Vesna Živković

STRUČNA
UPUTSTVA ZA
RUKOVANJE
MUZEJSKIM
PREDMETIMA

CENTRALNI INSTITUT ZA KONZERVACIJU

U BEOGRADU
Beograd, 2014.
CENTRALNI INSTITUT ZA KONZERVACIJU U BEOGRADU
Vesna Živković, MA

STRUČNA UPUTSTVA ZA
RUKOVANJE MUZEJSKIM
PREDMETIMA

Beograd, 2014.
Izdavač
Centralni institut za konzervaciju u Beogradu
Terazije 26, 11000 Beograd

Glavni i odgovorni urednik

prof. dr Mila Popović - Živančević

Recenzenti
Danijelka Radovanović, konzervator savetnik
Zorana Đorđević, konzervator savetnik

Lektura
Divna Klančnik

Ilustracije
Uroš Smilevski

Dizajn i grafička priprema

Veljko Džikić

Štampa
Colorgrafx, Beograd

Tiraž
300 primeraka

ISBN
978-86-6179-031-7 (izdavačka celina)
978-86-6179-032-4

Objavljivanje ove publikacije omogućeno je sredstvima Ministarstva kulture,

informisanja i informacionog društva Republike Srbije

Zahvaljujemo se Narodnom muzeju u Beogradu na pruženoj podršci i pomoći prilikom

pripreme Stručnih uputstava

©Copyright: 2014, Centralni institut za konzervaciju

Uvod 6

Pre rukovanja predmetima 11

Zaštititi predmet od klimatskih promena 12
Koristiti zaštitnu opremu 12
Dokumentovati stanje predmeta 13

Rukovanje predmetima 14
Izbegavati direktno rukovanje predmetima 14
Odvajanje predmeta u istoj ambalaži 14

Premeštanje predmeta 18
Predvideti dovoljan broj obučenih ljudi 18
Planirati rutu premeštanja unapred 18
Zaštititi predmete od mehaničkih oštećenja 20
Dokumentovati stanje predmeta prilikom premeštanja 20

U izložbenom prostoru 21

Prilikom konsultacija 22
Fotografisanje i snimanje 22
Oprema 23
sadržaj
Korišćenje opreme 24

Uputstva za rukovanje prema tipologiji 25

 rodimenzionalni predmeti od keramike, stakla,
T
kamena, gipsa, metala, kosti, drveta 25
Slike na platnu i drvetu 27
Tekstil i dvodimenzionalni kožni predmeti 30
Papir 33
Fotografski materijal 35
Knjige 37
Prirodnjačke zbirke 38

Upotreba rukavica 41

Lična zaštita 42
Rukovanje teškim predmetima 45
Tehnike rukovanja 45
Podizanje i premeštanje 45

Literatura 47
Šta sve podrazumeva rukovanje predmetima?
Svaki fizički kontakt sa predmetom predstavlja rukovanje.
U tom smislu, uputstva se odnose na sve situacije u kojima
ovlašćeno lice fizički ispituje predmet, fotografiše, premešta ga
na manju ili veću udaljenost, pakuje i transportuje.

Zašto su neophodna?
Uputstva obuhvataju opremu i osnovne mere koje se
primenjuju prilikom rukovanja kako bi se oštećenja predmeta
svela na minimum (lomovi, cepanje, tragovi prstiju, itd.),
uzimajući u obzir i bezbednost osobe koja rukuje predmetima.
Rukovanje predmetima u velikoj meri se oslanja na zdrav
razum, ali ispravan način rukovanja nije uvek očigledan, jer
zavisi od poznavanja predmeta i od materijala od kojih su
oni napravljeni, od načina smeštaja i odlaganja predmeta.
Nepažljivo rukovanje može ubrzati proces propadanja i
dovesti do gubitka predmeta i podataka. Većina oštećenja na
predmetima nastaje, ako se izuzmu katastrofe, zbog nepravilnog
rukovanja njima.

Koji su rizici?
Najrizičnija situacija je premeštanje predmeta, jer je on tada
dvostruko ugrožen – rukovanjem i promenom mesta na kome
se nalazi.
Kome su uputstva namenjena?
uvod
Svim licima zaposlenim u muzeju, galeriji ili drugoj instituciji
zaštite, tehničkim licima angažovanim na poslovima
premeštanja, pakovanja ili transporta predmeta, kao i
istraživačima i studentima koji dolaze u fizički kontakt sa
zbirkom. Osnovni principi rukovanja treba da budu vizuelno
predstavljeni i vidno istaknuti na svim mestima na kojima je
rukovanje predmetima sastavni deo svakodnevnih aktivnosti –
prostor za utovar i istovar, prostor za pakovanje i otpakivanje,
depoi, konzervatorske radionice, laboratorije.

Šta je najvažnije?
Planiranje. Precizan plan omogućava da se rizici svedu na
minimum.
Svaki složeniji proces rukovanja predmetima zahteva
prilagođavanje određenoj situaciji i zavisi od vrste
predmeta, dostupnog materijala, prostora i od broja osoblja.
Prilikom rukovanja, predmet treba da bude lako dostupan i
manipulaciju treba svesti na minimum. Pogrešan postupak
prilikom rukovanja predmetom može dovesti ne samo do
oštećenja predmeta već i do povređivanja onog ko njime
rukuje.
rukovanje
predmetima
Pre rukovanja predmetom 11

PRE RUKOVANJA PREDMETOM...

Proveriti da li postoji kompletna dokumentacija i konzervatorski
dosije. Ako nedostaje fotografija, neophodno je uraditi fotografiju
predmeta. U slučaju da predmet bude oštećen tokom rukovanja,
postojaće evidencija o njegovom prethodnom stanju.
Proveriti da li predmet sadrži toksične ili zapaljive supstance: arsenik,
DDT, azbest, boju na bazi olova, radioaktivnu boju, živa, itd, i ukoliko
ih sadrži, preduzeti odgovarajuće zaštitne mere (videti u Lična
zaštita).
Pripremiti površinu na koju će se odložiti ili premestiti predmet:
- obezbediti stabilnu, čvrstu, čistu i suvu podlogu, obloženu
sunđerastim polietilenom ili papirnom vatom, radi amortizacije
eventualnog udara
- pripremiti podupirače na kojima će stajati predmeti i koji će
predstavljati zaštitu pri spuštanju, pogotovo lomljivih predmeta
- ako se predmet prenosi u prostor za pakovanje, potrebno je, u
tom prostoru, unapred pripremiti transportnu ambalažu
Osloboditi prostor od svih prepreka. Oprema i materijal namenjeni
za rukovanje i premeštanje treba da budu lako dostupni. Izbegavati
unošenje hrane i pića u prostor u kome se rukuje predmetima.

Pripremiti površinu na
koju će se premestiti
predmet
12 Pre rukovanja predmetom

Zaštititi predmet od klimatskih promena

Nastojati da prostor u koji se unosi predmet bude udaljen
od opreme za ventilaciju, od grejnih tela, dnevne svetlosti ili
fluorescentnog osvetljenja bez filtera (emituje ultraljubičasto
zračenje), vrata i prozora, da bi se izbegle nagle promene
klimatskih uslova.

Ako se predmet premešta u novi prostor, proveriti da li klimatski

uslovi odgovaraju klimatskim uslovima prostora koji se napušta.
Ako se vrednosti razlikuju, odnosno razlika prelazi 20% relativne
vlažnosti i 5°C potrebno je konsultovati konzervatora i preduzeti
odgovarajuće mere. Predmet se mora postepeno aklimatizovati
da bi se izbegle strukturalne promene ili oštećenja usled nagle
promene nivoa relativne vlažnosti i/ili temperature. Na promene
relativne vlažnosti posebno su osetljivi veliki listovi zategnuti
na krajevima, komadi nameštaja sa dodatim ornamentima ili
intarzijom velike površine, polihromne skulpture, slikani komadi
nameštaja, slike na drvetu, uljane slike na platnu ili na papiru...

Koristiti zaštitnu opremu

Lica koja rukuju predmetima treba da koriste:
- lateks rukavice za jednokratnu upotrebu ili čiste pamučne
rukavice (u zavisnosti od materijala od koga je predmet
izrađen)
- radni mantil
- zaštitne naočare (po potrebi)
- zaštitnu masku za prašinu (masku za isparenja i gasove, po
potrebi)

Rukavice se koriste da bi se osetljiva površina predmeta zaštitila

od soli, kiselina i masnoće sa ruku. Odluka da se nose rukavice i
odabir vrste rukavica zavisi od stanja u kome se predmet nalazi,
njegovog oblika, težine, materijala od kojih je izrađen i od potrebe
za preciznošću prilikom rukovanja predmetom (videti u Upotreba
rukavica).

