Izolacija PDF

Doc. dr Maja Todoroviü, dipl. inž. maš.
Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš.

Dr Nada Deniü, dipl. inž. tehn.
O IZOLACIJI
Ș
ETA, Beograd
2012.
Maja Todoroviü, docent Mašinskog fakulteta u Beogradu
Martin Bogner, redovan profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
Nada Deniü, nauþni savetnik Instituta za materijale Srbije
O IZOLACIJI
Recenzenti
Prof. dr Branislav Jaüimoviü, dipl. inž. maš.
Prof. dr Mihailo Muravljov, dipl. inž. graÿ.
Izdavaþ
ETA, MilanaRakiüa 4
11000 Beograd
www.eta-beograd.rs
Glavni i odgovorni urednik

Branka Bogner
Tehniþki urednik
Dario Bogner
Slog
Kvartet V
Beograd
Grafiþki dizajn
Denis Vikiü
Priprema i štampa
Interklima-grafika, Kneza Miloša161
36210 Vrnjaþka Banja
Tiraž
700 primeraka
Štampanje završeno aprila 2012. godine
PREDGOVOR
Reþ izolacija je latinskog porekla, pa tako i naziv ove publikacije nosi znaþenje
koje u slobodnom prevodu znaþi „o odeljivanju“ ili „o uklanjanju od dodira sa dru-
gim“. Sam naziv je pomalo i ambiciozan jer može podrazumevati veliki broj infor-
macija o takoÿe znatnom nizu materija koje se koriste u svrhu izolacije. Autori su, u
prvom redu, mislili na toplotnu izolaciju u zgradarstvu i materijale koji se koriste za
termoizolaciju mašinskih instalacija i opreme. Pri širenju koncepcije ove publikacije
nije izostavljena hidroizolacija, zbog svog nepobitnog znaþaja u inženjerskoj prak-
si. Akcenat je stavljen na svojstva hidroizolacionih materijala i pravilno postavljanje
prilikom projektovanja i izvoÿenja graÿevinskih elemenata, kao što su zidovi, krovo-
vi, podovi i sliþno. U svom sadejstvu toplotna i hidroizolacija bitno utiþu na kvalitet
i trajnost zgrade, kao i na postizanje uslova termiþkog komfora za boravak ljudi u
zatvorenom prostoru.
Zašto se u prvi plan postavljaju zgrade? U našim uslovima se u zgradama troši
više od jedne treüine ukupno proizvedene energije, što je posledica neracionalne
potrošnje i loše termiþke zaštite velikog dela graÿevinskog fonda. Poboljšanje stan-
ja u sektoru zgradarstva je jedan od najvažnijih ciljeva Strategije Razvoja Republike
Srbije i Nacionalnog Akcionog plana energetske efikasnosti. Smanjenje potrošnje
energije u zgradama otvara moguünost održivog razvoja, proširenje graÿevinskog
fonda novim zgradama bez proširenja postojeüih kapaciteta za proizvodnju energi-
je. Kada je u pitanju termiþka zaštita zgrada, smanjenje energetskih potreba i min-
imiziranje toplotnih gubitaka prilikom proizvodnje, pretvaranja i distribucije ener-
gije, cilj je postiüi ekonomski optimalan nivo u izboru materijala i konstruktivnih
rešenja kako za nove, tako i za postojeüe zgrade.
Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” broj 72/2009), uvo-
di se obaveza izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, koji üe biti sas-
tavni deo tehniþke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne
dozvole. Usvajanjem podzakonskih akata, Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgra-
da i Pravilnika o uslovima, sadržini i naþinu izdavanja sertifikata o energetskim svo-
jstvima zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011) poboljšanje toplotne izolaci-
je zgrada postaje i zakonska obaveza. Iz tog razloga je u ovoj publikaciji posveüena
pažnja novopostavljenim zahtevima u pogledu termiþke zaštite zgrada, metodologije
proraþuna i primene seta normi i standarda, ukljuþujuüi i odgovarajuüe primere.
Autori su uþinili pomak u želji da se ova materija posebno osvetli i post-
avi na svoje mesto po važnosti. Taj aspekt je ispunjen u tri dela: prvo je obraÿena
graÿevinska fizika objekta, kao podloga za projektovanje mašinskih instalaci-
ja, prvenstveno grejanja, ventilacije i klimatizacije; drugi deo predstavlja osvrt na
toplotnu izolaciju mašinskih instalacija i opreme, u prvom redu postrojenja i insta-
lacija daljinskog grejanja; treüi deo se odnosi na primenu hidroizolacije, prvenstve-
4
no svedenu na oblast zgradarstva. Napominje se korisnicima ove publikacije da je u

njoj priloženo mnoštvo podataka o izolacionim materijalima. Za projektante su na-
jinteresantnija higrotermiþka svojstva materijala, kao što su toplotna provodljivost
i koeficijent difuzije vodene pare. Mnogi podaci su preuzeti iz literature, specifi-
kacije proizvoÿaþa ili se odnose na vrednosti koje propisi nalažu. Neki od podata-
ka su dobijeni merenjima koja su izvršili prireÿivaþi ove publikacije. U svakom
sluþaju, preporuþuje se projektantima i izvoÿaþima radova da od isporuþioca, odnos-
no proizvoÿaþa, zatraže karakteristike materijala i izvore tih karakteristika, u zavis-
nosti od temperatura i naprezanja kojima su izloženi, gustine materijala, sadržaja
vlage, i drugo.
I za ovu publikciju su izdavaþu izašle u susret brojne radne organizacije koje
se bave izolacionim materijalima u smislu proizvodnje, distribucije i izvoÿenja, svo-
jom pretplatom i oglašavanjem. Na ovaj naþin smo bili u moguünosti da postignemo
bolji kvalitet ove publikacije u grafiþkom smislu. Svim oglašavaþima, bez obzira na
njihov udeo, izdavaþ i autori izražavaju veliku zahvalnost. Nažalost, kod nas se još
uvek nije razvila svest o tome da se u ovakvim publikacijama preduzeüa oglase i sa
opisom svojih proizvoda, usluga, opisom postupaka ugradnje i sliþno. Na taj naþin
bi se dobila šira slika ove, ili neke druge oblasti tehnike.
Pored brojnih sugestija, posebnu pomoü pri izradi ove publikacije su pružile
sledeüe kolege:
Srÿan Mišuriü, dipl. inž. arh. Prilog 4.1.

Oktavijan Popoviü, dipl. inž. maš. Prevod i obrada EN 12831:2003
Tamara Bajc, dipl. inž. maš. Poglavlje 2.8 i pregled teksta.
Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe upuüene autorima üe biti

razmotrene i ugraÿene u drugo izdanje ili publikacije sliþnog karaktera.
Beograd – Kikinda – Pocking (Nemaþka)

o Mladencima, leta Gospodnjeg 2012.
Autori
SADRŽAJ
PREDGOVOR / 3
1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE IZOLACIJA U ZGRADARSTVU TOLIKO VAŽNA / 11

1.1. Toplotne ili termodinamiþke karakteristike izolacionih materijala / 12
1.1.1. Toplotna provodljivost ILI kondukcija (Ȝ) / 12
1.1.2. Toplotna otpornost (R) / 14
1.1.3. Toplotna provodnost (C) / 14
1.1.4. Ukupna toplotna otpornost (RT) / 14
1.1.5. Prolaženje toplote (U) / 15
1.1.6. Zakljuþak / 16
1.2. Šta je problem kod stambenih zgrada – toplotna izolacija zidova / 16
1.2.1. Nedovoljna toplotna izolacija / 16
1.2.2. Problemi u realizaciji izolacije / 18
1.2.3. Bez toplotne izolacije / 20
1.3. Izbor rešenja toplotne izolacije za komfor u letnjem periodu / 21
1.3.1. poreÿenje termoizolacionih materijala / 25
1.4. Korišüenje toplotne inercije za bolji komfor i uštedu u grejanju / 26
1.4.1. Dve strane toplotne inercije u jednoj kuüi / 26
1.4.2. Prirodna toplotna inercija u graÿevinarstvu / 27
1.4.3. Prednosti kuüe sa toplotnom inercijom / 27
1.4.4. Toplotna inercija za uštedu u grejanju / 28
1.5. O važnosti termiþke izolacije i izolacionim materijalima / 29
1.5.1. Osnov komfora i efikasnosti / 29
1.5.2. Materijali za termoizolaciju / 30
1.5.3. Uporedne karakteristike kamene i staklene mineralne vune / 38
1.6. Energetski efikasna izolacija od podruma do potkrovlja – penasti materijali / 41
1.7. Ploþe za utopljavanje objekata / 43
1.7.1. Sistemi termoizolacije graÿevinskih objekata / 44
1.7.2. Višeslojni – sendviþ zidovi / 44
1.7.3. Fasadni zidovi sa spoljašnjim slojevima za utopljavanje / 46
1.7.4. Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom / 47
1.7.5. Utopljavanje sistemima sa stiroporom / 48
1.8. Istine i zablude o staklenoj vuni / 52
1.8.1. Prednosti mineralne staklene vune u graÿevinarstvu / 53
1.8.2. Prednosti staklene vune kod troškova izgradnje / 56
2. GRAĈEVINSKA IZOLACIJA / 58
2.1. Uvod / 58
2.1.1. Termiþki parametri sredine / 58
2.1.2. Mera termiþke ugodnosti / 63
2.1.3. Unutrašnja projektna temperatura / 64
2.1.4. Model toplotne ravnoteže / 65
2.2. Prenos toplote transmisijom kroz omotaþ zgrade / 67
2.2.1. Koeficijent prolaza toplote U W/(m2 K) / 68
2.2.2 Koeficijent prelaza toplote Į W/(m2 K) / 69
2.2.3. Toplotna provodljivost Ȝ W/(m K) / 71
2.2.4. Koeficijenti prolaza toplote za transparentne površine / 72
6
2.2.5. Maksimalne dozvoljene vrednosti koeficijenata prolaza toplote / 74

2.3. Difuzija vodene pare / 74
2.3.1 Higrotermiþke karakteristike materijala / 76
2.3.2. Dozvoljena temperatura unutrašnje površine / 83
2.3.3. Dozvoljene vrednosti upijanja vlage – spoljni završni slojevi / 84
2.3.4. Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije / 84
2.3.5. Proraþun difuzije vodene pare i proraþun isušenja / 85
2.4. Proraþun transmisionih gubitaka toplote / 86
2.4.1. Proraþun prema DIN 4701 iz 1959. / 86
2.4.2. Proraþun prema DIN 4701 iz 1983. / 88
2.4.3. Proraþun prema SRPS EN 12831:2003. / 90
2.4.4. Proraþun prema SRPS EN ISO 13789:2007. / 92
2.4.4.1 Specifiþni transmisioni gubitak toplote zgrade, H’T, W/(m2 K) / 94
2.5. Proraþun ventilacionih gubitaka toplote / 95
2.5.1 Ventilacioni gubici prema DIN 4701 / 96
2.5.2. Proraþun prema SRPS EN 12831:2007. / 98
2.5.3. Ventilacioni gubici prema SRPS EN ISO 13789:2007. / 100
2.5.4. Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termiþkog omotaþa, qV [W/m3] / 101
2.5.5. Propustljivost za vazduh graÿevinskog elementa / 101
2.5.6. Nepropustljivost za vazduh zgrade ili dela zgrade / 101
2.6. Toplotni mostovi / 102
2.6.1. Toplotni mostovi i transmisioni toplotni gubici / 102
2.7. Metode proraþuna godišnje potrebne toplote za grejanje / 112
2.7.1. Metod stepen dana / 112
2.7.2. Proraþun metodom potpuno definisanog meseþnog modela / 116
2.8. Primeri proraþuna / 123
2.8.1. Uticaj debljine termiþke izolacije na koeficijent prolaza toplote / 123
2.8.1.1 Konstrukcija zida Tip 1 (slika P1): / 123
2.8.1.2. Konstrukcija zida Tip 2 (Slika P2): / 124
2.8.2. Uticaj izolacionog materijala na otpor prolazu toplote kroz zid / 124
2.8.3. Proraþun gubitaka toplote / 126
2.8.4. Proraþun godišnje potrebne toplote za grejanje / 130
2.8.4.1. Proraþun metodom stepen-dana / 131
2.8.4.1. Proraþun metodom potpuno definisanog meseþnog modela / 132
2.8.5. Primer elaborata energetske efikasnosti za zgrade / 135
3. TOPLOTNA IZOLACIJA OPREME / 151
3.1. Toplotni fluks i koeficijent provoÿenja toplote [22] / 151
3.1.1. Toplotni fluks / 151
3.1.2. Koeficijent provoÿenja toplote / 152
3.2. Stacionarno provoÿenje toplote bez izvora toplote / 154
3.2.1. Ravan zid (ravna ploþa) / 154
3.2.2. Višeslojni ravan zid sa paralelnim slojevima / 155
3.2.3. Beskonaþni šuplji cilinder / 156
3.2.4. Višeslojni zid beskonaþnog šupljeg cilindra / 157
3.2.5. Šuplja lopta / 157
3.2.6. Ravan zida sa promenljivim koeficijentom provoÿenja toplote / 158
3.3. Dimenzionisanje i vrednovanje izolacije grejanja i hlaÿenja
prema SRPS U.J5.070:1975. / 160
3.4. Izolovanje cevovoda, armature i opreme / 183
3.5. Poliuretanski penasti materijali kao izolacioni materijali [25] / 185
3.5.1. Uvod / 185
3.5.2. Izolacije u termotehniþkim postrojenjima i instalacijama / 186
3.5.3. Karakteristike tvrdih poliuretanskih penastih materijala / 186
3.5.4. Toplotna izolacija / 191
3.6. Poliuretan kao izolacija i zaštita [26] / 192
3.6.1. Uvod / 192
O IZOLACIJI 7
3.6.2. Agresivnost gasova u tehnološkim procesima / 194

3.6.3. Poliuretan – izolacija i zaštita materijala / 196
3.6.3.1. Neekspandirani poliuretan / 196
3.6.3.2. Ekspandirajuüi poliuretan / 196
3.6.3.3. Meke poliuretanske ploþe / 197
3.6.3.4. Polutvrde poliuretanske pene / 197
3.6.3.5. Tvrde poliuretanske pene / 198
3.7. Dimenzionsanje izolacije za cevovode / 199
3.7.1. Uvod / 199
3.7.2. Nadzemno postavljeni cevovodi / 200
3.7.3. Cevovodi u poluprohodnim kanalima / 207
3.7.4. Cevovodi zaliveni u Lebit masu / 215
3.7.5. Predizolovani cevovodi / 225
3.8. Kontrola kvaliteta izvedene toplotne izolacije [29] / 234
3.9. Ekonomska debljina izolacije [30] / 236
3.10.Termiþki proraþun cevovoda / 238
3.10.1. Osnovne raþunske zavisnosti [31] / 238
3.10.2. Metode termiþkog proraþuna / 243
3.10.3. Toplotni gubici i koeficijent efektivnosti / 246
3.10.4. Temperaturski pad predajnika toplote i odvoÿenje kondenzata / 247
3.10.5. Izbor debljine izolacionog sloja / 250
3.10.6. Proraþun dugaþkih parovoda / 251
4. HIDROIZOLACIJE U ZGRADARSTVU / 259
4.0. Uvod u hidroizolacije / 259
4.1. Hidroizolacioni materijali / 260
4.1.1. Definicija i zahtevi / 260
4.1.1.1. Opšti zahtevi / 260
4.1.1.2. Posebni zahtevi / 261
4.1.2. Podela hidroizolacionih materijala i sistema / 261
4.1.2.1. Podela materijala prema sirovinskoj osnovi / 261
4.1.2.2. Podela materijala prema konzistenciji / 262
4.1.2.3. Podela prema naþinu ugraÿivanja / 262
4.1.3. Materijali za hidroizolacione sisteme / 262
4.1.3.1. Ugljovodoniþni hidroizolacioni materijali / 262
4.1.3.1.1. Bitumenski i polimerbitumenski premazi, namazi i paste / 263
4.1.3.1.2. Bitumenske i polimerbitumenske trake / 263
4.1.3.1.3. Proizvodnja savremenih ugljovodoniþnih traka – membrana / 265
4.1.3.2. Metalne trake / 267
4.1.3.3. Sintetiþki hidroizolacioni materijali / 267
4.13.3.1. Sintetiþke i elastomerne trake / 267
4.1.3.3.2. Sintetiþki premazi, namazi i paste za izradu bezšavnih sistema / 268
4.1.3.3.3. Ekološka membrana od mekog polivinilhlorida (PVC-P)
za hidroizolaciju ravnog krova / 268
4.1.3.4. Neorganski hidroizolacioni materijali / 270
4.13.4.1. Malterne kompozicije na bazi cementa / 270
4.1.3.4.2. Proizvodi na bazi bentonita / 271
4.1.4. Tehniþka regulativa – karakteristike, metode ispitivanja, primena materijala / 273
4.1.4.1. Tehniþka regulativa / 273
4.1.4.2. Postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda / 277
4.1.4.3. Inostrana regulativa primenjiva u našim uslovima graÿenja / 279
4.1.5. Predlog sadržaja projekta hidroizolacije za nove i stare objekte
(podzemne i krovne) / 280
4.1.5.1. Opšte odredbe / 280
4.1.5.2. Izbor materijala i sistema / 281
4.1.5.3. Tehniþki uslovi za kvalitet materijala i sistema / 281
8
4.1.5.4. Obrada detalja / 281

4.1.5.5. Zaštita hidroizolacije završna obrada / 281
4.1.5.6. Tehniþki uslovi izvoÿenja radova / 281
4.1.5.7. Predmer, predraþun za opisom radova / 281
4.1.5.8. Zaštita na radu / 281
4.1.5.9. Reference / 281
4.1.5.10. Održavanje objekta / 281
4.2. Hidroizolacije na donjim delovima zgrada / 282
4.2.1. Opšte / 282
4.2.2. Dejstvo vlage i vode na graÿevinske objekte / 283
4.2.2.1. Hidrološki pojmovi / 283
4.2.2.2. Geofiziþki pojmovi / 284
4.2.2.3. Hemijski uticaji / 285
4.2.3. Uzajamni odnos sadržane vode, sastava tla i karakteristike objekta / 286
4.2.4. Podela i vrste hidroizolacija prema upotrebljenom materijalu
(veza sa taþkom materijali 4.1) / 288
4.2.4.1. Fleksibilne hidroizolacije / 288
4.2.4.2. Krute hidroizolacije na bazi cementnih malterskih kompozicija / 289
4.2.4.3. Kombinovane hidroizolacije / 290
4.2.5. Projektovanje i izvoÿenje hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom / 290
4.2.5.1. Hidroizolacija ukopanih delova zgrada bez podruma i sa podrumima / 290
4.2.5.1.1. Mesto ugraÿivanja hidroizolacije / 290
4.2.5.1.2. Fleksibilne hidroizolacije / 291
4.2.5.1.3. Krute hidroizolacije / 291
4.2.5.1.4. Principijelna rešenja mesta ugraÿivanja hidroizolacije / 292
4.2.6. Projektovanje i izvoÿenje hidroizolacije od vode pod pritiskom
i ustavljene procedne vode / 294
4.2.6.1. Opšti zahtevi za projektovanje hidroizolacije / 294
4.2.6.2. Izbor i dimenzionisanje fleksibilne hidroizolacije protiv
podzemne vode pod pritiskom / 295
4.2.6.2.1. Standardni sistemi hidroizolacije sa spoljnje strane
– primeri prema DIN 18195 T6:2000. / 295
4.2.6.3. Izbor i dimenzionisanje hidroizolacije od ustavljene procedne vode / 297
4.2.6.3.1. Standardni sistem hidroizolacije sa spoljne strane
– primeri prema DIN 18195 T6:2000. / 297
4.2.6.4. Hidroizolacija sa unutrašnje strane objekta saniranje od vode pod pritiskom / 298
4.2.7. Principijelno rešenje detalja u sastavu osnovne hidroizolacije objekta
(DIN 18195 T8, T9) / 299
4.2.7.1. Zaptivanje prodora cevi / 299
4.2.7.2. Zaptivanje spojnice u hidroizolaciji na temeljnoj ploþi objekta / 300
4.2.8. Zaštita hidroizolacije ukopanih delova zgrada (DIN 18195 T10) / 304
4.2.8.1. Opšti podaci o zaštiti / 304
4.2.8.2. Izvoÿenje zaštitnih slojeva / 304
4.2.8.3. Zaštitne privremene mere / 305
4.2.9. Opšti zakljuþak / 305
4.3. Krovne hidroizolacije / 306
4.3.1. Pojam i definicija ravnog krova / 306
4.3.2. Vrste krovova / 307
4.3.2.1. Podela krovova prema provetravanju / 307
4.3.2.1.1. Neprovetravajuüi (neventilisani) jednoljuskasti krov, koji se sastoji od: / 307
4.3.2.1.2. Provetravajuüi (ventilislani) dvoljuskasti krov se sastoji od / 308
4.3.2.2. Podela krovova prema nagibu / 309
4.3.2.3. Podela krovova prema prohodnosti / 311
4.3.2.3.2. Neprohodni ravni krovovi / 311
4.3.3. Uticaj na krov / 311
4.3.3.1. Vlaga / 311
4.3.3.2. Temperatura / 312
O IZOLACIJI 9
4.3.3.3. Mehaniþki uticaji / 313

4.3.3.4. Posebni uticaji / 313
4.3.4. Funkcionalni slojevi ravnog krova / 314
4.3.4.1. Noseüa krovna konstrukcija / 314
4.3.4.1.1. Monolitne noseüe krovne konstrukcije / 314
4.3.4.1.2. Polumontažna noseüa krovna konstrukcija / 315
4.3.4.1.3. Montažna noseüa krovna konstrukcija / 315
4.3.4.2. Sloj za nagib / 315
4.3.4.3. Sloj za izjednaþavanje pristiska od difuzIone pare ispod parne brane
ili ispod hidroizolacije / 315
4.3.4.4. Parna brana (parozatvarajuüi sloj) / 316
4.3.4.5. Toplotna izolacija ravnog krova / 316
4.3.4.5.1. Uvodne napomene / 316
4.3.4.5.2. Znaþaj ugraÿivanja toplotne izolacije / 316
4.3.4.5.3. Toplotnoizolacioni materijali za izvoÿenje ravnih krovova / 317
4.3.4.6. Sloj za izjednaþenje pritiska i/ili odvajajuüi sloj (ispod hidroizolacije) / 317
4.3.5. Projektovanje i izvoÿenje hidroizolacije ravnog krova / 318
4.3.5.1. Opšte o projektovanju ravnih krovova / 318
4.3.5.1.1. Sadržaj tipskog projekta ravnog krova / 318
4.3.5.2. Projektovanje ugljovodoniþnih krovnih pokrivaþa / 319
4.3.5.2.1. Opšta pravila izvoÿenja / 319
4.3.5.2.2. Ugljovodoniþne hidroizolacije / 320
4.3.5.2.3. Usvajanje hidroizolacionog sistema u zavisnosti od podloge / 320
4.3.5.2.4. Usvajanje nagiba krova za izvoÿenje ugljovodoniþnih hidroizolacija / 322
4.3.5.2.5. Orijentacija strana krova / 322
4.3.5.2.6. Usvajanje sastava hidroizolacije u zavisnosti od nagiba
– dimenzionisanje sistema. / 323
4.3.5.3. Hidroizolacije ravnih krovova od sintetiþkih i elastomernih traka / 324
4.3.5.3.1. Karakteristike materijala / 324
4.3.5.3.2. Sistemi jednoslojnih hidroizolacija krovova i naþin primene
sintetiþkih membrana / 326
4.3.5.4. Kombinovane hidroizolacije krovova od bitumenskih i sintetiþkih traka / 329
4.3.5.5. Bezšavne krovne hidroizolacije sa sintetiþkim premazima, namazima i pastama / 329
4.3.5.5.1. Opšte o materijalima za bezšavne hidroizolacije / 329
4.3.5.5.2 Primer izvoÿenja bezšavnog hidroizolacionog sistema na ravnim krovovima
sa sintetiþkim poliuretanskim premazima (tipa Alsan 400 i 500) / 330
4.3.5.6. Zaštita hidroizolacije / 334
4.3.5.6.1. Opšte / 334
4.3.5.6.2. Laka površinska zaštita / 335
4.3.5.6.3. Teška površinska zaštita / 335
4.3.5.6.4. Vrsta zaštite odreÿena nagibom krova / 336
4.3.5.6.5. Primeri rešenja teške zaštite polimerbitumenske hidroizolacije ravnih krovova
– terasa (Izvod iz Tehniþkih uputstava DTU 43.1-NF P84-204-1-1:2004) / 337
4.3.5.6.6. Primeri zaštite krovova – terasa na parking prostorima i rampama / 340
4.3.5.7. Krovni detalji / 342
4.3.5.7.1. Opšte / 342
4.3.5.7.2. Hidroizolacija nadzidka (završetak hidroizolacija na nazidku) / 343
4.3.5.7.3. Hidroizolacija završetka krova bez nazidka / 348
4.3.5.7.5. Prodori / 350
4.3.5.7.6. Obrada veze svetlosne kupole sa osnovnom (tekuüom) hidroizolacijom
je prikazana na slici 4.71. / 353
4.3.5.7.7. Obrada dilatacionih spojnica / 353
4.3.5.8. Sanacija ravnih krovova / 354
4.3.5.8.1. Uopšte o trajnosti hidroizolacije ravnih krovova / 354
4.3.5.8.2. Propusti i greške kod projektovanja i izvoÿenja ravnih krovova / 356
4.3.5.8.3. Projektovanje sistema sanacije ravnih krovova / 357
4.3.5.9. Održavanje ravnih krovova / 358
10
4.3.5.9.1. Štetni uticaji i posledice tokom eksploatacije / 358

4.3.5.9.2. Održavanje i kontrola ravnih krovova / 359
4.4. Zaštita podnih konstrukcija i zidova od vlage i vode sa unutrašnje strane objekta / 360
4.4.1. Uvod / 360
4.4.2. Pojmovi i osnovni tipovi podnih konstrukcija / 361
4.4.3. Uticaj vode i vlage na podne konstrukcije / 363
4.4.3.1. Spoljni i unutrašnji uticaji / 363
4.4.3.2. Vrste podova kod kojih se izvodi hidroizolacija / 363
4.4.4. Projektovanje hidroizolacije podnih konstrukcija od vode i vlage / 365
4.4.4.1. Principi rešavanja hidroizolacije / 365
4.4.4.2. Mesto hidroizolacije i prateüih slojeva u podnoj konstrukciji / 367
4.4.4.3. Praktiþni primeri zaštitnih slojeva od vlage i vode / 368
4.4.4.3.1. Optimalni sistemi hidroizolacije / 368
4.4.4.3.2. Sloj za izjednaþavanje parnog pritiska / 370
4.4.4.3.3. Parna brana na osnovu proraþuna difuzije vodene pare
ako se izvodi kao poseban sloj: / 370
4.4.4.4. Kontrola kvaliteta izvoÿenja / 370
4.5. Zaštita fasada / 370
4.5.1. Uvodno razmatranje / 370
4.5.2. Kategorizacija fasada postojeüih zgrada / 372
4.5.3. Karakteristike i stanje fasada / 372
4.5.3.1. Tradicionalne zidane fasade (konstrukcije) – I kategorija / 372
4.5.3.2. Fasade od prefabrikovanih betonskih elemenata – panela (II kategorija) / 373
4.5.3.2.1. Spojnice / 373
4.5.3.2.2. Materijali za zaptivanje / 376
4.5.3.2.3. Iskustva u kontroli kvaliteta zaptivnih spojnica „in situ“
pre izdavanja upotrebne dozvole / 378
4.5.3.2.4. Stanje fasada od prefabrikovanih betonskih elemenata / 378
4.5.3.2.5. Preporuke za revitalizaciju fasade od prefabrikovanih betonskih elemenata / 380
4.5.3.3. Savremene fasade (III kategorija) / 381
Prilog 4.1. SRKIZOL – Injekciona pasta na bazi Ssepiolita / 384
5. ENERGETSKI EFIKASNE ZGRADE / 393
5.1. Uvodna razmatranja / 393
5.1.1. Uvodne napomene / 393
5.1.2. Ušteda energije za grejanje i/ili hlaÿenje graÿevinskih objekata postiže se: / 393
5.1.3. Statistika energetske efikasnosti / 394
5.1.4. Energetski pasoš / 395
5.2. Energetski efikasno zgradarstvo u Evropi / 395
5.2.1. Koncepti i definicije / 395
5.2.2. Principi energetskih zahteva za stambene zgrade
prema nemaþkoj uredbi EnEV (2009) / 396
5.3. Zelena gradnja / 398
5.3.1. Osnovni pojmovi / 398
5.3.2. Pametne zgrade / 398
6. PROPISI I STANDARDI / 401
6.1. Izvod iz evropskog standarda EN 12831:2003. Sistemi grejanja u zgradama
– Metod za proraþun projektnih gubitaka toplote / 401
6.2. Pregled evropskih standarda za metodologiju proraþuna potrebne energije
za grejanje i hlaÿenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada,
i monitoring i verifikaciju energetskih performansi / 463
6.3. Propisi i standardi u oblasti hidroizolacije / 466
LITERATURA / 469
PRENUMERANTI / 472
O IZOLACIJI 11
1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE

IZOLACIJA U ZGRADARSTVU
TOLIKO VAŽNA
ýovek se od pamtiveka trudio da mu u hladnom vremenu bude toplo a kada

je vreme pretoplo da mu bude prijatno i senovito. Te težnje su ostale do dana današ-
njeg u obliku pitanja i postizanja ugodnosti. Pa zašto je izolacija toliko važna? Jed-
nostavno, ona je razlog ugodne sredine i od nje direktno zavisi grejanje ili klimati-
zacija radnih i životnih prostora. Na inženjerima i arhitektama je da projektuju takve
objekte gde üe izolacija umereno uticati na cenu objekta, kao i kasnije na eksploata-
ciju takvih objekata.
Pre upuüivanja na termiþke proraþune koji su u direktnoj vazi sa izolacijom,
iskoristiüese neki materijali koji veoma dobro upuüuju na odreÿenja pitanja i važno-
sti karakteristika izolacije i izvoÿenje izolaterskih radova. Ovi objavljeni materijali
su unekoliko prilagoÿeni ovakvom štampanom materijalu.
Uvodni deo se prevashodno odnosi na stambene i stambeno poslovne objekte,
jer su tu i najveüi toplotni gubici (ili dobici kada je u pitanju hlaÿenje odnosno klima-
tizacija), a samim tim pomenute zgrade su ujedno i veliki potrošaþi energije.
Potrošnju energije u zgradama potrebno je minimizirati na naþin tako da ne
doÿe do narušavanja uslova komfora, što znaþi da je neophodno, tokom cele godi-
ne, održavati termiþke parametre unutrašnje sredine, kvalitet vazduha, potreban nivo
osvetljenosti, dovoljnu koliþinu tople sanitarne vode. Tehniþki sistemi u zgradi, ko-
ji obezbeÿuju uslove komfora jesu porošaþi energije. Primenom razliþitih mera mo-
guüe je poboljšati energetsku efikasnost, pri þemu treba voditi raþuna o finansijskim
efektima primenjenih mera.
Analiza stanja i moguünosti smanjenja potrošnje energije u Republici Srbiji
prikazani su na slici 1.1 [1,2].
Saobraćaj Zgrade Saobraćaj Zgrade
28% 38% 36% 19%
Industrija Industrija
34% 45%
Prema podacima za 2008. godinu Indikativni ciljevi za budućnost
Slika 1.1. Potrošnja energije u Republici Srbiji i ciljevi za buduünost

12 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Od ukupne potrošnje energije u zgradama 70 % se troši u domaüinsvima i

stambenim zgradama, 18 % u komercijalnim, dok se u zgradama javne namene po-
troši oko 12 % energije [1,2].
Zgrade javne
namene Domaćinstva i
12% stambene zgrade
70%
Komercijalne
zgrade
18%
Slika 1.2. Struktura potrošnja energije u zgradama

Nezaobilazni deo je i pitanje izolacije termiþke i procesne opreme i cevovoda.
Takoÿe, neizbežna pozicija u razmišljanju, kada je u pitanju izolacija zgrada, je pita-
nje hidroizolacije. Pored termiþkog uticaja na objekt, hidroizolacija utiþe i na posto-
janosti i dugoveþnost objekta.
1.1. TOPLOTNE ILI TERMODINAMIýKE KARAKTERISTIKE

IZOLACIONIH MATERIJALA
1.1.1. TOPLOTNA PROVODLJIVOST ILI KONDUKCIJA (Ȝ)

Prenos toplote iz vazduha ka zidovima, podu ili krovu nastaje konvekcijom
ili zraþenjem. Jednom kada doÿe do prenosa toplote do þvrstog metrijala, dalje pre-
nošenje toplote nastaje uglavnom kondukcijom, mada, zavisno od materijala, kon-
vekcija i radijacija nisu iskljuþene. Provodljivost toplote je, prema tome, svojstvo
materijala koja direktno utiþe na toplotni fluks. Materijali koji se koriste za toplot-
nu izolaciju moraju imati niske vrednosti toplotne provodljivosti. Toplotno izolaci-
oni materijali umanjuju gubitak ili toplotno optereüenje umanjujuüi provoÿenje to-
plote kroz njihovu supstancu. Potpuni efekat zavisi od vrste materijala koji se kori-
sti i od njegove debljine.
Fiziþko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu se zove
toplotna provodljivost ili kondukcija. Jedinica mere je W/(m K). ýesto se taj broj vi-
di na specifikacijama izolacionih materijala. Što je taj broj manji, to je materijal za
toplotnu izolaciju bolji.
Toplotna provodljivost je intezivno fiziþko svojstvo materijala; zavisi samo
od samog materijala a ne od neþeg drugog (debljine, veliþine). Toplotnu provod-
ljivost materijala nije jednostavno izmeriti. Obiþno postoji razlika izmeÿu rezultata
merenja u laboratoriji, u idealnim uslovima, i onog što üete vi postiüi u svojoj kuüi,
u manje idealnim uslovima.
U tabeli 1.1 je lista uobiþajenih toplotno izolacionih materijala, i nekih od ve-
likih graÿevinskih blokova kojima nije neophodna dodatna toplotna izolacija, sa po-
dacima o njihovoj toplotnoj provodljivosti baziranoj na tvrdnjama njihovih proizvo-
ÿaþa [5–12].
O IZOLACIJI 13
Tabela 1.1. Toplotna provodljivost razliþitih graÿevinskih komponenti

Materijal Toplotna provodljivost
W/(m K)
Vazduh 0,025
Stiropor razliþite gustine
BASF Stiropor® EPS (15 kg/m²) 0,037
BASF Neopor® EPS+C (15 kg/m²) 0,032
BASF Stiropor® EPS (30 kg/m²) 0,033
BASF Neopor® EPS+C (30 kg/m²) 0,030
Austrotherm EPS® W 15 (15 kg/m²) 0,041
Austrotherm EPS® W 30 (30 kg/m²) 0,035
Tarolit EPS 50 (12 kg/m²) 0,041
Tarolit EPS 200 (30 kg/m²) 0,031
Stirodur
BASF Stirodur® XPS 0,035
Austrotherm XPS® TOP® 30 SF 0,035
Staklena mineralna vuna
ISOVER KL 35 (laboratorijska vrednost) 0,035
ISOVER KL 35 (dizajnirana vrednost) 0,041
Kamena mineralna vuna
Opšta kamena mineralna vuna 0,032 do 0,040
Drveno vlakno
Tarolit 0,110
Celuloza
DÄMMSTATTs CI 040 0,038
Grÿevinski blokovi kojima ne treba dodatni sloj toplotne izolacije
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (obiþni malter) 0,220
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (izolacioni malter) 0,180
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (obiþni malter) 0,190
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (izolacioni malter) 0,139
Opeka EUROTHERM 38 UT (obiþni malter) 0,233
Opeka EUROTHERM 38 S (obiþni malter) 0,138
Zorka KLIMABLOC 38 0,480
Nexe TB-38 (obiþni malter) 0,160
Xella Ytong 0,130
Najverovatnije da su navedeni brojevi u tabeli 1.1 dati u vreme proizvodnje.

Kada koristite neki materijal u graÿevinarstvu, morate uzeti u obzir kako se toplot-
na provodljivost tog materijala menja tokom vremena. I uz to, mora se takoÿe uzeti
u obzir sam kvalitet ugradnje datog materijala. Na kraju, toplotna provodljivost ma-
terijala može da varira zavisno od okolne temperature i od koliþine vlage u vazdu-
hu i u samom materijalu.
Velika prednost velikih graÿevinskih blokova, je da su njihove karakteristike
stabilne kroz vreme i u razliþitim uslovima. Ovo se ne može reüi za stiropor ili mi-
neralnu vunu.
1.1.2. TOPLOTNA OTPORNOST (R)

Toplotna provodljivost omoguüava uporeÿenje materijala i njihove moguüno-
sti provoÿenja toplote. U praksi, to nije dovoljno da bi se ocenio kvalitet datog reše-
nja toplotne izolacije. Debljina upotrebljenog materijala se mora uzeti u obzir.To je
razlog za korišüenje druge mere zvane toplotna otpornost ili R-vrednost. To je jed-
nostavno debljina upotrebljenog materijala podeljena sa toplotnom provodljivosti
istog
R = d/Ȝ, (m2 K)/W, (1.1)
gde d je debljina.
Na primer, 5 cm Austrotherm EPS® W 15, debljina þesto upotrebljena u ku-
üama u Srbiji, üe obezbediti R-vrednost od 0,05/0,041 = 1,22 (m² K)/W. Wiener-
berger POROTHERM 38 S P+E PLUS koji je 38 cm debljine üe dati R-vrednost od
0,38/0,139 = 273 (m² K)/W. Što je veüa R-vrednost, bolje je rešenje što se tiþe to-
plotne izolacije.
Naravno, kada se ocenjuje toplotna otpornost celog zida, sve komponente zi-
da moraju se uzeti u obzir a ne samo izolacioni sloj.
1.1.3. TOPLOTNA PROVODNOST (C)

Kada se radi o toplotnoj izolaciji, toplotna otpornost daje suprotan pogled od
toplotne provodljivosti: veüa toplotna otpornost je bolje, dok je manja toplotna pro-
vodljivost takoÿe povoljnija. Iz tog razloga, koristi se druga mera, zvana toplotna
provodnost. Toplotna provodnost je jednostavno suprotna toplotnoj otpornosti:
C = 1/R, W/(m²K). (1.2)

ýesto se viÿa da je toplotna provodnost predstavljenu sa U vrednosti koja je
definisana u taþki 1.1.5. To nije korektno jer je U vrednost karakteristika celog gra-
ÿevinskog elementa, koja osim provoÿenja toplote kroz slojeve materijala ukljuþuje
i druge mehanizme razmene toplote.
1.1.4. UKUPNA TOPLOTNA OTPORNOST (RT)

Kao što je veü pomenuto, kada se procenjuje rešenje date toplotne izolacije,
sve komponente tog rešenja moraju biti uzete u obzir. Na primer, kod zida napravlje-
nog od unutrašnje žbuke + giter blok + mineralna vuna + vazdušni prostor + opeka
+ fasadna žbuka, R-vrednost svake komponente mora biti uzeta u obzir. I dodatno,
zbog razmene toplote izmeÿu zida i okolnog vazduha konvekcijom ili radijacijom,
koeficijent prelaza toplote na unutrašnoj površini zida i spoljašnjoj površini istog ta-
koÿe mora biti uzet u obzir.
Ukupna toplotna otpornost obuhvata sve to. Ona predstavlja sumu svih to-
plotnih otpornosti svake pojedinaþne komponente graÿevinske konstruktivne sek-
cije, ukljuþujuüi površinsku toplotnu otpornost na obe strane date sekcije, dakle
RT (m²K)/W.
Površinska toplotna otpornost graÿevinske konstruktivne sekcije predstavlja
otpornost na prelaz toplote konvekcijom i zraþenjem izmeÿu okolnog vazduha i pov-
O IZOLACIJI 15
šine te sekcije. Ona je suprotna od koeficijenta prelaza toplote konvekcijom za tu

istu površinu. Ri predstavlja površinsku toplotnu otpornost na unutrašnjoj površini
sekcije. Re predstavlja isti parametar za spoljašnju površinu sekcije.
Ukupna toplotna otpornost RT graÿevinske konstruktivne sekcije, je suma od
Ri, Re i svih toplotnih otpornosti komponenata koji þine deo te sekcije (slika 1.3).
Neventilisan ili
malo ventilisan sloj
Unutra Spolja
Ri R1 R ... Rx Ra Rx-1 Re
RT = Ri + R1 + R ... + Rx + Ra + Rx+1 + Re
Slika 1.3. Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije. To je suma svih

površinskih toplotnih otpornosti i svih toplotnih otpornosti svake komponente
graÿevinske konstruktivne sekcije (izvor Architecture et Climat, Université catholique
de Louvain)
1.1.5. PROLAŽENJE TOPLOTE (U)

Prolaženje toplote karakteriše se preko koeficijenta prolaženja toplote ili U-
vrednosti i predstavlja koliþinu toplote, koja proÿe kroz konstruktivni element, iz-
meÿu unutrašnje i spoljašnje sredine, za jedinicu površine i pri jediniþnoj razlici tem-
peratura. Jedinica mere je W/(m²K). Još se zove i površinski koeficijent prolaženja
toplote.
U-vrednost predstavlja reciproþnu vrednost sume otpora prelaza i provoÿe-
nja toplote.
U = 1 / RT, W/(m2K). (1.3)
Jednostavno reþeno, U-vrednost ocenjuje energetsku efikasnost materijala
kombinovanih u jednoj konstruktivnoj komponenti ili sekciji. Što je manja U-vred-
nost, bolje je rešenje u smislu toplotne izolacije i uštede energije.
Ukupna toplotna otpornost i toplotni prenos se koriste u oceni i poreÿenju gra-
ÿevinskih konstruktivnih rešenja. Takoÿe se koriste u razliþitim graÿevinskim nor-
mama u celom svetu da bi se uspostavili prihvatljivi standardi za novogradnju. U ta-
beli 1.2 su prikazani standardi postavljeni Francuskim normama RT 2000 (Francu-
ska ima sliþnu klimu kao Srbija) koji bi trebalo da budu primenjeni i u Srbiji za kva-
litetnu novogradnju. Napomenimo da brojevi prikazani u tabeli 1.2 su minimalni le-
galno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj. Bolje od ovoga je uvek plus za kom-

for i uštedu energije.
Tabela 1.2.Francuske norme RT 2000: minimalne vrednosti za toplotne performanse

razliþitih konstruktivnih sekcija
Konstruktivna sekcija RT , (m²K)/W U , W/(m²K)
Zidovi 2 do 3 0,5 do 0,33
Podovi 2 do 3 0,5 do 0,33
Plafoni 4.5 do 5 0,22 do 0,2
Krov 4.5 do 6 0,22 do 0,17
1.1.6. ZAKLJUýAK
Predstavljeni su glavni parametri koji se koriste pri oceni efikasnosti rešenja
toplotne izolacije. Jasno je, da bi se ocenila toplotna izolacija kompletne konstuktiv-
ne komponente, svi njeni delovi moraju biti uzeti u obzir. Dalje, da bi ocenili ener-
getsku efikasnost jedne cele kuüe, zidovi, podovi, plafoni, krov, prozori, svi njeni
delovi se moraju uzeti u obzir. I zbog toga nema razloga platiti mnogo više na izo-
laciju zidova ako üete uštedeti na kupovini prozora i ugraditi loše u smislu toplotne
izolacije. Svi delovi moraju biti usaglašeni.
Posebno treba voditi raþuna o izbegavanju toplotnih mostova (delova koji ni-
su uopšte ili su loše izolovani) u izgradnji kuüe, da se ne bi umanjila ukupna karak-
teristika toplotne izolacije.
Naš savet je, razmišljajte o kuüi kao jednom kompletnom sistemu i vodite ra-
þuna o svim delovima radije nego da se usredsredite na izbor jednog materijala zbog
njegove teoretske Ȝ-vrednosti. Bilo šta proizvoÿaþ kaže, kuüa je suma svih svojih de-
lova. I što je najgore, loš izbor jedne komponente kuüe može imati veüi negativni uti-
caj nego svi pozitivni uticaji najboljih komponenti.
1.2. ŠTA JE PROBLEM KOD STAMBENIH ZGRADA –

TOPLOTNA IZOLACIJA ZIDOVA
Samo posmatrajuüi aktuelni kvalitet stambenih zgrada u Srbiji poþeüete da ce-
nite ono što predstavlja pravi kvalitet gradnje. U ovom materijalu, daje se šta inve-
stitori, uobiþajeno, rade kada je u pitanju toplotna izolacija spoljašnjih zidova novih
zgrada na atraktivnim i drugim lokacijama. Primeri koji se pokazuju su nasumice
uzeti. Oni predstavljaju ono što üete najþešüe naüi gledajuüi oko sebe.
1.2.1. NEDOVOLJNA TOPLOTNA IZOLACIJA

Najþešüe rešenje toplotne izolacije spoljašnjih zidova novih zgrada u Srbiji je
sa 5 cm ekspandiranog polistirena (stiropora EPS). Koristi se ili u tzv. sendviþ zidu
sa slojem opeke preko ili sa slojem lepka, mrežice i maltera koji se nanosi direktno
na EPS (demit fasada).
Može se prvenstveno diskutovati o pozitivnim i negativnim aspektima kori-
šüenja stiropora kao toplotne izolacije zidova ali to nam nije namera ovde. Ukoliko
O IZOLACIJI 17
se propisno uradi, sa zadovoljavajuüom debljinom, stiropor kao sloj toplotne izola-

cije može obezbediti odliþne toplotne karakteristike.
Slika 1.4. Spoljašnja toplotna izolacija zgrade sa 5cm stiropora sa malterom preko
(demit fasada) (Foto Lionel Mestre).
Zid napravljen od klasiþnih opeka bloka (25x19x19 cm) sa 5 cm stiropora pre-
krivenim malterom i završnim slojem na obe strane ima U-vrednost izmeÿu 0,5 i 0,6
W/(m²K) (podrazumevajuüi pravilnu instalaciju i ne uzimajuüi u raþunicu toplotne
mostove na balkonima). Prema srpskim normama (koje nisu promenjene od 1989) to
je više nego dovoljno. Ali koliko su relevantne norme koje su usvojene pre 20 i više
godina? Sve zemlje sa sliþnom klimom kao Srbija koje imaju naprednije energetske
norme imaju po tom pitanju i jaþe zahteve (tabela 1.3). Njihove norme su bile ažuri-
rane nekoliko puta da bi reflektovale stvarnu cenu energije danas i uticaj na okolinu.
Tabela 1.3. Energetske norme u nekim zemljama Evrope-U vrednosti u W/(m2K)
Zid Krov Pod
Srbija (novo) 0,30 0,15 0,35
Srbija (staro) 0,90 0,65 0,75
Rumunija 0,70 0,33 0,60
Bugarska 0,50 0,30 0,50
Maÿarska 0,45 0,25 0,50
Francuska 0,40 0,25 0,36
Slovenija 0,15 do 0,60 0,15 do 0,25 0,25 do 0,45
Švajcarska 0,2 do 0,3 0,2 do 0,3 0,2 do 0,3
Da uporedimo, zid napravljen od Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS

sa malterom i završnom masom na obe strane ima U vrednost od 0,35 W/(m² K). Opi-
san klasiþni zid ali sa 10 cm stiropora umesto 5 cm imao bi sliþnu U-vrednost.
Znaþi da standardna aplikacija od 5 cm spoljne toplotne izolacije na zidove
nedovoljna da bi obezbedila ugodan interijer sa niskoenergetskim zahtevima, a ujed-
no više ne zadovoljava novopostavljene kriterijume.
1.2.2. PROBLEMI U REALIZACIJI IZOLACIJE

Ovo što je opisano u taþki 1.2.1. podrazumeva odliþnu realizaciju. Ništa izne-
naÿujuüe, realizacije se uveliko razlikuju u kvalitetu. To nije lako uoþiti zato što, u
veüini sluþajeva, neuredni detalji su sakriveni jednom kada se zgrada završi.
Što se tiþe toplotne izolacije zidova, može se videti, na slici 1.2, da je standar-
dna sa 5 cm stiropora. Za tu cenu po kvadratnom mestu, postoji prostor da se ura-
di mnogo bolje. Ali ovo svakako nije najšokantniji detalj. Zgrada je izgraÿena izme-
ÿu dve postojeüe starije zgrade. Tako da se pojavio problem pravilnog postavljanja
spoljne toplotne izolacije sa strane gde se zgrada skoro dodiruje sa ove 2 postojeüe
zgrade (slika 1.5).
Slika 1.5. Detalji spoljne toplotne izolacije na lokaciji gore. Levo: detalj rupe na levoj
strani, desno: detalj neuredno postavljenog stiropora na desnoj strani (Fotografije
Lionel Mestre).
O IZOLACIJI 19
Kao dopunu rešenja, izvoÿaþi radova su trpali nešto stiropora u prostor izme-
ÿu 2 zgrade na obe strane kako je gradnja napredovala. Onda, morali su da spoje taj
stiropor sa fasadom. I došli su na ovu “predivnu“ ideju ilustrovanu na slici 1.5.
Možete samo da zamislite posledice ove besmislice. Prelepi i veliki ventilisa-
ni toplotni most, voda koja se sliva niz fasadu i verovatno akumilira izmeÿu polisti-
rena i giter blokova, strukturalno ošteüenje sa zamrzavanjem ili vlagom. Koliko du-
go üe potrajati pre nego što posledice ovoga postanu pravi problem. Nažalost, nema
moguünosti poboljšanja sve dok se stare zgrade ne sruše. I þak i onda, ko üe biti od-
govoran da popravi ovaj nered?
Izazov spojenih zgrada
Gledajuüi okolo pažljivije, uoþili smo da je konekcija izmeÿu novih i starih
zgrada koje se dodiruju uvek pravi izazov koji je veoma loše rešen. Izgleda da se re-
šenje sa trpanjem stiropora koristi sa više ili manje uspeha.
Slika 1.6. Detalji toplotne izolacije na spoju 2 zgrade koje se dodiruju: neuredan
posao (Fotografije Lionel Mestre).
Napomenimo da je ta neuredna gomila izmeÿu, jedina toplotna izolacija zido-

va koje nova zgrada ima. U-vrednost te sekcije neüe sigurno biti dobra kao na dru-
gim stranama [3]. Ovi primeri su uzeti na dobrim lokacijama gde je cena po kvadrat-
nom metru zasigurno iznad 1500 € i neüe odgovarati glavnom projektu zgrade.
Slika 1.7. Za ove dve zgrade izgleda da je izvoÿaþ uspeo da uradi solidan posao
samo da se ta toplotna izolacija iznenadno ne završava iznad najnižeg stana (Foto
Lionel Mestre).
Mora da postoji bolji naþin od ovoga. Jedan na koji smo odmah pomislili je
oþigledno upotreba termo-bloka kao što je POROTHERM. Blok je sam po sebi izola-
cija, i nije potrebno dodati još jedan sloj. Samo se može ostaviti vazdušni prostor [3].
To bi elegantno i funkcionalno rešenje problema. Meÿutim, i u sluþaju korišüenja ter-
mo-blokova može biti grešaka u izgradnji ukoliko izvoÿaþ nije dobro upuüen u pravi-
la ugradnje. Sama konstrukcija i geomerija blokova (oblik i žljebovi na bloku) se da-
nas izvodi tako da je nepravilno postovljanje pri ugradnji svedeno na minimum.
1.2.3. BEZ TOPLOTNE IZOLACIJE

Neki ljudi su u stvari našli sliþan naþin rešavanja ovog problema iako se ovaj
ne preporuþuje: gradnja sa regularnim giter blokom, bez izolacije i bez fasade. Ovo
je zasigurno najjeftinije rešenje sa aspekta investicionih troškova (slika 1.8). Kori-
snici stanova u takvoj zgradi mogu biti zadovoljni estetskim rešenjem, možda i ce-
nom po kojoj su platili prostor. Nezadovoljstvo üe se javiti veü tokom prve godine
eksploatacije, kada se budu sukcesivno pojavljivali problemi, kao što su: visoki ra-
O IZOLACIJI 21
þuni za grejanje i elektriþnu energiju, nekomforni uslovi tokom zime i leta, pojava
vlage i buÿi u predelu konstrukcija sa toplotnim mostovima, itd.
Slika 1.8. Neizolovana fasada. Možda je to rešenje naspram neurednog stiropora: šta
üe nam uopšte toplotna izolacija... Nije nam jasno da li postoji bilo kakva toplotna
izolacija ispod prednje fasade, izgleda da je takoÿe nema (Foto Lionel Mestre).
1.2.4. ZAKLJUýAK
Postavlja se pitanje da li je ovo najbolje što možemo da uradimo u 21 veku i
da li je to najbolje što 2000 €/m² mogu kupiti. Zaista je depresivno videti ovakav loš
kvalitet novoizgraÿenih zgrada po þitavom Beogradu i Srbiji. Ovakav naþin gradnje
üe ostaviti skupo nasleÿe koje neüe biti lako za sanaciju. Troškovi grejanja i hlaÿe-
nja ovakvih zgrada, troškovi održavanja, popravke i poboljšanja, i verovatno jednog
dana, trošak kompletno nove izgradnje neüe biti niski. Takoÿe, bez odgovora ostaje
pitanje kolika je cena utrošenog vremena stanara, koji kupe stan i osete loš komfor i
razoþarenje, u saniranje posledica loše gradnje.
Ipak, uz samo malo brige i više razmišljanja pri koncepciji zgrade i izboru ma-
terijala, samo malo više novca potrošenog pri realizaciji, mogle bi se napraviti mno-
go bolje zgrade.
1.3. IZBOR REŠENJA TOPLOTNE IZOLACIJE ZA KOMFOR

U LETNJEM PERIODU
Uloga toplotne izolacije tokom zimskog perioda jeste da smanji odvoÿenje to-
plote iz grejanog prostora u okolinu (tj. da smanji toplotne gubitke kroz omotaþ zgra-
de) i da se postignu unutrašnje površinske temperature iznad taþke rose, kako bi se

izbegla kondenzacija vlage. U letnjem periodu, toplotna izolacija je važna zbog po-
stizanja toplotne stabilnosti, a to podrazumeva zaštitu konstruktivnih elemenata od
velikih temperaturskih razlika, odnosno toplotnog naprezanja i postizanje ujednaþe-
ne temperature unutrašnjeg prostora (pre svega zaštita od prenosa toplote zraþenjem
u unutrašnji prostor). Kada se razmatra komfor u letnjem periodu, materijali sa naj-
boljom toplotnom izolacijom su oni koji odlažu prolaz toplote u unutrašnjost zgra-
de. Kašnjenje toplotnog fluksa je parametar koji odreÿuje tu karakteristiku. Ovaj pa-
rametar vezan je za toplotnu inerciju (C), toplotnu provodljivost (Ȝ) i debljinu mate-
rijala. Objasniüe se kako kašnjenje toplotnog fluksa utiþe na izbor izolacionih mate-
rijala u razliþitim delovima jedne zgrade.
U KOJIM DELOVIMA KUûE, KAŠNJENJE TOPLOTNOG FLUKSA

MOŽE DA NAPRAVI RAZLIKU ?
Ako se posmatra toplotna izolacija jedne kuüe, postoje u biti 3 dela: pod u pri-
zemlju, zidovi i krov (izuzevši prozore koji nisu razmatrani u ovom materijalu).
Prizemlje
Toplotna izolacija prizemlja nije nikada izložena visokim temperaturama, þak
ni u letnjem periodu, jer je temperatura zemlje priliþno konstantna. Prema tome, kaš-
njenje toplotnog fluksa nema bitnu ulogu.
Zidovi
Što se tiþe zidova, toplotna izolacija je obiþno postavljena povrh teškog gra-
ÿevinskog materijala kao što je beton ili opeka blokovi, i malo kašnjenje toplotnog
fluksa samog izolacionog materijala je kompenzovano od strane jake toplotne iner-
cije graÿevinskog materijala. To znaþi, ukoliko zidovi imaju toplotnu inerciju, kaš-
njenje toplotnog fluksa izolacionog materijala ne bi trebalo da postavlja problem. Ali
ukoliko su zidovi napravljeni od laganih materijala, kao, na primer, što je laki beton,
drvo ili paneli, njihovo malo kašnjenje toplotnog fluksa može dovesti do pregreva-
nja i neugodnosti u letnjem periodu.
Krov
Ostaje krov, gde üe termoizolacioni materijali biti izoženi najveüoj toploti u
letnjem periodu, zbog direktne izloženosti suncu. Materijali koji se koriste za izgrad-
nju krova, kao što je klasiþni crep, nemaju veliku toplotnu inerciju i ne pružaju do-
bru zaštitu od sunþeve toplote.
Zbog toga kašnjenje toplotnog fluksa izolacionog materijala koji se koristi za
izolaciju krova je od velike važnosti za komfor u letnjem periodu. Znaþi da za mate-
rijale sliþne toplotne provodljivosti (Ȝ) i iste debljine, bolje je odabrati one izolacio-
ne materijale koji imaju veüu toplotnu inerciju.
Naravno, pored izbora termoizolacionog materijala, druge strategije üe pomo-
üi da se izbegne pregrevanje u letnjem periodu, kao što je ventilisani krov, hlad od
vegetacije i barijere protiv sunþevog zraþenja
O IZOLACIJI 23
Kašnjenje toplotnog fluksa za komfor u letnjem periodu

U najvrelijim letnjim danima, spoljašnja temperatura je podnošljiva ujutro,
dostiže vrhunac u ranim popodnevnim satima i postaje neprijatna, i onda, postaje
opet podnošljiva uveþe.
Da bi se unutrašnja temperatura kuüe održala podnošljivom tokom celog da-
na, neophodno je zadržati prolazak toplote dovoljno dugo dok najvreliji deo dana ne
proÿe. Drugim reþima, toplotna izolacija treba da ima kašnjenje toplotnog fluksa do-
voljno dugo dok ne proÿu najvreliji sati.
Koliko kašnjenje toplotnog fluksa je potrebno?
Kašnjenje toplotnog fluksa od 1 do 2 sata, koje obiþno dobijete sa 10 cm sta-
klene mineralne vune, neüe biti dovoljno da se izbegne prolaz vruüine u kuüu. Kaš-
njenje toplotnog fluksa od 8 do 10 sati, koje se dobije sa 20 cm celuloze ili drvenog
vlakna, zaštitiüe unutrašnjost kuüe od velike vruüine, jer je vreme potrebno toplot-
nom talasu da proÿe kroz materijal dovoljno dugo da üe za to vreme spoljna tempe-
ratura veü opasti [12].
Odnos temperaturne amplitude
Prigušenje vrhunca temperature dobijeno za dato kašnjenje toplotnog fluk-
sa zove se odnos temperaturne amplitude (temperature amplitude ratio). Na primer,
ako je vrhunac spoljne temperature 35°C, 90 % amplitudni ratio üe dati maksimal-
nu unutrašnju temperaturu od 31,5°C. Što je veüe kašnjenje toplotnog fluksa, veüi je
amplitudni ratio.
Dinamiþke karakteristike graÿevne konstrukcije
Svaka promena uslova razmene toplote na graniþnim površinama graÿevinske
konstrukcije (bilo promena temperature okoline, bilo promena intenziteta razmene
toplote: vetar, sunþevo zraþenje) izazvaüe nestacionarnost u temperaturnoj raspode-
li i u vrednosti toplotnog fluksa koji se razmenjuje na površini elementa. Dinamiþke
karakteristike graÿevinske konstrukcije opisuju vremenski odgovor nekog graÿevin-
skog elementa na toplotnu promenu iz njegove okoline. Proraþun se sprovodi prema
standardu SRPS EN ISO 13786.
Svojstva koja odreÿuju dinamiþke karakteristike graÿevnog elementa su: to-
plotna provodljivost Ȝ, W/(m K), specifiþni toplotni kapacitet c, J/(kg K) i gustina
materijala ȡ, (kg/m3). Veliþina koja povezuje ova svojstva je toplotna difuzivnost ili
temperaturska provodljivost a, m2/s. Ova veliþina odreÿuje toplotnu inerciju objek-
ta, odnosno definiše brzinu kojom objekat reaguje promenom svoje temperature po
celoj zapremini na pobudu iz okoline.
Relativno velike dnevne promene temperature spoljnog vazduha (ili ekviva-
lentne temperature za sluþaj delovanja i sunþevog zraþenja) karakteristiþne su za let-
nji period, tako da je u proraþunu to potrebno uzeti u obzir. Iz tog razloga se pred
graÿevinski element postavlja dodatni zahtev – toplotna stabilnost elementa. Pod to-
plotnom stabilnošüu spoljnog graÿevinskog elementa podrazumeva se njegovo svoj-
stvo oþuvanja relativno ustaljene temperature na svojoj unutrašnjoj površini toko-
mn periodiþnih promena temperature spoljnog vazduha, odnosno toplotnog fluksa
koji prolazi kroz posmstrani element. Ako spoljni elementi zgrade nemaju dovoljnu
toplotnu stabilnost, temperatura vazduha u zgradi üe znatno varirati, u zavinosti od
promene temperature okoline.
U teoriji toplotne stabilnosti pretpostavka je da se temperatura spoljnog vaz-
duha (odnosno ekvivalentna temperatura) i toplotni tok kroz površinu spoljnog gra-
ÿevinskog elementa menjaju (osciliraju) po zakonu kosinusoide. Promena tempera-
ture unutrašnje površine graÿevinskog elementa zahteva odreÿeno vremensko razdo-
blje koje je potrebno za transport toplote od spoljne površine. Zato se promena tem-
perature spoljne površine graÿevinskog elementa neüe trenutno odraziti na tempe-
raturu unutrašnje površine. “Temperaturski talas“ je naziv za vremensku periodiþ-
nu oscilaciju temperature objekta. Razlika vrednosti izmeÿu trenutne temperature i
srednje temperature vazduha (za razdoblje od 24 sata) zove se amplituda oscilaci-
je temperature spoljnog vazduha. Oscilacije temperature spoljnog vazduha, odnosno
ekvivalentne temperature, uzrokovaüe oscilacije toplotnog fluksa kroz spoljnu po-
vršinu graÿevinskog elementa Aq. Te üe oscilacije takoÿe imati oblik kosinusoide s
razdobljem od 24 sata, ali üe imati odreÿeni vremenski pomak. Zbog toga üe se me-
njati i temperatura spoljne površine graÿevinskog elementa (po zakonu kosinusoide
i sa razdobljem od 24 sata), ali s vremenskim pomakom faze oscilacija.
Za zgradu je povoljno da je prigušenje temperaturnih oscilacija što veüe i da
je što veüi fazni pomak. To osigurava vremenski ujednaþenu temperaturu unutrašnje
površine prostorija u zgradi. Letnja stabilnost graÿevinskog elementa podrazumeva
da do zagrevanja unutrašnjih prostorija dolazi što kasnije (kada na fasadi veü dolazi
do pada temperature, u veþernjim satima). Za letnju stabilnost je tako povoljnije po-
stavljanje toplotne izolacije sa spoljne strane (spreþava se zagrevanje masivnih ele-
menata konstrukcije i time je uslovljena akumulacija toplote).
Provetravana fasada u smislu letnje toplotne stabilnosti ima prednosti u odno-
su na klasiþne konstrukcije jer je montažna obloga, zbog sloja provetravanog vaz-
duhom, odliþan izolator od Sunþevaog zraþenja tako da ne treba proraþunavati let-
nju stabilnost [13].
τ0
Ate
Slika 1.9 .Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa

za graÿevinski element sa provetravanom fasadom [13]
O IZOLACIJI 25
τ0
τ0
At0
Ati
Slika 1.10 Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa

za laku graÿevinsku konstrukciju [13]
1.3.1. POREĈENJE TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA

Buduüi da je kašnjenje toplotnog fluksa direktno povezano sa toplotnom iner-
cijom termoizolacionih materijala, jasno je da, lagani izolacioni materijali nisu po-
dobna zaštita u najtoplijim letnjim danima.
Tabela 1.4. Uporeÿenje razliþitih izolacionih materijala

Kamena Staklena Ekspandirani
Celuloza
vuna vuna polistiren
Gustina ȡ, (kg/m3) 20 do 100 30 do 90 15 do 50 12 do 20
Toplotna
provodljivost Ȝ 0,037 0,035 do 0,040 0,032 do 0,040 0,035 do 0,040
W/(m K)
Specifiþna toplotni
1946 850 850 1210
kapacitet c J/(kg K)
Toplotna inercija Ci,
38,9 do 194,6 25,5 do 76,5 12,8 do 42,5 14,5 do 24,2
kJ/(m3 K)
Toplotna difuzija a,
13 90 90 26
(m²/s)
Odnos temperaturne
amplitude 10 cm 77 % 92 % 95 % 98 %
debljine
Kašnjenje toplotnog
fluksa za 10 cm 3,4 1,9 1,5 1
debljine (u satima)
Uporeÿenja razliþitih termoizolacionih materijala vezanih za njihove karakte-

ristike u letnjem periodu su date od strane proizvoÿaþa celuloze i treba ih uzeti u ob-
zir þisto indikativno (izvor Thermofloc).
Najbolju zaštitu pružiüe debeli sloj (najmanje 20 cm) gustog izolacionog ma-
terijala kao što je celuloza ili drveno vlakno, materijali koji nisu þesto u upotrebi u
Srbiji [12].
Najgoru zaštitu pružiüe polistiren (stiropor), uprkos þinjenici da ima najma-
nju toplotnu provodljivost, takoÿe ima i najmanju toplotnu inerciju. Kompromis se
može postiüi koristeüi 20 cm debeo sloj kamene vune visoke gustine.
1.3.2. ZAKLJUýAK
Pri izboru termoizolacionog materijala nije dovoljno razmatrati samo klasiþ-
ne parametre kao Ȝ ili U-vrednost. Kašnjenje toplotnog fluksa mora takoÿe biti uze-
to u obzir, naroþito za krov. Ono üe odrediti sposobnost materijala da u letnjim dani-
ma spreþi prolazak spoljne toplote u unutrašnjost kuüe.
Izbor najboljeg rešenja termoizolacionog materijala je, prema tome, kompro-
mis izmeÿu male toplotne provodljivosti (Ȝ) i velike toplotne inercije (Ci ). Taj najbo-
lji kompromis ostvariüe se sa celulozom, drvenim vlaknom ili kamenom vunom vi-
soke gustine.
Naravno, uvek možete kupiti klima ureÿaj odnosno hladnjak jer on samo hla-
di unutrašnji prostor, ali košta, troši struju, i ne obezbeÿuje zdravu unutrašnju klimu.
Besmisleno je trošiti puno energije zimi za zagrevanje kuüe i isto toliko leti za hlaÿe-
nje. Bolji dizajn kuüe i izbor boljih materijala može drastiþno umanjiti utrošak ener-
gije potrebne za grejanje zimi i izbeüi potrebu za ugradnjom klima ureÿaja za leto.
Za komfor u letnjem periodu, bez upotrebe klima ureÿaja odnosno hladnjaka,
važno je da su zidovi napravljeni od materijala sa velikom toplotnom inercijom i da
je krov izolovan sa (najmanje 20 cm) debelim slojem materijala koji ima veliko kaš-
njenje toplotnog fluksa.
1.4. KORIŠûENJE TOPLOTNE INERCIJE ZA BOLJI KOMFOR

I UŠTEDU U GREJANJU
Toplotna inercija predstavlja sposobnost materijala da akumulira toplotu.
Gradnja sa visokom toplotnom inercijom može obezbediti bolji komfor za manje
novca od one koja ima manju toplotnu inerciju. Dato je objašnjenje kako da se isko-
risti toplotna inercija u izgradnji i time poveüate unutrašnji komfor i kako da se ušte-
di na grejanju i hlaÿenju.
1.4.1. DVE STRANE TOPLOTNE INERCIJE U JEDNOJ KUûI
Veüina graÿevinskih materijala ima neku vrstu toplotne inercije. Teški mate-
rijali kao što su opeka blokovi, cigla, kamen ili beton, imaju veliku toplotnu inerciju
ali nisu veoma dobri za toplotnu izolaciju. Nasuprot tome, termoizolacioni materija-
li su dobri za toplotnu izolaciju ali imaju malu toplotnu inerciju.
Toplotna inercija za akumulaciju toplote
U dobro dizajniranoj kuüi, toplotna inercija teških materijala može biti isko-
rišüena za akumulaciju toplote. To znaþi da üe materijal akumulirati višak toplote u
toku dana i osloboditi taj višak u vazduh kada temparatura opadne u toku noüi. Ovo
može da izbalansira promene temperature, omoguüi bolji komfor u leto i smanji po-
trebu za grejanjem u hladnom periodu.
O IZOLACIJI 27
Toplotna inercija vezana za kašnjenje toplotnog fluksa

Iako, termoizolacioni materijali imaju malu toplotnu inerciju, ta njihova to-
plotna inercija igra važnu ulogu u obezbeÿivanju komfora u letnjem periodu jer
omoguüava kašnjenje toplotnog fluksa.
Gde se nalazi toplotna inercija
Zavisno od materijala koji se koriste za izgradnju, kuüa može imati više ili
manje toplotne inercije. Drvene i montažne kuüe nemaju toplotnu inerciju (osim ako
nije dodata na neki naþin). Kamene kuüe imaju znatnu toplotnu inerciju. Tradicio-
nalni opeka blokovi su negde izmeÿu. Toplotna inercija nije vezana za to koliko je
dobro izolovana jedna kuüa. Zato su najbolje one kuüe koje imaju kombinaciju vi-
soke toplotne inercije i odliþne toplotne izolacije.
1.4.2. PRIRODNA TOPLOTNA INERCIJA U GRAĈEVINARSTVU

Kod kuüa od þvrstog materijala, napravljenih od opeka blokova ili betona, sa-
mi zidovi obezbeÿuju neki nivo toplotne inercije. Da bi se iskoristila toplotna inerci-
ja zidova, toplotna izolacija mora biti postavljena na spoljašnjoj strani zidova. Uko-
liko je toplotna izolacija postavljena sa unutrašnje strane, ona üe spreþiti svu razme-
nu toplote izmeÿu unutrašnjeg vazduha i zida.
Jedan veoma interesantan materijal za izgradnju je široki opeka blok kao, na
primer, Wienerberger POROTHERM. Interesantan je jer kombinuje dobru toplotnu
izolaciju sa visokom toplotnom inercijom. Napravljen sa jednim materijalom, ma-
sivni zid od širokih opeka blokova, objedinjuje sve prednosti dobro izolovanog zida
i sve prednosti zida sa visokom toplotnom inercijom.
Dodatna toplotna masa
Toplotna inercija može biti dodata u neki od unutrašnjih zidova ili podova.
Toplotna inercija u tom sluþaju üe biti postignuta korišüenjem teških i gustih mate-
rijala kao što su glina, kamen, beton ili opeka. Kada se dodaju teški materijali u iz-
gradnji iz razloga dobijanja toplotne inercije, to se zove toplotna masa. Ta toplotna
masa treba biti dobro izložena suncu da bi akumulirala što više toplote.
Cilj dodavanja toplotne mase u jednoj kuüi je akumulacija toplote od zraþenja
sunca za vreme hladnih meseci i viška toplote unutar kuüe za vreme toplih meseci.
Materijali dobri za toplotnu inerciju moraju imati nisku toplotnu efuziju i difu-
ziju i visoku toplotnu inerciju. Razni metali, kao gvožÿe ili aluminijum, imaju veliku
toplotnu inerciju ali takoÿe i visoku toplotnu efuziju i difuziju. To znaþi da mogu da
akumuliraju mnogo toplote ali i da je otpuste veoma brzo. Da bi bila efikasna, toplot-
na masa mora akumulirati toplotu za vreme dana i otpustiti je lagano tokom noüi.
1.4.3. PREDNOSTI KUûE SA TOPLOTNOM INERCIJOM

Toplotna inercija balansira varijacije u unutrašnjoj temperaturi
Za vreme grejne sezone, graÿevinske komponente sa visokom toplotnom iner-
cijom koje su u kontaktu sa unutrašnjim vazduhom üe polako absorbovati unutrašnju
toplotu sve dok ne postignu sobnu temperaturu. Akumuliraüe tu toplotu i osloboditi
je lagano þim sobna temperatura postane niža od temperature na njihovoj površini.
Isti mahanizam üe biti primenjen ukoliko doÿe do naglog zagrevanja prostori-

je (kuvanjem, boravkom više ljudi....). Taj višak toplote üe biti absorbovan i oslobo-
ÿen kasnije kada temperatura opadne.
Ovaj aspekt toplotne inercije izjednaþava promene u unutrašnjoj toploti i
omoguüava komforniju unutrašnju klimu. Zidovi su na dodir topli i temperatura je
bolje izjednaþena u prostoru i vremenu.
Toplotna inercija za bolji komfor u letnjem periodu
Kamena kuüa možda nije toliko ugodna zimi ali leti þuva svežinu preko celog
dana. Ovo je zbog toga što, kamenje, koje ima veoma lošu toplotnu provodljivost,
ima visoku toplotnu inerciju; ono upija toplotu toliko da spoljašnja toplota i u najto-
plijem delu dana ne može proüi u unutrašnjost kuüe.
U modernom graÿevinarstvu, cilj je naüi kompromis izmeÿu dobre toplot-
ne izolacije i visoke toplotne inercije. Materijali sa visokom toplotnom inercijom üe
spreþiti toploti da uÿe u unutrašnjost kuüe tako što üe je abosrbovati u toku dana i
otpustiti je za vreme noüi kada spoljašnja temperatura opadne.
Ukoliko dovoljno toplote može biti osloboÿeno za vreme noüi, tako da tem-
peratura graÿevinskog materijala ne poraste previše za vreme vruüih dana, svežina u
kuüi može da se održi tokom celog leta. To je tajna starih kamenih kuüa.
1.4.4. TOPLOTNA INERCIJA ZA UŠTEDU U GREJANJU

Za vreme grejne sezone, može se desiti da ima þesto sunþanih dana. Sunþe-
ve zrake, iako temperatura vani može biti niska, su dobar izvor besplatne energi-
je. Toplotna inercija može biti iskorišüena da primi besplatnu solarnu energiju i da
je absorbuje. Ta energija može onda biti iskorišüena u toku dana kada više ne bu-
de sunca. Ovo je jedan od principa pasivnih kuüa koji može dovesti do velike ušte-
de na grejanju.
Ovaj princip može biti primenjen na dobro postavljenoj termalnoj masi u
dnevnoj sobi jedne kuüe. Takoÿe može biti primenjen sa dobro orjentisanim zidom
napravljenim od graÿevinskog materijala sa visokom toplotnom inercijom.
Akumuliranje slobodne energije za vreme dana (solarne energije, spoljne to-
plote) i njeno oslobaÿanje tokom noüi je rešenje za smanjenje dužine grejne sezone.
Kada dani postanu topliji a noüi su još sveže, materijali sa visokom toplotnom iner-
cijom üe akumulirati toplotu u toku dana i polako je osloboditi u toku noüi.
1.4.5. ZAKLJUýAK
Kuüa bez toplotne inercije üe se brzo zagrejati ali üe se isto tako brzo i ohla-
diti. Da bi se održao komfor u takvoj kuüi neophodan je stalan izvor toplote, prome-
ne u unutrašnjoj temperaturi su znatno veüe. Nema naþina da se akumulira višak to-
plote za kasniju upotrebu. Leti, takva kuüa ne pruža zaštitu od visokih spoljnih tem-
peratura i brzo postaje neugodna.
Poznavanje principa toplotne inercije je kljuþni faktor u dizajnu boljih kuüa.
Visoka toplotna inercija kombinovana sa dobrom toplotnom izolacijom omoguüava
fantastiþan komfor tokom cele godine i obezbeÿuje uštedu na grejanju. Takoÿe uki-
da potrebu za klima ureÿajem preko leta što direktno utiþe na zdraviju unutrašnju kli-
O IZOLACIJI 29
mu i uštedu energije. Široki opeka blokovi, kao, na primer, Wienerberger POROT-

HERM, su perfektan graÿevinski materijal ukoliko želite slediti ove principe.
1.5. O VAŽNOSTI TERMIýKE IZOLACIJE I

IZOLACIONIM MATERIJALIMA
Pored krova nad glavom, optimalna temperatura unutrašnjeg prostora najzna-
þajnija je uloga naših objekata, i predstavlja nezaobilazni element gradnje. Termoi-
zolacija objekata ima višestruki znaþaj:
– komfor unutrašnjeg prostora – ne samo u smislu pružanja optimalne tem-
perature, veü i umirivanja neprijatnih vazdušnih strujanja koja se inaþe javljaju zbog
temperaturnih razlika (od fasadnog zida ka unutrašnjosti objekta i od poda ka pla-
fonu),
– trajna zaštita – nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na duži period vrši
svoju ulogu, ne zahtevajuüi dodatne troškove održavanja, napajanja i sliþno, za ra-
zliku od sistema za klimatizaciju,
– dvojaka uloga – zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od go-
dišnjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga štiti od zime ili vruüine, a najþešüe od
oba temperaturna ekstrema, dakle 24 þasa tokom cele godine,
– energetska efikasnost – doprinosi smanjenju troškova za energiju, ali do-
datno utiþe i na oþuvanje planete.
Tokom nekoliko hiljada godina komfor je postizan uz pomoü dve grupe ma-
terijala koji su þinili þovekovo neposredno okruženje: visokoporozni materijali ve-
getativnog porekla (trska, slama, pletena trava, šaš, granje...) i materijali veüe gusti-
ne mineralnog porekla (zemlja/blato, glina, kamen, itd), ali i drvo. Toplotna zaštita
objekata i danas se svodi na ove dve grupe materijala: visokoporozni materijali ma-
le gustine koji zadržavaju veliku koliþinu vazduha u malim komorama, i materijali
veüe gustine koji ne dozvoljavaju strujanje vazduha i prodor vetra. Veü stari gradite-
lji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postižu kombinacijom ovih mate-
rijala. Tavanice od trske i blata, ili kuüe od blata pomešanog sa seckanom slamom,
prisutne su u graditeljstvu naroda na svim kontinentima osim Arktika, od juga Afri-
ke do severa Evrope, od Australije do Severne Amerike (jedini izuzetak þini iglo se-
vernoameriþih Eskima). Savremeni oblici ova dva sistema su:
– sendviþ zid, fasada ili panel – kombinacija materijala velike gustine (ope-
ka, beton, lim, staklo...) i visokoporozne nekonstruktivne ispune ili obloge sa isklju-
þivo termoizolatorskom ulogom,
– elementi za zidanje koji u sebi objedinjuju ove dve karakteristike (penobe-
toni, betoni sa ispunom od granula ekspandiranog polistirena i specijalnih aditiva,
porozni ošupljeni opekarski proizvodi, itd).
1.5.1. OSNOV KOMFORA I EFIKASNOSTI

Posebna pažnja üe se posvetiti savremenim proizvodima þija je iskljuþiva ulo-
ga toplotna izolacija prostora, kao i elementima za zidanje koji istovremeno vrše ulo-
gu termoizolacije. Na tržištu, u svetu i kod nas, postoji veliki izbor visokokvalitetnih
proizvoda koji mogu da odgovore na sve toplotne zahteve jednog projekta.
Na konaþan izbor termoizolacije utiþu isti faktori kao i kod svakog drugog gra-
ÿevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, tradicionalna rešenja i
popularnost proizvoda, željeni nivo komfora, specifiþni zahtevi, i naravno – cena koju
je investitor spreman da plati. Ipak, svakako je najvažnije da proizvod ispuni projektom
predviÿen zadatak, što u savremenom graÿenju podrazumeva nešto širu listu zahteva:
– niska termoprovodljivost – osnovna karakteristika termo materijala,
– niska apsorpcija vode i vlage – s obzirom da je voda bolji provodnik nego
vazduh, materijal natopljen vodom propušta znatno više toplote/hladnoüe nego suv
pa proizvoÿaþi koriste hidrofobe koji umanjuju apsorpciju,
– paropropusnost – jedna od izuzetno važnih karakteristika zahvaljujuüi ko-
joj se izbegava sakupljanje vlage u višeslojnoj fasadnoj konstrukciji, i samim tim,
pad termiþkog otpora (paropropusnost slojeva treba da raste u pravcu od tople ka
hladnoj strani zida, odnosno od unutrašnje ka spoljašnjoj),
– vatrootpornost – izuzetno važan þinilac u savremenim objektima, pa nego-
rivost termoizolacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva kupca.
Termoizolacija, pre rashladnih sistema, tehnologija i patenata, þini najvažni-
ju komponentu toplotnog komfora prostora. Termoizolacija vrši istovremeno ono za
šta su nam najþešüe potrebna dva aspolutno nezavisna sistema instalacija, pa i infra-
stukture. Jednom pravilno postavljena, vršiüe svoju ulogu bez obzira na dnevne, go-
dišnje, vremenske, klimatske, energetske ili finansijske uslove tokom þitavog perio-
da eksploatacije. Može doüi do poveüanja cene energenata, do nestašice energije, ko-
lapsa, kvara ili redovnih radova na instalacijama, može doüi do još drastiþnijih pro-
mena u globalnoj/lokalnoj klimi, do kašnjenja sa plaüanjem raþuna i iskljuþivanja
elektriþne energije, ali efekat jednom postavljene termoizolacije je trajan bez obzira
na sve moguüe situacije. Termoizolacija vrši svoju ulogu nezavisno od temperature
– ona jednostavno spreþava razmenu spoljašnje i unutrašnje koliþine toplote.
1.5.2. MATERIJALI ZA TERMOIZOLACIJU

Kada se govori o materijalima koji se koriste za termoizolaciju u savremenom
graÿevinarstvu najzastupljeniji su proizvodi na bazi plute, otpadaka od prerade dr-
veta, i dr, ali apsolutna dominacija pripada proizvodima naþinjenim na bazi polisti-
rola i mineralnih vlakana.
Proizvodi za termoizolaciju na bazi plute nisu potpuno istisnuti novim ma-
terijalima, naprotiv. Razvoj industrije, kao i napori za obezbeÿenjem zdravog þove-
kovog okruženja uþinili su da se pluta vraüa u komercijalnu upotrebu kao materijal
za termoizolaciju na velika vrata.
Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune proizvode se od sekun-
darnog drvenog materijala, pa meke ploþe imaju sliþnu zapreminsku masu, samo
200-400 kg/m³ a tvrde ploþe imaju 600 – 800 kg/m³. Koeficijent toplotne provodlji-
vosti se kreüe od 0,052 do 0,060 W/(m K).
Najpoznatiji proizvodi ove vrste na našem tržištu su Heraklit i Tarolit. Bez ob-
zira na dobre izolacione sposobnosti ovog materijala (u kombinaciji sa polistirolom
i polistirenom), nijedan proizvod ne ispunjava svoju ulogu ukoliko nije pravilno ko-
rišüen. Kod nas je pre šire primene demit fasada bila ustaljena loša praksa izolova-
nja betonskih serklaža ovakvim ploþama, preciznije, samo betonskih serklaža. Po-
O IZOLACIJI 31
Slika 1.11. Organski izolacioni materijali: ekspandirana pluta (leva)

i pamuk (desno)
stavljane su naknadno ili tokom izrade oplate, a spojnice, sve spojnice, u zidu od gi-
ter blokova (obiþno 20 cm) postajale su hladni mostovi.
Proizvodi od lakih agregata na bazi ekspandirane gline daju moguünost da
se izradom sloja lakog betona na bazi keramzita ili perlita istovremeno dobije i sloj
za pad na ravnim krovovima, ali i dobar termoizolator. Za vertikalne površine odno-
sno fasadne zidove, primenjuje se perlit-malter napravljen od sitnozrnog perlita ko-
ji se, radi zaštite od vlage, isporuþuje u plastiþnim džakovima i, nanesen na zid, zna-
þajno poveüava njegova termoizolaciona svojstva. Perlit-malter zapreminske mase
500-800 kg/m³ ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,11-0,23 W/(m K).
Sliþna svojstva imaju gas-betonski i peno-betonski blokovi za zidanje koji su
veü decenijama prisutni i na našem tržištu. Njihove prednosti su mala specifiþna gu-
stina (veüe dimenzije i brza gradnja), precizna obrada (spajanje lepkom – spojnice
ne postaju hladni mostovi) i odliþne termiþke karakteristike.
Slika 1.12 Celulozna vlakna (levo) i drvena vuna (desno)

Porozni glineni blokovi za zidanje vraüaju opeku na gradilišta širom Evrope,

i šire. Ekspandiranjem gline i primenom novih tehnologija radi što preciznije izrade
elemenata dobijaju se proizvodi veüih dimenzija ali manje mase, odliþnih termoizo-
lacionih karakteristika. ýuveni proizvod kompanije Wienerberger – Porotherm, kod
kog je postignut koeficijent prelaza toplote od 0,45 W/(m2 K).
Toplotni mostovi
Jedna od najozloglašenijih pojava na svakom objektu jesu hladni mostovi –

mesto na fasadnom zidu gde postoji poluzaštiüena veza spoljašnje i unutrašnje tem-
perature. U našoj praksi, hladni mostovi najþešüe se javljaju na mestima gde se u zi-
du od opekarskih proizvoda nalazi betonska konstrukcija – nadvratne i natprozorne
grede, vertikalni i horizontalni serklaži, balkoni, krovni venac.
Hladan vazduh lako prodire kroz beton stvarajuüi hladnu površinu u enterije-
ru na kojoj se zatim kondezuje para iz prostorije. Ovde se ubrzo pojavljuju fleke od
vlage, a zatim i buÿ, što, pored narušavanja vizuelnog utiska enterijera, može dove-
sti do zaista ozbiljnih zdravstvenih problema za korisnike prostora.
Zbog hladnih mostova se i na samoj fasadi takoÿe pojavljuju neugledne fleke,
þak i onda kada postoji sloj termoizolacije, ali nepravilno postavljene – sa spojnica-
ma, od maltera ili lepka izmeÿu ploþa, koje postaju hladni mostovi. Meÿutim, loša
termoizolacija ugrožava i samu betonsku konstrukciju. Velike temperaturne razlike
izazivaju velike dilatacije armature, a vlaga sakupljena na/u površinskom delu kon-
strukcije mrzne i ošteüuje zaštitni sloj što vremenom dovodi do korodiranja armatu-
re i slabljenja mehaniþkih osobina.
Pažljivim projektovanjem i izvoÿenjem svih detalja krova i fasade, pravilno
uklopljenom i postavljenom izolacijom naroþito na navedenim kritiþnim mestima,
može se izbeüi pojava hladnih mostova. O znaþaju ovog problema govore i tekstovi
mnogih kompanija, naroþito za panelne fasade, gde je posebno naglašeno da imaju
kompletno razraÿena rešenja za izbegavanje pojave hladnih mostova.
Slika 1.13. Primer prolaza toplote kroz hladne mostove

(šeme preuzete iz brošure Isover) [11]
O IZOLACIJI 33
Ekspandirani i ekstrudirani penoplasti

Ekspandirani polistirol, poznatiji pod prvobitnim imenom stiropor, zahva-
ljujuüi relativno niskoj proizvodnoj ceni i odliþnim termiþkim karakteristikama, ve-
oma je rasprostranjen na tržištu veü skoro pola veka. Ekspanzijom pri zagrevanju do-
bijaju se granule veliþine 0,5-15 mm, koje se zatim koriste kao termoizolacioni zasi-
pi, kao ispuna (penopolistirolbeton), ali najveüim delom preraÿuju se u posebne pro-
izvode bez korišüenja dodatnih veziva.
Slika 1.14. Ekspandirani polistiren (EPS - levo)

i ekstrudirani polistiren (XPS – desno)
Odlikuje se malom zapreminskom masom (15 – 30 kg/m³) i niskim koefici-
jentom toplotne provodljivosti 0,028-0,037 W/(m K).
Standardne veliþine tabli stiropora su 50 x 100 cm a debljina je 2-20 cm, a mo-
guüe su i veüe debljine (preciznije podatke o karakteristikama ovog materijala daje
standard SRPS G.C7.202.)
FIMA iz Mionice i MASTERPLAST iz Subotice su naši poznati proizvoÿaþi
stiropora za graÿevinsku termoizolaciju. Oni posebno naglašavaju neophodnost is-
punjavanja normi prilikom ugradnje stiropora – min 8 cm, uz pravilno postavljanje
samih ploþa i zaštitnog fasadnog sloja, kako bi objekat zaista ispunjavao standarde
komfora i energetske efikasnosti.
Na osnovu primenjene tehnologije dobijaju se dve osnovne vrste proizvoda
koji se suštinski razlikuju po svojim svojstvima:
– ekspandirani penopolistirol (EPS) – uglavnom u vidu ploþa koje su formi-
rane sinterovanjem granula pri povišenoj temperaturi,
– ekstrudirani polistiren (XPS) – formira se mešanjem granula polistirena
na visokim temperaturama uz naknadno uvoÿenje agensa za stvaranje pene.
Za proizvodnju tabli EPS-a koristi se najsavremenija tehnologija kako bi bi-
la postignuta velika gustina površinskog sloja, tj. niska termopropusnost i apsorpci-
ja vode. Tako kvaliteno obraÿen polistirol može imati koeficijent toplotne provodlji-
vosti od 0,027 do 0,040 W/(m K) i gustinu od 15 do 40 kg/m3.
Ploþe XPS-a procesom ekstrudiranja dobijaju ravnomernu strukturu koja se

sastoji od sitnih, praktiþno u potpunosti zatvorenih üelija (pora). Termoprovodljivost
ne prelazi 0,045 W/(m K) a apsorpcija vode 0,2 % zapremine. Zbog ovakvih karak-
teristika promena termoprovodljivosti u vlažnim uslovima nije veüa od 0,002 W/(m
K) pa se XPS može koristiti bez dodatne hidroizolacije.
Koeficijent paropropusnosti može biti manji od 0,02 mg/(m h Pa) što znaþi
da istovremeno vrši i ulogu parne brane. Nakon 1.000 ciklusa zamrzavanja i otapa-
nja promena termiþkog otpora ne prelazi 5 %, a zahvaljujuüi dodatku antipirena sa-
vremeni ekstrudirani penopolistiroli postižu karakteristike slabogorivosti i neširenja
plamena po površini.
Sve ovo doprinosi da se XPS može koristiti za:
– izolaciju termiþkih mostova,
– izolaciju temelja, zidova podruma i podzemnih objekata,
– unutrašnju termoizolaciju zidova,
– termoizolaciju fasada objekata mokrog tipa sa naknadnim nanošenjem mal-
tera ili drugih obložnih materijala na termoizolacione ploþe,
– termoizolaciju objekata sa unutrašnje strane naknadnom doradom suvim
malterom, gips-kartonom, drvenim panelima i drugo,
– izradu sendviþ panela,
– termoizolaciju podova,
– ugradnju termoizolacije kosih krovova,
– ugradnju eksploatisanih krovova.
Posebno mesto meÿu ovim proizvodima zauzimaju Neopor (EPS) i Styrodur
C (XPS), þuvene robne marke kompanije BASF. Neopor je prepoznatljiv po karak-
teristiþnoj sivoj boji nastaloj zbog dodavanja ugljenika prilikom proizvodnje. Za-
hvaljujuüi ovakvom procesu proizvodnje, karakteristike ovog tipa EPS-a znaþajno
su unapreÿene u odnosu na druge srodne proizvode.
Penoplast betoni
Penoplasti se odliþno pokazuju i prilikom saradnje sa drugim materijalima,
naroþito cementom. Cement kao vezivno sredstvo ovim proizvodima daje visoke
mehaniþke karakteristike dok penoplasti doprinose odliþnim termiþkim svojstvima
koja se iskazuju u punom kapacitetu. Smesa posebnih veziva, kuglice od ekspandira-
nog odn. ekstrudiranog polistirena, i posebnih aditiva po kojima se izdvajaju najbo-
lji proizvoÿaþi, može se koristiti kao malter, cementna košuljica, ravnajuüi sloj, itd,
ili se pak od nje mogu proizvoditi elementi za zidanje.
U kom god obliku dospela na gradilište, ona poseduje nekoliko znaþajnih ka-
rakteristika koje joj þesto donose prednost pri izboru:
– mala zapreminska masa,
– visoke mehaniþke karakteristike,
– niski koeficijenti toplotne provodljivosti,
– primena na svim mestima u konstrukciji (temeljne ploþe, podrumski zidovi,
fasade, podovi, kosi i ravni krovovi...),
– znatno unapreÿene protivpožarne karakteristike ekspandiranog polistirena.
O IZOLACIJI 35
Simprolit® [16] proizvode izmeÿu ostalog odlikuju i odliþne termiþke karak-

teristike (iz široke palete proizvoda na bazi Simprolita naroþito su istaknute SOP
Simprolit® ploþe za utopljavanje objekata).
Mineralne vune
Mineralna vuna podrazumeva nekoliko proizvoda od mineralnih ili metalnih
vlakana koji su zastupljeni u brodogradnji, infrastrukturnim sistemima, graÿevinar-
stvu (80 % svih ugraÿenih termoizolacionih materijala þine mineralne vune). U za-
visnosti od vrste sirovine od koje se proizvodi, mineralna vuna može biti kamena,
staklena, þeliþna, na bazi šljake. Zabunu da u ovu grupu ne spada i staklena vuna
kod nas su uneli tvorci prvog standarda koji je razdvajao u dve vrste mineralne vu-
ne i staklenu vunu.
Slika 1.15. Staklena vuna (levo) i kamena vuna (desno)

Kamena vuna
Kamena vuna se dobija od dijabaza, bazalta, kreþnjaka, dolomita i dr. Vode-
üi proizvoÿaþi koriste iskljuþivo prirodne stene što omoguüava visok kvalitet i dugo-
trajnost. Kamen se topi na 1600°C, magma se raspršava u vlakna od kojih se formi-
raju tvrde ili savitljive ploþe i rolne materijala debljine 3 – 6 cm i zapreminske mase
40 – 80 kg/m³. Vlakna mogu da se presuju u tvrde ploþe uz impregnaciju fenolnom
smolom (ona na bazi karbamida je manje vodootporna). Pri strogom praüenju tehno-
loškog procesa proizvodnje dolazi do potpune neutralizacije i polikondenzacije fe-
nola i ne treba brinuti o njegovom odvajanju (pritom se zapreminska masa uveüava
do 150 – 200 kg/m³). U kombinaciji sa sintetiþkim (fenolnim) vezivima kamena vu-
na postiže odliþne karakteristike [6, 11]:
– toplotna provodljivost – koeficijent toplotne provodljivosti 0,041 W/(m K)
i zadovoljava zahteve standarda SRPS U.J5.600,
– izvanredno niska higroskopnost – sadržaj vlage u normalnim uslovima
eksploatacije þini do 0,5 % zapremine, uz to, mineralna vuna se obiþno impregnira
silicij-organskim jedinjenjima ili specijalnim uljima zato što se þuvanje na gradilištu
i montaža þesto dešavaju u vlažnim uslovima,
– visoka hemijska stabilnost – garantuje hemijski pasivnu sredinu i ne izazi-

va koroziju metala sa kojima je u kontaktu,
– zvuþna izolacija zidova – snižava rizik pojave zvuþnih talasa unutar kon-
strukcija i tako poveüava izolaciju od vazdušnog šuma,
– jednostavna ugradnja – meki proizvodi se lako režu nožem, a oni malo
tvrÿi ruþnom testerom; lako prijanjanje i oblikovanje oko prozora, vrata i na ivica-
ma površine zida,
– neznatno skupljanje (ukljuþujuüi i skupljanje za vreme niskih tempe-
ratura) i oþuvanje sopstvene dimenzije u toku celokupnog perioda korišüenja
objekta – ovo garantuje odsustvo termiþkih/hladnih mostova (koji bi se, u suprot-
nom, pojavili na spoju izolacionih ploþa, þak i onda kada veza ploþa nije žljebna),
– higijena – ne privlaþi insekte i mikroorganizme zbog svog neogranskog po-
rekla,
– negorivost materijala – uz efikasno spreþavanje širenja vatre, pa se koristi
i kao protivpožarna izolacija.
Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune (u poreÿenju sa drugim
termoizolacionim materijalima) imaju najširu primenu u graÿevinarstvu:
– u fasadnim sistemima sa termoizolacijom na spoljašnjoj strani zida mokrog
tipa,
– u svojstvu termoizolacionog sloja kod kaþenih/ventilacionih fasada,
– kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom na unutrašnjoj strani zida,
– kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova – slojevito postav-
ljanje, troslojni (armirano) betonski i sendviþ-paneli sa metalnom oplatom,
– u svojstvu baze mekih krovova (u rolnama ili namazima),
– kod kosih krovova i mansardi,
– u konstrukcijama tavanica i podova, naroþito podova iznad mrtve ploþe, i
spajanje spoljnih zidova i tavanica.
Svakako najpoznatiji proizvoÿaþ kamene vune svetskog renomea na našem tr-
žištu jeste kompanija Knauf Insulation.
Staklena vuna
Staklena vuna se izraÿuje od silikatnog peska i recikliranog stakla. Na tem-
peraturama od 1450°C dobijaju se staklena vlakna debljine (16-20 mkm) i 2-3 puta
duža od mineralnih, zahvaljujuüi þemu proizvodi imaju veüu elastiþnost i þvrstoüu.
Ova karakteristika posebne prednosti pokazuje kod termoizolovanja kosih krovova
i ventilirajuüih fasada. Vlakna se zatim oblikuju u ploþe ili rolne u debljinama od 2
do 20 cm. Zavisno od potrebe, elementi mogu biti jednostrano ili dvostrano zaštiüeni
alu-folijom ili specijalnim procesom. Termoprovodljivost je 0,03-0,0520 W/(m K),
vlaknasta struktura dobro apsorbuje zvuk, ne sadrži korozione agense, nehigrosko-
pna je, a zahvaljujuüi zaštiti protiv truljenja i odsustvu mirisa, spreþava pojavu šte-
toþina i buÿi u graÿevinskim objektima. Takoÿe je negorivi materijal i pod uticajem
vatre ne emituje toksiþne i štetne supstance.
Proizvodi od staklene vune imaju praktiþno istu primenu kao proizvodi od ka-
mene vune. Meÿutim, stakleno vlakno je toliko mek i elastiþan materijal da se ovim
proizvodima mogu oblagati neravne površine, a takoÿe se mogu koristiti u konstrukci-
O IZOLACIJI 37
jama bilo kog oblika i konfiguracije. Upravo ova karakteristika daje znaþajnu prednost
staklenoj vuni naroþito kod termoizolacije tavanskih prostora radi osposobljavanja za
boravak u njima, jer je staklenom vunom veoma jednostavno ušuškati sva ona proble-
matiþna mesta, naroþito kod drvenih krovova (venþanice, badže, krovni prozori, uva-
le itd). Odliþne termoizolacione karakteristike staklene vune, mala zapreminska masa
i njeno lako prilagoÿavanje svakoj šupljini koju treba izolovati uþinile su da se upravo
ovaj materijal koristi prilikom izolacije þuvene komercijalne letelice proizvoÿaþa Air-
bus – A380. Pored izolacije krovnih konstrukcija, najizrazitija je prednost kod upotre-
be staklene mineralne vune u sistemima kaþenih/ventilirajuüih fasada.
Pri tome, termoizolacioni proizvodi od staklene vune imaju stabilan oblik, do-
bro trpe starenje, ne podležu deformacijama. Nomenklatura termoizolacionih proi-
zvoda od staklene vune sadrži: podloge (meke ploþe), prošivene/izbušene podloge,
polutvrde ploþe sa sintetiþkim vezivom, ploþe visoke tvrdoüe koje poseduju izdržlji-
vost na velika optereüenja. Tvrde ploþe, obložene staklenim vlaknima su dobra za-
štita od vetra. Po dužim stranama, ploþe mogu da se spajaju na pero i žleb, što obez-
beÿuje pouzdani spoj bez zazora. Meki materijali od staklenih vlakana se po pravilu
komprimuju u rolne. Zahvaljujuüi visokoj elastiþnosti oni se ispravljaju, zadržavaju-
üi prvobitnu zapreminu praktiþno odmah nakon što se raspakuju.
U direktnom kontaktu sa staklenom vunom koja je 80-ih godina pravljena u
Skoplju dolazilo je do nadražaja kože, oþiju i sluznice nosa i usta. Dodatno, bila je
pakovana u džakove i naši projektanti su imali veoma loša iskustva sa takvim pro-
izvodom. U meÿuvremenu, u svetu je tehnologija znaþajno uznapredovala ali naše
tržište þesto nije spremno da þuje argumente, veü se radije drži starih navika (sliþan
je sluþaj sa blokovima od ekspandirane gline – siporex). U svetu je raÿeno nekoli-
ko obimnih studija koje su za cilj imale da ispitaju tvrdnje da se radi o potencijalno
kancerogenom materijalu. Meÿutim, zdravstvene komisije su utvrdile da ne posto-
je apsolutno nikakvi dokazi zbog kojih bi ona bila stavljena na crnu listu i povuþena
iz upotrebe. ýak ne postoji ni obaveza nošenja zaštitne opreme na radu tokom proi-
zvodnje, transporta i ugradnje. Uostalom, na proizvodima najveüih proizvoÿaþa sta-
klene vune stoji znak CE koji garantuje bezbednost za sve koji su u kontaktu sa sta-
klenom mineralnom vunom.
Jedan od najveüih svetskih prozvoÿaþa staklene vune koji je prisutan i na na-
šem tržištu je kompanija Ursa.
Ostali proizvodi za termoizolaciju objekata

Pored osnovnih proizvoda od materijala sa niskom toplotnom provodljivošüu,
graÿevinska industrija u ponudi ima još i obiman prateüi program koji zajedno sa nji-
ma þini kompletne sisteme za postizanje optimalnih uslova komfora ili visokih karak-
teristika energetske efikasnosti – pasivnih ili kuüa sa net-zero utroškom energije.
Ovde spadaju razni sistemi i sredstva za postavljanje termoizolacije, malteri,
lepkovi, potkonstrukcije, zatim zaptivne trake, rabic-mreže za ojaþavanje završnog
fasadnog sloja preko termoizolacije, posebno dizajnirani ankeri i sredstva za njiho-
vo þvrsto postavljanje uz neutralizaciju pojave hladnih mostova.
Zakljuþak
Termoizolacija je jedan od osnovnih naþina za dobijanje potpunog komfora u
nekom objektu. Poslednjih godina iscrpljivanje prirodnih resursa i porast cene ener-
gije dodatno istiþe znaþaj termoizolovanja prostora kao osnovnog naþina da se doÿe
do zadovoljavajuüeg stepena energetske efikasnosti. Svaki odgovoran arhitekta, izvo-
ÿaþ, i pre svega investitor (naroþito kada se istovremeno govori i o korisniku prosto-
ra) mora veliku pažnju posvetiti ovom delu izgradnje ili rekonstrukcije objekta.
Ne treba da budu propisi ono što üe naterati sve uþesnike jednog projekta da
primenjuju standarde preporuþene od strane struþnjaka. Prosta raþunica pokazuje da
üe termoizolacija isplatiti sebe u prvih nekoliko godina, þak i ne uzimajuüi u obzir
najcrnja predviÿanja u vezi sa cenom i moguünostima snabdevanja energijom veü za
par decenija (što je ipak znatno manje od upotrebnog veka objekta).
1.5.3. UPOREDNE KARAKTERISTIKE KAMENE I STAKLENE
MINERALNE VUNE
Tehniþki uslovi i normativi kao i sve zahtevniji korisnici objekata, diktiraju
upotrebu najkvalitetnijih graÿevinskih materijala u procesu graÿenja objekata. Na-
roþito je bitno da prostor u kome boravimo pruža odgovarajuüu toplotu i akustiþki
komfor kao i sigurnost ɨd požara u isto vreme. Zato, još u fazi projektovanja, poseb-
nu pažnju treba obratiti na izbor izolacionih materijala.
Knauf Insulation [6] je kompanija koja pruža kvalitetna rešenja zahvaljuju-
üi vrhunskim svojstvima proizvoda, izolacionim materijalima od kamene i staklene
mineralne vune. Iako na našem tržištu obe vrste materijala – vuna – postoje veü du-
gi niz godina, i dalje se javljaju nedoumice oko njihovih sliþnosti i razlika, podruþ-
ja primene, porekla.
O materijalima
I kamenɚ i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog
svog mineralnog porekla:
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomi-
ta, dijabaza i bazalta,
– staklena mineralna vuna nastaje od staklene kvarcnog peska i reciklira-
nog stakla.
Proces proizvodnje je sliþan: sirovine se tope na visokim temperaturama, do-
bija se „lava“ koja se uz pomoü centrifugalnih toþkova ispreda u fina vlakna koja
se talože u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – ploþe ka-
mene, odnosno rolne i ploþe staklene mineralne vune.
Iz navedenih karakteristika materijala može se zakljuþiti da i kamena i stakle-
na mineralna vuna pružaju:
– toplotnu izolaciju,
– vuþnu izolaciju,
– protivpožarnu zaštitu,
– dugoveþni su (koliko i životni vek objekta),
– vodoodbojni a paropropusni ( prostorije “dišu“ ),
– otporni na mikroorganizme i hemikalije,
– potpuno su ekološki ispravni.
O IZOLACIJI 39
Tabela 1.5. Uporedne karakteristike materijala [6]

Kamena mineralna vuna Staklena mineralna vuna
– kratka vlakna – dugaþka vlakna
– veüe gustine proizvoda od – manje gustine proizvoda od
30 do 200 kg/m3 10 do 100 kg/m3
– visoka þvrstoüa na pritisak – niža þvrstoüa na pritisak
– Ȝ u granicma od – Ȝ u granicma od
0,035 do 0,039 W/(m K) 0,032 do 0,044 W/(m K)
– odliþan apsorber zvuþne energije – odliþan apsorber zvuþne energije
– negoriv materijal, klasa negorivosti – negoriv materijal, klasa negorivosti
A1 A1
– maksimalna radna temperatura 750°C – maksimalna radna temperatura 230°C
– veüa otpornost na požar – otpornost na požar
– visoka temperatura topljenja, – niža taþka topljenja, oko 700°C
preko 1000°C – visoka elastiþnost materijala
– niža elastiþnost materijala – visoka zatezna þvrstoüa
– niska zatezna þvrstoüa – otporna na eventualna mehaniþka
– veoma otporna na eventualna ošteüenja prilikom rukovanja
mehaniþka
– ošteüenja prilikom rukovanja
Slika 1.16. Izgled vlakana kamene i staklene mineralne vune

Kada je bolje koristiti kamenu mineralnu vunu?
Visoki protivpožarni zahtevi

Zbog svoje strukture i veoma visoke taþke topljenja (preko1000°C), kame-
na mineralna vuna je idealna kao zaštita od požara – funkcija protivpožarnog mate-
rijala je da zaštiti konstrukciju od urušavanja u sluþaju požara, kao i da omoguüi si-
gurnu evakuaciju ljudi iz objekta (na primer, spoljašnji i unutrašnji zidovi, þeliþne
konstrukcije). Kamena mineralna vuna ne razvija plamen (najviša klasa negorivosti
– A1), tako da spreþava širenje požara i ne emituje štetne gasove, koji su uzroþnici
smrti u požarima u þak 89 % sluþajeva [21]!
Kamen Kamen
Staklo
Staklo
0 1 2 3 4 0 20 40 60 80 100
Sati KPa
Slika 1.17. Otpornost na topljenje Slika 1.18. Mehaniþka otpornost
dve vune u funkciji vremena dve vune na pritisak
Visoke radne temperature

Kamena mineralna vuna ima veoma visoku radnu temperaturu (i do 750°C),
što je þini idealnom toplotnom i protivpožarnom zaštitom na visokim temperatura-
ma (u industrijskim postrojenjima, za izolaciju kotlova i cevi)
Lake konstrukcije
Zaštita od toplote u letnjem periodu (na primer, kosi krovovi sa linijskim no-
saþima: grede i rogovi). Kada se razmatra komfor u letnjem periodu, najbolji termo-
izolacioni materijali su oni koji odlažu prolazak toplote iz spoljašnje sredine u unu-
trašnjost objekta, odnosno materijali sa velikom toplotnom inercijom. Toplotna iner-
cija predstavlja koliþinu toplote koju materijal može da akumulira i proporcionalna
je gustini materijala tj. veüa gustina materijala – veüa toplotna inercija.
Velika pritisna þvrstoüa
Ova karakteristika dolazi do izražaja na mestima koja trpe veliki pritisak (na
primer, podovi i ravni krovovi). Zbog svoje strukture i velike gustine, kamena mi-
neralna vuna üe poboljšati performanse poda i krova, ne gubeüi svojstvo toplotne i
zvuþne izolacije.
Ekološka ispravnost materijala
I kamena i staklena mineralna vuna Knauf Insulation-a, poseduju sertifikate o
neškodljivosti po zdravlje ljudi – EUCEB (European Certification Board for Mi-
neral Wool Producers), koji predstavlja potvrdu nezavisnog tela kojom se garantu-
je da proizvodi od mineralne vune zadovoljavaju kriterijume za nekancerogene ma-
terijale. Rastuüa zabrinutost razvijenih zemalja zbog rasipanja energije i globalnog
zagrevanja stavila je potrebu za štednjom energije u prvi plan. S obzirom da su zgra-
de identifikovane kao najveüi potrošaþi energije (40 % od ukupne potrošnje, a u Sr-
biji þak 38 % – slika 1.1), sve više se obraüa pažnja na njihov energetski bilans, kako
pri izgradnji novih objekata, tako i u projektima renoviranja. Izolacija od kamene ili
staklene mineralne vune je najisplativije i dugotrajno rešenje da se energija u zgra-
dama štedi. Dobro izolovani zidovi, podovi i tavanice osiguravaju prijatnu tempe-
raturu i leti i zimi, smanjuju potrebe za grejanjem i hlaÿenjem, þime potrošnju ener-
gije smanjujemo na minimum. Jednom ugraÿena izolacija je veþita ušteda – jer tra-
je koliko i sam objekat.
O IZOLACIJI 41
1.6. ENERGETSKI EFIKASNA IZOLACIJA

OD PODRUMA DO POTKROVLJA –
PENASTI MATERIJALI
Natproseþne stope rasta proizvodnje i prodaje tvrdih pena na bazi polistirena
širom sveta zasnivaju se na sve široj primeni termoizolacionih materijala u graÿe-
vinskom sektoru.
Vlasnici starih i novih objekata u prilici su da pri renoviranju odnosno gradnji
daju svoj doprinos energetskoj efikasnosti i zaštiti klime primenom dva proizvoda
kompanije BASF [7, 8] – srebrnosivog materijala Neopor®, inovativne EPS sirovine
za termoizolaciju, kao i ekološki podobnih zelenih XPS-ploþa Styrodur® C, koje ne
sadrže gasove štetne za okolinu i tako pomažu smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Prednosti Neopora®
U Evropi je u oblasti primene EPS-materijala dominantan graÿevinski sektor
sa udelom od 74 % ukupne potrošnje ovih materijala, prvenstveno u termoizolaciji,
ali i u inovativnoj gradnji. Danas su u ovim oblastima primene na raspolaganju usa-
vršeni proizvodi po meri kupca. Primera radi, Neopor® (EPS – ekspandirani polisti-
ren) þini osnovu na kojoj se zasniva nova generacija termoizolacionih materijala i
predstavlja usavršenu verziju BASF-ovog klasika – Styropor®.
Pene dobijene od Neopora® su srebrnosive jer sadrže grafit koji znatno po-
veüava termoizolacioni uþinak. Na taj naþin su pene od Neopora® nadmašile druge
EPS-materijale, jer u poreÿenju sa njima pružaju izolaciju veüu za 20 % pri istoj de-
bljini ploþa.
To pomaže uštedi troškova grejanja, a sa ekološkog aspekta poveüava vred-
nost objekata u koje je materijal ugraÿen. Osim toga, pri proizvodnji termoizolaci-
onih ploþa troši se 50 % manje sirovina, pri þemu kvalitet izolacije ostaje neprome-
njen. Na taj naþin, Neopor® daje doprinos oþuvanju energetskih resursa. Neopor® se
najþešüe primenjuje u oblaganju objekata sa spoljašnje strane.
Neopor® po BASF receptu u Srbiji proizvodi nekoliko kompanija.
Neopor® – izolacioni granulat Styrodur® C – pogled izbliza

kompanije BASF (dole) i na izolacioni materijal otporan
ekspandirane perle Neopora® (gore). na pritisak
Slika 1.19. Izgled izolacija Neopor i Styrodur

Tabela 1.6. Tehniþki podaci za Neopor®

Kljuþne karakteristike Neopor®
Legenda
Svojstva Jedinice izolacionih materijala Standard
EN 13163
EPS 70 EPS 100 EPS 150
Toplotna
provodljivost, ȜD W/(mK) - 0.031 0.030 0.030 EN 13163
Nemaþko naci-
Toplotna provodljivost,
W/(mK) - 0.032 0.031 0.031 onalno tehniþ-
garantovana vrednost
ko odobrenje
Napon na sabijanje pri
10 % kompresije (priti- kPa CS(10) 70 100 150 EN 826
sna þvrstoüa)
Napon na istezanje
upravno na površi-
kPa TR 100 150 200 EN 1607
nu panela (zatezna þvr-
stoüa)
Otpornost na savijanje kPa BS 115 150 200 EN 12089
Otpornost na smicanje kPa Ĳ 35 60 85 EN 12090
Dimenziona stabilnost
% DS(70,-) 1 1 1 EN 1604
48 h, 70°C
Deformaciono ponaša-
% DLT(1)5 - 5 5 EN 1605
nje 48 h, 20 kPa, 80°C
Deformaciono ponaša-
% DLT(2)5 - - 5 EN 1605
nje 168 h, 40 kPa, 70°C
Faktor otpora difuziji
- - 20-40 30-70 30-70 EN 12086
vodene pare
Koeficijent linearne ter- 60-80 x 60-80 x 60-80 x
K-1 - -6 -6 DIN 53752
miþke deformacije 10 10 10-6
Gorivost EU
- E E E EN 13501-1
(klasa gorivosti) klasa
Otpornost na dejstvo Otporan na vodu, na veüinu kiselina i alkalija, osetljiv na organske
hemijskih supstanci rastvaraþe.
Otporan na mikroorganizme. Ne truli, niti se raspada.
Biološko ponašanje Hemijski neutralan, nerastvorljiv u vodi. Nisu poznati štetni efekti na
zdravlje.
Napomena: Tehniþki i fiziþki podaci dati u tabeli predstavljaju standardne vrednosti za izolacione materijale na-
pravljene od Neopor®-a. Vrednosti i karakteristike se mogu razlikovati u zavisnosti od prerade. Neopor P nije va-
trootporan.
Styrodur® C
Styrodur® C, ekstrudirana þvrsta pena na bazi polistirena (XPS), više od 40
godina štiti kuüe od toplote, hladnoüe i vlage.
Njegovom primenom produžava se trajanje objekata, poveüava im se vred-
nost i termiþki komfor koji znatno doprinosi zdravoj klimi stanovanja. Na primer,
i kod ravnih krovova može se ostvariti nivo moderne termoizolacije uz manje troš-
kove i zadovoljenje ekoloških standarda pasivne gradnje. U cilju adekvatne izolaci-
je podruma i zaštite temelja od mraza, na raspolaganju su razliþite dugotrajne XPS-
ploþe otporne na vlagu.
O IZOLACIJI 43
Kao zakljuþak može se istaüi da tvrde pene na bazi polistirena pružaju znaþa-
jan doprinos u zaštiti klime. Zahvaljujuüi njima, danas je uz struþnu primenu termo-
izolacije pomoüu materijala na bazi EPS-a i XPS-a moguüe od starog objekta dobiti
kuüu od tri litra (sa utroškom od tri litra ložnog ulja po kvadratnom metru stambene
površine na godišnjem nivou).
1.7. PLOýE ZA UTOPLJAVANJE OBJEKATA

Uvoÿenje u svakodnevnu graÿevinsku praksu razliþitih sistema termoizolaci-
je objekata izazvano oštrim poskupljenjem energetskih resursa na svetskom tržištu i,
kao rezultat toga, neophodnost znaþajnog umanjenja utroška energije tokom eksplo-
atacije graÿevinskih objekata, realizuje se, po pravilu, primenom više ili manje efek-
tivnih sistema umanjenja toplotnih gubitaka kroz spoljašnje zidove u zimskom peri-
odu, dok se letnji period skoro i zanemaruje [4].
Pri tome, þesto se ne obraüa pažnja na þinjenicu da se opšti toplotni gubici gra-
ÿevinskog objekta javljaju kao rezultat pojedinaþnih gubitaka (kroz svaki graÿevin-
ski elemenat pojedinaþno), koji u procentima od opštih toplotnih gubitaka neutoplje-
nog objekta, u razliþitim klimatskim uslovima, iznose: kroz podove izmeÿu 5-10 %,
kroz spoljašnje zidove izmeÿu 30-35 %, kroz podrumske, tavanske i krovne ploþe iz-
meÿu 15-20 %, kroz ventilaciju 15-20 % i kroz prozore od 35-40 %.
Parcijalno rešavanje problema gubitaka toplote graÿevinskih objekata, zavi-
sno od klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih zidova u svim sluþajevima do-
nosi manju ukupnu uštedu energije u odnosu na moguüu. A podatak da je obim
utroška elektroenergije na hlaÿenje prostorija u letnjem periodu skoro izazvao ras-
pad sistema zbog vršnog optereüenja ravnog onom pri najhladnijim zimskim uslovi-
ma, gotovo da se i ne uzima u obzir!
U savremenoj graÿevinskoj praksi termoizolacija objekata svodi se uglavnom
(pored zamene fasadnih prozora sa jednostrukim staklima novim prozorima sa do-
brim zaptivanjem i dvostrukim ili trostrukim termopan-staklima) i u najveüoj meri
na utopljavanje fasadnih zidova objekata.
U poslednje vreme, sve širu primenu imaju višeslojne fasadne konstrukcije,
sastavljene iz noseüih delova (betonski zidovi, zidovi od opeke, penobetona, gasbe-
tona) i termoizolacionih slojeva od materijala sa koeficijentom toploprovodljivosti
manjem od 0,10 W/(m°C). Pri tome, þesto se ne vodi raþuna i o þinjenici da se kod
izvoÿenja mnogoslojnih fasadnih konstrukcija dobija kompozitni presek heteroge-
nih materijala, sa razliþitim fiziþko-mehaniþkim svojstvima:
– razliþiti koeficijenati širenja i skupljanja ,
– razliþite þvrstoüe na pritisak i zatezanje,
– razliþita atheziona svojstava,
– razliþito ponašanje na sišuüe, sušeüe i abraziono dejstvo vetra,
– razliþito ponašanje na dejstvo ultravioletnih zraka,
– razliþite deformacije pri znaþajnim temperaturnim razlikama zidova koji se
suþeljavaju pri istoj spoljnoj temperaturi vazduha, zavisno od njihove osunþanosti i
boje završnog fasadnog premaza,
– razliþite karakteristika starenja tokom eksploatacije svakog od kompozita
ponaosob,
– razliþiti koeficijenti vazduhopropustljivosti i paropropustljivosti.

