1. Šta je efektivnost?

Efektivnost podrazumeva obavljanje pravih stvari, odnosno obavljanje onih aktivnosti koje dovode do
postizanja željenih rezultata.
2. Karakteristike operativnih jedinica?
Operativni menadžeri su na najnižem nivou menadžerske piramide i upravljaju radom zaposlenih koji ne
pripadaju menadžerima. Oni su zaduženi za upravljanje realizacijom dnevnih (tekućih) aktivnosti
zaposlenih.
3. Veštine menadžera?

1) TEHNIČKE
2) LJUDSKE
3) KONCEPTUALNE

4. Prepoznati definiciju konceptualnih veština:

Konceptualne veštine predstavljaju sposobnost menadžera da sagledaju organizaciju u celini, da

shvate interne odnose i povezanost unutar organizacije kao i sposobnost da se razumeju
eksterni odnosi i uklapanje organizacije sa okruženjem.

5. Najznačajnije veštine kod top (vrhovnog) menadžera?

Top menadžmentu su potrebne koje veštine?

KONCEPTUALNE VEŠTINE

6. Šta ne spada u Fajolove funkcije menadžmenta?

VOĐENJE

7. Planiranje obuhvata:

* Definisanje organizacionih ciljeva

* Utvrđivanje strategije
* Razvoj planova za dostizanje ciljeva

8. Obuhvata definisanje organizacionih ciljeva... PLANIRANJE

9. Planiranje je prva faza menadžment procesa i uključuje:

1. POSTAVLJANJE CILJEVA
2. ODREĐIVANJE NAJBOLJEG NAČINA ZA NJIHOVO OSTVARENJE

10. Upravljanje pomoću ciljeva? Managment by objectives - MBO

Menadžerski koncept koji obuhvata postupak postavljanja ciljeva i definisanja planova sa svrhom
da se unapredi sistem upravljanja u organizaciji.
MBO podrazumeva da viši i niži menadžeri organizacije određuju zajedničke ciljeve, područja
odgovornosti povezanih sa rezultatima koji se očekuju i koriste ih kao vodiče za aktivnosti i preko njih
vrednuju doprinose izvršilaca njihovom ostvarenju.
Koncept definisao Piter Draker 1954.
Sprovođenje MBO se ostvaruje preko upravljačkih dokumenata u kojima se definišu lični ciljevi.
 11. Principi upravljanja pomoću ciljeva?

 Hijerarhija ciljeva
 Posebni ciljevi za svakoga
 Participativno odlučivanje
 Jasno određen vremenski rok
 Evaluacija rezultata i povratna informacija

12. Prema obuhvatu planiranja, razlikujemo koje planove?

STRATEŠKE
OPERATIVNE

13. Ciljevi prema obuhvatu planiranja?

STRATEŠKI
OPŠTI

14. Prema detaljnosti planiranja, razlikujemo koje planove?

SPECIFIČNE
DIREKCIONE

15. Tri nivoa organizacione kontrole?

1. STRATEŠKA
2. TAKTIČKA
3. OPERATIVNA

16. Taktička kontrola:

Prati i reguliše sprovođenje strategija na funkcionalnom nivou (strategija proizvodnje, marketnig
strategija...)

17. Situacioni faktori koji utiču na kontrolu?

 Veličina organizacije (veća organizacija = formalnija kontrola)

 Mesto kontrole u organizacionoj hijerarhiji (ako je kontrola više pozicionirana = koristiti više
međusobno povezanih kontrolnih kriterijuma)

 Stepen decentralizacije (veći stepen decentralizacije = kvalitetniji sistem povratnih informacija)

 Organizaciona kultura
(poverenje, samostalnost i otvorenost = neformalna samokontrola;
strah i kazne = formalna i eksterna kontrola)

 Značaj aktivnosti
(greške koje imaju katastrofalne posledice = ekstenzivna kontrola;
beznačajni troškovi = može i da se ne sprovodi kontrola)

18. Da se prepozna faktor koji utiče na kontrolu: Organizaciona kultura

 19. Karakteristike efektivnog sistema kontrole?
1) Tačnost
2) Pravovremenost
3) Ekonomičnost
4) Fleksibilnost
5) Stepen kontrole
6) Strateška postavljenost
7) Organizaciona prikladnost
8) Višestruka provera
9) Korektivne akcije

20. Faze normiranja tima?

1. Formiranje
2. Olujna faza
3. Normiranje
4. Izvršenje
5. Rasformiranje

21. Normiranje:

- Karakteriše razvoj zajedničke vizije i ciljeva.

- Uspostavlja se saradnja i kooperacija između članova tima.
- Grupa se sama organizuje sa namerom dostizanja postavljenih ciljeva, uspostavljaju se procedure
i počinje sa sinhronizovanim radom.

22. Koji tim ima najmanju autonomiju u definisanju radnih procedura?

FUNKCIONALNI timovi

23. Funkcioinalni timovi (Podela prema Yuklu):

autonomija u definisanju misije i ciljeva – niska; autonomija u def. radnih procedura – niska;
autoritet internog lidera – visok; vek trajanja tima – dugačak; stabilnost članova tima – visoka;
funkcionalna različitost članova – niska.

