Materijali u tehnici – II deo strana 0

Pa nja!!!

Ovi odgovori su odradjeni od strane studenata, i profesori ne znaju za njih.

Molimo vas da ove odgovore ne nosite na ispite i predispitne konsultacije,
misle!i na vašu ali i na našu budu!nost na ispitima.

Za ta%nost ovih odgovora ne snosimo odgovornost, ali prema literaturama

koje se koriste na fakultetima, odgovori su ta%ni.

Sva prava zadr ana

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 1

I GREŠKE U KRISTALNOJ REŠETKI

Realni kristali imaju periodi%an raspored atoma u prostoru ali sa lokalnim poreme!ajima u
kristalnoj rešetci (greške u rešetci). Greške u kristalima se prema geometriji dele na:
- ta kaste javljaju se na nivou atoma
- linijske javljaju se u jednoj dimenziji
- površinske (ravanske) javljaju se u dve dimenzije
- zapreminske (prostorne) su više tehnološke nego kristalne greške

Ta kaste greške

Ta%kaste greške su na nivou atoma. Mogu!a su dve vrste ta%kastih grešaka:

- fizi%ke (umesto atoma u rešetci je praznina) /b/
- hemiljske (umešana je u rešetku neki drugi atom) /d,e/
• supstitucijski (mesto atoma zamenjuje neki drugi atom) /d/
• intersticijski (neki drugi atom je umetnut u me.uatomske rupe) /e/

Dislokacije su neravnomerne greške. Linijske greške su dislokacije. Broj

dislokacije ne zavise od temperature. Postoje dve vrste dislokacije.
1. Ivi na dislokacija
Na rešetku delujemo smicajnim naprezanjem, du ravni klizanja,
pa se deo kristala iznad ravni klizanja pomera u odnosu na donji deo, za
jedno me.uatomsko rastojanje, i za rezultat dobijamo vertikalno umetnutu
ravan, iznad ravni klizanja.
Rešetka se mora elasti%no deformisati, da bi se prilagodila novom
stanju. Zamišljena ivica koja odgovara donjoj ivici umetnute ravni, koja
prolazi kroz elasti%no deformisano podru%je naziva
se ivi%na dislokacija.
Dislokaciona linije se prostire od jednog do
drugog kraja monokristala, ipredstavlja granicu izme.u deformisanog i
nedeformisanog kretanja.
Dislokacije mogu biti:
- pozitivna (umetnuta ravan je iznad ravni klizanja)
- negativna (umetnuta ravan je ispod ravni klizanja)
Kod ivi%ne dislokacije Burgersov vektor je normalan na dislokacionu ravan.

Kretanje pozitivne ivi ne dislokacije

Umetnuta ravan se pomera u

pravcu sile smicajnog naprezanja
(tj. Levo). Ivi%na dislokacija mo e
da se kre!e samo po jednoj ravni i
ne mo e da pre.e u neku popre%nu
ravan.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 2

2. Zavojna dislokacija

Zavojna dislokacija nema umetnutu ravan. Burgersov vektor je

paralelan dislokacionoj liniji. Atomi dislokacione
linije obrazuju zavojnice pa se zbog toga i zove ova
dislokacija “zavojna”.
Zavojna dislokacija se kre!e u pracu koja je normalna na
Burgersov vektor. Pošto su Burgersov vektor i dislokaciona linija
paralelna, one ne odre.uju jednozna%nu ravan klizanja, ve!svi ravni
koji sadr e ova dva vektora, mogu biti potencialni ravni klizanja. Tako
da ako dislokaciona linija nai.e na prepreku, ona mo e da promeni ravan klizanja u neku
popre%nu ravan.

Burgersov vektor

Orjentacija i pravac kretanja dislokacione linije se odre.uje u odnosu na Burgersov

vektor. Burgersov vektor definiše veli%inu klizanja, pravac i smer klizanja, i veli%inu deformacije.
Da bi se odredio Burgersov vektor usvaja se pozitivan smer dislokacione linije
(proizvoljno), i iz bilo koje ta%ke rešetke nizom translacionih vektora se obrazuje zatvorena
kontura u smeru kazaljke na satu. Ovakva kontura se opiše oko dislokacione linije i vektor koji
kraj konture spaja sa po%etkom, je Burgersov vektor.