Odeća i mantil za rad treba da budu oslobođeni svega onoga što

može da ošteti predmet, a obuća ne sme da se kliza. Takođe je
potrebno obratiti pažnju na dugmad na odeći pri prihvatanju i
prenošenju predmeta, i skinuti s ruku nakit i satove koji bi mogli
da smetaju pri rukovanju predmetima.
Pre rukovanja predmetom 13

Lica koja rukuju predmetima treba

uvek da koriste zaštitnu opremu
Odeća treba da bude oslobođena
svega što može da zakači ili ošteti
predmet

Dokumentovati stanje predmeta

Proveriti stanje u kome se predmet nalazi, njegovu stabilnost i
strukturu. Pregled predmeta vrši se kako bi se utvrdilo da li se
predmet može premestiti bez rizika od oštećenja, i na koji način.
Prilikom uzimanja dimenzija koristiti alat kojim se neće oštetiti
predmet.

Zabeležiti osnovne karakteristike predmeta (materijal, način

izrade, dimenzije), i da li je predmet konzerviran. Prilikom
beleženja koristiti grafitnu, a ne hemijsku olovku, da ne bi došlo
do slučajnog oštećenja predmeta.

Proveriti da li postoje olabavljeni delovi i učvrstiti ih

sunđerastim polietilenom. Obratiti pažnju na eventualna
oštećenja ili/i osetljive površine, slabe tačke na predmetu koje
mogu da popuste (drške, na primer). Ako je predmet polomljen,
staviti sve njegove delove u plastičnu kesicu ili kutiju.
14 Rukovanje predmetima

RUKOVANJE PREDMETIMA
Izbegavati direktno rukovanje predmetima
Direktno rukovanje predmetom svesti na najmanju moguću
meru i premeštati predmet u već postojećoj ambalaži ili
u privremenoj ambalaži (naročito ako se radi o osetljivim
predmetima, predmetima kojima nedostaje deo ili predmetima
koji su konzervirani), unapred obloženu mekim i stabilnim
materijalom (sunđerasti polietilen, flis papir). Predmet treba
da bude fizički stabilan. Kad god je to moguće, koristiti
podupirače, sredstva i opremu prilagođenu težini i dimenzijama
predmeta.

Odvajanje predmeta u istoj ambalaži

Ako se više predmeta nalazi u/na ambalaži za premeštanje
(kutija, tacna, paleta), odvojiti ih zgužvanim papirom ili
sunđerastim polietilenom koji se koristi za oblaganje ambalaže,
kako bi se sprečilo mehaničko oštećenje.

Visina predmeta ne treba da prelazi ivicu kutije, jer se time

znatno povećava rizik od oštećenja. Delove koji su oštri ili
štrče iz kutije ili kolica (drške, uglovi, ornamenti) zaštititi
sunđerastim materijalom.

Direktno rukovanje
predmetom treba
svesti na najmanju
moguću meru
Rukovanje predmetima 15

Delovi predmeta ne treba da

prelaze ivicu kutije, jer se time
povećava rizik od oštećenja

Uvek držati predmet obema rukama

za noseće, konstruktivne elemente, a
ne za ornamente, ivice i drške.
Kada se predmetom direktno rukuje:
- držati obema rukama samo jedan
predmet u isto vreme. Ako je predmet
iz više delova, svaki deo prihvatati
odvojeno
- ne vući i ne gurati predmet po
površini
- prihvatiti predmet na najbezbedniji
način. Identifikovati najveći i najjači
deo predmeta i držati ga na tom
mestu (osnova i/ili blizu centra
gravitacije). Male predmete prihvatiti odozdo i sa strane ili
odozgo, bez pritiskanja, da se predmet ne bi prevrnuo
- predmete koji imaju drške, ne hvatati za drške, već za deo
koji je najveći i najstabilniji/najčvršći
- predmete ne treba držati na način na koji bi se držali
uobičajeno, u svakodnevnoj upotrebi, na primer, za rukave, ili
za mesto oslonca, već odabrati način koji će obezbediti da se
predmet ne ugrozi.

Uvek držati predmet

obema rukama za noseće,
konstruktivne elemente
Ne vući i
ne gurati
predmet
po površini
 Identifikovati najveći i najjači deo
16 predmeta i držati ga na tom mestu

- predmete koji su neujednačene težine prihvatiti za najteži deo, i

pridržati sa strane
- kod oštrih predmeta, oštricu usmeriti prema dole
- položiti predmet na njegov najstabilniji deo, što ne podrazumeva
uvek prirodan položaj predmeta, naročito ako predmet nije ceo
- ne polagati predmet na delove koji su istureni ili osetljivi

Predmet koji je upakovan držati veoma pažljivo jer se ne može

videti u kakvom je stanju.

Rukovanje određenim predmetima zahteva upotrebu specijalnih/

odgovarajućih alatki: pinceta ili spatula (npr. za poštanske marke
ili dokumenta od papira).

Položiti predmet
na njegov
najstabilniji deo
Rukovanje predmetima 17

Rukovanje
određenim
predmetima
zahteva upotrebu
odgovarajućih
alatki

Potražiti pomoć prilikom rukovanja teškim i masivnim

predmetima.

Poštovati bezbednosna pravila rukovanja i izbegavati nagle

pokrete (videti u Lična zaštita).

Potražiti pomoć
prilikom rukovanja
teškim i masivnim
predmetima
18 Premeštanje predmeta

PREMEŠTANJE PREDMETA
Do većine oštećenja na predmetima dolazi prilikom njihovog premeštanja.
Treba napraviti odgovarajuće pripreme pre premeštanja:

Predvideti dovoljan broj obučenih ljudi

Za premeštanje na veću udaljenost, angažovati iskusno osoblje.
Potrebno je povremeno organizovati obuku za osoblje koje je uključeno
u premeštanje predmeta kako bi se upoznalo sa tehnikom nošenja i
rukovanja predmetima.

Dodeliti specijalne zadatke svakom pojedinačno, i unapred osmisliti rutu

premeštanja. Jedna osoba je uvek odgovorna za davanje uputstava tokom
prenošenja.

Proceniti veličinu i težinu predmeta. Obezbediti dovoljan broj ljudi pri

rukovanju većim i težim predmetima. Kada su u pitanju veoma teški
predmeti, neophodno je angažovati stručna lica u dovoljnom broju, ili
specijalnu firmu za transport.

Planirati rutu premeštanja unapred

Da bi se olakšao prenos velikih predmeta, izmeriti dimenzije prostora,
kroz koje predmet treba da bude prenet, proveriti težinu predmeta,
opreme, materijala i proveriti da li površine u zgradi imaju dovoljnu
nosivost za veliku težinu predmeta.

Proučiti prostor kroz koji će se predmet prenositi (vrata, stepenice,

izložbeni prostor), kao i vreme potrebno za prenošenje; predvideti
različite rute za prolaz ako je moguće.

Izbegavati
prenošenje
predmeta u
vreme kada je
muzej otvoren za
publiku
Premeštanje predmeta 19

Obezbediti da odabrana ruta bude

oslobođena od prepreka

Ne prenositi predmete
naslagane jedne preko drugih

Obezbediti da odabrana ruta bude oslobođena od eventualnih

prepreka i da vrata ostanu otvorena:
- izbegavati uske prolaze
- izbegavati prenošenje predmeta u vreme kada je muzej otvoren za
publiku, odnosno kada je publika najbrojnija
- pomeriti ili skloniti sve ono što stoji na putu prenošenja predmeta,
što bi moglo predstavljati smetnju ili što bi moglo oštetiti predmet
na bilo koji način, kao što su aparati za gašenje požara ili kablovi
(u slučaju obimnijeg premeštanja razmisliti o mogućnosti da se
uklone i kvake).
- ne prenositi predmete preko drugih predmeta.

Pričvrstiti
predmete koji
mogu da se
otkotrljaju, koji
su nestabilni
ili osetljivi na
udar
20 Premeštanje predmeta

Zaštititi predmete od mehaničkih

oštećenja
Ne treba zajedno premeštati predmete različite tipologije,
različitih dimenzija, težine i materijala, kao što su, na primer, slike
i skulpture, ili ih bar izolovati jedne od drugih. Nikada ne stavljati
predmete jedne preko drugih, niti jedan u drugi, i ne opterećivati
delove koji su istureni ili osetljivi.