Posebno treba istaüi da vazduhopropustljivost i paropropustljivost nisu samo
fiziþko-mehaniþki uslovi kvaliteta, pa i dugoveþnosti fasadnih konstrukcija, veü su
i kapitalno važan þinioc za štednju energije i stvaranje uslova za komforno stanova-
nje i boravak u takvim prostorima, jer ukoliko u objektima nije predviÿen sistem pri-
nudne ventilacije u svim zatvorenim celinama, fasadne konstrukcije moraju posedo-
vati dobru paropropustljivost.
1.7.1. SISTEMI TERMOIZOLACIJE GRAĈEVINSKIH OBJEKATA

Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popu-
larnoj, pa i struþnoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje
graÿevinskih objekata i na taj naþin se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizo-
lovan zid mora da štiti, ne samo od hladnoüe zimi, veü i od prekomerne toplote leti,
a što danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Nažalost, u takvu
zamku lobija proizvoÿaþa raznih termoizolacionih sistema upadaju neretko i veoma
kreativni stvaraoci i poznate arhitekte.
Osim Simprolit® sistema i Durisol® sistema kao jedinstvenih jednoslojnih ter-
moizolovanih paropropusnih fasadnih zidova na svetskom tržištu, svi ostali sistemi
termoizolacije fasadnih zidova se svode na njihovo utopljavanje formiranjem dvo-
slojnih ili višeslojnih sistema.
Pri tome su vrlo prisutne agresivne marketinške poruke raznih proizvoÿaþa ti-
pa „spoljašnji zidovi od našeg materijala po svom koeficijentu toplotne provodljivo-
sti zadovoljavaju termiþke zahteve Vašeg regiona“ i sliþno, koje zanemaruju osnov-
ne zahteve graÿevinske fizike i koje manipulišu podacima dobijenim u laboratorij-
skim uslovima za materijal u potpuno suvom stanju, svesno zanemarujuüi toplotne
gubitke ukupnog izidanog fasadnog zida (kao sto su termiþki mostovi na mestima
horizontalnih i vertikalnih spojnica elemenata, otvori za prozore ili balkonska vra-
ta na fasadi, vlažnost klimatskog podruþja u kojem se objekti grade, smanjena ter-
moizolaciona sposobnost fasadnog zida za vreme isušivanje nakupljene vlage tokom
godine i dr), usled þega se takvi zadovoljavajuüi zidovi neizostavno moraju dodat-
no izolovati.
Takoÿe se þesto zaobilazi i elementarna þinjenica da, po definiciji, termoizo-
lacija znaþi: ne samo izolacija od hladnoüe zimi, veü i od prekomerne toplote leti, a
što je svakim danom sve znaþajnije, s obzirom na period globalnog otopljavanja u
kojem se nalazimo.
1.7.2. VIŠESLOJNI – SENDVIý ZIDOVI

Po težini posledica koje izaziva pre svega po zdravlje ljudi, ali i po materijal-
nim gubicima tokom eksploatacije objekata, primena sistema gradnje protivnih za-
htevima graÿevinske fizike predstavljaju mnogo više od obiþnog prekršaja projek-
tanta ili investitora, jer se njima ugrožavaju pokolenja, njihovo zdravstveno i mate-
rijalno blagostanje.
Izgradnja mnogoslojnih fasadnih zidova na samom gradilištu pretpostavlja
znatno više taktova u izvoÿenju radova, veüi broj specijalista za izvoÿenje svake po-
zicije ponaosob, dodatne troškove na sredstva veze (ankeri, tiplovi, potkonstrukcije),
O IZOLACIJI 45
na razne podloge i tehnološke posrednike (armaturne i rabic mreže za nošenje malte-

ra, mreže od staklenih ili plastiþnih vlakana za prijem i nošenje lepkova, paropropu-
sne a vodonepropusne folije tipa Tyvek ili, obrnuto, parnu branu za spreþavanje pro-
dora pare u srednje slojeve konstrukcije i sliþno).
Sve to, sa aspekta složenosti i brzine izvoÿenja radova, u sumarnom košta-
nju primenjenih materijala, te konaþno i u ukupnom koštanju ovakvih fasadnih kon-
strukcija jeste i razlog da je udeo troškova fasadnih konstrukcija i utopljenih krovnih
konstrukcija kao „pete fasade“ u opštoj ceni koštanja dostigao nivo, zavisno od kli-
matskog podruþja, od 15 – 25 % ukupne cene koštanja graÿevinskih radova.
U poslednje vreme, sve je masovnija primena ovakvih zidova koji, po prepo-
rukama trgovaca nekretninama garantuju visok kvalitet, pa otuda i visoka cena! Me-
ÿutim, krilatica da „visoka cena ne garantuje i visok kvalitet“ upravo je primenljiva
kod ovakvih tipova zidova, a rezultati su dijametralno suprotni, pa þak idu i do po-
ražavajuüih.
Najþešüe se sendviþ zidovi izvode sa unutrašnjim nosivim ili samonosivim zi-
dom (betonski zidovi, blokovi od opeke, keramzitobetona, te penobetona ili gasbeto-
na zapreminske težine iznad 800 kg/m3) i spoljašnjim slojem od fasadne ili malteri-
sane opeke, a u srednjem sloju (izmeÿu spoljašnje obloge i unutrašnjeg zida – kao u
sendviþu) postavljaju se efektivni ploþasti termoizolacioni materijali (mineralna vu-
na, ploþe ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirena i sliþni izolacioni materijali).
Zavisno od rešenja eliminacije vodene pare iz termoizolacionog sloja, prime-
njuju se dve varijante sendviþ zidova – sa vazdušnim slojem za odvoÿenje vodene
pare iz konstrukcije debljine min. 40 mm postavljenim od termoizolacionog sloja
ka spolja, ili pak sa parnom branom postavljenom ispred termoizolacionog sloja (ka
unutrašnjosti objekta) ukoliko ne postoji sloj za provetravanje.
Meÿutim, evidentna je þinjenica da se upravo kod ovakvih zidova javljaju naj-
brojniji nedostaci, poþev od projektovanja, preko izvoÿenja pa sve do eksploatacije
objekata, a koji mogu dovesti i do drastiþnih posledica u vidu rušenja dela ili celih
zidova ili zidnih panela (prema podacima Centralnog biroa nauþno-tehniþkih infor-
macija ROSSTROY-a i Akademije komunalnog gazdovanja RF iz Moskve).
Greške koje su utvrÿene posle havarija mogu se

svrstati u nekoliko kategorija:
– kod sluþajeva sendviþ zidova bez vazdušnog sloja za otparavanje slo-
ja za utopljavanje, problematiþno je funkcionisanje paroizolacije izmeÿu unutraš-
njeg dela sendviþ zida i sloja za utopljavanje, upravo zbog posledica montaže sred-
njeg sloja za utopljavanje koji se raznim ankerima priþvršüuje za unutrašnji zid (mi-
nimalno 4 ankera na m2) koji prosto izrešetaju paroizolaciju, koja kao takva ne vrši
funkciju i para nesmetano prodire u sloj termoizolacije, tamo se kondenzuje i posle
dvadesetak ciklusa zamrzavanja-otopljavanja degradira unutrašnji sloj termoizolaci-
je (mineralna vuna formira grumene i pada na dno zida, a stiropor se posle desetak
ciklusa potpunog zasiüenja deformiše, poveüava svoju gustinu smanjujuüi debljinu
i preko 20 %, što se poslediþno odražava ne samo na gubitak njegove projektovane
termoizolacione sposobnosti, veü se odražava i na zid u celini, u vidu pojave hladnih
mostova, kondenza, vlage i buÿi na unutrašnjim zidovima),
– kod sendviþ zidova sa vazdušnim slojem za otparavanje sloja za utoplja-

vanje debljine 10 – 30 mm u preko 90 % istraživanih sluþajeva taj sloj uopšte nije bio
u funkciji, što je i izazvalo degradaciju zidova, a u desetinama sluþajeva i njihovo ru-
šenje. Evidentirani razlozi što je projektovani sloj za otparavanje bio van funkcije bili
su: upadanje u njega maltera kod zidanja spoljašnjeg sloja od opeke, njegovo pregra-
ÿivanje ili potpuno zatvaranje usled deformacije unutrašnjeg sloja za utopljavanje, ot-
klon ka unutra kod zidanja spoljašnjeg zida, pa sve do masovne pojave da u spoljaš-
njem delu zida od fasadne opeke ili opeke sa završnom obradom malterisanjem uop-
šte nisu ostavljeni otvori za provetravanje vazdušnog sloja za otparavanje!
U sendviþ zidovima se po tehnologiji zahteva elastiþna veza izmeÿu unutraš-
njeg (nosivog) sloja i spoljašnjeg obložnog zida od opeke, kako bi se spreþilo da
spoljašnja obloga ispadne. Uobiþajeni naþin je da se na svakih 4-10 redova opeke u
spojnicu postavi armatura Ø 6 mm i da se ona ankerima priþvrsti za unutrašnji nosi-
vi sloj. Pored toga što ovakav našin izvoÿenja usložnjava izvoÿenje, on je i direktan
uzrok neželjenih posledica, kako u u termotehniþkom smislu (kroz postavljene anke-
re dolazi do poveüanog toplotnog fluksa koji je nesrazmerno veliki u odnosu na pre-
sek kroz koji se odvija, što rezultuje poveüanim uþešüem taþkastih i linijskih toplot-
nih gubitaka, kondenzom i mokrom termoizolacijom), tako i u graÿevinskom (kon-
denz izaziva koroziju ankera i moždanika za vezu, što može da dovede i do urušava-
nja cele spoljne zidne obloge).
Ovde treba napomenuti da su kod tipova zidova sa paroizolacijom od unutraš-
njeg nosivog ka srednjem utopljavajuüem sloju, zbog prodora i ovih ankera kroz par-
nu branu, posledice još izraženije).
Pojava termiþkih mostova u nivou meÿuspratnih ploþa je redovna pojava na
koju se još redovnije žmuri, a opravdanja traže u raznim statistiþkim osrednjenjima
i drugim matematiþkim bravurama bez uvažavanja osnovnih zakona fizike. Naime,
kako je spoljašnji obložni sloj od fasadne opeke težak preko pola tone po dužnom
metru fasade, a spolja omalterisani sloj od opeke i znatno teži, on neizostavno mora
stabilno stajati na meÿuspratnoj ploþi, koja opet mora izlaüi na fasadu objekta.
Da bi dokazali kako je ovakvo rešenje ispravno i sa aspekta graÿevinske fizi-
ke, inovatori su sraþunali i propisali da je dovoljno da se meÿuspratna ploþa ispre-
seca umecima od stiropora, te se na taj naþin usrednji toplotni gubitak i umanje ter-
miþki mostovi?!
Osnovna greška se sastoji u zanemarivanju zahteva da se svaka armatura me-
ÿuspratne ploþe koja pada na preseþen deo ploþe umecima od stiropora mora prove-
sti kroz preostali betonski presek, þime se neizostavno poveüava koncentracija ar-
mature u tom preseku, a time i do ekstremnog poveüanja toplotnog fluksa i, narav-
no, do pojave termiþkih mostova.
1.7.3. FASADNI ZIDOVI SA SPOLJAŠNJIM SLOJEVIMA

ZA UTOPLJAVANJE
Velika debljina zidova za posledicu ima, ne samo gubitak korisnog (prodaj-
nog) prostora, veü i znatno poveüane koliþine i dimenzije betona i armature kon-
strukcije. Pored enormno velike debljine i, proporcionalno tome, težine ovakvih zi-
dova, oni imaju i niz nedostataka gledano sa ekološke strane:
O IZOLACIJI 47
– sva isparenja iz objekta akumuliraju u srednjem sloju zida (odakle, kada pre-
ÿu maksimalno dozvoljenu koncentraciju, postaju i uzroþnikom raznih neprijatnih
mirisa, gljiva, bakterija, alergija),
– leti, u sluþaju da visoke temperature vazduha potraju, zbog veoma visokog
toplotnog kapaciteta unutrašnjeg sloja, danju akumuliraju toplotu iz vazduha i noüu
je otpuštaju u prostoriju.
Akumuliranje dnevne toplote i njena emisija u prostoriju, u toku noünih þaso-
va, spavanje u njima þini gotovo nemoguüim bez raznih klimatizera štetnih, kako po
zdravlje, tako i zbog utrošaka energetskih resursa (još uvek je u svežem seüanju apel
elektrodistribucije od ovog leta da se smanji upotreba kondicionera, zbog preoptere-
üenja distributivnog sistema ravnog onom u najhladnijem zimskom periodu – a glo-
balno otopljenje je tek poþelo i velike vruüine su nam tek zakucale na vrata).
Sveobuhvatan i struþan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, ka-
ko sa ekološke, tako i sa tehniþke i ekonomske taþke gledišta, jedan je od najvažnijih
zadataka projektanata i investitora.
1.7.4. UTOPLJAVANJE SISTEMIMA SA

MINERALNOM VUNOM
Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom zahteva da zidovi objekta ko-
ji se utopljavaju budu idealno ravni, (na primer, pri utopljavanju objekata mineral-
nom vunom neretko se potroši i 300 % više lepka na ravnanje postojeüih zidova ne-
go što je normirano, jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu podlogu), zahteva po-
sebne mere zaštite na radu, jer mineralna vuna iritirajuüe deluje na organe vida i or-
gane disanja radnika pri montaži.
Sa druge strane, treba istaüi da je mineralna vuna male zapreminske gusti-
ne paropropusna, ali i da se, zbog nagle promene pritiska vodene pare ispod završ-
nog sloja fasade nanešenog na mineralnu vunu, posebno zimi, formira koncentrova-
na vlaga koja se zadržava u sloju za utopljavanje. Kako samo 1 % viška vlažnosti u
mineralnoj vuni za preko 20 % smanjuje njene termoizolacijske sposobnosti i isto to-
liko njenu dugoveþnost, jasni su razlozi zašto takve fasade posle desetak godina pr-
skaju, a mineralna vuna sleže i otpada.
Rešenje ovog problema postavljanjem parne brane ispred ovih utopljivaþa re-
šava jedan, ali stvara drugi, novi problem – zidovi prestaju da dišu i potreban je kom-
pletan ventilacioni sistem za sve prostorije, što je opet primenjivo u administrativ-
nim objektima i porodiþnim kuüama, ali je vrlo opasno kod objekata sa više stanova,
zbog moguünosti prenošenja virusa kroz ventilacioni sistem.
Opšte je poznato i starenje mineralne vune, usled prisustva zarobljene vlage
ili oksidacionih procesa sa naizmeniþnim promenama vlažnosti sredine, pri þemu to-
kom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u igliþastu prašinu, na šta tre-
ba obratiti pažnju, posebno kod slojeva za utopljavanje mansardi i svuda tamo gde
dolazi do direktnog kontakta životnog prostora i termoizolacije.
Sposobnost materijala da posle odreÿenog vremena i pod odreÿenim klimat-
skim uslovima zadrži svoje prvobitne karakteristike definiše se kao njegova dugo-
veþnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost
materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog
materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlažnosti i dr.

direktno utiþu na njegovu dugoveþnost. U Ruskoj Federaciji dugoveþnost mineralne
vune definiše se: ne više od 15 godina.
1.7.5. UTOPLJAVANJE SISTEMIMA SA STIROPOROM

Sa ploþama ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola situacija je još slože-
nija – promena pritiska pare neizbežno izaziva ili kondenz, koji se posle vraüa u zid
(izazivajuüi veü posle 7-10 godina gljivice i buÿ na spojevima zidova i plafona, pa
prostorije u stanu poþnu da mirišu na vlažni podrum) ili pukotine na fasadi, kroz ko-
je tokom vremena ulazi voda, što neretko dovodi do degradacije, pa i rušenja, ne sa-
mo sloja za utopljavanje, veü i þitavih zidnih panela.
Kod ovog sistema utopljavanja, kao i kod utopljavanja mineralnom vunom,
dolazi do formiranja parne brane na najnepovoljnijem mestu na izlazu pare iz kon-
strukcije. Mada je kondenz koji se pojavljuje izmeÿu završnog sloja fasade i stiropo-
ra u dozvoljenim granicama koje omoguüavaju njegovo isušivanje, višestruki ciklu-
si zamrzavanja-otopljavanja znatno smanjuju njegovu dugoveþnost.
Pokušaj da se ovo izbegne postavljanjem paroizolacije pre termoizolacionog
sloja u praksi je gotovo neizvodljiv, s obzirom da na paroizolaciju nije moguüe le-
piti i nivelisati ploþe stiropora (lepak zahteva podlogu na koju üe prionuti i ostvariti
potrebnu atheziju), veü se ploþe moraju iskljuþivo tiplovima priþvršþivati za zid, što
opet dovodi do proboja parne brane i njenog stavljanja van funkcije.
Kod utopljavanja fasadnih zidova stiroporom zanemaruje se þinjenica da tem-
peratura na samoj površini zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta
i izabranog kolorita fasade, može preüi i preko 800°C, što veoma nepovoljno utiþe
na raznorodne sisteme za utopljavanje fasada, a vrlo þesto i na stabilnost primenje-
nih slojeva za utopljavanje. To je posebno izraženo kod utopljavanja fasada ekspan-
diranim polistirolom (stiroporom), koji pri temperaturi veüoj od 750°C poþinje da se
stanjuje i da lapi, mrežica sa površinskim slojem lepka se odvaja od površine i po-
sle par ciklusa zamrzavanja puca (sa poslediþnim propuštanjem atmosferilija u sloj
za utopljavanje), a na spojevima sa protivpožarnim razdelnicama, po pravilu, pojav-
ljuju se pukotine.
U Ruskoj Federaciji dugoveþnost ploþa ekspandiranog polistirola (stiropora),
u zavisnosti od mesta i naþina ugradnje, izloženosti temperaturnim promenama i
agresivnosti vazdušne sredine, definiše se ne više od 12 godina. Posle tog perioda
stiropor gubi od 15 – 20 % svojih termotehniþkih karakteristika, pa postoji opšta pre-
poruka NIISF RAASN da projektanti u startu za preko 20 % uveüaju debljine pro-
jektovanih slojeva stiropora u odnosu na raþunski potrebne.
Pojava ekološke neþistoüe zidova utopljenih stiroporom posledica je naglog
poveüanja otpora prolasku vodene pare na prelasku izmeÿu osnovnog zida i stiro-
pora, tako da para, prateüi toplotni fluks, sa sobom povlaþi štetne materije i miri-
se iz vazduha prostorije i sakuplja ih u srednjem sloju zida, akumulirajuüi ih daleko
iznad nivoa dozvoljene koncentracije, a što direktno utiþe na pad higijensko-tehniþ-
kog kvaliteta takvih zidova i od njih stvara potencijalnu opasnost po ekološko okru-
ženje stanara.
O IZOLACIJI 49
Kao potvrda svega navedenog, ali i kao upozorenje buduüim korisnicima tako
utopljenog stambenog prostora, tokom eksploatacije može da posluži i nalaz vešta-
ka o razlozima degradacije sloja stiropora kod utopljavanja zidova škole u podmo-
skovlju i pre njenog tehniþkog prijema – isparenja laka za parket i masne boje za zi-
dove kod završnih radova, izvoÿenih pri zatvorenim prozorima, jednostavno su izre-
šetali stiropor na mestima gde je postignuta znaþajna koncentracija tih isparenja u
slojevima zidova.
Konaþno, kod sistema utopljavanja objekata ploþama stiropora posebno je
izražen problem ispunjavanja protivpožarnih zahteva. Rešenje da se ovakva vrsta
termoizolatora zbog svoje gorivosti u konstrukcijama fasadnih i stepenišnih zidova
zaštiüuje sa 3,0 cm rabic-cementnog maltera ne samo da nema nikakvog tehniþkog
opravdanja i rezultata, veü i direktno umanjuje dugoveþnost tako izvedenog sistema.
Naime, takva obloga je ispitivanjima pokazala svoju protivpožarnu efektivnost is-
kljuþivo kod konstrukcija kod kojih je mogla da primljenu temperaturu pri požarnom
optereüenju (900-1100°C) prenese na podlogu na kojoj se nalazi, tj. kada postoji mo-
guünost temperaturnog rastereüenja.
Efekat je upravo obrnut – veü posle 10-tak minuta dejstva požarnog optere-
üenja na rabic-cementni malter, usled naglog porasta termo-dilatacionih naprezanja,
dolazi do pucanja, odvajanja ovog sloja od podloge i njegovog, uz jak tresak, pada
unutar peüi za ispitivanje.
Kod podloge od stiropora i u sluþaju da je rabic mreza þeliþnim, a ne plastiþ-
nim tiplovima priþvršüena za osnovni zid, veü kod temperature preko 600°C dolazi
do samozapaljenja stiropora, þak i bez prisustva plamena.
Stoga je u Ruskoj Federaciji u odnosu na navedeni sistem PP zaštite, imajuüi
u vidu i da se nanošenjem debelog sloja maltera drastiþno poveüava moguünost kon-
denza ispod završnog sloja rabic-maltera i time direktno smanjuje efektivnost i du-
goveþnost ovakvog sistema, data prednost primeni protivpožarnih razdelnica, koje
spreþavaju prenošenje požara po fasadi.
A o pojavi da je u nekim manjim sredinama za tehniþki prijem dovoljno da
izvoÿaþ potpiše izjavu da je preko stiropora nanet sloj 3,0 cm rabic-maltera iako to
nije sluþaj (pa þak i ako se golim okom vide spojevi ploþa stiropora na fasadi) te da
je ista proglašena tabu-temom i ne treba pisati – o tome üe se pisati u izveštajima kri-
minalistiþke policije tek kada neko, nažalost, nastrada.
Simprolit® sistem za utopljavanje postojeüih objekata

i objekata u izgradnji
Simprolit® jednoslojne SOP (D160) ploþe [16] su jedinstveno ekološko reše-
nje utopljavanja paropropusnih zidova od opeke i blokova tipa XELLA, Ytong, Si-
porex, Durisol i sliþno.
Nesumnjivo je da je izgradnja objekata primenom Simprolit® blokova naje-
konomiþnije, najdugoveþnije i ekološki najopravdanije rešenje. Meÿutim, za sluþa-
jeve gde to iz raznih razloga nije moguüe (armirano-betonski zidovi, postojeüi stari
ili veü zapoþeti novi objekti u drugim sistemima i sliþno), Simprolit® sistem ima re-
šenje u vidu jednoslojnih Simprolit® SOP ploþa za utopljavanje, u potpunosti izra-
ÿenih od Simprolit® smese.
Primenom Simprolit® blokova pri izgradnji objekta ili Simprolit® ploþa kod
utopljavanja fasada dobija se ekološki životni prostor, savremeni dom ostaje komfo-
ran i bezopasan po zdravlje þoveka.
Simprolit® SOP ploþe se primenjuju i za utopljavanje sokli objekata, stepe-
nišnog negrejanog prostora, na uglovima objekata, oko otvora na fasadi za prozo-
re i vrata i na ostalim mestima gde je potrebna poveüana vatrootpornost, þvrstoüa na
udar, paropropusnost.
Kao samostalni element u graÿevinarstvu, Simprolit® SOP ploþe se koriste i
za protivpožarne pregrade (pregradni zid od Simprolit 2 x SOP5 ploþa na metalnoj
potkonstrukciji u IMS-u Beograd i pregradni zid od SOP8 ploþa na drvenoj potkon-
strukciji u Moskvi dobili su sertifikat na vatrootpornost EI120 – dejstvo požara od
dva þasa, pri temperaturi od preko 1100°C), kao zidovi za liftovska okna izvedena
u metalnoj konstrukciji, za ornamente fasada, montažne podne ploþe itd. Simprolit®
ploþe ubedljivo su najþvršüe od svih konkurentnih proizvoda za utopljavanje.
Novi proizvod Simprolit® sistema – Simprolit® SOP (D160) ploþe – jedno-
slojne ploþe saþinjene od Simprolit® mase zapreminske težine 160 kg/m3 koje, pre-
ma rezultatima ispitivanja u IMS-u, imaju koeficijent toplotne provodljivosti u su-
vom stanju Ȝ = 0,044 W/(m K), maksimalno zadovoljavaju termotehniþke i protiv-
požarne zahteve, ne upijaju vlagu i najdugoveþniji su termoizolacioni materijal po
rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji.
Posebno treba istaüi þinjenicu da njihova primena pri utopljavanju spoljašnji
zidova izidanih od paropropusnog graÿevinskog materijala (opeke, gasbetona i sliþ-
no) omoguüava da zidovi nastavljaju da „dišu“, te se znatno poveüava i dugoveþnost
tako utopljenog zida.
Naime, utopljavanje paropropusnih zidova Simprolit SOP (D160) ploþama
kod takvih sistema omoguüava da se sva para koja uÿe iz prostorije u zid nesmeta-
no evakuiše u spoljašnju sredinu, bez pojave kondenza ili vlaženja zidova, þime se
znatno poveüava njihova dugoveþnost i obezbeÿuje ekološka podobnost stambenog
prostora.
Prednosti Simprolit® sistema za utopljavanje

Paropropusna termoizolacija fasadnih zidova je osnovna pretpostavka i
najekonomiþniji naþin poboljšanja ekoloških uslova stambenog prostora.
Simprolit® sistem za utopljavanje postojeüih i objekata u izgradnji je homo-
gen sistem istorodnih materijala sa svim prednostima koje iz toga proistiþu (iste di-
latacije, ista kolorna osnova, bez pojava pukotina na spoju osnovnog utopljivaþa i
protivpožarnih razdelnica itd.) i koji zadovoljava þitav spektar zahteva graÿevinske
fizike, kao što su: termoizolacija, paropropusnost, otpornost na požar, otpornost na
udar, þvrstoüa, otpornost na ekstremne atmosferske uticaje i ima najveüi vek trajanja
(dugoveþnost) meÿu analozima.
U poreÿenju sa široko rasprostranjenim višeslojnim panelima za utopljava-
nje objekata sa tzv. „efektivnim“ ploþama za utopljavanje (ploþe od stiropora, plo-
þe od mineralne vune i sliþno) utopljavanje Simprolit® sistemom ima više predno-
sti, kao što su:
O IZOLACIJI 51
– jednostavnost i brzina montaže – Simprolit® ploþe su, i po dimenzijama i

po težini, veoma udobne za montažu – u njih se rupe za šešire tiplova frezenkuju bez
teškoüa (što omoguüava da se tiplovi uopšte ne vide na površini ploþa), posle monta-
že se finim rendisanjem mogu dovesti u idalnu ravan, zbog sopstvene þvrstoüe i au-
tostabilnosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni,
– bezbednost pri radu – Simprolit® ploþe pri montaži ne zahtevaju poseb-
ne mere zaštite na radu, jer ne izazivaju nikakva štetna dejstva po organe vida i di-
sanja radnika,
– paropropusnost – zid utopljen Simprolit® sistemom diše, što u potpunosti
zadovoljava sanitarno-higijenske uslove eksploatacije životnog prostora. Koeficijent
otpora difuziji vodene pare ȝ = 2,5 dok kod 15-to gramskog stiropora ȝ = 36.
– primenom Simprolit® ploþa SOP-D160 ne samo da je omoguüena mno-
gostruko veüa paropropusnost u odnosu na ekspandirane ili ekstrudirane polisti-
role (prema ispitivanjima u IMS-u Simprolit® ploþe SOP – D160 imaju veüu pa-
ropropustljivost više od 10 puta) veü je koeficijent termiþke provodljivosti u su-
vom stanju Ȝ = 0,044 W/(m K) skoro jednak odgovarajuüim koeficijentima stiropora
Ȝ = 0,04 W/(m K),
– postojanost pri eksploataciji – elementi Simprolit® sistema postojani su
pri eksploataciji, ne upijaju vlagu, otporni su na biološku i hemijsku agresiju iz vaz-
duha, nisi radioaktivni i nemaju kapacitet za zadržavanje radioaktivnosti, otporni su
na ekstremno visoke i niske temperature,
– dugoveþnost – sa aspekta graÿevinske fizike, sposobnost materijala da po-
sle odreÿenog vremena i pod odreÿenim klimatskim uslovima zadrži svoje prvobit-
ne karakteristike, definiše se kao njegova dugoveþnost. Dobra i neometana paropro-
pustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struk-
tura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske
temperature pri promenljivoj važnosti i dr. direktno utiþu na njegovu dugoveþnost,
– Simprolit® je, sa preko 100 ciklusa zamrzavanja i otapanja, pri izlaganju vla-
gi od 0 % do 100 % i dejstvu sunþeve radijacije i UV zraka, uspešno prošao ispitiva-
nja dugoveþnosti na 50 godina (sa preko 100 ciklusa zamrzavanja-otopljavanja), a u
toku su i ispitivanja na preko 100 godina, što za analoge predstavlja nedostižan re-
zultat (na primer, u Evropi je propisana dugoveþnost 25 godina)
– þvrstoüa i otpornost na udar – Simprolit® sistem je ubedljivo najþvršüi si-
stem za utopljavanje fasada. Ova karakteristika je posebno važna kod utopljavanja
objekta u podruþjima gde je grad þesta pojava, kod utopljavanja prizemlja objeka-
ta kao antivandalska obloga, na uglovima objekta, za utopljavanjae pasaža, garaža i
drugo,
– jednoslojne SOP (D350) ploþe sa visokom otpornošüu na pritisak od preko
3,5 t/m2, pri deformaciji manjoj od milimetar, bez konkurencije su kod utopljavanja
podova hala, garaža, temeljnih ploþa, mostova, donjeg stroja puteva i pruga
– vatrootpornost – Simprolit® SOP ploþe imaju sertifikovanu vatrootpornost
preko 120 min (EI120), þak i pod uslovom da požar dejstvuje izvana na ceo objekat!
Istiþe se primena ovih ploþa kod utopljavanja objekata od izuzetnog znaþaja (škole,
bolnice, javne i komandne ustanove i sliþno).
1.8. ISTINE I ZABLUDE O STAKLENOJ VUNI

Šta je u stvari kamena, šta staklena a šta mineralna vuna? Ovo pitanje se mo-
že pripisati autorima prvobitnog standarda SRPS U.J5.600 koji su napravili zasebne
kategorije – mineralna i staklena vuna. Dakle, pod mineralnom vunom podrazume-
vamo: staklenu, kamenu i vunu na bazi šljake. Kod svih ovih proizvoda glavna si-
rovina je mineral kao što im i ime kaže: kod staklene vune to su kvarc (reciklirano
staklo kao osnovna sirovina) i kreþnjak. Kod kamene vune sirovinu þine mineral-
ne stene: bazalt, dolomit, dijabaz. Po evropskoj kategorizaciji treüi proizvod u kate-
goriji mineralnih vuna je vuna na bazi šljake (ostaci od sagorevanja mineralnih go-
riva u visokim peüima, na primer od koksa). Ovakva kategorizacija se može naüi na
sajtovima svih velikih proizvodaþa mineralnih vuna u Evropi – Ursa, Isover, Kna-
uf Insulation, Rockwool. Kao potvrda može poslužiti i kategorizacija na sajtu evrop-
skog udruženja proizvodaþa termoizolacionih materijala – EURIMA, þiji su pome-
nuti proizvodaþi þlanovi [17]. U Srbiji postoji takoÿe asocijacija proizvodaþa mi-
nerlnih vuna MIVUS þiji su þlanovi: Ursa, Isover i Knauf Insulation.
Druga stvar koja se svakodnevno sreüe kod nas na tržištu jeste zabluda u vezi
sa rukovanjem i ugradnjom materijala od mineralne staklene vune, tj. da u di-
rektnom kontaktu može doüi do nadražaja kože, oþiju i sluznice nosa i usta, i da je
neophodna zaštitna oprema na radu tokom proizvodnje, transporta i ugradnje. Na-
ime, još u staroj Jugoslaviji, proizvodila se i kamena i staklena vuna. Proces proi-
zvodnje kamene vune bio je solidan i proizvodi su posedovali relativno dobre osnov-
ne karakteristike. Meÿutim, staklena vuna se proizvodila do poþetka 80-ih godina
prošlog veka u Skoplju, u obliku prošivenih jastuka i upakovane staklene vune u
džakove – što je zbog kvaliteta tehnologije izgledalo kao pakovanje stakla u džako-
ve. Ovakvi proizvodi su imali debela, oštra i neobraÿena vlakna, koja su pri ugrad-
nji iritirala i zabijala se u kožu, ostavljala posekotine i iritirale sluznice. Takva sta-
klena vuna ostala je u seüanju naših ljudi, þak i u privatnoj gradnji, a naroþito u seüa-
nju projektanata koji takav proizvod nisu mogli nigde da iskoriste, ni što se tiþe po-
stojanosti ni što se tiþe uticaja na zdravlje ljudi. Naše tržište dugo nakon toga nije bi-
lo otvoreno za druge proizvode iste vrste, a u Evropi i svetu se u tehnologiji dobra-
no odmaklo, pa proizvodi od staklene vune postaju tradicionalno najkorišüeniji ma-
terijal na tim tržištima.
Sve mineralne vune ostavljaju za sobom odreÿenu prašinu. To je karakteristi-
ka materijala (kao što je, na primer, karakteristika nekih hemikalija da iritiraju kožu)
i zaštitna oprema je nešto što se preporuþuje, ali nije obavezno. Današnja proizvod-
nja materijala od mineralnih vlakana je toliko sofisticirana da je nivo prašenja sve-
den na minimum a u samu osnovu proizvoda dodaju se posebna ulja koja üe, i kada
se desi lom vlakna materijala pri ugradnji, veüinu zadržati u samom ugradnom ele-
mentu koji može biti u obliku ploþe ili filca. Da nije tako, niko od velikih evropskih
proizvodaþa ne bi dobio dozvolu za proizvodnju i CE znak na svojim proizvodima.
Kod mineralne staklene vune vlakna su tanja, duža (20-25 cm), gusto ispre-
pletena i elastiþna za razliku od vlakana kamene vune koja su debela, gruba, krupna
i kraüa, a samim tim više podložna lomljenju i prašenju što je osnovni uzrok meha-
niþke iritacije korisnika. Ovo naroþito važi za proizvode koji nisu dobro presova-
ni. Sa druge strane, na srpskom sajtu proizvodaþa kamene vune Knauf Insulation, u
O IZOLACIJI 53
odeljku posveüenom zdravlju, možete pogledati šta se preporuþuje prilikom korišüe-

nja proizvoda od kamene vune i kakvi su moguüi efekti pri korišcenju (svrab, even-
tualna iritacija gornjeg respiratornog trakta i oþiju: posle kontakta sa kamenom vu-
nom izaüi na þist vazduh, isprati grlo i oþi sa dosta vode, itd.). Staklena vuna dakle
ruši još jedan lažan mit o sebi.
Inaþe, svi renomirani proizvoÿaþi materijala od mineralnih vlakana uglavnom
poseduju oznaku kvaliteta RAL, koja se izdaje na nezavisnom Institutu za toksiko-
logiju i radiologiju u Frankfurtu na Majni, i garantuje korisnicima da materijal nije
štetan po zdravlje þoveka i okolinu, što je još jedan dokaz da nema panike prilikom
korišüenja materijala od mineralne staklene vune.
U školstvu i inženjerskoj praksi izgleda da se veoma malo polaže na edukaci-
ju o materijalima i uglavnom se drži starih vrednosti koje je neko nekada propisao i
to je amin. Ovo je donekle razumljivo s obzirom da je pre 30-40 godina ponuda ma-
terijala na tržištu bila drugaþija, ali je potpuno nerazumljivo da je želja za edukaci-
jom i poznavanjem novih adekvatnih materijala veoma mala, a odbojnost prema pri-
hvatanju novina i saveta nemerljiva. Ovo govorim iz iskustva u radu sa projektanti-
ma, izvoÿaþima, nadzornim organima i držanju prezentacija istim. Posebno je zabri-
njavajuüa þinjenica da se u visokoškolskim ustanovama veoma mala pažnja posve-
üuje problematici materijala i njihove ugradnje i svodi se na minimum (ovakav pro-
blem proistiþe iz samog sistema nastave gde se ovi predmeti malo vrednuju, a pro-
fesionalni kadar koji drži ove predmete pokušava na sve naþine da digne nivo istih
uz mnogo muke).
U odreÿenim konstrukcijama kamena vuna ima jednostavnu ugradnju (veli-
ke ravne zidne površine, otvori pravilnih kvadratnih i pravouganoih oblika, itd). Me-
ÿutim, mineralna staklena vuna je, kao elastiþniji i proizvod sa dužim vlaknima, pri-
rodno predodreÿena da se lako prilagoÿava svim oblicima i površinama, da se lako
seþe kao i da dobro prijanja uz konstrukciju i instalacije, što smanjuje moguünost to-
plotnh i zvuþnih mostova u odreÿenim sluþajevima. Kod kamene vune se ne bih slo-
žio da je to sluþaj, bar ne kod kod uzoraka koje sam imao priliku da vidim na našem
tržištu, jer je ona dosta kruüi materijal, lomljiviji, i kraüih vlakana od staklene vu-
ne, tako da na samom gradilištu þesto postoji dosta poteškoca da se ugradi na odre-
ÿenim mestima. Kao slikovit primer navodimo kose krovove (polaganje oko venþa-
nice i izmeÿu rogova), zatim otvore za instalacije u zidu, prilagoÿavanje uz Alu-ra-
ster na ventilisanim fasadama sa zonskim provetravanjem radi spreþavanja provoÿe-
nja toplote kroz njih.
1.8.1. PREDNOSTI MINERALNE STAKLENE VUNE

U GRAĈEVINARSTVU
Prednosti mineralne staklene vune u sistemu ventilisanih fasada
1. Koeficijent provodenja toplote (Ȝ = 0,033 – 0,040 W/(m2 K) – ista je vred-
nost i kod staklene i kod kamene vune).
2. Kompaktnost materijala – staklena mineralna vuna za sisteme ventilira-
juüih fasada je gustine 24-35 kg/m3, a njena duga i isprepletana vlakna obezbeÿuju
izuzetnu kompaktnost i postojanost u datim sistemima. U poreÿenju sa kamenom vu-
nom koja se preporuþuje za provetravane fasade (od 50-100 kg/m3) ne postoji neka
izrazita razlika u kompaktnosti (naroþito za gustine od 30-35 kg/m3 – pandan vuna-

ma od 100 kg/m3), posebno kada se stavi stakleni voal na mineralnu staklenu vunu
koji bi trebao da bude njen sastavni deo kada su u pitanju ventilisane fasade. Na na-
šem tržištu se þesto mešaju pojmovi kompaktnosti i gustine i, što je poseban apsurd,
uglavnom vlada mišljenje: što teže to bolje. Neispravnost ovakvog mišljenja može-
mo videti iz svakodnevnih primera: ronilaþko odelo mora biti izuzetno lako i prijat-
no za korisnika, a sa druge strane mora mu za neke ekstremne uslove obezbediti kva-
litetnu termiþku zaštitu – da li ronilac roni u bundi? U tekstu M. Bogiüeviüa Gradi-
te pametno – izolujte pametnije, navodi se da Airbuso-vi avioni izoluju mineralnom
staklenom vunom zbog svoje lakoüe, termiþkih karakteristika i prilagodljivosti (teži
materijal bi verovatno dodatno optereüivao letelicu, a nivo termiþke zaštite ostao bi
isti). XPS je npr. takoÿe materijal male gustine (30-35 kg/m3), izuzetno kompaktan
i otporan na pritisak, ali tvrdoüa materijala nema nikakvu ulogu u fasadnim sistemi-
ma jer materijali ne trpe nikakvo optereüenje, a od mehaniþkih uticaja ih štiti završ-
na obloga od stakla, alu-bonda, kamena, lima... Kod nas je izrazita praksa da se veü
u projektu, u sistemu ventilisane fasade predviÿaju materijali od 100-120 kg/m3 (þak
i 200 kg/m3), što je apsolutno nepotrebno – dodatno optereüuje konstrukciju i pove-
üava troškove materijala i produžava rokove izgradnje.
3. Hidrofobnost – Materijali od mineralnih vlakana moraju biti dodatno obo-
gaüeni hidrofobnim aditivima koji üe spreþavati prolaz atmosferske vlage izmeÿu
vlakana proizvoda i time þuvati njegove termofiziþke osobine (ovim se obogaüuju i
staklena i kamena vuna za ovu namenu).
4. Negorivost – materijali moraju da budu negorivi (i kamena i staklena vuna
spadaju u klasu A1 gorivosti – tj. u negorive materijale!).
5. Eventualno kaširanje – zbog strujanja vazduha uglavnom je praksa da se
materijali za ventilisane fasade kaširaju u procesu proizvodnje staklenim voalom,
koji u sistemima provetravanih fasada spreþava prodor hladnog vazduha u vlakna
mineralne staklene vune þime se postiže smanjenje njene efektivne debljine. Tako-
ÿe, u velikoj meri spreþava i prodor atmosferske vlage u samu vunu (ovakvu moguü-
nost imaju i staklena i kamena vuna).
6. Dodatna oprema (ankeri i tiplovi za priþvršüivanje) – staklena vuna, zbog
svoje lakoüe i malog optereüenja konstrukcije, može da se kaþi plastiþnim tiplovi-
ma, dok kamena vuna uglavnom zbog svoje težine zahteva metalne, što dodatno po-
skupljuje konstrukciju.
Staklena ili kamena vuna za kaþene/ventilirajuüe fasade...
Staklena vuna za ventilisane fasade: Kamena vuna za ventilisane fasade:
laka, kompaktna, izuzetan termoizolator, bo- teža, kompaktna, izuzetan termoizolator,
lje se prilagoÿava konstrukciji, hidrofobna, slabije se prilagodava konstrukciji, hidro-
negoriva, kaširana staklenim voalom, lakša fobna, negoriva, kaširana staklenim voalom,
manipulacija, brže postavljanje, manje opte- teža manipulacija, sporije postavljanje, do-
reüuje konstrukciju, dovoljni plastiþni tiplo- sta optereüuje konstrukciju, potrebni metalni
vi (manja cena), manja cena materijala – u tiplovi (veüa cena), veüa cena materijala – u
zavisnosti od materijala od 10 -60 %. zavisnosti od materijala od 10 -60 %.
Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom na unutrašnjoj strani zida sta-

klena vuna je takoÿe idealan materijal, naroþito kada je završna unutrašnja obloga,
O IZOLACIJI 55
gips kartonska ploþa, lamperija, itd. Ovde se mineralna staklena vuna (u rolnama
i/ili ploþama, proizvedena prema dimenzijama širine izmeÿu profila na koje se po-
stavljaju gips-kartonske ploþe), lako razvuþe na odgovarajuüu visinu, i stoji bez ika-
kvih dodatnih ankera – samonosiva je, ukoliko se koriste preporuþeni odgovaraju-
üi materijali. Ovim se štedi vreme, materijal (nema škarta), a lakoüa ugradnje je oþi-
gledna prednost (slika 1.20).
Slika 1.20. Toplotno izolacija kosog krova i spoljašnjih zidova

sa unutrašnje strane (Ursa)
Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova-slojevito po-
stavljanje važe iste prednosti kao i kod ventilisanih fasada.
Primena staklene vune kod kosih krovova i mansardi ima prednosti ko-
je ne pruža nijedan drugi materijal. Ona se za ovu namenu pakuje komprimovana u
rolne. Kada se materijal odvije – on se vraüa na nazivnu debljinu. Rolna se razvije i
vuna se seþe u obliku ploþa za postavljanje izmeÿu rogova. Širina na koju treba izre-
zati ploþu iz rolne je 1-2 cm šire nego što je razmak izmeÿu rogova. Ovako izrezana
ploþa postavlja se izmeÿu rogova i upinje izmeÿu njih. Zbog karakteristike samono-
sivosti (velika dužina vlakana drži je kompaktnom), ploþa staklene vune sama sto-
ji izmedu rogova. Sledeüa ploþa koja se postavlja tesno prijanja uz prethodnu i zbog
elastiþnih vlakana ne uzrokuje toplotne mostove. Rolna se iskoristi do kraja tako da
nema bacanja materijala.
Za razliku od mineralne staklene vune, kamena vuna koju možemo naüi na na-
šem tržištu nema ovakve osobine za postavku izmedu rogova kosog krova. Filcevi
od kamene vune su kratkih vlakana, nedovoljno presovani da bi pri postavci izmedu
rogova zadržali svoj oblik. Ploþe od presovane vune su veü ozbiljnija priþa, ali zah-
tevaju ukrajanje na širinu roga, pri þemu dolazi do bacanja materijala, takoÿe, usled
krutosti ne prijanjaju baš najbolje uz rogove pa je moguüa pojava toplotnih mostova
a dodatno, osetno su skuplje od mineralne staklene vune za ovu namenu.
Staklena i kamena vuna su odliþni materijali kod termoizolacije kon-
strukcija tavanica i podova i koriste se kao termo i zvuþni izolatori od zvuka uda-
ra, s tim što kamena ima šire podruþje upotrebe jer može da podnese veüi pritisak.
Meÿutim, tvrdopresovane ploþe staklene vune, imaju nešto bolje karakteristike što
se tiþe apsorpcije zvuka udara – dinamþki Jungov moduo elastiþnosti manji je od
onog u kamenoj vuni, pa staklena ovde ima prednost. Primerena je za stambene i po-
slovne objekte (koji se najviše i grade) i optereüenja koja se tamo javljaju, tako da je
i ovde u najmanju ruku adekvatan materijal za primenu.
Druge prednosti mineralne staklene vune su sledeüe.
1. Zvuþna izolacija zidova – zbog svoje vlaknaste strukture predstavlja izu-
zetnu zvuþnu zaštitu, naroþito u sistemima gips-kartonskih pregradnih zidova, i do-
datno se lako postavlja.
2. Negorivost materijala – mineralna staklena vuna je negoriv materijal kao
i kamena vuna – klasa gorivosti A1, i spreþava dalje širenje požara.Kao takva se ko-
risti u svim sistemima gde je tražena protivpožarnost, takoÿe kao i kamena vuna.
3. Tehniþka izolacija – mineralna staklena vuna je izuzetan materijal za
oblaganje klima i vazdušnih kanala i cevovoda pare i tople vode. Zbog svoje lako-
üe klima i vazdušne kanale malo optereüuje i lako se montira. Kamena vuna je ima-
la malu prednost u oblasti industrije gde vladaju visoke temperature zbog više tem-
perature taþke topljenja, pa se mogla koristiti za sisteme gde je kontaktna temperatu-
ra izmedu površine i vune veüa od 500 do 600 °C, medutim novi proizvod firme Iso-
ver-Ultimate (gde se posebno patentiranim hemijskim sastavom uspelo postiüi da se
staklena vuna koristi i za industrijska postrojenja veoma visokih temperatura) poka-
zuje da i na tom polju staklena vuna parira.
1.8.2. PREDNOSTI STAKLENE VUNE

KOD TROŠKOVA IZGRADNJE
Treba napomenuti da je mineralna staklena vuna, gledajuüi sa stanovišta ce-
ne materijala, termofiziþkih karakteristika, uštede energije, emisije CO2 u atmosfe-
ru, cene prevoza i brzine ugradnje, materijal sa najboljim karakteristikama u poreÿe-
nju sa drugim materijalima od mineralnih vlakana. Evo i zašto.
Daje najbolji odnos cene i otpora prolazu toplote (kvaliteta) – cena košta-
nja, cena prevoza (zbog komprimacije stane mnogo više materijala u jednu zapremi-
nu), brzina ugradnje (lako se seþe i prilagoÿava konstrukciji) i odsustvo otpada ma-
terijala utiþu na to da je mineralna staklena vuna najisplativiji vid izolacije od mine-
ralnih vlakana, a sa druge strane ima vrhunska termoizolaciona svojstva.
Daje najbolji odnos utrošene i ušteÿene energije i emisije CO2 u atmosfe-
ru pri njenoj proizvodnji i smanjenja emisije istog u životnom veku, tj. eksploataciji.
Na primer: u lancu proizvodnje mineralna staklena vuna zahteva mnogo manju ma-
su sirovine (manje se energije troši za njenu obradu) i u sebi sadrži 50 % recikliranog
materijala, što smanjuje energiju i emisiju CO2 za njenu proizvodnju. U logistiþkom
O IZOLACIJI 57
lancu mnogo veüa koliþina mineralne staklene vune može da se preveze za razliku
od tvrdih nekomprimabilnih materijala, što takoÿe utiþe na emisiju CO2 u atmosferu.
U životnom ciklusu funkcionalne jedinice mineralne staklene vune dešava se slede-
ca ušteda: uštedi se 243 puta više energije (u proizvodnji, transportu i ugradnji) nego
što je potrebno za proizvodnju iste. Na svaku jedinicu CO2 emitovanog u atmosferu
prilikom proizvodnje, prevoza i ugradnje mineralne staklene vune, u njenom život-
nom ciklusu se 121 put više spreþi emisije CO2 u atmosferu na raþun uštede u proi-
zvodnji toplotne i elektriþne energije...
Daje najveüu uštedu u logistickom lancu, skladištenju i ugradnji – Više
robe se može prevesti od jednom zato što mineralna vuna može da se komprimuje.
Veüa koliþina materijala može da stane u istu jedinicu zapremine što smanjuje troš-
kove skladištenja. Zbog lakoüe i jednostavnosti seþenja ugradnje štedi vreme a ti-
me i novac (izrazita prednost u odnosu na kruüe i teže materijale od mineralnih vla-
kana).
Ovo su sve razlozi zbog kojih skreüe pažnja javnosti na koristi i važnost mate-
rijala od mineralne staklene vune. Sigurno da bi se sa boljom informisanošüu, otvo-
renošüu i poznavanjem materijala od mineralne staklene vune svih þinilaca u lancu
izgradnje jednog objekta, troškovi i vreme ugradnje bili daleko manji.
58 2. Graÿevinska izolacija
2. GRAĈEVINSKA IZOLACIJA
2.1. UVOD
Uloga graÿevinske izolacije pri projektovanju i graÿenju zgrada razliþite na-
mene jeste da obezbedi odgovarajuüe unutrašnje parametre sredine (uslove komfo-
ra) uz minimalno korišüenje energije tehniþkih sistema u zgradi. Po pravilu, najve-
üa potrošnja energije u zgradi odnosi se na održavanje termiþkog komfora (preko
70 %), odnosno za održavanje termiþkih parametara sredine. Zbog toga se sukcesiv-
no, iz godine u godinu, teži poboljšanju toplotne izolovanosti omotaþa zgrade, a u ci-
lju smanjenja gubitaka toplote u zimskom, i dobitaka toplote u letnjem periodu. Do-
bro projektovana i izvedena toplotna izolacija svih graÿevinskih elemenata koji þine
celinu je od izuzetnog znaþaja kada se teži poboljšanju energetske efikasnosti, odr-
živom razvoju, kao i oþuvanju životne sredine.
U ovom poglavlju üe biti reþi o graÿevinskoj fizici sa aspekta primene Pravil-
nika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i naþinu iz-
davanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“ br. 61/2011),
uslovima koje je potrebno ispuniti kada je u pitanju termiþka zaštita novih i postoje-
üih zgrada, kao i primeni relevantnih standarda prilikom izvoÿenja proraþuna. Tako-
ÿe üe biti razmatrani termiþki parametri sredine i date metode proraþuna gubitaka to-
plote, kao i metod proraþuna potrebne godišnje finalne energije za grejanje.
2.1.1. TERMIýKI PARAMETRI SREDINE

Na odavanje toplote þoveka utiþu dve vrste parametara, a to su:
Uticaj sredine – TERMIýKI PARAMETRI SREDINE
– temperatura vazduha (șv),
– temperatura okolnih površina (șpov),
– realtivna vlažnost vazduha (‫ )׋‬i
– brzina strujanja vazduha (w).
Liþni (subjektivni) uticaji
– stepen fiziþke aktivnosti,
– odevenost,
– zdravstveno stanje,
– uzrast (starosna dob),
– pol,
– telesna težina, itd.
Najznaþajniji liþni uticaji su stepen fiziþke aktivnosti i odevenost.
O IZOLACIJI 59
Temperatura vazduha utiþe na odavanje suve toplote konvekcijom, propor-

cionalno razlici temperatura tela i vazduha:
Qkonv = ADu fcl Įc (șcl – șv), (2.1)
gde su
Qkonv – toplota koju þovek odaje konvekcijom,
ADu – spoljna površina telesnog omotaþa (prema Dubois-u),
fcl – stepen odevenosti koji predstavlja odnos površine odevenog tela prema po-
vršini nagog tela,
Įcl – koeficijent prelaza toplote sa površine odeüe na vazduh,
șcl – temperatura površine odeüe i
șv – temperatura okolnog vazduha.
Za þoveka proseþne visine (h = 1,73 m) i težine (m = 70 kg) vrednost spolj-
ne površine telesnog omotaþa iznosi ADu = 1,8 m2. Odeüa utiþe na smanjenje oda-
vanja toplote þoveka time što poveüava otpor provoÿenju toplote od tela ka okolini.
Temperatura površine odeüe je niža od temperature tela, ali je površina razmene to-
plote (konvekcijom i zraþenjem) nešto veüa. Kada je koža prekrivena odeüom, on-
da se javlja složeni prenos toplote sa kože na spoljnu površinu odeüe, koji obuhvata
unutrašnje procese zraþenja i kovekcije u sloju izeÿu kože i odeüe, kao i kondukci-
ju kroz sloj odeüe. Zbog lakšeg definisanja ovog naþina prenosa toplote uvedena je
bezdimenzionalna veliþina Rcl, kao odnos ukupnog otpora prolazu toplote sa površi-
ne kože do spoljne površine odeüe prema toplotnom otporu odeüe od 0,155 m2K/W.
Jedinica ovog bezdimenzionalnog otpora prolazu toplote kroz odeüu je 1 clo = 0,155
m2K/W (jedan klo). U tablici 2.1 prikazane su neke vrednosti otpora prolazu toplote
kroz odeüu Rcl i stepena odevenosti fcl za pojedine komplete odeüe.
Tabela 2.1. Vrednosti toplotnog otpora odeüe i stepena odevenosti
Vrsta odeüe Rcl (clo) fcl (-)

Naga osoba 0,0 1,00
Šorts 0,1 1,00
Veoma laka odeüa (šorts, laka košulja – kratak rukav, lake pa-
0,3-0,4 1,05
muþne þarape i sandale)
Laka radna odeüa (laki pamuþni donji veš, tanke pantalone,
0,6 1,10
pamuþna košulja, pamuþne ili vunene þarape i lake cipele)
Tipiþno poslovno odelo (Pamuþni donji veš, košulja, pantalo-
1,0 1,15
ne, sako, kravata, þarape i cipele)
Tipiþno poslovno odelo sa lakim kaputom 1,5 1,15
Teška vunena odeüa sa jaknom (polarna) 3,0-4,0 1,30-1,50
Na slici 2.1 prikazan je uticaj odevenosti na odavanje toplote þoveka i postiza-

nje termiþke ravnoteže. Oþito je da se pri odreÿenoj fiziþkoj aktivnosti þoveka, sta-
nje termiþke ravnoteže uspostavlja pri nižim temperaturama okoline ukoliko je þo-
vek više odeven.
Jedan deo toplote koji se odaje disanjem, takoÿe predstavlja suvu toplotu, ko-
ja se javlja kao posledica razlike temperatura izmeÿu izdahnutog i udahnutog vazdu-
ha. Ova koliþina toplote još zavisi od ventilacionog masenog protoka vazduha tokom
disanja, i upravo je proprcionalna razlici temperatura i masenom protoku vazduha:
350
W
300
Odavanje toplote
250 R [(m2 °C)/W]

0,4 0,3 0,2 0,1 0
200
150
100
50
0 4 8 12 16 20 24 28 32 36
Temperatura okoline [°C]
Slika 2.1. Odavanje toplote þoveka u zavisnosti od

odevenosti i temperature vazduha
Qsd = f (md , șiz , ștud). (2.2)
Latentno odavanje toplote (vlage) þoveka odvija se putem disanja i znojenja.
Disanjem, vodena para sa sluzokože disajnih organa prenosi se na udahnut vazduh,
koji se u pluüima dodatno obogaüuje vodenom parom. Izdisanjem, vazdušna masa
struji kroz respiratorni trakt, gde se odreÿena koliþina pare kondenzuje i vraüa telu. I
pored toga, izdahnut vazduh je topliji i vlažniji od udahnutog. Prema tome, odata la-
tentna toplota disanjem proporcionalna je razlici sadržaja vlage izdahnutog i udah-
nutog vazduha, kao i masenom protoku vazduha prilikom disanja:
Qld = f (md , xiz , xud). (2.3)
Prilikom znojenja se takoÿe odaje lantentna toplota. Jedan deo te toplote se
odaje usled difuzije vodene pare kroz kožu i proporcionalan je razlici pritiska zasiüe-
nja vodene pare na temperaturi kože i parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu:
Qlz, dif = f (ps , pd). (2.4)
Drugi deo latentne toplote koji se predaje vazduhu sa površine kože usled
znojenja jeste toplota odata isparavnjem znoja. Ova veliþina zavisi od stepena fiziþ-
ke aktivnosti, odnosno unutrašnje produkcije toplote, temperature i vlažnosti okol-
nog vazduha.
Kao mera fiziþke aktivnosti þoveka uvedena je jedinica met i ona odgovara
odavanju toplote þoveka od 58,2 W/m2 površine tela. Proseþna površina kože odra-
O IZOLACIJI 61
slog þoveka iznosi 1,8 m2. U tabeli 2.2 prikazane su proseþne vrednosti odavanja to-
plote odraslog þoveka pri razliþitim aktivnostima.
Tabela 2.2. Odavanje toplote þoveka
Odavanje toplote
Aktivnost
met W
spavanje 0,7 75
sedenje 1,0 105
hodanje brzinom 3,2 km/h 2,0 210
hodanje brzinom 6,4 km/h 3,8 400
kancelarijski rad 1,0 – 1,4 105 – 150
spremanje kuüe 2,0 – 3,4 210 – 355
plesanje 2,4 – 4,4 250 – 460
košarka 5,0 – 7,6 580 – 800
maksimalna (kratkotrajna) 11,5 1200
Toplotu stvorenu metabolizmom þovek odaje okolini koristeüi više osnovnih

mehanizama prenosa toplote. Suva (osetljiva) toplota predaje se uglavnom preko ko-
že i odeüe konvekcijom i zraþenjem, a manjim delom kondukcijom i zagrevanjem
vazduha u pluüima. Latentna (vlažna) toplota predaje se u pluüima i preko kože. Pri
tome treba razlikovati da li je koža suva ili okvašena (oznojana).
Temperatura okolnih površina (unutrašnje površine zidova, prozora, poda
i tavanice) utiþe na razmenu toplote zraþenjem. Toplota razmenjena zraþenjem pro-
porcionalna je razlici þetvrtih stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti
temperature okolnih površina:
QR = Aef İ ı [(Ttela)4 – (To)4], (2.5)
gde su
Aef – efektivna površina zraþenja (m2), Aef = fef fcl fef ADu,
fef – efektivni faktor zraþenja površine koji predstavlja odnos izmeÿu efektivne
površine odeüe i ukupne spoljne površine odeüe, zavisi od položaja tela,
İ – koeficijent emisije zraþenja spoljne površine odeüe,
ı – Štefan-Bolcmanova konstanta, ı = 5,67 . 10-8 W/(m2 K4),
Ttela – temperatura tela (K),
To – temperatura okolnih površina (K).
S aspekta uslova ugodnosti þoveka, najbolje je kada je zraþenje što ravnomer-
nije u svim pravcima, tj. kada temperatura svih okolnih površina malo odstupa od
srednje vrednosti. Meÿutim, u praksi je þest sluþaj da su pojedine površine u pro-
storiji razliþitih temperatura, pa se može dogoditi da þovek jednim delom tela prima
toplotu zraþenjem, a drugim odaje (tzv. asimetriþno zraþenje). Ukoliko se þovek ne
kreüe, asimetriþno zraþenje je vrlo neugodno. Na primer, kada þovek sedi jednom
stranom okrenut peüi na unutrašnjem zidu, a drugom stranom ka termiþki loše izo-
lovanom prozoru.
Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih površina utiþu na razliþi-
te mehanizme odavanja toplote þoveka, s obzirom da se radi o istim fiziþkim veliþi-
nama, uvedena je operativna temperatura koja objedinjuje obe ove karakteristiþ-

ne temperature.
șrez = A șv + B șo. (2.6)
Razliþiti autori navode razliþite vrednosti konstanti A i B. Najþešüe se smatra
da su sliþnog uticaja pa se usvaja A = B = 1/2. Generalni je stav da što je niža sred-
nja temperatura okolnih površina, potrebna je viša temperatura vazduha (i obrnuto)
za isti oseüaj ugodnosti. Najbolje je kada su obe karakteristiþne temperature približ-
no jednake.
Relativna vlažnost vazduha utiþe, pre svega, na odavanje latentne toplote.
Odavanje latentne toplote þoveka proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasi-
üenja za temperaturu površine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vaz-
duhu. Naime, oubiþajeno se smatra da je vazduh u neposrednom dodiru sa površi-
nom kože, usled znojenja þoveka, primio maksimalno moguüu koliþinu vodene pa-
re, tj. da je zasiüen.
100
φ [%]
90
80
70
60
50
40
4 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30
t [°C]
Slika 2.2. Maksimalno dozvoljene vrednosti relativne vlažnosti vazduha

Uticaj relativne vlažnosti na oseüaj ugodnosti þoveka treba posmatrati u “sa-
dejstvu” sa temperaturom vazduha. Pri visokim temperaturama visoka relativna
vlažnost nije dobra jer onemoguüava odavanje latentne toplote (znojenjem) što je
najvažniji naþin hlaÿenja tela pri visokom temperaturama okoline.
Visoka relativna vlažnost vazduha nije dobra ni pri niskim temperaturama, jer
izaziva vlaženje odeüe þime se smanjuje otpor provoÿenju toplote i poveüava odava-
O IZOLACIJI 63
nje toplote þoveka što nije ugodno pri niskim temperaturama okoline. Zbog toga se
ograniþava maksimalno dozvoljena vrednost relativne vlažnosti u funkciji tempera-
ture okolnog vazduha (slika 2.2). Sa dijagrama se može uoþiti da je mnogo znaþaj-
niji uticaj relativne vlažnosti pri višim temperaturama okoline, pa su tada dozvolje-
ne niže vrednosti ĳ.
Ni preniska vlažnost vazduha nije ugodna za þoveka jer može izazvati pre-
terano sušenje (isušivanje) kože i naroþito sluzokože (oþiju i disajnih puteva). Za-
to se propisuje i minimalna dozvoljena vlažnost vazduha (30 %, a u poslednje vre-
me, zbog štednje energije, i 20 %). Smatra se da je u opsegu oubiþajenih temperatu-
ra vazduha, optimalna vlažnost vazduha za þoveka 50 %. Za zadovoljavajuüe uslove
ugodnosti, granice relativne vlažnosti vazduha treba da budu:
(30) 35 ĳ 65 (70) %.
Brzina strujanja vazduha utiþe na prenos toplote konvekcijom i odavanje
latentne toplote. Poveüanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent prelaza toplo-
te, pa se time poveüava i koliþina toplote predata konvekcijom. Takoÿe, intenzivira
se i odavanje latentne toplote jer se pri veüoj brzini vazduha pospešuje isparavanje
sa kože time što se zasiüen vazduh koji je u dodiru s površinom kože brže odvodi a
na njegovo mesto dolazi okolni suvlji vazduh.
Veüe brzine vazduha mogu izazvati neprijatan oseüaj naroþito kada se radi o
struji hladnog vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja vazdu-
ha u zoni boravka ljudi (slika 2.3). Na dijagramu na slici 2.3 može se uoþiti da su do-
zvoljene brzine vrlo male, ali treba napomenuti da se radi o brzinama strujanja vaz-
duha neposredno pored ljudi (u zoni njihovog boravka). Preporuþuje se da u kom-
fornoj klimatizaciji ta brzina ne prelazi 0,25 m/s, dok se u industrijskoj klimatiza-
ciji i brzina vazduha od 0,35 m/s smatra prihvatljivom. Dalje od zone boravka ljudi
(na primer, na mestima ubacivanja vazduha u klimatizovani prostor) brzine strujanja
vazduha mogu imati znatno veüe vrednosti.
2.1.2. MERA TERMIýKE UGODNOSTI

Kada se govori o termiþkoj ugodnosti ljudi ne postoji adekvatan naþin da se
ona deterministiþki odredi, veü se obiþno procenjuje na osnovu oseüaja veüeg bro-
ja ljudi. Istraživanja se odvijaju tako što se grupa ljudi izloži dejstvu nekih termiþ-
kih uslova, i posle odreÿenog perioda aklimatizacije beleži se njihova reakcija i oce-
na ugodnosti boravka u tim uslovima. Kasnije se vrši statistiþka obrada tih podataka
i zakljuþuje pri kojim uslovima sredine najveüi broj ljudi se ugodno oseüa. Ovaj me-
tod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni parametar (na primer, prome-
na temperature: 18, 20, 22, 24oC). Meÿutim, problem je mnogo složeniji, jer na ose-
üaj ugodnosti deluje više parametara pri þemu je njihovo dejstvo interaktivno (me-
ÿuzavisno).
Bilo je mnogo pokušaja da se uvede jedna veliþina kao pokazatelj termiþkih
uslova sredine:
– kata broj;
– efektivna temperatura “ET”;
– standardna efektivna temperatura “SET”;
– operativna temperatura po vlažnom termometru “toh”;

– indeks okvašenosti kože, itd.,
meÿutim bez mnogo uspeha, jer makakva bila relacija izmeÿu pojedinih relevantnih
parametara (temperature vazduha, srednje temperature okolnih površina, vlažnosti i
brzine strujanja vazduha, fiziþke aktivnosti i odevenosti): linearna, eksponencijalna,
stepena, logaritamska,... uvek se kombinacijom ekstremnih vrednosti pojedinih pa-
rametara može dobiti idealan (umeren) opšti pokazatelj uslova termiþke ugodnosti.
0,5
0,4
a
kriv
ična
ran
Brzina vazduha [m/s]
0,3 jag
rn
Go
1983
0,2
Dopuštena oblast
1971/2
0,1
0
20 21 22 23 24 25 26 27
Temperatura sobnog vazduha [°C]
Slika 2.3. Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi
2.1.3. UNUTRAŠNJA PROJEKTNA TEMPERATURA

Unutrašnja projektna temperatura se odreÿuje prema nameni prostorija. Na-
mena prostorije govori o tome kojom se aktivnosti bave ljudi u odreÿenoj prostori-
ji i kakva je njihova odevenost. Pod unutrašnjom projektnom temperaturom se obiþ-
no podrazumeva temperatura vazduha merena u sredini prostorije na odreÿenoj visi-
ni od poda, praktiþno u zoni boravka ljudi (kod nas – na polovini visine). Termome-
tar kojim se meri temperatura vazduha mora biti zaštiüen od uticaja zraþenja. Meÿu-
tim, danas postoje tendencije da se unutrašnja projektna temperatura raþuna kao re-
zultujuüa temperatura – što više odgovara uslovima ugodnosti. Untrašnja projektna
temperatura ima razliþite vrednosti za zimski i letnji period za istu prostoriju u zgra-
di. Tokom zimskog perioda (trajanja grejne sezone) odevenost ljudi je prilagoÿe-
na spoljnim uslovima, a tokom boravka u zatvorenom prostoru uglavnom ima vred-
nost koja odgovara približno 1 clo. Za letnji period, kada je potrebno hlaÿenje pro-
O IZOLACIJI 65
stora, unutrašnja projektna temperatura ima višu vrednost, u odnosu na period gre-
janja, i takoÿe je prilagoÿena spoljnim uslovima i manjom odevenošüu koja se kre-
üe oko vrednosti od 0,5 clo.
Za stambene i poslovne objekte uobiþajena vrednost unutrašnje projektne tem-
perature za period grejanja i za naše klimatsko podneblje, kreüe se od 18 do 22oC.
Na primer:
– sobe, predsoblja, kuhinje, kancelarije șu = 20oC,
– kupatila i WC-i șu = 22 – 24oC,
– hodnici i stepeništa, þekaonice șu = 15 – 18oC,
– magacini, arhive, ostave șu = 10 – 12oC.
U literaturi i standardima postoje podaci i preporuke za izbor unutrašnje pro-
jektne temperature za prostorije raznih namena (bolnice, škole, vrtiüi, pozorišta, bi-
oskopi, hoteli...).
U posebno toplim letnjim danima, kada spoljna temperatura prelazi vrednosti
od 30 C i kada je þovek lako obuþen, sobna temperatura u opsegu 18-22 oC üe mu bi-
o
ti previše niska. Za letnji period vrednost unutrašnje projektne temperature kreüe se

u opsegu od 22-27 oC, što je uslovljeno namenom prostorije, ali i kretanjem spoljne
temperature vazduha. Na slici 2.4 prikazane su vrednosti dopuštene unutrašnje tem-
perature u funkciji spoljne temperature vazduha [19], a na slici 2.5. je predstavljena
zona ugodnosti u Molijerovom dijagramu za vlažan vazduh (prema ASHRAE) ko-
ja važi za lakši kancelarijski rad u sedeüem položaju i brzini strujanja vazduha ma-
njoj od 0,2 m/s [19].
28
27
26
25
Operativna srednja
temperatura, °C
24
23
22
21
20
0 1 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
Spoljna temperatura, °C
Slika 2.4. Granice unutrašnje temperature vazduha u prostoriji
2.1.4. MODEL TOPLOTNE RAVNOTEŽE

Prema standardu SRPS EN ISO 7730 uvode se indeksi kojima se ocenjuje
ugodnost boravka u prostoriji. PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote) predviÿa
kako üe grupa ljudi oceniti ugodnost boravka u prostoriji. Kod odreÿivanja PMV in-
deksa fiziološki odziv termoregulacionog sistema osobe povezan je sa statistiþkim
vrednovanjem termiþke ugodnosti glasovima prikupljenim od najmanje 1300 ispita-
nika. Njegovo predviÿanje je relativno složen matematiþki postupak, koji se sprovo-
Vlažnost vazduha, x [(g H2O) / (kg suvog vazduha)]

0 5 10 15 20
40
0%
%
%
%
40
φ=1
30
20
35
%
60
%
70
30
%
80 %
Temperatura vazduha, t [°C]
90
25
0%
10
20 Leto
Zima
15 Efektivna
temperatura
1 a)]
50 zduh
va
40 suv og
5 (kg
30 [ kJ/
a, h
pij
tal
0 En
Slika 2.5. Zona ugodnosti za boravak ljudi i efektivna temperatura
di prema jednaþinama datim u pomenutom standardu. Jednostavniji naþin odreÿiva-

nja PMV indeksa je oþitavanjem vrednosti iz tablica za relativnu vlažnost vazduha
50 % i razliþite temperature vazduha, brzine strujanja, nivoa fiziþke aktivnosti i ode-
venosti. Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 taþaka. Grupa ispitanika odreÿuje
brojevima na skali prikazanoj na slici 2.6 a svoj subjektivan oseüaj termiþke ugod-
nosti. Osobe koje su se izjasnile brojevima ± 2 ili ± 3 spadaju u grupu nezadovolj-
nih stanjem u prostoriji.
Kada je poznat PMV indeks, moguüe je odrediti PPD (engl. Predicted Per-
centage of Dissatisfied) indeks koji predviÿa procenat nezadovoljnih osoba u nekoj
prostoriji. Odreÿuje se pomoüu jednostavnog matematiþkog izraza kao funkcija od
PMV indeksa:
PPD =100 í 95-e (0,03353 PMV 4 +0,2179 PMV 2) [%]. (2.7)
S obzirom da su PMV i PPD indeksi meÿusobno zavisni, moguüe je napravi-
ti dijagram prikazan na slici 2.6 b. Pomoüu takvog dijagrama jednostavno se grafiþ-
ki odredi PPD indeks ako je veü poznat PMV indeks.
O IZOLACIJI 67
+3 Vruće +3 Vruće
80
+2 Toplo +2 Toplo
60
+1 Blago toplo +1 Blago toplo
40
+0 Neutralno +0 Neutralno
PPD [%]
30
–1 Prohladno –1 Prohladno
20
–2 Hladno –2 Hladno
–3 Ledeno –3 Ledeno
10
8
6
5
–2,0 –0,5 –1,0 –0,5 0 0,5 1,0 1,5 2,0
PMV
Slika 2.6 a. Skala

ugodnosti prema Slika 2.6 b. Meÿusobna zavisnost PMV i PPD indeksa
PMV indeksu
U tabeli 2.3 prikazane su razliþite kategorije termiþkog komfora prema krite-
rijumima PMV i PPD indeksa, kao i oblast osetne temperature tokom zimskog i let-
njeg perioda.
Tabela 2.3. Kriterijum ugodnosti prema PMV i PPD za standardne prostore
Kategorija Kriterijum ugodnosti Raspon osetne temperature

PPD PMV Zima Leto
[%] [–] (1,0 clo i 1,2 met) (0,5 clo i 1,2 met)
[oC] [oC]
A <6 -0,2 < PMV< +0,2 22 ± 1,0 24,5 ± 1,0
B < 10 -0,5 < PMV< +0,5 22 ± 2,0 24,5 ± 1,5
C < 15 -0,7 < PMV< +0,7 22 ± 3,0 24,5 ± 2,5
2.2. PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM

KROZ OMOTAý ZGRADE
Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva razmenu to-
plote kroz graÿevinski omotaþ zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji se karak-
teriše preko koeficijenta prolaza (prolaženja) toplote U, W/(m2 K).
Prolaz toplote obuhvata mehanizme provoÿenja i prelaza toplote. Provo-
ÿenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote kroz þvrste materije,
prilikom þega je toplotni fluks usmeren od toplije ka hladnijoj strani. Karakteriše se
preko toplotne provodljivosti Ȝ, W/(m K), koja predstavlja termo-fiziþku osobinu
materijala (vrednosti za termoizolacione materijale su date u poglavlju 1).
Prelaz (ili prelaženje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji nastaje pri-
likom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko þvrste površine. Pri tome se razli-
kuju dva sluþaja: kada toplota prelazi sa toplojeg fluida na hladniju þvrstu površinu
i kada toplota prelazi sa toplije þvrste površine na hladniji fluid koji preko nje stru-
ji. Ovaj mehanizam razmene toplote se karakteriše preko koeficijenta prelaza toplo-
te Į, W/(m2 K).
Transmisioni gubici kroz graÿevinski omotaþ prostorije (zid, pod, tavanica,

prozor, vrata) raþunaju se preko jednaþine:
QTRANS = QT = U A (șu – șsp), (2.8)
kada je u pitanju jedna pregrada; transmisioni gubici za celu prostoriju su:
n
QT ¦U i Ai (θu θ sp ),
i 1 (2.9)
gde je n broj pregada posmatrane prostorije kojima se ona
graniþi sa okolinom.
Grafiþki prikaz prenosa toplote transmisijom (pro-
laz toplote) kroz jednoslojnu pregradu predstavljen je na
αu θu
slici 2.7.
Prilikom proraþuna gubitaka toplote u zimskom
periodu uvode se sledeüe pretpostavke. λ
1. Stacionarni uslovi prenosa toplote;
– smatra se da spoljna projektna temperatura șsp Toplotni fluks
vlada dovoljno dugo da se uspostavi stacionar-
ni prenos toplote, θsp αs
– temperatura vazduha u prostoriji șu je unifor-
mna po celoj zapremini prostorije. δ
2. Jednodimenzioni prenos toplote;
– smatra se da je toplotni fluks usmeren u pravcu
maksimalnog gradijenta temperature, tj. njegov
pravac je normalan na posmatranu pregradu. Slika 2.7. Transmisija
3. Sve fiziþke veliþine su konstantne; toplote kroz jednoslojni
– smatra se da se fiziþke osobine materijala pre- spoljni zid
grada (ȡ, Ȝ, c = const) ne menjaju u zavisnosti od
temperature materijala, kao i da je materijal homogen, tako da u svakoj svo-
joj taþki ima nepromenljivu vrednost fiziþkih svojstava.
2.2.1. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE U W/(m2 K)

Prolaz (prolaženje) toplote je kombinacija dva osnovna mehanizma prenosa
toplote:
prolaz = prelaz + provoÿenje + prelaz.
Ukupan otpor prenosu toplote koji se javlja prilikom prolaza toplote sasto-
ji se od:
R = Ru + Rk + Rs, (2.10)
gde su
Ru – otpor prelazu toplote sa unutrašnjeg vazduha na unutrašnju površinu spoljnog
zida,
Rk – otpor provoÿenju toplote kroz zid i
O IZOLACIJI 69
Rs – otpor prelazu toplote sa spoljašnje površine zida na spoljni vazduh.

1 1 δ 1
R .
U αu λ α s (2.11)
Koeficijent prolaza toplote za jednoslojnu pregradu:
1
U .
1 δ 1

αu λ α s
(2.12)
Koeficijent prolaza toplote za višeslojnu pregradu:
1
U .
1 n
δi 1
¦
α u i 1 λi α s (2.13)
SPOLJA UNUTRA
θu
Krečni malter
θsp Opeka
Cementni malter Izolacioni sloj
Slika 2.8. Temperatursko polje po popreþnom preseku višeslojnog spoljnog zida
2.2.2 KOEFICIJENT PRELAZA TOPLOTE Į W/(m2 K)

Koliþina toplote koja se razmeni prelazom toplote je:
Qk = Į A (șzid – șfluid). (2.14)
Koeficijent prelaza toplote zavisi od:
– temperaturskog polja,
– brzinskog polja,
– termo-fiziþkih svojstava fluida (Ȝ, Ȟ, ȡ, c, ȕ),
– geometrijskih faktora (oblika þvrste površine i naþina strujanja fluida pre-
ko nje) ,
– hrapavosti površine.
Koeficijent prelaza toplote odreÿuje se preko Nuseltovog broja:
– lokalna vrednost Nux = (Į x)/Ȝfluida,
– srednja vrednost Nusr = (Į l)/Ȝfluida,
gde su x i l karakteristiþne dužine za konkretne uslove i geometriju strujanja.
Nu = K Rea Prb Grc, (2.15)
gde su
Re – Rejnoldsov broj, Re = (w l)/v,
Pr – Prandtlov broj, Pr = v/a, a = Ȝ/(cp ȡ),
Gr – Grashofov broj Gr = (ȕ g l3 ǻT) / v2 i
K, a, b, c– konstante koje se odreÿuju eksperimentalno za konkretne uslove struja-
nja.
Na unutrašnjoj strani fasadnog zida preovlaÿuje prirodna konvekcija, pa
je:
Nu = K Prb Grc = C Ran, (2.16)
gde je Ra – Rejlijev broj.
Vrednosti eksponenta n su u funkciji režima strujanja, pa je n =1/4 za laminar-
no i n =1/3 za turbulentno strujanje, dok vrednost konstante C zavisi od geometrije.
U tehnici grejanja koriste se srednje vrednosti koeficijenata prelaza toplote
– jedna vrednost važi za jednu stranu pregrade prostorije, a neka druga vrednost za
drugu stranu. Pri tome se razlikuju sluþajevi u zavisnosti od položaja pregrade – da
li je u pitanju horizontalna (pod, tavanica) ili vertikalna površina (zid, prozor, vrata),
i usmerenosti toplotnog fluksa – da li je usmeren naviše ili naniže.
U standardima za proraþun gubitaka toplote date su projektne vrednosti koe-
ficijenata prelaza toplote za odreÿene sluþajeve, i mada se nazivaju koeficijentima
prelaza toplote, oni ustvari obuhvataju dve komponente: komonentu usled prelaza
toplote i komponentu usled razmene toplote zraþenjem.
Na spoljašnjoj strani fasadnog zida se javlja:
– mešovita konvekcija (prirodna + prinudna) u sluþajevima kada je brzina ve-
tra manja od 3 m/s (w < 3 m/s). Tada je Nu = K Rea Prb rc, odnosno
– prinudna konvekcija, kada je brzina vetra veüa od 3 m/s (w > 3 m/s). Tada
je Nu = C Ren.
Najþešüe se smatra da sa spoljašnje strane zgrade zbog uticaja vetra prevlada-
va prinudna konvekcija. U literaturi, Kimura na osnovu merenja vršenih na fasada-
ma zgrada daje izraz za Į u funkciji brzine vazduha i pri tome pravi razliku izmeÿu
neporemeüene brzine vetra W i brzine vazduha u neposrednoj blizini fasade w. Za
vetrom napadnute fasade (kada su vektor brzine vetra i normala na površinu fasad-
O IZOLACIJI 71
nog zida kolinearni): za W > 2 w = 0,25W, a za W 2 w = 0,5. Za vetrom nenapad-

nutne fasade w = 0,3 + 0,05 W. Koeficijent prelaza toplote je:
Įs = 3,5 + 5,6 w. (2.17)
Prilikom razmatranja mehanizma prenosa toplote konvekcijom u prostoriji,
može se zakljuþiti da na unutrašnjoj strani omotaþa prostorije preovladava prirodna
konvekcija. Postoji þitav niz izraza razliþitih autora koji su konstante izraza za Nu-
seltov broj odredili za karakteristiþnu geometriju i tip strujanja. U literaturi1 je ana-
liziran þitav niz izraza raliþitih autora za uslove strujanja koji odgovaraju prirodnoj
konvekciji sa horizontalne površine i došlo se do osrednjene vrednosti za Į pri pri-
rodnoj konvekciji sa horizontalne površine, kada vektor toplotnog fluksa i sile ze-
mljine teže zaklapaju ugao od 0o:
Įh = 0,74 |tv – tz|0,29. (2.18)
Za sluþaj prirodne konvekcije sa horizontalne površine, kada vektor toplotnog
fluksa i sile zemljine teže zaklapaju ugao od 180o:
Įh = 1,41 |tv – tz|0,326. (2.19)
U literaturi2 je analiziran niz izraza za prirodnu konvekciju sa vertikalne po-
vršine što odgovara sluþaju konvekcije sa unutrašnje strane zidova i prozora. Ovde
izabran je izraz Alamdari i Hammond-a koji važi za opseg 104 < Gr Pr < 1012 i ko-
ji je izveden za uslove koji najbliže odgovaraju razmeni toplote u grejanim i klima-
tizovanim prostorijama:
Įv = {[1,5 (ǻt/h)1/4]6 + [1,23 (ǻt)1/3]6}1/6. (2.20)
U tabeli 2.4 dat je pregled projektnih vrednosti koeficienata prelaza toplote.
Tabela 2.4. Koeficijenti prelaza toplote Į W/(m2 K)
Za zidove i unutrašnje prozore, kao i za podove i tavanice pri

Unutrašnji 8
prelazu toplote odozdo naviše
koeficient
Za podove i tavanice pri prelazu toplote odozgo naniže 6
prelaza toplote
Za spoljne prozore 12
Spoljni Pri srednjoj brzini vetra 25
koeficijent
prelaza toplote Za sluþaj dodatnih viseüih fasada, kao i za ravan krov 11
2.2.3. TOPLOTNA PROVODLJIVOST Ȝ W/(m K)

Toplotna provodljivost predstavlja termo-fiziþku karakteristiku materijala –
to je svojstvo materijala i bitno se razlikuje za razliþite materijale, što je okvirno pri-
kazano u tabeli 2.5, dok su u tabeli 2.12 data higrotermiþka svojstva graÿevinskih
materijala.
1 Zimmerman, M.B.; Huang, Y.J.: A Joint US-China Demonstration Energy Efficient Office Building, Proc.
2000 ACEEE Summer Study on Energy Efficiency in Buildings, Pacific Grove, California, August 2000.
2 Živkoviü, B.; Koziü, Ĉ.; Varagiü, M.: Koeficijenti prelaza toplote sa horizontalnih površina u grejanim
prostorijama, Zbornik radova 26. kongresa KGH, SMEITS, Beograd, 1995.

Tabela 2.5. Okvirne vrednosti toplotne provodljivosti za razliþite materijale
Materijal Ȝ W/(m K)
Metal (aluminijum) 203
Beton 1 do 2
Opeka 0,5 do 0,8
Drvo 0,15 do 0,2
Toplotna izolacija 0,032 do 0,041
Koliko üe iznositi ukupan otpor provoÿenju toplote Rk zavisi od vrednosti to-

plotne provodljivosti i debljine sloja materijala kroz koji se toplota provodi į (cm).
Ukupan koeficijent prolaza toplote U za višeslojnu pregradu je dat izrazom
(2.13) i obuhvata prelaz toplote sa obe površine zida na vazduh i obrnuto, kao i pro-
voÿenje toplote kroz zid.
2.2.4. KOEFICIJENTI PROLAZA TOPLOTE

ZA TRANSPARENTNE POVRŠINE
Koeficijenti prolaza toplote za prozore zavise od:
– materijala rama prozora (drvo, aluminijum, plastika),
– konstrukcije rama (prekid toplotnih mostova ili ne),
– vrste ostakljenja (jednostruko, dvostruko, trostruko staklo, niskoemisiono
staklo, razmak izmeÿu stakala, ispuna meÿuprostora...).
Konkretne vrednosti koeficijenata prolaza toplote za prozore dobijaju se od
proizvoÿaþa prozora, ali se za neke tipske prozore mogu naüi u priruþnicima. Sliþ-
no važi i za vrata, kako spoljašnja, tako i za unutrašnja. Koeficijent prolaza toplote
transparentnog graÿevinskog elementa (spoljna graÿevinska stolarija: spoljni prozo-
ri i balkonska vrata; krovni prozori), Uw, W/(m² K), odreÿuje se proraþunom, sagla-
sno standardu SRPS EN ISO 10077-1:
Ag u U g A f u U f lg uψ g
Uw .
Ag A f
(2.21)
Proraþunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i ȥg (faktor korekcije temperatu-
re – spoj staklo / okvir), navedene su u tabelama 2.6, 2.7, 2.8, 2.9 i 2.10.
Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeüi naþin:
a) proraþunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir),
SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo), ili
b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa važeüim standardi-
ma i propisima.
Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez
uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graÿevinskim elemen-
tima se dodatno obraþunavaju i potiþu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom
staklu (razliþita rešenja: aluminijumska spojnica, sintetiþka spojnica, specijalno ter-
miþki poboljšana spojnica); spoja staklo-okvir; spoja okvir-graÿevinska konstrukci-
ja (ugradnja).
O IZOLACIJI 73
Tabela 2.6. Toplotna svojstva transparentnih graÿevinskih elemenata – STAKLO
Ug g
Tip stakla
W/(m² K)
jednostruko, 6 mm 5,8 0,83
2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 3,2 0,71
3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 1,9 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 1,6 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 1,5 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 1,3 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) 1,1 0,62
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 0,9 0,62
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 0,7 0,48
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 0,5 0,48
2-struko, reflektujuüe, 6-15-6 mm (Ar) 1,3 0,25 – 0,48
2-struko, reflektujuüe, 6-12-4 mm (Ar) 1,4 0,27 – 0,44
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla

(„staklopaketi“) usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3,5 W/(m2 K) (za prozore krilo na
krilo); Uw = 5,0 W/(m2 K) (za prozore sa jednostrukim staklom).
Tabela 2.7. Koeficijent prolaza toplote okvira – drveni okvir
debljina df Uf
mm W/(m² K)
meko drvo (500 kg/m³), tvrdo drvo (700 kg/m³),
Ȝ 0,13 W/(m K) Ȝ 0,18 W/(m K)
30 2,3 2,7
50 2,0 2,4
70 1,8 2,0
90 1,6 1,8
110 1,4 1,6
Tabela 2.8. Koeficijent prolaza toplote okvira – PVC-okvir
Materijal Tip okvira – profil Uf

W/(m² K)
2-komorni 2,2
3-komorni 1,7 – 1,8
PVC-šuplji profili
5-komorni 1,3 – 1,5
6-komorni 1,2 – 1,3
Tabela 2.9. Koeficijent prolaza toplote okvira – metalni okvir

Vrsta metalnog okvira Uf W/(m² K)
þeliþni, sa termiþkim prekidom 4,0
þeliþni, bez termiþkog prekida 6,0
aluminijumski, sa termiþkim prekidom 2,8 – 3,5
aluminijumski, poboljšani 1,4 – 1,5
specijalni sistemi profila za pasivne kuüe 0,7 – 0,8
Tabela 2.10. Koeficijenti korekcije – faktor korekcije temperature za toplotne mostove

izmeÿu okvira i stakla
Koeficijent korekcije, ȥg
2-struko i višestruko staklo, 2-struko i višestruko staklo,
bez sloja za poboljšanje sa slojem za poboljšanje
Drveni i PVC –okviri 0,04 0,06
Metalni okviri, sa prekinutim
0,06 0,08
toplotnim mostom
Metalni okviri, bez prekinu-
0,00 0,02
tog toplotnog mosta
2.2.5. MAKSIMALNE DOZVOLJENE VREDNOSTI KOEFICIJENATA

PROLAZA TOPLOTE
Novom regulativom se uvode graniþne vrednosti koeficijenata prolaza toplo-
te graÿevinskih elemenata koje su korigovane u odnosu na standard SRPS U.J5.600.
Snižene vrednosti doprinose smanjenju specifiþnog gubitka toplote (W/m2), rezul-
tujuüi manjom instalisanom snagom postrojenja za grejanje (i manjim investicionim
troškovima), kao i sniženjem ukupne godišnje potrebne energije za grejanje (i ma-
njim eksploatacionim troškovima). Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza to-
plote Umax za elemente termiþkog omotaþa zgrade prikazane su u tabeli 2.11.
Osim proraþuna U vrednosti, neohodno je uzeti u obzir uticaj toplotnih mosto-
va za ceo termiþki omotaþ zgrade, kao i izvršiti proveru vrednosti specifiþnog tran-
smisionog gubitaka toplote HƍT,max, W/(m2 K), u zavisnosti od faktora oblika zgra-
de, o þemu üe biti reþi u nastavku ovog poglavlja. Proraþuni U vrednosti i specifiþ-
nog transmisionog gubitaka toplote kojima se proverava nivo termiþke izolovanosti
zgrade sastavni su deo Elaborata EE koji se izraÿuje prema Pravilniku o energetskoj
efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011), a koji predstavlja deo pro-
jektne dokumentacije koja se prilaže radi izdavanja graÿevinske dozvole. Proraþu-
nate vrednosti su, takoÿe, sastavni deo sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
(energetskog pasoša zgrade) koji predstavlja sastavni deo dokumentacije u postupku
izdavanja upotrebne dozvole.
2.3. DIFUZIJA VODENE PARE

Difuzija vodene pare izraþunava se za spoljne graÿevinske konstrukcije i kon-
strukcije koje se graniþe sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se
O IZOLACIJI 75
Tabela 2.11. Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote Umax za elemente

termiþkog omotaþa zgrade
Postojeüe zgrade Nove zgrade

Graÿevinska konstrukcija
Umax W/(m2 K) Umax W/(m2 K)
1. Spoljni zidovi i zidovi prema prostorijama koje
0,50 0,30
se ne greju
2. Spoljni zidovi i zidovi prema prostorijama koje
se ne greju– manje površine koje ukupno ne
prelaze 10 % površine neprovidnog dela spoljnog 0,70 0,60
zida i terase manje veliþine koje ukupno ne
prelaze 5 % površine krova
3. Pod iznad negrejanog podruma, negrejane pro-
0,50 0,35
storije ili garaže…
4. Pod iznad spoljašnjeg vazduha 0,50 0,30
5. Zidovi i meÿuspratne konstrukcije izmeÿu
grejanih prostorija razliþitih jedinica, razliþitih 0,90 0,90
korisnika ili vlasnika
6. Zidovi koji se graniþe sa susednim zgradama 0,70 0,50
7. Spoljni zid prema terenu, plafon prema terenu i
0,50 0,35
pod na terenu (ne važi za industrijske zgrade)
8. Meÿuetažna konstrukcija prema negrejanoj
prostoriji ili iznad otvorenog prolaza, ravan i kosi 0,30 0,20
krov iznad negrejane prostorije
9. Pod na tlu i pod iznad tla kod panelnog – podnog
0,50 0,30
grejanja (radijaciono grejanje)
10. Lake spoljne vertikalne graÿevinske konstrukcije
0,30 0,20
(ispod 150 kg/m2)
11. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i
1,80 1,80
grejane zimske bašte
12. Spoljna vrata 1,60 1,60
13. Krovni prozori 1,50 1,50
14. Stakleni krovovi, svetlarnici, izuzimajuüi zimske
1,50 1,50
bašte, svetlosne kupole
15. Izlozi i izložbeni prostori 1,80 1,80
16. Staklene prizme 1,60 1,60
17. Podeoni zid izmeÿu dva grejana prostora na
1,20 0,90
razliþitim temperaturama
18. Podeona tavanica izmeÿu dva grejana prostora na
0,90 0,70
razliþitim temperaturama
neposredno graniþe sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve
graÿevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraÿene na naþin da se
vodena para u projektnim uslovima na njihovim površinama ne kondenzuje.
Zgrada mora biti projektovana i izgraÿena na naþin da se kod namenskog ko-
rišüenja vodena para koja zbog difuzije prodire u graÿevinsku konstrukciju, ne kon-
denzuje. U sluþaju da doÿe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se na-
kon raþunskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz graÿevinske konstruk-

cije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do ošteüenja graÿevin-
skih materijala (na primer, korozija, pojava buÿi, mehaniþka ošteüenja izazvana smr-
zavanjem kondenzata, itd).
Za izraþunavanje higrotermiþkih karakteristika graÿevinskih elemenata i kon-
strukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isušenja, kao i opasnosti od površin-
ske kondenzacije (orošavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u op-
cijama:
1) složeni godišnji kumulativni proraþun;
2) Glaser-ov postupak.
Ukoliko se proraþun vrši na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod
proraþuna prema SRPS U.J5.520.
2.3.1 HIGROTERMIýKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA

Higrotermiþke karakteristike materijala usvajaju se prema tabelama datim u
literaturi za graÿevinske materijale. U tabeli 2.12 date su higrotermiþke karakteristi-
ke graÿevinskih materijala koji su uobiþajeno u primeni.
Tabela 2.12. Higrotermiþke osobine materijala koji se koriste za izradu konstruktivnih

elemenata zgrada
Gustina, Specifiþni Toplotna Relativni

toplotni provodlji- koeficijent
Materijal kapacitet vost, difuzije
ȡ c Ȝ vodene pare,
kg/m3 J/(kg K) W/(m K) ȝ
I ZIDOVI
1. Puna opeka (šupljikavost 1 800 920 0,76 12
0 do 15 %) 1 600 920 0,64 9
1 400 920 0,58 7
1 200 920 0,47 5
2. Šuplji blokovi i i šuplja opeka 1 400 920 0,61 6
(gustina zajedno sa otvorima) 1 200 920 0,52 4
3. Porozna opeka 800 920 0,33 2,5
4. Blokovi od elektrofilterskog pe-
1 500 920 0,58 5
pela
1 300 920 0,47 4
5. Klinker opeka, puna klinker 1 900 880 1,05 35
opeka, šuplja 1 700 880 0,79 30
6. Silikatna puna opeka 2 000 920 1,10 20
1 800 920 0.99 16
1 600 920 0.79 13
7. Silikatna šuplja opeka (gustina 1 400 920 0,70 7
zajedno sa otvorima) 1 200 920 0,56 4
8. Porolit 1 200 920 0,52 4
O IZOLACIJI 77
Tabela 2.12. (nastavak)

1 600 920 0,64 4
9. Termo šljakablok (gustina zajed-
1 400 920 0,58 4
no sa otvorima)
1 200 920 0,52 4
440 860 0,13 5
460 860 0,14 5
10. Blokovi od porobetona
500 860 0,16 5
650 860 0,18 5
800 1 050 0,35 7
11. Blokovi od gas betona
600 1 050 0,27 5
12. Puni blokovi od lakog betona 1 000 840 0,47 4
1 200 840 0,52 5
1 400 840 0,64 7
1 600 840 0,80 9
13. Betonski blokovi sa otvorima u 1 000 1 050 0,44 2
dva reda od lakog betona (gusti- 1 200 1 050 0,49 3
na bez otvora) 1 400 1 050 0,56 4
14. Isto kao 13, otvori u tri reda 1 400 1 050 0,49 5
(gustina bez otvora) 1 600 1 050 0,56 6
15. Zid od prirodnog kamena 2 000 920 1,16 22
16. Betonski šuplji blokovi sa otvo-
rima u tri reda (gustina zajedno
1 600 960 0,74 10
sa otvorima)
17. Porozna opeka 0,22-0,35
II MALTERI
18. Kreþni malter 1 600 1 050 0,81 10
19. Podužni kreþni malter 1 700 1 050 0,85 15
1 800 1 050 0,87 20
1 900 1 050 0,99 25
20. Cementni malter 2 100 1 050 1,40 30
Cementni estrih 2 200 1 050 1,40 30
21. Pigmentni fasadni malter 1 850 1 050 0,70 15
22. Cementni malter + lateks (sinte-
1 900 1 050 0,70 30
tiþki dodaci)
23. Gipsani i kreþno gipsani malter 1 500 920 0,70 9
Laki gipsani malter 1 000 920 0,47 4
24. Perlit malter 500 1 050 0,13 4
Toplotnoizolacioni malter 600 920 0,19 6
Gipsani malter na trsci 1 000 920 0.47 3
Gipsani malter na rabic mreži 1 200 920 0,58 4

kg/m 3 J/(kg K) W/(m K) ȝ
III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA
2 600 do
25. Granit, kristalasti škriljac 920 3,5 65
2 800
2 600 do
26. Gusti kreþnjak, dolomit, mermer 920 2,3 do 3,5 65
2 850
27. Pešþar, amorfni kreþnjak 2 600 920 1,7 50
1 500 do
28. Pesak i sitni šljunak 840 1,2 do 1,7 15
2 000
1 500 do
29. Zaraslo zemljište, humus 840 1,5 do 2,6 50
2 000
IV PUNJENJA
30. Pesak, suvi 1 800 840 0,58 1,4
31. Šljunak, suvi 1 700 840 0,81 1,5
32. Usitnjena opeka 800 840 0,41 1,3
33. Usitnjena pluta 50 840 0,04 1,1
34. Perlit, nasut 100 840 0,05 1,3
35. Keramzit, nasut 400 840 0,22 1,3
36. Piljevina 250 2 090 0,09 1,2
38. Nasuta zemlja (vlažna) 1 700 840 2,1
V BETONI
39. Betoni sa kamenim agregatima 2 500 960 2,33 90
2 400 960 2,04 60
2 200 960 1,51 30
2 000 960 1,16 22
1 800 960 0,93 15
40. Keramzit beton 1 400 1 000 0,58 10
1 200 1 000 0,47 6
1 000 1 000 0,38 4
800 1 000 0,29 3
41. Pareni, gas betoni 800 1 050 0,29 7
600 1 050 0,23 5
500 1 050 0,19 3
400 1 050 0,14 2
42. Beton od usitnjene opeke 1 600 920 0,76 6
1 400 920 0,58 4
1 200 920 0.47 3
43. Šljakobeton 1 600 960 0,76 5
1 400 960 0,58 4
1 200 960 0,47 3
O IZOLACIJI 79

VI MATERIJALI ZA OBLOGE
44. Azbestno-cementne ploþe
nepresovane 1 800 960 0,35 20
presovane, uþvršüene parom 2 100 960 0,41 50
presovane, uþvršüene na vazdu-
2 100 960 0,41 20
hu
porozne, uþvršüene parom 850 960 0,21 5
45. Gips-kartonske ploþe
do 15 mm 900 840 0,21 12
do 18 mm 900 840 0,23 8
46. Pune gipsane ploþe 1 400 840 0,70 12
1 200 840 0,58 8,5
1 000 840 0,47 6
47. Gipsane ploþe sa punjenjem, 800 840 0,35 4
otvorima ili porozne 600 840 0,29 3
48. Klinker ploþice 1 900 920 1,05 100
49. Ploþice od opeke 1 800 920 0,79 20
50. Fasadne ploþe, glazirane 1 800 920 0,92 300
51. Keramiþke ploþice
zidne, glazirane 1 700 920 0,87 200
podne, neglazirane 2 300 920 1,28 200
52. Keramiþki mozaik
– 50 mm x 50 mm – 16 % fugne 140
– 20 mm x 20 mm – 21 % fugne 1 900 880 0,99 100
– 12 mm x 12 mm – 26 % fugne 90
53. Stakleni mozaik
– 20 mm x 20 mm
2 300 840 0,70 150
– 20 % šupljina
54. Linoleum 1 200 1 880 0,19 500
55. Guma 1 000 1 470 0,16 10 000
56. Unapred izraÿeni betonski ele- 2 500 960 2,33 90
menti 2 400 960 2,04 70
57. Laki betonski elementi 1 200 920 0,47 10
58. Ploþe od gustog kreþnjaka, dolo- 2 650 do
mita i mermera 2 850 880 2,33 65
Ploþe od pešþara 2 600 880 2,33 50
59. Prozorsko staklo 2 500 840 0,81 10 000
60. Armirano staklo 2 600 840 0,44 100 000
61. Šuplji stakleni blokovi 1 100 840 0,44 4 000
62. Drvo

2 090 do
hrast 700 do 800
2 510 0,21 40 do 60
smreka, bor 500 do 600 2 090 0,14 70
63. Vodootporne panelne ploþe 600 2 090 0,12 60
– teške, za spoljnje oblaganje 620 2 090 0,13 60
– lakše, za unutrašnje oblaganje 400 2 090 0,08 30
64. Vodootporne šper ploþe 660 2 090 100
– za unutrašnje oblaganje 550 2 090 0,14 60
65. Iverne ploþe
– tvrde 1 000 1 880 0,12 17
– meke 400 2 090 0,058 6
300 2 090 0,052 3
200 2 090 0,047 2
66. Iverne ploþe, presovane 600 2 090 0,099 60
67. Ploþe od drvene vune (izolit, he-
raklit i sl.)
– debljine 15 mm 550 2 010 0,140 11
– debljine 25 mm 500 1 670 0,099 8
– debljine 35 mm 450 1 670 0,093 6
– debljine 50 mm 400 1 670 0,081 5
68. Papirnate tapete 600 1 340 0,15 5
– peruüe 700 1 340 0,15 10
– plastiþne 700 1 250 0,20 3 000
69. Bitumen 1 100 1 050 0,17 1 200
70. Asfalt 2 100 1 050 0,70 2 500
– asfalt, 20 mm 1 900 1 050 0,70 2 000
71. Bitumenska lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000
72. PVC, homogeni 1 400 960 0,23 10 000
PVC, na filcu 800 960 0,12 3 000
73. Vinil azbestne ploþe 950 960 0,16 1 000
74. Podne obloge
– napeti tafting 250 1 230 0,070 1,5
– lepljeni tafting 270 1 230 0,081 10
– iglana lepljena 300 1 460 0,090 10
75. Daske za pod 520 1 670 0,140 15
76. Parket 700 1 670 0,21 15
77. Tvrde ploþe od drvenih vlakana 900 1 670 0,19 70
78. Polietilenske folije 1 000 1 250 0,19 80 000
79. PVC folija, meka 1 200 960 0,19 42 000
O IZOLACIJI 81

80. Bitumenska traka sa uloškom
aluminijske folije debljine
0,1 mm 900 1 460 0,19 100 000
0,2 mm 950 1 460 0,19 150 000
81. Bitumenske trake, varene,
debljine 5 mm,
sa aluminijskom folijom 0,2 mm 1 000 1 460 0,19 140 000
82. Krovna lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000
83. Višeslojni bitumenski premaz,
armiran u jednom sloju – 10 mm 1 100 1 460 0,17 10 000
84. Višeslojna bitumenska hidroizo-
1 100 1 460 0,19 14 000
lacija debljine 13 do 16 mm
Višeslojna bitumenska hidroizo-
1 200 1 460 0,19 14 000
lacija na perforiranoj lepenki
85. PVC krovne trake, meke 1 200 960 0,19 20 000
86. PIB (poliizobutil) trake 1 600 960 0,26 300 000
87. CR (hloropren-kauþuk) trake 1 300 1 000 0,23 100 000
88. CSM (hlorosulfidni polietilen)
1 500 1 000 0,30 80 000
trake
89. EPDM (etilen-propilen-kauþuk)
1 200 1 040 0,30 100 000
trake
90. Slemenjaci 1 900 880 0,99 40
91. Ploþe od škriljaca 2 800 820 2,90 120
92. Azbestno-cementne ploþe 1 800 960 0,35 50
VII METALI
93. ýelik 7 800
460 53,5
– liveni þelik 7 200
500 46,5 600 000
94. Aluminijumska folija 0,10 600 000
0,15 2 700 940 203 700 000
0,20 800 000
95. Bakarna folija 0,10 700 000
9 000 380 380
0,15 800 000
96. Olovo 11 500 130 35
97. Cink 7 100 390 110
VII TOPLOTNI IZOLATORI
14 840 0,038 1
23 840 0,034 1
98. Staklena vuna 30 840 0,032 1
60 840 0,032 1
80 840 0,034 1

30 840 0.038 1
80 840 0.034 1
99. Kamena vuna 100 840 0,033 1
160 840 0,037 1
180 840 0,039 1
100. Staklena pena 145 840 0,056 10 000
101. Pluta, ekspandirana, impregnira- 120 1 670 0,041 10
na 160 1 670 0,044 22
102. Ploþe od prošivene trstike 800 1 260 0,046 2
103. Ploþe od presovane slame (stra-
350 1 470 0,098 3
mit)
104. Prskani azbest 400 1 670 0,12 38
600 1 670 0,13 40
105. Beton sa dodatkom piljevine 550 1 465 0,14 5
800 1 465 0,24 10
106. Sintetiþke ploþe od višeslojnog 1 400 1 590 0,19 50 000
poliestera 1 500 1 090 0,23 50 000
107. Ploþe od akrilne smole 1 180 1 000 0,19 8 000
108. PVMD i PVC ploþe 1 400 960 0,21 16 000
109. Polistirenske ploþe (u blokovi-
15 1 260 0,041 25
ma)
20 1 260 0,041 35
25 1 260 0,041 40
30 1 260 0,041 45
110. Polistiren, izraÿen u kalupima 20 1 260 0,041 40
25 1 260 0,041 50
30 1 260 0,041 60
111. Fenolne ploþe, rezane iz bloko- 40 1 260 0,041 35
va 60 1 260 0,041 40
112. Poliuretanske ploþe, 30 1 380 0,035 40
Izrezane iz blokova 40 1 380 0,035 50
113. PVC ploþe 50 1 260 0,041 200
114. Urea ploþe 15 1 260 0,040 3
115 Ekstrudirani polistiren (XPS)
Do ukljuþujuüi debljine 80 mm
33 1500 0,035 50
sa glatkom površinom
Do ukljuþujuüi debljine 80 mm
33 1500 0,035 120
sa brušenom površinom
Iznad debeljino 80 mm sa glat-
33 1500 0,038 50
kom površinom
O IZOLACIJI 83

Iznad debljine 80 mm sa bruše-
33 1500 0,038 120
nom površinom
116. Vuna ovce 20 900 0,040 1
117. Kokosova vlakna 100 1600 0,045 1
118. Vlaknaste drvene ploþe 190 2000 0,045 10
119. Toplotnoizolacioni malter 0,09-0,25 8-10
120. Celulozna vlakna 85 1800 0,040 1
121. Pamuk 20 840 0,040 1
122. Perlitne ploþe 150 1000 0,060 5
123. Duvano staklo 140 1100 0,060
15 1500 0,025 30
124. Poliuretanska pena
80 1500 0,040 100
125. Perlitni nasip 90 1000 0,055 3
Proraþuni fiziþkih veliþina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pa-

re graÿevinskog elementa sastavni su deo Elaborata EE koji se izraÿuje prema Pravilni-
ku o energetskoj efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011), a koji pred-
stavlja deo projektne dokumentacije koja se prilaže radi izdavanja graževinske dozvo-
le. Primer tehniþkog dela Elaborata EE za novu zgradu dat je na kraju ovog poglavlja.
2.3.2. DOZVOLJENA TEMPERATURA
UNUTRAŠNJE POVRŠINE
Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne graÿevinske konstrukci-
je na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude viša od tempe-
rature taþke rose, șs [oC], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost
vazduha u prostoriji).
Minimalna toplotna otpornost za spreþavanje orošavanja unutrašnje površi-
ne Rmin m2K/W graÿevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo
graÿevinskog elementa) izraþunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na
sledeüi naþin:
θi θ e
Rmin t Rsi (Rsi Rse ), (2.22)
θi θ s
pri þemu je otpor prelazu toplote sa spoljne strane Rse = 0,04 m2 K/W, a vred-
nost otpora prelazu toplote sa unutrašnje strane Rsi se, zbog moguünosti poja-
ve spreþenog strujanja vazduha (nameštaj, zakloni i sliþno) usvaja sa (najmanje)
Rsi = 0,25 m2 K/W. Za transparentne graÿevinske elemente primenjuje se uobiþajena
vrednost: Rsi = 0,17 m2 K/W.
Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je
temperature taþke rose, șs [oC], odreÿena prema tabeli 2.13 pri vrednosti șsi,crit = șs.
Tabela 2.13. Temperature taþke rose, șs [oC], u zavisnosti od relativne vlažnosti

vazduha, ĳi [%], i temperature vazduha și [oC]
șs [oC]
și
[oC]
ĳi [%]
30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95
30 10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1
29 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1
28 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1
27 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1
26 7,1 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1
25 6,2 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1
24 5,4 7,6 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1
23 4,5 6,7 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2
22 3,6 5,9 7,8 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2
21 2,8 5,0 6,9 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2
20 1,9 4,1 6,0 7,7 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2
19 1,0 3,2 5,1 6,8 8,3 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2
18 0,2 2,3 4,2 5,9 7,4 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2
17 -0,6 1,4 3,3 5,0 6,5 7,9 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2
16 -1,4 0,5 2,4 4,1 5,6 7,0 8,2 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2
15 -2,2 -0,3 1,5 3,2 4,7 6,1 7,3 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2
14 -2,9 -1,0 0,6 2,3 3,7 5,1 6,4 7,5 8,6 9,6 10,6 11,5 12,4 13,2
13 -3,7 -1,9 -0,1 1,3 2,8 4,2 5,5 6,6 7,7 8,7 9,6 10,5 11,4 12,2
12 -4,5 -2,6 -1,0 0,4 1,9 3,2 4,5 5,7 6,7 7,7 8,7 9,6 10,4 11,2
11 -5,2 -3,4 -1,8 -0,4 1,0 2,3 3,5 4,7 5,8 6,7 7,7 8,6 9,4 10,2
10 -6,0 -4,2 -2,6 -1,2 0,1 1,4 2,6 3,7 4,8 5,8 6,7 7,6 8,4 9,2
2.3.3. DOZVOLJENE VREDNOSTI UPIJANJA VLAGE

– SPOLJNI ZAVRŠNI SLOJEVI
Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja graÿevinske
konstrukcije – zaštitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odreÿene
preko vrednosti ekvivalentne debljine r [m], iznose: r = d 2, gde je d [m] deblji-
na, a [–] relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa.
2.3.4. DOZVOLJENE VREDNOSTI VLAGE USLED

DIFUZIJE I KONDENZACIJE
Ukupna koliþina kondenzovane vlage ne sme preüi vrednost od 1 kg/m2 u op-
štem sluþaju; 0,5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija dešava u slojevima – materijalima
koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaÿanja vlage; u sluþaju kon-
denzacije u sloju drveta, najveüi dopušteni porast sadržaja vlage za 5 % u odnosu na
poþetni maseni sadržaj vlage; u sluþaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta,
najveüi dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3 % u odnosu na poþetni maseni sa-
držaj vlage.
O IZOLACIJI 85
2.3.5. PRORAýUN DIFUZIJE VODENE PARE

I PRORAýUN ISUŠENJA
Za potrebe pojednostavljenog proraþuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se
sledeüe vrednosti:
Za period kondenzacije:
Zona A – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period gre-
janja) iznosi do șsp = –15 oC, temperatura spoljnjeg vazduha za proraþun kondenza-
cije iznosi șe = –5 oC, relativna vlažnost spoljnog vazduha iznosi ĳe = 90%, relativ-
na vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima
s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošüu ĳi = 55%,
Zona B – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period gre-
janja) niža od șsp = –15 oC, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi șe = –10 oC, rela-
tivna vlažnost spoljnjeg iznosi ĳe = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutraš-
njeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta /
prostorije, ili sa vrednošüu ĳi = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.
Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja
pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne
vlažnosti vazduha iznose și = șe = 18oC, ĳi = ĳe = 65 %.
Za zgrade sa klimatizacijom ili sa veüim oslobaÿanjem vodene pare dozvolje-
no vreme isušenja odreÿuje se na osnovu karakteristika procesa – unutrašnjih mikro-
klimatskih uslova , ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 da-
na (u Zoni B).
p [Pa]
Nema kondenzacije Kondenzacija u ravni Kondenzacija u zoni
1 2 3 1 2 3 1 2 3
psa psa psa
pi
pi
pi
pse pse pse

pe pe pe
Sd1 Sd2 Sd3 Sd1 Sd2 Sd3 Sd1 Sd2 Sd3

∑Sd ∑Sd ∑Sd
sd [Pa]
Slika 2.9. Razliþiti sluþajevi pojave kondenzacije unutar graÿevinskog elementa

Za utvrÿivanje pojave kondenzacije najpre je potrebno odrediti temperatursko
polje unutar zida (u karakteristiþnim taþkama – na granici slojeva), a zatim raspodelu
parcijalnih pritisaka vodene pare pe, kao i raspodelu pritisaka zasiüenja za datu tem-
peraturu pse po preseku zida. Na mestima gde parcijalni pritisak (prikazan crvenom
linijom na slici 2.9) dostiže vrednosti pritiska zasiüenja (prikazan plavom linijom na
slici 2.9), doüi üe do pojave kondenzacije. Kondenzacija se može javiti u ravni ili u
zoni. Ukoliko po celom preseku zida parcijalni pritisak ne dostiže vrednost pritiska
zasiüenja, kondenzacija se neüe javiti.
2.4. PRORAýUN TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE

U velikom broju zemalja postoje standardi i norme koji propisuju metode za
proraþun gubitaka toplote, što podrazumeva njihovu obaveznu primenu.
Kod nas ne postoji SRPS standard koji propisuje metodu za proraþun gubi-
taka toplote, pa je preporuka da se koristi neki svetski poznat standard; to je najþe-
šüe DIN 4701. DIN 4701 ima staru i novu verziju. Godine 1975. je kod nas saþinjen
predlog našeg standarda JUS M.E6.010 “Proraþun potrebne koliþine toplote za gre-
janje”, koji se bazirao na tada važeüem DIN 4701 standardu iz 1959. Meÿutim, taj
standard nikada nije postao važeüi, jer se u to vreme oþekivalo objavljivanje novog
DIN standarda, pa se težilo da se te izmene uvedu i u naš standard. Kada je konaþno
objavljen novi DIN 4701 (što je usledilo tek 1983. umesto 1978.) izazvao je razliþi-
ta mišljenja i polemike u našoj tehniþkoj grupaciji. Tada je potpuno zaustavljen pro-
ces postavljanja zvaniþnog domaüeg standarda.
2.4.1. PRORAýUN PREMA DIN 4701 IZ 1959.

Proraþun transmisionih gubitaka toplote:
QTRANS = U A (șu – șsp), (2.23)
QTRANS = UDODATNO = QTRANS (1 + Z). (2.24)

Dodacima se obuhvata dejstvo onih faktora koji nisu uzeti u obzir pri proraþu-
nu gubitaka toplote, a iskustvo je pokazalo da utiþu na potrebnu koliþinu toplote za
grejanje. Ta koliþina toplote, koja se uzima u obzir preko dodatka, zapravo je pro-
centualni deo transmisionih gubitaka toplote:
QDODATNO= QTRANS Z. (2.25)
Dodatak zbog prekida u zagrevanju Zu

Ovaj dodatak ima smisla samo ukoliko postoji dnevni prekid u radu postroje-
nja centralnog grejanja. Taj prekid se obiþno dešava noüu, tako da dolazi do hlaÿenja
prostorije (i zidova i vazduha) jer su gubici neprekidni. Zbog toga, da bi se po startu
sledeüeg jutra ponovo dostigla unutrašnja projektna temperatura, potrebno je dovesti
veüu koliþinu toplote nego što su trenutni gubici – zbog uzgrevanja.
Dodatak Zu zavisi od:
– dužine prekida u zagrevanju i
– akumulacione sposobnosti prostorije (koja se ocenjuje na osnovu Krišero-
ve vrednosti kD – koja predstavlja srednji koeficijent prolaza toplote za po-
smatranu prostoriju):
O IZOLACIJI 87
QT
kD .
(θu θ sp ) ¦ Ai
(2.26)
Na slici 2.10 prikazana je zavisnost Zu od dužine trajanja prekida grejanja i

vrednosti kD.
35
30 Sniženi noćni režim

Prekid od 9 do 12 h
25 Prekid od 12 do 16 h
Zu [%]
20
15
10
0
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2
kD [W/(m2K)]
Slika 2.10 Vrednosti dodatka Zu
Dodatak na uticaj hladnih okolnih površina Za

Unutrašnje površine spoljnih zidova i prozora imaju nižu temperaturu od tem-
perature vazduha u prostoriji, pa to izaziva oseüaj “hladnog zraþenja” (þovek oda-
je toplotu zraþenjem ka tim površinama, što stvara oseüaj nelagodnosti). Ovaj uticaj
se kompenzuje na taj naþin što se dovodi veüa koliþina toplote za grejanje i poviša-
va temperatura vazduha u prostoriji. Vrednost ovog dodatka se takoÿe daje u funk-
ciji Krišerove vrednosti, pa se þesto spaja sa dodatkom Zu, iako ovi dodaci nema-
ju isti fiziþki smisao. Vrednosti za Za se daju tablearno ili grafiþki. U tabeli 2.14 da-
te su vrednosti dodatka ZD.
ZD = Zu + Za. (2.27)
U novijim standardima nekih evropskih zemalja uticaj hladnih spoljnih povr-

šina se ne kompenzuje preko dodatka transmisijonim gubicima, veü se vrednosti ko-
eficijenata prolaza toplote za spoljne površine uveüavaju. Smisao je isti, samo je na-
þin raþunanja razliþit.
Dodatak na visinu prostorije Zh

Kod prostorija þija je visina veüa od 4m javlja se stratifikacija – raslojavanje
toplijih i hladnijih zona vazduha u prostoriji – topliji vazduh je lakši, tako da u vi-
šim zonama prostorije dolazi do pojave viših temperatura vazduha. Kao posledica se
javljaju: veüi gubici toplote u gornjoj zoni prostorije, veüa infiltracija vazduha i niža
temperatura vazduha u zoni boravka ljudi.
Za svaki metar visine prostorije iznad 4m dodaje se dodatak Zh =0,025 (na pri-
mer: ako je visina prostorije 7 m, onda je Zh = 0,075), pri þemu je maksimalna vred-
nost Zh,max = 0,2.
Tabela 2.14. Vrednosti dodatka ZD
Za kD W/(m2 K) < 0,35 0,35-0,80 0,80-0,75 > 1,75

1. Neprekidan rad sa ograniþenjima
0,07 0,07 0,07 0,07
u grejanju noüu
2. Prekid rada 9-12 h dnevno 0,20 0,15 0,15 0,15
3. Prekid rada 12-16 h dnevno 0,30 0,25 0,20 0,15
Dodatak na stranu sveta ZS

Ovaj dodatak, na neki naþin, uzima u obzir utricaj Sunþevog zraþenja. Zidovi
koji su þešüe osunþani su suvlji, pa je njihov koeficijent prolaza toplote manji od ra-
þunskog, koji je raþunat za srednju vrednost vlažnosti graÿevinskih materijala. Obr-
nut je sluþaj za zidove koji su malo osunþani ili stalno u senci. Kao što mu i samo
ime kaže, ovaj dodatak se usvaja prema orijentaciji prostorije ka nekoj strani sveta.
Merodavna orijentacija prostorije se odreÿuje na sledeþi naþin:
– jedan spoljni zid – orijentacija tog spoljnog zida,
– dva susedna spoljna zida – orijentacija ugla u kome se suþeljavaju spolj-
ni zidovi,
– tri ili þetiri spoljna zida – usvaja se maksimalan dodatak, nezavisno od ori-
jentacije.
Tabela 2.15. Vrednosti dodatka ZS
Orijentacija ZS (-)
Jug, Jugo-istok, Jugo-zapad – 0,05
Istok, Zapad 0
Sever, Severo-istok, Severo-zapad + 0,05
2.4.2. PRORAýUN PREMA DIN 4701 IZ 1983.

U osnovi, novi DIN 4701 iz 1983. je sliþan starom standardu, ali je dopunjen
savremenim saznanjima koja su proistekla iz prakse, eksperimenata i primene raþu-
narske tehnike, koja je vremenom napredovala. Izvrešno je prilagoÿavanje savreme-
nim arhitektonsko-graÿevinskim rešenjima zgrada i materijalima koji se u izgrad-
nji koriste.
DIN 4701 iz 1983. se primenjuje za standardne sluþajeve gradnje, dok su po-
sebni sluþajevi izdvojeni, i za njih je data posebna metodologija, a to su:
– prostorije koje se retko greju (povremeno se koriste),
– prostorije veoma masivne konstrukcije,
– hale velike visine,
– staklene bašte.
O IZOLACIJI 89
Standardni (normalni) sluþajevi:
standardni spoljni uslovi ĺ standardna pot. toplota (QN) ĺ

ĺ standardni unutr. uslovi
QTRANS = Ȉ UN A (șuN – șspN), (2.28)

UN – standardni (nominalni) koeficijent prolaza toplote W/(m2 K),
șuN, șspN – standardna unutrašnja, odnosno spoljna projektna temperatura (oC).
Spoljna projektna temperatura je odreÿena prema novom kriterijumu: to je
najniža dvodnevna srednja temperatura koja je u periodu od 20 godina 10 puta dosti-
gnuta ili podbaþena. Za gradove u Srbiji na ovaj naþin još nije odreÿena spoljna pro-
jektna temperatura.
Još jedna novina je uvedena što se tiþe spoljne projektne temperature, a to je
da ona, pored klimatskih karakteristika, zavisi i od akumulacione mase zgrade, pa
se vrši korekcija:
§ M ·
θ sp θ spN 'θ s , gde je 'θ s f¨ ¸¸ i važi (2.29)
¨¦A
© s ¹
§ M · 3
– za laki tip gradnje ¨
¨¦A ¸¸ 600 kg/m 'θ s 0qC,
© s ¹
§ M · 3
– za srednje teški tip gradnje ¨
¨¦A ¸¸ 1400 kg/m 'θ s 2qC,
© s ¹
§ M · 3
– za teški tip gradnje ¨
¨¦A ¸¸ ! 1400 kg/m 'θ s 4qC.
© s ¹
Akumulaciona masa prostorije:

M = Ȉ (0,5 mþ + 2,5 mD + mo)s + 1/2 Ȉ (0,5 mþ + 2,5 mD + mo)U, (2.30)
mý – masa þelika,
mD – masa drveta,
mO – masa ostalih materijala.
Odnos M/(Ȉ As) se raþuna za najnepovoljniju prostoriju u zgradi, sa maksimal-
no dva spoljna zida i usvaja se za celu zgradu.
Standardna unutrašnja projektna temperatura obuhvata suvu temperaturu vaz-
duha u prostoriji i uzima u obzir srednju temperaturu okolnih površina. Ovako defi-
nisana temperatura, nažalost ne može da se izmeri na objektu, veü se može samo pro-
veriti raþunski. Vrednosti tuN date su tabelarno u zavisnosti od namene prostorija.
Za tipiþne negrejane prostorije date su preporuke za vrednosti unutrašnjih pro-

jektnih temperatura, dok se za netipiþne negrejane prostorije temperatura raþuna iz
toplotnog bilansa prema izrazu:
θx
¦ (U A θ )u ¦ (U A θ )s 0,36 Vx n θ s .
¦ (U A)u ¦ (U A)s 0,36 Vx n (2.31)
Koeficijent prolaza toplote:
UN = U + ǻUa + ǻUs,
gde je ǻUa = f (U spoljašnjeg elementa > 1,6W/(m2 K) = 0,1 – 0,3 i
ǻUa = f (propustljivost za Sunþevo zraþenje gv) = –0,35 gv.
2.4.3. PRORAýUN PREMA SRPS EN 12831:2003.

Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭi, raþunaju se na
sledeüi naþin:
ĭi = ĭT,i + ĭV,i ,W, (2.32)
gde su
ĭT,i , W – projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju;
ĭV,i , W – projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju.
Projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭT,i, raþunaju
se na sledeüi naþin:
ĭT,i = (HT, ie + HT, iue + HT,ig + HT, ij)(șint,i – șe), W, (2.33)
gde su
HT, ie W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
spoljašnju sredinu (e) kroz omotaþ zgrade;
HT, iue W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
spoljašnju sredinu (e) kroz negrejanu prostoriju (u);
HT, ig W/K – koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz greja-
ne prostorije (i) ka tlu (g);
HT, ij W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
susednu grejanu prostoriju (j), grejanu na znatno razliþitu temperatu-
ru, tj., u susednu grejanu prostoriju u okviru jedne celine zgrade ili u
grejanu prostoriju susedne celine iste zgrade;
șint,i °C – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
șe °C – spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije
(i) u spoljašnju sredinu (e), HT,ie, obavezan je za sve elemente zgrade i sve linijske
toplotne mostove koji odvajaju grejanu prostoriju od spoljašnjeg okruženja, kao što
su: zidovi, pod, plafon, vrata, prozori. HT,ie se raþuna na sledeüi naþin:
HT, ie = Ȉ AkUkek + Ȉ Ȍlllel , W/K, (2.34)
O IZOLACIJI 91
gde su
Ak , m2 – površina elementa (k) zgrade;
ek , el – korekcioni faktori izloženosti koji uzimaju u obzir klimatske uticaje
kao što su razliþita izolacija, apsorpcija vlage od strane elemenata
zgrade, brzina vetra i temperatura, pod uslovom da ovi uticaji nisu
veü bili uzeti u obzir pri odreÿivanju U-vrednosti (EN ISO 6946),
Uk , W/(m2 K) – koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade,
ll , m – dužina linijskog toplotnog mosta (l) izmeÿu unutrašnjosti i spoljaš-
njosti;
Ȍl, W/(m K) – koeficijent linijske toplotne provodljivosti linijskih toplotnih mo-
stova (l).
Sledeüi pojednostavljeni metod se može koristiti za proraþun linijskih tran-
smisionih toplotnih gubitaka:
Ukc = Uk + Ütb, W/(m2 K), (2.35)
gde su
Ukc , W/(m2 K) – korigovani koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade,
koji uzima u obzir linijske toplotne mostove,
2
Uk , W/(m K) – koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade i
Ütb , W/(m2 K) – korekcioni faktor koji zavisi od vrste elementa zgrade i toplotnog
mosta.
Ako se izmeÿu grejane prostorije (i) i okoline (e) nalazi negrejana prostori-
ja (u), koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije u
spoljašnjost se raþuna na sledeüi naþin:
HT, iue = Ȉk Ak Uk bu + Ȉl Ȍl ll bu , W/K, (2.36)
gde je
bu – faktor sniženja temperature koji uzima u obzir razliku izmeÿu temperature ne-
grejane prostorije i spoljne projektne temperature.
Faktor sniženja temperature, bu, može se odrediti trojako:
a) ako je temperatura negrejane prostorije, șu, data ili izraþunata unutar pro-
jektnih uslova, bu se odreÿuje na sledeüi naþun:
bu = (șint,i – șu)/(șint,i – șe); (2.37)
b) ako je temperatura negrejane prostorije, șu, nepoznata, bu se odreÿuje na
sledeüi naþin:
bu = Hue/(Hiu + Hue), (2.38)
gde je
Hiu [W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz grejane (i) u negrejanu prostoriju (u),
koji uzima u obzir:
• transmisione toplotne gubitke (iz grejane u negrejanu prostoriju);
• ventilacione toplotne gubitke (protok vazduha iz grejane u negrejanu
prostoriju);
Hue [W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz negrejane prostorije (u) u okolinu (e)
koji uzima u obzir:
• transmisione toplotne gubitke (prema okolini i prema tlu);
• ventilacione toplotne gubitke (izmeÿu negrejane prostorije i okoli-
ne);
c) Pronaüi u nacionalnom aneksu ovog standarda vrednost faktora za svaki od
navedenih sluþajeva. U nedostarku nacionalnog aneksa polazne vrednosti date su u
poglavlju D.4.2.
Vrednost toplotnih gubitaka kroz podove i zidove suterena, bilo da su direk-
tno ili indirektno u kontaktu sa tlom, zavisi od nekoliko faktora. Oni ukljuþuju povr-
šinu i obim izložene podne konstrukcije, dubinu poda suterena ispod nivoa tla, kao
i termiþka svojstva tla.
Za potrebe ovog standarda vrednost toplotnih gubitaka kroz tlo može se izra-
þunati u skladu sa EN ISO 13370:
– detaljnim postupkom;
– pojednostavljenim postupkom, opisanim u nastavku. U ovom sluþaju to-
plotni gubici preko toplotnih mostova se ne uzimaju u obzir.
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote kroz podne konstrukcije u dodiru sa
tlom dat je relevantnim slikama i tabelama u standardu, kao funkcija koeficijenta
prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra, Bƍ.
2.4.4. PRORAýUN PREMA SRPS EN ISO 13789:2007.

Ovaj standard primenjuje se za potrebe odreÿivanja potrebne godišnje toplote
za grejanje, ali daje metodologiju odreÿivanja gubitaka toplote. Ukupan transmisi-
oni gubitak kroz termiþki omotaþ sa raþuna tako što se prvo odredi koeficijent tran-
smisionog gubitka, a on se zatim množi razlikom temperatura unutrašnjeg i spoljnog
vazduha (u projektnim uslovima).
Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT, W/K,
izraþunava se po obrascu:
HT ¦ ( Fxi U i Ai ) HTB ,
i (2.39)
gde su
Fxi – faktor korekcije temperature za i-ti graÿevinski element, koji se
usvaja prema tabeli 2.16;
2
Ui, W/(m K) – koeficijent prolaza toplote i-tog graÿevinskog elementa, površine
Ai , m2.
Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih
mostova u termiþkom omotaþu zgrade (ili dela zgrade) HTB, W/K, iznosi:
HTB = ǻUTB A, (2.40)
gde je A [m2] zbirna površina spoljnih graÿevinskih elemenata (termiþki omotaþ
objekta – spoljne mere).
Usvaja se vrednost ÜTB = 0,10 W/(m² K).
O IZOLACIJI 93
Tabela 2.16. Otpori prelazu toplote i korekcija temperature
Otpor prelazu toplote, u Faktor

Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko m² K/W korekcije
graÿevinskog elementa odreÿenog tipa Rsi Rse Rsi + Rse temperature, Fxi
Graÿevinski elementi koji se graniþe sa spoljnim vazduhom
Spoljni zid
neventilisan 0,13 0,04 0,17 1,0
ventilisan 0,13 0,13 0,26 1,0
Ravni krovovi:
neventilisano
ventilisano 0,10 0,04 0,14 1,0
0,10 0,10 0,20 1,0
Meÿuspratna konstrukcija iznad otvorenog
prolaza: 0,17 0,04 0,21 1,0
neventilisano 0,17 0,17 0,34 1,0
ventilisano
Kosi krovovi:
neventilisani 0,10 0,04 0,14 1,0
ventilisani 0,10 0,10 0,20 1,0
Graÿevinski elementi koji se graniþe sa negrejanim prostorima
Zid ka negrejanom prostoru 0,13 0,13 0,26 0,5
Meÿuspratna konstrukcija ka negrejanom 0,10 0,10 0,20 0,8
krovnom prostoru
Meÿuspratna konstrukcija iznad negrejanog 0,17 0,17 0,34 0,5
prostora
Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleni-
ku), sa spoljnim zastakljenjem zimske ba-
šte: 0,13 0,13 0,26
Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m² K) 0,7
Izolaciono staklo, U 2,5 W/(m² K) 0,6
Poboljšano staklo, U 1,6 W/(m² K) 0,5
Graÿevinski elementi u kontaktu sa tlom
Zid u tlu, ili delimiþno ukopan 0,13 0,0 0,13 0,6
Pod na tlu 0,17 0,0 0,17 0,5
Meÿuspratna konstrukcija u tlu 0,10 0,0 0,10 0,6
Graÿevinski elementi izmeÿu dva grejana prostora razliþite temperature
Zid izmeÿu zgrada, zid koji razdvaja prosto-
re razliþitih korisnika, ili zid ka grejanom 0,13 0,08 0,21 0,8
stepeništu
Meÿuspratna konstrukcija koja razdvaja
0,10 0,08 0,18 0,8
prostor izmeÿu razliþitih korisnika
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova veü uzet u obzir pri proraþunu koeficijen-
ta prolaza toplote U, graÿevinskog elementa, graniþna površina kroz koju se toplota
prenosi A, kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu gra-
ÿevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj naþin odreÿen. Tran-
smisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi:
HTB = ǻUTB Acor, (2.41)

gde je Acor [m2] zbirna površina spoljnih graÿevinskih elemenata (spoljni omotaþ
objekta), umanjena za površine graÿevinskih elemenata za koje su izraþunati koefi-
cijenti prolaza toplote sa ukljuþenim toplotnim mostovima.
2.4.4.1 SPECIFIýNI TRANSMISIONI GUBITAK TOPLOTE ZGRADE,

H’T, W/(m2 K)
Specifiþni transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H’T , W/(m2 K),
HT
H T' .
A (2.42)
Najveüi dopušteni specifiþni transmisioni toplotni gubitak kroz termiþki omo-
taþ zgrade, H’T, W/(m2 K), usvaja se prema tabeli 2.17.
Tabela 2.17. Najveüe dopuštene vrednosti specifiþnih transmisionih gubitaka toplote,
HƍT,max, W/(m2 K), u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)
Nestambene zgrade sa udelom Nestambene zgrade

Faktor oblika transparentnih površina 30% i sa udelom transparentnih
A/Ve (m-1) stambene zgrade površina > 30%
HƍT , W/(m2 K) HƍT , W/(m2 K)
0,2 1,05 1,55
0,3 0,80 1,15
0,4 0,68 0,95
0,5 0,60 0,83
0,6 0,55 0,75
0,7 0,51 0,69
0,8 0,49 0,65
0,9 0,47 0,62
1,0 0,45 0,59
>1,05 0,44 0,58
Najveüi dopušteni specifiþni transmisioni toplotni gubitak kroz graniþnu po-

vršinu zgrade preko koje se toplota prenosi H’T, W/(m2 K), može se izraþunati uz ko-
rišüenje datih relacija:
– za nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina (prozori, balkon-
ska vrata, krovni prozori, lanterne i sliþno) do (najviše) 30 % i za stambene
zgrade, korišüenjem relacije:
H’T = 0,30 + 0,15/(A/Ve), W/(m2 K),
– za nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina (prozori, balkon-
ska vrata, krovni prozori, lanterne i sliþno) veüim od 30 %:
H’T = 0,35 + 0,24/(A/Ve), W/(m2 K),
O IZOLACIJI 95
– za zgrade sa nižim temperaturama vazduha u grejnom periodu (industrij-

ske, sportske, odnosno njihovi delovi, i sliþno):
H’T = 0,53 + 0,10/(A/Ve), W/(m2 K).
Opseg vrednosti A/Ve: 0,2 m-1 do 1,05 m-1!
2.5. PRORAýUN VENTILACIONIH

GUBITAKA TOPLOTE
Koliþina toplote potrebna da se vazduh, koji u prostoriju dospe infiltracijom,
zagreje od spoljne temperature do unutrašnje predstavlja ventilacione gubitke toplo-
te. Spoljni vazduh infiltracijom prodire u prostoriju kroz procepe (fuge) prozora i
vrata i/ili kroz posebne otvore namenjene za prorodnu ventilaciju (provetravanje).
Da bi se toplota prenela sa jednog tela na drugo potrebno je da postoji razli-
ka temperatura (termiþka neravnoteža). Da bi došlo do strujanja vazduha potrebno je
da postoji razlika pritisaka (mehaniþka neravnoteža). Razlika pritisaka može da pro-
istekne iz dva uzroka:
1. DEJSTVO VETRA
Zaustavni pritisak proporcionalan je kvadratu brzine vetra:
w2 ρ
pVET Kp ,
2 (2.43)
gde su
Kp – koeficijent pritiska, koji se odreÿuje eksperimentalno i zavisi od strujne slike
oko zgrade,
w – srednja brzina vetra i
ȡ – srednja gustina vazduha.
2. RAZLIKA U GUSTINI VAZDUHA
prouzrokovana razlikom temperatura unutrašnjeg i spoljnog vzduha
Kako je
ș u > ș s = ȡu < ȡ s, , (2.44)
sledi da je razlika pritisaka
ǻp = h g ǻȡ. (2.45)
Navedena dva uticaja, koja izazivaju mehaniþku neravnotežu, mogu se javiti
istovremeno (slika 2.11), pri þemu njihovi uticaji mogu da se:
– sabiraju (superponiraju) ili
– potiru (da imaju suprotno dejastvo).
Koliþina vazduha u jedinici vremena koja dospe u prostoriju iznosi:
V K ('p ) n , m3 /s, , (2.46)
gde su
K – koeficijent strujanja – pokazuje koliþinu vazduha koja prodre u prostoriju pri
razlici pritisaka od 1Pa,
¨p – razlika pritisaka izmeÿu vazduha u prostoriji i spoljnog vazduha,
n – eksponent koji zavisi od vrste (režima) strujanja, i njegove vrednosti su:
– n = 1 za turbulentno strujanje,
– n = 0,5 za laminarno strujanje,
– n = 2/3 za strujanje vazduha kroz procepe prozora i vrata.
a) b) c)
+
+ +
Slika 2.11. Uticaji nastanka razlike pritisaka: a) usled razlike gustina vazduha, b)
usled dejstva vetra i c) usled kombinovanog uticaja razlike gustina i dejstva vetra
Potrebna koliþina toplote za zagrevanje vazduha koji je infiltracijom dospeo
u prostoriju:
QV V ρ c p (θu θ sp ).
(2.47)
2.5.1 VENTILACIONI GUBICI PREMA DIN 4701

U praksi se ventilacioni gubuci toplote prema DIN 4701 raþunaju kao:
QV ¦ (a l )s R H (θu θ sp ) Z E ,
s (2.48)
gde je
a – propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata m3/(m h Pa2/3),
l – dužina procepa [m],
R – karakteristika prostorije [–],
H – karakteristika zgrade [WhPa2/3/(m3K)],
șu – temperatura unutrašnjeg vazduha [oC],
șsp – spoljna projektna temperatura [oC],
ZE – dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [–].
Propustljivost procepa pokazuje koliþinu vazduha u jedinici vremena koja
prodre kroz procep dužine 1 m, pri razlici pritisaka od 1 Pa. Njegova vrednost zavisi
od materijala okvira prozora i garantovanja zaptivenosti od strane proizvoÿaþa.
Dužina procepa zavisi od konstrukcije vrata i prozora i raþuna se na sledeüi
naþin:
VRATA: l = 2a+2h (a – širina, h – visina),
JEDNOKRILNI PROZOR: l = 2a+2h,
O IZOLACIJI 97
DVOKRILNI PROZOR: l = 2a+3h,

TROKRILNI PROZOR: l = 2a+5h.
Karakteristika prostorije zavisi od odnosa propustljivosti procepa kroz koje
vazduh ulazi u prostoriju i propustljivosti procepa kroz koje vazduh izlazi iz prosto-
rije. Na neki naþin R predstavlja faktor „produvavanja“ prostorije:
1
R .
¦ (a l ) s 1
(2.49)
¦ ( a l )u
Tabela 2.18. Karakteristika prostorije R
Prozori Unutrašnja vrata As/Au R

nezaptivena <3
Drveni prozori i prozori od veštaþkih materijala
zaptivena < 1,5
0,9
nezaptivena <6
ýelilni i metalni prozori
zaptivena < 2,5
nezaptivena od 3 do 9
Drveni prozori i prozori od veštaþkih materijala
zaptivena od 1,5 do 3
0,7
nezaptivena od 6 do 20
ýelilni i metalni prozori
zaptivena od 2,5 do 6
Za stambene zgrade i tipiþne poslovne objekte R se kreüe u relativno uskim

granicama, pa se ne raþuna za svaku prostoriju, veü se u zavisnosti od odnosa spolj-
nih i unutrašnjih prozora i vrata usvaja vrednost 0,7 ili 0,9.
Karakteristika zgrade H u sebi sadrži brzinu vetra, koja je uzrok infiltraci-
ji vazduha. Za razliku od spoljne projektne temperature, projektna brzina vetra nije
propisana, pa se ostavlja projektantu da proceni koja brzina vetra je merodavna za
proraþun. Brzina vetra se kreüe u granicama od 2 do 10 m/s.
Prema DIN 4701 date su preporuke za izbor karakteristike zgrade u zavisno-
sti od:
1. Vetrovitosti predela (normalan ili vetrovit),
2. Položaja zgrade (zatvoren, otvoren ili izrazito otvoren) i
3. Tipa zgrade (zgrade u bloku ili pojedinaþna gradnja).
Tabela 2.19. Karakteristika zgrade H, W h Pa2/3/(m3K)
H, W h Pa2/3/(m3K)
Predeo Položaj zgrade
Blokovska gradnja Pojedinaþne zgrade
Zaklonjen 1,28 1,81
Normalni
Otvoren 2,18 3,09
predeli
Izrazito otvoren 3,19 4,47
Zaklonjen 2,18 3,09
Vetroviti
Otvoren 3,19 4,47
predeli
Izrazito otvoren 4,36 6,01
2.5.2. PRORAýUN PREMA

SRPS EN 12831:2007.
Projektni ventilacioni toplotni gubici, ĭV,i, za grejanu prostoriju (i) raþunaju
se na sldeüi naþin:
ĭV,i = HV,i (șint,i – șe), W, (2.50)
gde je
HV,i [W/K] – koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka;
șint,i [°C] – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
șint,i [°C] – spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih ventilacionih gubitaka, HV,i, grejane prostorije raþuna
se na sledeüi naþin:
H V ,i Vi ρ c p , W/K,
(2.51)
gde je
Vi [m3/s] – zapreminski protok vazduha kroz grejanu prostoriju (i);
3
ȡ [kg/m ] – gustina vazduha na unutrašnjoj temperaturi șint,i;
cp [kJ/(kgK)] – specifiþni toplotni kapacitet vazduha na unutrašnjoj temperaturi
șint,i.
Pretpostavljajuüi veliþine ȡ i cp konstantnim, izraz za projektne ventilacione
gubitke dobija izgled:
H V ,i 0,34 Vi , W/K,
(2.52)
gde je protok sada izražen u kubnim metrima na sat (m3/h).
Postupak proraþuna za odreÿivanje merodavnog protoka vazduha, direktno
zavisi od razmatranog sluþaja, tj., da li je objekat sa ventilacionim sistemom ili bez
ventilacionog sistema.
Bez mehaniþkih ventilacionih sistema:
U odsustvu mehaniþkih ventilacionih sistema, pretpostavljeno je da vazduh
koji prestrujava u prostoriju kroz otvore i procepe ima termiþke karakteristike spo-
ljašnjeg vazduha. Zbog toga su toplotni gubici proporcionalni razlici izmeÿu unu-
trašnje projektne temperature i temperature spoljašnjeg vazduha.
Vrednost zapreminskog protoka vazduha koji infiltracijom prodire u grejane
prostorije (i), a koja se koristi za proraþun koeficijenta projektnih ventilacionih to-
plotnih gubitaka, jeste veüa vrednost od:
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha, Vinf,i koji infiltracijom prodire u
prostoriju usled strujanja vazduha kroz otvore i procepe u termiþkom omo-
taþu zgrade, i
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha Vmin,i, potrebne da se zadovolje hi-
gijenski zahtevi:
O IZOLACIJI 99
Vi max (Vinf,i , Vmin,i ), m3 /h.