Gustina dislokacije

Gustina dislokacije se odre.uje prema formuli:

L
= ; L - du ina linije dislokacije ; V – zapremina
V
N
= ; N – broj prodora ; A – površina
A

Naponsko polje oko dislokacije

Naponsko polje oko zvojne dislokacije je homogeno, sa smicajnim

naponima.
Naponsko polje oko ivi%ne dislokacije je heterogeno. Iznad umetnute
poluravni je pritisno, a ispod umetnute poluravni je zatezno. Na kliznoj ravni
su smicajni naponi.

Umno*avanje dislokacije

U toku deformacije kristala veliki broj dislokacija izlazi na površinu, a stvara se i veliki
broj novih dislokacija. Mesto na kome se stvaraju dislokacije nazivamo izvorima. Poznati su :
1. Frank Ridov izvor:
Na svaku ta%ku dislokacione linije deluje ista sila pa
dislokaciona linija pravi spiralu oko A i B. Kriti%an stadium se
javlja kad se dislokacione linije L i M po%nu da se pribli avaju.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 3

Dislokaciona linija u ta%kama I,K,N ima %istu ivi%nu orjentaciju, a u ta%kama J,L,M,O %istu
zavojnu. Pošto su smerovi dislokacija suprotni, oni !e se razilaziti. Segmenti L,M !e se
pribli avati, a sobzirom na suprotan znak u trenutku dodira se poništavaju i nastaje petlja koja se
širi i nova dislokaciona linija, pa sve iz po%etka.
2. Orovanov izvor:
Dislokacije se savijaju izme.u %estica. Segmenti
dislokacionih linija izme.u %estica se poništavaju kao kod
Frank Ridovog izvora. Savijeni delovi susednih segmenata su
suprotnog znaka i prilikom dodira se poništavaju, a
dislokaciona linija zaobilazi %estice. Oko %estice se obrazuju
dislokacione petlje (Orovanove petlje), a nova dislokacija
nastavlja da se kre!e.

II MEHANIZMI OJA-AVANJE METALA I LEGURA

Posledica dislokacija je oja%avanje. @vrsto!a metalnih materijala mo e da se pove!a:
1. Deformacionim oja avanjem (hladnom deformacijom): dislokacija+dislokacija
2. Granicama zrna (rafinacijom kristalnih zrna): dislokacija+granice zrna
3. Rastvaraju e oja avanje (legiranje): dislokacija+legiraju!i element
4. (esticama (talo)enjem sekundarnih faza): dislokacija + %estica

1. Deformaciono oja avanje

Pri deformisanju metala u hladnom stanju, pove!ava se tvrdo.a i %vrsto!a, a smanjuj

plasti%nost. Deformaciono oja%avanje je pove!anje otpora deformaciji sa rastom stepena
deformacije.
Potrebna energija i re im deformisanja pri oblikovanju metala umnogome zavise od
brzine deformacionog oja%avanja materijala koji se obra.uje.
Krive napon – deformacije se zovu i krive oja%avanja. Sa pove!anjem napona
pove!ava se i deformacijua. Ovo se odbjašnjava, da pri plasti%noj deformaciji
dislokacije me.usobno reaguju obrazuju!i prepreku drugim dislokacijama. Od gustine
dislokacija (rasporeda i m.usobnog deljstva) zavisi i brzina deformacionog
oja%avanja. Posle ponovnog optere!enja, oja%avanje je sve ve!e.
Deformacione karakteristike mogu se opisati izrazom: =k n ; -
stvarni napon, k – koeficient %vrsto!e, - stvarna deformacija ; n – index deformacionog
oja%avanja.