Da bi se izbegla abrazija predmeta, zaštititi čvrste površine u

dobrom stanju, osetljive ili oštećene površine, praškaste površine
(prah se može preneti na ostale predmete ili na sve površine u
kontaktu), i lepljive površine.

Prilikom pakovanja ne koristiti spajalice, špenadle i rajsnadle jer

mogu da ostave otiske, rupe ili tragove rđe; gumice zbog sumpora
koji se nalazi u kaučuku mogu izazvati propadanje različitih
materijala (fotografija, metala...). Nikad direktno ne pisati na
papirnoj ambalaži, da boja ne bi prodrla do predmeta, nego na
etiketi.
Prilikom premeštanja predmet zaštititi od vibracija, udara, pada,
deformisanja:
- pokriti dno kolica i polica, obložiti kutije sunđerastim
polietilenom
- pričvrstiti predmete koji mogu da se otkotrljaju, koji su nestabilni
ili osetljivi na udar. Predmet sve vreme mora biti u potpuno
stabilnom položaju i adekvatno poduprt
- učvrstiti pokretne delove
- obložiti i podupreti predmete koji su meki, fleksibilni i koji se
mogu deformisati
- ako predmet prelazi određenu težinu, treba napraviti čvrstu
i stabilnu konstrukciju od drveta, kako bi se ojačala zaštita
predmeta tokom premeštanja.

Zaštititi predmete od krađe i vandalizma:

- pokriti kolica tako da njihov sadržaj ne privlači pažnju publike
- ako je neophodno, pojačati obezbeđenje oko predmeta

Dokumentovati stanje predmeta prilikom

premeštanja
Zabeležiti novi smeštaj predmeta.
Prijaviti i dokumentovati, opisom i fotografijom, svako eventualno
oštećenje pri rukovanju predmetom.

Ako prilikom rukovanja predmetom dođe do oštećenja, potrebno

je obavestiti kustosa odgovornog za zbirku, i konzervatora,
ukoliko je prisutan. Treba sastaviti izveštaj u kome su opisane
U izložbenom prostoru 21

okolnosti u kojima je došlo do oštećenja predmeta, sa

fotografijama predmeta i obeleženim mestom oštećenja. U
slučaju loma, sačuvati sve fragmente, identifikovati ih, umotati
pojedinačno i zatim ih zajedno staviti u kutiju ili kesu.

Ako je predmet udaren, obavestiti odgovorne konzervatore

budući da posledice udarca nisu odmah vidljive (na primer, ako
je udarena površina slike, mogu da prođu meseci ili godine pre
nego što se pukotine ili potklobučenje pojave na površini).

U IZLOŽBENOM PROSTORU
Prilikom pripreme ili skidanja izložbe potrebno je odvojiti prostor
u koji se odlažu predmeti, sa stolom i policom prekrivenim čistim
materijalom. Ukloniti sve što može izazvati mehanička ili hemijska
oštećenja predmeta.
Korišćenje noža ili makaza da bi se otvorila ambalaža, u direktnom
kontaktu sa predmetom predstavlja rizik po taj predmet.

Prilikom prenošenja sanduka u kojima se nalaze predmeti za

izložbu potrebno je poštovati uputstva i upozorenja koja stoje na
sanduku.

Sanduke koji su uneseni spolja treba ostaviti neotvorene, od 24

do 48 sati, da bi se aklimatizovali na novo okruženje, odnosno
da bi klimatski uslovi u sanduku postepeno dostigli ravnotežu sa
uslovima u prostoru (usled promene temperature, ako se sanduk
nalazio na hladnom, može doći do kondenzacije na površini
predmeta).

Potrebno je da ista osoba koja je radila na pakovanju predmeta

prisustvuje i pri njihovom otpakivanju, i da proveri liste predmeta.

Nakon otpakivanja, pre bacanja ili sklanjanja ambalaže, pažljivo

proveriti da li su izvađeni svi mali predmeti ili fragmenti
predmeta.

Sanduke i drugu ambalažu koja se ponovo može koristiti čuvati na

posebnom mestu, odvojenom od depoa.

Predmete u izložbeni prostor uneti samo kada je njegova

priprema završena, da bi se izbeglo sudaranje sa tehničarima.
Male predmete treba nositi u odgovarajućim kutijama, a pre
postavljanja predmeta ili njihovog sklanjanja grupisati ih na već
unapred određenoj površini.
22 Prilikom konsultacija

PRILIKOM KONSULTACIJA
Kada postoji zahtev za pristup određenim predmetima iz zbirke,
za potrebe istraživanja odabir treba uraditi unapred, prema
zahtevu istraživača i u zavisnosti od stanja u kome se predmeti
nalaze. Kustos može da odbije davanje predmeta na uvid ukoliko
to može ugroziti predmet.

Unapred isplanirati konsultacije i, ako je to moguće, predvideti

za to odvojen prostor van depoa iz bezbednosnih razloga. U
prostor za konsultacije ništa ne unositi, izuzev materijala i pribora
neophodnog za istraživanje. Obezbediti istraživaču uputstva
neophodna prilikom manipulacije predmetima i proveriti njihovu
primenu (čistoća ruku, rukavice, korišćenje adekvatne podloge i
podupirača uz odgovarajuće postupke).

Prilikom pravljenja beležaka koristiti isključivo olovku, koju treba

odložiti pre uzimanja predmeta. Okretati podupirač predmeta,
a ne predmet. Ako ne postoji podloga ili podupirač, izbeći
nepotrebno pomeranje predmeta. Prilikom pregleda predmeta, ne
treba odvajati ili odvijati delove predmeta i ne treba čistiti prašinu
jer se na taj način ona može utisnuti još dublje (čišćenje prepustiti
stručnom licu).

Ne koristiti šiljate alatke za merenje i proveru predmeta jer mogu

oštetiti predmete. Poželjno je korišćenje alatki od drveta i plastike,
a ne onih metalnih.

Fotografisanje i snimanje
Poštovati pravila rukovanja predmetom prema instrukcijama
odgovorne osobe. Što je kraće moguće izlagati predmet svetlu
reflektora i projektora zbog toplote i svetlosnog zračenja koji
mogu izazvati nereverzibilno oštećenje predmeta. Predmete koji
nisu stabilni treba podupirati.

Ne koristiti lepljive trake, plastelin i glinu, štipaljke koje vrše

pritisak na predmete, igle, špenadle, antirefleksivne i antistatičke
proizvode.

Pozvati konzervatora da očisti predmet, čak i ako je reč o

uklanjanju prašine.
Oprema 23

OPREMA
koja se koristi prilikom
rukovanja i premeštanja
muzejskih predmeta
Prenosna oprema i ambalaža koje se koriste pri
rukovanju zbirkama treba da budu:
- visokog kvaliteta, u dobrom stanju, bezbedna za
ljude i predmete
- stabilna i laka za rukovanje, prilagođena težini,
dimenzijama, centru gravitacije predmeta koji će se
prenositi, i putu koji treba da se pređe, a koji zavisi od vrste
poda, trajanja i učestalosti, kao i od načina odlaganja predmeta
- od stabilnih i čvrstih materijala (metal sa inertnim premazom,
polietilen, polipropilen, beskiselinski karton), obložena
sunđerastim polietilenom, papirnom vatom ili nekim
drugim mekim materijalom da bi se
izbegao direktan kontakt između predmeta
i ambalaže, odnosno prenosnih pomagala.

Potrebno je uvek predvideti dovoljnu

količinu materijala i opreme.

Za premeštanje lakših predmeta uvek koristiti

kutije, palete, tacne, lutke, vešalice, kolica
(kolica sa policama, kolica sa platformom,
kolica sa paletom, podešavajuća kolica), a
za transport teških predmeta odgovarajuću
opremu, kao što su paletni viljuškari, ručni i
električni hidraulični viljuškari i drugo.

Bilo bi poželjno da oprema sa točkovima može

da amortizuje vibracije 1 , odnosno da ima
točkove napravljene tako da amortizuju udar i
ublaže vibracije (točkovi obloženi gumom).

Potrebno je redovno, na godišnjem nivou,

proveravati stanje u kome se nalazi oprema,
definisati proceduru kontrole opreme i
napraviti beleške o utvrđenom stanju. Potrebno
je odrediti odgovornu osobu za periodičnu
kontrolu opreme, koja će u odgovarajućem
registru beležiti rezultate provere.

1 Vibracije su posebno rizične za predmete koji su sastavljeni od više delova, ali i za keramiku i
staklo i mogu da dovedu do deformacije metala. Vibracije i udari mogu da oslabe bojeni sloj i da
izazovu njegovo ljuspanje.
24 Oprema

Korišćenje opreme
Opremu uvek postaviti u blizini predmeta, a ne obrnuto.

