EKONOMIKA PREDUZEĆA

PORODIČNI BIZNIS U SRBIJI

STUDENT PROFESOR

DANIJELA VASIĆ MR GORAN ŠORMAZ

BROJ INDEKSA 98/16

JANUAR 2017
 SADRŽAJ:

Sadržaj.............................................................................................................................................1

O porodičnom biznisu.....................................................................................................................2

Definicija porodičnog biznisa..........................................................................................................3

Prednosti i nedostaci porodičnih preduzeća....................................................................................4

Istorija porodičnog biznisa..............................................................................................................5

Porodični biznis u svetu..................................................................................................................6

Porodični biznis u Srbiji..................................................................................................................7

Porodični biznis u Srbiji danas.......................................................................................................9

Zaključak.......................................................................................................................................10

Literatura.......................................................................................................................................12

O PORODIČNOM BIZNISU

1
Sva preduzeća na svetu: javna i privatna, porodična i neporodična, svakodnevno se suočavaju sa
istim ili sličnim pitanjima: kako opstati na tržištu, da li će se i u kom pravcu menjati potrebe kupaca,
kakvi su planovi konkurencije, da li će država doneti nove ili menjati već postojeće zakone koji
definišu plaćanje poreza, kako će pojava novih tehnologija uticati na način poslovanja itd.

Međutim, ono što porodična preduzeća izdvaja od preduzeća koja nisu u vlasništvu ili pod
kontrolom porodice, jeste različitost interesa porodice i interesa vlasničkih struktura ostalih
preduzeća.

Sva porodična preduzeća imaju zajedničke karakteristike:

- Porodično vlasništvo
- Upravljanje preduzećem od strane porodice
- Aktivno uključivanje članova porodice u poslovanje preduzeća
- Prenošenje vodeće uloge sa jednih na druge članove1

Bez obzira koja vrsta porodičnog biznisa je u pitanju, vlasnici ovih kompanija dele istu filozofiju:
razmišljaju dugoročno, brinu o zajednici u okviru koje posluju, trude se da svojim naslednicima
ostave kompaniju koja ostvaruje što bolje rezultate.

Slika I (preuzeta sa sajta www.draganmocevic.com)

DEFINICIJA PORODIČNOG BIZNISA

1
Prof dr. Blagoje Paunović, „Porodično preduzeće“

2
Osnovna karakteristika porodičnih firmi je da se u okviru njih upravlja i poslom i porodicom. Cilj
osnivača je da vode firme uspešno i da ih u adekvatnom trenutku prenesu na svoje naslednike.

Sama definicija porodičnog biznisa nije nimalo jednostavna s obzirom na to da prvo moramo
definisati sledeće parametre:

- Šta podrazumeva pojam „porodica“

- U kojoj meri vlasništvo mora biti u rukama porodice
- Koliko članova porodice mora biti zaposleno, da bismo preduzeće smatrali porodičnim

Ipak, možemo se pridržavati nekih okvirnih pravila pa dati nekoliko podjednako tačnih definicija:

- Kod porodičnog biznisa većina prava odlučivanja je u rukama osnivača ili njihovih
najbližih direktnih srodnika
- Porodični biznis je onaj biznis gde je barem jedan predstavnik porodice formalno uključen
u upravljanje preduzećem
- Osnivač, vlasnik ili njegovi članovi porodice ili naslednici moraju posedovati najmanje
25% prava odlučivanja u porodičnom biznisu2

U ekonomijama svih zemalja (naročito onih velikih), porodični biznis predstavlja stub privrede i
ekonomskog razvoja. Nije moguće izvesti preciznu računicu, ali određene procene pokazuju da se
učešće firmi koje su osnovale ili vode porodice kreće u rasponu od 65-90% u odnosu na ukupan
broj preduzeća. Međutim, veliki broj preduzeća se gasi nakon povlačenja osnivača. Dve trećine
firmi preživi smenu na drugu generaciju, dok samo jedna petina opstane prelazak na treću
generaciju naslednika. Ispitivanje je pokazalo da postoje određeni parametri koji utiču na opstanak
firmi kroz generacije:

- Posvećenost kvalitetu proizvoda/usluga

- Reinvesticija dobiti
- Sposobnost da se iz posla isključe nekompetentni članovi porodice
- Sposobnost da se zaposle sposobni menadžeri koji nisu deo porodice