2. Oja avanje granicama zrna

Veli%ina zrna u polikristalima veoma uti%e na %vrsto!u. Pri

deformaciji se u zrnu stvaraju delovi zrna ograni%eni spletovima dislokacija
tzv. subzrna. Granice zrna i subzrna predstavjaju prepreku kretanju
dislokacija, a to je zbog razlike u orjentaciji.
Energija granice zrna se ne pove!ava ako se u nju ugradi nova dislokacija, pa zato ona
privla%i dislokacije. Pošto granice zrna deluju kao prepreke na kretanje dislokacija, one se na
granicama zrna nagomilavaju, i tako dolazi do oja%avanja.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 4

Napon te%enja zavisi od veli%ine zrna. Što je manje zrno, napon te%enja je ve!i. Ov
1
pokazujei i Hal-Pa ova je dna%ina: R p = 0 +k d 2

3. Rastvaraju2e oja avanje

Legiraju!i elementi sa osnovnim metalom grade %vrste rastvore tzv.

hemijske greške, a u odnosu na osnovu, %vrsti rastvori imaju ve!u %vrsto!u.
Razlikujemo oja%avanje:
- supstitucijskog rastvora
- intersticijskog rastvora

Kod supstitucijskog rastvora oja%avanje zavisi od razlike u veli%ini atoma komponenti

legure. Atomi prouzrokuju simetri%na naprezanja, tako da je stepen oja%avanja umeren.
Intersticijski rastvoreni atomi prouzrokuju asimetri%nu deformaciju rešetke, a i ve!i stepen
oja%avanja.
Okupjanje intersticijskih atoma oko dislokacija smanjuje eleasti%nu energiju kristala, pa
se strani atomi okupjaju oko dislokacija. Takve skupine rastvorenih atoma nazivamo Cottrellovim
atmosferama.
Ako izlo imo epruvetu sili, i ako se ta sila prekine posle postizanja
napona te%enja, pa se ponovo deformiše, ne!e se pojaviti izra eni napon
te%enja. Me.utim ako ima dosta vremena izme.u, onda se ponovo pojavjujeje
izra eni napon te%enja. Ovaj proces je pra!en i pove!anjem
%vrsto!e.
Posle postizanja donjeg napona te%enja, na površini
epruvete se javjaju Lidersove trake, a izdu enja koja se tu javljaju su
lidersova izdu enja. Pojava Lidersovih izdu enja se objašnjava pove!anjem
broja pokretnih dislokacija.

4. Oja avanje sekundarnim fazama

Mehanizmi oja%avanja su rezultat reakcije %estica sa dislokacijama.

Sekundarne faze mogu biti:
- nekoherentne grani%ne površine
- koherentne, semikoherentne grani ne površine
Oja%avanje mo e nastati:
- Temmi kim talo)enjem: najve!i efekat oja%avanja se javlja ako su sekundarne faze
u vidu nakupina i imaju koherentnu ili polukoherentnu grani%nu površinu. Ovakve površine su
deformabilna i dislokacije mogu da se preseku.
- Disperzionim oja avanjem: nastaje kod nekoherentne sekundarne faze. Obi%no su
nedeformabilni. Razlog oja%avanja je zaobila enje %estica sekundarnih faza od strane dislokacije.
Stepen oja%avanja zavisi od rastojanja izme.u %estica. Ako je ono manje, potreban je ve!i napon
da se dislokacija savije i zaobi.e %esticu (Orovanove petlje). Ako %estica
nije %vrsta, dislokacija mo e da je prese%e. Se%enje ili zaobila enje %estica
ote ava kretanje dislokacija pa dolazi do oja%avanja.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 5

Rekristalizacija

Rekristalizacija je kada se usled zagrevanja deformisanog materijala stvaraju nova zrna.