Prilikom uzimanja predmeta sa polica koristiti stabilne

merdevine prilagođene visini na kojoj se nalazi predmet. Ne
treba se prihvatati za niže police da bi se dohvatile više police.
Posebno obratiti pažnju kada se sa predmetom u rukama koriste
merdevine, budući da je teško sačuvati ravnotežu.

Kada se koristi oprema za transport teških predmeta, kad god

je to moguće (u većim muzejima ili u depoima u posebno
adaptiranim i napravljenim zgradama), potrebno je predvideti da
podovi budu glatki, prolazi raščišćeni i dovoljne nosivosti i bez
stepenica i pragova.

Poštovati uputstva o maksimalnom

opterećenju i predviđenom
položaju tereta, kao i pravila
upravljanja opremom. Prilikom
stajanja blokirati kočnicama
točkove ili, postavljajući dva od
četiri točka pod uglom od 90°.

Osoblje koje upravlja opremom za

podizanje veoma teških predmeta,
kao što su mozaici, zidne slike,
monumentalne skulpture, slike
velikog formata, treba da bude za
to osposobljeno.

Prilikom korišćenja kolica ili kada

su u pitanju veliki predmeti koji se
prenose viljuškarima, ne zaboraviti
da i pomoćni kaiševi i lanci za
učvršćivanje predmeta treba
da budu obloženi, jer se njima
vrlo lako može oštetiti površina
predmeta.

Prilikom uzimanja predmeta sa polica koristiti

stabilne merdevine prilagođene visini na kojoj se
nalazi predmet
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 25

UPUTSTVA ZA RUKOVANJE
PREDMETIMA PREMA TIPOLOGIJI
Trodimenzionalni predmeti od
keramike, stakla, kamena,
gipsa, metala, kosti, drveta
- trodimenzionalne predmete držati za osnovu
i telo (trbuh kod posuda) a drugom rukom
pridržavati sa strane, nikada za drške ili
isturene delove (obod posuda, udove kod
skulptura, ornamente, ručke kod kutija, torbi
i sl.)
- poklopce i ostale zasebne delove predmeta
prenositi posebno. Predmete koji se sastoje
Trodimenzionalne
iz više sklopljenih elemenata bezbednije je
predmete držati za
demontirati pre prenošenja
osnovu, nikada za drške
- koristiti pamučne rukavice (posebno za
ili isturene delove
keramičke predmete mat površine bez
glazure ili engobe, da znoj sa ruku ne
prodre u strukturu poroznog materijala),
ili eventualno, lateks rukavice za staklene i
keramičke predmete (da ne bi iskliznuli), i za
predmete sa voskiranim (masnim) ili hrapavim
površinama koje privlače pamučna vlakna (da
se vlakna ne bi zakačila)
- velikim predmetima, glatkih i klizavih
površina, rukovati bez rukavica, da bi se
obezbedio bolji prihvat predmeta i da predmeti
ne bi iskliznuli iz ruku.

Predmete koji
se sastoje iz
više sklopljenih
elemenata
demontirati pre
prenošenja
26 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Arheološki predmeti predstavljaju posebno

osetljivu kategoriju. Prilikom iskopavanja Ako se više predmeta
ti predmeti prolaze kroz različite promene nalazi u ambalaži,
koje narušavaju njihovu hemijsku i fizičku treba da budu odvojeni
stabilnost, i u mnogim slučajevima ne mogu da ne bi došlo do
nositi sopstvenu težinu. oštećenja.

Stoga je posebno bitno da arheološki

predmet uvek bude:
- u potpunosti poduprt, jer loše
raspoređena težina može da
prouzrokuje tenziju i pucanje
- pridržavan obema rukama, ili na čvrstoj
podlozi
- zaštićen od udara, pritiska, grebanja
jer može da se deformiše, napukne,
polomi, ili da se ošteti površina

Na predmete od keramike i stakla ne

lepiti selotejp ili samolepljive etikete,
jer se tako može oštetiti površina
predmeta, i na njoj ostaju slojevi
lepka, mrlje i nečistoće koje je teško u
potpunosti ukloniti.

Predmetima od stakla, keramike, kosti, roga, slonovače, rukovati

pažljivo jer su osetljivi i lomljivi, i udarci mogu izazvati
pojavu naprslina i pukotina (pojedini predmeti mogu da budu
konzervirani tako da se spojevi ne vide). Stare konzervacije su
često oslabljene zbog starosti lepka i mogu da popuste.

Za rukovanje metalnim predmetima, posebno je važno izbegavati

ambalažu i pomagala (rukavice) od PVC-a, koja sadrže hloride i
mogu izazvati aktivnu koroziju.

Naučni instrumenti takođe su osetljivi i kompleksni i rukovanje

njima zahteva poznavanje mehanizma i sastavnih elemenata.
Osoba odgovorna za zbirku treba da obezbedi uputstva o
rukovanju za svaki predmet. Ne aktivirati mehanizam koji
korišćenjem može da se istroši ili zaglavi.

Pre premeštanja ne demontirati delove koji su suviše osetljivi,

naročito ako nema adekvatnih alatki (rizik od loma, deformacije,
ogrebotina...). Ako je moguće, demontirati pokretne delove,
kao što je teg kod zidnog sata (obično su u pitanju delovi koji
se posebno transportuju). Ako je reč o složenom mehanizmu,
fotografisati ga i napraviti detaljnu šemu pre demontaže: svaki
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 27

demontirani deo treba da bude pojedinačno upakovan sa

inventarnim brojem predmeta. Da bi se olakšala ponovna
montaža, moguće je svakom delu dodeliti broj koji odgovara
šemi i u vezi je sa konačnim brojem demontiranih komada.

Način prenošenja:
- nošenje obema rukama (kraća udaljenost).
- u originalnoj kutiji ili u pripremljenoj kutiji/kontejneru (na
veću udaljenost), tako da svaki komad bude poduprt, naročito
ako predmeti imaju osetljive delove, lepljene ili nelepljene
šupljine, reljef, ako je reč o keramičkim predmetima ili
predmetima od nepečene gline ili pečenim na niskoj
temperaturi, koji su osetljiviji od dobro pečene keramike, ako
je reč o manjim instrumentima...
- direktno na viljuškaru/kolicima (veliki i teški predmeti)

Pre premeštanja dr venih predmeta proveriti da li postoje

tragovi zaraze insektima (rupice, piljevina), koje ukazuju na
to da je dr vo oslabljeno i da je neophodno pažljivo rukovati
predmetom. Predmeti koji su bušni, mogu lako da se polome.

Premeštati instrumente u položaju u kome se nalaze kada

su u funkciji. Pokretne delove podupirati i koristiti brave za
zaključavanje, koje je predvideo konstruktor.

Ne premeštati kompleksni predmet koji je veoma oštećen (na

primer, komad nameštaja ili razboj čiji se konci raspadaju) –
obratiti se za savet stručnjaku.

Slike na platnu i drvetu

Pri rukovanju slikama na platnu, nikada ne dodirivati,
pogotovo ne pritiskati, ni lice ni naličje slike, jer ih je moguće
oštetiti.

Koristiti pamučne rukavice, a ako su ramovi grubi ili oštri,

rukavice od lateksa.

Ako je slika urolana, sa konzer vatorom se treba posavetovati

oko toga da li je moguće rukovati predmetom bez opasnosti.
Prilikom razmotavanja, brižljivo odvijati sliku, ujednačeno,
bez nepotrebnog pritiskanja.

Način prenošenja:
Nikada ne prihvatati sliku jednom rukom za gornju ivicu
rama, za kajlove ili za sistem za kačenje. Proveriti da li su
kajlovi zategnuti i blokirani.
28 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Nikada ne prihvatati sliku jednom

rukom za gornju ivicu rama, za kajlove
ili za sistem za kačenje

Uramljene slike nositi uspravno, pridržavajući sigurne delove rama,

podupirući odozdo i/ili sa obe strane, jer se oslabljeni spojevi rama
mogu razdvojiti pod težinom. Slike bez ukrasnog rama držati za slepi
ram, ne dodirujući ni lice ni naličje slike.

Ako je bojeni sloj oštećen, sliku svakako nositi u horizontalnom

položaju, licem na gore.

Urolanu sliku ne nositi ispod ruke, treba je premeštati na kolicima ili na

tacni.

Male formate slika prenositi na čvrstoj podlozi od kartona, polietilena

ili polipropilena, između dva sloja kartona ili plastike, ili u kutiji
sa poklopcem,
pridržavajući je odozdo.