24. Mehanizam podrške kao faktor koji doprinosi uspešnom timskom radu:
Taksativno nabrojali elemente, a trebalo je prepoznati koji je to faktor. Strana 33, slika 1.8.

25. Misija je: Iskaz o svrsi organizacije i definiše opšti pravac u kome organizacija treba da se
kreće. (35.str.)

26. Poslovni model: Predstavlja iskaz o načinu generisanja prihoda i profita odnosno nove vrednosti.
On je prethodnica strategije u kome se proverava njena validnost.

27. Prema Grantu, koji tipovi strategije postoje?

1. KORPORATIVNE
2. POSLOVNE
 28. Korporativna strategija:
Bavi se analizom GRANE i lociranjem poslova preduzeča u privrednoj grani (granama) sa najvećim
strateškim potencijalom.
Korporativne strateške odluke uključuju diversifikaciju investicija / vertikalnu integraciju / akvizicije /
raspoređivanje resursa / smanjenje ili gašenje poslova.
Odgovara na pitanje: U kojoj grani treba da se takmiči?
Odgovoran: Top menadžment

29. Poslovna strategija (konkurentska):

Prepoznati poslovnu strategiju na osnovu definicije:
Strategija koja je koncentrisana na sticanje konkurentske prednosti u grani odnosno na odgovor na pitanje
kako preduzeće treba da posluje na specifičnom tržištu ili u grani.
Odgovara na pitanje: Kako treba da se takmiči (da posluje na specifičnom tržištu ili u grani)?
Odgovoran: Srednji menadžment
30. Koja strategija je koncentrisana na sticanje konkurentske prednosti u grani, odnosno na pitanje:
kako preduzeće treba da posluje na specifičnom tržištu ili u grani?

POSLOVNA

31. Proces strategijskog menadžmenta prema Johnson-u i Scholes-u obuhvata:

1. Strategijska ANALIZA
2. Strategijski IZBOR
3. PRIMENA strategije

32. PEST analiza je metod planiranja (analiza okruženja):

Politički
Ekonomski
Socijalni
Tehnološki

Pored toga, potrebno je analizirati:

1. Prirodne resurse
2. Demografiju stanovništva

BPEST (B – poslovni faktori)

PESTLE (L – pravni faktori; E – faktori životne sredine)

33. SWOT analiza je metod planiranja (analiza organizacije):

Snage (Strenghts)
Slabosti (Weaknesses)
Šanse (Opportunities)
Pretnje (Threats)
 34. SMART je skraćeno od:

Specific
Measurable
Achievable
Relevant
Time-framed

35. Na osnovu modela SMART, pravilno definisani ciljevi mogu da budu:

Merljivi
Uokvireni vremenski
Dostižni
Relevantni
Određeni

(MUDRO)

36. SMART model, prepoznati šta ne pripada: Vremenska neograničenost

37. Proces formulisanja i izbor strategije sastoji se od tri osnovna elementa (Faze formulisanja
strategije):

1. Strateška NAMERA
2. Strateška PROCENA
3. Strateške OPCIJE

38. Na kojoj pretpostavci se zasniva model upravljanja promenama koji podrazumeva da se sa

završetkom implementacije jedne promene proces ne završava, već se na osnovu stečenih znanja
započinje sa uvođenjem nove promene? CIKLIČNOST

39. Koji su modeli otpora promenama?

1. Psihološki model
2. Sistemski model
3. Institucionalni otpor
4. Organizaciona kultura

40. Psihološki model: Govori da pojedinci po prirodi odbijaju svaku promenu.

41. Sistemski otpor promenama je: Model u kome se članovi u organizaciji osećaju loše pri
promenama i pokušavaju da ih izbegnu.

Zastupnici ove teorije tvrde da ljudi ne pružaju otpor promenama, već GUBLJENJU NEČEG DO
ČEGA IM JE STALO (status, novac, komfor). Po njoj sistem ocenjivanja pritiska pojedince da
biraju između: nove vizije i ličnog interesa.

42. Po kom modelu otpora promenama se članovi u organizaciji osećaju loše pri promenama i
pokušavaju da ih izbegnu? Sistemski otpor promenama
43. Institucionalni otpor promenama je: Model u kom članovi organizacije misle da je promena
nepotrebna.

Ovakav otpor je rezultat neformalnih sistema i neizrečenih očekivanja, u startu se odbija potreba
za promenom.

44. Načini institucionalnog otpora su:

1. Negira se potreba za promenom
2. Odbija se prihvatanje odgovornosti za promene
3. Promena se odbacuje u fazi implementacije

45. Danas se otporu mora pristupiti: PLANSKI

46. Izbor strategije za savladavanje otpora zavisi od: IZVORA otpora

47. Koje su standardne strategije za savladavanje otpora?

1. Pomaganje
2. Edukacija
3. Nagrade
4. Kooptiranje
5. Učešće
6. Pregovaranje
7. Manipulacija
8. Prinuda

48. Kako se zove uključivanje u proces promena onih aktera za koje se veruje da su moćni i da mogu
da ugroze ili potpomognu taj proces?