(TR 0.4Tt )

III OBLICI LOMA

Lom materijala je razdvajanje %vrstog tela na dva ili više komada. Lom se odigrava
stvaranjem prslina i njihovim širenjem. U opštem slu%aju razlikujemo dva osnovna oblika loma:

1. Krti lom: Karakteriše: karakteriše se odvajanjem delova epruvete normalno na pravac

sile bez plasti%ne deformacije.
Prepoznaje se:
- provršina loma je makroskopski ravan
- nema vidljive plasti%ne deformacije
- struktúra preloma je zrnasta (površina reflektuje svetlost)
- lom se dešava veoma brzo pri niskom nivou utrošene energije
- lom je pra!en zvu%nim efektom
Krti lom mo e biti:
- transkritalan: kroz zrna, cepaju!i pojedina zrna po odre.enim ravnima. Kretanje
prslina menja smer u prelazku iz zrna u zrno.
- interkristalan: prslina se kre e granicama zrna

2. Duktilni lom:
Prepoznaje se po:
- vidljiva plasti%na deformacija
- pri zatezanju lom je u obliku kupr i
%aše ili dve %aše
- površina loma je siva i
vlaknasta
- duktilna prslina raste sporo
Mikroskopski gledano duktilni lom se odvija transkristalno. Stvaraju se jamice oko
uklju%aka.
Kod jako elasti%nih materijala prekid je u jednoj ta%ki.

IV MEHANI-KE OSOBINA
Dinami ka vrsto2a

Dinami%ka optere!enja su optere!enja promenjiva po veli%ini i smeru. Usled dugotrajnog

dejstva dinami%kih optere!enja mo e da nastane postepeno razaranje materijala tzv. zamor,
prelom usled zamora.
Periodi%no promenjivo optere!enje menja se pribli no po
sinusoidalnom zakonu.
g - gornji napon ; d - donji napon ; s -srednji napon

a - amplituda : a =( g d ) ; R- raspon : R = g d

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 6

Dinami%ka %vrsto!a je najve!i napon (zbir srednjeg i

amplitudnog) pri neograni%enom broju ponavljanja.
Odre.ivanje dinami%ke %vrsto!e vrši se tako što se ve!i broj
uzoraka izla e promenjivim optere!enjima, do pojave vidljive prsline ili
loma. Podaci se unose u dijagram zamaranja i kao rezultat se dobijaju
Velerove krive koji daju zavisnost napona sa brojem ponavljanja.

Smitov dijagram
Veli%ina amplitudnog napona koji materijal mo e da podnese
ili broj ponavljanja zavise od visine srednjeg napona. Vrednosti g ,
d iz Velerovih krivi va e za samo jedan srednji napon, pa zato se
konstruiše Smitov dijagram na osnovu razli%itih s kao apcise se
nanose g , d . Dobijaju se dve krive koje odre.uju g , d . Prava
kroz koordinatni po%etak odre.uje s . Smitovi dijagrami su dati za
jedan materijal i razli%ita naprezanja.

Faktori koji uti%u na dinami%ku %vrsto!u su:

- vrsta i oblik zareza: Zarezi dovode do neravnomerne podele napona, zbog ovoga
se definiše faktor oblika: K = maxn
- hemiljsko fizi ke osobine površinskog sloja: Na pojavu zamora zna%ajno uti%e
osobina površinskog sloja. Zna%i zamor zavisi i od brade
površine.
- konstruktivni oblik komada
- korozija
- temperatura
Pri u estanom ponavljanju optere enja dolazi do trake klizanja, od kojih se mo)e nastati
prslina. Kada se dostigne vrsto a materijala, mikroprslina raste. Tipi an izgled preloma je:
- zamor (ugla%ana površina preloma)
- stati ki lom (hrapavost površina preloma)

Puzanje

d
Brzina puzanja se definiše: V p =
d
Usled dugotrajnom optere!enju dobijamo krivu puzanja sa 4 stadijuma:
1. Pove!anje du ine usled elasti%nih deformacija (nije
puzanje)
2. Deformaciono oja%avanje d / d
3. konstantna brzina puzanja d / d = const .
4. Porast brzine puzanja i lom.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 7

Trajna vrsto a ( ) je stati%ki napon sveden prvobitni presek koji materijal mo e da

izdr i proizvoljno dugo vremena pri jednoj odre.enoj temperaturi. (neprakti%no dugo vrema
10 7 asova + 11god ).
Vremenska vrsto a je napon koji materijal mo e da izdr i dre.en broj sati naprezanja.
Npr.: definiše se napon te%enja za materija u eksploataciji od 1000 sati.