Kada je reč o veoma

visokoj slici, osobe koje
rukuju njome treba

Uramljene slike nositi

uspravno, podupirući odozdo
i/ili sa obe strane
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 29

da je drže vertikalno, pridržavajući je tako da se održava ravnoteža

(sa strane, visoko i nisko), ne prihvatajući je odozdo, jer na taj način
slika gubi ravnotežu.

Za slike bez ukrasnog rama veće od 120 centimetara napraviti

provizorni ram kako bi se bezbedno transportovale.

Pre premeštanja uramljenih slika, na staklo staviti lepljivu traku. U

slučaju da se staklo razbije, lepljiva traka će sprečiti komade stakla
da ne oštete površinu slike. Koristi se papirna lepljiva traka, koja
se upotrebljava prilikom krečenja zidova da bi se zaštitile površine
okvira vrata ili prozora. Ne seći traku na staklu i ne lepiti je na
ram. Postaviti je paralelno na razdaljine od 0,5 centimetara i na
krajevima je saviti kako bi se lakše uklonila. Traka se skida odmah
nakon premeštanja i ne vuče se vertikalno, već unazad, paralelno sa
površinom stakla da bi se izbeglo lomljenje stakla. Ostaci lepka se
uklanjaju skalpelom, osim ukoliko nije u pitanju staro staklo. Lepak
sa papirne trake koji je ostao na staklu može se ukloniti komadićem
vate natopljene vajt spiritom. Posle toga obavezno ukloniti vajt spirit
destilovanom vodom.

Ne prosipati sredstvo za čišćenje direktno na staklo jer može doći u

kontakt sa ramom, ili se podvući pod staklo i oštetiti sliku.

Kada je reč o
veoma visokoj
slici, držati
je vertikalno,
pridržavajući je
sa strane, visoko
i nisko
30 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Nikada ne hvatati
tekstilne predmete za krajeve

Podupirati ove predmete

prilikom podizanja, kako bi se
izbeglo istezanje i cepanje

Tekstil i dvodimenzionalni kožni

predmeti
- nikada ovakve predmete ne hvatati za krajeve
- budući da ovi predmeti nisu čvrsti, treba ih podupreti prilikom
podizanja kako bi se izbeglo istezanje i cepanje
- paziti da podupiranje bude ravnomerno raspoređeno
- izbegavati postavljanje predmeta jedan preko drugog, a ako se to
ne može izbeći, odvojiti ih flis papirom i voditi računa o težini
predmeta
- da bi se uzeo komad tekstila koji stoji u gomili, ne treba ga
izvlačiti, već prvo skloniti predmet koji se nalazi preko njega.
- savijati predmete što je manje moguće, jer se tkanina lako lomi
na prevoju, posebno ako je tkanina istrošena na starom prevoju,
a ako je to neophodno, podupirati prevoje zgužvanim flis
papirom ili netkanim poliesterom kako bi se izbeglo lomljenje
tekstila. Široke preklope podupirati materijalom oblikovanim
u vidu kupe. Iako se ovakvi podupirači brzo izravnaju, lako se
prilagođavaju deformacijama tekstila.
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 31

- nositi rukavice ili voditi Da bi se uzeo komad

računa o tome da su tekstila koji stoji u
prilikom rukovanja ruke gomili, ne izvlačiti
potpuno čiste. Koristiti ga, prvo skloniti
gusto tkane pamučne predmet koji se
rukavice (ne plišane) nalazi preko njega
da ne bi zapinjale za
reljefne površine, kao
što je metalni vez i da ne
bi ostavljale vlakna na
tekstilu, kao, na primer,
somotu; lateks rukavice
koristiti ukoliko su površine suviše grube, oštećene ili osetljive,
pa zapinju za pamučne rukavice, ili ukoliko su površine masne
ili lepljive.

Način prenošenja:
Manje ravne tekstilne i kožne predmeti (posebno sa šavovima)
prenositi na tacni, u kutiji ili na tabli od čvrstog materijala
(polietilenska ili polipropilenska tacna/kutija, karton). Ako se
ne koristi podloga, tekstil prihvatiti
tako da se smanji tenzija i da se
izbegne cepanje i deformacija.

Nikada ne preklapati somot, svilu,

ćilime i tapiserije. Veće ravne
tekstilne i kožne predmete treba
prenositi narolane na tube koje se
pridržavaju na krajevima. Tekstilni
predmeti velikih dimenzija mogu
biti još osetljiviji od manjih komada
jer su teški ili gabaritni.

Kostimi se ne smeju pridržavati

Kostime na
za ramena. Podižu se tako što
vešalicama,
se ruka prethodno provuče
dodatno
ispod kostima. Prenose se u
pridržavati
kutijama ili na podlogama, tj.
rukom
podlogama od čvrstog materijala
(polietilena, polipropilena,
kartona), prilagođenim njihovim
dimenzijama. Rukave presaviti na
grudnom delu i podići rubove ako
je odelo dugačko, zatim podupireti
ramena i kolena rukama, a ako se
prenose na vešalicama, dodatno ih
pridržavati rukom.
32 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Koristiti kolica
kako bi se
premestila
odeća okačena
na vešalice

Prilikom prenošenja unutrašnjost kostima treba da bude

ispunjena zgužvanim flis papirom. Da bi se odeća stavila na
vešalicu, položiti je prvo na radnu površinu da ne bi došlo do
stvaranja tenzije, i ne treba slagati više od jednog komada odeće
na jednoj vešalici. Proveriti kako odeća stoji na vešalici: ne sme
da bude pod pritiskom i ne sme da se isteže. Pošto se rukavi
prekrste na grudnom delu (i saviju ivice ako je odeća dugačka),
prihvati se vešalica pridržavajući odeću ispod ramena i kolena.

Koristiti kolica kako bi se premestila odeća okačena na vešalice i

kako bi se izbeglo oštećenje površine. Sačuvati originalnu navlaku
ili staviti zaštitni materijal između predmeta.

Tekstilni i kožni predmeti sa perlama, vezom ili površinama koje

su obrađene na neki drugi način prenose se (bez pritiskanja) na
tacnama ili tablama od kartona.

Osetljive tekstilne i kožne predmete (pogotovo arheološke tkanine

ili predmeti koji se lako deformišu, kao čipka) treba umotati u
mekani i savitljivi materijal (netkani poliester ili flis papir) ili
u netretirano pamučno platno i obavezno nositi položene na
čvrstim podlogama od kartona, u kutijama ili položene na sto sa
točkovima sa obloženom površinom.
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 33

Velike i teške tekstilne

predmete treba uvek da
prenose bar dva lica

Mekane i fleksibilne predmete premeštati pomoću podupirača

koji je prilagođen formi predmeta ili stavljanjem materijala, kao
što je zgužvani flis papir, za podupiranje laganih predmeta, ili
čvrstog plastičnog materijala, obloženog nebeljenim pamučnim
platnom, koji predstavlja stabilniji podupirač, da bi se očuvao
oblik predmeta.

Lutke sa odećom premeštati na kolicima, a ne prenoseći ih u

rukama.

Velike i teške tekstilne predmete (na primer, ćilime, tapiserije,

krznene prostirke), iako su urolani na tubi, treba uvek da prenose
bar dva lica.

Perje
Izbegavati direktno rukovanje perjem; staviti ga na tacnu ili u
kutiju. Pera stavljati odvojeno da se ne bi isprepletala i polomila.
Ako je moguće, kriva pera postaviti na podlogu od flis papira,
oblikovanog da prati njihov prirodan oblik i da na taj način
smanjuje tenzije.

Papir (arhivski i istorijski

materijal, rukopisi, grafike, crteži,
štampane stvari, mape, arhitektonska
dokumentacija)
Treba strogo ograničiti učestalost rukovanja i broj ljudi koji
rukuju ovim predmetima s obzirom na to da su predmeti od papira
veoma osetljivi.
- kustos zadužen za zbirku kojoj predmet pripada treba da nadgleda
osoblje koje njime rukuje
- za istraživački rad koristiti faksimile ili duplikate
- prilikom podizanja predmeta postaviti podupirač (tablu, tacnu) na
isti nivo sa predmetom i na njega prevući predmet
34 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

- ne odmotavati isušene ili osetljive urolane papirne predmete – za to

je neophodno prisustvo konzervatora
- urolani predmeti koji su preveliki za raspoloživu površinu stola
mogu se odmotavati postepeno, odnosno u fazama, tako što se, po
završetku rada, urola jedan deo – dobiju se dve rolne, pa se zatim
pregleda sledeći odmotani deo

Nikad ne stavljati grafike, crteže, i dokumenta na gomilu (na primer,

da bi se izravnali krajevi) i ne izvlačiti list iz gomile, već prvo
podignuti sve listove koji se nalaze iznad.