KOOPTIRANJE

49. Koji je jedini način da se otpor umanji? Razvijanje svesti o neophodnosti promena

50. Razvijanje svesti o neophodnosti promena je: jedini način da se otpor strateški, dugotrajno i
sistemski umanji.

51. Koji su pristupi (načini) podizanja svesti o promenama?

1. MOTIVACIJA
2. UČENJE
3. OSNAŽIVANJE
4. KOMUNIKACIJA

52. Šta podrazumeva osnaživanje? Davanje akterima odgovarajući nivo kontrole.

53. Sa vlasništvom nad promenom: Raste i verovatnoća za uspeh promene (sa povećanjem nivoa
kontrole)

54. Davanje ovlašćenja višim stejkholderima je: Esencijalni sastojak uspeha

 55. Koja su 2 Herzberg-ova faktora?

1. Motivacioni
2. Higijenski

56. Koje vrste promena postoje?

1. Strukturalne promene
2. Snižavanje troškova
3. Procesne promene
4. Kulturalne promene

57. Strukturalne promene: Tretiraju organizaciju kao skup funkcionalnih delova – model mašine.
Tokom strukturalnih promena, top menadžment uz pomoć konsultanata pokušava da rekonfiguriše
ove delove da bi se postigle bolje ukupne performanse.

58. Primeri strrukturalne promene su:

Merdžeri / Akvizicije / Konsolidacije / Dezinvestiranje poslovnih jedinica

59. Promene koje se fokusiraju na menjanje načina na koji se stvari obavljaju su? Procesne promene

60. Šta je od navedenog karakteristično za Teoriju O?

Podstiče participaciju odozdo na gore

61. Analiza polja sila (KURT LEVIN) – dat je opis, pa da se prepozna koja je analiza u pitanju, ili
obrnuto – naziv analize pa da se prepozna opis:

Ova analiza se zasniva na ideji da ljudi, navike, običaji i stavovi mogu uticati na promenu
kako pozitivno, tako i negativno.
Suština je analizirati SVE sile PRE POČETKA uvođenja promene. Ako je zbir negativnih sila veći od
sila za promene, treba sprovesti mere kako bi se otpor promenama smanjio.
Odrede se sile koje djeluju na određenu društvenu situaciju. Te sile mogu djelovati ka cilju i od cilja i
mogu imati pozitivno i negativno dejstvo.

62. Koja analiza identifikuje moguće uzroke određenog efekta ili problema i kao izlaz daje dijagram
na kome su uzroci grupisani u logične kategorije?
Analiza RIBLJA KOST

63. Drvo problema je?

Grafički prikaz glavnog problema sa svim njegovim podproblemima, uzrocima i posledicama.

Tehnika za analizu problema. Pomaže da se bolje razume kontekst i povezanost problema i

uticaja. Proces izrade je jednako važan kao i proizvod.
 64. Gep je?

Razlika između cilja i onoga što se sada dešava, odnosno trenutnog stanja. Često se definiše i kao
prostor između mesta gde je organizacija sada i mesta gde želi biti.
Gep analazika koja se jos naziva I analiza potreba je jednostavna ali efektivna tehnika koja se koristi
u razlicitim oblastima poslovanja , narocito u marketing I IT sektoru.

65. Koja su četiri koraka u sprovođenju gep analize?

1. IDENTIFIKACIJA TRENUTNOG STANJA

2. IDENTIFIKACIJA ŽELJENOG STANJA
3. UTVRĐIVANJE GEPA (razlike tj. potreba)
4. DEFINISANJE STRATEGIJA ZA SAVLADAVANJE GEPA

66. Koje su dve glavne faze za upravljanje stejkholderima prema Mind Tools Ltd.?

1. Analiza stejkholdera
2. Planiranje stejkholdera

67. Koje su faze za upravljanje stejkholderima prema Dinsmore-u?

1. Identifikacija i dobijanje preliminarnih informacija

2. Analiza mogućih oblika ponašanja stejkholdera i potencijalnog uticaja
3. Razvoj stejkholder strategije
4. Implementacija i održavanje strategije

68. Koje su faze za upravljanje stejholderima prema Jovanoviću, Petroviću, Obradoviću i Mihiću?

1. identifikacija
2. određivanje značaja stejkholdera
3. određivanje faze ili aktivnosti kada će stejkholder biti aktuelan
4. osmišljavanje aktivnosti za pristup stejkholderima

69. Od čega zavisi značaj stejkholdera?

Od moći, tj. potencijalnog uticaja koji mogu imati i od stepena zainteresovanosti tj. nivoa
interesa

70. Koju strategiju primenjivati kod stejkholdera velike moći, a niskog interesa?
Održavati zadovoljstvo

71. Six sigma

Six sigma kao i Lean pristup posmatra probleme iz drugog ugla, detaljnom procenom PROCESA.
Six sigma pokazuje kako se najefikasniji i najefektivniji procesi obavljaju konzistentno sa veoma
ograničenim odstupanjem.
Six sigma traži varijacije u dozvoljenom odstupanju,a zatim se trudi da ih otkloni.
 Six sigma - «Шест сигма» се темељи на побољшању квалитете на начин да се смањује расипање
те на тај начин помаже да организација произведе боље, брже и јефтиније. Спрjечава настајање квара
– грешке, смањује временске циклусе израде и смањује трошкове.
72. Koji su nenumerički modeli selekcije projekata? Bilo je da se od ponuđenih prepozna onaj koji
pripada nenumeričkom modelu.