Energija udara po Šarpiju

Energija udara je mera otpornosti materijala prema krtom lomu. Meri se na Šarpijevom
klatnu gde se uzorak podvrgava udarnom savojnom optere!enju. Uzorak mo e biti sa kru nim,
“U” ili “V” zarezom. Energija udara se izra%unava po formuli: A0 = GR(cos 2 cos 1 )
1= 160° - po%etni ugao ; R – du ina klatna ; G – gravitacija.
Na veli%inu energije udara veoma uti%e temperatura. Prelaz od ilavog na krto ponašanje
se dešava u jednom temperaturnom intervalu. Da bi se odredio do koje temperature mo e da se
koristi neki materijal, a da ima zadovoljavalju!u ilavost, definiše se prelazna temperatura (Tpr).
Koriste se razli%iti kriterijumi za njeno odre.ivanje. A to su:
- Aritmeti%ka sredina energije udara i najni a energija udara
- Na osnovu izgleda površine preloma (Tpr je, kada je 50% krtog loma)

7ilavost loma K IC

Milavost loma je vrednost pri kojoj !e faktor intenziteta

napona dosti!i vrednost koji odgovara krtom lomu.
Odre.ivanje ilavosti loma se radi po standardu i koriste se
epruvete za:
1.savijanje
2.zatezanje

Na optere!enom uzorku (2.) se meri otvaranje i

dobijaju se krive sila – otvaranje. Povla%enjem F5 dobija se
FQ.

Faktor intenzitet napona (KQ) se izra%unava prema

formuli:
1 3 5 7 9
3Fmax S a 2
a 2
a 2
a 2
a 2

savijanje: K Q = 3 1.93 3.07 + 14.53 25.11 + 25.8

2 BW 2 w w w w w
1 3 5 7 9
Fmax a 2
a 2
a 2
a 2
a 2

zatezanje: K Q = 1 29.6 185.57 + 655.7 1017 + 63.9

BW 2 w w w w w
KQ+KIC ukoliko su zadovoljeni uslovi sa je:

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 8

2
K IC
B, a > 2.5
y
2 y - konvencionalni napon te%enja
K IC
W >5
y

Ako uslovi nisu zadovoljeni, trebamo ponoviti ispitivanje sa debljim uzorkom.

V METALNI MATERIJALI
Metali i legure kao materijali imaju svojstva kao što su: %vrsto!a, tvrdo!a, plasti%nost,
ilavost, otpornot na habanje i koroziju, postojana svojstva na visokim temperaturama. Mogu se
poboljšavati: legiranjem, termi%kom, hemiljskom obradom…

Podela elika

@elike po primeni delimo na:

- konstrukcione elike
- elike sa posebnim svojstvima
• ner<aju i elici
• elici sa naro itim fizi kim svojstvima
megnetni elici
elici sa malim koeficijentom linearnog širenja
- alatni elici

@elici se prema hemiljskom sastavu dele na:

- ugljeni ne elike
• niskougljeni ni elici (do 0,25& C)
• srednjeugljeni ni elici (0,26% - 0,60% C)
• visokougljeni ni elici (preko 0,60% C)
- legirani elici
• niskolegirani (do 5% legiraju!ih elemenata)
• visokolegirani (preko 5% legiraju!ih elemenata)

@elike prema kvalitetu delimo na: (na%in dobijanja, koli%ina sumpora)

- elike obi nog kvaliteta
- kvalitetni elici
- visoko kvalitetni elici
- plemeniti elici

Ner8aju2i elici

Ner.aju!i %elici su otporni na koroziju, imaju visoku %vrsto!u, visoku plasti%nost. Moraju
sadr ati više od 2,5% Cr koji sa kiseonikom stvara Hrom-oksid (Cr2O3) koji štiti metal od
korozije.

