17
Ispitivanje regionalnog protoka mozga

Pefuzija se defi iše kao k i p otok po jedi i i ase tki a. Međuti u p aksi se
od eđuje egio al i k i p otok ozga RKP , koji se iz aža a u ll/ g/ i .

Proseč e vred osti

o Fiziološki – 55ml/100g/min
o Po eća tki i u os O2, cerberalna perfuzijska rezerva – 23ml/100g/min
o Hipoksija – manje od 23ml/100g/min
o Ireverzibilne promene (infakrt) – manje od 10ml/100g/min

Radiofarmaci

o 133Xe i 81mKr, kao konvencionalni radiofarmaci

o C15O2, H215O, 11C(15O)-butanol i 11C-nikotin kao pozitronski
o Radiofarmaci prolaze dvosmerno kroz hematoencefalnu
a ije u ez zad ža a ja u ožda o tki u

Indikacije

o Blago e e a dijag ostika i te apija e e o askula ih po e ećaja azličite

etiologije
o Demencija
o Epilepsija

Teh ike izvođe ja

133
1. Xe se aplikuje inhalacijom (1,5min) preko zatvorenog sistema u kome se
alazi po eša sa azduho MB
2. 133
Xe ka akte iše apid a aku ula ija i kli e s iz ožda og tki a, ez
vezivanja za neurogliju i endotel kapilara, zahvaljujući to e RKP se iz aču a a
iz ed osti egio al og ožda og kli e sa kse o a
3. Me e je RKP po oću PET-a, ajčešće sse p i e juje C15O2, koji se po oću
e zi a ka oa hid aze u plući a p et a a u H215O. Akumulacija H215O u
ožda o tki u je u fazi postig utog ekvilibrijuma i stalne koncentracije u
arterijskoj fazi u direktnoj korelaciji sa RKP

Dijag ostička vred ost

) og go e a ede ih teh ika o oguće a je p o e a egio al ih po e ećaja

pe fuzije ozga u fazi dok se još isu az ile i e e zi il e ishe ič e p omene.
)ah aljujući to e, o oguće a je lago e e a p i e a odgo a ajuće te apije
t o oliza, hi u ška i te e ija i p aće je je ih efekata. P iliko s iže ja
a te ijskog p itiska, zah aljujući ko pe zato i eha iz i a, jed o e e se
od ža a o ala RKP. Njegovo smanjenje do 50% od normalne vrednosti biva
ko pe zo a o po eća i tki i u oso O2 (cerebralna perfuziona rezerva).
“ a je RKP je ut đe kod pa ije ata sa epilepsijo , kao i sa Alzhei e o .

18
Ispitivanje cerebralnog metabolizma glukoze

S o zi o da je glukoza gla i e e getski iz o ožda e fu k ije, je eta oliza

se e ja u za is osti od i te ziteta ožda ih akti osti. )ah aljujući PET teh i i,
da as je oguća a aliza regionalnog metabolizma glukoze RMG , koji se z ačaj o
razlikuje u zd a o i fu k io o iz e je o ožda o tki u

Indikacije

o Demencija
o Oboljenja ekstrapiramidnog sistema
o Epilepsija

Radiofarmak i tehnika snimanja

o Tehnika je PET
o Radiofarmak je 18FDG- fluordeoksiglukoza, koja analogno glukozi po ulasku u
ožda e ćelije i a fosforilisana posredstvom enzima heksokinaze, ali se
dalje e eta oliše iti aća u i kula iju.

Dijag ostička vred ost

o Fiziološki - 30µmol/100g/min
o Bela supstanca - 20µmol/100g/min
o Vidna zona kore, corpus striatum - 45µmol/100g/min

1. Alzheimerova demenzija – hipometabolizam glukoze u korteksu parijetalnih i

te po al ih ež je a
2. Vaskularna demencija – zone hipometabolizma su difuzne i u kori i
subkortikalno
3. Hu ti gto o a olest h o ič a p og esi a ho eja – hipometabolizam
glukoze u bazalnimm ganglijama, a očito u u . audatus et puta e -u
4. Parkinsonova bolest – nema promena
5. Epilepsija – po eća je eta oličke akti osti za e e apada
6. Schizofrenia – s a je eta oliza u f o tal i ež je i a

Ispitiva je ere ral e potroš je kiseo ika

Indikacije: epilepsija

Tehnike: PET

Radiofarmak: 15O2

Dijag ostički z ačaj: za si u supsta u pot oš ja O2 p oseč o iz osi , a za elu

1,5ml/100g/min

19
 11. Dinamske studije u gastroenterohepatologiji
Dinamska scintigrafija se izvodi u jednoj projekciji, gama kamerom, povezanom sa digitalnim
aču a o . “ i a je poči je isto e e o sa i t a e sko aplika ijo adiofa aka i
iz odi se u toku e e skog pe ioda koji odgo a a ispiti a o fiziološko p o esu.
Celokupni period snimanja deli se na vremenske intervale i za svaki interval se dobija po
jedan scintigram.

Jetra i slezina:

o hepatobilijarna scintigrafija (akutni holecistitis, dif. dijagnoza ikterusa, trauma

bilijarnog sistema, anomalije, postoperativno ispitivanje),
o scintigrafija krvnog prostora jetre (hemangiom),
o scintigrafija slezine (neoplazme, infarkt, hipoplazija, anomalije, ciste i dr).

Ispitna pitanja 30, 31, 32, povezati sa ovim ispitnim pitanjem

20
 12. Scintigrafija štitaste žlezde
Scintigrafija ti eoid e žlezde je za sada eza e lji etod izualiza ije fu k io al e
sposobnosti njenog tkiva.

Fiziološka os o a testa je u sposo osti žlezda og tki a – tireocita, da akumuliraju jod.

Radiofarmak

o Tehnicijum-pertehnetat – akumulira se u tireocitima istim mehanizmom kao i jod, ali

pošto se e o ga ifikuje, jego a dist i u ija u pa e hi u je od az fu k ije NaI pu pe
123/133
o I

Indikacije

o Poja a solita og odusa u ti eoid oj žlezdi

o Znaci kompresije gornjeg otvora toraksa
o P ip e a oles ika za hi u ško leče je ekih e ig ih i alig ih olesti ti eoid e
žlezde
o Detek ija u ođe ih a o alija az oja ti eoid e žlezde

Terapijska tehnika

1. Tehnicijum-perthenetat se daje I.V. u dozi od 74- MB , s i a je se ši ako

20-30min
2. Radioaktivni izotopi joda se daju per os, a s i a je se ši ako h od da a ja
3. “ i tig afija se ši pute pose og koli ato a – „pi hole koli ato o
4. Nepos ed o p e s i a ja se ispita ika daje da popije alu količi u ode kako i
„isp ao teh i iju izluče plju ačko , koja se pak ože zad žati u žd elu ili
kranijalnim delovima jednjaka.
5. Ispita ik leži a leđi a sa lako za ače o gla o
6. “ i a je se ši u AP p ojek iji,a ako je pot e o u le o i des o koso
položaju pod °

Nalaz scintigrama

Fiziološki – oblik leptira, kaudalna ivica lobusa ne prelazi gornju ivicu manumbrijuma. Desni
lo us je ešto eći od le og, a isth us se po ekad e aspoz aje.

Patološki – u pojedi ač i ili ultipli odusi a i te zitet aku ula ije adiofa aka ože
biti isti kao i u okol o žlezda o tki u „topli odus , ili pak ože iti pojača „ ući
odus , a ože iti i s a je „hlad i odus

21
 13. Scintigrafija paraštitastih žlezda
“ i tig afija pa ati eoid ih žlezda e zahte a pose u p ip e u pa ije ta. Iz odi se
kombinovanom, konsekutivnom primenom dva radiofarmaka, tehnicijum pertehnetata
(99mTcO4) i talijum-hlorida (201TlCl).

Terapijska tehnika

1. P o se u adi statička s i tig afija ti oid e žlezde -30min posle I.V. davanja
74MBq pertehnetata
2. Ubrziga se u kubitalnu venu 37MBq talijum-hlo ida i iz ši di a ska ak iza ija
šest s i tig afskih slika u t aja ju od i
3. Nap a iti statički peto i ut i s i ak s edog uđa
4. Kompjuterska obrada i rekonstrukcija scintigrama
5. Od do i e e slike po oću taliju -hlo ida, „oduzi a se s i tig a ači je
po oću teh i iju -perthenetata

Ade o se a s i ku uoča a kao jas o og a iče a, ajčešće ok uglasta ili o al a zo a

akumulacije radiofarmaka.