1. Izbor od strane višeg rukovodstva

2. Poslovna neophodnost
3. Konkurentska neophodnost
4. Metod uporedivih koristi

73. Ako poplava preti fabrici, projekat da se podigne zaštitna brana ne traži mnogo formalnu
evaluaciju, što predstavlja?

Poslovnu neophodnost

74. Koja diskontna stopa izjednačava sadašnju vrednost dva skupa novčanih tokova, tj. priliva i
odliva? Interna stopa rentabilnosti

75. Koji tipovi indikatora se koriste u procesu definisanja i praćenja stepena realizacije ciljeva?

1. Ulazni indikatori (input)

2. Izlazni indikatori (output)
3. Indikatori uticaja (impact)
4. Procesni indikatori
5. Ciljani indikatori (target)

76. Koji indikatori omogućavaju da se sagledaju resursi/inputi/ulazi uloženi za postizanje željene

promene?
Ulazni (input) indikatori

77. Indikatori uticaja (impact):

Pokazuju širi/dugoročni rezultat sprovedenih promena.

78. Koji indikatori omogućavaju definisanje i sagledavanje očekivanih rezultata?

Ciljani (target) indikatori

79. Struktuiranje i dekompozicija projekta u odnosu na predmet projekta predstavlja koji dijagram?
PBS-Product Breakdown Structure

80. Proces koji se sastoji od prikupljanja, evidentiranja i organizovanja informacija o rezultatima

projekata, uključujući i kratkoročne kvantitativne rezultate i trenutne i dugoročne kvalitativne
rezultate projekta je?
EVALUACIJA PROMENE

81. Primarni alat evaluacije projekta je: proces pregleda projekta

82. Osnovu za evaluaciju čine: podaci iz procesa monitoringa

83. Održivost projekta promene: pokazuje u kojoj meri se pozitivni efekti projekta nastavljaju
nakon što se projekat okonča.
84. Održivost je potrebno definisati još u procesu planiranja promene.

85. Prilikom definisanja održivosti treba objasniti uloge svih stejkholdera

86. Mere koje doprinose održivosti su: Šta ne spada u održivost promena?

 Obezbeđeno finansiranje
 Obezbeđen obučen kadar
 Podizanje svesti
 Zastupanje i lobiranje na svim nivoima
 Izgradnja mreža i veza

87. Najčešći oblik organizovanja organizacije je? Funkcionalni

88. Koji model organizacije je zastupao Tejlor? Funkcionalni model

89. Tejlor ukazuje da je glavni cilj dobrog upravljanja: visoke plate i niski troškovi radne snage.

90. Tejlor smatra da se glavni cilj dobrog upravljanja (visoke plate i niski troškovi radne snage) može
dostići primenom kojih principa?

1. Veliki dnevni i jasan zadatak

2. Standardna oprema i uslovi za rad
3. Velika plata
4. Gubitak u slučaju neuspeha

91. Šta Tejlor uvodi za rad na mašinama? Operacione liste (u njih se unose važni podaci za rad na
mašinama)

92. Uvođenjem operacionih lista, Tejlor po prvi put u industrijskoj proizvodnji otvara put primeni?

Primeni kvalitativnih i kvantitativnih metoda

93. Tejlor uvodi po 4 nove funkcije u organizaciji za:

1. Proizvodna radna mesta

2. Planska odeljenja

94. Koje nove funkcije Tejlor uvodi u organizaciju, a koje če biti vezane za proizvodna radna mesta?

1. Rukovodilac grupe
2. Rukovodilac za brzinu
3. Inspektor kvaliteta
4. Rukovodilac za održavanje mašina

95. Koje funkcije je Tejlor uveo u planskom odeljenju?

1. Za raspodelu rada i način obavljanja poslova

2. Za instrukcionu kartu
3. Za vreme i troškove
4. Za disciplinu
 96. Tejlor je umesto jedne f-je za poslovođe uveo 8 različitih f-ja čiji su zadaci da: Opslužuju radna
mesta

97. Ko su bili Tejlorovi sledbenici?

Gilbert
Gant
Emerson

98. Ko je napisao 12 principa efikasnosti? Emerson

99. Ko je podržavao linijsko-štabnu organizacionu strukturu? Emerson

100. Koji tip organizacije je podržavao Fajol? Linijski

101. Koje su funkcije delatnosti preduzeća po Fajolu?

1. Tehnička
2. Komercijalna
3. Finansijska
4. Zaštitna
5. Računovodstvena
6. Administrativna

102. Najznačajnija funkcija po Fajolu je? Administrativna

103. Administrativna funkcija se deli na:
1. Planiranje
2. Organizovanje
3. Komandovanje
4. Koordinacija
5. Kontrola

104. Efikasno organizovanje i upravljanje zasniva se na FAJOLOVOM kodeksu principa:

1. Podela rada
2. Autoritet
3. Disciplina
4. Jedinstvo komande
5. Jedinstvo upravljanja
6. Potčinjavanje pojedinačnih interesa preduzeću
7. Nagrađivanje personala
8. Centralizacija
9. Hijerarhijski lanac
10. Materijalni i socijalni red
11. Pravičnost i jednakost u tretiranju zaposlenih
12. Harmonija i jedinstvo u preduzeću