(2.53)
Sa sistemom mehaniþke ventilacije:

Ako mehaniþki ventilacioni sistem postoji, dovedena koliþina vazduha ne mo-
ra obavezno imati termiþke karakteristike spoljašnjeg vazduha, na primer:
– kada se koristi toplota otpadnog vazduha;
– kada se spoljašnji vazduh centralno predgreva;
– kada se vazduh dovodi iz susednih prostorija.
U ovim sluþajevima se uvodi faktor smanjenja temperature, koji uzima u obzir
razliku izmeÿu temperature dovedenog vazduha i spoljne projektne temperature.
U sistemima sa veüim protokom vazduha koji se odvodi u odnosu na koliþinu
vazduha koji se ubacuje, ova razlika se nadoknaÿuje spoljnim vazduhom koji pre-
strujava kroz procepe i otvore u termiþkom omotaþu zgrade, što se takoÿe mora uze-
ti u obzir.
Izraz za odreÿivanje zapreminskog protoka vazduha kroz grejanu prostoriju
(i), koji se koristi za proraþun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubita-
ka, je sledeüi:
Vi Vinf,i Vsu ,i fV ,i Vmech,i inf,i , m3 /h,
(2.54)
gde je
Vinf,i , m3/h – zapreminski protok vazduha koji infiltracijom dospeva u grejanu
prostoriju (i)
3
Vsu,i, m /h – zapreminski protok vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju
(i)
3
Vmech,iinf,i, m /h – razlika odsisane i ubaþene koliþine vazduha u grejanu prostoriju
fVi – faktor redukcije temperature, dat izrazom:
fVi = (șint,i – șsu,i) / (șint,i – șe)
șsu,i, °C – temperatura vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i), (bilo
da se dovodi iz centralnog vazdušnog sistema grejanja, ili iz su-
sedne grejane ili negrejane prostorije, ili iz spoljnog okruženja).
Ako se primenjuje sistem korišüenja otpadne toplote, șsu,i može
biti izraþunata iz stepena korisnosti sistema za korišüenje otpad-
ne toplote. șsu,i može biti viša ili niža od unutrašnje temperatu-
re vazduha.
Moguüe je primeniti pojednostavljen metod za odreÿivanje zapreminskog
protoka vazduha.
Zapreminski protok vazduha usled infiltracije, V inf,i, grejane prostorije (i),
uzrokovan vetrom i efektima uzgonskog strujanja vazduha kroz omotaþ zgrade, mo-
že se izraþunati na sledeüi naþin:
Vinf,i = 2Vi n50 ei İi, m3/h, (2.55)
gde je
n50 , h-1 – broj izmena vazduha, kao rezultat razlike pritisaka od 50 Pa izmeÿu spo-
ljašnjosti i unutrašnjosti zgrade, kroz otvore u termiþkom omotaþu zgra-
de, na þas;
ei – koeficijent zaklonjenosti;
İi – faktor korekcije visine, koji uzima u obzir porast brzine vetra sa poveüa-
njem visine prostorije u odnosu na nivo tla.
Višak izvuþenog vazduha u svim ventilacionim sistemima se zamenjuje spo-
ljašnjim vazduhom koji prestrujava kroz omotaþ zgrade. Ako razlika protoka odsi-
snog i ubacnog vazduha nije drugaþije odreÿena, može se za þitavu zgradu izraþu-
nati na sledeüi naþin:
Vmech,iinf, i = max (Vex – Vsu , 0), m3/h, (2.56)
gde je
Vex, m3/h – protok odsisnog vazduha za þitavu zgradu;
Vsu, m3/h – protok ubacnog vazduha za þitavu zgradu.
U zgradama za stanovanje, protok dovedenog vazduha za þitavu zgradu þe-
sto je podešen da bude jednak nuli. U poþetku, Vmech,iinf, i je odreÿen za þitavu zgra-
du. Zatim, raspodela protoka ovog spoljašnjeg vazduha na svaku prostoriju u zgra-
di, raþuna se na osnovu propustljivosti (zaptivenosti omotaþa zgrade i projektnih pri-
rodnih otvora na zgradi) svake prostorije u proporciji sa propustljivošüu þitave zgra-
de. Ako nisu dostupne vrednosti termiþke propustljivosti, raspodela protoka spoljaš-
njeg vazduha može se izraþunati na pojednostavljen naþin srazmerno zapremini sva-
ke prostorije u odnosu na zapreminu zgrade:
Vmech,iinf, i = Vmech,iinf (Vi/ ȈVi), m3/h, (2.57)
gde je Vi – zapremina prostorije i. Ovaj izraz može biti korišüen na odgovarajuüi na-
þin za odreÿivanje protoka dovedenog vazduha za svaku prostoriju ako je dat samo
protok dovedenog vazduha za celu zgradu.
2.5.3. VENTILACIONI GUBICI

PREMA SRPS EN ISO 13789:2007.
Sliþno kao kod proraþuna ukupnih transmisionih gubitaka toplote, i ovde se
prvo pristupa proraþunu koeficijenta ventilacionog gubitka, koji se zatim množi ra-
zlikom temperatura unutrašnje i spoljašnje sredine.
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K],
HV = ȡa cp V n, (2.58)
gde je
V – zapremina grejanog prostora [m3];
n – broj izmena vazduha na þas [h-1]
ȡa cp = 0,33 W h/(m3 K), (ȡa cp = 1200 J/(m3 K))
O IZOLACIJI 101
Tabela 2.20. Broj izmena vazduha na þas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase

zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Stambene zgrade sa više stanova
i prirodnom ventilacijom
Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1]

Izloženost fasade vetru Više od jedne fasade Samo jedna fasada
Zaptivenost Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5
Umereno zaklonjen položaj 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Tabela 2.21. Broj izmena vazduha na þas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase

zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Pojedinaþne porodiþne kuüe sa
prirodnom ventilacijom
Broj izmena vazduha n [h-1]

Zaptivenost Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,5 0,8 0,5
Umereno zaklonjen položaj 1,1 0,6 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5
2.5.4. UKUPNI ZAPREMINSKI GUBICI TOPLOTE

UNUTAR TERMIýKOG OMOTAýA, qV [W/m3]
Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termiþkog omotaþa, qV [W/m3],
transmisioni i ventilacioni, izraþunavaju se po obrascu:
H T HV
qv , W/m3 .
Ve (2.59)
2.5.5. PROPUSTLJIVOST ZA VAZDUH

GRAĈEVINSKOG ELEMENTA
Propustljivost za vazduh graÿevinskog elementa – pre svega spoljne graÿevin-
ske stolarije, prozora i vrata, ispituje se u laboratorijskim uslovima saglasno standar-
du SRPS EN 1026:2008, sa klasifikacijom prema standardu SRPS EN 12207:2008.
Prozori i vrata moraju imati vazdušnu propustljivost: u klasi 2 (važi za prozo-
re i balkonska vrata, za ugradnju u zgradama spratnosti do tri sprata); u klasi 3 (va-
ži za prozore i balkonska vrata, ugraÿene u trospratne ili višespratne zgrade, kao i za
ulazna vrata).
2.5.6. NEPROPUSTLJIVOST ZA VAZDUH ZGRADE

ILI DELA ZGRADE
Nepropustljivost za vazduh zgrade ili dela zgrade mora da bude podesna za
korišüenje zgrade (vazdušni komfor) i za, eventualno, vrstu sistema ventilacije koji
se primenjuje. Zgrade sa izbalansiranim ventilacionim sistemima (mehaniþko snab-

devanje vazduhom i odvoÿenje vazduha) moraju da budu što je više moguüe nepro-
pusne za vazduh: n50 ispod 1,0 h-1 (zgrade spratnosti veüe od 3 sprata) i ispod 2,0
(zgrade sa 3 sprata, i niže). Pored toga, mora se spreþiti svako pojedinaþno curenje
iz strukture zgrade (ograniþavanje brzine strujanja vazduha u prostoriji – uslov kom-
fora), kao i moguünost širenja polutanata (na primer, unutrašnji zidovi i podovi mo-
raju da budu nepropusni odnosno dovoljno nepropusni za vazduh). Metod merenja
vrednosti n50 odreÿen je standardom SRPS EN 13829 (odgovara i ISO 9972). Nave-
dene graniþne vrednosti n50 odnose se na i mere se kao ukupna nepropustljivost za
vazduh strukture zgrade (graÿevinska konstrukcija), pa se tokom merenja zatvore-
nim drže svi prozori, vrata i unutrašnji otvori, kao i ventili za dovod i odvod vazdu-
ha (elementi sistema za mehaniþku ventilaciju).
2.6. TOPLOTNI MOSTOVI

Toplotni most je mesto smanjenog otpora prolazu toplote u odnosu na kon-
strukciju u kojoj se nalazi, odnosno mesto u termiþkom omotaþu na kome se javlja
poveüani toplotni fluks. Pojava toplotnih mostova može znaþajno uticati na poveüa-
nje transmisionih gubitaka toplote zgrade.
U zavisnosti od toga šta prouzrokuje pojavu toplotnog mosta, razlikujemo:
– konstruktivni toplotni most (promena vrste materijala u konstrukciji),
– geometrijski toplotni most (promena oblika konstrukcije, na primer uglovi,
žljebovi, ispupþenja...)
Toplotni mostovi prouzrokuju poveüane gubitke toplote, pojavu kondenzacije
na unutrašnjoj površini spoljnog zida, kao i unutar same konstrukcije. Posledice ko-
je se javljaju zbog pojave toplotnih mostova su: ošteüenja konstrukcije usled poja-
ve vlage i buÿi, mehaniþka ošteüenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave
smrzavanja kondenzata, narušavanje mehaniþke stabilnosti konstrukcije.
Proraþun toplotnih mostova moguüe je izvršiti na nekoliko naþina:
– paušalnim dodatkom na koeficijent transmisionog gubitka toplote;
– pojednostavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008. (katalog),
– detaljhnim proraþunom prema SRPS EN ISO 10211:2008.
2.6.1. TOPLOTNI MOSTOVI I TRANSMISIONI

TOPLOTNI GUBICI
Uticaj toplotnih mostova mora da bude što manji. Ovde se izdvojeno daje pri-
kaz pojmova kojima su odreÿeni toplotni mostovi:
Toplotni most je deo omotaþa zgrade gde se inaþe uniformna toplotna otpor-
nost znaþajno menja usled:
a) potpunog ili delimiþnog prodora u omotaþ zgrade materijala razliþite to-
plotne provodljivosti i/ili
b) promene u debljini elementa i/ili
c) razlike izmeÿu unutrašnje i spoljne površine, kao što se dešava na spojevi-
ma zid/pod/tavanica.
O IZOLACIJI 103
Linijski toplotni most je toplotni most unuformnog popreþnog preseka duž

jedne od tri ortogonalne ose.
Taþkasti toplotni most je toplotni most neuniformnog popreþnog preseka u
bilo kom pravcu.
2-D geometrijski model je geometrijski model izveden iz detalja projekta
zgrade, kao što je model za jednu od ortogonalnih osa, pri þemu se popreþni presek
upravan na tu osu ne sme da menja unutar granica modela. 2-D geometrijski model
se koristi u dvodimenzionalnim proraþunima.
Linijski koeficijent prolaza toplote Ȍ, W/(m K), je toplotni fluks u stacio-
narnom stanju, ĭ [W], podeljen dužinom, l [m], i razlikom temperatura, ¨ș [K], iz-
meÿu okruženja sa obe strane toplotnog mosta; u opštem sluþaju proraþunava se u
skladu sa SRPS EN ISO 10211, pri þemu taþnost softvera koji se koristi može da se
kreüe u granicama ± 5 %. Potrebno je razlikovati: Ȍe, W/(m K) – eksterni (uzimaju
se spoljne mere); Ȍi, W/(m K) – interni (uzimaju se unutrašnje mere); Ȍoi, W/(m K)
– ukupni interni (uzimaju se ukupne unutrašnje mere).
Linijski koeficijenti prolaza toplote se obiþno javljaju na: spojevima izmeÿu
spoljnih elemenata (uglovi zidova, zid – tavanica, zid-krov, zid – pod); spojevima
unutrašnjih (pregradnih) zidova sa spoljnim zidovima, tavanicama, krovovima; na
spojevima unutrašnjih podova sa spoljnim zidovima; na stubovima u spoljnim zido-
vima; oko prozora i vrata. Taþnost podataka iz relevantnih kataloga toplotnih mosto-
va iznosi ± 20 % (kao i taþnost proraþuna koji se vrše bez softvera); Taþnost poda-
taka o tipiþnim (tipskim) vrednostima, koje su date tabelarno u standardu SRPS EN
14683 iznosi od 0 % do 50 %, jer primeri u katalozima imaju fiksne parametre (me-
re i primenjeni materijali).
Taþkasti koeficijent prolaza toplote Ȥ, W/K, je toplotni fluks u stacionar-
nom stanju, ĭ [W], podeljen razlikom temperatura ¨ș, K, izmeÿu okruženja sa obe
strane toplotnog mosta. Uticaj taþkastih toplotnih mostova se u najveüem broju slu-
þajeva može zanemariti; u suprotnom, proraþun se vrši u skladu sa standardom SRPS
EN ISO 10211-1.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote HT, W/K, je toplotni fluks usled
prenosa toplote kroz graÿevinsku strukturu zgrade podeljen razlikom temperatura
sredina sa obe strane konstrukcije; raþuna se u skladu sa standardima SRPS EN
13790, SRPS EN 13370, SRPS EN 13789 i SRPS EN ISO 14683:
HT = HD + Hg + HU + HA , W/K. (2.60)
Direktni koeficijent transmisionog prolaza toplote HD, W/K, je toplotni
protok usled prenosa toplote kroz omotaþ zgrade, po jedinici razlike temperatura; ra-
þuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 14683.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote kroz tlo, Hg, W/K, je toplotni
protok usled prenosa toplote kroz omotaþ zgrade, po jedinici razlike temperatura; ra-
þuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote kroz nekondicionirani prostor,
HU, W/K, je toplotni protok usled prenosa toplote kroz nekondicionirani prostor,
po jedinici razlike temperatura; raþuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO
13789.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote ka susednoj (sa kojom se zgra-

da graniþi) zgradi, HA, W/K, je toplotni protok usled prenosa toplote izmeÿu dve
zgrade, po jedinici razlike temperatura; raþuna se u skladu sa standardom SRPS EN
ISO 13789.
Vrednosti H (HD, Hg, HU, HA), se, saglasno standardu SRPS EN ISO 13790,
proraþunavaju po jednaþini:
ª º
H btr « ¦ Ai U i ¦ lk ψ k ¦ χ j » , W/K, (2.61)
¬« i k j ¼»
gde je
btr [–] – faktor podešavanja, koji zavisi od razlike temperature sredina sa
obe strane graÿevinskog elementa,
2
Ai [m ] – površina i-tog elementa omotaþa zgrade,
2
Ui [W/(m K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaþa zgrade,
lk [m] – dužina k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȍk [W/(m K)] – linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȥj [W/ K] – taþkasti koeficijent prolaza toplote j-tog taþkastog toplotnog mosta.
Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta HTB, W/K, iznosi:
HTB = Ȉ l ȥe, (2.62)
gde je
l [m] – dužina toplotnog mosta,
ȥe, W/(m² K) – linijski koeficijent prolaza toplote na mestu toplotnog mosta, koji
odgovara spoljnim merama graÿevinskog elementa.
Uticaj toplotnih mostova može se uvažiti primenom kataloga toplotnih mosto-
va – prema tabeli 2.23 iz, uz poveüanje koeficijenata prolaza toplote za ÜTB = 0,05
W/(m² K), za ukupnu graniþnu površinu kroz koju se toplota prenosi.
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova veü uzet u obzir pri proraþunu koeficijenta
prolaza toplote, U, graÿevinskog elementa, graniþna površina kroz koju se toplota pre-
nosi, A, kod uvažavanja uticaja prema toplotnog mosta može se umanjiti za površinu
graÿevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj naþin odreÿen.
Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, HTB [W/K], ta-
da iznosi:
HTB = ǻUTB A, (2.63)
gde je A [m2] zbirna površina spoljnih graÿevinskih elemenata (spoljni omotaþ objek-
ta), umanjena za površine graÿevinskih elemenata za koje su izraþunati koeficijenti
prolaza toplote sa ukljuþenim toplotnim mostovima.
Transmisioni toplotni gubitak termiþkog omotaþa zgrade, HT [W/K], iznosi:
HT ¦ ( Fxi U i Ai ) HTB ,
i (2.64)
gde je
O IZOLACIJI 105
Fxi – faktor korekcije temperature za i-ti graÿevinski element (tabela

2.22);
Ui [ W/(m² K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog graÿevinskog elementa, površine
Ai [m2].
Tabela 2.22. Faktori korekcije temperature, Fxi
Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, Faktor korekcije

preko i-tog graÿevinskog elementa temperature, Fxi
Spoljni zid, prozor 1
Krov (kao granica sistema) 1
Najviši (ceo) sprat (negrejani tavanski prostor) 0,8
Zid izmeÿu zgrada (granica grejanih prostora) 0,8
Zidovi i tavanice ka negrejanim prostorima 0,5
Donja zona zgrade:
– tavanice i zidovi ka negrejanom podrumu
– podovi na tlu 0,6
– površine grejanih podruma koje se graniþe sa tlom
Tabela 2.23. Katalog toplotnih mostova
– Zid – Laki zid (ukljuþujuüi malter i drvene ploþe) – Izolacija

– Meÿuspratna konstrukcija / Stub – Okvir
KROVOVI (Roofs)
e = 1,3
e = 1,2
i,oi = 1,0
i,oi = 1,0
R1 ψe = 0,55 R2 ψe = 0,50
ψoi = 0,70 ψoi = 0,65 R3 ψe = 0,40
L2D = 1,42 ψi = 0,70 L2D = 1,38 ψi = 0,65 ψoi = 0,55
L2D = 1,28 ψi = 0,55
e = 1,3
0,17
e = 1,2
i,oi = 1,0
i,oi = 1,0
R4 ψe = 0,30 R5 ψe = 0,55
ψoi = 0,50 ψoi = 0,70 R6 ψe = 0,40
L2D = 1,25 ψi = 0,50 L2D = 1,42 ψi = 0,70 ψoi = 0,55
L2D = 1,29 ψi = 0,55

e = 1,3
i,oi = 1,0
e = 1,2
i,oi = 1,0
R9 ψe = –0,05
ψoi = 0,15
L2D = 0,84 ψi = 0,15
R7 ψe = 0,55
ψoi = 0,75 R8 ψe = 0,35
L2D = 1,44 ψi = 0,75 ψoi = 0,55
L2D = 1,28 ψi = 0,55
e = 1,3
0,17
e = 1,2
i,oi = 1,0
i,oi = 1,0
R11 ψe = 0,25
R10 ψe = 0,00 ψoi = 0,20
ψoi = 0,20 L2D = 0,93 ψi = 0,20
L2D = 0,92 ψi = 0,20 R12 ψe = 0,10
ψoi = 0,30
L2D = 1,02 ψi = 0,30
BALKONI (Balconies) i UGLOVI (Corners)

i = 1,0
e, oi = 2,15
0,6 1,0
i = 1,0
B1 ψe = 0,85
ψoi = 0,85
L2D = 1,57 ψi = 0,90
B2 ψe = 0,80 B3 ψe = 0,75
ψoi = 0,80 ψoi = 0,75
L2D = 1,56 ψi = 0,85 L2D = 1,50 ψi = 0,80
O IZOLACIJI 107

e = 1,3
e = 1,3
i,oi = 1,0
i,oi = 1,0
C1 ψe = –0,05
ψoi = 0,15
L2D = 0,84 ψi = 0,15 C2 ψe = –0,10
B4 ψe = 0,70 ψoi = 0,10
ψoi = 0,70 L2D = 0,79 ψi = 0,10
L2D = 1,49 ψi = 0,75
e=1
i,oi = 1,3
e=1
i,oi = 1,3
C3 ψe = –0,20 C4 ψe = –0,15 C5 ψe = 0,00

ψoi = 0,00 ψoi = 0,05 ψoi = –0,20
L2D = 0,79 ψi = 0,00 L2D = 0,81 ψi = 0,05 L2D = 0,71 ψi = –0,20
C7 ψe = 0,15
C6 ψe = 0,10 ψoi = –0,05 C8 ψe = 0,05
ψoi = –0,15 L2D = 0,83 ψi = –0,05 ψoi = –0,15
L2D = 0,77 ψi = –0,15 L2D = 0,82 ψi = –0,15

PODOVI (Floors)
i = 1,0
e,oi = 2,0
1,0
i = 1,0
F1 ψe = 0,00
ψoi = 0,00 F2 ψe = 0,80 F3 ψe = 0,75
L2D = 0,74 ψi = 0,05 ψoi = 0,80 ψoi = 0,75
L2D = 1,76 ψi = 0,90 L2D = 1,50 ψi = 0,80
F5 ψe = 0,60 F6 ψe = 0,65
F4 ψe = 0,55 ψoi = 0,60 ψoi = 0,65
ψoi = 0,55 L2D = 1,33 ψi = 0,65 L2D = 1,40 ψi = 0,70
L2D = 1,36 ψi = 0,60
F7 ψe = 0,65 F8 ψe = 0,20
ψoi = 0,65 ψoi = 0,20
L2D = 1,41 ψi = 0,70 L2D = 0,99 ψi = 0,30
O IZOLACIJI 109

UNUTRAŠNjI ZIDOVI (Internal walls)
i = 1,0
e,oi = 2,15
1,0
i = 1,0
IW1 ψe = 0,00
ψoi = 0,00 IW2 ψe = 0,50
L2D = 0,74 ψi = 0,05 ψoi = 0,50 IW3 ψe = 0,50
L2D = 1,26 ψi = 0,55 ψoi = 0,50
L2D = 1,22 ψi = 0,55
e,oi = 2,15
i = 1,0
e,oi = 2,15
i = 1,0 i = 1,0
1,0
1,0
1,0
i = 1,0
IW6 ψe = 0,00
ψoi = 0,00
L2D = 0,79 ψi = 0,05
IW5 ψe = 0,00
IW4 ψe = 0,00 ψoi = 0,00
ψoi = 0,00 L2D = 0,74 ψi = 0,05
L2D = 0,81 ψi = 0,05
STUBOVI (Pillars)
e = 2,3
0,3
P2 ψe = 1,20 P3 ψe = 1,05
ψoi = 1,20 ψoi = 1,05
L2D = 2,01 ψi = 1,20 L2D = 1,83 ψi = 1,05
i,oi = 2,3
P1 ψe = 1,30
ψoi = 1,30
L2D = 2,09 ψi = 1,30
P4 ψe = 1,90
ψoi = 1,90
L2D = 1,76 ψi = 1,90

OTVORI PROZORA I VRATA (Windows and doors openings)
e = 1,0 0,2
0,1
0,3
W3 ψe = 0,45
i,oi = 1,0 ψoi = 0,45
W2 ψe = 0,65 L2D = 0,81 ψi = 0,45
ψoi = 0,65
W1 ψe = 0,00 L2D = 1,00 ψi = 0,65
ψoi = 0,00
L2D = 0,36 ψi = 0,00
W4 ψe = 0,05 W5 ψe = 0,05 W6 ψe = 0,10

ψoi = 0,05 ψoi = 0,05 ψoi = 0,10
L 2D
= 0,41 ψi = 0,05 L2D = 0,40 ψi = 0,05 L2D = 0,44 ψi = 0,10
e = 1,0 0,2
0,1
0,3
W9 ψe = 0,20
i,oi = 1,0 ψoi = 0,20
L2D = 0,56 ψi = 0,20
W7 ψe = 0,35 W8 ψe = 0,30
ψoi = 0,35 ψoi = 0,30
L2D = 0,70 ψi = 0,35 L2D = 0,95 ψi = 0,30
W10 W11 ψe = 0,00

ψe = 0,00
ψoi = 0,00 W12 ψe = 0,05
ψoi = 0,00 ψoi = 0,05
L2D = 0,39 ψi = 0,00 L2D = 0,36 ψi = 0,00
L2D = 0,41 ψi = 0,05
OTVORI PROZORA I VRATA (Windows and doors openings)
e = 1,0 0,2
0,1
0,3
i,oi = 1,0 W15 ψe = 0,00

ψoi = 0,00
W13 ψe = 0,60 W14 ψe = 0,65 L2D = 0,35 ψi = 0,00
ψoi = 0,60 ψoi = 0,65
L2D = 0,93 ψi = 0,60 L2D = 1,02 ψi = 0,65
W16 ψe = 0,05 W17 ψe = 0,40

ψoi = 0,05 ψoi = 0,40 W18 ψe = 0,20
L2D = 0,42 ψi = 0,05 L2D = 0,72 ψi = 0,40 ψoi = 0,20
L2D = 0,57 ψi = 0,20
O IZOLACIJI 111

PODOVI U DODIRU SA TLOM (Ground floors)
i,oi = 1,0
e = 1,2
1,0
GF1 ψe = 0,65 GF2 ψe = 0,60

ψoi = 0,80 ψoi = 0,75 GF3 ψe = 0,55
ψi = 0,80 ψi = 0,75 ψoi = 0,70
ψi = 0,70
i,oi = ,0
e = 1,2
1,0
GF4 ψe = 0,50 GF5 ψe = 0,60 GF6 ψe = 0,45

ψoi = 0,35 ψoi = 0,75 ψoi = 0,60
ψi = 0,35 ψi = 0,75 ψi = 0,60
PODOVI U DODIRU SA TLOM (Ground floors)

i,oi = 1,0
e = 1,2
1,0
GF7 ψe = –0,05 GF8 ψe = 0,05 GF9 ψe = 0,75

ψoi = 0,10 ψoi = 0,20 ψoi = 0,95
ψi = 0,10 ψi = 0,20 ψi = 0,95

GF10 ψe = 0,65
ψoi = 0,85 GF11 ψe = 0,55 GF12 ψe = 0,50
ψi = 0,85 ψoi = 0,75 ψoi = 0,70
ψi = 0,75 ψi = 0,70
i,oi = 1,1
e = 1,2
1,0
GF13 ψe = 0,60
ψoi = 0,80 GF14 ψe = 0,45 GF15 ψe = –0,10
ψi = 0,80 ψoi = 0,65 ψoi = 0,10
ψi = 0,65 ψi = 0,10
GF16 ψe = 0,00
ψoi = 0,20
ψi = 0,20
2.7. METODE PRORAýUNA GODIŠNJE POTREBNE

TOPLOTE ZA GREJANJE
2.7.1. METOD STEPEN DANA
Sam pojam stepen-dan, koji je kljuþni element ove metode, predstavlja, na ne-
ki naþin, pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu tokom pe-
rioda grejanja.
Ako sa q oznaþimo potrebnu koliþinu toplote za grejanje pri jediniþnoj tempe-
raturskoj razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se može napisati:
O IZOLACIJI 113
QGUB
q , W/K, (2.65)
θu θ s p
onda je potrebna koliþina toplote za grejanje po danima:
Q1 q (θu θ s1 ) 24, Wh/dan,
Q2 q (θu θ s 2 ) 24, Wh/dan,
Q3 q (θu θ s 3 ) 24, Wh/dan,
...
Qn q (θu θ sn ) 24, Wh/dan,
(2.66)
pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

Z Z
Qg ¦ Qn 24 q ¦ (θu θ sn ), Wh/god. (2.67)
n 1 n 1
gde je Z – broj dana u grejnoj sezoni.

Broj stepen-dana je:
Z
SD ¦ (θu θ sn ), (2.68)
n 1
pa izraz (2.67) ima oblik:

Z
Qg ¦ Qn 24 q SD, Wh/god. (2.69)
n 1
Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda șg, onda se broj ste-
pen-dana može napisati u obliku:
SD = Z (șu – șg), (2.70)
Ako se dodatno usvoji (što je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za

grejanje) da je temperatura vazduha u prostoriji – unutrašnja temperatura – konstan-
tna vrednosti, onda se može napisati:
Z
SD Z θu ¦θ sn . (2.71)
n 1
Ovde se uvodi još jedan pojam: temperatura grenice grejanje șgg, što pred-
stavlja temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj poþinje i pri kojoj se završava grejna
sezona. Ako se ima u vidu da je grejna sezona ograniþena temperaturom grenice gre-
janja, onda se može napisati izraz za broj stepen dana u sledeüem obliku:
Z
SD Z (θu θ gg ) ¦ (θ gg θ sn ). (2.72)
n 1
Izraz (2.72) se koristi za praktiþno izraþunavanje broja SD, što je grafiþki pri-
kazano na slici 2.12.
Kada se raþuna broj stepen-dana, polazi se od sledeüih pretpostavki:
– srednja unutrašnja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19°C (u
veüini prostorija je unutrašnja temperatura 20ºC, ali tu su i sporedne pro-
storije, þija je temperatura vazduha niža, pa se za proseþnu vrednost usva-
ja 19ºC);
– temperatura granice grejanje iznosi șgg,= 12ºC.
Ono što se razlikuje od mesta do mesta jeste:
– tok spoljne temperature vazduha șs = șs (Ĳ),
– srednja temperatura grejnog perioda șg i
– dužina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z.
θ (°C)
θ’u
θs (τ)
A1
θ’gg
A2
θ’g
X XI XII I II III IV Meseci

Početak Kraj
grejne grejne
sezone sezone
Slika 2.12. Grafiþki prikaz broja stepen-dana
Proraþun godišnje potrošnje energije za grejanje metodom broja stepen-dana
odreÿuje se na sledeüi naþin:
24 QGUB SD
Qg y e, Wh/god, (2.73)
θu θ sp
gde su
y – korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir þinjenicu da se svi nepo-
voljni uticaji (velika brzina vetra, visoka oblaþnost…) ne javljaju istovremeno,
a pri proraþunu gubitaka toplote su uzeti u obzir (tabela 2.25),
O IZOLACIJI 115
e – korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24

þasa dolazi do prekida u zagrevanju tokom noüi od oko 8 þasova), tako da po-
stoji njegov uticaj na smanjenje potrošnje energije:
e = et eb , (2.74)
gde je
et – faktor temperaturskog ograniþenja, koji uzima u obzir ograniþeno zagrevanje
tokom noüi kada se ne troši gorivo za grejanje. Noüni prekid u zagrevanju uti-
þe na sniženje unutrašnje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izraža-
va se na sledeüi naþin:
θum θ g
et , (2.75)
θu θ g
gde je
șum – snižena unutrašnja temperatura tokom noüi.
Meÿutim, raþunski je jako teško odrediti tum, jer ona zavisi od više uticajnih
faktora, tako da se faktor et odreÿuje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene
zgrade, odnosno dnevnog korišüenja postrojenja za grejanje u zgradi;
eb – faktor eksploatacionog ograniþenja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili
ograniþeno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog od-
mora, i sliþno.
Tabela 2.24. Broj stepen-dana SD, broj dana Z i srednja temperatura șg
za gradove u Srbiji
MȿɋɌO SD Z șg MESTO SD Z șg
Aleksinac 2517 176 5,7 Leskovac 2625 181 5,5
Beograd 2520 175 5,6 Požarevac 2588 181 5,7
Beþej 2797 184 4,8 Negotin 2818 183 4,6
Bor 3100 200 4,5 Niš 2613 179 5,4
Valjevo 2784 192 5,5 Novi Sad 2679 181 5,2
Vranje 2675 182 5,3 Panþevo 2712 182 5,1
Vršac 2556 180 5,8 Pirot 2610 180 5,5
Gornji Milanovac 3078 208 5,2 Prokuplje 2604 186 6
Divþibare 3839 243 4,2 Senta 2824 187 4,9
Zajeþar 2880 192 5 Smederevo 2610 180 5,5
Zlatibor 3728 239 4,4 Sombor 2850 190 5
Zrenjanin 2748 182 4,9 Sremski Karlovci 2496 177 5,9
Jagodina 2599 178 5,4 Sremska Mitrovica 2738 185 5,2
Kikinda 2763 183 4,9 Užice 3015 201 5
Kopaonik 5349 311 2,8 ýaþak 2755 190 5,5
Kragujevac 2610 180 5,5 ûuprija 2380 163 5,4
Kraljevo 2628 180 5,4 Šabac 2588 181 5,7
Kruševac 2654 183 5,5 Šid 2686 184 5,4
2.7.2. PRORAýUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG

MESEýNOG MODELA
Godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO
13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, raþuna po sledeüoj formuli:
QH,nd = QH,ht – ȘH,gn QH,gn, kWh/a, (2.76)
gde su
QH,ht – Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a],
ȘH,gn – Faktor iskorišüenja dobitaka toplote za period grejanja,
QH,gn – Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i dobi-
taka usled sunþevog zraþenja [kWh/a].
Tabela 2.25. Koeficijent jednovremenosti
Koeficijent y vrednost
normalno vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,63
normalno vetroviti predeli i otvoren položaj 0,60
vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,58
vetroviti predeli i otvoren položaj 0,55
Tabela 2.26. Koeficijent temperaturskog ograniþenja et
Vrsta zgrade et
Bolnice i zgrade sliþne namene 1,00
Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija 0,95
Stambene zgrade sa noünim ograniþenjem u zagrevanju, administrativne
zgrade, trgovine i drugi sliþni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u 0,90
podruþjima umerene klime
Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u podruþju 0,85
oštre klime
Škole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom sposobnošüu 0,80
Škole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom sposobnošüu 0,75
Tabela 2.27. Koeficijent temperaturskog ograniþenja eb
Vrsta zgrade eb
Stalno grejani objekti (stambene zgrade, bolnice) 1,00
Stambene zgrade sa noünim ograniþenjem u zagrevanju subotom, nedeljom i
0,90
praznicima (kancelarije, administrativne zgrade, banke, trgovine i sli.)
Škole 0,75
Specifiþna godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja koliþ-

nik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade:
O IZOLACIJI 117
QH ,nd
QH ,an , kWh/(m 2 a), (2.77)
Af
gde je
Af – korisna površina zgrade [m2].
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata to-
plotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka to-
plote Qv:
QH,ht = QT + Qv, kWh/a. (2.78)
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i
dobitaka usled sunþevog zraþenja:
QH,gn = Qint + Qsol, kWh/a, (2.79)
gde su
Qint – godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote
[kWh/a],
Qsol – godišnja koliþina toplote koja potiþe od dobitaka usled Sunþevog zraþenja
[kWh/a],
pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeüi naþin:
QH,nd = (QT + Qv) – ȘH,gn (Qint + Qsol), kWh/a. (2.80)
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote raþuna se po
formuli:
QH,ht = (HT + Hv) 24 HDD 10–3, kWh/a, (2.81)
gde su
HT – koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K],
HV – koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K],
HDD – broj stepen dana za lokaciju zgrade (HDD – Heating Degree Days – tabela
2.24).
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
HT = HD + Hg + HU + HA, W/K, (2.82)
gde su
HD – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim
vazduhomu;
Hg – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa tlom;
HU – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa negrejanim
prostorom;
HA – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa susednom
zgradom.
Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim

vazduhom raþuna se prema Proraþunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mo-
stova prema SRPS ISO 10211:
HD ¦ Ai U i ¦ lk ψ k ¦ χ j , W/K, (2.83)
i k j
gde su
Ai [m2] – površina i-tog elementa omotaþa zgrade,
Ui [W/(m2 K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaþa zgrade,
lk [m] – dužina k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȍk [W/m K] – linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mo-
sta,
Ȥj [W/K] – taþkasti koeficijent prolaza toplote j-tog taþkastog toplotnog mo-
sta.
Za proraþun se može koristiti i uprošüeni metod uticaja toplotnih mostova dat
u ovom poglavlju (jednaþine 2.39 – 2.41 i korišüenjem tabele 2.16 za korekciju tem-
perature).
Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
HT
H T' , W/(m 2 K), (2.84)
Af
gde su
Af – površina termiþkog omotaþa zgrade [m2].
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:
HV ρa c p ¦Vi ni , W/K, (2.85)
i
gde su
V – zapremina grejanog prostora [m3],
n – broj izmena vazduha na þas [h-1],
ȡa cp = 1200 J/m3K,
ȡa – gustina vazduha [kg/m3],
cp – specifiþni toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK].
Broj izmena vazduha na þas se odreÿuje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase
zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 2.20 i 2.21.
Faktor iskorišüenja dobitaka toplote za period grejanja raþuna se pomo-
üu sledeüe formule:
1 γ HaH
η H , gn ,
1 γ H H (2.86)
a 1
gde su
ȖH – bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa,
aH – bezdimenzioni numeriþki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske kon-
stante.
O IZOLACIJI 119
Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godišnje koliþine

toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunþevog zraþe-
nja i godišnje potrebne toplote za nadoknadu gubitaka toplote:
QH , gn
γH . (2.87)
QH , ht
Bezdimenzioni numeriþki parametar aH zavisi od vrednosti vremenske kon-

stante Ĳ i raþuna se prema formuli:
τ
aH aH ,0 , (2.88)
τ H ,0
gde je
Ĳ – vremenska konstanta [h],
i raþuna se kao odnos dinamiþkog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmi-
sionih i ventilacionih gubitaka toplote:
Cm / 3600
τ , (2.89)
H T HV
Cm – dinamiþki toplotni kapacitet [J/K].
Proseþne vrednosti faktora iskorišüenja dobitaka toplote za period grejanja (za
sezonski ili meseþni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledeüim prepo-
rukama:
ȘH,gn = 1,00 – teški tip gradnje;
ȘH,gn = 0,98 – srednje-teški tip gradnje;
ȘH,gn = 0,90 – laki tip gradnje.
QH,gn = Qint + Qsol, kWh/a. (2.90)
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote pred-
stavlja zbir dobitaka toplote od ljudi i elektriþnih ureÿaja (tabela 2.29) i raþuna se
prema:
Qint = Af (qp + qE), kWh/a, (2.91)
gde su
Af – korisna površina zgrade [m2],
qp – dobici toplote od ljudi,
qE – dobici toplote od elektriþnih ureÿaja.
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od dobitaka usled Sunþevog zraþe-
nja:
Qsol = Fsh Asol Isol Ĳsol , kWh/a, (2.92)
gde su
Fsh – faktor osenþenosti zgrade (iz tabela 2.30, 2.31 i 2.32):

Fsh = Fhr Fov Ffin, (2.93)
gde su Fhor , Fov , Ffin korekcioni faktori za 45° SGŠ prema tabelama 2.4, 2.5 i 2.6.
Za staklene spoljne površine:
Asol.gl = ggl (1 – FF) AW , (2.94)
gde su
ggl – faktor propustljivosti Sunþevog zraþenja u zavisnosti od vrste stakla (tabela
2.6);
FF – faktor rama;
AW – površina prozora (graÿevinskog otvora).
Tabela 2.28. Srednje meseþne temperature vazduha, srednje meseþne sume zraþenja
i broj stepen dana za svaki mesec grejne sezone (SD=HDD)
Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Zima

(kWh/m2) (kWh/m2) (kWh/m2) (kWh/m2) temperatura (°C)
Srednja meseþna
0,9 3,0 7,3 12,5 17,6 20,6 22,3 22,0 17,7 12,7 7,2 2,6 5,6
XOP
42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94 45,50 33,87 398
Sunþevo zraþenje
64,25 76,98 96,43 86,73 86,28 81,43 90,31 99,43 107,38 109,22 66,52 52,80 455
I, Z J
32,57 55,35 79,80 96,05 112,90 116,78 125,22 114,37 91,32 67,21 34,67 25,53 310
17,42 22,38 36,04 44,64 55,69 56,88 58,27 52,83 38,78 29,16 17,93 14,31 145
C HDD =
2520
585 458 370 102 0 0 0 0 0 101 373 531
Za spoljne zidove:
Asol,C = Įs,C Rs,C UC AC , (2.95)
Įs,C – emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zraþenje Sunca),

Įs,C = 0,6 – vrednost za svetlije boje fasade i mermer,
Rs,C = 1/he – otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m2K/W],
O IZOLACIJI 121
Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: Rs,C = 1/25 [m2
K / W]
Isol Ĳsol [kWh/m2] – vrednosti date u tabeli 2.29.
Tabela 2.29. Dobici toplote od ljudi i elektriþnih ureÿaja

(prema SRPS EN ISO 13790)
Tip zgrade 1 2 3 4 5 6 7 8 9) Ostale zgrade Jedinica

Stambena zgrada sa jednim stanom
Stambena zgrada sa više stanova
Zgrade namenjene obrazovanju
Sale za sastanke i prezentacije
Industrijske zgrade
Ulazni podaci
Unutrašnji bazeni
Trgovinski centri
Poslovna zgrada
Sportski centri
Restorani
Skladišta
Bolnice
Unutrašnja projektna tem-

20 20 20 20 22 20 20 18 20 18 18 28 °C
peratura za zimski period
Unutrašnja projektna tem-

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 28 °C
peratura za letnji period
Površina po osobi (zau-
60 40 20 10 30 5 10 20 5 20 100 20 m2/per
zetost)
Odavanje toplote po osobi 70 70 80 70 80 100 90 100 80 100 100 60 W/per
Odavanje toplote ljudi po

1,2 1,8 4,0 7,0 2,7 20 9,0 5,0 16 5,0 1,0 3,0 W/m2
jedinici površine
Prisutnost tokom dana

12 12 6 4 16 3 4 6 3 6 6 4 h
(proseþno meseþno)
Godišnja potrošnja elek-
triþne energije po jedinici 20 30 20 10 30 30 30 10 20 20 6 60 kWh/m2
površine grejanog prostora
Protok svežeg vazduha po
jedinici površine grejanog 0,7 0,7 0,7 0,7 1,0 1,2 0,7 0,7 1,0 0,7 0,3 0,7 m3/(h m2)
prostora
Protok svežeg vazduha po
42 28 14 7 30 6 7 14 5 14 30 14 m3/(h per)
osobi (obrok po osobi)
Toplota potrebna za pri-
premu STV po jedinici 10 20 10 10 30 60 10 80 10 10 1,4 80 kWh/m2
površine grejanog prostora
Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:

QH,nd,interm = aH,red QH,nd , kWh/a, (2.96)
gde su
QH,nd,interm – godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom

[kWh/a],
aH,red – bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju.
Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju raþuna se kao:
§ τ H ,0 ·
aH ,red 1 3¨ ¸ γ H (1 f H ,hr ),
© τ ¹ (2.97)
gde je
fH,hr – odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom
broju sati u nedelji,
ȖH – bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i raþuna se po formuli (2.87),
ĲH,0, Ĳ – vremenske konstante [h].
Tabela 2.30. Faktor osenþenosti zgrade usled okolnih objekata
Korekcioni faktor Fhor

za 45o SGŠ
Ugao [o] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
10 0,97 0,95 1,00 α
20 0,85 0,82 0,98
30 0,62 0,70 0,94
40 0,46 0,61 0,90
Tabela 2.31. Faktor osenþenosti zgrade usled nastrešica

Korekcioni faktor Fov Vertikalni presek
za 45o SGŠ
Ugao [o] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00 α
30 0,90 0,89 0,91
45 0,74 0,76 0,80
60 0,50 0,58 0,66
Tabela 2.32. Faktor osenþenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi

Korekcioni faktor Ffin
Horizontalni presek
za 45o SGŠ
Ugao [o] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
30 0,94 0,92 1,00
β
45 0,84 0,84 1,00
60 0,72 0,75 1,00
U tabeli 2.33. date su vrednosti maksimalno dozvoljene godišnje potrošnje to-

plote za grejanje za nove i postojeüe zgrade koje se rekonstruišu ili energetski sani-
raju.
O IZOLACIJI 123
Tabela 2.33. Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije – nove zgrade

Nove zgrade QH,nd Postojeüe zgrade QH,nd
Vrsta objekta
kWh/(m2a) kWh/(m2a)
1. stambene zgrade sa jednim stanom 65 75
2. stambene zgrade sa dva ili više stanova 60 70
3. upravne i poslovne zgrade 55 65
4. zgrade namenjene obrazovanju 65 75
5. zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj
100 120
zaštiti
6. zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu 90 100
7. zgrade namenjene sportu i rekreaciji 80 90
8. zgrade namenjene trgovini i uslužnim de-
70 80
latnostima
9. zgrade za druge namene koje koriste ener-
/ /
giju ukljuþujuüi i mešovite namene
2.8. PRIMERI PRORAýUNA

2.8.1. UTICAJ DEBLJINE TERMIýKE IZOLACIJE NA KOEFICIJENT
PROLAZA TOPLOTE
Izraþunati uticaj promene debljine izolacionog sloja u fasadnom zidu na uku-
pni površinski koeficijent prolaženja toplote. Varirati sledeüe debljine izolacije: 3, 5,
8, 10, 12, 15 i 20 cm. Fasadni zid se sastoji iz sledeüih slojeva:
2.8.1.1 KONSTRUKCIJA ZIDA TIP 1 (SLIKA P1):

a) Cementni malter debljine d = 3 cm
b) Izolacija (mineralna vuna)
c) Puna opeka debljine d = 20 cm
d) Kreþni malter debljine d = 2 cm
3 X 20 cm 2 3 X 20 cm 2
Slika P1. Konstrukcija spoljašnjeg Slika P2. Konstrukcija spoljašnjeg

zida od opeke zida
2.8.1.2. KONSTRUKCIJA ZIDA TIP 2 (SLIKA P2):

a) Cementni malter debljine d = 3 cm
b) Izolacija (ekstrudirani polistiren)
c) Puni blokovi od lakog betona debljine d = 20 cm
d) Kreþni malter debljine d = 2 cm
Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote U, W/(m² K), za graÿevin-
ski element jednostavne heterogenosti raþuna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema
sledeüoj formuli:
1
U ,
dm
Rsi ¦ Rse
m λm
gde su
Rsi – unutrašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W],
Rse – spoljašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W],
dm – debljina m-tog sloja zida [m],
Ȝm – toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)].
Promena koeficijenta prolaženja toplote U [W/(m² K)] za konstrukciju zida
Tip 1, u funkciji od razliþitih debljina izolacije prikazana je na slici P3:
1,00
Koficijent prolaza toplote [W/(m2 K)]
0,90
0,80 Koeficijent prolaza toplote
0,68
0,70 Maks. vrednosti prema
starom propisu
0,60
0,50 novom propisu
0,40
0,33 0,27 0,23
0,30
0,20 0,19 0,15
0,10
–
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm 15 cm 20 cm
Slika P3. Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida
Tip 1, u funkciji od razliþitih debljina izolacije
Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida Tip
2, u funkciji od razliþitih debljina izolacije prikazana je na slici P4:
2.8.2. UTICAJ IZOLACIONOG MATERIJALA NA OTPOR

PROLAZU TOPLOTE KROZ ZID
Izraþunati ukupni otpor prolaženju toplote kroz zid konstrukcije Tip 1 (slika
P1), za razliþite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna,
O IZOLACIJI 125
pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani poli-

stiren sa grafitom. Varirati sledeüe debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20 cm.
Ukupni otpor prolaženju toplote R, (m² K)/W, za graÿevinski element jedno-
stavne heterogenosti raþuna se, prema sledeüoj formuli:
dm
R Rsi ¦ Rse ,
m λm
gde su
Rsi – unutrašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W],
Rse – spoljašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W],
dm – debljina m-tog sloja zida [m],
Ȝm – toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)].
1,00
Koficijent prolaza toplote [W/(m2 K)]
0,90
0,80 0,83
Koeficijent prolaza toplote
starom propisu
0,60 0,59 Maks. vrednosti prema
0,50 novom propisu
0,40 0,41
0,30 0,34 0,29
0,20 0,24 0,19

0,10
–
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm 15 cm 20 cm
Slika P4. Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida
Tip 2, u funkciji od razliþitih debljina izolacije
UTICAJ IZOLACIONOG MATERIJALA NA

KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE KROZ ZID
Izraþunati ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstruk-
cije Tip 1 (slika P1), za razliþite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mi-
neralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ek-
spandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledeüe debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12,
15 i 20 cm.
7.0
ekspandirani polistiren sa grafitom
staklena vuna
Ukupni otpor prolazenju toplote (m2K/W)
6.0 kamena vuna i poliuretan

ekstrudirani polistiren
ekspandirani polistiren Slika P5. Ukupni ot-
pluta por prolaženju toplo-
5.0
te kroz zid konstrukci-
je Tip 1 u funkciji od
4.0 razliþitih vrsta izolaci-
onog materijala (sta-
klena mineralna vuna,
3.0 kamena mineralna vu-
na, pluta, poliuretan,
ekspandirani polisti-
2.0 ren, ekstrudirani po-
listiren, ekspandira-
ni polistiren sa grafi-
1.0
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 tom) i razliþitih deblji-
Debljina (cm) na izolacije
0.90
Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote (m2K/W)
pluta
0.80
ekspandirani polistiren
ekstrudirani polistiren
0.70 Slika P6. Ukupni povr-
kamena vuna i poliuretan šinski koeficijent pro-
0.60 staklena vuna laženja toplote kroz
ekspandirani polistiren sa grafitom zid konstrukcije Tip 1
0.50 u funkciji od razliþitih
vrsta izolacionog ma-
0.40 terijala (staklena mi-
neralna vuna, kamena
0.30 mineralna vuna, pluta,
poliuretan, ekspandi-
0.20 rani polistiren, ekstru-
dirani polistiren, ek-
0.10 spandirani polistiren
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 sa grafitom) i razliþi-
Debljina (cm) tih debljina izolacije
2.8.3. PRORAýUN GUBITAKA TOPLOTE

Za prostoriju prikazanu na slici P7 i koeficijente prolaženja toplote za spolj-
ni zid UZS = 0,85 W/(m2 K), prozor UPS = 1,5 W/(m2 K), i pod UP = 1,34 W/(m2 K),
izraþunati gubitke toplote prema sledeüim standardima:
a) DIN 4701 iz 1959.godine,
O IZOLACIJI 127
b) DIN 4701 iz 1983.godine.

Smatrati da je prostorija okruzena prostorijama koje se greju, sa tri strane,
spoljasnjim zidom koji je orijentisan prema jugu. Ispod poda prostorije je negrejani
podrum, dok se iznad prostorije nalazi grejana prostorija. Ukupna meÿuspratna visi-
na prostorije iznosi 3m, dok je visina prostorije od poda do tavanice 2,7 m. Proraþun
raditi za spoljnu projektnu temperaturu –15°C, za podruþje Beograda.
a) Prema DIN 4701 iz 1959.godine , gubici toplote za prostorju prikazanu na
slici P7 raþunaju na sledeüi naþin.
Dnevna soba
250
350
Spavaća soba Spavaća soba Hodnik
90
210 s
160
160
Slika P7. Deo osnove sprata

Ukupni gubici toplote se raþunaju prema:
QGT = QTRANS + QVENT + DODACI = QTRANS (1 + Z) + QVENT,
gde su
QTRANS – transmisioni gubici toplote,
QVENT – ventilacioni gubici topote,
Z – dodaci.
Transmisoni gubici toplote za celu prostoriju raþunaju se prema:
n
QTRANS QT ¦U i Ai (θu θ sp ),
i 1
gde su
Ui – koeficijent prolaženja toplote i-te pregrade [W/m2K],

Ai – površina i-te pregrade[m2],
șu – temperatura u prostoriji[°C],
șsp – spoljna projektna temperature[°C].
Ventilacioni gubici usled infiltracije vazduha, raþunaju se prema:
Qvent ¦ (a l )s R H (θ u θ sp ) Z E ,
s
a – propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m3/(mhPa2/3)],

l – dužina procepa [m],
R – karakteristika prostorije [–],
H – karakteristika zgrade [WhPa2/3/(m3K)],
șu – temperatura unutrašnjeg vazduha [°C],
șsp – spoljna projektna temperatura [°C],
ZE – dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [–].
Postupak proraþuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1959. godine za pro-
storiju na slici P7 dat je u tabeli P1.
Tabela P1.
prost.br. PR.1 Soba str.sveta J tun(°C)= 20

površi-
oznaka dužina visina odbitak za raþun U ǻș gubitak axl
na
m m m2 m2 m2 °C W
zs1 2.5 3 7.50 2.56 4.94 0.85 35 147
ps1 2.56 2.56 1.50 35 134 3.2
p 8.75 8.75 1.34 14 164
nizm (-)= Ȉ= 446 3.2
O (m)= 12 ZS= -0.05 V (m3)= 23.63 QT= 512 W
A (m2)= 8.75 ZD= 0.2 ZE= 1 QV= 451 W
h (m)= 2.7 Z= 1.15 R= 0.9 q= 40.76 W/m3
¨t max= 35 kD= 0.255 H= 4.47 Q= 963 W
b) Prema DIN 4701 iz 1983. godine, gubici toplote za prostorju prikazanu na

slici P7. raþunaju se na sledeüi naþin.
Prema DIN 4701 iz 1983. godine, predviÿa se korektura spoljne projektne
temperature u zavisnosti od akumulacione mase zgrade:
§ M ·
θ sp θ spN 'θ , gde je 'θ f¨ ¸¸ .
¨¦A
© i ¹
Razlikuju se tri tipa gradnje: laki, srednje i teški tip, pa se u zavisnosti od tipa
gradnje dodaju sledeüe korekture.
O IZOLACIJI 129
Za laki tip gradnje:

§ M · 2
¨¨ ¸¸ ¢ 600 [kg/m ], 'θ 0qC.
© ¦ Ai ¹
Za srednje teški tip gradnje:
§ M · 2
600 ¢ ¨ ¸¸ ¢ 1400 [kg/m ], 'θ 2qC.
¨¦A
© i ¹
Za teški tip gradnje:
§ M · 2
¨¨ ¸¸ ² 1400 [kg/m ], 'θ 4qC.
© ¦ Ai ¹
Takoÿe, prema DIN 4701 iz 1983. godine, predviÿa se korektura stvarne vred-
nosti koeficijenata prolaženja toplote za spoljne zidove, prema sledeüem izrazu:
Us = U + ǻUa + ǻUs ,
gde su
ǻUa – korektura koja uzima u obzir uticaj zraþenja hladnih okolnih površina,
ǻUs – korektura koja uzima u obzir sunþevo zraþenje kroz prozore; obuhvata is-
kljuþivo difuzno Sunþevo zraþenje koje se javlja u toku zimskih dana i zavi-
si samo od vrste prozorskih stakala, tj. od propustljivosti sunþevog zraþenja
kroz staklo,
ǻUa – za koeficijente prolaženja toplote U = 0 ÷ 1,5 W/(m2K) je jednaka
ǻUa = 03 ǻUs = –0,35 gv W/(m2 K), za propustljivost gv = 0,61, za dvostruko
nisko emisiono staklo, sa vazduhom izmeÿu dva stakla, korektura iznosi:
ǻUs = –0,21 W/(m2 K).
Pa je ukupni koeficijenat prolaženja toplote za spoljne zidove:
Us = 0,85 + 0 – 0,21 = 0,64 W/(m2 K).
Ventilacioni gubici toplote se, za prostorije samo sa prirodnom ventilacijom,
za spratni tip zgrade, raþunaju prema:
QINF,E = İEV Ȉ (a l)V Hh r (șu – șs),
gde su
İEV – korekcioni faktor za napadnutu fasadu, za spratni tip zgrade,
Hh – karakteristika zgrade,
r – karakteristika prostorije,
Ȉ (a l)V – propustljivost procepa za napadnutu fasadu,
(șu – șs) – razlika temperature unutrašnjeg vazduha (u prostoriji) i spoljašnjeg vaz-
duha.
3 Tabela 5.XXIII, B. Todoroviü „Projektovanje postrojenja za centralno grejanje“, Mašinski fakultet Beo-
grad, 2009.
Karakteristika zgrade:
Hh = İh H,
gde je İh korekcioni faktor za visinu zgrade, s obzirom da sa poveüanjem visine, br-
zina vetra raste i da su veüe uzgonske sile. Za zgrade do visine od 10 m ne uzima se
u obzir sila uzgona.
Standardna potrebna toplote za grejanje raþuna se prema:
n n
QN ¦ QT , j ξ ¦ QV , j ,
j 1 j 1
gde je ȗ – faktor jednovremenosti ventilacionih gubitaka toplote

Postupak proraþuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1983. godine za pro-
storiju na slici P7 dat je u tabeli P2.
Tabela P2.
prost.br: PR.1 Soba str.sveta J tun(°C)= 20

oznaka dužina visina površi- odbitak za U ǻș gubitak axl
na raþun
m m m2 m2 m2 °C W
zs1 2,5 3 7,5 2,56 4,94 0,64 33 104
ps1 2,56 2,56 1,50 33 127 3,2
p 8,75 8,75 1,34 14 164
nizm (-)= Ȉ= 395 3,2
O (m)= 12 ȗ= 1 V(m3)= 23,63 QT= 395 W
A (m2)= 8,75 İh= 1 QV = 125 W
h (m)= 2,7 r= 0,9 q= 22,00 W/m3
¨t max= 33 kD= 0,240 H= 1,31 QN= 520 W
2.8.4. PRORAýUN GODIŠNJE POTREBNE

TOPLOTE ZA GREJANJE
Za zgradu za koju je dat tehniþki opis potrebno je izraþunati godišnju potreb-
nu toplotu za grejanje (finalnu energiju za grejanje).
Tehniþki opis zgrade i sistema:
Zgrada koja se razmatra je stambeno-poslovna, ukupne korisne površine
1300m2, locirana je u centru Beograda. Sastoji se od garaže u podrumu, prizemlja
sa dva lokala, pet spratova, sa ukupno 16 stanova i ravnog krova. To je novoprojek-
tovana zgrada, dobrih termoizolacionih svojstava termiþkog omotaþa. Koeficijen-
ti prolaženja toplote za spoljne zidove su 0,37 W/m2 K, dok su prozori proseþnog
kvaliteta, sa koeficijentom prolaženja toplote 1,8 W/m2 K i propustljivošüu procepa
a = 0,4 m3/(mhPa2/3). Projektom je predviÿen sistem jednocevnog grejanja, koji je
O IZOLACIJI 131
povezan na sistem daljinskog grejanja preko toplotne podstanice koja se nalazi u po-
drumu zgrade. Sistem klimatizacije þine lokalni klimatizacioni ureÿaji, koji su pred-
viÿeni za 14 stanova, dok je u poslednja dva stana projektovan multi-split sistem sa
više kanalskih, unutrašnjih jedinica koje su povezane sa spoljašnjom jedinicom, na
krovu objekta, za svaki stan odvojeno. Ventilacija u stanovima se vrši prirodnim pu-
tem, provetravanjem. Priprema tople sanitarne vode vrši se u svakom stanu, elektriþ-
nim bojlerima. Proraþun gubitaka toplote je uraÿen za spoljnu projektnu temperatu-
ru za Beograd –12ºC.
2.8.4.1. PRORAýUN METODOM STEPEN-DANA

SD = 2520 za Beograd
QGUB = 92942 W za celu poslovno-stambenu zgradu,
y = 0,6 normalno vetroviti predeli i otvoren položaj,
et = 0,9 stambene zgrade sa noünim ograniþenjem u zagrevanju, administra-
tivne zgrade, trgovine i drugi sliþni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u po-
druþjima umerene klime,
eb = 1 stambene zgrade,
Af = 1300 m2 korisna površina zgrade.
24 QGUB SD 24 92942 2520

Qg ye 0,6 0,91 97916, kWh/god,
θu θ s p 19 (12)
Qg 97916
Qg 75, kWh/god.
Af 1300
Proraþun potrošnje energije za svaki mesec grejne sezone

metodom stepen-dana:
Meseþna potrošnja energije za oktobar:
24 QGUB SD 24 92942101
QgX ye 0,6 0,91 3924, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za novembar:

24 QGUB SD 24 92942 373
QgXI ye 0,6 0,91 14493, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za decembar:

24 QGUB SD 24 92942 531

QgXII ye 0,6 0,91 20632, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za januar:

24 QGUB SD 24 92942 585
QgI ye 0,6 0,91 22731, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za februar:

24 QGUB SD 24 92942 458
QgII ye 0,6 0,91 17796, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za mart:

24 QGUB SD 24 92942 370
QgII ye 0,6 0,91 14377, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Meseþna potrošnja energije za april:

24 QGUB SD 24 92942102
QgII ye 0,6 0,91 3963, kWh/mes.
θu θ s p 19 (12)
Odnosno, sabiranjem meseþnih potrošnja energije, dobija se ukupna godišnja

potrošnja energije za grejanje, koja iznosi:
I
Qg ¦ Qg i 97916, kWh/god.
i X
2.8.4.2. PRORAýUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG

MESEýNOG MODELA
Godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO
13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, raþuna po sledeüoj formuli:
QH,nd = QH,ht – Șh,gn QH,gn, kWh/a.
Specifiþna godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja koliþ-
nik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade:
QH,an = QH,nd /Af , kWh/(m2 a),
gde je
Af – korisna površina zgrade [m2].
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata to-
plotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka to-
plote Qv:
QH,ht = QT – Qv, kWh/a.
O IZOLACIJI 133
20
Specifična mesečna potrošnja energije 18 Ukupna godišnja
potrošnja energije
16
za grejanje [W/(m2 K)]
za grejanje
14 75 kWh/m2
12
10
8
6
4
2
0
Okt. Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April
Slika P8. Specifiþna potrošnja energije za grejanje po mesecima

izraþunata metodom SD
QH,gn = Qint – Qsol , kWh/a,
gde su
Qint – godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote
[kWh/a],
Qsol – godišnja koliþina toplote koja potiþe od dobitaka usled Sunþevog zraþenja
[kWh/a],
pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeüi naþin:
QH,nd = (QT + Qv) – ȘH,gn (Qint + Qsol), kWh/a.
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote raþuna se po
formuli:
QH,ht = (HT + HV) 24 HDD 10–3,
gde su
HV – koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K],
HDD – broj stepen dana za lokaciju zgrade.
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
HT = HD + Hg + HU + HA , W/K,
gde su
HD – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim
vazduhomu,
Hg – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa tlom,
HU – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa negrejanim

prostorom,
HA – koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa susednom
zgradom.
Raþunato sa razliþitim faktorima iskorišüenja dobitaka toplote za period gre-
janja, za svaki mesec.
QH ,nd 71655
QH ,an 55, kWh/(m 2 god.)
Af 1300
20
Specifična mesečna potrošnja energije
18 Ukupna godišnja
potrošnja energije
16
za grejanje
14 55 kWh/m2
12
10
8
6
4
2
0
Slika P9. Specifiþna potrošnja energije za grejanje po mesecima izraþunata metodom

potpuno definisanog meseþnog modela prema SRPS EN ISO 13790
Poreÿenje rezultata dobijenih metodom stepen-dana i metodom potpuno defi-
nisanog meseþnog modela prikazano je na dijagramu sa slike P.10.
20
Specifična mesečna potrošnja energije
18 Metod SD
16 Metod PDMM
14
12
10
8
6
4
2
0
Slika P.10. Uporedni prikaz specifiþne potrošnje energije za grejanje po mesecima

izraþunate metodom stepen dana (SD) i metodom potpuno definisanog meseþnog
modela prema SRPS EN ISO 13790 (PDMM)
O IZOLACIJI 135
2.8.5. PRIMER ELABORATA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI ZA ZGRADE
OPŠTI PODACI O ZGRADI
Tehniþki opis zgrade
Predmet Elaborata energetske efikasnosti je stambeno-poslovna zgrada u Uli-
ci Cvijiüevoj, u Beogradu, korisne površine 1300m2 (slika P11).
Slika P11: Situacija4

Lokacija zgrade je u širem centru Beograda, na uglu ulica Cvijiüeve i Jaše
Prodanoviüa, postavljena kao ugaoni objekat, sa tri slobodne fasade, umereno izlo-
žena dominantnim beogradskim vetrovoima: košavi i severcu.
Naspramni objekti ne spreþavaju insolaciju (dokazuje se analizom senke naj-
manje za karakteristiþne dane ravnodnevice i kratkodnevice). Zgrada je tokom letnjeg
perioda u nižim etažama zaštiüena listopadnim drveüem od Sunþevog zgraþenja.
U suterenu objekta (nivoi –2 i –1) su locirani: garaža, tehniþke prostorije, to-
plotna podstanica kao i ostave za stanove. Na prizemlju se nalaze lokali dok su na pr-
vom, drugom, treüem, þetvrtom i petom spratu stambene jedinice.
U prizemlju zgrade smešteni su lokali, dok se na pet etaža nalaze stanovi, do-
minantno orijentisani ka jugu i zapadu. Zgrada je projektovana u kompaktnoj formi,
a toplotno zoniranje nije posebno naglašeno. Struktura zgrade je raÿena kao masiv-
na sa noseüom horizontalnom i vertikalnom armiranobetonskom konstrukcijom i zi-
danim fasadnim ispunama. Fasada je zidana sa termoizolacijom i obzidana opekom.
Ovakva struktura zgrade obezbeÿuje veliki toplotni kapacitet. Sve sobe u stanovima
imaju prirodno osvetljenje i ventilaciju sa prozorima dimenzionisanim tako da zado-
voljavaju minimume postavljene važeüim propisima i standardima. Sanitarni þvoro-
vi se osvetljavaju veštaþki i imaju prirodnu ventilaciju (putem instaliranih kanala).
4 Situacija je potrebna zbog orijentacije prema stranama sveta i odnosa ka susedima.
Osnovni podaci o zgradi

ZGRADA nova postojeüa
Namena zgrade* Stambena
Vrsta zgrade** Zgrada sa više stanova
Mesto (lokacija): Beograd
Vlasnik (investitor): Petar Petroviü
Izvoÿaþ: Izvoÿaþ d.o.o.
Godina izgradnje: 2011
Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije: -
Neto korisna površina grejanog dela zgrade [m2]: 1364
* U odnosu na podelu iz tabele 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
** 3 U odnosu na podelu iz þl.4, kao i tabele 6.5, 6.11a, 6.11b Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, i þl.14
Pravilnika o uslovima, sadržini i naþinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
Posebna optimizacija strukture zgrade i ventilacije nije raÿena u procesu projek-
tovanja. Mada je, po dispoziciji i konceptu zgrade, moguüe korišüenje pasivnih i aktiv-
nih solarnih sistema i geotermalnih potencijala, nije raÿena analiza njihove primene.
Slika P12: Model Slika P13: Model

Energetska efikasnost ove zgrade obezbeÿena je kompaktnim oblikom (faktor
oblika), projektovanom termoizolacijom termiþkom omotaþu zgrade kao i prozori-
ma sa visokom termiþkom performansom i postavljenim zastorima.
LOKACIJA I KLIMATSKI PODACI

Klimatski podaci i položaj zgrade
Klimatski podaci*
Lokacija Beograd
Broj stepen dana grejanja HDD 2520
Broj dana grejne sezone HD 175
Srednja temperatura grejnog perioda șH,mn [oC] 5,6
Unutrašnja projektna temperatura za zimski period șH,i [oC] 20
Uticaj vetra**
Položaj (izloženost vetru) Umereno zaklonjen
Broj fasada izloženih vetru više od jedne fasade
* Prema tabeli 6.3 i 6.9 iz Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada
** Prema tabeli 3.4.2.1 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
O IZOLACIJI 137
Podaci o broju stepen dana, srednjim meseþnim temperaturama spoljnog vaz-

duha i srednjim meseþnim sumama Sunþevog zraþenja dati su u Tabeli 6.3 i Tabeli
6.9 Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada.
GRAĈEVINSKA FIZIKA
Proraþun relevantnih pozicija5
Spoljni zidovi6
Sastav, ilustracija
Num 1
Oznaka SZ
Ilustracija položaja u zgradi
Površina [m2] 1064.1

Sastav sklopa Num d (cm) Opis ro co la mi
Unutra
Prelaz
1 2 Produžni krečni malter 1800 1050 0,87 20
2 25 Beton 2500 960 2,33 90
3 12 KnaufRock TF 100 840 0,035 1,3
4 1 Cementni malter 2100 1050 1,4 30
Prelaz
Spolja
Ventilisanost sklopa Neventilisan

Parametri ventilisanosti -
* Ovde je prikazana ilustracija (veliþina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)
5 Ovde su date samo pozicije koje su relevantne za prikazani primer

6 Ukoliko ima više od jedne pozicije u okviru grupacije, u ovom sluþaju „Spoljni zidovi“, potrebno ih je
sve prikazati i obraditi
Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta*

Površina [m2] Ilustracija
Ka Severu 158.0
Ka Istoku 367.9
Ka Jugu 345.54
Ka Zapadu 194.64
* Podela izvršena zbog izraþunavanja solarnih dobitaka

O IZOLACIJI 139
Prolaz toplote i polje temperature

Tabelarni prikaz Num d (cm) Opis La R dT T
Unutra 20
Prelaz 0,13 0,117 18,883
1 2 Produžni krečni malter 0,87 0,023 0,195 18,655
2 25 Beton 2,13 0,107 0,919 17,766
3 12 KnaufRock TF 0,035 3,129 29,162 -11,696
4 1 Cementni malter 1,4 0,007 0,060 -11,756
Prelaz 0,04 0,344
Spolja -12,1
Ukupno 3,76
Površinski koeficijenat prolaza

0.27
toplote U [W/(m2K)]
Difuzija vodene pare i isušenje
Tabelarni prikaz Num d (cm) Opis m dT, de T dt dp’ p’ p i/e

Unutra 20 2,337
Prelaz C 870 19,130 0,123 2,214 1,285
1 2 Produžni krečni malter 20 C 154 18,976 0,021 2,193 1,270
2 25 Beton 90 C 710 18,250 0,096 2,097 0,379
3 12 KnaufRock TF 1,3 22,946 4,645 1,685 0,412 0,379
4 1 Cementni malter 30 C 047 4,712 0,002 0,411 0,361
Prelaz C 265 0,009
Spolja 6 0,401
Ukupno
Proraþun kondezacije** NEMA kondezacije

Vreme isušenja -
** U skladu sa poglavljem 3.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
Letnja stabilnost7
Minimum Zadovoljava
Faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature Ȟ [–] 266.9 15 Da
Faktor kašnjenja oscilacije temperature Ș [h] 11.2 7 Da
1.1.1. Dilatacioni zidovi (ponoviti prethodnu proceduru)

1.1.1.1. Sastav, ilustracija
1.1.1.2. Prolaz toplote i temperature
1.1.1.3. Difuzija vodene pare i isušenje
1.1.1.4. Letnja stabilnost
1.1.2. Ravan krov iznad grejanog prostora
(ponoviti prethodnu proceduru)
7 Prema poglavlju 3.2 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

1.1.3. Meÿuspratna konstrukcija iznad spoljnog prostora

1.1.4. Meÿuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora, tj. podruma
Prozori i balkonska vrata
Num 1
Oznaka PR
Ilustracija položaja u zgradi
Površina (m2) 325.7

Opis Aluminijumski ram sa poboljšanim termiþkim
prekidom, niskoemisioni dvoslojni staklo paket
4+12+4, sa kriptonom
Koficijenat prolaza toplote U
1.4
[W/(m2K)]
O IZOLACIJI 141
Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta*

Površina [m2] Ilustracija
Ka Severu 23.0
Ka Istoku 75.28
Ka Jugu 97.38
Ka Zapadu 129.72
* Podela izvršena zbog izraþunavanja solarnih dobitaka

Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termiþki omotaþ zgrade8

U Umax Ispunjeno
Položaj oznaka
[W/(m2K)] [W/(m2K)] DA / NE
Spoljni zidovi SZ 0.29 0.30 DA
Zid na dilataciji DZ 0.29 0.35 DA
Ravan krov iznad grejanog prostora KR 0.15 0.15 DA
Meÿuspratna konstrukcija iznad
MO 0.18 0.20 DA
spoljnog prostora
Meÿuspratna konstrukcija iznad
PO 0.25 0.30 DA
negrejanog prostora (podruma)
Prozori, balkonska vrata grejanih
PR 1.40 1.50 DA
prostorija
PODACI O TERMOTEHNIýKIM SISTEMIMA

Izvod iz tehniþkog opisa
Sistem grejanja
Za sistem grejanja projektovan je jednocevni radijatorski sistem grejanja. Cev-
na mreža u toplotnoj podstanici izraÿena je od þeliþnih bešavnih cevi prema SRPS
EN 10 220: 2005. Sistem grejanja je, preko toplotne podstanice, povezan na sistem
daljinskog grejanja. Iz podstanice, sa razdelnika izlaze tri toplovodne grane, po jedna
grana za svaki lokal i zajedniþka vertikala za stanove. Za svaku od 3 vertikale pred-
viÿena je ugradnja kuglastih slavina (na razdelniku), a na povratnom sabirniku kosi
regulacioni ventil odgovarajuüih dimenzija.
Unutar stanova cevna mreža je izraÿena od plastificiranih bakarnih cevi od-
govarajuüih dimenzija. Cevi se vode u podu uz zidove prostorija. Unutrašnje mre-
že stanova se prikljuþuju na zajedniþku vertikalu u ormariüu koji se nalaze na sva-
kom spratu. Svaki stan je prikljuþen na zajedniþku vertikalu preko zapornog i regu-
lacionog ventila. Za svaki stan je predviÿen razdelnik i sabirnik na koji su priklju-
þeni strujni krugovi jednocevnog grejanja. U ormanu za grejanje predviÿeno je i po-
stavljanje meraþa toplote – kalorimetra za svaki stan, dok su u toplotnoj podstani-
ci na razdelniku odnosno sabirniku predviÿeni meraþi toplote za svaki lokal, što je u
skladu sa ýlanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.
Hidrauliþko uravnoteženje instalacije vrši se postavljanjem regulacionih ven-
tila na povratnim granama na sabirniku u odgovarajuüi položaj. Grejna tela su preko
radijatorskih ventila za jednocevno grejanje sa termostatskim glavama, povezana na
sistem, što je u skladu sa ýlanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti. Na svako
grejno telo se na najvišoj taþki ugraÿuje odzraþna slavina, preko koje se vrši odzraþi-
vanje grejnih tela, dok je na najnižim taþkama ugraÿena slavina za ispuštanje vode.
Na delu prolaza cevovoda kroz negrejane prostorije u suterenu i vertikalnom
šahtu cevni vodovi se nakon probnih ispitivanja izoluju termo-izolacionim materi-
jalom.
8 Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote koji su prikazani u tabeli odgovaraju vrednostima za
nove zgrade datim u Tabeli 3.4.1.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
O IZOLACIJI 143
Regulacija sistema je centralna, promenom temperature razvodne i povratne

vode u primarnom krugu, u skladu sa trenutnim gubicima toplote (Klizni dijagram
u funkciji spoljne temperature) i lokalna: pomoüu termostatskih ventila na svakom
grejnom telu. Cirkulacija vode u sekundarnom krugu je obezbeÿena pomoüu pum-
pi sa promenljivim brojem obrtaja, klase A, što je u skladu sa ýlanom 13. Pravilni-
ka o energetskoj efikasnosti.
Sistem klimatizacije
Projektom je predviÿena klimatizacija stanova lokalnim klimatizacionim ure-
ÿajima. Spoljne jedinice su predviÿene za ugradnju na zadnjoj (dvorišnoj fasadi) i
krovu objekta. Unutrašnje jedinice su zidnog tipa. Kondenzat od unutrašnjih jedini-
ca je predviÿen da se vodi plastiþnim cevima u zidu do spoljnih oluka. Upravljanje
unutrašnjim jedinicama je preko daljinskih upravljaþa, koji se isporuþuju u komple-
tu sa samim ureÿajima.
Sistem za pripremu STV
Sistem za pripremu STV je centralni solarni sistem sa prinudnom cirkulaci-
jom vode, koji se sastoji od solarnih kolektora i toplotno izolovanog rezervoara za
vodu, sa dopunskim elektriþnim grejaþem, koji služi za pripremu STV u periodu ka-
da solarni kolektori ne mogu da zadovolje potrebu potrošaþa za STV. Sistem kolek-
tora je lociran na ravnom krovu objekta. Razvodna mreža STV je ugraÿena unutar
termiþkog omotaþa zgrade, što je u skladu sa ýlanom 15. Pravilnika o energetskoj
efikasnosti. Regulacija sistema se vrši pomoüu regulatora koji je povezan sa cirkula-
cionom pumpom i regulatora koji je povezan sa dopunskim izvorom toplote.
Podaci o termotehniþkim sistemima u zgradi
Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) daljinski
Toplotni izvor fosilno gorivo
Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) centralni
Sunþevo zraþenje +
Toplotni izvor za STV
elektriþna energija
Sistem za hlaÿenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) lokalni
Izvor energije koji se koristi za hlaÿenje elektriþna energija
Ventilacija (prirodna, mehaniþka, mehaniþka sa rekuperacijom) prirodna
Izvor energije za ventilaciju -
Solarni sistem za pri-
Vrsta i naþin korišüenja sistema sa obnovljivim izvorima
premu STV
Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV >%@ 59
Gubici toplote
Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih površina
Podaci o zgradi
Neto površina grejanog dela zgrade Af >m2@ 1364
Zapremina grejanog dela zgrade Ve >m3@ 3860
Faktor oblika f0 >m-1@ 0,35
Udeo transparentnih površina >%@ 18
Transmisioni gubici toplote zgrade HT [W/K]

Površinski transmisioni gubici HTS [W/K]
U
Opis graÿ.elementa Oznaka A(m2) Fx U A Fx
W/(m2K)
Spoljni zid SZ 0,27 1064,1 1,0 287,31
Zid na dilataciji DZ 0,29 70 0,8 16,24
Ravan krov KR 0,15 240,3 1,0 36,05
Pod ka spolj. prostoru MO 0,18 77,6 1,0 13,97
Pod ka negr. podrumu PO 0,28 318,2 0,5 44,55
Prozori i balk,vrata PR 1,4 320 1,0 448,00
Ukupno 2090,2 846,11
HTS = 846,11 W/K
Linijski transmisioni gubici HTB [W/K]

HTB = 0,1 ȈA = 0,1 2090,2
HTB = 209,02 W/K
Ukupni transmisioni gubici HT [W/K]

HT = HTS + HTB = 846,11 + 209,02 = 1055,13
HT = 1055,13 W/K
Specifiþni transmisioni gubitkak toplote zgrade H’T [W/(m2K)]*)

HT’ = HT / A = 1055,13 / 2090,2 = 0,50
Ispunjeno
HT’ [W/(m2K)] HT’max [W/(m2K)]*
DA / NE
0,50 0,68 DA
* Maksimalne dozvoljene vrednosti specifiþnog transmisionog gubitka toplote zgrede ili dela zgrade H’T [W/(m2K)]
date su u tabeli 3.4.2.3.1. Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada
Ventilacioni gubici toplote zgrade Hv [W/K]

Hv = 0,33 V n = 0,33 Wh/m3K 3860 m3 0,5 h-1 = 636,9 W/K
Zapremina grejanog prostora V [m3] 3860

Zaptivenost prozora Dobra
Broj izmena vazduha n [h-1] 0,5
Koeficijent ventilacionog gubitka [kW/K] 0,637
O IZOLACIJI 145
Ukupni gubici toplote
Podaci o gubicima toplote [kW]

Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotaþa zgrade 12,739
Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 14,336
Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 20,380
Ukupni gubici toplote 47,455
Ulazni podaci za proraþun dobitaka toplote

Orijentacija i površina pozicija
A(m2) SZ KR PR
Sever 158 23
Istok 367,9 75,28
Jug 345,54 97,38
Zapad 194,64 129,72
Horiz. 240,3
Ulazni podaci za proraþun dobitaka

od Sunþevog zraþenja
Faktor osenþenosti* Fsh 0,81

Faktor propustljivosti Sunþevog zraþenja za staklo g,gl 0,75
Faktor rama Ffr 0,12
Emisivnoist spoljne površine zidaa,sc 0,6
Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida Rs,c 0,04
* Na osnovu tabele 6.6 iz Pravilnika o Energetskoj efikasnosti
Ulazni podaci za proraþun dobitaka toplote

od unutrašnjih izvora*)
Odavanje toplote ljudi Qlj >W/m2@ 1,8

Dobitak od el. ureÿaja qel >kWh/m2@ 5
Prisutnost tokom dana >h@ 12
PODACI O SISTEMU GREJANJA I NAýINU REGULACIJE
Podaci o sistemu grejanja

Ureÿaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica,
Toplotna podstanica
toplotna pumpa)
Instalisani kapacitet [kW] 70
Efikasnost, stepen korisnosti [%] 56
Godina ugradnje 2011
Fosilno gorivo
Energent
(daljinsko grejanje)
Donja toplotna moü [kWh/kg] [kWh/m3] -
Emisija CO2 [kg/a] 14 329
Podaci o naþinu regulacije

Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) da
Centralna regulacija toplotnog uþinka (da / ne) da
Lokalna regulacija toplotnog uþinka (da / ne) da
Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) 8h
Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) 0
Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) 0
Ukupno trajanje grejne sezone (þasova) 4200
Broj radnih sati tokom grejne sezone 2800
Proseþan broj osoba u zgradi 95
ENERGETSKE POTREBE ZGRADE

Proraþun godišnje porebne finalne energije za grejanje
Mesec QH,ht Qsol, gl Qsol,c Qsol Qlj Qel Qint QH,gn QH,nd
Oct 5267 13512 571 14083 421 3250 3671 4971 296
Nov 19451 7575 322 7897 842 6500 7342 14935 4516
Dec 27690 5805 248 6053 870 6500 7370 13155 14535
Jan 30506 7221 308 7529 870 6500 7370 14601 15905
Feb 23884 10377 428 10805 786 6500 7286 17729 6154
Mar 19295 14173 610 14783 870 6500 7370 17280 2015
Apr 5319 15383 683 16066 421 3250 3671 5526 0
*) Odreÿuje se prema odeljku 3.4.2.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.

O IZOLACIJI 147
Dijagram porebne toplote za grejanje po mesecima:

14 35
12 30
10 25
kWh/m 2 mesec
kWh/m 2 a
8 20
6 15
4 10
2 5
0 0
Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Godina
Godišnja porebna energija i energetski razred zgrade, prema Pravilniku o uslo-
vima, sadržaju i postupku izdavanja sertifikata o energetkim svojstvima zgrada:
QH,nd,rel, [%] QH,nd [kWh/(m2a)]

Proraþun
56 33
A+ 15
A 25
50
B
C
100 C
150
D
200
E
250
F
> 250
G
*) Podaci za proraþun dobitaka toplote od unutrašnjeg izvora dati su u tabeli 6.5. Pravilnika o Energetskoj
efikasnosti.
Fiziþke veliþine, oznake i jedinice
Fiziþka veliþina Oznaka Jedinica

Energetski koeficijent ureÿaja / postrojenja ep -
Širina b m
Temperatura ș oC
Emisivnost, stepen emisivnosti İ -

Površina A m2
Korisna površina zgrade AN m2
Dužina Ɛ m
Linijski koeficijent prolaza toplote ȥ W/(m K)
Relativna vlažnost vazduha ĳ %
Broj izmena vazduha n h-1
Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Ra n50 h-1
Masa m kg
Koeficijent taþkastog prolaza toplote Ȥ W/K
Gustina ȡ kg/m3
Debljina sloja d m
Specifiþni toplotni kapacitet c J/(kg K)
Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67 10-8) ı W/(m2 K4)
Temperatura, unutra (vazduh) și oC
Temperatura, unutrašnja površina ș si oC
Temperatura, spolja (vazduh) șe oC
Temperatura, spoljna površina ș se oC
Razlika temperatura ¨ș , ¨T K
Temperaturski faktor (faktor temperature) f Rsi -
Temperaturska provodnost a m2/s
Karakteristika toplotne (termiþke) provodnosti L W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna L0 W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proraþun L 2D W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proraþun L 3D W/K
Termodinamiþka temperatura (T = ș + 273,15) T K
Koeficijent transmisionih gubitaka toplote HT W/K
Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote HV W/K
Zapremina, neto V m3
Zapremina, bruto Ve m3
Koeficijent prolaza toplote U W/(m2 K)
O IZOLACIJI 149
Fiziþka veliþina Oznaka Jedinica

Koeficijent prolaza toplote, prozor UW W/(m2 K)
Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora Uf W/(m2 K)
Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje Ug W/(m2 K)
Otpor prolazu toplote (= 1/U) RT m2 K/W
Otpor prolazu toplote, gornja graniþna vrednost R’ T m2 K/W
Otpor prolazu toplote, donja graniþna vrednost R“T m2 K/W
Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora Rg m2 K/W
Toplotna otpornost negrejanog prostora Ru m2 K/W
Toplotna provodljivost Ȝ W/(m K)
Koliþina toplote Q JŁWsŁNm
Protok toplote (toplotni fluks) ĭ W
Specifiþni toplotni protok (specifiþni toplotni fluks) q W/m2
Koeficijent prelaza toplote h W/(m2 K)
Koeficijent prelaza toplote, unutrašnji hi W/(m2 K)
Koeficijent prelaza toplote, spoljni he W/(m2 K)
Otpor prelazu toplote, unutrašnji Rsi m2 K/W
Otpor prelazu toplote, spoljašnji Rse m2 K/W
Vreme t s
Pregled indeksa
Indeks Znaþenje Poreklo znaþenja (engl.)

a vazduh air
an godišnje annual
B bruto
c karakteristiþno characteristic
C hlaÿenje cooling
del isporuþeno delivered
e spolja external
el elektriþna energija electric
f ventilator, okvir fan, frame
g tle, staklo ground, glazing
h þasovna hourly
H grejanje, grejano heating, heated
i unutrašnje internal
j nabrajanje
Indeks Znaþenje Poreklo znaþenja (engl.)

L osvetljenje lighting
ls gubici losses
m meseþni monthly
N neto net
P snaga power
s solarni solar
se spoljašnja površina external surface
seas sezonska seasonal
sh zasenþenje shading
si unutrašnja površina internal surface
T transmisija transmission
tot ukupno total
u negrejano unheated
v ventilisano ventilated
V ventilacija, zapremina ventilation, volume
w prozor window
W topla voda hot water
x dodatno extra
O IZOLACIJI 151
3. TOPLOTNA IZOLACIJA OPREME
3.1. TOPLOTNI FLUKS I KOEFICIJENT

PROVOĈENJA TOPLOTE [22]
3.1.1. TOPLOTNI FLUKS

Na osnovu poznatih zakona termodinamike nije moguüe odrediti prenošenje
toplote kondukcijom. U ovom sluþaju je to dobitak ili gubitak toplote. U termodina-
mici se koristi hipoteza Furiea (J. Fourier) o prostiranju toplote kondukcijom. Pre-
ma toj hipotezi koliþina toplote įQ koja proÿe kroz izotermsku površinu dA u vre-
menu dĲ je proporcionalna gradijentu temperature na izotermsku površinu, površi-
ni i vremenu
wt
δQ λ dA dτ . (3.1)
wn
Eksperimentalno je utvrÿeno da je koeficijent proporcionalnosti Ȝ fiziþka ve-

liþina materijala. Upravo on karakteriše sposobnost materijala da provodi toplotu i
zove se koeficijent provoÿenja toplote. Znak „–“ dolazi od toga što je pozitivan gra-
dijent od niže ka višoj ttemperaturi, a toplota se prenosti obrnuto gradijentu tempe-
rature.
Koliþina toplote preneta u jedinici vremena se naziva toplotni fluks
wt
δ Q λ dA dτ . (3.2)
wn
Toplota preneta u jedinici vremena po jedinici površine se naziva specifiþni

toplotni fluks. Po svojoj prirodi specifiþni toplotni fluks je vektorska veliþina. On se
može napisati u obliku
G wt G
q λ grad t λ no λt . (3.3)
wn
G
Vektor q je upravan na normalu (n) izotermske površine, a njegov smer je u
pravcu sniženja temperature. Intenzitet vektora q iznosi
G wt
q λ . (3.4)
wn
152 3. Toplotna izolacija opreme
Mnogobrojni eksperimenti su potvrdili hipotezu J. Furiea. Ako se toplotni

fluks menja po posmatranoj površini onda se izražava u obliku
wt
Q q dA λ dA. (3.5)
wn
Prema tome, ukupna predata koliþina toplote u vremenu, prema (3.1), üe biti
wt
Q λ dA dτ . (3.6)
wn
n Koliþina toplote koja se prenese
l kroz elementarnu površinu, a nalazi se pod
ϕ uglom ĳ prema površini, biüe projektova-
na na ort nĺ.
ϕ Meÿutim u praksi se pri proraþunu
izolacije najþešüe uzima da je gubitak ili
dA dobitak toplote pod pravim uglom na po-
dAl vršinu. Takoÿe se smatra da je koeficijent
Slika 3.1 provoÿenja Ȝ nezavisan od promene tem-
perature (3.5, 3.6) u veüini sluþajeva, ili se
on nalazi u temperaturskim oblastima u kojima se izolacija nalazi i gde nema utica-
ja temperatura na promenu vrednosti koeficijenta provoÿenja toplote. U praksi me-
ÿutima ima i sluþajeva kada se koeficijent provoÿenja toplote menja u osetnim gra-
nicama. Takve karakteristike imaju poliuretanske izolacije i izolacije na bazi ova-
kvih sirovina.
3.1.2. KOEFICIJENT PROVOĈENJA TOPLOTE

Toplotna provodljivost je jedno od znaþajnih svojstava materijala. Ona je za-
visna od vrste i strukture materijala, temperature i agregatnog stanja. Odavno postoje
merene i tabulisane vrednosti koeficijenta provoÿenja toplote za veliki broj materi-
jala. Njegovu prirodu (suštinu) otkriva mikroskopsko posmatranje termiþke konduk-
tivnosti, kao jednog neravnotežnog toplotnog stanja supstance. Mikroskopsko odre-
ÿivanje koeficijenta provoÿenja toplote bazirano je na merenju neophodnog vreme-
na za uspostavljanje termiþke ravnoteže. Potrebno vreme za uspostavljanje termiþke
ravnoteže zove se vreme relaksacije.
Makroskopski koeficijent provoÿenja toplote proraþunava se prema Fourieo-
vom zakonu tj.
q
λ . (3.7)
wt
wn
Maksimalni koeficijent provoÿenja toplote, koji je dosada izmeren, iznosi

Ȝ = 12200 W/(m K) za kristal bakra na T = 20,8 K, dok je minimalna vrednost dobi-
jena za pare hloroforma i iznosi Ȝ = 0,0066 W/(m K).
O IZOLACIJI 153
Organski gasovi i pare

Amorfni izolacioni materijali
Ulja
Neorganski gasovi i pare
Organske tečnosti
Neorganske tečnosti
Neorganski vodeni rastvori
Organski vodeni rastvori
Praškasti materijali
Nesagorivi materijali
Kristali
Tečni metali
Tehničke legure metala
Čisti metali
0,0015 0,015 0,15 1,5 15 150 1500

λ W/(m K)
Slika 3.2. Veliþina koeficijenta provoÿenja toplote razliþitih materijala

Na slici 3.2 prikazana je zavisnost. koeficijenta provoÿenja toplote od vrste
materijala.
ýesto se u praktiþnim problemima uzima linearna zavisnost koeficijenta pro-
voÿenja toplote od temperature, odnosno
Ȝ = Ȝ0 (1 ± b t), (3.8)
gde je
Ȝ0 – koeficijent provoÿenja toplote na standardnoj temperaturi to, a
b – konstanta dobijena eksperimentalnim putem.
Ako se koeficijent Ȝ ne menja linearno sa temperaturom, onda se njegova
srednja vrednost u intervalu temperatura t1 i t2 odreÿuje prema izrazu
t
1 2
t2 t1 t³
λ λ dt .
(3.9)
1
Šupljikavi i rastresiti materijali, kao što su pesak, vuna, vlaknasti materijali i

drugi, izmeÿu þvrstih delova imaju u šupljinama gasove (vazduh, poliuretan i drugi).
Ovakvi materijali nisu homogeni. Zbog velike razlike izmeÿu koeficijenata provoÿe-
nja toplote za þvrsta tela i gasove, koeficijent provoÿenja toplote se znatno smanju-
je. Koeficijent Ȝ biüe utoliko manji, ukoliko ima više šupljina i ukoliko su šupljine
sitnije i ravnomernije rasporeÿene. Koeficijent provoÿenja toplote kod šupljikavih i
rastresitih materijala znatno zavisi od gustine materijala, i sa smanjenjem gustine on
opada. Vlažnost poveüava koeficijent provoÿenja toplote poroznih materijala. To se
objašnjava kapilarnim kretanjem vode unutar pora u materijalu.
Šupljikavi (porozni) i rastresiti materijali zbog malog koeficijenta provoÿenja

toplote Ȝ < 2 W/(mK), primenjuju se kao toplotni izolatori.
1,2
1,0
λ W/(m K)
0,8
0,6
0,4
0,2
0
0 1000 2000
ρ kg/m3
Slika 3.3
Na sl. 3.3 data je zavisnost koeficijenta Ȝ od gustine za neke graÿevinske ma-
terijale prema J. Cammereru.
Na vrlo niskim temperaturama pojavljuje se tzv. superprovodnost materijala.
I pored toga što je teorija dala dragocene podatke o uticaju pojedinih fakto-
ra na koeficijent provoÿenja toplote, dosadašnji matematiþki modeli ne omoguüuju
proraþun koeficijenta Ȝ dovoljno blizak eksperimentalnim podacima. Zbog toga se
koeficijent provoÿenja toplote najþešüe dobija iz eksperimentalnih rezultata, koji su
sreÿeni u tabele ili dijagrame.
3.2. STACIONARNO PROVOĈENJE TOPLOTE

BEZ IZVORA TOPLOTE
3.2.1. RAVAN ZID (RAVNA PLOýA)
Zid koji ima dve beskonaþne dimenzije i stranice paralelne meÿu sobom nazi-
va se ravan zid. Ako je kod takvog tela koeficijent Ȝ = const., jednaþina temperatur-
skog polja svodi se na oblik
d 2t
0. (3.10)
dx 2
Integral jednaþine (3.10) glasi

t = C1x + C2. (3.11)
Prema slici 3.4 graniþni uslovi biüe
O IZOLACIJI 155
za x = x1 t = t1, t
x = x2 t = t2.
Iz graniþnih uslova i jednaþine
(3.11) konstante su t1
dt
t1 t2 t t arc tg –––
C1 1 2, dx
x1 x2 δ x
t
t2
x2t1 x1t2
C2 , (3.12)
δ
gde je į = x2 – x1 – debljina zida.

Sada je temperatura
x2t1 x1t2 x
x1 δ x
t (t1 t2 ) . (3.13) x2
δ δ
Oþigledno je prema jednaþini

(3.11) i (3.13) da je promena tempera-
ture po debljini zida linearna funkcija. Slika 3.4. Jednoslojni zid
Specifiþni toplotni fluks biüe
§ dt · λ t1 t2
q λ ¨ ¸ (t1 t2 ) .
© dx ¹ δ δ (3.14)
λ
Veliþina į/Ȝ analogno Ohmovom zakonu naziva se termiþkim otporom.
δ1 δ2 δ3
3.2.2. VIŠESLOJNI RAVAN ZID SA
λ1 λ2 λ3
PARALELNIM SLOJEVIMA
Analogno Ohmovom zakonu, kod višeslojnog
ravnog zida otpori toplotnom fluksu upravnom na slo- t1
jeve se sabiraju. Toplotni fluks je konstantan za sve t2
slojeve pa se može napisati prema slici 3.5 za pojedi-
ne slojeve
δ1 δ2 δ3
q t1 t2 , q t2 t3 , q t3 t4 . (3.15)
t3
λ1 λ2 λ3 t4
Sabiranjem izraza (3.15) dobiüe se Slika 3.5. Višeslojni zid

t1 t4
q .
δ1 δ 2 δ 3 (3.16)

λ1 λ2 λ3
Za zid od n paralelnih slojeva, specifiþni toplotni fluks iznosi

t1 tn 1
q .
n
δi (3.17)
¦λ
i 1 i
3.2.3. BESKONAýNI ŠUPLJI CILINDER

Kada temperatura ne zavisi od polarnog ugla ĳ i koordinate z, onda jednaþina
temperaturskog polja ima oblik
d 2 t 1 dt
0.
dr 2 r dr (3.18)
Zamenom dt/dr = p dobija se

dp p
0. (3.19)
dr r
odnosno
r dp + p dr = d (pr) = 0. (3.20)
Odavde je integral
dt
pr r C1. (3.21)
dr
Daljom integracijom jednaþine (3.21) jednaþina temperaturskog polja glasi

t = C1 ln r + C2, (3.22)
graniþni uslovi (prve vrste) prema slici 3.6 su

r = r1 t = t1,
r = r2 t = t2.
Iz graniþnih uslova, konstante C1 i C2 biüe

t1 t2 t2 ln r2 t2 ln r1
C1 , C2 .
r2 r2 (3.23)
ln ln
r1 r1
Sada jednaþina za temperaturu beskonaþnog šupljeg cilindra glasi

1
t [(t t ) ln r t1 ln r2 t2 ln r1 ].
r2 2 1 (3.24)
ln
r1
O IZOLACIJI 157
Iz (3.24) jasno je da je promena

temperature po debljini cilindriþnog zida
logaritamska kriva (slika 3.6). Specifiþni
toplotni fluks biüe
dt t1 t2
q λ
dr 1 r
ln 2
2πλ r1
t1 t2
.
1 d2 (3.25)
ln
2πλ d1
Ako je šuplji cilindar dužine L (m)

r1
i ako se zanemari uticaj krajeva cilindra t1
na toplotni fluks, onda je ukupan toplot-
r2
ni fluks t2
Q L q. Slika 3.6. Šuplji cilinder (cev)
3.2.4. VIŠESLOJNI ZID BESKONAýNOG ŠUPLJEG CILINDRA

Specifiþni toplotni fluks za beskonaþni višeslojni šuplji cilinder, þiji su sloje-
vi koncentriþni krugovi, analogno izrazu (3.17) biüe
t1 tn 1
q .
n
1 di 1 (3.26)
¦ 2πλ ln d
1 i
Odnosno, ukupni toplotni fluks

Q L q.
3.2.5. ŠUPLJA LOPTA

Za šuplju loptu þija temperatura ne zavisi od polarnih koordinata ĳ i ȥ diferen-
cijalna jednaþina temperaturnog polja svodi se na oblik
d 2 t 2 dt
0. (3.27)
dr 2 r dr
Smenom dt/dr = p dobija se

r2 dp + p (2r dr) = d (r2 p) = 0. (3.28)
Integracijom (3.28) dobiüe se
r2p = C1, (3.29)
odnosno
dt C1
p . (3.30)
dr r2
Daljom integracijom dobija se
C
t 1 C2 . (3.31)
r
Graniþni uslovi za šuplju loptu unutrašnjeg polupreþnika r1 i spoljašnjeg r2 su
(prve vrste)
r = r1 t = t1,
r = r2 t = t2. (3.32)
Zamenom graniþnih uslova u (3.31) konstante su
t2 t1

t1 t2 r1 r2
C1 i C2 . (3.33)
1 1 1 1

r1 r2 r1 r2
Sada je temperatura šuplje lopte
1 ª t1 t2 t2 t1 º
».
1 1 «¬ r
t
r1 r2 ¼ (3.34)

r1 r2
Toplotni fluks šuplje lopte iznosi

dt § C · t1 t2
Q 4r 2πλ 4r 2πλ ¨ 21 ¸ ,
dr © r ¹ 1 ª1 1 º (3.35)
« »
2πλ ¬ D1 D2 ¼
gde je D1 = 2 r1 i D2 = 2 r2.
Za višeslojnu šuplju loptu, þiji su slojevi koncentriþne šuplje lopte, toplotni
fluks biüe, analogno izrazu (3.26)
t1 tn 1
Q .
n
1 ª 1 1 º (3.36)
¦ 2πλ « D D »
1 i ¬ i i 1 ¼
3.2.6. RAVAN ZIDA SA PROMENLJIVIM KOEFICIJENTOM

PROVOĈENJA TOPLOTE
Dosadašnja analiza o temperaturi tela i toplotnom fluksu izvedena je pod pret-
postavkom da je Ȝ = const. Za jedan broj materijala, u odreÿenim temperaturskim in-
O IZOLACIJI 159
tervalima, mora se uzeti zavisnost koeficijenta provoÿenja toplote od temperature.

Najþešüe se uzima da je koeficijent provoÿenja toplote linearna funkcija temperatu-
re pa je analogno (3.8) koeficijent
Ȝ = Ȝ0 (1 ± b t).
Specifiþni toplotni fluks za ravan zid, zamenom izraza za koeficijent Ȝ, gla-
siüe
dt
q λ0 (1 r bt ) . (3.37)
dx
Razdvajanjem promenljivih i integracijom jednaþine (3.37) od x = 0 do x = į

u intervalu temperatura t1 i t2 biüe
§ t t ·
q δ λ0 ¨1 r b 1 2 ¸ (t1 t2 ). (3.38)
© 2 ¹
Izraz Ȝ0 [1 ± b (t1 + t2)/2] predstavlja srednju vrednost koeficijenta provoÿenja

toplote za dati temperaturski interval
t
1 1 § t t ·
t1 t2 t³
λm λ dt λ0 ¨1 r b 1 2 ¸. (3.39)
© 2 ¹
2
Sada se specifiþni toplotni fluks može napisati u obliku

t1 t2
q .
δ (3.40)
λm
Izraz (3.40) analogan je sa izrazom (3.14), dobijenim za konstantan koefici-

jent provoÿenja toplote, samo je u (3.40) uzeta srednja vrednost koeficijenta Ȝ.
Kod cilindriþnih i loptastih tela izrazi za specifiþni toplotni fluks, kada koefi-
cijent provoÿenja toplote linearno zavisi od temperature po obliku potpuno je ana-
logan sa izrazima (3.25) i (3.35) respektivno. Potrebno je samo konstantni koefici-
jent provoÿenja toplote zameniti sa srednjim koeficijentom provoÿenja toplote pre-
ma izrazu (3.39) za dati interval temperatura.
Integracijom jednaþine (3.37) u granicama od x = 0 do ma koje koordinate do-
bija se izraz za temperaturu u funkciji od koordinate
2
1 §1 · 2 q x
t ¨ t1 ¸ .
b ©b ¹ λ0 b (3.41)
Iz poslednjeg izraza oþigledno je da se temperatura po debljini zida ne menja

linearno. Karakter promene temperature odreÿen je parametrom ± b.
Temperatura za šuplji cilindar beskonaþne dužine, analogno (3.41), biüe
d2
2 q ln
1 §1 · d1
t ¨ t1 ¸ .
b ©b ¹ π λ0 b (3.42)
Ova teorijska razmatranja u potpunosti imaju primenu, izmeÿu ostalog, na

izolovanu opremu. Kada se govori o višeslojnim ravnim zidovima, direktna primena
je u proraþunima toplotnih gubitaka i dobitaka. Ovo se izvodi u prvom redu pri pro-
raþunu i dimenzionisanju sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, kao i u pro-
raþunima hlaÿenja kada su u pitanju hladnjaþe, rashladne komore i sliþno. Višeslojni
zidovi kod šupljih cilindara su praktiþno primenjeni kod cevovoda, dok se proraþun
kod šuplje lopte svodi na izolovane sferne rezervoare, sferna danca i drugo.
3.3. DIMENZIONISANJE I VREDNOVANJE IZOLACIJE

GREJANJA I HLAĈENJA PREMA SRPS U.J5.070:1975.
Ovaj standard je dosta star od vremena njegovog donošenja, ali ima praktiþnu upo-
trebnu vrednost. Može da se dogodi da, u periodu dok knjiga ne bude izašla iz štampe, ovaj
standard bude povuþen jer se u Srbiji u poslednje dve godine veoma intenzivno radi na usva-
janju EN kao domaüih standarda. U svakom sluþaju njegova primena kao tehniþkog teksta
može ostati u praktiþnoj upotrebi.
1. PREDMET STANDARDA
1.1. Ovaj standard propisuje naþine za dimenzionisanje toplotnih izolacija sa stanovi-
šta ekonomskih zahteva, propisa u pogledu najviše dozvoljene temperature i tehnoloških za-
hteva u pogledu kondenzacije vlage na površini izolovanih objekata, dozvoljenog pada tem-
perature i sl.
1.2. Toplotni izolacioni materijal u smislu ovog standarda je svaki materijal koji ula-
zi u konstrukciju sa cilijem da joj ostvari traženi toplotni otpor.
Standard odreÿuje:
– metode proraþuna gubitaka toplote i debljine izolacije za stacionarni prelaz toplo-
te i prirodno hlaÿenje,
– naþin primopredaje izolacija,
– garancije,
– metode ispitivanja.
Sve postavke ovog standarda vrede kako za toplotnu, tako i za rashladnu tehniiku. Gde
postoje razlike, to je izriþito navedeno. Pojmovi, veliþine i oznake, koji se koriste u ovom
standardu, definisani su u standardima SRPS A.A1.020, SRPS A.A1.021, SRPS A.A1.040,
SRPS U.J5.010 i SRPS U.J5.020.
2. METODE PRORAýUNA TOPLOTNIH IZOLACIJA

2.1. PRORAýUN TOKA GUBITAKA TOPLOTE
Ovim standardom obuhvaüena su tri vida gubitaka toplote: provoÿenjem, prelazom i
zraþenjem.
Za proraþun toka gubitaka toplote upotrebljavaju se formule iz ovog standarda. One
su ujedno merodavne u spornim sluþajevima. Ove formule vrede pod pretpostavkom da su
O IZOLACIJI 161
ivliþne, odnosno graniþne površine promatranih izolacija na konstrukcijama potpuno zašti-

üene od gubitaka.
Veliþine i jedinice u ovom standardu definisane su u standardima SRPS U.J5.010 i
SRPS U. J5.020.
2.1.1. Gubici toplote provoÿenjem

Gubici toplote provoÿenjem odreÿuju se iz sledeüih formula
za ravni zid:
t1 t0
Q λ A (W), (1)
δ
za cilindriþnu cev:
2π (t1 t0 )l
Qc λ (W),
t δ (2)
ln 1
ri
za kuglu:
4π (ti tc )
Qk λ re ri (W). (3)
δ
Simboli u ovim formulama znaþe

A – površine izolacije ravnog zida, u m2,
l – dužina izolacije u cevi, u m,
Q – ukupni toplotni gubitak izolovanog ravnog zi-
da, u W,
Qe – ukupni toplotni tok gubitka izlovane cevi, W,
ri
Qk – ukupni toplotni tok gubitka izolovasne kugle,
W,
ri – polupreþnik na unutrašnjoj strani izolacije, sl.
re
1,
re – polupreþniik na spoljeoj strani izolacije, sl. 1,
ti – temperatura na unutrašnjoj strani izolacije, K
(°C),
te – temperatura na spoljašnoj strani izolacije, K
(°C), Slika 1.
į – debljina izolacije, u m,
Ȝ – koeficijent toplotne provodijivosti u W/(m K).
Koeficijent toplotne provodijivosti Ȝ u napred navedenim formulama uzima se iz di-
jagrama ovog koeficijenta u zavisnosti od temperature. Ovaj dijagram mora biti sastavni deo
uverenja (atesta) za navedeni materijali, ispitan po standardima SRPS UJ5.040 za kuglu,
SRPS U.J5.042 za cilindar ili SRPS U.A2.020 za ravnu površinu. Uzima se vrednost koja
odgovara aritmetiþkoj srednjoj vrednosti temperature, na unutrašnjoj i spoljnoj površini izo-
lacije. Ova vrednost uveüava se za faktor sigurnosti, koji je za graÿevinske materijale i po-
druþje primane u graÿevinarstvu i rashladnoj tehnici dat u standardu SRPS U.A2.020. U osta-
lim granama tehniþke okolnosti oscilovanja su previše specifiþne da bi se mogle istandairdi-
zovati i predstavljaju u okviru garancije rizik proizvoÿaþa materijala. Proizvoÿaþ materijala

je dužan da o svom materijalu dostavi potpune podatke. Za potrebe projektovanja uzima se
ovaj faktor za podruþje srednjiih temperatura iznad + 5°C i ispod – 100 C prema standardima
SRPS U.J5.040 i SRPS U.J5.042.
2.12. Gubici toplote prelazom i zraþenjem

Ukupni gubici taplote nastali putem oba vida prelazom i zraþenjem, obuhvaüeni su
poluempirijskim formulama:
za cevi:
Įe = 9,42 + 0,218 (te – tz) W/(m2 K), (5)
za ravne zidove:
Įe = 9,77 + 0,047 (te – to) W/(m2 K), (6)
za hladnjaþe:
Įe = 9,3 W/(m2 K), (7)
Simboli u ovim formulama znaþe:
Įe – koeficijent prelaza toplote na spoljašnjoj strani izolacije,
to – temperatura spoljašnjeg vazduha, u °C.
Upotreba ovih približnih formula zadovoljava s obzirom na to da je udeo otpora prola-
zu toplote prelazom mali u odnosu na otpor prolazu toplote provoÿenjem, te je ukupna greš-
ka zanemarljiva.
Koeficijenti prelaza toplote veoma zavise od lokalnih prilika, temperature zidova, lo-
kalnog prinudnog strujanja, geometrijskih odnosa i drugih okolnosti.
Zbog toga se za izolovane površine u kojim se propisuje temperatura površine izolo-
vanog objekta (gde postoji opasnost od opekotina, rošenja i sl.) raþuna sa 0,8 puta manjom
vrednošüu. Time je ujedno uzet u obzir i faktor sigurnosti raþuna i izvedbe (vidi formulu 9).
Unutrašnji koeficijent prelaza toplote uzima se za proraþun izolacije kao Įi = , osim ako ni-
je drugaþije odreÿeno u posebnim sluþajevima.
Gubici prolazom toplote raþunaju se po formuli:
Q = Įc · A (tc – to) (W), (8)
osim za propisanu temperaturu površine izolacije kada se uzima
Q = 0,8 Įe · A (tc – to) (W). (9)
2.13. Dodaci na proraþunate gubitke

Nagle promene geometrijskih oblika stvaraju tehnološke teškoüe pri gradnji izolaci-
je. Stoga se pri proraþunu gubitaka moraju uraþunati dodaci na ventile, prirubnice, meme pri-
gušnice i sliþne armature. Ovi dodaci su u prilogu broj 1.
O IZOLACIJI 163
3. PRORAýUN DEBLJINE IZOLACIJE

3.1. TEHNOLOŠKI ZAHTEVI
3.1.1. Zaštita od opeklina
Prema propisima, najviša dozvoljena temperatura površine izolacije sme iznositi 60°C,
ako postoji moguünost nenamernog sluþajnog dodira od strane osoblja.
U tom sluþaju izraþunaju se gubici po formuli (9). Koeficijent ac izraþunava se po for-
muli (5) ili (6). Kao temperatura okoline u ovom sluþaju uzima se temperatura od 25°C. Za
toplotni gubitak izraþunat na ovaj naþin odreÿuje se odgovarajuüa debljina izolacije za oda-
brani materijal, probanjem prema formuli (1), (2), (3) ili (4), zavisno od geometrijskog ob-
lika izolovane površine. Ukoliko zadani uslovi (to = 25°C) ne odgovaraju stvarnom stanju,
ili je prenos spreþen više no što je to raþunski uzeto u obzir, može se dogoditi da temperatura
na površini izolacije bude veüa od dozvoljene. Takoÿe se može dogoditi da debljina izolaci-
je dobije takve razmere da zaposedne manipulativni prostor u celini. U tom sluþaju raþuna se
ekonomska izolacija, a temperatura površine osigurava se odgovarajuüim štitovima po prin-
cipu prikazanom na sl. 2 za cevovod, i sl. 3 za ravan zid.
4
1
1
30
2
3
2
4
6 7 5
Slika 3. 1. izolacija ravnog zida; 2. limeni
60
plašt (peüi); 3. distantni komad štitnika;
4. štitnik. Štitnici deluju termosifonski i
Slika 2. 1. cev; 2 držaþi plašta izolacije; 3 njihov usisni donji otvor treba da doseže u
izolacija; 4 plašt izolacije; 5 držaþi štitnika; podruþje u kojem vazduh nije nikada topliji
6 štitnici; 7 distantni komad štitnika od + 30°C
3.12. Ohlaÿenje medija

Tehnološki propisi i higijenski zahtevi traže odreÿeno stanje medija na kraju njihovog
transportnog puta, ili za odreÿeno vreme po uskladištenju.
S obzirom na taþnost potrebnu pri ovim raþunima dovoljno je za sve monofazne me-
dije (gasove, pregrejane pare, teþnosti) zanemariti poveüanje entalpije, koja potiþe od prome-
ne pritiska i volumena.
3.121. Ohlaÿenje medija pri transportu kroz cev

Ohlaÿenje monofaznog medija pri transportu kroz cev proizilazi iz formule:
'tui K λ
ln l,
'tiz G cp (10)
ǻt = ti – tc, (11)
gde je
ǻtui – razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj površini izolacije na poþetku osmatra-
nog izolovanog cevovoda, u °C,
ǻtiz – razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj površini izolacije na kraju osmatra-
nog izolovanog cevovoda, u °C,
K – faktor geometrije preseka cevi,
G – protok medija kroz cev,
cp – specifiþna toplota medija pri srednjem pritisku cevi,
1 – dužina izolirane cevi u m.
Faktor K ima znaþenje:
za okrugle cevi:
2π
K ,
ri δ
ln (12)
ri
za vod þetvrtastog preseka:
2
K (a b 2δ ), (13)
δ
gde je
a, b – stranice kanala þetvrtastog preseka u m,
į – debljina izolacije u m.
3.122. Ohlaÿenje jednofaznog medija pri mirovanju u izolovanoj posudi

raþuna se po formuli:
't p λK
ln τ , (14)
'tσ M cp
gde je
ǻtp – razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj strani izolacije u trenutku poþetka
hlaÿenja u °C, (K),
ǻtı – razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj strani azolacije u vremenu proteklom
nakon poþetka hlaÿenja, u °C, (K),
M – masa medija koji se hladi, u kg,
ı – proteklo vreme, u s,
cp – specifiþna toplota u J/(kg K).
ǻt se raþuna po formuli (11), a K se raþuna po formulama (12) i (13).
3.123. Debljina izolacije za zaštitu od rošenja

Raþuna se prema formulama (1), (2), (3), (4) i (8) tako da temperatura na površini izo-
lacije bude viša od rosišta okoline. Ova debljina se može odrediti iz dijagrama prikazanog
na sl. 4.
O IZOLACIJI 165
C
5°
7 6
16 1 0 0,
9 8
12 1
4 10
0, kcal
18
5
0, 08 /m
30 2
20
05 hg
50 40
rd
°C
0
90 60
0, ,04
80
Δt 100
0
70
λ 3
t0, °C
40 200 mm
m
400 m
200
100
50
25
30 150
∞
φ 90 %
80
70
60
50
40
30
20 100
10 50
0 0
1 2 3 4 5 10 20 25 °C
Slika 4. [1 kcal/(m2 h grad) = 1,163 W/(m K)]

Oznake na slici imaju sledeüa znaþenja:
to – temperatura okoline (ordinata) °C,
ĳ – relativna vlaga okoline,
ǻt – razlika temperature površine i temperature okoline, °C,
Ȝ – koeficijent toplotne provodljivosti,
Ø – preþnik izolovane cevi (Ø = znaþi ravan zid).
3.2. EKONOMSKI ZAHTEVI
3.21. OPŠTE POSTAVKE

Investicioni troškovi rastu sa poveüanjem debljine izolacije, a sa njima rastu i anuite-
ti njihovog otplaüivanja. Gubici toplote opadaju sa porastom debljine izolacije, te i godišnji
troškovi, koje ovi gubici izazivaju, takoÿe padaju. Zbir
Din/m. god
anuiteta za investicije i godišnjih troškova gubitaka to-
plote predstavljaju ukupne godišnje troškove i taj zbir
500 dobija za odreÿene debljine izolacije najnižu vrednost,
C kako se to vidi iz slike 5.
400 Ova debljina je ekonomski optimalna debljina
izolacije.
Oznake na slici imaju sledeüe znaþenje:
300
C – ukupni godišnji troškovi, u din/m, god.,
A Qg – godišnji gubici toplote, u din/m, god.,
200 A – anuiteti, u din/m, god.,
Qg į – debljina izolacije, u mm.
100 Minimum krivulje ukupnih troškova najþešüe
nije oštro izražen, pa se u praksi odabere odgovarajuüa
manja modularna debljina izolacije. (Modularna jedini-
0 δ ca izolacije je 1 cm.) Pri tome ukupni troškovi nesmeju
40 60 80 100 mm odstupati od minimalnih za više od 2,5 %. U formula-
Slika 5. ru ponude po ovom standardu moraju se navesti prora-
þunski minimum debljine izolacije i minimalni godiš-
nji troškovi, zatim odabrana debljina izolacije i odgovarajuüi troškovi i % povišenja stvar-
nih troškova u odnosu na minimalne (vidi prilog 2).
Pri veoma taþnim proraþunima treba uzeti u obzir i sve sekundarne okolnosti, kao
što su: eventualni porast cena primarne energije, eventualna revalorizacija kredita, poveüa-
nje cene konaþnog proizvoda zbog gubitka toplote (za glavne parne vodove faktor gubitka
dat je u tabeli 1) i poveüanje graÿevinskih troškova. U pogonima s prekidima raþuna se sa
stvarnim trajanjem rada u h/god. Za ovakve pogone debljina izolacije poveüava se zavisno
od broja i trajanja obustava u toku godine. Ako je radni period dnevno 8 sati ili veüi, a peri-
od mirovanja 16 sati ili manji, i ako je godišnje trajanje najmanje 18000 sati, raþuna se kao
da je pogon trajan.
Tabela 1.
Proseþna vrednost faktora gubitaka

Kondenzacioni pogon
1,6
Pogon protiv pritiska
2 bar 2,0
4 bar 1,8
6 bar 1,6
3.22. Odreÿivanje ekonomski optimalne

debljine izolacije
Ekonomska debljina odreÿuje se proraþunavanjem anuiteta i troškova gubitaka u smi-
slu t. 3.1. ovog standarda na osnovu kojih se odreÿuje ekonomski optimalna debljina izola-
O IZOLACIJI 167
cije izradom dijagrama prema sl. 5. U izuzetnim sluþajevima, gde se anuiteti i gubici mogu
taþno odrediti kao funkcija debljine izolacije, moüi üe se analitiþki odrediti minimumom zbi-
ra ovih funkcija. Po pravilu, to üe se morati odrediti probanjem. Uslovi pod kojima mogu biti
dobijeni investicioni krediti veoma su razliþiti, što može dovesti do nemoguünosti da se upo-
reÿuju debljine izolacije u razliþitim ponudama. Ako naruþilac ne navede anuitete u zahite-
vu ponude, radi dobijanja komparativnih moguünosti, odreÿuju se, u smislu ovog standarda,
jedinstveni anuiteti.
Za toplotne izolacije, izuzev u rashladnoj tehnici, propisuju se jedinstveni raþunski
anuiteti
į = 20 %,
a u rashladnoj tehnici jedinstveni raþunski anuiteti
į = 7 %.
Ovi tehniþki raþunski anuiteti ne mogu biti uzeti kao argument dokazivanja vredno-
sti osnovnih sredstava. Oni su diktirani iskljuþivo tehniþko-ekonomskim i konstrukcionim
uslovima. Ukoliko naruþilac da svoj podatak o anuitetima, taj mora biti jednak u svim zah-
tevima ponude.
3.221. Specifiþne okolnosti u rashladnoj tehnici

Specifiþne okolnosti koje se pojavljuju u podruþju rashladne tehnike su sledeüe:
– cena rashladnog postrojenja raste u skokovima, a ne kontinuirano;
– za hladnjaþe, koje služe smrzavanju robe, a ne njenom skladištenju, udeo gubitka
kroz izolaciju manje je znaþajan sa ekonomskog stanovišta;
– tehnološki momenti (zaštita objekata, zaštita hlaÿenih namirnica od sušenja, pojava
difuzije vlage) dominantni su kod problema toplotne zaštite hladnjaþa.
3.222. Smernice za debljinu izolacije u hladnjaþama

Ukoliko investitor ne da potrebne elemente za proraþun ekonomske debljine izolaci-
ja, debljine izolacija odreÿuju se prema formuli:
λ
δ (0, 08 0, 004 t ) (m).
0, 035
Nezavisno od izmerenih vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti penastih pla-
stiþnih materijala njegova raþunska vrednost ne srne biti manja od Ȝ = 0,04 W/(m K).
Za koeficijent toplotne provodljivosti (Ȝ) izolacionog materijala ne srne se ni kod
ostalih materijala uzeti laboratorijska vrednost izmerena za izolacioni materijal u suvom sta-
nju. Zbog difuzije vlage kroz izolaciju hladnjaþe nastaju i za ispravno izvedene izolacije dru-
gaþiji ravnotežni uslovi, te laboratorijske vrednosti iz tog razloga treba poveüati prema poda-
cima proizvoÿaþa izolacionog materijala. Tako dobijena vrednost množi se onda sa faktori-
ma tehnološke nesavršenosti (fuge, nesavršenosti izvedbe, geometrijske teškoüe i sl.).
4. GARANCIJE
4.1. OSNOVNA GARANCIJA
Za isporuþene koliþine materijala kao garancija vredi laboratorijski mereni koeficijent
toplinske vodljivosti u suvom stanju. Za izvedene homogene izolacije garantuje se koefici-
jent toplotne provodljivosti, a za izvedene izolacije od razliþitog materijala ekvivalentni koe-
ficijent toplotne provodljivosti. Kao element garancije koristi se pogonski koeficijent toplot-
ne provodljivosti. On se dobija iz laboratorijskog koeficijenta toplotne provodljivosti množe-

njem faktorom rizika veüim od 1, prema iskustvu, tehnološkoj opremljenosti, vrsti izvedbe i
geometrijskim uslovima, a na temelju podataka proizvoÿaþa izolacionog materijala.
4.2. TEHNOLOŠKE GARANCIJE

Za tehnološke garancije moraju se garantovati iznosi onih veliþina koje su sadržane u
tim garancijama (npr. ohlaÿene na odreÿenoj dužini pri odreÿenom protoku kroz cev, ili pove-
üanja sadržaja þvrste faze u rastvoru nakon odreÿenog vremena, ili nastajanju rose uz rela-
tivnu vlagu za odreÿeni % veüu od ugovorene i sl.).
Ove veliþine su takoÿe zavisne od koeficijenta toplotne provodljivosti i debljine izo-
lacije i mogu se dati jedino u vezi sa ovim dvema veliþinama.
Tehnološke garancije se teže mogu proveriti, jer se prilikom ispitivanja teško mo-
gu uspostaviti pretpostavljeni odnosi, a neke veliþine se i raþunski mogu sasvim grubo odre-
diti, tako da ne odgovaraju dovoljno taþno situaciji prilikom merenja. To su u prvom redu
koeficijenti prelaza toplote unutar cevi, koji su zavisni od temperature, brzine strujanja, agre-
gatnog stanja, pritiska i drugih osobina medija u cevi. Na spoljnoj površini ove koeficijente
odreÿuju temperatura i brzima strujanja vazduha, kao i temperature i osobine površina okol-
nih predmeta (drugih cevovoda, posuda, zidova, zgrada itd.), a na otvorenom prostoru još i
padavine, sunce i sliþno.
Ako se radi o cevovodima sa ugraÿenim armaturama, i njihovi se gubici moraju uzeti
u raþun. Zbog ovakvih uslova tehnološke garancije, za padove temperatura do 2°C za teþnosti
i do 10°C za gasove i paru, ne mogu biti predmet garancije po ovom standardu. Dozvoljena
odstupanja od garantovanih padova temperatura iznad ovih vrednosti iznose 20 %.
4.3. OSTALE GARANCIJE ZA MATERIJAL

Pored toplotne provodljivosti materijal mora ispuniti i druge uslove, da bi predstav-
ljao dobru toplotnu izolaciju i to u pogledu mase, þvrstoüe, elastiþnosti, postojanosti oblika
i dimenzija, otpornosti prema temperaturi i vlazi. Isporuke u tom smislu moraju biti snabde-
vene atestom izolacionog materijala. Garancije u tom smislu daju se na odreÿeno vreme, ali
ne manje od dve godine.
Ako kroz to vreme materijal izgubi napred navedena svojstva, to se mora odraziti na
iznosu pogonskog koeficijenta toplotne provodljivosti. Ako do promene ovog koeficijenta
iznad raþunske vrednosti t. 3.222 u odreÿenom vremenu nije došlo i ako se spolja ne prime-
üuju nikakve promene koje govore o gubitku garantovanih svojstava, smatra se da je garan-
cija u tom pogledu ispunjena.
4.31. Gustoüa
Kada je važno da se gustoüa definiše (npr. pri montaži rastresitih izolacija ili pri ku-
povini po masi), ona mora da uÿe u garanciju za pune materijale. Proseþna razlika gustoüe
srne iznositi ±5 % od garantovanog iznosa. Za rastresite materijale u kojih se izolacija vrši
ispunom, mora se garantovati jednolikost ispune s tolerancijom u % razlike na više i na ma-
nje od garantovane gustoüe. Za ove materijale gustoüa za proveru garancije meri se pod pri-
tiskom od 100 kg/m2.
4.32. Specifiþna toplota

Specifiþna toplota kao garancija dolazi u obzir pri radu sa prekidima za procenu aku-
mulacije u izolaciji. Uz garantovanu specifiþnu toplotu obavezno se garantuju i tolerancije.
O IZOLACIJI 169
4.33. Otpornost prema pritisku

Izolacija mora izdržati samo pritisak kojim üe biti izložena u pogonu kao što su: nor-
malne vibracije, dilataoije, naslanjanje lestvi, hodanje po izolaciji i sl. Gde to izolacija sama
po sebi ne izdrži, a oþekuje se, mogu se ugovoriti posebni þvrsti plaštevi. Za kruta tela (ope-
ke, žlebove, segmente) garantuje se þvrstoüa pri sobnoj temperaturi, ako ugovorom nije dru-
gaþije oznaþeno.
Izolacije od elastiþnog materijala (npr. pluta) ocenjuju se u pogledu optereüenosti
prema procentualnoj trajnoj deformaciji u odnosu na prvobitnu visinu u smeru delovanja
ugovorenog pritiska posle njegovog delovanja kroz 24 sata. Ova deformaoija i njene toleran-
cije moraju se ugovoriti.
4.34. TRAJNOST OBLIKA

Izolacija mora sadržati trajan oblik utoliko, ukoliko je to u vezi sa oþuvanjem toplot-
no-izolacionih svojstava.
Tako, na primer, zbog vibracija može nastati sleganje izolacionog materijala. Neke
savremene plastiþne izolacije smanjuju kroz izvesno vreme svoj volumen pa se moraju ugra-
ÿivati odležane ili veštaþke strane, ili se nekako drugaþije moraju smanjiti uticaji fuga (npr.
konstruktivno). Garancija se daje u obliku trajnosti linearnih dimenzija (za ploþe) ili kao za-
preminska masa (za rastresiti materijal).
4.35. GRANIýNA TEMPERATURA PRI UPOTREBI

Izolacioni materijal pod delovanjem temperature kojoj je u ugovorenom stanju izlo-
žen, ne sme promeniti þvrstoüu, volumen i strukturu u tolikoj meri da to umanji njegovo izo-
laciono dejstvo.
Mnogi organski materijali izgledaju neposredno posle opita kao da su neošteüeni, a
ošteüenja inicirana prilikom opita povišenja temperature pokažu se tek posle dužeg vreme-
na. Graniþna temperatura takvih materijala može se stoga odrediti samo višemeseþnim opa-
žanjima posle podvrgavanja povišenoj temperaturi. Za materijale za peüi ocenjuje se prven-
stveno þvrstoüa. Kod cevovoda materijal se ne sme odvojiti od cevi. Materijal ne sme pod
delovanjem te temperature sagorevati, sinterovati ili se topiti. Niske temperature ne smeju
ga razoriti.
4.36. HEMIJSKI UTICAJI

Izolacija ne sme oštetiti ili razoriti predmet koji izoluje ili materijal unutar njega. U
pogonu ili van pogona izolacija mora biti otporna prema atmosferskim uticajima. Za nepo-
znate uticaje u hemijskim tvornicama, izvoÿaþ se može ograditi pri davanju garancija.
4.37. GARANCIJE ZA IZOLACIJE U RASHLADNOJ TEHNICI
4.371. Prelaz mirisa na hlaÿene namirnice

Izolacioni materijal za hlaÿenje ne srne sadržati isparljive aromate (npr. smolu s naftali-
nom, fenol i sl.) i ne sme navlažen imati nikakav miris (npr. na trulež).
4.372. Nastajanje truleži

U uslovima upotrebe na materijalu od koga je izolacija ne sme doüi do pojave gljivi-
ce i truljenja.
4.373. Koeficijent otpora difuziji

Koeficijent otpora difuziji mora biti poznat i zagarantovan i mora biti na pravom me-
stu izvedena adekvatna parna barijera u skladu sa ovim koeficijentom, debljinom izolacije,
njenom toplotnom provodljivošüu, kao i sa istim ovim osobinama drugih sastavnih delova
zida u objektu.
4.374. Kapilarno usisavanje

Zaštita od kapilarnog usisavanja mora biti garantovana.
4.375. Bujanje
Pod delovanjem vlage, izolacije u rashladnoj tehnici ne smeju bubriti niti se nadimati.
5. LABORATORIJSKA I POGONSKA ISPITIVANJA

TOPLOTNIH GUBITAKA
Laboratorijskim ispitivanjem ustanovljavaju se garrntovana svojstva izolacionog ma-
terijala. Ova ispitivanja biüe provedena pri isporuci materijala kao ulazna kontrola.
Izvoÿaþ može, na vlastiti rizik, odustati od ulazne kontrole, osim ako se pogonska
ispitivanja ne daju izvršiti.
Pogonska ispitivanja merodavna su za kontrolu uspešno provedenih izolacionih rado-
va i kontrolu upotrebljenog materijala istovremeno, te je njihova primena obavezna kao pro-
vera datih garancija, gde god nema tehniþkih prepreka za provoÿenje ovih mera.
5.01. METODE LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA

Laboratorijska merenja koeficijenta toplotne provodljdvosti vrše se po standardima
SRPS U.A2.020, SRPS U.J5.052 ili SRPS U.J5.040. Odabere se po pravilu ona standar-
dna metoda ispitivanja za koju geometrijski oblik izolacije najbliže odgovara geometrijskom
obliku u predviÿenoj primeni. Rezultati laboratorijskih merenja biüe po pravilu povoljniji od
rezultata pogonskih merenja. Zbog toga u ugovoru, odnosno tehniþkoj dokumentaciji mora
obavezno biti navedena brojþana vrednost faktora gubitaka (tzv. faktora razlika; vidi taþku
4.1 ovog standarda).
Materijal za izradu uzoraka za ispitivanje odabira se po statistiþkim metodama. Uko-
liko se ne postigne sporazum o tome ko üe uzimati uzorke, uzorci se uzimaju u prisustvu
izvoÿaþa, isporuþioca, ili üe ih uzimati organizacija koja vrši ispitivanja.
5.02. METODE POGONSKIH MERENJA

Pogonska merenja vrše se po standardima SRPS U.J5.052.
Za odreÿivanje mernih mesta merodavna je sporazumno odreÿena organizacija.
5.03. KOEFICIJENT DIFUZIJE

Koeficijent difuzije vodene pare odreÿuje se mernom metodom po standardu SRPS
UJ5.024. Izbor uzoraka za ispitivanje vrši se prema taþki 5.1.
5.04. GUSTOûA
5.041. Gustoüa þvrstih tela
Gustoüa þvrstih izolacionih materijala odreÿuje se merenjem komada u obliku kocke
ili kvadra i vaganjem tih istih komada. Gustoüa se odreÿuje u suvom stanju. Suvo stanje po-
O IZOLACIJI 171
stiže se za higroskopne materijale zagrevanjem na temperaturi nižoj za 5K (5°C) od gornje

dozvoljene temperature upotrebe, ali najviše 378 K (105°C). Uzorak se zatim ohladi u eksi-
katoru na temperaturi okoline. Postupak se ponavlja do konstantnog iznosa gustoüe.
5.042. Gustoüa praškastih materijala

Volumen praškastog materijala odreÿuje se u baždarenoj menzuri unutarnjeg preþnika
100 mm i visine 200 mm. Posle punjenja, menzura se trese 5 minuta i doda toliko materijala da
površina na kraju vremena trešenja stoji na oznaci 1000 cm3. Dalji postupak je kao t. 5.041.
5.043. Gustoüa vlaknastih materijala

Vlaknastim izolacionim materijalom ispuni se cilindar unutarnjeg preþnika 300 mm i
visine 300 mm. Za ispunu odmeri se 1000 g dugovlaknastog materijala ili 1500 g kratkovla-
knastog materijala. Materijal u posudi optereti se klipom preþnika koji odgovara (dobro kli-
zi) unutarnjem preþniku posude mase 7,1 kg. Za odreÿivanje volumena koristi se visina uzor-
ka u ovako stisnutom stanju. Dugovlaknasti materijal je onaj kod kojeg 90 % vlakna ima de-
bljinu veüu od 10 mkm.
5.044. Gustoüa prefabrikovane blazine (dušeka)

Od prefabrikovanih blazina izreže se komad kvadratne baze 0,5 m × 0,5 m i optereti
ploþom iste veliþine, mase 25 kg. Dobijena visina uzima se u raþun volumena.
5.05. SPECIFIýNA TOPLOTA

Srednja specifiþna toplota odreÿuje se po standardu SRPS U.J5.050. Uzimaju se naj-
manje tri uzorka po jednoj isporuci. Ako se izmerene vrednosti meÿusobno razlikuju za vi-
še od 5 %, uzimaju se dalji uzorci. Ukoliko se 40 % ispitivanih uzoraka razlikuje više od 5 %
od ugovorene vrednosti, postupa se prema odredbama taþke 6.
5.06 PRITISNA ýVRSTOûA

Priitisna þvrstoüa ispituje se na krutim izolacionim materijalima.
Kruti izolacioni materijali, u smislu ovog standarda, su materijali koji se pri odreÿe-
nom pritisku lome ili naprsnu. Podatak se daje kao pritisna þvrstoüa. Za svaki materijal i uslo-
ve primene posebno se odreÿuje dopušteni eksploatacionli pritisak.
5.07. ýVRSTOûA PRI DEFORMACIJI

Podatak o þvrstoüi pri deformaciji daje se kao pritisak u Pa (kp/m2), pri kojem mate-
rijal smanji svoju prvobitnu visinu za 5 %. Uzorci treba da imaju mere 100 mm × 100 mm ×
50 mm, pri þemu sve površine moraju biti dobijene rezanjem. Osnovice moraju biti planpa-
ralelne, a boþne strane upravne na njih. Rezultati ispitivanja daju se u obliku tabele ili dija-
grama zavisnosti kontrakcije u % od pritiska u kp/m2. Epruvete vlaknastih materijala mora-
ju se posle poþetka ispitivanja opteretiti silom od 5 kp.
Pod svakim pritiskom materijal se drži 24 sata. Opit se obustavlja kad se pojavi boþ-
no istiskivanje otrgnutog materijala.
5.08. ýVRSTOûA PRI POVIŠENOJ TEMPERATURI

Uzorak preþnika i visine 50 mm izloži se pritisku u cevi elektriþno zagrejane peüi iz-
meÿu dva vatrostalna žiga. Na svakoj temperaturi provode se najmanje tri opita. Brzina po-
rasta temperature mora se navesti.
5.09. POŽARNE OSOBINE

Požarne osobine ispituju se po standardima SRPS U.J1.040. SRPS U.J1.060 i SRPS
U.J1.090. Podaci za izolacioni materijal u pogledu požarnih osobina obavezno se daju uz po-
nudu izolacionog materijala ili radova sa njima.
5.10. NAJVIŠA DOZVOLJENA TEMPERATURA PRI UPOTREBI

5.101. Materijali za izolaciju na
visokim temperaturama
Za ove materijale najviša dozvoljena temperatura pri upotrebi odreÿuje se u okviru is-
pitivanja pod t. 5.08.
5.102. Vlaknasti materijali

Za vlaknaste materijale, ispitivanje najviše dozvoljene temperature pri upotrebi vrši se
tako što se u porculansku posudu od oko 200 cm3 sadržine i 100 mm visine, oko 55 mm preþ-
nika, sa rupom na dnu za prolaz termoelemenata, natisne tolika koliþina vlakana da uz priti-
sak od 100 kp/m2 bude postignuta visina najmanje 60 mm.
Ako se natiskivanjem na napred navedeni naþin ne postiže dovoljno visoka ili dovolj-
no jednolika gustoüa, natiskivanje se vrši i sa drugaþijim pritiskom, s tim da konaþni pritisak
sa kojom uzorak ulazi u peü odgovara napred navedenom iznosu. Pritisak se realizuje pre-
ko klipa koji glatko prolazi kroz porculansku posudu i koji silu pritiska dobija preko odgova-
rajuüeg nosaþa otpornog prema temperaturi. Ovaj nosaþ seže u podruþje izvan povišene tem-
perature i omoguüuje postavljanje tega u potrebnoj meri da se ostvari traženi pritisak. Porast
temperatura u peüi treba da iznosi 5°C/min. Ovako pripremljen uzorak stavi se u vertikalnu
mufolnu peü. Posle postizanja željene temperature, ova se održava dva sata i onda se ustanov-
ljuje da li je došlo do sniženja visine, odnosno smanjenja volumena. Gornjom granicom tem-
perature pri upotrebi vlaknastih materijala smatra se ona temperatura na kojoj se na napred
opisani naþin volumen uzorka nije smanjio za više od 5 %. Za merenje temperature nije me-
rodavan termoelement peüi, nego termoelement provuþen kroz otvor u dnu porculanske po-
sude tako da mu se vrh nalazi približno u sredini ose ispitivanog materijala.
Ako se sumnja da je u uzorku došlo do šupljina usled mestimiþnog podleganja vlaka-
na uticaju temperature, pa smanjenje visine ne predstavlja više meru smanjenja volumena, to
se mora konstatovati vizuelno prilikom vaÿenja ohlaÿenog uzorka. Tada se ispituje na nižim
temperaturama i manjim kontrakcijama volumena sve dok ne išþezne pojava šupljina.
5.103. Ostali materijali

Za ostale materijale uzorci se podvrgavaju povišenim temperaturama i kod tih tem-
peratura se proveravaju svojstva važna za upotrebu (toplotna provodljivost, elastiþnost, þvr-
stoüa, postojanost i sl.).
Kao najviša dozvoljena temperaturi pri upotrebi, uzima se ona najniža temperatu-
ra na kojoj ma i jedno od važnih svojstava više nije oþuvano. (Boja, najþešüe, neüe biti važ-
no svojstvo.)
5.11. Kapilarno usisivanje

Ova osobina ispituje se na materijalu za izolacije u rashladnoj tehnici. Prizma proi-
zvoljne veliþine, ali najmanje 10 × 5 cm, položi se na površinu vode tako da je dodiruje po
celoj jednoj ravni. Kao mera za kapilarno usisavanje služi visina za koju se popela voda u ka-
pilarima za nedelju dana.
O IZOLACIJI 173
5.12. OTPORNOST PROTIV PLESNI

U posudu s vodom, ispunjenu staklenim štapiüima do iznad nivoa vode, stavi se ko-
mad materijala koji lako plesnivi (slama, platno), materijal koji teško plesnivi (treset, perga-
ment) i materijala koji se ispituje. Posuda se dobro zatvori, stavi na tamno mesto i posma-
tra þetiri nedelje.
Ako ispitivani materijal za nekoliko dana jako zaplesnivi, nije za izolaciju. Ako samo
mestimiþno nastane film plesni koji se ne širi tokom razdoblja posmatranja, materijal je upo-
trebljiv kao izolacija. Za hladnjaþe dolazi u obzir samo materijal na kojem se u opitnom in-
tervalu vremena ne primeti plesan.
6. USLOVI ISPORUKE MATERIJALA I IZVRŠENJA RADOVA

TOPLOTNIH IZOLACIJA
6.1. PODLOGE ZA PONUDE
Podloge za ponude moraju sadržati sledeüe standardne podatke:
– raþunski anuiteti u % (vidi taþku 3.21),
– raþunski godišnji broj sati pogona, u h/god.,
– podatke o predmetu izolacije,
za cevi
– preþnik, dužina, broj lukova, posuda, armatura, odvojak, prirubnica;
za posude
– preþnik, visina cilindriþnog dela, broj i preþnik prikljuþaka, ulaznih otvora, broj i vr-
stu oslonca (po potrebi s nacrtom);
za prostorije
– dimenzije (dužina, širina, visina); funkcija (spoljmi izgled, krov, podrum); broj i
dimenzije otvora i proraþunska cena jedinice toplote u mediju;
podatke o mediju i okolini
– vrsta i temperatura medija, temperatura i relativna vlaga okoline, prisustvo agresiv-
nih para, moguünost þestog polivanja vodom, snaga vetra.
Podatke o vrsti izolacije (ukoliko se ne prepušta ponuÿaþu)
– izolovanje materijalom (opekom, ispunom gajtanima, blazinama, ploþama itd.);
podatke o spoljnoj zaštiti
– tvrdi plašt – vrsta, debljina, bandaži, limeni plašt – standard za lim, materijal, zaštita
pocinkovanjem, premazom itd., plašt od lepenke, boje i oznake spoljnjeg plašta;
podatke o garanciji
– laboratorijski koeficijent toplinske vrednosti;
– pogonski koeficijent prolaza toplote;
– gustoüa nabijanja ispune;
– dodatni gubici zbog konstrukcionih elemenata;
– trajanje garancije (naj manje dve godine);
podatke o terminu
– rok poþetka radova (obaveze naruþioca da stavi gradilište na raspolaganje);
– rok završetka radova (obaveza izvoÿaþa, vezana za rok poþetka radova sa jasnim
odredbama u pogledu mere i sankcija, ako naruþilac ne izvrši svoje obaveze u po-
gledu roka);
ostalo
– posebni uslovi prema ovom standardu.
Svim zainteresovanim podnosiocima ponude moraju biti dostavljene podloge na po-

djednak naþin. Za izradu ovih podloga investitor može angažovati bilo koju ovlašüenu orga-
nizaciju koja je registrovana za ispitivanje toplotnih izolacija.
Termin predaje ponuda ne može biti kraüi od 14 dana po oglašavanju. Sve ponude
otvaraju se istovremeno u prisustvu ponuÿaþa. Ponuda za pojedine pozicije podnosi se na
obrascu, prilog br. 2.
Naruþilac nije obavezan da usvoji najjeftiniju ponudu.
6.2. MERE I TOLERANCIJE ZA ISPORUKU MATERIJALA
6.21. Jedinice mere u isporuci materijala

Za materijal u rasutom stanju (prah, zrnca, pahuljice) mera je masa, a jedinica je 1
kg.
Za vlaknasti materijal (npr. staklena vuna, mineralna vuna i sl., ali ne prefabriikata)
mera je masa, a jedinica je 1 kg.
Ploþe, segmenti, pust, sag i sl. mera je površina odreÿene debljine, a jedinica mere je
1m .2
Opeka, presovani, liveni i sliþni prefabrikati, oblici za ventile, prirubnice itd. jedini-
ca mere je komad.
Žlebnjaci, prema odreÿenom unutarnjem i spoljašnjem preþniku mera je dužina, a je-
dinica je 1 m.
Pletenice sa naznaþenim materijalom, dimenzijama preseka, masom po jedinici du-
žine i, po potrebi, daljim elementima specifikacije (tehnologija izrade) mera je dužina, a je-
dinica je 1 m.
Pomoüni materijal i pribor (lim, limene polupreraÿevine, bandaži i sl.) prema u trgo-
vini uobiþajenim merama i jedinicama.
6.22. Tolerancije pri isporuci materijala

Pri isporuci materijala u rasutom stanju, koji se obraþunava prema masi, može se po-
šiljka odbiti, ako sadržaj vlage na mestu isporuke kod prodavca iznosi više od 17,5 % ili na
mestu upotrebe 22 % ili više.
Izuzetak iz ove mere su sirova dijatometrijska zemlja, tufovi i ostali izolacioni materi-
jali (takoÿe i u mlevenom stanju) ako inaþe nisu tvorniþki obraÿeni. Za komadne isporuke, to-
lerancija za linearne dimenzije sme iznositi po pravilu ±2 %, ali ne više od ±2 mm. Komad-
na isporuka se može odbiti ako sadrži više od 15 % loma.
Za jastuke debljine do 50 mm tolerancija debljine ± 10 %, a preko te debljine ± 5 mm.
Za obiþan pust i sliþno, tolerancija iznosi ± 5 %, ali najmanje ± 1 mm. Dužina vlaknastih ma-
terijala i filca ne srne biti manja od nazivne, a širina sme odstupiti za najviše ± 2 %, ali najma-
nje ± 6,2 mm. Pri merenju debljine treba opteretiti uzorak, kako je to predviÿeno u t. 5.044.
Za pletenice je tolerancija za debljinu ± 10 %, ali najmanje ±2 mm.
Dužina pletenice srne biti manja od nazivne dužine. Kao garanciju, obavezno je nave-
sti najširi i najniži iznos mase po jedinici dužine, koji se meÿusobno smeju razlikovati najvi-
še za 10 %. Ovaj podatak meri se na komadima dužine od 10 m.
Pri isporuci u kojoj je jedinica 1 m, 1 m2 ili 1 m3 smanjuje se deklarisana isporuþena
koliþina za onoliko za koliko je mera ispod tolerancije prema ovom standardu. Ako je line-
arna mera ispod 6 %, ali najmanje 6 mm preko tolerancije, isporuka se može odbiti.
O IZOLACIJI 175
6.23. Tolerancije pri izvoÿenju radova

Vrednost radova izražava se veliþinom izolovane površine na koju se odnose jediniþ-
ne cene po m2 površine. Za izolaciju sa spoljne strane izolirana površina je površina izolacije.
Za izolaciju sa unutrašnje strane je izolovana površina jednaka površini zatvorenog prosto-
ra, posude i sliþno, pre izolovanja. Za cevovode i druga sliþna cilindriþna tela može se obim
radova izraziti u metrima dužine objekta. Naruþena debljina izolacije kontroliše se, po pra-
vilu, probom na nasumice odabranim mestima. Tolerancija debljine je ±3 %, ali ne manje od
2 mm. Ako izvedena debljina prekoraþuje toleranciju u odnosu na naruþenu, zaokružuje se za
5 mm na niže i u obim radova ulazi ovakva smanjena debljina izolacije. Dozvoljena toleran-
cija proverava se, bilo merenjem obima ili direktnim merenjem, ubadanjem odgovarajuüeg
merila u izolaciju. Krovna lepenka i ostali materijali za prekrivanje izolacije ne uraþunava-
ju se u debljinu, ukoliko nisu sastavni deo konstrukcije potrebne da se izolacija ne raspadne
(kao što je sluþaj npr. pri ispuni limenog plašta).
Za tela sa nepravilnom površinom (npr. kotlovi sa sekundarnim vazduhom ili kotlo-
vi sa plamenikom) za obraþun se uzima srednja debljina izolacije. Za obraþun izolacije cevi
služi i obraþunska površina koja se odreÿuje na osnovu spoljnjeg preþnika cevi, debljine izola-
cije i dužine cevi. Za uobiþajene izvedbe dužina se meri preko prirubnica do njihove sredine.
Ventili, odvojci, oštre merne prigušniice i sliþno ne uraþunavaju se u dužinu. Njihove izola-
cije obraþunavaju se posebno. Za lukove se meri dužina sa spoljne strane izolovanog luka.
Za ravna tela ili izboþene površine mere se ukupne dimenzije. Neizolovani delovi po-
vršine oduzimaju se samo ako su veüi od 0,5 m2. Ako se te površine odvojeno izoluju kasni-
je, ovaj posao mora se obraþunati posebno. Najvažniji sluþajevi merenja dimenzija dati su u
prilogu br. 3.
6.3. Garancije
Davanje garancije i provera garantovanih elemenata vršii se prema taþki 4. i 5. Uko-
liko je naruþilac ujedno i kooperant na poslu (pomoüna radna snaga, dobava materijala, ske-
la i sl.), potrebne su posebne garancije s njegove strane. Tehniþke garancije i ispitivanja ga-
rantovanih elemenata obavezni su. Svaka od ugovorenih strana ima pravo zahtevati da njen
predstavnik prisustvuje proveravanju garantovanih elemenata. Proveru vrši ovlašüena orga-
nizacija.
6.4. TEHNIýKO-EKONOMSKI ZAHTEVI

6.41. KONAýNI OBRAýUN
Konaþni obraþun isporuþenog materijala i izvršenog rada moraju izvršiti zajedniþki
obe ugovorene strane odmah po završetku celokupnog posla.
Kod dužih prekida, obraþuni se moraju izvršiti za delimiþno izvršene obaveze. Ugo-
vorom se mora predvideti vrednost delimiþno ispunjenih obaveza za koje se obraþun vrši,
odnosno dužina prekida za koje se obraþun vrši bez obzira na obim izvršenja ugovornih oba-
veza.
Pri isporuci materijala sve linearne mere kontrolišu se na gradilištu, a sve mase ka-
ko na gradilištu, tako i na skladištu dobavljaþa. Obim izvršenih radova odreÿuje se na gradi-
lištu.
6.42. CENE
Prilikom isporuka materijala, u cenu ne sme biti uraþunat povraüaj ambalaže. Amba-
laža koja se može upotrebiti više puta, obraþunava se posebno i mora se vratiti u roku od 30
dana po prijemu robe.
Povraüaj ambalaže ide na teret dobavljaþa. U roku od 30 dana po prijemu ambalaže

dobavljaþ mora priznati naruþiocu 2/3 cene zaraþunate za ambalažu.
Prilikom izvršenja radova, cena je zavisna od naruþene debljine izolacije pri ugovo-
renoj izvedbi, ukljuþujuüi tu i dodatne troškove, kao i dodatke za otežavajuüe uslove rada.
Postavljanje skela ne srne se posebno specificirati u ovim troškovima i ono mora biti obu-
hvaüeno u ceni izolacije.
Ako cene izolacija ne ukljuþuju pomoünu radnu snagu koju daje naruþilac, ugovo-
rom se mora odrediti brojni odnos radne snage izvoÿaþa i pomoüne radne snage naruþio-
ca. Ako se na zahtev naruþioca mora raditi prekovremeno, nedeljom, na državne praznike ili
pod otežavajuüim uslovima, u smislu normativnih akata radne organizacije izvoÿaþa, izvo-
di iz ovih akata‚ moraju bitti priloženi ugovoru. Za prekid rada po nalogu naruþioca, mora se
ugovorom predvideti i obešteüenje troškova prouzrokovanih prekidom. Ovo obešteüenje od-
nosi se na izgubljeno radno vreme u dolasku i povratku, uskladištenje i osiguranje materijala
i alata, transportne troškove i sliþno. Odluku o prekidu rada može doneti rukovodilac gradi-
lišta ili pogona, koji je za to odreÿen od strane naruþioca.
Nalog za obustavu rada mora se dati pismeno. Cene za radove bez isporuke materijala
moraju se ugovoriti po jedinici površine izolacije, po tekuüem metru izolovanog cevovoda ili
paušalno, odnosno na sat, u kom sluþaju mora postojati dokument o obaveznom satnom uþin-
ku, kao i o penalima u sluþaju njegovog neispunjenja.
Za plaüanje na sat ugovorom se moraju predvideti režijski dodaci.
6.43. OBAVEZE NARUýIOCA NA GRADILIŠTU

Sve površine koje treba izolovati naruþilac mora staviti na raspolaganje u takvom sta-
nju da nije potrebno izvršiti nikakve prethodne radove za postavljanje izolacije. Grupe ne-
ravnina, ostaci grube mehaniþke obrade, zaptivni materijal, stari malter i graÿevinski otpa-
dak, moraju se ukloniti.
Ako to tehnološki postupak nanošenja izolacije traži, naruþilac mora osigurati greja-
nje parnih i toplovodnih postrojenja koja se izoluju. Rashladna postrojenja moraju biti pot-
puno suva pre izolovanja. Sa materijalom i opremom, koje na raspoloženje stavlja naruþilac,
mora se sa pažnjom postupati. Ugovorom se moraju predvideti klauzule za sluþaj ošteüenja.
Naruþilac mora postaviti eventualno potrebne konstrukcije za osiguranje priþvršüe-
nja izolacija.
Naruþilac mora osigurati osvetljenje, vodu i gorivo u blizini radnih mesta gradilišta.
Ova udaljenost mora se ugovorom precizirati. Naruþilac mora staviti na raspolaganje odgova-
rajuüi zatvoreni prostor za boravak radnika i smeštaj materijala i alata. Deo ovih prostori-
ja namenjen boravku radnika mora imati grejanje i sanitarne prostorije. Alternativno, može
izvoÿaþ postaviti svoju provizornu zgradu na gradilištu. U tom sluþaju mora mu se staviti na
raspolaganje prostor u blizini gradilišta koji ima prikljuþak na instalacije. Udaljenost i loka-
cija moraju se precizirati ugovorom.
6.44. OBAVEZE IZVOĈAýA

Izvoÿaþ je obavezan da se pridržava specifiþnih uslova na gradilištu naruþioca, ako
takvi uslovi postoje. Izvoÿaþ mora posle završetka radova oþistiti gradilište i njegovu nepo-
srednu okolinu od otpadaka i materijala koje je naneo ili njihovo nanošenje prouzrokovao.
Pod ovim radovima ne podrazumevaju se posledice popravki i þišüenja koje se nisu dale iz-
beüi (npr. probijanje zidova, ošteüenja boja i sl.). Izvoÿaþ mora obavezno voditi dnevnik ra-
da u koji se moraju zapisivati samo podaci važni za kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, a
posebno elementi za obraþun, koji se po završetku rada ne mogu neposredno merenjem usta-
noviti (þistoüa površina koje treba izolirati, zahtevi za prekovremeni rad, ako je to ugovorom
O IZOLACIJI 177
predviÿeno i sl.). Dnevnik rada potpisuje rukovodilac gradilišta i nadzorni organ naruþioca,
ili lica koja oni ovlaste u dnevniku, zajedno sa trajanjem ovlašüenja ili specifikacijom rado-
va za koje su ovlašüeni.
6.45. PROVERA GARANT OVAN IH ELEMENATA

Izvoÿaþ mora besplatno ukloniti sve pronaÿene tehniþke nedostatke u smislu garanci-
ja ili izvršiti ponovni rad. Trajanje garancije je 3 meseca po prijemu materijala, odnosno 2 go-
dine po završetku radova. Za eventualne popravke garancija za popravljene delove traje po-
novo 2 godine, raþunato od dana završetka popravki.
Ako se izvoÿaþ ne odazove pozivu za ustanovljenje tehniþkih nedostataka i ako ne
otkloni ustanovljene tehniþke neispravnosti u dogovorenom razumnom roku, naruþilac mo-
že otkloniti pronaÿene nedostatke na teret izvoÿaþa. Garancija za nedostatke otpada u sluþa-
ju elementarnih nepogoda ili tehniþkih havarija koje nisu prouzrokovane nekvalitetno izve-
denom izolacijom ili ako je izvoÿaþ pismeno odbio da preuzme tu garanciju, a naruþilac je
to odbijanje prihvatio.
Ako izvoÿaþ ne ispuni tehniþke garancije u pogledu toplotne provodljiivostii, prema
taþ. 4, ukljuþivši tu i predviÿene tolerancije, dužan je platiti penale, ako to prekoraþenje izno-
si do 10 % za isporuku materijala i do 15 % za radove, prema tabeli 2.
Tabela 2.
Za prekoraþenje od Oduzima se od ukupnog iznosa raþuna

1% 0,3 %
2% 0,8 %
3% 1,4 %
4% 2,2 %
5% 3,0 %
6% 4,5 %
7% 6,7 %
8% 9,0 %
9% 12,0 %
10 % 15,0 %
11 % 18,0 %
12 % 21,0 %
13 % 24,0 %
14 % 27,0 %
15 % 30,0 %
Ako procenti prekoraþenja garancije, navedeni u prethodnom stavu, za isporuku
materijala i izvršenje radova prekoraþe 10, odnosno 15 % ili ako se ustanove drugi nedosta-
ci, kao nedovoljna þvrstoüa, nedovoljna gustoüa ili nedovoljna trajnost u smislu ovog stan-
darda, naruþilac može po vlastitom izboru odluþiti da li üe zahtevati sniženje troškova ili üe
zahtevati novu isporuku materijala, odnosno novu izradu izolacije. Troškove merenja preko
ugovorenih, odnosno, ovim standardom predviÿenih, a potrebnih da se obim i iznos prekora-
þenja garancija ustanovi, plaüa naruþilac ako proverene vrednosti odgovaraju garantovanim.
U suprotnom sluþaju, plaüa izvoÿaþ. Vrstu i obim merenja odreÿuje strana koja ova merenja
zahteva, na predlog organizacija ovlašüenih za ovu vrstu posla.
Ako se nedostaci i nakon popravke, odnosno nove isporuke, ne otklone, naruþilac mo-
že odustati od ugovora i zahtevati uklanjanje izolacije. Ukoliko se u roku od 2 meseca izvo-
ÿaþ ne odazove ovakvom zahtevu, naruþilac može narediti uklanjanje ove izolacije na teret
izvoÿaþa.
6.46. IZVRŠENJE
Izvršenje radova ili isporuka materijala moraju se obaviti u ugovorenim rokovima.
Rokovi vrede uz uslov da ne nastupe izvanredne, nepredviÿene okolnosti kod izvoÿaþa ili
kod naruþioca.
Ovakvim okolnostima smatraju se sluþajevi više sile, obustave rada, otkazi isporuke
materijala bez vlastite krivice, državne administrativne mere i sl. Uticaj smrzavanja, koje se
nije dalo spreþiti, smatra se takoÿe višom silom.
U sluþajevima više sile mogu obe strane odstupati od ugovora, ako se na taj naþin rok
isporuke produži za 6 meseci ili više. Ako rok završetka radova, odnosno isporuke, ne bude
održan iz nekih drugih uzroka koji su zavisni od naruþioca (npr. nestavljanje gradilišta bla-
govremeno na raspolaganje), rokovi se produžuju za isto toliko vremena. Ukoliko ovo zakaš-
njenje traje duže od 3 meseca, izvoÿaþ može otkazati ugovor ili zahtevati priznanje povišenja
troškova rada i materijala, koje mora dokazati. Ukoliko se naruþilac i izvoÿaþ ne mogu složiti
o ceni, moraju sporazumno odrediti komisiju za veštaþenje i uslove njenog plaüanja.
Ako do zakašnjenja završetka radova doÿe krivicom izvoÿaþa, naruþilac može zahte-
vati ugovorom predviÿene penale i odreÿivanje novog naknadnog roka. Ukoliko i ovaj rok
ne bude održan, naruþilac ima pravo raskida ugovora i obešteüenja za nastale troškove, izu-
zev izgubljene dobiti, kao i na ugovorene penale. Pri tome isporuþeni, a neupotrebljeni mate-
rijal ostaje vlasništvo izvoÿaþa, ali može poslužiti za obešteüenje naruþioca, ukoliko je ovaj
sa tim sporazuman. Prenos vlasništva u tom sluþaju mora izvoÿaþ pismeno potvrditi. Kontro-
la izvršenja radova po obimu vrši se prema prilogu br. 3.
6.47. OSIGURANJA
Sva osiguranja za transport, nesreüe, požar, provalne kraÿe i jemstvo idu na teret
izvoÿaþa. Obaveza osiguranja izvoÿaþa traje do priznanja izvršenog opsega radova.
6.48. PATENTI
Izvoÿaþ snosi punu odgovornost za jemstvo da u okviru isporuþenog materijala i izvr-
šenih radova nije povreÿeno niþije pravo patenta ili kakva druga zaštita.
Veza sa drugim standardima

SRPS A.A1.020 – Veliþine i jedinice, nazivi oznake i definicije veliþina
SRPS A.A1.021 – Veliþine i jedinice, nazivi, oznake i definicije specifiþne težine
pod raznim uslovima
SRPS A.A1.040 – Veliþine i jedinice, nazivi oznake i definicije jedinica. Opšta
grupa
SRPS U.A2.020 – Odreÿivanje koeficijenta provodi jivosti toplote metodom grej-
ne ploþe
SRPS UJ1.040 – Upaljivaþi graÿevinskih materijala
SRPS UJ1.060 – Odreÿivanje brzine širenja požara
SRPS U.J1.090 – Ispitivanje otpornosti zidova protiv požara.
SRPS U.J5.020 – Tehniþka termodinamika. Veliþine, simboli, jedinice.
O IZOLACIJI 179
PRILOZI
Prilog broj 1. Dodatni gubici zbog ugradnje armatura i ostalih elemenata u
izolovane cevovode
Prilog broj 2. Obrazac za podnošenje ponude za jednu poziciju
Prilog broj 3. Mere dimenzija izolovanih površina
PRILOG BR. 1. DODATNI GUBICI ZBOG UGRADNJE ARMATURA I

OSTALIH ELEMENATA U IZOLOVANE CEVOVODE
Dodaci za ventile i zasune
Ovi dodaci prikazni su u donjoj tabeli u ekvivalentnoj dužini izolovamog cevovoda.
U njih nisu ukljuþeni dodaci za pripadajuüe prirubnice.
Ovi dodaci su izraþunati za proseþni kvalitet toplotne izolacije Ȝ100 = 0,08 W/(m K);
Ȝ400 = 0,105 W/(m K).
Stepen izolovanosti % neizolovane površine

ugraÿenog ventila unutar prostorija u okolini
ili zasuna 100 % 33 % 25 % 100 % 33 % 25 %
Ekvivalentna
dužina izolovane Za unutarnji 100 6 3 2,5 15 6 4,5
cevi u (m) preþnik cevi
kod temperature (mm) 500 9 4 3,0 19 7 6
cevi 100 °C
Ekvivalentna
dužina izolovane Za unutarnji 100 16 6 5,0 22 8 6
cevi u (m) preþnik cevi
kod temperature (mm) 500 26 10 7,5 32 11 8,5
cevi 400 °C
Ako se stvarni podaci razlikuju od podataka za koje je data gornja tabela, treba se slu-
žiti kod drugaþijih vrednosti sa proporcionalno promenjenim brojevima, a kod drugaþijih
vrednosti za temperature, preþnike i izolovane površine linearnim interpolacijama.
– Dodaci za parove prirubnica
Za 100 % neizolirane površine dodatak iznosi 1/3 dodatka za ventile istog promera.
Za izolovane površine
– za izolaciju preko prirubnice, bez dodatka
– za izolacionu kapu 1 m dužine cevi.
– Za vešanje cevi:
unutar prostorija: 15 % gubitka toplote cevi bez ugraÿenih elemenata
u okolini: 25 % gubitka toplote cevi bez ugraÿenih elemenata.
PRILOG BR. 2. OBRAZAC ZA PODNOŠENJE PONUDE

ZA JEDNU POZICIJU
Izvoÿaþ – Isporuþilac:* Mesto __________
Datum ________
Ponuda broj ___________
Naruþilac: Gradilište __________
Železniþka stanica ________
Udaljenost od puta 1. reda ___________
Približni (neobavezni) opseg isporuke ______ m2 Unutrašnja temperatura
Objekat ________ ti = _________ °C
Kolena: _________ Prirubnica ________ U zgradi – Na otvorenom*
Lukova ________ Podnica _____ Temperatura okoline
te = _________ °C
Preþnik cevi, posuda
dt = _________ m
strop, pod, zikd*
Garancija za izvedbu od Materijal

Pogonski koeficijent toplotne vodljivosti **
Srednja temperatura °C
Gustoüa kg/m3
Jediniþne cene
Za površine A Din/m2
Za cevi Ao Din/m2
A Din/m2 cm
Godišnje trajanje pogona Anuiteti

h/god = %
Materijal Proraþun cena za razne materijale i debljine
Debljina d Gubitak toplote Cena Cena Anuiteti Ukup-
(mm) gubitka gotove izolacije ni godišnji
izolacije troškovi
na sat na godinu Din/m god Din/m* Din/m god Din/m god
Din/m2 Din/m2 Din/m2 Din/m2
god god god
Dodatne cene po jedinici armature

Koleno Luk Prirubnica Podnica Raþva …. Din/kom.
…. …. …. …. …. ….
* Ako nešto ne odgovara treba precrtati.