Indikacije: preoperativne pripreme, postoperativne kontrole, detekcija medijastinalno,

odnosno ektopič os ešte og pa ati eoid og tki a, seku da i i te ije i
hipe pa ati eoidiza , ejas a kli ička sta ja p aće a hipe kal e ijo .

Kontraindikacije: za e e t ud oće i lakta ije

22
 14. Scintigrafija nadbubrežnih žlezda
Tu o i s ži ad u ež ih žlezda i drugi neuroektodermni tumori, nastaju u tkivima, koja
potiču iz eu al og g e e a-d a oč a iza ćelija, koji se u p o t i est u e io al og
az oja alaze iz eđu e e e i i ektode a.

Najčešći tu o i su:

o Feohromocitom
o Neuroblastom
o Parangliom
o Ganglioneurom

Radiofarmak: 131I-MIBG – metajodobenzilgvanidin, mehanizmom aktivnog transporta se

p euzi a u ezikule ad e e gičkih eu o a i ćelija tu o a si patoh o afi og siste a

Terapijska tehnika: radiofarmak se sporom injekcijom aplikuje u kubitalnu venu, a

scintigrafsko snimanje obavi 48- h kas ije. Uo ičaje a doza je . MB / 2 telesne
po ši e.

Feohromocitom

Nalazi se u a je od % oso a koje i aju po iše k i p itisak. I ide a je aj eća u

čet toj i petoj de e iji, ada ože se ja iti i a ije. Oko 85% ovih tumora ima primarnu
loka iju u ad u ež oj žlezdi.

Na s i tig a u se tu o uoča a kao jas o og a iče a zo a i te zi e aku ula ije

adiofa aka u egio u ad u ež ih žlezda.

Metastaze alig og feoh o o ito a a pa ijal i , „ ilja i s intigramima celog tela

prikazuju se kao jas o og a iče e zo e i tezi og akuplja ja adiofa aka a esti a gde
se simpatohromafi o tki o fiziološki e alazi.

Neuroblastom

Jeda od ajčešćih solid ih ekst ak a ijal ih tu o a dečjeg uz asta, sa ajčešćo lokacijom

u ad u ež i žlezda a ili auto o i ga glija a a do e a ili to aksa.

Na s i tig a i a oles ika p i a i tu o se uoča a kao a je ili iše p a il a i elati o

jasno ocrtana zona intenzivnog, ne uvek i homogenog, nakupljanja radiofarmaka, 131I-MIBG
u regionu trbuha, toraksa ili karlice.

Neophod o od aditi statički s i tig a čita og tela adi detek ije seku da ih depozita, koji
se p ikazuju kaoo pojedi ač i ili ultipli fokusi i te zi og akuplja ja adiofa aka.
Nakopljanje u kostima natkole i e ili potkole i e je patološki alaz.

Poziti a s i tig afski alaz ka akte iše – po eća a ko e t a ija eu o -spe ifič e e olaze
(NSE) u serumu i vanil-bademove kiseline (VMA) i homovanilne kiseline (HVA) u urinu.

23
 15. Scintigrafija neuroendokrinih tumora
Veći a eu oe dok i ih tu o a pokazuje isoku gusti u so atostati skih eepto a. Takođe,
eki tu o i koji isu eu oe dok i i, kao što sz e i geo i, do o dife e to a i tu o i
ozga, alig i li fo i, ka i o i ćelija u ega, dojke i pluća takođe poseduju
somatostatinske reeptore.

“o atostati je eu opeptid koji se sastoji od a i okiseli a i fiziološki je p isuta u

o ga iz u. O je i hi ito i peptid i deluje u iše o ga skih siste a i a ekoliko fizioloških
funkcija (neurotransmisija, sekrecija ho o a asta, ti eot opi sti ulišućeg ho o a,
st a je želudač e kiseli e, otilitet digesti og t akta, eksk e ija pa k eas ih e zi a,
sekrecija insulina i glukagona).

“o atostati ski e epto i su p isut i ugla o u ćelija a eu oe dok i ih o ga a, ali i u

eki ćelija a koje isu eu oe dok i e. Tu o i koji astaju iz o ih ćelija takođe poseduju
somatostatinske receptore.

Scintigrafija

Scintigrafijom somatostatinskih receptora mogu se vizuelizovati:

o Gast oe te opa k eatič i tu o i – karcinoid, gastrinom, insulinom, glukagonom, VIP-om

o Adenom hipofize
o Medula i ka i o ti eoid e žlezde
o Ka i o sit ih ćelija pluća
o Ka i o Me kelo ih ćelija

Radiofarmak – 111In-pentreoid, koji je nastao konjugacijom dietil-tri-amino-pe tasi ćet e

kiseline (DTPA) i molekula oktreotida, a co kompleks je zatim helatnim procesom vezan za
111
I . O aj adiofa ak je poz at kao „O t eo“ a .

OctreoScan se ekskretuje u bubrezima, sa 90% prisutne doze u urinu unutar 24h od injekcije.
Do i a t a e al a eksk e ija o oguća a jasnu vizualizaciju abdominalnih tumora. Zbog
elati o dugog poluži ota od , da a, oguća je vizualizacija tumora i nakon 24h kao i
ako h. “e ziti ost ože iti s a je a kod oles ika koji p i aju te apiju
somatostatinom.

OctreoScan je senzitivan za

o Karcinoid – 80-100%
o Fehromacitom i neuroblastom – 87-89%
o Gastrinom – 60-90%

PET neuroendokrnih tumora

18
FDG i 11C- etio i , koji učest uju u eta oliz u glukoze, od os o etio i a.

24
 16. Radionuklidna terapija
Terapijski efekat se zasniva na akumulaciji radioaktivnog leka u ciljnom tkivu i radiocionom
ošteće ju ćelije što za posledi u i a s a je je ili p esta ak fu k ije i ek ozu oz ače ih
ćelija

Terapija je:

o Selektivna – oz aččuje sa o o olelo tki o

o Interna – iz o z ače ja se u osi u o ga izam
o Meta olička – lek učestuje u eta oliz u ilj ih ćelija

Unos leka: per os, I.V. ili intrakvitarno

Efikasnost terapije zavisi od:

o “pe ifič osti lokaliza ije leka u ilj o tk iu

o Vrste radioaktivnog raspada
o V e e a zad ža a ja u ilj o tki u
o Vremena poluraspada
o Osetlji osti ćelija a jo izujuće z ače je

Te apija adioakti i leko i a se ajčešće sp o odi a ulat o, a sa o p i e a ećih

doza zahteva hospitalizaciju

1.) Leče je e ig ih olesti tireoidne žlezde

Indikacije: Grejvsova bolest, polinodozna toksič a st u a

Radiofarmak: 131I u obliku natrijum-jodida, emituje beta i gama zrake, T1/2=8dana
Cilj terapije: s a je je fu k ije štit e žlezde i u ođe je oles ika u eta oličko sta je,
sprovodi se ambulantno
Kontraindikacije:
o Apsolutne – t ud oća, usporena akumulacija joda
o Relativne – mladi bolesnici, strah od radioaktivnosti, urinarna ikontinencija
Neželje e posledi e: trajna hipotireoza

2.) Leče je alig ih olesti tireoid e žlezde

Terapija – hi u ško ukla ja je tu o a

Radiofarmak – 131I, koji se koristi kada postoje udalje e etastaze ili kada zaosta e žlezda o
tki o papila i i folikula i ka i o ti eoid e žlezde , te apijska doza se daje u o liku NaI
per os
Prva kontrola se radi za 6 meseci, ako je uredan nalaz, onda naredna kontrola za godinu dana,
ako su dva uzastopna nalaza uredna, uz pad tireoglobulina, to ukazuje na potpuni uspeh
terapije. Ako postoji prisustvo I-avidne zone, terapija se nastavlja.

25
 17. Perfuziona scintigrafija pluća
Pe fuzio u s i tig afiju pluća p i opisuju i kli ički p i enjuju Taplin i saradnici 1964.
Godi e. “ i tig afija se zas i a pak a lokadi te i al ih a te iola i kapila a po oću
injiciranog 99mTc-MAA.