Grafiku ili crtež u paspartuu držati ravno, obema rukama, licem

okrenutim prema gore, i nikada ne dirati grafiku direktno.

Grafiku ili crtež koja nema paspartu nikad ne držati jednom rukom
jer to može da prouzrokuje uvijanje, cepanje i prelamanje. Predmet
koji nije u paspartuu prilikom okretanja staviti na podlogu od
kartona, a zatim staviti još jedan list kartona odozgo; na taj način
je moguće okrenuti predmet a da se on ne dodiruje direktno. Ako
se grafika nalazi u foliji, staviti foliju između dva kartona i okrenuti
sve zajedno. Ovaj postupak se ne preporučuje prilikom rukovanja
dokumentima čije su površine puderaste ili se ljuspaju.

Crteže koji su bojeni ili osetljivi (pastel, ugalj, crtež kredom,

iluminacija) nikad licem ne stavljati na ravnu površinu, i ne
dodirivati slikanu površinu. Ovi crteži treba da budu u paspartuu, sa
duplim otvorom i na veoma čvrstom kartonu.

Način prenošenja:
Za prenošenje papirnog predmeta koristiti kutiju, podlogu ili fasciklu
od laganog i čvrstog materijala (npr. arhivski talasasti karton). Ako
je dokument malog formata, premeštati ga u kutiji sa poklopcem ili
licem okrenutim na gore, na čvrstom kartonu.

Osetljive grafike, crteže i dokumenta ne držati za uglove ili ivice

jer može doći do cepanja ili mogu na dokumentu da ostanu otisci
prstiju. Podmetnuti (uvući) pri premeštanju karton odozdo, ili, ako
je potrebno, koristiti spatulu ili komad finog kartona pa pridržavati
podlogu a ne papirni predmet. Grafike i dokumenta novijeg datuma,
kao i grafike i dokumenta u dobrom stanju mogu se podići direktno
ako se drže za gornju ivicu.

Prenositi grafike, crteže i dokumenta na podlozi

Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 35

Kada treba premestiti

dokumenta i više grafika
koje nisu uokvirene,
prvo ih razdvojiti, na
primer, flis papirom, da
bi se zaštitila površina.
Predmete staviti u
kutiju da bi se sprečilo
da iskliznu ili odlete sa
podloge ili ih, pokrivene
flis papirom, pričvrstiti
za podlogu štipaljkama
ili pridržavati prstima
prilikom premeštanja.
Nakon premeštanja grafike i
dokumenta ne treba stavljati Urolane predmete ne treba
jedne preko drugih i treba prenositi ispod ruke
podići flis papir, a ne vući ga po
dokumentu.

Osetljive grafike, dokumenta ili crteže (pasteli, kreda, olovka,

ugalj) uvek premeštati odvojeno.

Urolani predmeti se pri prenosu tretiraju kao trodimenzionalni

predmeti – prenose se u obloženim kutijama i kontejnerima od
stabilne plastike ili kartona. Ne nositi ih ispod ruke.

Fotografski materijal
Koristiti uvek pamučne ili nitrilne rukavice, a kada je nitratni
film oštećen neoprenske rukavice, i ne raditi više od tri sata sa
materijalom. Emulzija (želatin, kolodijum, albumin) kojim je
pokrivena podloga (staklo, plastika, papir ili metal) može da
reaguje hemijski (zbog dodira prstiju) ili može da bude oštećena
mehanički (ogrebotine). Crno-bele fotografije čiji je proces
izrade zasnovan na fotosenzibilnosti soli srebra posebno su
osetljive na hemijsko propadanje.

Smanjiti direktno rukovanje fotografijama koristeći neutralnu

podlogu – rukovati njome, a ne predmetom. Negative, fotografije
na papiru, fotografske ploče staviti u zaštitne folije, prozirne
kutije i koverte sa klapnama sa četiri strane. Fotografije
namenjene za konsultacije staviti u prozirni poliester, učvršćen
kartonom. Predmete koji se često izlažu, ili formate veće od 20 x
25 cm, staviti u paspartu.

Ograničiti pristup zbirkama i za istraživački rad koristiti kopije.

36 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Kada je reč o fotografijama na papiru, treba rukovati

pojedinačnim dokumentima, prihvatajući ih za ivice, držeći
ih pravo i pridržavajući dlanom. Nikada ih ne prihvatati za
jedan ugao da ne bi došlo do stvaranja ušiju. Lice fotografije ne
pritiskati prstima da se ne bi modifikovao sloj slike. Izvlačiti
ih iz zaštitne ambalaže ne savijajući ih da se ne bi odvojila
emulzija od podloge.

Dagerotipije i druge fotografije na osetljivim podlogama

posmatrati kao celinu sa originalnom ambalažom – ne uklanjati
je, ukoliko to nije apsolutno neophodno.

Obratiti pažnju na težinu predmeta kada je reč o staklenoj

podlozi. Pri rukovanju negativima na staklenoj podlozi nositi
lateks rukavice, bez talka.

Negativima na staklenoj ploči rukovati pojedinačno, držeći ih

za ivice i nikada ne stavljati lice negativa sa emulzijom na sto.
Staviti ih na podlogu od sunđerastog polietilena pokrivenu flis
papirom. Ako se emulzija ljuspa ili klobuči, ne vaditi ploču iz
zaštitne ambalaže.

Nikada ne dodirivati površinu emulzije staklenog negativa ili

folije direktno.

Kada je reč o velikim količinama filmova, nositi zaštitnu masku.

Što je moguće više ograničiti vreme upotrebe originalnih

slajdova, pogotovo držanje na osvetljenim stolovima.

Ne ostavljati slajdove nepokrivene i ne koristiti projektore

velikog intenziteta ili projektore koji su podešeni tako da
povećaju intenzitet svetla.

Prilikom rukovanja starim ili veoma osetljivim dokumentima

– dagerotipijama, staklenim pločama, dokumentima čiji način
izrade i materijali nisu poznati – konsultovati konzervatora
fotografija.

Način prenošenja:
Fotografije se prenose isto kao i predmeti od papira – u
kutijama, fasciklama ili na podlogama od laganog, čvrstog i
neutralnog materijala.
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 37

Prilikom
uzimanja
knjige sa police
prihvatiti je
čvrsto za sredinu
hrbata

Knjige
Prilikom rukovanja knjigama treba nositi rukavice, naročito
ako je reč o osetljivim povezima ili starim delima.

Prilikom uzimanja knjige sa police, prihvatiti je čvrsto za

sredinu hrbata, pošto se drugom rukom pomere knjige koje
stoje sa strane, i podići je lagano tako da ne klizi na polici. Ako
se više knjiga nalazi jedna na drugoj, skloniti one koje ometaju
prilaz odabranoj knjizi.

Nikada ne ostavljati knjigu otvorenom, jer to može izazvati

lomljenje listova i poveza.

Način prenošenja:
Premeštati knjige na kolicima, koja su pokrivena odgovarajućim
čistim materijalom. Knjige u osetljivim povezima ne stavljati
jednu preko druge.

Retke i stare knjige se premeštaju u kutiji ili koverti.

Premeštati
knjige na
kolicima
38 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Prirodnjačke zbirke
Nositi rukavice pri rukovanju primercima koji mogu biti oštećeni
znojem sa ruku; na primer, na površini kalcita znoj može da
izazove nestanak sjaja. Uvek koristiti rukavice za jednokratnu
upotrebu kada se rukuje punjenim životinjama, herbarijumima
ili bočicama u kojima se čuvaju mokri preparati (primerci
u tečnosti). Koža prepariranih životinja je često tretirana
proizvodima koji su otrovni za čoveka (da bi se očuvala mekoća
kože ili da bi se zaštitila od insekata). Biljke obično sadrže
toksične insekticide, kao što su jedinjenja žive.

Nositi mantil i odgovarajuću masku prilikom rukovanja

predmetima koji su tretirani hemijskim sredstvima ili prilikom
rukovanja primercima koji se čuvaju u tečnosti, kada bočica može
da se razbije.

Prilikom konsultacija ili istraživanja koristiti kutije, bočice ili

providne kesice tako da se primerci mogu posmatrati, a da se
njima ne rukuje direktno.

Predmete koji su zapakovani na određeni način sa ciljem da se

zaštite ne treba vaditi iz postojeće ambalaže, osim u izuzetnim
slučajevima, i to samo u kratkom periodu (određeni predmeti
geoloških i paleontoloških zbirki osetljivi na svetlost i klimatske
uslove, gnezda i jaja osetljiva na udare i vibracije). Saglasnost
kustosa za vađenje ovih primeraka je neophodna.

