BACANJE ATOMSKIH BOMBI NA HIROSIMU I NAGASAKI

Atomsko bombardovanje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija dogodilo se 6 i 9. avgusta 1945.

U trenutku kad se rat bližio kraju, mir u Evropi bio je potpisan još 8. maja 1945. godine , ovakav potez
američke vojske niko nije očekivao. Bacanje atomskih bombi na već poraženi Japan smatra se najvećim
ratnim zločinom u istoriji čovečanstva.

Bombardovanje je izvedeno po odluci predsednika Harija Trumana. Naređenje su izvršili američki

bombarderi. Ovaj napad je bio direktan povod za kasniju kapitulaciju Japana . Atomske bombe bacene
na Hiroshimu i Nagasaki bile su prve i dosad jedine takve bombe koje su korištene u ratu.

Nakon kapitulacije Nemačke i Italije, Japan je ostao jedina država osovine koja je nastavila da se bori u
Drugom svetskom ratu, bez namere da se preda, iako je dosta velikih gradova Japana bilo uništeno. U
junu 1945. američki Prelazni Komitet je predložio upotrebu atomskog oružja protiv japanske vojne
industrije odmah nakon usavršavanja. Uz to, pri osvajanju japanskog ostrva Okinave je poginulo oko
12.500 vojnika, a na području Tihog okeana više od 70.000, što je sve više uznemiravalo američku
javnost koja nije znala koliko dugo će još rat trajati i koliki bi bili gubici ukoliko bi SAD odlučile da izvedu
invaziju na Japan. 16. jula 1945. po prvi put je uspešno isprobana atomska bomba u pustinji Novi
Meksiko. SAD su predložile japanskoj vladi kapitulaciju, na šta ona nije pristala, pa je predsednik Truman
naredio upotrebu atomske bombe i prepustio generalu Karlu Spacu da sam izabere ciljeve. Iako su neki
zvaničnici nagovarali Trumana da baci atomsku bombu na neko nenaseljeno područje, kako bi pokazao
Japancima koliko je smrtonosno to novo oružje, drugi su od njega tražili da bomba bude bačena bez
upozorenja na neki grad.

Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva napada. Osnovni preduslov je bio da ciljevi
moraju imati vojnu važnost. No, bili su predloženi: Kjoto, Jokohama, Nigata pa čak i carska palata u
Tokiju. Umjesto toga, izabrani su gradovi Hiroshima i Kokura. Od svih 66 većih gradova u Japanu, 59 ih je
bilo već dosta razrušeno u ranijim napadima, a ova dva grada su do tada bila uglavnom pošteđena od
većih razaranja.

Zbog oblačnog vremena prešlo se na „plan B“, a to je bio lučki grad Nagasaki.

MALISAN (MALI DECAK)

Hirošima je bio jedan od malobrojnih gradova koji su ostali pošteđeni bombardovanja konvencionalnim
oružjem.Tada je brojala 255.000 stanovnika i bila glavni štab generala Hata Šunrokua koji je bio zadužen
za odbranu južnog dela države, no većina stanovništva su bili civili. 31. jula SAD su pripremile
uranijumsku bombu nazvanu Mali dečak, tešku 4 tone i dugu 3 metra.

U 7 sati po lokalnom vremenu japanski radari su otkrili tri aviona i pokrenuli uzbunu, ali su je onda
prekinuli jer su mislili da avionic lete tako visoko jer su samo izviđačke letelice. Pri visini od 9.450 metara
je Enola Gay u 8:15 sati izbacila atomsku bombu koja je detonirala na visini od 580 metara s ciljem da se
dobije najbolji fekat. Od eksplozije i nastale vatrene oluje poginulo je između 70.000 i 80.000, ili oko 30
% stanovnistva, a od posledica još 70.000. Temperatura na tlu u blizini središta eksplozije dosezala je i do
5000 °C. Snažni udarni val, brzine 800 km/h, i plamene oluje uništili su gotovo sve unutar 12 kvadratnih
kilometara. Eksplozija je uzrokovala i vreli gljivasti oblak prašine i krhotina visok 15.250 metara. Posada
letelice ni sama nije znala kolike će biti posledice eksplozije, a dim u obliku gljive video se i sa udaljenosti
od 560 km.

DEBELJKO (DEBELI DECAK)

Napad na Nagasaki dogodio se tri dana posle napada na Hirošimu 9. avgusta u 11:02 Američki
bombarder B-29 bacio je tada bombu nazvanu "Debeli dečak". Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa
visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi na 500 metara iznad jednog teniskog terena. i
ubila 22.000 ljudi, a još 39.000 je poginulo od posledica radijacije.Glavni cilj je bio Micubiši koncern, ali
ga je promašila za više od 2 km. Oblak "pečurka" koji je nastao posle eksplozije dostigao je visinu od
16.000 metara. Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada "crna kiša"
radioaktivnih čestica. Ipak, planinski teren oko grada Nagasakija ublažio je razornu moć ove bombe, pa
su broj žrtava i materijalna šteta bile manje nego u slučaju Hirošime.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih
posljedica: radijacije, gladi, opekotina itd. Mnogo godina posle napada ljudi i dalje umiru od posledica
atomskih bombi jer je kod preživelih ustanovljen natprosečan broj obolelih od raka i visokog krvnog
pritiska.Od tog napada nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu I Nagasaki do 2016, kada je
tadašnji predsednik SAD Barak Obama položio venac u memorijalnom parku u Hirosimi, medjutim
izvinjenje ni tada nije upuceno .