Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II
Механички преносници снаге

Механички преносници снаге (ПС) представљају машинску групу која у машинском систему
(аутомобил, дизалица, брод, бицикл...) обавља парцијалне функције преноса и
трансформације снаге од погонске (ПМ) до радне машине (РМ).

Човек
Eлектромотор бицикл
спојница (S) спојница (S)
Мотор СУС брод
аутомобил
Погонска Преносник Радна дизалица
машина (ПМ) снаге (ПС) машина (РМ) ...

Блок шема реалног машинског система

Преносник снаге (ПС):
− преноси (спроводи) снагу од погонске до радне машине;
− трансформише снагу (P = Tω; P = Fυ), тј. повећава оптерећење (Т, F), а смањује брзину
(υ, ω) или обрнуто – повећава брзину, а смањује оптерећење.

Основни делови преносника снаге:

ТРАНСФОРМАЦИЈА СНАГЕ
Pul = Tulωul 1- погонски точак, прихвата оптерећење и
Улазно кретање од погонске машине, директно
вратило
или индиректно преко других парова
ПМ точкова;
1
Излазно 2- гоњени точак, прихвата оптерећење и
вратило Радна
машина
кретање од погонског точка.

2 Површине по којима се точкови 1 и 2

Кућиште
Pizl = Tizl ωizl котрљају без клизања су кинематске
површине.

Механички модел преносника снаге

1
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Основне кинематске величине:

погонски точак
r
ω1 rw1

O1
ω1
V1= V2
Σ=0

a
ω2
r
− ω2 rw2

O2

гоњени точак

Кинематски преносни однос (u) је однос угаоне брзине већег интензитета (ω1) према угаоној
брзини мањег интензиета (ω1)
def ω1
u >1
ω2

Из услова котрљања кинематских површина без клизања, следи једнакост обимних

брзина:
ω1 d w 2
V1= V2 ⇒ u = =
ω 2 d w1

где су:
d w1 и d w 2 - пречници кинематских површина кружног облика малог и великог точка

Осно растојање (а) је дужина коју одсецају геометријске осе спрегнутих точкова на њиховој
заједничкој нормали, и она представља најмање (најкраће) растојање оса.
d w1 + d w 2
α=
2

Осни угао (Σ) је угао између вектора угаоне брзине погонског точка и супротног вектора
угаоне брзине гоњеног точка.
r r
Σ∠(ω1 (− ω 2 ))
Основне радне карактеристике једностепеног преносника снаге:

ωul - угаона брзина на улазу преносника

Радне ωul Преносник ωiz Радне ωizl - угаона брзина на излазу преносника
карактеристике Tul снаге (ПС) Tiz карактеристике Tul - обртни момент на улазу преносника
i η Tizl - обртни момент на излазу преносника
ПМ Pul Piz РМ
Pul - снага на улазу преносника
Pizl - снага на излазу преносника
η - степен искоришћења ПС
i - радни преносни однос ПС
Блок шема преносника снаге

2
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Радни преносни однос (i): Степен искоришћења (η):

⎧> 1 def Pizl

ω
def
⎪ η= <1
i = ul ⎨= 1 Pul
ωizl ⎪< 1
⎩

Основне радне карактеристике вишестепених преносника снаге:

кућиште K
Vu

ПМ
1 Vm 3
ПС2
Su

Si
ПС1 2
ωul1 ωizl ωul2 ωizl2
Радна ПС 1 ПС 2
машина i1 η1 i2 η2
Pul1 Pizl1 Pul2 Pizl2
4
Vizl

Механички модел двостепеног преносника снаге Блок шема двостепеног преносника снаге

Радни преносни однос

Према дефиницији радног преносног односа, укупни радни преносни однос код двостепеног
преносника снаге може се написати у облику
ω ul1 ⎛ω ⎞ ω ω ω
i= ⋅ ⎜⎜ izl1 ⎟⎟ = ul1 ⋅ izl1 = i1 ⋅ izl1
ω izl2 ω
⎝ izl1 ⎠ ω izl1 ω izl2 ω izl2

Према блок-шеми следи да је ω izl1 = ω ul2 . Сагласно овоме, израз за укупни преносни однос код
двостепеног преносника снаге може се написати у облику:
ω ul2
i = i1 = i1 ⋅ i2
ωizl2
На основу овога израза може се написати општи израз за одређивање укупног преносног односа
код вишестепених преносника снаге.
n
i = i1 ⋅ i2 ⋅ ... ⋅ in = Π i j
j=1

где је
j=1; 2; ... n, број једностепених преносника снаге (број трансформација снаге) у оквиру
вишестепеног преносника.
Степен искоришћења
Имајући у виду неизбежне отпоре у раду преносника снаге, најчешће у виду трења, снага на
излазу из преносника је редовно – увек мања од улазне снаге, па је и степен искоришћењаувек
мањи од броја један (η<1).
За двостепени преносник снаге, укупни степен искоришћења може се написати у облику.