Iako izgledaju stabilno, pojedini primerci mogu biti veoma

osetljivi (određeni fosili i školjke).

Predmet se prihvata za tačke koje su najčvršće. Ne dirati delove

koji su slabi i osetljivi. Ako predmet nema koheziju ili se ljuspa,
pozvati konzervatora pre bilo kakve manipulacije.

Lagano podizati poklopce kutija i fioka da naglo kretanje vazduha

ne bi iščupalo ili da se ne bi razleteli najosetljiviji delovi insekata:
krila, antene, nožice. Izbegavati stvaranje vibracija i prostor
u kojem ima strujanja vazduha prilikom rukovanja reptilima,
ribama i amfibijama, budući da su ovi primerci posebno osetljivi.
Ne dirati ih jer njihovoj koži nedostaje kohezija i može se lako
odvojiti.

Kada se radi o mokrim preparatima, uvek proveriti da li su stare

posude dobro zatvorene, naročito ako su bočice zatvorene voskom.
Isparenja koja izlaze iz loše zatvorenih bočica mogu biti opasna po
čoveka, a prosuta tečnost može da uništi natpis na etiketi koja se
odnosi na primerak.
Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji 39

Rukovati veoma pažljivo starim bočicama od finog

stakla budući da su veoma osetljive i budući da sadrže
uzorke koji su takođe postali osetljivi.

Ako se biljka u herbarijumu nalazi na kartonu koji

je suviše fleksibilan ili je oštećen, potrebno je
staviti čvrstu podlogu ispod kartona, držati
je ravno i ne okretati je.

Način prenošenja:
Primerci minerala, stena, fosila i insekata
prenose se u kutijama sa poklopcem,
obloženim materijalom za podupiranje da bi se
ograničilo pomeranje uzoraka, u fiokama u kojima
se nalaze ili tacnama sa odeljcima ako su pojedinačno
inventarisani, da bi se izbeglo mešanje grupa
različitog porekla. U kutije treba staviti stare podloge
ili podupirače na koje su primerci zalepljeni ili
pričvršćeni. Kutije, fioke i tacne
držati horizontalno.

Kada je reč o punjenim životinjama,

kožama ili skeletima, prenositi ih Punjene životinje, kože ili skelete,
držeći stalak, i ne držati životinju prenositi držeći stalak, i ne držati
za najosetljivije delove: vrat, kljun, životinju za najosetljivije delove
kandže ptica, rep i uši sisara, odnosno
ne dodirujući skelet da ne bi došlo
do deformacije ili loma udova koji su
pričvršćeni metalnim žicama ili na neki
drugi način. U slučaju da baza ne postoji,
napraviti podupirače ili nosače kako bi
se izbeglo direkto prihvatanje punjene
životinje i sprečila deformacija prilikom
odlaganja primerka, ako je oblaganje tela
rađeno mekim materijalima.

Za male primerke punjenih životinja

koristiti podupirače od sunđerastog polietilena, ili napraviti
podlogu po meri, koja prati njihovu formu.

Prilikom premeštanja skeleta koji su okačeni, treba učvrstiti

pokretne delove sunđerastim polietilenom, da ne bi došlo do
stvaranja tenzije kod okačenih elemenata i da se kosti ne bi
udarale međusobno.
40 Uputstva za rukovanje predmetima prema tipologiji

Veće primerke
premeštati na
kolicima ili
platformi sa
točkovima

Skelete manjih i srednjih dimenzija premeštati u kutijama

u kojima su smešteni; od beskiselinskog kartona ili od
kanelovanog polipropilena.

Kožu sisara prenositi na tacnama.

Male i srednje primerke punjenih životinja premeštati na

kolicima, a velike sisare na platformi sa točkovima; predvideti
zaštitni pokrivač, ako je moguće ne u direktom kontaktu sa
primerkom, već postavljen na odgovarajuću konstrukciju iznad
primerka.

Kada su u pitanju zbirke primeraka koje se čuvaju u tečnosti,

prilikom prenošenja treba preduzeti mere da bočice ne bi
pale ili udarale jedna o drugu – potrebno je obezbediti kolica
po meri za premeštanje nestabilnih bočica ili boca velikih
dimenzija.

Prilikom premeštanja herbarijuma nositi ravno kutije ili

zaštitne fascikle u kojima se nalaze kartoni – ove kutije ili
fascikle obično zatvorene kanapom ili trakom predstavljaju
adekvatan podupirač kartonima na kojima se nalaze primerci.
Potrebno je obezbediti da se primerci ne pomeraju u fascikli,
eventualno staviti sunđerasti polietilen između fascikli da bi
se sprečilo pomeranje primeraka jer to može izazvati njihovo
mrvljenje.
Upotreba rukavica 41

UPOTREBA RUKAVICA
Rukavice se nose da bi se izbegao kontakt između masnoća,
soli i kiselina sa kože i predmeta, budući da one mogu izazvati
zatamnjenje ili koroziju metala, da oštete lakirane površine,
ostave fleku i izazovu propadanje tekstila i papira, ili da se uvuku
u strukturu predmeta, na primer, u poroznu keramiku. Najčešće,
posledice nisu vidljive odmah, nego se otkriju nakon dužeg
vremena.

Rukavice takođe štite osobu koja rukuje predmetom od toksičnih

supstanci koje se možda nalaze na predmetu, kao i od mogućih
povreda.

Rukavice za jednokratnu upotrebu koje su korišćene prilikom

rukovanja zaraženim predmetima odmah baciti.

Umesto rukavica može se koristiti papir za prihvatanje i

premeštanje manjih, lakih predmeta ili tkanina za veće i teže
predmete, ali ovakav način treba izbegavati jer se tako predmet
može lako ispustiti.

Kada se ne nose rukavice, ruke moraju biti čiste i suve; oprati ih

sapunom i vodom, zatim dobro isprati. Ne treba stavljati ni talk ni
kremu, ne treba nositi sat ili nakit. Ako se ruke znoje, treba ih češće
prati. Nakon rukovanja predmetima, ruke takođe oprati.

Pamučne rukavice koriste se pri rukovanju:

- slikama i bojenim predmetima u dobrom stanju
- fotografijama (negativima i pozitivima)
- metalnim predmetima u dobrom stanju, pozlaćenim predmetima,
poroznim materijalima, lakovanim predmetima, finim povezima,
rukopisima i ramovima
- kožom, papirom, tekstilom, lutkama i marionetama

Lateks rukavice za jednokratnu upotrebu koriste se pri rukovanju:

- lepljivim predmetima
- oštećenim staklenim predmetima
- predmetima sa finom ornamentikom, sa grubim ivicama ili sa
reljefom

Lateks rukavice se ne koriste prilikom rukovanja srebrom jer pri

dodiru srebro može da potamni.

Za rukovanje teškim ili klizavim predmetima, čija je površina u

dobrom stanju, koriste se rukavice koji su tretirane tako da se spreči
klizanje predmeta koji se prihvata (ili se rukavice uopšte ne koriste).
42 Lična zaštita

Rukavice se ne koriste pri rukovanju:

- gleđosanom keramikom ili velikim komadima keramike, staklenim
predmetima (eventualno mogu se koristiti rukavice za jednokratnu
upotrebu).
- teškim i klizavim predmetima, s obzirom na to da predmet može
da isklizne iz ruku. Pamučne rukavice ne dozvoljavaju da se
predmet dobro prihvati, a rukavice za jednokratnu upotrebu lepe
se i onemogućavaju prirodan pokret ruke.
- veoma osetljivim predmetima, kada pokret ruke treba da bude
kontrolisan.

LIČNA ZAŠTITA
Zaposleni treba da imaju na raspolaganju individualnu zaštitnu
opremu: rukavice, mantile, kecelje, maske (za zaštitu od prašine),
naočare (zbog materijala koji emituju fine čestice), cipele (kada
se rukuje predmetima čija težina predstavlja rizik za stopala ili
ako se koristi oprema za manipulaciju predmetima velike težine)
i šlemove (u slučaju kada pad predmeta može izazvati povredu
glave).

Pojedini predmeti zahtevaju posebne predostrožnosti prilikom

rukovanja jer predstavljaju rizik po zdravlje. Rukovanje njima
poveriti obučenom osoblju.