** W/m, za cevi
W/m2, za druge površine
O IZOLACIJI 181
PRILOG BR. 3. MERE DIMENZIJA IZOLOVANIH POVRŠINA

1. Ravna cev 7. Razdelnici
O × L = Opseg × dužina U × L + þeone površine
Preko spojnih prirubnica meri se skroz Odvojke meriti posebno (kao pod 5)
Ugraÿeni aparati posebno
2. Luk ili koleno 8. Ovalne þeone površine
U × L; L – preko spoljne izvodnice F=R·r·ʌ
3. Umeci izmeÿu lukova 9. Prirubnica i krajnja prirubnica
Lo < 0,5 U×L
Raþuna se kao jedan od lukova Kod limenih kapa: uz dodatak boþnih
površina. Ako se limene kape sastoje
iz više nego dva dela ili imaju prodora
ili odvojke, uraþunava se dodatni lime-
ni rad
4. Više cevi u jednoj izolaciji 10. ýetvrtasti kanali
Cevi se raþunaju kao pojedinaþno izo- U × L, inaþe, kao od 1. do 5.
lovane
5. Odvojci 11. Kape za ventile i sl.
U 1 × L1 + U 2 × L 2 U 1 × L1 + U 2 × L 2
U tvrdom plastu, bez dodatka. Kod limenih kapa: dodatak za þeone po-
U limenom plastu – dodatak za limar- vršine
ske radove
6. Levci i levkasti lukovi 12. Podnice
Um × L R2 ʌ
Um = srednji opseg 13. Unutarnja izolacija
Um = ʌ/2 (D1 + D2) L1 + L2
Napomene:
a) Iseþci ispod 0,5 m2 ne oduzimaju se
b) Ako se na prodorima kroz zidove stavljaju štitnici, .svaki od njih raþuna se i kao
0,5 m izolirane cevi
c) ýeone površine do promera od 0,8 m raþunaju se kao da su pune.
L
1. 9.
L L
L3
L
2.
10.
L2
L1
3. 11.
L0
L2
4.
L1
2S
12.
L2
5. R
R
6. D1
D
1/21/2
Dm
R
L
D2
7. 13.
L2
L
Unutrašnja strana
L1
R L = L1 + L2
8.
r
O IZOLACIJI 183
3.4. IZOLOVANJE CEVOVODA, ARMATURE I OPREME

Sa ekonomske taþke gledišta manjkavo je štedeti na toplotnoj zaštiti cevovo-
da, armature i oprema kada je u pitanju vodena para, topla i vrela voda, rashladni me-
diju i drugi topli ili hladni tehnološki mediji. Posebno treba dobro izolovati armaturu
i prirubnice. Po nekim izvorima toplotni gubitak neizolovane prirubnice je isti kao i
pribliþno 8 m izolovanog cevovoda istog nazivno otvora [23]. Kao proverena pod-
loga može se za izbor debljine izolacije za cevovode, kanale i opremu koristiti tabe-
la 3.1. Kao izolacioni materijal je primenjena mineralna vuna. Date vrednosti mogu
neznatno odstupati usled vremenskih uslova, i u posebnim sluþajevima treba prove-
riti ekonomiþnost izolacije odnosno debljine izolacije.
Za odreÿivanje toplotnih gubitaka može poslužiti tabela 3.2 u kojoj se nala-
ze neki izolacioni materijali koji se možda retko upotrebljavaju. Meÿutim niz litera-
turnih podataka upuüuje na razliþite vrednosti izolacionih materijala [24]. Ali treba
voditi raþuna da stvarni toplotni gubitak usled „toplotnih mostova“ može nekada bi-
ti veüi od proraþunskog.
Pri utvrÿivanju garancije za neku izolaciju može se poüi od razliþitih uslova.
Ovi moraju biti takvi da ispitivanje završene izolacije bude nedvosmisleno. Pomo-
üu meraþa protoka toplote meri se toplotni gubitak na proizvoljnom mestu neke izo-
lacije. Na taj naþin se za dati sluþaj može ustanoviti najveüi toplotni gubitak koji ni
na kom mestu izolacije ne može biti prekoraþen. Uobiþajena orijentaciona vrednost,
na primer, za gubitak toplote u cevovodima pregrejane vodene pare iznosi od 170 do
200 W/m2, a gubici toplote za cevovode sa zasiüenom vodenom parom i vrelom i to-
plom vodom su niži.
Korisnije je umesto toplotnog gubitka kao garancije dati vrednosti toplotne
provodljivosti jer je ista nezavisna od navedenih odnosa. Pod srednjom toplotnom
provodljivošüu Ȝm izvedene izolacije podrazumeva se ona koja se merenjem toplot-
nog protoka u vezi sa temperaturom površine takoÿe može jednostavno naknadno
kontrolisati. Nasuprot tome, neupotrebljiv je ranije mnogo korišüen podatak razlike
temperature izolacije i okoline jer je odreÿivanje istog nemoguüe usled neobuhvat-
ljive strujne i temperaturske raspodele.
Pri dimenzionisanju debljine izolacije teži se najpovoljnijoj vrednosti sa eko-
nomske taþke gledišta. Ona je ostvarena u tom sluþaju, ako suma amortizacije i odr-
žavanja izvedene izolacije i nastali novþani iznos usled toplotnog gubitka kod ove
izolacije þine najmanju vrednost. Nije na odmet spomenuti poznatu tehniþku pre-
poruku, da je najbolje ako proizvoÿaþ daje egzaktne podatke o svom proizvodu. U
ovom sluþaju je to podatak o gustini izolacije, koeficijentu provodljivosti, sposob-
nosti upijanja vlage i sliþno. Na taj naþin se može sa više preciznosti odrediti kvali-
tet toplotne izolacije.
184
Tabela 3.1. Ekonomiþna debljina izolacionih jastuka od mineralne vune; spoljašnja temperatura 20°C;
debljina izolacije u mm
Spoljni Temperatura strujuüeg medija, °C Spoljni preþ-
preþnik, mm 100 125 150 175 200 225 250 275 300 320 350 375 400 450 500 550 nik, mm
30 40 40 40 40 50 50 50 60 60 70 70 70 80 90 100 110 30
38 40 40 40 50 50 50 60 60 60 70 70 80 80 100 110 110 38
44,5 40 40 50 50 50 60 60 60 70 70 80 80 90 100 110 120 44,5
57 40 40 50 50 60 60 60 70 70 80 80 90 100 110 120 130 57
70 40 50 50 50 60 60 70 70 80 80 90 100 100 110 130 140 70
83 40 50 50 60 60 70 70 80 80 90 100 100 100 120 140 150 83
89 50 50 60 60 70 70 80 80 90 90 100 110 110 130 150 150 89
102 50 50 60 60 70 70 80 90 90 100 110 110 120 140 150 160 102
108 50 60 60 70 70 80 80 90 100 100 110 120 130 150 160 170 108
133 50 60 70 70 70 80 90 100 100 110 120 120 140 150 170 180 133
159 50 60 70 70 80 80 90 100 110 110 120 130 140 160 180 180 159
191 60 60 70 70 80 90 100 100 110 120 130 140 150 170 180 190 191
216 60 70 70 80 80 90 100 110 110 120 130 140 150 170 190 200 216
241 60 70 70 80 90 90 100 110 120 130 140 150 160 180 200 210 241
267 60 70 80 80 90 100 110 110 120 130 140 150 160 180 200 220 267
292 70 70 80 90 90 100 110 120 130 140 150 160 170 190 210 230 292
318 70 70 80 90 100 100 110 120 130 140 150 160 170 200 220 240 318
343 70 80 80 90 100 110 110 120 140 150 160 170 180 220 220 240 343
368 70 80 90 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 200 220 240 368
394 70 80 90 90 100 110 120 130 140 160 170 180 190 210 230 240 394
419 80 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 190 210 230 240 419
470 80 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 190 200 210 240 240 470
521 80 90 100 100 110 120 130 150 160 170 180 190 200 220 240 240 521
Rezervoari 80 90 100 100 110 120 130 150 160 170 180 190 200 220 240 260 Rezervoari
Kanali Kanali
3. Toplotna izolacija opreme
O IZOLACIJI 185
Tabela 3.2. Koeficijent provoÿenja toplote Ȝ, W/(mK), izolacionih materijala
Red. Materijal Gustina Koeficijent provoÿenja toplote Ȝ, W/(mK)

br. kg/m3 pri srednjoj temperaturi u °C
0 20 50 100 200 300
1. Plutane ploþe 119 0,0356 0,0377 0,041
2. Plutane ploþe 155 0,041 0,043 0,0454
impregnirane
3. Plutana zrna 48 0,0337 0,0419
1–2 mm
4. Plutana zrna 45 0,0384
3–5 mm
5. Tresetne ploþe 210 0,050 0,0523 0,0558
6. Drveni filc 330 0,0523
7. Piljevina sušena 215 0,0698 0,0721
8. Slamna vlakna 140 0,0454 0,050
9. Svilena pletenica 174 0,0454 0,0547 0,0604
10. Dijatomejska 450–840 0,072– 0,074– 0,080– 0,086–
zemlja 0,170 0,172 0,176 0,180
11. Dijatomejska 350 0,0604 0,0767 0,0907
zemlja za ispunu
(u prahu)
12. Šljakina vuna 180–200 0,0488 0,0640 0,0802
13. Staklena vuna 186 0,0349 0,0442 0,0547 0,0790 0,1070
14. Staklena vuna 219 0,0349 0,0430 0,050 0,0663
nabijena
15. Azbest malo 383 0,1116 0,1151 0,1186
nabijen
16. Azbestni file, 420 0,0849
savitljiv
17. Azbestno 1930 0,641
presovane ploþe
nesavitljive
18. Penasta šljaka 360 0,1105
visokih peüi
19. Ugljena šljaka 700 0,1512 0,1628
Date vrednosti u tabeli su srednje vrednosti raznih ispitivanja.
3.5. POLIURETANSKI PENASTI MATERIJALI KAO

IZOLACIONI MATERIJALI [25]
3.5.1. UVOD
Energije je sve manje, i sve je skuplja. Iako su otkriveni neki novi energetski
izvori, kao što su Sunþeva i geotermalna energija, u narednim godinama energije ne-
üe biti neograniþeno. Ušteda toplotne energije izolacijom može se smatrati jednim
od glavnih uslova i zadataka moderne i napredne graÿevinske i mašinske tehnike.
Mnogi su þak skloni da okarakterišu dobru izolaciju kao „novi izvor energije“.
Dobra izolacija nema samo cilj da smanji troškove grejanja, veü i da pomogne
u rešavanju problema u oblasti procesnog mašinstva, kao što su:
– neophodno održavanje temperature nekog fluida na zadatoj vrednosti,
– potreba da se izbegne kondenzacija vodene pare,
– spreþavanje opasnosti od povreda radnika pri rukovanju opremom i insta-
lacijama.
3.5.2. IZOLACIJE U TERMOTEHNIýKIM POSTROJENJIMA I

INSTALACIJAMA
Poslednjih trideset godina je napredak u oblasti plastiþnih masa veoma veliki.
Oblasti primene se proširuju iz dana u dan, razvoj je sve intenzivniji a iskustva sve
bogatija. Meÿu najkorisnije i najraznovrsnije proizvode u ovoj oblasti spadaju po-
liuretani, koji su za relativno kratko vreme praktiþne primene doživeli ogroman ra-
zvoj.
Za veüinu ljudi poliuretani su meke plastiþne pene. Oni ovu penu vide ili u
obliku sunÿera, ili je oseüaju u delovima nameštaja. Meÿutim, tvrda poliuretanska
pena, koja je obiþno „skrivena“ od pogleda, sve više se primenjuje u industriji i gra-
ÿevinarstvu, zahvaljujuüi svojim izuzetnim karakteristikama, kao što su:
– mala specifiþna gustina materijala i odliþne mehaniþke karakteristike;
– najniži koeficijent provoÿenja toplote u odnosu na druge materijale koji se
koriste u iste svrhe;
– moguünost proizvodnje „na licu mesta“;
– dobra dimenziona stabilnost;
– velika otpornost na provoÿenje i apsorpciju vode;
– postojanost na niskim i visokim temperaturama;
– svojstvo samogasivosti.
S obzirom na postignute rezultate, treba verovati da tek poþinje era tvrdih
poliuretanskih pena i izolacionih sistema zasnovanih na ulivanju i ekspanziji izo-
lacionog materijala.
3.5.3. KARAKTERISTIKE TVRDIH POLIURETANSKIH

PENASTIH MATERIJALA
Tvrda poliuretanska pena se ubraja u duroplastiþne materijale, što znaþi da ovi
materijali imaju veliku specifiþnu gustinu mrežaste strukture i da nisu topljivi. Ovu
mrežastu strukturu karakteriše zatvorenost strukturnih üelija i krutost. Prednosti tvr-
dog poliuretana su pogodne mehaniþke karakteristike pri maloj specifiþnoj gusti-
ni, praüene dobrom izolacionom sposobnošüu kako na niskim tako i na visokim tem-
peraturama, zatim dobra hemijska otpornost i intenzivno lepljenje pri ispenjavanju.
Ove karakteristike tvrde pene omoguüuju veliku i raznoliku primenu.
Struktura – sitnoüelijasta; 90–95 % zapremine predstavljaju zatvorene üelije;
Gustina pri slobodnom rastu od 30 do 60 kg/m3;
Otpornost na pritisak – pri gustini od:
30 kg/m3 – 1470,9 Pa,
60 kg/m3 – 3922,6 Pa,
100 kg/m3 – 98066,5 Pa.
O IZOLACIJI 187
Postojanost na niskim temperaturama – pri gustini od preko 30 kg/m3 do

–40°C (233 K), a preko 80 kg/m3 do –200°C (73 K).
Postojanost na visokim temperaturama – trajno temperatursko optereüenje od
100 do 120°C (373 – 393 K);
Skupljanje – za gustinu preko 30 kg/m3 i 30°C do 0,3 % zapreminski;
Toplotna provodljivost – zavisna od temperature;
Koeficijent toplotnog širenja – 50 10–6 m/°C;
Faktor difuzione otpornosti na paru pri gustini od 40 do 60 kg/m3
(0,05 – 1)10–6 m;
Sposobnost gorenja – prema ASTM – 59 T – samogasivost;
ývrstoüa prianjanja – na metal i anorganske materijale dobra do vrlo dobra;
na plastomere – razliþita.
Hemijska otpornost: velika postojanost na sve hemikalije koje su u upotrebi.
Postojanost na svetlo – postepeno samobojenje u smeÿu boju, sa pojavom kr-
tosti na površini.
Elektriþne karakteristike – mali faktor dielektriþnog gubitka i konstanta die-
lektriciteta od približno 1.
Zahvaljujuüi zatvorenoj üelijastoj strukturi (oko 95 % zatvorenih üelija), to-
plotna provodljivost ovih pena je toliko niska, da za sada ne postoji nijedan bolji izo-
lacioni materijal ni za izolaciju na visokim, niti na niskim temperaturama. Vrednost
koeficijenta toplotne provodijivosti ovih pena za sveže ispenjeni materijal iznosi od
0,016 do 0,020 W/(m K) i raste do maksimum 0,029, dok je raþunski koeficijent pro-
voÿenja toplote za tvrdu poliuretansku penu 0,036 W/(m K). Ovako male vrednosti
koeficijenta provoÿenja toplote omoguüuje veliki udeo zatvorenih üelija. U üelijama
se nalazi aktivator F 11 (CF Cl3 – monoflortrihlormetan), koji daje tvrdoj poliuretan-
skoj peni ove dobre izolacione sposobnosti. Sledeüe uporeÿenje treba da još uoþlji-
vije objasni toplotne izolacione sposobnosti poliuretanske pene.
Na primer, 1 cm tvrde poliuretanske pene odgovara:
– 2 cm plute.
– 5–8 cm drveta,
– 12–25 cm zida,
– 40–80 cm betona.
Presudan parametar koji utiþe na mehaniþke karakteristike je gustina. Pove-
üanjem gustine postižu se poboljšanja mehaniþkih karakteristike tvrde poliuretanske
pene. Tvrde poliuretanske pene imaju postojanu formu u temperaturskom podruþju
od –200 do 120°C. Ako se, na primer, želi hladiti na temperaturi od –50°C, potrebno
je upotrebiti materijal þija je gustina minimum 35 kg/m3. Da bi poliuretanska pena
bila stabilna na temperaturama ispod 0°C, potrebno je da þvrstoüa na pritisak u svim
pravcima iznosi minimum 980,66 Pa. Gornja temperaturska granica može se pogod-
nim premazima, odnosno nanošenjem slojeva pogodnog materijala, pomaüi naviše,
što je posebno znaþajno za izolaciju cevovoda za toplu vodu.
Osim toga, razvijena je i jedna termostabilna pena, na bazi izocijanurata, þi-
ja je postojanost na visokim temperaturama do 180°C. Ono što predstavlja problem
kod ove pene je suzbijanje pojave krtosti u iviþnim zonama. Skupljanje pene iznosi
maksimum do 0,3 % zapreminski, i to ne predstvlja neku veliku vrednost, ali se ona

ipak mora uzeti u obzir prilikom dimenzionisanja odreÿenih profila.
Difuzioni otpor na prodor vodene pare je priliþan, ali ne i preveliki. O ovoj
okolnosti treba voditi raþuna tamo gde izmeÿu unutrašnjeg i spoljašnjeg zida postoji
velika temperaturska razlika (na primer, pri izolaciji rezervoara za skladištenje amo-
nijaka, frižidera za duboko hlaÿenje). U ovakvim sluþajevima posle izvesnog vreme-
na dolazi do pojave kondenzata, što se može izbeüi umetanjem pregradnog sloja.
Kao posledica veoma male moüi upijanja, tvrde poliuretanske pene su posto-
jane na truljenje i skupljanje usled vlage. Poseban problem predstavlja postizanje ot-
pornosti na gorenje. Stoga se pristupilo razvijanju tipa pene u koju se pored trihlo-
retil fosfata dodaje i fosfor modificirani poliol. O postojanosti ovih tvrdih pena, mo-
že se reüi sledeüe. Profili izraÿeni od sistema tvrdih pena podležu starenju pri direk-
tnom delovanju svetlosti; površina požuti, ali se pri tom ne javljaju nikakvi znaci
smanjenja mehaniþkih karakteristika. Profili, odnosno oblikovani komadi izraÿeni
od tvrde pene, mogu biti dovedeni u kontakt s uljima, mastima, razreÿemm kiseli-
nama i bazama, a da se pri tome ne smanje njihove upotrebne vrednosti. Meÿutim u
kontaktu s aromatskim i halogeniziranim ugljovodonicima, ketonima, esterima i ja-
ko polarnim rastvorima, dolazi do pojave bubrenja.
Prerada i obrada
Tvrde pene se mogu preraÿivati postupkom livenja, prskanja i froting (frot-
hing) metodom. Postupak livenja se sastoji u sledeüem. Sistemi koji se upotreb-
ljavaju za ovu metodu su tako podešeni, da se još tekuüa reakciona smeša posle za-
vršnog postupka mešanja izliva u kalup, koji treba svojim reakcionim punjenjem is-
puniti, i koja po isteku vremena stvrdnjavanja (u zavisnosti od recepture) ispunjava
kalup i stvrdnjava se. Ravnomerno rasporeÿivanje smeše u tzv. periodu starta mogu-
üe je bez ikakvih teškoüa. Mešanje i izlivanje smeše u kalup je moguüe izvršiti sve
dok pojava lake kremaste konzistencije ne najavi poþetak pretvaranja smeše u penu.
Proces stvaranja pene je egzotermni proces. Ova toplota je potrebna radi isparava-
nja ekspandirajuüeg agensa (R11) i na taj naþin omoguüavanja odvijanja procesa pe-
njenja. Pena u slobodnom prostoru raste ravnomerno i neometano. Za postizanje ve-
üih debljina pene mogu se pripremiti sistemi po principu „nalivanja“. U tom sluþaju
se novi sloj može uliti tek pošto prethodni dobije þvrstu i nelepljivu površinu. Efekat
meÿusobnog prianjanja ovako izlivene površine, odnosno slojeva, veoma je dobar.
Sistemi za livenje mogu se peniti i pod pritiskom. Reakciona smeša se uliva u zatvo-
reni kalup sa izvesnim viškom. Ovim postupkom mogu se dobiti veüe zapreminske
mase no pri slobodnom rastu. Livenje se može vršiti ruþno i mašinski.
Postupak prskanja – priprema sistema za tvrdu penu postupkom prskanja – vr-
ši se iskljuþivo mašinski. Ovi sistemi imaju vrlo kratko reakciono vreme, da bi se na
taj naþin izbeglo curenje reakcione smeše sa zidova i tavanice. Smeša, koja ima spo-
sobnost ispenjavanja posle napuštanja komore za mešanje, se raspršuje i nanosi na
površine koje njome treba pokriti, odnosno obložiti. Ponovljenim postupkom nano-
šenja prskanjem mogu se dobiti debljine zidova do 20 i više santimetara. Meÿusob-
no prianjanje pojedinaþnih slojeva nanetih prskanjem je veoma dobro, tj. kohezione
sile su izvanredno velike. Na vertikalnim i viseüim površinama, u jednom radnom
O IZOLACIJI 189
postupku, ne bi trebalo nanositi smešu u sloju debljem od 10 do 20 mm. Na taj na-

þin bi se omoguüilo dobijanje vrlo ujednaþenog sloja. Uslov za uspešan proces pe-
njenja je da temperatura osnovnog materijala (na koji se pena nanosi) iznosi najma-
nje 10 do 15°C.
Froting metoda – metoda raspenjavanja – dozvoljava samo mašinsku obra-
du. Sistemi tvrde pene, koji se preraÿuju ovom metodom, sadrže pored reakcionog
medijuma R11 (taþke kljuþanja 126,8°C) i mali deo medija R12 (taþke kljuþanja –
29,8°C) koji se u reakcionu smešu dodaje pod pritiskom. Prilikom izlaska smeše iz
mešaþke glave dolazi do momentalnog isparavanja reakcionog medija s najnižom
taþkom kljuþanja. Pri tome se postiže ispenjavanje materijala na trostruku zapre-
minu. Zbog reakcione toplote, isparava preostali reakcioni medij R11 sa višom taþ-
kom kljuþanja i reakciona smeša ispenjava na konaþnu zapreminu. Ova metoda je po-
godna za popunjavanje velikih zapremina i omoguüava kontinuirano preslojavanje
još sveže ispenjenih slojeva. Naponski pritisci u peni, koji se javljaju pri ovako pri-
nudnom penjenju, kao i pojave veüe zapreminske mase materijala u iviþnim zonama,
niži su no pri postupku livenja ili „nalivanja“.
Primena tvrdih pena
1. U graÿevinarstvu – izrada „sendviþ“ elemenata, koji se proizvode na po-
strojenjima, kontinuiranim naþinom rada. Sendviþ elementi imaju na popreþnom
preseku ploþa razliþitu raspodelu materijala. U unutrašnjosti ploþe postiže se gusti-
na približno od 50 do 60 kg/m3, a u iviþnim zonama, zbog primene pokrivnih slo-
jeva od drugog materijala, kao što su aluminijum, plastiþna folija, karton, bitumini-
zirani karton, azbestno-cementne ploþe, kao i drugi materijali, gustina je od 400 do
500 kg/m3.
2. Popunjavanje praznina i rascepa u zidovima tvrdim penama ili poliuretan-
skim masama za livenje. Vrata i prozori se mogu serijski proizvoditi od tvrdih po-
liuretanskih pena, što predstavlja uštedu vremena za šalovanje. Za pokrivni sloj se
mogu upotrebiti razliþiti materijali, a da bi se dobile veüe þvrstoüe, može se izvrši-
ti i armiranje.
3. Izrada profilisanih elemenata; smeša za penjenje se uliva mašinski u pret-
hodno obraÿeni kalup ili konstrukciju od metala, epoksidnih smola odnosno livenih
smola od poliestera. Kalupi se prethodno zagreju na 50°C.
4. U industriji nameštaja – školjke za fotelje, stranice delova nameštaja, pa
þak i þitave konstrukcije za pojedine delove nameštaja.
5. U industriji izolacionih materijala – u industriji rashladnih ureÿaja izraÿu-
ju se profilisani artikli i elementi za popunjavanje praznih prostora radi izolacije, na
primer, u frižiderima za domaüinstvo, hladnjacima za duboko hlaÿenje, hladnjaþa-
ma, transportnim hladnjaþama, termosima i drugoj kampopremi.
6. Tehniþka izolacija – polutke izolacionih cevi za izolaciju cevovoda pret-
hodno obložene košuljicom od materijala koji spreþava difuziju ili prodiranje vode-
ne pare. Izolacija kolena, fazonskih komada te armature, može se izvesti tako da se
najpre izvrši njihovo obavijanje izolacionim materijalom a zatim njihovo ukopava-
nje. Jedan veoma produktivan postupak visokopritisne izolacije rezervoara, krovo-
va, konstrukcionih elemenata i drugog obuhvata primenu poliuretanske pene meto-
dom prskanja. Pomoüu odgovarajuüe mašine za penjenje vrši se raspršivanje jednog

brzo reaktivnog poliuretanskog sistema. Uslovi koji moraju biti ispunjeni za prime-
nu ovog postupka na otvorenom su suva podloga i temperatura okoline od najma-
nje 12 do 15°C.
Svi ovi sistemi se mogu pripremiti da budu samogasivi, tj. da se pri pojavi va-
tre gase sami. Njihovo prianjanje za veüinu osnovnog materijala je veoma dobro.
Ovi sistemi se mogu upotrebljavati i u drugim oblastima. U oblasti pomorstva
se mogu izolovati i stabilizovati magacinski prostori, brodovi–hladnjaþe, rezervoari
za teþnosti, pregradni zidovi i konstrukcije na palubama. U livnicama se tvrda pe-
na upotrebljava za popunjavanje livaþkih kalupa, a pri livenju u pesku za pojaþava-
nje pešþanog kalupa pre livenja. U transportu – za opremanje lakih vozla, autobusa,
transportnih sredstava za vazdušni i vodeni saobraüaj. Ovde tvrda pena ima funkci-
ju termoizolacione zaštite i pri tome stabilizuje posmatrani objekt. U tom smislu je i
primena tvrde pene u izradi sportske opreme, kao što su daske za jedrenje i sliþno.
Pri pakovanju robe vrše se stvaranje pene oko robe koja se nalazi u polietilen-
skoj vreüi. Na taj naþin se dobija omotaþ koji odgovara oblicima zapakovane robe. U
tu svrhu razvijena je elastiþno podešena pena, poznata pod nazivom „penasti materijal
za punjenje“. Za pakovanje porcelana i robe od stakla upotrebljava se laki penasti ma-
terijal za punjenje, gustine oko 10 kg/m3, dok teža roba zahteva veüe gustine pene.
Konstrukcione poliuretanske pene
Takozvane strukturne ili þvrste integralne pene predstavljaju specijalno ra-
zvijene penaste materijale koji se pripremaju penjenjem u gotove oblike. Pri tome
se dobija laminirani proizvod, sliþan sendviþ–konstrukcijama, koji se odlikuje poro-
znim jezgrom od pene i masivnom furniranom oblogom. Površinska zona i ovih pro-
filisanih struktura odlikuje se sledeüim karakteristikama koje im osiguravaju struk-
turni penasti materijali:
– odliþan kvalitet površine,
– velika otpornost na stvaranje ogrebotina,
– veoma velika mehaniþka tvrdoüa i otpornost.
Karakteristike penastog materijala odreÿuju korišüene sirovine i sendviþ–
struktura. Debljina spoljne obloge i raspodela mase materijala zavise od formulaci-
je i tehnoloških faktora. Gustina mase profilisanih konstrukcija se kreüe u granica-
ma od 100 do 180 kg/m3.
Strukturni penasti materijali omoguüavaju oblikovanje veoma komplikovanih
površina. Moguüe je izolovati i glatke profile, kao i bilo kakve strukturne površine.
Tehniþke karakteristike su veoma dobre, te se materijali mogu primenjivati u
temperaturskom podruþju od –200 do 80°C. Toplotno-izolaciona svojstva ovih pe-
nastih materijala u poreÿenju sa drugim materijalma iste jaþine je znatno povoljni-
ja.
Mehaniþke karakteristike postaju odliþne, jer se veüom gustinom u površin-
skoj zoni profilisanih struktura postižu veoma velike jaþine. Veü prema formulaci-
ji i gustini, þvrstoüa na pritisak leži u granicama od 98066 do 98100 Pa, udarna ži-
lavost na savijanje izmeÿu 1470 i 14710 Pa, a otpornost na smicanje izmeÿu 98066
i 196133 Pa.
O IZOLACIJI 191
Hemijske karakteristike penastih strukturnih materijala omoguüuju njihovu

otpornost na vodu, ulja, masti razreÿenih kiselina i baza. U kontaktu sa odreÿenim
organskim rastvorima, kao što su esteri, ketoni, halogenirani i aromatski ugljovodo-
nici, dolazi do bubrenja. Apsorpcija vode je ispod 2 % po zapremini.
Prerada
Strukturne pene se mogu preraditi pomoüu mašina za penjenje poliuretanskih
materijala. Kalupi se moraju konstruisati i izraditi tako da odgovaraju materijalu. Po-
godni materijali za izradu kalupa su poliuretanske smole i razni metali. Pošto je kva-
litet površine kalupa od presudnog znaþaja, konstrukciji se mora posvetiti naroþita
pažnja. U praksi se pena proizvodi u liniji kalupa, koji su izraÿeni u seriji od želje-
nog broja komada. Za male serije, kalupi i nosaþi kalupa se postavljaju kružno oko
mašine za livenje pene i to tako da leže u oscilacionom preþniku mešaþke glave ma-
šine. Za veüe serije, kalupi se postavljaju na okrugle i ovalne radne stolove, a zatim
pokreüu tako da mešaþka glava mašine može izvršiti svoj zadatak. Ovi ureÿaji ra-
de uglavnom prema programiranim lanþanim postupcima, pri þemu se vrše sledeüe
radne operacije:
– prethodno zagrevanje kalupa,
– nanošenje pogodnog sredstva za odvajanje,
– stavljanje potrebnih uþvršüenja (armature),
– punjenje kalupa smešom,
– operacija penjenja i oþvršüavanja (sazrevanja),
– otvaranje kalupa i vaÿenje gotovog proizvoda,
– þišüenje kalupa.
Boja gotovih proizvoda je od žute do smeÿe. Materijal ima tendenciju da žuti,
no pri tome se mehaniþka svojstva ne menjaju. Bojenje sirovina je moguüe samo ve-
oma tamnim tonovima, te se zbog toga završna obrada sastoji u lakiranju. U tu svr-
hu su se pokazali veoma pogodni dvoslojni premazi, osnovni i završni, i to od poliu-
retanskog laka. Veoma je produktivan i moderan reakcioni postupak kombinovanog
prskanja i livenja. Njime se može skratiti vreme þekanja izrade gotovog proizvoda
na približno 3 minuta. Za ovaj postupak su potrebne mašine visokog uþinka.
3.5.4. TOPLOTNA IZOLACIJA

Kao što je poznato iz niza termotehniþkih disciplina, izolacija direktno pospe-
šuje ili utiþe na povoljno odvijanje procesa, odnosno smanjuje gubitke, te na taj na-
þin vrši direktnu uštedu energije. Toplotnom izolacijom se, na primer, postižu sle-
deüi efekti.
– Toplotnom izolacijom kotlova i cevovoda za transport vrelih fluida, sma-
njuju se toplotni gubici, što predstavlja direktnu uštedu goriva. Na ovaj na-
þin se smanjuju naprezanja u materijalu koja bi mogla nastati zbog preko-
mernog i neujednaþenog hlaÿenja. Izolacijom parovoda spreþava se kon-
denzacija pare, pa se i tu postiže ušteda, kao i u bilo kom drugom vidu pri
transportu toplih fluida.
– Temperatura transportovanih fluida se održava konstantnom.
– Toplotnom izolacijom parnih mašina spreþava se hlaÿenje pare, što obezbe-

ÿuje odreÿeno radno stanje i najpovoljniji stepen korisnosti mašine.
– Toplotnom izolacijom ureÿaja za hlaÿenje, kao što su rashladne komore,
spreþava se efekat hlaÿenja i snižava toplotno optreüenje rashladnog ure-
ÿaja u celini.
– Izolacijom od kondenzacije; cevovodi za transport hladne vode ili rashlad-
nog medijuma u ureÿajima za hlaÿenje pri niskim temperaturama protoþnog
medijuma rose na spoljnoj površini, zbog kondenzacije vlage iz vazduha.
Pojedini delovi cevovoda mogu se zbog toga po površini zalediti. Izolacijom
od smrzavanja se temperatura na površini izolacije održava iznad tempera-
ture rošenja okolnog vazduha, te tako ne dolazi do njene kondenzacije.
– Toplotnom izolacijom dimnih kanala i dimnjaka spreþava se hlaÿenje di-
mnih gasova do taþke kondenzacije. Na taj naþin se materijal kanala odno-
sno dimnjaka štiti od korozije i propadanja, a poboljšava uzgon dimnih ga-
sova i njihovo lakše odlaženje u atmosferu.
3.6. POLIURETAN KAO IZOLACIJA I ZAŠTITA [26]

3.6.1. UVOD
U oblasti izolaterstva poliuretani predstavljaju grupu najboljih izolatora za in-
dustrijsku primenu u odreÿenim oblastima. U svom hemizmu nastajanja, ili kao go-
tov proizvod, poliuretan ima i neka prateüa veoma pozitivna svojstva, i to u pogledu
zaštite metala odnosno materijala.
Ovu þinjenicu je važno naglasiti jer se poseban akcenat stavlja na zaštitu meta-
la, naroþito kada je reþ o þeliku i gvožÿu, jer je njihova zaštita neophodna bilo da se ra-
di o konstrukciji u graÿevinskom smislu ili o mašinskoj instalaciji i opremi. Agresivna
atmosfera, pri raznim tehnološkim procesima i postupcima, korozivnim dejstvom na
metale i ostale materijale smanjuje upotrebni vek i funkcionalnost opreme i objekata.
Suvi gasovi – Vlažni gasovi –

Intenzitet korozije
oblast veoma slabe oblast najveće

agresivnosti agresivnosti Tečna
faza
20 40 60 80 100
Relativna vlažnost vazduha, %
Slika 3.7. Intenzitet korozije u funkciji poveüanja relativne vlažnosti

Veoma je jednostavno analizirati, na primer, jedno termotehniþko postrojenje
za proizvodnju elektriþne ili toplotne energije, odnosno za kombinovanu proizvod-
nju, cenu krajnjeg proizvoda:
O IZOLACIJI 193
Tin Tp dinara
C , . (3.43)
Q MW
gde je
Q, MW – koliþina proizvedene toplotne ili elektriþne energije na pragu proizvo-
ÿaþa,
Tin, dinara – troškovi izgradnje investicionog objekta (kompletno sa opremom),
Tp, dinara – troškovi pogona odnosno troškovi proizvodnje.
120
1
(g/cm2) · 10–4
100
80
60
3
40
20
4
5
6
20 40 60 80 100 120
Vreme u časovima
Slika 3.8. Krive poveüanja mase þeliþnih ploþica sa vremenom u vazduhu, koji sadrži
SO2 u jednakoj koncentraciji, sa relativnom vlažnošüu vazduha; krive oznaþavaju
sledeüe vlažnosti: 1 – 97 %, 2 – 93,5 %, 3 – 91,6 %, 4 – 83 %, 5 – 75 %, 6 – 65 %
Slika 3.9. Meka poliuretanska pena kaširana PVC folijom

Investicije obuhvataju prvobitna ulaganja u postrojenje i odgovarajuüe anuite-

te za predviÿeni vek trajanja objekta, opreme i instalacija. Troškovi pogona obuhva-
taju i potrošni materijal, dohodak radnika kao i redovno i investiciono održavanje.
Zaštita materijala, u ovom sluþaju þeliþnih delova, bitno utiþe i na cenu krajnjeg pro-
izvoda. Na smanjenje gubitaka, odnosno smanjenje troškova svedenih na krajnji pro-
izvod, bitnog uticaja ima izolacija kada se radi o termotehniþkim i termoenergetskim
objektima. U tom sluþaju je potrebno posebno obratiti pažnju na odreÿivanje eko-
nomskih debljina izolacije.
Pored agresivnog dejstva atmosfere zagaÿene hemijskim materijama, i nor-
malna atmosfera agresivno deluje na þeliþne konstrukcije, opremu i instalacije. Pre-
ma tome, nesumnjivo je da se paralelno sa razvojem tehnike razvija na odreÿen na-
þin i zaštita metala.
U principu zaštita metalnih delova opreme i instalacija izvodi se na:
– nadzemnim objektima, cevovodima i ostalim mašinskim instalacijama,
– podzemnim objektima, cevovodima položenim u zemlju i u podzemnim ka-
nalima i ostalima instalacijama.
Slika 3.10. Limeni kanal zaštiüen mekom poliuretanskom penom

Pored antikorozivnih zaštitnih sredstava, neka odreÿena sredstva, kao što je
veü navedeno, mogu imati dvojaku ili višestruku funkciju. Zaštita metala se mo-
že izvoditi poliuretanom kao hemijskim materijalom i indirektno proizvodima od
poliuretana koji imaju ulogu termoizolacionog materijala, a u nekim sluþajevima i
povoljnim sredstvom za zaštitu od buke.
3.6.2. AGRESIVNOST GASOVA

U TEHNOLOŠKIM PROCESIMA
Gasovi koji su štetni po zdravlje i agresivni su na þeliþne konstrukcije, opre-
mu i instalacije, javljaju se u mnogim tehnološkim procesima i postupcima. Ovo se
odnosi u prvom redu na pojedina odeljenja u metalurgiji, u baziþnoj hemijskoj indu-
striji, u nekim delovima pogona za proizvodnju hartije i sintetiþkih materijala i sko-
ro svim hemijskim fabrikama.
Najrasprostranjeniji, a u isto vreme i najagresivniji gasovi, su azotni oksidi,
hlor i hlorovodonik, fluorovodonik, sumpordioksid i sumporvodonik. Sa korozio-
ne taþke gledišta, veoma su agresivni kiseonik, ugljen-dioksid i vodena para koja se
O IZOLACIJI 195
stalno nalazi u vazduhu (vlažan vazduh!). Rasprostranjena su i isparenja amonijaka,

ali je on manje agresivan.
Slika 3.11. Meka poliuretanska pena se na spoju lepi

posebnim trakama za lepljenje otpornim na prašinu,
povišenu temperaturu i vlagu
Svi ovi gasovi, izuzev amonijaka, kiseonika i vlage, ili su kiseli ili mogu obra-
zovati kiseline. Stvaranje kiseline razliþitih jaþina i koncentracija nastaje samo on-
da, kada se u vazduhu ili na površini metala nalaze kapljice vode odnosno magla
i kondenzat. Prema tome, najvažniji faktor korozionih procesa, koji se javljaju na
površinama metalnih delova, koji dolaze u kontakt sa kiselim gasovima, je poveüa-
na vlažnost vazduha. Pri tome se jasno razlikuju tri stepena vlažnosti vazduha i to do
60 %, od 60 % do 95 % i preko 95 % relativne vlažnosti vazduha.
Na slici 3.7 je principijelno prikazano kako se menja intenzitet korozije u za-
visnosti od relativne vlažnosti. Jasno je da su druga i treüa oblast naroþito nepovolj-
ne i da je u takvim uslovima intenzitet korozije najveüi.
Poveüanje intenziteta korozije þelika u sumpordioksidu, sa poveüanjem rela-
tivne vlažnosti vazduha je prikazano na slici 3.8.
Kondenzovana vlaga zasiüena kiselim gasovima, odnosno rastvori kiselina ra-
zliþitih koncentracija i jaþina, odlikuju se razliþitim agresivnostima, koje nisu uvek
i najveüe. Naime, korozija þelika u kiseloj vodi odvija se ponekad manje intenzivno
nego u veoma vlažnom gasu.
Veoma je interesantno da se kritiþni stepen zasiüenosti vlagom može znatno
smanjiti (þak i za 10 do 20 %), kada u vazduhu neke prostorije ima higroskopne pra-
šine. Apsorbujuüi vlagu þak i iz relativno suvog vazduha i padajuüi na metalne povr-
šine, ovakva prašina može stvoriti na površini zonu poveüane vlažnosti, a kada ima
kiselih gasova i zonu poveüanog sadržaja kiselina.
Lokalno vlaženje karakteristiþno je i po tome, što i kada je vazduh u prostori-
ji suv (40 do 50 % relativne vlažnosti vazduha) mogu površine instalacija sa hladni-
jim fluidima (klimatizacioni kanali, cevovodi, rezervoari sa hladnijim fluidima) bi-
ti mokre.
3.6.3. POLIURETAN – IZOLACIJA I ZAŠTITA MATERIJALA

Prema današnjem stanju tehnologije izolacionih materijala, poliuretan spada
u red najboljih izolacionih materijala za podruþja temperatura od –200 do +150°C.
Njegove izolacione karakteristike su veoma dobro kombinovane i sa dobrim zaštit-
nim svojstvima. Primena u tom smislu je ograniþena njegovim termofiziþkim karak-
teristikama.
Razni naþini korišüenja poliuretana kao izolacije odreÿuju naþin i vrstu zašti-
te metala. Ova zaštita, koja uglavnom prati termoizolacione funkcije, može se pode-
liti u sledeüe grupe:
– nanošenje sloja neekspandiranog poliuretana,
– nanošenje sloja ekspandirajuüeg poliuretana,
– meke poliuretanske pene,
– polutvrde poliuretanske pene,
– tvrde poliuretanske pene.
3.6.3.1. NEEKSPANDIRANI POLIURETAN

Najjednostavniji naþin zaštite metala je neekspandiranim poliuretanom. Sve
komponente poliuretana koji ne ekspandira su u jednoj mešavini. Nanošenje se vrši
prskanjem, špricanjem ili þetkom. Ovakav premaz ima veoma dobre zaštitne karak-
teristike u odnosu na hemikalije i atmosferski uticaj. Ovakav naþin zaštite se javlja u
nekim sluþajevima i kao zaštitno sredstvo za industrijske podove, u kom sluþaju po-
kazuje izuzetno dobra svojstva otpornosti na habanje.
Slika 3.12. Razliþiti uzroci i kombinacije mekih poliuretanskih pena kaširanih sa

jedne strane PVC folijom
3.6.3.2. EKSPANDIRAJUûI POLIURETAN

Postupak zaštite se izvodi mašinskim prskanjem poliuretanom koji nakon ne-
koliko sekundi ekspandira. Nanosi se obiþno u tri pokrivna sloja, debljine 10 do 15
mm. Da bi se gornja površina zaštitila od ultraljubiþastog zraþenja i prodora vla-
ge, koji je inaþe minimalno moguü, naknadno se nanose dva tanka pokrivna sloja si-
likona. Ovakav sistem se pored zaštite þeliþnih konstrukcija, opreme (rezervoara) i
cevovoda može koristiti i za zaštitu graÿevinskih konstrukcija.
O IZOLACIJI 197
3.6.3.3. MEKE POLIURETANSKE PLOýE

Meke poliuretanske ploþe su u stvari ploþe od meke poliuretanske pene koje
se kaširaju po pravilu sa jedne strane PVC folijom. Materijal ima karakteristiku sa-
mogasivosti. Ova meka poliuretanska pena, odnosno ploþe, u principu se primenju-
je za izolaciju ventilacionih kanala, klima-ureÿaja, izolaciju cevovoda veüih preþni-
ka, rezervoara i ostale opreme. Ova izolacija se primenjuje u oblasti temperatura do
+120°C. Zbog kaširanja PVC folijom ova izolacija ima odliþne zaštitne karakteristi-
ke. Otpornost na hemikalije je veoma dobra, a ima i dobre amortizacione karakteri-
stike na udar. Kako PVC folija utiþe na zaštitu materijala? Prašina koja se skuplja,
kako je to u prethodnom poglavlju objašnjeno, upija vlagu i stvara korozionu zonu u
dodiru sa metalom. PVC folija spreþava ovakav dodir sa metalom, te se tako uspeš-
no štite i klimatizacioni kanali, iako su izraÿeni od pocinkovanog ili nekog drugog li-
ma sa zaštitom. Ova zaštita se ogleda u sledeüem. U nekim sluþajevima kanali mogu
prolaziti kroz toplije i vlažnije prostorije, te se mogu stvoriti uslovi za kondenzaciju
vlage. Ovo može biti štetno i za pocinkovani lim koji može postepeno korodirati po-
sle dugotrajnog uticaja vlage ili kondenzovanih štetnih para i gasova iz atmosfere.
Slika 3.13. Navlaþenje izolacije na cev (uzorak); unutrašnja strana izolacije je

zaštiüena silikonskom hartijom, a spoljašnja PVC folijom
Na slici 3.9 je prikazan uzorak meke poliuretanske pene kaširane sa jedne stra-
ne PVC folijom. Na slikama 3.10 i 3.11 je prikazan jedan limeni kanal i naþin leplje-
nja mekih poliuretanskih pena.
Kombinacija mekih poliuretanskih pena sa regeneratom daje još i veoma do-
bre zvuþne izolacione karakteristike. Ovo je naroþito povoljno za zaštitu prostorija
od buke i šumova, koja se širi kroz ventilacione i klimatizacione kanale. Ukoliko se
radi o posebno velikim izvorima buke, izolacija kanala se može vršiti sa regenera-
tom koji se takoÿe kašira sa PVC folijom.
3.6.3.4. POLUTVRDE POLIURETANSKE PENE

Polutvrde poliuretanske pene su praktiþno dobijene po receptima kao i za tvr-
de poliuretanske pene, ali su u pitanju manje gustine (zapreminske mase) i to do pri-
bližno 40 kg/m3. Pod pritiskom se uoþava odreÿena elastiþnost ovih pena, te se otu-
da i mogu smatrati polutvrdim poliuretanima.
Posebnim tehnološkim postupkom se dobijaju pene razliþitih gustina, te se

i njihova namena i primena prema tome definišu. Za izolaciju cevovoda se koriste
prethodno izraÿene izolacione obloge, naroþito u zaštiti instalacija centralnog gre-
janja. Izolaciona cev se omota oko þeliþne ili neke druge metalne cevi, a spoj se za-
lepi trajno lepljivom trakom otpornom na vodu. Pošto je spoljašnja površina izraÿe-
na od PVC folije, cevovod je praktiþno zaštiüen od kontakta sa atmosferom u kojoj
se on nalazi. Ovi izolacioni plaštovi se koriste i za hladne cevovode, na primer, za
transport rashladnih fluida. Plaštovi se koriste za temperature od –60 do +130°C. I
na unutrašnjoj strani poliuretanskog izolacionog plašta nalazi se zaštita koja je izve-
dena obiþno od silikoniziranog i parafinisanog papira, postojanog na temperatura-
ma do +130°C.
Na slikama 3.13 i 3.14 se vidi naþin primene izolacionog plašta od polutvrde
poliuretanske pene.
Slika 3.14. Skidanje zaštite za lepljenje trakom koja se isporuþuje sa izolacijom
3.6.3.5. TVRDE POLIURETANSKE PENE

Posebno raširena primena tvrdih poliuretana je na predizolovanim cevovodi-
ma koji se koriste u sistemima daljinskog grejanja. Ovaj naþin izrade izolacije je po-
sebno interesantan zbog zaštite metalnih cevi sa spoljnje strane. Naime, poliuretan-
ska pena u periodu svog ispenjavanja izvanredno dobro prianja uz metal i u potpuno-
sti iskljuþuje moguünost pristupa vlage ili vazduha do metala. Ovo tim pre što se po-
liuretan stavlja u spoljašnji plašt od PVC-a ili polietilenske cevi. To predstavlja do-
datnu zaštitu poliuretana od mehaniþkih ošteüenja.
Ovako predfabrikovani cevovodi se polažu direktno u zemlju. Na ovaj na-
þin se mogu štititi i vodovodski cevovodi, samo što bi sloj poliuretana bio znatno ta-
nji. Ovo je naroþito važno za podruþja koja su sa izuzetno visokim i kiselim, odno-
sno agresivnim, podzemnim vodama, kojih kod nas ima veoma mnogo u Vojvodi-
ni. Toplotna izolacija poliuretanskom tvrdom penom se primenjuje do temperatura
od +150°C. Ova izolacija se može izvoditi postupkom ulavanja na mestu montaže
cevovoda, s tim što se zaštitna obloga izvodi od lima, a može i od drugih materijala.
Ona služi praktiþno kao kalup prilikom ulivanja poliuretana. Može se primenjivati i
za cevovode veüih preþnika, koji se polažu u podzemne kanale.
O IZOLACIJI 199
U eksploataciji se pokazalo da postoje veliki problemi sa betonskim kanalima,

bilo da su neprohodni ili prohodni, ako se ne izvede hidroizolacija kanala. U sluþaje-
vima kada su podzemne vode veoma visoke dolazi do potapanja kanala i do korozije
graÿevinskog materijala. To prouzrokuje pukotine i omoguüuje prodor vode. Ova po-
java nastaje i pri sezonskim promenama nivoa podzemnih voda, kada se na stranama
kanala kapilarno podiže vlaga. Posle povlaþenja vode može doüi do kristalizacije so-
li koje su bile rastvorene u vodi. Kristalizacija može nastati i u periodu grejanja, ako
se radi o toplovodima, kada je ceo kanal nešto topliji. Kada se posle ove kristaliza-
cije ponovo pojavi vlaga, dolazi do pojave jedinjenja soli koja su bogata tzv. kristal-
nom vodom, odnosno do vezivanja molekula vode sa solima. Zapremina þvrste fa-
ze u tom sluþaju može da se znatno promeni i da ima za posledicu povišenje pritiska
u mikrostrukturi graÿevinskog materijala. Usled toga nastaje i razaranje ove mikro-
strukture, ukoliko se radi o slabijim markama betona ili o opekama, te o drugim sla-
bijim graÿevinskim materijalima. Kao primer za promenu zapremine ovih soli koje
se nalaze u rastvoru podzemnih voda, može se navesti sledeüe:
– NaSO4 prelazi u Na2SO4 × 10 H2O – promena zapremine za 311 %,
– Na2CO3 prelazi u Na2CO3 × 10 H2O – promena zapremine za 148 %,
– NaCl prelazi u NaCl × 2H2O – promena zapremine za 130 %.
Ovo može da ilustruje bezmalo bezuslovnu pojavu vlage, pa þak i potpuno po-
tapanje kanala vodom u kome se postavljaju cevovodi ili neke druge instalacije. Ka-
snijom kontrolom se može ustanoviti da voda otekne, ukoliko je predviÿena i izve-
dena dobra drenaža; meÿutim cevovodi veü bivaju napadnuti korozijom agresivnih
podzemnih voda.
U klasiþnim, dosadašnjim, sluþajevima, izolacija cevovoda se izvodi sa mine-
ralnim vunama a ranije i staklenom vunom, te se oblažu aluminijumskim ili pocin-
kovanim limom, odnosno obmotaju se terpapirom i uvezuju žicom ili impregniranim
kanapom. Voda, kada dolazi u dodir sa cevima, prodire u izolaciju, te prvo smanju-
je izolacione sposobnosti materijala, a zatim izaziva koroziju jer voda dugo ostaje u
kontaktu sa metalnim delovima.
Otuda izolacija cevovoda poliuretanom ima i zaštitni karakter. Ulivanjem po-
liuretana mogu se izolovati cevovodi i oprema koja se postavlja nadzemno, s tim što
se zaštitna obloga izvodi od lima koji istovremeno služi za održavanje ravnomerne
debljine predviÿene izolacije u fazi ispunjavanja poliuretana, a kasnije ostaje i kao
mehaniþka zaštita poliuretana. Prilikom primene postupka ulivanja ili predfabriko-
vanja cevovoda, nije potrebno izvršiti nikakvu prethodnu zaštitu materijala premazi-
ma ili na bilo koji drugi naþin.
3.7. DIMENZIONSANJE IZOLACIJE ZA CEVOVODE

3.7.1. UVOD
U taþki 3.4. priložena je tabela 3.1. za izbor debljine izolacije od mineralne
vune, kao najþešüe izolacije, za cevovode, kanale i rezervoare u funkciji od tempe-
rature transportovanog fluida. Ovi podaci su u praksi više puta primenjivani i poka-
zali su dobre rezultate. Po pravilu su u pitanju kraüi cevovdi i kanali. Meÿutim, ka-
da su u pitanju duži cevovodi potrebno je izvršiti detaljniju analizu i proraþun de-
bljine izolacije. Ovo se odnosi na duže parovode kao i za cevovode u sistemima da-
ljinskog grejanja.
Cevovodi za transport fluida nosioca toplote u sistemima kolektivnog snabde-
vanja toplotom, vitalni su delovi sistema. Njihov zadatak je da ostvare vezu izmeÿu
jedinica za proizvodnju toplotne energije i potrošaþa. Ova veza mora biti kontinual-
na, dugotrajna i ekonomiþna u pogledu toplotnih gubitaka. Zbog tih razloga stalno se
težilo što uspešnijem zadovoljenju navedenih uslova, uz što manje ulaganje novþa-
nih sredstava u izgradnju, što kraüe vreme izgradnje i što jednostavnije održavanje.
Rezultat ovih napora u usavršavanju cevovoda su predizolovani cevovodi.
Njihova upotreba u sistemima kolektivnog snabdevanja toplotnom energijom je no-
vijeg datuma (unazad tridesetak godina). Predizolovani cevovodi se sastoje od þeliþ-
nih cevi, kroz koje struji fluid nosilac toplotne energije, i spoljašnje cevi od tvrdog
PVC ili tvrdog polietilena, što je skoro postala redovna praksa. Prostor izmeÿu njih
ispunjen je tvrdom poliuretanskom penom, kao izolacijom visokog kvaliteta posto-
janom do temperature od 150°C.
Visok kvalitet poliuretana, kao toplotne izolacije, i praktiþno nepropusnog
materijala za vodu, omoguüili su polaganje ovih cevovoda direktno u zemlju, bez
polaganja u zaptitne betonske kanale. Time su znatno smanjeni troškovi izgradnje
ovih cevovoda što ih, uz male toplotne gubitke, svrstava u nezamenljiva sredstva za
transport fluida kao nosiona toplotne energije u sistemima kolektivnog snabdevanja
toplotom.
Tehnika gradnje predizolovanih cevovoda znatno se razlikuje od tehnike grad-
nje klasiþnih cevovoda postavljenih u betonske kanale ili nadzemno postavljenih ce-
vovoda na stubovima i osloncima. Pre svega izbegnuta je upotreba kliznih oslonaca,
jer njihovu ulogu sada preuzima zemlja. No time su se stvorili novi problemi vezani
za ponašanje cevovoda pri termiþkim optereüenjima i dilatacijama.
3.7.2. NADZEMNO POSTAVLJENI CEVOVODI

Vrednosti toplotnih gubitaka za nadzemno postavljene potisne i povratne cevo-
vode zavise od stanja atmosferskog vazduha, pre svega, od brzine strujanja i tempe-
rature i u velikoj meri se menjaju sa promenom ovih parametara. Proraþun toplotnih
gubitaka je izveden pod pretpostavkom da je brzina strujanja vazduha Ȧ2 = 20 m/s, a
njegova temperatura tEO = –10°C. Takoÿe je pretpostavljena brzina proticanja vrele
vode kroz cevi Ȧ1 = 20 m/s. Proraþun toplotnih gubitaka se izvodi po formuli
t I t II
q , (3.43)
Ruk
gde su
q, W/m – jediniþni toplotni gubitak,
tI , °C – temperatura vode u þeliþnoj cevi,
tII , °C – temperatura atmosferskog vazduha
Ruk, m K/W – ukupni otpor prenosu toplote.
Prilikom ovog proraþuna smatra se da su temperature fluida koji predaje to-
plotu – tI i fluida koji prima toplotu – tII konstantne ili se smatra da su temperature
zidova cevi konstantne.
O IZOLACIJI 201
Ukupni termiþki otpor raþuna se po formuli

1 1 d 1 d 1
Ruk ln 2 ln 3 , (3.44)
α1 d1 π 2π λc d1 2π λwd d 2 α 2 d3 π
gde su
Į1, W/(m2 K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vode,
Į2, W/(m2 K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vazduha,
Ȝþ, W/(m K) – koeficijent provoÿenja toplote za þelik,
Ȝwd, W/(m K) – koeficijent provoÿenja toplote za izolaciju od mineralne vune,
d1, m – unutrašnji preþnik þeliþne cevi,
d 2, m – spoljašnji preþnik þeliþne cevi (unutrašnji preþnik izolacije)}
d3 , m – spoljašnji preþnik izolacije.
Vrednosti preþnika d1, d2 i d3, date su u tabeli 3.3. Vrednosti koeficijenta pro-
voÿenja toplote za þelik i izolaciju od mineralne vune uzimaju se iz literature i izno-
se: Ȝþ = 52,3 W/(m K) i Ȝwd = 0,0465 W/(m K). Koeficijenti prelaza toplote izraþu-
navaju se iz izraza za prinudnu konvekciju. Najpre se izraþunaju Rejnoldsovi broje-
vi za vodu i vazduh:
ω1 d1
Re1 , (3.45)
ν1
ω2 d 2
Re2 , (3.46)
ν2
gde su
Ȧ1, m/s – brzina strujanja vode u cevi,
Ȧ2, m/s – brzina strujanja vazduha,
Ȟ1, m2/s – koeficijent kinematske viskoznosti vode,
Ȟ 2, m2/s – koeficijent kinematske viskoznosti vazduha.
Nuseltovi brojevi:
Nu1 = 0,021 İL Re10,8 Pr10,43, (3.47)
Nu2 = 0,25 İĭ Re20,6 Pr20,38, (3.47)
gde su
İL – popravni faktor koji uzima u obzir odnos dužine i preþnika cevi i iznosi İL = 1,
İĭ – popravni faktor koji uzima u obzir napadni ugao struje i iznosi İĭ = 1,
Pr1 – Prandtlov broj za vodu,
Pr2 – Prandtlov broj za vazduh.
Koeficijent prelaza toplote
λ j Nu j
αj , j 1, 2, (3.49)
d
gde je Ȝj koeficijent provoÿenja toplote za vodu, odnosno vazduh.

Tok proraþuna toplotnih gubitaka i njihov grafiþki prikaz dati su u tabelama i
dijagramima.
Tabela 3.3. Dimenzije izolovanog þeliþnog cevovoda
Izolacija
α1, t1
d1
d2
d3
d1, mm d2, mm d3, mm d1, mm d2, mm d3, mm

DN50 54,5 60,3 120,3 DN250 254,4 267 427
DN65 70,3 76,1 146,1 DN300 309,7 323,9 483,9
DN80 82,5 88,9 158,9 DN350 352 368 548
DN100 107,1 114,3 194,3 DN400 399 419 599
DN125 131,7 139,7 239,7 DN450 437,2 457,2 637,2
DN150 159,3 168,3 288,3 DN500 486 508 708
DN200 207,3 219,1 359,1
Tabela 3.4. Nadzemno postavljeni cevovodi – sistem 120/70 °C
O IZOLACIJI
DN50 DN65 DN80 DN100 DN125 DN150 DN200 DN250 DN300 DN350 DN400 DN450 DN500
w1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
w2 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Ȟ1 · 106 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252 0,252
Ȟ2 · 106 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43
Re1 · 106 0,43 0,56 0,655 0,85 1,045 1,264 1,645 2,019 2,46 2,79 3,17 3,47 3,86
Re2 · 106 0,19 0,24 0,26 0,31 0,39 0,46 0,58 0,69 0,78 0,88 0,96 1,03 1,14
Pr1 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,47 1,7 1,47
Pr2 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712
Nu1 796,05 983,37 1114,7 1373,1 1619,8 1886,1 2328,6 2743,3 3213 3557,5 3955,6 4230,9 4607,2
Nu2 322,9 371,5 389,8 433,2 497,2 548,9 630,9 700,2 753,6 810,2 853,6 890,4 946,3
Ȝ1 · 106 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6
Ȝ2 · 106 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36
Į1 10200 9595,9 9538,3 8795 8437,2 8122,2 7687 7399,3 7114,6 6925,1 6766,4 6638,5 6503,1
Į2 63,34 60,05 57,89 52,62 48,95 44,93 41,46 38,7 36,8 34,89 35,65 52,98 31,54
Ruk 2,4 2,27 2,02 1,85 1,88 1,87 1,71 1,63 1,39 1,38 1,24 1,15 1,15
t1 120 120 120 120 120 120 120 120 120 120 120 120 120
t2 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
tEO –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10
q1 54,17 57,26 64,36 70,27 69,14 69,52 76 79,75 93,55 94,2 104,84 113,04 113,04
q2 33,33 35,24 39,6 43,24 42,55 42,78 46,78 49,08 57,55 57,97 64,52 69,56 69,56
203
204

w1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
w2 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Ȟ1 · 106 0,255 0,255 0,235 0,255 0,255 0,235 0,253 0,233 0,233 0,233 0,233 0,233 0,223
Ȟ2 · 106 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43
Re1 · 106 0,47 0,6 0,71 0,92 1,13 1,37 1,78 2,18 2,65 3,02 3,42 3,75 4,17
Re2 · 106 0,19 0,24 0,26 0,51 0,39 0,46 0,58 0,69 0,78 0,88 0,96 1,03 1,14
Pr1 1,56 1,36 1,56 1,56 1,36 1,36 1,56 1,36 1,36 1,36 1,36 1,36 1,36
Pr2 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712
Nu1 826,64 1005 1149,9 1414,7 1669,7 1945,4 2598,7 2821,0; > 3297,9 3661,4 4044,4 4353,8 739,7
Nu2 522,9 371,5 389,8 455,2 497,2 548,9 650,9 700,2 753,6 810,2 853,6 890,4 946,3
Ȝ1 · 106 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6 68,6
Ȝ2 · 106 2,56 2,56 2,36 2,56 2,36 2,36 2,56 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36
Į1 10405 9807 9561,3 9061,6 8686,5 8377,7 7957,8 7607 7305 7135,6 6953,6 6831,4 6690
Į2 65,54 60,05 57,89 52,62 48,95 44,93 41,46 38,7 36,8 34,89 33,63 32,98 31,54
Ruk 2,4 2,27 2,02 1,85 1,88 1,87 1,71 1,63 1,39 1,38 1,24 1,15 1,15
t1 150 150 130 150 130 130 150 130 130 130 130 130 130
t2 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
tEO –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10
q1 58,55 61,67 69,3 75,68 74,47 74,87 81,87 85,89 100,72 101,45 112,9 121,74 121,74
q2 35,35 35,24 59,6 45,24 42,55 42,78 46,78 49,08 57,55 57,97 64,52 69,56 69,56
O IZOLACIJI
w1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
w2 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Ȟ1 · 106 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217 0,217
Ȟ2 · 106 12,43 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,43 12,43 12,45 12,45 12,43 12,43 12,43
Re1 · 106 0,502 0,65 0,76 0,99 1,214 1,468 1,911 2,345 2,854 5,244 5,677 4,029 4,479
Re2 · 106 0,19 0,24 0,26 0,51 0,59 0,46 0,58 . 0,69 0,78 0,88 0,96 1,03 1,14
Pr1 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26
Pr2 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712
Nu1 843,2 1056,8 1175 1448,2 1709,1 1989,6 2456,9 2894 5286,4 3751,8 4147,4 4462,1 4856,5
Nu2 322,9 571,5 589,8 455,2 497,2 548,9 630,9 700,2 753,6 810,2 855,6 890,4 946,3
Ȝ1 · 106 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5 68,5
Ȝ2 · 106 2,36 2,56 2,56 2,56 2,56 2,56 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36
Į1 10598, 10102,8 9755,9 9262,6 8891,5 8555,3 8118,6 7792,5 7490,2 7301,2 7120,2 6991,1 6845,1
Į2 63,54 60,05 57,89 52,62 48,95 44,93 41,46 58,7 36,8 34,89 35,65 32,98 31,54
Ruk 2,4 2,27 2,02 1,85 1,88 1,87 1,71 1,63 1,39 1,38 1,24 1,15 1,15
t1 140 140 140 140 140 140 140 140 140 140 140 140 140
t2 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
tEO –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10
q1 62,5 66,1 74,5 81,1 79,8 80,2 87,7 92 107,9 108,7 121 130,4 130,4
q2 33,35 55,24 39,6 45,24 42,55 44,78 46,78 49,08 57,55 57,97 64,52 69,56 69,56
205
206

w1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
w2 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Ȟ1 · 106 0,205 0,205 0,205 0,203 0,205 0,203 0,203 0,203 0,203 0,203 0,203 0,203 0,203
Ȟ2 · 106 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,45 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43 12,43
Re1 · 106 0,54 0,69 0,81 1,055 1,298 1,569 2,04 2,^06 3,05 3,47 3,93 4,31 4,79
Re2 · 106 0,19 0,24 0,26 0,51 0,39 0,46 0,58 0,69 0,78 0,88 0,96 1,03 1,14
Pr1 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17 1,17
Pr2 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712 0,712
Nu1 865,9 1055,5 1197,6 1479,6 1746,5 2052,5 2509,5 2956,1 3460,1 3835,3 4237,8 4559,1 4962,1
Nu2 522,9 571,5 589,8 455,2 497,2 548,9 650,9 700,2 753,6 810,2 853,6 890,4 946,3
Ȝ1 · 106 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4 68,4
Ȝ2 · 106 2,56 2,56 2,56 2,36 2,36 2,56 2,56 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36 2,36
Į1 10867,2 10249,9 9925,9 9449,5 9070,4 8727,2 8280,2 7948,1 7642 7452,7 7264,8 7132,7 6983,6
Į2 65,54 60,05 57,89 52,62 48,95 44,95 41,46 38,7 36,8 34,89 33,63 32,98 31,54
Ruk 2,4 2,27 2,02 1,85 1,88 1,87 1,71 1,63 1,39 1,38 1,24 1,15 1,15
t1 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150
t2 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
tEO –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10 –10
q1 66,7 70,5 79,2 86,5 85,1 85,56 95,6 98,2 115,1 115,9 129,03 139,1 139,91
q2 55,55 55,24 59,6 45,24 42,55 42,78 46,78 49,08 57,55 57,97 64,52 69,56 69,56
O IZOLACIJI 207
q [W/m]
150 q1150
140 q1140
130 q1130
120 q1120
110
100
90
80
q2
70
60
50 Važi za
sva četiri
sistema
40
30
20
10
100 200 300 400 500 D [mm]
Slika 3.15. Grafiþki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu

za nadzemno postavljene cevovode i režim strujanja 120/70, 130/70,
140/70 i 150/70°C
3.7.3. CEVOVODI U POLUPROHODNIM KANALIMA

Proraþun toplotnih gubitaka za potisne i povratne cevovode položene u po-
luprohodne kanale vrši se metodom Martina Cajtlera (Martin Zeitler) [27]. Pro-
raþun je izveden uz sledeüe pretpostavke: temperatura na površini zemlje iznosi
tED = – 10°C, temperatura vazduha u kanalu șL = 20°C, temperatura na spoljašnjoj
površini izolacije șja = 50°C,
Za proraþun toplotnih gubitaka korišüeni su sledeüi obrasci:
Unutrašnji ekvivalentni preþnik šahta dsi
2 bsi hsi
d si 1,073 . (3.50)
bsi hsi
Spoljašnji ekvivalentni preþnik šahta dsa

2 bsa hsa
d sa 1,073 . (3.51)
bsa hsa
Faktor oblika sjwd

2 π
s jwd .
d ja (3.52)
ln
d ji
Koeficijent prolaza toplote za cevovode

1 1
k j 1 ,
s jwd λwd α ja d ja π
gde su
Ȝwd, W/(m K) – koeficijent provoÿenja toplote za izolaciju od mineralne vune njego-
va vrednost uzima se iz literature i iznosi Ȝ = 0,0465 W/(m K),
Ȝja, W/(m K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vazduha.
Vrednost koeficijenta prelaza toplote sa strane vazduha Ȝja odreÿuje se iz Nu-
seltovog kriterijuma
Nu λ
α ja ,
l (3.53)
gde su
Nu – Nuseltov broj,
Ȝ, W/(m K) – koeficijent provoÿenja toplote za vazduh,
l, m – karakteristiþna dužina.
Za izraþunavanje Nuseltovog broja koristi se formula Mac-Adamsa
1/4
§ Pr ·
Nu 0,53 ¨ ¸ (Gr Pr )1/4 ,
© Pr 0,952 ¹ (3.54)
gde su
Pr – prandtlov broj za vazduh,
Gr – Grashofov broj za vazduh.
Grashofov broj za vazduh izraþunava se po formuli
β g l 3 'T
Gr ,
ν2 (3.55)
gde su
ȕ = l/t, l/K – koeficijent zapreminskog širenja vazduha,
O IZOLACIJI 209
g, m/s – ubrzanje zemljine teže,

l, m – karakteristiþna dužina,
ǻT, K – karakteristiþna razlika temperatura,
2
Ȟ, m /s – koeficijent kinematske viskoznosti vazduha.
U svim ovim obrascima kao karakteristiþna dužina uzima se spoljašnji preþ-
nik izolacije. Karakteristiþna razlika temperatura je razlika izmeÿu temperature spo-
ljašnje površine izolacije i temperature vazduha u kanalu
ǻT = șja – șL. (3.56)
Karakteristiþna temperatura je ș = (șja + șL)/2 i za tu vrednost uzimajt se sve
fiziþke karakteristike vazduha. Toplotni gubitak iznosi
qj = kj ǻșj, j = 1, 2 (3.57)
gde je ǻșj razlika izmeÿu temperature unutrašnjeg zida izolacije od mineralne vune
i temperature vazduha u kanalu
ǻșj = șji – șL. (3.58)
Temperatura unutrašnjeg zida izolacije izraþunava se koristeüi obrazac za gu-
bitak toplote za cilindriþni zid dužine L = 1 m, poznavajuüi temperaturu vode u þe-
liþnoj cevi t1, i temperaturu vazduha u kanalu șL i vrlo malo se razlikuje od tempre-
ature vode u þeliþnoj cevi.
Dimenzije cevi i kanala za cevi date su u tabeli 3.8, a tok proraþuna toplotnih
gubitaka i njihov grafiþki prikaz dati su u tabelama i dijagramima.
a
hE
hsα
hsi
d1i d2i
d1α d2α
bsi
bsα
Tabela 3.8. Kanalno postavljanje cevovoda

d1i, d2i, d1a, d2a, bsi, bsa, hsi, hsa, b, hE,
mm mm mm mm mm mm mm mm mm mm
DN50 60,3 60,3 120,3 120,3 740 1040 420 720 320 1160
DN65 76,1 76,1 146,1 146,1 792 1092 446 746 346 1173
DN80 88,9 88,9 158,9 158,9 820 1120 460 760 360 1180
DN100 114,5 114,3 194,3 194,3 888 1188 494 794 394 1197
DN125 139,7 139,7 239,7 239,7 980 1280 540 840 440 1220
DN150 168,3 168,3 288,3 288,3 1076 1376 588 888 488 1244
DN200 219,1 219,1 359,1 359,1 1220 1520 660 960 560 1280
DN250 267 267 427 427 1360 1660 730 1030 630 1315
DN500 323,9 323,9 483,9 483,9 1468 1768 784 1084 684 1342
DN350 368 368 548 548 1596 1896 848 1148 728 1374
DN400 419 419 599 599 1698 1998 899 1199 799 1400
DN450 457,2 457,2 637,2 637,2 1776 2076 938 1238 838 1419
DN500 508 508 708 708 1916 2216 1008 1308 908 1454
O IZOLACIJI
Tabela 3.9. Cevi u poluprohodnim kanalima – sistem 120/70 °C

dsi 0,575 0,612 0,632 0,681 0,747 0,816 0,919 1,019 1,097 1,188 1,261 1,317 1,417
dsa 0,913 0,951 0,972 1,021 1,088 1,158 1,263 1,364 1,442 1,554 1,608 1,664 1,765
s1wd 9,1 9,65 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 15,58 15,65 15,78 17,58 18,95 18,95
s2wd 9,1 9,65 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 15,58 15,65 15,78 17,58 18,95 18,95
Gr · 10–8 0,061 0,11 0,141 0,258 0,485 0,843 1,629 2,759 3,987 5,79 7,561 9,102 12,486
Pr 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7
Gr · Pr · 10–8 0,04 0,08 0,1 0,18 0,34 0,6 1,14 1,92 2,79 4,05 5,29 6,57 8,74
Nu 19,12 22,74 24,05 27,85 32,65 57,65 44,18 50,54 55,26 60,66 64,85 67,95 75,52
Į1a 4,32 4,25 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 5,21 3,11 5,01 2,94 2,9 2,82
Į2a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 5,21 5,11 5,04 2,94 2,9 2,82
ș1 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
ș1i 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,98 119,98 119,98 119,98 119,98 119,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
kl 0,356 0,564 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,651 0,645 0,712 0,764 0,772
k2 0,556 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,651 0,645 0,712 0,764 0,772
ql 55,6 36,4 40,4 44,7 45,3 46,4 51,1 54,4 65,1 64,5 71,2 76,4 77,2
q2 16,8 18,2 20,2 22,55 22,65 23,2 25,55 27,2 51,55 52,15 55,6 58,2 58,6
211
212

dsi 0,575 0,612 0,632 0,681 0,747 0,816 0,919 1,019 1,097 1,188 1,261 1,317 1,417
dsa 0,913 0,951 0,972 1,021 1,088 1,158 1,263 1,364 1,442 1,534 1,608 1,664 1,765
s1wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 13,38 15,65 15,78 17,58 18,93 18,93
s2wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 13,38 15,65 15,78 17,58 18,93 18,93
Gr · 10–8 0,061 0,11 0,141 0,258 0,485 0,843 1,629 2,739 3,987 5,79 7,561 9,102 12,486
Pr 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7
Gr · Pr · 10–8 0,04 0,08 0,1 0,18 0,34 0,6 1,14 1,92 2,79 4,05 5,29 6,37 8,74
Nu 19,12 22,74 24,05 27,85 32,65 37,63 44,18 50,34 55,26 60,66 64,85 67,93 73,52
Į1a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 3,21 3,11 3,01 2,94 2,9 2,82
Į2a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 3,21 3,11 3,01 2,94 2,9 2,82
ș1 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
ș1i 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
kl 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,631 0,643 0,712 0,764 0,772
k2 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,631 0,643 0,712 0,764 0,772
ql 36,96 40,04 44,44 49,17 49,83 51,04 56,21 59,84 69,41 70,73 78,32 84,04 84,92
q2 16,8 18,2 20,2 22,35 22,65 23,2 25,55 27,2 31,55 32,15 35,6 38,2 38,6
O IZOLACIJI

dsi 0,575 0,612 0,632 0,681 0,747 0,816 0,919 1,019 1,097 1,188 1,261 1,317 1,417
dsa 0,913 0,951 0,972 1,021 1,088 1,158 1,263 1,364 1,442 1,534 1,608 1,664 1,764
s1wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 13,38 15,65 15,78 17,58 18,93 18,93
s2wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 13,38 15,65 15,78 17,58 18,93 18,93
Gr · 10–8 0,061 O,ll 0,141 0,258 0,485 0,843 1,629 2,739 3,987 5,79 7,561 9,102 12,486
Pr 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7
Gr · Pr · 10–8 0,04 0,08 0,1 0,18 0,34 0,6 1,14 1,92 2,79 4*05 5,29 6,37 8,74
Nu 19,12 22,74 24,05 27,85 32,65 37,63 44,18 50,34 55,26 60,66 64,85 67,93 73,52
Į1a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 3,21 3,11 3,01 2,94 2,9 2,82
Į2a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 3,21 3,11 3,01 2,94 2,9 2,82
ș1 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
ș1i 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,98 139,98 139,98 139,98 139,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
kl 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,631 0,643 0,712 0,764 0,772
k2 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,631 0,643 0,712 0,764 0,772
ql 40,32 43,66 48,48 53,64 54,36 55,65 61,32 65,28 75,72 77,16 85,44 91,68 92,64
q2 16,8 18,2 20,2 22,35 22,65 23,2 25,55 27,2 31,55 32,15 35,16 38,2 38,6
213
214

dsi 0,575 0,612 0,632 0,681 0,747 0,816 0,919 1,019 1,097 1,188 1,261 1,317 1,417
dsa 0,913 0,951 0,972 1,021 1,088 1,158 1,263 1,564 1,442 1,554 1,608 1,664 1,765
s1wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 15,58 15,65 15,78 17,58 18,93 18,95
s2wd 9,1 9,63 10,82 11,84 11,64 11,67 12,72 15,58 15,65 15,78 17,58 18,95 18,95
Gr · 10–8 0,061 0,11 0,141 0,258 0,485 0,843 1,629 2,759 5,987 5,79 7,561 9,102 12,486
Pr 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7
Gr · Pr · 10–8 0,04 0,08 0,1 0,18 0,34 0,6 1,14 1,92 2,79 4,05 5,29 6,57 8,74
Nu 19,12 22,74 24,05 27,85 32,65 37,63 44,18 50,54 55,26 60,66 64,85 67,95 75,52
Į1a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 5,21 5,11 5,01 2,94 2,9 2,82
Į2a 4,32 4,23 4,12 3,9 3,7 3,55 3,35 5,21 5,11 5,01 2,94 2,9 2,82
ș1 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
ș1i 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,98 149,98 149,98 149,98 149,98 149,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
kl 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,651 0,645 0,712 0,764 0,772
k2 0,336 0,364 0,404 0,447 0,453 0,464 0,511 0,544 0,651 0,645 0,712 0,764 0,778
ql 43,68 47,32 52,52 58,11 58,89 60,32 66,43 70,72 82,05 85,59 92,56 99,52 100,56
q2 16,8 18,2 20,2 22,35 22,65 23,2 25,55 27,2 51,55 32,15 35,6 58,2 38,6
O IZOLACIJI 215
q [W/m]
100 q1150
q1140
90
q1130
q1120
80
70
60
50
q2
40
30
20 Važi za
sva četiri
sistema
10
100 200 300 400 500 D [mm]

Slika 3.16. Grafiþki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu za
sluþaj poluprohodnih betonskih kanala i režim strujanja 120/70, 130/70, 140/70 i
150/70°C
3.7.4. CEVOVODI ZALIVENI U LEBIT MASU

Proraþun toplotnih gubitaka za cevovode zalivene u Lebit masu izvodi se me-
todom Martina Cajtlera. Proraþun je izveden pod pretpostavkom da je temperatura
na površini zemlje tEO = –10°C. Iz literature su uzeti podaci za: koeficijent provoÿe-
nja toplote za zemlju ȜE = 0,55 W/(m K) i koeficijent provoÿenja toplote za izolaci-
ju od Lebit mase Ȝwd = 0,0875 W/(m K).
ekvivalentni preþnik dja
2 bj h
d ja 1,073 ,
bj h (3.59)
korekcioni faktor fB
d ja λwd 2 he
ln arcosh
d ji λe d ja
fB tanh ,
a 2 (d12i / 4) (d 22i / 4) (3.60)
arcosh 2
d1i d 2i
korekcioni faktor fj
1 1 a d ji λE
fj arctan ,
2 π hE d (3 j ) λwd (3.61)
faktor oblika SB
2 π
SB ,
a 2 (d12i / 4) (d 22i / 4) (3.62)
arcosh 2
d1i d 2i
faktor oblika SBE

2 π
S BE fB ,
b /4 (d12a / 4) (d 22a / 4)
2
(3.63)
arsinh 2
d1a d 2 a
faktor oblika SjE

2 π
S jE fj ,
2 hE (3.64)
arcosh
d ja
faktor oblika Sjwd

2 π
S jwd fj . (3.65)
ln (d ja / d ji )
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod povratnog cevovoda

A2 B1 θ 2i A1 θ1i θ EO (C1 C2 B1 )
θ2a (3.66)
B1 B2 1
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod potisnog cevovoda

ș1a = B1 · ș2a – (A2 · ș2i + C2 · șEO), (3.67)
koeficijent Aj
O IZOLACIJI 217
RBE
Aj , (3.68)
R jwd
koeficijent RBE
1
RBE , (3.69)
S BE λE
koeficijent Rjwd
1
R jwd , (3.70)
S jwd λwd
koeficijent RjE
1
R jE , (3.71)
S jE λE
koeficijent Bj
§ R jwd R jE ·
Bj ¨1 RBE ¸,
¨ R jwd R jE ¸ (3.72)
© ¹
koeficijent Cj
RBE
Cj . (3.73)
R jE
Temperaturska razlika
ǻșjwd = șji – șja, (3.74)
ǻșBj = șji – ș(3–ji), (3.75)

Toplotni gubitak iznosi
qj = Ȝwd · (Sjwd ·ǻșjwd + SB · ǻșBj). (3.76)
Dimenzije cevi i izolacije za cevi date su u tabeli 3.13, a tok proraþuna toplot-
nih gubitaka i njihov grafiþki prikaz dati su u tabelama i dijagramima.
hE
h
d1i d2i
b1 b2
Tabela 3.13. Postavljanje cevovoda u Lebit masu

dsi, mm d2i, mm b1, mm b2, mm b, mm a, mm h, mm he, mm
DN50 60,3 60,3 220 220 440 260 180 890
DN65 76,1 76,1 240 240 480 280 200 900
DN80 88,9 88,9 250 250 500 290 210 905
DN100 114,3 114,3 280 280 560 315 240 920
DN125 139,7 139,7 300 300 600 340 260 930
DN150 168,3 168,3 330 330 660 370 290 945
DN200 219,1 219,1 380 380 760 420 340 970
DN250 267 267 430 430 860 470 390 1000
DN300 323,9 323,9 490 490 980 525 450 1025
DN350 368 368 530 530 1060 570 490 1045
DN400 419 419 580 580 1160 620 540 1070
DN450 457,2 457,2 620 620 1240 660 580 1090
DN500 508 508 670 670 1340 710 630 1115
Tabela 3.14. Cevovodi u Lebit masi – sistem 120/70 °C
d1a 0,212 0,254 0,245 0,277 0,299 0,551 0,585 0,439 0,503 0,546 0,6 0,643 0,697
O IZOLACIJI
d2a 0,212 0,254 0,245 0,277 0,299 0,551 0,585 0,439 0,503 0,546 0,6 0,643 0,697
fb 0,578 0,575 0,571 0,569 0,561 0,557 0,551 0,348 0,346 0,341 0,338 0,336 0,336
f1 0,841 0,85 0,855 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 o,904 0,911 0,915 0,918 0,92
f2 o,841 0,85 o,855 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
SB 1,467 1,589 1,697 1,878 2,049 2,205 2,472 2,684 2,935 3,099 3,288 3,403 3,57
SBE 2,84 2,975 5,018 5,151 5,211 5,294 5,445 3,593 3,713 3,745 3,843 3,897 3,996
S1E 1,875 1,955 1,99 2,094 2,166 2,265 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 3,063
S2E 1,875 1,955 1,99 2,094 2,166 2,265 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 3,063
S1wd 4,205 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,322 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
S2wd 4,205 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,322 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
RBE 0,64 0,611 0,602 0,577 0,566 0,552 0,528 0,506 0,49 0,485 0,473 0,467 0,455
R1wd 2,719 2,405 2,162 1,868 1,595 1,405 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R2wd 2,719 2,405 2,162 1,868 1,595 1,405 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R1E 0,971 0,951 0,914 0,868 0,859 0,805 0,755 0,714 0,672 0,647 0,621 0,603 0,594
R2E 0,971 0,951 0,914 0,868 0,859 02,805 0,755 0,714 0,672 0,647 0,621 0,603 0,594
A1 0,255 0,254 0,278 0,509 0,555 0,595 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
A2 0,255 0,254 0,278 0,509 0,555 0,595 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
B1 1,89* 1,911 1,957 1,974 2,05 2,081 2,158 2,21 2,282 2,364 2,424 2,465 2,494
B2 1,894 1,911 1,957 1,974 2,05 2,081 2,158 2,21 2,282 2,364 2,424 2,465 2,494
C1 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
C2 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
219
(Nastavak tabele 3.14)
220
ș1i 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,98 119,98 119,98 119,98 119,9£ 119,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 19,65 21,46 25,55 25,14 29,12 51,59 55,06 37,37 39,17 41,89 43,65 44,41 46,38
ș2a 15,57 17,1 18,79 20,71 25,26 25 27,82 29,57 30,32 32,76 33,98 34,5 35,96
ǻș1wd 100,57 98,54 96,47 94,86 90,88 88,61 84,94 82,63 80,83 78,11 76,35 75,59 73,62
ǻș2wd 54,45 52,9 51,21 49,29 46,74 45 42,18 40,43 39,68 37,24 36,02 35,5 34,04
ǻșB1 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50
ǻșB2 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50 –50
q1 45,55 48,12 52,05 59 66.02 72.8 84,58 93,6 104,1 112,6 120,29 126.7 133,34
q2 13,6 15,15 16,27 18,17 20,58 22,44 25,72 28,31 31,96 33,66 36,08 37,65 38,81

d1a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,439 0,503 0,546 0,6 0,643 0,697
d2a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,439 0,503 0,546 0,6 0,643 0,697
fb 0,378 0,375 0,371 0,369 0,361 0,357 0,351 0,348 0,346 0,341 0,338 0,336 0,336
f1 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
f2 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
SB 1,467 1,589 1,697 1,878 2,049 2,203 2,472 2,684 2,935 3,099 3,288 3,403 3,57
SBE 2,84 2,975 3,018 3,151 3,211 3,294 3,445 3,593 3,713 3,745 3,843 3,897 3,996
S1E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 3,063
S2E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 3,063
S1wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,322 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
S2wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,322 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
O IZOLACIJI
RBE 0,64 0,611 0,602 0,577 0,566 0,552 0,528 0,506 0,49 0,485 0,473 0,467 0,455
R1wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,986 0,789 0,714 0,676 0,625
R2wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R1E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,603 0,594
R2E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,603 0,594
A1 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 0,393 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
A2 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 ‚ 0,393 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
B1 1,894 1,911 1,937 1,974 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,364 2,424 2,465 2,494
B2 1,894 1,911 1,937 1,974 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,364 2,424 2,465 2,494
C1 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
C2 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
ș1i 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 21,35 23,29 25,48 27,21 31,43 33,82 37,75 40,22 40,76 45,06 46,94 47,86 48,85
ș2a 16,48 18,06 19,8 21,78 24,4 26,17 29,09 30,86 31,02 34,1 35,34 35,9 37,35
ǻș1wd 108,65 106,71 104,52 102,79 98,57 96,18 92,25 89,78 89,24 84,94 83,06 82,14 81,15
ǻș2wd 53,52 51,94 50,2 48,22 45,6 43,83 40,93 39,14 38,98 35,9 34,66 34,1 32,65
ǻșB1 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60
ǻșB2 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60 –60
q1 47,65 52,93 57,26 64,89 72,64 80,13 92,87 103,03 116,17 123,98 133,63 139,4 148,51
q2 11,98 13,36 14,31 15,95 17,87 19,68 22,47 24,68 28,6 29,28 31,3 32,6 33,47
221
222
d1a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,459 0,505 0,546 0,6 0,645 0,697
d2a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,459 0,505 0,546 0,6 0,645 0,697
fb 0,378 0,375 0,371 0,369 0,361 0,357 0,351 0,548 0,546 0,341 0,338 0,556 0,556
f1 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
f2 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
SB 1,467 1,589 1,697 1,878 2,049 2,203 2,472 2,684 2,935 5,099 3,288 3,405 3,57
SBE 2,84 2,975 3,018 3,151 3,211 3,294 3,445 5,595 3,715 5,745 3,843 5,897 5,996
S1E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 5,063
S2E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,015 3,063
S1wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,522 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
S2wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,522 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
RBE 0,64 0,611 0,602 0,577 0,566 0,552 0,528 0,506 0,49 0,485 0,473 0,467 0,455
R1wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R2wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R1E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,605 0,594
R2E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,605 0,594
A1 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 0,393 0,457 0,501 0,555 0,615 0,662 0,691 0,728
A2 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 0,393 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
B1 1,894 1,911 1,937 1,974 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,364 2,424 2,465 2,494
B2 1,894 1,911 1,937 1,97* 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,564 2,424 2,465 2,494
C1 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
C2 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
ș1i 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 159,98 139,98 159,98 139,98 159,98 139,98
O IZOLACIJI
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 23,08 25,13 27,44 30,1 33,75 35,82 40,45 45,07 43,64 48,47 50,22 51,22 53,52
ș2a 17,39 19,02 20,81 22,84 25,54 28,13 30,32 32,15 32,28 55,44 36,69 57,26 38,74
ǻș1wd 116,92 114,87 112,56 109,9 106,25 104,18 99,55 96,95 96,56 91,55 89,78 88,78 86,68
ǻș2wd 52,61 50,98 49,19 47,16 44,46 41,87 39,68 57,85 37,72 54,56 35,51 32,74 31,26
ǻșB1 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
ǻșB2 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70 –70
q1 51,08 57,53 62,46 70,73 79,25 87,75 101,36 112,46 126,78 155,05 145,92 152,24 160,47
q2 10,36 11,57 12,36 13,74 15,36 16,35 19,22 21,06 24,61 24,84 26,55 27,61 28,12

d1a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,459 0,505 0,546 0,6 0,645 0,697
d2a 0,212 0,234 0,245 0,277 0,299 0,331 0,385 0,459 0,503 0,546 0,6 0,645 0,697
fb 0,378 0,375 0,371 0,369 0,361 0,357 0,351 0,548 0,546 0,541 0,558 0,556 0,556
f1 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
f2 0,841 0,85 0,853 0,862 0,869 0,877 0,888 0,896 0,904 0,911 0,915 0,918 0,92
SB 1,467 1,589 1,697 1,878 2,049 2,203 2,472 2,684 2,955 5,099 5,288 5,405 5,57
SBE 2,84 2,975 3,018 3,151 3,211 3,294 3,445 5,593 5,715 5,745 5,845 5,897 5,996
S1E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 5,015 5,065
S2E 1,873 1,953 1,99 2,094 2,166 2,263 2,415 2,548 2,707 2,809 2,926 3,013 5,065
S1wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,522 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
223
224
S2wd 4,203 4,755 5,287 6,118 7,175 8,147 9,898 11,522 12,904 14,492 16,012 16,914 18,275
RBE 0,64 0,611 0,602 0,577 0,566 0,552 0,528 0,505 0,49 0,485 0,475 0,467 0,455
R1wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R2wd 2,719 2,403 2,162 1,868 1,593 1,403 1,155 1,009 0,886 0,789 0,714 0,676 0,625
R1E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,603 0,594
R2E 0,971 0,931 0,914 0,868 0,839 0,803 0,753 0,714 0,672 0,647 0,621 0,605 0,594
A1 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 0,393 0,457 0,501 0,555 0,615 0,662 0,691 0,728
A2 0,235 0,254 0,278 0,309 0,355 0,393 0,457 0,501 0,553 0,615 0,662 0,691 0,728
B1 1,894 1,911 1,937 1,974 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,564 2,424 2,465 2,494
B2 1,894 1,911 1,937 1,974 2,03 2,081 2,158 2,21 2,282 2,564 2,424 2,465 2,494
C1 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
C2 0,659 0,656 0,659 0,665 0,675 0,687 0,701 0,709 0,729 0,75 0,762 0,774 0,766
ș1i 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,98 49,98 149,98 149,98 149,98 149,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 24,78 26,96 29,4 32,24 36,04 38,73 43,15 45,92 46,54 51,42 53,51 54,57 56,81
ș2a 18,29 19,98 21,82 23,92 26,67 28,53 31,57 55,44 33,55 56,79 58,05 58,62 40,14
ǻș1wd 125,22 123,04 120,61 117,76 113,96 111,27 Io6,85 104,08 105,46 98,58 96,49 95,45 95,19
ǻș2wd 51,71 50,02 48,18 46,08 43,33 41,47 38,43 56,56 36,45 53,21 31,95 51,58 28,86
ǻșB1 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80
ǻșB2 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80 –80
q1 56,32 62,32 67,67 76,19 85,89 94,74 109,84 121,9 157,56 146,7 158,2 165,06 174
q2 8,75 9,69 10,41 11,52 12,86 14,14 15,98 17,45 20,61 20,42 21,75 22,62 23,7
O IZOLACIJI 225
q [W/m]
200
q1150
180
q1140
q1130
160
q1120
140
120
100
80
60
q2120
40 q2130
q2140
20 q2150
100 200 300 400 500 D [mm]
Slika 3.17. Grafiþki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu

za cevovode zalivene u Lebit masu i režim strujanja 120/70, 130/70,
140/70 i 150/70°C
3.7.5. PREDIZOLOVANI CEVOVODI

Proraþun toplotnih gubitaka kod podzemno položenih predizolovanih ce-
vovoda izvodi se metodom Martina Cajtlera. Proraþun je izveden pod pretpostav-
kom da je temperatura na površini zemlje tEO = –10°C. Iz literature su uzeti po-
daci za: koeficijent provoÿenja toplote za zemlju ȜE = 0,55 W/(m K), koeficijent
provoÿenja toplote za izolaciju od tvrde poliuretanske pene ekspandirane sa F-11,
Ȝwd = 0,0175 W/(m K).
korekcioni faktor fB
hE d 2 a λwd
fB tanh , (3.76)
a d1a λE
korekcioni faktor fj
1 1 a d ji λE
fj arctan , (3.77)
2 π hE d (3 j )i λwd
faktor oblika SB
2 π
SB fB ,
a (d12a / 4) (d 22a / 4)
2
(3.78)
arcosh 2
d1a d 2 a
faktor oblika SjE

2 π
S jE fj , (3.79)
arcosh (2hE / d ja )
faktor oblika Sjwd

2 π
S jwd fj , (3.80)
ln (d ja / d ji )
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod povratnog cvovoda

A2 B1 θ 2i A1 θ1i t EO (C1 C2 B1 )
θ2a . (3.81)
B1 B2 1
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod potisnog cevovoda

ș1a = B1 · ș2a – (A2 · ș2i + C2 · tEO), (3.82)
koeficijent Aj
RBE
Aj , (3.83)
R jwd
koeficijent RBE
1
RBE , (3.84)
S BE λE
koeficijent Rjwd
1
R jwd , (3.85)
S jwd λwd
koeficijent Rje
O IZOLACIJI 227
1
R jE , (3.86)
S jE λE
koeficijent Bj
R jwd R jE
Bj 1 RBE , (3.87)
R jwd R jE
koeficijent Cj
RBE
Cj . (3.88)
R jE
Temperaturska razlika
ǻșjwd = șji – șja. (3.89)
Toplotni gubitak iznosi
qj = Ȝwd · Sjwd · ǻșjwd. (3.90)
Dimenzije cevi i izolacije za cevi date su u tabeli 3.18, a tok proraþuna toplot-
nih gubitaka i njihov grafiþki prikaz u tabelama i dijagramima.
Koeficijent provoÿenja toplote za poliuretan ima promenljivu vrednost u od-
nosu na temperatruru na kojoj se nalazi poliuretan. Na slici 3.18 je prikazana prome-
na koeficijenta provoÿenja toplote u zavisnosti od temperature. Ovaj dijagram važi
za poliuretansku izolaciju do 130 °C. Prema laboratorijskim ispitivanjima vrednosti
koeficijenta provoÿenja toplote za poliuretan na bazi izocijanurata do 150 °C, vred-
nosti sa dijagrama treba umanjiti za 20 % [28].
0,029
0,028
0,027
λ [W/(mK)]
0,026
0,025
0,024
0,023
0,022
–50 –40 –30 –20 –10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Srednja temperatura, °C
Slika 3.18. Koeficijent provoÿenja toplote u zavisnosti od temperature

za poliuretansku penu
hE
d1i d2i
d1α d2α
Tabela 3.18. Polaganje predizolovanih cevovoda

d1i, mm d2i, mm d1a, mm d2a, mm a, mm he, mm
DN50 60,3 60,3 120,3 120,3 520 1160
DN65 76,1 76,1 146,1 146,1 546 1173
DN80 88,9 88,9 158,9 158,9 560 1180
DN100 114,5 114,3 194,3 194,3 394 1197
DN125 159,7 139,7 239,7 259,7 440 1220
DN150 168,3 168,3 288,3 288,5 488 1244
DN200 219,1 219,1 359,1 359,1 560 1280
DN250 267 267 427 427 630 1315
DN500 323,9 323,9 483,9 483,9 684 1342
DN550 368 368 548 548 748 1574
DN400 419 419 599 599 799 1400
DN450 457,2 457,2 637,2 657,2 838 1419
DN500 508 508 708 708 908 1454
Tabela 3.19. Predizolovani cevovodi – sistem 120/70 °C
fh 0,115 0,107 0,104 0,096 0,088 0,081 0,073 0,066 0,062 0,058 0,056 0,054 0,051
O IZOLACIJI
f1 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
f2 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
SBE 0,221 0,223 0,224 0,226 0,227 0,226 0,224 0,218 0,218 0,215 0,215 0,213 0,211
S1E 1,657 1,749 1,792 1,900 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S2E 1,657 1,749 1,792 1,900 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S1wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
S2wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
RBE 8,227 8,153 8,117 8,045 8,01 8,045 8,117 8,34 8,34 8,457 8,457 8,536 8,617
R1wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R2wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R1E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
R2E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
A1 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
A2 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
B1 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
B2 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
C1 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,569 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
C2 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
ș1i 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,99 119,98 119,98 119,98 119,98 119,98 119,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 8,038 8,18 9,68 10,26 9,©0 8,18 18,69 8,47 10,43 9,77 11,1 12,37 11,37
ș2a 2,138 2,238 3,218 3,55 2,668 2,078 8,663 2,127 3,4 2,91 3,76 4,478 3,88
229
230
ǻș1wd 111,96 111,82 110,32 109,74 111 111,82 101,31 111,53 109,57 110,23 108,9 107,63 108,63
ǻș2wd 67,82 67,76 66,78 66,45 67,33 67,92 61,34 67,87 66,6 67,09 66? 24 65,52 66,12
q1 17,16 18,21 20,2 22,04 21,97 22,25 22,03 25,56 29,41 29,86 32,9 35,04 35,4
q2 10,4 11,04 12,22 13,34 13,35 13,35 13,5 16,56 17,88 18,17 20,01 21,33 21,55

fh 0,115 0,107 0,104 0,096 0,088 0,081 0,073 0,066 0,062 0,058 0,056 0,054 0,051
f1 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
f2 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
SBE 0,221 0,223 0,224 0,226 0,227 0,226 0,224 0,218 0,218 0,215 0,215 0,213 0,211
S1E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S2E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S1wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 .12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
S2wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
RBE 8,227 8,153 8,117 8,045 8,01 8,045 8,117 8,34 8,34 8,457 8,457 8,536 8,617
R1wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R2wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R1E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
R2E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
A1 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
A2 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
B1 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
B2 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
C1 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
O IZOLACIJI
C2 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
ș1i 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,99 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98 129,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 9,38 9,53 11,07 11,69 10,41 9,54 20,87 10,06 11,92 11,18 12,74 14,07 12,97
ș2a 2,32 2,37 3,35 3,68 2,79 2,19 8,83 2,24 3,5 3 3,86 4,58 3,97
ǻș1wd 120,62 120,47 118,93 118,31 119,59 120,46 109,13 119,94 118,08 118,82 117,26 115,93 117,03
ǻș2wd 67,68 67,63 66,65 66,32 67,21 67,81 61,17 67,76 66,5 67 66,14 65,42 66,03
q1 18,49 19,62 21,77 23,76 23,67 24 24,2 27,5 31,69 32,19 35,42 37,74 38,14
q2 10,38 11,01 12,2 13,32 13,3 13,49 13,52 15,5 17,85 18,15 19,98 21,3 21,52

fh 0,115 0,107 0,104 0,096 0,088 0,081 0,073 0,066 0,062 0,058 0,056 0,054 0,051
f1 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
f2 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
SBE 0,221 0,223 0,224 0,226 0,227 0,226 0,224 0,218 0,218 0,215 0,215 0,213 0,211
S1E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S2E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S1wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,6o6 18,624
S2wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
RBE 8,227 8,153 8,117 8,045 8,01 8,045 8,117 8,34 8,34 8,457 8,457 8,536 8,617
R1wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R2wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
231
232
R1E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 o,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
R2E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
A1 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
A2 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
B1 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
B2 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13?079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
C1 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
C2 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
ș1i 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,99 139,98 139,98 139,98 139,98 139,98 139,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 10,64 10,84 12,53 13,24 11,79 10,87 23,1 11,18 13,41 12,75 14,21 15,73 14,56
ș2a 2,45 2,5 3,49 3,82 2,91 2,3 9 2,32 3,6 3,1 3,95 4,68 4,06
ǻș1wd 129,36 129,16 127,47 126,76 128,21 129,13 116,9 128,82 126,59 127,25 125,79 124,27 125,44
ǻș2wd 67,55 67,5 66,51 66,18 67,09 67,7 61 67,68 66,4 66,9 66,05 65,32 65,94
q1 19,83 21,03 23,34 25,45 25,38 25,69 25,42 29,53 33,97 34,47 38 40,46 40,98
q2 10,36 11 12,18 13,29 13,28 13,47 13,5 15,5 17,82 18,72 19,96 21,27 21,49

fh 0,115 0,107 0,104 0,096 0,088 0,081 0,073 0,066 0,062 0,058 0,056 0,054 0,051
f1 0,963 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
f2 0,965 0,966 0,967 0,969 0,972 0,974 0,977 0,979 0,98 0,981 0,982 0,983 0,984
SBE 0,221 0,223 0,224 0,226 0,227 0,226 0,224 0,218 0,218 0,215 0,215 0,213 0,211
S1E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
S2E 1,657 1,749 1,792 1,9 2,027 2,148 2,31 2,45 2,539 2,674 2,76 2,824 2,936
O IZOLACIJI
S1wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,624 18,606 18,624
S2wd 8,761 9,306 10,462 11,475 11,312 11,37 12,425 13,1 15,338 15,479 17,264 18,606 18,624
RBE 8,227 8,153 8,117 8,045 8,01 8,045 8,117 8,34 8,34 8,457 8,457 8,536 8,617
R1wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R2wd 6,522 6,14 5,462 4,98 5,052 5,026 4,599 4,362 3,726 3,692 3,31 3,071 3,068
R1E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
R2E 1,097 1,04 1,015 0,956 0,897 0,846 0,787 0,742 0,716 0,68 0,659 0,644 0,619
A1 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
A2 1,261 1,328 1,486 1,615 1,586 1,601 2,825 1,912 2,238 2,291 2,555 2,78 2,809
B1 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
B2 9,761 10,167 10,483 11,031 11,515 12,11 13,079 14,062 14,886 15,727 16,388 16,62 17,73
C1 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,921
C2 7,5 7,839 7,997 8,415 8,93 9,509 10,314 11,24 11,648 12,437 12,833 13,255 13,92l
ș1i 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,99 149,98 149,98 149,98 149,98 149,98 149,98
ș2i 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,99 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98 69,98
ș1a 11,91 12,17 14 14,67 13,17 12,2 25,19 12,59 14,9 14,17 15,85 17,39 16,16
ș2a 2,58 2,63 3,63 3,95 3,03 2,41 9,16 2,42 3,7 3,19 4,05 4,78 4,15
ǻș1wd 138,09 137,85 136 135,55 136,85 137,8 124,81 137,41 135,1 135,83 134,15 132,61 133,84
ǻș2wd 67,42 67,37 66,37 66,05 66,97 67,59 60,84 67,58 66,3 66,81 65,95 65,22 65,85
q1 21,17 22,45 24,9 22,18 27,09 27,42 27,5 31,5 36,26 36,79 40,53 43,18 43,62
q2 10,34 10,97 12,15 13,26 15,26 13,45 13,5 15,49 17,79 18,1 19,92 21,24 21,46
233
q [W/m]
50 q1150
q1140
q1130
40
q1120
30
q2
20
Važi za
10 sva četiri
sistema
100 200 300 400 500 D [mm]
Slika 3.19. Grafiþki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu za

predizolovane cevovode i režim strujanja 120/70, 130/70, 140/70 i 150/70°C
3.7.6. ZAKLJUýAK
Prikazani proraþuni pokazuju vrednosti toplotnih gubitaka za þetiri razliþita
sistema polaganja i izolovanja cevovoda. Pošto su uzimani isti polazni podaci, mogu
se izvršiti poreÿenja i sa drugim vrednostima i relevantnim odnnosima. Ove vredno-
sti upuüuju i na odreÿivanje gubitaka toplote u nekom novo projektovanom sistemu
transporta toplote. To znaþi da pri dimenzionisanju toplotnih izvora (bilo da je u pi-
tanju kotlarnica ili toplotno predajna stanica) treba na neto potrebnu koliþinu toplo-
te dodati toplotne gubitke.
U konaþnom obraþunu toplotne energije, potrebno je ove gubitke ravnomer-
no raspodeliti na sve potrošaþe.
Po uzoru na priložene proraþune, projektanti mogu veoma brzo uporeÿivati
proraþune sa drugim izolacijama i drugaþijim polaznim podacima.
3.8. KONTROLA KVALITETA IZVEDENE

TOPLOTNE IZOLACIJE [29]
Cene toplotne energije nameüu imperativno termiþku izolaciju svih ureÿaja i
cevovoda toplijih od okoline, þije hlaÿenje prirodnim putem nije tehnološki poželj-
no. U skladu s tim, projektanti brižljivo odabiraju vrstu i debljinu termiþke izolaci-
je, vodeüi raþuna da suma investicionih i pogonskih troškova u odreÿenom vremen-
skom periodu (najþešüe 10 do 15 godina) bude minimalna. Prema tim projektima,
svi izvoÿaþi i izvedu izolaciju. Meÿutim, kvalitet ove izolacije gotovo niko ne kon-
troliše, tako da je investitor uveliko zavisan od savesnog rada radnika koji izolaciju
izvode, a realno je oþekivati da ovi mnogo više brinu o kvantitetu nego o kvalitetu. I
O IZOLACIJI 235
najsavesniji nadzorni organ teško može kontrolisati kvalitet izolacije na nekom du-
žem toplovodu, a i ta ocena kvaliteta je vrlo subjektivna.
I kada se „štih“ probom utvrdi loš kvalitet izolacije, retki su sluþajevi da se ra-
dovi ponovo izvedu kako treba. ýešüe se nešto umanji vrednost izvedenih radova, ali
cilj da se smanje gubici toplote nije postignut.
Noviji naþini poliuretanske izolacije tipa „purlen“ i sliþni u velikoj meri eli-
minišu uticaj izvoÿaþa radova, ali sada je van kontrole kvalitet proizvoÿaþa. Istina
da su u ovom sluþaju odstupanja od projektovanog kvaliteta reÿa i manja, ali ne i ne-
moguüa.
Dešava se da termiþka izolacija mnogih cevovoda i ureÿaja nije kvalitetna, a
koštala je isto kao i kvalitetna. Veüini ljudi koji se bave ovom problematikom su ve-
rovatno poznata dva ekstremna sluþaja iz prakse koji se navode.
Prvi sluþaj. Nadzemni toplovod izolovan infuzoriskom zemljom u oblozi od
lima, na kome se sneg zadržavao isto tako dugo kao i na okolnom drveüu, pokazuje
kakav kvalitet izolacije je moguüe postiüi.
Drugi sluþaj. Toplovod u podzemnom betonskoim kanalu pokrivenom beton-
skim ploþama i izolovan staklenom vunom u oblozi od ter-hartije, gde je površina
kanala potpuno suva veü posle jednog dana, iako je okolni sneg dubok i pola metra,
pokazuje kakva izolacija ne sme biti.
Da bi se ovakvi negativni primeri onemoguüili, predlaže se kontrola izvedene
termiþke izolacije merenjem njenog kvaliteta.
Najþešüe posledice loše izolacije se javljaju na dugaþkim cevovodima, pa je
zato ovde obraÿen sluþaj kontrole kvaliteta izolacije cevi.
Koliþina toplote koja preÿe od površine cevi do spoljne površine izolacije je:
t1 t2
Q 2π Lλ . (3.91)
2,303 log d 2 / d1
Koliþina toplote koja preÿe sa spoljne površine izolacije na okolni vazduh je:
Q = ĮH d2 ʌ L (t2 – to), (3.92)
gde su
Ȝ – koeficijent provoÿenja toplote izolacije,
d1 – spoljni preþnik cevi,
d2 – spoljni preþnik izolacije,
ĮH – koeficijent prelaza toplote sa spoljne površine izolacije na okolinu,
t1 – temperatura spoljne površine cevi,
t2 – teoretska (raþunska) temperatura spoljne površine,
to – temperatura okoline.
Buduüi da su ove koliþine toplote jednake, dobija se teoretska ili raþunska
temperatura spoljne površine izolacije:
2λ
t1 α H d 2to
2,303 log d 2 / d1
t2 ,
2λ (3.93)
α H d2
2,303 log d 2 / d1
odnosno:
At1 Bto
t2 , (3.94)
A B
gde su
2λ
A , B α H d2 .
2,303 log d 2 / d1
Prema tome, projektovani gubitak toplote Qp iznosi:
Qp = ĮH d2 L (t2 – to), (3,95)
stvarni gubitak toplote Qs:
Qs = ĮH d2 L (ts – to), (3,96)
gde je ts stvarno izmerena temperatura spoljne površine izolacije.
Merenje ove temperature vrši se kontaktnim termometrom.
Pretpostavljeno je da je stvarna debljina izolacije jednaka projektovanoj. Uko-
liko ovo nije sluþaj, u jednaþine (3.93, 3.95 i 3.96) treba uvrstiti odgovarajuüe preþ-
nike izolacije.
Kvalitet izolacije se može izraziti kao odnos projektovanog i stvarnog gubit-
ka toplote:
Qp t 2 to
X . (3.97)
Qs t s to
Prema tome, merenjem temperature t1, to i ts i primenom jednaþine (3.93), uz

poznavanje osnovnih veliþina Ȝ, ĮH, d1 i d2, izraþunava se veliþina X koja oznaþava
kvalitet izolacije. Ako je X > 1, izolacija je bolja od projektovane. Ocena vrednosti
X < 1 je stvar dogovara, a jedna od moguüih ocena je:
0,95 X < 1 – dobra izolacija,
0,85 X < 0,95 – podnošljiva izolacija,
X < 0/85 – izolacija koja ne zadovoljava.
Ova jednostavna metoda omoguüuje vrednovanje kvaliteta izvedene termiþke
izolacije, koja u praksi treba da omoguüi znatno kvalitetniju izvedbu, pa samim tim i
uštedu energije. Ovo ispitivanje kvaliteta može vremenom postati i obavezno za ter-
miþku izolaciju veüih površina.
3.9. EKONOMSKA DEBLJINA IZOLACIJE [30]

Poveüanje debljine sloja toplotne izolacije dovodi, ne toliko do poveüanja in-
vesticionog ulaganja, veü do smanjenja rashoda, izazvanih gubitkom toplote. Sumi-
rajuüi vrednost toplotnih gubitaka i stalnih rashoda, u odnosu na investiciono ulaga-
nje, može se odrediti celishodna ekonomiþna debljina izolacije, sa kojom üe opšti
rashodi eksploatacije cevovoda biti minmalni.
O IZOLACIJI 237
Pri odreÿivanju ekonomske debljine izolacije vrednost toplotnih gubitaka se

obiþno raþuna po srednjoj aritmetiþkoj jedinici toplote. Prirodno, ova metoda je sa
greškom, pošto se toplota, koja se transportuje cevovodom, javlja kao visokokvali-
tetnom toplotom, na primer, sa stanovišta napajanja turbine i za izmenjivaþe toplote,
ili u sistemima za daljinsko grejanje i sliþno.
Dalja razmatranja üe se svesti na primeru proraþuna cevovoda, kojim se do-
vodi para do kondenzacione turbine ili do izmenjivaþa toplote. Ocenjivati toplotu po
srednjoj vrednosti jedinice toplote, dobija se sledeüi izraz za odreÿivanje smanjenja
vrednosti pare u rezultatu gubitka toplote
dq dq
dω , (3.98)
qk h hw
gde je
dȦsr – elativan pad vrednosti pare, odreÿen po srednje aritmetiþkoj vrednosti,
qk – koliþina toplote, koju para iznosi iz kotla,
h – entalpija pare na izlazu iz kotla,
hw – entalpija napojne vode kotla, ili povratnog kondenzata.
Ako se za odreÿivanje vrednosti gubitka toplote primenjuje eksergijski pri-
stup, to üe se relativno smanjenje vrednosti pare morati raþunati kao odnos pada ek-
sergije pare u rezultatu gubitka toplote dq kao poveüanje eksergije ǻek u kotlu. Sma-
njenje eksergije u rezulatu gubitka toplote dq iznosi
T To
de dq , (3.99)
To
gde je
T – temperatura pare,
To – temperatura okoline.
Relativno sniženje vrednosti pare, odreÿeno pomoüu eksergije, može se izra-
ziti formulom
de T To dq
dω , (3.100)
'ek T h hw To ( s sw )
gde je
s – eksergija vodene pare,
sw – eksergija napojne vode.
Razlika meÿu rezultatima, dobijenim po prvoj i drugoj metodi proraþuna gu-
bitka tooplote, može se korišüenjem jednaþina (3.98) i (3.100) izraziti formulom
dωsr To § s sw ·
1 ¨T ¸. (3.100a)
dω T To © h hw ¹
Kao raþunski primer mogu poslužiti sledeüi parametri:
– pritisak pare na izlazu iz kotla p = 100 bar,
– temperaaatura pare t = 510°C,
– temperatura napojne vode tw = 210°C,
– temperatura okoline to = 10°C.
Posle zamene ovih parametara u izraz (3.100a) dobija se

dωsr
1 18,5%.
dω
Pri nižim pritiscima bi bila primetna razlika.

Za sluþaj jednog vrelovodnog sistema daljinskog grejanja sledi:
– temperatura potisne vode t = 150°C,
– temperatura povratne vode tw = 70°C,
– pritisak potisne vode p = 16 bar što se uzima da je i pritisak povratne vode
u prvom približenju.
dωsr
1 22%.
dω
Proraþun toplotnih gubitaka vrelog radnog fluida po srednjoj aritmetiþkoj

vrednosti jedinice toplote daje niže vrednosti i dovodi do nedovoljno ekonomiþne
debljine izolacije. Poveüanje lokalne vrednosti izgubljene toplote može se odredi-
ti pomoüu eksergije. Takoÿe se ne može biti siguran u to, da je prvoraþunata lokalna
vrednost bliska lokalnoj vrednosti dobijenoj þisto ekonomskim vrednostima. Samo
pri oceni srednje vrednosti toplote eksergetskom metodom obezbeÿuje se dobijanje
dovoljno taþnih rezultata, ukoliko u krajnjem sluþaju razmatrane oblasti temperatu-
re gde oni spadaju, proisteklih iz ekonomskih preduslova.
Ova podtaþka je u ovaj materijal ubaþena sa namerom da podstakne na raz-
mišljanje o jednom drugom pristupu analize rada pojedinih termotehniþkih ili ter-
moenergetskih sistema. Naime, u školama i na fakultetima se relativno malo ili ni-
kako ne razmatra eksergetska analiza i þemu ona služi i šta donose njeni rezultati.
Zbog toga se þitaoci ovih redova upuüuju na jedan poseban prilaz ovoj problematici.
Neki put je potrebno i obiþnije analize sprovesti. Tu se u prvom redu mogu spomenu-
ti proizvoÿaþi izolacionih materijala, predizolovanih cevi i sliþno.Nismo ubeÿeni ni
da su se ovi proizvoÿaþi bavili opotimizacijom debljina njihovig izolacija. Optimiza-
cija, obzirom na debljine izolacija sa ekonomskog stanovišta daju odreÿene rezulta-
te. Optimizacija obzirom na gubitke toplote ne daje rezultat jer optimum teži besko-
naþnoj debljini izolacije da ne bi bilo toplotnih gubitaka.
Tako da ovih nekoliko desetina redova mogu na prvi pogled biti nerazumlji-
vi i nejasni, meÿutim, uz malo vremena koje treba posvetiti eksergiji stvari mogu bi-
ti znatno jasnije.
3.10.TERMIýKI PRORAýUN CEVOVODA

Pored proraþuna toplotnih gubitaka u vrelovodima, koji su izvedeni za razli-
þite temperaturske režime u taþki 3.7, potrebno je u okviru termiþkog proraþuna ce-
vovoda odrediti još neke veliþine. Ovo je potrebno uraditi da bi se dobila kompletna
slika o nekom cevovodu, bilo da je u pitanju toplovod, vrelovod ili parovod.
3.10.1. OSNOVNE RAýUNSKE ZAVISNOSTI [31]

Zadatak termiþkog proraþuna je da reši sledeüa pitanja:
O IZOLACIJI 239
1. odreÿivanje toplotnih gubitaka toplovoda;

2. proraþun temperaturskog polja oko toplovoda, odnosno odreÿivanje tem-
perature izolacije, vazduha u kanalima, zidova kanala, zemljišta;
3. proraþun pada temperature predajnika toplote uzduž toplovoda;
4. izbor debljine toplotne izolacije toplovoda.
Koliþina toplote koja prolazi u jedinici vremena kroz niz termiþkih otpora,
odreÿuje se po formuli:
q = (Ĳ –to)/R, (3.101)
Ĳ – tı = qR (3.102)
R = (Ĳ – to)/q (3.103)
gde su
q – specifiþni toplotni gubici toplodalekovoda,
Ĳ – temperatura predajnika toplote,
tı – temperatura okolne sredine,
R – ukupan termiþki otpor toplovoda.
Pri termiþkom proraþunu toplotnih mreža treba obiþno odrediti toplotni fluks
kroz slojeve i kroz površine cilindriþnog oblika. Specifiþni toplotni gubici q i termiþ-
ki otpori R odnose se obiþno na jedinicu dužine toplovoda i izraþunavaju se odgo-
varajuüe u W/m i m K/W. U izolovanom toplovodu, okruženom spoljašnjim vazdu-
hom, toplota prolazi kroz þetiri redno spojena otpora: unutrašnja površina cevi, zid
cevi, sloj izolacije i spoljašnja površina izolacije. Pošto je ukupan otpor jednak ari-
tmetiþkom zbiru redno postavljenih otpora, biüe:
R = RV + Rtr + Rt+ Rn, (3.104)
gde su Rv, Rtr, Rt i Rn – termiþki otpori unutrašnje površine cevi, zida cevi, sloja izo-
lacije i spoljašnje površine izolacije. Na izolovanim toplovodima osnovnu vrednost
ima termiþki otpor sloja izolacije.
U termiþkom proraþunu se sreüu dva oblika termiþkih otpora:
a) otpor površina, u razmatranom sluþaju R, i Rn;
b) otpor sloja, u razmatranom sluþaju Rtr i Rt.
Termiþki otpor površina. Kao što je poznato, termiþki otpor cilindriþne po-
vršine je:
R = 1/(ʌdĮ) (3.105)
gde je ʌd – površina 1 m dužine toplovoda, m2, a Į – koeficijent prelaza toplote sa
površine.
Za odreÿivanje termiþkog otpora površine toplovoda neophodno je poznavati
dve veliþine: preþnik toplovoda i koeficijent prelaza toplote sa površine ili na povr-
šinu. Preþnik toplovoda je pri termiþkom proraþunu zadat. Koeficijent prelaza toplo-
te Į od spoljašnje površine toplovoda na okolni vazduh predstavlja zbir koeficijena-
ta prelaza toplote zraþenjem Įl, i konvekcijom Įk:
Į = Įl + Įk (3.106)
Koeficijent prelaza toplote zraþenjem Įl može se izraþunati po Stefan-Boltz-
manovom zakonu:
4 4
§ t 273 · § t0 273 ·
¨ ¸
© 100 ¹ ¨© 100 ¸¹
α1 C , (3.107)
t to
gde je C – konstanta zraþenja, a t – temepratura površine koja zraþi, °C. Konstan-

ta zraþenja apsolutno crnog tela, tj. površine koja apsorbuje sve zrake koji padaju na
nju i ništa ne odbija, Ce = 5,7W/(m2 K4).
Konstanta zraþenja „sivih” tela u koja se ubrajaju i površine golih cevovoda,
izolacionih konstrukcija i sliþno, ima vrednost od 4,4 do 5,0 W/(m2 K4). Koeficijent
prelaza toplote od horizontalne cevi na vazdnh pri prirodnoj konvekciji, W/(m2 K),
može se odrediti po Nuseltovoj formuli:
αk 1,16 4 (t t0 ) / d .
(3.108)
Pri prinudnoj konvekciji ili vetru, koeficijent prelaza toplote üe biti:
ak = 4,65 Ȧ0,7/d0,3 (3.109)
gde je Ȧ – brzina vazduha, m/s, a d – spoljašnji preþnik toplovoda, m. Formula
(3.109) važi pri Ȧ > 1 m/s, d > 0,3 m.
Za odreÿivanje koeficijenta prelaza toplote po formulama (3.107) i (3.108)
neophodno je znati temperature površina. Samo pri odreÿivanju toplotnih gubitaka
temperatura površine toplovoda obiþno nije unapred poznata, zadatak se rešava ite-
rativnim putem. Prethodno se zadaje koeficijent prelaza toplote spoljašnje površine
toplovoda a, odreÿuju se specifiþni gubici i temperatura površine t, pa se zatim pro-
verava vrednost za Į.
Pri odreÿivanju toplotnih gubitaka izolovanih toplovoda ne mora se izvoditi
kontrolni proraþun, jer je termiþki otpor površine izolacije srazmerno neznatan u od-
nosu na termiþki otpor izolacije. Stoprocentna greška pri izboru koeficijenta prelaza
toplote površine dovodi obiþno do greške pri odreÿivanju toplotnih gubitaka u gra-
nicama od 3 do 5%.
Za prethodno odreÿivanje koeficijenta prelaza toplote sa površine izolovanog
toplovoda W/(m2 K), kada je temperatura površine nepoznata, može se koristiti for-
mula:
α 11,6 7 ω , (3.110)
gde je Ȧ – brzina kretanja vazduha, m/s.
Koeficijent prelaza toplote od predajnika toplote na unutrašnju površinu ce-
vovoda je veoma veliki, što þini termiþki otpor unutrašnje površine cevovoda toliko
malim, da se praktiþno može zanemariti.
O IZOLACIJI 241
Termiþki otpor sloja. Izraz za termiþki otpor jednoslojnog cilindriþnog zida

izvodi se iz Furijeove jednaþine. Taj izraz je oblika:
1 d
R ln 2 , (3.11)
2 π λ d1
gde je Ȝ – koeficijent toplotne provodljivosti zida, a d1, d2 – unutrašnji i spoljašnji

preþnik zida.
Za termiþki proraþun bitan znaþaj imaju samo slojevi sa veüim termiþkim ot-
porima. Takvi slojevi su toplotna izolalacija, zid kanala, masiv tla i sliþno. U tom
smislu pri termiþkom proraþunu izolovanih toplovoda obiþno se ne uzimaju u obzir
termiþki otpori metalnih zidova.
Termiþki otpor izolacije nadzemnih toplovoda. Na nadzemnim toplovodi-
ma izmeÿu predajnika toplote i spoljašnjeg vazduha nalaze se redom sledeüi termiþ-
ki otpori: unutrašnja površina cevovoda, zid cevovoda, jedan ili nekoliko slojeva to-
plotne izolacije, spoljašnja površina toplovoda. Prva dva otpora se u praktiþnim pro-
raþunima obiþno zanemaruju. Uzimajuüi u obzir samo dva poslednja termiþka otpo-
ra nadzemnog toplovoda, koristi se izraz:
τ to
q . (3.112)
Ri Rn
Ako je toplovod neizolovan, to je Ri = 0.