105. Šta nije princip efikasnog upravljanja? Moć

106. Po kom principu radnik može da dobije naređenje samo od jednog rukovodioca? Jedinstvo
komande
107. Kada nijedan čovek ne treba da vodi više od šest ljudi koji rade na združenom poslu, govorimo o?
Principu RASPONA KONTROLE

108. Na čemu se zasniva vlast racionalnog karaktera se zasniva po Veberu?

Legalnosti zasnovanih poredaka i prava osoba koje su na osnovu tog poretka pozvane da vrše
vlast.

109. Koje su karakteristike birokratske organizacije?

1. Specijalizacija
2. Racionalnost
3. Profesionalizam
4. Deper-sonalizacija službe
5. Autonomija
6. Stalnost službe
7. Rast i širenje birokratskog aparata

110. Šta nije karakteristika birokratske organizacije? RACIONALIZAM

111. Šta nije karakteristika birokratizacije? CENTRALIZACIJA

112. Autor Teorije pravednosti je? Stejsi Adams

113. Koja moć je sadržana u opisu pozicija unutar organizacione strukture? Legitimna moć

114. Pitanje vezano za grupe, ali ne mogu da ga se setim. U svakom slučaju u okviru je strana
201/202/203.

115. Koje su teorije rukovođenja?

1. Teorija KARAKTERISTIČNIH CRTA LIČNOSTI

2. Teorija PRAĆENJA
3. Teorija SITUACIJE
4. EKLEKTIČKA teorija

116. Koja teorija ne spada u teorije rukovođenja? Psihološka.

117. Elektička teorija rukovođenja je: sinteza raznih teorija i sastoji se od komponenti tih teorija.
Smisao ove teorije jeste da integralno tretira i prikaže rukovođenje.

118. U odnosu rukovodilaca prema podređenima, u primeni formalnog autoriteta, tipovi rukovođenja su:

1.Autokratski
2.Participativni (demokratski)
3. Liberalni tip

119. Autokratski tip rukovođenja: uskraćuje svako pravo podređenim na učešće u rešavanju raznih
problema.
120. Struktura potrebnih znanja rukovodilaca po Robertu Kacu su?

1. Tehnička
2. Šira koncepcijska
3. Humanistička

121. VEŠTINE menadžera na OPERATIVNOM nivou: ŠIRA TEHNIČKA ZNANJA

122. VEŠTINE TOP MENADŽERA: ŠIRA KONCEPCIJSKA ZNANJA
123. Koja znanja su neophodna na svakom nivou? HUMANISTIČKA ZNANJA

124. Privlacno-privlacni, odbojno-odbojni i privlacno-odbojni konflikti su deo: INTRAPERSONALNIH

KONFLIKATA

125. Prema podeli participacije koja se zasniva na organizacionoj hijerarhiji postoje koje participacije?

1. LOKALNA
2. SREDNJI NIVO
3. DISTANTNA

126. Distantna participacija se odnosi na: NAJVIŠE nivoe hijerarhije u organizaciji.

Vrši se preko predstavničkog tela kao što su: radnički saveti, nadzorni odbori i izabrani radnički
direktori.

127. Šta od navedenog spada u mehanički sistem? Jednostavni dinamički sistemi sa unapred određenim
kretanjima, npr. časovnik

128. Koji sistemi prave razliku između živih i neživih bića?

Nivo otvorenih sistema sa samo-održavajućom strukturom (4. nivo u klasifikaciji sistema Keneta
Boldinga prema njihovoj složenosti). Tipičan predstavnik tog nivoa: sistem biološke ćelije. (219.str.)

129. Koji sistemi pripradaju socijalnim(i od interesa su za društvene nauke)?

Nivo socijalnih sistema

Nivo transcedentalnih sistema

130. Sistemi sa osobinama skaliranja (homogenosti) i aditivnossti se nazivaju? LINEARNI sistemi

131. Tipologija preduzeća po Majls-u i Snow-u?

1. Branioci
2. Istraživači
3. Analizatori
4. Reaktori

132. Ko je osnovna pretnja uspehu istraživača? Preduzeća „ANALIZATORI“

Razrađuju samo proverene tuđe ideje pa je stepen rasipanja manji. Osnova “analizatora”: snažna
tehnološka osnova sa tehnostrukturom kao multiplikatorom prilagodljivosti. “Japansko čudo” i rast
dalekoistočnih ekonomija podsećaju na strukturu “istraživača”. (236.str.)
133. Koja preduzeća imaju snažnu tehnološku osnovu sa tehnostrukom kao multiplikatorom
prilagodljivosti? Preduzeća „ANALIZATORI“

134. Prepoznati analizatore na osnovu definicije.

135. Koje tri kategorije uloga menadžera postoje po Mintzberg-u?

1. MEĐULJUDSKA (figura, vođa, veza)

2. INFORMACIONA (redar / sejač / predstavnik)
3. ODLUČIVAČKA (preduzetnik, pomiritelj, raspoređivač, pregovarač)

136. Mintzberg, odlučivačka uloga menadžera: preduzetnik, pomiritelj, raspoređivač, pregovarač

137. Na koje funkcije se svodi odlučivačka odluka? 1. Organizovanje 2. Kadrovska politika

138. Po Mintzberg-u, ko NEMA odlučivačku ulogu? REDAR

139. Ko planira, koordinira i kontroliše sprovođenje? UPRAVNIK (A)

140. Prepoznati integratora/integraciju na osnovu definicije:

Da nađe kompromis između zahteva i mogućnosti organizacije pojedinca i time ih međusobno

približi.