Već smo utvrdili da je osnova porodičnog biznisa zapošljavanje članova porodice. Međutim,
porodični odnosi se najčešće zasnivaju na vrlo jakim emocijama. Ovo može predstavljati problem
ukoliko emocije nadvladaju racionalno razmišljanje i donošenje odluka. Zbog toga je veoma bitno
angažovati menadžment koji nije iz porodičnih okvira i koji će racionalno donositi odluke koje su
isključivo usmerene ka dobrobiti firme. Takođe, većina investitora voli da ulaže u porodične firme

2
Dr Zvezdan Đurić, „Mali porodični biznis u funkciji društveno-ekonomskog razvoja“

3
kod kojih porodično vlasništvo nije veće od 35-40%. Ukoliko porodično vlasništvo iznosi više od
70% investitori ih izbegavaju zbog „rođačkih odnosa“ i uglavnom izbegavaju takav vid saradnje.3

PREDNOSTI I NEDOSTACI PORODIČNIH PREDUZEĆA

Svaki oblik preduzeća svakako ima svoje prednosti i nedostatke. Porodična firma koja dobro
posluje doneće dobrobit ne samo vlasnicima i zaposlenima, nego i zajednici i društvu u okviru
kojeg posluje. Međutim, treba sagledati i nedostatke koje ovakve firme svakako imaju i raditi na
njihovom otklanjanju.

Prednosti:

- Zajednički motiv: članovi porodice najčešće imaju iste ili slične ideje o načinu rada i
ostvarivanju ciljeva
- Složnost članova porodice: sa povećanjem složnosti raste i motivisanost a samim tim se
ostvaruju bolji rezultati
- Velika predanost: kada zaposleni (članovi porodice) rade za sopstvenu dobrobit, a ne za
nekog drugog, logično je da će raditi sa više truda i zadovoljstva
- Razumevanje za potrebe zaposlenih: članovi porodice imaju više razumevanja za
odsustvovanja, godišnje odmore ili potrebu za kliznim radnim vremenom članova porodice
- Lojalnost zajednici: u teškim vremenima izvesno je da će porodica ostati na okupu i raditi
više u cilju prevazilaženja lošeg perioda poslovanja

Nedostaci:

- Sukob interesa: često članovi porodice ne shvataju da ono što je dobro za porodicu ne mora
biti dobro za posao i obrnuto
- Odraz problema: porodični konflikti ili sukobi mogu se odraziti na vođenje posla
- Problem trajanja: već je napomenuto da se veliki broj firmi gasi nakon smene generacija

ISTORIJA PORODIČNOG BIZNISA

3
Dr Zvezdan Đurić, „Mali porodični biznis u funkciji društveno-ekonomskig razvoja“

4
Poslovanje je danas dinamičnije nego ikada, tržišta se razvijaju velikom brzinom, konkurencija na
svim poljima je izuzetno velika i u ovakvim uslovima mogu opstati samo oni koji su posvećeni
stalnom radu, savladavanju novih tehnologija i spremni na konstantno usavršavanje.

Međutim, porodični biznis je od samog nastanka podrazumevao veliki trud i odricanje. Istorijski
gledano, ovakav vid poslovanja se vezuje za prve zanatlije, trgovce i pojavu esnafa. O stepenu
povezanosti porodice i posla govori činjenica da su sve do industrijskog doba porodice živele u
istom prostoru u kojima su obavljale i ekonomsku aktivnost a tek sa industrijalizacijom dolazi do
odvajanja porodice i posla.

Najstarija porodična firma na svetu (koliko je poznato) je Kongo Gumi iz Japana (Osaka). Detalji
o istoriji ovog preduzeća zapisani su na tri metra dugom svitku papira koji potiče iz XVII veka,
gde se navodi čak 40 generacija vlasnika koji su pripadali istoj porodičnoj lozi. Kongo Gumi Co
Ltd. je osnovano 578. godine kada je tadašnji japanski ministar iz susedne države doveo
građevinske majstore da bi izgradili budistički hram. Nakon završetka gradnje, jedan od majstora
je ostao u Japanu i nastavio da se bavi građevinskim poslom (specijalizovali su se za izgradnju
budističkih hramova). Naravno, kako su se vremena menjala, potrebe tržišta su postale drugačije i
firma je svoju delatnost sa izgradnje hramova preusmerila na izgradnju objekata poput hotela i
bolnica. Nažalost, zbog finansijskih problema 2006. godine Kongo Gumi je prinuđen da postane
filijala kompanije Takamatsu Corporation koja je osnovana tek 1917. godine.