3
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Pizl2 ⎛P ⎞ P P P
η= ⋅ ⎜⎜ izl1 ⎟⎟ = izl1 ⋅ izl2 = η1 ⋅ izl2
Pul1 P
⎝ izl1 ⎠ Pul1 Pizl1 Pizl1

Према блок-шеми следи да је Pizl1 = Pul2 . На основу ове једнакости горњи израз може се
написати у облику

Pizl2
η = η1 = η1 ⋅ η 2
Pul2
Сагласно овоме изразу, може се формирати општи израз за одређивање укупних енергетских
губитака (укупног степена искоришћења) код вишестепеног преносника снаге:
n
η = η1 ⋅η 2 ⋅ ... ⋅η n = Πη j
j=1

Снага на излазу преносника мања је од снаге на улазу преносника за величину снаге утрошене
на савладавање отпора трења у преноснику тј.
Pizl = Pul − Pg

На основу овога израза и израза са степен искоришћења може се одредити снага губитака у
преноснику
Pg = (1 − η ) ⋅ Pul

Израз за степен искоришћења преносника може се написати у следећем облику:

Pizl Tizl ⋅ ω izl Tizl 1 T 1
η= = = = izl
Pul Tul ⋅ ω ul Tul ω ul Tul i
ω izl
На основу овога израза може се успоставити зависност између обртног момента на излазу и
улазу преносника снаге:
Tizl = Tul ⋅η ⋅ i

Подела преносника снаге:

При трансмисији снаге од погонске до радне машине, иста се може једном, два пута или више
пута трансформисати у циљу добијања жељених карактеристика радне машине у погледу
брзине и оптерећења. Сагласно овоме, преносници снаге могу бити: једностепени, двостепени,
и вишестепени.
1 1
УЛАЗ УЛАЗ

2 2
3

ИЗЛАЗ
ИЗЛАЗ

Једностепени ПС Двостепени ПС

4
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Према принципу рада, преносници снаге могу бити еластични и принудни. Групи
еластичних преносника снаге припадају ремени и фрикциони преносници, а групи принудних
преносника припадају зупчасти и ланчани преносници.
Зупчасти и фрикциони преносници пренос и трансформацију снаге обављају непосредним
додиром зупчастог, односно фрикционог пара, док ланчани и ремени преносници исту
функцију обављају помоћу посредника, ланца и ремена. Сагласно овоме, механички
преносници могу бити непосредни и посредни.
ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ

еластични принудни

ремени фрикциони зупчасти ланчани

непосредни

посредни

Подела преносника снаге

Од свих преносника снаге, зупчасти преносници имају највећи домен примене, а цилиндрични
зупчасти парови су најдоминантнији код зупчастих преносника снаге.
6 7
5
1. Цилиндрични зупчаници
2. Конусни зупчаници
1
3. Хиперболоидни зупчаници 4
4. Планетарни зупчаници
5. Ланчани парови
6. Каишни парови
3
7. Фрикциони парови
2

Степен заступљености различитих преносника снаге

Овако велики домен примене зупчастих парова обезбеђен је захваљујући компактности
конструкције, великој поузданости и издржљивости у раду, малим губицима при
трансмисији снаге и могућношћу примене у широком спектру снага, преносних односа и
угаоних брзина.
Поред ових предности зупчасти преносници снаге имају и недостатке у погледу велике
прецизности израде, и појаве буке и вибрација у раду.

Подела преносника снаге према радном преносном односу:

ωul, ωizl

не ωul не ωul да
МУЛТИПЛИКАТОР =1 >1 РЕДУКТОР
ωizl ωizl
i<1 i>1
i=1
ωizl > ωul да ωizl < ωul
Tizl < Tul ωizl = ωul Tizl > Tul
Tizl = Tul

5
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Фрикциони преносници снаге

Фрикциони преносници снаге су непосредни еластични механички преносници снаге.

Фрикциони преносници извршавају парцијалну функцију: пренос и трансформацију снаге од
погонске машине (ПМ) до радне машине (РМ).

Принцип рада и оптерећење:

вијак вијак n
1
Fn
навртка навртка
ω1

ПМ d1
Fr1
υ Ft2 t
Ft1
Fr2
d2 РМ
ω2

2 Fn

Да би се снага са ПМ пренела и трансформисала до РМ посредством фрикционих точкова 1 и 2

(фрикциони пар) исти морају бити притиснути силом Fn у правцу заједничке нормале (n). Ове
силе се формирају посебним механизмом, на пример помоћу завртња и навртке. Интензитет
силе Fn треба да обезбеди котрљање фрикционих точкова 1 и 2 без појаве клизања, тј. силе
трења (Fµ = Fnµ).
Степен сигурности против клизања фрикционог пара:

Sµ =
[F ] = Fµ
F Ft
где су:
F – радно оптерећење (тангенцијалне силе) које се преноси фрикционим точковима у
правцу заједничке тангенте фрикционог пара:
r r T T
Ft1 ≈ Ft 2 = 1 = 2 ; T2 = T1 ⋅ i ⋅ η
d1 2 d 2 2
[F] – критично оптерећење (у правцу заједничке тангенте), јавља се услед
преоптерећења, а манифестује се клизањем фрикционих точкова, тј. појавом силе трења
Fµ = Fnµ.
Из услова Sµ≥ Sµmin (Sµmin = 1,5...2,5) следи интензитет силе Fn којa треба да обезбеди
котрљање фрикционих точкова без клизања

Fn ⋅ µ Ft
≥ S µ min ⇒ Fn ≥ ⋅ S µ min
Ft µ
На месту додира фрикционог пара у правцу заједничке нормале делују радијалне силе:
r r r
Fr1 = Fr 2 = Fn

6
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Добра карактеристике фрикционих преносника:

• једноставна конструкција;
• једноставно одржавање;
• тих бешумни рад;
• изненадна преоптерећења се не преносе захваљујући проклизавању фрикционих парова.
Недостаци:
• хабање радних површина фрикционих точкова услед клизања;
• потребан је механизам за остваривање силе Fn;
• сила Fn оптерећује лежаје и вратила;
• због клизања није могуће остварити тачан преносни однос.
Подела:
¾ Према облику кинематских површина:

Цилиндрични Конусни

¾ Према облику радних површина

Равне Ожлебљене

¾ Фрикциони преносници
- без промене преносног односа (сви горе наведени)
1
n1 = const
- са променом преносног односа (варијатори)
ПМ
РМ
радни преносни однос: r1 2
n ul n1 rx
i= = =
nizl n 2 r1
rx

n2≠ const
РМ
7
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

Кинематско и еластично клизање

Кинематско клизање настаје услед одступања облика радних површина фрикционих точкова
од облика кинемаских површина. Кинематске површине су замишљене површине (идеално
глатке, идеално тачне по облику и димензијама и апсолутно круте) које се котрљају без појаве
клизања. Код ожлебљених фрикционох парова облик радних површина се не поклапа са
обликом кинематских површина.

dw1
υ2>υ1
1
υ1

υ2=υ1
υkl=0

υ2
dw2

2 υ1>υ2
закон промене брзине υ1
закон промене брзине υ2

dw1, dw2 – пречници замишљених кинематских цилиндричних површина

Еластично клизање настаје услед еластичних деформација радних површина фрикционих

точкова. Под дејством нормалне силе Fn првобитни додир по линији замењује се додиром по
коначној површини правоугаоног облика.

Ft1 Ft2

Контакт радних површина почиње у тачки А, а завршава се у тачки С. Услед дејства силе Ft1
површински слојеви погонског точка 1 од тачке А до тачке B напрегнути су на притисак, а од
тачке B до тачке С на затезање. Истовремено површински слојеви гоњеног точка 2 од тачке А
до тачке B под дејством силе Ft2 напрегнути су на затезање, а од тачке B до тачке С напрегнути
су на притисак.
У области од В до С у контакту се налазе површински слојеви који се издужују (погонски
точак) и слојеви који се скраћују (гоњени точак). Услед ове разлике у деформацијама
површинских слојева настаје еластично клизање, тј. долази до заостајања, смањења угаоне

8
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 1

(ω2’< ω2) и обимне брзине гоњеног точка 2, посматрано у односу на идеалан случај, када би
котрљање било без клизања.
идеалан случај реалан случај
(котрљање кинематских површина) (котрљање радних површина)

ω1 d w 2
V 1 > V2 ⇒ u ' = ≠ ⇒ u' > u
ω1 d w 2 ω 2' d w1
V1= V2 ⇒ u = =
ω 2 d w1
ω1 d2 1
V1= V2 ⇒ u = = ⋅
ω 2 1 − ξ k d1

f k - фактор проклизавања (1 ÷ 3 %)

Носивост фрикционих парова

Под дејством радног оптерећења површински слојеви фрикционог пара се:

¾ хабају – троше и загревају услед еластичног и кинематског клизања и
¾ замарају услед контактног напона.
За процену радне способности (носивости) радних површина фрикционог пара меродавна радна
карактеристика је највећи радни контактни напон:
Fn ⋅ E
p = 0,418 Fn Fn
ρ ekv ⋅ b
где су: r1

1 1 1
= + - еквивалентни p
ρ ekv ρ1 ρ2 радијус кривине p
a

b
ρ1 = r1
r2
ρ 2 = r2
E1 ⋅ E2
E=2 - еквивалентни
E1 + E2 модул еластичности
b – дужина контакта фрикционих точкова Fn Fn
До динамичког разарања – замарања радних површина фрикционог пара неће доћи ако је
највећи радни контактни напон мањи од одговарајућег дозвољеног.
p ≤ p doz
где је:
pdoz = f (врсте додирних материјала, подмазивања (Č по Č), брзине клизања и коеф. трења)

МАТЕРИЈАЛИ ФРИКЦИОНИХ ПРЕНОСНИКА

челик по челику, сиви лив по сивом ливу, челик по
сивом ливу, гума по челику или сивом ливу и
пластичне масе по челику или сивом ливу