Radionuklidi i radiofarmaci

 Radionuklid – 99mTC
 Radiofarmak – MAA = makroagregirani humani serumski albumin

Xe i 81mKr – adioakti i gaso i za ispiti a je e tila ije pluća

133

Dia eta česti a – 10-50µm

Količi a česti a – 60,000 do 250,000

Tehnika snimanja

 Ležeći sta
 Radiofarmak 99mTc-MAA, raspon doze od 37 do 222MBq (zavisno o masi i uzrastu)
 Položaj – AP i PA, polukosi položaji, kao i late al i - položaja

Princip dobivanja slike

99m
Tc-MAA se u izga a u ku ital u e u u ležeće položaju oles ika. “ i a je se
o a lja ga a s i tala io o ka e o ši okog id og polja u čet i sta da d e p ojek ije
(anteriorna, posteriorna, desna posteriorna i leva posteriorna).

 99m
Tc-MAA kao pa tikule su eće od p o e a a te iola i kapila a u plući a, te dolazi do
ik oe oliza ije pluća
 Mik oe olija pluća MAA zah ata od . do . % askula e eže pluća
 Arteriole su samo pri e e o okludo a e je se MAA azlažu a a je česti e koje
fago ituju ćelije etikuloe dotel og siste a
 Biološki poluži ot MAA u plući a je – 8h

Fiziološki slučaj jeste stanje normalne prohodnosti krvnih sudova, gde je perfuzija
a o e a u o a pluć a krila.

Patološki slučaj jeste primerice prekid u granama arterije pulmonalis bilo zbog
začeplje ja iz ut a ili ko p esije spolja, a pe fuzio oj s i tig afiji će se u odgo a ajuće
egio u pluća poja iti pe fuzio i defekt ili zo a hipope fuzije.

Ma ji roj česti a MAA <100.000) se daje kod:

 Teške pluć e hiperte zije – og a iče a pluć a askula a eze a sa ogućo

poja o akut og pluć og s a i s t i ishodo
 Desno-levog ša ta – odmah se vidi aktivnost u bubrezima; mogu se javiti
simptomi okluzije askula e eže u e e al oj ili ko o a oj i kula iji
 Status post pneumonectomiam
 Dece

26
 18. Ventilaciona scintigrafija pluća
Ispiti a je egio al e e tila ije i azduš ih p osto a pluća ože se šiti po oću i e t ih
gaso a kao što su 133Xe i 81mKr, koji su pak idealni agensi za procenu distribucije gasa u
azduš i pute i a. Obavezno snimati pre perfufione scintigrafije!

Teh ika izvođe ja

133
 Xe
o Energija – 80 keV
o Poluži ot - 5,3 dana
o Poreklo - reaktorski proizvod
o Dinamsko ispitivanje – samo u PA položaju
o Primena u specijalno zatvorenim respiratornim sistemima zbog neželje og β
z ače ja koji o ez eđuju tač o dozi a je si h o o sa disa je i h ata je
izdahnutog gasa

3 faze protokola:

1. Wash-in – bolesnik naglo udahne 133Xe te d ži dah s i ap avi se snimak

2. Ekvilibrijuma – oles ik udiše ikoliko i uta gas po eša sa azduho
3. Wash-out – t aje ekoliko i uta, oles ik udiše so i azduh, a izdah uti 133
Xe
odlazi u deo za hvatanje i snime se 2-3 snimka

Prvi snimak p ikazje zi u e tila ije azličitih seg e ata pluća odgo a a alazu 81mKr)
Faza ekvilibrijuma prikazuje volumen distribucije gasa
Faza »Wash-out« p ikazuje zi u pluć og kli e sa

Ventilaciona scintigrafija-aerosoli
99m
Tc-DTPA

 Male česti e, 0.25 um, st a aju se u e ulize u

 Problemi sa nagomilavanjem u centralnim disajnim putevima
 Snimanje pre perfuzije
 “ i a je u isti položaji a kao i pe fuzija
99m
Tc-Technegas

 Ultrafina disperzija česti a 99mTc-ugljenika

 Veliči a česti a a ja ego ae osola i dobra alternativa 81mKr

Indikacije:
 Pluć a e olija - perfuzioni defekt plus normalan ventilacioni scintigram
 Karcinom bronha - e tila io a s i tig afija e a z ačaja u dijag osti i, ali se
perfuziona koristi u preoperativnoj proceni. Kod dece se uglavnom koristi perfuziona
jer je za ventilacionu potrebna saradnja sa pacijentom.
Kontraindikacije:
 Pluć a hipe te zija – oko česti a ak oag egata se u izga a
 Des o le i šant – opasnost od embolizacije mozga makroagregatima

27
 19. Scintigrafija miokarda u miru i opterećenju
Tehnika kojom se vizuelizuje funkcionalni miokard.

Hipofunkcionalni regioni pokazuju hipoperfuziju, dok se afunkconalni regioni prikazuju kao

perfuzioni defekti.

Radiofarmaci

Koriste se izotopi elemenata koji u biohemijsko-fiziološko s islu p edsta ljaju

a aloge kaliju a, kao što je 201Tl (Talijum).

Tehnika snimanja

Najčešće se o o ispit a je iz odi u ezi sa testo opte eće ja, ilo fizičkog a i ikl
ergometru ili pokretnoj t a i, ili tz . fa akološkog st es testa.

Boles iku se u testu opte eće ja u aksi al oj fazi opte eće ja u izga a I.V. taliju i
od ah se p a e s i i. “ i a je se po a lja ako h u fazi edist i u ije o eleži ača te se
ta faza uzima reprezentativnom za stanje mirovanja, s obzirom da u periodu od 3h odmora
dolazi do p e aspodele taliju a koji pute kolate ala dospe a i u ishe ič o pod učje.

Le a ko o a se izuelizuje o al o, a des a sa o u slučaju s ča e i sufi ije ije, od os o

opte eće ja u pluć om krvotoku.

Ukoliko defekti pe zisti aju i u i u, isti ukazuju a ožiljke posle infarkta miokarda ili pak
miokarditisa.

Ukoliko se defekti po lače u i o a ju, alaz ukazuje a ko o a u i sufi ije iju datog
regiona.

28
 20. Radionuklidna ventrikulografija
O ogućuje p o e u fu k ije le e ko o e o eleža a je e it o ita 99mTc-pertehnetatom i
p ikazi a je adioak i osti u s ča i šuplji a a u azličito e e u toku s ča og iklusa.

Kli ički z ačaj leži u či je i i da je to ei azi a test koji se iz odi i u i u i u opte eće ju i
daje os o e i fo a ije o s ča oj fu k iji u azličiti ka dio askula i olesti a.

Radiofarmak:
99m
Tc in vivo o eleže i eritrociti

Prirpema bolesnika

EKG elektrode se postvaljaju u 3 standardna od oda i R talas p edst alja fiziološki t igge
u toku snimanja.

Položaji s i a ja: modifikovani levi prednji polukosi, pod 450, zbog najboljeg razdvajanja
leve i desne komore, 32 frames u toku s ča oig iklusa, 10 min u miru, i od 5 do 10 min
u toku opte eće ja .

Najz ačaj iji kli ički pa a ete glo al e sistol e fu k ije le e ko o e je ejek io a
frakcija.

)a od eđi a je egio al ih fu k ije le e ko o e, o a se deli a egio a.

I dika ije I kli ička vred ost

o Infarkt miokarda: od eđi a je azal e EF a d p aće je EF, kao a p og ostičkog

pa a et a p eži lja a ja oles ika

o Hro ič a koro ar a olest: p o e a i p aće je EF u i u i u toku opte eće ja

o Od eđi a je ka diotoksič osti leko a, itostatika u toku he iote apije (doxorubicin,

epirubicin)

Kako bi se si h o izo a o isko istili s i s i lje i s ča i iklusi, u ede a je EKG gati g

tehnika, uporedo sa snimanjem na GAMA kameri tim putem se registruje I EKG bolesnika.

29
21. Nuklearno-medicinske metode u kardiologiji (PET)
PET metode se koriste uglavnom za ispitivanje miokardnog protoka (perfuzije) i regionalnog
miokardnog metabolizma.

Radionuklidi i radiofarmaci

o Rb – rubidijum,
82

o a alog kaliju a, z og čega se ago ila a akti i t a spo to , pa se u kli i i

primenjuje za razlikovanje vijabilnog od ek otič og ioka da,
o T1/2=75s
o dobija se iz stroncijumskog generatora (82Sr, T1/2=25dana)
o 18FDG

Ispitivanje vijabilnosti miokarda

FDG ože sa eliko sigu ošću otk iti iokardni region koji je vijabilan. FDG ulazi u
ćelije ioka da kao i glukoza, zati se fosfo iliše pos edst o e iz a glukozo-6-fosfata
odlazi putem ili sinteze glikogena ili pak putem glikolize. Metabolizam FDG se dalje ne
od ija, eć dolazi do spo e defosforilacije, a 18F se dugo zad ža a u io itu.