Slika II (preuzeta sa sajta www.evilyoshida.com)

5
Još jedno od porodičnih preduzeća u svetu koje ima veoma dugu tradiciju je Grupa Kodornija-
priznati proizvođač vina iz Španije čiji se počeci vezuju za 1551. godinu, a danas već osamnaesta
generacija iste porodice vodi ovu firmu.

PORODIČNI BIZNIS U SVETU

Na listi od 500 najvećih porodičnih kompanija u svetu, najviše je onih iz SAD na čelu sa
trgovinskim lancem „Walmart“, sledi nemački „Volkswagen“ a treći je „Berkshire Hathaway“.
Ovih 500 firmi zajedno zapošljava 21 milion ljudi.

Slika III (preuzeta sa sajta www.6yka.com)

U Evropskoj uniji postoji 17 miliona porodičnih preduzeća koja zapošljavaju 45 miliona radnika i
ostvaruju 65% bruto nacionalnlog proizvoda i radnih mesta. U proseku 85% svih kompanija je u
porodičnom vlasništvu.4

Što se tiče Nemačke, izuzeno ekonomski razvijene zemlje, od 100 najvećih firmi koje posluju, čak
51 je u rukama preduzetničkih porodica. Svakako najpoznatija među njima je „Volkswagen“-treći

4
Igor Pirc, CEO, International Family Business Institute, „Porodični biznis“

6
proizvođač automobila na svetu. Kao prvaci rasta ističu se i lanac drogerija „Rosman“ ili trgovačko
preduzeće „Alfred Tepfer“. Prema nekim istraživanjima, kod nekih porodičnih firmi kao što je
„Filman“ (lanac optičkih radnji) rukovodstvo dobija bonuse samo ako su mušterije zadovoljne a
takođe i plate zaposlenih se formiraju prema zadovoljstvu mušterija. Iz toga možemo videti da
postoje firme kod kojih je mušterija u centru pažnje što bi možda trebalo da bude motiv i ostalim
firmama.

Slika IV (preuzeta sa sajta www.resonate.com)

Većina porodičnih preduzeća su po veličini mala i srednja preduzeća, ali obično je nepoznato da
postoji znatan broj velikih preduzeća koja su u porodičnom vlasništvu. Neka od njih su: Levi
Strauss, Ford motor, Johnson&Johnson, Heineken, BMW itd.

PORODIČNI BIZNIS U SRBIJI

Porodične firme u Srbiji trenutno se nalaze pred velikom izazovima kao što su generacijska
tranzicija, decentralizacija upravljanja, približavanje Evropskoj uniji itd. Vizija poslovanja i načina
organizacije preduzeća mora biti veoma jasna.

Istorija razvoja privrede Srbije zabeležila je mnoge ugledne industrijalce, preteče današnjih
porodičnih firmi kao što su porodica Dunđerski, Krsmanović, Ćelović, Anastasijević, Vajfert i
mnogi drugi. Delatnosti kojima su se bavile ove porodice bile su veoma raznolike: fabrike,
poljoprivredna gazdinstva, rudnici, banke...

Vajfertov deda se doselio u Pančevo početkom XIX veka i započeo posao s proizvodnjom piva.
Da bi ojačao posao, poslao je svog sina Ignjata u Minhen kako bi radio u pivarama i izučio zanat.
Nakon Ignjatovog povratka proširuju pivaru, a 1865. godine iznajmljuju pivaru u Beogradu kako
bi proširili porodični posao. Đorđe Vajfert je nakon školovanja u Pančevu, a zatim Budimpešti i

7
Vajenštofenu usavršio proces proizvodnje piva, i nakon diplomiranja 1872. godine vraća se u
Beograd da bi pomogao ocu u poslu i zajedno grade novu pivaru na Topčiderskom brdu. Dok je
bila u posedu porodice Vajfert, pivara je proizvodila 40.000 hektolitara piva godišnje. O kvalitetu
proizvoda govoro mnogobrojne nagrade osvojene na sajmovima i izložbama. Fabrika je bila u
posedu porodice Vajfert sve do kraja Drugog svetskog rata

Slika V (preuzeta sa sajta www.opanak.rs)

Porodica Dunđerski važila je za najbogatiju u Bačkoj a možda i u celoj Vojvodini. Lazar Dunđerski
se nakon prekida studija prava u Beču (zbog lošeg zdravstvenog stanja) vratio u Srbiju i posvetio
privredi. Započeo je posao kupovinom plodnog zemljišta u Banatu i Bačkoj, a podigao je i dve
pivare- u Čibu i Velikom Bečkereku, dve fabrike špiritusa, dva mlina i fabriku ćilima. Uzimao je
u najam velike količine plodnog zemljišta a bavio se i uzgojem stoke. Sa povećanjem ekonomskog
uticaja postao je i osnivač više srpskih novčanih zavoda a bio je i član Upravnog odbora Matice
srpske.