U tom sluþaju je:
q = (Ĳ –to)/Rn, (3.113)
Ponekad je toplotna izolacija višeslojna, što je posledica razliþitih temperatu-
ra dozvoljenih za odreÿene izolacione materijale, ili iz ekonomskih razloga, u cilju
delimiþne zamene skupih izolacija jeftinijim. Termiþki otpor višeslojne izolacije je
jednak aritmetiþkoj sumi termiþkih otpora naizmeniþno poreÿanih u slojevima:
Ri = Rn + Ri2 + ... + Rin.
Termiþki otpor cilindriþne izolacije poveüava se sa poveüanjem odnosa spo-
ljašnjeg i unutrašnjeg preþnika. Prema tome, pri primeni višeslojne izolacije, pr-
vi sloj je celishodno uraditi od materijala koji ima najniži koeficijent temperaturske
provodljivosti, što dovodi do najefektivnijeg iskorišüenja izolacionih materijala.
Temperatursko polje nadzemnog toplovoda. Proraþun temperaturskog po-
lja toplovoda izvodi se na osnovu jednaþine toplotnog bilansa. Iz ove jednaþine proi-
zlazi da je pri stacionarnom stanju, koliþina toplote koja prolazi od predajnika toplo-
te ka cilindriþnoj površini, prolazeüi kroz bilo koju taþku temperaturskog polja, jed-
naka koliþini toplote koja prolazi od koncentriþne površine u spoljašnju sredinu.
Potrebno je odrediti temperaturu površine izolacije. Koliþina toplote koja se
od predajnika toplote dovodi na površinu izolacije je jednaka koliþini toplote odve-
dene sa površine izolacije u okolni vazduh:
τ to t x to
,
Ri Rn
odakle je:
τ / Ri to / Rn
tx . (3.114)
1 / Ri 1 / Rn
U sluþaju dvoslojne izolacije, odreÿuje se temperatura spoljašnje dvoslojne

izolacije. Izraz za toplotni bilans je
τ tx t x to
,
Ri1 Ri 2 Rn
odakle je:
τ / Ri1 to / ( Ri 2 Rn )
tx , (3.115)
1 / Ri1 1 / ( Ri 2 Rn )
gde je Ri1, Ri2 – termiþki otpori prvog i drugog sloja izolacije, a Rn – termiþki otpor
spoljašnje površine.
Termiþki otpor tla. U podzemnim toplovodima je jedan od rednih termiþkih
otpora – otpor tla.
Pri proraþunu toplotnih gubitaka za temperaturu okoline t0 uzima se, po pravi-
lu, prirodna temperatura tla na dubini na kojoj se nalazi osa toplovoda. Samo pri ma-
lim dubinama ukopavanja ose toplovoda (h/d < 2) za temperaturu okoline uzima se
prirodna temperatura površine tla (slika 3.20).
Termiþki otpor tla se može odrediti prema Forhajmerovoj formuli (slika
3.20).
1 ª h 4h 2 º
Rrg ln « 2 1 »,
2π λgr « d d 2
»¼ (3.116)
¬
gde je
Ȝgr – koeficijent toplotne provodljivosti,
h – dubina ukopavanja ose toplovoda,
d – preþnik toplovoda.
Pri polaganju podzemnih toplovoda u kanale koji imaju drugaþiji oblik od ci-
lindriþnog, umesto preþnika, u formulu (3.116) se uvršüuje ekvivalentni preþnik:
de = 4 F/O, (3.117)
gde je F – površina preseka kanala, m2, a O – obim kanala, m.
U sluþajevima kada je h/d > 2, Forhajmerova formula se može uprostiti, uzi-
majuüi sa nekim približenjima vrednost korena jednakim 2 h/d. U tom sluþaju üe bi-
ti:
O IZOLACIJI 243
ln (4 h / d )
Rgr . (3.118)
2 π λgr
Koeficijent toplotne provodljivosti tla Įgr zavisi uglavnom od njegove vlažno-

sti i temperature. Pri temperaturama tla tı = 10–40°C, vrednost koeficijenta provoÿe-
nja toplote tla srednje vlažnosti leži u granicama od 1,2 do 2,5 W/(m K).
y
x
h
Rgr
Ri
Slika 3.20. Šema jednocevnog beskanalnog toplovoda

Pri malim dubinama ukopavanja podzemnog toplovoda (h/d < 2), temperatu-
ra površine tla iznad toplovoda se može znatno razlikovati od prirodne temperature
površine tla. Da bi se izbegle greške, proraþun toplotnih gubitaka se izvodi sa tem-
peraturom spoljašnjeg vazduha. U tom sluþaju se termiþki otpor tla [videti formu-
lu (3.116)] odreÿuje ne po stvarnoj, veü po redukovanoj dubini ukopavanja ose to-
plovoda:
hp = h + hf, (3.119)
gde je hf – debljina fiktivnog sloja tla, m, a h – stvarna dubina ukopavanja ose toplo-
voda, m;
hf= Ȝgr/Į, (3.120)
a Ȝ je koeficijent prelaza toplote na površini tla.
Fiktivni sloj ima otpor jednak otporu površine.
3.10.2. METODE TERMIýKOG PRORAýUNA

Po karakteru termiþkog proraþuna, razlikuju se jednocevni od višecevnih pod-
zemnih toplovoda. Pri jednocevnom polaganju, svi otpori su redni, a pri višecevnom
polaganju otpori su paralelni i redni sa zida kanala na tle.
Jednocevni toplovod. Pri beskanalnom polaganju termiþki otpori toplovoda
predstavljaju zbir otpora sloja izolacije i otpora tla (slika 3.20):
R = Ri + Rgr . (3.121)
Kada izmeÿu izolovanog cevovoda i zida kanala postoji vazdušni prostor, ter-
miþki otpor toplovoda se odreÿuje kao suma sledeüih redno povezanih otpora (sli-
ka 3.21):
R = R= + Rn + Rpk + Rk + Rgr (3.21)
gde su Ri, Rn, Rpk, Rk i Rgr – otpori odgovarajuüeg sloja izolacije, spoljašnje površine
izolacije, unutrašnje površine kanala, zida kanala i tla.
Ri
Rn
Rgr Rpk
Rk
Slika 3.21. Šema jednocevnog toplovoda u kanalu

Temperatura vazduha u kanalu jednocevnog toplovoda se odreÿuje na osnovu
toplotnog bilansa. Koliþina toplote, predata od predajnika toplote u kanal, jednaka je
koliþini toplote koja se odvodi iz kanala u tle:
τ tk t k to
,
Ri Rn R pk Rk Rgr
odakle je:
τ to

Ri Rn R pk Rk Rgr
tk , (3.123)
1 1

Ri Rn R pk Rk Rgr
gde je tk temperatura vazduha u kanalu.

Višecevni toplovod. Ako je nekoliko cevovoda položeno u zajedniþki kanal,
toplotni gubici svakog dolaze u kanal, a zatim se toplotni fluks zajedniþki odvodi
kroz zid kanala i tle u okolinu.
Zadatak termiþkog proraþuna višecevnih toplovoda u kanalu svodi se u prvom
redu na odreÿivanje temperature vazduha u kanalu. Poznajuüi temperaturu vazduha
u kanalu, može se odrediti toplotni gubitak svakog cevovoda po metodi proraþuna
toplotnog gubitka cevovoda okruženog vazduhom.
Temperatura vazduha u kanalu se odreÿuje prema jednaþini toplotnog bilan-
sa. Koliþina toplote koja se dovodi od cevovoda vazdušnom meduprostoru, jedna-
ka je koliþini toplote koja se odvodi od vazdušnog meÿuprostora kroz zidove kana-
la i masiv tla u okolinu.
Kada je u podzemni kanal postavljeno n cevovoda, izvršiüe se osnovna raþun-
ska jednaþina za višecevne toplovode. Termiþki otpor izolacione konstrukcije (sloj i
spoljašnja površina izolacije) svakog od toplovoda je jednaka R1, R2,... Rn, a tempe-
ratura predajnika toplote u svakom od cevovoda je Ĳ1, Ĳ2, ... Ĳn. Ukupni termiþki ot-
por unutrašnje površine kanala, zidova kanala i tla je:
Rk–0 = Rpk + Rk + Rgr.
O IZOLACIJI 245
y
x
h
τ1 τ2
Slika 3.22. Šema dvocevnog beskanalnog toplovoda

Temperatura tla na dubini ukopavanja ose toplovoda jednaka je t0. Ako se tra-
žena temperatura vazduha u kanalu oznaþi sa tk, može se toplotni bilans napisati ova-
ko:
τ 1 tk τ 2 tk τ t τ k to
... n k , (3.124)
R1 R2 Rn Rk 0
odakle se dobija temperatura vazduha u kanalu višecevnog toplovoda:

τ1 / R1 τ 2 / R2 ... τ n / Rn t0 / Rk 0
tk . (3.125)
1 / R1 1 / R2 ... 1 / Rn 1 / Rk 0
Poznajuüi temperaturu vazduha u kanalu, jednostavno se nalaze toplotni gu-

bici svakog cevovoda.
Proraþun toplotnih gubitaka višecevnog beskanalnog toplovoda može se spro-
vesti po metodi E. P. Šubina. Uzajamni uticaj susednih cevi uzima se dopunskim ot-
porom R0. Pri dvocevnom toplovodu, uslovno dopunski otpor (slika 3.22) je:
2
1 § 2h ·
R0 ln 1 ¨ ¸ , (3.126)
2 π λgr © b ¹
gde je h – dubina ukopavanja ose toplovoda od površine tla, a b – horizontalno ra-

stojanje izmeÿu osa cevi.
Toplotni gubici dvocevnog beskanalnog toplovoda se odreÿuju po sledeüim
formulama: – toplotni gubici prve cevi:
(τ1 to ) R2 (τ 2 to ) R2
q1 , (3.127)
R1 R2 R02
– toplotni gubici druge cevi:

(τ 2 to ) R1 (τ1 to ) R2
q2 , (3.128)
R1 R2 R02
gde je
Ĳ1 I Ĳ2 – temperatura predajnika toplote u prvoj i drugoj cevi,

Ĳı – prirodna temperatura tla na dubini ose toplovoda;
R1 – ukupni termiþki otpor izolacije prve cevi i tla:
R1 = Ri1 + Rgr,
R2 – ukupni termiþki otpor izolacije druge cevi i tla:
R2 = Ri2 + Rgr.
Temperatursko polje u tlu oko jednocevnog beskanalnog toplovoda se odre-
ÿuje po formuli:
1 x 2 ( y h) 2
ln 2
2 π λr x ( y h) 2
t to (τ to ) , (3.129)
R
gde je
t – temperatura proizvoljne taþke tla, udaljene na rastojanju x od vertitikalne po-
vršine, koja prolazi kroz osu toplovoda, i y od površine tla, °C (videti sliku
3.20);
Ĳ – temperatura predajnika toplote, °C;
R – ukupni termiþki otpor toplotne izolacije i tla.
Temperatursko polje u tlu oko dvocevnog beskanalnog toplovoda odreÿuje se
po formuli:
q1 x 2 ( y h) 2 q2 ( x b) 2 ( y h) 2
t to ln 2 ln , (3.130)
2 π λr x ( y h) 2 2 π λr ( x b) 2 ( y h) 2
gde je t – temperatura proizvoljne taþke tla udaljene na odstojanju x od vertikalne po-
vršine, koja prolazi kroz osu cevi sa višom temperaturom predajnika toplote (kod dvo-
cevnih vodenih mreža kroz osu polazne cevi) i na y od površine tla, °C (slika 3.22).
Proraþun temperaturskog polja tla oko toplovoda u kanalu sa vazdušnim me-
ÿuprostorom može se izvesti prema (3.129). U tom sluþaju pod r se podrazumeva
temperatura vazduha u kanalu, a pod R ukupni termiþki otpor unutrašnje površine
kanala, zidova kanala i tla.
3.10.3. TOPLOTNI GUBICI I KOEFICIJENT EFEKTIVNOSTI

Toplotni gubici mreže sastoje se iz dva dela:
a) gubici delova cevovoda koji nemaju armaturu i fazonske delove – linijski
toplotni gubici;
b) gubici fazonskih delova armature, nosaþa cevovoda, prirubnica itd. – lokal-
ni toplotni gubici.
Linijski toplotni gubici toplovoda su:
Ql = q l, (3.131)
gde je q – spedfiþni toplotni gubici, W/m, a l – dužina toplovoda, m.
O IZOLACIJI 247
Toplotni gubici prikljuþaka, kolena, savijenih kompenzatora i drugih detalja,

obima popreþnog preseka približno kao i cevovod, izraþunavaju se po formulama za
prave cevi okruglog preseka. Toplotni gubici prirubnica, fazonskih delova i armatu-
re odreÿuju se obiþno sa ekvivalentnom dužinom. cevi istog preþnika:
Qm = q le, (3.132)
gde je Qm – lokalni toplotni gubitak, J/s, a le – ekvivalentna dužina, m.
Toplotni gubici od neizolovanog ventila ili zasuna jednaki su toplotnim gu-
bicima izolovanog cevovoda dužine 12–24 m istog preþnika, pri srednjem kvalitetu
izolacije. Ako je ventil ili zasun izolovan na 3/4 svoje površine, u zavisnosti od preþ-
nika cevovoda i temperature predajnika toplote, ekvivalentna dužina se može uze-
ti da je 4–8 m izolovanog cevovoda. Manja vrednost se odnosi na cevovode preþni-
ka 100 mm i temperature predajnika 100 °C, a veüa na cevovod preþnika 500 mm i
temperature 400 °C. Ekvivalentna dužina neizolovane prirubnice može se uzeti da
je 4–5 m izolovanog cevovoda. Toplotni gubici kroz neizolovane oslonce cevovo-
da (zavešenja, klizaþi, klizni oslonci) se ocenjuju da iznose 10–15% od linijskih to-
plotnih gubitaka.
Ukupni toplotni gubici toplovoda se odreÿuju po formuli:
Q = g (l + le) = q l (1 + ȕ), (3.133)
gde je Q – ukupni toplotni gubici, a ȕ = le/l.
Za prethodni proraþun toplotnih gubitaka toplovoda može se uzeti ȕ = 0,2 – 0,3.
Za ocenu efektivnosti izolacione konstrukcije þesto se koristi pokazatelj koji se na-
ziva koeficijent efektivnosti izolacije:
Qg Qi Qi
ηi 1 , (3.134)
Qg Qg
gde su Qg i Qi toplotni gubici izolovane cevi.

Obiþno koeficijent efektivnosti izolacionih konstrukcija toplovoda iznosi
Și = 0,85 – 0,95.
3.10.4. TEMPERATURSKI PAD PREDAJNIKA TOPLOTE

I ODVOĈENJE KONDENZATA
U procesu strujanja duž cevovoda entalpija predajnika toplote opada. Usled
toga opada i temperatura predajnika toplote na toplovodu, a pri strujanju zasiüene
pare se pojavljuje kondenzat. Za kratke toplovode, kada oþekivani pad temperatu-
re ne prelazi 3–4% od poþetne vrednosti temperature, proraþun se može izvoditi uz
pretpostavku konstantnih specifiþnih toplotnih gubitaka. Jednaþina toplotnog bilan-
sa u tom sluþaju ima oblik:
Gc = (Ĳ1 – Ĳ2) = q · l (1 + ȕ), (3.135)
gde je
G – protok predajnika toplote na posmatranoj deonici,
c – specifiþni toplotni kapacitet predajnika toplote,

Ĳ1 i Ĳ2 – temperatura predajnika toplote na poþetku i na kraju deonice, °C,
l – dužina deonice, m,
q – specifiþni linijski toplotni gubici,
ȕ – koeficijent lokalnih toplotnih gubitaka.
Iz (3.135) sledi:
Ĳ2 = Ĳ1 – q l (1 + ȕ)/(G ·c). (3.136)
Pri transportu pregrejane pare, kada se pored toplotnih gubitaka javljaju i znat-
ni padovi pritiska, može se koristiti i taþniji postupak.
Prema poznatom pritisku p2 na kraju deonice i entalpiji koja je odreÿena iz to-
plotnog bilansa:
h2 = h1 – q · l (1 + ȕ)/G, (3.137)
pomoüu tablica ili dijagrama za vodenu paru se jednostavno odreÿuje temperatu-
ra Ĳ2.
Kod dugaþkih i slabo izolovanih deonica parovoda ili malih protoka predajni-
ka toplüte, kada se oþekuje veüi pad temperature, neophodno je uzeti u obzir prome-
nu specifiþnih toplotnih gubitaka po dužini deonice.
Biüe analiziran parovod pregrejane pare dužine l. Temperatura pare na poþet-
ku parovoda je Ĳ1 a na kraju Ĳ2. Okolina ima temperaturu tı. Termiþki otpor izolaci-
one konstrukcije parovoda je R. Iz parovoda üe se izdvojiti mala dužina l. Srednja
temperatura pare na tom malom delu üe se oznaþiti sa Ĳ, a pad temperature na tom
delu sa r. Protok pare u parovodu je G. Jednaþina toplotnog bilansa za posmatranu
malu deonicu l sa uþešüem lokalnih gubitaka:
τ to
(1 β ) wl G c τ ,
R
ili
wτ (1 β ) wl
. (3.138)
τ to RGc
Integrirajuüi (3.138) u granicama od Ĳ1 do Ĳ2 i promeni dužine parovoda od 0
do l, dobija se:
τ1 to l (1 β )
ln . (3.139)
τ 2 to R G c
Rešavajuüi (3.139) po Ĳ2, sledi:

τ 1 to
τ2 to .
l (1 β (3.140)
e RGc
Dobijen izraz (3.140), strogo govoreüi, važi za izobarski proces strujanja, jer
pri njegovom izvoÿenju nije uz pad temperature raþunat i pad pritiska.
O IZOLACIJI 249
Sniženje temperature pare, izazvano padom pritiska može se odrediti po for-

muli:
ǻĲd =t/p · ǻp, (3.141)
gde je t/p – diferencijalni efekt prigušenja, K/Pa, a ǻp – pad pritiska pare, Pa.
Vrednost t/p zavisi od poþetnih veliþina stanja pare. Pri pritisku p1 = 0,5 do
l,5 MPa i temperaturi pregrevanja Ĳ1 = 300 – 350°C, diferencijalni efekat priguše-
nja vodene pare je: t/p = (12 –14) 10-6 K/Pa; u blizini krive zasiüenja t/p = (25
÷ 30) 10-6 K/Pa.
Stvarna temperatura pare na kraju parovoda:
Ĳd2 = Ĳ1 – ǻĲd, (3.142)
gde je Ĳ2 temperatura pare na kraju parovoda pri izobarskom strujanju, odreÿena na
osnovu izraza (3.140).
Pomoüu izraza (3.140) – (3.142) može se naüi dužina parovoda na kojoj pa-
ra gubi svoje pregrejanje. Za taþan proraþun dužine, na kojoj para gubi pregrevanje,
neophodno je poznavatine ne samo zakonitost pada temperautre duž parovoda, veü
i zakon pada pritiska. Ovo poslednje se odreÿuje prema (3.142). Zadatak se rešava
grafiþki (slika 3.23). Prema jednaþinama (3.140) – (3.142) konstruiše se kriva pro-
mene temperature pare po dužini parovoda l, a prema (3.141) kriva promene pritiska
pare po dužini parovoda 2, kriva temperature zasiüenja 3, koja odgovara krivoj pri-
tiska 2. Zatim se jednostavno nalazi rastojanje taþke zasiüenja od poþetka parovoda
kao apscisa taþke preseka krivih 1 i 3.
Koliþina kondenzata koja se stvara na deonici parovoda pri transportu zasiüe-
ne pare je:
q l (1 β )
Gk , (3.143)
r
gde su
q – specifiþni linijski toplotni gubici,
l – dužina deonice,
r – toplota faze (toplota isparavanja).
Po prestanku cirkulacije predajnika toplote u podzemnim toplovodima nastaje
nestacionarni toplotni proces, pri kome se temperatura vode, kao i temperatura vaz-
duha u kanalu, postepeno snižavaju po eksponencijalnoj funkciji, težeüi graniþnoj
temperaturi okoline, a to je u posmatranom sluþaju prirodna temperatura tla.
t1
tp
1 2 3
Dužina parovoda
Slika 3.23. Grafiþko odreÿivanje taþke zasiüenja

Zanemarujuüi maseni specifiþni toplotni kapacitet izolacije i þeliþnih cevi, ko-

ji su po pravilu manji od masenog specifiþnog toplotnog kapaciteta vode, može se
odrediti temperatura vazduha u kanalu podzemnog toplovoda za vreme z, s ili h, po-
sle prestanka cirkulacije po formuli:
τ n1 τ n2 τ nn t gr
...
R1 e 2/( R G c ) R2 e 2/( R G c )
1 1 2 2
Rn e 2/( R G c ) Rk 0
n n
tk , (3.144)
1 1 1 1
...
R1 e 2/( R G c ) R2 e 2/( R G c )
1 1 2 2
Rn e 2/( R G c ) Rk 0
n n
gde je
Ĳn1, Ĳn2, Ĳnn – temperature predajnika toplote u cevovodima 1, 2, ..., n u momen-
tu prestanka cirkulacije, ° C,
R1, R2,... Rn – termiþki otpor izolacione konstrukcije cevovoda 1, 2, ... , n,
K m/W,
Rk–0 – termiþki otpor kanala i tla, K m/W,
G1, G2, ... Gn – masa predajnika toplote u cevovodima 1, 2, ..., n, na jedinicu duži-
ne, kg/m,
c – specifiþni toplotni kapacitet predajnika toplote, J(kg K).
Temperatura predajnika toplote u proizvoljnom cevovodu, na primer u cevo-
vodu 1, posle vremena z, od prekida cirkulacije se odreÿuje po formuli:
τ n1 tksr
τ k1 tksr ,
e 2/( R G c )
1 1
(3.145)
gde je
tksr – srednja temperatura vazduha u kanalu za vremenski period z, može se upro-
šüeno odrediti po formuli: tksr = 0,5 (tkn ± tk)
tkn – temperatura vazduha u kanalu u momentu prekida cirkulacije.
Pri nadzemnom voÿenju toplovoda:
τ n tv
τk tv ,
e 2/( RGc ) (3.146)
gde je tv – temperatura okolnog vazduha.
3.10.5. IZBOR DEBLJINE IZOLACIONOG SLOJA

Izbor debljine izolacije se odreÿuje prema tehniþkim i tehno-ekonomskim ra-
zlozima. Osnovni tehniþki razlog, kojim se rukovodi pri izboru debljine izolacije, se
ogleda u sledeüem:
1. obezbeÿenje zadate temperature predajnika toplote u pojedinim taþkama
toplotne mreže; ovaj uslov se obiþno javlja kod parovoda u onim sluþaje-
vima kada treba da se garantuje isporuka pregrejane pare pojedinim potro-
šaþima;
2. održavanje normiranih toplotnih gubitaka;
3. neprekoraþenje zadate temperature površine izolacije.
O IZOLACIJI 251
Pri postavljanju toplovoda u radnim prostorijama ili u prohodnim kanalima,

prema uslovima zaštite na radu, temperatura površine ne sme biti viša od 40 do
50°C. U nekim sluþajevima graniþna temperatura površine se bira iz uslova zaštite
od raspada spoljašnjeg omotaþa izolacije.
Na osnovu tehniþkih zahteva odreÿuje se graniþna minimalna debljina toplot-
ne izolacije. Pitanje o celishodnosti poveüanja debljine izolacije i poveüanja efektiv-
nosti toplotne izolacije se rešava tehno-ekonomskim proraþumom.
3.10.6. PRORAýUN DUGAýKIH PAROVODA

Pri transportu stišljivog fluida (gasa ili pare) dugaþkim cevovodima, dolazi do
primetnog pada pritiska duž cevovoda. U tim uslovima jediniþni pad pritiska pare je
promenljiv, jer se gustina fluida, pa prema tome i njegova brzina, menjaju po duži-
ni cevovoda.
Posle odgovarajuüih zamena, izraz za konaþni pritisak fluida u cevovodu do-
bija oblik:
l ∂l
1 2
Slika 3.24. Šema linije pregrejane pare

Razmotrimo kako se menja pritisak fluida po dužini cevovoda. Neka se gas ili
para kreüu po cevovodu dužine L od taþke 1. prema taþki 2. (slika 3.24). Stanje flu-
ida u taþki 1. odreÿuje se pritiskom p1 apsolutnom temperaturom T1 i gustinom ȡ1.
Oznaþimo jediniþni linijski pad pritiska na poþetku cevovoda sa R1, a uþešüe lokal-
nih gubitaka pritiska sa Į. Izdvojimo na cevovodu beskonaþno malu deonicu dužine
l i oznaþimo srednji pritisak fluida na toj deonici sa p, temperaturu sa T, gustinu sa
ȡ, a pad pritisks sa p. Kako je jediniþni pad pritiska obrnuto proporcionalan gustini
fluida (3.162), pad pritiska u deonici l iznosi:
– p = R1 (1 + Į) · ȡ1/ȡ · l. (3.147)
Negativni znak u levom delu (3.147) odgovara padu pritiska.
Usvajajuüi u prvom približenju gustinu fluida upravo proporcionalnom priti-
sku i obrnuto proporcionalnoj apsolutnoj temperaturi, dobija se:
ρ1 p1 T
, (3.148)
ρ p T1
odakle je:
p1 T
wp R1 (1 α ) ,
p T1
ili:
T
p wp R1 (1 α ) p1 wl. (3.149)
T1
Integral (3.149) u granicama promene pritiska od p2 do p1 i dužine od L do 0

je:
pr L
T
³ p wp ³ R1 (1 α ) p1 T wl ,
p1 0 1
a rezultat
p12 p22 Tsr

R1 (1 α ) p1 L. (3.150)
p p T1
Posle odgovarajuüih zamena, izraz za konaþni pritisak fluida u cevovodu do-

bija oblik:
2 R1 (1 α ) Tsr
p2 p1 1 L. (3.151)
p1 T1
Odnos Tsr/T1 bira se na osnovu podataka proraþuna cevovoda. Pri proraþunu

cevovoda zasiüene pare može se odnos Tsr/T1 smatrati jednakim jedinici.
Jednaþina (3.151) može se predstaviti i u sledeüem obliku:
p1 Tsr
δ pup R1 (1 α ) L, (3.152)
psr T1
gde su įpup = p1 – pa – pad pritiska stišljivog fluida u cevovodu; psr = (p1 + p2)\2 –
srednji pritisak fluida u cevovodu; Tsr = (T1 + T2)/2 – srednja temperatura fluida u ce-
vovodu. Pad pritiska nestišljivog fluida, pri istim vrednostima R1, Į, L je:
įpn = R1 (1 + Į) L. (3.153)
Odnos pada pritiska stišljivog fluida i pada pritiska nestišljivog fluiÿa pri istim
vrednostima R1, Į, L je:
δ pup p1 Tsr
. (3.154)
δ pn psr T1
Na slici 3.25 je prikazan raspored pritiska nestišljivog (N) i stišljivog (UP) flu-
ida duž cevovoda. Pri kretanju nestišljivog fluida įp/L – const., pri kretanju stišlji-
vog fluida įp/L = var.
O IZOLACIJI 253
UP
Slika 3.25. Raspored pritiska duž cevovoda sa nestišljivim (N) i stišljivim (UP)
fluidom
Ako su zadati parametri fluida koji se transportuje p1 i T1, na poþetku cevovo-
da i pritisak p3 na kraju cevovoda, na osnovu (3.151) se lako odreÿuje jediniþni pad
pritiska na poþetku cevovoda R1 po kome treba birati preþnik
psr T1 δp
R1 . (3.155)
p1 Tsr L(1 α )
Iz rešenja (3.174) i (3.148) može se dobiti izraz za proraþun uþešüa lokalnih

gubitaka pritiska u cevovodima koji transportuju stišljivi fluid:
6ξ G
α 1,15 Aα ,
L psr T1 δ p (3.156)
ρ1
p1 Tsr L
gde su G – protok fluida, kg/s; ȡ1 – gustina fluida na poþetku cevovoda, kg/m3; p1, įp
– pritisak na poþetku cevovoda i pad pritiska u cevovodu, Pa, AĮ = 5,1 /Re0,19.
Preþnik cevovoda odreÿuje se po obrascu (5.13) po zadatom protoku G, jedi-
niþnom linijskom padu pritiska na poþetku cevovoda R1 i gustini fluida na poþetku
cevovoda ȡ1.
Linijski pad pritiska. U cevovodima kroz koje se transportuje teþnost ili
gas:
į pl = Rl l, (3.157)
gde je įpl – linijski pad pritiska na deonici, Pa: Rl – specifiþni pad pritiska, tj. pad pri-
tiska po jedinici dužine cevovoda, Pa/m; l – dužina cevovoda, m.
Polazna zavisnost za odreÿivanje jediniþnog linijskog pada u cevovodu je
Darsijeva jednaþina:
ω2 ρ G2
Ri λ 0,82 λ ,
2 d d 5ρ (3.158)
gdesu: Ȝ – koeficijent hidrauliþkog trenja (bezdimenzionalna veliþina); Ȧ – brzina
fluida, m/s; ȡ – gustina fluida, kg/m3; d – unutrašnji preþnik cevovoda, m; G – ma-
seni protok, kg/s.
Koeficijent hidrauliþkog trenja Ȝ zavisi od karaktera zida cevi (gladak ili hra-
pav) i režima kretanja teþnosti (laminarni ili turbulentni).
Kako glatke cevi u tehnici transporta toplote imaju ograniþenu primenu (uglav-
nom u izmenjivaþima toplote), navodimo samo obrasce za proraþun koeficijenta tre-
nja glatkih cevi bez podrobne analize:
Autor:
Puazejlj: Re < 2300 (lam. kret.);
Ȝ = 64/Re
Blazijus: 2300 Re 104;
Ȝ = 0,3164/Re0–25
Nikuradze: Re 105;
Ȝ = 0,0032 + 0,221 /Re0,237
Altšul: Re > 104;
Ȝ = 1/(1,82 lg Re–1,64)2
(Puazejljaev obrazac pri laminarnom kretanju fluida važi i za hrapave cevi.)
Osnovnu primenu za transport toplote imaju hrapave þeliþne cevi. Hrapava
površina može se predstaviti kao niz elementamih uzvišenja visine k (sl. 3.26). Kao
prvi karakteristiþni parametar hrapavosti usvajamo visinu uzvišenja hrapavosti, na-
zvanu apsolutna hrapavost. U veüini þeliþnih cevovoda u radu, ona iznosi, u zavi-
snosti od tehnologije izrade cevi i uslova eksploatacije, od 0,05 do 2 mm.
Kao drugi karakteristiþni parametar usvaja se odnos apsolutne hrapavosti i po-
lupreþnika cevovoda k/r, koji se naziva relativna hrapavost.
Kako pokazuju ispitivanja þeliþnih cevi, koja je izvršio G. A. Murin, u Labo-
ratoriji toplifikacije, pri malim brojevima Re koeficijent hidrauliþkog trenja Ȝ ima
maksimalnu vrednost. Sa poveüanjem broja Re, koeficijent hidrauliþkog trenja se
monotono smanjuje i pri nekoj vrednosti Reprr praktiþno dostiže minimalnu vred-
nost. Pri daljem poveüanju Re broja, koeficijent hidrauliþkog trenja ostaje konstan-
tan.
Sa dovoljnom taþnošüu za praktiþne proraþune usvaja se da u tzv. prelaznoj
oblasti, tj. pri 2300 < Re < Repr,. koeficijent hidrauliþkog trenja zavisi od ekvivalen-
tne relativne hrapavosti ke/r kao i od Re broja, a pri Re > Repr koeficijent hidrauliþ-
kog trenja zavisi samo od ke/r, a ne zavisi od Re broja.
Pod ekvivalentom relativnom hrapavošüu realnog cevovoda podrazumeva se
veštaþka ravnotnerna hrapavost cilindriþnog zida þiji je koeficijent hidraulickog tre-
nja u oblasti Re > Repr isti kao i u datom realnom cevovodu.
Eksperimentalnim putem dobijena zavisnost koeficijenta hidrauliþkog trenja
þeliþnih cevi od Re broja i relativne hrapavosti, dobro se opisuje jednaþinom koju je
predložio A. D. Altšul.
Ȝ = 0,11 (ke/d + 68/Re)0,25. (3.159)
Slika 3.26. Presek hrapave cevi

O IZOLACIJI 255
Pri ke = 0 Altšulov obrazac prelazi u Blazijusov obrazac. Pri Re = Altšulov

obrazac prelazi u obrazac prof. B. L. Šifrinsona:
Ȝ = 0,11 (ke/d)0,25. (3.160)
Kako sa poveüanjem Re broja vrednost drugog sabirka u zagradama u (3.159)
naglo opada, to pri veüim Re brojevima razlika izmeÿu vrednosti Ȝ naÿenim po Ši-
frinsonovom i Altšulovom obrascu postaje zanemarljiva.
Usvajajuüi dopuštenu razliku od 3 % u vrednosti koeficijenta hidrauliþkog tre-
nja po obrascima Altšula i Šifrinsona, iz uslova ȜA/ȜŠ – 1 = 0,03 dobija se:
Repr = 568 d/ke, (3.161)
gde su ȜA i ȜŠ – vrednosti Ȝ, izraþunate po (3.159) i (3.160). Zbog toga pri Re < 568
d/ke koeficijent hidrauliþkog trenja treba odreÿivati po (3.159), a pri Re > 568 d/ke
– po jednostavnijem obrascu (3.160). Što je relativna hrapavost manja, to je veüa
vrednost Repr. Pri Re Repr praktiþno je kvadratna zavisnost pada pritiska u cevo-
vodu od protoka.
Na osnovu raspoloživih materijala hidrauliþkih ispitivanja toplotnih mreža i
vodovoda, preporuþuju se sledeüe vrednosti apsolutne ekvivaletne hrapavosti, u m,
za hidrauliþki proraþun toplotnih mreža:
– parovodi: 0,2 · 10–3;
– mreže sa vodom u uslovima normalne eksploatacije: 0,5 · 10–3;
– cevovodi kondenzata i potrošne tople vode: 1 · 10–3.
U toplotnim mrežama obiþno je Re > Repr i zbog toga toplotne mreže, po pra-
vilu, rade u oblasti kvadratne zavisnosti.
Obrazac (3.158) za linijski pad pritiska u oblasti kvadratne zavisnosti može-
mo dovesti u oblik pogodniji za praktiþne proraþune:
Jediniþni pad pritiska, Pa/m je:
Rl = ARG2/ ȡ d5,25. (3.162)
Preþnik cevovoda, m:
d = AdG0,38/(Rl · ȡ)0,19 . (3.163)
Propusna moü cevovoda, kg/s:
G = AvGRl0,5 · d2,625 . (3.164)
Pri transportu teþnosti pa i vode, tj. pri ȡ = const., navedeni obrasci mogu se
napisati u sledeüem obliku:
Rl = AvRG2/d5,25, (3.165)
d = AvdG0,38/Rl0,19 , (3.166)
G = AvGRl0,5 · d2,625. (3.167)
Vrednosti koeficijenta A i Av date su u tabeli 3.23.
Lokalni pad pritiska. Ako na deonici cevovoda postoji niz lokalnih otpora,
ukupni pad pritiska u svim lokalnim otporima, Pa, odreÿuje se po obrascu:
ω2 G2
δ pm ¦ξ 2 ρ 0,812¦ ξ
ρ d4
, (3.168)
Ȉȟ gde je – zbir koeficijenata lokalnih otpora postavljenih na deonici; ȟ – bez-

dimenzionalna veliþina koja zavisi od vrste otpora.
Ako zamislimo pravolinijski cevovod preþnika d, þiji je linijski pad pritiska
jednak padu pritiska u lokalnim otporima, dužina takve deonice cevovoda naziva se
ekvivalentna dužina lokalnih otpora i može se oþigledno naüi iz jednaþine:
įpm = Rl · le; (3.169)
ω2 ω2 ρ
¦ξ 2
ρ λ
2 d
le ,
odakle je ekvivalentna dužina lokalnih otpora, m:

le = Ȉȟd/Ȝ. (3.170)
Zamenom u jednaþini (3.170) vrednosti koeficijenta hidrauliþkog trenja po Ši-
frinsonu, obrazac za ekvivalentnu dužinu mesnih otpora dobija oblik:
le = Al · Ȉȟ · d1,25. (3.171)
Kao što se vidi iz (3.171), ekvivalentna dužina lokalnih otpora je proporcio-
nalna zbiru koeficijenata lokalnih otpora u prvom stepenu i preþnika cevovoda na
stepen 1,25.
Otpori zavojnih, zavarenih i prirubniþkih spojeva cevovoda pri pravilnom
izvoÿenju su beznaþajni, pa ih stoga valja razmatrati zajedno sa linijskim otporima.
Preporuþene veüe vrednosti apsolutne hrapavosti podrazumevaju i te otpore.
Odnos pada pritiska u lokalnim otporima cevovoda i linijskog pada pritiska u
tom cevovodu, predstavlja uþešüe lokanih otpora. Nije teško videti da je uþesüe lo-
kalnih otpora jednako odnosu ekvivalentne dužine lokalnih otpora prema dužini ce-
vovoda:
Į= įpm/įpl = le/l. (3.172)
Iz rešenja, po zbiru koeficijenata lokalnih otpora i raspoloživom padu pritiska,
moguüe je naüi udeo lokalnih gubitaka:
α 6ξ G 0,48
Aα , (3. 173)
(1 α )0,24 l (δ p ρ /l )0,24
gde je AĮ = 5,1/ke0,19.
O IZOLACIJI 257
Tabela 3.23. Vrednosti koeficijenata A u obrascima (3.162) – (3.174)
Aps. ekviv. hrapavost ke, m

Koeficijent Dimenzija Izraz
0,0002 0,0005 0,0011
AR m0,25 0,0894 ke0,25 10,6 · 10–3 13,3 · 10–2 15,92 · 10–3
AvR m3,25/kg 0,0894 ke0,25 10,92· 10–6 13,62 · 10–6 16,3 · 10–6
Ad m0,475 0,63 ke0,0475 0,414 0,435 0,448
ke0,0475
Avd m0,62/kg 0,63 0,19 111,5 · 10–3 117 · 10–3 121 · 10–3
ρ
3,35
AG m–1,25 9,65 8,62 7,89
ke0,125
3,350,05
AvG kg0,5/m1,825 302 269 246
ke0,125
5,1
AĮ m–0,19 25,2 21,4 18,6
ke0,19
5,1
AvĮ m0,53/kg0,24 4,54 3,82 3,34
ke0,19 ρ 0,24
9,
AĮ m–1,25 76,4 60,7 51,1
ke0,25
Radi lakšeg rešavanja, jednaþinu (3.173) napisaüemo u sledeüem približnom

obliku:
α 6ξ G
4
Ad . (3.174)
1α l δ p ρ /l
U granicama promene Į od 0 do 1, moguüe je sa greškom od ± 6% usvojiti:

6ξ G
α 1,15 Aα . (3.174b)
l δ p ρ /l
Pri transportu teþnosti, pa i vode:

6ξ G
α 1,15 Aαv , (3.174c)
l δ p /l
gde je įp – raspoloživi pad pritiska, Pa.

Kao što se vidi iz jednaþina (3.174), udeo lokalnih otpora raste sa poveüanjem
zbira koeficijenata lokalnih otpora po jedinici dužine cevovoda Ȉȟ/l, kao i pri sma-
njenju raspoloživog jediniþnog pada pritiska po jedinici dužine cevovoda įp/l.
Zbirni pad pritiska. Zbir padova pritisaka – linijskog i u lokalnim otporima –
odreÿuje se po obrascu:
įp = įp, + įpm = įpt (1 + įpm/įp,) = Rl · l(l + Į) = Rl · (l + le) (3.175)
odakle je:
Rl = įp/[(l + Į)]. (3.176)
U tabeli 3.23 date su vrednosti koeficijenata A, koje ulaze u obrasce (3.162)
– (3.174).
Vrednosti Av u tabeli 3.23 odnose se na vodu þija je gustina ȡ = 975 kg/m3,
pri t = 75°C.
O IZOLACIJI 259
4. HIDROIZOLACIJE U ZGRADARSTVU
4.0. UVOD U HIDROIZOLACIJE

Zaštita graÿevinskih objekata od vlage i vode poznata je pod nazivom „hidro-
izolacija“, predstavlja specifiþnu i veoma znaþajnu oblast graÿevinarstva. Šezdese-
tih godina prošlog veka nagli razvoj graÿevinarstva, a posebno stambene montažne
gradnje, doveo je do razvoja proizvodnje novih graÿevinskih materijala, meÿu koji-
ma hidroizolacioni materijali zauzimaju znaþajno mesto. Proizvodnja hidroizolaci-
onih materijala zasniva se na preradi bitumena i polimernih materijala kao i cemen-
tnih kompozicija.
Prateüi razvoj ove oblasti u razvijenim zemljama u našoj zemlji je u periodu
od 1960. godine do 1990. godine izgraÿeno 6 rafinerija nafte, kao i 8 fabrika koje su
preraÿivale bitumen u hidroizolacione proizvode. Kvalitet proizvodnje je regulisan
izradom domaüih standarda i propisa po ugledu na inostrane standarde tako da se ta-
dašnja proizvodnja mogla ravnomerno plasirati na inostrana tržišta.
Pored sistema na bazi bitumenskih hidroizolacionih materijala istraživani su,
projektovani i izvoÿeni i drugi hidroizolacioni sistemi od inostranih materijala, ko-
ji nisu proizvoÿeni u našoj zemlji, a koji su bili ugraÿivani od strane domaüih izvo-
ÿaþa na graÿevinskim objektima u zemlji i inostranstvu. To su bili razni tipovi sin-
tetiþkih traka i bezšavnih membrana kao i razni aditivi za izvoÿenje krutih cemen-
tnih kompozicija u obliku penetrirajuüih premaza, šljema i vodonepropustljivih mal-
tera i betona.
U meÿuvremenu državne promene granica uticale su na suženje i stagniranje
celokupne privrede u našoj zemlji tako da današnja Srbija predstavlja zemlju sa dve
rafinerije nafte i dve fabrike za proizvodnju bitumenskih hidroizolacionih proizvoda.
Nedostatak savremenih proizvoda kako polimerbitumenskih tako i sintetiþkih nado-
knaÿuje se uvozom iz zemalja Evropske Unije.
Domaüa tehniþka regulativa bazira na domaüim standardima koji su delom
harmonizovani sa evropskim normama kao i na direktno usvojenim evropskim stan-
dardima i ostalim domicilnim standardima zemalja Evropske Unije.
Kada se govori o hidroizolaciji nadzemnih objekata prvenstveno se misli na
objekte visokogradnje kao što su stambene i javne zgrade, industrijski objekti i dru-
go. Ovi objekti i njihovi spoljni delovi kao što su krovovi i fasade izloženi su spolj-
nim uticajima, atmosferskim padavinama, dok su ukopani delovi kao što su temelji,
podrumi, podzemne garaže i druge prostorije izloženi uticaju podzemne vlage i vo-
de. Unutrašnji delovi objekta kao što su mokri þvorovi – kupatila, kuhinje, perioni-
260 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
ce, takoÿe su izloženi uticaju vode pa se ne mogu izvoditi bez odgovarajuüe hidroi-
zolacije podova i zidova.
U daljem izlaganju su obraÿene hidroizolacije u zgradarstvu. Razmatrani su
uticaji vode i vlage na nadzemne, podzemne i unutrašnje delove objekta, obraÿeni
su hidroizolacioni materijali i sistemi, podela hidroizolacija prema objektima, odno-
sno oblastima graÿevinarstva, hidroizolacije ukopanih objekata, hidroizolacije kro-
vova – terasa, regulativa i preporuke za projektovanje i izvoÿenje hidroizolacija no-
vih objekata i za objekte u eksploataciji.
4.1. HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.1.1. DEFINICIJA I ZAHTEVI

Hidroizolacioni materijali þine posebnu grupu graÿevinskih materijala za koje
važe vrlo strogi zahtevi za kvalitet. To su materijali koji se ne smatraju za konstruk-
cione, niti nosive, ali su oni odgovorni za upotrebljivost i stanje konstrukcije. Ugra-
ÿeni u objekte odnosno u sisteme konstrukcija, izloženi su spoljnim i unutrašnjim
uticajima kojima su izložene i konstrukcije. Osnovni zadatak hidroizolacionih mate-
rijala je da štite konstrukciju, odnosno objekat od uticaja vlage i vode, a da se pri to-
me ne degradiraju. Za hidroizolacione materijale koji se ugraÿuju u sisteme krovnih
hidroizolacija pored vodoneropustljivosti, bitan uslov je i otpornost na atmosferske
uticaje u koje dolaze promene temperature, uticaj toplote, uticaj UV zraka i drugo.
Kada se govori o hidroizolacionim materijalima prvenstveno se misli na bitu-
menske materijale, iako se u hidroizolacione svrhe primenjuju kako sintetiþki mate-
rijali tako i cementni kompozitni materijali. Izmeÿu ovih materijala iako im je name-
na ista, postoje velike razlike u sirovinskoj osnovi, tehniþkim karakteristikama, me-
stu primene, naþinu ugraÿivanja, obradi detalja, trajnosti, reološkim i drugim svoj-
stvima.
4.1.1.1. OPŠTI ZAHTEVI

Hidroizolacioni materijali po fiziþkomehaniþkim svojstvima treba da su:
– vodonepropustljivi za vodu i da je ne upijaju;
– postojani u dodiru sa vodom i drugim materijalima;
– bez štetnog uticaja na druge materijale sa kojima dolaze u dodir;
– bez štetnog uticaja na ljude i okolinu prilikom ugraÿivanja, a i kasnije u ek-
sploataciji objekta;
– zadovoljavajuüe plastiþnosti pri niskim temperaturama i postojanosti na vi-
šim temperaturama;
– dobre otpornosti na nagle temperaturne promene;
– da budu sposobni da prate dilatacije podložnih (betonskih i drugih) kon-
strukcija;
– da budu sposobni da premoste manje prsline u podložnim konstrukcijama
(sami i u razliþitim kombinacijama);
– otporni na deformacije pod pritiskom odnosno pod uticajem tzv. uklješte-
nja;
– jednostavni za primenu;
O IZOLACIJI 261
– dobri izolatori elektriþne struje;

– samogasivi ili bar teže zapaljivi;
– otporni na probijanje i rastinje.
4.1.1.2. POSEBNI ZAHTEVI

Posebni zahtevi su uslovljeni eksploatacionim uslovima i mestom ugraÿiva-
nja. U posebne zahteve pre svega dolazi otpornost na starenje ugraÿenih materija-
la pod uticajem fiziþkih, mehaniþkih, hemijskih i drugih faktora. Zavisno od vrste
objekta, odnosno od dela objekta, projektnog rešenja, eksploatacionih uslova i uslo-
va održavanja izdvaja se sledeüa grupa uzroþnika, koji mogu prouzrokovati prome-
ne svojstava izvedenih hidroizolacija, odnosno hidroizolacionih materijala kroz vre-
me:
– zraþenje – svetlosno zraþenje (ultravioletno i infracrveno) sunþana energi-
ja, toplotna energija, nuklearna energija;
– temperatura – niska, visoka i temperaturni šokovi;
– voda – atmosferske padavine u þvrstom stanju (sneg, led), u teþnom stanju
(kiša, kondezna voda, ustajala voda) u gasovitom stanju (vodena para, ma-
gla, visoka relativna vlažnost); podzemna voda (neagresivna i agresivna,
procedna, ustavljena voda, voda pod pritiskom, kapilarna voda, adhezivna
voda, adsorpciona voda);
– vazduh – þist vazduh (kiseonik, ozon, ugljendioksid, azot), zagaÿeni vaz-
duh – gasoviti sastojci (sumporni oksidi, hlor), þvrste þestice (pesak, praši-
na, blato, þaÿ i druge neþistoüe);
– biološki uticaji – mikroorganizmi, gljive, bakterije;
– mehaniþki uticaji – trajna i povremena pomeranja usled „rada“ konstrukci-
je, sleganja objekata i drugo;
– fiziþki uticaji – voda pod pritiskom i kolebanje nivoa vode, uticaj vetra, uti-
caj vode i vetra, habanje (erozija), pritisak snežnog pokrivaþa, uticaj odmr-
zavanja i zamrzavanja vode, uticaj saobraüaja i drugo;
– agresivni uticaji – hemijski, elektrohemijski, fiziþki (industrijska so, po-
gonska goriva, ulja i štetni sastojci sadržani u vodi).
Navedeni uticaji su meÿusobno divergentni i praktiþno ne postoji moguünost
da hidroizolacija objekta bude istovremeno izložena svim navedenim faktorima sta-
renja. Stoga je kod izbora materijala i sistema hidroizolacije neophodno utvrditi po-
sebno zahteve prema mestu ugradnje materijala (na primer, u krovu ili temelju), pre-
ma vrsti objekta i eksploatacionim zahtevima kao i prema ekonomskim moguüno-
stima.
4.1.2. PODELA HIDROIZOLACIONIH MATERIJALA I SISTEMA
4.1.2.1. PODELA MATERIJALA PREMA SIROVINSKOJ OSNOVI

Prema sirovinskoj osnovi razlikuju se tri osnovna tipa:
a) hidroizolacioni materijali od bitumena i polimerbitumena u obliku prema-
za, namaza mastiksa i traka;
b) hidroizolacioni materijali od sintetiþkih smola u obliku traka – membrana i

debeloslojnih premaza – tzv. bezšavnih membrana.
c) hidroizolacioni materijali tipa cementnih kompozicija u obliku premaza,
šljema i vodonepropustljivih maltera i injekcionih masa.
4.1.2.2. PODELA MATERIJALA PREMA KONZISTENCIJI

a) Fleksibilni sistemi (plastiþni, plastoelastiþni i elastiþni) – na bazi bitumen-
skih, polimerbitumenskih i sintetiþkih materijala.
b) Kruti sistemi (cementne kompozicije koje vezu sa podlogom ostvaruju fi-
ziþki – prianjanjem za podlogu ili penetrirajuüi u podlogu).
4.1.2.3. PODELA PREMA NAýINU UGRAĈIVANJA

Prema naþinu ugraÿivanja materijala razlikuju se:
a) Višeslojni fleksibilni sistemi od bitumenskih, i polimerbitumenskih traka
koji se izvode meÿusobnim lepljenjem traka po vruüem postupku (namazima bitu-
menom ili postupkom livenja) ili varenjem plamenikom;
b) Bitumenski premazi, namazi, paste koji se izvode premazivanjem, pri þe-
mu se u sluþaju pasta može primeniti i armiranje staklenom tkaninom po hladnom
postupku. Veza sistema za podlogu ostvaruje se uglavnom punim lepljenjem ukoli-
ko se prvi sloj paste ne nanosi preko trake. U ovu grupu prema naþinu ugradnje po
hladnom postupku mogu se uvrstiti i bitumenske samolepljive trake.
c) Sistemi od sintetiþkih/elastomernih traka koji se po pravilu izvode kao jed-
noslojni sistemi pri þemu mora biti zagarantovana vodonepropustljivost spojeva, ot-
pornost na mehaniþka ošteüenja i otpornost na vremenske uticaje – starenje.
– Obrada spojeva sintetiþkih termoplastiþnih traka se izvodi postupkom hlad-
nog varenja (na primer tetrahidrofuranom kod varenja poliizobutilen traka),
varenjem toplim vazduhom, upotrebom zaptivnih i pokrivnih traka, visoko-
frekventnim varenjem, varenjem toplim kajlovanjem, upotrebom specijal-
nih lepkova i drugo.
– Obrada spojeva elastomernih traka (traka od sintetiþke gume) izvodi se vul-
kanizacijom na toplo (Hot Binding), kontaktnim lepkom, pokrivnim traka-
ma i drugo.
d) Teþne sintetiþke bezšavne membrane, koje se primenjuju po hladnom po-
stupku, premazivanjem ili prskanjem.
e) Kruti sistemi od cementnih kompozicija (premazi, „šljeme“ malteri, injek-
cione mase) koji se izvode u više slojeva po hladnom postupku preko vlažne podlo-
ge premazivanjem þetkom, prskanjem, nabacivanjem fanglom, malterisanjem, injek-
tiranjem, torkretiranjem.
4.1.3. MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIONE SISTEME
4.1.3.1. UGLJOVODONIýNI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI

U ugljovodoniþne hidroizolacione materijale spadaju svi materijali kod kojih
je osnovna komponenta bitumen za kolovoz (SRPS U.M3.010:1975) i duvani bitu-
men (SRPS B.H4.050:1996). Oni se u hidroizolacijama primenjuju kao namaz bez
O IZOLACIJI 263
ikakvih dodataka i modifikacije ili fabriþki preraÿeni – kombinovani sa razliþitim

materijalima u vidu premaza, namaza i traka (bitumenske i polimerbitumenske sa
razliþitim ulošcima).
4.1.3.1.1. Bitumenski i polimerbitumenski premazi, namazi i paste

– Hidroizolacioni materijali na osnovu organskih rastvaraþa za hladni postu-
pak (SRPS U.M3.240:1989).
Ovi proizvodi su bitumeni odreÿenih standardnih kvaliteta otopljeni u odgo-
varajuüim rastvaraþima. Primenjuju se u vidu premaza i namaza, pri þemu u sluþaju
premaza debljina sloja nije veüa od 1 mm, dok je u sluþaju namaza debljina sloja od
1-5 mm. Prethodni premazi i teþni namazi sadrže najmanje 30 %, odnosno najmanje
50 % bitumena, dok nanosi (paste) pored bitumena (najmanje 40 %) i rastvaraþa sa-
drže još i neko mineralno punilo (najmanje 10 %). Pored bitumena kao veziva za sa-
vremene paste koriste se i polimerni bitumeni.
– Hidroizolacioni materijali za topli postupak (SRPS U.M3.244:1989).
Ovi proizvodi su duvani bitumeni i neke vrste bitumena za kolovoze sa ili bez
dodatka mineralnog punila (50 % do 0 %). Proizvode se namazi za podzemne radove
(sa taþkom razmekšavanja po PK najmanje 55°C) i namazi za nadzemne radove (sa
taþkom razmekšavanja po PK najmanje 75°C). Namazi služe i za meÿusobno leplje-
nje slojeva traka kod višeslojnih hidroizolacija u debljini sloja od oko 5 mm.
– Hidroizolacioni materijali od mastiksa (SRPS U.M3.246:1988).
Ovi proizvodi su industrijski izraÿene mešavine od bitumena za kolovoze, fi-
lera i peska standardnih kvaliteta. Razlikuju se dve vrste: izolacioni – sa najmanje
22 % bitumena i najviše 78 % filera i zaštitni – sa najmanje 15 % bitumena najvi-
še 50 % fiilera, peska 3-13 % i kamene sitneži sa najveüim zrnom do 5 mm u koliþ-
ni do 35 %.
4.1.3.1.2. Bitumenske i polimerbitumenske trake

– Neposuti bitumenom impregnisani krovni karton (SRPS U.M3.220:1987.)
Ovaj proizvod se sastoji od sirovog krovnog kartona i bitumena za impregna-
ciju bez posipa mineralnim materijalom. Ovaj materijal se deklariše prema površin-
skoj masi (g/m3), pri þemu ukupna masa bitumena za impregnaciju treba da iznosi
najmanje 100 % mase krovnog kartona.
– Bitumenska traka sa uloškom od sirovog krovnog kartona (SRPS
U.M3.226:1987.)
Sastoji se od sirovog krovnog kartona impregnisanog bitumenom za kolo-
voz i sa obe strane obloženog bitumenskom masom na bazi duvanog bitumena. Za-
štiüuje se mineralnim posipom koji sa jedne strane može da bude krupnozrn i obo-
jen. Prema koliþini bitumena, proizvode se tri kategorije bitumenskih traka ovog ti-
pa koje se oznaþavaju sa 3, 4 i 5 pri þemu minimalni sadržaj bitumena iznosi 1500,
2300 i 3000 g/m2.
– Bitumenska traka sa uloškom od staklenog voala (SRPS U.M3.231:1989)
je stakleni voal najmanje mase 50 g/m2 obložen bitumenskom masom na
bazi duvanog bitumena ili bitumena za kolovoz sa dodatkom polimera, za-
štiüena mineralnim posipom ili drugim pogodnim materijalom. Prema ko-
liþini bitumena proizvode se þeitiri kategorije bitumenskih traka ove vrste

koje se oznaþavaju sa 2, 3, 4 i 5 a kojima odgovaraju najmanji sadržaji bi-
tumena od 1200, 2000, 2800 i 3400 g/m2.
– Bitumenska traka sa uloškom od staklene tkanine (SRPS U.M3.234:1991),
izraÿuje se od tkanine sa oznakama 50, 100 i 150, ove oznake predstavljaju
površinske mase i to mase 50-100 g/m2, 100-150 g/m2 i 150-200 g/m2. Tka-
nina je sa obe strane obložena bitumenskom masom na bazi duvanog bitu-
mena ili bitumenom za kolovoz sa dodatkom polimera. Traka se štiti mine-
ralnim posipom ili drugim pogodnim materijalom, veü prema nameni tra-
ke. S obzirom na koliþinu bitumena proizvode se þetiri kategorije ovih tra-
ka – trake 2, 3, 4 i 5. Ovim trakama odgovaraju najmanji sadržaji bitumena
od 1600, 2000, 2800 i 3400 g/m2.
– Bitumenska traka za varenje (SRPS U.M3.300:1989) izraÿuje se sa uloš-
kom od staklene tkanine, staklenog voala i poliestarskog filca sa oznakama
4 i 5 (debljine 3,6 i 4,5 mm i površinske mase 3200 g/m2 i 4200 g/m2).
– Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za parnu branu i
izjednaþenje pritiska (SRPS U.M3.301:1991) izraÿuje se od aluminijumske
folije debljine 0,080 mm koja je sa obe strane obložena bitumenskom ma-
som na bazi duvanog bitumena ili bitumenom za kolovoz sa dodatkom poli-
mera. Traka je zaštiüena mineralnim materijalom, a sa druge pogodnim ma-
terijalom. Prema koliþini bitumena proizvodi se u dve kategorije 3 i 4 koji-
ma odgovaraju sadržaji bitumena 1800 i 2600 g/m2.
– Bitumenska traka za izjednaþavanje parnog pritiska (SRPS U.M3.302:1991)
izraÿuje se od staklenog voala ili staklene tkanine sa obe strane obložena
bitumenskom masom koja se sa jedne strane pokriva najviše 70 % trake sa
posipom granulacije od najmaje 1,5 mm. Proizvodi se u tri kategorije 2, 3,
4 (V2, V3, V4 odnosno T3 i T4) kojima odgovaraju najmanje koliþne bitu-
mena 1200, 2000 i 2800 g/m2).
– Aluminijumska folija jednostrano obložena bitumenskom masom (SRPS
U.M3.229:1989) je dezenirana aluminijumska folija debljine 0.1 mm, jed-
nostrano obložena bitumenskom masom. Traka se sa donje strane štiti posi-
pom od sitnog peska. Minimalna koliþina veziva je 700 g/m2 a površinska
masa trake je 1.5 kg/m2. Prekidna sila trake iznosi 150/150 N/5 cm a izdu-
ženje 3 % u oba smera.
– Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije (SRPS
U.M3.230:1989) je dezenirana aluminijumska folija debljine 0.08 do 020
mm sa obe strane obložena masom na bazi duvanog bitumena ili bitume-
na za kolovoz sa dodatkom polimera. Traka se zaštiüuje posipom ili drugim
pogodnim materijalima. S obzirom na koliþinu bitumena proizvodi se u 5
kategorija koje nose oznake 1, 2, 3, 4 i 5. Ovim oznakama odgovaraju koli-
þine bitumena 700, 1000, 1800, 2600 i 3200 g/m2.
– Bitumenizirani krovni karton (SRPS U.M3.234:1988) je sirovi karton im-
pregnisan bitumenom za kolovoze sa obe strane obložen bitumenskom ma-
som za oblaganje na bazi duvanog bitumena, i zaštiüen pogodnim mineral-
nim posipom. Ukupna koliþina bitumena treba da iznosi 150 % u odnosu na
O IZOLACIJI 265
masu upotrebljnog kartona. Sadržaj mineralnog punila u masi za oblaganje

iznosi najviše 30 %. Deklariše se prema površinskoj masi (g/m2). Prekidna
sila ovog materijala zavisno od uloška treba da iznosi 150, 200, 250 i 300
N/5 cm, a izduženje pri kidanju najmanje 2 %.
4.1.3.1.3. Proizvodnja savremenih ugljovodoniþnih

traka – membrana
Savremena proizvodnja hidroizolacionih materijala u zapadnoevropskim ze-
mljama sve manje bazira na upotrebi oksidisanog bitumena. Zbog poveüanja granice
plastiþnosti i poboljšanja reoloških osobina u smislu plastiþnosti i elastiþnosti, oksi-
disani bitumen je u proizvodnji savremenih bitumenskih traka zamenjen upotrebom
modifikovanih bitumena, tj. polimernim odnosno elastomernim bitumenima. Kod
ovakvih modifikovanih veziva umešavanjem polimera APP (ataktiþkog polipropile-
na), elastomera SBS (stiren butadien stirena) ili olefina znatno su poboljšana fiziþ-
ko-mehaniþka i reološka svojstva gotovog proizvoda. Poboljšanjem granice plastiþ-
nosti trake (izmeÿu taþke topljenja mase po PK i taþke loma po Frasu) omoguüena
je proizvodnja traka (membrana) debljine i do 5 mm što za posledicu ima smanjenje
broja traka u sistemu hidroizolacije.
APP trake – membrane: bitumen je modifikovan sa plastomernim polimerom
(ataktiþki polipropilen), elastomernim polimerom (ataktiþki polipropilen i co-poli-
mer) i elastopoliolefinom (ataktiþki polipropilen i odabrani co-polimer). Ove vrste
masa imaju izrazitu karakteristiku plastiþnosti podesnu za sva podruþja primene, na-
roþito tamo gde je potrebna otpornost na toplotu i posebno na UV zrake (granica pro-
seþne plastiþnosti od –10°C do +130°C). Membrana se primenjuje i kao završni sloj
u krovnim hidroizolacijama, bilo da je zaštiüena mineralnim posipom, bilo odgova-
rajuüim kompatibilnim reflektujuüim premazima.
SBS trake – membrane: bitumen je modifikovan sa elastomernim polimerom
(stiren butadien stiren). SBS membrana se odlikuje visokom elastiþnom komponen-
tom. Iz tog razloga ona je odliþna za primenu, a naroþito tamo gde su prisutna znat-
na pomeranja konstrukcije. SBS je mekan, tako da se dobro ponaša na niskim tem-
peraturama, dok nezasiüenost polimera uslovljava nisku otpornost na UV zrake, ta-
ko da je kvalitetna zaštita sa mineralnim granulama obavezna za trake primenjene u
završnom sloju (granica proseþne plastiþnosti od –35o do 90°C).
APA0 trake – membrane: bitumen je modifikovan terpolimeramorfnim poli-
alfa-olefinom (etilen-propilen-butan). APA0 molekule su vrlo kompatibilne sa bitu-
menom i zbog toga one dozvoljavaju visoko i dugo optereüenje ne menjajuüi perfor-
manse. Praktiþno, APA0 membrane su kombinacija kvaliteta APP i SBS membrana:
one su otporne na toplotu, na UV zrake, imaju ekstremnu fleksibilnost, sa njima se
lako radi na niskim temperaturama imaju vrlo veliku otpornost na mehaniþka napre-
zanja, a iznad svega veliku otpornost na toplotne uticaje.
U tabeli 4.1 je dat uporedni pregled karakteristiþnih parametara za sva tri tipa
traka – membrana. Evolucija veziva modifikovanjem bitumena za proizvodnju sa-
vremenih traka – membrana omoguüava i upotrebu novih vrsta armatura od stakle-
nih i poliestarskih tkanina.
Tabela 4.1. Uporedni pregled karakteristiþnih parametara

polimerbitumenskih traka – membrana
MEMBRANA
Karakteristike
APP SBS APA0
1. Fleksibilnost (savitljivost) trake na niskim .15°C/-
0°C/-20°C -35°C
temperaturama 350°C
2. Postojanost na toploti 110°C/140°C 80°C/100°C 150°C
3. Otpornost na UV zraþenje dobra neotporna vrlo dobra
Armatura može da bude od netkanog poliestarskog filca (PV), staklenog voa-

la (V), staklene tkanine (T) i aluminijumske folije (Al). Upotrebljavaju se i armature
dobijene kombinacijom poliestarskih i staklenih vlakana, zatim duple armature, ko-
je se u proizvodnji membrana prethodno impregniraju, a zatim oblažu modifikova-
nom bitumenskom masom. Njihovo mesto je unutar membrane ili na površini kada
se primenjuju kao laminati.
Od vrste armature zavise fiziþko-mehaniþka i reološka svojstva trake – mem-
brane. Armature obeležene slovima imaju odreÿene kvalitete prema sledeüem:
V – stakleno vlakno: armatura od staklenih vlakana, ojaþana sa poliestarskom
preÿom. Membrana sa ovom armaturom ima dobru dimenzionalnu stabilnost. Sta-
klena vlakna mogu biti laminirana sa aluminijumskom folijom koja garantuje apso-
lutnu vodonepropustljivost i paronepropustljivost.
P – kratka poliestarska vlakna: armatura proizvedena od kratkih poliestarskih
vlakana. Poslednjih godina armatura P je stabilizovana sa staklenim vlaknima. Ova
armatura ima dimenzionalnu stabilnost.
PC – Spun bonded: armatura od netkanog poliestra, stabilizovana sa stakle-
nom preÿom. Ova armatura ima veliku otpornost na zatezanje. Osim što staklena
vlakna poboljšavaju dimenzionalnu stabilnost, spreþavaju i fenomen skupljanja du-
žinom preklopa trake.
Alu – Aluminijum armatura od alu-folije garantuje paronepropustljivost; sa
ovom armaturom se proizvode membrane za parnu branu. Upotrebljavaju se kada ni-
je potrebna visoka mehaniþka otpornost.
P-Alu – Armatura od poliestarskog filca laminiranog aluminijumskom foli-
jom u toku proizvodnje trake – membrane. Na ovaj naþin membrana pored funkcije
parne brane ima odliþnu otpornost na mehaniþko naprezanje. Završna obrada mem-
brane izvodi se mineralnim posipom, polietilen filmom, polipropilenskom netkanom
tkaninom, posipom peska i talka.
Savremene hidroizolacione membrane imaju znatno izmenjena svojstva u od-
nosu na klasiþne trake, a donekle i na sadašnju domaüu proizvodnju. Usavršavanjem
tehnologije proizvodnje savremenih traka omoguüena je proizvodnja membrana ve-
üih debljina što je uticalo na smanjenje broja slojeva u sistemu krovnih hidroizolaci-
ja, a time i na smanjenje vremena izvoÿenja radova i cenu koštanja kao i na poveüa-
nje kvaliteta hidroizolacija izvedenih savremenim uvoznim membranama.
O IZOLACIJI 267
4.1.3.2. METALNE TRAKE

U ovu grupu materijala dolaze dezenirane bakarne i aluminijumske folije ko-
je nisu fabriþki obraÿene bitumenskom masom za oblaganje. Primenjuju se u kombi-
naciji sa bitumenskim trakama koje se lepe bitumenom. Koriste se folije debljine do
0.2 mm. Aluminijumska folija sme da se polaže samo preko betonske podloge pre-
mazane bitumenskim premazom. Aluminijumska folija po svome kvalitetu odgova-
ra standardima SRPS C.C2.100 i SRPS C.C4.025.
Bakarne folije se u sistemu za hidroizolacije uglavnom primenjuju za zaptiva-
nje dilatacionih razdelnica i tada su debljine veüe od 0,1 mm.
4.1.3.3. SINTETIýKI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.13.3.1. Sintetiþke i elastomerne trake

Hidroizolacioni materijali ovog tipa su materijali u rolnama – trake (membra-
ne) debljine 1-3 mm i folije debljine do 1 mm, kao i razni premazi, namazi i paste.
Svi ovi materijali predstavljaju fleksibilne fabriþke proizvode za þiju se proizvodnju
prema EN 16967:2004 i EN 16956:2005 koriste sledeüe grupe sintetiþkih materija-
la. elastomera i termoplastiþnih elastomera:
a) Sintetiþki materijali
CSM ili PE-CS – hlorsulfatni polietilen
EEA – Etilen-etilacetat-kopolimer
Etilen-etilacetat-terpolimer
EBA – Etilen-butilacetat
CSB ili EBT – Etilenkopolimerizat-bitumen
Etilen-bitumentermoplast
EVAC – Etilen-vinilacetat-koplimer
FPO ili PO-F – Metil-poliolefin
FPP ili PP-F – meki-polipropilen
PE – Polietilen
PE-C – Hlorisani polietilen
PIB – Poliizobutilen
PP – Polipropilen
PVC – Polivinilhlorid
b) Elastomeri
BR – Butadien kauþuk
CR – Hloropren kauþuk
CSM – Hlorosulfonirani polietilen
EPDM – Etilen-propilen-dien-terpolimer
IIR – Izopren-izobutilen-kauþuk (Butil kauþuk)
NBR – Akrilnitril-butadien-kauþuk (Nitril kauþuk)
c) Termoplastiþni elastomeri
EA – elastomerna mešavina
MPR – elastomeri koji se obraÿuju topljenjem

SEBS – Stiren-etilen-butilen-stiren-blokpolimer
TPE – Termoplastiþni neumreženi elastomeri
TPE-V – Termoplastiþni umreženi elastomeri
TPS ili TPS-SEBS – SEBS kopolimeri
TPV – Termoplastiþni kauþukvulkanizati.
Sve sintetiþke membrane se proizvode kao homogene bez ojaþanja, kao armi-
rane i kao kaširane trake zavisno od namene. U zavisnosti od osobina koje se oþeku-
ju od armiranih proizvoda za ojaþanje traka koriste se: staklena vlakna (voal ili tkani-
na), sintetiþki filc i tkanina (najlonska, polipropilenska, poliakrilnitrilska), kao i me-
talne niti folije i azbestni filc. Armatura o kojoj je ovde reþ može da bude raspore-
ÿena u masi, zatim u sredini trake i kaširana sa spoljne strane. Predmetne materijale
odlikuje dovoljna zatezna þvrstoüa (3-20 Mpa) kao i velika žilavost, relativno izdu-
ženje pri prekidu kod ovih materijala nije manje od 200 %.
Uporeÿujuüi osobine termoplastiþnih sintetiþkih traka (PIB, PVC, CPE, TPO i
VAE) sa elastomernim proizvodima od meke vulkanizirane gume (EPDM, CSM, JJR)
uoþavaju se bitne razlike. Usled mrežaste strukture molekula nastalih vulkanizacijom
elastomerne trake se uglavnom teško vare na hladno i zahtevaju posebna lepila i teh-
niku toplog varenja. Termoplastiþne sintetiþke trake se mogu vrlo dobro oblikovati i
na gradilištu što je od znaþaja za fazoniranje elemenata obrade detalja. Sve sintetiþke
trake treba da ispunjavaju standardima predviÿene zahteve i da se pri ugraÿivanju ne
oštete na temperaturi od –20°C kao i da se ne deformišu na toploti do +80°C.
Sve sintetiþke membrane, osim PVC traka su otporne na vruüi bitumen. Ali to
ne znaþi da su sve pogodne za lepljenje vruüim bitumenom.
4.1.3.3.2. Sintetiþki premazi, namazi i paste za izradu bezšavnih sistema

Premazi, namazi i paste na bazi sintetiþkih materijala, u zavisnosti od bazne
sirovine, mogu biti jedno-, dvo– i trokomponentni sistemi. Proizvodnja ovih mate-
rijala bazira na bitumenu, butilu, lateksu, poliuretanu, polietilenu, vinilkopolimeru,
poliizobutilenu, silikonu, metilmetakrilatu i drugo. Kombinuju se sa raznim hemij-
skim i mineralnim dodacima. Isporuþuju se sa potrebnim oþvršüivaþima, koji se sa
osnovnom supstancom mešaju neposredno pre upotrebe. Primenjuju se u dva ili više
slojeva zavisno od svojstava sistema koji se želi dobiti. Slojevi se najþešüe povezu-
ju (armiraju) staklenim ili sintetiþkim vlaknima u vidu filca, tkanine i mreže. U ve-
zanom stanju ovako dobijeni hidroizolacioni materijali predstavljaju kompozite kojI
po fiziþko-mehaniþkim svojstvima odgovaraju sintetiþkim trakama odnosno folija-
ma. Primera radi jedan ovakav poliestarski sistem od dva premaza sa diolenskim fil-
com ukupne debljine od 2,5 mm, ima þvrstoüu pri zatezanju oko 4,5 Mpa, a relativ-
no izduženje pri kidanju cca 100 %. Ovakvi kompoziti imaju primenu u izvoÿenju
hidroizolacija krovova posebno pri sanaciji dotrajalih bitumenskih hidroizolacija.
4.1.3.3.3. Ekološka membrana od mekog polivinilhlorida (PVC-P)

za hidroizolaciju ravnog krova
Kao primer uvoÿenja nove vrste sintetiþke membrane od PVC-P karakteri-
stiþna je Renolit Alkorplan traka – Alkorbright System za hidroizolaciju ravnih tzv.
O IZOLACIJI 269
„hladnih“ krovova. Ova membrana pored veü poznatih osobina PVC-P traka zbog
bele boje u masi, ima i visoke vrednosti za solarnu refleksiju i kao takva ubraja se u
kategoriju „hladnih“ membrana. Membrana sadrži plastifikatore, fungicide, stabili-
zatore, pigmente, mineralno punilo i poliestarski filc za kaširanje. Sa gornje strane
premazana je slojem transparentnog laka koji ima funkciju samoperivosti, tako da
membana zadržava belu boju, a samim tim ima produžen vek visoke solarne reflek-
sije. Prednosti ove membrane u odnosu na standardne su:
– pozitivan uticaj na unutrašnju klimu objekta;
– poveüanje efekta fotoelektriþnih üelija za korišüenje solarne energije;
– visoka i trajna refleksija sunþeve svetlosti;
– manja potrošnja energije i cene za kondicioniranje, što za posledicu ima
smanjenje emisije CO2 kao i poveüanje ekološkog efekta;
– izbegavanje toplotnih ostrva;
– po ostalim osobinama se ne razlikuje od veü poznatih Renolit Alkorplan
krovnih membrana koje se veü duže primenjuju;
– dug životni vek.
Rezultati merenja solarne refeksije i emitovanje toplotne energije na membra-
ne Alkor bright (izvršena na Graÿevinskom Univerzitetu u Modeni, Italija Rev 4 od
28.09.09.) potvrÿuju navedene prednosti predmetne membrane (slika 4.1).
Slika 4.1. Dijagram prikaza odnosa solarne refleksije za membranu Alkorbright bele
boje u masi i ostalih tipova Renolit membrana. 1 – Renolit Alkorbright SR ± 90 %;
2 – standardna bela PVC-P SR ± 78,4 %; 3 – siva krovna membrana SR ± 38 %;
4 – crna krovna membrana SR ± 5 %; 5 – Sunþev spektar
Ugraÿivanje membrane Renolit Alkorbright na krovu ima jak uticaj na unu-

trašnju klimu objekta, kao i na smanjenje troškova. Zahvaljujuüi niskoj apsorpciji
sunþevog zraþenja (toplote) toploti üe biti potrebno znatno više vremena da prodre
u objekat. Unutar objekta, temperaturni maksimum üe biti dostignut znatno sporije,
a poslediþno üe biti manja akumulacija toplote. Ovo je od posebne važnosti za ze-
mlje južne Evrope. Razlika u temperaturi od samo nekoliko stepeni generiše prijatni-
je radno okruženje i do 5°C. Smanjena potrošnja energije za klimatizaciju prostorije
utiþe i na smanjenje emisije CO2 tako da ugraÿena traka Alkorbright ima i svojstva
ekološke membrane. Primena ove membrane ima svoje posebno mesto na krovovi-
ma gde se ugraÿuju fotoüelije za korišüenje solarne energije. Ova vrsta membrane se
primenjuje u Belgiji, Francuskoj, Nemaþkoj, Španiji, Italiji od 2008. godine.
Tabela 4.2. Uticaj visine apsorpcije toplote na krovu na
unutrašnju temperaturu u objektu
Temperatura na krovu sa crnom Temperatura na krovu sa Alkorbright

membranom membranom
– Površina na krovu = 80°C – Površina na krovu = 40°C
– Unutar zgrade = 30°C – Unutar zgrade = 25°C
4.1.3.4. NEORGANSKI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.13.4.1. Malterne kompozicije na bazi cementa

Pod neorganskim hidroizolacionim materijalima podrazumevaju se zaptivni
proizvodi koji pored cementa kao osnovnog hidroizolacionog veziva sadrže i razne
mineralne materijale i hemijski aktivna sredstva za zaptivanje. Ova hemijska sred-
stva, poznata kao hidrofobni aditivi, dodaju se u vidu praha, teþnosti ili paste. Pome-
šani sa cementom, mineralnim punilom i vodom formiraju zaptivne betone, maltere,
premaze i namaze. Fiziþki posmatrano to su u oþvrslom stanju kruti proizvodi þiji je
modul elastiþnosti približno jednak modulu elastiþnosti betona.
Druga vrsta proizvoda koja je takoÿe bazirana na cementu kao vezivu su poli-
mercementne kompozicije koje pored cementa sadrže mineralne materije i polimer-
ne emulzije kao što su vodene emulzije poliakrilata, lateksne emulzije i druge.
Obe vrste materijala su malterske kompozicije koje u vezanom stanju imaju
karakteristike maltera za malterisanje i zidanje, odnosno maltera za oblaganje spolj-
nih i unutrašnjih zidova. Prema tome, ovi proizvodi se ispituju na osnovu sledeüih
serija standarda koji su usaglašeni sa evropskim normama:
– SRPS EN 196:2008 – Cementi,
– SRPS EN 1015:2008 – Malteri za malterisanje i zidanje,
– SRPS EN 998:2008 – Malteri za oblaganje spoljnih i unutrašnjih površina.
Uspešnost primene ovih „krutih“ hidroizolacija zavisi od projektnog rešenja,
od kvaliteta izvedene podloge, od postupka nanošenja pojedinih slojeva, a posebno
od ostvarivanja veze prvog sloja sa podlogom. Ukoliko se obezbedi visoki kvalitet
veze sa podlogom ovi sistemi se mogu primeniti i kao pozitivne i kao negativne hi-
droizolacije (u sluþaju penetrirajuüih materijala).
O IZOLACIJI 271
Prema naþinu ostvarivanja veze prvog sloja hidroizolacije za podlogu razliku-

ju se tri osnovna tipa „krutih“ hidroizolacija:
a) Zaštitni premazi koji se vezuju za podlogu samo površinski i þije ukupne
debljine iznose cca 3 mm. Ovakve hidroizolacije se primenjuju protiv vlage i vode
koja nije pod hidrostatiþkim pritiskom, a takoÿe i kod objekata izloženih manjim po-
zitivnim hidrostatiþkim pritiscima.
b) Zaštitni premazi koji penetriraju u materijal podloge 10-15 cm i koji nakon
vezivanja, a usled ekspanzije do koje dolazi u konktaktu sa vodom, zaptivaju sistem
kapilarnih pora u podlozi. Ovakve hidroizolacije se mogu primeniti u svim sluþajevi-
ma, ukljuþujuüi i delovanje vode pod hidrostatiþkim pritiskom – pozitivnim i negativ-
nim.
c) Zaštitni malteri koji se vezuju za podlogu samo površinski i þije se ukupne
debljine kreüu najþešüe do 3 cm. Ovakve hidroizolacije se mogu primeniti u svim
sluþajevima bilo kao pozitivne ili kao negativne pri þemu se u sluþaju negativnih hi-
droizolacija malterski sloj i svojom masom odupire pritisku vode.
U tabeli 4.3 primera radi daju se vrednosti mehaniþkih svojstava karakteristiþ-
nih tipova cementnih kompozicija razliþitih konzistencija.
Tabela 4.3. Karakteristike cementnih kompozicija razliþitog tipa
Penetrirajuüi Brzovezujuüi
Svojstva Malter Šljema
premaz malter
Savojna þvrstoüa (N/mm2)
posle 7 dana – 7 6 6-7
posle 28 dana 3 10 8 9-10
Pritisna þvrstoüa (N/mm2)
posle 7 dana 18 29 25 40-45
posle 28 dana 20 45 33 45-50
Prijanjanje – ývrstoüa pri
1.5 1.7 1.7 2-3
þupanju (N/mm2)
Modul elastiþnosti pri
22000 36000 23000 23000
pritisku (N/mm2)
U ovu grupu materijala za izvoÿenje „krute“ hidroizolacije dolaze i prateüi

materijali kao što su brzovezujuüa sredstva – malteri za zatvaranje vode pod priti-
skom, injekciona sredstva za presecanje kapilarne vlage iz terena, zaptivni materija-
li, koji bubre u kontaku sa vodom (poliuretanske mase) kao i drugi materijali neop-
hodni za obradu detalja.
4.1.3.4.2. Proizvodi na bazi bentonita

a) Bentonit membrane
Ovaj proizvod je specijalna glina (natrijum bentonit) vulkanskog porekla, ko-
ja vezuje za beton. Membrana se sastoji od dva propilenska geotekstila (jedan tka-
ni, drugi netkan) i od meÿusloja od gline. Geotekstili su meÿusobno prošiveni po-
sebnim postupkom koji zarobljava granule bentonita i štiti ih od mehaniþkog ošteüe-
nja. U kontaktu sa vodom, ali þak i sa vlagom iz terena bentonit bubri stvarajuüi ne-
propusni gel. U takvom stanju može da ekspandira i do 16 puta u odnosu na poþetnu
zapreminu. Osnovno je da membrana bude pritisnuta izmeÿu betonske konstrukcije

i zemlje, što omoguüava njenu potpunu nepropustljivost za vodu i vlagu. U fazi be-
toniranja vlakna geotekstila se mehaniþki vezuju za beton pa voda ne može da pro-
ÿe izmeÿu membrane i betonske konstrukcije. Na taj naþin se formira monolitna ne-
prekidna membrana kako je to prikazano na slikama 4.2 i 4.3.
Slika 4.3. Ponašanje

bentonit membrana u
Slika 4.2. Bentonit membrana koja stvara kontaktu sa zemljom i
kontinuirani spoj sa betonom vodom
Ova vrsta zaštite se izvodi kao hidroizolacija podzemnih betonskih konstruk-
cija od stalne ili povremene podzemne vode. Uspešno se izvodi kao hidroizolacija
horizontalnih i vertikalnih površina (temeljne ploþe, zidovi sa nasipom, konstrukcije
sa dijafragmama i šipovima kod podruma, garaža, skloništa i drugo.
Prednosti ovih membrana su što su one samozaptivajuüe, brzo se apliciraju,
mogu se rezati, krojiti i profilisati, automatski zaptivaju pukotine u konstrukciji pro-
uzrokovane sleganjem i skupljanjem betona.
Karakteristike ovog proizvoda prema podacima proizvoÿaþa prikazane su u
tabeli 4.4.
Ugraÿivanje bentonit membrane je jednostavno, površine ne moraju biti þiste,
ali ne smeju biti sa oštrim izboþinama i sa veüim udubljenjima. Rolne se postavljaju
u bilo kom smeru sa preklopima od 10 cm.
Tabela 4.4. Karakteristike jedne bentonit membrane
Karakteristike Metoda ispitivanja Vrednost

1. Sadržaj natrijum bentonita EN ISO 14196 ! 4,88 kg/m2
2. Zatezna sila EN ISO 10319 ! 8 kN/m
3. Prionjivost za beton pri þupanju ASTM D 903 ! 2,5 kN/m2
4. Postojanost na hladnoüi pri savijanju ASTM D 1970 – 30°C
5. Koeficijent propustljivosti ASTM D 5084 2x10-9 cm/s
6. Otpornost na proboj EN ISO 12236 ! 1,5 kN
O IZOLACIJI 273
Detalji radne spojnice i drugo, rešavaju se posebnim prateüim bentonit proi-

zvodima za þiju primenu i tehnologiju, instruktažu vrši proizvoÿaþ.
Moguüi su kombinovani sistemi hidroizolacije u temeljnim jamama tako što
se horizontalna hidroizolacija izvodi bentonit membranom, a hidroizolacija kon-
struktivnog zida nekim drugim sistemom „krute“ hidroizolacije.
b) Injekcione bentonit kompozicije za saniranje hidroizolacije podzemnih
konstrukcija
Metoda zaštite injektiranjem bazira se na pumpanju injekcione mase u teku-
üem stanju neposredno na spoljnu površinu konstrukcije, gde ona postaje krut ma-
terijal koji u kontaktu sa vodom lagano ekspandira stvarajuüi vodonepropustljivu
membranu. Za razliku od „krutih“ sistema hidroizolacije na bazi cementa, koji se na-
nose sa unutrašnje strane, injekciona bentonit kompozicija se nanosi sa spoljne stra-
ne pumpanjem odozgo izvan konstrukcije ili iznutra kroz probušene rupe u zidu ili
podu.
Gusta membrana koju stvara ova masa pokriva spoljnu površinu konstrukcije
ispunjavajuüi šupljine u tlu premoštavajuüi pri tome i male pukotine u betonu manje
od 5 mm. Ova masa ima svojstvo samozaptivanja ako se konstrukcija i sleže, pa pre-
ma tome njen uþinak nije ograniþen usled pojave buduüih mikropukotina u betonu.
4.1.4. TEHNIýKA REGULATIVA – KARAKTERISTIKE, METODE

ISPITIVANJA, PRIMENA MATERIJALA
4.1.4.1. TEHNIýKA REGULATIVA

Postojeüa domaüa regulativa iz oblasti hidroizolacija uglavnom obuhvata
SRPS standarde koji regulišu kvalitet i metode ispitivanja bitumenskih i polimerbi-
tumenskih proizvoda, a takoÿe i na standarde koji regulišu kvalitet sirovinskog sa-
stava bitumena raznih tipova uložaka za trake i mineralna punila. Ima oko dvadese-
tak takvih standarda izdatih pre 1990. godine.
Tehniþka regulativa za izvoÿenje hidroizolacionih radova je veoma oskudna i
odnosi se samo na izvoÿenje hidroizolacija krovova. Tu spada SRPS U.F2.024:1984
– Tehniþki uslovi za izvoÿenje izolacionih radova na ravnim krovovima, Pravilnik
o tehniþkim merama i uslovima za ugljovodoniþne hidroizolacije krovova i terasa
(„Službeni list SFJ“ broj 26/1969), kao i Pravilnik o tehniþkim i drugim zahtevima
za hidroizolacione materijale („Službeni list SCG“ broj 1/2006).
Uz regulativu koja se odnosi na samu oblast hidroizolacija, treba navesti i Pra-
vilnik o tehniþkim normativima za beton i armirani beton na objektima izloženim
agresivnom dejstvu sredine („Službeni list SFJ“ broj 18/1992).
SRPS standardi za ugljovodoniþne materijale koji se navode u taþki 4.1.3.1 su
svojevremeno raÿeni na bazi DIN standarda. Buduüi da nam je i danas najbliža po-
dela traka i kvalitet istih prema sadašnjim DIN standardima treba raþunati na harmo-
nizaciju odnosno usvajanje istih. Shodno tome u tabeli 4.5 iznose se svi tipovi bitu-
menskih i polimerbitumenskih traka prema odgovarajuüim DIN standardima.
Tabela 4.5. Standardizovane bitumenske trake prema DIN standardima
Naziv Bitumenska Bitumenska Bitumenska Polimer bitu- Polimer bitu-

Bitumenske hidroizolac. krovna hidroi- traka za va- menska izol. men. traka za
Trake traka zolac. traka renje traka varenje
Uložak DIN 52143 DIN 52130 DIN 52131 DIN 52132 DIN 52133
PYE-G 200 S4
Staklena tka- G 200 S4 PYE-G 200 S4
- G200 DD PYE-G 200 DD
nina G 200 S5 PYE-G 200 S5
PYE-G 200 S5
PYE-PV 200 PYE-PV 200 S5
Poliestarski filc - PV 200 DD PV 200 S5
DD PYE-PV 200 S5
Stakleni voal V13* - V60 S4* - -
*Kao dodatni slojevi
Napomena: Za standardno obeležavanje tipa trake koriste se slovne oznake

sledeüih znaþenja:
G staklena tkanina
PV poliestarski filc
V stakleni voal
PYE polimerbitumen modifikovan sa termoplastiþnim elastomerom
PYP polimerbitumen modifikovan sa termoplastiþnim polimerom
200 površinska masa za armaturu npro. 200 g/m2
DD krovna hidroizolaciona traka
S4-S5 traka za varenje debljine 4 odnosno 5 mm.
Do sada su preuzeti i objavljeni u 2011. godini kao EN SRPS standardi za is-
pitivanje karakteristika bitumenskih, sintetiþkih i elastomernih traka iz sledeüih EN
standarda:
EN 13707:2004 – Hidroizolacione trake – Bitumenske trake sa uloškom za
krovne hidroizolacije
EN 13967:2004 – Hidroizolacione trake – Sintetiþke i elastomerne trake za hi-
droizolacije objekta protiv vlage i vode iz terena
EN 13956:2005 – Hidroizolacione trake – Sintetiþke i elastomerne za krovne
hidroizolacije.
Primeri fabriþkog lista sa kakrakteristikama za jednu vrstu proizvoda koji je
ispitan prema evropskim normama dati su u tabelama 4.6, 4.7, 4.8 kao izvodi iz na-
vedenih standarda za hidroizolacione trake.
O IZOLACIJI 275
Tabela 4.6. Primer proizvodnog tehniþkog lista za bitumenske trake za krovne

hidroizolacije (Izvod iz EN 13707:2004)
Metode Vrednost
Izražavanje
Karakteristike ispitivanja Jedinice ili dekla-
rezultata
klasifikacija racija
Izgled EN 1850-1 - vidljive greške
Dužina EN 1848-1 m VLF
Širina EN 1848-1 m VLF
Ravnost EN 1848-1 - odgovara
Površinska masa EN 1849-1 kg/m2 VDF
Debljina EN 1849-1 mm VDF
EN 1928:2000
Vodonepropustljivost - odgovara
Metode A ili B
Zaptivenost posle zatezanja na VLF
EN 13897 %
niskoj temperaturi Odgovara
Otpornost na spoljnu vatru ENV 1187 -
EN 13501-1
Reakcija na vatru EN 1350-5 -
(5.2.5.2)
Otpornost spoja na ljuštenje EN 12316-1 N/50 mm VDF
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-1 N/50 mm VDF
Sila pri zatezanju EN 12311-1 N/50 mm VDF
Izduženje pri zatezanju EN 12311-1 N/50 mm VDF
Otpornost na udar EN 12691 mm VLF
Otpornost na statiþko
EN 12730 kg VLF
probijanje
Otpornost na probijanje korena pEN 13948 - odgovara
Dimenzionalna stabilnost EN 1107-1 % VLF
Stabilnost oblika pri cikliþnoj
EN 1108 mm VLF
promeni temperature
Savitljivost pri niskoj
EN 1109 °C
temperaturi
Otpornost na teþenje pri
EN 1110 °C VLF
poveüanoj temperaturi
vidi
Veštaþko starenje pri
EN 1109
dužem izlaganju poveüanoj EN 1296 VDF
ili
temperaturi
EN 1110
Veštaþko starenje pri
kombinovanom dužem EN
EN 1297 odgovara
izlaganju UV zracima, 1850-1
poveüanoj temperaturi i vodi
Prionjivost granula EN 12039 % VDF
u=VDF ili
Paropropustljivost EN 1931 -
20.000
a) VLF: graniþna vrednost koju daje fabarikant
VDF: vrednost deklarisana od fabarikanta
b) kompletirana od fabrikanta
Tabela 4.7. Primer proizvodnog tehniþkog lista za sintetiþke i elastomerne trake za

hidroizolacije protiv vlage i vode iz terena (Izvod iz EN 13967:2004)
Metode Vrednost
Izražavanje
Karakteristike ispitivanja Jedinice ili deklara-
rezultata
klasifikacija cija
Vodonepropustljivost EN 1928 - Postojan
Otpornost na statiþko optereüenje EN 12730 kg MLV
Sila pri zatezanju, max zatezna
EN 12311-2 N/50 mm
sila
Izduženje %
Trajnost vodonepropustljivosti EN 1296 i
-
posle veštaþkog starenja EN 1928
Trajnost vodoneproustljivosti EN 1847 i
posle dejstva hemikalija EN 1928
Otpornost na cepanje (probijanje
EN 12310-2 N MLV
ekserom)
Otpornost na udar EN 12691
ø mm
(ali sa visine MLV ø/h = 300
h = 300 mm
h = 300 mm)
Podnošljivost sa bitumenom prEN 1548 i
EN 1928
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-2 N/50 mm MLV
Paropropustljivost EN 1931 (m2 s Pa)/kg MDV
Otpornost na deformisanje pod
- -
optereüenjem
Otpornost na alkalije EN 12311-2 - MDV
Otpornost na požar EN 13501-1 - MDV
Dužina EN 1848-2 m MDV
Širina EN 1848-2 m MDV
Debljina EN 1849-2 mm MDV
Masa EN 1849-2 kg/m2 MDV
Ravnost EN 1848-2 mm
Vidljiva ošteüenja EN 1850-2 -
Tabela 4.8. Primer proizvodnog tehniþkog lista za sintetiþke i elastomerne trake za

krovne hidroizolacije (Izvod iz EN 13956:2005.)
Metode
Ograniþeno Izražavanje
Karakteristike ispitivanja Jedinice
odstupanje rezultata
klasifikacija
Izgled Zadovo-
EN 1850-2 -
ljava
Dužina EN 1848-2 m 0 % +5 % MDV
Širina EN 1848-2 m –0,5 % i +1 % MDV
Pravost EN 1848-2 m MLV
Ravnost EN 1848-2 mm MLV
Masa –0,5 % i
EN 1849-2 kg/m2 MDV
+1‚0 %
O IZOLACIJI 277
Metode
Ograniþeno Izražavanje
Karakteristike ispitivanja Jedinice
odstupanje rezultata
klasifikacija
Efektivna debljina –0,5 % i
EN 1849-2 MLV
+1‚0 %
Vodonepropustljivost prema
EN 1928 B kPa
prEN
Ponašanje na dejstvo spoljne vatre ENV 1187 13501-5
Reakcija pri požaru EN 13501-
EN 13501-1:02
1
Otpornost spoja na ljuštenje EN 12316-2 N/50 mm MLV
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-2 N/50 mm MLV
Zatezna sila /zatezna þvrstoüa N/50 mm
EN 12311-2 MLV
ili N/mm2
Izduženje pri zatezanju EN 12311-2 % MLV
Otpornost na optereüenje pri udaru
A) pri +23°C EN 12691 ø mm MLV
B) pri –10°C EN 12691 ø mm MLV
Otpornost pri statiþkom zadovo-
EN 12730 B kg
optereüenju ljava
Otpornost na cepanje EN 12310-2 N MLV
Otpornost na probijanje korenab) prEN 13948 MLV
Gubitak mase zadovo-
EN 1107-2 %
ljava
Savitljivost pri niskim
EN 495-5 °C MLV
temperaturama
UV zraþenje EN 1297 vizelne
Teþne hemikalije ukljuþujuüi i
EN 1845 promene
voduc)
Otpornost na proboj eksera EN 13583 m/s
Paropropustljivost EN 931 ±30 % ȝ = MLV
Postojanost na ozon zadovo-
EN 1844
ljava
Otpornost na uticaj bitumena zadovo-
prEN 1548
ljava
Legenda
a) Pojedinaþne vrednosti unutar ±10 %
b) samo za zelene krovove
c) samo po zahtevu
d) zavisno od sluþaja
e) samo za elastomerne.
4.1.4.2. POSTUPAK OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI PROIZVODA

Tehniþka regulativa, standardizacija i harmonizacija nacionalnih zakona koji
se odnose na graÿevinske proizvode uspostavljena u direktivi Saveta (89/106/EEC)
sadrži zahteve koje moraju da ispune zgrade i graÿevinski objekti. Ovi zahtevi se di-
rektno odražavaju na nacionalne standarde za proizvode, nacionalna tehniþka odo-
brenja i ostale zakonske odredbe koje se odnose na graÿevinske proizvode.
Na osnovu ove odredbe za graÿevinske proizvode, koji se stavljaju u promet

moraju biti usaglašeni sa harmonizovanim standardima CEN ili ETA. Ovako usagla-
šeni proizvodi obeležavaju se simbolom CE.
Za dobijanje ovog znaka proizvoÿaþ mora da dokaže usaglašenost kvaliteta
svojih proizvoda sa zahtevima odgovarajuüeg standarda i sa deklarisanim vrednosti-
ma za svojstva proizvoda. Proizvoÿaþka deklaracija o performansama graÿevinskog
proizvoda treba da je taþna i pouzdana. Ona treba da bude ocenjena u fabrici, a ceo tok
proizvodnje u fabrici treba da bude kontrolisan u skladu sa odgovarajuüim sistemom
za ocenjivanje i verifikaciju konstantnosti performansi graÿevinskih proizvoda.
Za tumaþenje postupka usaglašenosti ovde je prikazan izvod teksta iz standar-
da EN 13956:2005 kojim se objašnjavaju radnje uslovljene direktivom CPD. U tabe-
li br. 4.9, prikazani su zadaci koje treba u postupku da izvrši proizvoÿaþ, a koje ovla-
šüeno lice za kontrolu kvaliteta (akreditovane laboratorije i certifikacionog tela).
Tabela 4.9. Podela zadataka u postupku usaglašenosti proizvoda
Taþka iz standarda
Zadaci Sadržaj zadatka
EN 13956
Fabriþka kontrola proizvod- Parametri koji se odnose
6.3
nje (FPC) na sve bitne karakteristike
Zadaci
Sve bitne karakteristike iz
proizvo- Poþetno ispitivanje tipa 6.2
Priloga
ÿaþa
Ispitivanje uzoraka uzetih u Sve bitne karakteristike iz
6.3.31
fabrici Priloga
Poþetno Parametri koji se odnose
Zadaci Sertifikacija kontrolisanje na sve bitne karakteristike 6.2
ovlašüenog FPC na osno-
lica vu Neprekidan Parametri koji se odnose
6.3
nadzor na sve bitne karakteristike
Proizvoÿaþ (ili njegov predstavnik) mora da dokaže usaglašenost predmetnog

proizvoda sa zahtevima iz standarda sprovoÿenjem poþetnog ispitivanja i fabriþke
kontrole proizvodnje. Za ispitivanja mogu se usvojiti i alternativne metode u odnosu
na referentne koje su specificirane u standardu.
Po završetku razvoja novog tipa proizvoda i pre poþetka proizvodnje i pro-
daje moraju se izvršiti odgovarajuüa poþetna ispitivanja da bi se potvrdilo da svoj-
stva predviÿena razvojem ispunjavaju zahteve standarda i vrednosti za koje se pro-
izvod deklariše.
Plan Fabriþke kontrole proizvodnje mora da se utvrdi i dokumentuje u Poslov-
niku o kvalitetu fabrike.
Kada se postigne usaglašenost sa uslovima iz Priloga ZA.1 sadržanim u stan-
dardu i kada ovlašüeno telo izda CE sertifikat proizvoÿaþ ili njegov predstavnik u EEA
mora da pripremi i saþuva izjavu o usaglašenosti kojom se proizvoÿaþu daje ovlašüe-
nje da stavi CE znak. Ovaj simbol usaglašenosti CE koji se stavlja na proizvod mora
biti u skladu sa Uputstvom 93/68/EC i mora se prikazati na ambalaži ili na prateüoj na-
lepnici ili prateüim komercijalnim dokumentima na primer na otpremnici.
Primer oznake CE za hidroizoilacinu traku za krovove od PVC prema EN
13956:2005. prikazan je na slici 4.4 (Izvod iz standarda sl. ZA.1).
O IZOLACIJI 279
CE
Znak usaglašenosti CE se sastoji od
„CE“ simbola datog u Direktivi 93/68/EWG
Identifikacioni broj certifikacionog tela.
01234
, PO BOX 21, B-1050 Naziv ili identifikaciona oznaka i registro-
04 vana adresa proizvoÿaþa.
01234-CPD-00234 Poslednje dve cifre godine u kojoj je stav-
ljen znak.
Broj certifikata
EN 13956 Broj evropskog standarda, opis proizvoÿaþa
2m x 30 m x 1.2 mm PVC sa uloškom od i informacija o propisanim karakteristikama
sintetiþkih vlakana. Primenjuje se slobodno: *Ovaj dokument mora da sadrži osobeno-
mehaniþki priþvršüeni krov. sti ispitivanog sistema kojem pripada sistem
Otpornost na spoljnje dejstvo vatre: pokrivanja krova.
BROOF(t1) vidi dokument XYZ* proizvo-
ÿaþa.
Reakcija na dejstvo vatre: E
Vodonepropustljivost: zadovoljava sila pri
zatezanju u podužnom pravcu 600 N/50
mm.
Sila pri zatezanju u popreþnom pravcu 600
N/50 mm.
Zatezno izduženje: 15 %
Otpornost na statiþko optereüenje: 20 kg
Otpornost na cepanje: 180 N
Otpornost spoja pri ljuštenju: 450 N/50 mm
Otpornost spoja pri smicanju: 600 N/50 mm
Otpornost na probijanje korena: KLF
Postojanost na hladnoüu pri savijanju: –
30°C
Trajnost: stepen 1
Slika 4.4. Primer podataka za CE – oznaku koja za proizvod klase E mora da ima
prateüu dokumentaciju reakcije na dejstvo požara (Slika ZA.1 iz standarda)
Proizvoÿaþ nanošenjem znaka CE tvrdi da kvalitet proizvoda odgovara dekla-
risanom kvalitetu i preuzima na sebe odgovornost za bilo kakvo naknadno utvrÿeno
odstupanje u kvalitetu.
Uredba (EU) broj 305/2011 od 9.03.2011. kojom se utvrÿuju uslovi za uskla-
ÿen plasman graÿevinskih proizvoda i ukida Direktiva Saveta 89/106/EEC predstav-
lja u suštini poboljšane uslove usaglašenosti kvaliteta proizvoda kao i uslove izdava-
nja deklaracije o performansama za graÿevinski proizvod koji nije u potpunosti po-
kriven harmonizovanim standardom ali mora da ima obezbeÿenu evropsku tehniþ-
ku saglasnost.
4.1.4.3. INOSTRANA REGULATIVA PRIMENJIVA

U NAŠIM USLOVIMA GRAĈENJA
U domenu projektovanja i izvoÿenja hidroizolacija nema domaüih standarda,
propisa i uputstava (osim zastarelih) pa se stoga koriste uglavnom domaüa iskustva
razraÿivana korišüenjem inostrane regulative DIN, NF, EN/ISO, ASTM, tehniþkih

propisa, uputstava, preporuka i drugo.
U oblasti hidroizolacija za zaštitu objekata od podzemne vlage i vode na pr-
vom mestu su nemaþki standardi DIN 18195-T1-10:2000 – graÿevinske hidroizola-
cije koje se koriste i u zemljama EU:
– DIN 1859 T1:2000 - opšte definicije,
– DIN 1895 T2:2000 - materijali
– DIN 1895 T3:2000 - zahtevi za podlogu i ugraÿivanje materijala,
– DIN 1895 T4:2000 - hidroizolacije protiv vlage iz terena (kapilarne, pri-
janjajuüe vlage) i procedne vode
– DIN 1895 T5:2000 - hidroizolacija protiv vode koja nije pod pritiskom,
na podovima i mokre prostorije
– DIN 1895 T6:2000 - hidroizolacija protiv spoljne vode pod pritiskom i
ustavljene vode,
– DIN 1895 T7:1989 - hidroizolacije protiv unutrašnje vode pod priti-
skom,
– DIN 1895 T8:2004 - hidroizolacije preko dilatacionih razdelnica,
– DIN 1895 T9:2004 - prodori, prelazi, završeci hidroizolacija,
– DIN 1895 T10:2004 - zaštitni sloj i mere zaštite.
Navedeni standardi su tokom vremena revidovani – izmene i dopune su obu-
hvaüene amandmanima koji su u pripremi ili su objavljeni u 2011. godini.
Pored ovih standarda i francuski standard NF 11221-1:2000 (DTU 14.1) se
odnosi na podzemne hidroizolacije ne samo fleksibilne veü i krute.
U domenu projektovanja i izvoÿenja hidroizolacija ravnih krovova nema sa-
vremenih domaüih standarda i propisa pa se stoga koriste inostrani standardi, Teh-
niþka uputstva i preporuke proizvoÿaþa materijala.
Za hidroizolaciju krovova u upotrebi su nemaþki standardi DIN 18531-T1-4:
– DIN 18531-1:2010 - Hidroizolacije krova: Termini, definicije, zahtevi i
principi projektovanja
– DIN 18531-2:2010 - Hidroizolacije krova: Materijali
– DIN 18531-3:2010 - Hidroizolacije krova: Upotreba materijala i ugraÿi-
vanje
– DIN 18531-4:2010 - Hidroizolacije krova: Održavanje.
Pored ovih nemaþkih standarda, þitav niz francuskih standarda obraÿuje hidro-
izolaciju krova: NF P84-204:2004 (DTU 43.1), NF P84-205-1:1995 (DTU 43.2), NF
P84-206-1:2002 (DTU 43.3), NF P84-207:1995 (DTU 43.4), NF P84-208-1:2002
(DTU 43.5), NF P10-203-1:1993 (DTU 20.12).
4.1.5. PREDLOG SADRŽAJA PROJEKTA HIDROIZOLACIJE ZA NOVE I

STARE OBJEKTE (PODZEMNE I KROVNE)
4.1.5.1. OPŠTE ODREDBE
Projekat hidroizolacije treba da sadrži Projektni zadatak i sve relevantne ele-
mente za izradu projekta.
Projekat hidroizolacije za nove objekte treba da bude usklaÿen sa graÿevin-
skim i arhitektonskim projektom uvažavajuüi tehniþkoekonomske parametre uslov-
O IZOLACIJI 281
ljene predmerom i predraþunom. Za objekte koji su u upotrebi osnov za izradu sana-

cionog projekta je Tehniþki izveštaj o stanju objekta i moguünostima saniranja.
4.1.5.2. IZBOR MATERIJALA I SISTEMA

Izbor materijala i sistema zavisi od eksploatacionih zahteva i projektnog reše-
nja objekta odnosno dela objekta koji se štiti od vode i drugih uticaja prilikom izvo-
ÿenja radova i eksploatacije objekta.
4.1.5.3. TEHNIýKI USLOVI ZA KVALITET MATERIJALA I SISTEMA

Svi materijali treba da budu u saglasnosti sa važeüim normama, propisima i
uputstvima kao i klimatskim uslovima.
Sistem hidroizolacije treba da je dimenzionisan u skladu sa projektnim zahte-
vima i izabranim materijalima.
4.1.5.4. OBRADA DETALJA

Svi detalji u sastavu osnovne hidroizolacije treba da su obraÿeni vodonepro-
pustljivo.
4.1.5.5. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE ZAVRŠNA OBRADA

Zaštita hidroizolacije treba da je pravilno odabrana u zavisnosti od eksploata-
cionih uslova.
4.1.5.6. TEHNIýKI USLOVI IZVOĈENJA RADOVA

Svi radovi treba da budu usaglašeni sa graÿevinskim radovima.
Ovo se posebno odnosi na pripremne radove podloge i graÿevinskih detalja.
Polaganje hidroizolacionih slojeva kao i ostalih slojeva u sastavu pokrivaþa
kao što je sluþaj kod krovnog pokrivaþa treba da su usaglašeni i detaljno opisani.
4.1.5.7. PREDMER, PREDRAýUN ZA OPISOM RADOVA

Ovaj deo projekta treba da bude pregledan i struþan da bi služio kao osnova za
izradu Plana dinamike rada i praüenje kvaliteta izvoÿenja radova.
4.1.5.8. ZAŠTITA NA RADU

Uz projekat treba priložiti osnovne podatke o zaštiti na radu.
4.1.5.9. REFERENCE
– Izvoÿaþ radova treba da priloži referentnu listu izvedenih znaþajnih rado-
va
– Certifikate o materijalima sadržanim u projektu
– Potvrdu od proizvoÿaþa materijala o pravilnom izboru materijala i sistema
hidroizolacije kao i rešenju izrade detalja.
4.1.5.10. ODRŽAVANJE OBJEKTA

Kratak opis radova na održavanju objekta, odnosno hidroizolacije.
Opšte odredbe
– Hidroizolacioni radovi treba da se izvode po posebnom i odobrenom pro-
jektu od strane projektanta i glavnog izvoÿaþa graÿevinskih radova.
– Radove treba da izvodi specijalizovano preduzeüe koje je kvalifikovano za
izvoÿenje radova po projektnom rešenju u skladu sa tehniþkom regulati-
vom.
– Tokom radova je neophodno sprovesti nadzor nad izvoÿenjem hidroizola-
terskih radova.
– Svi hidroizolaterski radovi treba da prate graÿevinske radove (prema utvr-
ÿenoj dinamici).
– Tokom radova Izvoÿaþ treba da vodi graÿevinski dnevnik.
– Po završetku radova Izvoÿaþ treba da uradi Projekat izvedenog stanja sa
svim izmenama u odnosu na projektovana rešenja, odnosno novonastale
uslove izvoÿenja hidroizolaterskih radova.
4.2. HIDROIZOLACIJE NA DONJIM DELOVIMA ZGRADA

4.2.1. OPŠTE
Da bi se podzemni delovi zgrada mogli koristiti za razne namene potrebno ih
je obezbediti od prodora vlage i vode, a time poveüati trajnost ukopanih delova kon-
strukcije od fiziþkog i agresivnog uticaja spoljne sredine – vlage i vode. To se po-
stiže izvoÿenjem odgovarajuüe kvalitetne zaštite, pa se zato u savremenom graÿe-
nju ukopanim delovima zgrada poklanja sve veüa pažnja u odnosu na trajnu zaštitu
od prodora vlage i vode, što posebno važi u sluþajevima kada je potrebno dobiti pot-
puno suve prostorije.
Efikasnost i sastav neke hidroizolacije zavisi kako od struþnog projektovanja,
primene tehniþke regulative, tako i od izvoÿenja ukopanih delova zgrada na koje se
nanosi hidroizolacija.
Izbor najcelishodnije vrste hidroizolacije ukopanih delova za nove zgrade za-
visi od vrste delovanja vlage i vode, od vrste graÿevinskog zemljišta, oþekivanih fi-
ziþkih a naroþito mehaniþkih i termiþkih naprezanja. Pri tome je reþ o spoljnim, na
pr. klimatskim uticajima ili o uticajima vezanim za samu konstrukciju (sleganje, di-
latiranje i drugo), ili pak o uslovima korišüenja graÿevine i njenih delova. Istraživa-
nja u cilju utvrÿivanja ovih odnosa sprovode se pre projektovanja objekta, kako bi
se usaglasili svi faktori presudni za primenu ekonomsko tehniþkih rešenja pri izradi
graÿevinskog projekta konstrukcije.
Izbor rešenja hidroizolacije za sanaciju hidroizolacije za zgrade koje su u ek-
sploataciji zahteva pre svega utvrÿivanje þinjeniþnog stanja ukopanih delova i odre-
ÿivanje uzroka prodora vlage i vode u unutrašnjost objekta, a zatim obaveznu izradu
Projekta za sanaciju sa rešenjima svih detalja i tehniþkim opisom izvoÿenja radova.
Predmet saniranja hidroizolacije mogu biti i zgrade u izvoÿenju, ako se utvr-
de nedostaci u postojeüem rešenju i izvoÿenju hidroizolacije ukopanih delova objek-
ta. Tada se takoÿe utvrÿuje þinjeniþno stanje radova koji se moraju sanirati dodat-
nom hidroizolacijom.
Hidroizolacija ukopanih delova zgrade štiti konstrukciju i graÿevinske ele-
mente od vlage i vode. Voda sadržana u zemljištu u zavisnosti od sastava terena i
O IZOLACIJI 283
uslova fundiranja objekta može da deluje kao vlaga, voda koja nije pod hidrostatiþ-
kim pritiskom i voda koja je pod hidrostatiþkim pritiskom.
U radu su obraÿeni savremeni hidroizolacioni materijali, raspoloživa domaüa
i inostrana tehniþka regulativa koja obuhvata primenu "fleksibilnih" i krutih hidroi-
zolacija, projektovanje i izvoÿenje.
4.2.2. DEJSTVO VLAGE I VODE NA GRAĈEVINSKE OBJEKTE

Za utvrÿivanje mera koje treba preduzeti pri projektovanju i izvoÿenju objek-
ta u pogledu tehnike izvoÿenja hidroizolacija, potrebno je ispitati uticaj vode na gra-
ÿevinu koja se može oþekivati. Treba utvrditi hidrološke, geofiziþke i hemijske uti-
caje.
4.2.2.1. HIDROLOŠKI POJMOVI

Hidrološka istraživanja terena treba usmeriti tako da se u fiziþkom smislu
odredi kakav se uticaj vode na objekat može oþekivati. Ukoliko se radi o površin-
skoj vodi to je srazmerno jednostavno. Ali za podzemnu vodu ovaj zadatak je usko
vezan za geofiziþka ispitivanja terena.
Karakter vode u zemljištu može biti razliþit što zavisi od vodonepropustljivo-
sti i vododrživosti terena. Vlažna glina je, na primer, jako vododrživa, dok je njena
vodonepropustljivost izrazito mala. Razlikuju se sledeüe vrste voda u tlu.
1) Podzemna voda, je ona voda u terenu, koja se skuplja na vododrživim i
praktiþno nepropustljivim vrstama tla, kao stajaüa voda ili koja teþe. Ukratko reþe-
no, podzemna voda je ona voda, koja ispunjava sve šupljine u tlu. Na nju utiþe sila
teže koja se ispoljava kao hidrostatiþki pritisak. Kolebanje nivoa podzemne vode je
u prvom redu uslovljeno godišnjim promenama koliþine padavina, koje poniru sve
do nivoa podzemne vode i tako ga podižu.
2) Ustavljena (sakupljena) voda je voda akumulirana u terenu – zemljištu u
neposrednoj blizini neke graÿevine gde postoji slabopropustljivo tlo (ilovaþa, glina).
Ova voda nije u vezi sa podzemnom vodom koja je na veüoj dubini. Ovde je važ-
no znati da se kako po naþinu i obliku akumuliranja, tako isto i po naþinu dejstva na
graÿevinu, ova vrsta vode identifikuje sa podzemnom vodom. Sakupljena voda, kao
i podzemna, ispoljava hidrostatiþki pritisak, što se ne sme zanemariti prilikom izbo-
ra vrste i sastava hidroizolacije. Ustavljena voda se pojavljuje uz zidove graÿevine i
u toku njene izgradnje.
3) Kapilarna voda je onaj deo podzemne vode, koji se usled površinskog na-
pona uzdiže iznad nivoa podzemne vode. Ona se u svom gornjem nivou javlja u ka-
pilarama, koje se završavaju meniskom i stoji pod smanjenim pritiskom. Razlikuju
se puna kapilarna zona iznad podzemne vode, koja sa ovom þini podruþje bez vazdu-
ha i kapilarna zona sa vazduhom – izmeÿu meniska i najdubljih i najfinijih pora.
4) Procedna voda je voda, koja se u kretanju naniže kroz zemljište nalazi na
putu ka podzemnoj vodi u zoni sa vazduhom. Ona ponire samo pod uticajem vlasti-
te težine i ne vrši hidrostatiþki pritisak sve dok ne doÿe do vodonepropusljivih slo-
jeva. U pogledu tehnike zaptivanja važno je znati da ova voda odmah gubi svojstva
procedne vode i postaje ustavljena þim se graÿevinskim merama zaustavi i dovede
u stanje mirovanja.
5) Adheziona voda je voda koja miruje i koja je vezana adhezionim silama za

þestice tla, sve dok ne doÿe do kretanja vode naniže, odnosno njenog podizanja na-
više.
6) Adsorpciona voda je voda koja se silama površinskog napona drži zajedno,
opkoljavajuüi þestice tla.
4.2.2.2. GEOFIZIýKI POJMOVI

Sastav tla se odreÿuje u cilju utvrÿivanja njegove graÿevinske podobnosti, sa
þime je u uskoj vezi utvrÿivanje pojedinih vrsta podzemne vode. Zapremina pora i
koeficijent poroznosti su merila vodopropustljivosti odnosno vododržljivosti jednog
tla. Pod zapreminom pora nekog tla podrazumeva se odnos zapremine pora prema
ukupnoj zapremini, a koeficijent poroznosti predstavlja odnos zapremine pora pre-
ma þvrstoj, suvoj materiji u tlu. Sadržina vode u tlu daje se kao odnos težine vode
prema težini suve mase.
Kapilarnost je usko vezana sa sastavom tla. Sadržina vode se odreÿuje sa-
mo pri potpunom zasiüenju tla, tj. kada je vazduh potpuno istisnut kakav je sluþaj
u zemljištu sa podzemnom vodom pod pritiskom, dakle ispod nivoa podzemne vo-
de. Osim toga zasiüen deo zemlje vodom, nalazi se unutar zatvorene kapilarne zone.
Zbog toga je za projektovanje sistema hidroizolacije važno da se utvrdi koliko viso-
ko dopire zona zatvorene kapilarnosti. Kapilarna voda ne stoji pod istim pritiskom
kao podzemna voda veü pod manjim. Ipak se u kontaktu sa kapilarnom vodom pro-
jektuje hidroizoladcija koja izdržava pritisak vode, a ovu meru treba smatrati dopun-
skim osiguranjem.
Kapilarne sile mogu u sitnozrnom tlu sa uskim porama biti izvanredno velike.
Visina kapilarne zone je stoga vrlo razliþita i koleba se prema veliþini pora u zemlji-
štu, poþinjuüi sa finim peskom i završavajuüi se masnom glinom. Prema tome, u fi-
no poroznom zemljištu (ilovaþa, glina) morala bi se skoro za svaku graÿevinu pro-
jektovati hidroizolacija od vode pod pritiskom.
Vodonepropustljivost tla je veoma važna za tehnologiju izvoÿenja hidroizola-
cije. Postoje mišljenja da su izvesna sitnozrna zemljišta, na primer glina, a posebno
masna glina, vodonepropustljiva što je pogrešno.
Svaka vrsta tla ima svoj stepen vodonepropustljivosti, za glinu je on veoma
mali, pa voda lagano ponire tako da je koliþina koja ispari veüa od koliþine koja po-
nire. Vodonepropustljivost zemljišta se izražava koeficijentom propustljivosti ze-
mljišta k, koji oznaþava brzine kretanja vode u tlu, a dobija se na osnovu obrasca;
QL
k= , cm/s,
Fth
gde je
Q – koliþina vode protekle kroz uzorak u vremenu t, izražena u cm3;
L – visina (dužina) uzorka, izražena u cm;
F – površina preseka uzorka, izražena u cm2;
t – vreme za koje je koliþina vode Q protekla kroz uzorak, izražena u s;
h – visina vodenog stuba izražena u cm.
O IZOLACIJI 285
Koeficijent vodonepropustljivosti k zavisi od vrste tla i njegove zbijenosti i on

za razne vrste tla iznosi:
šljunak k = 10-1 – 10-2 cm/s
krupnozrni pesak k = 10-1 – 10-3 cm/s
sitnozrni pesak k = 10-2 – 10-5 cm/s
les k = 10-4 – 10-7 cm/s
glina k = 10-6 – 10-10 cm/s.
Prema propisima za fundiranje kriterijumi za propustljivost su sledeüi:
k < 1011 cm/s – skoro nepropustljivo
k < 10 9 cm/s – vrlo malo propustljivo
k < 10 7 cm/s – malo propustljivo
k < 10 5 cm/s – srednje propustljivo
k < 10 3 cm/s – jaþe propustljivo
k < 10 1 cm/s – vrlo propustljivo.
4.2.2.3. HEMIJSKI UTICAJI

Podzemni delovi zgrade þesto su izloženi i agresivnom uticaju vode i tla. Ste-
pen ovog agresivnog dejstva na betonske konstrukcije odreÿuje se hemijskim ispiti-
vanjima vode i tla. Pokazatelji agresivnog dejstva sredine propisani su Pravilnikom o
tehniþkim normativima za beton i armirani beton u objektima izloženim agresivnom
dejstvu sredine („Službeni list SRJ“ broj 18/1992). Oni se svrstavaju u klase A1, A2,
A3, A4 i A5 (tabela 4.10) a odnose se na beton spravljan od portland cementa, por-
tland cementa sa dodatkom zgure i/ili pucolana ili sulfatno otpornog cementa bez ili
sa dodatkom zgure i/ili pucolana (specijalne vrste portland cementa) koji zadovolja-
vaju zahteve odgovarajuüih standarda. Osnovni oblici agresivnog dejstva vode na
betonske konstrukcije su sledeüi.
1) Izluživanje – koje se javlja pri dejstvu mekih voda, koje sadrže veoma ma-
lo rastvorljivih sastojaka, a nastaje usled veüeg ili manjeg stepena rastvorljivosti kal-
cijumovih jedinjenja iz cementa u vodi pri njenom filtriranju kroz beton. Agresivno
dejstvo izluživanja definiše se veliþinom hidrokarbonatne alkalnosti.
2) Opšte kiselinska agresivnost – koja nastaje usled prisustva razliþitih slo-
bodnih kiselina koje prouzrokuju rastvaranje kreþnjaþkih agregata i kalcijumovih je-
dinjenja u cementu.
Opšte kiselinska agresivnost se definiše koncentracijom kiselina, odnosno ve-
liþinom pH vrednosti.
3) Ugljenokisela agresivnost – koja dejstvom agresivne ugljene kiseline prou-
zrokuje rastvaranje kalcijumovih jedinjenja u cementu i njihovo ispiranje iz betona.
Ugljenokisela agresivnost se definiše koncentracijom slobodne ugljene kise-
line, pri þemu se uzima u obzir sadržaj kalcijuma, hlorida i sulfata, kao i karbonat-
na tvrdoüa vode.
4) Sulfatna agresivnost – koja nastaje usled prisustva razliþitih sulfatnih so-
li, þije dejstvo prouzrokuje stvaranje kristala kalcijumsulfoaluminata hidrata ili gip-
sa, tako da usled poveüane zapremine novonastalih jedinjenja dolazi do mehaniþ-
kog razaranja i rušenja strukture betona sa ili bez vidljivih znakova na površini kon-
strukcije.
Sulfatna agresivnost se definiše koncentracijom sulfata, pri þemu se uzima u

obzir i sadržaj hlorida.
5) Magnezijumska agresivnost – koja dejstvom izmene magnezijumovih jedi-
njenja odgovarajuüim kalcijumovim jedinjenjima prouzrokuje ekspanziju ili ispira-
nje betona što doprinosi razaranju betonske strukture.
Magnezijumska agresivnost se definiše koncentracijom jona magnezijuma za-
visno od sadržaja sulfata.
6) Amonijumska agresivnost – koja prouzrokuje razaranje strukture betona
usled stvaranja rastvorljive kalcijumove soli koja se ispira iz betona.
Amonijumska agresivnost definiše se sadržajem jona amonijuma.
7) Alkalna agresivnost – koja nastaje usled visoke koncentracije i dugotrajnog
dejstva alkalija naroþito natrijum i kalcijum hidroksida, koji prouzrokuju rastvaranje
alkalnih jedinjenja u betonu.
Alkalna agresivnost se definiše koncentracijom alkalija.
Tabela 4.10. Pokazatelji agresivnog dejstva vode na armiranobetonske konstrukcije

(Izvod iz Pravilnika)
Sadržaj (koncentracija) agresivne komponente,

Stepen u mg/l
agresiv- HCO3
nosti (g/l) pH Ukupni sadržaj soli kod
ili % CO2 SO4 -2 Mg 2+ NH4 kojih dolazi do isparavanja
sredine
(m/n) na površini (L,S):
6,5 15 > 250 > 1000 > 20 > 10
A1 1,7
5,0 40 500 2000 50 20
< 5,0 > 40 > 500 > 2000 > 50 > 20
A2 -
4,0 <100 <1000 < 3000 < 100 < 50
< 4,0 >1000 > 100 > 50
A3 - >100 > 3000
2,0 6000
< 2,0 >6000
A4 - - - - -
5% 12000
< 2,0
A5 - - >12000 - - -
>5%
4.2.3. UZAJAMNI ODNOS SADRŽANE VODE, SASTAVA TLA I

KARAKTERISTIKE OBJEKTA
Voda sadržana u zemljištu u zavisnosti od njegovog sastava i naþina fundira-
nja objekta može da deluje na ukopane delove objekta kao voda pod hidrostatiþkim
pritiskom i kao voda koja nije pod hidrostatiþkim pritiskom.
Pod vodom koja deluje na podzemne delove objekta pod hidrostatiþkim priti-
skom podrazumeva se podzemna voda, ustavljena voda i kapilarna voda koja se po-
diže iznad nivoa podzemne vode.
Pod vlagom iz zemljišta podrazumevaju se ostali vidovi vode: adheziona i ap-
sorbovana voda, koje su vezane za þestice tla i ne mogu vršiti pritisak na objekat.
O IZOLACIJI 287
Intenzitet delovanja vode i vlage na podzemne delove objekta zavisi od pro-

pustljivosti zemljišta, odnosno od njegove slojevitosti. Razlikuju se tri osnovne vr-
ste zemljišta:
– veoma propustljivo zemljište (šljunak, pesak, nasuto zemljište),
– propustljivo zemljište (muljeviti pesak, les, nasuto zemljište),
– slabo propustljivo zemljište (ilovaþa sa žicama peska gline).
Uzajamni odnos sadržane vode, slojevitosti zemljišta i položaj temelja u od-
nosu na najviši nivo podzemne vode su od posebnog znaþaja za izbor sistema hidro-
izolacije i tehnike njenog izvoÿenja. U principu, u zavisnosti od vrste vode od koje
se objekat štiti, razlikuju se tri osnovne grupe hidroizolacionih sistema:
– sistemi hidroizolacije od vlage;
– sistemi hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom;
– sistemi hidroizolacije od vode pod pritiskom.
To znaþi da pri usvajanju sistema hidroizolacije u prvom redu treba voditi ra-
þuna o hidrološkim i geomehaniþkim karakteristikama zemljišta u zoni objekta u pri-
rodnom (neporemeüenom) stanju, tj. o vrsti tla, nivou podzemne vode, propustljivo-
sti zemljišta i drugo.
Meÿutim, kod rešavanja ovog pitanja treba voditi raþuna i o þinjenici da se
neposredno uz objekat þesto nalazi i izmenjeno tlo koje je bilo prisutno pre poþet-
ka graÿenja objekta. Ovde se, naime, u prvom redu misli na to da se tokom radova
na objektu, a radi izvoÿenja temelja, vrše razliþiti iskopi koji se po završetku radova
zatrpavaju tako da se najþešüe po obimu objekta javlja jedan pojas nasutog zemlja-
nog, materijala koji može da ima bitno razliþite karakteristike u poreÿenju sa okol-
nim prirodnim zemljištem.
Ukoliko se poÿe od stava da priroda i intenzitet delovanja vode na podzemne
delove objekta zavisi od propustljivosti tla, odnosno od njegovog koeficijenta kapi-
larnosti k, u odnosu na ovaj koeficijent mogu se definisati sledeüe osnovne vrste ze-
mljišta:
– veoma propustljivo (šljunak, pesak, nasuto zemljište) k > 10-5 cm/s;
– propustljivo (muljeviti pesak, les, nasuto zemljište) 10-9 k 10-5 cm/s;
– slabo propustljivo (ilovaþa, glina, peskovita glina) k > 10-9 cm/s.
S obzirom na izneto, u praksi se naþelno primenjuju dve osnovne vrste hidro-
izolacija: hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom i hidroizolacije od
vode pod pritiskom.
Prvi tip hidroizolacije koristi se u sluþajevima objekata kod kojih je u okol-
nom zemljištu prisutna iskljuþivo voda vezana za þestice tla (adheziona i absorpcio-
na) ili je reþ o prisustvu tzv. procedne vode koja poniruüi kroz zemljište sa površine
terena ne vrši nikakav hidrostatiþki pritisak na objekat. To je moguüe u propustlji-
vim i jako propustljivim zemljištima, a pod predpostavkom da podzemna voda uop-
šte ne postoji ili da postoji ali da je njen nivo znatno ispod kote fundiranja objekta.
Jedan primer rešavanja ovakvog problema prikazan je na slici 4.5a (k 10-4 prema
DIN 18310 T1).
Hidroizolacija od vode pod pritiskom u tlu primenjuje se u svim sluþajevima
kada je nivo podzemne vode iznad kote fundiranja objekta bez obzira na vrstu zemlji-
šta i njegovu vodonepropustljivost. Kod rešavanja ovakvih problema datu hidroizola-
Slika 4.5 Vrste hidroizolacija podzemnih delova zgrada u zavisnosti od uzajamnog

odnosa sadržane vode, sastava zemljišta i karakteristika objekta. a) Hidroizolacija
od vlage i vode koja nije pod pritiskom, b) Hidroizolacija od vode pod pritiskom
ciju treba primeniti i u zoni kapilarnog penjanja (NKP) podzemne vode (minimum 50
cm iznad nivoa podzemne vode), pri þemu se iznad ove zone naþelno može primeniti
izolacija od vlage i vode koja nije pod pritiskom. Na slici 5b prikazan je primer koji
se odnosi na ovakav sluþaj hidroizolacije (k 10-4 prema DIN 18310 T1).
4.2.4. PODELA I VRSTE HIDROIZOLACIJA PREMA UPOTREBLJENOM

MATERIJALU (VEZA SA TAýKOM MATERIJALI 4.1)
4.2.4.1. FLEKSIBILNE HIDROIZOLACIJE

Pod višeslojnom hidroizolacijom podrazumevaju se zaštite, koje se sastoje od
više slojeva bitumenskih premaza, namaza, pasta, mastiksa, zatim bitumenskih tra-
ka, metalnih folija i sintetiþkih traka. U zavisnosti od fiziþko-mehaniþkih karakteri-
stika primenjenih materijala i njihove slojevitosti u sistemu, razlikuju se hidroizola-
cije za zaštitu podzemnih delova zgrade od vlage i vode koja nije pod pritiskom i za
zaštitu od vode pod pritiskom. Ovi sistemi u zavisnosti od strukturnih osobina pri-
menjenih materijala, mogu biti sa izraženim plastiþnim, plastoelastiþnim i elastiþ-
nim svojstvima.
Zastupljena su dva osnovna postupka izvoÿenja ovih hidroizolacija:
– ugraÿivanjem „hladnim“ postupkom (premazivanjem, špahtlovanjem, hlad-
nim varenjem)
O IZOLACIJI 289
– ugraÿivanjem „toplim“ postupkom (lepljenje traka: premazivanjem, izliva-

njem, varenjem plamenikom, varenjem toplih vazduhom, vulkaniziranjem).
Fleksibilne hidroizolacije se u principu ugraÿuju na spoljne strane konstruk-
cije. One su sposobne do izvesne mere da prate rad konstrukcije usled sleganja, sku-
pljanja betona i temperaturnih promena; pružaju sigurnu zaštitu graÿevine u sluþaju
nerazuÿenih temelja, gde nema oštrih preloma i razlike u nivoima. Ukoliko je pod-
zemna voda agresivna, fleksibilna hidroizolacija ugraÿena sa spoljne strane štiti kon-
strukciju i od korozije.
Nedostatak fleksibilne hidroizolacije je što zahteva izvoÿenje u suvom isko-
pu, suvu površinu, pa se mora izvoditi uporedo sa graÿevinskim radovima, što opet
zahteva i zaštitu izvedene hidroizolacije tokom procesa rada. Ova hidroizolacija se
lako ošteüuje mehaniþki, ošteüenja nisu uvek uoþljiva i ostaju nepopravljena. Ovo je
naroþito þest sluþaj kod hidroizolacija sa sintetiþkim trakama koje proizvoÿaþ pred-
laže kao jednoslojne (na pr. sistem od meke PVC-P membrane).
Primena fleksibilne hidroizolacije sa unutrašnje strane od vode pod pritiskom
mora da bude uklještena, a što se ostvaruje izvoÿenjem odgovarajuüeg zaštitnog slo-
ja – zida od betona ili opeke. Svakom vrstom hidroizolacije sa unutrašnje strane ne
samo da se poveüavaju troškovi sanacije veü se gubi korisna površina prostora.
4.2.4.2. KRUTE HIDROIZOLACIJE NA BAZI CEMENTNIH

MALTERSKIH KOMPOZICIJA
Pod „krutim“ hidroizolacijama podrazumevaju se vrste zaštita od više slojeva
vodonepropustljivih maltera, premaza ili šljema koje u svom sastavu sadrže cement
kao vezivo, mineralno punilo i razne hemijske dodatke za smanjenje poroznosti.
U ovu grupu hidroizolacija dolaze i zaštite koje se izvode polimercementnim
kompozicijama od više slojeva vodonepropustljivog maltera, premaza i šljema sa
izraženim plastiþnim svojstvima. Ovi proizvodi u svome sastavu, pored cementa i
mineralnog materijala sadrže još i polimerne emulzije (poliakrilatne, lateksne i dru-
ge).
Krute hidroizolacije se u principu izvode sa unutrašnje strane objekta u dva ili
više slojeva preko vlažne konstrukcije. Uspešnost primene ovih hidroizolacija zavisi
prvenstveno od stabilnosti konstrukcije, od kvaliteta podloge, od tehnike nanošenja
slojeva, posebno od ostvarivanja veze prvog sloja sa podlogom.
U primeni cementnih kompozicija, kada se objekat štiti od negativnog priti-
ska vode, prednost se daje penetrirajuüim proizvodima, dok se u sluþaju sanacije hi-
droizolacije starih objekata od vlage uspešno primenjuju i polimercementne kompo-
zicije – premazi kod kojih na ovakvim objektima dolazi do izražaja sposobnost pre-
mošüavanja prslina kao i ostala plastoelastiþna svojstva plimercementnih premaza i
šljema. Kruta hidroizolacija, bez obzira na primenjene proizvode, ne zahteva poseb-
nu zaštitu kao što je to sluþaj sa ugljovodoniþnom ili sintetiþkom fleksibilnom hi-
droizolacijom. Svaki sistem krute hidroizolacije, bez obzira da li se radi o vodone-
propustljivom malteru ili vodonepropustljivom premazu šljemi, predstavlja kombi-
nacije više zaptivnih materijala, tako da se može primenjivati i u uslovima stalnog
doticanja vode što je od posebnog znaþaja u izvoÿenju novih kao i u saniranju starih
objekata u prisustvu dotoka vode.
4.2.4.3. KOMBINOVANE HIDROIZOLACIJE

a) Kruti sistemi za sanaciju hidroizolacije od kapilarne vlage pored izvoÿenja
zaštite na zidovima i podu, ukljuþuju i sistem „presecanja“ penanja kapilarne vlage u
zidovima. Ovaj sistem zaštite bazira na metodu injektiranja ubrizgavanjem hidrofob-
ne emulzije u bušotine u zidu pravilno rasporeÿene u dva reda odreÿene dubine i ši-
rine pod nagibom. Jedan od takvih proizvoda je silikonska emulzija, koja sadrži ak-
tivne komponente koje sa vlagom stvaraju vodonepropustljiva hemijska jedinjenja u
porama i kapilara zida, zatim površinski aktivne materije i sredstva za kvašenje.
Presecanje kapilarne vlage ovom metodom se vrši kako u zidovima od opeke
tako i u zidovima od betona i prirodnog kamena, ali samo za spreþavanje podizanja
vlage, ali ne u prisustvu vode. Ovakav sistem „krute“ hidroizolacije u praksi se kom-
binuje još i sa izvoÿenjem fleksibilne hidroizolacije na podu.
Kombinovanje krutih i fleksibilnih hidroizolacija naþelno se primenjuje kod
izvoÿenja hidroizolacija novih graÿevina u sluþajevima kada postoji uslov da se
izvoÿenjem hidroizolacije ne naruši kontinuitet konstrukcije. Krute hidroizolacije se
najþešüe koriste na mestima prodora vode kroz konstrukcijske elemente, na pr. kod
presecanja armiranobetonskih stubova. U takvim sluþajevima kruta horizontalna hi-
droizolacija se izvodi oko armiranih šipki tako da se prilikom nastavka betoniranja u
elementu formira hidroizolacioni sloj dobro povezan sa ugraÿenim betonom – prak-
tiþno jednakih karakteristika kao i beton u konstrukciji.Na taj naþin može da se ra-
þuna da dati element, zahvaljujuüi krutoj penetrirajuüoj hidroizolaciji i neprekinu-
toj armaturi, može da prihvati projektovano optereüenje kao da je u statiþkom smi-
slu bez ikakvog diskontinuiteta.
b) Takoÿe ako se temeljna ploþa izvodi na šipovima, mesta prodora armature
se obraÿuju kombinovanim sistemom hidroizolacija u kojem kljuþno mesto ima kru-
ta hidroizolacija (koja kao cementna kompozicija dobro prijanja za armaturu).
Pored kombinovane krute i fleksibilne hidroizolacije obrada prodora armatu-
re se izvodi i poliuretanskim premazom tipa Alsan (vidi 4.3.5.5.2), kompatibilnim sa
bitumenskom hidroizolacijom.
Za obradu šipova takoÿe se koriste i hidroizolacioni proizvodi na bazi bento-
nita kod kojih efekat zaptivanja bazira na bubrenju betnonita u kontaktu sa vodom.
c) Kombinovani sistemi krute i fleksibilne hidroizolacije primenjuju se efika-
sno u sanaciji hidroizolacije objekta u eksploataciji, kada se konstruktivni i pregrad-
ni zidovi obraÿuju krutim sistemom, a horzontalne podne podloge bitumenskom hi-
droizolacijom – trakama po vruüem postupku (ili samolepljivim trakama po hlad-
nom postupku).
4.2.5. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE

OD VLAGE I VODE KOJA NIJE POD PRITISKOM
4.2.5.1. HIDROIZOLACIJA UKOPANIH DELOVA ZGRADA
BEZ PODRUMA I SA PODRUMIMA
4.2.5.1.1. Mesto ugraÿivanja hidroizolacije
Po pravilu hidroizolacija treba da þini jedan zaptivni omotaþ bilo da se ona
ugraÿuje sa spoljne ili unutrašnje strane ili kombinovano. Mesto hidroizolacije odre-
O IZOLACIJI 291
ÿeno je vrstom temelja (samci, trakasti temelji i ploþe) i vrstom materijala od koje
se izvode konstruktivni zidovi. Pored toga mesto ugraÿivanja hidroizolacije se razli-
kuje u zgradama koje se izvode bez podruma u odnosu na zgrade sa podrumom. Isto
tako, mesto ugraÿivanja zavisi od toga da li se hidroizolacija projektuje za nove ili
za postojeüe zgrade.
4.2.5.1.2. Fleksibilne hidroizolacije

1) Hidroizolacije sa polimerbitumenskim pastama (izvode se u svemu prema
uputstvu proizvoÿaþa) – sistem se sastoji od najmanje dva namaza uz ojaþanje mre-
žastom tkaninom. Debljina suvog sloja je najmanje 3 mm.
2) Hidroizolacija sa bitumenskim i polimerbitumenskim trakama – sistem se sa-
stoji od najmanje jedne trake d = 4 mm (sa uloškom od staklene tkanine, poliestarskog
filca, aluminijumske folije) koja se ugraÿuje lepljenjem vruüim bitumenom ili vare-
njem plamenikom uz obavezno izvoÿenje pokrivnog sloja bitumenskim premazom.
3) Hidroizolacije sa sintetiþkim trakama od PIB i ECB – sistem se sastoji od
jedne trake d = 1,5 mm koja se ugraÿuje lepljenjem vruüim bitumenom u kombina-
ciji sa neposutim bitumenom obloženim krovnim kartonom i obaveznim izvoÿenjem
pokrivnog sloja vruüim bitumenskim premazom.
4) Hidroizolacija sa sintetiþkom trakom od mekog PVC-P. Sistem se sasto-
ji od jedne trake debljine 1,5-2 mm koja se postavlja slobodno uz mehaniþko fiksi-
ranje za podlogu ili sa lepkom. Trake otporne na bitumen mogu se ugraÿivati i vru-
üim bitumenom. Traka se štiti ugraÿivanjem izmeÿu dve trake geotekstila površin-
ske mase najmanje 300 g/m2.
4.2.5.1.3. Krute hidroizolacije

Za koju üe se „krutu“ hidroizolaciju projektant odluþiti zavisi u prvom redu od
toga da li se hidroizolacija projektuje za zgradu koja treba da se gradi ili za onu ko-
ja je u fazi graÿenja (za koju je hidroizolacija nepravilno projektovana ili nepravilno
izvedena), ili je došlo do ošteüenja hidroizolacije na staroj zgradi, koja je u eksploa-
taciji. Projekat treba da sadrži: projektni zadatak i Tehniþki izveštaj o stanju objekta,
izabrani sistem hidroizolacije definisan vrstom materijala i debljinom sistema, teh-
nologiju nanošenja slojeva i rešenje svih detalja prilagoÿeno þinjeniþnom stanju (a
prema uputstvu proizvoÿaþa odabranog materijala).
Kruti sistem se u naþelu izvodi sa unutrašnje strane zgrade, ali može i kom-
binovano sa izvoÿenjem hidroizolacije na vertikalnim konstruktivnim zidovima sa
spoljne strane. Moguünost spreþavanja vlage iz terena kroz vertikalne zidove se spre-
þava i kombinovanjem presecanja zida injektiranjem u podruþju spoja zida i poda sa
unutrašnje i spoljne strane objekta.
Prema naþinu ostvarivanja veze hidroizolacije i konstrukcije navode se 4 gru-
pe sistema, koji se izvode domaüim i uvoznim materijalima tipa cementnih kompo-
zicija.
Grupa 1 – sistemi sa premazom koji se vezuje za podlogu fiziþki.
Grupa 2 – sistemi sa sredstvom za presecanje penjanja kapilarne vlage koji se
ulivaju ili injektiraju u konstruktivne zidove; oni se uvek izvode u kombinaciji sa pe-
netrirajuüim sistemom (koji prodire u kapilare betona i do 15 cm).
Grupa 3 – sistemi sa sredstvom za penetriranje koji ostvaruju vezu sa betonom

u kapilarima, prslinama i kavernama, formirajuüi gel koji zaptiva konstrukciju.
Grupa 4 – sistemi sa vodonepropustljivim malterima koji sa svojom masom –
debljinom spreþavaju prodiranje vode u objekat.
4.2.5.1.4. Principijelna rešenja mesta ugraÿivanja hidroizolacije

Principijelna rešenja mesta ugraÿivanja fleksibilnog odnosno krutog sistema
hidroizolacije prikazana je na slikama od 4.6. do 4.14.
Slika 4.6. Princip

projektovanja višeslojne
hidroizolacije na zgradi Slika 4.7. Princip Slika 4.8. Princip
bez podruma sa podom projektovanja višeslojne projektovanja višeslojne
iznad kote terena i sa hidroizolacije na zgradi hidroizolacije na zgradi
meÿuprostorom za bez podruma sa podom u bez podruma sa podom
provetravanje nivou terena ispod nivoa terena
Slika 4.9. Princip projektovanja višeslojne hidroizolacije na zgradi bez podruma

sa podom ispod nivoa terena; a) hidroizolacija sa penetrirajuüim premazom,
b) hidroizolacij sa vodonepropustljivim malterom
O IZOLACIJI 293
Slika 4.10. Princip projektovanja Slika 4.11. Princip projektovanja

višeslojne hidroizolacije na zgradi „krute“ hidroizolacije u zgradi
sa podrumom sa podrumom
Slika 4.12. Princip projektovanja Slika 4.13. Princip projektovanja

višeslojne hidroizolacije na zgradi krute hidroizolacije na zgradi
koja se fundira na temeljnoj ploþi koja se fundira na temeljnoj ploþi
Slika 4.14. Princip presecanja kapilarne vlage u zidu od opeke (spreþavanje podizanja
vlage ali ne u prisustvu vode) – u kombinaciji sa hidroizolacijom od penetrirajuüih
materijala
4.2.6. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE OD VODE

POD PRITISKOM I USTAVLJENE PROCEDNE VODE
4.2.6.1. OPŠTI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE HIDROIZOLACIJE
Hidroizolacija od vode pod pritiskom mora da štiti ukopane delove zgrade sa
spoljne strane od podzemne vode pod hidrostatiþkim pritiskom i od ustavljene pro-
cedne vode. Ona ne sme da gubi zaptivna svojstva pri oþekivanim kretanjima graÿe-
vinskih elemenata pod uticajem skupljanja, temperaturnih promena i sleganja.
Ovi parametri se moraju predvideti veü pri projektovanju graÿevinskog objek-
ta, odnosno hidroizolacije. Hidroizolacija treba da premosti prsline ne šire od 0,5
mm u momentu nastajanja, koje se mogu širiti najviše do 5 mm i „rasede“ dubine
do 2 mm.
Veüe deformacije se rešavaju posebnim konstruktivnim merama – dilatacio-
nim razdelnicama, armiranjem i drugim konstruktivnim merama.
Zgrade u podzemnoj vodi treba da budu jednostavnog oblika da bi se sma-
njile površine na koje deluje voda pod pritiskom. Podzemni delovi zgrade u podze-
mnoj vodi treba da budu projektovani uglavnom tako da deluju monolitno sa podo-
vima i zidovima.
Ispuste i prodore kroz zidove u podzemnoj vodi treba izbegavati. Takoÿe tre-
ba izbeüi visinske razlike u nivoima temeljne konstrukcije ploþe, a treba omoguüiti i
pravilan rad objekta kako bi se izbegla ošteüenja hidroizolacije.
Sve reþeno važi i za ustavljenu procednu vodu oko objekta koja deluje tako-
ÿe kao voda pod pritiskom.
O IZOLACIJI 295
4.2.6.2. IZBOR I DIMENZIONISANJE FLEKSIBILNE HIDROIZOLACIJE

PROTIV PODZEMNE VODE POD PRITISKOM
4.2.6.2.1. Standardni sistemi hidroizolacije sa spoljnje strane – primeri prema
DIN 18195 T6:2000.
Izbor hidroizolacionih materijala i sistema za zaštitu podzemnih delova zgra-
da od vode pod pritiskom u prvom redu zavisi od projektnog zadatka, tj. da li se hi-
droizolacija projektuje za novi objekat na kome su veü izvedeni fundamenti ili za
stari objekat.
Prema standardu DIN 18195 T6 dozvoljava se primena bitumenskih i me-
talnih traka, polimerbitumenskih traka za varenje, sintetiþkih traka – poliizobuti-
len (PIB) u kombinaciji sa neposutim bitumenom impregniranim krovnim kartonom
i mekih polivinil (PV-P) traka, kao i elastiþnih traka od etilenkopolimerbitumena
(ECB) i od etilenpropilena (EPDM). Ovim standardom se dimenzionisanje sistema
utvrÿuje prema uslovima za dubinu uronjavanja. Standardne dubine su do 4 m, od 4
m do 9 m i preko 9 m i one su osnovni parametri za dimenzionisanje sistema.
Napred navedenim standardom se dozvoljava i upotreba tradicionalnih mate-
rijala kao što su sistemi sa neposutim bitumenom impregnisanim kartonom i metal-
nom folijom debljine 1 mm.
a) Hidroizolacija od neposutog bitumenom impregnisanog kartona – minimal-
ni broj slojeva meÿusobno slepljenih i sa pokrivnim slojem bitumena prikazan je u
tabeli 4.11. Prva traka u sistemu mora biti potpuno zalepljena.
Tabela 4.11. Broj slojeva sistema hidroizolacije od neposutog bitumenom
impregnisanog kartona
Postupak premazivanjem Postupak livenjem ili
Dubina uronjavanja þetkom ili livenjem valjanjem
(m)
Najmanji broj slojeva
do 4 3 3
preko 4 do 9 4 3
preko 9 5 4
b) Hidroizolacija od neposutog bitumenom impregniranog kartona i metal-

ne trake. U sistemu ovog sastava metalna traka debljine 1mm se ugraÿuje kao druga
traka raþunajuüi spoljnu stranu sistema na koju deluje voda pod pritiskom. Potreban
broj traka regulisan je dubinom uronjavanja i naþinom ugraÿivanja slojeva. Hidroi-
zolacija se može opteretiti pritiskom od 1 MN/m2 prema tabeli 4.0-12. Meÿutim, ka-
da su u sistemu ugraÿene dve metalne trake taj pritisak može da iznosi 1.5 MN/m2.
Zadnji sloj hidroizolacije je u naþelu bitumenska traka i u takvim sluþajevima se
izvodi þetvoroslojna hidroizolacija.
c) Hidroizolacija od bitumenskih ili polimerbitumenskih traka. U ovom si-
stemu broj slojeva je najmanje jednak broju slojeva datom u tabeli 4.13 za sisteme
od traka za varenje. Bitno je da su trake meÿusobno slepljene i sa pokrivnim pre-
mazom zadnje trake u sistemu. Hidroizolacija se može opteretiti pritiskom najviše
1 MN/m2, a u sluþaju primene trake sa uloškom od staklene tkanine maksimalni pri-
tisak je 0,8 MN/m2.
Tabela 4.12. Broj slojeva sistema hidroizolacije od neposutog bitumenom

impregniranog kartona sa metalnim trakama
Postupak premazivanjem Postupak livenjem ili

Dubina uronjavanja þetkom ili livenjem valjanjem
(m)
Najmanji broj slojeva
do 4 3 3
preko 4 do 9 3 3
preko 9 4 3
d) Hidroizolacija od bitumenskih traka za varenje. Ova vrsta hidroizolacije

primenjuje se u izuzetnim sluþajevima gde su površine nepristupaþne i ne može da
se izvede lepljeni sistem od polimerbitumenskih traka. Hidroizolacija treba da se sa-
stoji od traka sa uloškom od staklene tkanine ili poliestarskog filca po broju slojeva
zavisno od dubine uronjavanja prema tabeli 4.13. Optereüenje hidroizolacije je isto
kao kod prethodnog sistema.
Tabela 4.13. Broj slojeva i vrsta uloška bitumenske i polimerbitumenske trake
Dubina uronjavanja
1 Najmanji broj slojeva i vrsta uloška i trake
(m)
2 do 4 2 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca
3 3 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca
preko 4 do 9 1 uložak od staklene tkanine ili poliestarskog filca + metal-
4
na traka
2 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca + metal-
5 preko 9
na traka
f) Hidroizolacija od sintetiþkih i elastomernih traka i sa neposutim bitumenom

impregnisanim krovnim kartonom. Ovaj sistem hidroizolacije se izvodi sa sintetiþ-
kim trakama otpornim na uticaj bitumena prema tabeli 4.14, izmeÿu dva sloja nepo-
sutog bitumenom impregnisanog krovnog kartona uz lepljenje bitumenom. Zadnja
traka se premazuje slojem bitumena. Minimalne debljine traka su zavisne od dubine
uronjavanja objekta prema tabeli 4.14. Dozvoljeno optereüenje je najviše 1 MN/m2
(za sistem sa PIB = 0,6 MN/m2).
Tabela 4.14. Vrste sintetiþkih traka koje se ugraÿuju lepljenjem izmeÿu dva sloja
neposutog bitumenom impregnisanog krovnog kartona
Dubina uronjavanja Debljine traka PIB, EVA Debljine traka ECB,

1
(m) mm EPDM, mm
2 do 4 1,5 2,0
3 preko 4 do 9 2,0 2,5
4 preko 9 2,0 2,5
g) Hidroizolacije od sintetiþke PVC-P slobodno položene (mehaniþki priþvr-

šüene na metalne trake ili lepljene odgovarajuüim lepkom). Ovaj sistem hidroizola-
cije se izvodi sa jednim slojem sintetiþke trake debljine najmanje 2 mm neotporne na
O IZOLACIJI 297
bitumen. Traka se ugraÿuje izmeÿu dva zaštitna sloja od poliestarskog filca debljine
2 mm, površinske mase 300 g/m2.
Dubina uronjavanja ove vrste hidroizolacije je ograniþena na 4 m.
4.2.6.3. IZBOR I DIMENZIONISANJE HIDROIZOLACIJE

OD USTAVLJENE PROCEDNE VODE
4.2.6.3.1. Standardni sistem hidroizolacije sa spoljne strane –
primeri prema DIN 18195 T6:2000.
a) Hidroizolacija od sintetiþki modificiranih bitumenskih namaza (KMB). Ovi
debeloslojni namazi se nanose u dva sloja sa armaturom za ojaþanje sistema prema
uputstvu proizvoÿaþa materijala po hladnom postupku (K).
b) Hidroizolacija od polimerbitumenske trake za varenje. Hidroizolacija se
izvodi sa najmanje jednim slojem polimer bitumenske trake za varenje, ali se ipak
daje prednost sistemu od dve trake.
c) Hidroizolacija od sintetiþkih i elastomernih traka. Hidroizolacija se sastoji
od jednog sloja sintetiþke i elastomerne trake otporne na bitumen prema tabeli 4.14.
Trake se potpuno lepe za podlogu.
Napomena: Izneti standardni primeri sistema hidroizolacije služe samo kao
smernice za projektovanje i izvoÿenje sistema hidroizolacije za zaštitu ukopanih delo-
va zgrada od podzemne vode i ustavljene vode sa spoljne strane objekta (slika 4.15). U
izbor materijala i sistema hidroizolacije obavezno ukljuþiti i proizvoÿaþa materijala.
Slika 4.15. Mesto ugraÿivanja višeslojne hidroizolacije pod pritiskom za novu zgradu
sa spoljne strane
4.2.6.4. HIDROIZOLACIJA SA UNUTRAŠNJE

STRANE OBJEKTA SANIRANJE OD
VODE POD PRITISKOM
4.2.6.4.1. Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom na veü izvedenim

objektima je kompleksan problem koji se ne može rešavati primenom višeslojne
fleksibilne hidroizolacije od bitumenskih i drugih traka za podzemne delove objekta
DIN 18195. Izuzetno to se može primeniti za sanacione radove ako se zaštita ne mo-
že rešiti ni na koji drugi naþin, ali i u takvim sluþajevima se kombinuje sa „krutim“
sistemima. To je zato što ova vrsta hidroizolacije ne može da se odupre negativnom
pritisku vode bez zaštitnog sloja za uklještenje koji ne samo da izaziva dodatne troš-
kove veü se þesto ne može izvršiti zbog same namene objekta (slika 4.15).
4.2.6.4.2. Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom „krutim“ sistemima
se mnogo þešüe primenjuje, jer se ti sistemi izvode sa unutrašnje strane objekta (sli-
ka 4.16). Koji üe se materijal primeniti zavisi od dubine uronjavanja i intenziteta pro-
diranja vode u objekat. Primena ovih materijala zahteva obaveznu izradu sanacionog
projekta uraÿenog na osnovu Tehniþkog izveštaja o stanju objekta i utvrÿenim uzro-
cima prodiranja vode i Projektnog zadatka. Projekat mora da sadrži tehniþke podat-
ke o stanju objekta i o potrebnim graÿevinskim radovima za uspešno izvoÿenje oda-
branog sistema hidroizolacije sa tehnologijom ugraÿivanja odabaranih materijala i
rešenja obrade svih detalja u okviru osnovne hidroizolacije.
Slika 4.16. Mesto ugraÿivanja višeslojne hidroizolacije od vode pod pritiskom sa

unutrašnje strane postojeüeg objekta
O IZOLACIJI 299
Slika 4.17. Hidroizolacioni sistem od penetrata a) i vodonepropustljivog maltera,

b) sa unutrašnje strane postojeüeg objekta
4.2.7. PRINCIPIJELNO REŠENJE DETALJA U SASTAVU OSNOVNE

HIDROIZOLACIJE OBJEKTA (DIN 18195 T8, T9)
U projektovanju konstrukcije temelja i ukopanih delova zgrada ne mogu se
uvek izbeüi razni prodori, prikljuþci i dilatacione razdelnice, što sve predstavlja ve-
oma osetljiva mesta u izvoÿenju osnovne hidroizolacije. Zato se pri projektovanju
delova zgrada koji se štite hidroizolacijom od podzemne vode i vlage velika pažnja
mora posvetiti rešenju takvih detalja.
Primeri za rešavanje veze hiroizolacije i prikljuþaka se u suštini ne razliku-
ju u sluþaju hidroizolacije zgrade od vlage i vode koja nije pod pritiskom od sluþaja
hidroizolacije ukopanih delova zgrada od vode pod pritiskom. Meÿutim, zahtevi za
obradu detalja za zaštitu od vode pod pritiskom su mnogo strožiji. U principu se ra-
zlikuju tri osnovna naþina rešavanja detalja i to: za sluþaj izvoÿenja hidroizolacije bi-
tumenskim materijalima, za sluþaj izvoÿenja hidroizolacije sintetiþkim trakama i za
sluþaj izvoÿenja hidroizolacije krutim materijalima. U rešavanju treba razlikovati:
– karakteristiþne detalje, koji su u vezi sa rešenjima iz graÿevinskog projekta,
kao što su prodori vodovodnih, kanalizacionih i elektriþnih instalacija, zatim dilata-
cione spojnice, razne vrste ankera, posebno obrada šipova, stubova i drugo.
– karakteristiþne detalje koji su u vezi sa osobinama hidroizolacionog siste-
ma, odnosno materijala kao što su završetci hidroizolacije, veza hidroizo-
lacije, ostvarivanje veze višeslojne i krute hidroizolacije, ostvarivanje veze
izmeÿu unutrašnje i spoljne hidroizolacije i drugo.
4.2.7.1. ZAPTIVANJE PRODORA CEVI

U zavisnosti od toga da li se ukopani delovi objekta štite od vlage i vode koja
nije pod pritiskom kao i da li se hidroizolacija izvodi bitumenskim namazima odre-
ÿuje se i naþin zaptivanja prodora.
4.2.7.1.1. Prodori kroz hidroizolaciju od vlage, ako je ona izvedena od bitu-

menskih namaza, izvode se namazima ili pokretnim manžetnama. Ako se osnovna
hidroizolacija izvodi bitumenskim trakama onda se po pravilu zaptivanje vrši pomo-
üu zavarene flanše ili sa manžetnom i šelnom.
4.2.7.1.2. Prodori kroz hidroizolaciju od vode koja nije pod pritiskom ne mo-
gu se obraÿivati bez posredstva zavarenog þeliþnog oboda – flanše kao što je to pri-
kazano na slici 4.18.
4.2.7.1.3. Prodori kroz hidroizolaciju od vode pod pritiskom izvode se tako da
se krajevi osnovne hidroizolacije uklješte izmeÿu nepokretnog i pokretnog þeliþnog
lima širine 100 do 120 mm odnosno 150 do 170 mm što zavisi od veliþine preþnika
cevi, minimalne debljine 10 mm. Nepokretni þeliþni obod je vodonepropustljivo za-
varen za cev u ravni površine na koju se postavlja hidroizolacija dok je drugi pokre-
tan i pritisnut uz prvi zavrtnjima koji prolaze kroz hidroizolaciju (slika 4.18).
4.2.7.1.4. Princip obrade prodora cevi „krutom“ hidroizolacijiom prikazan je
na slici 4.19. Zaptivanje se izvodi sa unutrašnje strane u sastavu izvoÿenja „krute“
hidroizolacije od vlage i vode sa vanjske strane objekta.
4.2.7.1.5. Veza hidroizolacije i slivnika takoÿe se ubraja u obradu prodora
kroz hidroizolaciju u sluþaju sanacije objekta od vlage. U sluþaju višeslojne hidroi-
zolacije zaptivanje slivnika se vrši preko ugraÿenog metalnog oboda, dok se u sluþa-
ju krutih hidroizolacija veza izmeÿu poda i slivnika ostvaruje formiranjem i zaptiva-
njem fuge kako je to prikazano na slici 4.20.
Slika 4.19. Princip obrade prodora

Slika 4.18. Princip obrade prodora cevi kroz zid obraÿen „krutom“
cevi kroz zid obraÿen višeslojnom hidroizolacijom od vode sa vanjske
hidroizolacijom od vode pod pritiskom strane objekta (sluþaj saniranja)
4.2.7.2. ZAPTIVANJE SPOJNICE U HIDROIZOLACIJI NA

TEMELJNOJ PLOýI OBJEKTA
4.2.7.2.1. U uslovima izvoÿenja hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod
pritiskom, hidroizolacija na mestu konstrukcione spojnice u podlozi je najþešüe izlo-
žena sporim i povremenim kretanjima, na primer usled sleganja objekta ili prome-
ne dužine pod uticajem temperature tokom godine. Stoga se hidroizolacija na me-
O IZOLACIJI 301
stu spojnice ojaþava bitumenskim ili metalnim trakama, što zavisi od toga li je si-
stem izveden namazima ili trakama. Primer izvoÿenja hidroizolacije preko spojnice
u uslovima malih i laganih kretanja prikazan je na slici 4.21. Principijelno rešenje za
izvoÿenje „krute“ hidroizolacije preko spojnice u podlozi sa malim i laganim kreta-
njem prikazano je na slici 4.22.
Slika 4.20. Princip zaptivanja slivnika u temeljnoj ploþi obraÿenoj „krutom“

hidroizolacijom
Slika 4.21. Princip izvoÿenja hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom
preko spojnice sa malim i laganim kretanjem u sistemu višeslojne hidroizolacije
Slika 4.22. Princip izvoÿenja hidroizolacije preko spojnice sa malim i laganim

kretanjem u sistemu krute hidroizolacije
4.2.7.2.2. U uslovima izvoÿenja hidroizolacije od vode pod pritiskom na me-

stu konstruktivne spojnice u podlozi ona je najþešüe izložena brzim i þestim kreta-
njima podloge. Na tim mestima se hidroizolacija ojaþava sa jednom ili dve metalne
trake kao što je to prikazano na slici 4.22 i 4.23.
Za zaptivanje konstruktivnih spojnica sa velikim sleganjem na slici 4.24 pri-
kazano je rešenje sa jakim ojaþanjem.
Slika 4.23. Dilataciona spojnica za mala

i brza kretanja u hidroizolaciji od vode
pod pritiskom; 1 – betonska konstrukcija,
2 – ispuna fuge na pr. stiroporom, 3 –
sloj lepka na prethodnom premazu, 4 –
PIB hidroizolacija sa trakom za ojaþanje
preko spojnice, 5 – odvajajuüi sloj i
zaštitna traka od bitumenske trake, 6 –
bakarni lim debljine 0,4 mm sa oborenom
ivicom za ojaþanje, 7 – trake, pozicija 5
sa bitumenskim premazom, 8 – zaštitni
beton, 9 – zalivena spojnica
Slika 4.24. Dilataciona spojnica za velike i brze promene u hidroizolaciji od vode

pod pritiskom. Kod vode pod pritiskom preporuþljivo je da se ispod zaptivnog creva
ugradi lim za prihvatanje pritiska; 1 – betonska konstrukcija, 2 – sloj lepka na
prethodnom premazu, 3 – PIB hidroizolacija sa trakom za ojaþanje preko spojnice,
4 – odvajajuüi sloj i zaštitna bitumenska traka 5 – bakarni lim debljine 0,4 mm sa
oborenim ivicama za ojaþanje, 6 – trake pozicija 4 sa bitumenskim premazom, 7 –
zaštitni beton, 8 – zalivena spojnica, 9 – za zaštitu creva odozdo na pr. stiropor, 10 –
mekana penasta ispuna otporna na starenje
O IZOLACIJI 303
Slika 4.25. Spojnica u sluþaju sleganja

objekta sa višestrukim ojaþanjem u
hidroizolaciji od vode pod pritiskom;
1 – betonska konstrukcija, 2 – ispuna
fuge na pr. stiroporom, 3 – zalepljena
bitumenska traka, 4 – bakarni lim 0,6
mm do 1,0 mm debljine sa oborenim
ivicama za ojaþanje, 5 – kao pozicija
3, 6 – PIB hidroizolacija sa trakom
za ojaþanje preko spojnice, 7 –
odvajajuüi sloj i zaštitna traka kao
pozicija 3, 8 – kao pozicija 4, 9 – kao
pozicija 3, 10 – kao pozicija 2, 11 –
zaštitni beton
Slika 4.26. Spojnica za velika i razliþita sleganja otporna na vodu pod pritiskom u
konstrukcijama sa višestrukim vodozaptivnim ojaþanjima; 1 – betonska konstrukcija,
2 – nepropustljiva zavarena bolcna, 3 – slobodno položena traka od PIB i zašrafljena
u flanšnama, 4 – meki sunÿerasti gajtan za zaštitu odozdo, 5 – ispuna fuge na pr.
stiroporom, 6 – umetak trake od vulkaniziranog kauþuka, 7 – zaštitni beton, 8 –
odvajajuüi sloj i zaštitna traka od bitumenske trake, 9 – PIB izolacija, 10 – zaptivna
traka za fuge od vulkanizovanog kauþuka ili tkaninom ojaþana PVC, 11 – skidajuüi
poklopac
4.2.8. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE UKOPANIH DELOVA ZGRADA

(DIN 18195 T10)
4.2.8.1. OPŠTI PODACI O ZAŠTITI
Hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom štite se odgovarajuüim
slojem od mehaniþkih i atmosferskih uticaja. Mere koje se preduzimaju radi zaštite
delova izvedene hidroizolacije od ošteüenja do završetka graÿevinskih radova su pri-
vremenog karaktera i prestaju kada se radovi na hidroizolaciji nastave. Trajna zašti-
ta hidroizolacije se izvodi samo preko završene hidroizolacije.
Zaštitni slojevi se prema materijalima koji se primenjuju za njihovo izvoÿenje
dele na krute (þvrste) slojeve, na primer, zid od opeke, sloj betona betoniran na licu
mesta, malter ili ploþe i na meke slojeve, na primer, bitumenske trake i razne vrste
sintetiþkih materijala (geotekstil, stiropor ploþe, sunÿerasti polietilen i drugo). Mate-
rijali za zaštitne slojeve moraju da budu kompatibilni sa hidroizolacionim materija-
lima i da budu otporni na uticaje, mehaniþke, tehniþke i hemijske proizvode.
Ovi slojevi treba da štite hidroizolaciju na objektu trajno od statiþkih, dina-
miþkih i termiþkih uticaja. Kada zaštitni slojevi idu preko hidroizolacije temeljne
ploþe oni mogu ujedno biti i korisni slojevi objekta – podne obloge.
Dilatiranje i deformacije zaštitnih slojeva ne smeju ugrožavati hidroizolacio-
ni sloj, pa se zaštitni slojevi najþešüe odvajaju od hidroizolacije, a površine se dele
fugama. Pored toga u zaštitnom sloju u uglovima i na mestu prodora kroz hidroizo-
laciju treba formirati fuge odgovarajuüe širine. Zatim se moraju formirati fuge u za-
štitnom sloju u podruþju primene nagiba, na primer prelaz sa slabijeg nagiba ka ve-
üem nagibu površine nadalje, ako je nagib veüi od 2 m dužine. Konstrukcione spoj-
nice i spojnice u zaštitnom sloju moraju biti izvedene na istom mestu i iste širine,
izuzev u zaštitnim slojevima od bitumenskih i drugih traka kada se na mestu spojni-
ce u zaštitnom sloju ostvaruju klizni preklopi. Zatvaranje spojnica u konstrukciji i u
zaštitnom sloju izvodi se odgovarajuüim zaptivnim materijalima koji se moraju na-
znaþiti u projektu.
4.2.8.2. IZVOĈENJE ZAŠTITNIH SLOJEVA

Vrsta zaštitnog sloja zavisi od oþekivanog naprezanja i drugih okolnosti. Nji-
hovo izvoÿenje zavisi od vrste optereüenja vode na hidroizolaciju. Zaštita treba da
prati tok izvoÿenja radova i da se uradi što je moguüe brže posle završetka hidroizo-
lacije. Pri izvoÿenju zaštitnog sloja moraju se sa hidroizolacije ukloniti sve neþisto-
üe da se hidroizolacija ne bi oštetila.
Vertikalni zaštitni slojevi koji se izvode pre izvoÿenja hidroizolacije, služe
kao podloga hidroizolacije i moraju u svakoj fazi gradnje da budu statiþki obezbe-
ÿeni. Vertikalni zaštitni slojevi, koji se naknadno izvode moraju da budu zatrpani ili
zaštiüeni.
Na horizontalne ili slabo nagnute zaštitne slojeve može se nanositi optereüe-
nje samo onda ako je raþunato sa njim.
Zaštitni zid od opeke ima debljinu 11,5 cm þije su spojnice potpuno ispunje-
ne malterom. Poþetak zida se od horizontalne površine odvaja uloškom sloja krov-
nog kartona. Zidovi se ne grade u dužini veüoj od 7 m i na tim mestima se izvode
pravougaone spojnice.
O IZOLACIJI 305
Slobodni zidovi odnosno zaštitni slojevi koji su uraÿeni pre izvoÿenja hidroi-
zolacije i služe i kao podloga za hidroizolaciju, grade se debljine do najviše 12,5 cm,
sa pojaþanjem umetcima širokim 25 cm. Površina zida sa strane hidroizolacije mo-
ra da bude zaglaÿena malterom debljine oko 1 cm. Svi uglovi i ivice su zaobljeni, sa
preþnikom od 4 cm.
Na vertikalnim zaštitnim slojevima koji su naneseni posle izvoÿenja hidroi-
zolacije, po pravilu se predviÿa prostor izmeÿu hidroizolacija i zida, širok 4 cm ko-
ji se ispunjava malerom.
Zaštitni slojevi od betona moraju da budu kvaliteta najmanje MB 20, veliþine
zrna do 8 mm. Debljina betona je izmeÿu 5 i 10 cm.
Zaštitni slojevi od keramike preoblikovane kamene ploþe moraju se primeniti
kada postoje posebni zahtevi na primer hemijska postojanost ili poveüana otpornost
na habanje. U zavisnosti od uslova odreÿuje se vrsta ploþe, maltera i ispuna fuga.
Zaštitni slojevi od livenog asfalta treba da imaju najmanju debljinu od 2 cm
i moraju odgovoriti zahtevima zaštitnog sloja. Postavljaju se preko sloja za odvaja-
nje zaštitnih slojeva od bitumenskih hidroizolacionih traka ugraÿuje se samo na ver-
tikalne površine. Prostor uz traku mora da se u širini od 30 cm ispuni slojem peska
granulacije 0-4 mm.
Zaštitni slojevi mogu biti i od drugih materijala, pod uslovim da njihove oso-
bine odgovaraju zahtevima koji se postavljaju u konkretnim uslovima.
4.2.8.3. ZAŠTITNE PRIVREMENE MERE

Zaštitne privremene mere nasuprot zaštitnim slojevima hidroizolacije služe
kao prolazna mera za vreme izvoÿenja graÿevinskih radova. Na nezaštiüenoj hidroi-
zolaciji se ne sme lagerovati teret na primer graÿevinski materijali ili ureÿaji. Po njoj
se ne sme hodati duže nego što je neophodno i to samo pogodnom obuüom. Verti-
kalne hidroizolacije ne smeju da budu izložene toploti da ne bi došlo do obrušava-
nja hidroizolacije.
Krajevi hidroizolacije koje služe za ostvarivanje veze horizontalne sa vertikal-
nom hidroizolacijom, štite se slojem krute zaštite od mehaniþkog ošteüenja i upijanja
vode. Ova zaštita se uklanja tek uoþi nastavka radova na hidroizolaciji.
Hidroizolacija se sve do završetka objekta štiti od moguünosti štetnih uticaja
podzemne i ustavljene vode, odnosno sve do obezbeÿenja objekta kontrapritiskom.
Ona se za vreme graÿenja mora zaštititi od uticaja štetnih materijala, na primer ma-
zuta, ulja za podmazivanje, rastvaraþa, ulja za oplate i drugog.
Vertikalne i jako nagnute hidroizolacije se od uticaja sunca štite na primer ce-
mentnim malterom.
4.2.9. OPŠTI ZAKLJUýAK

Iz svega iznetog se može zakljuþiti sledeüe:
1) Na osnovu uvida u asortiman i kvalitet savremenih materijala koji se proi-
zvode u zemljama zapadne Evrope vidi se da bitumenski odnosno polimerbitumen-
ski materijali još uvek dominiraju nad sintetiþkim membranama kod izvoÿenja no-
vih objekata, dok cementne odnosno polimercementne kompozicije dominiraju u sa-
naciji hidroizolacija od vlage i vode iz terena.
2) Za izvoÿenje hidroizolacije ukopanih delova zgrada od vlage i vode prime-

njuju se bitumenske i polimerbitumenske trake, zatim sintetiþke, plastiþne i elasto-
merne kompozicije. Svoje mesto u izvoÿenju savremene hidroizolacije imaju i pro-
izvodi kao što su samolepljive bitumenske trake, kao i bentonit – membrane. Asor-
timan hidroizolacionih materijala je u zapadnoevropskim zemaljama poveüan bi-
lo modifikovanjem kvaliteta tradicionalnih proizvoda, bilo uvoÿenjem novih proi-
zvoda.
3) Tehniþka regulativa kako za ispitivanje kvaliteta tako i za projektovanje i
izvoÿenje hidroizolacija u zemljama Evropske Unije je regulisana Evropskim Nor-
mama kao i osavremenjenim domicilnim standardima, kao što je to sluþaj sa usvaja-
njem DIN i NF standarda.
4) Nedostatak savremenih materijala i Tehiþke regulative u našoj zemlji se do-
nekle nadoknaÿuje uvozom hidroizolacionih materijala iz zemalja Evropske Unije.
Meÿutim, to još uvek nije dovoljno, pa se može reüi da ne zaostajemo samo u pro-
izvodnji savremenih hidroizolacionih materijala, veü i u projektovanju i izvoÿenju
savremenih hidroizolacija na ukopanim delovima zgrade od vlage i vode koja nije
pod pritiskom i vode pod pritiskom.
4.3. KROVNE HIDROIZOLACIJE

4.3.1. POJAM I DEFINICIJA RAVNOG KROVA
Ravni krovovi su savremene kompleksne konstrukcije koje služe da sa gornje
strane potpuno i trajno štite zgrade od prodiranja atmosferske vode i vlage, da štite
prostorije od pregrevanja i gubitka toplote kao i da obezbede krovne konstrukcije,
podkrovne prostorije i zgrade od ostalih nepovoljnih uticaja.
Osim ove osnovne funkcije ravni krovovi mogu služiti i kao krovne terase,
balkoni, trgovi, parking prostori, ozelenjeni krovovi, vrtovi i kao tehniþki krovovi
za razne namene.
U smislu projektovanja, izvoÿenja i korišüenja pod ravnim krovovima se po-
drazumevaju krovovi nagiba do 22o (oko 40 %) sa hidroizolacijom, toplotnom izola-
cijom i svim ostalim potrebnim slojevima pravilno rasporeÿenim, sraþunatim i izve-
denim u smislu odgovarajuüih toplotnih standarda i propisa tako da odgovaraju kon-
kretnoj nameni i uslovima.
Pod ravnim krovovima u smislu izvoÿenja podrazumevaju se ravne površi-
ne kao i površine razliþitih oblika, koje ne prelaze maksimalne nagibe za izvoÿe-
nje krovnih ugljovodoniþnih i sintetiþkih hidroizolacija kao što je prikazano na sli-
ci 4.27.
Kada se govori o krovnim hidroizolacijama, prvenstveno se misli na „ravne“
krovove sa podlogom þiji nagib ne prelazi 2,5 % odnosno 3 % za prohodne krovne
površine, odnosno do 7 % za neprohodne krovne površine.
Krovni pokrivaþ ravnog krova þine konstruktivna ploþa, funkcionalni slojevi
uslovljeni proraþunima graÿevinske fizike, hidroizolacija i zaštitni sloj.
Deklasirane karakteristike ravnog krova, kao praktiþno, najzahtevnijeg graÿe-
vinskog dela jednog objekta su:
– mala težina krovne hidroizolacije i ostalih funkcionalnih slojeva;
– ekonomiþna krovna konstrukcija i krovnog pokrivaþa;
O IZOLACIJI 307
Slika 4.27. Šematski prikaz krovnih

površina razliþitog oblika sa
hidroizolacijom su nagibu do 22°
(oko 40 %)
– premošüavanje veüih naprezanja konstrukcije;
– višestruka namena krova (kao krovne terase, bašte, ozelenjene površine, tr-
govi, parking prostori i drugo);
– moguünost dnevnog osvetljavanja unutrašnjih prostorija ugraÿivanjem sve-
tlosnih kupola (holovi, industrijske hale, sportske hale i drugo);
– naroþito pogodan za zgrade sa klima ureÿajima za klimatizaciju prostorija,
bazenima, hladnjaþama i drugo;
– ozelenjeni krovovi kao ekološke celine;
– posebna zaštita od dejstva vetra kod ekstremno visokih zgrada ili zgrada sa
ekstremnim položajem;
– kao ekonomiþne površine za ugraÿivanje fotoüelija za korišüenje solarne
energije;
– moguüe je izvoÿenje krovnog pokrivaþa – hidroizolacije na razliþitim obli-
cima krova u granicama uslovljenih nagiba za ravni krov (od 0,5 % do
40 %, prema SRS U.F2.024:1980).
4.3.2. VRSTE KROVOVA

4.3.2.1. PODELA KROVOVA PREMA PROVETRAVANJU
Prema konstrukcionim karakteristikama odnosno prema provetravanju krovo-
vi se dele na:
4.3.2.1.1. Neprovetravajuüi (neventilisani) jednoljuskasti krov, koji se sastoji od:

– noseüe konstrukcije
– sloja za nagib i izravnavanje podloge
– sloja za izjednaþavanje parnog pritiska
– parne brane
– toplotne izolacije
– hidroizolacije
– sloja ili slojeva za zaštitu izolacije
– drugih raznih slojeva ili elemenata koji se mogu predviÿati u sastavu rav-
nog krova kada je u pitanju krov sa specijalnom namenom ili kada je po-
trebno odvajati pojedine slojeve kao elemente ravnog krova.
Neprovetravajuüi jednoljuskasti krovovi su tzv. topli krovovi kod kojih su svi
elementi (slojevi) krovnog pokrivaþa smešteni na noseüoj krovnoj ploþi. Izmeÿu slo-
jeva nema vazdušnih slojeva veüe debljine preko kojih bi se moglo vršiti efikasni-
je provetravanje krova. Oni se predviÿaju i izvode za normalne i nešto nepovoljni-
je spoljne i unutrašnje klimatske uslove, i šire se primenjuju u praksi – pretežno za
stambenu izgadnju i javne zgrade (slika 4.28).
Inertni krov je jedna varijanta neprovetravajuüeg krova (slika 4.29). Pogod-
nost ovog krova je što se toplotna izolacija postavlja kao sloj iznad hidroizolaci-
je. Ovaj krov zahteva masivnu noseüu konstrukciju kao i optereüenje za obezbeÿe-
nje položenih elemenata toplotne izolacije. Toplotna izolacija mora da ima mali ste-
pen upijanja i takvih karakteristika da uprkos optereüenju kroz vreme zadržava po-
þetne osobine.
4.3.2.1.2. Provetravajuüi (ventilislani) dvoljuskasti krov se sastoji od

– noseüe donje konstrukcije (glavne noseüe krovne ploþe)
– toplotne izolacije,
– vazdušnog meÿuprostora (iznad toplotne izolacije, koji se ventilira u odre-
ÿenoj meri)
– noseüe gornje ploþe (koja se obiþno na donju oslanja preko za to izvedene
konstrukcije ili specijalnih podmetaþa)
– hidroizolacije
– sloja ili slojeva za zaštitu hidroizolacije.
Provetravajuüi dvoljuskasti krovovi se predviÿaju i izvode za nepovoljne
spoljne i unutrašnje klimatske uslove (slika 4.30).
Slika 4.28. Neventilisani Slika 4.29. Neventilisani Slika 4.30. Ventilisani krov
krov (topli krov) inertni krov (topli krov) (hladni krov)
O IZOLACIJI 309
Slojevi koji se mogu naüi u sastavu krova slika 4.28, 29 i 30 su sledeüi:

a) zaštitni sloj (optereüene) korisni sloj
b) krovna hidroizolacija
c) sloj za izjednaþavanje parnog pritiska
d) podloga
e) provetravajuüi sloj / prostor korva
f) toplotna izolacija
g) parna brana
h) sloj za izjednaþavanje
i) prethodni premaz
j) gornja krovna konstrukcija.
4.3.2.1.3. Kombinovani krovovi (durisol, siporeks i dr.) ne sadrže sve ele-
mente i slojeve neprovetravanog jednoljuskastog ili provetravanog dvoljuskastog
krova; kod njih je noseüa krovna ploþa ujedno i toplotna izolacija.
4.3.2.2. PODELA KROVOVA PREMA NAGIBU

Svaki ravan krov treba da bude pravilno projektovan i pravilno izveden sa od-
govarajuüim nagibom, kako bi se obezbedilo brzo oticanje atmosferske vode sa krov-
ne površine. Spreþavanjem zadržavanja vode na krovu poveüava se trajnost ugraÿe-
ne hidroizolacije na ravnom krovu.
Prema veliþini nagiba izvedenog radi oticanja vode u noseüoj krovnoj ploþi ili
u nekom od drugih elemenata ili slojeva krovnog pokrivaþa ispod hidroizolacije iz-
vršena je podela ravnih krovova (Izvod iz SRPS U.F2.024:1980)
– sa malim nagibom 0,5 do 1 %
– sa normalnim ugibom 1 do 2,5 %
– sa veüim nagibom 2,5 do 4 %
– sa velikim nagibom 4 do 15 %
– nagnuti krovovi 15 do 40 %.
Za ravne krovove nagibi ne smeju biti manji od 0,5 %.
Napomena: Nagib krova je nagib krovne površine prema ravni. Mera nagiba
se izražava kao ugao izmeÿu krovne površine i ravni u stepenima (o) ili kao uspon
krovne površine prema ravni u procentima (%). Za projektovanje i dimenzionisanje
krovne hidroizolacije prema DIN 18531:1987 razlikuju se grupe nagiba krova
I do 3o (5 %) III preko 5o (9 %) do 20o (36 %)
II preko 3o (5 %) do 5o (9 %) IV preko 20o (36 %)
Pregledom raspoložive odgovarajuüe savremene Evropske tehniþke regulati-
ve koja obraÿuje ravne krovove utvrÿeno je da (vidi taþku 4.3):
– nagibi ravnih krovova 0,5 do 1 % nisu pogodni za dobro odvodnjavanje i
zato se mogu samo izuzetno primenjivati;
– za ravni prohodni krov sa teškom zaštitom, noseüa krovna ploþa se projek-
tuje sa nagibom od najmanje 2 % dok se
– za ravni neprohodni krov ovaj nagib se kreüe od 8 %.
Poveüanje nagiba od 0,5 do 1 % na 2 % pa þak i 3 % obrazlaže se proizvod-
njom visokovrednih polimerbitumenskih traka koje se ugraÿuju kao dvoslojni i jed-
noslojni sistem kao i novom tehnologijom ugraÿivanja plamenikom. Izmenjeni siste-
mi su kvalitetniji u odnosu na tradicionalne ali pod uslovom da se izmenjenim nagi-

bom spreþi zadržavanje vode na krovu, odnosno na sloju hidroizolacije.
Ravni krov sa malim nagibom od 0,5 do 1 % – bio je teoretski izvodljiv ka-
da je za ugljovodoniþni sistem sa tradicionalnim trakama bilo propisano ugraÿivanje
pet slojeva traka koje su lepljene sa vruüim namazima bitumena.
Danas kada se proizvode visokokvalitetne polimerbitumenskek trake (sa SBS
i APP) broj slojeva u sistemu je reduciran na dve trake, a tehnologija lepljenja vru-
üim bitumenskim namazom uglavnom zamenjena ugraÿivanjem traka varenjem pla-
menikom normalno je da se sigurnost sistema obezbeÿuje brzim oticanjem vode,
izvoÿenjem maksimalno moguüim nagibom ravnog krova.
Ovo pravilo važi i za hidroizolacije koje se izvode sintetiþkim i elastomernim
krovnim trakama.
Za pravilno izvoÿenje krovnog pokrivaþa prema projektovanom nagibu bitno
je da li se hidroizolacija izvodi polimerbituemenskim trakama kao dvoslojni sistem
ili sintetiþkim trakama kao jednoslojni sistem.
1 – noseüa armiranobetonska konstrukcija,

2 – beton za pad,
3 – parna brana,
4 – termoizolacija,
5 – donji zaštitni sloj,
6 – hidroizolacija,
7 – gornji zaštitni sloj,
8 – sloj finog šljunka,
9 – prohodni zaštitni sloj od ploþa

2 – beton za pad,
3 – parna brana,
5 – donji zaštitni sloj,
7 – gornji zaštitni sloj,
8 – drenažni sloj,
9 – filterski sloj,
10 – vegetacioni sloj
Slika 4.31. Prohodan ravan krov (topli – a), ozelenjen ravan krov (topli – b)
O IZOLACIJI 311
4.3.2.3. PODELA KROVOVA PREMA PROHODNOSTI

S obzirom na namenu, upotrebu i stepen zaštite od ošteüenja razlikuju se:
– prohodni i
– neprohodni ravni krovovi.
4.3.2.3.1. Prohodni ravni krovovi (terase) pored svoje osnovne funkcije ako
se za to prethodno projektuju, proraþunaju i izvedu mogu da posluže i u druge svr-
he kao: terase za izlazak i boravak ljudi na njima, zatim prostori za saobraüaj, trgo-
vi, parking prostori, ozelenjeni krovovi, zelene površine i dr.
Krovni pokrivaþi ravnih krovova i terasa završavaju se teškim zaštitama od
tvrdog materijala koji þuvaju donje elemente i slojeve krovnog pokrivaþa od ošte-
üenja. Izbor zaštite zavisi od namene krova, najpovoljniji nagibi za ravne prohodne
krovove se kreüu od 2 do 3 %.
4.3.2.3.2. Neprohodni ravni krovovi

Neprohodni krovovi nisu namenjeni za duže zadržavanje ljudi (osim održava-
nje krova), za saobraüaj ili ozelenjavanje. Oni se koriste samo prilikom montaže ili
održavanja eventualnih tehniþkih instalacija na njemu.
Krovni pokrivaþ ove vrste krovova na stambenim zgradama je najþešüe sa teš-
kom zaštitom od sloja šljunka. Izbor lake zaštite zavisi od vrste hidroizolacije (više-
slojne bitumenske ili sintetiþke) vrste objekta stambena zgrada, proizvodna ili sport-
ska hala. Ravni neprohodni krovovi nagib je do 7 %.
4.3.3. UTICAJ NA KROV

Na krov kao završni deo jedne graÿevine deluju vlaga, temperatura, mehaniþ-
ki i posebni uticaji (starenje).
4.3.3.1. VLAGA
– Graÿevinska vlaga sadržana u graÿevinskom materijalu može da deluje de-
struktivno ne samo na isti veü i da veoma štetno deluje i na ostale materija-
le sa kojima je u dodiru.
– Uopšteno, razlikuju se sledeüi tipovi vlage:
– vlaga od padavina,
– graÿevinska vlaga,
– procedna vlaga unutar objekta iz terena (ukopani delovi suterena, podze-
mnih etaža i sliþno),
– procesna vlaga (kuhinje, perionice i sliþno).
Vlaga koja deluje na krovni pokrivaþ sa gornje strane je posledica atmosfer-
skih padavina, koje prodiru kroz pukotine u ošteüenom sloju hidroizolacije. Voda
prolazi u donje slojeve ravnog krova (sloj za pad, toplotnu izolaciju, konstrukciju),
zadržava se u ovim slojevima kao zarobljena graÿevinska vlaga. Ova vlaga deluje ra-
zarajuüe na kvalitet granice sastava i materijala koji su ugraÿeni.
Vlaga koja deluje na krovni pokrivaþ sa donje strane je procesna vlaga ko-
ja može uzrokovati ošteüenja parne brane i štetno delovati na ostale slojeve pokri-
vaþa.

2 – sloj za pad,
3 – soj za izjednaþavanje pritiska,
4 – parna brana,
6 – sloj za izjednaþavanje pritiska,
8 – zaštita hidroizolacije

2 – sloj za izravnjavanje,
3 – parna brana,
5 – vazdušni meÿuprostor,
6 – dašþana podloga,
8 – zaštita hidroizolacije (boja)
Slika 4.32. Neprohodan ravan (topli) krov a) neprohodan (hladni) krov b)
4.3.3.2. TEMPERATURA
– Krovne konstrukcije bez teške zaštite su neposredno izložene vremenskim
uticajima, visokim i niskim temperaturama.
– Umerenim temperaturnim uticajima izložene su krovne konstrukcije koje
su zaštiüene teškom zaštitom ili korisnim slojevima koji spreþavaju veliko
zagrevanje i brze temperaturne promene.
O IZOLACIJI 313
– Promenljive temperature na gornjoj površini krova izazvane dnevnim i noü-

nim kolebanjima i temperaturne razlike izmeÿu spoljne i unutrašnje tempe-
rature deluju na:
– krovnu hidroizolaciju,
– prostor izmeÿ zatvorenog sloja i krovnog sloja (kod provetravajuüeg tipa
krova),
– prostor izmeÿu gornjeg zatvorenog sloja i konstrukcije (kod neprovetrava-
juüeg tipa krova).
Temperaturne promene mogu štetno uticati na graÿevinski materijal i usloviti
deformaciju graÿevinskog elementa. Temperaturne promene mogu biti kratkotrajne
(vremenske nepogode), dnevne (dan-noü) ili izmeÿu godišnjih doba (leto-zima).
4.3.3.3. MEHANIýKI UTICAJI

Krovne hidroizolacije mogu biti izložene velikim i umerenim mehaniþkim
uticajima zavisno od vrste krovne konstrukcije i od namene krovnog pokrivaþa.
Velikim mehaniþkim uticajima kao što su: površinsko zatezanje, dilatiranje i
taþkasto optereüenje, izloženi su ravni krovovi sa podlogom koja radi, ispod prohod-
ne površine ili ozelenjenog krova jednom reþju prohodni krovovi.
Umerenim mehaniþkim uticajima, izložene su hidroizolacije na neprohodnim
krovovima kao i one koje su postavljene preko þvrste i stabilne podloge.
Mehaniþki uticaji mogu nastati kao posledica:
– kvaliteta gornje površine podloge (neravnine, oštre ivice zaostale oplate,
zaostala zrnca kamena, kao i strana tela);
– ošteüenja za vreme graÿenja (graÿevinski alati i ureÿaji);
– uticaji donje konstrukcije (deformacije i prsline kao posledica vezivanja be-
tona, razliþita kretanja i naprezanja noseüe konstrukcije na primer beton-
skih gotovih elemenata, trapezastih profila i elemenata drvene konstrukci-
je kao i sleganje);
– promena oblika materijala ugraÿenih izolacionih materijala (promena duži-
ne i rada u oblasti spojnica izmeÿu ploþa toplotne izolacije);
– kretanje pojedinih slojeva krovne obloge, koje dovodi do nasilnog napeza-
nja u ostalim slojevima (kretanje podloge ili krutih slojeva ugraÿenih preko
hidroizolacije ukoliko su isti þvrsto vezani hidroizolacijom);
– uticaji nakon izvedenih radova (površinski pritisak, taþkasto optereüenje ili
delovi sa oštrim ivicama);
– od usisne i pritisne sile vetra kao i izazvanog pokretanja graÿevinske kon-
strukcije;
– prilikom sprovoÿenja mera neophodnih za održavanje krovnog pokrivaþa
(kretanje po nezaštiüenoj površini, postavljanje merdevina, nošenje tereta,
održavanje stacionirane opreme i drugo).
4.3.3.4. POSEBNI UTICAJI

Pod posebnim uticajima se smatraju: fotohemijski uticaji, toplotni zraci u
kombinaciji sa razliþitim delovanjima toplote, kiseonika, vlage, UV zraka i ozona.
Ovi uticaji uslovljavaju prirodno starenje hidroizolacionih membrana. Takoÿe u po-
sebne uticaje se ubrajaju i razni rastvori štetnih materija i gasovi u atmosferi, pra-
šina, prljavštine, alge, humus, koji usled delovanja padavina i ljuskanja dovode do
formiranja prslina. Taloženjem semena dolazi do pojave rastinja, þiji koren može da
prodre kroz hidroizolaciju. Ljuskanjem površine mogu da se stvore uslovi za razvoj
bakterija i mikroba, što takoÿe utiþe na trajnost pokrivaþa.
4.3.4. FUNKCIONALNI SLOJEVI RAVNOG KROVA
4.3.4.1. NOSEûA KROVNA KONSTRUKCIJA

Pod noseüim krovnim ploþama se u ravnim krovovima podrazumevaju najvi-
še spratne ploþe koje kod toplih krovova pored sopstvenog, primaju i optereüenja od
ostalih slojeva ravnog krova kao i druga statiþkim proraþunima predviÿena optere-
üenja (od snega, vetra, korisnog optereüenja) i prenose ih na za to predviÿen i statiþ-
ki raþunati sistem nosaþa, stubova, zidova i drugo).
Noseüa krovna ploþa služi kao podloga za dalje slojeve krovnog pokrivaþa.
Ona ima zadatak da nosi sopstveno i strano optereüenje ukljuþujuüi i gornji prostor
– u zavisnosti od materijala i mase toplotne izolacije, toplotne otvore i da preuzme
zvuþnu i protiv požarnu zaštitu, formiranjem nagiba da obezbedi brzo odvodnjava-
nje voda sa krova.
Noseüa krovna ploþa mora da zadovolji razliþite zahteve:
– nosivost,
– otpornost na deformisanje,
– ravnost,
– izvoÿenje spojnica,
– þistoüu.
Noseüa krovna ploþa je odreÿena glavnim projektom konstrukcije i ona mo-
že biti:
– armiranobetonska monolitna,
– polumontažna: armiranobetonski elementi/prednapregnuti betonski ele-
menti,
– porozni betoni (gas beton i dugo),
– þeliþni profilisani elementi i drugo.
Drvene konstrukcije se primenjuju sve manje uglavnom u privatnoj gradnji i
na privremenim objektima.
Na industrijskim i drugim privrednim zgradama sa neprohodnim ravnm kro-
vovima danas se primenjuju i krovne ploþe od montažnih elemenata koje istovreme-
no imaju i ulogu toplotne izolacije.
Kod projektovanja funkcionalnih slojeva krovnog pokrivaþa i detalja moraju
se uzeti u obzir razlike u karakteristikama pojedinih noseüih konstrukcija.
Prema naþinu graÿenja krovne konstruktivne ploþe i sa stanovišta izbora i
izvoÿenja hidroizolacije razlikuju se tri vrste noseüih krovnih konstrukcija.
4.3.4.1.1. Monolitne noseüe krovne konstrukcije

Pod monolitnim noseüim krovnim konstrukcijama podrazumevaju se kon-
strukcije koje se betoniraju na licu mesta i koje se radi sigurnost protiv pucanja obez-
O IZOLACIJI 315
beÿuju þeliþnom armaturom. Konstrukcione fuge se izvode u skladu sa oþekivanim

deformacijama u gotovoj ploþi.
4.3.4.1.2. Polumontažna noseüa krovna konstrukcija

Pod polumontažnom noseüom krovnom konstrukcijom podrazumevaju se
konstrukcije koje se sastoje od montažnih nosaþa ili nosaþa betoniranih na licu me-
sta, preko kojih se zbog izravnanja noseüe konstrukcije polaže nearmirani beton pro-
jektovane debljine. Ovakve konstrukcije sa tankom nearmiranom ploþom od sitno-
zrnog betona nisu obezbeÿene od sitnih prslina.
4.3.4.1.3. Montažna noseüa krovna konstrukcija

Pod montažnom noseüom krovnom konstrukcijom podrazumevaju se kon-
strukcije kod kojih su noseüe ploþe obavezno montažni elementi, dok su nosaþi ili
montažni þeliþni (betonski) ili betonski izliveni na licu mesta.
U ovu grupu spadaju razni graÿevinski elementi za koje se smatra da mogu
istovremeno služiti i kao krovna konstrukcija i kao termoizolacija.
4.3.4.2. SLOJ ZA NAGIB

Pošto se krovne noseüe ploþe na stambenim zgradama sa ravnim toplim kro-
vovima uglavnom projektuju i izvode kao horizontalne ploþe, obavezno se naknad-
no izvode potrebni nagibi za oticanje vode ugraÿivanjem sloja nabijenog betona od-
govarajuüe marke betona (vidi taþku 4.3.2.2).
4.3.4.3. SLOJ ZA IZJEDNAýAVANJE PRISTISKA OD DIFUZIONE PARE

ISPOD PARNE BRANE ILI ISPOD HIDROIZOLACIJE
Pod ovim slojem se podrazumeva sloj koji se postavlja ispod parne brane ili
ispod hidroizolacije koji parnu branu i hidroizolaciju odvaja od podloge (za 2-3 mm)
i služi:
– da pritisak nastao od difuzione pare i graÿevinske vlage ispod parne brane
izjednaþi i omoguüi postepeni izlazak ove vodene pare i vlage, koja potiþe
od zadržane graÿevinske ili druge vlage (na primer, od tokom izvoÿenja ra-
dova dospele atmosferske vlage koja se nije mogla isušiti);
– da omoguüi premošüavanje manjih neravnina, manjih riseva i prskostina u
podlozi;
– da u odreÿenim metodama rada omoguüi izvoÿenje parne brane ili hidroi-
zolacije preko podloge koja nije dovoljno suva.
Postavlja se ispod parne brane ili hidroizolacije pri þemu mora da ima vezu sa
spoljnim vazduhom. U ove svrhe optimalno se primenjuju:
– bitumenizirani perforirani stakleni voal prema SRPS U.M3.248, sa sitnim
mineralnim posipom sa gornje strane i krupnim – najmanje veliþine zrna
1.5 mm sa donje strane;
– bitumenizirani stakleni voal – neperforirani sa posipom kao za bitumenizi-
rani perforirani stakleni voal prema SRPS U.M.231;
– od savremenih traka za ovu namenu proizvodi se bitumenska traka za izjed-
naþavanje parnog pritiska (SRPS U.M3.302) sa uloškom od staklenog vo-
ala i staklene tkanine sa jedne strane posuta 70 % posipom granulacije 1,5

mm.
Pored toga za blaže uslove, mogu da budu primenjene i ostale bitumenizirane
i bitumenske trake bez krupnijeg posipa sa donje strane, trakasto ili taþkasto leplje-
ne (punktirane) za podlogu.
4.3.4.4. PARNA BRANA (PAROZATVARAJUûI SLOJ)

Pod ovim slojem se podrazumeva difuzno izolacioni sloj koji se nalazi ispod
toplotne izolacije. Njena debljina u ravnom krovu se proraþunava prema DIN 4108.
Primenjuju se bitumenske trake sa aluminijumskom folijom i sintetiþke folije od po-
livinilhlorida, polietilena þiji se koeficijent paropropustljivosti kreüe oko 20.000.
Za izradu parnih brana koje se najþešüe sreüu u sistemima ravnih krovova,
tehniþki i ekonomski povoljna tradicionalna rešenja predstavljaju aluminijumske fo-
lije debljine 0,08-0,2 mm (SRPS C.C2.100 i SRPS C.C4.025) pri þemu se kao sred-
stvo za njihovo lepljenje za podlogu primenjuje bitumen ili bitumenska masa za
ugraÿivanje po vruüem postupku SRPS B.H4.050 odnosno SRPS U.M3.244. Ako
se parna brana izvodi kao poseban sloj (element) ravnog krova, onda se primenjuje
bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za parnu branu i izjednaþenje
parnog pritiska (SRPS U.M3.301), takoÿe se koristi i hidroizolaciona traka sa alumi-
nijumskom folijom (SRPS U.M3.230). Za parnu branu se primenjuju i polimerne fo-
lije od mekog polivinilhlorida, polietilena, polipropilena i drugo.
4.3.4.5. TOPLOTNA IZOLACIJA RAVNOG KROVA

4.3.4.5.1. Uvodne napomene
Toplotna izolacija u zgradama (krovovi, fasade, podovi, podrumi...) je proble-
matika koja se rešava u okviru graÿevinske fizike i nauke o materijalima. Obzirom
da prvi deo ove knjige obraÿuje graÿevinsku izolaciju obrazlažuüi sledeüe oblasti:
– teorijske osnove transporta toplote i vodene pare kroz zidove zgrade kao i
principe projektovanja i odredbe tehniþke regulative iz oblasti toplotne za-
štite i difuzije vodene pare;
– termoizolacioni materijali, principi projektovanja i postupci naknadnog re-
šavanja problema vezanih za termiþku zaštitu i difuziju vodene pare;
podaci o toplotnoj izolaciji ravnog krova se u ovom delu knjige iznose samo
informativno bez teorijskih i praktiþnih rešavanja ovog problema.
4.3.4.5.2. Znaþaj ugraÿivanja toplotne izolacije

Toplotna izolacija krova je sloj koji se postavlja preko parne brane (odnosno
preko hidroizolacije kod obrnutog krova) sa ciljem:
– da spreþi gubitak toplote iz prostorija koje su neposredno ispod krova (ili is-
pod spratnog pokrivaþa) i da u tim prostorijama održi potrebnu temperatu-
ru – doprinosi štednji energije;
– da spreþi stvaranje kondenzata u krovnoj konstrukciji ili ispod nje;
– da spreþi štetne pojave (riseve, prskotine, pomeranje slojeva i dr.) koje na-
staju u krovnim noseüim konstrukcijama i ostalim elementima krova usled
termiþkog širenja.
O IZOLACIJI 317
Debljina toplotne izolacije se proraþunava s obzirom na spoljašnje i unutraš-

nje klimatske uslove u pokrivenim prostorijama neposredno ispod krova (ili posled-
njeg spratnog pokrivaþa);
– Kao sloj za nagib omoguüava dodatno slobodno odvodnjavanje krovne po-
vršine.
4.3.4.5.3. Toplotnoizolacioni materijali za izvoÿenje ravnih krovova

Kriterijumi za izbor toplotnoizolacionih materijala pored osobine da su izra-
zito slabi provodnici toplote i da imaju vrednost za koeficijent toplotne provodljivo-
sti Ȝ manji od 0.10 w/mK za primenu u ravnim krovovima moraju imati još i sledeüe
osobine: odgovarajuüu þvrstoüu; postojanost na višim temperaturama i pri tempera-
turnim promenama, nepromenljivost zapremine i oblika; suvoüu, vodoodbojnost ili
neznatno upijanje vlage; postojanost prema atmosferskim uticajima i drugoj vlazi;
otpornost na truljenje; malu zapreminsku masu; laku obradljivost i ugradljivost.
U efikasne toplotne izolacione materijale koji se pod odreÿenim uslovima pri-
menjuju u toplotnim izolacijama ravnih krovova ubrajaju se:
a) penasti sintetiþki materijali u ploþama kao što su:
– ekspandirani i ekstrudirani stiropor koji mora imati zapreminsku masu ve-
üu od 20 kg/m3, mora biti samogasiv, ne sme upijati vodu i pre ugraÿivanja
radi stabilizacije zapremine mora odležati najmanje 90 dana. Ostale osobi-
ne treba da ima prema SRPS G.C7.201 (DIN 18164),
– poliuretan (tvrdi moltopren) koji mora imati zapreminsku masu 30 do 50
kg/m3, mora biti samogasiv, sa upijanjem vode ne veüim od 2 % mase za
24 h. Ostale karakteristike treba da ima prema SRPS,
Za ploþe od penoplasta koeficijent toplotne provodljivosti (Ȝ) navodi se u stan-
dardu SRPS U.J5.600.
b) ploþe od mineralne vune za toplotne izolacije u ravnim krovovima pri-
menjuje se u vidu tvrdih ploþa, zapreminske mase od 80 do 200 kg/m2 prema DIN
18165,
c) ploþe od ekspandiranog stakla zbog visoke þvrstoüe koriste se kao toplotna
izolacija u ravnim krovovima, koji su namenjeni za saobraüaj.
Pored ovih materijala za toplotne izolacije se primenjuju i materijali sa koefi-
cijentom Ȝ preko 0,10 W/(m K) (do 0,30) meÿu koje spadaju perlit beton, perlit mal-
ter, gas betoni i drugi. Oni se primenjuju kao deo toplotne izolacije na krovu na pri-
mer u sloju za nagib iznad parne brane, a ispod ili iznad toplotne izolacije.
4.3.4.6. SLOJ ZA IZJEDNAýENJE PRITISKA I/ILI ODVAJAJUûI SLOJ

(ISPOD HIDROIZOLACIJE)
Sloj za izjednaþavanje pritiska pare je ujedno i vazdušni sloj ispod hidroizola-
cije. On ima zadatak da mestimiþni pritisak pare koji je nastao od zatvorene ili pridoš-
le vlage pri zagrevanju raspodeli i da time spreþi kretanja u krovnoj hidroizolaciji pri
temperaturnim kolebanjima kao i da spreþi prenošenje naprezanja iz donjih slojeva.
Ovaj sloj za izjednaþenje parnog pritiska izvodi se ispod krovne hidroizola-
cije pri þemu se prvi sloj hidroizolacije lepi taþkasto ili trakasto ili se postavlja slo-
bodno bez lepljenja za podlogu na primer putem grubog posipa ili drugog odvajaju-
üeg sloja sa donje strane.
Kod toplotne izolacije od mineralne vune ili kod druge sliþne propustljive izo-
lacije izjednaþenje parnog pritiska se ostvaruje u samoj toplotnoj izolaciji pa se sto-
ga hidroizolacija preko takvih materijala lepe potpuno.
Kada se primenjuju toplotno izolacione ploþe sa veüim temperaturnim defor-
macijama koje mogu da oštete hidroizolaciju (npr. tvrde penaste ploþe sa veüom, za-
preminskom gustinom onda se kao odvajajuüi sloj koristi poliestarski filc).
Preko penastog stakla mora se hidroizolacija potpuno zalepiti bez sloja za
izjednaþenje pritiska. Kod ugraÿivanja ovih ploþa na zatvorenu podlogu preporuþu-
je se izvoÿenje teške zaštite.
4.3.5. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE

RAVNOG KROVA
4.3.5.1. OPŠTE O PROJEKTOVANJU RAVNIH KROVOVA
Za projektovanje ravnih krovova uopšte uzevši ne postoji posebna domaüa
regulativa kojom bi se regulisala obaveza izrade posebnog projekta za ravan krov
izvan glavnog graÿevinskog projekta. Praktiþna iskustva u izvoÿenju ravnih krovo-
va su prokazala da prema uticajima koji deluju na krov po važnosti za zaštitu prosto-
rija i konstrukcija kao i ljudi koji žive i rade u prostorijama ispod krova, po finansij-
skoj vrednosti radova, da je krov jedan od najvažnijih funkcionalnih elemenata zgra-
da kako stambenih tako i kod drugih posebno industrijskih objekata, koji imaju veli-
ke krovne površine. Prema tome kada se sve ovo zna autor ovog teksta na osnovu vi-
šegodišnjeg iskustva u izvoÿenju novih i saniranju postojeüih krovnih hidroizolaci-
ja preporuþuje da odgovarajuüa struþna služba koja radi na izradi zakonskih akata iz
graÿevinarstva razmotri i potrebu donošenja uredbe za obaveznu izradu Projekta za
hidroizolaciju ravnih krovova kao posebnog projekta koji bi bio sastavni deo Glav-
nog graÿevinskog projekta.
Hidroizolacije na ravnim krovovima moraju se posmatrati u okviru ravnih
krovova kao celina što diktira izradu izdvojenog Projekta ravnog krova sa projek-
tnim rešenjem slojeva poþev od krovne podloge pa sve do hidroizolacije sa zaštitnim
slojem sa svim predviÿenim detaljima iz Glavnog projekta.
4.3.5.1.1. Sadržaj tipskog projekta ravnog krova

a) Opšte napomene: Izrada projekta treba da se bazira na postojeüim tehniþkim
propisima domaüe i odgovarajuüe regulative zemalja Evropske Unije buduüi da se sa-
vremeni materijali za izradu slojeva krova uglavnom uvoze. U izraÿenom Projektu tre-
ba da se jasno vidi Projektni zadatak i Tehniþki podaci sa analizom uzeti iz Glavnog
projekta. Zatim odabrani materijali za hidroizolaciju i ostale slojeve, sistem hidroizo-
lacije i naþin izvoÿenja sa opisom obrade detalja u sastavu krovnog pokrivaþa.
b) Orijentacioni sadržaj tipskog projekta krovnog pokrivaþa ravnog krova hi-
droizolacije (za nove i postojeüe objekte) bi bio sledeüi:
– projektni zadatak,
O IZOLACIJI 319
– tehniþki podaci iz glavnog projekta koji se odnose na krovnu konstrukciju

za nove objekte (ili Tehniþki izveštaj o stanju krovne hidroizolacije koja se
sanira, odnosno svih slojeva krovnog pokrivaþa postojeüeg objekta),
– izbor materijala i sistema za hidroizolaciju krova kao i ostalih slojeva u sa-
stavu krovnog pokrivaþa sa potrebnim proraþunima,
– tehniþki uslovi za kvalitet materijala,
– tehniþki opis izvoÿenja hidroizolacije i ostalih slojeva krovnog pokrivaþa,
– crteži svih detalja sa rešenjima obrade veza sa osnovnom hidroizolacijom
(veza vertikalne sa horizontalnom) na ivicama zgrada tj. uz zidove, nad-
zidke, ograde itd. rešenja veze iviþne i druge limarije i bravarije sa hidroi-
zolacijom u vezi sa odvodnjavanjem krova, rešenje dilatacija, slivnika, ven-
tilacije, dimnjaka, svetlosnih kupolda i drugo,
– crteži osnove krova sa ucrtanim visinskim kotama sa unetim prodorima
kroz krov (ventilacije, dimnjaka, slivnika, ograde, dilatacije i drugo) kao i
sa oznaþenim pravcima i veliþinama nagiba krova, uvala i drugo,
– crteži sa naznaþenim presecima u osnovi sa unešenim detaljima i drugim
elementima koji su predviÿeni u glavnom projektu (ili su zateþeni na veü
izvedenom nivou),
– higijensko tehniþke mere zaštite sa protivpožarno zaštitnim merama za vre-
me izvoÿenja radova,
– predmer i predraþun radova.
4.3.5.2. PROJEKTOVANJE UGLJOVODONIýNIH KROVNIH POKRIVAýA

4.3.5.2.1. Opšta pravila izvoÿenja
Projekat treba da bude predmet prethodne studije kojom se utvrÿuju svi ele-
menti u sastavu krova, naroþito sledeüe:
– Izbor hidroizolacionog sistema i zaštite u zavisnosti od sastavnih elemena-
ta podloge (noseüe ploþe sloja za provetravanje, toplotne izolacije sloja za
nagib, zaštitnog sloja), od nagiba krova, klimatskih uslova, namene krova,
odnosno objekta.
– Rešenje odvoda vode i detalja u vezi sa odvodom vode (slivnici, oluci, uva-
le i drugo).
– Rešenje raznih prodora, holkela, parapetnih zidova veze izmeÿu horizon-
talne i vertikalne hidroizolacije, razdelnice, gromobranke mreže i drugo.
Posebne mere su provetravanje, obezbeÿenje od požara, prelivanje vode.
– Provetravanje. Kad je priroda podloge i elemenata za nagib takva da zahte-
va provetravanje predviÿaju se posebni ureÿaji koji su dovoljni da to obez-
bede (ugraÿivanje ventilirajuüih cevþica) u krovni pokrivaþ do sloja u ko-
jem je zadržana vodena para za sluþaj zadržavanja slojeva pri saniranju hi-
droizolacije.
– Obezbeÿenje od požara. Nezapaljivi elementi podloge i pokrivaþa treba da
budu postavljeni u širini od najmanje 3 cm oko spoljnih zidova dimnjaka i
zidnih ventilacija.
Kad vodovi nisu od cigle, onda je obezbeÿenje od požara uslovljeno vrstom
materijala od kojeg se oni pravi i njihovom toplotnom izolacijom.
– Prelivanje. Spreþavanje prelivanja vode prema spoljnoj strani krova treba

da bude obezbeÿeno na izvestan naþin tj. u sluþaju nedovoljne efikasnosti
sistema za evakuaciju vode.
4.3.5.2.2. Ugljovodoniþne hidroizolacije

U izvoÿenju hidroizolacije ravnog krova još uvek se daje prednost polimer-
bitumen trakama u odnosu na hidroizolacije sa sintetiþkim i elastomernim trakama.
Glavni elementi za izbor hidroizolacije i naþina izvoÿenja su vrsta i kvalitet kon-
struktivne ploþe, nagib ravnog krova, vrsta i broj detalja (koji treba da budu vodone-
propustljivo obraÿeni u sastavu osnovne hidroizolacije). Dalje je bitna trajnost oda-
branih materijala, dimenzionisanje sistema hidroizolacije kao i sistem zaštite u zavi-
snosti od eksploatacionih zahteva i klimatskih uslova.
Da bi se postigla efikasnost i trajnost izvedene zaštite, krovni pokrivaþ prven-
stveno treba da bude usklaÿen sa
– sastavom materijala podloge obzirom na deformacije i rizik od stvaranja
pukotina, nagibom podloge i orijentacijom nagiba.
Kvalitet i sastav pokrivaþa treba da budu raþunati u zavisnosti od trajnosti ko-
ja se od njega oþekuje. Tehniþka regulativa za kvalitet hidroizolacionih traka i meto-
da ispitivanja prema evropskim normama prikazani su u taþki 4.1 – Materijali. Ka-
rakteristike koje treba da budu ispitane kod polimerbitumenskih traka sa armatu-
rom propisane su EN 13707:2004, prikazane su u tabeli br. 4.15. Savremene trake
su znatno poboljšane u odnosu na tradicionalne i ugraÿuju se uglavnom kao dvosloj-
ni sistemi. Trake se meÿusobno lepe vruüim bitumenskim namazom odnosno meÿu-
sobnim varenjem plamenikom. Meÿusobni spojevi traka se lepe odnosno vare u ši-
rini do 10 cm. Veza sistema sa podlogom se ostvaruje lepljenjem, polulepljenjem ili
pak slobodnim postavljanjem. Mehaniþko fiksiranje sistema se izvodi preko podlo-
ge od þeliþnog trapezastog lima, preko podloge od drveta kao i na drugim podloga-
ma kada sistem treba da bude obezbeÿen od dejstva vetra.
4.3.5.2.3. Usvajanje hidroizolacionog sistema u zavisnosti od podloge

Izbor sistema tj. da li üe se usvojiti lepljeni, polulepljeni ili nelepljeni sistem
zavisi pre svega od vrste i sastava podloge, a zatim od nagiba podloge. Ako u sasta-
vu podloge nema toplotne izolacije onda relativna vlažnost prostorije utiþe takoÿe
na izbor sistema.
(1) Hidroizolacija na podlozi bez toplotne izolacije uzimajuüi u obzir mikro-
klimu prostorija.
– Preko monolitne krovne konstrukcije, ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C i relativna vlažnost vazduha 70 % primenjuje se le-
pljeni ili polulepljeni sistem.
– Preko monolitne krovne konstrukcije, ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C, a relativna vlažnost od 60 do 70 % primenjuje se
polulepljeni sistem.
– Preko monolitne krovne konstrukcije ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C, relativna vlažnost od 70 do 90 % primenjuje se po-
lulepljeni ili nelepljeni sistem.
O IZOLACIJI 321
Tabela 4.15. – Karakteristike koje treba da budu ispitane kod polimerbitumenskih

traka u zavisnosti od vrste sistema hidroizolacije ravnog krova
(Izvod iz standarda EN 13707:2004)
Višeslojni sistem bez Traka za krov

EN Traka za
stalne površinske za- sa vegetaci-
13707: jedno-
Ispitivanje štite jom ili pod
2004 slojni si-
donji sloj i površin- teškom zašti-
odeljak stem
meÿusloj ski sloj tom
5.2.1 Vidljiva ošteüenja + + + +
5.2.2 Dimenzije + + + +
5.2.3 Vodonepropustljivost + + + +
5.2.5.1 Otpornost na požar +a) +a) +a) -
5.2.5.2 Reakcija na vatru + + + +
5.2.7 Otpornost na zatezanje - - +b) -
5.2.8.1 Otpornost na ljuštenje - - +b) -
5.2.8.2 Otpornost na smicanje - - + +
5.2.9 Paropropustljivost – g) – g) – g) – g)
5.2.10 Osobine pri zatezanju + + + +
5.2.11 Otpornost na udar - - + +
5.2.12 Otpornost na statiþko probijanje - - + +
5.2.13 Otpornost na cepanje +f) +f) +f) -
5.2.14 Otpornost na prodiranje rastinja - - - +d)
5.2.15 Dimenzionalna stabilnost - + + +
5.2.16 Stabilnost oblika pri cikliþnoj promeni temperature - +g) +g) -
5.2.17 Elastiþnost na niskim temperaturama + + + +
5.2.18 Otpornost na teþenje pri višoj temperaturi
+ + + +
5.2.19 Ponašanje pri veštaþkom starenju EN 1296 - + + -

EN 1297 - +e) +e) -
5.2.20 Prijanjanje granula - + + -
a) Ispitivanje sistema prema propisanim zahtevima
b) Sistem uþvršüen mehaniþki
c) Samo za trake sa metalnom samozaštitom
d) Samo za trake otporne na prodiranje korena za krovove sa vegetacijom
e) Bez zaštite površine
f) Sloj uþvršüen (fiksiran) mehaniþki
g) Odreÿivanje u skladu sa EN 1931 gde je moguüe koristiti vrednost od 20.000 vidi 5.2.9
+ potrebno; – nepotrebno
– Preko svih polumontažnih krovnih konstrukcija, ako je u prostorijama is-

pod njih temperatura vazduha 30°C i relativna vlažnost vazduha od 70 %
do 90 % primenjuje se polulepljeni ili nelepljeni sistem.
– Preko svih montažnih konstrukcija, ako je u prostorijama ispod njih tempe-
ratura vazduha do 30°C i relativna vlažnost do 90 % primenjuje se polule-
pljeni ili nelepljeni sistem.
(2) Hidroizolacija na podlozi sa termoizolacijom
– Ako se na krovu preko noseüe krovne konstrukcije predviÿa toplotna izo-
lacija sa parozatvarajuüim slojem ili bez njega onda se hidroizolacija mo-
že ugraÿivati direktno preko toplotne izolacije, samo pod uslovom da je to-
plotna izolacija od þvrstog materijala ravne površine i nosivosti veüe od

2 kg/cm2.
Preko toplotnoizolacionog sloja od materijala nedovoljne nosivosti, stišljivih,
šupljikavih, neravnih i neotpornih na temperature veüe od 80°C ne sme se direktno
postavljati hidroizolacija.
(3) Hidroizolacija na podlozi sa predviÿenim ugraÿivanjem toplotnog sloja
mogu se ugraÿivati sledeüi sistemi:
– Bez obzira da li je noseüa krovna konstrukcija monolitna, polumontažna ili
montažna ukoliko je toplotna izolacija od materijala koji su dovoljno nosi-
vi, þvrsti i ravni ili ukoliko je preko toplotne izolacije izvedena cementna
košuljica ili sloj betona za nagib proseþne debljine 9 cm, primenjuje se po-
lulepljeni ili nelepljeni sistem.
– Bez obzira da li je noseüa krovna konstrukicija monolitna, polumontažna
ili montažna, ukoliko je preko toplotne izolacije, sloj betona za nagib veüe
proseþne debljine od 9 cm, primenjuje se polulepljeni ili lepljeni sistem.
4.3.5.2.4. Usvajanje nagiba krova za izvoÿenje

ugljovodoniþnih hidroizolacija
Sa gledišta ugljovodoniþnih hidroizolacija razlikuju se dva tipa krova.
– Ravni krovovi – terase þiji je nagib izmeÿu 0.5 % i 8 %. Ravni krovovi mo-
gu da budu sa stalnom i povremenom prohodnošüu što zavisi od namene
krova.
Prohodni krovovi – terase odreÿeni za dnevni boravak najþešüe su nagiba do
3 % dok se ovaj nagib za neprohodne ravne krovove kreüe do 8 %.
– Kosi krovovi þiji je nagib veüi od 8 %. U ove krovove spadaju i luþni kro-
vovi.
(1) Na krovovima terasama nagiba do 3 % mogu se primeniti višeslojne i ma-
stiksne hidroizolacije kao i sve vrste zaštite, izuzimajuüi zaštitu metalom. Pri nagibu
od 3 % do 8 % u skladu sa taþ. 4.3.5.2.3 (usvajanje hidroizolacionog sistema u zavi-
snosti od podloge), primena nelepljenog sistema se iskljuþuje.
Potrebno je posebno prouþiti uþvršüivanje zaštitnog sloja hidroizolacije, a
eventualno i same hidroizolacije.
(2) Na krovovima nagiba iznad 8 % (kosi i luþni krovovi) preporuþuje se pri-
þvršüivanje višeslojne hidroizolacije polulepljenjem za podlogu da bi se spreþilo nje-
no klizanje pod težinom.
Sastav hidroizolacije treba da bude takav da znatno poveüanim temperatura-
ma ne doÿe do teþenja bitumenskih proizvoda i nabiranja – (sistem se obezbeÿuje i
mehaniþkim priþvršüivanjem).
4.3.5.2.5. Orijentacija strana krova

Orijentacija strane krova može da prouzrokuje lokalna poveüanja maksimalne
temperature pokrivaþa. Zato je potrebno odabrati sastavne materijale hidroizolacio-
nog sistema tako da se spreþe pomeranja u pokrivaþu usled teþenja.
O IZOLACIJI 323
4.3.5.2.6. Usvajanje sastava hidroizolacije u zavisnosti od nagiba –

dimenzionisanje sistema.
Dimenzionisanje sistema hidroizolacije odnosno usvajanje broja slojeva u hi-
droizolacijama od ugljovodoniþnih materijala (a samim tim ujedno i njihove deblji-
ne) kod višeslojnih sistema od traka zatim kod hidroizolacija od bitumenskih pasta
i mastiksa regulisano je u našim uslovima graÿenja uglavnom Pravilnikom i tehniþ-
kim merama i uslovima za ugljovodoniþne hidroizolacije krovova i terasa („Službe-
ni list SFRJ“ broj 26/1969) zavisno od nagiba krovnih ravni i vrste traka (materijala)
koji ulaze u sastav sistema. Ovim pravilnikom odreÿen je sastav za sledeüe sisteme:
(1) Višeslojna hidroizolacija, bez obzira na vrstu i debljinu zaštite ne može da
ima manje od:
a) pet slojeva odgovarajuüeg broja vruüih namaza – na krovu i terasi
nagiba od 0,5 % do 1 %
b) þetiri sloja i odgovarajuüeg broja vruüih namaza – na krovu i terasi
nagiba od 1 % do 2,5 %
c) tri sloja i odgovarajuüeg broja vruüih namaza – na krovu
nagiba od 2,5 % do 15 %
d) dva sloja i odgovarajuüeg broja vruüih namaza – na krovu
nagiba od 15 % do 60 %.
Ovim Pravilnikom je predviÿeno da ako se u sistemu predvide trake oznake
4 ili 40 i oznake 5 ili 50 na bazi razliþitih uložaka od polimerbitumenskih traka (na
bazi APP i SBS) onda je moguüe smanjenje broja slojeva u sistemima pod a) i b) za
dva sloja i to u sluþaju kod primene bar dve trake a u sluþaju b) za jedan sloj. Ovo
ujedno znaþi da broj slojeva u ma kojoj krovnoj hidroizolaciji pri nagibima krovova
od 0,5 do 15 % ne može biti manji od tri sloja.
Oþigledno da je ovaj Pravilnik zastareo i da ne odgovara za dimenzionisanje
hidroizolacionih sistema sa savremenim bitumenskim trakama koje se proizvode u
zemljama Evropske Unije (Francuska, Nemaþka, Holandija, Italija i druge). Krovni
pokrivaþi od ovih traka se važeüim evropskim propisima i Tehniþkim uputstvima na
ravnim krovovima nagiba oko 3 % izvode sa dve trake a na kosim krovovima iznad
3 % kao jednoslojni sistemi za koje proizvoÿaþi materijala daju garancije.
(2) Mastiksna hidroizolacija (SRPS U.M3.246) bez obzira na vrstu i deblji-
nu zaštite na krovu i terasi nagiba do 2,5 % mora imati dva sloja asfaltnog mastiksa
koji sadrži 22 % bitumena ukupne debljine 12 do 16 mm preko kojih se postavljaju
dva sloja višeslojne hidroizolacije, a na krovu nagiba 2.5 do 4,0 % jedan sloj asfal-
tnog mastiksa ukupne debljine 6 do 7 mm, preko koga se postavljaju dva sloja više-
slojne hidroizolacije.
Na krovu nagiba preko 4 % mastiksna hidroizolacija se ne izvodi.
(3) Krovne hidroizolacije od bitumenskih namaza i pasta na bazi rastvaraþa
(SRPS U.M3.242) ugraÿuju se po hladnom postupku sa slojevima odgovarajuüe ar-
mature
a) dva sloja armature sa odgovarajuüim brojem premaza i namaza tako da de-
bljina hidroizolacije posle sušenja svakog sloja zasebno ne sme biti manja od 9 mm,
ako se postavlja preko krova nagiba 2,5 do 4,0 %
b) dva sloja armature sa odgovarajuüim brojem premaza i namaza tako da de-

ako se postavlja preko krova nagiba 4 do 8 %
c) dva sloja armature sa odgovarajuüim brojem premaza i namaza tako da de-
ako se postavlja preko krova nagiba 8 do 15 %
d) jedan sloj armature sa odgovarajuüim brojem premaza i namaza tako da de-
ako se postavlja preko krova nagiba preko 15 %.
4.3.5.3. HIDROIZOLACIJE RAVNIH KROVOVA OD SINTETIýKIH I

ELASTOMERNIH TRAKA
4.3.5.3.1. Karakteristike materijala
Prema osobinama osnovne sirovine za proizvodnju sintetiþkih i elastomernih
krovnih hidroizolacionih membrana razlikuju se dve grupe: termoplastiþne membra-
ne (PVC, PIB, CPE, EVA, PE, PO i dr.) i elastomerne membrane (CSM, EPDM i
dr.) (vidi taþku 4.1.3.3).
Termoplastiþni materijali se mogu više puta zagrevati bez promene karakate-
ristika; dodatkom plastifikatora se može uticati na kvalitet finalnog proizvoda što je
i jedan od razloga da PVC i PVO trake danas se najþešüe primenjuju za hidroizola-
ciju ravnih krovova. U zavisnosti od aditiva koji se dodaju osnovnom materijalu ter-
moplastiþni materijali mogu imati razliþite fiziþko-mehaniþke karakteristike kao što
su UV otpornost, otpornost na agresivni uticaj mikroorganizama, otpornost na proboj
korenja, poveüanu otpornost na agresivne materije, poveüanu otpornost na vatru itd.
Proizvode se standardne homogene trake bez ojaþanja kao i armirane i kaši-
rane trake sa izmenjenim fiziþko-mehaniþkim i reološkim karakteristikama – zavi-
sno od namene.
Za ojaþanje traka se koriste: staklena vlakna (voal, tkanina) sintetiþki filc i
tkanina (najlon, polipropilen, poliakronitril) kao i metalne niti, folije i azbestni filc,
kao i poliestarski filc za kaširanje. Armatura o kojoj je ovde reþ može da bude u sre-
dini trake, a može da bude postavljena i spolja kada se govori o traci sa jednostrano
obloženom armaturom.
Razlika izmeÿu plastiþnih i elastomernih traka je u njihovom ponašanju pri tem-
peraturnim promenama. Kod elastomernih traka mehaniþke karakteristike se praktiþ-
no ne menjaju u celokupnom temperaturnom intervalu primene dok mehaniþka svoj-
stva plastiþnih traka bitno zavise od temperaturnih promena. Iz tog razloga plastiþne
trake se mogu lako oblikovati „na hladno“ i „na toplo“ radi prilagoÿavanja konkret-
nim uslovima primene, a takoÿe je kod ovih moguüe izvoÿenje zavarivanja spojeva
„na hladno“ i „na toplo“. Ovakvi postupci nisu moguüi kod elastomernih traka, one se
uglavnom teško vare „na hladno“ i zahtevaju posebna lepila i tehnike toplog varenja.
U praksi se najviše primenjuju trake od poliizobutilena. Ovome pored ostalog
doprinosi i otpornost ovog materijala na uticaj bitumena, kao i moguünost hladnog
zavarivanja spojeva i obrade detalja. Veliku primenu ima i polivinilhlorid koji se za
hidroizolacione radove proizvodi sa smanjenom krutošüu odnosno poveüanom pla-
stiþnošüu (PVC-P). Proizvodi se vrsta traka od polivinilhlorida meÿu kojima i trake
O IZOLACIJI 325
koje su otporne na uticaj bitumena i naftinih derivata. Ostali tipovi traka su otporni
na bitumen i mogu se pomoüu bitumena lepiti za podlogu.
Kod nas se ne proizvode sintetiþke trake tako da nema ni domaüih standarda
koji regulišu ovo podruþje. U zavisnosti od uvoza i tehniþke dokumentacije koja pra-
ti uvoz, primenjuju se i metode ispitivanja prema EN i drugim. Najkompleksnija do-
kumentacija prema kojoj se proizvode trake u zemljama Evropske Unije su nemaþ-
ki DIN standardi tabela 4.16.
Tabela 4.16. Standardne hidroizolacione sintetiþke i elastomerne trake
prema DIN standardima
DIN – Naziv Nazivna deblji-
standard krovna traka zaptivna traka Oznaka na** najmanja
7864 T 1 Elastomerne trake za hidroizolacije EPDM, CR, JJR 1,2 mm
16729 Sintetiþke krovne trake i sintetiþke zaptivne trake ECB 1,5 mm
od etilenkopolimer-bitumena
Sintetiþka krovna traka
16730 od mekog polivinilhlo-ri- - PVC-P-NB 1,2 mm
da, neotporna na bitumen
16731 od poliizobutilena, jed- - PIB 2,5 mm
nostrano kaširana
Sintetiþka krovna tra-
ka od mekog polivinil-
PVC-P-NB-V-
16734 hlo-rida ojaþana sintetiþ- - 1,2 mm
PV
kim nitima, neotporna na
bitumen
od mekog polivinilhlo-
PVC-P-NB-E-
16735 rida sa uloškom od sta- - 1,2 mm
GV
klenog voala, neotporna
na bitumen
Sintetiþka krovna traka i sintetiþka zaptivna traka
16736 PE-C-K-PV 1,2 mm
od hlorisanog polietilena, jednostrano kaširana
Sintetiþka krovna traka i sintetiþka zaptivna tra-
16737 ka od hlorisanog polietilena sa uloškom od stakle- PE-C-K-PW 1,2 mm
ne tkanine
Sintetiþka zaptivna traka
16935 - PIB 1,5 mm
od poliizobutilena
16937 - od mekog polivinilhlo-ri- PVC-P-BV 1,2 mm
da, otporna na bitumen
16938 - od polivinilhlorida, neot- PVC-P-NB 1,2 mm
porna na bitumen
** za gotove trake, eventualno kaširane
Ispitivanje kvaliteta sintetiþkih i elastomernih traka za krovne hidroizolacije

krovova zavisi od sistema hidroizolacije, odnosno od naþina kako üe traka biti ugra-
ÿena preko podloge: kao slobodna ili optereüena. Pregled karakteristika traka – jed-
noslojnog sistema prikazan je u tabeli 4.17. (Izvod iz standarda EN 13956:2005).
Tabela 4.17. Zahtevane osobine sintetiþkih i elastiþnih traka za krovne

hidroizolacije u zavisnosti od sistema
(Izvod iz standarda EN 13956:2005)
Vrsta primene / Sistemi pokrivaþa

EN 13956:
Slobodne trake Trake pod optereüenjem
2005 Ispitivanje na
zaleplje- mehaniþki ozelenjeni, pod sao-
odeljak šljunak
ni uþvršüeni baraüajem i sliþno
5.2.1 Vidljiva ošteüenja + + + +
5.2.2 Dužina + + + +
5.2.2 Širina + + + +
5.2.2 Upravnost ± ± ± ±
5.2.2 Ravnost ± ± ± ±
5.2.2 Površinska masa + + + +
5.2.2 Efektivna debljina + + + +
5.2.3 Vodonepropustljivost + + + +
5.2.5.1 Ponašanje na spoljašnje dejstvo požara ± ± – a) – a)
5.2.5.2 Reakcija pri dejstvu plamena ± ± ± ±
5.2.7 Otpornost spoja na ljuštenje - + - -
5.2.7 Otpornost spoja na smicanje + + + +
5.2.9 Zatezna þvrstoüa + + + +
5.2.9 Izduženje pri zatezanju + + + +
5.2.10 Otpornost na udar + + ± ±
5.2.11 Otpornost na statiþko optereüenje - - + +
5.2.12 Otpornost na cepanje - + - -
5.2.13 Otpornost na proboj korena - - - + b)
5.2.14 Dimenzionalna stabilnost + + + +
5.2.15 Otpornost na savijanje pri niskim tempera-
+ + + +
turama
5.2.16 UV-ozraþavanje (1000 h) + + - -
5.2.4 Uticaj teþnih hemikalija ukljuþujuüi vodu ± ± ± ±
5.2.6 Otpornost na udar leda ± ± - -
5.2.8 Paropropustljivost ± ± ± ±
5.2.17 Postojanost na ozon + c) + c) + c) -
5.2.18 Otpornost na uticaj bitumena ± ± ± ±
Legenda
+ merodavne mere
– nisu date mere
± zavisi od krovnog sistema, materijala, klimatskih uslova ili dodatnih zahteva
a) Kada pokrivaþ odgovara rešenju 2000/553/EC (5)
b) Samo kod ozelenjenih krovova
c) Samo za elastomerne trake
4.3.5.3.2. Sistemi jednoslojnih hidroizolacija krovova i naþin primene

sintetiþkih membrana
Hidroizolacije od sintetiþkih traka po pravilu se izvode kao jednoslojne pri þe-
mu mora biti zagarantovana vodonepropustljivost spojeva, otpornost na mehaniþka
O IZOLACIJI 327
optereüenja, otpornost na vremenske uticaje – starenje, poveüana otpornost na požar,

otpornost na udar vetra. Spojevi izmeÿu traka izvode se preklapanjem ivica u širini 5
cm. Kod plastomernih traka preklopi se lepe hladnim varenjem, toplim vazduhom kao
i lepljivim trakama. Kod elastomernih traka moguü je takoÿe postupak toplog varenja
vulkanizacijom (Hot Bonding postupak). U svim sluþajevima spajanje treba vršiti pre-
ma uputstvu proizvoÿaþa i sa prateüim materijalima za varenje od istog proizvoÿaþa.
Osnovna podela ravnih krovova je na:
– neoptereüene krovove, gde je membranu neophodno mehaniþki fiksirati ili
lepiti za podlogu
– optereüeni krovovi, gde je membrana ispod balasta (šljunak granulacije
16/32) – neprohodan krov i prohodan krov (cementna košuljica, betonske
ploþe), krovne bašte (humus sa vegetacijom). Preporuþeni minimalni nagib
"ravnog" krova iznosi 2 %. Prema naþinu ugraÿivanja membrane razliku-
ju se sledeüi krovovi:
a) Mehaniþki fiksirani krovovi – Ovaj sistem je najviše primenjivan i može se
primeniti na svim tipskim krovovima, ali se najþešüe primenjuje na objektima ve-
üih krovnih površina kao što su proizvodne hale, magacini, prodajni centri, sport-
ske hale itd.
Tip konstrukcije, betonske, þeliþne, drvene. Podloge trapezasti lim, beton,
prefabrikovane ploþe, drvo. Kao osnovna hidroizolacija ugraÿuje se membrana ar-
mirana poliestarskom (za PVC membranu) mrežicom zbog uticaja vetra i fiksiranja,
da je otporna na UV zrake kao i da je otporna na ostale atmosferske uticaje i utica-
je okoline.
Kod mehaniþki fiksiranih membrana bitno je da se za svaki objekat izradi pro-
raþun rasporeda i tipa priþvršüivaþa kojima se fiksira membrana za podlogu da bi se
zaštitila hidroizolacija od podizanja usled sile vetra (dizanja/þupanja). Po evropskom
standardu EN 1991-1-4 za proraþun uticaja sile vetra za ravne krovne površine istog
se deli na 4 razliþite zone prema sili vetra po jedinici povrine i te zone se razliþito tre-
tiraju sa stanovišta koliþine i fiksiranja. Na slici 4.33 su obeležene zone F, G, H i J,
od najveüe sile ka manjoj, i visina krova h. Ulazni podaci brzina vetra, geometrija, i
visina objekta, mikrologija, karakteristike podloge i hidroizolacione membrane.
F G
h
h
H I
Slika 4.33. Raspored zone fiksiranja membrane po proraþunu optereüenja od vetra

b) Lepljeni krovovi – Ovaj sistem je sliþan fiksiranom krovu osim što se mem-
brana umesto priþvršüivanja elementima za fiksiranje, lepi za podlogu specijalnim
(za PVC membranu) poliuretanskim lepkovima. Membrana koja se lepi treba da je
kaširana poliestarskim filcom sa strane koja se postavlja na podlogu i otporna na UV
zraþenje.
c) Neprohodni krovovi sa optereüenjem – Ovaj sistem je tradicionalan, mem-

brana treba da je otporna na mikroorganizme i korenje, obiþno nije otporna na UV
zrake. Membrana se ne fiksira za podlogu osim uz ivicu po obimu krova sa ojaþa-
njem na uglovima. Uz atiku, ukoliko je hidroizolacija izložena sunþevim zracima tre-
ba ugraditi membranu otpornu na starenje. Optereüenje je najþešüe sloj šljunka granu-
lacije 16/32 i minimalne debljine 5 cm ili prema sili vetra za konkretan objekat.
d) Prohodni krovovi – krovne terase. Ovaj sistem je sliþan prethodnom samo
usled optereüenja slojem šljunka preko hidroizolacije sa odvajajuüim slojem se po-
stavlja prohodni sloj: keramika, betonske ploþe na cementnoj košuljici ili druge plo-
þe u pesku ili na osloncima – plastiþnim podmetaþima pomoüu kojih se reguliše i na-
gib gazne površine.
e) Inverzni krovovi – Ovaj sistem za razliku od prethodnih, toplotnu izolaci-
ju ima izvedenu iznad hidroizolacije zbog þega nije potrebna parna brana. U ovom
sluþaju toplotna izolacija može da bude ekstrudirani polistiren zbog svoje karakteri-
stike da ne upija vodu.
f) Krovne bašte – Ovaj sistem je sliþan standardnom sistemu optereüenih kro-
vova, osim što je neophodno predvideti filtrirajuüi i drenažni sloj ispod humusa.
Uobiþajeni krovni sistemi sa sintetiþkim membranama prema EN 13956:2005
su prikazani na sledeüim slikama:
Slika 4.34. Neprohodan Slika 4.36. Neprohodni

krov, optereüen slojem Slika 4.35. „Obrnuti krov“, krov sa mehaniþki priþvr-
šljunka optereüen slojem šljunka šüenom membranom
Slika 4.39. Prohodni krov

– saniranje (zalepljena
Slika 4.37. Prohodni krov – Slika 4.38. Prohodni krov membrana) bitumenskog
ozelenjen krov (nalepljena membrana) krova
O IZOLACIJI 329
Legenda za slike od 4.34 do 4.39.

1) Šljunak
2) Krovna hidroizolacija
3) Krovna hidroizolacija sa kaširanjem
4) Vegetacioni sloj
5) Filtrirajuüi sloj
6) Drenažni sloj
7) Toplotno izolacioni sloj
8) Parna brana
9) Konstruktivna ploþa.
4.3.5.4. KOMBINOVANE HIDROIZOLACIJE KROVOVA OD

BITUMENSKIH I SINTETIýKIH TRAKA
Krovne hidroizolacije se mogu izvoditi u kombinaciji sintetiþkih i bitumen-
skih traka pod uslovom da su prve otporne na bitumen koji se koristi za njihovo me-
ÿusobno lepljenje. Primer kvalitetnog sistema krovne hidroizolacije je kombinovani
sistem od termoplastiþne trake od poliizobutilena sa bitumenskim trakama kao i upo-
treba bitumena za lepljenje ovih traka. Nije redak sluþaj da se pri izvoÿenju hidroi-
zolacije sa kvalitetnim savremenim polimerbitumenskim trakama (u dvoslojnom si-
stemu) za obradu detalja primenjuje poliizobutilen traka sa prateüim materijalima za
vodonepropustljivu obradu detalja.
Moguüa je i upotreba sintetiþke trake od PVC-P neotporne na bitumen uz oba-
vezno odvajanje od bitumenske krovne hidroizolacije koja se sanira (slika 4.39). Za
ovu svrhu se primenjuju PVC-P kaširane trake sa poliestarskim filcom ili PVC-P tra-
ka sa odvajajuüim slojem od poliestarskog filca.
Za bezbednu i kvalitetnu obradu detalja u kombinaciji sa ugljovodoniþnim
trakama primenjuju se i teþni sintetiþki i bitumenski materijali u obliku premaza, na-
maza i paste što üe biti opisano u sledeüoj taþki 4.3.5.5.
4.3.5.5. BEZŠAVNE KROVNE HIDROIZOLACIJE SA SINTETIýKIM

PREMAZIMA, NAMAZIMA I PASTAMA
4.3.5.5.1. Opšte o materijalima za bezšavne hidroizolacije
Pod teþnim sintetiþkim materijalima podrazumevaju se sintetiþke i bitumenske
kombinacije u vidu premaza, namaza i pasta za izradu bezšavnih krovnih sistema.
Savremena proizvodnja bazira se na bitumenu, butil lateksu, poliuretanu, poli-
etilenu, vinilkopolimeru, poliizobutilenu, silikonu i drugim sintetiþkim materijalima.
Hidroizolacija kod teþnih sintetiþkih materijala treba da ima najmanje iste teh-
niþke osobine kao i sintetiþke membrane. Oni primenjeni na krovu kao bezšavna hi-
droizolacija treba da ostvare upotrebne zahteve jedne krovne hidroizolacije, kao što
su:
– sigurnost na mehaniþka ošteüenja i
– odliþnu vremensku postojanost.
Krovne bezšavne hidroizolacije se izvode sa sintetiþkim materijalima koji se
na licu mesta ili suše ili polimerišu. U veüini sluþajeva na mestima pukotina u pod-
lozi i u uglovima (holkelima) se postavlja armatura (mrežica, filc ili bandaž trake) za
ojaþanje hidroizolacije.
Za primenu materijala ove vrste koji se proizvode u zemljama Evropske Uni-
je upotrebne dozvole odobrava organizacija UEATc (Organization pour l’Agrement
Technique Europeen) izdavanjem saglasnosti prema direktivi 89/106/CEE na izvr-
šena kontrolna ispitivanja u odgovarajuüoj instituciji za istraživanje i ispitivanje ma-
terijala koja je þlanica ETA.
Za ispitivanje kvaliteta teþnih namaza primenjuju se standardne metode kao
što su na pr. ASTM (C836:2006, C898:2001, C957:2006, 981:2005, 1127:2009l,
1250:2005) zatim NF (P84371, 84372 do 84376) i drugi.
4.3.5.5.2 Primer izvoÿenja bezšavnog hidroizolacionog

sistema na ravnim krovovima sa sintetiþkim poliuretanskim premazima
(tipa Alsan 400 i 500)
Od teþnih sintetiþkih premaza inostrane proizvodnje u našim uslovima grad-
nje se koristi jednokomponentni poliuretanski premaz pod nazivom Alsan (proizvod
francuske firme „Soprema“). Za ovaj materijal izdato je odobrenje za uporebu Agre-
ment Technique Europeen ETA-05/0151 i 05/007 od strane CSTB, koja je þlanica
evropske organizacije EOTA za izradu tehniþkog odobrenja za primenu. Proizvodi
su obeleženi sa znakom usaglašenosti kvaliteta CE prema navedenoj direktivi (vi-
di taþku 4.1.4.2).
– Sistem ALSAN 400 – Teþni hidroizolacioni sistem sa teškom zaštitom.
– Sistem ALSAN 500 – Teþni hidroizolacioni sistem za direktni pešaþki sa-
obraüaj.
(1) Bezšavni hidroizolacioni sistemi (ALSAN 400) je jednokomponentni po-
liuretanski premaz koji izveden kao dvoslojni sistem vezuje sa vlagom iz vazduha.
Primenjuje se pri izvoÿenju novih i starih objekata za izvoÿenje krovnih hidroizola-
cija na krovovima nagiba iznad 1 % sa obaveznim izvoÿenjem teške zaštite kao što
je prikazano na slici 4.40.
Ova vrsta hidroizolacije je podesna za obradu detalja bilo da je hidroizolaci-
ja krova izvedena takoÿe ovim premazom ili bitumenskim trakama. U ovom postup-
ku bitno je znati da predmetni sistem mora da se zaštiti odgovarajuüom krutom za-
štitom od atmosferskih uticaja.
Ova vrsta hidroizolacije se koristi i za izradu hidroizolacije u mokrim þvoro-
vima, ali se tada primenjuje prajmer bez rastvaraþa (taþka 4.4.4.2).
Primer izvoÿenja zaštite nadzidka na ravnom krovu prikazan je na slici 4.41,
4.42, 4.43.
(2) Sistem hidroizolacije ALSAN 400 se sastoji od prajmera i dva sloja pre-
maza. Prema debljini premaza razlikuju se dva sistema A i B þiji izbor zavisi od vr-
ste radova što je prikazano u tabeli 4.18.
Materijali koji ulaze u sastav sistema su:
– prajmer 4 vrste za razne podloge (tabela 4.19),
– karakteristike prajmera (tabela 4.20),
– hidroizolacioni premaz ALSAN 400 (tabela 4.21),
– armatura za ojaþavanje veze detalja sa hidroizolacijom (tabela 4.22).
O IZOLACIJI 331
Slika 4.40. Princip izvoÿenja sistema teþne hidroizolacije sa teškom zaštitom

Slika 4.41. Princip obrade parapetnog

zida premazivanjem (ALSAN 400)
Slika 4.43. Obrada parapetnog zida

premazivanjem i na vertikalnom delu
Slika 4.42. Obrada parapetnog zida sa zaštitom od profilisanog lima, a
premazivanjem (ALSAN 400) na horizontalnom delu sa zaštitom od
sa zaštitom od ploþa ugraÿenih ploþa
Tabela 4.18. Izbor sistema u zavisnosti od vrste radova
Sistem
A B
Primena 2 sloja od po 2 sloja od po
0,600 kg/m2 0,750 kg/m2
debljina 924 debljina 1155
Radovi na nenaseljenim me-
stima, pokretna zaštita i tvr- A B
do demontažna
Radovi na nenaseljenim me-
stima pod teškom nedemon- B1)
Novi radovi tažnom zaštitom
i
Sanacioni Radovi na naseljenjim me-
radovi stima
Radovi na obrnutom B
Radovi na vertikalnim zi-
dovima sa zalepljenom za- A1)
štitom
1) Posip sa peskom ako je potrebno da bi se naneo drugi sloj
O IZOLACIJI 333
Tabela 4.19. Izbor prajmera i utrošak (kg/m2) u zavisnosti od podloge

Prajmer
Podloga ALSAN 400
H80 PRU HES1)
razblažen 20 %
BETON
0,250 0,300 0,200
(zalepljene ploþe)
BETON
0,250 0,300 0,200 0,250
(druge teške zaštite)
PLOýE 2 x 0,200 0,150
ASFALT 2 x 0,200 0,150
BITUMENSKA 2 x 0,200 2 x 0,200
DRVO 0,300 0,300 0,150
1) Preporuka za unutrašnje radove jer nema rastvaraþa
Tabela 4.20. Karakteristike prajmera

Prajmer poliuretan bez
Definicija Prajmer poliuretan Dvokomponentni epoksid
rastvaraþa
Beton stare podloge za unutrašnje radove
Mesto sve podloge
pokrivaþi detalji sve podloge
dvokomponentna teþnost
Izgled bezbojna teþnost tamna teþnost
AiB
150 cps ± 50
Viskozitet 14 do 15 500 cps
na 20°C
Suvi ostatak 42 % ± 2 % 96 % 98 % ± 2 %
Gustina 0,95 ± 0,05 1,1 ± 0,05 1,15 ± 0,07
Taþka paljenja < 0°C 55°C 55°C
Isporuka balon 5 i 20 kg A i B / 1 i 5 kg balon 5-20 kg
Lagerovanje 6 meseci 12 meseci nebitno
Zapaljivost lako zapaljiv lako zapaljiv
Class f AFNOR I klasa 6a I klasa 6a
Tabela 4.21. Karakteristike hidroizolacionog proizvoda

ALSAN 400 ALSAN 400 Al1)
Definicija Poliuretanska jednokomponentna smola Poliuretanska jednokomponentna smola
Mesto Hidroizolacioni film Hidroizolacioni film
Izgled smeÿa crvena
Viskozitet 13000 200 cP 5000 ± 1000 cP
Suvi ostatak 75 % ± 2 % 78 %
Gustina 1,11 1,11
Taþka paljenja > 21°C > 21°C
Pakovanje balon 5 i 25 kg
Lagerovanje 6 meseci zaklonjeno od toplote
Zapaljivost zapaljiv
Class f AFNOR I klasa 6a
1)
ALSAN Al (samorazlivajuüi) je odreÿen za velike površine i ne primenjuje se za parapete, za obradu detalja na
mestu evakuacije vode. Proizvodi se po porudžbini (min 200 kg)
Tabela 4.22. Karakteristike armature

Tkanina Voal Tkanina
za ojaþanje JDX
primena za dilatacionu
Izgled obiþna tkanina deformabilna armatura
spojnicu
Vrsta Poliestar Poliestar
Težina 35 g/m2 50 g/m2 164 g/m2
Debljina 0,30 mm 0,60 mm 0,37 mm
Otpornost na kidanje;
uzdužno 11 kg/cm 13 kg/cm 11,1 kg/cm
popreþno 2 kg/cm 37 kg/cm
18 % 41 %
Izduženje pri kidanju 218 %
80 % 160 %
50 m1 500 m1 10 m1
Isporuka m1
0,15-0,30-0,70 50 0,20 0,30 m1
b) Sistem ALSAN 500 – Teþni hidroizolacioni sistem za direktan pešaþki sao-

braüaj je takoÿe jednokomponentni poliuretanski premaz sa nešto izmenjenim karak-
teristikama u odnosu na proizvod ALSAN 400. Zbog dobre otpornosti na UV zraþe-
nje, na habanje i na mehaniþka ošteüenja koristi se za normalni i intenzivni saobraüaj
bez teške zaštite. Takoÿe zbog navedenih dobrih osobina je dobar za obradu detalja.
Primenjuje se kao i ALSAN 400 u dva sloja sa osnovnim prajmerom i arma-
turom za ojaþanje sistema pri obradi detalja.
Krovne površine obraÿene hidroizolacionim sistemom ALSAN 500 mogu se
prema potrebi obraditi završnom obradom kao što su na primer:
– obrada protiv klizanja – posipanjem zadnjeg sloja hidroizolacije od 300 g/
m2 sa posipom kvarcnim peskom granulacije 0.1 mm do 1 mm, do 10 % te-
žinski u odnosu na zadnji sloj sistema hidroizolacije;
– završno bojenje – nanošenje sloja ALSAN 500F u koliþini od 300 g/m2 pre-
ko završnog sloja hidroizolacije sa moguünošüu posipanja sa kvarcnim pe-
skom kao što je opisano;
– završno posipanje ljuspicama – završni sloj hidroizolacije izveden prema-
zom (ALSAN 500, ALSAN 500F ili ALSAN 500 FT) u koliþini od 300 g/
m2 se pospe sa ljuspicama (20 g na 600 g/m2) i na kraju se prekrije slojem
ALSAN 500 FT (transparentan premaz) u koliþini od 300 g/m2. (Formirane
ljuspice predstavljaju þips od kopolimervinilacetata).
Sistem hidroizolacije sa ALSAN 500 se kao i u sistemu ALSAN 400 izvodi
prema uputstvu proizvoÿaþa materijala takoÿe i u izbor sistema treba da bude uklju-
þen proizvoÿaþ materijala bez obzira da li su u planu radovi na novom objektu ili sa-
nacioni na starom objektu.
4.3.5.6. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE

4.3.5.6.1. Opšte
(1) Površinska zaštita ublažava temperaturna kolebanja, posle izvoÿenja pru-
ža dodatnu zaštitu protiv mehaniþkih ošteüenja, direktnih sunþevih zraka i poveüava
trajnost krovne hidroizolacije.
O IZOLACIJI 335
(2) Razlikuju se lake i teške površinske zaštite.

(3) Teška površinska zaštita deluje ublažujuüi temperaturna kolebanja, pruža
zaštitu od vatre i toplotnog zraþenja kao i UV zraka. Takoÿe poboljšava zaštitu od
mehaniþkih uticaja kao i fabriþkog alata pri odlaganju. Teška zaštita kod slobodno
položene hidroizolacije služi istovremeno kao osiguranje njenog podizanja pod dej-
stvom vetra.
(4) Statiþki i konstruktivni zahtevi koji proistiþu iz teške površinske zaštite
moraju se uzeti u obzir pri izradi projekta.
(5) Kod površine terasa ili drugih korisnih površina kroz graÿevinske mere na
pr. kroz raspored nagiba, polaganje trake u pravcu nagiba ili kroz drenažne slojeve
treba voditi raþuna za brzo odvoÿenje vode koja deluje na hidroizolaciju.
(6) Kod hidroizolacije od sintetiþkih traka zaštita od mehaniþkih uticaja na
primer ispod zaštitnog sloja od ploþa, teške zaštite ili zelenih krovova preko hidro-
izolacije se postavlja zaštitni sloj na pr. od odgovarajuüeg sintetiþkog filca površin-
ske mase najmanje 300 g/m2.
4.3.5.6.2. Laka površinska zaštita

(1) Kod hidroizolacija sa polimerbitumenskim trakama od elastomernog bitu-
mena (PYE) zadnja traka mora da bude od plastomernog bitumena (PYP) sa samo-
zaštitom od posipa obojenog granulisanog peska ili škriljca.
(2) Premazi ili dodatni slojevi moraju da budu kompatibilni sa trakom na ko-
ju su naneti.
(3) Posip peskom, ili utisnutim šljunkom, ili premazi sa vruüim bitumenom
su nepodobni.
(4) Svetle površinske zaštite odbijaju svetlosne zrake i na taj naþin smanjuju
zagrevanje hidroizolacije.
4.3.5.6.3. Teška površinska zaštita

a) Neprohodna zaštita
(1) Zaštitni sloj od šljunka izvodi se šljunkom granulacije 16/32 mm deblji-
ne najmanje 5 cm. Ovaj sloj ujedno predstavlja i zaštitu od usisne snage vetra koji se
može poveüati u odnosu na proraþun snage vetra.
b) Prohodna zaštita
(1) Prohodne površine na pr. od ploþa ili kamenih kocki izvode se u sloju
šljunka ili kamene sitneži preko sintetiþke trake kao odvajajuüeg sloja.
(2) Gornja površina zaštitnog sloja terase treba da je izvedena u nagibu naj-
manje 1 %.
(3) Obloge od ploþa na terasama se ugraÿuju preko stabilne podloge. Ploþe se
polažu direktno preko hidroizolacije.
c) Prohodna zaštita izložena saobraüaju
(1) Površine prohodnih krovova koje su izložene teškom optereüenju ili sao-
braüaju štite se armiranobetonskim ploþama koje se postavljaju preko dva odvajaju-
üa sloja ili jednog zaštitnog i jednog odvajajuüeg sloja. Polja se dele fugama u zavi-
snosti od optereüenja, temperature i nagiba, þija veliþina površine ne prelazi uglav-
nom 2,50x2,50 m.
(2) Kod zaštite od betona ili betonskih ploþa preko hidroizolacije uz ivice ili
na završetku predviÿaju se spojevi ili iviþne trake kojima se spreþava ošteüenje za-
vršetka hidroizolacije.
d) Ozelenjeni krovovi
(1) Za ovu vrstu krovova predviÿaju se zaštite na osnovu mehaniþkih uticaja
na visokovredne hidroizolacije.
(2) Hidroizolacioni sistem (parne brane – toplotna izolacija – hidroizolacija)
se tako projektuje i izvodi da u sluþaju nezaptivenosti kretanje vode nije moguüe, od-
nosno ošteüena mesta bez velikog utroška mogu biti sanirana.
(3) Zaptivene površine treba da imaju nagibe prema mestima za odvodnjava-
nje.
(4) Kod ozelenjenog krova primenjene su fiziþke okolnosti u odnosu na krov
bez zelenila. Kod ove krovne hidroizolacije moraju se uzeti u obzir svi funkcionalni
slojevi, naroþito tada kada preko hidroizolacije treba raþunati stajaüu vlagu.
(5) Završetci hidroizolacije na zidu moraju biti zaštiüeni.
(6) Slojevi iznad hidroizolacije kod ozelenjenih bašta su:
– zaštitni sloj preko hidroizolacije od mehaniþkog ošteüenja sa zaštitnim me-
ÿuslojem od sloja sintetiþkog filca
– zaštitni sloj od probijanja korena
– sloj za odvodnjavanje i drenažni sloj
– sloj za filtriranje
– vegetacioni sloj.
Zaštitni sloj hidroizolacije od sloja betona mora biti otporan na proces ispira-
nja kalcijuma što može da prouzrokuje zapušenje slivnika i odvodnih cevi sa istalo-
ženim kreþnjakom.
4.3.5.6.4. Vrsta zaštite odreÿena nagibom krova

Pravilnik o tehniþkim normama i uslovima za ugljovodoniþne hidroizolaci-
je krovova terasa („Službeni list SFRJ“ broj 26/1969) pored toga što odreÿuje vrstu
i sastav hidroizolacije (þl. 5 i 6) odreÿuje i dimenzionisanje sistema u zavisnosti od
nagiba (þl. 12) kao i vrstu zaštite u zavisnosti od nagiba (þl. 16).
Zaštita hidroizolacije koja se postavlja preko krova ili terase nagiba 0,5 % do
2,5 % izraÿuje se od betona, cementnog maltera, teraco ploþa kao i od drugih odgo-
varajuüih materijala koji se postavljaju preko sloja finog peska ili preko peska i ce-
mentnog maltera i dr.
Zaštita hidroizolacije koja se postavlja preko povremeno prohodnog ili nepro-
hodnog krova nagiba 0,5 do 8 % izraÿuje se od sloja granulisanog šljunka krupnoüe
3 mm do 15 mm i debljine ~5 cm.
Zaštita hidroizolacije koja se postavlja preko povremeno prohodnog ili nepro-
hodnog krova nagiba preko 4 % izraÿuje se od traka, sa samozaštitom premazima,
namazima u boji ili drugim odgovarajuüim materijalima.
Napomena: Obzirom na savremene standarde i tehniþku regulativu koja se
primenjuje u zemljama Evropske Unije ovaj Pravilnik iako je još uvek na snazi ne
može da bude merodavan za primenu uvoznih materijala.
Za izbor vrste zaštite se primenjuju sledeüi kriterijumi.
O IZOLACIJI 337
(1) u zavisnosti od vrste materijala: ploþe, sloj kompaktnog materijala, sloj

šljunka, premazi bitumenske trake sa samozaštitom.
Trake sa zaštitom od metalne folije mogu se primeniti na krovovima nagiba
iznad 5 % ili bolje na krovovima iznad 8 %; njihova primena se preporuþuje na kro-
vovima bez toplotne izolacije, dužina ugraÿivane trake ograniþava se na 5 m.
(2) u zavisnosti od težine materijala kojom se izvodi zaštita razlikuje se:
– Laka zaštita (težina do 0.5 kg/m2) sa samozaštitom od folije i (10 kg/m2),
sa zaštitom od mineralnog posipa;
– Teža zaštita (težine 10-50 kg/m2) slojevi šljunka 2 cm.
– Teška zaštita (težina 50-100 kg/m2): ravne ploþe, sloj betona, maltera, as-
falta, šljunak d 5 cm.
(3) u zavisnosti od nagiba krova:
– nagiba 0.5 do 3 % zaštita se izvodi ploþama (najþešüe 2 cm finog peska i
betonske ploþe d=3 cm) slojevima kompaktnog materijala i slojem šljun-
ka d=5 cm
– nagiba 3 % do 5 % zaštita se izvodi ploþama u malteru i slojem šljunka
– nagiba 5 % do 8 % trakama sa samozaštitom
– nagiba iznad 8 % zaštita se izvodi trakama sa samozaštitom i premazima.
(4) u zavisnosti od vrste hidroizolacije i veze sa podlogom:
– višeslojne (dvoslojne) hidroizolacije koje se priþvršüuju za podlogu leplje-
njem štite se svim zaštitama
– višeslojne (dvoslojne) hidroizolacije koje se priþvršüuju za podlogu polule-
pljenjem ili se postavljaju slobodno bez lepljenja štite se teškim zaštitama
– hidroizolacija od mastiksa može se zaštititi ploþama u sloju peska.
(5) u zavisnosti od namene krova:
– prohodni krovovi koji pored osnovne namene da štite objekat od spoljne
vlage i vode služe za dnevni boravak ljudi, štite se obavezno ploþama
– neprohodni krovovi namenjeni su samo za povremenu cirkulaciju ljudi za
održavanje krova pa se zaštita izvodi slojem šljunka d=5 cm.
(6) u zavisnosti od klimatskih uslova i agresivnosti atmosfere u kojoj se obje-
kat gradi izvode se zaštite:
– u industrijskoj zoni i zoni gde je jaka koncentracija agresivnih gasova ne
primenjuje se zaštita metalom, a ukoliko se primeni mora se antikorozio-
no zaštititi
– u primorskoj zoni kao i u industrijskoj zoni
– u zoni vetrovitog podruþja primenjuje se teška zaštita
– u zoni jakih mrazeva izvodi se sloj betonom otpornim na mraz
– u zoni jakih kiša preduzimaju se mere protiv izluþivanja odnosno rastvara-
nja kreþa zadržanog u zaštiti (cementnom malteru i ploþicama).
4.3.5.6.5. Primeri rešenja teške zaštite polimerbitumenske hidroizolacije

ravnih krovova – terasa (Izvod iz Tehniþkih uputstava
DTU 43.1-NF P84-204-1-1:2004)
a) Zaštita tehniþkih krovova – terasa
Ova vrsta krovova se tretira kao neprohodni krov meÿutim prilazi opremi se
tretiraju kao prohodne krovne površine. Primer zaštite prohodnih površina prikazan
je na slici 4.44, 4.45.
b) Zaštita krovova – terasa za kretanje pešaka
Druga pravila su predviÿena za putanje i zone kretanja pešaka na krovovima –
terasama – vrtovima. Na slici 4.46 je prikazan primer zaštite prohodnih površina sa
armiranim malterom ili betonom nominalne debljine 0,04 m.
Slika 4.44. Zaštita staza ili površina za cirkulaciju: a) prefabrikovane ploþe u sloju
granulata ili b) na odvajajuüem sloju filca; 1 – hidroizolacija, 2 – granulat, 3 – filc
Slika 4.45. Zaštita staza ili površina za

cirkulaciju – prefabrikovane ploþe na
tablama polistirena, 1 – asfaltni zastor,
2 – dvoslojni pokrivaþ SBS, 3 – netkani
tekstil, 4 – table od polistirena
Slika 4.46. Izdeljena zaštita od maltera ili betona livenog na licu mesta;
1 – hidroizolacija, 2 – odvajajuüi sloj
O IZOLACIJI 339
Zaštita krova – terase za kretanje pešaka betonskim ploþama može se izve-

sti i pomoüu podmetaþa direktno preko hidroizolacije kako je to prikazano na sli-
ci 4.47u.
Slika 4.47. Zaštita ploþama preko podmetaþa direktno preko hidroizolacije (sa me-
ÿuslojem od filca); 1 – parna brana i eventualna toplotna izolacija, 2 – hidroizola-
cija, 3 – podmetaþi, 4 – ploþe
Zaštita krova – terase za kretanje pešaka može se izvesti sa izdeljenom zašti-
tom od prefabrikovanih ploþa kako je to prikazano na slici 4.48.
Slika 4.48. Zaštita od prefabrikovanih ploþa izdeljena u polja (sluþaj polaganja

ploþa u suvo, spojnice nisu ispunjene) spojnice izmeÿu polja se ispunjavaju. E >
0,02 m: spojnice popunjene proizvodom ili raspoloživom ispunom, koja ne i truli i
prilagodljiva je na naizmeniþne deformacije; 1 – hidroizolacija, 2 – odvajajuüi spoj,
e – stisnuta spojnica
c) Zaštita krovova – terasa prohodnih za saobraüaj lakih vozila (max 2 t po

osovini)
Primer ove vrste zaštite izvedene armiranobetonskim ploþama preko 2 sloja
sintetiþkog filca i meÿusloja granulata 0.03 m, sa ispunjenim spojnicama. Zaštita je
izdeljena u polja dužine 4 do 5m u oba pravca prikazan je na slici 4.49.
Slika 4.49. Zaštita krovova – terasa prohodnih za saobraüaj lakih vozila, sa ploþama
od armiranog betona a) hidroizolacija parapetnog zida b); 1 – hidroizolacija, 2
– sintetiþki filc + sloj granulata od 0,03 m + sintetiþki filc, E > 0,02 m. Spojnice
popunjene proizvodom ili raspoloživom ispunom koja ne truli i prilagodljiva je na
naizmeniþne deformacije; e > 006 m, l > širina rolne bitumenske trake
d) Zaštita krovova – terasa prohodnih za saobraüaj teških vozila (više do 2 t
do 13 tona po osovini)
Zaštita se izvodi armiranobetinskim kolovoznim zastorom koja se postavljaju
preko sloja za odvajanje (prema uputstvu za izradu kolovoznih zastora).
Napomena: Zaštite krovova – terasa koje su prohodne za laki i teški saobra-
üaj mogu se izvoditi odgovarajuüim slojem kolovoznog zastora što se rešava još pri
izradi glavnog projekta konstrukcije, zbog usaglašavanja krovnih detalja sa vrstom
zaštite..
4.3.5.6.6. Primeri zaštite krovova – terasa na parking

prostorima i rampama
(a) Ravni krovovi – terase za parking prostore sa visokokvalitetnim polimer-
bitumenskim trakama
1) Na terasama namenjenim za laki i teški saobaüaj hidroizolacija armiranobe-
tonske konstrukcije se izvodi kao jednoslojni ili dvoslojni sistem na nagibima od 1-
5 %. Veza hidroizolacije sa podlogom premazanom prajmerom se ostvaruje kao po-
lulepljeni ili lepljeni sistem varenjem trake za podlogu.
Primenjuju se visokovredne trake od modifikovanog bitumena sa SBS i arma-
turom od poliestarskog filca 250 g/m2, debljine 5 mm, sa gornje strane zaštiüena gra-
nulisanim škriljcem a sa donje termoplastiþnim filmom.
O IZOLACIJI 341
Fiziþko-mehaniþke karakteristike: zatezna sila pri kidanju 25/20 daN/cm; iz-

duženje pri kidanju 60/65 %; adhezija za podlogu na +20°C je 0,7 MPa; statiþko op-
tereüenje 12,8 daN; otpornost pri savijanju ne puca na –10°C (NF P84350).
Zaštitni kolovozni sloj od asfalt betona nanosi se preko hidroizolacije zavisno
od namene površine u sledeüim debljinama:
– Krov-terase za pešaþki saobraüaj
4 cm preko hidroizolacije (polulepljene, zalepljene)
– Krov-terase, parking za laka vozila sa lakim saobraüajem
– Krov-terase, parking za teška vozila sa intenivnim saobraüajem
– Krov-terase, parking za teški saobraüaj
7 cm preko hidroizolacije (polulepljeni, zalepljeni).
Slika 4.50. Princip rešavanja hidroizolacije i kolovoznog zastora na parking

prostoru ravnog krova terase sa polimerbitumenskim trakama sa SBS i armaturom
od poliestarskog filca sa zaštitom od granulisanog škriljca d = 5 mm
2) Zaštita na rampama preko bitumenske hidroizolacije izvedene polimerbitu-
menskim trakama sa SBS
– Hidroizolacija na rampama se izvodi visokovrednim trakama kao što je opi-
sano za parking prostore. Zaštitni sloj, odnosno kolovozni zastor zavisi od
vrste saobraüaja:
– Kolovozni zastor za laki saobraüaj
Debljina asfalt bestona najmanje 50 mm
– za nagib < 15 %
Nema posebnog uputstva za ugraÿivanje zaštite
– za nagib > 15 %.
Kolovozni sloj se fiksira metalnim ugaonicima 40x25x4x100 mm (l x h x e x
L). Otpornost uþvršüenja na smicanje treba da je iznad 900 daN.
– Kolovozni zastor za teški saobraüaj
Debljina asfalt bestona najmanje 60 mm
– za nagib < 10 %
Nema posebnog uputstva za ugraÿivanje zaštite
– za nagib > 10 %.
Kolovozni sloj se fiksira metalnim ugaonicima 45x30x5x100 mm (l x h x e x
L). Otpornost uþvršüenja na smicanje treba da je iznad 2500 daN.
Rešenje zadržavanja kolovoznog zastora na rampama prikazano je na slici
4.51.
Slika 4.51. Rešenje spreþavanja klizanja

kolovoznog zastora na rampama pomoüu
fiksiranih metalnih ugaonika
Napomena: Izneti primeri (taþka 4.3.5.6.4) su izvod iz Tehniþkih uputstava
proizvoÿaþa bitumenskih traka „Soprema“ u skladu sa francuskim propisima DTU
43.1; NF P84201-1:2004.
b) Ravni krovovi – terase za parking prostor sa hidroizolacijom od sintetiþke
trake od mekog polivinil hlorida PVC-P.
Hidroizolacija krova terase namenjene za parking prostor za laka vozila sa
lakim saobraüajem izvedena je sa PVC-P trakom armiranom sintetiþkim vlaknima
d = 1,5 mm slobodno postavljena izmeÿu dva odvajajuüa sloja – donji do poliestar-
skog filca 300 g/m2 i gornjeg zaštitnog sloja od PVC trake. Zaštitni sloj hidroizola-
cije koji je istovremeno i kolovozni zastor je izveden slojem armiranog betona stan-
dardnog sastava i debljine (slika 4.52).
Slika 4.52. Primer rešavanja hidroizolaci-

je ravnog krova – terase sa sintetiþkom tra-
kom od PVC-P armirane sa zaštitnim slo-
jem kolovoznog zastora od armiranog be-
tona za parking prostor i laki saobraüaj;
1 – armiranobetonski kolovozni zastor, 2
– gornji zaštitni sloj od PVC-P trake ka-
širane sa poliestarskim filcom 150 g/m2, d
= 1,1 mm, 3 – hidroizolacija PVC-P tra-
ka armirana poliestarskim vlaknima d =
1,5 mm slobodno postavljena sa zavarenim
spojevima, 4 – donji zaštitni sloj poliestar-
skog fiilca 300 g/m2, 5 – toplotno izolacio-
ni sloj (za velika optereüenja WS-WDS), 6
– parna brana, 7 – beton za nagib, 8 – ar-
miranobetonska konstruktivna ploþa
Napomena: Izneti primer je izvod iz knjige Braas Flachdach systeme – Han-
dbuch Flachdach 1995.
4.3.5.7. KROVNI DETALJI

4.3.5.7.1. Opšte
Kao što je znaþajno struþno i pravilno projektovanje i izvoÿenje slojeva rav-
nog krova isto je od znaþaja funkcionalno izvoÿenje spojeva hidroizolacije sa krov-
nim detaljima. Pod spojevima se podrazumevaju veze izmeÿu horizontalne i verti-
kalne hidroizolacije kao i sva mesta proboja. Mesta na hidroizolaciji kao što su na-
O IZOLACIJI 343
zidci, parapetni zidovi, završetci hidroizolacije bez nazidka, uvale i slivnici, prodo-
ri cevi za ventilaciju, prodori za dimnjake, cevi za ogradu, spojevi sa terasnim vrati-
ma, svetlosne kupole, razni tipovi dilatacionih spojnica su gotovo neizostavni deta-
lji na ravnom krovu – zavisno od njegove namene.
Spojevi tekuüe horizontalne hidroizolacije bilo da su prikljuþci ili završetci
izvode se ugljovodoniþnim ili sintetiþkim trakama koje su sastavni deo sistema, u
kombinaciji sa limarijom, bravarijom zaptivnim masama i drugim prateüim materi-
jalima za obezbeÿenje vodonepropustljivog spoja zidanog graÿevinskog elementa ili
fabriþkog funkcionalnog elementa.
Principijelna rešenja karakteristiþnih detalja koja se izvode u okviru ugljovo-
doniþnih hidroizolacija od polimerbitumenskih traka i sintetiþkih membrana na rav-
nom krovu su prikazana u taþkama koje slede.
4.3.5.7.2. Hidroizolacija nadzidka (završetak hidroizolacija na nazidku)