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 9

Ner.aju!i %elici osim Cr sadr i: Ni, Mo, Cu, Ti, Si, Mn.
Ve!a koli%ina C smanjuje korozionu otpornost.
Ner.aju!e %elike koristimo za izradu: pribora za jelo, u restoranima, medicinska oprema,
automobilskoj industriji, hemijskoj i petrohemijskoj industriji…
U zavisnosti od strukture ner.aju!e %elike delimo na:
- feritne ner<aju e elike: (12-30% Cr i manje od 0,12% C)
- martenzitni elici: (12-17% Cr i od 0,15-1% C)
- austenitni ner<aju i elici: (trojna legura Fe-Cr-Ni [16-25% Cr] i [7-20% Ni])

Alatni elici

To su ugljeni%ni i legirani %elici koji imaju visoku tvrdo!u, %vrsto!u, ilavost, otpornos na
habanje.
Pored mehani%kih svojstva trebaju imati:
- toplotnu stabilnost
- prokaljivost
- postojanost prema razugljenisavanju i oksidaciji
- dobru toplotnu provodljivost
- mali koeficient termi%kog širenja
- mogu!nost obrade brušenjem

Prema nameni alatne %elik delimo na:

- %elici za alate za obradu rezanjem i se%enjem
- %elici za alate za obradu deformacijom u hladnom stanju
- %elici za alate za obradu deormacijom u toplom stanju
- %elici za instrumente

Magnetni elici

Magnetni %elici spadaju u grupu %elika i legura sa naro%itim fizi%kim svojstvima. Delimo
ih na:
- Manetno tvrde elike i legure: (od njih se prave trajni magneti)
• visokougljeni ni elici: ~1% C (prokaljivost: do 7 mm)
• legirani elici
Cr (1% C, 3% Cr)
Cr, Co (1% C, 6% Cr, 6% Co)

- Magnetno meki: (od njih se prave jezgra transformatora, magnetne memorije)

• elektrotehni ko )elezo: (0,05-0,005% C)
• elektehni ki elik (manje od 0,05% C i 0,8-4,8% Si); trafo limovi se prave od njih
• legure )eleza i nikla (45-80% Ni + Cr + Mo + Si); prave se memorije, poja%iva%i

- Paramagneti ne elike: (to su nemagneti%ni %elici)

Livovi

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 10

To su legure eleza sa više od 2,11% C. Imaju nisku ta%ku topljenja i vrlo su te%ljive u
te%noj fazi. U zavisnosti od oblika ugljenika delimo ih na:
- Belo liveno gvo)<e (Perlit + Fe3C)
• Temper li (beli i crni): dobija se arenjem
- Sivo liveno gvo)<e
- Nodularni liv: (dodaje se 0,03-0,05% Mg ili 0,02% Ce da bi grafit bio što kuglastiji)

Legure Al

Aluminiju se mo e legirati sa: Mn, Mg, Si, Cu, Zn…

Legure Al se dele na:
- legure za plasti nu preradu (AlCn+Zn, Si DURAL ; AlMgZn za avione)
- legure za livenje (AlSi4, AlSi12 SILUMIN)

Legure bakra

Dele se na:
- mesing (Cn+Zn): mogu se liti a i deformisati
- bronza (Cn+ svi ostali metali)

Super legure

Super legure su toplotno otporne, visoko temperaturne legure. Koriste se u izradi delova
mlaznih raketnih motora, gasnih turbina, za visoke temperature, u hemiljskoj i petrohemiljskoj
industriji.

VI POLIMERI

Polimeri su jedinjenja koja se sastoje iz atomskih grupa koje se ponavljalju, a koje su

hemiljskim vezama vezani u lanac.

Polela polimera

Mogu da se dele po više osnova:

- mehanizmi polimerizacije
- molekularnoj strukturi
- termi kim i mehani kim osobinama

Mehani ke osobine

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 11

Tipi%na kriva napon – deformacija za termoplasti%ne polimere je:

1. Elasti na deformacija
- razvla%enje veze me.u kovalentne veze

2. Plasti na deformacija
- razmotavaju se lanci veza
Ako se sporo deformiše dolazi do klizanja a ako
brzo onda se krto ponaša.