Slika VI (preuzeta sa sajta www.en.wikipedia.org)

8
Miša Anastasijević je već kao dečak započeo bavljenje trgovinom. Nakon prvobitne ušteđevine
započinje poslove većih razmera i vrlo brzo postaje jedan od bogatijih ljudi toga vremena. Glavni
posao bila mu je trgovina solju. Istorijski podaci govore da je imao monopol na uvoz soli iz
Austrougarske. Imao je oko 10.000 ljudi u službi, 23 stovarišta i 74 broda za prevoz soli.

Slika VII (preuzeta sa sajta www.google.rs)

PORODIČNI BIZNIS U SRBIJI DANAS

Nažalost, razvoj porodičnih firmi u Srbiji prekinut je Drugim svetskim ratom u kome je nastradao
veliki broj osnivača porodičnih firmi a nakon toga socijalističkim uređenjem kada je kompletna
imovina koja je bila u privatnom vlasništvu konfiskovana i nacionalizovana. Ponovno osnivanje
porodičnih preduzeća nastavlja se tek od 1990. godine zbog čega na ovim prostorima nemamo
poznate firme koje su u četvrtoj generaciji, mada postoje izuzeci (porodična firma “Gavrilović” iz
Hrvatske).

Slika VIII (preuzeta sa sajta www.bif.rs)

9
Od ’90-tih godina država prepoznaje značaj porodičnog biznisa u Srbiji i nastoji da pomogne
lokalnim zajednicama privlačenjem investicija koje su usmerene ka pojedinim sektorima ili
geografskim područjima. U preko 30 opština u Srbiji podsticanje rasta i razvoja porodičnih firmi
odvija se preko Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, koje su kroz strateške planove
ekonomskog razvoja u proteklom period realizovale investicije vredne više od 400 miliona dolara
i doprinele otvaranju više od 7.000 novih radnih mesta.

Ono što vlasnici preduzeća izdvajaju kao najveću prepreku razvoja jesu visoka davanja državi (za
šta se izjasnilo 39,3% ispitanika), zatim pronalazak kvalitetnih radnika (smatra 19,6% ispitanika)
i administrativne poteškoće (izjasnilo se 9,5% ispitanika).5

Na osnovu navedenog možemo zaključiti da je za ubrzanje razvoja porodičnih preduzeća u Srbiji

potrebno usvojiti dva paketa mera:

Prvi paket se odnosi na donošenje takvih poreskih rešenja koja pomažu razvoj zdrave
konkurencije. Potrebno je obezbediti takav poreski sistem koji dopušta različite poreske stope,
dopustiti lokalnim nivoima vlasti zaduživanje na finansijiskim tržištima itd.

Drugi paket odnosi se na bolje korišćenje raspoloživih resursa-dobijanje svih dozvola potrebnih
za rad na jednom mestu i to u najkraćem mogućem roku, pružanje dodatnih usluga investitorima,
primena e-uprave koja znatno skraćuje vreme potrebno za dobijanje informacija itd.

Porodične kompanije u Srbiji čine više od 90% svih kompanija, zapošljavaju ok 60% svih
zaposlenih i u velikoj meri učestvuju u stvaranju BDP-a. Neke od njih su: AMC Afrodite Mode
Collesction, Greent, Mikroelektronika, Sirogojno Company….

ZAKLJUČAK

Već smo utvrdili da porodične firme predstavljaju najstariji i najčešći oblik privrednih organizacija,
kako u svetu tako i kod nas. Međutim, koliko god da su snaga i uticaj porodičnog biznisa veliki,
utisak je da se porodičnim firmama posvećuje nedovoljna pažnja. Ova vrsta firmi ponekad nije
ozbiljno shvaćena kako od strane okruženja, tako i od strane samih vlasnika odnosno zaposlenih.

Često se srećemo sa primerima da se pomažu državne firme (reprogramiranjem dugova, otpisom

kamata, pronalaženjem investitora koji bi ulagali u proces proizvodnje) iako one posluju sa
gubicima, dok je vlasnicima porodičnih firmi prepušteno da se sami snalaze na tržištu, sami moraju
da pronalaze način da nabave repromaterijal, sami se brinu o marketingu, plasiranju svojih

5
Tamara Bekčić, VIP poslovni forum „Porodične firme-stub razvoja ekonomije Srbije“

10
proizvoda na tržište i bore se sa nelojalnom konkurencijom (pre svega se misli na one firme koje
rade “na crno”).