Pod integracijom se podrazumeva proces u kom rizik pojedinaca postaje rizik grupe, ciljevi
pojedinca usklađuju se sa ciljevima grupe...

141. Ko je loš menadžer prema Adižesu? Onaj ko ne ispunjava bar jednu funkciju menadžmenta, ko
ima u svom opisu makar i jednu crticu „-„ (stilovi lošeg menadžmenta)

142. (?) Adzisov stav pa pitanje – ne znam na šta se odnosi to pitanje?!

Adižes (“Kako rešiti krizu upravljanja) – PAEI model idealnog menadžera.

Adižes proučava:
1.šta bi menadžer trebalo da radi
2. šta trebalo da bude

143. USAMLJENI KOMANDOS: (P----) Po Adižesu je?

Jedan od stilova lošeg menadžmenta. On ne upravlja, on samo radi. Njegovom timu jedino su
potrebni “go fors” (“potrčko”)

144. Koji je menadžerski kod Integratora? paeI

145. Koji je menadžerski kod „Supersledbenika“? - - - I

146. Menadžerska rešetka je? Teorije liderstva (rukovođenja) koja se zasniva na ponašanju
rukovodioca u odnosu na svoje podređene.
147. Ko je razvio teoriju menadžerske rešetke? Blake i Mouton, po kojoj ponašanja orijentisana na
zadatke i radnike nisu međusobno isključive kategorije.

148. U okviru menadžerske rešetke, efikasni menadžeri istovremeno ispoljavaju visok interes:
1. Za LJUDE
2. Za REZULTATE

149. Šta je LPC (Least Preffered Coworker)? Situacioni pristup liderstvu

150. Koliko stil konkretnog lidera odgovara više opisu jednog ili drugog stila, utvrđuje se upitnikom koji
je poznat kao? LPC skala

151. LPC (Least Prefered Coworker) skala je upitnik koji pokazuje kakav je stil lidera, da li je orijentisan
na:
1. međuljudske odnose
2. ispunjenje zadatka.

152. Kako se određuje LPC rezultat? Mišljenjem rukovodioca o saradniku sa kojim je uspostavio najlošiju
saradnju.

153. Koje su faze rasta u životnom ciklusu preduzeća prema Crandall-u i Woton-u?
1. Inicijalni rast
2. Birokratizovan rast
3. Rast putem diverzifikacije i sistematizacije
4. Mega-organizacioni rast

154. Birokratizovani rast: Započinje formalizacijom organizacione strukture čiji osnovni zadatak da
stabilizuje upravljačke i proizvodne procese. Organizaciona struktura postaje funkcionalna, a
menadžeri funkcionalno orijentisani.

155. Šta podrazumeva specijalizacija (podela rada) kao dimenzija organizacione strukture?

Postupak svođenja kompleksnosti ciljeva na sposobnost i sredstva kojima raspolažu članovi

organizacije.

Postupak podele rada se realizuje fragmentacijom ciljeva i njihovim prevođenjem u zadatke i

aktivnosti nosilaca izvršenja.

156. Šta podrazumeva visoka specijalizacija?

Dejstvo krive učenja / smanjenje kontrole / niže kvalifikacije zaposlenih / korišćenje specijalizovanih
metoda i opreme / visok stepen fluktuacije zbog monotonije / rad uz manje koncentracije i stresa

157. Postupak i kriterijumi podele rada prema Kasiolu: izvršenje, predmet(objekat), svrha, faza, rang.
Ovde je pitanje bilo šta nije, odnosno šta ne spada – mislim da je bilo dato vreme.

158. Data je slika pa da se prepozna matrični dijagram. (str. 280.)

159. Šta je decentralizacija? Proces prenošenja dela autoriteta na niže nivoe hijerarhije.
160. Decentralizacija se vezuje za? Pravo odlučivanja i kontrole aktivnosti, a ne za njihovo izvršavanje.
161. Modeli decentralizacije su?
1. Autokratska struktura
2. Oligarhijska struktura
3. Policentrična autokratija
4. Demokratska struktura

162. Šta karakteriše oligarhijsku strukturu? Povećan broj ljudi na najvišem nivou upravljanja koji
donose sve ključne odluke.
163. Šta karakteriše demokratksu strukturu? Autoritet je raspoređen ravnomerno na najvišem i
izvršnom nivou upravljačke strukture.