Rizik može da bude povezan sa osobinama predmeta:

- priroda materijala od koga je predmet napravljen (radioaktivni
minerali, boja na bazi olova)
- forma, struktura (šiljati i predmeti sa oštrim ivicama)
- predmeti velike težine (skulpture)

... sa konzervatorskim tretmanom kome je predmet bio podvrgnut:

- biocidi koji se koriste za tretman organskih materijala (kože, vune)

...i sa propadanjem predmeta:

- razvoj buđi, bakterija, određeni proizvodi metalne korozije
- prisustvo patogenih bakterija; na primer, bacili na predmetima koji
su izvađeni iz zemlje.

Osnovni rizici po osobu koja rukuje predmetom:

- apsorpcija toksina ili toksičnih supstanci preko kože
- udisanje čestica ili toksične pare, iritacija kože
- ranjavanje predmetima koji su oštri ili šiljati
- povređivanje prilikom premeštanja teških predmeta usled
zauzimanja pogrešnog položaja (leđa, problemi sa srcem...)
- lomovi ili povrede glave zbog pada teških predmeta.
Lična zaštita 43

Treba napraviti listu predmeta koji su opasni po zdravlje, na

primer, predmeta koji su tretirani toksičnim materijalima, i
proveravati redovno nivo štetnosti primeraka koji se nalaze u
hemijskoj tečnosti, ili onih koji su radioaktivni.
Predmete koji su opasni označiti etiketama.

Napraviti uputstva za rukovanje opasnim materijalima.

Obezbediti literaturu koja se odnosi na moguće rizike i mere
koje treba preduzeti.

Ako je potrebno, angažovati stručnjaka koji će preporučiti

bezbednosne mere, kao i opremu za individualnu zaštitu,
naročito maske i rukavice.

Redovno proveravati zbirke prateći eventualnu pojavu proizvoda

propadanja, koji mogu da budu toksični (korozija metala,
formiranje kristala na površini, neuobičajeni mirisi, promena
u dimenzijama, obliku ili izgledu). U slučaju da se primete
promene, pozvati konzervatora.

Ograničiti broj osoba koje su uključene u rukovanje zbirkama

komplikovanim za manipulaciju, i obučiti ih.

Prilikom manipulacije nositi rukavice i opremu za zaštitu,

odabranu u zavisnosti od štetnosti supstance ili situacije.
Izbegavati radnje pri kojima se mogu preneti toksični proizvodi,
kao što su prinošenje ruku licu, grickanje noktiju, lizanje
prsta da bi se okrenula strana, grickanje olovke. S obzirom na
to da je ponekad teško sa sigurnošću identifikovati opasnost
kod određenih predmeta, treba iz predostrožnosti preduzeti
adekvatne mere zaštite.

Potrebno je biti posebno pažljiv kada se rukuje opasnim

predmetima (šiljati ili predmeti oštrih ivica); premeštati
predmete pre na kolicima nego rukama, ili ukoliko je to
nemoguće, poštovati pravila nošenja. Ne rukovati predmetom
ako se smatra da postoji opasnost i obavestiti lice odgovorno za
zbirke. Imati na raspolaganju brojeve telefona koje je potrebno
pozvati u slučaju teškog incidenta.

Posle manipulacije oprati ruke, naročito pre jela ili pića. Menjati
redovno mantile i rukavice; kada su prljavi, ne ostavljati ih u
prostoru gde se nalaze predmeti, već ih odneti na pranje.
 44 Lična zaštita

Rukovanje teškim predmetima

Obezbediti potrebnu opremu da bi se izbeglo ručno podizanje tereta i
umanjio rizik od povrede leđa.

Organizovati praktičnu obuku tehničkog osoblja o pravilnim

položajima pri rukovanju teškim predmetima.

Teret mogu da podižu samo osobe koje su fizički sposobne i zdrave.

Prilikom korišćenja opreme za manipulaciju predmetima, osoba koja

njome upravlja mora imati dozvolu za to i mora proći odgovarajuću
obuku.

Tehnike rukovanja
Pre podizanja tereta proučiti kako se prihvata predmet, kako se
premešta, kako se on odlaže s obzirom na to da su težina, veličina i
oblici muzejskih predmeta specifični. Za svaki predmet, osoba koja
njime rukuje mora analizirati situaciju i proceniti rizike, imajući u
vidu da prilikom rukovanja predmet ne sme da se ošteti.

Poznavati, ili sam proceniti, težinu predmeta; utvrditi maksimalnu

težinu u odnosu na zapreminu i prirodu predmeta. Utvrditi gde se
Kada se
nalazi centar gravitacije ili najteži deo predmeta, naročito ako u
predmeti
ambalaži, u koju je predmet smešten, njegova težina nije ravnomerno
nalaze na
raspoređena.
većoj visini,
ne koristiti
stolice ili Podizanje i premeštanje
nestabilne Postaviti se što bliže predmetu i obezbediti
instalacije dobar zahvat. Početi sa manjim teretom, a
najbolje bi bilo da se mišići, naročito leđni,
prethodno zagreju.

Kada se predmeti nalaze na većoj visini,

koristiti merdevine, stabilne i prilagođene
visini na kojoj se predmet nalazi. Ne
koristiti stolice i nestabilne instalacije.

Koristiti pomoć druge osobe kada se

nalazite na visini.

Dve ili više osoba treba da podižu teret

koji je lagan ali gabaritan, predmet težak
za prihvat, ili ako težina predmeta prelazi
15 kilograma za žene i 30 kilograma
za muškarce. Koristiti kolica ako to
dozvoljavaju dimenzije predmeta.
Lična zaštita 45

Kada se podiže teret sa poda,

ne savijati leđa već se spustiti
savijajući kolena
Položaji prilikom podizanja i premeštanja predmeta:
Da bi se izbegao brzi zamor mišića, treba udisati pre napora i izdisati
tokom napora. Podizati se polako. Savijanje može izazvati povrede
udova.

Da bi se zaštitio kičmeni stub, ne savijati leđa, nego se spustiti

savijajući kolena, i podići se snagom butina, kada se podiže teret
sa poda. Prilikom savijanja kičme može doći do povrede kičmenog
stuba pa postoji mogućnost da se predmet ispusti.

Prilikom
uzimanja tereta
koji se nalazi na
većoj visini, ne
podizati ruke
iznad ramena,
već ih držati u
visini torza
46 Lična zaštita

Tokom prenošenja tereta predmet nositi što bliže telu, savijenih

ruku; leđa držati uspravno, sa karlicom i ramenima u istoj ravni, a
okretati se premeštajući stopala. Pružanje ruku ubrzava srčani rad
i povećava mišićni napor na nivou ramena i vrata, što smanjuje
preciznost pokreta.

Prilikom uzimanja tereta koji se nalazi na većoj visini, ne podizati

ruke iznad ramena da bi se izbeglo savijanje leđa; ruke treba
da budu u visini torza. Položaj sa podignutim rukama ubrzava
srčani ritam, što može da utiče na preciznost pokreta i da izazove
nesreću.

Da bi se sprečila povreda ruku ili prstiju, teret prihvatiti

dlanovima bez menjanja položaja ruku prilikom premeštanja. Ne
držati teret vrhovima prstiju.

Nakon podizanja i premeštanja tereta, treba napraviti pauzu.

 47

LITERATURA
Do’s and don’ts: rules of thumb for handling museum artefacts, 2001,
Amsterdam: Netherlands Institute for Cultural Heritage (Instituut
Collectie Nederland)

Illes V. en collaboration avec Derion B. 2004 Guide de manipulation des

collections, Paris: Somogy Editions d’Art

Museum Handbook, Part I: Museum Collections Web Edition, http://

www.nps.gov/history/museum/publications/MHI/CHAP6.pdf, National
Park Services, (pristupljeno aprila 2007. godine)

ReCollections, Caring for Collections across Australia: Handling,

Transportation, Storage and Display http://archive.amol.org.au/
recollections/6/1/index.htm (pristupljeno aprila 2007. godine)
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

069.2/.4
7.025.3/.4

ЖИВКОВИЋ, Весна, 1975-

Stručna uputstva za rukovanje muzejskim
predmetima / Vesna Živković ; [ilustracije
Uroš Smilevski]. - Beograd : Centralni
institut za konzervaciju, 2014 (Beograd :
Colorgrafx). - 47 str. : ilustr. ; 23 cm. -
(Stručna uputstva / [Centralni institut za
konzervaciju])

Tiraž 300. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst. - Bibliografija: str. 47.

ISBN 978-86-6179-032-4
ISBN 978-86-6179-031-7 (za izdavačku celinu)

a) Културна добра - Заштита b) Музејски

предмети - Заштита
COBISS.SR-ID 208428556
9 788661 79034 8

9 788661 790324