“ o zi o da se dugo zad ža a, tako će ago ila a je FDG iti p opo io al o

isko išća a ju egzoge e glukoze.

70% energetskih potreba u zdravom miokardu se zadovoljava iz slobodnih masnih kiselina,

dok 30% se odnosi na ugljenhidrate.

Kod oles ika sa a gi o pekto is, ukoliko dođe do ago ila a ja FDG, a estu gde je
akumulacija 13N-a o ijaka s a je a, go o i se o tz . „PET ishe iji , tj. o s a je o
koronarnom protoku u vijabilnom miokardu.

Kod bolesnika sa akut i i fa kto ioka da, kod kojih je u egio u i fa kta došlo do
pojača og ago ila a ja FDG, posle hi u ške i te e ije sta lja je a-c by-pass-a , došlo je
do oži lja a ja i fa i a og egio a u % slučaje a. O a PET teh ika eđuti zahte a
skupu tehnoogiju, stoga je og a iče a a a ji oj e ta a u se etu.

30
 22. Dinamska scintigrafija bubrega
Scintigram bubrega je funkciono-topog afski p ikaz u ež og pa e hi a. Rezultat je
akuplja ja ef otop og adioo eleži ača u u egu, u skladu sa jego i
biodistribucionim karakteristikama.

Dinamska scintigrafija bubrega je etoda koja u azličiti e e ski i te ali a daje

izuel i p ikaz p istiza ja, k atkot aj og fu k io og akuplja ja u p a ehi u i odlže ja
i t a e ski u izga og adiofa aka sa zo u ež o ki etiko .

Radiofarmaci

Koriste se oni radiofarmaci koji se a o izlučuju pute u i a, ez t aj e aku ula ije

u u ež o pa e hi u:

o 131/123
I-hipuran – Orto-jodohipurat
o 99m
Tc-DTPA – Dietil-triamino-pentaacetat
o 99m
Tc-MAG3 – merkaptoacetil-triglicin

Tehnika izvođe ja

1. Ispitanik mora biti hidriran 5-10ml/kg vode (2- čaše , -60min pre I.V. aplikacije te
mora isp az iti ešiku p e i ako t et a a
2. Ispitanik je u poste io o ležeće ili sedeće položaju
3. Radiofarmak se ubrizgava u venu bolus tehnikom
4. Dist i u ija adiofa aka se egist uje u azličiti e e skim intervalima
a. Nakon 30s – prepoznaju se veliki krvni sudovi, nejasno ocrtani bubrezi, jetra i
slezina
b. Nakon 2min – prepoznaje se parenhim bubrega
c. Nakon 5min – prepoznaje se sabirni sistem
d. Nakon 20 do 30min – pokazuje se progresivna eksrecija radiofarmaka

U slučaju postoja ja opstruk ije u sa ir o siste u, i dikova a je diurez a sti ula ija u 15.
minutu dinamske studije.

K a titati a a aliza di a ičkog s i tig a a pute aču ala, o oguća a ge e isa je

di a ičkih e og afskih k i ih, od eđi a je kvantitativnih parametara perfuzije,
fu k io al e aku ula ije adiofa aka i eksk e ije, kao i iz aču a a je adiofa aka
od eđi a je glo e ulske filt a ije ili efekti og p otoka plaz e .

Indikacije:

o Renalne perfuzije i funkcije

o Obstrukcije (diurezni radiorenogram)

o Renovaskularna hipertenzija (Kaptoprilski test)

o Pre-hirurška k a tifika ija (nefrektomija)

o Ispitivanje transplantiranog bubrega

31
 23. Statička scintigrafija bubrega
Metoda ispitivanja koja u poznom vremenskom intervalu nakon iniciranja
radiofarmaka spore kinetike, daje 2D prikaz topografije funkcionog prenhima u kome se
radiomarker kontinuirano nakuplja.

Radiofarmaci

Ko iste se adiofa a i spo e ki etike→ 99mTc-DMSA – dimerkaptosukcilna kiselina

99m
Tc-DMSA ima izrazit afinitet za veziva je ćelija p okis al ih tu ula i iske u i a e
eksrecije

Vezi a je o og adiofa aka za isi od fu k io e ko tikal e ase i u ež e pe fuzije.

Ko tikal e slike do og k aliteta statički s i tig a i do i aju se -3h nakon I.V. injekcije.
Vezivanje dostože plato u toku h i ostaje ko sta t o h.
99m
Tc-DMSA scintigram daje uvid u regionalnu distribuciju funkciono sposobnog tkiva unutar
svakog bubrega. Pritom delovi u ež og pa e hi a koji i aju do o oču a u pe fuziju i
ekst ak io i kapa itet tu ulskih ćelija ezuju iše adioo eleži ača, ego delo i sa lošo
perfuzijom i/ili tubulskom disfunkcijom.
99m
Tc-DMSA scintigram se smatra zlatnim standardom za otkrivanje globalne i regionalne
eduk ije fu k io e tu ulske ase, pose o za detek iju ko tikal ih ožiljaka. Isto tako je
iz a ed o pogoda i za k a titati u p o e u i di idual e u ež e fu k ije, p i če u je
eophod o iz šiti ko ek iju a du i u u ega

Tehnika snimanja

1. “ i tig afija se iz odi po oću ga a ka e e, p ikuplja je -500KC (impulsa) po

slici, 2-4h nakon I.V. radiofarmaka 99mTc-DMSA
2. Ispiti a je se ši u ležeće poste io o položaju u t i sta da e p ojek ije

*Kod ektopije i potkovičastog u rega oguća je i a terior a projek ija

Indikacije

o Kongenitalne anomalije i tumori (ispitivanje morfologije bubrega)

o Infekcija (ispitivanje morfologije bubrega)

o Detek ija pijelo ef itičkih pa e hi skih lezija

o Hidronefroza i uroopstrukcija

o U pedijat iji, u ilju otk i a ja fokal ih defekata ili ožiljaka kod de e sa efluksi o
nefropatijom i infekcijama urotrakta

Rezultat statičke s i tig afije op edeljuje u ologa u ital oj odlu i iz eđu ko ze ati e i
adikal e hi u ške te apije, a i a i p og ostički z ačaj u p ed iđa ju stepe a očeki a g
opo a ka u ež e fu k ije ako leče ja.

32
 24. Vezikouretalni refluks
Vezikoureteralni refluks z ači vraća je urina iz ešike u ureter

Uzrok toj e o al oj poja i ože iti u ođe a a o al ost g ađe uretera ili ešike,
odnosno samo funkciona, p i e e a pog eška usled nezrelog mehanizma. Urin koji se
aća p e a u egu p edsta lja oguće sedište akte ija a i iz o po a ljajućih i fek ija
u ega, a i sa u i zad ža a je ože oštetiti u eg. Refluks se ožeti ja iti kako a
jednoj tako i na obe strane.

Kli ički si pto i

Deluje pod uklo, ez kli ičkih si pto a. Otkriva se kao posledica urinarne infekcije.
Uz i fek ije espi ato og siste a, kao i sa e u i a e i fek ije, koji a a očito su
podlož e de ojči e.

Dijagnostika

o Re dge ski ili ut az uč i s i ak sa p ikazo u ete a za e e t aja ja u i i a ja, sa

prethod o dati ko t as i s edst o u ešiku, mikcijskom cistoureterografijom
o Cistiskopija

33
 25. Scintigrafija skeleta
“ i tig afija kostiju je etoda izualiza ije osteo lastičkih, eta oličkih i he odi a skih
p o esa u kosti a, sa aj eći kli ički z ačaje u kli ičkoj o kologiji.

Radiofarmaci

o 99m
Tc-MDP – metilendifosfonat
o 99m
Tc-DPD – dikarboksipropandifosfat
o 99m
Tc-HEDP – hidroksietilendifosfonat
o 99m
Tc-HMDP – hidroksimetilendifosfonat

Gore navedeni radiofarmaci imaju izrazitu sposobnost vezivanja za kalcijum u kristalima

hidroksiapatita u kostima, dok je akumulacija u mekim tkivima neznatna. Po ubrizgavanju u
venu fosfatna jedinjenja se vezuju za proteine plazme i brzo distribuiraju po
ekstracelularnom prostoru. Oko polovine radiofarmaka se akumulira u kostima, a ostatak
izluči glo e ulsko filt a ijo . Doze su u rasponu od 370-740MBq za odrasle, dok za decu
je 9-11MBq.