Država bi morala da povede računa o razvoju porodičnog biznisa, jer i sama ima direktnu korist od
toga-svaka firma koja dobro posluje sasvim sigurno izmiruje na vreme svoje obaveze kako prema
zaposlenima, dobavljačima i poslovnim partnerima, tako i prema državi (porezi, takse, akcize itd).
Ukoliko se pažljivo planira poslovanje i usvoje svi neophodni planovi za budući period, sigurno će
doći do proširenja posla što logično dovodi i do povećanja broja zaposlenih. Na ovaj način
definitivno se može smanjiti broj nezaposlenih lica koja su evidentirana u Nacionalnoj službi za
zapošljavanje. Sledeći logičan korak bi bilo omogućavanje olakšica i subvencija za svakog
zaposlenog koga bi preduzeće angažovalo preko NSZ.

Svakako da veliki deo odgovornosti u razvoju porodičnih firmi leži i na samim vlasnicima i
članovima njihovih porodica (zaposlenima). Na našim prostorima još uvek je teško razdvojiti
poslovne relacije od privatnih, pa tako imamo slučajeve gde su firme dovedene do propasti jer
vlasnici ne žele da angažuju profesionalni menadžment koji bi na pravi način vodio kompaniju.
Veliki problem predstavljaju i motivi za pokretanje sopstvenog (porodičnog) biznisa. Stiče se
utisak da veliki broj mladih ljudi kreće sa ovim vidom poslovanja pretpostavljajući da se do zarade
može doći na brz i lak način. Zanemaruje se činjenica da se svaka delatnost mora započeti sa
dobrim predznanjem, neophodno je imati plan na koji način i u kom pravcu će se posao razvijati,
obavazno je pratiti savremene tokove u poslovanju, baviti se konstantnim usavršavanjem i
ulaganjem u nove tehnologije.

Na osnovu svega navedenog, smatram da je u budućem periodu neophodno uložiti velike napore i
posvetiti se pronalaženju načina da se porodični biznis razvija na pravilnim osnovama. Postojeće
zakone bi trebalo promeniti (na način da idu u korist privatnim preduzetnicima), a ujedno i doneti
neke nove s obzirom da se zakonodavstvo dugo nije bavilo ovim pitanjem, trebalo bi definisati
poresku politiku, pomoći porodičnim preduzećima da budu upućeni u način funkcionisanja
ovakvih preduzeća u inostranstvu, omogućiti obučavanje zaposlenih. Dosadašnja iskustva nam
govore da se veliki broj naših proizvoda i usluga može plasirati na inostranom tržištu ali je
neophodno organizovati veliki broj porodičnih firmi da imaju zajednički nastup. Vlasnici i
zaposleni u ovim firmama moraju shvatiti da samo razumno, planirano poslovanje donosi rezultate.
Prvenstveno se mora razumeti da se poslovanje mora obavljati u zakonskim okvirima, zaposleni
moraju biti evidentirani i za njih se moraju plaćati svi zakonom propisani doprinosi, poreska
politika se mora poštovati. Za razliku od decenijskog principa da čovek kada jednom završi
školovanje više ne mora da ulaže u svoje znanje, današnje vreme nam pokazuje da u svim oblastima
(a naročito kod vođenja porodičnih firmi) čovek mora stalno da se usavršava, da prati novitete u
poslovanju, da pohađa obuke, seminare i sl. kako bi stečena znanja praktično promenio.

Porodični biznis ima potencijal da bude nosilac ekonomije naše zemlje, potrebno je samo uložiti
malo napora i rezultati će biti veoma brzo vidljivi.

11
 LITERATURA

1. Abouzaid Sanaa, (2008), “IFC Priručnik za upravljanje porodičnim firmama”,

Pennsylvania
2. Dr Đurić Zvezdan, (2012), “Mali porodični biznis u funkciji društveno-ekonomskog
razvoja”, Socioeconomica-The Scientific Journal for Theory and Practice of
Socioeconomic Development
3. Đurić Zvezdan, Đurić Olivera, (2011), “Porodični biznis u Srbiji-problemi rasta i
razvoja”, (za www.emc-review.com)
4. Prof. Paunović Blagoje, (2012), za “InTER Newsletter”, Beograd
5. Pirc Igor, (2008), International Family Business Institute, (za “Profit” magazin )
6. www.blic.rs
7. www.balkans.aljazeera.net
8. www.economy.rs
9. www.mojafirma.rs

12