164. PARTIKULARNI model organizacione strukture: daje uvid U NEKE ILI SAMO JEDAN OD
parametara org.strukture. Npr: model upravljačke strukture; model departmentalizacije; model
tokova informacija. (304.str.)

165. Koji princip organizacione strukture vuče poreklo iz vojne terminologije? LINIJSKI model

166. Data slika funkcionalnog modela organizacione strukture iz knjige (311. strana)

167. Gde se primenjuje divizioni model organizacione strukture? U VELIKIM preduzećima

168. Koji je krajnji cilj divizionog modela? PROFIT

169. Date su mane pa da se prepozna koji je model u pitanju:

Mane divizionog modela:

 Težnja ka suboptimizaciji (isključiva orijentacija na interese divizije)
 Velik pritisak proizvodnog departmana
 Povećanje troškova
 Otežana koordinacija i kontrola funkcionisanja (mnogobrojnih divizija)

170. U kom modelu se primenjuje dvojak karakter upravljanja? MATRIČNI model

171. Kakvo može biti rukovođenje u matričnoj organizaciji? VERTIKALNO i HORIZONTALNO

172. Vertikalna koordinacija u matrici se odvija unutar? Funkcionalnih departmana

173. Koji su nedostaci matrične organizacione strukture (matrice)?

 Gubitak energije na čuvanju ravnoteže

 Dupliranje aktivnosti
 Povećanje administracije
 Pristrasnost zbog funkcionalnih prioriteta

174. Prepoznati matrični model (str. 321.)

175. Strategijske Poslovne Jedinice (SPJ: Strategic Business Units) nastaju kao?

Rezultat razvoja strategijskog menadžmenta i portfolio analize u okviru njega.

176. Strategijske Poslovne Jedinice su? Relativno samostalni delovi velike organizacije (sa
diverzifikovanim programom) vezani za neki proizvod.

177. Dok se u divizionoj strukturi strategije donose centralizovano, u SPJ se strategije donose
autonomno, u skladu sa okvirima iskazanim kroz strategijska poslovna područja (SBA)

178. Inovativni model, data je definicija pa da se prepozna koji je model.

Karakteristika inovativnih organizacija je posedovanje osmišljenje inovativne strategije. Ona

podrazumeva sistematsko napuštanje svega što je zastarelo, kako bi se osnovni resursi preduzeća
oslobodili za stvaranje novog i drugačijeg poslovanja.

179. Inovativna jedinica, slika na strani 328 (?)

180. Koje su karakteristike operativnih jedinica (u okviru inovativnog modela organizacione strukture)?

 Interna, kratkoročni vremenski horizont

 Repetitivne, programirane
 Kadrovi sa manjim kvalifikacijama, kapitalom – intenzivni
 Ekonomski status se vezuje za poziciju
 Na bazi formalnog autoriteta
 Analiza odluka uz korišćenje kvantitativnih tehnika
 Kontrola neizvesnosti
 Formalni sistem uz korišćenje standarda
 Jednostavna ili preuzeta od inovativne grupe
 Planovima, jednosmerna direktiva

181. Prepoznati karakteristiku operativnih jedinica u inovativnom modelu: Formalni autoritet

upravljanja

182. Organizaciona struktura se sastoji iz:

1. Inovativnog dela
2. Operativnog dela

183. Koji model organizovanja za inovativne aktivnosti se primenjuje u inovativnoj organizacionoj

strukturi? Kako može biti izgrađena inovativna jedinica?

1. PROJEKTNI model
2. MATRIČNI model

184. Koji model se primenjuje u operativnom delu?

1. FUNKCIONALNI model
2. DIVIZIONI model

185. Prema stepenu dislociranja aktivnosti i načinu upravljanja, postoje koje vrste mreže?

1. INTERNA
2. STABILNA
3. DINAMIČKA
186. Interna mrežna struktura:

Formira se unutar preduzeća.

Rezultat je strateškog opredeljenja menadžmenta da u svom lancu vrednosti zadrži aktivnosti

neophodne za kompletiranje proizvoda/usluga.

Grupisanjem odeljenja, pogona, sektora nastaju veće org. jedinice – relativno samostalni poslovni
entiteti koji uspostavljaju tržišne odnose: i međusobno i sa trećim licima.

187. Koji član NE pripada mrežnoj strukturi organizacije? Donosilac

188. Stabilna mrežna struktura, data je definicija pa da se prepozna.

Nastaje dislociranjem aktivnosti iz lanca vrednosti preduzeća.

189. Stabilna mreža je rezultat? Strateškog opredeljenja menadžmenta da dislocira aktivnosti za koje
su drugi kompetentniji.

190. Dinamična mrežna struktura, data je definicija pa da se prepozna.

Najefikasniji oblik mrežnog preduzeća: vodeća preduzeća kreiranju sve, od ideje do

distribucije, a onda traže preduzeća koja će najbolje umeti to da urade pod najpovoljnijim
uslovima.

Virtuelna alijansa koja nastaje ad hoc za potrebe određenog posla ili projekta.

191. Definicija marketinga prema Chartered Institute of Marketing?

Marketing je proces menadžmenta koji identifikuje, predviđa i zadovoljava zahteve potrošača,

efikasno i profitabilno.