Teh ika izvođe ja

1. Prirpema ispitanika u vidu hidriranosti pre i posle ubrizgavanja radiofarmaka

2. P až e je ešike epos ed o p e početka s i a ja
3. “ i a je se ši - h ako u izga a ja adiofa aka, po oću pok et e ili
fiksi a e ga a ka e e ši okog id og polja
4. Na gama kameru se stavlja niskoenergetski kolimator visoke rezolucije
5. Snimanje celog skeleta u AP i PA projekcijama

Najčešće se p i e juje pla a a s i tig afija elog tela u AP i PA p ojek ija a i t ofaz a
scintigrafija kostiju koja se sastoji od di a ske askula e faze i d a statička s i ka p i
je s i ak k og p osto a, a d ugi klasič i s i tig a kosti u ađe oko h od u izga a ja
adiofa aka . T ofaz a s i tig afija p uža u id u p ok lje ost lezija u kosti a i i a
z ačaj u p i e u u detekciji inflamatornih promena.

Fiziološki alaz

Dist i u ija adiofa aka je a o e a i si et ič a u pa i kosti a. Nešto i te zi ija

akumulacija postoji u kostima lobanje, regionu ramenog zgloba, sternumu,
sternoklavikularnim zglobovima, vrhovima lopati a, p šlje o i a, sak oilijač i zglo o i a,
kostima karlice i kukovima.

Patološki alaz

P o e e u i te zitetu aku ula ije adiofa aka, o fološke p o e e kostiju i p o e e u

p ok lje osti dela kosti u koje se alazi lezija. Aku ula ija je ajčešća a mestu lezije,
odnosno na mestu intenzivne osteoblastne aktivnosti (topla polja). Metoda ispitivanja nije
spe ifič a, stoga sta ja koja daju lezije u kosti a, kao što su akut a a askula a ek oza
kostiju, litičke etastaze i ultipli ijelo ogu da udu uzrok smanjene akumulacije
adiofa aka p a e „foto pe ič e zo e ili odsust a jego e aku ula ije hlad a polja .

34
 26. Ispitivanje inflamacija / infekcija
Konvencionalne scintigrafske metode

Metode se zas i aju a adiofa a i a o eleže i ga a e ite i a, koji pokazuju

spe ifič i ili espe ifič i afi itet za og jišta i fla a ije. Iz o teh ike, položaja i e e a
s i a ja za isi kako od ste, loka ije i asp ost a je osti, tako i od fizičkih ka akte istika i
brzine akumulacije radiofarmaka u inflamatornim lezijama.

Pozitivan nalaz na dobijenim scintigrafskim i SPECT snimcijama predstavljaju topla polja.

Ko e io al e etode su od pose og z ačaja s o zi o da se lezije ogu otk iti p e

ego što asta u ka akte istič e o fološke p o e e, a os o u kojih se inflamatorni
procesi mogu dijagnostikovati drugim tehnikama (EHO, CT, MRI).

Važ o je za aglasiti da ko e io al e etode i aju z ačaja za dijag ostiku fe il ih

sta ja epoz ate etiologije, s o zi o da o oguća aju jed osta o s i a je elog tela i
blago e e u detek iju sk i e ih i fla ato ih ža išta.

“pe ifič e ukle a o- edi i ske etode o oguća aju u a u dijag ostiku i fek ija astalih
u ezi sa ug ađe i p oteza a i t a spla tati a g afto i a , uključujući eak ije jiho og
odbacivanja.

Leukoscintigrafija

„)lat i sta da d za i i o dijag ostiku i fla a ija i i fek ija te se zas i a a p i e i

adioo eleže ih leuko ita.

Leuko iti su izolo a i slože i postupko iz k i ole sika, o eleže i 111IN-

oksinom/tropolonom ili 99mTc-HMPAO – heksametilpropilenaminoksim-om i potom ponovo
I.V. ubrizgani u pacijenta.

Navedeni radiofarmaci se nakupljaju putem adherencije za aktivirani endotel krvnih sudova,

dijapedeze i he otakse. Ka akte iše ih spo a eli i a ija iz i kula ije i espe ifič a
akumulacija u jet i, sleze i i plući a. Veza leuko ita i T -HMPAO je nestabilna, stoga se
adiofa ak zo ele i iše pute u i a og i digesti og t akta. Radiofa ak iz o a je
111IN-oskin/tropolon za abdomen i malu karlicu.

Indikacije – febrilna stanja nepoznate etiologije, infekcije i inflamacije parenhimskih organa

digesti og t akta, išić o-skeletnog sistema, mekih tkiva, kao i infekcije vezane za proteze
i graftove

35
Imunoscintigrafske metode

Metoda zas o a a a adioo eleže i o oklo ski a titeli a MoAt ili jiho i
i u o eakti i f ag e ti a F a ' i Fa ' koji se ezuju za spe ifič e a tige e epitope
leukocita.

Najši e se ko iste a tig a ulo it a MoAt o eleže a 99mTc. Njihovom primenom v ši se

dijagnostika inflamatornih oboljenja creva, infekcija mekih tkiva, apendicitisa, apscesa,
osteomijelitisa, kao i infekcija u vezi sa protezama i graftovima.

Takođe se p i e juju i azličita o eleže a a tili fo it a MoAt, za dijag ostiku autoi u ih

oboljenja, kao i reakcija odbacivanja transplantanata bubrega i srca.

Ostale scintigrafske metode

Ga-citrat – espe ifič i adiofa ak, koji a estu i fla a ije di ekt o p euz a akte ije
67

p eko side ofo a po ši skih ćelijskih p otei a , a i di ekt o leukociti i makrofagi

posredstvom laktoferina.
67
Ga- it at se ezuje u jet i, kost oj s ži i eki tki i a. Njego a p i e a je dala do e
ezultate u dija osti i fe il ih sta ja epoz ate etiologije, osteo ijelitisa kič e, HIV
infekcija, aktivne tuberkuloze, mio-perikarditisa i infekcija u vezi sa vaskularnim graftovima.

PET metode

Kao radiofarmak se koristi 18FDG – fluordekoskiglukoza.

U akti i a i i fla ato i ćelija a u za is osti od ka akte a i fla ato og p o esa

(granulociti, limfociti, eozinofili, ak ofagi po eća a je eksp esija t a spo te a glukoze i
njen metabolizam.

Rezultat je intenzivna akmuluacija 18FDG u po e uti ćelija a. )ah aljujući to e,

akuplja je o ih adioo eleže ih ćelija ilo u akut i ili h o ič i i fla ato i
og jišti a, o a se na PET snimcima prikazuju kao „topla polja.

Problem kod PET metode mogu predstavljati hiperglikemija i hoperinsulinemija, za koje je

a a i al i odeli a ut đe o da s a juju aku ula iju 18FDG na mestima
inflamatornog procesa.

PET metoda je pokazala odlič e ezultate u dijag osti i uskulo-skeletnog sistema.

U o ije e e, še se i PET ispiti a ja ako I.V. da a ja leuko ita o eleže ih 18FDG.

36
 27. Funkcionalna ispitivanja u gastroenterologiji
(samo nabrojati vrste i indikacije)
1. Scintigrafija pljuvač ih žlezda – ko isti se kod u eća ja plju ač ih žlezda, ikulije
sindrom, sjorgenov sindrm, sistemske bolesti, paralize n. Facialis
2. Scintigrafija ezofagusnog tranzita – dijagnoza ili diferencijalna dijagnoza po e ećaja
motiliteta jednjaka – ahalazija, difuz i spaza ezofagusa, eoplaz e, peptički lkus,
refluksni ezofagitis, sklerodermija
3. Scintigrafska detekcija gastroezofagusnog refluksa – sumnja na refluksnu bolest
jed jaka čiji su uz o i s a je to us do jeg ezofageal og sfi kte a, gu itak ošt i e
gast oezofagus og ugla, p oši e ja hijatusa a dijaf ag i
4. S i tigrafija praž je ja želu a – spo ije p až je je želu a ulkus, eoplaz a,
hipe t ofič a ste oza pilo usa, agoto ija, hipoti eoza , že p až je je želuca
(duodenalni ulkus, ZE sindorm, hipertireoza)
5. S i tigrafska detek ija e terogastrič og refluksa – posle eko st ukti ih hi u ških
i te e ija u želu u
6. Scintigrafija crevnog tranzita – sindrom iritabilnog kolona, idiopatska opstipacija,
ulcerozni colitis, autonomna neuropatija, preeventualne resekcije creva
7. S i tigrafska detek ija hipertrofije želudač e sluz i e – sumnja na mekelov
divertikulum, baretov jednjak (metaplazija)
8. Scintigrafske metode u detekciji krvarenja u GIT-u – a iksi jed jaka, peptički ulkus,
divertikuloza, maligne neoplazme, mekelov divertikulum, inflamatorna oboljenja
creva
9. Ispitivanje crevnog gubitka proteina
10. Ispitiva je pore ećaja apsorp ije vita i a B Šili gov test – razlikuje
edostatak u ut aš jeg fakto a i d uge azloge po e ećaja apso p ije
11. Izdisajni testovi – ureaza test za h. Pylori
12. Ispitiva je apsorp ije žuč ih kiseli a