(1) Minimalnom visinom nadzidka sa gledišta plavljenja krova za vreme jakih
kiša smatra se visina od 15 cm iznad zaštite hidroizolacije.
Kod neprohodnih krovova visina nadzidka kreüe se do 40 cm, dok kod pro-
hodnoh krovova terasa ova visina treba da iznosi oko 100 cm.
Ako nadzidak nije viši od 40 cm, hidroizolacija se izvodi preko celog vertikal-
nog i horizontalnog dela nadzidka. Zaštita vertikalnog i horizontalnog dela nadzidka
može se izvesti slojem rabiciranog maltera, a na horizontalnom delu kao završetak
može se postaviti betonski element, ili pocinkovani lim preko gvozdenih držaþa što
je prikazano na slikama 4.53 i 4.54, 4.55, 4.56.
Slika 4.53. Princip obrade nadzidka Slika 4.54. Princip obrade nadzidka
hidroizolacijom sa armiranobetonskom hidroizolacijom sa armiranobetonskom
zaštitom od montažnih elemenata sa zaštitom sa okapnicom od pocinkovanog
okapnicom lima
(2) Prohodni krovovi – terase su oiviþene parapetnim zidovima propisane vi-
sine tako da se hidroizolacija završava na parapetnom zidu kao što je to prikazano
na slici 4.57, 4.58, 4.59.
Slika 4.55. Iviþni završetak hidroizolacije krova sa sintetiþkom trakom je izveden

preko nadzidka sa metalnim profilom. Traka je slobodno postavljena i mehaniþki
priþvršüena za podlogu od profilisanog þeliþnog lima sa toplotnom izolacijom
O IZOLACIJI 345
Slika 4.56. Iviþni završetak hidroizolacije krova sa sintetiþkom trakom je izveden

preko nadzidka sa limenom okapnicom (kao zaštitom). Sintetiþka traka je na
nadzidku zalepljena, a na horizontali slobodno položena sa teškom zaštitom šljunka
(neprohodni krov)
Slika 4.57. Princip obrade završetka

hidroizolacije na parapetnom zidu sa
okapnicom i sa zaštitom od armiranog
maltera livenog na licu mesta
Slika 4.58. Završetak bitumenske hidroizolacije na parapetnom zidu sa mehaniþkim

fiksiranjem metalne trake uz zaptivanje spoja zaptivnom masom. Završna traka na
vertikali je sa samozaštitnim slojem od granulisanog posipa. Krov je neprohodan sa
teškom zaštitom
O IZOLACIJI 347
Slika 4.59. Završetak sintetiþke trake od poliizobutilena sa lepljenjem i fiksiranjem

za parapetni zid sa profilisanom metalnom trakom uz zaptivanje kitom ispod
okapnice. Traka je položena lepljenjemio i fiksiranjem za podlogu od profilisanog
þeliþnog lima sa toplotnom izolacijom; 3 – zaštitni ugaonik, 4 – prajmer – hldni
bitumenski premaz, 5 – parna brana, 6 – toplotna izolacija, na pr. PS 20 SE kaširana
bitumenskom trakom, 7 – poliizobitulen traka kaširana sa poliestarskim filcom
zalepljena na podlogu, 8 – zidna konstrukcija, 9 – kontaktni lepak, 10 – završna
traka, 11 – zidni završni profil, 12 – zaptivna masa, 13 – zaptivna traka kao vazdušna
brana, 14 – linearni ugaonik za priþvršüivanje
4.3.5.7.3. Hidroizolacija završetka krova bez nazidka

Krovovi bez nazidka opšivaju se limenom opšivkom sa okapnicom uþvršüe-
nom gvozdenim držaþima. U sluþaju teške zaštite od sloja šljunka ugraÿuje se lime-
na okapnica i stojeüi falc koji je perforiran rupama ĳ1 cm na svakih 5 cm (kislajsna)
za oceÿivanje vode iz šljunþanog sloja. Deo lima koji služi za vezu za hidroizolaci-
ju ne sme da bude manje širine od 20 cm. Iviþni lim da ne bi korodirao mora da bu-
de odvojen od betonske podloge, slika 4.60.
Slika 4.60. Završetak krova bez nadzidka

obraÿen sa iviþnom limarijom preko koje
se izvodi izvod završetak hidroizolacije
lepljenjem za podlogu
4.3.5.7.4. Odvodnjavanje krova (uvale, slivnici, oluci) u sistemu odvoda
atmosferske vode slivnicima kad je nagib krova orijentisan ka spoljnim stranama ili
kad se radi o luþnim krovovima, uvale zauzimaju vidno mesto u odvodnjavanju hi-
droizolacije jer se moraju brižljivo i struþno obezbeÿivati.
Hidroizolacija uvale u višeslojnim sistemima se ojaþava dopunskim slojem
traka. Zaštita uvala se izvodi rabiciranim slojem maltera kao i na delu nazidka bez
obzira na predviÿenu tekuüu zaštitu.
Slivnik koji prodire korz ravan deo krova mora da ima flanše najmanje 200
mm. Veza izmeÿu hidroizolacije i slivnika ostvaruje se na taj naþin što se izvede jed-
noslojna hidroizolacija na delu površine, koju pokriva obodni lim slivnika, postavi
se slivnik, a zatim se izvede kompletna hidroizolacija sastava kao i na ostalom de-
lu krova. Pri ovome se mora voditi raþuna da dodatni de one utiþe na nagib podloge
oko slivnika.
Veza izmeÿu odvodne kanalizacione cevi i slivnika mora da bude vodonepro-
pustljiva. Ova veza se izvodi ispod plafona da bi bila vidljiva. Slike 4.61, 4.62, 4.63.
Slika 4.61. Obrada slivnika za odvod vode kroz objekat

O IZOLACIJI 349
Slika 4.62. Obrada slivnika u rigoli
Slika 4.63. Obrada slivnika za odvod vode

kroz objekat. Hidroizolacija je izvedena
slobodnim polaganjem sintetiþke trake sa
teškom zaštitom od sloja šljunka
Pored odvoda vode kroz objekat sistem odvoda može biti izveden i sa strane
krova olucima. Ako se hidroizolacija krova završava na ivici ploþe okapnicom on-
da se odvoÿenje vode može rešavati sa strane olucima kao što je prikazano na sli-
ci 4.64. i 4.65.
Slika 4.64. Princip odvoda vode sa

strane limenim olukom preko ivice krova
obraÿene hidroizolacijom
Slika 4.65. Završetak hidroizolacije preko prethodnog okaþenog oluka na krovu

bez provetravanja. Hidroizolacija je izvedena sa sintetiþkom trakom lepljenom za
podlogu, 1 – donja konstrukcija, 2 – þeliþni profilisani lim zaštiüen od korozije, 3
– zaštiüeni ugaonik, 4 – parna brana, 5 – toplotna izolacija PS 20 SE kaširana sa
bitumenskom trakom, 6 – Repanol fk membrana, 7 – impregnisani drveni podmetaþ, 8
– držaþ oluka, 9 – limena okapnica, 10 – Repanol kontaktni lepak 11, 11 – alternativa
prethodni premaz Precol, 12 – oluk
Voda se može izvesti sa krova sa strane i u sluþaju ako je krov oiviþen nad-
zidkom. Princip rešenja je prikazan na slici 4.66.
Slika 4.66. Slivnik za odvod vode kroz

parapetni zid – Principijelno rešenje
4.3.5.7.5. Prodori
Ventilacione cevi i druge cevi koje prodiru kroz hidroizolaciju moraju se bri-
žljivo obraditi. Obezbeÿenje cevi mora se izvesti još u toku izvoÿenja graÿevinskih
O IZOLACIJI 351
radova (podloge) postavljanjem lima u visini najmanje 20 cm iznad gornje površine

krova. Sa donje strane za vezu izmeÿu tog lima i hidroizolacije mora da postoji flan-
ša širine najmanje 150 mm sa svake strane cevi sa gornje strane da bi se obezbedila
zaptivenost izmeÿu cevi i lima nabija je plastiþna izolaciona traka i otvor se zatva-
ra odgovarajuüim kitom otpornim na vremenske uticaje (slika 4.67). Na slici 4.67 je
prikazan postupak obrade ventilacione cevi sintetiþkom trakom.
Slika 4.67. Princip obrade

prodora ventilacione cevi
Slika 4.68. Obra-

da ventilacionece-
vi sa poliizobutilen
trakom zalepljenom
i fiksiranom na ne-
ventilirajuüem kro-
vu; 1 – armiranobe-
tonska konstrukcija,
2 – hladni bitumen-
ski prethodni praj-
mer, 3 – parna bra-
na, 4 – toplotna izo-
lacija – PS 20 SE
kaširana G 200 DD,
5 – Repanol FK tra-
ka zalepljena lep-
kom 90, 6 – Repa-
nol manžetna sa za-
pornim kružnim si-
stemom, 7 – ventila-
ciona cev, 8 – kapa
ventilacione cevi, 9
– toplotnoizolacioni
zatvaraþ
Slika 4.69. Prikljuþak bitumenske hidroizolacije na ventilacionu cev – sa zaptivnom

manžetom ili sa hilznom
Rešenje prodora metalne ograde (tj. metalnih stubaca ili cevi koje nose ogra-
du) obuhvata istovremeno i izvoÿenje hidroizolacije nadzidka. Ograda treba da ima
propisanu visinu merenu od gornje površine pokrivnog betonskog elementa do gor-
nje ivice ograde, a nadzidak visinu bar 20 cm. Prikljuþak hidroizolacije se za cev
obezbeÿuje flanšama (slika 4.70).
Slika 4.70. Obrada prikljuþka hidroizolacije na cev ograde terase

O IZOLACIJI 353
4.3.5.7.6. Obrada veze svetlosne kupole sa osnovnom (tekuüom)

hidroizolacijom je prikazana na slici 4.71.
Slika 4.71. Prikljuþak hidroizolacije od polimerbitumenskih traka

na ram svetlosne kupole
4.3.5.7.7. Obrada dilatacionih spojnica

Dilatacione spojnice koje razdvajaju pojedine delove zgrada moraju da budu
u jednoj ili u dve ravni. Prikazani su klasiþni primeri obrade dilatacija koji su modi-
fikovani primenom savremenih materijala (prefabrikovane zaptivne trake u kombi-
naciji sa sintetiþkim trakama).
(1) Obrada dilatacione spojnice u jednoj ravni
U sluþaju prohodih terasa dilatacionu spojnicu je potrebno obraditi tako da
ne bude iznad nivoa zaštite, pa se stoga zaštita izvodi u kombinaciji sa bakarnim li-
mom.
Bakarni lim treba da bude debljine 1,2 do 2 mm na sredini zaluþen, polupreþ-
nika krivine najmanje 5 cm, sa ravnim delom sa obe strane koji služi za vezu sa hi-
droizolacijom (višeslojnom bitumenskom) (slika 4.72).
U sluþaju neprohodnih krovova dilatacione spojnice se obraÿuju preko nadzi-
daka visine najmanje 20 cm od gornje površine zaštite hidroizolacije (slika 4.73).
(2) Obrada dilatacionih spojnica u dve ravni
Ovaj tip dilatacionih spojnica se obavezno izvode podizanjem nadzidka na
nižem delu zgrade i izvoÿenjem hidroizolacije kao što je veü reþeno (slika 4.74 i
4.75).
Slika 4.72. Principijelno rešenje obrade Slika 4.73. Principijelno rešenje obrade
dilatacione spojnice u jednoj ravni – dilatacione spojnice u jednoj ravni –
prohodni krov neprohodni krov
Slika 4.74. Principijelno rešenje obrade Slika 4.75. Principijelno rešenje

dilatacione spojnice u dve ravni (I dilatacione spojnice u dve ravni (II
varijanta) varijanta)
Napomena: Prikazana rešenja su samo principijelna i moraju se pri izradi pro-
jekta hidroizolacije uskladiti sa konkretnim rešenjima detalja iz glavnog projekta i sa
savremenim materijalima za obradu dilatacionih spojnica.
4.3.5.8. SANACIJA RAVNIH KROVOVA

4.3.5.8.1. Uopšte o trajnosti hidroizolacije ravnih krovova
Ravni krovovi bez obzira da li su sastavni deo stambenih, javnih ili industrij-
skih objekata u našim uslovima graÿenja i eksploatacije uglavnom nisu odgovori-
li nameni u smislu vodonepropustljivosti i trajnosti. Stoga je zavladalo mišljenje da
ravne krovove ne treba projektovati i izvoditi, a da postojeüe gde god je to moguüe
treba pretvarati u kose krovove. Sledeüi ovakve stavove zadnjih godina se problem
procurivanja ravnih krovova zgrada rešava doziÿivanjem jednog sprata, a nekada i
dva – pretvaranjem ravnog krova u kosi krov.
Pri ovome se þesto ne poštuju osnovni zahtevi graÿenja u prvom redu statiþke
moguünosti objekta i urbanistiþko-arhitektonski zahtevi izgraÿene celine. Iskustvo
O IZOLACIJI 355
je pokazalo da se dograÿivanjem podkrovlja uglavnom rešava problem prokišnjava-

nja objekta, ali da se pri tome þesto narušava izgled objekta, odnosno okoline, a þe-
sto se narušava i statiþka sigurnost objekta.
Slika 4.76. Primer rešavanja zaštite dilatacione spojnice u sistemu hidroizolacije sa

premazom Alsan 400 (taþka 4.3.5.5)
Nasuprot lošem iskustvu u korišüenju ravnih krovova inostrana iskustva su sa-
svim drugaþija što potvrÿuje i dalje projektovanje i izvoÿenje ravnih krovova na da-
leko složenije eksploatacione zahteve. Primeri toga su ozelenjeni krovovi koji pred-
stavljaju prave parkove, zatim površine trgova, parkirališta i drugih površina koje su
pod saobraüajem iznad kompleksa ukopanih objekata razne namene. Prema tome ako
smo pre tridesetak godina sledili inostrana iskustva u projektovanju i izvoÿenju ravnih
krovova, kao i u proizvodnji hidroizolacionih materijala neopravdano je da i danas ne
þinimo to isto. Zauzimanjem stava, da ravne krovove treba odbaciti kao nekvalitetne
krovne pokrivaþe pa þak da ih treba i zakonskim aktima zabraniti je sigurno neprime-
reno jer sputava dalji razvoj savremene arhitekture u našim uslovima graÿenja.
4.3.5.8.2. Propusti i greške kod projektovanja i izvoÿenja ravnih krovova

Bez obzira na loše iskustvo u korišüenju ravnih krovova praksa je pokazala da
pravilno projektovani i pravilno izvedeni, saþuvani od ošteüenja, namenski korišüe-
ni i pravilno održavani ravni krovovi mogu biti vrlo efikasni i trajni. To se posebno
odnosi na prohodne krovove sa teškom zaštitom, jer su znatno manje podložni dej-
stvu spoljnih uticaja. Olujni i jaki vetrovi ih ne mogu odneti niti oštetiti, oni su tako-
ÿe negorivi. Ravni krovovi se brzo grade i jednostavno izvode, a može se reüi i da su
ekonomiþni. Sve ovo stoji pod uslovim da su krovovi projektovani i izvedeni uvaža-
vajuüi savremene standarde i tehniþku regulativu u oblasti hidroizolacije i graÿevin-
ske prakse. Svi ugraÿeni materijali treba da su visokokvalitetni i atestirani u akredi-
tovanim laboratorijama ovlašüenih institucija.
Kada se analizira na kojim ravnim krovovima dolazi najviše do ošteüenja, gde
su potrebne veüe intervencije i radikalne sanacije onda se vidi da su to krovovi kod
kojih su štete nastale:
– izostavljanjem pojedinih slojeva u sastavu hidroizolacije ali i drugih kao što
su parne brane pa þak i toplotne izolacije, zatim sloja za izjednaþavanje par-
nog pritiska ispod hidroizolacije, sloja za odvajanje i drugo;
– nedovoljnim dimenzionisanjem slojeva, neodgovarajuüim rešenjem i ne-
dilatiranom teškom zaštitom, nedilatiranim slojem za nagib iznad toplotne
izolacije i drugo;
– nepravilnim rešenjem prodora kroz hidroizolaciju i raznih detalja kao na
primer ugraÿivanjem neodgovarajuüih slivnika, zidanih ventilacija, dimnja-
ka, antena, holkela, limarije, bravarije i njihovih veza sa hidroizolacijom;
– primenom neodgovarajuüih ili nedovoljno kvalitetnih materijala za hidroi-
zolacije za toplotnu izolaciju i ostale slojeve u krovnom pokrivaþu;
– neodgovarajuüim izvoÿenjem graÿevinsko-arhitektonskih detalja, a samim
tim i nekvalitetno ostvarenom vodonepropustljivom vezom sa osnovnom
(tekuüom) hidroizolacijom;
– nekvalitetno meÿusobno zavarenim trakama ili nestruþno zavarenim traka-
ma u sistemu hidroizolacije kao i na mestima završetka i prikljuþaka hidro-
izolacije na obraÿenim detaljima;
– nepravilno kombinovanje traka u sistemu hidroizolacije obzirom na vrstu
uloška trake (na primer ugraÿivanje traka sa staklenim voalom tez traka sa
staklenom tkaninom ili traka sa poliestarskim filcom);
– neodgovarajuüe ostvarivanje veze hidroizolacije za podlogu obzirom na vr-
stu konstrukcije (monolitna, montažna trapezasti lim...) na nagib krova kao
i obzirom na vrstu zaštite hidroizolacije (lepljeni sistem, polulepljeni i fik-
sirani).
O IZOLACIJI 357
4.3.5.8.3. Projektovanje sistema sanacije ravnih krovova

(1) Utvrÿivanje þinjeniþnog stanja ošteüenog krova – Izrada tehniþkog izve-
štaja
Da bi se pristupilo izradi Projekta sanacije krovnog pokrivaþa neophodno je
izraditi detaljan Tehniþki izveštaj o þinjeniþnom stanju krova i uzrocima procuriva-
nja. Ovaj izveštaj treba bazirati na:
– pregledu raspoložive dokumentacije o izvoÿenju krovnog pokrivaþa, even-
tualno veü vršenih sanacija, podaci o ugraÿenim slojevima, proraþuni iz
graÿevinske fizike, klimatskim uslovima, nameni potkrovnih prostorija,
obliku i dimenzijama krova, dozvoljenom optereüenju krova, nameni kro-
va, nagibu krova, naþinu odvodnjavanja i svim relevantnim podacima ne-
ophodnim za izradu alternativnih rešenja saniranja, izbor materijala, naþin
izvoÿenja sistema i obradu detalja;
– vizuelnom pregledu krova sa spoljne strane i sa unutrašnje strane:
Pregled krova sa spoljne strane bez razaranja obuhvata vizuelno utvrÿivanje
izgleda i stanja krovnog pokrivaþa i svih detalja dok pregled krova sa razaranjem
obuhvata uzimanje uzoraka za odreÿivanje kvaliteta ugraÿenih slojeva na licu mesta
i laboratorijskim ispitivanjem sastava i stanja krovnog pokrivaþa.
– vizuelnom pregledu krova sa unutrašnje strane otkrivanjem mesta procuri-
vanja.
Fotodokumentaciji – snimci stanja krovnog pokrivaþa i detalja.
(2) Izbor optimalnog rešenja sanacije
Na osnovu þinjeniþnog stanja u kome se krov i pojedini slojevi nalaze, utvrÿe-
nih uzroka štetnih posledica odreÿuje se stepen ošteüenja krova, a s tim u vezi i ste-
pen potrebnih radova koje treba bazirati na postojeüim tehniþkim propisima i stan-
dardima.
Pri izboru rešenja treba na prvom mestu uzeti u obzir þinjenicu da se podkrov-
ne prostorije (nad kojima treba da se sanira krov) koriste, što je jedan od važnih þi-
nioca koji uslovljava izbor rešenja sanacije. Takoÿe iz ograniþenosti optereüenja no-
seüih konstrukcija i krovne ploþe kao i iz namene krova i arhitektonsko estetskog re-
šenja i uslovljenosti korisnika zgrade þesto proizilaze i nove ograniþavajuüe okol-
nosti.
Pod optimalnom alternativom projektnog rešenja sanacije ravnog krova po-
drazumeva se tehniþki ispravnim rešenjem ono kojim üe se u okviru Tehniþkih pro-
pisa i standarda obezbediti sigurnost i trajnost ravnog krova, a koje je istovremeno
povoljno u tehniþko-ekonomskom smislu i koje je moguüe izvoditi bez znaþajnih
smetnji o ometanju istovremenog korišüenja podkrovnih prostorija u vreme izvoÿe-
nja radova sanacije.
U izboru optimalnog rešenja podrazumevaju se ne samo radovi koji se smatra-
ju þisto krovopokrivaþkim veü i ostali radovi koji se moraju izvesti (odnosno rušiti,
popravljati, zamenjivati) a koji spadaju u graÿevinske, zanatske, instalaterske kao na
pr. rušenje i ponovno ugraÿivanje malternih holkela, rušenje i ponovno ugraÿivanje
slivnika, pripreme dilatacionih otvora, rušenje i ponovno ugraÿivanje teških zaštita,
popravke, dorade ili zamene limarije, bravarije i drugih prateüih radova na pripremi
stare hidroizolacije ako se ista zadržava.
Hidroizolacioni materijal za ojaþanje postojeüe hidroizolacije ako se ona zadr-

žava je najþešüe sintetiþka membrana od mekog polivinilhlorida PVC-P kaširana po-
liestarskim filcom koji služi kao odvajajuüi sloj ako se ista ugraÿuje preko bitumen-
ske hidroizolacije. Traka se lepi poliuretanskim lepkom za pripremljenu podlogu.
Saniranje hidroizolacije se može izvoditi i kvalitetnim polimerbitumenskim
trakama koja se bira prema nalazima iz Tehniþkog izveštaja kao i Projektnom zahte-
vu. Pored izvoÿenja sanacije trakama mogu se primenjivati i bezšavne hidroizolaci-
je od bitumenskih i polimernih sistema po hladnom postupku.
Projektovana hidroizolacija ravnog krova treba da obuhvati
– opis predloženog rešenja sa obrazloženjem
– opis primenjenih materijala sa tehniþkim uslovima
– tehniþki opis radova (sa pripremnim i završnim radovima)
– crtež obrade detalja (u razmeri 1:5, 1:2 pa þak 1:1)
– predmer i predraþun radova.
Važne napomene u vezi sanacije ravnih krovova
Za izradu Elaborata o utvrÿivanju uzroka procurivanja odreÿenog krova kao i
izradu projekta sanacije krovnog pokrivaþa preporuþuje se angažovanje odgovaraju-
üe istraživaþke ustanove koja ima iskustva u radu na rešavanju problema hidroizola-
cije graÿevinskih objekata. Konkretno kao osnov za rešavanje sanacionih problema
ravnog krova može se koristiti francuski standard NF P84-208-1:2002. (DTU 43.5).
U sklopu rešavanja ravnih krovova – terasa poželjno bi bilo za neprohodne
krovove predlagati izvoÿenje krovnih bašti što bi znatno doprinelo poboljšanju za-
štite životne sredine.
4.3.5.9. ODRŽAVANJE RAVNIH KROVOVA

4.3.5.9.1. Štetni uticaji i posledice tokom eksploatacije
Ravni krovovi stambenih i javnih zgrada kao i krovovi industrijskih objekata
izvedeni ugljovodoniþnim i sintetiþkim proizvodima praktiþno se moraju podvrgavati
povremenim pregledima, struþnoj kontroli, opravkama i održavanju u cilju spreþava-
nja neželjenih posledica kao i u cilju produženja veka trajanja izvedenih pokrivaþa.
Ošteüenja na ravnim krovovima mogu nastati kao posledica:
– uticaja prirodnih nepogoda velikih razmera kao što su: zemljotres, pomera-
nje i sleganje tla, olujni vetrovi, snežne meüave, poplave i drugo;
– nepovoljnih konstruktivnih rešenja, nedovoljno ispitanih uslova za fndira-
nje, nedostatka dilatacionih fuga, neispravnih statiþkih proraþuna;
– nepravilno odabranih hidroizolacionih sistema i materijala;
– propusta pri izvoÿenju hidroizolacije i ostalih slojeva krovnog pokrivaþa;
– nenamenske eksploatacije i optereüenja krovnog pokrivaþa.
Navedne posledice prirodnih nepogoda su trenutne, ne mogu se predvideti me-
ÿutim, ukoliko nastanu, moraju se odmah otkloniti, ali zato se ostale posledice mogu
predvideti ako se objekat održava i nadgleda pa se na vreme mogu izbeüi ošteüenja.
Inaþe, pregledi i kontrole, kao i opravke koji spadaju u domen održavanja ne-
ophodni su i pri normalnom korišüenju zgrada, jer razni spoljni uticaji, koji deluju
sporije i kroz duže vreme þine da se materijali i konstrukcije zamaraju, stare i menja-
ju svoje fiziþko mehaniþke i reološke osobine.
O IZOLACIJI 359
4.3.5.9.2. Održavanje i kontrola ravnih krovova

Održavanju ravnih krovova praktiþno treba priüi odmah po useljenju objek-
ta. Bez obzira da li su krovovi prohodni ili neprohodni mora se voditi raþuna o sle-
deüem:
– da se održava þistoüa, spreþava rastinje i zatvaranje slivnika; da su pod
kontrolom prikljuþci i završetci hidroizolacije na detaljima, stanje limari-
je i bravarije;
– da se ne optereüuju nepredviÿenim ureÿajima i saobraüajem pešaka ili vo-
zila, ako nisu za to projektovani;
– da se ne koriste za namene za koje nisu predviÿeni – neprohodni krovovi
za boravak ljudi;
– da se sa prohodnih krovova sa teškom zaštitom þisti samo veliki sneg (na-
roþito nanosi snega na pune ograde da ne bi prilikom topljenja snega voda
prešla iznad izolovanih holkela u donje slojeve krovova), a sa neprohodnih
da se pri þišüenju velikog snega mehaniþki ne ošteüuje hidroizolacija i nje-
na zaštita, pri þemu se þišüenje sme vršiti samo drvenim lopatama;
– da se mehaniþki ne ošteüuju i ne probijaju (na pr. naknadnim ugraÿivanjem
raznih ankera, držaþa, antena i sl.).
(1) Održavanje krovova sa teškom zaštitom
Kod krovova sa teškom zaštitom od šljunka i ugraÿenih ploþa održavanje obu-
hvata uglavnom uklanjanje rastinja i grube neþistoüe.
(2) Održavanje krovova sa bitumenskim trakama sa samozaštitom od mineral-
nog posipa ili ljuspicama škrilja
Gornja površina od hidroizolacionih traka sa posipom zahteva posebnu negu
na pr. pravovremenu naknadnu obradu hidroizolacione gornje površine sa jednim
premazom ili premazom sa jednovremenim obnavljanjem posipa.
Ošteüena mesta u gornjem sloju krovne hidroizolacije pre nanošenja prema-
za moraju biti popravljena.
Uþestalost mera kontrole zavisi od zahteva hidroizolacije i sa tim u vezi od
pojave starenja
Polimerbitumenske trake su po pravilu visokovredne trake otporne na stare-
nje. Potrebne mere kontrole se preduzimaju u saglasnosti sa proizvoÿaþem.
(3) Održavanje krovova sa sintetiþkim trakama bez površinske zaštite
Negovanje krovnih hidroizolacija bez zaštite ograniþava se po pravilu na ukla-
njanju neþistoüa, otpadaka i drugog nataloženog otpada. Nanošenje premaza ili na-
maza sa današnjeg stanja tehnike je po pravilu nemoguüe (?)
Nanošenje reflektujuüih premaza je u zavisnosti od prirode upotrebljenog ma-
terijala. Mogu se primeniti samo takvi premazi koje preporuþi proizvoÿaþ sintetiþ-
ke trake.
U zagaÿenim industrijskim zonama reflektujuüi premazi mogu u vrlo kratkom
vremenskom periodu da izgube svoja zaštitna svojstva.
Ošteüena mesta hidroizolacije moraju prethodno biti pripremljena za nanoše-
nje premaza.
(4) Popravljanje (krpljenje) krovne hidroizolacije od bitumenskih traka
Pojedine klobukove u hidroizolaciji treba unakrsno iseüi. Posle postavljanja

sloja za izjednaþenje pritiska, ta mesta se pokrivaju lepljenjem pravilno iseþenog ko-
mada bitumenske trake.
Pukotine u hidroizolaciji sem lepljenja nove trake premoštavaju slobodnim
polaganjem sa jedne strane fiksiranom trakom. Na ovaj naþin se spreþava prenoše-
nje naprezanja na novu traku.
(5) Popravljanje (krpljenje) krovne hidroizolacije od sintetiþkih traka
Ošteüenja se otklanjaju pomoüu zavarivanja ili lepljenja sintetiþke trake, koja
odgovara onoj u krovnoj hidroizolaciji. Preporuþuje se da traka, sredstvo za leplje-
nje i zavarivanje budu od istog proizvoÿaþa.
(6) Obnavljanje krovne hidroizolacije od bitumenskih traka
Kada slojevi hidroizolacije još funkcionišu može se izvesti delotvorna revita-
lizacija na pr. struþnim nanošenjem jedne polimerbitumenske trake. Potpuno leplje-
nje trake za pripremljenu podlogu je moguüe samo kada nema vlage ispod, izmeÿu
ili preko postojeüe ošteüene krovne hidroizolacije na koju se mora raþunati.
Formiranje ponovnih mehurova se može spreþiti ugraÿivanjem dodatnog slo-
ja toplotne izolacije prkeo pripremljene postojeüe hidroizolacije kojim se istovreme-
no poboljšava toplotna izolacija krova. Naþin ugraÿivanja treba uskladiti prema vr-
sti i nameni krovnog pokrivaþa.
Obnavljanje hidroizolacije od bitumenskih traka izvodljivo je i sa sintetiþkom
trakom od PVC-P kaširanom sa poliestarskim filcom koja se lepi poliuretanskim lep-
kom za podlogu što pripada domenu saniranja hidroizolacije (taþka 4.3.5.8).
(7) Obnavljanje krovnih hidroizolacija od sintetiþkih traka
Kada se ošteüenje hidroizolacije od sintetiþkih traka ravizija onda se pre nano-
šenja novog sloja hidroizolacione trake preporuþuje uklanjanje ošteüene krovne hi-
droizolacije. Pri tome treba uzeti u obzir preporuke proizvoÿaþa, odnosno struþnih
lica za izradu sanacionog projekta jer se ovaj postupak ne može smatrati obnavlja-
njem postojeüe hidroizolacije veü izradom nove.
4.4. ZAŠTITA PODNIH KONSTRUKCIJA I ZIDOVA OD VLAGE I

VODE SA UNUTRAŠNJE STRANE OBJEKTA
4.4.1. UVOD
Kvalitet i funkcionalnost poda kao i mikroklimatski uslovi u prostorijama
stambenih i javnih objekata koje su izložene uticaju vlage i vode zavisi pre svega od
pravilno odabranog i izvedenog sistema zaštite. Zaštita podnih konstrukcija od pod-
zemnih voda i kapilarne vlage se izvodi pri graÿenju objekta kao sastavni deo hidroi-
zolacije temelja i zidova sve do iznad nivoa terena. Ova vrsta zaštite ne samo kada se
objekat fundira u podzemnoj vodi, veü i kod ukopanih objekata, ako se pravilno ne
reši i ne izvede može da prouzrokuje velike štete u eksploataciji objekta. Druga vrsta
zaštite podnih konstrukcija je od uticaja unutrašnje vlage i vode prouzrokovane uslo-
vima namene i eksploatacije pojedinih prostorija izvodi se, u sastavu završnih rado-
va. Eventualne greške pri izboru vrste i izvoÿenja ovih zaštita (ili þak i ne izvoÿenju)
obiþno su jednostavnije za otklanjanje od prethodnih, jer su ove pristupaþne za sa-
niranje, ali obzirom da su unutrašnji radovi najþešüe skupi i ovakva saniranja mogu
prouzrokovati znatne materijalne štete uz smanjenje udobnosti stanovanja.
O IZOLACIJI 361
Podne konstrukcije se ne svrstavaju u posebno znaþajne delove objekta. Kva-

litet i karakteristike podnih konstrukcija meÿutim na više naþina opredeljuje kvalitet
tzv. znaþajnih celina objekta. To može da se odnosi na kvalitet: unutrašnjeg prosto-
ra, zvuþne, protivpožarne, toplotne i hidro-zaštite.
Izbor i vrsta podnih konstrukcija odreÿeni su velikim brojem meÿuzavisnih
uticaja: namena prostora, tip noseüe meÿuspratne konstrukcije, vrsta i naþin ugraÿi-
vanja instalacija (elektrika, vodovod i kanalizacija, podno grejanje), standard objek-
ta u celini, asortiman graÿevinskih materijala i meÿusobni odnos uticaja na povišenje
energetske efikasnosti zgrade. Podne konstrukcije treba posmatrati kao složene de-
love objekta koji u praksi odgovaraju nameni samo ako su definisani i ugraÿeni kao
„celine“ koja formira meÿuspratnu konstrukciju.
Razmatrani su spoljni i unutrašnji uticaji vlage i vode na podne konstrukcije,
zatim sastav podne konstrukcije preko temeljne ploþe i podne konstrukcije na meÿu-
spratnim konstrukcijama (tavanicama) u prostorijama sa vlažnim režimom korišüe-
nja (kupatila, kuhinje, perionice i drugo). Uticaj kapilarne i kondezne vlage na ošte-
üenje zidova u prostorijama sa unutrašnje strane takoÿe se rešava u sklopu sa otkla-
njanjem nedostataka u konstrukciji poda (na temeljnoj ploþi ili tavanici).
4.4.2. POJMOVI I OSNOVNI TIPOVI

PODNIH KONSTRUKCIJA
(1) Podna konstrukcija oznaþava skup graÿevinskih materijala – slojeva iznad
noseüe konstrukcije u objektu koji u funkcionalnom i tehniþkom smislu omoguüava-
ju ispunjenje postavljenih zahteva. Podne konstrukcije þini sledeüe.
(2) Podna obloga, završni sloj podne konstrukcije koji estetski i funkcional-
no definiše prostor i istovremeno štiti i prenosi spoljne uticaje na ostale slojeve pod-
ne konstrukcije.
(3) Podna podloga prihvata podnu oblogu, prenosi optereüenja na noseüu kon-
strukciju, uþestvuje u zaštiti od buke, požara, toplote, prodora vode i vlage i sliþno.
U zavisnosti od tipa podne konstrukcije može da zadrži: krutu ploþu – estrih i izo-
lacioni sloj.
Izbor materijala – slojeva koji formiraju podnu konstrukciju, odreÿuje se za
svaki sluþaj posebno, a u zavisnosti od konkretnih zahteva.
(4) Pri ugraÿivanju podne konstrukcije razlikuju se dva osnovna postupka:
„mokri“ i „suvi“. U prvom sluþaju koristi se najþešüe cementni malter u svežem sta-
nju. Suvi postupak ugraÿivanja podrazumeva primenu gotovih industrijski proizve-
denih elemenata od kojih se formira podna podloga. Podna podloga može da bude
postavljena neposredno na noseüu konstrukciju i da tako formira „vezanu podlogu“.
Kada podna podloga sadrži „krutu“ ploþu i meki izolacioni sloj, prvenstveno omo-
guüava poboljšanu zvuþnu izolaciju, dobija se poseban tip podne konstrukcije ko-
ji se u praksi naziva „plivajuüa podna konstrukcija“ koja se u praksi najþešüe kori-
sti u zgradarstvu.
(5) Plivajuüa podna konstrukcija prema SRPS U.F2.019:1988, definisana je
kao nerazdvojni sklop krute ploþe (noseüeg podnog sloja) preko koje se rasporeÿuje
teret i elastiþnost izolacionog sloja na koji ona naleže celom površinom, a pri tome
je odvojena od drugih konstrukcionih delova objekta (slika 4.77).
Slika 4.77. Plivajuüa podna konstrukcija;

PPK – plivajuüa podna konstrukcija, KP
– kruta ploþa; IS – izolacioni sloj, d –
debljina plivajuüe konstrukcije
Plivajuüa podna konstrukcija na noseüim meÿuspratnim tavanicama služi za
izolaciju od zvuka, udara u stambenim zgradama, poslovnim, školskim i drugim jav-
nim zgradama namenjenim za boravak ljudi.
Plivajuüa podna konstrukcija zajedno sa noseüom konstrukcijom i podnom
oblogom, obezbeÿuje izolaciju od zvuka udara i zahteva odreÿenu toplotnu izolaci-
ju kao i hidroizolacioni sloj prema potrebi.
Za izvoÿenje plivajuüih podnih konstrukcija koriste se dva postupka:
– suvi postupak postavljanjem gotovih elemenata sa izolacionim slojem pret-
hodno priþvršüenim za krutu podlogu prema SRPS U.F2.023:1988,
– vlažan postupak ugradnje cementne krute ploþe na mestu ugradnje preko
ranije postavljenog izolacionog sloja. Izmeÿu izoloacionog sloja i ploþe ne-
ophodno je postaviti hidroizolaciju prema SRPS U.F2.020:1988.
(6) Betonske podloge za nanošenje monolitnih polugotovih podova na bazi
sintetiþkih smola u vidu premaza, samorazlivajuüih špahtl masa i maltera debljine do
10 mm izraÿenih na bazi epoksidnih, poliuretanskih, poliestarskih i polimetakrilnih
smola izvode se prema standardu SRPS U.F2.033 i SRPS U.F2.034.
Podovi obuhvaüeni ovim standardima primenjuju se u stambenim, javnim i in-
dustrijskim objektima.
Podnu konstrukciju þini sloj iznad podloge betonske noseüe ploþe ili meÿu-
spratne betonske konstrukcije na koju se može direktno nanositi polugotov pod ili se
preko nje postavlja podna podloga – estrih ili konstrukcija plivajuüeg estriha.
Podna podloga – estrih (cementna košuljica) monolitna podna podloga od ce-
mentnog maltera, koja se u svežem stanju nanosi na noseüu betonsku podlogu. Ra-
zlikuju se:
a) vezani estrih (nanosi se neposredno na pripremljenu podlogu),
b) estrih na sloju za razdvajanje (plastiþna folija, karton i sliþno),
c) plivajuüi estrih (sadrži izolacioni sloj izmeÿu podloge i estriha sa hidroizo-
lacionim slojem).
O IZOLACIJI 363
4.4.3. UTICAJ VODE I VLAGE NA PODNE KONSTRUKCIJE

4.4.3.1. SPOLJNI I UNUTRAŠNJI UTICAJI
U zavisnosti od toga da li se podne konstrukcije izvode preko temeljne plo-
þe ili noseüe konstrukcije, izvršena je podela dejstva vlage i vode na spoljne i unu-
trašnje.
Temelji i temeljne ploþe zavisno od dubine ukopavanja objekta i nivoa podze-
mne vode mogu biti izloženi uticaju podzemne vode pod pritiskom, uticaju podze-
mne vode koja nije pod pritiskom i uticaju kapilarne vlage. Procedna voda je atmos-
ferska voda koja tokom poniranja deluje na objekat, za kratko vreme kao voda pod
pritiskom, koja može da prodre u objekat ako hidroizolacija nije pravilno projekto-
vana i izvedena.
Svi ovi uticaji na podnu konstrukciju i zidove su spoljni uticaji i oni se rešava-
ju u sastavu hidroizolacije temelja bilo da se oni izvode na nivou terena ili ispod te-
rena kod zgrada bez podruma i kod zgrada sa podrumom (vidi taþku 4.2.5).
Podne i zidne konstrukcije u zavisnosti od režima eksploatacije unutar objek-
ta, mogu biti izložene uticaju tehnološke i otpadne vode koja nije pod pritiskom, za-
tim difuziji vodene pare i njenoj kondenzaciji na površini zida ili u zidu. Takvi zi-
dovi su vlažni sa izraženim ošteüenjima maltera i pojavom buÿi. Ovakva promena
mikroklime u prostorijama utiþe na uslove življenja. Prolaz vode kroz meÿusprat-
nu podnu konstrukciju i zidove u prostorijama sa mokrim þvorovima rešava se ugra-
ÿivanjem sloja hidroizolacije; difuzija vodene pare u termoizolaciju kao i u zvuþnu
izolaciju spreþava se ugraÿivanjem sloja za izjednaþenje pritiska i parne brane.
4.4.3.2. VRSTE PODOVA KOD KOJIH SE IZVODI HIDROIZOLACIJA

Podela podova kod kojih se izvodi hidroizolacija odnosno zaštita podne kon-
strukcije od vode i vlage ovde je izvršena u tri grupe što je prikazano šematski na
slici 4.78.
Difuzija vodene pare kroz konstrukciju predstavlja bitan parametar za spoljne
meÿuspratne konstrukcije i za meÿuspratne konstrukcije koje dele grejani od negre-
janog prostora. Difuzija vodene pare je nebitna za meÿuspratne konstrukcije izme-
ÿu grejanih i negrejanih prostora gde su parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra-
ne konstrukcije jednaki ili približno jednaki. Za meÿuspratne konstrukcije iznad po-
druma ili prema (negrejanom) tavanskom prostoru kao i za sve spoljne meÿuspratne
konstrukcije obavezan je proraþun difuzije vodene pare kroz konstrukciju.
Sa aspekta zaštite od provlaženja i kondenzacije usled difuzije vodene pare
kroz konstrukciju kod meÿuspratnih konstrukcija iznad podruma ili prema (negreja-
nom) podkrovlju zahteva se:
– primena toplotno izolacionog sloja minimalne debljine 0,03 m,
– primena parne brane (PVC folije) sa unutrašnje strane toplotno izolacionog
sloja prema grejanom prostoru.
Poveüanjem debljine toplotne izolacije na 0,03 m postiže se ublažavanje ne-
povoljnog uticaja toplotnih mostova kod armiranobetonskih rebrastih konstrukci-
ja – povišava se najniža temperatura i smanjuje zona uticaja toplotnog mosta, a po-
stavljanjem parne brane spreþava se prodor vlage iz grejanog prostora u hladne slo-
jeve konstrukcije.
Slika 4.78. Vrste podova kod kojih je potrebno izvoÿenje zaštite od spoljnih i
unutrašnjih dejstava vode i vlage
Projektom toplotne zaštite treba obezbediti osnovne tehniþke uslove u pogle-
du toplotne izolacije i difuzije vodene pare, definisane vrednošüu otpora toplotnom
protoku R[m2 K/W], odnosno koeficijenta prolaza toplote k[W/(m2 K)], kao i u po-
gledu ugodnosti podne konstrukcije, odreÿene vrednošüu odvoÿenja toplote podne
konstrukcije B[Ws(1/2)/(m2 K)].
Korelacija navedenih uslova u pogledu zadovoljenja pojedinaþnih kriterijuma
na globalnom planu obezbeÿuje ekonomiþnost grejanja, štednju energije i ugodnost
boravka, a u sluþaju meÿuspratnih konstrukcija koje dele grejani od negrejanog pro-
stora ili spoljne sredine i zaštitu od moguüih neugodnih posledica usled kondenza.
Za proraþun otpora toplotnom protoku i koeficijenta prolazne toplote kao gra-
niþne najveüe dozvoljene vrednosti prema SRPS U.J5.600 date su u tabeli 4.23.
Tabela 4.23. Potrebne vrednosti Rmin[m2K/W] i kmax[W/(m2 K)]
Graÿevinska klimatska zona

Graÿevinska konstrukcija I II III
Rmin kmax Rmin kmax Rmin kmax
Meÿuspratna konstrukcija izmeÿu stanova 0,49 1,35 0,49 1,35 0,49 1,35
Meÿuspratna konstrukcija iznad podruma 1,04 0,75 1,38 0,60 1,71 0,50
Meÿuspratna konstrukcija prema tavanu 0,88 0,95 1,08 0,80 1,26 0,50
Meÿuspratna konstrukcija iznad otvorenog prostora 1,79 0,50 2,01 0,45 2,29 0,40
Tavanica prema spoljnoj sredini (prema loÿi i sliþno) 1,16 0,75 0,55 1,37 1,65 0,55
Pod na tlu 0,94 0,90 1,17 0,75 1,37 0,65
O IZOLACIJI 365
U sluþaju spoljnih graÿevinskih konstrukcija (iznad otvorenih prostora, prema

loÿama, podovi na tlu i sliþno) potrebno je obezbediti pojaþanu toplotnu zaštitu. Ovde
je i konstruktivno rešenje složenije usled posebnih zahteva za hidroizolaciju i sliþno.
4.4.4. PROJEKTOVANJE HIDROIZOLACIJE PODNIH KONSTRUKCIJA

OD VODE I VLAGE
4.4.4.1. PRINCIPI REŠAVANJA HIDROIZOLACIJE
Projektovanje i izvoÿenje hidroizolacije podnih konstrukcija kao sastavnog
dela temeljne ploþe ili sastavnog dela noseüe konstrukcije uz domaüe standarde iz
oblasti. Za završne radove u graÿevinarstvu koristi se i nemaþki standard kao što je
DIN 18195-5:2000. Hidroizolacije protiv vode koja nije pod pritiskom na podovima
i mokrim prostorijama (vidi taþku 4.2.5).
Prema uslovima za projektovanje i izvoÿenje hidroizolacije podnih konstruk-
cija od vlage i vode koja nije pod pritiskom iz odgovarajuüih standarda i praktiþnih
iskustava sa domaüim materijalima prikazane su skice principijelnih rešenja hidroi-
zolacije na slikama 4.79, 4.80, 4.81, 4.82:
– principi rešavanja hidroizolacije podne konstrukcije na terenu od spoljnih
uticaja vlage i vode, koja nije pod pritiskom na zgradi bez podruma (slika
4.79),
Slika 4.79. Princip rešavanja hidroizolacije podne konstrukcije na terenu od vlage

i vode koja nija pod pritiskom na zgradi bez podruma; 1. tamponski sloj; 2. mršavi
beton; 3. AB ploþa; 4. hidroizolacija; 5. termoizolacija; 6. zaštita hidroizolacije; 7.
sloj za odvajanje
– principi rešavanja hidroizolacije podne konstrukcije ispod terena od spolj-

nih uticaja vlage i vode koja nije pod pritiskom na zgradi sa podrumom
upotrebom višeslojne fleksibilne i krute hidroizolacije (slika 4.80),
– principi rešavanja hidroizolacije poda na temeljnoj ploþi i na noseüoj meÿu-
spratnoj konstrukciji od unutrašnjih uticaja vlage i vode u stambenim kupa-
tilima, WC-ima i drugim prostorijama sliþnog klimata kao što su perionice,
javna kupatila, servisi itd (slika 4.81).
Po istom principu se rešava hidroizolacija loÿa na noseüim konstrukcijama od
atmosferskih padavina.
Slika 4.80. Princip rešavanja hidroizolacije podne konstrukcije ispod terena od vlage
i vode koja nije pod pritiskom na zgradi sa podrumom
O IZOLACIJI 367
Slika 4.81. Princip rešavanja hidroizolacije poda na noseüoj konstrukciji u mokrim

prostorijama (kupatila, kuhinje, loÿe)
4.4.4.2. MESTO HIDROIZOLACIJE I PRATEûIH SLOJEVA

U PODNOJ KONSTRUKCIJI
Posmatrano sa gledišta domaüe tehniþke regulative za izvoÿenje toplotne i
zvuþne zaštite, retki su sluþajevi da se podne konstrukcije u stambenim i javnim
objektima izvode kao konstrukcione armiranobetonske ploþe samo sa hidroizolaci-
jom. Zbog toga se kod podnih konstrukcija sa toplotnom i zvuþnom zaštitom, pored
hidroizolacije ugraÿuje i sloj za izjednaþavanje pritiska i parnih brana. Funkcije ovih
slojeva su sledeüe:
– hidroizolacija podne konstrukcije štiti prostoriju od prodora vode i vlage i
izvodi se sa strane delovanja ovih uticaja;
– sloj za izjednaþavanje pritiska vodene pare se izvodi u cilju smanjenja ra-
zlike parcijalnih pritisaka vodene pare na graniþnim površinama termoizo-
lacionog sloja;
– parna brana treba da spreþi prodor difuzione vlage u toplotnu izolaciju.
Pored ovih zaštitnih slojeva od vode i vlage izvode se još i slojevi koji obez-
beÿuju stabilnost i mehaniþku nosivost podne obloge kao što su:
– sloj za odvajanje toplotne izolacije od sloja za mehaniþku zaštitu odnosno
od izravnavajuüeg sloja preko koga se izvodi podna obloga.
Zaštitni sloj preko hidro– ili termoizolacije, odnosno podloga za nanošenje
završne podne obloge izvodi se na licu mesta u svemu prema tehniþkim uslovima
SRPS U.F2.020 za plivajuüe podne konstrukcije, SRPS U.F2.033 za sluþaj monolit-
nih podova na bazi sintetiþkih smola, zatim SRPS U.F2.011 za sluþaj izvoÿenja ke-
ramiþarskih radova.
Mesto hidroizolacije i prateüih slojeva u podnoj konstrukciji, zavisno od utvr-
ÿenih projektnih i eksploatacionih parametara u principu se odreÿuje prema skica-
ma na slici 4.82.
4.4.4.3. PRAKTIýNI PRIMERI ZAŠTITNIH SLOJEVA

OD VLAGE I VODE
4.4.4.3.1. Optimalni sistemi hidroizolacije
Primer 1 – Fleksibilni sistemi po hladnom postupku:
– prethodni bitumenski premaz,
– namaz bitumenskom pastom,
– ojaþanje staklenom mrežicom,
– namaz bitumenskom pastom u dva sloja.
Primer 2 – Fleksibilni sistemi po vruüem postupku:
– namaz vruüim bitumenom,
– bitumenska traka sa staklenim voalom,
– namaz vruüim bitumenom.
Primer 3 – Fleksibilni sistem postupkom varenja:
– bitumenska traka sa uloškom od staklene tkanine,
– namaz vruüim bitumenom.
Primer 4 – Kruti sistem sa cementnom šljemom:
– broj slojeva je odreÿen vrstom proizvoda.
O IZOLACIJI 369
Slika 4.82. Mesto hidroizolacije u podnoj konstrukciji principijelna rešenja

Primer 5 – Sintetiþki jednokomponentni poliuretanski premaz (tipa Alsan
500/400, taþka 4.3.5.5.2):
– prajmer HES (bez rastvaraþa za unutrašnje radove),
– dva premaza sa armaturom izmeÿu na mestima ojaþanja. Zadnji sloj se po-
sipa kvarcnim peskom.
Napomena: Pri projektovanju podnih konstrukcija u prostorijama sa mogu-
üom veüom koliþinom vode potrebno je obezbediti brzo oticanje vode izvoÿenjem
podloge u odgovarajuüem nagibu i ugraÿivanjem slivnika sa sifonom radi spreþava-
nja prodiranja mirisa iz kanalizacije.
– Ukoliko se ne predviÿa vertikalna hidroizolacija onda izolaciju poda treba

poviti na zid i oblogom zaštititi do visine oko 20 cm iznad poda. U tuš ka-
binama vertikalnu hidroizolaciju treba podiüi do 2 m od poda, odnosno naj-
manje 20 cm iznad tuš-ruže.
– Pragove kod vrata treba uraditi tako da se voda ne bi mogla izliti u nezašti-
üenu prostoriju.
– Izolacija protiv tehnološke ili korišüene vode treba da se izvodi bez prekida
– vodonepropusno. Vodonepropustljivost treba obezbediti i kod dilatacio-
nih spojnica, prodora cevi i kablova kroz hidroizolaciju. Dilatacione spoj-
nice se izvode na najvišim mestima izolacije. Kritiþno mesto u kupatilima
je najþešüe veza slivnika sa hidroizolacijom o þemu treba misliti prilikom
obrade ovog detalja.
4.4.4.3.2. Sloj za izjednaþavanje parnog pritiska

– bitumenska traka za izjednaþavanje parnog pritiska prema SRPS
U.M3.302.
4.4.4.3.3. Parna brana na osnovu proraþuna difuzije vodene pare

ako se izvodi kao poseban sloj:
– prethodni premaz,
– namaz vruüim bitumenom,
– bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za parnu branu i
izjednaþavanje parnog pritiska prema SRPS U.M3.301.
4.4.4.4. KONTROLA KVALITETA IZVOĈENJA

– Za sve materijale koji se ugraÿuju treba da bude priložen certifikat o kvali-
tetu prema odgovarajuüim standardima i uslovima iz projekta.
– Izvoÿenje hidroizolacije i ostalih prateüih slojeva treba da bude u skladu sa
opisom izvoÿenja radova iz projekta i pod struþnim nadzorom odgovaraju-
üeg tehniþkog lica.
– Provera vodonepropustljivosti hidroizolacije „in situ“ se izvodi svuda tamo
gde je to moguüe bez štetnog uticaja na susedne prostorije.
4.5. ZAŠTITA FASADA

4.5.1. UVODNO RAZMATRANJE
Fasada kao vertikalni nadzemni deo omotaþa zgrade treba da bude tako projek-
tovana i izvedena da pored arhitektonsko urbanistiþkog dojma trajno štiti zgradu od
atmosferskih i mehaniþkih uticaja, da pruži toplotnu, zvuþnu i protivpožarnu zaštitu.
Koncepcija kompletne fasade sa svim rešenjima, izborom materijala, odabranom teh-
nologijom izvoÿenja treba da ima u vidu i unapreÿenje energetske efikasnosti kako za
nove objekte tako i za revitalizaciju fasada potojeüih stambenih i javnih zgrada.
Fasada je stalno izložena, s jedne strane deformabilnim uticajima konstrukci-
je zgrade þiji je sastavni deo, a sa druge strane atmosferskim i klimatskim uslovima
sredine u kojoj se objekat gradi.
O IZOLACIJI 371
Atmosferski uticaji koji štetno deluju na funkcionalnost i trajnost fasade kao

zaštitnog omotaþa zgrada su:
– zraþenje – svetlosno zraþenje (ultravioletno i infracrveno) sunþana energi-
ja, toplotna energija;
– temperatura – niska, visoka, temperaturni šokovi;
– voda – atmosferske padavine u þvrstom stanju (sneg, led) u teþnom stanju
(kiša, kondenzna voda) u gasovitom stanju (vodena para, magla, visoka re-
lativna vlažnost, kapilarna voda iz terena);
– vazduh – þist vazduh (kiseonik, ozon, ugljen-dioksid, azot); zagaÿeni vaz-
duh – gasoviti sastojci (sumporni oksidi, hlor); þvrste þestice (pesak, praši-
na, þaÿ i druge neþistoüe);
– biološki uticaji – mikroorganizmi, gljive, bakterije, plesni-buÿ;
– mehaniþki uticaji – trajna i povremena pomeranja usled „rada“ konstrukci-
je, sleganja objekta, pomeranja tla i drugo;
– fiziþki uticaji – uticaj vetra, uticaj kiše i vetra, habanje (erozija) uticaj od-
mrzavanja i zamrzavanja vlage (vode). Kapilarno upijanje kada je materijal
zida direktno u kontaktu sa vodom (atmosferske padavine, podzemne vo-
de). Osim toga vlaga može dospeti u zid: kao higroskopna vlaga, upijanjem
vlage iz vlažnog vazduha; usled kondenzacije vodene pare na površini zida
ili u zidu, kao posledica difuzije vodene pare;
– agresivni uticaji – hemijski, elektrohemijski, fiziþki (industrijska so, nedo-
zvoljeni kontakti razliþitih metalnih konstrukcija, štetni sastojci sadržani u
vodi).
Osnovni zahtev za fasadu jedne zgrade je trajnost u predviÿenom roku eksplo-
atacije dok drugi ništa manje znaþajan zahtev je vodonepropustljivost fasade. Razli-
ka izmeÿu ova dva zahteva je što je trajnost fasade u funkciji vremena, a vodopro-
pustljivost fasade može biti prouzrokovana veü prvom kišom posle završetka objek-
ta. To se dešava najþešüe kao posledica nekvalitetno izvedene fasade ili nepravilno
izvedenih detalja ugraÿenih elemenata kao što su:
– nepravilno izvedene / zaptivene spojnice izmeÿu fasadnih elemenata;
– vodopropustljivost nepravilno izvedene veze ugraÿenih prozora za fasad-
ni element;
– prelivanje vode iz odvodnog sistema atmosferske vode sa krova;
– nepravilno izvedeni završeci krovne hidroizolacije na parapetnom zidu /
nadzidku;
– propustljivost fasadnog platna pod udarima vetra i kiše.
Ostali navedeni štetni uticaji vezani za vreme su vidljivi na postojeüim sta-
rim zidanim zgradama i montažnim stambenim zgradama sa fasadnim panelima ko-
je su izgraÿene od 70-tih godina prošlog veka. Degradacija zidanih fasada je izraže-
na kako u sloju od maltera tako i u zidovima od opeke. Montažno stambeni objekti
sa betonskim fasadnim elementima bez naknadne obrade su u veoma lošem stanju sa
vidno izraženom korozijom armature i prslinama u betonu koji se mestimiþno kruni
usled degradacije, zidovi spojnica izmeÿu panela su ošteüeni korozijom, a masa ko-
jom su spojnice ispunjene je izgubila zaptivna svojstva.
Fasade ovih zgrada ne samo da su znatno ošteüene i da negativno utiþu na ži-

votnu sredinu veü i sa gledišta energetske efikasnosti usled nedostatka toplotne izo-
lacije (koja nije ni izvoÿena) ne mogu da odgovore niti zahtevima udobnog korišüe-
nja prostora niti zahtevima smanjenja potrošnje energije u stambenim i javnim zgra-
dama prema tehniþkoj regulativi zemalja EU bez radikalnih zahvata uvažavanjem
savremene regulative iz oblasti graÿevinske fizike.
4.5.2. KATEGORIZACIJA FASADA POSTOJEûIH ZGRADA

Uzimajuüi u obzir sistem i vreme graÿenja, asortiman graÿevinskih materija-
la i zahteve za toplotnu izoilaciju postojeüe zgrade (tipovi fasada) se mogu podeli-
ti u sledeüe kategorije.
I. Tradicionalne masivne zgrade, zidane sa punom opekom s kraja devetnae-
stog i poþetkom dvadesetog veka bez toplotne izolacije.
II. Industrijsko montažne zgrade sa fasadnim zidovima od prefabrikovanih
betonskih panela graÿene su u periodu od 70 do 80-tih godina dvadesetog veka bez
toplotne izolacije (ili je nedovoljna).
III. Savremene zgrade su bilo betonsko panelne ili skeletne i zidane konstruk-
cije sa fasadnim zidovima razliþitih tipova u skladu sa zahtevima za toplotnu izola-
ciju koje su poþele da se grade u poþetnoj fazi donošenja propisa o toplotnoj izolaci-
ji sve do današnjih propisa koji se odnose na energetski efikasne zgrade (nove i re-
vitalizovane).
4.5.3. KARAKTERISTIKE I STANJE FASADA

4.5.3.1. TRADICIONALNE ZIDANE FASADE (KONSTRUKCIJE)
– I KATEGORIJA
Tradicionalne zidane konstrukcije su jednoslojni zidovi od pune opeke veli-
kih debljina bez toplotne izolacije. Spoljni zidovi su ujedno konstruktivni noseüi zi-
dovi i fasadni zidovi koji su omalterisani i obojeni Zgrade sa debljinom zidova iznad
50 cm akumuliraju toplotu i prema proraþunima mogu da zadovolje standardne to-
plotne zahteve pod uslovom da ispunjavaju i ostale zahteve graÿevinske fizike. Me-
ÿutim, vlaga u zidovima, destrukcija maltera utiþu na znatno poveüanje koeficijenta
prolaza toplote i sniženje temperature unutrašnjih površina zidova što za posledicu
ima: smanjenje uslova života, velike toplotne gubitke u zimskom periodu – potroš-
nju konvencionalnih goriva i zagaÿenje životne sredine.
Degradacija tradicionalne zidane fasade – konstrukcija se razlikuje od ošteüe-
nja savremeno zidanih konstrukcija prvenstveno po poreklu vlage koja natapa zido-
ve. Poznato je da su stari zidani objekti uglavnom izvoÿeni bez hidroizolacije teme-
lja što za posledicu ima kapilarno penjanje vlage kroz zid iz terena, a takoÿe i od ki-
še koja ponire u zidove objekta. Kiša pod udarima vetra penetrira u više delove fasa-
de posebno na mestima ošteüenog maltera; štetni atmosferski uticaji su izraženi ka-
ko u procesu degradacije maltera tako isto i zida od opeke. Naponi zatezanja usled
temperaturnih promena uglavnom imaju horizontalan pravac pa su prsline u zidu
vertikalne kroz opeku i spojnicu; mržnjenje i odmrzavanje sadržane vlage smanjuje
mehaniþku þvrstoüu opeke i maltera sa spoljne strane zida. Sve destruktivne pojave
uglavnom utiþu na smanjenje otpornosti zida na uticaj vlage, toplote i buke. Sanaci-
O IZOLACIJI 373
ja ove vrste zgrada uglavnom ima za cilj da spreþi prodor vlage iz terena (vidi taþ-
ku 4.2) i penetraciju kiše kroz fasadne zidove savremenim tehnologijama izvoÿenja
zaštite od prodora vlage i vode ukljuþujuüi i moguünost izvoÿenja toplotne izlolaci-
je sa unutrašnje strane (jer se najþešüe radi o zaštiüenim zgradama sa oþuvanjem au-
tentiþne fasade).
4.5.3.2. FASADE OD PREFABRIKOVANIH BETONSKIH ELEMENATA –

PANELA (II KATEGORIJA)
4.5.3.2.1. Spojnice
Prefabrikovani montažni sistemi graÿenja zgrada, bilo da su skeletni ili panel-
ni sistemi karakterišu se teškim armiranobetonskim elementima koji se montiraju na
gradilištu. Kod ovakvog sistema industrijsko-montažne gradnje, usled potrebe spa-
janja fasadnih elemenata neizbežno je formiranje horizontalnih i vertikalnih spojni-
ca. Ove spojnice predstavljaju kritiþna mesta koja ugrožavaju funkcionisanje i traj-
nost fasade izvedene panelnim elementima. Ispunom spojnica odgovarajuüim zap-
tivnim materijalima moguüe je spreþiti štetne posledice formiranih fasadnih spojni-
ca kako od prodiranja vode i vazduha, toplote i hladnoüe u unutrašnjost zgrada, tako
isto i od degradacije betonskih elemenata na zidovima spojnice.
Naþin meÿusobnog spajanja fasadnih elemenata u izvesnoj meri zavisi od
osnovne koncepcije rešenja samih elemenata koji po tipu mogu biti:
– noseüi ili nenoseüi;
– cele spratne visine ili „skraüeni“ („parapeti“);
– sa otvorom za prozor/balkonska vrata ili puni itd.
Za izbor rešenja spojnice od veüeg uticaja mogu da budu klimatski uslovi u
kojima üe odreÿena zgrada funkcionisati.
U zavisnosti od materijala razlikuju se:
– laki montažni elementi ili
– teški montažni elementi.
Teški montažni elementi se proizvode od betona i peþene gline. Beton se po
pravilu lije u odgovarajuüe kalupe, dok se peþeni glineni elementi slažu i povezuju
betonom – u oba sluþaja uz korišüenje statiþke i konstruktivne armature. Obrazova-
nje perifernih zona elemenata – koje üe sa susednim elementima formirati fasadne
spojnice – suštinski je isti za oba sluþaja.
Po svom geometrijskom položaju u prostornom obliku zgrade svaka spojnica
se definiše kao: horizontalna ili vertikalna (izuzetno kao kosa).
– Horizontalne spojnice (posmatrano u vertikalnom preseku) formiraju se pu-
tem preklapanja odnosnih fasadnih elemenata – pri þemu je na donjoj stra-
ni elementa keceljica a na gornjoj strani „zub“ (slika 4.83).
– Kod horizontalnih spojnica posmatrano od spoljne strane ka unutrašnjoj po
dubini razlikuju se þetiri „zone“:
(1) preklopna keceljica sa pojasom primarne zaptivke (ako je ima: kod tzv.
„zatvorenih spojnica“) ili sa drenažnim pojasom (kod tzv. „otvorenih spojnica“);
(2) preklopni pojas izmeÿu preklopne keceljice i preklopnog zuba: u vidu ver-
tikalne ili blago zakošene, izdužene „vazdušne šupljne“);
(3) preklopni zub sa po-

jasom sekundarne zaptivke (u
svim sluþajevima uobiþajenih
rešenja spojnica);
(4) unutrašnja zaptivka
spojnica sa preklopima kecelji-
com i zubom.
– Vertikalne spojnice
(posmatrano u horizon-
talnom preseku formi-
raju se putem „profili-
sanih“ spoljnih verti-
kalnih površina, a reÿe
putem „preklapanja“
po horizontali. Naþin
profilisanja spoljnih
i vertikalnih površina
spojnica zavisi – pre
svega – od predviÿe-
nog naþina njenog zap-
tivanja. I kod vertikal-
nih spojnica posmatra-
no od spoljne strane ka
unutrašnjoj, po dubini
– razlikuju se þetiri zo-
ne (slika 4.84):
(1) pojas primarne zap-
tivke (ako je ima: kod tzv. „za-
tvorenih spojnica“) ili drenažni
pojas (kod tzv. „otvorenih spoj-
nica“);
(2) „ekranski pojas“,
sa štitnikom protiv udara ki-
še (obaveznim kod tzv. „otvo-
renih“ i kombinovanih spojni-
ca – dok se kod tzv. „zatvore-
nih spojnica“ izostavlja ili reÿe
tretira kao „rezervna“ dekom-
Slika 4.83. Horizontalna spojnica sa preklopnom presiona zona);
keceljicom i zubom (3) „dekompresiona ko-
mora“ – u vidu „vazdušne cevi“
– obavezni je sastavni deo rešenja tzv. „otvorenih“ spojnica (ali se i ona iz praktiþ-
nih razloga u nekim sluþajevima izostavlja;
(4) unutrašnja zaptivka sa toplotnom izolacijom (meÿutim nije redak sluþaj da
se i unutrašnja zaptivka izostavlja iz „praktiþnih razloga“).
O IZOLACIJI 375
Slika 4.84. Vertikalna spojnica složenog preseka

4.5.3.2.2. Materijali za zaptivanje

Za zatvaranje spojnica proizvedeni su i standardizovani zaptivni materijali na
bazi sintetiþkih smola koji usled elastiþnih, elastoplastiþnih i plastiþnih karakteristi-
ka mogu da prate rad konstrukcije. Na slici 4.85 prikazana je reološka kriva od ma-
se ı–İ koja karakteriše svojstva zaptivnih masa za konkretne konstrukcije u obliku
spojnica.
Slika 4.85. Reološka kriva – odnos ı–İ za mase za zaptivanje spojnica fasadnih
elemenata
Prema fransuckom standardu NF P850-210-1:2002. zaptivne mase su klasifi-
cirane u 3 grupe prema totalnom kapacitetu kretanja mase u spojnici što je prikaza-
no u tabeli 4.24.
Tabela 4.24. Klasifikacija zaptivnih masa
Klasa Totalni kapacitet kretanja mase u spojnici %

25 E 25
12.5 E ili P 12.5
7.5 7.5
Primer proraþuna fasadne spojnice izmeÿu betonskih elemenata dužine 4 m ko-

ja se zaptiva polisulfidnim kitom (kapaciteta 20-25). Proraþun se bazira na sledeüim
poznatim faktorima koji utiþu na dimenzionalne promene graÿevinskog elementa:
O IZOLACIJI 377
a) skupljanje i istezanje elementa konstrukcije izazvano temperaturnim pro-

menama,
b) dimenzionalne promene elementa konstrukcije usled uticaja vlage,
c) promene usled uticaja vetra.
(1) Ovaj proraþun je baziran na faktoru temperature kao najbitnijem za prome-
ne uzimajuüi u obzir karakteristiku materijala, temperaturni koeficijent istezanja koji
za beton iznosi Į = 12x10-6 m/(m°C).
Skupljanje ili rastezanje elemenata može se jednostavno izraþunati na osno-
vu sledeüe formule:
¨l = l Į ¨T
l = dužina elementa
Į = temperaturni koeficijent
¨T = temperaturna razlika.
Betonski element dužine l = 4 cm
Maksimalna temperatura Tmax = +65°C
Minimalna temperatura Tmon = –20°C
Temperatura ugradnje Tug = +5°C
za beton temperaturni koeficijent istezanja Į = 12 10-6
izduženje elementa: ¨l2 = 4 12 10-6 (65-5) = 2,88 mm
skupljanje elementa: ¨l2 = 4 12 10-6 (5+20) = 1,20 mm
ukupno: 4,08 mm
Izraþunata vrednost predstavlja ukupnu vrednost elongacije betonskog ele-
menta.
(2) Za izraþunavanje širine spojnice mora se uzeti u obzir „praktiþno“ isteza-
nje zaptivne mase. Plastoelastiþni hermetiþki prema modulu elastiþnosti odnosno na
osnovu sile koja mora delovati da bi se postiglo izduženje od 100 %. Praktiþna raste-
gljivost za ovaj tip mase iznosi 25 % (Fo) – za polisulfidni kit Fo = 20-25 %.
Širina spojnice se izvodi pomoüu formule
l u 100
b ,
Fo
l = izduženje graÿevinskog elementa,

Fo = maksimalno (praktiþno) istezanje.
Za konkretan sluþaj za ukupno izduženje elementa od 4 mm pod pretpostav-
kom da je za zaptivanje upotrebljena zaptivna masa tiokit (polisulfidni kit) širina
spojnice bi bila
4 u 100
b 16 mm.
25
Ukupna temperaturna razlika u datom primeru je 85°C tako da za meÿusobno

spajanje betonskih elemenata treba formirati spojnicu širine 16 mm.
Napomena: Praktiþno izvedene spojnice izmeÿu fasadnih elemenata na mon-
tažno izgraÿenim stambenim zgradama na Novom Beogradu su 20 mm sa izvesnim
odstupanjima usled greške u proizvodnim dimenzijama fasadnih elemenata ili greš-

ke pri montaži. Zaptivanje je vršeno tiokitom domaüe proizvodnje.
4.5.3.2.3. Iskustva u kontroli kvaliteta zaptivnih spojnica „in situ“

pre izdavanja upotrebne dozvole
U vreme industrijsko montažne gradnje stambenih objekata na Novom Beo-
gradu (1970-1980) iako nije bilo zakonom regulisano graÿevinska služba za izdava-
nje upotrebnih dozvola zahtevala je i dokaz o kvalitetu zaptivanja fasadnih spojnica
tiokit masama. Izveštaj je baziran na laboratorijskim ispitivanjima kvaliteta prime-
njene mase za zaptivanje na osnovu važeüih standarda i na ispitivanjima zaptivnih
spojnica na objektu. Ova ispitivanja su bazirana na vizuelnim pregledima spojnice
– bez razaranja i
– sa razaranjem posle provere vodonepropustljivosti zaptivne spojnice.
Provera vodonepropustljivosti je vršeno po originalnoj metodi (N. Deniü –
IMS) razraÿenoj za ovu svrhu koja se u praksi pokazala efikasnom.
Metoda ispitivanja simulira najnepovoljnije uticaje kiše, a sastoji se u prska-
nju spojnice vodom sa malog odstojanja preko specijalne prskalice (slika 4.86) spo-
jene sa gradskom vodovodnom mrežom (p = 6 bar.). Prskanje se vrši sa najviše taþ-
ke objekta (terase) neprekidno 24 þasa s tim što se 3 (tri) odabrana radna mesta razli-
þito/proporcionalno optereüenju
– prvo, po vertikali najniže mesto 8 + 8 + 8 = 24 þasa,
– drugo, po vertikali srednje mesto 8 + 8 = 16 þasova,
– treüe, po vertikalli najviše mesto 8 = 8 þasova.
Utvrÿivanje efekata ispitivanja vršeno je osmatranjem prskanih zidova po
spratovima sa unutrašnje strane (ispitivanja su vršena u blokovima – naseljima: Blok
30 Novi Beograd, Karaÿorÿev trg Zemun, Liman I Novi Sad, Banjica Beograd, Dor-
üol Beograd, Crveni krst Beograd, Kijevo-Kneževac, Beograd, Blok 70a – Novi Be-
ograd, Mirijevo Beograd i drugi).
4.5.3.2.4. Stanje fasada od prefabrikovanih

betonskih elemenata
Spoljni uticaji vlaga, kiša, sneg, vetar, sunce, toplota deluju razarajuüe na be-
tonske fasadne elemente što se ispoljava pojavom prslina, odvajanjem i krunjenjem
betona usled ispiranja rastvorljivih sastojaka iz cementa i agregata. Uticaj mraza
(odmrzavanje-zamrzavanja) deluje razarajuüe na strukturu betona – vlaga i agresiv-
ne materije iz vazduha prodiru u beton i utiþu razarajuüe na armaturu. Ako je fasada
obraÿena dekorativnim premazima ove pojave su još izrazitije jer dolazi još i do sta-
renja i ljuštenja premaza.
Ošteüenja spojnica su takoÿe uoþljiva, zidovi spojnica su ošteüeni, a masa u
spojnici je ostarila, izgubila elastiþnost i sposobnost prijanjanja a time i vodonepro-
pustljivost. Voda i vlaga prodiru kroz spojnicu.
Zidovi nemaju toplotnu izolaciju pa su koeficijenti prolaza toplote „k“ visoki
a temperature unutrašnjih površina zidova niske što za posledicu ima kondenzovanje
vlage; zidovi su vlažni i moguüe je mržnjenje; uoþava se pojava buÿi.
O IZOLACIJI 379
Slika 4.86. Tip prskalice pod uglom od 90° i 180°

U ovim zgradama potrošnja energenata je nekontrolisana, jer je merni sistem
centralizovan, a gubitak toplote je ogroman, jer su stanovi graÿeni bez toplotne izo-
lacije.
Pored fasadnih spojnica, loša mesta su spojevi elemenata i ugraÿene stolarije

koja su propustljiva za kišu i vazduh kao i za toplotu.
Zakljuþak je da se fasade ovih zgrada posle 40 godine eksploatacije bez održa-
vanja nalaze u veoma lošem stanju. Meÿutim sa gledišta energetske efikasnosti zgra-
da ove zgrade usled nedostatka toplotne izolacije (ili nedovoljne izolacije) ne mogu
bez radikalnih zahvata fasade da odgovore današnjim zahtevima za dobijanje Ener-
getskog pasoša („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011). Prema tome, veüina postoje-
üih zgrada zahteva izradu sistemskog rešenja za saniranje fasade koje üe pored arhi-
tektonsko graÿevinskih rešenja obuhvatiti i energetsko poboljšanje u smislu ugraÿi-
vanja sloja toplotne izolacije na osnovu termiþkih proraþuna za toplotu i difuziju vo-
dene pare za svaki objekat posebno.
4.5.3.2.5. Preporuke za revitalizaciju fasade od prefabrikovanih

betonskih elemenata
Kao moguüa varijantna rešenja postavljanja toplotne izolacije na pripremljenu
spoljnu stranu zida (posle saniranja svih ošteüenja na fasadnim elementima) bila bi
dva davno proverena sistema savremene fadade sa lakom ili teškom oblogom
– sistem neventilisane fasade (kontaktne) i
– sistem ventilisane fasade.
1) Sistem neventilisane fasade se realizuje ugraÿivanjem ploþa od stirodu-
ra (ekstrudiranog polistirena EPS. Ove ploþe (d = 10 cm) se priþvršüuju direktno na
pripremljene spoljne zidne površine pri þemu bi se preko njih izvodila završna deko-
rativna obloga debljine nekoliko mm (kao na primer kod tzv. Demit fasade). Za sti-
rodur raþunske karakteristike su: zapreminske mase 30 kg/m3 i koeficijent toplotne
provodljivosti Ȝ = 0,035 W/(m K).
2) Sistem ventilisane fasade se realizuje ugraÿivanjem tvrdih toplotno izolaci-
onih ploþa od mineralne vune mehaniþkim priþvršüivanjem direktno za konstrukci-
ju sa spoljne strane. Za ovaj sistem je potrebna i metalna podkonstrukcija od alumi-
nijumskih profila ili druga koja bi se direktno ugradila na postojeüu zidnu površinu
i predstavljala bi sistem za kaþenje ploþa odabrane fasadne obloge. Za proraþun de-
bljine toplotne izolacije je usvojena srednja vrednost koeficijenta provodljivosti mi-
neralne vune Ȝ = 0,039 W/(m K). Za ventilacioni sloj u okviru ovog fasadnog siste-
ma usvojena je širina od 2 cm.
Ovaj sistem saniranja fasade je kvalitetan i zbog postojeüeg prodora vlage u
postojeüe zidove, jer se uz postavljanje toplotne izolacije obezbeÿuje i omotaþ sa do-
bro ventiliranim vazdušnim slojem koji obezbeÿuje znatno smanjenje uticaja spolj-
ne toplote leti dok se zimi gubitak toplote obezbeÿuje spreþavanjem ventilacije vaz-
dušnog sloja.
Prilikom rešavanja ventilacije fasada postojeüih zgrada treba uzeti u obzir i þi-
njenicu da se fasada jedne zgrade ne završava samo vertikalnim zidovima veü da se i
ravan krov podrazumeva kao peta fasada koju treba sanirati u smislu važeüih propisa
za poboljšanje energetske vrednosti zgrade i oþuvanja þovekove sredine. Prema to-
me, saniranjem toplotno izolacionih slojeva i hidroizolacije kao i pretvaranjem gor-
nje površine krova u zelene bašte, poligone za postavljanje fotonaponskih panela za
O IZOLACIJI 381
proizvodnju energije i druge namene biüe ispunjeni osnovni energetski zahtevi kao i
zahtevi za oþuvanje životne sredine.
4.5.3.3. SAVREMENE FASADE (III KATEGORIJA)

Tokom najveüeg dela graÿenja zgrada fasada je definisana i kao spoljni i kao
noseüi konstruktivni spojni zid zgrade. Meÿutim, krajem dvadesetog veka u arhi-
tekturi dolazi do razdvajanja funkcije konstrukcije i spoljnjeg omotaþa zgrade. Sa-
vremeni zahtevi u oblasti toplotne zaštite, novi materijali i savremene tehnologije
uslovljavaju da savremena fasada postaje nezavisna od konstrukcije sa þitavim ni-
zom prednosti u tehniþkom i ekonomskom smislu. Moguünost brze zamene omogu-
üava promenu izgleda objekta za kratko vreme, a zahvaljujuüi novim tehnologijama
razvijeni su sistemi fasada koji pored navedenih zahteva integrišu i tehniþke instala-
cije kao što su sistemi za hlaÿenje, grejanje, solarni kolektori, fotovoltaik sistemi to-
plotne pumpe, sonde i sliþno. Razlikuju se dva osnovna tipa savremene fasade koje
ukljuþuju višeslojne sastave: noseüu konstrukciju, termoizolaciju, završni sloj, a po
potrebi i druge slojeve kao, na primer, parnu branu, protivpožarne prepreke i sliþno.
– Sistem neventilisanih fasada (kontaktne fasade) je sastavni deo konstruk-
tivnog zida koji se realizuje ugraÿivanjem toplotnog sloja izolacije sa za-
vršnom obradom, na spoljni noseüi zid (lepljenjem i kotvama).
– Sistem ventilisanih fasada koji omoguüava strujanje vazduha u prostoru iz-
meÿu termoizolacije i fasadne obloge, se realizuje oslanjanjem fasadnog
omotaþa na meÿuspratne tavanice, podvlake ili stubove.
1) Kontaktne fasade su najþešüi tip, meÿu razliþitim sistemima toplotne zašti-
te gde je izolacija priþvršüena direktno na zid objekta sa spoljne strane. Najpoznati-
ji sistem za ovu vrstu fasada je stiropor fasada – Demit fasada (sa toplotnom izolaci-
jom od stiropora, stirodura i neopora) sa armiranim tankoslojnim malterom i završ-
nim dekorativnim fasadnim premazom.
2) Ventilisane fasade prema tipu sistema same fasade koji može da bude izra-
ÿen od teških ili lakih elemenata obloge. Osnovna podela fasada je ipak prema mate-
rijalu od koga je napravljena pa se tako razlikuju: a) fasade od lakih elemenata: sta-
klene, metalne (od aluminijumskih i þeliþnih ploþa i sendviþ panela) i b) fasade od
teških elemenata (obloge).
a) Fasade od lakih elemenata poznate su pod uobiþajenim nazivom "zid zave-
sa" koji predstavlja spoljašnji omotaþ zgrade koji mora da zadovolji odreÿene uslo-
ve zaštite unutrašnjeg prostora:
– zaštitu od atmosferskih uticaja,
– toplotnu zaštitu,
– zvuþnu zaštitu,
– regulisanje uticaja sunþevih zraka (osvetljenje i osunþanost prostora),
– zaptivanje,
– otpornost na vatru.
– Staklene fasade spadaju u fasade izvedene od lakih elemenata (obloge) i de-
le se na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavlja tzv. strukturne fasade pomo-
üu kojih se dobija jednoobrazna staklena površina i gotovo da su planira-
ne samo za oblaganje nebodera. Drugi tip su polustrukturne fasade kod ko-
jih dominira staklo, ali su više ili manje vidljivi metalni i plastiþni okviri.
Kod ovakvog tipa fasada uobiþajena je upotreba izolacionog stakla koje sa-
drži reflektujuüe ili panel efekte u boji. Klasiþna staklena fasada se formira
od horizontalnih i vertikalnih noseüih aluminijumskih profila koji su u pu-
noj veliþini vidljivi na fasadi.
– Metalne fasade spadaju u fasade izvedene od lakih elemenata (obloge) od
þeliþnih ili aluminijumskih ploþa – sendviþ panela sa termiþkom ispunom.
ýeliþne ploþe uglavnom su u vidu bojenih ili impregnisanih limova. Alu-
minijumske ploþe se uglavnom izraÿuju kao polirane sa eloksiranom povr-
šinom. Osnovne prednosti aluminijuma su u njegovoj maloj specifiþnoj gu-
stini, jednostavnost pri obradi i oblikovanju i moguünost kvalitetnog boje-
nja.
b) Fasade od teških elemenata
– Kamene fasade spadaju u fasade izvedene od teških elemenata (obloge) od
prirodnog klesanog ili rezanog kamena. Mogu se postavljati suvim ili mo-
krim postupkom.
Mokri postupak se koristi onda kada fasada nije ventilisana i danas se uglav-
nom primenjuje na manjim objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesanim kame-
nom klasiþnim postupkom zidanja.
Suvi postupak je savremeni postupak oblaganja zgrada kamenom koji zahteva
stabilne trajne i jake podkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili zavrt-
njima kaþe precizno seþeni modularni kameni elementi. Ovaj postupak se koristi on-
da kada je fasada ventilisana, odnosno postoji sloj vazduha izmeÿu kamena i termo-
izolacije. U ovom sluþaju minimalna debljina ploþa je 3 cm jer se kaþenje ploþa vr-
ši sa strane. Kamen, granit ili mermer mora da zadovolji standarde (prvenstveno pa-
rametre pritiska i savojne þvrstoüe), Mermeri vremenom matiraju, gube boju, dok su
kod granita boja i politura postojani. Kod klasiþnog naþina nošenja ventilisane ka-
mene fasade ako je fasadni zid noseüi (armiranobetonski) onda se koriste specijal-
ni ankeri. Noseüa konstrukcija od giter blokova bez obzira na upotrebu specijalnih
ankera nije još uvek dovoljno ispitana da bi bila i potvrÿena. Najkvalitetniji ankeri i
podkonstrukcija se prave od inoxa mada mogu biti i od pocinkovanih profila, a po-
slednjih godina i od aluminijumskih profila. Uobiþajeni slojevi ventilisane fasade od
kamena su kamen d = 3 cm, vazdušni prostor 2 do 3 cm, termoizolacija 8 do 10 cm i
konstrukcija zida. Optimalne dimenzije ploþa su približno 60 x 80 cm, površine oko
0,5 m2 a težine do 50 kg ili veüih dimenzija.
– Fasade od fasadne opeke spadaju u fasade izvedene od pune glinene ope-
ke (i blokovi) i silikatne opeke (i blokovi). Svi ovi proizvodi zadovoljava-
ju posebne zahteve definisane propisima i standardima za fasadne obloge
SRPS B.D1.013 – Fasadna puna opeka od gline, SRPS B.D1.014 – Šuplja
fasadna opeka i blokovi, SRPS U.N3.300 – Kreþno silikatna opeka i blo-
kovi. U kombinaciji sa ostalim glinenim proizvodima i drugim materijali-
ma za izradu noseüih zidova ili zidova ispune u skeletnom sistemu, toplot-
nom izolacijom, fasadnom opekom izraÿuju se ventilisane i neventilisane
fasade, slika 4.87.
O IZOLACIJI 383
Slika 4.87. Fasada od opeke: a) neventilisana i ventilisana fasada

Fasadni zid se izvodi kao polusloj sa potpuno ispunjenim horizontalnim i ver-
tikalnim spojnicama glatko popunjenim ili fugovanim. Malter za zidanje je cemen-
tni malter u razmeri 1:2:8 ili 1:2:6. Postavljanje opeke se vrši oslanjanjem na donju
podkonstrukciju skrivenu u fugama. Postoje i razliþiti dodatni naþini kao što su si-
stemi sidrenja konzole, šinske konstrukcije i sliþno.
Zid mora imati kvalitetan oslonac (prepust temeljnog zida, prepust podrum-
skog zida, ispust na horizontalnim betonskim serklažima, þeliþni „L“ profil tiplo-
van u noseüi zid serklaž, specijalni prohromski nosaþ koji se koristi za nadvratni-
ke i nadprozornike. Izvode se i oslonci u visini svake etaže na koji se oslanja fasad-
na opeka sa 2/3 širine. Hidroizolacija od kapilarne vlage iz terena izvodi se u spojni-
ci od maltera ispod fasadnog zida i ispod temeljnog zida. Princip zidanja fasadnom
opekom prikazan je na slikama 4.88, 4.89, 4.90, 4.91.
Slika 4.88. Ventilisana fasada od fasadne Slika 4.89. Neventilisana fasada od

opeke. Oslanjanje fasadnog zida na fasadne opeke. Oslanjanje fasadnog
temeljni zid podruma zida na „L“ profil
Iz iznetih podataka o savremenim fasadama može se zakljuþiti da vrsta i kva-

litet zavise od projektovnih statiþkih rešenja nosivosti konstrukcije, toplotne i zvuþ-
ne izolacije, kondenzacije vodene pare, zaptivnosti, sistema priþvršüavanja, dilataci-
onih spojnica, otpornosti na vatru i estetskih zahteva za izgled fasade uz zavisnosti
od namene objekta i urbanistiþkog plana podruþja.
Slika 4.91. Neventilisana fasada

Slika 4.90. Neventilisana fasada od od fasadne opeke. Horizontalna
fasadne opeke. Oslanjanje fasadnog hidroizolacija od kapilarne
zida na prepust serklaža vlage iz terena
U potupku saniranja fasada zidanih kao i skeletnih gradnji danas su moguüe
kompletne zamene staklenim i metalnim površinama.
Takoÿe savremeno graÿenje zgrada se usmerava sve više na razvoj tzv. pa-
metnih zgrada a s tim u vezi i na razvoj novih tehnologija þiji je cilj ušteda i proi-
zvodnja energije i razvoj pristupa zasnovanih na odgovornijim pristupima u trošenju
prirodnih resursa i u spreþavanju zagaÿenja životne sredine.
PRILOG 4.1. SRKIZOL – INJEKCIONA PASTA

NA BAZI SEPIOLITA
Problem hidroizolacije graÿevinskih objekata je star koliko i samo graÿevi-
narstvo. Kroz istoriju razvoja graÿevinarstva razvijali su se i razni naþini rešava-
nja izolacije objekata od podzemnih voda, hidroizolacije krovova i zidova od nadze-
mnih – atmnosferskih voda.
Do skoro za hidroizolaciju u graÿevinarstvu koristili su se uglavnom konven-
cionalni premazi na bazi preraÿenih ulja i masti, zatim premazi na bazi raznih pri-
rodnih ili veštaþkih smola rastvorenih u rastvaraþima te najþešüe korišüenih prema-
za na bazi bitumena i razni trakasti proizvodi na bazi bitumena (katranom impregni-
san karton papir tzv. lepenka, te razne sendviþ trake gde je nosivi sloj impregnisan
bitumenom, a zatim oslojen papirom, plastiþnom folijom ili aluminijumskom foli-
jom tzv. kondor trake i sliþno).
U novije vreme kada su se u arhitekturi poþeli koristiti novi, savremeni mate-
rijali, lakše i slobodnije forme graÿevinskih objekata te zbog problematike nedostat-
ka stambenog prostora (potreba da se za stanovanje koriste i podrumske prostorije),
do skoro korišüeni konvencionalni hidroizolacioni materijali sve više se zamenjuju
sa materijalima mnogo efikasnijim za tu namenu, razvijenih u velikim multinacio-
nalnim kompanijama DU PONT de NEMOR, DOW CHEMICAL, AKZO NOBEL,
BASF, TEXACO, TOLSA, KUKDO, ALCHEMICA i sliþno. Pomenute kompanije
su paralelno sa osvajanjem tehnologije proizvodnje tih savremenih hidroizolacionih
materijala razvile i vrlo efikasne metode za njihovu aplikaciju na i u supstrat kao što
su metode injekcionog ubrizgavanja materijala u zidove kroz izbušene otvore kroz
O IZOLACIJI 385
koje hidroizolacioni materijal penetrira pod pritiskom ili slobodno po celoj površi-
ni objekta koji je izložen uticaju podzemnih ili nadzemnih voda. Razvijene su zatim
metode za aplikaciju dvokomponentnih samorazlivajuüih premaza na bazi epoksid-
nih, poliuretanskih elastomera ili nekih treüih polimernih materijala.
Ovakvi samorazlivajuüi materijali osim što obezbeÿuju potpunu hidroizola-
ciju, multifunkcionalni su jer imaju izvanrednu hemijsku i mehaniþku otpornost,a
veoma su dekorativni u isto vreme, tako da doprinose i estetskom izgledu savreme-
nih arhitektonskih formi, tako da su sve više zastupljeni za ovu namenu u graÿevi-
narstvu.
U stanje tehnike veü spadaju postupci zaptivanja prodora vode u unutrašnjost
objekata, u kojima se koriste injekcioni materijali. Ovi materijali su jednokompo-
nentni, dvokomponentni ili više komponentni i umešani pre ili pri samoj upotrebi
u jednokomponentu masu koja se aplicira ubrizgavanjem u ili iza graÿevinske kon-
strukcije.Oni su na bazi poluretana, poli akrilata, epoksidnih materijala i nakon za-
vršene aplikacije vrlo brzo se stvrdnjavaju te postoji moguünost pucanja ubrizganog
materijala i ponovnog prodora vode iz konstrukcije usled njenog daljeg rada.
Slika 1. Prodor vode kroz konstrukciju

Takoÿe postoje i nešto mekši materijali mineralnog porekla sastavljeni od be-
tonita, koji zbog svoje morfoloske strukture više bubre, ekspandiraju, u odnosu na
hidroizolacionu pastu SRKIZOL, sa istom koliþinom vode koju upije.
Imajuüi u vidu prisustvo velikog broja materijala i tehnologija naša razmišlja-
nja su išla u pravcu razvoja potpuno nove injekcione paste koju smo nazvali SRKI-
ZOL. Ovaj proizvod je namenjen hidroizolovanju podzemnih objekata ili nepristu-
paþnih objekata u koje permanentno ulazi voda, a za þiju sanaciju ne postoje druga
adekvatna tehniþko-tehnološka rešenja.
Slika 2. Prodor vode kroz konstrukciju
PODRUýIJE PRIMENE HIDROIZOLACIONE PASTE SRKIZOL
Slika 3. Podruþije primene hidroizolacione paste SRKIZOL

O IZOLACIJI 387
SRKIZOL pasta je posebno praktiþna i možemo slobodno reüi nezamenlji-

va kod spreþavanja prodora vode u unutrašnjost podzemnih (podrumskih) prostorija,
odnosno za sanaciju nepristupaþnih delova ukopanih ili delimiþno ukopanih delova
objekata, tipa tunela, podzemnih garaža, bazena,fontana i sl.
SRKIZOL hidroizolacija se od navedenih razlikuje po tome što je formulisa-
na na bazi minerala sepiolita, koji je za razliku od minerala bentonita nešto tvrÿi mi-
neral, a zbog morfološke strukture tokom upijanja vode manje ekspandira (bubri) sa
istom koliþinom vode koju upije. Prema svojim reološkim i tiksotropskim svojstvi-
ma materijala od kojih je napravljena, ova hidroizolacija permanentno se voda koja
nadolazi vezuje za materijal,a oformljeni upijajuüi pastozni sloj u isto vreme je i me-
haniþka zaptivna prepreka.
SRKIZOL pasta je proizvod, prevashodno namenjen sanacijama objekata, a
ne celokupnom hidroizolovanju objekta. SRKIZOL pasta se koristi iskljuþivo kod
direktnih prodora vode kroz konstrukciju u unutrašnjost objekta.
Na ovaj naþin pasta u potpunsti zauzima mesto vode i ostaje iza konstrukcije
ili u konstrukciji u formi trajno elastiþne vodo-nepropusne prepreke.
Slika 4. Bušenje injekcionih rupa

Kada govorimo o SRKIZOL pasti, važno je istaüi da se radi o elastiþnoj masi
mineralnog porekla,namenjenoj apliciranju kako u suvim, tako i u potpuno mokrim
uslovima. SROIZOL pasta se aplicira na mestima gde podlogu ne treba pethodno
pripremati, niti je prethodno obraditi da bi hidroizolacija bila korektno nanešena,ona
se ne rastvara niti umrežava posebnim dodatcima, koji bi obezbedili njeno aktivira-
nje. SRKIZOL pasta je proizvedena kao jednokomponentni proizvod potpuno auto-
noman za ugradnju u razliþitim uslovima.
Aplikacija na starim objektima koji su veü godinama u funkciji,a nemaju kva-
litetno rešenu hidroizolaciju, odnosno objekata na kojima nije uraÿena hidroizolaci-
ja u toku graÿenja ili je postojeüa popustila, te dolazi do prodora podzemne ili nad-
zemne vode u objekat.
Slika 5. Bušenje injekcionih rupa
Skica 1. Prikaz sanacije prodora vode

kroz ošteüenu konstrukcij (perspektiva)
Legenda: 1. AB zid, 2. Injekcioni pakeri,
3. Injekciona pasta Srkizol, 4. Bitumenska
hidroizolacija, 5. Zaštita hidroizolacije
(zid)
Princip funkcionisanja ovakvih hidroizolacionih materijala, koji se ubrizgava-
ju pod pritiskom, u konstrukciju, u raznovrsne graÿevinske otvore ili se ubrizgava-
ju izvan konstrukcije,izmeÿu zida i postojeüe ošteüene hidroizolacije ili izvan kon-
strukcije i zemlje, za razliku od konvencionalnih (npr. katranskih izolacija) koji sa-
mo mehaniþki štite od prodora vode, ogleda se u tome da zahvaljujuüi reološkim i
tiksotropskim svojstvima materijala od kojih su napravljeni, permanentno se voda
koja nadolazi vezuje za materijal, a oformljeni upijajuüi pastozni sloj u isto vreme je
i mehaniþka membrana.
Sanacija se u najveüem broju sluþajeva,vrši tako što se u zoni ošteüenog dela
objekta otvore injekcione bušotine i u njih se postave injekcioni pakeri (radni i kon-
trolni). Broj i raspored injekcionih pakera se utvrdjuje posebno za svaki sluþaj, a za-
visi od kvantiteta doticanja vode, dimenzija elementa koji se buši i kvaliteta materi-
jala od koga je element izveden.
O IZOLACIJI 389
Skica 2. Raspored injekcionih

pakera na rastojanjima od 15 do 20
cm. Legenda: 1. Injekcioni paker;
2. Injekciona pasta iz konstrukcije
Kroz radne pakere se uz pomoü razliþitih tipova mašina, pod pritiskom od 50
do 200 bara i razliþitih kapaciteta (protoka) materijala, ubrizgava odgovarajuüa ko-
liþina injekcione paste i to u pravcu vidljivog prodora iz koga voda pod pritiskom
ulazi u unutrašnjost objekta. Koliþina paste koja se injektira,u principu odgovara
koliþini vode koja se istisne. Injekciona pasta ostaje trajno elastiþna, blokira prolaz
vodi,što u krajnjem rezultira uspešnom elimisanju vode iz ošteüene zone.
Ovim se uspešno sanira predviÿeni prostor,a potom dugotrajno preventivno
deluje na eventualne dalje prodore vode.
Injektiranje se vrši sve dotle dok se na kontrolnim pakerima umesto vode ne
pojavi injekciona pasta SRKIZOL.Time se postiže da voda iz injektirane zone biva
trajno odstranjena i njeno mesto zauzima SRKIZOL pasta koja zaustavlja eventual-
no zaostale podzemne vode pod pritiskom.
SLIVNICI (PRODORI VERTIKALNIH CEVI KROZ KONSTRUKCIJU)

SRKIZOL pasta je veoma pogodna za pravljenje vodonepropusne membrane
oko cevi (slivnika) koje prodiru kroz AB konstrukciju,a gde najþešüe dolazi do ošte-
üenja postojeüe hidroizolacije.
Skica 3. Sanacija
oko cevi (slivnika)
Legenda: 1. Cev;
2. Injekcioni paker;
3. AB ploþa; 4.
Injekciona pasta;
5. Hidroizolacija;
6. Beton za pad; 7.
Keramiþke ploþice
Na rastojanju 5-10 cm od slivnika pod uglom od 45o ka cevi probuše se injek-

cione rupe u koje se postavljaju injekcioni pakeri,razliþitih preþnika,preko kojih se
pod pritiskom ubrizgava injekciona pasta SRKIZOL.
PRODORI HORIZONTALNIH CEVI / INSTALACIJSKIH KANALA

KROZ KONSTRUKCIJU
Prostorije kroz koje prolaze instalacijski kanali se jednostavno mogu rešiti hi-
droizolacionom pastom SRKIZOL, metodom injektiranja. Pod uglom 45o u pravcu
instalacijske cevi ili kanala buše se injekcione rupe. U njih se postavljaju injekcioni
pakeri,preko kojih se ubrizga odgovarajuüa koliþina injekcione paste SRKIZOL. Ta-
ko ubrizgana pasta u prostor izmeÿu betona i cevi napraviüe elastiþnu, vodonepropu-
snu hidroizolacionu zaptivku.
Skica 4. Detalj sanacije prodora cevi kroz

zid Legenda: 1. AB zid; 2. Injekcioni paker;
3.Injekciona pasta SRKIZOL (injektirana
u prostor izmeÿu cevi i AB zida); 4. Cev;
5. Postojeüa hidroizolacija
INJEKTIRANJE PRODORA VODE IZ TEMELJNE PLOýE

Metodom injektiranja ubrizgavanjem paste SRKIZOL rešavaju se prodori vo-
de kroz AB ploþu. U AB ploþi buše se injekcione rupa do postojeüe hidroizolacije.
U injekcione bušotine postavljaju se injekcioni pakeri razliþitih preþnika (fi 8 – fi
20). Kroz injekcione pakere ubrizgava se injekciona pasta SRKIZOL mašinom pod
pritiskom.
Skica 5. Detalj injektiranja temeljne ploþe. Legend : 1. Mršav beton; 2. Hidroizolacija;

3. Injekciona pukotina; 4. AB ploþa; 5. Injekcioni paker
O IZOLACIJI 391
Ubrizgavanje se vrši dok se injekciona pasta ne pojavi na svim injekcionim

rupama. Injekciona pasta u potpunosti istisne vodu i zauzme prostor u postojeüoj hi-
droizolaciji, izmeÿu AB ploþe i mršavog, nearmiranog betona ili AB ploþe i zemlje
u situacijama gde ne postoji mršav beton i hidroizolacija.
Pakeri se postavljaju sa leve i desne strane pukotine po sistemu W, na udalje-
nosti 5 –10 cm od same pukotina,a na meÿusobnom rastojanju od 15 do 20 cm. Ta-
kav raspored pakera dozvoljava da materijal proÿe u potpunosti ispod pukotine i ti-
me zatvori prodor vode iz pukotine.
Ovakav sistem injektiranja se odnosi i na pukotine na vertikalnim površina-
ma (zidovima). Buše se injekcione rupe na rastojanjima od 5 cm od pukotine iz ko-
je prodire voda. Pakeri se postavljaju u W sistem na meÿusobnom rastojanju od 15
do 20 cm. Injektiranje se zapoþinje iz jedne (radne) rupe u kojoj se nalazi paker, dok
su ostale rupe otvorene i služe za kontrolu kretanja injekcionog materijala. Kada se
pojavi injekcioni materijal u kontrolnim rupama,one se zatvaraju injekcionim pake-
rima i one takoÿe postaju radne preko kojih se mašinama pod pritiskom ubrizgava
pasta SRKIZOL.
Slika 6. Injektiranje SRKIZOL paste oko instalacione cevi u AB zidu

Skica 6. Raspored pakera (sistem W) na rastojanju od 15 cm (OSNOVA).

Legenda: 1. Pukotina kroz koju prodire voda; 2. Injekcioni pakeri
Proizvod injekcione paste SRKIZOL i izvoÿenje

radova opisanih u prilogu 4.1 izvodi
ADECOM GROUP DOO
Preduzeüe za projektovanje, izvoÿenje
i inženjering usluge
26000 Panþevo
Osogovska 41
www.adecomgroup.com
O IZOLACIJI 393
5. ENERGETSKI EFIKASNE ZGRADE
5.1. UVODNA RAZMATRANJA

5.1.1. UVODNE NAPOMENE
Propisi, standardi i zakonske odredbe za izgradnju energetskih zgrada u ze-
mljama Evropske Unije nisu definisani kao jedinstvena regulativa na nivou Evrop-
ske Unije veü su uslovi definisani kao domicilni za pojedine zemlje þlanice EU.
Direktiva EPBD-2002/91/EC – Energy Performance of Buildings Directive o
energetskim performansama zgrada je u neposrednoj vezi sa direktivom o graÿevin-
skim proizvodima – CPD 89/106/EEC kojom je deklarisan zahtev da se graÿevinski
objekti i odgovarajuüe instalacije grejanja, hlaÿenja i ventilacije projektuju i izvedu
tako da koliþina energije koja je potrebna za korišüenje objekata bude niska pri þemu
se uvažavaju lokalni klimatski uslovi i specifiþnosti korisnika objekta.
Propisani su opšti uslovi, a u okviru nacionalnih regulativa vrši se prilagoÿa-
vanje – usklaÿeno sa klimatskim uslovima, stepenom tehnološkog razvoja i usvoje-
nim prioritetima. Energetska certifikacija zgrada zahteva i predstavlja mehanizam
kontrole.
Utvrÿeno je da su zgrade najveüi pojedinaþni potrošaþi energije, koje proi-
zvode oko polovine ukupne energije ugljen-dioksida (CO2) što je dvostruko više od
ugljen-dioksida koji oslobaÿaju saobraüajna vozila. Naþin izgradnje toplotne izola-
cije sistema grejanja i hlaÿenja, tip goriva koji se koristi su þinioci koji definišu emi-
siju ugljen-dioksida jedne zgrade.
5.1.2. UŠTEDA ENERGIJE ZA GREJANJE I/ILI HLAĈENJE

GRAĈEVINSKIH OBJEKATA POSTIŽE SE:
– ograniþavanjem transmisionih toiplotnih gubitaka i/ili dotoka toplote,
– ograniþavanjem toplotnih gubitaka i/ili rashladnog sistema.
U skladu sa EN-standardima u ovoj oblasti ušteda energije se postiže ogra-
niþavanjem u relativnim oblastima za sva tri naredna segmenta. Cilj je nacionalnog
standarda da odredi pojedinaþne nivoe i stepen koordinacije, tj. uþešüe svakog od na-
vedenih segmenata u globalnom aspektu uštede energije u zgradarstvu.
U širem smislu tehniþko-ekonomska optimizacija energetskog utroška ovde
treba da podrazumeva:
– analizu troškova i analizu resursa za proizvodnju, ugradnju i eksploataciju
graÿevinskih materijala, elemenata i sistema,
– odreÿivanje ciljnih nivoa energetske uštede, koji bi se uspostavili za nared-
ni vremenski period sa razliþitim vremenskim intervalima.
394 5. Energetski efikasne zgrade
Cilj treba da bude energetski efikasan objekat (novogradnja ili revitalizacija)

s obzirom na:
– tipsko arhitektonsko-graÿevinsko rešenje,
– lokalne klimatske uslove,
– namenu objekta.
Prilagoÿavanje regulative odnosi se na optimizaciju toplotne zaštite koja tre-
ba da ukljuþi:
– „k“ – aspekt tj. „U“ – aspekt (klimatske zone, vetrovitost, geografsku ori-
jentaciju, stepen-dan, vrstu graÿevinske konstrukcije: po masi – lake, sred-
nje teške, teške; po sistemu: ventilisane, neventilisane),
– difuziju vodene pare (spreþavanje unutrašnjeg površinskog orošavanja,
spreþavanje – ili ograniþavanje – kondenzacije u unutrašnjosti konstruk-
cije),
– infiltraciju vazduha (izbor optimalnih dopuštenih graniþnih vrednosti; de-
finisanje zahteva za objekte razliþite namene; inovacije postojeüih standar-
da),
– toplotnu akumulaciju (novi pristup: toplotna akumulacija prostorije za ra-
zliku toplotne akumulacije pojedinaþnih konstrukcija,
– A/V – aspekt (geometrija objekta, parametar za izbor dopuštenih specifiþ-
nih transmisionih toplotnih gubitaka,
– insolaciju (posebno: korišüenje pasivne solarne energije),
– toplotnu ugodnost (toplotni konfor),
– ekonomski aspekt.
Ekološki aspekt treba da bude stalno prisutan kontrolni i korektivni faktor: od
faze proizvodnje preko faze eksploatacije ugraÿenog materijala do faze odlaganja
materijala. Ovde se u širem smislu ukljuþuje i aspekt zaštite od požara kao i zvuþ-
ne zaštite.
Treba uspostaviti smernice za inovaciju postojeüe tehniþke regulative u obla-
sti toplotne termike u graÿevinarstvu, sa procenom nivoa – raspodele energetskih
utrošaka za odabrana tipska rešenja u visokogradnji, individualnoj gradnji i posebno
– revitalizaciji postojeüih objekata.
5.1.3. STATISTIKA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

– Sniženje temperature u stanu samo za 1 % umanjenje troškove grejanja oko
7 %.
– U Beogradu se godišnje u proseku za grejanje troši 135 kWh/m2. Zgrade
koje štede energiju smanjuju tu potrošnju na manje od 50 kWh/m2.
– Gotovo 60 % energije u zgradasma potroši se na grejanje prostora.
– Oko 70 % izgubljene energije odlazi kroz spoljne zidove i prozore.
– Prema podacima kompanije Henkel u Srbiji je potrošnja energije visoka
kao šezdesetih prošlog veka u EU.
– Proseþna potrošnja energije po kvadratu je 2,5 puta veüa nego u Severnoj
Evropi.
– Polovina domaüinstava u Srbiji troši tri puta više energije od domaüinsta-
va u EU.
O IZOLACIJI 395
– Energetskim saniranjem fasada zgrada iz osamdesetih uštedelo bi se 57 %

energije, a investicija bi se isplatila za 4 do 8 godina.
– Ustanovljavanjem sistema za praüenje potrošnje procenjuje se da bi se troš-
kovi za energiju mogli smanjiti za 5 do 10 %.
– Pravilnim održavanjem i upotrebom ureÿaja i odgovarajuüom regulacijom i
modernizacijiom osvetljenja može se uštedeti i do 20 % energije.
5.1.4. ENERGETSKI PASOŠ

Predstavlja sertifikat o stepenu energetske efikasnosti. Naši zakoni treba da
budu usklaÿeni sa EU direktivom 2002/91/EC (Energy Performance of Building Di-
rective – EPBD) o energetskoj efikasnosti zgrada, po kojem üe svaki objekat u Srbi-
ji morati da poseduje energetski pasoš – ustanovljavanje kategorije energetske efika-
snosti objekta što za kranji ishod ima nužu potrošnju energije.
Pasoš rangira zgrade u 7 kategorija – od kategorije A, koja predstavlja ener-
getski najefikasnije objekte do kategorije G, koja predstavlja energetski najmanje
efikasne objekte (tabela 5.1).
Energetski pasoš biüe izdavan od strane nezavisnih eksperata koje svaka drža-
va sama odreÿuje. Za ocenjivanje energetske efikasnosti zgrada i izdavanje pasoša
objavljen je Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS" broj
61/2011) sa obaveznom primenom.
Tabela 5.1. Podela objekata na energetske razrede prema utrošku energije
Zgrade sa više stanova nove postojeüe

QHnd QHnd QHnd
Energetski razred
> %@ >kWh/(m2a)@ >kWh/(m2a)@
A+ d 15 d9 d 10
A d 25 d 15 d 18
B d 50 d 30 d 35
C d 100 d 60 d 70
D d 150 d 90 d 105
E d 200 d 120 d 140
F d 250 d 150 d 175
G ! 250 ! 150 ! 175
Razred (kategorija) objekta je pokazatelj koliko zapravo troši odreÿeni obje-

kat. Recimo za stambene objekte energetski razred odreÿuje se na osnovu maksimal-
no dozvoljene godišnje potrebne finalne energije za grejanje. To znaþi da nove zgra-
de koje dobiju graÿevinsku dozvolu, ne smeju godišnje da troše više od 60 kilovat
þasova po kvadratnom metru korisnog prostora što odgovara „C“ razredu.
5.2. ENERGETSKI EFIKASNO ZGRADARSTVO U EVROPI

5.2.1. KONCEPTI I DEFINICIJE
Izrazi, koncepti, metode, proraþuni korišüeni za ove tipove zgrada znaþajno se
razlikuju meÿu þlanicama EU, ali i šire. Ne postoji globalna definicija za nisko ener-
getske zgrade (low energy) ali se zna da su to zgrade sa boljim energetskim karak-
teristikama nego što je zahtevano u važeüim graÿevinskim propisima (standardi za

energetsku efikasnost ili upotrebu alternativnih izvora energije).
Ova vrsta zgrada obiþno podrazumeva izuzetnu toplotnu izolaciju, energetski
efikasne prozore, odliþnu zaptivenost i primenu izmenjivaþa toplote radi smanjenja
energije neophodne za grejanje i hlaÿenje prostora. Trakoÿe one se mogu koristiti i
tehnikama pasivne solarne arhitekture i dizajnerskih rešenja ili aktivnih solarnih si-
stema za grejanje vode ili proizvodnju elektriþne energije (PV-fotovoltažni i fotona-
ponski paneli).
Dodatno koncepti koji izmeÿu ostalog podrazumevaju i parametre niske po-
trošnje energije poznati su pod imenom ekološka ili zelena gradnja (eco-building,
odnosno green building) o þemu üe biti više reþi u taþki 5.3.
Razliþite vrste zahteva u vezi sa potrošnjom energije prisutne su širom Evro-
pe.
– DK low energy class 1 Danska – 35+1100/A, kWh/m2, godišnje (energija
za grejanje, hlaÿenje, ventilaciju i zagrevanje vode; A je površina poda gre-
janog dela zgrade).
– Minergie (Švajcarska) – 42 kWh/m2 godišnje (energija za grejanje, hlaÿe-
nje, ventilaciju i zagrevanje vode).
– Effinergie (Francuska) – 50 kWh/m2 godišnje (energija za grejanje, hlaÿe-
nje, ventilaciju, zagrevanje vode i osvetljenje).
– Passivhaus (Nemaþka) – 100 kWh/m2 godišnje (energija za grejanje, hlaÿe-
nje, ventilaciju, zagrevanje vode, osvetljenje i aparate za domaüinstvo).
Energetski efikasna kuüa je ekološka kuüa. Njeni osnovni principi su ekono-
miþno korišüenje energije te generisanja iste pomoüu alternativnih izvora. Katego-
rizacija energetskih efikasnih kuüa prema potrošnji primarne energije za grejanje je
sledeüa:
1. Niskoenergetska kuüa koja troši do 50 kWh/m2 godišnje.
2. Pasivna kuüa – koja troši do 15 kWh/m2 godišnje.
3. Energetski nulta kuüa (Zeroenergy Building) – koja je sposobna da generi-
še svu potrošenu energiju.
4. Autonomne kuüe.
5. Kuüe sa viškom energije.
Niskoenergetske kuüe (Low Energy House) – generalno niskoenergetska ku-
üa je bilo koji tip kuüe koji koristi manje energije.
5.2.2. PRINCIPI ENERGETSKIH ZAHTEVA

ZA STAMBENE ZGRADE PREMA
NEMAýKOJ UREDBI EnEV (2009)
Nemaþka naredba EnEV (2009) proizašla je iz EnEG – Zakona o štednji ener-
gije, osnovne Direktive EPBD-2002/91/EC zgrade u rekonstrukciji ili delove zgra-
da sa normalnim ili niskim temperaturama. U tabeli 5.2 su data kontrolna svojstva i
veliþine za referentni objekat – stambene zgrade, a u tabeli 5.3 dati su podaci o naj-
veüim dopuštenim vrednostima koeficijenta prolaza toplote kao srednje vrednosti za
odreÿeni graÿevinski element UE W/(m2 K) za nestambene zgrade.
O IZOLACIJI 397
Tabela 5.2 Referentni objekat – Kontrolna svojstva i veliþine
Vrsta Graÿevinski element/sistem Kontrolno svojstvo/veliþina

1.1 Spoljni zidovi meÿuspratne
konstrukcije iznad otvore- koeficijent prolaza toplote U = 0,28 W/(m2K)
nog prolaza
1.2 Ukopani spoljni zidovi, te-
meljne ploþe, zidovi i meÿu-
spratne konstrukcije prema koeficijent prolaza toplote U = 0,35 W/(m2K)
negrejanom prostoru osim
iz 1.1
1.3 Krovovi, meÿuspratne kon-
strukcije, potkrovlja, zidovi koeficijent prolaza toplote U = 0,20 W/(m2K)
krovnog prostora
1.4 Prozori, balkonska vrata koeficijent prolaza toplote Uw = 1,30 W/(m2K)
zbirni koeficijent propust-
g = 0,60
ljivosti energije, staklo
1.5 Krovni prozori koeficijent prolaza toplote Uw = 1,40 W/(m2K)
g = 0,60
1.6 Svetlosne kupole koeficijent prolaza toplote Uw = 2,70 W/(m2K)
g = 0,64
1.7 Spoljna vrata koeficijent prolaza toplote
2 Graÿevinski elementi prema
dodatak za toplotni most 'UWB = 0,05 W/(m2K)
1.1 i 1.7
3 proraþun
Nepropustljivost za vazduh broj izmena vazduha prora-
DIN V4108-6
omotaþa zgrade þunski n50
DIN V18599-2
4 do 8 Zaštita od insolacije (bez zaštite), sistemi grejanja, sistemi za snabdevanje toplom
vodom (razliþiti sistemi) hlaÿenje (bez hlaÿenja), ventilacija (centralni odvodi
iskorišüenog vazduha, po potrebi snabdeveni DC-ventilatorima sa reuglacijom).
Tabela 5.3 Nestambene zgrade. Najveüe dopuštene U-vrednosti [W/(m2 K)]
U >W/(m2K)@
zone sa temperatu- zone sa temperaturom
Vrsta Graÿevinski element rom vazduha u pro- vazduha u prostori-
storiji (period greja- ji (period grejanja od
nja t19°C) 12°C do 19°C)
1 Spoljni graÿevinski elementi, osim
0,35 0,50
navedenih u 3 i 4
2 Transparentni spoljni graÿevinski
1,90 2,80
elementi osim navedenih u 3 i 4
3 Viseüe fasade 1,90 3,00
4 Ostakljeni krovovi, svetlosne trake,
3,10 3,10
svetlosne kupole
5.3. ZELENA GRADNJA

5.3.1. OSNOVNI POJMOVI
Pojam zelene gradnje objedinjuje energetiku i graÿenje objekata sa stanovišta
energetske efikasnosti i oþuvanja životne sredine.
Energetska efikasnost pametne zgrade i zelena gradnja sve su þešüe pominjani
pojmovi u graÿevinarstvu, meÿutim, još uvek nisu praktiþno propraüeni zakonskim,
tržišnim pa i jeziþkim i pravopisnim principima i normama. Na primer, sam graÿe-
vinski proizvod ili materijal ne mora biti ekološki da bi nosio oznaku „zelenog“ pro-
izvoda, veü je može dobiti prema ulozi koju ima u energetskoj efikasnosti nekog
objekta i sliþno. Prema tome, pojam ekološki ne mora istovremeno da znaþi i zelen.
Dakle, zeleno graÿenje nije samo praüenje preporuka i karakteristika poje-
dinih materijala veü struþno proraþunavanje (maksimalno iskorišüenje energetskih
sposobnosti) sistema i tehnologije graÿenja i planiranje u kojoj meri üe oni uticati
na sveukupne karakteristike þitavog objekta. Zelenost nekog proizvoda pa i þitavog
projekta, odreÿuje se na osnovu velikog broja parametara od kojih svaki ponaosob
može da bude presudan u oceni, koja opet ne mora biti konaþna, tj. može važiti samo
dok tehnologija ne stvori uslove za još zeleniju proizvodnju, sirovine i transport.
Momenat kada neki proizvod postaje zelen pored osnovnih pitanja (šta jedan
proizvod þini zelenim, kako pronaüi zelene materijale itd.) nosi sa sobom i jedno od
najkomplikovanijih: kako proceniti relativnu zelenu vrednost nekog proizvoda ili
meÿusobno razliþitih proizvoda za odreÿeni projekat i tehnologiju izvoÿenja. Zatim
sledi i pitanje ko odreÿuje šta je zeleno a šta ne, izdaje sertifikate za proizvode, ma-
terijale i tehnologije u graÿevinarstvu. Dovoÿenjem energetike u vezu sa zelenom
gradnjom nastoji se da se potrošnja proizvedene energije smanji korišüenjem obnov-
ljivih izvora energije (solarne ploþe, vetrenjaþe).
Savremeno graÿenje zgrada u zemeljama EU je sve više usmereno na uštedu
energije poštujuüi preporuke i direktive za štednju energije koji su sve strožiji. Do-
voljno je reüi da u Evropi, samo zgrade potroše preko 45 % proizvedene energije.
Prema tome, nedopustivo je graditi danas stambene jedinice ne vodeüi raþuna o ušte-
di energije kada se zna da üe veü u prvoj godini korišüenja doüi do visoke potrošnje
energije za grejanje i hlaÿenje loše izolovanih prostora.
Pokušaj þlanova za zeleno graÿenje da se formira jedinstvena baza podataka
u kojoj bi bio detaljno predstavljen uticaj razliþitih materijala na energetsku efika-
snost zgrada, odnosno na životnu sredinu i planetu uopšte i na osnovu koje bi projek-
tanti mogli da se odluþe za one materijale koji üe doprineti da njihovi projekti ima-
ju odgovoran odnos prema bližem i daljem okruženju je teško ostvarljiv. Napredak
se ogleda u preporukama i praktiþnim savetima upuüenim proizvoÿaþima materija-
la kako i na koji naþin da svoje proizvode uþine zelenim ili kako da na tržište ponu-
de nove proizvode.
5.3.2. PAMETNE ZGRADE

U modernom svetskom graÿevinarstvu velikih poslovnih i stambenih zgra-
da sve se þešüe spominju „pametne zgrade“. Veliki troškovi za potrošnju elektriþne
energije mnoge poslove þine neisplativim. Nastojanje da se uštedi energija koja se
troši kada su ljudi van kancelarija (više od 40 % od svog radnog vremena) dovelo je
O IZOLACIJI 399
do razvoja tehnologije, tj. do automatizacije poslovnih ali i stambenih objekata. Pa-

metna gradnja kontroliše potrošnju energije i þini je efikasnijom. Da bi se uveo kom-
pjuterski sistem kontrole grejanja i hlaÿenja u neki objekat, osnovni je preduslov da
zgrada bude dobro toplotno izolovana.
Ceo sistem se kontroliše putem kompjutera koji taj sistem þini efikasnijim i
ekonomiþnijim. Naime senzori detektuju da li ima nekoga u odreÿenoj prostoriji ili
ne. Ako nema, za propisano vreme ceo sistem grejanja ili hlaÿenja prelazi na „stend
by“, a kada se osoba vrati temperatura se u veoma kratkom roku vrati na željeni ni-
vo. Još jedan koristasn primer koji postoji u pametnoj zgradi jeste taj, da þim se otvo-
ri prozor grejanje ili hlaÿenje se automatski gasi i na taj naþin ne dolazi do rasipa-
nja energije, veü do njene uštede – nepažnja potrošaþa energije je iskljuþena. Osim
materijalne uštede „pametnom gradnjom“ se doprinosi i zaštiti životne sredine što bi
trebalo da je prioritet u svim oblastima života pa samim tim i u graÿevinarstvu. Što
se tiþe ulaganja u gradnju pametnih zgrada ona su poveüana za oko 2 % ali su ispla-
tiva u toku 3 godine. Taþno je da se ovakav sistem isplati na velikim javnim objekti-
ma koji ujedno i traže najviše toplotne i elektriþne energije.
Ovakva gradnja ima opravdanja zbog stvaranja bezbednog, konfornog, pro-
duktivnog i ekonomiþnog okruženja uz istovremenu štednju energenata, smanjenje
troškova održavanja i opšte društvenu korisnost zaštite životne sredine.
O IZOLACIJI 401
6. PROPISI I STANDARDI
6.1. IZVOD IZ EVROPSKOG STANDARDA EN 12831:2003.