192. Koji su elementi sistemskog marketinga?

1. ULAZNI elementi
2. PROCES
3. IZLAZNI elementi

193. Koji su ulazni elementi sistema marketinga?

 Informacije
 Proizvod/usluge
 Cena
 Promocija
 Distribucija
 Postprodajne usluge
194. Koji su izlazni elementi sistema marketinga?

 Zadovoljenje potreba kupaca/potrošača

 Zadovoljenje potreba društva
 Ostvarenje profita

195. Na koje načine okruženje neposredno utiče na elemente sistema marketinga?

1) Kvantitativni uticaj
2) Kvalitativni uticaj
3) Regulativna uloga

196. Koje su aktivnosti posle proizvodnje?

Komercijalizacija proizvoda
Distribucija proizvoda
Organizacija prodaje
Postprodajne usluge

197. Šta obuhvata savremeni koncept marketinga?

1. DRUŠTVENI (SOCIJALNI) marketing

2. DRUŠTVENO ODGOVORNI marketing
3. INTELEKTUALNI marketing
4. RELACIONI marketing

198. Intelektualni marketing: obuhvata stvaranje i prodaju informacija. Ne odnosi se na materijalna

dobra, već na nove vrednosti za ljude i društva. Obuhvata čitav proces, od stvaranja i
prikupljanja, preko obrade, čuvanja i distribucije informacija do edukativnog marketinga.

199. Holistički marketing

200. Integrisani marketing: Aktivnosti međusobno povezane s ciljem razvoja programa radi
stvaranja, komuniciranja i isporuke vrednosti za potrošače.

Sastoji se od: niza odluka koje se odnose na poboljšanje vrednosti marketing aktivnosti.

Fokusira se na: izbor najbolje kombinacije marketing mixa (proizvod, cena, distribucija,
promocija usluge)

201. Koji su proizvodi finalne potrošnje?

1. OBIČNA dobra
2. POSEBNA dobra
3. SPECIJALNA dobra
202. Šta predstavlja 3C?

1. Obezbeđenje dugoročnih interesa potrošača (Consumerism)

2. Kontrola i racionalno korišćenje resursa (Control)
3. Očuvanje okoline (Conversation)

203. Šta predstavlja 4P?

1. PROIZVOD
2. CENA
3. DISTRIBUCIJA I PRODAJA
4. PROMOCIJA

204. 4P je proširen na 7P kojim elementima (+3P)?

1. LJUDI (People)
2. PROCES PRUŽANJA USLUGA (Process)
3. FIZIČKA SREDINA U OKVIRU KOJE SE USLUGA PRUŽA (Physical evidence)

205. Koje su karakteristike proizvoda?

 FIZIČKE
 FUNKCIONALNE
 SIMBOLIČKE

206. Na osnovu čega se sagledava miks proizvoda?

Širina
Dubina
Dužina linije
Konzistentnost miksa

207. Uslužni paket se definiše kao: ponuda koju čine usluga i neophodna oprema i materijal kojima
se korisnik može snabdeti u određenom okruženju.

208. Elementi uslužnog paketa su?

o Pomoćna sredstva
o Pomoćna dobra
o Informacija
o Eksplicitne usluge
o Implicitne usluge

209. Uz pomoć čega je Rodžer S. pokazao da su problemi upravljanja zajednički za sve uslužne
delatnosti? MATRICE USLUŽNIH PROCESA

210. U matrici uslužnih procesa, usluge su klasifikovane kroz koje dimenzije?

1. VERTIKALNA dimenzija
2. HORIZONTALNA dimenzija
 211. Vertikalna dimenzija: predstavlja stepen RADA u procesu usluživanja
212. Horizontalna dimenzija: meri STEPEN INTERAKCIJE korisnika i davaoca usluge

213. Koje su karakteristike usluga?

1. Učešće korisnika u procesu

2. Heterogenost
3. Neodrživost
4. Neopipljivost
5. Simultanost

Hercberg- 2 faktora ili motivaciona higijena

U prvu grupu faktora, tzv. unutrasnji motivatori spadaju:
- Uspešno postizanje ili kompletiranje nekog važnog zadatka
- Priznanja I pohvale
- Licni rad
- Odgovornost za svoje ili poslove drugih
- Napredovanje
U drugu grupu faktora spadaju faktori koji mogu delovati destimulativno na radnike:
- Politika I uprava preduzeca
- Nadzor, kontrola
- Kvalitet medjuljudskih odnosa sa nadredjenim
- Radni uslovi
- Plata
- Sigurnost na poslu

Koji faktor je unutrasnji motivator? Lični rad

Integrisane komunikacije (INTEGRISANI MARKETING KOMUNIKACIJAMA) – Potpuno

usaglašavanje komunikacije sa stejkholderima, kroz različite medije i upotrebom različitih
komunikacionih alata.
Koncept po kojem kompanija pažljivo integriše i koordiniše sve brojne komunikacijske kanale kako
bi poslala jasnu, doslednu i privlačnu poruku o organizaciji i njenim proizvodima.

U dinamičnom okruženju, koja se analiza koristi za predviđanje budućih mogućnosti?

Rezultati procesa planiranja strategije ili tako nešto, pojma nemam na šta se mislilo