37
 28. Nuklearno medicinska ispitivanja u nuklearnoj
hematologiji (vrste i indikacije)
1. Određiva je zapre i e krvi plaz e i eritro ita

o Indikacije – azliko a je p a ih e it o ita od laž ih, astalih usled s a je ja

olu e a plaz e. )as i a se a p i ipu dilu ije o eleži ača: hu a i se u ski
al u i i o eleže i 131/125I ili e it o iti o eleže i sa 51Cr ili 99mperthnetatom

2. Određiva je duži e života eritro ita i esta jihove razgrad je

o Indikacije – azličiti o li i u ođe ih ili steče ih he olitičkih a e ija

o E it o iti o eleže i ho o o se daju I.V. i suk esi o se uzi a k dok adioakti ost e
opadne na pola te se na osnovu krive opadanja adioakti osti u k i ože od editi e e
poluiščeza a ja

3. Odeđiva je duži e života tro o ita

o Indikacije: dife e ijal a dijag oza t o o itope ija po eća a

dest uk ija/s a je a si teza , p ed iđa je efikas osti sple ekto ije kod oles ika
sa h o ič o trombocitopenijom

o Radiofarmaci su 51Cr ili 111In-oksi ato o eleže i t o o iti

4.) Ispitia je ki etike gvožđa

o I dika ije: a e ije sa po e eće i st a a je e it o ita, he olitičke a e ije i

postojanje ekstramedularne eritropoeze
o Radiofarmak je plazma obeleže a sa 59Fe

5.) Ispitivanje apsorpcije vitamina B12

6.) Vizueliza io e etode za dijag ostiku o olje ja kost e srži

o “ i tig afija kost e s ži daje u id u eo he atopoez i siste

o Radiofa a i su: Fe, I , ago ila aju se u kost oj s ži gde je akti a eritropoeza;
99m
Tc-S-koloid fago ituju ćelije RE“-a
o Kod od aslih kost a s ž je akti a u aksijal o skeletu, p oksi al o hu e usu te
femuru, a kod dece pak se javlja i periferna distribucija u drugim kostima nogu

7.) Scintigrafija slezine

o Indikacije: a o al osti eliči e i položaja, dife e ijal a dijag oza tu o a u

abdomenu
o Fokalne promene i povrede – dokazivanje odsustva funkcionalnog tkiva slezine

8.) Vizulelizacione metode za detekciju limfoma

o SPECT, planarna scintigrafija 64GA-citrat, 201Tl-hlorid, Tc-MIBI

38
 29. Pozintronska emisiona tomografija u onkologiji
Pozitronska emisiona tomografija (PET) dijag ostička etoda nuklearne medicine koja se
azlikuje od d ugih p egleda o e edi i ske o lasti po to e što
detektuje metabolizam unutar telesnih tkiva. Ostali tipovi nuklearno medicinskih pregleda
detektuju količi u radioaktivne supstance sakupljene u telesnom tkivu na datoj lokaciji.

Snimanje se izvodi sa radionuklidima koji pri radioaktivnom raspadu emituju pozitivno

naelektrisane eta česti e. To su k atkoži eći adio uklidi, tako da se PET teh ika ože
koristiti samo u radionuklidnim laboratorijama sa instaliranim medicinskim ciklotronima ili
la o ato ija a koje se alaze a og a iče oj dalji i od esta
proizvodnje pozitronskih radionuklida.

PET metode

Metode se ajčešće se zas i aju a p i e i adiofa aka o eleže ih 18F

(T1/2=110min), kao i 11C (T1/2= i . Međuti , o i adiofa a i e pokazuju spe ifiča
afinitet za tumorska tkiva, stoga se samo uslovno mogu svrstati u tumorotropne.

Bitno je za aglasiti da se ajši e ko iste PET etode za i i o ispiti a ja akte istič ih

aspekata eta oliz a tu o skih ćelija, a os o u čega ee iz eđu ostalog, stiče u id i u
iološke ka akte istike odgo a ajućih tu o a.

Po oću PET etode se o oguća a e sa o odlič a izueliza ija p i a ih i seku da ih

tu o a, čije tki o ka akte iše po eća i u za eta oliza – „topla oja , nego i
jedi st e o i i o „ e e je iz e je ih eta oličkih p o eas, što z ačaj o dop i osi
usposta lja ju dijag oze i ut đi a je p og oze o koloških o olje ja

U o kološkoj PET dijag osti i ko isti se 18F-deoksiglukoza (18FDG). Ovaj analog glukoze se u
eta olički akti e ćelije t a spo tuje kao glukoza. Poto se fosfo iliše pos edst o
enzima heksokinaze u deoksiglukozo-6-fosfat, koji se dalje e eta oliše, eć se sa o taloži
u ćelija a. )ah aljujući to e, aku ula ija je di ekt o p opo io al a eta oliz u glukoze
u ispitivanom tkivu.
18
Vizuelizacija tumorskog tkiva se zasniva na intenzivnijem nakupljanju FDG u tumorskom
tkivu u odnosu na okolno zdravo tkivo.
18
FDG se rutinski primenjuje u dijagnostici tumora glave i vrata, malignog limfoma, malignog
ela o a, ka i o a pluća, jet e, jed jaka i kolate al ih ka i o a. Važ o je za aglasiti,
da ovaj radiofarmak ima manje vrednosti u dijagnostici tumora male karlice i mozga.

39
 30. Scintigrafija jetre i slezine / Scintigrafija
radioobeleženim eritrocitima
1.) Scintigrafija jetre
Radiofarmaci

o 98Au koloid
o 131I humani serumski albumin
o Koloidi o eleže i sa 99mTc, kao npr. 99mTc-sumpor koloid

Koloid e česti e fago itozo iz i kula ije otkla jaju i zad ža aju Kupfe o e ćelije, koje su
a o e o aspo eđe e i či e % od ukup og oja jet i ih ćelija.

Dist i u ija adiokoloida kao i aspo ed etikuloe dotel ih ćelija za isi od pe fuzije.

Fiziološki slučaj jeste preuzimanje radiokoloida iz plazme brzo i ravnomerno, sa

poluvremenom eliminacije od 2 do 3 minute.

P o e česti a adiofa aka iz osi od do . Veće česti e ukla ja slezi a, dok

a je kost a s ž.

Tehnika snimanja

1. Snimanje se ši ga a ka e o -30min nakon I.V. ubrizgavanja radiofarmaka

99m
Tc-sumporkoloida u dozi od 75-200MBq
2. Ležeći a te io i, poste io i, des i late al i te po pot e i i u p ed ji i zad ji des i
kosi položaj - , i pulsa/položaju
3. O a ez o o eležiti ivicu rebarnog luka
4. “PECT se sp o odi ukoliko je pla a o s i tig afijo teško lo i ati patološku
promenu, rotiranjem glave gama kamere za 360° oko tela bolesnika
a. Promer najmanjih lezija koje se mogu otkriti SPECT-om iznosi 10-20nm i zavisi
od lokaliza ije, espi ato ih pok eta i teh ičkih oguć osti u eđaja

Indikacije

o Hepatomegalija – razlikovanje fokalnih od difuznih oboljenja jetre

o Benigni i maligni tumori, apscesi – ut đi a je lokaliza ije fokal ih p o e a

Dijag ostička vred ost

Planarnim s i tig a i a se od edi položaj, eliči a i o lik jet e, kao i elati a od os

ezi ja adiokoloida u jet i, slezi i i kost oj s ži te dist i u ija adiokoloida u jet i

O eleža a je i i e e a og luka se ože azliko ati iže polože a jetra od

hepatomegalije

O eleža a je palpa il ih p o e a u a do e u azlikuje o i t ahepatič e od

ekst aheptič ih p o e a

40
Dist i u ija adiokoloida je o al o a o e a, a des i lo us koji je eće ase, p ikazuje
se i te zi ije. Ne a o e o ezi a je ože iti iše ili a je iz aže o, lokal o ili difuz o,
usled po e ećaja i kula ije, s a je ja oja ćelija RE“-a, ili pak jiho e po e će e
distribucije zbog fibroze ili infiltracije.