3. Viskoelasti no ponašanje
Otpor slojeva prilikom smicanja je viskoznost. Kod polimera sa viskoelasti%nim te%enjem
se javlja kriva vreme – deformacija malo druga%ija nego kod metala.
• V
Brzina deformacije je = , a koeficient viskoznosti je: ! = •
X

Uticaj temperature na mehani ke osobine

Temperatura uti%e na termoplasti%ne

polimere jer slabi Van der Walsove sile izme.u
lanaca. Na niskim temperaturama, ni im od Ts,
polimeri se ponašaju kao staklo.
Na visokim temperaturama dolazi zo
razaranja polimera.

Oblikovanje polimera

Postoje %etiri osnovne metode za oblikovanje polimera:

- ekstruzija (istiskivanje)
- livenje
- izrada filma i vlakna
Proces oblikovanja zavisi da li je termoplasti%ni ili termoreaktivni polimer:
- termoplasti ni
• ekstruzija (kao mašina za mlevenj samo se i greje): ovako se prave plo%e, šipke
• brizganje (u kalip se ubrizgava)
• termofloriranje

- termoreaktivni

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 12

• presovanje

Spajanje polimera

Spajanje mo e da bude na više na%ina:

- cementiranje (dodaje se rastvoreni polimer koji se vezuje)
- lepkovi (epoksi)
- zavarivanje trenjem

Industrijska primena

- pakovanja
- konstrukcije: plo%e, zup%anici, podovi, cevi
- elektronika: kablovi
- nameštaj
- automobilaska industrija
- prevlake – boja za automobil

VII KERAMIKE

Keramike su sastavljene od metala i nemetala ili samo od nemetala. Mo emo ih podeliti u

pet klasa:
1. stakla
2. glineni proizvodi
3. in)enjerske keramike
4. cement
5. stene i minerali

Struktura keramike

Veze izme.u atoma keramike mogu biti:

- jonska (sastavljeni od metala i nemetala)
• imamo: PCK i HGS rešetku

- kovalentna veza (sastavjena je od dva nemetala)

• veza je usmerena
• rešetka je dijamantska kubna

Mikrostruktura keramike

Kristalna keramika obrazuje polikristalnu mikrostrukturu. Mnoge

keramike nisu sasvim guste. Pororznost do 20% je uobi%ajeno. Pore slabe
materijal, ali opasnije su prsline.

Mehani ke osobine

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 13

- imaju velik modul elasti%nosti (>E)

- imaju veliku tvrdo!u
- deformacija se odvija kretanjem dijlokacija
• kovalentna veza
Mala je deformacija jer se cepaju veze.

• jonska veza
1. tesko se kre!u dislokacije jer (+) jon treba da pro.e pored (+) jona
2. lako mo e da se kre!e dislokacija

- ilavost loma:
Ne mo e se ispitati zatezanjem jer odmah dolazi do loma pa se ra%una preko
formule: K IC = "a ; a – prslina

- %vrsto!a:
Ra%una se preko savojne %vrsto!e.
Ms
SM = ; Ms – moment sile ; W – otporni moment
W

- pritisak
Kod zatezanja, na pravac sile normalne prsline se
momentalno šire i dolazi do loma, a kod pritiska se ove
prsline zatvaraju. Napon pritiska je 15x ve!i od napona
zatezanja. P > Z
15 X

- termi%ki šok
Dimenzija se pove!ava sa temperaturom. = T ; - ukupna deformacija ;
- koeficient termi%kog širenja. Kukov zakon: = E pa je = E T . Ako
je Rm < E T # dolazi do loma.

- puzanje
Do puzanja dolazi pri visokim temperaturama.

(T , ) = const.

