„Слово Данила Заточника“

Познате су две редакције дела. Неки проучаваоци их сматрају самосталним

споменицима који имају различите ауторе. Ви сте читали прву редакцију, заглавље
друге је: Данила Заточника мољење своме кнезу Јарославу Всеволодовичу“ или
„Посланица Данила Заточеног великом кнезу Јарославу Всеволодичу“. Главне
разлике међу редакцијама састоје се у томе што је део о злим женама у „Мољењу“
краћи и што се у њему негативно говори о бојарима.
Није решено питање која је редакција старија. Већина сматра да је „Слово“
прва редакција. Расправљало се и о томе ком се кнезу Данило обраћа: да ли је то
Јарослав Владимирович, који је крајем XII века кнежевао у Новгороду, или Јуриј
Долгоруку, или Андреј Богољупски... Према томе се дело и различито датирало.
Пошто се помињу места на северу Русије, вероватније је да је дело ту настало.
Научници у аутору виде члана дружине, занатлију, или скомороха. Неки мисле да је
кнез. Има и проучавалаца који мисле да је друга редакција прва настала. Већина
њих сматра да је „Мољења“ било упућено кнезу Јарославу Всеволодичу, умрлом
1246 (оцу Александра Невског) и да је настало између 1213. и 1236. Други га пак
стављају у XIV век. Већина научника сматра да је аутор „Мољења“ племић, други
пак у њему виде роба, а има и оних који су мишљења да је био монах.
Летописац XIV века сматрао је да је Данило Заточник заиста био заточен на
језеру Лаче. У једном летопису с краја XV века под 1387. годином помиње се неки
свештеник који је прогнан на језеро Лаче „где беше Данило Заточнк“, а нешто
ниже, под другом годином, наводи се и цитат који се среће у „Мољењу“, па се
закључује да је летописац под Данилом Заточником подразумевао управо аутора
„Мољења“.
Руска научница Соколова у „Слову“ је пронашла елементе карактеристичне
за жанр посланице.

Аутор познаје библијске сижее, Псалтир, летописе, „Пчелу“, „Повест о

Акиру Премудром“. Обратите пажњу у коменатрима и на друге изворе, рецимо, на
Изборник из 1076. „Слово“ је пуно афоризама, има у њему и каламбура, то јест
игре речи („Ибо, господине, кому Боголюбово, а мне — горе лютое; Кому Белое
озеро, а мне — черней смолы; Кому Лаче озеро, а мне, на нем <в ссылке>
живущему, плач горький, И кому Новгород, а по мне — и углы развалились»).

Обратите пажњу на следеће теме о којима размишља аутор: пријатељство,

богатство и сиромаштво, паметан и глуп, зла жена. Размислите о томе зашто се
Данило нашао у немилости кнежевој, шта о томе говори текст. И о стилским
фигурама у делу, разуме се.