SISTEMI GREJANJA U ZGRADAMA – METOD ZA
PRORAýUN PROJEKTNIH GUBITAKA TOPLOTE
UVOD
Ovaj standard odreÿuje metod za izraþunavanje potrebne koliþine toplote za snabde-
vanje u okviru standardnih projektnih uslova, kako bismo bili sigurni da je postignuta potreb-
na unutrašnja projektna temperatura.
Ovaj standard opisuje proraþun gubitaka toplote pri projektnim uslovima:
– raþunajuüi gubitke toplote za sobu po sobu ili grejanu prostoriju po grejanu prosto-
riju, u svrhu dimenzionisanja grejnih tela,
– raþunajuüi gubitke toplote za celu zgradu ili deo zgrade, u svrhu proraþuna ukupne
koliþine toplote za snabdevanje.
Ovaj standard takoÿe predviÿa pojednostavljen metod za proraþun.
Skup vrednosti i faktora potrebnih za proraþun toplotnih gubitaka trebalo bi da bude
definisan nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Aneks D tabelarno prikazuje sve fakto-
re koji se mogu odrediti na nacionalnom nivou i daje polazne vrednosti za sluþajeve kada na-
cionalni aneks nije dostupan (ne postoji).
1 -DOMEN
Ovaj standard opisuje metode proraþuna projektnog gubitaka toplote i ukupne projek-
tne gubitake toplote za osnovne sluþajeve u projektnim uslovima.
Osnovni sluþajevi obuhvataju sve zgrade:
– sa ograniþenom vrednošüu visine sobe (koja ne prelazi 5 m);
– pretpostavlajuüi da üe se grejanje odvijati u stacionarnim uslovima u okvirima pro-
jektnih uslova.
Primeri ovakvih zgrada su : zgrade za stanovanje; poslovne i zgrade raznih nadlešta-
va; škole; biblioteke; bolnice; objekti za rekreaciju; zatvori; ugostiteljski objekti; skladišta i
druge zgrade za poslovne namene; industrijski objekti.
U aneksima su, takoÿe, date i informacije za sledeüe specijalne sluþajeve:
– zgrade sa visokim plafonima ili velikim omotaþem;
– zgrade u kojima se znaþajno razlikuju temperatura vazduha i proseþna temperatu-
ra zraþenja.
402 6. Propisi i standardi
3 -TERMINI, DEFINICIJE I SIMBOLI

3.1 -TERMINI I DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, se upotrebljavaju sledeüi termini i definicije.
3.1.1
Suteren
Prostor je klasifikovan kao suteren (podrum) ako se više od 70% njegovih spoljašnjih
zidova nalazi ispod površine tla
3.1.2
Elementi zgrade
Komponenete zgrade kao što su zid, pod
3.1.3
Celina zgrade ili celina dela zgrade
Ukupna zapremina grejanih prostorija opslužena jednim zajedniþkim sistemom za
grejanje (na primer, jednoporodiþne kuüe ili stanovi) gde stanari mogu centralno kon-
trolisati toplotu dovedenu svakoj stanbenoj jedinici.
3.1.4
Projektna temperaturska razlika
Razlika izmeÿu unutrašnje projektne temperature i spoljašnje projektne temperature
3.1.5
Projektni gubici toplote
Koliþina toplote koja napušta zgradu u jedinici vremena i odlazi u spoljašnju sredinu
u okviru naznaþenih projektnih uslova
3.1.6
Koeficijent projektnih toplotnih gubitaka
Projektni toplotni gubitak po jedinici temperaturske razlike
3.1.7
Projektni prenos toplote
Toplota preneta unutar dela zgrade ili same zgrade
3.1.8
Projektni gubici toplote
Potreban toplotni protok neophodan da bi se postigli naznaþeni projektni uslovi
3.1.9
Projektni transmisioni gubici toplote razmatrane prostorije
Gubici toplote u okolinu kao rezultat toplotnog provoÿenja kroz okolne površine, kao
i prenošenje toplote izmeÿu grejanih prostorija unutar zgrade
O IZOLACIJI 403
3.1.10
Projektni ventilacioni toplotni gubici razmatrane prostorije
Toplotni gubici u spoljašnju sredinu putem ventilacije i infiltraciije kroz omotaþ zgra-
de i toplota preneta ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prosto-
riju
3.1.11
Spoljašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha izvan zgrade
3.1.12
Spoljašnja projektna temperatura
Spoljašnja temperatura vazduha koja se koristi za proraþun projektnih gubitaka to-
plote
3.1.13
Grejana prostorije
Prostorija koju treba zagrejati do naznaþene unutrašnje projektne temperature
3.1.14
Unutrašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha unutar zgrade
3.1.15
Unutrašnja projektna temperatura
Operativna temperatura u središtu grejane prostorije (izmeÿu 0,6 i 1,6m visine) kori-
šüena za proraþun projektnih gubitaka toplote
3.1.16
Proseþna godišnja temperatura spoljnog vazduha
Proseþna vrednost temperature spoljnog vazduha tokom godine
3.1.17
Operatvina temperatura
Aritmetiþka sredina unutrašnje temperature vazduha i proseþne temperature zraþenja
3.1.18
Toplotna zona
Deo grejanog prostora sa zadatom temperaturom vazduha i sa zanemarljivim prostor-
nim odstupanjima od iste unutrašnje temperature
3.1.19
Negrejana prostorija
Prostor koji nije deo grejanog prostora
3.1.20
Ventilacioni sistem (mehaniþki)
Sistem koji treba da obezbedi potreban protok vazduha
3.1.21
Zona
Grupa prostorija koje imaju sliþne termiþke karakteristike
3.2 – SIMBOLI I JEDINICE

Za potrebe ovog Evropskog standarda, upotrebljavaju se sledeüi termini, definicije i
indeksi.
Tabela 1 – Simboli i jedinice
Simbol Veliþina Jedinica

a, b, c,f razliþiti korekcioni faktori -
A površina m2
Bc karakteristiþni parametar m
cp specifiþni toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku J/(kg ·K)
d debljina m
ei koeficijent zaklonjenosti -
ek, el korekcioni faktor izloženosti -
Gw korekcioni faktor podzemnih voda -
h Površinski koeficijent prenosa toplote W/( m2·K)
H koeficijent toplotnih gubitaka, koeficijent prenošenja toplote W/K
l Dužina m
n Broj izmena spoljašnjeg vazduha h-1
n50 broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa izmeÿu unutrašnjosti h-1
zgrade i okoline
P obim meÿuspratne konstrukcije m
Q koliþina toplote, koliþina energije J
T termodinamiþka temperatura prema Kelvinovoj skali K
U koeficijent prolaza toplote W/( m2·K)
v brzina vetra m/s
V zapremina m3
V· zapreminski protok vazduha m3/s
H korekcioni faktor visine -
) toplotni gubici, toplotna snaga W
)HL ukupni projektni gubici toplote zgrade ili dela zgrade W
K efikasnost %
O toplotna provodljivost W/( m·K)
Ǉ temperatura prema Celzijusovoj skali °C
ȡ gustina vazduha na Ǉ int,i kg/m3
< linijski koeficijent prolaza toplote W/( m·K)
O IZOLACIJI 405
Tabela 2 – Indeksi
a: (air) vazduh h: (height) visina o: (operative) operativni

A: (building entity) deo zgrade inf: (infiltration) infiltracija r: (mean radiant) srednje zra-
þenje
B, bdg: (building) zgrada int: (internal) unutrašnji RH: (reheat) ponovo grejati
bf: (basement floor) pod sute- i,j: (heated space) grejana pro- su: (supply) razvod, snabde-
rena storija vanje
bw: (basement wall) zid sute- k: (building elelment) element T: (transmission) transmisija
rena zgrade
e: (external, exterior) spoljašnji, l: (thermal bridge) toplotni most tb: (type of building) vrsta zgra-
spoljašnjost de
env: (envelope) omotaþ m: (annual mean) srednji go- u: (unheated space) negrejana
dišnji prostorija
equiv: (equivalent) ekvivalen- mech: (mechanical) mehaniþki V: (ventilation) ventilacija
tno
ex: (exhaust) povrat, izvlaþenje min: (minimum) najmanji 'Ǉ: (higher indoor temperature)
viša unutrašnja temperatura
g: (ground) zemlja nat: (natural) prirodni W: (water/ window/ wall) voda/
prozor/zid
4 -NAýELO METODA PRORAýUNA

Metod proraþuna za osnovne sluþajeve bazira se na sledeüim pretpostavkama:
– temperaturska raspodela (temperatura vazduha i projektna temperatura) smatra se
uniformnom;
– gubici toplote se raþunaju za stacionarne uslove, podrazumevajuüi konstantna svoj-
stva, kao što su: vrednosti temperature, karakteriistike elemenata zgrade, itd.
Procedura za osnovne sluþajeve može biti korišüena za veüinu zgrada:
– þija spratna visina (visina sa plafonom) ne prelazi 5 m;
– za zagrejane ili prostorije koje koje üe se grejati na naznaþenu temperaturu stacio-
narno;
– kod kojih se za temperaturu vazduha i operativnu temperaturu podrazumeva da
imaju istu vrednost.–
U slabo izolovanim zgradama i/ili tokom perioda zagrevanja emisionim sistemima sa
velikim udelom konvektivnog prenošenja toplote, tj., vazdušnim grejanjem, ili velikim grej-
nim površinama sa znaþajnim zraþeüim komponentama, tj., podnim ili plafonskim grejaþi-
ma, može postojati znaþajna razlika izmeÿu temperature vazduha i operativne temperature,
kao i odstupanja od uniformne raspodele temperature unutar sobe, koje mogu voditi do bit-
nih odstupanja od osnovnog sluþaja. Ovi sluþajevi üe biti razmotreni u okviru specijalnih slu-
þajeva (vidi aneks B). Sluþaj neuniformne raspodele temperature takoÿe üe biti razmotren u
poglavlju 7.1.4.
Za poþetak, raþunaju se projektni toplotni gubici. Ovi se rezultati potom koriste za
odreÿivanje ukupnih projektnih gubitaka toplote.
Za proraþun projektnih toplotnih gubitaka zagrejane prostorije, trebalo bi razmotri-
ti sledeüe komponente:
– projektne transmisione gubitke, koji predstavljaju toplotne gubitke u spoljašnju sre-
dinu kao rezultat provoÿenja toplote kroz okolne površine, kao i usled prenošenja
toplote izmeÿu grejanih prostorija zbog þinjenice da date susedne prostorije mogu
biti grejane (ili samo formalno smatrano grejane) na razliþitim temperaturama. Na
primer, za susedne prostorije koje pripadaju drugom stanu, može se pretpostaviti da

se greju na stalnu temperaturu koja odgovara nenastanjenom stanu;
– projektni ventilacioni toplotni gubici, koji predstavljaju toplotne gubitke u spoljaš-
nju sredinu, putem ventilacije ili infiltracije kroz omotaþ zgrade i toplotu prenetu
ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prostoriju unutar zgrade.
5 -OPŠTA RAZMATRANJA
5.1 –POSTUPAK PRORAýUNA ZA GREJANU PROSTORIJU
Koraci:
a) odrediti vrednost spoljašnje projektne temperature i proseþne godišnje spoljašnje
temperature;
b) odrediti status svake prostorije (grejana ili negrejana) i vrednosti unutrašnjih pro-
jektnih temperatura svake grejane prostorije;
c) odrediti dimenzijske i termiþke karakteristike elemenata zgrade za svaku grejanu
i negrejanu prostoriju;
d) izraþunati koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka i pomnožiti ga
projektovanom temperaturskom razlikom kako bi se dobili projektni transmisioni
toplotni gubici grejane prostorije;
e) izraþunati koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka i pomnožiti ga
projektovanom temperaturskom razllikom kako bi se dobili projektni ventilacioni
toplotni gubici grejane prostorije;
f) odrediti ukupne projektne toplotne gubitke grejane prostorije sabiranjem projek-
tnih transmisionih toplotnih gubitaka i projektnih ventilacionih toplotnih gubita-
ka;
g) izraþunati grejni kapacitet grejane prostorije, tj., dodatnu snagu potrebnu za kom-
penzaciju efekata grejanja sa prekidima;
h) odrediti ukupne projektne gubitke toplote dela zgrade ili cele zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih toplotnih gubitaka i grejnih kapaciteta.
5.2 -POSTUPAK PRORAýUNA ZA DEO

ZGRADE ILI ZGRADU
Za odreÿivanje koliþine toplote koju treba dovesti, tj., za dimenzionisanje razmenji-
vaþa toplote ili izvora toplote, potrebno je proraþunati ukupne projektne gubitke toplote dela
zgrade ili þitave zgrade. Ovaj postupak zasnovan je na rezultatima proraþuna za grejanu pro-
storiju po grejanu prostoriju.
Koraci:
a) sumirati projektne transmisione toplotne gubitke svih grejanih prostorija bez raz-
matranja prenete toplote unutar naznaþenih granica sistema, kako bi se dobili uku-
pni projektni transmisioni toplotni gubici dela zgrade ili same zgrade;
b) sumirati projektne ventilacione toplotne gubitke svih grejanih prostorija bez raz-
matranja prenete toplote unutar naznaþenih granica sistema, kako bi se dobili uku-
pni projektni ventilacioni toplotni gubici dela zgrade ili same zgrade;
c) odrediti ukupne projektne toplotne gubitke dela zgrade ili same zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih transmisionih toplotnih gubitaka i ukupnih projektnih ventila-
cionih toplotnih gubitaka;
d) sumirati kapacitete zagrevanja svih grejanih prostorija kako bi se dobio ukupni
grejni kapacitet dela zgrade ili same zgrade potreban za kompenzaciju efekata gre-
janja sa prekidima;
O IZOLACIJI 407
e) odrediti ukupne projektne gubitke toplote dela zgrade ili same zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih toplotnih gubitaka i ukupnih grejnih kapaciteta.
5.3 -POSTUPAK POJEDNOSTAVLJENOG METODA PRORAýUNA

Postupak proraþuna po pojednostavljenoj metodi prati postupak opisan u taþkama 5.1
i 5.2. Izvesna pojednostavljenja su izvršena pri odreÿivanju nekih toplotnih gubitaka. Pojed-
nostavljeni metod proraþuna je opisan u poglavlju 9.
Odreÿivanje osnovnih podataka:
Korak
– spoljašnje projektne temperature Klimatski podaci
a)
– proseþne godišnje spoljašnje temperature
Definisanje svake prostorije u zgradi:
Grejana Ne Položaj svake prostorije

Korak prostorija Negrejani prostor i unutrašnja projektna
b) ili ne? temperatura svake
Da grejane prostorije
Unutrašnja projektna temperatura
Odreÿivanje:
Korak – dimenzijskih karakteristika Podaci o zgradi
c) – termiþkih karakteristika (graÿevinska fizika)
svih elemenata zgrade za svake grejanu i negrejanu prostoriju
Za toplotne gubitke kroz:
Proraþun projektnih transmisionih toplotnih gubitaka: – omotaþ zgrade
Korak
koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka · – negrejane prostorije
d)
projektna temperaturska razlika – susedne prostorije
– tlo
Proraþun projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka:
Korak
koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka ·
e) Proraþun toplotnih
projektna temperaturska razlika
gubitaka zgrade
Korak Proraþun ukupnih projektnih toplotnih gubitaka:
f) projektni transmisioni gubici + projektni ventilacioni gubici
Proraþun grejnog kapaciteta:
Korak Efekti grejanja sa
dodatna snaga potrebna za kompenzovanje nekontinuiranog
g) prekidima
grejanja
Proraþun ukupnih
Korak Proraþun ukupnih projektnih gubitaka toplote:
projektnih gubitaka
h) ukupni projektni toplotni gubici + grejni kapacitet
toplote
6 -POTREBNI PODACI
Aneks D ovog standarda daje informacije za odgovarajuüe podatke potrebne za prora-
þun gubitaka toplote. Ove informacije se mogu koristiti kao polazne vrednosti u sluþaju ka-
da nacionalni aneks ovog standarda nije dostupan.
Potrebni su sledeüi podaci.
6.1 -KLIMATSKI PODACI

Za ovaj metod proraþuna koriste se sledeüi klimatski podaci:
– spoljna projektna temperatura, șe , za proraþun projektnih toplotnih gubitaka u spo-
ljašnju sredinu;
– godišnja proseþna spoljna temperatura, șm,e, za proraþun toplotnih gubitaka ka tlu.
Proraþuni moraju postojati da bi se odredili projektni klimatski podaci. Kako još uvek
nema evropskog dogovora za ovaj proraþun ni publikovanja ovih klimatskih parametara, pro-
raþunate i objavljene biüe korišüene nacionalne vrednosti.
Za odreÿivanje i prezentaciju spoljašnje projektne temperature mogu se koristiti
odredbe iz prEN ISO 15927-5. Jedan od naþina odreÿivanja spoljašnje projektne temperatu-
re je i usvajanje najniže proseþne dvodnevne temperature, koja je registrovana bar deset pu-
ta u periodu od dvadeset godina, za spoljašnju projektnu temperaturu.
6.2 – UNUTRAŠNJA PROJEKTNA TEMPERATURA

Unutrašnja temperatura koja se koristi za proraþun projektnih toplotnih gubitaka, je
unutrašnja projektna temperatura, șint. Za osnovni sluþaj, smatra se da operativna temperatu-
ra i unutrašnja temperatura vazduha imaju istu vrednost. U sluþajevima kada ova aproksima-
cija nije primenjiva, više informacija daje aneks B. Polazne vrednosti unutrašnje projektne
temperature treba da budu date u okviru nacionalnog dodatka (aneksa) ovom standardu ili u
specifikaciji projekta. U odsustvu nacionalnog aneksa, date su u odeljku D.2.
6.3 – PODACI O ZGRADI

Ulazni podaci za proraþun „soba po soba“ su sledeüi:
Vi , (m3)– unutrašnja zapremina svake sobe (grejane i negrejane);
Ak, (m2)– površina svakog elementa zgrade;
Uk, (W/( m2·K))– koeficijent prolaza toplote za svaki element zgrade;
ȥl, (W/( m·K))– linijski koeficijent prolaza toplote svakog linijskog toplotnog mo-
sta;
li, (m)– dužina svakog linijskog toplotnog mosta.
Proraþun koeficijent prolaza toplote (U-vrednost) elemenata zgrade trebalo bi sprove-
sti uz poštovanje graniþnih uslova i karakteristika materijala, koji su definisani i preporuþeni
(pr)EN-standardima. Pregled svih parametara koji se koriste za proraþun U-vrednosti eleme-
nata zgrade, zajedno sa preporukama za upotrebu odgovarajuüeg standarda, date su u slede-
üoj tabeli. Mogu se koristiti nacionalne vrednosti ukoliko postoje tipiþni nacionalni uslovi ili
propisi. Takve vrednosti treba definisati i publikovati na nacionalnom nivou.
Za odreÿivanje koeficijenta ventilacionih toplotnih gubitaka, koriste se sledeüe veli-
þine:
nmin , (h-1) – minimalni broj izmena spoljašnjeg vazduha na þas;
n50 , (h-1) – broj izmena vazduha na sat pri razlici pritisaka od 50 Pa izmeÿu unutrašnjosti
i spoljašnjosti;
· 3
V inf, (m /s) – zapreminski protoka vazduha infiltracijom zbog nezaptivenosti omotaþa zgra-
de, uzimajuüi u obzir vetar i efekte dimnjaka;
· 3
V su, (m /s) – zapreminski protok dovedenog vazduha;
V· ex , (m3/s) – zapreminski protok izlaznog vazduha;
ȘV – stepen korisnosti sistema iskorišüenja otpadne toplote odsisnog vazduha.
Izbor dimenzija zgrade trebalo bi jasno postaviti. Kakav god da je izbor, trebalo bi
uzeti u obzir gubitke kroz celokupnu površinu spoljašnjih zidova. Unutrašnje, spoljašnje ili
celokupne unutrašnje dimenzije mogu se koristiti u skladu sa EN ISO 13789, ali izbor dimen-
zija zgrade treba jasno postaviti i pridržavati ga se tokom proraþuna. Treba obratiti pažnju na
to da EN ISO 13789 ne pokriva pristup „soba po soba“.
O IZOLACIJI 409
Tabela 3– Parametri za proraþun U-vrednosti
Simbol Naziv parametra Uput na

i jedinica odgovarajuüi
(pr) EN standard
Rsi (m2·K/W) Otpor prelazu toplote sa unutrašnjih površina EN ISO 6946
Rse (m2·K/W) Otpor prelazu toplote sa spoljnih površina EN ISO 6946
O (W/( m·K)) Toplotna provodljivost (homogenih materijala):
– odreÿivanje nazivnih i projektnih vrednosti (postupak) EN ISO 10456
– Tabelarni prikaz projektnih vrednosti (sigurne vrednosti) EN 12524
– tipovi zemlje EN ISO 13370
– lokalni uslovi lokacije i vlažnosti (zavisno od zemlje do nacionalni standardi
zemlje)
R (m2·K/W) Otpor prelazu toplote sa (ne)homogenih materijala EN ISO 6946
Ra (m2·K/W) Otpor prelazu toplote vazdušnog sloja ili šupljina: EN ISO 6946
– neprovetrenih, blago i dobro provetrenih vazdušnih slo- EN ISO 10077-1
jeva
– dvokrilnih i dvostrukih prozora
U (W/m2·K) Koeficijent prolaza toplote:
– opšti metod proraþuna EN ISO 6946
– prozori, vrata (proraþunate i vrednosti iz tabela) EN ISO 10077-1
– okvirne pregrade (numeriþka metoda) prEN ISO 10077-2
– zastakljenja EN 673
<l (W/ m·K) linijski koeficijent prolaza toplote (toplotni mostovi):
– detataljan proraþun( numeriþki-3D) EN ISO 10211-1
– detataljan proraþun( numeriþki-2D) EN ISO 10211-2
– pojednostavljen proraþun EN ISO 14683
F(W/ K) Koeficijent taþkastog prolaza toplote (3D toplotni mostovi) EN ISO 10211-1
7 – UKUPNI PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI ZA

GREJANU PROSTORIJU – OSNOVNI SLUýAJEVI
Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭi, raþunaju se na slede-
üi naþin:
ĭi = ĭT,i + ĭV,i [W] (1)
gde je
ĭT,i , (W) = projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju;
ĭV,i , (W) = projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju.
7.1 – PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭT,i, raþunaju se na sle-
deüi naþin:
ĭT,i = (HT, ie + HT, iue + HT,ig + HT, ij)·( șint,i – șe) [W] (2)
gde je
HT, ie [W/K] = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u spo-
ljašnju sredinu (e) kroz omotaþ zgrade;
HT, iue [W/K] = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u spo-
ljašnju sredinu (e) kroz negrejanu prostoriju (u);
HT, ig [W/K] = koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz grejane pro-
storije (i) ka tlu (g);
HT, ij [W/K] = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u su-
sednu grejanu prostoriju (j), grejanu na znatno razliþitu temperaturu, tj., u
susednu grejanu prostoriju u okviru jedne celine zgrade ili u grejanu pro-
storiju susedne celine iste zgrade;
șint,i [°C] = unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
șe [°C] = spoljna projektna temperatura.
7.1.1 – TOPLOTNI GUBICI DIREKTNO U OKOLINU – KOEFICIJENT

TOPLOTNIH GUBITAKA HT, ie
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u spo-
ljašnju sredinu (e), HT,ie, obavezan je za sve elemente zgrade i sve linijske toplotne mosto-
ve koji odvajaju grejanu prostoriju od spoljašnjeg okruženja, kao što su: zidovi, pod, plafon,
vrata, prozori. HT,ie se raþuna na sledeüi naþin:
HT, ie = Ȉk Ak·Uk·ek + Ȉl Ȍl·ll·el [W/K] (3)
gde je
Ak, [m2] – površina elementa (k) zgrade;
ek, el – korekcioni faktori izloženosti koji uzimaju u obzir klimatske uticaje kao što
su razliþita izolacija, apsorpcija vlage od strane elemenata zgrade, brzina ve-
tra i temperatura, pod uslovom da ovi uticaji nisu veü bili uzeti u obzir pri
odreÿivanju U-vrednosti (EN ISO 6946).
ek i el üe biti odreÿeni na nacionalnom nivou; ako vrednosti nisu definisane na nacionalnom
nivou, polazne vrednosti su date u D.4.1;
Uk, [W/m2·K] – koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade, proraþunat prema:
– EN ISO 6946 (za neprozirne elemente)
– EN ISO 10077-1 (za vrata i prozore)
– ili prema indikacijama datim u Evropskim tehniþkim odobrenjima;
ll, [m] – dužina linijskog toplotnog mosta (l) izmeÿu unutrašnjosti i spoljašnjosti;
Ȍl [W/m·K] – koeficijent linijske toplotne provodljivosti linijskih toplotnih mostova (l), bi-
üe odreÿen na jedan od dva naþina:
– za grubu procenu, korišüenjem vrednosti iz tabele date u standardu EN ISO
14683;
– proraþunom u skladu sa EN ISO 10211-2.
Tabelarne vrednosti za Ȍl u standardu EN ISO 14683 date su samo za proraþun þita-
ve zgrade, a ne za proraþun po sistemu „soba po soba“. Srazmerna raspodela Ȍl vrednosti po
sobama je diskreciono pravo projektanta sistema.
NeLinijski toplotni mostovi nisu uzeti u obzir za ovaj proraþun.
Pojednostavljen metod za linijske transmisione toplotne gubitke

Sledeüi pojednostavljeni metod se može koristiti za proraþun linijskih transmisionih
toplotnih gubitaka:
Ukc = Uk + Ütb [W/m2·K] (4)
gde je
Ukc [W/m2·K] – korigovani koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade, koji uzima
u obzir linijske toplotne mostove
O IZOLACIJI 411
Uk [W/m2·K] – koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade

Ütb [W/m2·K] – korekcioni faktor koji zavisi od vrste elementa zgrade; polazne vrednost
su date u D.4.1.
7.1.2 -TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU –

KOEFICIJENT TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE HT, IUE
Ako se izmeÿu grejane prostorije (i) i okoline (e) nalazi negrejana prostorija (u), koe-
ficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije u spoljašnjost se ra-
þuna na sledeüi naþin:
HT, iue = Ȉk Ak·Uk·bu + Ȉl Ȍl·ll· bu [W/K] (5)
gde je
bu – faktor smanjenja temperature koji uzima u obzir razliku izmeÿu temperature negrejane
prostorije i spoljne projektne temperature.
Faktor smanjenja temperature, bu, može se odrediti trojako:
a) ako je temperatura negrejane prostorije, șu, data ili izraþunata unutar projektnih
uslova, bu se odreÿuje na sledeüi naþun:
bu = (șint,i – șu)/( șint,i – șe); (6)
b) ako je temperatura negrejane prostorije, șu, nepoznata, bu se odreÿuje na sledeüi

naþin:
bu = Hue/(Hiu+Hue) (7)
gde je
Hiu [W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz grejane (i) u negrejanu prostoriju (u), koji uzi-
ma u obzir:
– transmisione toplotne gubitke (iz grejane u negrejanu prostoriju);
– ventilacione toplotne gubitke (protok vazduha iz grejane u negrejanu prostori-
ju);
Hue [W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz negrejane prostorije (u) u okolinu (e) koji uzi-
ma u obzir:
– transmisione toplotne gubitke (prema okolini i prema tlu);
– ventilacione toplotne gubitke (izmeÿu negrejane prostorije i okoline);
c) Pronaüi u nacionalnom aneksu ovog standarda vrednost faktora za svaki od na-
vedenih sluþajeva. U nedostarku nacionalnog aneksa polazne vrednosti date su u poglavlju
D.4.2.
7.1.3 -TOPLOTNI GUBICI KROZ TLO – KOEFICIJENT

TOPLOTNIH GUBITAKA HT, ig
Vrednost toplotnih gubitaka kroz podove i zidove suterena, bilo da su direktno ili indi-
rektno u kontaktu sa tlom, zavisi od nekoliko faktora. Oni ukljuþuju površinu i obim izložene
podne konstrukcije, dubinu poda suterena ispod nivoa tla, kao i termiþka svojstva tla.
Za potrebe ovog standarda vrednost toplotnih gubitaka kroz tlo može se izraþunati u
skladu sa EN ISO 13370:
– detaljnim postupkom;
– pojednostavljenim postupkom, opisanim u nastavku. U ovom sluþaju toplotni gubi-
ci preko toplotnih mostova se ne uzimaju u obzir.
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka u stacionarnom stanju iz gre-

jane prostorije (i) kroz tlo (g) , HT, ig, raþuna se na sledeüi naþin:
HT, ig = fg1·fg2·(Ȉk Ak ·Uequiv,k) · Gw [W/K] (8)
gde je
fg1 – korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj godišnjeg kolebanja spoljašnje temperatu-
re. Ovaj faktor üe biti odreÿen na nacionalnom nivou. U nedostatku nacionalnog anek-
sa, polazne vrednosti date su u poglavlju D.4.3.
fg2 – faktor reedukcije temperature koji uzima u obzir razliku izmeÿu proseþne godišnje
temperature i spoljne projektne temperature na sledeüi naþin:
fg2 = (șint,i – șm,e)/( șint,i – șe);
Ak [m2] – površina elementa zgrade (k) u dodiru sa zemljom;

2
Uequiv,k [W/m ·K] – ekvivalentni koeficijent prolaza toplote elementa zgrade (k), odreÿen u
skladu sa tipologijom podova (videti slike 3-6 i tabele 4-7);
Gw – korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj podzemnih voda. Ako je ra-
stojanje izmeÿu gornje granice podzemne vode i nivoa poda suterena
(podne konstrukcije) manje od 1m, ovaj uticaj treba uzeti u obzir. Ovaj
faktor se može proraþunati prema EN ISO 13370 i biüe odreÿen na na-
cionalnom nivou. U nedostatku nacionalnog aneksa, polazne vrednosti
date su u poglavlju D.4.3.
Slike 3 do 6 i tabele 4 do 7 daju vrednosti Uequiv,k za razliþite tipove podova istaknu-
te u EN ISO 13370, kao funkcije U-vrednosti elemenata zgrade i karakteristiþnog parame-
tra, Bƍ. Na ovim slikama i tabelama toplotna provodljivost tla se usvaja da je Ȝg=2.0 W/m·K
i efekti izolacije ivica nisu uzeti u obzir.
Karakteristiþni parametar, Bƍ, je odreÿen na sledeüi naþin:
Bƍ=Ag/ (0,5·P) [m] (9)
gde je
Ag [m2] – površina razmatrane podne ploþe. Za celu zgradu, Ag je ukupna površina prize-
mlja. Za deo zgrade, tj., za deo zgrade u nizu kuüa, Ag je površina prizemlja raz-
matranoe celine;
P [m] – obim razmatrane podne ploþe. Za celu zgradu, P je ukupan obim zgrade. Za deo
zgrade, tj., za deo zgrade u nizu kuüa, P ukljuþuje samo dužinu spoljašnjih zidova
koji odvajaju grejani prostor u okvirima razmatranog dela zgrade od spoljašnjeg
okruženja.
15 m 7,5 m
10 m 10 m
Ag = 150 m2 Ag = 75 m2
P = 50 m P = 15 m
B’ = 6 B’ = 10
Slika 2 – Odreÿivanje karakteristiþnog parametra B’

O IZOLACIJI 413
U EN ISO 13370, karakteristiþni parametar, Bƍ, je proraþunat za zgradu u celini. Za

pristup „soba po soba“, Bƍ üe biti odreÿen za svaku prostoriju na jedan od sledeüa tri naþina:
– za sve sobe bez spoljašnjih zidova koji odvajaju grejanu prostoriju unutar razmatra-
nog prostora od spoljašnjeg okruženja, koristi se Bƍ – vrednost proraþunata za zgradu u ce-
lini;
– za sve sobe sa dobro izolovanim podom (Ufloor < 0,5 W/m2·K), koristi se Bƍ – vred-
nost proraþunata za zgradu u celini;
– za sve ostale sobe, pojedinaþno proraþunati Bƍ – vrednost prema principu „soba po
soba“ (konzervativan proraþun)
Podna konstrukcija na tlu

Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote kroz pod prizemlja dat je na Slici 3 i u Tabeli
4, kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra, Bƍ.
1,4
Uequiv,bf [W/(m2 K)]
a
1,2 z=0m
U = 2 W/(m2 K)
1,0 U = 1 W/(m2 K)
U = 0,5 W/(m2 K)
0,8 U = 0,25 2 W/(m2 K)
0,6
0,4 Uequiv,bf
0,2
0,0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
b
Slika 3 - Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju prizemlja na nivou tla, kao funkcija
koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra Bƍ. Kljuþ: a – betonski
pod (neizolovan); b – Bƍ– vrednost, [m]
Tabela 4 - Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju prizemlja na nivou tla, kao funkcija
koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra Bƍ
Uequiv, bf (z =0m)
B’-vrednost W/m2·K
m
Bez izolacije Upoda=2,0 Upoda=1,0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 1,30 0,77 0,55 0,33 0,17
4 0,88 0,59 0,45 0,30 0,17
6 0,68 0,48 0,38 0,27 0,17
8 0,55 0,41 0,33 0,25 0,16
10 0,47 0,36 0,30 0,23 0,15
12 0,41 0,32 0,27 0,21 0,14
14 0,37 0,29 0,24 0,19 0,14
16 0,33 0,26 0,22 0,18 0,13
18 0,31 0,24 0,21 0,17 0,12
20 0,28 0,22 0,19 0,16 0,12
Grejani suteren sa podnom konstrukcijom ispod nivoa tla

Osnova proraþuna ekvivalentnog koeficijenta prolaza toplote za grejani suteren deli-
miþno ili potpuno ispod nivoa zemlje je sliþan proraþunu za podnu ploþu na nivou zemlje, ali
ukljuþuje dva tipa elemenata zgrada, tj., Uequiv, bf za podne elemente i Uequiv, wf za zidne ele-
mente.
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote za podne elemente dat je na slikama 4 i 5 i ta-
belama 5 i 6, kao funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra, Bƍ. Ekvi-
valentni koeficijent prolaza toplote za zidne elemente dat je na slici 6 i tabeli 7, kao funkcija
prolaza toplote kroz zid i dubine ispod nivoa zemlje.
Za grejani suteren delimiþno ispod nivoa tla, toplotni gubici direktno u spoljašnju sre-
dinu iz onih delova prizemlja koji su iznad nivoa zemlje, odreÿuju se u skladu sa 7.1.1 bez
uticaja iz zemlje i uzimajuüi u obzir samo one delove koji su iznad nivoa tla.
1,4
a
1,2 U = 2 W/(m2 K)
U = 1 W/(m2 K) z = 1,5 m
1,0
U = 0,5 W/(m2 K)
0,8 U = 0,25 2 W/(m2 K)
0,6
0,4 Uequiv,bf
0,2
0,0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
b
Slika 4 -Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 1,5 m ispod nivoa tla,
kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra, Bƍ. Kljuþ:
a – betonski pod (neizolovan); b – Bƍ– vrednost, [m]
Tabela 5 – Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 1,5 m ispod nivoa tla,
kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra, Bƍ
Uequiv, bf (z =1,5m)
m
Bez izolacije Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,86 0,58 0,44 0,28 0,16
4 0,64 0,48 0,38 0,26 0,16
6 0,52 0,40 0,33 0,25 0,15
8 0,44 0,35 0,29 0,23 0,15
10 0,38 0,31 0,26 0,21 0,14
12 0,34 0,28 0,24 0,19 0,14
14 0,30 0,25 0,22 0,18 0,13
16 0,28 0,23 0,20 0,17 0,12
18 0,25 0,22 0,19 0,16 0,12
20 0,24 0,20 0,18 0,15 0,11
O IZOLACIJI 415
Uequiv,bf [W/(m2 K)] 1,4

a
1,2 U = 2 W/(m2 K) z=3m
1,0 U = 1 W/(m2 K)
U = 0,5 W/(m2 K)
0,8 U = 0,25 2 W/(m2 K)
0,6
0,4 Uequiv,bf
0,2
0,0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
b
Slika 5 – Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 3,0 m ispod nivoa tla,
kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra Bƍ. Kljuþ:
a – betonski pod (neizolovan); b – Bƍ– vrednost, [m]
Tabela 6 – Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 3,0 m ispod nivoa tla,
kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakteristiþnog parametra Bƍ
Uequiv, bf (z =3,0m)
m
Bez izolacije Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,63 0,46 0,35 0,24 0,14
4 0,51 0,40 0,33 0,24 0,14
6 0,43 0,35 0,29 0,22 0,14
8 0,37 0,31 0,26 0,21 0,14
10 0,32 0,27 0,24 0,19 0,13
12 0,29 0,25 0,22 0,18 0,13
14 0,26 0,23 0,20 0,17 0,12
16 0,24 0,21 0,19 0,16 0,12
18 0,22 0,20 0,18 0,15 0,11
20 0,21 0,18 0,16 0,14 0,11
1,4
1,2 z=0m
z=1m
1,0 z=2m 2
z=3m
0,8
0,6
0,4 Uequiv,bf
0,2
0,0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
b
Slika 6 -Uequiv, bw – vrednost za zidne elemente grejanog suterena kao funkcija koeficijenta
prolaza toplote kroz zidove i dubine z ispod nivoa tla. Kljuþ: a – U vrednost
zidova [W/m2K]
Tabela 7 – Uequiv, bw – vrednost za zidne elemente grejanog suterena kao funkcija koeficijenta
prolaza toplote kroz zidove i dubine z ispod nivoa tla:
Uequiv, bw
Uwall W/m2·K
W/m2·K
z = 0m z = 1m z = 2m z = 3m
0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
0,50 0,44 0,39 0,35 0,32
0,75 0,63 0,54 0,48 0,43
1,00 0,81 0,68 0,59 0,53
1,25 0,98 0,81 0,69 0,61
1,50 1,14 0,92 0,78 0,68
1,75 1,28 1,02 0,85 0,74
2,00 1,42 1,11 0,92 0,79
2,25 1,55 1,19 0,98 0,84
2,50 1,67 1,27 1,04 0,88
2,75 1,78 1,34 1,09 0,92
3,00 1,89 1,41 1,13 0,96
Negrejani suteren
Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za pod koji razdvaja grejanu prostoriju od
negrejanog suterena raþuna se u skladu sa 7.1.2. U-vrednost poda se raþuna na isti naþin kao
za pod bez uticaja tla, tj., ne važi relacija (8), (pa se ne primenjuju ni faktori fg1, fg2 i Gw).
Izdignut pod
Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za izdignut pod raþuna se u skladu sa
7.1.2. U-vrednost za pod koji ima vazdušni sloj izmeÿu ploþe i betonske ploþe oslonjene na
tlo se raþuna na isti naþin kao za pod bez uticaja tla, tj., ne važi relacija (8), (pa se ne prime-
njuju ni faktori fg1, fg2 i Gw).
7.1.4– TOPLOTNI GUBICI IZ PROSTORIJE

ILI U PROSTORIJU GREJANU NA RAZLIýITU TEMPERATURU –
KOEFICIJENT GUBITKA TOPLOTE HT,ij
HT,ij izražava toplotu prenetu transmisijom iz jedne grejane prostorije (i) u susednu
grejanu prostoriju (j), zagrejanu na znaþajno drugaþiju temperaturu. Ovo može biti susedna
soba unutar istog dela zgrade (tj., kupatilo, soba za medicinske preglede, skladište), ili soba
O IZOLACIJI 417
koja pripada susednom delu zgrade, (stan) ili soba koja pripada susednoj zgradi koja može
biti negrejana. HT,ij se raþuna na sledeüi naþin:
HT,ij = Ȉk fij·Ak ·Uk [W/K] (10)
gde je
fij = faktor redukcije temperature koji uzima u obzir razliku izmeÿu temperature susedne
prostorije i spoljne projektne temperature, date kao:
fij = (șint,i – șadjacent space) / ( șint,i – șe).
U odsustvu nacionalnih propisa za vrednosti temperatura susednih grejanih prostorija,

treba koristiti polazne vrednosti koje su date u D.4.4. Nacionalni aneks ovog standarda može
sadržati informacije o efektima vertikalnih temperaturnih gradijenata;
Ak = površina graÿevinskog elementa (k) [m2];
Uk = koeficijent prolaza toplote kroz graÿevinski element (k) [W/m2K]
Efekti toplotnih mostova nisu uzeti u obzir u ovim proraþunu.
7.2 – PROJEKTNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektni ventilacioni toplotni gubici, ĭV,i, za grejanu prostoriju (i) raþunaju se na sl-
deüi naþin:
ĭV,i = HV,i·( șint,i – șe ) [W] (11)
gde je
HV,i [W/K] – koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka;
șint,i [°C] – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
șint,i [°C] – spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih ventilacionih gubitaka, HV,i, grejane prostorije raþuna se na sle-
deüi naþin:
H = V· ·ȡ·c [W/K]
V,i i p (12)
gde je
V· i [m3/s] – zapreminski protok vazduha kroz grejanu prostoriju (i);
ȡ [kg/m ] 3 – gustina vazduha na unutrašnjoj temperaturi șint,i;
cp [kJ/kg·K] – specifiþni toplotni kapacitet vazduha na unutrašnjoj temperaturi șint,i.
Pretpostavljajuüi veliþine ȡ i cp konstantnim, izraz za projektne ventilacione gubitke
dobija izgled:
H = 0,34 · V· [W/K]
V,i i (13)
gde je protok V· sada izražen u kubnim metrima na sat (m3/h).

Postupak proraþuna za odreÿivanje merodavnog protoka vazduha, V· i , direktno zavi-
si od razmatranog sluþaja, tj., da li je objekat sa ventilacionim sistemom ili bez ventilacio-
nog sistema.
Bez mehaniþkih ventilacionih sistema:

U odsustvu mehaniþkih ventilacionih sistema, pretpostavljeno je da vazduh koji pre-
strujava u prostoriju kroz otvore i procepe ima termiþke karakteristike spoljašnjeg vazduha.
Zbog toga su toplotni gubici proporcionalni razlici izmeÿu unutrašnje projektne temperature
i temperature spoljašnjeg vazduha.
Vrednost zapreminskog protoka vazduha koji infiltracijom prodire u grejane prosto-

rije (i), a koja se koristi za proraþun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka,
jeste veüa vrednost od:
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha, V·inf,i koji infiltracijom prodire u prostori-
ju usled strujanja vazduha kroz otvore i procepe u termiþkom omotaþu zgrade, i
·
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha V min,i , potrebne da se zadovolje higijen-
ski zahtevi:
V i = max (V· inf,i , V· min,i) [m3/h],
·
(14)
gde:
·
V inf,i – treba odrediti u skladu sa 7.2.2
·
V min,i – treba odrediti u skladu sa 7.2.1
Sa sistemom mehaniþke ventilacije:

Ako mehaniþki ventilacioni sistem postoji, dovedena koliþina vazduha ne mora oba-
vezno imati termiþke karakteristike spoljašnjeg vazduha, na primer:
– kada se koristi toplota otpadnog vazduha;
– kada se spoljašnji vazduh centralno predgreva;
– kada se vazduh dovodi iz susednih prostorija.
U ovim sluþajevima se uvodi faktor smanjenja temperature, koji uzima u obzir razliku
izmeÿu temperature dovedenog vazduha i spoljne projektne temperature.
U sistemima sa veüim protokom vazduha koji se odvodi u odnosu na koliþinu vazdu-
ha koji se ubacuje, ova razlika se nadoknaÿuje spoljnim vazduhom koji prestrujava kroz pro-
cepe i otvore u termiþkom omotaþu zgrade, što se takoÿe mora uzeti u obzir.
Izraz za odreÿivanje zapreminskog protoka vazduha kroz grejanu prostoriju (i), koji
se koristi za proraþun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka, je sledeüi:
V· = V· , + V· , ·f + V·
i inf i su i V,i [m3/h]
mech,iinf,i (15)
gde je
V· inf,i [m3/h] – zapreminski protok vazduha koji infiltracijom dospeva u grejanu pro-
storiju (i)
V· su,i [m3/h] – zapreminski protok vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i)
V· mech,iinf,i [m3/h] – razlika odsisane i ubaþene koliþine vazduha u grejanu prostoriju odre-
ÿena u skladu sa 7.2.3.2,
fVi – faktor redukcije temperature, dat izrazom:
fVi =( șint,i – șsu,i ) / ( șint,i – șe )
șsu,i [°C] – temperatura vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i), (bilo da se
dovodi iz centralnog vazdušnog sistema grejanja, ili iz susedne greja-
ne ili negrejane prostorije, ili iz spoljnog okruženja). Ako se primenju-
je sistem korišüenja otpadne toplote, șsu,i može biti izraþunata iz stepe-
na korisnosti sistema za korišüenje otpadne toplote. șsu,i može biti viša
ili niža od unutrašnje temperature vazduha.
Trebalo bi da je V· i jednaka ili veüa od minimalnog broja izmena vazduha prema 7.2.1.
Metod za odreÿivanje zapreminskog protoka vazduha u zgradama na precizan naþin,
dat je u prEN 13465.
Pojednostavljen metod za odreÿivanje zapreminskog protoka vazduha dat je u poglav-
ljima 7.2.2 i 7.2.3.
O IZOLACIJI 419
7.2.1 – ZAPREMINSKI PROTOK VAZDUHA

DEFINISAN PREMA HIGIJENSKIM ZAHTEVIMA, V· min,i
Iz higijenskih razloga, zahteva se minimalni zapreminski protok vazduha. Kada naci-
·
onalni aneks nije dostupan, minimalni zapreminski protok vazduha, V min,i, grejane prostorije
(i), može se odrediti na sledeüi naþin:
·
V min,i = nmin·Vi [m3/h] (16)
gde je
nmin [h-1] – minimalni broj izmena vazduha spoljašnjim vazduhom, na þas
Vi [m3] – zapremina grejane prostorije (i), proraþunata na osnovu unutrašnjih dimenzija.
Minimalni broj provetravanja biüe odreÿen nacionalnim aneksom pri ovom standardu
ili preko specifikacije. Kad nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u D.5.1.
Više informacija o broju izmena vazduha može se dobiti iz CR 1752.
Broj izmena vazduha dat u D.5.1 baziran je na unutrašnjim dimenzijama prostori-
je. Ako se u proraþunu koriste spoljašnje dimenzije, vrednost broja izmena vazduha datog u
D.5.1 treba pomnožiti odnosom izmeÿu unutrašnje i spoljašnje zapremine prostorije (aprok-
simirano, polazna vrednost ovog odnosa je 0,8).
Za otvorene kamine treba obratiti pažnju na veüi broj izmena vazduha koje su potreb-
ne zbog vazduha potrebnog za sagorevanje.
7.2.2 -INFILTRACIJA KROZ OMOTAý ZGRADE – V· inf,i

Zapreminski protok vazduha usled infiltracije, V· inf,i, grejane prostorije (i), uzrokovan
vetrom i efektima uzgonskog strujanja vazduha kroz omotaþ zgrade, može se izraþunati na
sledeüi naþin:
V· inf,i = 2Vi · n50 · ei · İi [m3/h] (17)
gde je
n50 [h-1] – broj izmena vazduha, kao rezultat razlike pritisaka od 50Pa izmeÿu spoljašnjosti i
unutrašnjosti zgrade, kroz otvore u termiþkom omotaþu zgrade, na þas.
ei – koeficijent zaklonjenosti;
İi – faktor korekcije visine, koji uzima u obzir porast brzine vetra sa poveüanjem visi-
ne prostorije u odnosu na nivo tla.
Množitelj 2 se u uvodi zato što u izrazu (17) figuriše n50– vrednost koja je data za ce-
lu zgradu. Proraþun mora uzeti u obzir najnepovoljniji sluþaj, kada kada sva koliþina vazdu-
ha prestrujava usled infiltracije sa jedne strane zgrade.
Vrednost V· inf ,i bi trebalo da bude jednaka nuli ili veüa od nule.
Vrednosti za n50 biüe date nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Kada nacional-
ni aneks nije dostupan, polazne vrednosti za razliþite konstrukcije zgrade, date su u poglav-
ljima D.5.3 i D.5.4.
7.2.3 -ZAPREMINSKI PROTOK VAZDUHA USLED RADA

MEHANIýKOG VENTILACIONOG SISTEMA
7.2.3.1 -ZAPREMINSKI PROTOK UBACNOG VAZDUHA , V· su,i
Ako su nepoznat podaci o mehaniþkom ventilacionom sistemu, ventilacioni toplotni
gubici se raþunaju kao za instalaciju bez ventilacionog sistema.
Ako su podaci o ventilacionom sistemu poznati, zapreminski protok ubacnog vazduha
grejane prostorije (i), V· su,i, odreÿen je dimenzionisanjem ventilacionog sistema i dat od stra-
ne projektanta ventilacionog sistema.
Ako dovedeni vazduh prestrujava iz susedne prostorije ili više njih, imaüe termiþke
karakteristike vazduha iz te sobe ili tih soba.
Ako se ubacni vazduh distribuira kanalima, u opštem sluþaju je predgrejan. U oba slu-
þaja, treba definisati pravac (trasu) strujanja vazduha, i izraþunati potreban zapreminski pro-
tok vazduha u odgovarajuüim sobama.
7.2.3.2 -VEûI PROTOK ODSISNOG VAZDUHA

U ODNOSU NA UBACNI, V· mech,inf,i
Višak izvuþenog vazduha u svim ventilacionim sistemima se zamenjuje spoljašnjim
vazduhom koji prestrujava kroz omotaþ zgrade.
Ako razlika protoka odsisnog i ubacnog vazduha nije drugaþije odreÿena, može se za
þitavu zgradu izraþunati na sledeüi naþin:
V· mech,iinf, i = max(V ex - V su , 0) [m3/h]
· ·
(18)
gde je
V· ex [m3/h] – protok odsisnog vazduha za þitavu zgradu;
V· su [m3/h] – protok ubacnog vazduha za þitavu zgradu;
U zgradama za stanovanje, protok dovedenog vazduha za þitavu zgradu þesto je pode-
šen da bude jednak nuli. U poþetku, V· mech,iinf, i je odreÿen za þitavu zgradu. Zatim, raspodela
protoka ovog spoljašnjeg vazduha na svaku prostoriju u zgradi, raþuna se na osnovu propust-
ljivosti (zaptivenosti omotaþa zgrade i projektnih prirodnih otvora na zgradi) svake prostorije
u proporciji sa propustljivošüu þitave zgrade. Ako nisu dostupne vrednosti termiþke propust-
ljivosti, raspodela protoka spoljašnjeg vazduha može se izraþunati na pojednostavljen naþin
srazmerno zapremini svake prostorije u odnosu na zapreminu zgrade:
V· mech,iinf, i= V mech,iinf ·(Vi/ ȈVi) [m3/h],
·
(19)
gde je Vi – zapremina prostorije i . Ovaj izraz može biti korišüen na odgovarajuüi naþin za
odreÿivanje protoka dovedenog vazduha za svaku prostoriju ako je dat samo pro-
tok dovedenog vazduha za celu zgradu.
7.3 -PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA

Prostorije grejane sa prekidima zahtevaju odreÿeni grejni kapacitet kako bi postigle
unutrašnju projektnu temperaturu nakon prekida za dato vreme. Grejni kapacitet zavisi od
sledeüih faktora:
– toplotnog kapaciteta elemenata zgrade;
– vremena dogrevanja,
– sniženja temperature u toku prekida;
– karakteristika upravljaþkog sistema.
Uveüani grejni kapacitet ne mora biti uvek neophodan, na primer :
– ako upravljaþki sistem može da iskljuþi prekide grejanja tokom najhladnijih dana;
– ako toplotni gubici (ventilacioni gubici) mogu biti smanjeni tokom perioda preki-
da.
Grejni kapacitet treba usaglasiti sa klijentom.
Grejni kapacitet može biti odreÿen na detaljan naþin dinamiþkim procedurama pro-
raþuna.
Gore navedeni, pojednostavljeni metod može biti korišüen za odreÿivanje toplotnog
kapaciteta potrebnog za izvore toplote i grejnih tela u sledeüim sluþajevima:
– za stambene zgrade:
O IZOLACIJI 421
– kada prekid grejanja (noüni prekid) traje do 8h;

– ako konstrukcija zgrade nije lakog tipa (kao npr. drvena ramna konstrukcija);
– za zgrade koje nisu stambene:
– kada prekid grejanja traje do 48h (vikend);
– kada je period zauzetosti tokom radnih dana veüi od 8h dnevno;
– ako je unutrašnja projektna temperatura izmeÿu 20°C i 22°C.
Kod grejnih tela sa velikom termiþkom masom, treba obratiti pažnju da je potrebno
duže vreme zagrevanja.
Pojednostavljen metod odreÿivanja grejnog kapaciteta

Grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima , ĭRH,i, u greja-
noj prostoriji (i), raþuna se na sledeüi naþin:
ĭRH,i= Ai·fRH [W] (20)
gde je
Ai [m2] – površina poda grejane prostorije;
2
fRH [W/m ] – korekcioni faktor koji zavisi od vremena uzgrevanja i pretpostavljenog sniže-
nja unutrašnje temperature tokom obustave grejanja.
Ovaj korekcioni faktor biüe dat u nacionalnom aneksu standarda. Kada aneks nije do-
stupan, polazne vrednosti su date u D.6. Ove alternativne vrednosti se ne primenjuju za grej-
ne sisteme sa skladišnim rezervoarima tople vode.
8 – UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE

Ukupni projektni gubici toplote mogu biti izraþunati za grejanu prostoriju, za deo
zgrade, ili za zgradu u celini, kako bi se odredila potrebana instalisana snaga grejnih tela, raz-
menjivaþa toplote ili izvora toplote.
8.1 – UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE

ZA GREJANU PROSTORIJU
Za grejanu prostoriju (i), ukupni projektni gubici toplote, ĭHL,i , raþunaju se na sle-
deüi naþin:
ĭHL,i= ĭT,i +ĭV,i + ĭRH ,i [W] (21)
gde je :
ĭT,i [W] – transmisioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
ĭV,i [W] – ventilacioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
ĭRH [W] – grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima grejane
prostorije (i);
8.2 – UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE

ZA DEO ZGRADE ILI ZGRADU
Proraþun ukupnih projektnih gubitaka toplote za deo zgrade ili zgradu ne bi trebalo
da uzima u obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom unutar zagrejanog omotaþa po-
smatranog dela zgrade, tj., toplotne gubitke izmeÿu stanova.
Ukupni projektni gubici toplote dela zgrade ili zgrade, ĭHL, raþuna se na sledeüi na-
þin:
ĭHL= ȈĭT,i +ȈĭV,i +ȈĭRH ,i [W] (22)
gde je :
Ȉ ĭT,i [W] – suma transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija, iskljuþujuüi to-
plotu prenetu unutar dela zgrade ili zgrade;
Ȉ ĭV,i [W] – ventilacioni toplotni gubici svih grejanih prostorija, iskljuþujuüi toplotu prene-
tu unutar dela zgrade ili zgrade;
Prethodni izraz (22) podrazumeva ukupni zapreminski protok vazduha zgrade. Pošto
se vrednost zapreminskog protoka vazduha svake prostorije bazira na najnepovoljnijem slu-
þaju za svaku prostoriju pojedinaþno, ne treba sabrati protoke svih prostorija, jer se najnepo-
voljniji sluþaj dešava istovremeno samo u odreÿenom broju prostorija. Zapreminski protok
·
vazduha zgrade, Ȉ V i, raþuna se na sledeüi naþin:
Bez ventilacionog sistema:
ȈV· i = max(0,5·ȈV· , ȈV·
inf,i )
min,i
Sa ventilacionim sistemom:
ȈV· i = 0,5·ȈV· inf,i + (1-Șv) ȈV· su,i + ȈV· mech, inf, i
gde je Șv stepen korisnosti sistema za korišüenje otpadne toplote povratnog vazduha. U slu-
þaju da tog sistema nema, Șv = 0.
Za dimenzionisanje izvora toplote, koristi se 24-h prosek. Ako se dovedeni vazduh
greje sistemom iz susedstva, za taj üe se sistem i raþunati gubici toplote.
Ȉ ĭRH,i [W] je suma grejnih kapaciteta svih grejanih prostorija potrebnih za kompen-
zovanje efekata grejanja sa prekidima.
9 -POJEDNOSTAVLJEN METOD PRORAýUNA

Ograniþenja za korišüenje pojednostavljenog metoda proraþuna biüe definisana u na-
cionalnom aneksu. Tamo gde aneks nije dostupan, informacije su date u D.7.
Spoljašnje dimenzije biüe korišüene za osnovu ovog proraþuna (videti Sliku 7). Osnova
za vertikalne dimenzije je rastojanje od površine poda do površine poda (tj. debljina poda sute-
rena ne ulazi u proraþun). Kada se razmatraju unutrašnji zidovi, osnova za horizontalne dimen-
zije je rastojanje do centra zida (tj., unutrašnji zidovi se uzimaju sa pola svoje debljine).
Slika 7 – Primeri spoljnih dimenzija u pojednostavljenom metodu proraþuna

O IZOLACIJI 423
9.1 -PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU PROSTORIJU

9.1.1 -UKUPNI PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI
Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭi, raþunaju se na slede-
üi naþin:
ĭi = ( ĭT,i+ĭV,i)·fǻș,i [W] (23)
gde je
ĭT,i [W] – projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
ĭV,i[W] – projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
fǻș,i – faktor korekcije teemperature koji uzima u obzir dodatne toplotne gubitke soba
grejanih na više temperature u odnosu na susedne zagrejane sobe (npr. kupatilo se
greje na temperaturu 24°C).
Vrednosti fǻș,i biüe date u nacionalnom aneksu pri ovom standardu. Kada nacionalni
aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u poglavlju D.7.3.
9.1.2 -PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektni transmisioni toplotni gubici, ĭT,i, za grejanu prostoriju (i), raþunaju se na
sledeüi naþin:
ĭT,i = Ȉk fk · Ak · Uk (șint,i – șe) [W] (24)
gde je
fk – faktor korekcije temperature za element zgrade (k), koji uzima u obzir razli-
ku izmeÿu temperature za konkretan razmatrani sluþaj i spoljašnje projek-
tne temperature;
Ak [m2] – površina elementa (k) zgrade;
2
Uk [W/m ·K] – koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade.
Vrednosti temperaturskog korekcionog faktora, fk , biüe date u nacionalnom aneksu
pri ovom standardu. Kada aneks nije dostupan, polazne vrednosti date su u poglavlju D.7.2.
9.1.3 -PROJEKTNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektni ventilacioni toplotni gubici, ĭV,i, za grejanu prostoriju raþunaju se na slede-
üi naþin:
ĭ = 0,34 · V·
V,i ·( ș -ș ) [W]
min,i int,i e (25)
gde je
V· min,i [m3/h] – minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije (i), potreban iz hi-
gijenskih razloga
Minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije (i), potreban iz higijenskih
razloga je odreÿen u skladu sa:
V· min,i = nmin · Vi [m3/h] (26)
gde je
nmin [h-1] – minimalni broj izmena vazduha na þas;
Vi[m3] – zapremina grejane prostorije (i), proraþunata korišüenjem unutrašnjih dimenzija.
Aproksimativno, ova zapremina je 0,8 puta zapremina iste prostorije raþunata na
bazi spoljašnjih dimenzija.
Vrednosti minimalnog broja izmena vazduha biüe date u nacionalnom aneksu pri
ovom standardu. Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u po-
glavlju D.5.1.
Važno! U sluþaju postojanja mehaniþkog ventilacionog sistema, protok vazduha kroz
sistem zavisi od konstrukcije i kapaciteta ventilacionog sistema. Ekvivalentni broj izmena
vazduha na þas može se izraþunati za svaku sobu provetravanu mehaniþkim ventilacionim
sistemom, bazirano na protoku vazduha kroz mehaniþki ventilacioni sistem (dobijenom od
projektanta mehaniþkog ventilacionog sistema), temperaturi dovedenog vazduha i zapremi-
ni svake prostorije.
9.2 -PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE ZA GREJANU PROSTORIJU

9.2.1 -UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE
Ukupni projektni gubici toplote grejane prostorije (i), ĭHL,i, raþunaju se na sledeüi na-
þin:
ĭHL,i =ĭi+ ĭRH,i [W] (27)
gde je
ĭi [W] – ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
ĭRH,i [W] – grejni kapacitet za grejanu prostoriju (i).
9.2.2 – PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA

Grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima prostorije (i),
ĭRH,i, izraþunava se na sledeüi naþin:
ĭRH,i = Ai·fRH [W] (28)
gde je
Ai, [m2] – površina poda grejane prostorije (i);
fRH – faktor uzgrevanja koji zavisi od tipa zgrade, konstrukcije zgrade, vremena uzgre-
vanja i pretpostavljenog sniženja unutrašnje temperature tokom prekida.
Vrednosti faktora dogrevanja, fRH, biüe date u nacionalnom aneksu pri ovom standar-
du. Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u poglavlju D.6.
9.3 -UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE

DELA ZGRADE ILI ZGRADE
Proraþun ukupnih projektnih gubitaka toplote dela zgrade ili zgrade neüe uzimati u
obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom unutar termiþkog omotaþa dela zgrade, od-
nosno toplotne gubitke izmeÿu stanova.
Ukupni projektni gubici toplote za deo zgrade ili zgradu, ĭHL, raþunaju se na slede-
üi naþin:
ĭHL = ȈĭT,i + ȈĭV,i + ȈĭRH,i [W] (29)
gde je
ȈĭT,i [W] – suma projektnih transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne
uzimajuüi u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade;
ȈĭV,i [W] – suma projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne
uzimajuüi u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade;
ȈĭRH,i [W] – suma grejnih kapaciteta svih grejanih prostorija, potrebna da kompenzuje efek-
te grejanja sa prekidima.
O IZOLACIJI 425
ANEKS A
(INFORMATIVAN)
OSNOVNI PARAMETRI UDOBNOSTI LJUDI U UNUTRAŠNJEM
TERMIýKOM OKRUŽENJU – ZNAýAJ OPERATIVNE
TEMPERATURE U PRORAýUNIMA UKUPNIH GUBITAKA
TOPLOTE
Cilj proraþuna ukupnih projektnih gubitaka toplote je obezbeÿivanje odgovarajuüih

unutrašnjih uslova ugodnosti pri spoljašnjim projektnim temperaturskim uslovima. Unuraš-
nja projektna temperatura za grejanje data je na nacionalnom nivou ili u aneksu D. Sledi me-
tod za odreÿivanje unutrašnje projektne temperature.
Projektovanje unutrašnjeg termiþkog okruženja trebalo bi da se bazira na EN ISO
7730, gde se kvalitet termiþkog okruženja izražava preko vrednosti PMV (predicted mean
vote – predviÿeni broj zadovoljnih korisnika) i PPD (predicted percentage of dissatisfied -
predviÿen procenat nezadovoljnih ispitanika).
Željeni termiþki kvalitet u prostoriji može biti odabran iz sledeüe tri kategorije A, B i
C nabrojane u Tabeli A.1.
Tabela A.1
Termiþko stanje tela u celini

Kategorija unutrašnjeg predviÿen procenat predviÿeni broj
termiþkog okruženja nezadovoljnih zadovoljnih korisnika
– PPD – PMV
A PPD < 6% – 0,2 < PMV < + 0,2
B PPD < 10% – 0,5 < PMV < + 0,5
C PPD < 15% – 0,7 < PMV < + 0,7
Slika A.1 pokazuje optimalnu operativnu temperaturu i opseg dozvoljenih tempera-

tura za svaku od ove tri kategorije kao funkciju stepena odevenosti i aktivnosti za svaku ka-
tegoriju. Optimalna operativna temperatura je ista za sve tri kategorije, dok opseg dozvolje-
nih temperatura varira.
Operativna temperatura na svim mestima u okviru razmatrane grejane prostorije, u
svakom trenutku, treba da je u dozvoljenom temperaturskom opsegu. Ovo znaþi da opseg do-
zvoljenih temperatura treba da obuhvati obe varijacije (prostornu i vremensku), ukljuþujuüi i
fluktuacije uzrokovane upravljaþkim sistemom.
Unutrašnja projektna temperatura za grejanje treba da se odredi kao najniža operativ-
na temperatura iz opsega dozvoljenih temperatura u odabranoj kategoriji. Za pretpostavljene
vrednosti odevenosti i aktivnosti, unutrašnja projektna temperatura može se odrediti sa Slike
A.1, iz tabele A.2, ili iz standarda EN ISO 7730.
0 0,1 0,2 m2 °C/W

met
PPD < 6 % mW/2
3,0
u ra 1 10°C 150
t 2°
ra C
pe 1 14°C
Aktivnost
m 6 125
a 18te °C
Katetorija A
2,0 adn 20 °C ±20°C 100 Unutrašnje termičko
na r22 °C okruženje
l
i
a °C
ez
im 24° 100
ps
t
O2p6 C ±1,8°C
io
75
en
°C
olj
28° ±1,0°C
1,0 C
zv
50
Do
±0,8°C
0 0,5 1,0 1,5 clo

Odevenost
0 0,1 0,2 m2 °C/W

met
PPD < 10 %
3,0 mW/2
u ra 1 10°C 150
t 2°
ra C
pe 1 14°C
Aktivnost
m 6° 125
a 18°Cte C ±0°C
Katetorija B
2,0 dn 100
a2ra 20° C
Unutrašnje termičko
aln 2°C ±4,0°C okruženje
i
100
ez
tim 24°C
ps
O2p6 ±3,0°C
io
°C 75
en
28° ±2,5°C
olj
1,0 C ±2,0°C 50
zv
Do
±1,0°C ±1,5°C
0 0,5 1,0 1,5 clo

Odevenost
0 0,1 0,2 m2 °C/W

met
PPD < 15 % mW/2
3,0
10
ra 150
atu 12°C °C
r
pe 1 14°C
Aktivnost
em 6° 125
a 18°Ct C
Katetorija C
2,0 dn ±4,0°C 100
a2ra 20° C
Unutrašnje termičko
aln 2°C okruženje
i
100
ez
m
ti 24°C
ps
O2p6 ±3,0°C
io
75
en
°C ±4,0°C
olj
28°
1,0 C ±3,0°C 50
zv
Do
±1,0°C ±1,5°C ±2,0°C ±2,5°C
0 0,5 1,0 1,5 clo

Odevenost
Slika A.1 Optimalna operativna temperatura kao funkcija odevenosti i aktivnosti za tri
kategorije unutrašnjeg termalnog okruženja. Dijagrami takoÿe prikazuju dozvoljene
temperaturske opsege oko optimalne operativne temperature za date tri kategorije
O IZOLACIJI 427
Relativna brzina vazduha var, uzrokovana pomeranjem tela, procenjena je da je

var = 0 m/s za fiziþku aktivnost M < 1 met, i var = 0,3 za fiziþku aktivnost M > 1 met. Dijagra-
mi su odreÿeni za relativnu vlažnost vazduha od 50 % .
Tabela A.2– Unutrašnja projektna temperatura
Odevenost, zimi Aktivnost Kategorija unutrašnjeg Operativna

Tip prostorije
(clo) (met) termiþkog okruženja temperatura, zimi (°C)
A 21,0-23,0
Pojedinaþna
1,0 1,2 B 20,0-24,0
kancelarija
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kancelarija
1,0 1,2 B 20,0-24,0
sa zid-zavesom
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Sala za sastanke 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Auditorijum 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kafe/Restoran 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Uþionica 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Obdanište 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 17,5-20,5
Ostava/skladište 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0
A 21,0-23,0
Stambeni prostor 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 24,5-25,5
Kupatilo 0,2 1,6 B 23,5-26,5
C 23,0-27,0
A 16,5-19,5
Crkva 1,5 1,3 B 15,0-21,0
C 14,0-22,0
A 17,5-20,5
Muzej / Galerija 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0
ANEKS B
(INFORMATIVAN)
UPUTSTVA ZA PRORAýUN PROJEKTNIH TOPLOTNIH
GUBITAKA ZA SPECIJALNE SLUýAJEVE
B.1– PLAFONSKA VISINA I VELIKI OGRAĈENI PROSTORI

Za osnovni sluþaj, toplotni gubici se raþunaju pretpostavljajuüi da je temperatura uni-
formna u grejanim prostorima visine 5 m ili manje. Ova pretpostavka nije taþna za sobe þija
visina prelazi 5 m, pošto se tad temperaturski gradijent po visini prostorije, koji poveüava to-
plotne gubitke naroþito kroz tavanicu, ne sme zanemariti.
Temperaturski gradijent po vertikali raste sa poveüanjem visine sobe i takoÿe je u
znatnoj meri zavistan od ukupnih projektnih toplotnih gubitaka (stepena izolacije omotaþa
zgrade i spoljašnje projektne temperature) i vrste i lokacije grejaþa.
Ovi efekti bi trebalo da budu uzeti u obzir preko dodataka na projektne toplotne gubit-
ke. Ovi dodatni projektni toplotni gubici najbolje se odreÿuju korišüenjem rezultata dinamiþ-
kih simulacionih proraþuna, pošto oni uzimaju u obzir pojedinaþna svojstva zgrade.
Tabela B.1 – Korekcioni faktor spratne visine, fh,i
fh,i
Visina grejanog
Naþin grejanja i vrsta ili lokacija grejaþa Visina grejanog
prostora prostora
5-10 m 10-15m
UGLAVNOM ZRAýENJE
Podno grejanje 1 1
Plafonsko grejanje (temperatura plafona <40°C) Ne odgovara
1,15
za ovu primenu
Srednje i visoko temperatursko zraþenje sa višeg
1 1,15
nivoa naniže
UGLAVNOM KONVEKCIJA
Prirodna konvekcija toplog vazduha 1,15 Ne odgovara
za ovu primenu
PRINUDNA KONVEKCIJA - TOPLI VAZDUH
Unakrsno strujanje na nižem nivou 1,3 1,60
Nadole sa višeg nivoa 1,21 1,45
Srednje i visoko-temperaturski unakrsni protok 1,15 1,30
vazduha sa srednjeg nivoa
Za zgrade sa projektnim toplotnim gubicima manjim ili jednakim 60 W po kvadrat-

nom metru površine poda, ukupni projektni toplotni gubici, ĭi, za prostorije sa visokim pla-
O IZOLACIJI 429
fonima mogu biti korigovani uvoÿenjem korekcionog faktora plafonske visine, fh,i, na slede-
üi naþin:
ĭi = (ĭT,i + ĭV,i)· fh,i [W], (30)
gde su vrednosti za fh,i date u Tabeli B.1.
B.2 -ZGRADE U KOJIMA SE TEMPERATURA VAZDUHA I

SREDNJA TEMPERATURA ZRAýENJA
ZNAýAJNO RAZLIKUJU
Za osnovni sluþaj, smatra se da temperatura vazduha, srednja temperatura okolnih
zraþeüih površina i operativna temperatura imaju iste vrednosti. Stoga se u ovom sluþaju pri
izraþunavanju transmisionih i ventilacionih toplotnih gubitaka koristi vrednost operativne
temperature.
Za prostorije gde postoji znaþajna razlika izmeÿu temperature vazduha i proseþne
temperature okolnih zraþeüih površina, korišüenje operativne temperature u proraþunu to-
plotnih gubitaka vodi netaþnim rezultatima.
Za ove sluþajeve, transmisioni toplotni gubici se još uvek izraþunavaju korišüenjem
operativne temperature, ali ventilacione toplotne gubitke treba izraþunati korišüenjem unu-
trašnje temperature vazduha. U suprotnom, proraþun ventilacionih toplotnih gubitaka (infil-
tracija), daüe suviše visoke vrednosti za radijacione grejne sisteme, a previše niske vrednosti
za konvektivne grejne sisteme.
Ovo treba uzeti u obzir ako je greška proraþunatih ventilacionih toplotnih gubitaka
veüa od 5 %.
Na primer, na projektovanoj temperaturskoj razlici od 30 K, razlika izmeÿu tempera-
ture vazduha i operativne temperature od 1,5 K odgovara vrednosti razlici od 5 % pri prora-
þunu ventilacionih toplotnih gubitaka. Ovo odgovara razlici od 3 K izmeÿu temperature vaz-
duha i proseþne temperature okolnih zraþeüih površina.
Za prostorije za koje proseþna U-vrednost spoljašnjih prozora/zidova zadovoljava sle-
deüi izraz, potrebno je izvršiti korekciju za razliku izmeÿu temperature vazduha i operativ-
ne temperature:
Uw> 50/( șint – șe ) [W/( m2·K)] (31)
gde je
Uw [W/( m2·K) ] – proseþna U-vrednost za prozore/zidove;
șint [°C] – unutrašnja projektna temperatura;
șe [°C] – spoljna projektna temperatura.
Za ove sluþajeve, srednja temperatura zraþenja se izraþunava preko temperature unu-
trašnjih površina. Temperature unutrašnjih površina mogu se izraþunati na osnovu zadate U -
vrednosti, unutrašnje projektne temperature, spoljne projektne temperature i temperature po-
vršina grejnih tela. Ako se proraþunata proseþna temperatura zraþenja razlikuje za više od 1,5
K od unutrašnje projektne temperature, ventilacioni toplotni gubici se mogu izraþunati kori-
šüenjem temperature vazduha, șa, date kao:
șa=2·șo – șr [°C] (32)
gde je
șo [°C] – operativna temperatura;
șr [°C] – proseþna temperatura zraþenja.
U nekim industrijskim objektima gde brzina vazduha prelazi 0,20 m/s, ispravnija je
sledeüa relacija izmeÿu operativne temperature, temperature vazduha i srednje temperatu-
re zraþenja:
șo =FB·șa + (1– FB)·șr [°C], (33)
gde je vrednost faktora FB:

FB = 0,5 za brzinu vazduha manju od 0,2 m/s;
FB = 0,6 za brzinu vazduha izmeÿu 0,2 m/s i 0,6 m/s;
FB = 0,7 za brzinu vazduha veüu od 0,6 m/s.
O IZOLACIJI 431
ANEKS C
(INFORMATIVAN)
PRIMER PRORAýUNA UKUPNIH GUBITAKA TOPLOTE
C.1 – UOPŠTENI OPIS PRIMERA PRORAýUNA
C.1.2 – PRIMER OPISA ZGRADE

Primer proraþuna je izveden za „Vivaldi“ zgradu.
Zgrada je dvojna, prizemna sa podrumom u suterenu. Zapadni zid dnevne sobe je u
kontaktu sa susednom zgradom. Prizemlje je izdignuto 0,5 m iznad kote tla. Dnevna soba ima
pod koji ima vazdušni sloj izmeÿu ploþe i betonske ploþe oslonjene na tlo. Ostatak prizemlja
se nalazi iznad suterena. U suterenu se nalazi podrum, garaža i grejana radna soba.
Zgrada ima unutrašnju izolaciju.
C.1.2 – PLANOVI (OSNOVE) ZGRADE

Detaljne osnove i preseci zgrade su dati na crtežima C.1 – C.4. Konstruktivni detalji
i toplotni mostovi su prikazani na crtežima C.5 – C.7. Druga osnova prizemlja je data na cr-
težu C.8 sa naznaþenim spoljnim dimenzijama koje se koriste za primer proraþuna po pojed-
nostavljenoj metodi.
C.1.3 – IZVRŠENI PRORAýUNI

Primeri proraþuna su uraÿeni po detaljnoj, kao i po pojednostavljenoj metodi. Prora-
þun po detaljnoj metodi je izveden korišüenjem unutrašnjih dimenzija. Podaci o toplotnim
mostovima odgovaraju unutrašnjim dimenzijama.
Proraþun ventilacionih toplotnih gubitaka po detaljnoj metodi je izveden za sldeüa tri
karakteristiþna sluþaja:
– samo prirodna ventilacija (otvaranjem prozora);
– izbalansirani ventilacioni sistem sa temperaturom dovedenog vazduha 12oC;
– samo odsisavanje iz kuhinje, kupatila i WC-a.
Proraþun transmisionih toplotnih gubitaka je nezavisan od ovih opcija.
Proraþun transmisionih toplotnih gubitaka je detaljno uraÿen za jednu prostoriju, ta-
koÿe po detaljnoj, kao i po pojednostavljenoj metodi.
C.2 – PLANOVI ZGRADE
Slika C.1 – Osnova prizemlja

O IZOLACIJI 433
Slika C.2 – Osnova suterena

Slika C.3 – Preseci A – A i B – B

O IZOLACIJI 435
Slika C.4 – Presek C -C

Slika C.5 – Konstruktivni detalji zgrade

O IZOLACIJI 437
Slika C.6 – Vertikalni toplotni mostovi

Slika C.7 – Horizontalni toplotni mostovi

O IZOLACIJI 439
Slika C.8 – Osnova prizemlja sa spoljašnjim dimenzijama korišüenim za pojednostavljeni

metod
C.3 – PRIMER PRORAýUNA
C.2 – OPŠTI PODACI

Opšti podaci potrebni za proraþun dati su u Tabeli C.1
Tabela C.1 – Opšti podaci
Klimatski podaci
Opis Oznaka Jedinica Vrednost
Spoljna projektna temperatura șe °C -10,0
Srednja godišnja spoljna temperatura șm,e °C 12
Koeficijenti izloženosti ek and el
Vrednost
Orijentacija
p.u.
Sve 1,00
Podaci o grejanim prostorijama
Projektna temperatura Površina Unutrašnja zapremina
Naziv sobe șint,i Ai Vi
°C m² m³
Radna soba 20 13,0 29,0
Dnevna soba 20 36,9 92,3
Kuhinja 20 9,5 23,8
Spavaüa soba 1 20 10,9 27,3
Kupatilo 24 4,6 11,5
Ulazni hol 20 7,9 19,6
Hol 20 5,3 13,3
WC 20 1,7 4,1
Ukupno 110,6 272,9
Podaci o negrejanim prostorijama
b-vrednost Temperatura
Naziv sobe bu șu
p.u. °C
Susedna zgrada - 12
Garaža 0,8 -4
Stepenište 0,4 8
Podrum 0,5 5
Negrejano potkrovlje 0,9 -7
Izdignut pod prizemlja 0,8 -4
Izdignut pod prizemlja susedne zgrade 0,8 -4
C.3.2 – PODACI O MATERIJALIMA

Podaci o materijalima su složeni u Tabeli C.2. Materijali se identifikuju “šifrom” ma-
terijala, koja se koristi kao referentna u sledeüoj Tabeli C.3 za U – vrednosti graÿevinskih
materijala.
O IZOLACIJI 441
Tabela C.2 – Podaci o materijalima
Toplotna provodljivost materijala

Šifra Ȝ
Opis
materiala W/m·K
1 Laka opeka 0,8
2 Beton 1,75
11 Gips 0,35
13 Cementni malter 1,15
21 Polistiren 0,043
23 Kamena vuna 0,042
24 Ekstrudirani polistirene 0,037
25 Paneli mineralne vune prema DIN 18165 0,041
31 Šljunak 0,7
32 Bitumen 0,23
41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0
51 Drvo 0,15
53 Metal kompozit 0,12
Otpor prelazu toplote (izmeÿu vazduha i konstrukcije)
Šifra Rsi ili Rse
Opis
materiala m²·K/W
41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0,18
Otpor prelazu toplote sa (na) unutrašnje površine
61 0,13
(horizontalni toplotni protok)
Otpor prelazu toplote sa (na) spoljašnje površine
62 0,04
(horizontalni toplotni protok)
63 Otpor prelazu toplote sa (na) unutrašnje površine (toplotni protok naviše) 0,10
66 Otpor prelazu toplote sa (na) spoljašnje površine (toplotni protok naniže) 0,17
C.3.3 – PODACI O KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA ZGRADE

Tabela C.3 prikazuje proraþun U – vrednosti svakog graÿevinskog elementa.
Tabela C.3 – Proraþun U – vrednosti graÿevinskih elemenata
Šifre d Ȝ R Uk
Element Materijal Opis m W/m·K m²·K/W W/m²·K
Naziv graÿevinskog elementa
Šifra Naziv unutrašnjeg laminarnog sloja Rsi
Šifra Šifra Naziv materijala d1 Ȝ1 R1 =d1/Ȝ1
graÿevin-
… …. … … …
skog
elementa Šifra Naziv materijala dn Ȝn Rn =dn/Ȝn
Šifra Naziv spoljašnjeg laminarnog sloja Rse
Ukupna debljina i Uk Ȉdi ȈRi 1/ȈRi
Šifre d Ȝ R Uk
Izolovani spoljašnji zid
61 0,13
(horizontalni toplotni tok)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
1 21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
62 0,04
Ukupna debljina i Uk 0,290 2,31 0,433
Izolovani spoljašnji zid (prema susednoj zgradi)
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
2 25 Panel mineralne vunel DIN 18 165 0,020 0,041 0,49
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
11 Gips 0,010 0,350 0,03
61 0,13
Neizolovani spoljašnji zid
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
3
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
62 0,04
Unutrašnje pregrade
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
11 41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0,18
11 Gips 0,010 0,350 0,03
61 0,13
Izolovani unutrašnji zid
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
13
1 Laka opeka 0,080 0,800 0,10
11 Gips 0,010 0,350 0,03
61 0,13
O IZOLACIJI 443
Šifre d Ȝ R Uk
Unutrašnja vrata
61 0,13
15 51 Drvo 0,040 0,150 0,27
61 0,13
Tavanica prizemlja
63 0,1
(toplotni tok naviše)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
16
23 Kamena vuna 0,080 0,042 1,90
63 0,10
(toplotni tok naviše)
Pod prizemlja
66 0,17
(toplotni tok naniže)
2 Beton 0,030 1,750 0,02
17 24 Ekstrudirani polistiren 0,060 0,037 1,62
2 Beton 0,180 1,750 0,10
66 0,17
Prozori
20
Ukupna debljina i Uk - - 2,100
Spoljašnja vrata
61 0,13
21 51 Drvo 0,060 0,150 0,40
62 0,04
Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu)
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
32
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
13 Cementni malter 0,020 1,150 0,02
32 Bitumen 0,002 0,230 0,01
31 Šljunak 0,200 0,700 0,29
Šifre d Ȝ R Uk
Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu)
61 0,13
11 Gips 0,010 0,350 0,03
33 21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
62 0,04
Podrumski zid (izolovan, prema tlu)
66 0,17
2 Beton 0,030 1,750 0,02
35 24 Ekstrudirani polistiren 0,060 0,037 1,62
2 Beton 0,150 1,750 0,09
32 Bitumen 0,002 0,230 0,01
31 Šljunak 0,200 0,700 0,29
C.3.4 – PODACI O TOPLOTNIM MOSTOVIMA

Tabela C.4 sadrži podatke o toplotnim mostovima. Toplotni mostovi se identifiku-
ju prema šifri koja je upotrebljena kao referentna u sledeüim tabelama o toplotnim gubici-
ma prostorija.
Tabela C.4 – Podaci o toplotnim mostovima
Ȍl
Šifra Opis
W/m·K
01A Ugao spoljašnjeg zida 0,01
02A Ugao spoljašnjeg zida prema susednij zgradi, iznutra prema spolja 0,01
02B Ugao spoljašnjeg zida prema susednij zgradi, iznutra prema susednij zgradi 0,01
03A Spoj unutrašnjeg zida i spoljašnjeg izolovanog zida 0,195
04A Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja 0,125
Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja kroz maksi-
05A malnu izolaciju 0,125
Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja kroz mini-
05B malnu izolaciju 0,125
11A Tavanica prizemlja prema potkrovlju ka susednoj zgradi 0,33

11B Tavanica prizemlja prema potkrovlju susedne zgrade 0,33
12A Tavanica prizemlja, iznutra prema okolnom vazduhu 0,33
12B Tavanica prizemlja, iznutra prema potkrovlju 0,33
13A Tavanica prizemlja na istoþnoj fasadi, iznutra prema okolnom vazduhu 0,33
13B Tavanica prizemlja na istoþnoj fasadi, iznutra prema potkrovlju 0,33
14A Tavanica prizemlja prema potkrovlju, unutrašnji zid 0,01
15A Tavanica prizemlja prema potkrovlju, unutrašnja pregrada, prema potkrovlju 0,01
O IZOLACIJI 445
Ȍl
Šifra Opis
W/m·K
21A Pod prizemlja prema suterenu ka susednoj zgradi 0,325
21B Pod prizemlja prema susednoj zgradi 0,325
Pod prizemlja, neizolovani podrumski zid ili suteren, iznutra prema suterenu ili
22A podrumu 0,325
22B Pod prizemlja, neizolovani podrumski zid ili suteren, iznutra prema spolja 0,325
23A Pod prizemlja, izolovani podrumski zid, iznutra prema podrumu 0,325
23B Pod prizemlja, izolovani podrumski zid, iznutra prema spolja 0,325
Spoj unutrašnjeg zida i poda prizemlja, iznutra prema podrumu ili suterenu, di-
24A 0,24
rektno
Unutrašnja pregrada na podu prizemlja iznad podrumskog zida, iznutra prema po-
25A 0,24
drumu, direktno
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na podrumskom zidu) iznutra prema ste-
28A 0,04
peništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na podrumskom zidu) iz podruma prema
28C 0,17
stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na izolovanom podrumskom zidu), iznu-
29A 0,04
tra prema stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na izolovanom podrumskom zidu), iz po-
29C 0,095
druma prema stepeništu
30A Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na ivici poda), iznutra prema stepeništu 0,04
31A Unutrašnja pregrada na podu prizemlja, iznutra prema podrumu 0,04
34A Ugao unutrašnje pregrade 0,035
35B Spoj unutrašnjih pregrada, most kroz prav zid 0,03
41A Spoljni podrumski ugaoni zid, u suterenu, iz podruma prema spolja 0,035
41B Spoljni podrumski ugaoni zid, u suterenu, iz podruma prema suterenu 0,035
42A Izolovani spoljni podrumski ugaoni zid, iz podruma prema spolja 0,01
43A Spoljni podrumski ugaoni zid, iz podruma prema spolja 0,035
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i spoljašnjeg (izolovanog i neizo-
47A 0,01
lovanog), iznutra prema spolja kroz izolaciju
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i spoljašnjeg (izolovanog i neizo-
47B 0,03
lovanog), iznutra prena spolja kroz neizolovani deo
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i izolovanog spoljašnjeg, iznutra
48A 0,01
prema spolja kroz izolaciju
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i izolovanog spoljašnjeg, iznutra
48B 0,13
prema spolja kroz neizolovani deo
49A Spoj unutrašnjeg podrumskog zida i spoljnog zida, iznutra prema spolja 0,03
50A Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav zid 0,03
51A Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav neizolovan zid 0,03
51B Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav izolovan zid 0,01
61A Donji deo ulaznih vrata 0,13
61B Gornji deo ulaznih vrata 0,12
61C Stranica ulaznih vrata 0,12
62A Donji deo prozora 0,12
62B Gornji deo prozora 0,12
Ȍl
Šifra Opis
W/m·K
62C Stranica prozora 0,12
63A Donji deo prozor-vrata 0,13
63B Gornji deo prozor-vrata 0,12
63C Stranica prozor-vrata 0,12
64A Donji deo garažnih vrata 0,13
64B Gornji deo garažnih vrata 0,12
64C Stranica garažnih vrata 0,12
65A Donji deo unutrašnjih vrata 0,13
65B Gornji deo unutrašnjih vrata 0,12
65C Stranica unutrašnjih vrata 0,12
66 Stranica vrata na unutrašnjem zidu 0,54
Podaci o toplotnim mostovima su izraþunati u skladu sa EN ISO 10211-1 vodeüi ra-

þuna da EN ISO 10211-1 obezbeÿuje globalne Ȍl vrednosti za svaki toplotni most. U ovom
standardu je sproveden proraþun po sistemu soba po soba, pa je tako svaki toplotni most (izu-
zev toplotnih mostova na vratima i prozorima) dva puta ukljuþen u proraþun (po jedanut u
svakoj prostoriji sa obe strane toplotnog mosta). Sledstveno tome, globalne Ȍl vrednosti izra-
þunate u skladu sa EN ISO 10211-1 su podeljene sa dva i tako date u Tabeli C.4. Vrednosti
izraþunate za vrata i prozore nisu deljene sa dva.
NAPOMENA: Tabela C.4 je primer vrlo detaljnog proraþuna toplotnih mostova da bi
se naglasio znaþaj toplotnih mostova u proraþunima ukupnih gubitaka toplote. Najveüi broj
toplotnih mostova u zgradama nastaje zbog korišüenja unutrašnje izolacije, odnosno mno-
gi toplotni mostovi se automatski stvaraju zbog prekida izolacionog sloja na skoro svim zid-
nim spojevima.
O IZOLACIJI 447
C.3.5 – TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI PO SOBAMA

Opšte
U ovom odeljku daje se detaljni proraþun projektnih transmisionih gubitaka toplote za
jednu prostoriju i to za radnu sobu.
Radna soba (hobi soba)

Ova soba reprezentuje sobu u dodiru sa tlom.
Tabela C.5 – Proraþun transmisionih toplotnih gubitaka za radnu sobu
Toplotni gubici direktno u okolinu

Ak Uk ek Aɤ·Uk·ek
Šifra Graÿevinski element
m2 W/m2·K p. u. W/K
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema 3,56 0,725 1,00 2,58
vazduhu)
20 Prozori 1,04 2,100 1,00 2,17
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema 1,78 0,725 1,00 1,29
vazduhu)
Ukupno od graÿevinskih elemenata Ȉk Aɤ·Uk·ek W/K 6,04
Ȍk Ik ɟk Ȍk·Ik·ɟk
Šifra Toplotni most
W/m·K m p. u. W/K
47A Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zi-
da i spoljašnjeg (izolovanog i neizolovanog), 0,01 0,50 1,00 0,005
iznutra prema spolja kroz izolaciju
42A Izolovani spoljni podrumski ugaoni zid, iz po-
0,01 1,00 1,00 0,010
druma prema spolja
48A Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida
i izolovanog spoljašnjeg, iznutra prema spolja 0,01 0,50 1,00 0,005
kroz izolaciju
62A Donji deo prozora 0,12 0,90 1,00 0,108
62B Gornji deo prozora 0,12 0,90 1,00 0,108
62C Stranica prozora 0,12 2,30 1,00 0,276
Ukupno od toplotnih mostova Ȉk Ȍk·Ik·ɟk W/K 0,512
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka direktno u okolinu HT,jie = Ȉk Aɤ·Uk·ek + Ȉk Ȍk·Ik·ɟk 6,557
Toplotni gubici kroz negrejane prostorije
Ak Uk bu Aɤ·Uk·bu
m 2 W/m ·K
2 p. u. W/K
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radne sobe) 6,78 0,742 0,40 2,01
15 Unutrašnja vrata 1,40 1,899 0,40 1,06
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radne sobe) 7,90 0,742 0,80 4,69
Ukupno od graÿevinskih elemenata Ȉk Aɤ·Uk·bu W/K 7,77
Ȍk Ik bu Ȍk·Ik·bu
Šifra Toplotni most
W/m·K m p.u. W/K
51B Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav
0,01 2,23 0,80 0,02
izolovan zid
29C Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na izo-
lovanom podrumskom zidu), iz podruma pre- 0,095 1,77 0,40 0,07
ma stepeništu
Ukupno od toplotnih mostova Ȉk Ȍk·Ik·bu W/K 0,085
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz negrejane 7,850
prostorije ɇT,iue = Ȉk Aɤ·Uk·bu + Ȉk Ȍk·Ik·bu
Tabela C.5 (nastavak) – Proraþun transmisionih toplotnih gubitaka za radnu sobu
Toplotni gubici ka tlu

Ag P B’= 2·Ag / P
Proraþun B’ m2 m m
13,05 7,225 3,6
Uk Uequiv,k Ak A k ·Uequiv,k
Šifra Graÿevinski element W/ W/
m2 W/K
m2·K m2·K
32 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,606 0,40 12,513 5,01
35 Podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,457 0,25 13,046 3,26
Ukupno od ekvivalentnih graÿevinskih elemenata Ȉk A k ·Uequiv,k W/K 8,27
fg1 fg2 Gw fg1·fg2- G w
Korekcioni faktori p.u. p.u. p.u. p.u.
1,450 0,267 1,00 0,387
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz tlo HT,jg = (Ȉk A k ·Uequiv,k)· fg1·fg2- G w 3,197
Toplotni gubici kroz prostorije grejane na razliþite temperature
f ij Ak Uk f ij · A k · Uk
Šifra Graÿevinski element p.u. m 2 W/ W/K
m2·K
- Nema - - - -
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz prostorije grejane na razliþite tem-
HT,jj = Ȉk f ij · A k · Uk 0,000
perature
Ukupni koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka HT,i = HT,ie + HT,iue + HT,ig + HT,ij W/K 17,60
Temperaturni podaci
Spoljna projektna temperatura șe °C -10
Unutrašnja projektna temperatura șint,l °C 20
Projektna temperaturska razlika șint,i °C 30
– șe
Projektni transmisioni toplotni gubici ĭT,i = HT,j·( șint,i – șe) W 528
O IZOLACIJI 449
C.3.6 – VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE

Opšte
U ovom odeljku daje se detaljni proraþun projektnih ventilacionih gubitaka toplote za
sve prostorije. Proraþun je sproveden za tri tipiþna naþina ventilacije.
Prirodna ventilacija (otvaranjem prozora)

Podrazumeva se da ne postoji mehaniþki ventilacioni sistem. Stepen vazdušne zapti-
venosti zgrade je srednji (normalno zaptivanje) i pretpostavlja se da je zgrada delimiþno za-
klonjena.
Tabela C.6 – Proraþun ventilacionih toplotnih gubitaka, samo prirodna ventilacija
Spavaüa soba 1
Spavaüa soba 2
Spavaüa soba 3
Dnevna soba
Naziv sobe Radna soba
Ulazni hol
Kupatilo
Kuhinja
Ukupno
WC
Hol
Unutrašnja zapremina sobe Vi m3 29,0 92,3 23,8 27,3 25,6 26,3 11,5 19,6 13,3 4,1 273
Spoljašnja temperatura șe °C -10,0
Unutrašnja temperatura șint,i °C 20,0 20,0 20,0 20,0 20,0 20,0 24,0 20,0 20,0 20,0
Minimalni higijenski broj
Min.higijen.
izmena vazduha nmin,i h-1 0,5 0,5 1,5 0,5 0,5 0,5 1,5 0,5 0,5 1,5
zahtevi
Minimalni higijenski pro-

tok vazduha V’min,i m3/h 14,5 46,1 35,7 13,7 12,8 13,1 17,3 9,8 6,7 6,2
Izloženi otvori - p.u. 1 2 1 1 1 2 1 1 0 0

prodire infiltracijom
Protok vazduha koji
Broj izmena vazduha pri

n50 h-1 6,0
razlici pritisaka od 50 Pa
Koeficijent zaklonjenosti e p.u. 0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
Visinski korekcioni faktor İ p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Protok vazduha ko-
ji prodire infiltracijom V’inf,i m3/h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0
V’inf,i=2·Vi·n50·e·İ
Izabrana vrednost za pro-
plotnih gubitaka calculation
Proraþun ventilacionih to-
raþun V’i m3/h 14,5 46,1 35,7 13,7 12,8 13,1 17,3 9,8 6,7 6,2
V’i = max(V’inf,i, V’min,i)
Projektni koeficijent ven-
tilacionih toplotnih gu- Hv,i W/K 4,9 15,7 12,1 4,6 4,4 4,5 5,9 3,3 2,3 2,1
bitaka
Temperaturna razlika șint,i – șe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
Projektni ventilacioni to-
plotni gubici ĭv,i W 148 470 364 139 131 134 199 100 68 63 1817
ĭv,i = Hv,i·( șint,i – șe)
Prinudna ventilacija sa razmenjivaþem toplote

Pretpostavka je da u zgradi postoji izbalansiran mehaniþki ventilacioni sistem sa raz-
menjivaþem toplote. Koliþina dovedenog i odvedenog vazduha definisane su projektom ven-
tilacionog sistema. Sistem je izbalansiran, što znaþi da su koliþine dovedenog i odvedenog
vazduha u jedinici vremena jednake. Temperatura dovedenog vazuha pri projektnim uslovi-
ma je usvojeno da bude 12°C. Obratiti pažnju na efekat vazduha koji ulazi u kupatilo sa 20°C
koje treba da se zagreje na 24°C.
Tabela C.7 – Proraþun ventilacionih toplotnih gubitaka, izbalansirani mehaniþki ventilacioni

sistem sa razmenjivaþem toplote
Spavaüa soba 1
Spavaüa soba 2
Spavaüa soba 3
Dnevna soba
Radna soba
Ulazni hol
Naziv sobe
Kupatilo
Kuhinja
Ukupno
WC
Hol
Temperaturska razlika șint,i -șe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
protok vazduha koji prodire infil-
Broj izmena vazdu-

ha pri razlici pritisa- n50 h-1 6,0
ka od 50 Pa
Koeficijent zaklo-
e p.u.
tracijom
0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
njenosti
Visinski korekcio-
İ p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
ni faktor
Protok (spoljašnjeg)
vazduha koji pro-
V’inf,i m3/h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0 75,5
dire infiltracijom
V’inf,i=2·Vi·n50·e·İ
Odvedeni vazduh V’ex,i m3/h 0 0 120 0 0 0 30 0 0 30 180
protok vazduha usled mehaniþke ventilacije, tem-
Dovedeni vazduh V’SU,i m3/h 20 50 0 30 30 30 0 10 10 0 180

Temperatura dovede-
șSU °C 12
nog vazduha
Redukcioni faktor fV,i p.u. 0,27 0,27 - 0,27 0,27 0,27 - 0,27 0,27 -
perature i korekc. faktori
Prestrujavanje vazdu-
V’ex,i – V’SU,i m3/h - - 120 - - - 30 - - 30
ha iz susednih soba
Redukcioni faktor fV,i p.u. - - 0 - - - 0,12 - - 0
Razlika protoka od-
sisnog i ubacnog
vazduha
V’mech,inf m3/h 0,0
za celu zgradu
V’mech,inf = Ȉ V’ex,i –
Ȉ V’SU,i
Razlika protoka od-
sisnog i ubacnog V’mech,inf,i m3/h 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
vazduha
Ukupni korigov-
Proraþun ventilacionih toplotnih gubi-
ani protok vazduha

usled mehaniþke
ventilacije V’i m3/h 12,3 46,5 5,7 14,6 14,1 17,5 6,3 7,4 2,7 0,0
V’i = V’inf,i +
taka calculation
V’SU,i·fV,i +
V’mech,inf,i
Projektni koeficijent
ventilacionih toplot- Hv,i W/K 4,2 15,8 1,9 5,0 4,8 5,9 2,1 2,5 0,9 0,0
nih gubitaka
Projektni ventilacio-
ni toplotni gubici
ĭv,i W 125 475 58 149 144 178 73 75 27 0 1304
ĭv,i = Hv,i·( șint,i
– șe)
O IZOLACIJI 451
Prinudno izvlaþenje
Pretpostavka je da u zgradi postoji jednostavan mehaniþki ventilacioni sistem, koji se
sastoji od izvlaþenja iz tri prostorije. Vazduh prirodnim putem prestrujava u zgradu, i u prvoj
aproksimaciji üemo pretpostaviti da se rasporeÿuje prema zapremini soba.
Tabela C.8 – Proraþun ventilacionih toplotnih gubitaka,

jednostavno izvlaþenje
Spavaüa soba 1
Spavaüa soba 2
Spavaüa soba 3
Dnevna soba
Radna soba
Ulazni hol
Naziv sobe
Kupatilo
Kuhinja
Ukupno
WC
Hol
Temperaturna razlika șint,i -șe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
protok vazduha usled
Broj izmena vazduha pri

n50 h-1 6,0
razlici pritisaka od 50 Pa
infiltracije
Koeficijent zaklonjenosti e p.u. 0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
Visinski korekcioni faktor İ p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Protok (spoljašnjeg) vaz-
duha usled infiltracije V’inf,i m3/h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0 75,5
V’inf,i = 2·Vi·n50·e·İ
Odvedeni vazduh V’ex,i m3/h 0 0 120 0 0 0 30 0 0 30 180
protok vazduha usled mehaniþke ventilacije,
Dovedeni vazduh V’SU,i m3/h 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Temperatura dovedenog
șSU °C - - - - - - - - - -
temperature i korekc. faktori
vazduha
Redukcioni faktor fV,i p.u. - - - - - - - - - -
Prestrujavanje vazduha iz V’ex,i –
m3/h - - 104 - - - 22 - - 27
susednih soba V’SU,i
Redukctioni faktor fV,i p.u. - - 0 - - - 0,12 - - 0
Višak odvedenog vazduha
za celu zgradu
V’mech,inf m3/h 180,0
V’mech,inf = Ȉ V’ex,i – Ȉ
V’SU,i
Razlika protoka odsisnog
i ubacnog vazduha po so- V’mech,inf,i m3/h 19 61 16 18 17 17 8 13 9 3 180
bama
Ukupni korigovani venti-
lacioni protok
Proraþun ventilacionih
V’i m3/h 26,1 94,1 21,4 24,6 23,0 26,8 13,0 17,7 8,8 2,7
toplotnih gubitaka
V’i = V’inf,i + V’SU,i·fV,i +

V’mech,inf,i
Projektni koeficijent ven-
tilacionih toplotnih gu- Hv,i W/K 8,9 32,0 7,3 8,4 7,8 9,1 4,4 6,0 3,0 0,9
bitaka
Projektni ventilacioni
toplotni gubici ĭv,i W 266 959 218 251 235 273 150 180 90 28 2651
ĭv,i = Hv,i·( șint,i – șe)
U kupatilu, koliþina vazduha koja prestrujava iz susednih soba, jednaka je odvede-

noj koliþini vazduha umanjenoj za deo razlike protoka odvedenog i dovedenog vazduha
(V’mech,inf,i na – 10°C) na ulazu kupatila.
C3.7 – GREJNI KAPACITET

U nastavku se daju detalji proraþuna grejnog kapaciteta za svaku sobu. U ovom pri-
meru:
– masa zgrade je velika;
– sniženje unutrašnje temperature tokom noünog režima iznosi 3 K;
– vreme dogrevanja iznosi 4 h.
Tabela C.9 – Proraþun grejnog kapaciteta
Faktor dogrevanja Površina poda Grejni kapacitet
Naziv sobe
fRH A ĭRH,i = fRH·Ai
W/m2 m2 W
Radna soba 13,0 169,6
Dnevna soba 36,9 479,7
Kuhinja 9,5 123,7
Spavaüa soba 1 10,9 142,2
13
Kupatilo 4,6 59,8
Ulazni hol 7,9 102,1
Hol 5,3 69,3
WC 1,7 21,5
C.3.8 – UKUPNI GUBICI TOPLOTE

U nastavku se daju projektni gubici toplote za sve prostorije i za zgradu.
Proraþun je sproveden za tri ranije razmotrena karakteristiþna sluþaja ventilacije.
Transmisioni toplotni gubici su jednaki u sva tri sluþaja.
U sledeüim proraþunima ukupni gubici toplote zgrade jednaki su zbiru ukupnih gubi-
taka toplote svih prostorija, pošto postoji samo jedna zona.
Prirodna ventilacija (otvaranjem prozora)

Podrazumeva se da ne postoji poseban mehaniþki sistem ventilacije.
Tabela C.10 – Ukupni projektni gubici toplote, samo prirodna ventilacija
Transmisioni Ventilacioni Grejni Ukupni
gubici toplote gubici toplote kapacitet gubici toplote
Naziv sobe
ɎT,i ɎV,i ɎRH,i ɎHL,i
W W W W
Radna soba 528 148 170 846
Dnevna soba 2169 470 480 3119
Kuhinja 515 364 124 1003
Spavaüa soba 1 514 139 142 796
Spavaüa soba 2 801 131 133 1064
Spavaüa soba 3 998 134 137 1268
Kupatilo 472 199 60 731
Ulazni hol 451 100 102 654
Hol 199 68 69 337
WC 4 63 21 88
Ukupno: 6650 1817 1437 9905
O IZOLACIJI 453
Prinudna ventilacija sa razmenjivaþem toplote
Tabela C.11 – Ukupni projektni gubici toplote, izbalansirani mehaniþki ventilacioni sistem
sa razmenjivaþem toplote
Transmisioni gu- Ventilacioni gubi- Ukupni gubici

Grejni kapacitet
bici toplote ci toplote toplote
Naziv sobe
W W W W
Radna soba 528 125 170 823
Dnevna soba 2169 475 480 3123
Kuhinja 515 58 124 697
Spavaüa soba 1 514 149 142 805
Spavaüa soba 2 801 144 133 1078
Spavaüa soba 3 998 178 137 1312
Kupatilo 472 73 60 604
Ulazni hol 451 75 102 629
Hol 199 27 69 296
WC 4 0 21 25
Ukupno: 6650 1304 1437 9392
Prinudno (mehaniþko) izvlaþenje
Tabela C.12 – Ukupni projektni gubici toplote, jednostavno izvlaþenje
Transmisioni gu- Ventilacioni gubi- Ukupni gubici

Grejni kapacitet
bici toplote ci toplote toplote
Naziv sobe
W W W W
Radna soba 528 266 170 964
Dnevna soba 2169 959 480 3608
Kuhinja 515 218 124 857
Spavaüa soba 1 514 251 142 907
Spavaüa soba 2 801 235 133 1169
Spavaüa soba 3 998 273 137 1407
Kupatilo 472 150 60 681
Ulazni hol 451 180 102 734
Hol 199 90 69 358
WC 4 28 21 53
Ukupno: 6650 2651 1437 10738
C.3.9 – GUBICI TOPLOTE SOBE PO POJEDNOSTAVLJENOJ METODI

Opšte
U ovom odeljku se daju detalji pojednostavljenog proraþuna projektnih ukupnih gubi-
taka toplote za jednu sobu, i to za radnu sobu.
Radna soba (hobi soba)

Ova soba pretstavlja sobu u kontaktu sa tlom.
Tabela C.13 – Pojednostavljeni proraþun ukupnih gubitaka toplote radne sobe
Temperatuski podaci
Spoljna projektna temperatura șe °C -10,0
Unutrašnja projektna temperatura șint,i °C 20,0
Projektna temperaturska razlika șint,i – șe °C 30,0
Transmisioni toplotni gubici
fk Ak Uk fk·Ak·Uk
p.u. m2 W/m2·K W/K
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu) 1,40 4,75 0,73 4,82
20 Prozori 1,00 1,04 2,10 2,17
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu) 1,40 2,93 0,73 2,97
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radna sobe) 1,12 8,39 0,74 6,98
15 Unutrašnja vrata 1,12 1,40 1,90 2,98
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radna sobe) 1,12 9,48 0,74 7,88
35 Podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,42 14,92 0,46 2,86
32 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,42 10,57 0,61 2,69
Ukupan transmisioni koeficijent toplotnih gubitaka HT,i = Ȉk fk·Ak·Uk W/K 33,35
Ukupni transmisioni toplotni gubici ĭT,i = HT,i ·( șint,i – șe) W 1000
Ventilacioni toplotni gubici
Unutrašnja zapremina sobe Vi m3 29,0
Minimalni broj izmena vazduha nmin h-1 0,5
Ukupan ventilacioni koeficijent toplotnih gubitaka HV,i = 0,34·Vi· nmin W/K 4,93
Ukupni ventilacioni toplotni gubici ĭV,i = HV,i ·( șint,i – șe) W 148
Ukupni ventilacioni i transmisioni toplotni gubici ĭT,i + ĭV,i W 1149
Korekcioni faktor za više temperature fǻș p.u. 1,0
Projektni ventilacioni i transmisioni toplotni gubici ĭi = (ĭT,i + ĭV,i)·fǻș W 1149
Grejni kapacitet
Površina poda Ai m2 13,0
Faktor dogrevanja fRH W/m 2 13,0
Ukupni grejni kapacitet ĭRH,i = Ai· fRH W 170
Ukupni projektni gubici toplote ĭHL,i = ĭi + ĭRH,i W 1318
O IZOLACIJI 455
C.3.10 – UKUPNI GUBICI TOPLOTE PO

POJEDNOSTAVLJENOJ METODI
U nastavku se daju ukupni projektni gubici toplote za svaku sobu, kao i za celu zgra-
du.
Tabela C.14 – Pojednostavljeni proraþun ukupnih gubitaka toplote zgrade
Transmisioni Ventilacioni Faktor više Grejni kapa- Ukupni gubici

gubici toplote gubici toplote temperature citet toplote
Naziv sobe
ɎT,i ɎV,i fǻș ɎRH,i ɎHL,i
W w p.u. W W
Radna soba 1000 148 1,0 170 1318
Dnevna soba 2196 470 1,0 480 3146
Kuhinja 503 364 1,0 124 991
Spavaüa soba 1 533 139 1,0 142 815
Spavaüa soba 2 1091 131 1,0 133 1355
Spavaüa soba 3 1332 134 1,0 137 1602
Kupatilo 329 199 1,6 60 905
Ulazni hol 454 100 1,0 102 656
Hol 411 68 1,0 69 548
WC 56 63 1,0 21 140
Ukupno: 7905 1817 - 1437 11476
ANEKS D
(NORMATIVAN)
POLAZNE VREDNOSTI ZA PRORAýUNE U ODELJCIMA 6-9
Ovaj aneks specificira normirane ulazne podatke i vrednosti korišüene za izraþunava-

nje projektnih ukupnih gubitaka toplote u odeljcima 6 – 9. Vrednosti i parametri u tabelama u
ovom aneksu D treba da budu dati u nacionalnom aneksu ovog standarda. U sluþajevima ka-
da nacionalni aneks ne postoji, treba koristiti polazne vrednosti date u ovom aneksu D. Na-
cionalni aneks se može dobiti od nadležne nacionalne organizacije za standarde. Nacionalni
aneks treba da ima istu strukturu kao ovaj aneks D, ali je dozvoljeno dodavanje ili izbaciva-
nje odreÿenih stavki u tabelama.
NAPOMENA: Odeljci navedeni u zagradi se odnose na odeljke u osnovnom delu
standarda.
D.1 – KLIMATSKI PODACI (VIDETI 6.1)

Spoljašnja projektna temperatura șe, i proseþna godišnja spoljašnja temperatura șm,e,
biüe date na nacionalnom nivou u obliku liste prema tabeli D.1 za razliþite geografske zone.
Tabela D.1 – Spoljna projektna temperatura i proseþna godišnja spoljna temperatura
șe șm,e
Geografska zona
°C °C
D.2 – UNUTRAŠNJA PROJEKTNA TEMPERATURA (VIDETI 6.2)

Polazne vrednosti unutrašnje projektne temperature, șint,i, date su u tabeli D.2 za ra-
zliþite tipove prostorija:
Tabela D.2 – Unutrašnja projektna temperatura
Tip zgrade/prostorije șint,i [°C] Tip zgrade/prostorije șint,i [°C]

Pojedinaþna kancelarija 20 Vrtiü 20
Kancelarija sa panelnim pregradama 20 Ostava 16
Sala za sastanke 20 Stambena prostorija 20
Auditorijum 20 Kupatilo 24
Kafe/Restoran 20 Crkva 15
Uþionica 20 Muzej/Galerija 16
O IZOLACIJI 457
D.3 -PODACI O ZGRADI (VIDETI 6.3)

Odreÿivanje dimenzija zgrade korišüenih za proraþune treba da bude definisano na
nacionalnoj osnovi. Ukoliko nacionalni aneks ne postoji, kao osnovu za proraþune treba ko-
ristiti spoljašnje dimenzije (videti odeljak 9, sliku 7).
D.4 – PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI
D.4.1– TOPLOTNI GUBICI DIREKTNO U OKOLINU, HT,IE (VIDETI 7.1.1)

Korekcioni faktori izloženosti, ek i el:
Polazne vrednosti korekcionih faktora izloženosti, ek i el su 1,0.
Linijski transmisioni toplotnih gubici – korekcioni faktor Ütb
Polazne vrednosti korekcionih faktora Ütb, date su u tabelama D.3a do D.3c.
Tabela D.3a – Korekcioni faktor, Ütb za vertikalne elemente zgrade

Ütb za vertikalne elemente zgrade
Broj podova sa Broj zidova sa W/ m2·K
uklještenjima koja uklještenjima koja
prekidaju izolacijua prekidaju izolacijua Zapremina prostorije Zapremina
<=100m3 prostorije>100m3
0 0,05 0
0 1 0,10 0
2 0,15 0,05
0 0,20 0,10
1 1 0,25 0,15
2 0,30 0,20
0 0,25 0,15
2 1 0,30 0,20
2 0,35 0,25
a Videti sliku D.1
Tabela D.3b – Korekcioni faktor, Ütb za horizontalne elemente zgrade

Elementi zgrade Ütb za horizontalne elemente
zgrade, W/ m2·K
Laka konstrukcija poda ( drvo, metal, i sliþno) 0
Broj zidova u 1 0,05
Teška konstrukcija poda kontaktu sa 2 0,10
(beton, i sliþno) spoljašnjim 3 0,15
okruženjem 4
0,20
Tabela D.3c – Korekcioni faktor, Ütb, za otvore

Površina elementa zgrade Ütb za otvore
m2 W/ m2·K
0-2 0,50
> 2-4 0,40
> 4-9 0,30
>9-20 0,20
>20 0,10
Slika D.1 – Izgled konstrukcije sa

prodorom kroz izolaciju (levo) odnosno
bez prodora (desno) elementa
To su elemeti zgrade koji su uklješteni u zid, pri þemu ne remete kontinuitet izolacio-
nog sloja (bez prodora) odnosno presecaju ga (sa prodorom).
D.4.2 – TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU – HT,IUE

(VIDETI 7.1.2)
Polazne vrednosti faktora smanjenja temperature, bu su date u tabeli D.4.
Tabela D.4– Faktor smanjenja temperature, bu
Negrejana prostorija bu
Soba
sa samo 1 spoljašnjim zidom 0,4
sa najmanje 2 spoljašnja zida bez spoljnih vrata 0,5
sa najmanje 2 spoljašnja zida sa spoljnim vratima (hale, garaže) 0,6
sa 3 spoljašnja zida (spoljašnje stepenište) 0,8
Suteren
bez prozora/spoljnih vrata 0,5
sa prozorima/spoljnim vratima 0,8
Potkrovlje
veliki broj izmena vazduha na þas potkrovlja (npr. krovovi prekriveni crepom ili drugim 1,0
materijalima koji daju diskontinualan pokrivaþ) bez drvene ili jutane oplate 0,9
drugi neizolovani krov 0,7
izolovani krov
Prostori sa unutrašnjom cirkulacijom
(bez spoljašnjih zidova, broj izmena vazduha manji od 0,5/h) 0
Prostori sa cirkulacijom usled slobodnog provetravanja
(površina otvora/zapremina prostorije>0,005m2/m3) 1,0
Izdignut pod 0,8
ƅSoba se može smatrati suterenom ako je više od 70% površine spoljnih zidova u kontaktu sa tlom.
D.4.3 –TOPLOTNI GUBICI KA TLU - HT,IG (VIDETI 7.1.3)

Polazne vrednosti korekcionih faktora fg1 i Gw su:
fg1 = 1,45;
GW = 1,0 ako je rastojanje izmeÿu gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije ve-
üe od 1 m;
GW = 1,15 ako je rastojanje izmeÿu gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije ma-
nje od 1m;
O IZOLACIJI 459
D.4.4 –TOPLOTNI GUBICI PREMA ILI IZ PROSTORIJA GREJANIH NA

RAZLIýITU TEMPERATURU – HT,IJ (VIDETI 7.1.4)
Polazne vrednosti temperatura susednih grejanih prostorija su date u tabeli D.5.
Tabela D.5 –Temperatura susednih grejanih prostorija
Toplota preneta iz grejane prostorije (i): șsusedne prostorije, °C

u susednu sobu unutar iste celine zgrade șsusedne prostorije trebalo bi da je odreÿena:
-za kupatilo, ostavu
-uticaj vertikalnog temperaturskog gradijenta
u susednu sobu koja pripada drugom delu zgrade
(șint,i + șm,e)/2
(npr., stanu)
u susednu sobu koja pripada odvojenoj zgradi (gre-
șm,e
janoj ili negrejanoj)
șm,e je proseþna godišnja spoljašnja temperatura.
D.5 –PROJEKTNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI – HV,I

D.5.1 -MINIMALNI BROJ IZMENA VAZDUHA NA ýAS – NMIN (VIDETI
7.2.1 I 9.1.3)
Polazne vrednosti za minimalni broj izmena (spoljašnjeg) vazduha na þas nmin date
su u tabeli D.6
Minimalni broj izmena vazduha na þas, nmin
Tabela D.6
Tip sobe nmin, h-1

Soba za stanovanje 0,5
Kuhinja ili kupatilo sa prozorom 1,5
Kancelarija 1,0
Soba za sastanke, uþionica 2,0
D.5.2 – BROJ IZMENA VAZDUHA – N50 (VIDETI 7.2.2)

Polazne vrednosti za broj izmena vazduha n50 za þitavu zgradu kao rezultat razlike pti-
tisaka od 50 Pa izmeÿu unutrašnjosti zgrade i okoline, date su u tabeli D.7.
Tabela D.7 – Broj izmena vazduha za þitavu zgradu, n50

n50, h-1
Stepen vazdušne nepropusnosti omotaþa zgrade
(kvalitet zaptivenosti prozora)
Konstrukcija srednji nizak
visok
(dvostruko zastakljeni (jednostruko zastaklje-
(visok kvalitet zaptive-
prozori, ni prozori, nema zap-
nosti prozora i vrata)
normalna zaptivenost) tivaþa)
jednoporodiþna
<4 4-10 >10
stambena kuüa
druge kuüe ili zgrade <2 2-5 >5
D.5.3 – KOEFICIJENT ZAKLONJENOSTI – E (VIDETI 7.2.2)

Polazne vrednosti koeficijenta zaklonjenosti, e date su u tabeli D.8
Tabela D.8 – koeficijenta zaklonjenosti, e
e
Grejani prostor sa Grejani prostor sa
Klasa zaklonjenosti Grejani prostor bez
jednim izloženim više od jednog izlo-
izloženih otvora
otvorom ženog otvora
Nezaklonjene
(zgrade u vetrovitim predelima, vi- 0 0,03 0,05
soke zgrade u centrima gradova)
Umereno zaklonjeno
(zgrade na selu, okružene drveüem 0 0,02 0,03
ili drugim zgradama, predgraÿa)
Visoka zaklonjenost
(zgrade proseþne visine u centrima 0 0,01 0,02
gradova, zgrade u šumama)
D.5.4 – FAKTOR KOREKCIJE VISINE – Ǽ (VIDETI 7.2.2)

Polazne vrednosti faktora korekcije visine, İ, su date u tabeli D.9.
Tabela D.9 – Faktor korekcije visine, İ
Visina grejane prostorije iznad nivoa tla
İ
(visina središta sobe od nivoa tla)
0-10m 1,0
> 10 – 30m 1,2
> 30m 1,5
D.6 PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA (INTERMITENTNO)

Polazne vrednosti za faktor dogrevanja fRH, su dae u tabelama D.10a i D.10b. Tabe-
le su zasnovane na unutrašnjim dimenzijama poda prostorije i mogu se koristiti za sobe þija
srednja visina ne prelazi 3,5 m.
Efektivna (akumulaciona) masa zgrade je data u tri kategorije, kako sledi:
– velika masa zgrade (betonski podovi i tavanice sa zidovima zidanim opekama ili
od betona)
– srednja masa zgrade (betonski podovi i tavanice sa lakim zidovima)
– mala masa zgrade (viseüe tavanice i izdignuti podovi sa lakim zidovima)
Tabela D. 10a – Faktor uzgrevanja, fRH, za nestambene zgrade, noüni prekid najviše 12h
Period fRH, W/m2

uzgre- Pretpostavljeno sniženje unutrašnje temperature tokom prekida
vanja u 2K 3K 4K
þasovi- masa zgrade masa zgrade masa zgrade
ma
mala srednja velika mala srednja velika mala srednja velika
1 18 23 25 27 30 27 36 27 31
2 9 16 22 18 20 23 22 24 25
3 6 13 18 11 16 18 18 18 18
4 4 11 16 6 13 16 11 16 16
O IZOLACIJI 461
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeno sniženje temperature ve-

üi od 2 – 3K tokom prekida nije poželjan. Zavisiüe od klimatskih uslova i termiþke mase
zgrade.
Tabela D.10b –Faktor dogrevanja, fRH, za stambene zgrade, noüni prekid najviše 8h
fRH
W/m2
Period Pretpostavljeno sniženje unutrašnje temperature tokom prekida
uzgrevanja u þaso-
1K 2K 3K
vima
masa zgrade masa zgrade masa zgrade
velika velika velika
1 11 22 45
2 6 11 22
3 4 9 16
4 2 7 13
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeno sniženje temperature ve-

üe od 2 – 3K tokom prekida nije poželjno. Zavisiüe od klimatskih uslova i akumulacione ma-
se zgrade.
D.7 – POJEDNOSTAVLJEN METOD PRORAýUNA (VIDETI 9)

D.7.1 – OGRANIýENJA KOJA SE KORISTE
Ograniþenja korišüenja pojednostavljenog metoda proraþuna opisanog u odeljku 9
treba da budu data u nacionalnom aneksu ovog standarda. Ukoliko takva nacionalna ograni-
þenja ne postoje, pojednostavljeni metod proraþuna se može koristiti za stambene objekte, za
koje broj izmena vazduha na þas koji nastaje kao rezultat razlike pritisaka od 50 Pa, izmeÿu
unutrašnjosti i spoljašnjosti zgrade, n50 je manji od 3 h-1.
D.7.2 – TEMPERATURSKI KOREKCIONI FAKTOR, FK (VIDETI 9.1.2)

Polazne vrednosti temperaturskog korekcionoh faktora, fk, date su u tabeli D.11.
Tabela D.11 – Temperaturski korekcioni faktor, fk, za pojednostavljen metod proraþuna
Toplotni gubici: fk Komentar:

direktno u spoljašnjost 1,00 ako su toplotni mostovi izolovani
1,40 ako toplotni mostovi nisu izolovani
1,00 za prozore, vrata
kroz negrejanu prostoriju 0,80 ako su toplotni mostovi izolovani
kroz tlo 0,3 ako su toplotni mostovi izolovani
kroz potkrovlje 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
izdignut pod 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
u susednu zgradu 0,50 ako su toplotni mostovi izolovani
u susedni deo zgrade 0,30 ako su toplotni mostovi izolovani
D.7.3 –KOREKCIONI FAKTOR TEMPERATURE – FǻĬ (VIDETI 9.1.1)

Polazne vrednosti korekcionog faktora temperature, fǻș, za sobe grejane na višu tem-
peraturu nego susedne grejane prostorije (npr.kupatilo), date su u Tabeli D.12.
Tabela D.12 Korekcioni faktor temperature, fǻș
Unutrašnja projektna temperatura sobe: fǻǇ

normalna 1,0
viša 1,6
NAPOMENA
Prevod ovog standarda su izvršili obraÿivaþi ove knjige i prevod nije još potvrÿen od
Instituta za standardizaciju Srbije.
O IZOLACIJI 463
6.2. PREGLED EVROPSKIH STANDARDA ZA

METODOLOGIJU PRORAýUNA POTREBNE
ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAĈENJE U ZGRADAMA,
ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI
ZGRADA, I MONITORING I VERIFIKACIJU
ENERGETSKIH PERFORMANSI
Tabela 6.2.1. Pregled kljuþnih standarda relevantnih za energetsku efikasnost u zgradama
Standard Opis:
Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaÿenje (uzimajuüi u obzir gu-
SRPS EN ISO 13790 (*)
bitke i dobitke toplote).
Energetske performanse zgrada. Ukupna utrošena energija i definicija
SRPS EN 15603
energetskih nivoa
SRPS EN 15315 Primarna energija i emisija CO2.
Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifi-
SRPS EN 15217 kat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadržaj i oblik
Sertifikata o energetskoj performansi.
SRPS EN 15378 Pregledi (kontrole) ureÿaja za obezbeÿenje tople vode.
SRPS EN 15240 Pregledi (kontrole) ureÿaja za pripremu vazduha za klimatizaciju.
Tabela 6.2.2. Pregled standarda podrške kljuþnim standardima
Standard Opis na engleskom jeziku Opis na srpskom jeziku

Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN 15603 i SRPS EN ISO13790
Thermal insulation – Physical quan- Toplotna izolacija – Fiziþke jedini-
SRPS EN ISO 7345
tities and definitions ce i definicije
Thermal performance of buildings
Toplotne performanse zgrada –
– Transmission and ventilation heat
SRPS EN ISO 13789 Transmisioni i ventilacioni koefici-
transfer coefficients – Calculation
jenti prolaza toplote
method
Energetske performanse zgrada –
Energy performance of buildings –
Energetski zahtevi za osvetljenje
SRPS EN 15193-1 Energy requirements for lighting —
– Deo 1: Odreÿivanje energije za
Part 1: Lighting energy estimation
osvetljenje
Calculation methods for energy effi- Metodi proraþuna za poboljšava-
ciency improvements by the applica- nje energetske efikasnosti prime-
SRPS EN 15232
tion of integrated building automa- nom integrisanih sistema automati-
tion systems ke u zgradama
Ventilacija za zgrade (ili: Ventilaci-
Ventilation for buildings – Calcu-
ja zgrada)– Metodi proraþuna gubi-
lation methods for energy losses
SRPS EN 15241 taka energije usled ventilacije i infil-
due to ventilation and infiltration in
tracije u komercijalnim (poslovnim)
commercial buildings
zgradama
Ventilacija za zgrade; Ventilaci-
Ventilation for buildings – Calcu-
ja za zgrade (ili: Ventilacija zgrada)
lation of room temperatures and of
SRPS EN 15243 – Proraþun temperatura prostorije i
load and energy for buildings with
optereüenja i energije za zgrade sa
room conditioning systems
sistemima za klimatizaciju

Heating systems in buildings – Sistemi grejanja u zgradama – Me-
Method for calculation of system tod proraþuna energetskih zahte-
SRPS EN 15316-1
energy requirements and system ef- va (potreba) sistema i efikasnosti si-
ficiencies – Part 1: General stema
Method for calculation of system tod proraþuna energetskih zahteva
SRPS EN 15316-2-1 energy requirements and system ef- (potreba) sistema i efikasnosti siste-
ficiencies Part 2-1 Space heating ma – Deo 2-1: Sistemi sa zraþenjem
emission systems toplote u prostor
SRPS EN 15316-4 energy requirements and system ef- (potreba) sistema i efikasnosti siste-
ficiencies Part 4: Space heating gen- ma – Deo 4: Sistemi koji generišu
eration systems toplotu u prostoru
SRPS EN 15316-3 energy requirements and system ef- (potreba) sistema i efikasnosti siste-
ficiencies – Part 3: Domestic hot wa- ma – Deo 3: Sistemi za sanitarnu to-
ter systems plu vodu
Thermal insulation in buildings Toplotna izolacija u zgradama –
– Determination of air change in Odreÿivanje izmene vazduha u
SRPS EN ISO 12569
buildings – Tracer gas dilution zgradama – Metod sa razreÿenim
method gasnim tragom
Thermal performance of buildings Termiþke performanse zgrada
– Determination of air permeabili- – Odreÿivanje vazdušne
SRPS EN 13829
ty of buildings – Fan pressurization propustljivosti zgrada – Metod ven-
method tilatora pod pritiskom
Metode za obezbeÿivanje podataka konstruktivnim elementima zgrada
Glass in building – Determination of Staklo u zgradarstvu – Odreÿivanje
SRPS EN 410 luminous and solar characteristics of svetlosnih i solarnih karakteristika
glazing zastakljenja (ostakljenja, stakla)
Staklo u graÿevinarstvu – Odreÿiva-
Glass in building – Determination
nje toplotne propustljivosti (koefici-
SRPS EN 673 of thermal transmittance (U value) –
jenta prolaza toplote) (U vrednost) –
Calculation method
Metod proraþuna
Thermal performance of windows, Toplotne performanse prozora, vrata
doors and shutters – Determination i zaklona – Odreÿivanje koeficijenta
SRPS EN 12412-2
of thermal transmittance by hot box prolaza toplote metodom tople kuti-
method – Part 2: Frames je (hot-box metod)
Thermal performance of buildings – Toplotne performanse zgrada –
Qualitative detection of thermal ir- Kvalitativno utvrÿivanje termiþkih
SRPS EN 13187
regularities in building envelopes – iregularnosti u omotaþu zgrade – In-
Infrared method fracrveni metod
Thermal performance of windows, Toplotne performanse prozora, vra-
SRPS EN ISO doors and shutters – Calculation of ta i zaklona – Proraþun koeficijenta
10077-2 thermal transmittance – Part 2: Nu- prolaza toplote – Deo 2: Numeriþki
merical method for frames metod za okvire
Thermal performance of windows
Toplotne performanse prozora i vra-
and doors – Determination of ther-
SRPS EN ISO 12567 ta – Odreÿivanje koeficijenta prola-
mal transmittance by hot box meth-
za toplote metodom tople kutije
od
O IZOLACIJI 465

Building components and building
Komponente i elementi zgrade – To-
elements – Thermal resistance and
SRPS EN ISO 6946 plotna otpornost i koeficijent prola-
thermal transmittance – Calculation
za toplote
method
Thermal insulation – Building el- Toplotna izolacija – Elementi zgra-
ements – In-site measurement of de –merenja toplotne otpornosti i
SRPS ISO 9869
thermal resistance and thermal koeficijenta prolaza toplote na li-
transmittance cu mesta
Calculation methods for energy effi-
Metodi proraþuna za poboljšanja
ciency improvements by the applica-
SRPS EN 15232 energetske efikasnosti primenom in-
tion of integrated building automa-
tegrisanih sistema automatike
tion systems
Ventilation for buildings – Calcu- Ventilacija zgrada – Metode prora-
lation methods for energy require- þuna energetskih zahteva koji pro-
SRPS EN 15241
ments due to ventilation systems in izilaze iz sistema za ventilaciju u
buildings zgradama
Ventilation for buildings – Calcula- Ventilacija zgrada – Metode prora-
tion methods for the determination þuna za odreÿivanje nivoa protoka
SRPS EN 15242
of air flow rates in buildings includ- vazduha u zgradama, ukljuþujuüi in-
ing infiltration filtraciju
Ventilation for buildings – Calcu- Ventilacija zgrada – Metode prora-
lation of room temperatures and of þuna temperatura u prostorijama i
SRPS EN 15243
load and energy for buildings with optereüenja i energije za zgrade sa
room conditioning systems sistemima za klimatizaciju
Thermal performance of windows,
Toplotne performanse prozora, vra-
SRPS EN ISO doors and shutters – Calculation of
ta i zaklona – Proraþun koeficijenta
10077-1 thermal transmittance – Part 1: Gen-
prolaza toplote – Deo 1: Opšte
eral
Thermal bridges in building con- Toplotni mostovi u konstrukciji
SRPS EN ISO
struction – Heat flows and surface zgrade – Toplotni protoci i površin-
10211:2005
temperatures – Detailed calculations ske temperature – Detaljni proraþuni
Napomena: Standardi se mogu nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije, Stevana

Brakusa 2, 11030 Beograd, tel. (011) 7541-260, 7541-261, faks. (011) 7541-257
6.3. PROPISI I STANDARDI U OBLASTI

HIDROIZOLACIJE
Pravilnik o tehniþkim merama i normativima za ugljovodoniþne hidroizolacije krovo-

va i terasa, „Službeni list SFRJ“ broj 26/69
Pravilnik o tehniþkim merama i uslovima za projektovanje i izvoÿenje betonskih i ar-
miranobetonskih konstrukcija u sredinama izloženim agresivnom delovanju vode i tla, „Služ-
beni list SFRJ“ broj 32/70.
Pravilnik o tehniþkim i drugim zahtevima za hidroizolacione materijale, „Službeni list
SCG“ broj 1/2006.
Pravilnik o tehniþkim normativima za beton i armirani beton na objektima izloženim
agresivnom dejstvu sredine, „Službeni list SFRJ“ broj 18/92.
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, „Službeni glasnik RS“ broj 61/2011.
SRPS U.F2.024:1980. Tehniþki uslovi za izvoÿenje izolacionih radova na rav-
nim krovovima
SRPS U.F2.020:1988. Plivajuüe podne konstrukcije. Vlažan postupak ugradnje
cementna kruta ploþa
SRPS U.F2.019:1988. Plivajuüa podna ploþa
SRPS U.F2.023:1988. Plivajuüe podne konstrukcije. Suvi postupak ugradnje
kruta ploþa
SRPS U.F2.033:1982. Betonske podloge za nanošenje monolitnih polugotovih
podova na bazi sintetiþkih smola. Tehniþki uslovi
SRPS U.F2.034:1982. Izvoÿenje radova pri nanošenju monolitnih polugotovih
podova na bazi sintetiþkih smola. Tehniþki uslovi
SRPS U.F2.011:1977. Tehniþki uslovi za izvoÿenje keramiþkih radova
SRPS U.F2.010:1978. Tehniþki uslovi za izvoÿenje fasaderskih radova
SRPS U.F4.020:1990. Tehnþki uslovi za ugraÿivanje graÿevinske stolarije
SRPS U.M3.010:1975. Bitumen za kolovoz. Uslovi kvaliteta
SRPS U.B4.196:1996. Bitumen za industrijske svrhe
SRPS U.M3.240:1989. Hidroizolacioni materijali na osnovu rastvaraþa za hlad-
ni postupak
SRPS U.M3.244:1980. Hidroizolacioni materijali za topli postupak
SRPS U.M3.246:1988. Hidroizolacioni materijali od mastiksa
SRPS U.M3.220:1987. Neposuti bitumenom impregnisani krovni karton
SRPS U.M3.226:1987. Bitumenska traka sa uloškom od sirovog krovnog karto-
na
SRPS U.M3.231:1988. Bitumenska traka sa uloškom od staklenog voala
SRPS U.M3.234:1991. Bitumenska traka sa uloškom od staklene tkanine
SRPS U.M3.300:1989. Bitumenska traka za varenje
SRPS U.M3.301:1991. Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za
parnu branu i izjednaþenje pritiska
SRPS U.M3.302:1991. Bitumenska traka za izjednaþenje parnog pritiska
SRPS U.M3.229:1989. Aluminijumska folija jednostrano obložena bitumen-
skom masom
SRPS U.M3.230:1989. Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije
O IZOLACIJI 467
SRPS U.M3.234:1988. Bitumenizirani krovni karton

SRPS U.M8.080-1990. Bitumenske trake za hidroizolacije – Metode ispitivanja
SRPS B.D1.013- Fasadna opeka od gline
SRPS B.D1.014- Fasadna opeka i blokovi
SRPS U.N3.300- Silikatna opeka i blokovi
SRPS EN 196:2008. Cementi
SRPS EN 1015:2008. Malteri za malterisanje i zidanje
SRPS EN 998:2008. Malteri za oblaganje spoljnih i unutrašnjih površina
DIN EN 16967:2005. Abdichtungsbahnen – Kunststoff und Elastomer bahnen
für die Bauwerksabdichtung gegen Bodenfeuchte und
Wasser – Definition und Eigenschaften
DIN EN 16956:2005. Abdichtungsbahnen – Kunststoff –und Elastomerbahnen
für Dachabdichtungen – Definition und Eigenschaflen
DIN EN 13707:2004. Flexibile sheets for waterproofing – Reinforced bitumen
scheets for roof water proofing – Definitions and charac-
teristics
DIN 18195-1:2000. Bauwerksabdechtungen T1: Grundsätze, Definitonen,
Zuordnung der Abdichtungen
DIN 18195-2:2000. Bauwerksabdichtungen T2: Stoffe
DIN 18195-3:2000. Bauwerksabdichtungen T3: Anforderung an der Unter-
grund und Verarbeitung der Stoffe
DIN 18195-4:2000. Bauwerksabdichtungen T4: Abdichtungen gegen Boden-
feuchte (Kapilar wasser, Haftwasser) und nichtstauendes
Hokerwasser an Bodenplatten und Wänden. Bemessun-
gen und Ausführung
DIN 18195-5:2000. Bauwerksabdichtungen T5: Abdichtungen gegen nich-
tdrückendes Wasser auf Deckenflächen und Nassräu-
men, Bemessungen und Ausführung
DIN 18195-6:2000. Bauwerksabdichtungen T6: Abdichtungen gegen fon au-
ssen drückendes Wasser und aufstauendes Sickerwasser,
Bemessung und Ausführung
DIN 18195-7:1989. Bauwerksabdichtungen T7: Abdichtungen von innen
drücken des Wasser, Bemessung und Ausführungs
DIN 18195-8:2004. Bauwerksabdichtungen T8: Abidchlungen über Bewe-
gungsfugen
DIN 18195-9:2004. Bauwerksabdichtungen T9: Durchdringungen, übergän-
ge, An-und Abschlüsse
DIN 18195-10:2004. Bauwerksabdichtungen T10: Schutzschichten und Schu-
tzmass nahmen
DIN 18130-1:2000. Baugrund Untersuchung von Bodenproben – Bestini-
mung des Wasser dur lässigkeitsbeiwerts – Teil 1: La-
borversuhe
DIN 18531:1987. Dachabdichtungen Begriffe, Anforderungen, Planungs-
grundsätze
DIN 52126:1977. Bitumendachbahnen mit Rohfilzeinlage
DIN 52129:1993. Nackte Bitumenbahn
DIN 52130:1995. Bitumen-Dachdichtungsbahnen
DIN 52131:1995. Bitumen-Schweissbahnen
DIN 52132:1996. Polymerbitumen-Dachabidchtungsbahnen
DIN 52133:1995. Polymerbitumen-Schweissban

DIN 52134:1985. Glasvlies-Bitumendachbahn
NF 11-231-1:2000. (DTU 14.1) Travaux de Batiment, Travaux de Cuverlage
NF P10-203-1:1993. (DTU 20.12) Maconnerie des Toitures et d’étanchéite
Grosoeuvre en maconnerie des Toitures destinées â rece-
voir un revetement d’étanchéité
NF P84-204-1:2004. (DTU 43.1) Travaux de Batiment, Etancheite des Toitu-
res – terasses et Toitures inclinees avec elements porte-
urs en maconnerie an climat de plaine
NF P84-205:2004. (DTU 43.2) Travaux de Batiment, Etancheité des Toitu
res avec élements porteurs en maconnerie de pente >5 %
NF P84-206:1995. (DTU 43.3) Travaux de Batiment, Mise en oeuvre des
Toitures en toles d’acier nervurees avec revetement
d’étanchéité
NF P84-207:2002. (DTU 43.4)
NF 84-207-1/2 + ADD.1; (DTU 43.4) Cahier des clauses techniquies applicables
aux travaux de Toitures en dements poeteurs
on bois et panncoux dérivés au bois avec re-
vetements d’etanchélité suivi du cahier clau-
ses spéciales
NF P84-208:2002. (DTU 43.5) Travaux de Batiment, Refection des ouvra-
ges d’etancheite des toitures – terasses ou inclines
NF P84-404:1992. (DTU 42.1) Norme execution des travaux – Reflection
de facades en service par revetements d’impermeabilité a
base de polymeres
NF P85-210-1,2,3:2000. (DTU 44.1) Travaux batiment Elancheite des joint de facade
par nuse en ocuvre de mastics
NF P98-282:1992. Produits d’etancheite pour ouvrages d’art – Liaison au
support. Measure de l’adherence au suport
NF P84-307:1981. Feutre bitumé a armature en voile de verre (36 S VV)
NF P84-303:1992. Chape suple de bitume armé à armature en tissu de verre
(T, V)
NF P84-309:1991. Feutre d’amiante Bitumes
NF P84-311:1981. Chape souple de Bitume armé à double armature en tissu
de verre et voile de verre (40 T.V.-V.V.)
NF P84-312:1981. Chape souple de Bitume armé à double armature en tissu
de verre et voile de verre (50 TV-VV-HR)
NF P84-313:1987. Feutre bitume a armature en voile de verre à haute resi-
stance (36.S.V.V.-HR)
NF P84-314:1981. Chape souple de Bitume armé a armature en voile de
verre (40 V.V)
NF P84-315:1980. Feutre bitume à double armature de poliester et voile de
verre (36 S PY-VV)
NF P84-316:1992. Chape souples de Bitume armé à armature en tissu de
verre autopretegé par feuille metalique thermostable
(TV-th)
NF P84-350:1980. Feutres Bitumes et chapes souples d’essais (ovaj stan-
dard je zamenjen sa EN metodama iz standarda NF EN
13707).
O IZOLACIJI 469
LITERATURA
1] Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku: „Energetski bilans RS za 2008“, dostupno

na www.mre.gov.rs ,
[2] Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku: Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost
za period 2010-2012, Beograd, juni 2010.
[3] Bogiüeviü, M.: Gradite pametno, izolujte pametnije, Build br.7, septembar 2008, Beo-
grad, str. 20-24.
[4] Deviü, M.: Simprolit, sistem za utopljavanje fasada, Build br.1, mart 2007, Beograd.
[5] http://www.wienwrberger.co.uk/App/Maps/Wb-uk/Porotherm
[6] http://www.knaufinsulation.rs
[7] http://www.basf.rs
[8] http://www.plasticportal.net/.../neopor_neu/neopor_home
[9] http://www.austrotherm.rs
[10] http://www.tarolit.co.rs
[11] http://www.isover.rs
[12] http://www.beodom.com/sr/education
[13] ***: Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetništva Republike Hrvatske: Priruþnik za
energetsko certificiranje zgrada, Zagreb, 2010.
[14] ***: „Službeni Glasnik RS“ 6/2011 – Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada
[15] ***: „Službeni Glasnik RS“ 6/2011 – Pravilnik o uslovima, sadržini i naþinu izdavanja
sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
[16] http://www.simprolit.rs/simpploce.html
[17] http://www.eurima.org
[18] Bezbradica, V.: Mineralna staklena vuna – osobine i prednosti, Build br.7, septembar
2008, Beograd.
[19] Recknagel, Sprenger, Schramek, ýeperkoviü: Grejanje i klimatizacija, 7. Prevod na
srpski jezik, Interklima, Vrnjaþka Banja, 2012.
[20] Todoroviü, M.: „Optimizacija potrošnje energije klimatizacionog postrojenja prime-
nom noüne ventilacije“, doktorska disertacija, Mašinski fakultet, Beograd, 2007.
[21] Sekuloviü, Z., Bogner, M.: Odimljavanje i arhitektura, ETA, Beograd, 2011.
[22] Milinþiü, D., D. Voronjec: Termodinamika, Mašinski fakutet, Beograd, 1991. str.358 –
377
[23] Lobšajd, H.: Vodena para, prevod sa nemaþkog, Graÿevinska knjiga, Beograd, 1971.
[24] Živkoviü, B., Z. Stajiü: Mali termotehniþki priruþnik, 2. dopunjeno izdanje, SMEITS,
Beograd, 2011.
[25] ***: Tvrdi poliuretanski penasti materijali kao izolacioni materijali, Tehniþke informa-
cije (1) broj 1/1981. Oriolik, Oriovac, str. 5 – 10
[26] Bogner, M.: Poliuretan kao izolacija i zaštita, KGH (11) broj 2/1982, str. 37 – 41
[27] Zeitler, M.: Berechnungsverfahren zur Bestimmung des Wärmeverlustes von verschi-
edenen Verlegesystemen erdverlegte Rohrleitungen, Fernwärme International – FWI
(9), Heft 3/1980, str. 170 – 179
[28] Bogner, M.: Predizolovani cevovodi, SMEITS, Beograd, 1981, str. 43 – 56 Ispitivanje
predizolovanih cevovoda
[29] ýukvas, B.: Kontrola kvaliteta izvedene toplotne izolacije, KGH (15) broj 2/1986, str.
43 – 44
[30] Šargut, J., R. Petela: Eksergija, prevod na ruski, Energija, Moskva, 1968.
[31] Sokolov, J.J.: Toplifikacija i toplotne mreže (prevod s ruskog M. Bogner, S. ûiriü),
Graÿevinska knjiga, Beograd, 1985. str. 240 – 248
[32] Alkor Bright system – Mesirement of Solar Reflectance, Thermal Emittance – Report
rev. 4.2009 – Dept. of Mechanical and Civil Engineering, University of Modena and
Reggio Emilia – Italy.
[33] Deniü, N., M. Muravljov: Hidroizolacioni malteri, Specijalni betoni i malteri – svoj-
stva, tehnologija, primena, Graÿevinski fakultet Beograd, str. 163-167 (1999)
[34] ***; Volgrip, bentonit membrane – Dokumentacija firme VOLTECO Building Techno-
logy, Penzano Veneto Italy (2009)
[35] Deniü, N.: Hidroizolacije u zgradarstvu – Arhitektonski priruþnik, Savez arhitekata Sr-
bije, IRO Prosveta, str. 12-74 (1982)
[36] Deniü, N., A. Ĉekiü: Priruþnik za hidroizolacije zgrada ispod nivoa terena i ravni kro-
vovi, IRO Graÿevinska knjiga, FIM Kanjiža, str. 1-67 (1994)
[37] Deniü, N.: Starenje hidroizolacionih materijala, Goša, IMS, str. 1-193 (1995)
[38] Deniü, N.: Savremeni hidroizolacioni materijali i njihova primena u zgradarstvu za za-
štitu od vlage i podzemne vode, Graÿevinski kalendar 2009, SGIS, Beograd, str. 236-
299 (2009)
[39] Mijin, S.: Hidoizolacija – krute hidroizolacije, str. 2 (2007)
[40] Jungnickel, H.: Abdichtungs – und Bedachtungstechnik mit Kunststoffbahnen, Rudolf
Müller, Köln, 1969.
[41] Braas Handbuch Flachdach, Oberurssel (1995)
[42] Miþev, D.: Sistemi jednoslojnih hidroizolacija ravnih krovova od razliþitih sintetiþkih
materijala, Graÿevinski kalendar 2011, IT, SGIS, Beograd, str. 318-368
[43] Deniü, N.: Zaštita graÿevinskih objekata od vlage i vode, Graÿevinska fizika i materi-
jali, JUDIMK, Beograd, str. 153-166 (2003)
[44] Soprema: Cahier de Prescription de Pose, Alsan 400 Systeme d’Etancheite Luiquide
sous protection lourde Strasbourg (2001)
[45] Soprema: Cahier de Prescription de Pose, Toitures – terrasses pour parking sans iso-
lation Systeme Antirock, Document examiné par le Bureau de Controle Ceten Apave
19.03/2002 (ETN no 181/DA-01/2002), Strasbourg
[46] Deniü, N.: Izvoÿenje ugljovodoniþnih hidroizolacija krovova i terasa u zgradarstvu po
vruüem postupku DGA, 1-28 (1968)
[47] Richtlinien für die Planung und Abdichtung von Dächern mit Abdichtungen – Flachda-
chrichtlinien, Rudolf Müller, Köln, 1991.
[48] Deniü, N.: Stanje ravnih krovova kao preduslov za nadogradnju objekta, Savetova-
nje nadogradnja stambenih i javnih zgrada, Beograd, 7. decembar 2000, JUDIMK, str.
223-229
[49] Deniü, N.: Zaštita podnih konstrukcija od vlage i vode, podovi u javnim stambenim
zgradama, Institut IMS Beograd, str. 45-53 (1994)
O IZOLACIJI 471
[50] Deniü, N.: Uslovi kvaliteta i naþini ispitivanja materijala za zaptivanje spojnica zgra-
da, Plastiþni premazi, malteri i gitovi za fasade, Biro za graÿevinarstvo, Beograd, str.
75-93 (1974)
[51] Žegarac, B.: Savremene fasade,, Modul br. 31, str. 10-17 (2005)
[52] Turanski, Z.: Fasade od fasadne opeke, Okrugli sto Razgovori o primeni proizvoda od
gline u zidanim konstrukcijama, DIMK 10.12.2009, Beograd, str. 85-93
[53] ***: Products et systemes d’etancheite et isolation complémentaire de facade Avis Te-
chnique 1. julliet 2002,Cahier du CSTB, 3445/2003
[54] ***: Exigences applicables aux facades legeres a ossature en bois ou en metal compo-
ratnt en revetement exterieur une plan de bardage, Cahier du CSTB, 3450/2003
[55] ***: Energetski efikasno zgradarstvo u Evropi, Build br. 13, god. IV, str. 58-59
[56] Bogiþeviü, M.: Zelena gradnja, Build br. 6, god. II, str. 62-63
[57] Drpiü, M.: Tehniþki aspekti implementacije Evropske tehniþke regulative, Zbornik ra-
dova, Konferencija Graditeljstvo i održivi razvoj, 4-5. juni 2009, GF-DIMK, str. 307-
322
[58] ***: EPBD – Direktive 2002/91/EC – Energy Performance of Buildings Directive
[59] ***: EnEV 2009 – Energiesparverordnung 30.04.2009, Bon
[60] ***: Energetski pasoš http zelene vesti org/energetski-pass
PRENUMERANTI
Sve organizacije koje su dale oglas u ovoj knjizi su ustvari prenumeran-

ti sa odreÿenim brojem primeraka knjige. Pored tih organizacija, javili su se
i pojedinaþni prenumeranti. Svima se izdavaþ srdaþno zahvaljuje u ime kva-
litetnog izdanja knjige.
Do ulaska knjige u štampu javili su se prenumeranti (po redosledu pri-
javljivanja):
Alfa projekt, Zrenjanin
REMMING, Novi Sad
SM inženjering, Zrenjanin
Opštinska uprava, Srbobran
NORTH PROJEKT, Subotica
AMM – TERMO, Zemun
GPTR Ojaþani beton, Barajevo
Aleksandar Aleksiü, Užice
Udruženje energetiþara, Subotica
TE – TO Kostolac, Kostolac
Branislav Rajkoviü, Bor
Sava Pavkov, Kikinda
Milijanko Radojeviü, Arilje
Vladimir Stefanoviü, Beograd
Miodrag Miladinoviü, Prokuplje
POTENS PERFORACIJA, Požega
Nenad Stanojeviü, Niš

Izolacija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izolacija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Doc. dr Maja Todoroviü, dipl. inž. maš.

Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš.

Glavni i odgovorni urednik

no svedenu na oblast zgradarstva. Napominje se korisnicima ove publikacije da je u

Srÿan Mišuriü, dipl. inž. arh. Prilog 4.1.

Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe upuüene autorima üe biti

Beograd – Kikinda – Pocking (Nemaþka)

1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE IZOLACIJA U ZGRADARSTVU TOLIKO VAŽNA / 11

2.2.5. Maksimalne dozvoljene vrednosti koeficijenata prolaza toplote / 74

3.6.2. Agresivnost gasova u tehnološkim procesima / 194

4.1.5.4. Obrada detalja / 281

4.3.3.3. Mehaniþki uticaji / 313

4.3.5.9.1. Štetni uticaji i posledice tokom eksploatacije / 358

1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE

ýovek se od pamtiveka trudio da mu u hladnom vremenu bude toplo a kada

Slika 1.1. Potrošnja energije u Republici Srbiji i ciljevi za buduünost

Od ukupne potrošnje energije u zgradama 70 % se troši u domaüinsvima i

Slika 1.2. Struktura potrošnja energije u zgradama

1.1. TOPLOTNE ILI TERMODINAMIýKE KARAKTERISTIKE

1.1.1. TOPLOTNA PROVODLJIVOST ILI KONDUKCIJA (Ȝ)

Tabela 1.1. Toplotna provodljivost razliþitih graÿevinskih komponenti

Najverovatnije da su navedeni brojevi u tabeli 1.1 dati u vreme proizvodnje.

1.1.2. TOPLOTNA OTPORNOST (R)

1.1.3. TOPLOTNA PROVODNOST (C)

C = 1/R, W/(m²K). (1.2)

1.1.4. UKUPNA TOPLOTNA OTPORNOST (RT)

šine te sekcije. Ona je suprotna od koeficijenta prelaza toplote konvekcijom za tu

Slika 1.3. Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije. To je suma svih

1.1.5. PROLAŽENJE TOPLOTE (U)

galno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj. Bolje od ovoga je uvek plus za kom-

Tabela 1.2.Francuske norme RT 2000: minimalne vrednosti za toplotne performanse

1.2. ŠTA JE PROBLEM KOD STAMBENIH ZGRADA –

1.2.1. NEDOVOLJNA TOPLOTNA IZOLACIJA

se propisno uradi, sa zadovoljavajuüom debljinom, stiropor kao sloj toplotne izola-

Da uporedimo, zid napravljen od Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS

1.2.2. PROBLEMI U REALIZACIJI IZOLACIJE

Napomenimo da je ta neuredna gomila izmeÿu, jedina toplotna izolacija zido-

1.2.3. BEZ TOPLOTNE IZOLACIJE

1.3. IZBOR REŠENJA TOPLOTNE IZOLACIJE ZA KOMFOR

de) i da se postignu unutrašnje površinske temperature iznad taþke rose, kako bi se

U KOJIM DELOVIMA KUûE, KAŠNJENJE TOPLOTNOG FLUKSA

Kašnjenje toplotnog fluksa za komfor u letnjem periodu

Slika 1.9 .Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa

Slika 1.10 Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa

1.3.1. POREĈENJE TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA

Tabela 1.4. Uporeÿenje razliþitih izolacionih materijala

Uporeÿenja razliþitih termoizolacionih materijala vezanih za njihove karakte-

1.4. KORIŠûENJE TOPLOTNE INERCIJE ZA BOLJI KOMFOR

Toplotna inercija vezana za kašnjenje toplotnog fluksa

1.4.2. PRIRODNA TOPLOTNA INERCIJA U GRAĈEVINARSTVU

1.4.3. PREDNOSTI KUûE SA TOPLOTNOM INERCIJOM

Isti mahanizam üe biti primenjen ukoliko doÿe do naglog zagrevanja prostori-

1.4.4. TOPLOTNA INERCIJA ZA UŠTEDU U GREJANJU

mu i uštedu energije. Široki opeka blokovi, kao, na primer, Wienerberger POROT-

1.5. O VAŽNOSTI TERMIýKE IZOLACIJE I

1.5.1. OSNOV KOMFORA I EFIKASNOSTI

1.5.2. MATERIJALI ZA TERMOIZOLACIJU

Slika 1.11. Organski izolacioni materijali: ekspandirana pluta (leva)

Slika 1.12 Celulozna vlakna (levo) i drvena vuna (desno)

Porozni glineni blokovi za zidanje vraüaju opeku na gradilišta širom Evrope,

Jedna od najozloglašenijih pojava na svakom objektu jesu hladni mostovi –

Slika 1.13. Primer prolaza toplote kroz hladne mostove

Ekspandirani i ekstrudirani penoplasti

nog zida kolinearni): za W > 2 w = 0,25W, a za W 2 w = 0,5. Za vetrom nenapad-