- poroznost
Poroznost smanjuje modul elasti%nosti (E)

Dobijanje i oblikovanje keramike

- Dobijanje stakla

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 14

• valjanejm: (istopljeno staklo se valj, pa se ari zbog otklanjanja napona)

• presovanjem
• duvanjem
• vlakna (koriste se
kod kompozita)

- Dobijanje keramike (uvek se pe%e)

• oblikovanje gline preko poroznog kalupa
• ru no oblikovanje
• presovanje
• hidrauli ko presovanje u gumenom kalupu

- In enjerske keramike
• sinterovanje (pritisak + temperatura)
• toplo presovanje
• HIP postupak (toplo hisdrostati%ko presovanje)

Spajanje keramike

- staklom
- metalizacijom
- difuzijom
- lepkom

Primena keramike

- Al2O3: alati za brušenje, se%enje, prekida%i, izolator, u medicini

- B4C: abrazivno sredstvo
- SiC: prevlake i kompoziti
- Si3N4: delovi motora
- Si3Al2O3N5 (SIALON): delovi mašina

VIII KOMPOZITI
Kompoziti su sistemi koja sastoje od dva ili više kikro, nano ili makro konstituenata, koja
se razlikuju po obliku i ne rastvaraju se jedan u drugom.

-esticama oja ani kompozitni materijali

Sastoje se od ve!e koli%ine %estica koje su razli%itog geometrijskog

oblika, ali su pribli no istih dimenzija. Za uspešno oja%avanje trebalo bi koristiti
%estice manjih dimenzija ravnomerno raspore.ene u osnovi od 30-40%
zapreminskog u%eš!a.
Modul elasti%nosti se mo e predvideti formulom pravila smeše: E = V E + Vo E o
Od %esticama oja%anih kompozita se prave: alati za brušenje, elektri%ni kontakti…

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 15

Vlaknima oja ani kompozitni materijali

Vlaknasto oja%ani kompoziti dobijeni su sjedinjavanjem %vrstih, krutih i

krtih vlakana, sa mekom i plasti%nom matricom. Matrica prenosi silu sa vlakna na
vlakno, obezbe.uje plasti%nost i ilavost, dok vlakna prenose optere!enje.
Dejstvo sile na vlaknima oja%ane kompozite je razli%it u svim pravcima (anizotropija).
Razlikujemo kada je:
1. Dejstvo sile u pravcu vlakana: (deformacija je konstantna)
E = V E + Vo E o c = v = o
2. Dejstvo sile je normalna na vlakna
1 V V
= V + o
EC EV E o
Vlakna za oja%avanje mogu biti:
- staklena (GP)
- polimerna (aramidna:KEVLAR)
- ugljena (CP)

Matrice mogu biti: (ne treba da imaju velike mehani%ke osobine

- poliestri
- epoksidi

Laminatno oja ani kompoziti

Izra.uju se da bi se pove!ao korozivna i abrazivna otpornost osnove, kao i da

se pove!a %vrsto!a vlaknasto oja%anih kompozita u više ravni.
Postoje razli%iti na%ini kojima se dobijaju laminatno oja%ani kompoziti:
- pletena vlakna se ulivaju u osnovu
- oslojavanjem: (bimetal: ima razliti koeficient termi%kog širenja)
n
E C = % Vi + E i
i =1

Sendvi konstrukcije

Sendvi% konstrukcije su s%injeni od materijala male gustine, koji je

oblo en sa obe strane tankim slojem materijala visoke %vrsto!e.

IX SMA
To je klasa materijala koja mo e zagrevanjem da obnovi oblik koju je imala pre plasti%ne
deformacije. Isti ovi materijali u odre.enom temperaturnom intervalu mogu i do 10% da se
plasti%no deformišu i posle rastere!enja da vrate prvobitan oblik.
Razlikujemo materijale sa:
- jednosmernim efektom pam!enja

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©

Materijali u tehnici – II deo strana 16

- dvosmernim efektom pam!enja

Efekat pam2enja

U SMA nastaje fazna transformacija koja se odvija sa ure.enim kretanjem atoma na

povratan na%in. Faza na višoj temperaturi je austenit, a nani oj martenzit.

Primena

Mogu se primenjivati u : medicini, kosmosu, …

Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©