Difuzne bolesti jet e kao što su hepatitis i i oza az e etiologije, i filt ati e asna jetra,
amiloidna jetra, limfom, leukemija, sarkodioza, tuberkuloza) i vaskularne bolesti (Bud Chiari,
transplantacija jetre), koloidna scintigrafija je senzitivnija od ostalih vizualizacionih metoda.

Fokalna oboljenja jet e pod azu e aju etastaze ajčešće kolo ektal ih ka i o a ,
hepatomi, hematomi, apscesi, hemangiomi i ostali benigni tumori jetre, povrede i ciste, kao i
odulus i ege e ati u sklopu i oze jet e. Najčešće se o a polja p ikazuju kao „hlad a
polja , solita a ili ultipla.

Tumori su najčešće k už og o lika, ošt o ajčešće e ig i ili eošt o og a iče i.

Veo a etko, a pla a oj s i tig afiji jet e ogu se azliko ati „topla polja kod ekih
slučaje a fokal e odula e hipe plazije, ege e ati ih odulusa u toku i oze, hipe t ofije
lobusa kvadratusa (opstrukcija . a a supe io ili kaudatusa t o oza hepatičkih e a .
“ at a se da ezi a je adiokoloida u fokal i p o e a a u jet i isključuje alig itet.

2.) Scintigrafija slezine

“ i tig afija je zas o a a a sposo osti ćelija RE“-a da fago ituju st a e česti e iz
i kula ije. Najčešće se ši po oću 99mT-S-koloida ili 99mTc-Sn-koloida u dozi od 75 do
200MBq uz istovremenu vizualizaciju jetre.

Fago iti odst a juju česti e eliči e 200-1000nm.

Ukoliko se želi ap a iti sa o s i tig afija slezi e, eophod o je u aditi s i tig afiju po oću
99m
Tc-o eleže ih toploto de atu isa ih e it o ita, koji se azg ađuju u si usoid i
kapilarima slezine.

Fiziološki alaz

Eritrociti bolesnika se o eleže i it o po oću 99mTc, inkubiraju 30min na 49,5°C u

vodenom kupatilu, a zatim ponovo I.V. ubrizgaju u pacijenta.

I dika ije: a o alije eliči e i položaja, dife e ijal a dijag oza tu o a u a do e u,

fokalne promene, povrede, dokazivanje odustva funkcionalnog tkiva slezine.

Scintigrafija se izvodi 10-30min od trenutka I.V. ubrizgavanja radifarmaka i traje dok se ne

sakupi do i pulsa po položaju le o late al o , poste io o , p ed je i
zadnjem, levom kosom).

Distribucija radiokoloida u slezi i u fiziološki uslo i a je a o e a, a i te zitet

radioaktivnosti jednak ili manji u odnosu na jetru na anteriornom snimku, zavisno od vrste
primenjenog koloida.

41
Patološki alaz

P edsta lja u eća a ili eđe s a je a slezi a, p o e je og o lika (dislokacija,

ko p esija, u ođe e a o alije, fokal e p o e e ili položaja, sa difuz o e a o e o
dist i u ijo adiokoloida ili polji a hipofiksa ije od os o „hlad i polji a

1. Uveća a slezi a – u slučaju po t e hipe te zije, i fekti i , eta olički i

sistemskim oboljenjima, kao i kod leukemije, limfoma, policitemije. Nalaz kod
e a uše e g ađe je i te zi o ezi a je koloida, a kod a uše e g ađe, sla iji
intenzitet.
2. Umanjena slezina – eo a edak slučaj, ka akte istič o za olest s pastih ćelija,
malapso p iju, askula u okluziju, hipoplastičku a e iju
3. A o alije položaja – pokazuju se kao zone u abdomenu koje ravnomerno vezuju
radiofarmak
4. Fokalne promene – p ikazuju se kao „hlad a polja i ajčečešće astaju usled
apscesa, hematoma i cisti

Određiva je zapremine krvi plazme i eritrocita

Indikacije – azliko a je p a ih e it o ita od laž ih, astalih usled s a je ja olu e a

plaz e. )as i a se a p i ipu dilu ije o eleži ača: hu a i se u ski al u i i o eleže i
131/125
I ili e it o iti o eleže i sa 51Cr ili 99mperthnetatom

42
 31.) Hepatobilijarna scintigrafija (duodenogastrični
refluks i ispitivanje motorne funkcije žučne kese)
Radiofarmaci

Kao adiofa a i ko iste se de i ati i i ofiditćet e kiseli e IDA; di etil, dietil,

parabutil, paraizopropil, diizop opil, koji su o lože i 99mTc, koje preuzimaju i ekskretuju
hepato iti i koji e podležu e te ohepatičkoj i kula iji.

Tehnika snimanja

1. Radiofarmak se I.V. daje u dozi od 120MBq

2. “ i a je se ši atašte u ležeće a te io o položaju, ga a ka e o
ši okog id og polja koje o uh ata a do e i deo to aksa
3. Po oću ko pjute a ši se di a ska ak iza ija podataka slika/ i
4. “ i a je se ože asta iti i do h s e dok se e p ikaže žuč a kesa, a do h
ukoliko se ne registruje intestinalna aktivnost

Ispiti a je žuč e kese studija se, uz sti ula iju odgo a ajući o oko i/ili
hole istoki i o p oduža a do ili i . Na oto u fu k iju žuč e kese utiču eo a
slože i eu oge i i hu o al i eha iz i, od kojih su aj až iji . Vagus i ho o
holecistokinin.

Indikacije - Holestaza, hole istitis, posthole istekto ič i si d o , t a spla ta ija jet e

Dijag ostička vred ost

Razlikujemo vaskularnu, parenhimsku, bilijarnu i intenstinalnu fazu, koje mogu biti

analizirane kvalitativno (vizuelno) i kvantitativno (obradom vremenskih krivih aktivnosti
ge e isa ih iz ka akte istič ih egio a od i te esa ROI .

o Nakon 2min – vidljiv parenhim jetre sa maksimalnim intezitetom aktivnosti do 10min

o Do 30min – jas o se p ikazuje du tus holeodo us, poto i žuč a kesa
o Nakon 60min – vidljiva je intestinalna aktivnost

U pa e hi skoj fazi ispiti a ja ože da se ut di p isust o fokal ih p o e a u jet i.

Hepato , ade o i fokal a odula a hipe plazija se p ikazuju kao zo e sa po eća o
akumulacijom radiofarmaka – „topla polja , za razliku od drugih fokalnih promena kod kojih
je njegova akumulacija smanjena ili odsutna.

Ushodni deo krive pokazuje preuzimanje radiofarmaka i maksimalnu aktivnost u

hepatocitima oko 10min.

Nishodni deo krive pokazuje ekskreciju radiofarmaka iz hepatocita, sa poluvremenom

eliminacije oko 30min.

43
 32.) Metode ispitivanja tranzita u digestivnom sistemu
1.) Scintigrafija ezofagusnog tranzita

Indikacije: Ahalazija, difuzni spazam ezofagusa, ezogagitis, peptički ulkus, skle ode ija

Radiofarmak i tehnika snimanja

99m
Tc-S-koloid u dozi od 15MBq. Ga a ka e a s i a jed jak i p oksi al i deo želu a.
“ i a je poči je u t e utku kada pa ije t p oguta l ode uz adiofa ak. Do k aja
ispitivanja pacijent guta na suvo svakih 15s.

Patološki alaz

Ahalazija i sklerodermija – vrednosti ezofagusnog tranzita su manje od 50% do kraja

ispitivanja, koje traje 10min

Difuzni ezofagusni spazam – vrednosti ezofagusnog tranzita su redukovane u prvih 5min, a

poto se p i liža aju o al i ed osti a.

2.) Scintigrafija praž je ja želu a

I dika ije sporog praž je ja – ulkus, eoplaz a, hipe t ofička ste oza pilo usa, agoto ija,
hipotireoza, ožda i tu o i

I dika ije ržeg praž je ja – duodenalni ulkus, Zollinger-Ellisonov sindrom, hipertireoza

Tehnika snimanja

Obrok sastavlje od č ste i teč e ko po e te, koje se o eleža aju azličiti

adio uklidi a. Kao č sta ko po e ta ajčešće se ko isti pose o p ip e lje test o ok
o eleže po oću 99mT u dozi od MB . Teč u ko po e tu p edsta lja l ode, kojoj
je dodat 111In-DTPA u dozi od 6MBq. “ i a je se ši u AP položaju u e e ski
intervalima od 15min do isteka 3h.

Fiziološki alaz ukazuje a o al e ed osti posle , h, gde p oseč o iz ose a je od

% za č stu ko po e tu, a za teč u a je od %. Na k aju ispiti a ja, vrednost za
č stu ko po e tu je %, a za teč u p eko %.

3.) Scintigrafija crevnog tranzita

Indikacije: sindrom iritabilnog creva, idiopatska opstipacija, ulcerozni kolitis

Tehnika snimanja

AP položaj u toku h od da a ja obroka o eleže og 99mTc-S-koloidom (10MBq), sa 100ml

ode. Na a i s i tig a i a se idi želua , a a poz i kolo , dok se adioakti ost
vizualizacije ova dva organa odnosi na tanko crevo.

Fiziološki alaz pokazuje a s ed je e e t a zita koje iz osi h “D± . , počet a aktivnost

se egist uje za , h “D± . , dok se pu je je kolo a za ša a za . h “D± . . Ispitivanje
tranzita kroz kolon – 111In-DTPA, 111In-smole ili 131I-celuloze.

44
 33.) Ispitivanje krvarenja u digestivnom traktu
Scintigrafske metode detekcije krvarenja

I po ed sa e e ih etoda kao što su e doskopija ili pak selekti a a giog afija,

otk i a je i ut đi a je lokaliza ije k a e ja, pose o u do ji pa tija a, još u ek
p edsta lja dijag ostički p o le .

Uzroci krvarenja su:

1. Variksi jednjaka
2. Peptički ulkus
3. Divertikuloza
4. Maligne neoplazme
5. Angiodisplazije
6. Meckelov divertikulum
7. Inflamatorna oboljenja creva

K a e je ože iti ko ti ui a o ili i te ite t o, a takođe lago, u e e o ili asi o. U

oko % slučaje a spo ta o p estaaje, što pak oteža a otk i a je lezije.

Akutno, kontinuirano i masivno krvarenje – dijagnostikuje se posle I.V. ubrizgavanja 370MBq

99m
Tc-S-koloida, čiji kli e s iz askula og p osto a iz osi sa o i uta. ) og toga se
sek e ijal a s i tig afija se ši u k atki e e ski i te alima do isteka 15min, a zbog
kli e sa od i , ože se dodat o u izgati MB i p oduži s i a je a još i .

“elekti o ezi a je adio uklida u jet i i sleze i ože da oteža otk i a je he o agijskih
lezija u njihovoj neposrednoj okolini.

Tehnika snimanja

1. Snimanje prvog prolaza radiofarmaka – 60slika/60s

2. Sekvencijalna scintigrafija na 5min, do isteka 60min

Po pot e i statičko s i a je asta lja se u azličiti i te ali a do isteka h.

Patološki alaz predstavlja progresivno nakupljanje aktivnosti – „toplo polje .

45
 34.) Nuklearno-medicinska ispitivanja u onkologiji
Radiofarmaci

Tu o ot op i adiofa a i TRF ogu iti espe ifič i – sa afinitetom i za druge

patološke p o ese i a je ili iše spe ifič i za od eđe e ste tu o a.

TRF se delena na:

o Ekstracelularne – intrakapilarni, adsorptivni

o Membranske – receptorski, imunoreaktivni
o Intracelularne – eta olički

Dijag ostičke etode

U o kološkoj i i o dijag osti i da as se p i e juju izueliza io e – konvencionalne

(planarne scintigrafske, SPECT) i PET etode, kao i spe ifič e etode u sklopu o kološke
hi u gije. P i e juju se i s i tig afske etode za ut đi a je fu k io ih ošteće ja azličitih
o ga a u toku i ako te apije tu o a, a a aspolaga ju su i i it o etode za od eđi a je
tumorskih markera.

Scintigrafske metode

“pe ifič e s i tig afske etode i “PECT etose se zas i aju a TRF o eleže i ga a
emiterima, kao što su:
99m
1. Tc (T1/2=6h, E=140keV)
111
2. In (T1/2=67h, E=171,25keV)
123
3. I (T1/2=13h, E=159keV)
67
4. Ga (T1/2=78h, E=93,185,300keV)
201
5. Tl (T1/2=73h, E=61-68keV)

Go e a ede i TRF se ajčešće aplikuju I.V. pute . Aku ulisa i u tu o sko tki u e ituju
ga a z ače je, pa se a s i i a do ije i pla a o s i tig afijo elo telo; ilja i ili
SPECT-o , tu o i p ikazuju u idu „toplih polja.

Radiofarmak “pe ifič ost Funkcija

63
Ga-citrat Nespe ifiča I a afi itet za zapalje ska og jišta
Intracelularno se nakuplja u lizozomima
-hepato , ka i o pluća, testisa, melanom
201
Tl-hlorid Nespe ifiča Analog je K+, aktivno se razmenjuje sa Na+
posredstvom ATP sistema
-ka i o ti oideje, dojke, pluća, tu o ozga
99m
Tc-dimerkaptosukcinat Nespe ifiča Aku uliše se u itoho d ija a
I ko po išu se u tki o tu o a kostiju, ezujući
99m
Tc-difosfonati Nespe ifiča se za kristale hidroksiapatita srazmerno
intenzitetu osteoblastne aktivnosti
-ka i o dojke, pluća, p ostate, E i g sa ko

46
PET metode

Metode se ajčešće se zas i aju a p i e i adiofa aka o eleže ih 18F (T1/2=110min), kao
i 11C (T1/2= i . Međuti , o i adiofa a i e pokazuju spe ifiča afi itet za tu o ska
tkiva, stoga se samo uslovno mogu svrstati u tumorotropne.

Bit o je za aglasiti da se ajši e ko iste PET etode za i i o ispiti a ja akte istič ih

aspekata metabolizma tumo skih ćelija, a os o u čega ee iz eđu ostalog, stiče u id i u
iološke ka akte istike odgo a ajućih tu o a.

Po oću PET etode se o oguća a e sa o odlič a izueliza ija p i a ih i seku da ih

tu o a, čije tki o ka akte iše po eća i u za eta oliza – „topla oja , nego i
jedi st e o i i o „ e e je iz e je ih eta oličkih p o eas, što z ačaj o dop i osi
usposta lja ju dijag oze i ut đi a je p og oze o koloških o olje ja

U o kološkoj PET dijag osti i ko isti se 18F-deoksiglukoza (18FDG). Ovaj analog glukoze se u
eta olički akti e ćelije t a spo tuje kao glukoza. Poto se fosfo iliše pos edst o
enzima heksokinaze u deoksiglukozo-6-fosfat, koji se dalje e eta oliše, eć se sa o taloži
u ćelija a. )ah aljujući to e, aku ula ija je di ektno proporcionalna metabolizmu glukoze
u ispitivanom tkivu.
18
Vizuelizacija tumorskog tkiva se zasniva na intenzivnijem nakupljanju FDG u tumorskom
tkivu u odnosu na okolno zdravo tkivo.
18
FDG se rutinski primenjuje u dijagnostici tumora glave i vrata, malignog limfoma, malignog
ela o a, ka i o a pluća, jet e, jed jaka i kolate al ih ka i o a. Važ o je za aglasiti,
da ovaj radiofarmak ima manje vrednosti u dijagnostici tumora male karlice i mozga.

Teh ike u o kološkoj hirurgiji

Da as se ajčešće p imenjuje preoperativna (limfoscintigrafska) i/ili intraoperativna

detek ija etastatske zah aće osti jed og ili iše tz . se ti el li f ih odusa, od os o
li f ih č o o a koji u za is osti od lokaliza ije ispiti a og alig og tu o a i aju zah aće i
putem li f e d e aže iz tu o skog tki a.

U o a slučaja, u tu o ili jego u okoli u se aplikuje eki od koloida spe ifič ih

ka akte istika o eleže 99mTc.

P eope ati a li fos i tig afija i a za ilj da hi u gu olakša pla i a je i iz ođe je hi u ške
intervencije koja sledi, tj. ubrza intraoperativna detekcija sentinel nodusa.

P o se ši ide tifika ija suspekt og se ti el odusa, poto se ši jego a ekst ipa ija i
histološka dijag ostika e te po e. Ukoliko se ko statuje da se ti el odus ije zah aće
metastazo , hi u ška i te e ija u to slučaju je z ačaj o a jeg o i a, a p og oza
maligne bolesti dobra i obrnuto.

47
Dražen Radanović

48