Zapaljenje

Lokalna, svrsishodna reakcija organizma na oštećenje tkiva, može da bude akutno ( nekoliko sati do 3 nedelje ), subakutno ( 3-6
nedelja ) i hronično ( od 6 nedelja, cak i godinama ).

Pozitivni reaktanti akutne faze ( koncentracija raste tokom zapaljenja )

1) C reaktivni protein i serum amiloid protein- najbrže rastu, i to za nekoliko hiljada puta
2) Ceruloplazmin i C3 komponenta- porast za oko 50%
3) α 1- kiseli glikoprotein, α 1- antitripsin, α 1- antihimotripsin, α 2- makroglobulin, fibrinogen i haptoglobin- koncentracija raste
za 2-4 puta

Negativni reaktanti ( konc. pada )- albumin, transferin, feritin i C3 (ako se stvara velika količina imunih kompleksa)

Metode:

 Sedimentacija eritrocita- Eritrociti su negativno naelektrisani zbog čega je krv kao suspenzija stabilna. Međusobno se
odbijaju i sporo talože. Taloženje je brže ako je broj eritrocita manji ili ako se u krvi nalaze veće količine fibrinogena,
holesterola, haptoglobina...
Izvođenje- Vadi se krv sa antikoagulansom i ostavi se da stoji. Posmatra se brzina taloženja eritrocita. Izvodi se našte.
Rezultati: Žene 4-12 cm nakon sat vremena
Muškarci 3-8 cm
Nakon drugog sata vrednosti su dvostruke.
Ubrzana sedimentacija postoji kod infekcija, anemija, malignih procesa, hiperholesterolemije, reumatoidnog artritisa,
tuberkuloze... Može se javiti kod trudnih žena, za vreme menstruacije ii posle obilnog obroka.
Smanjena brzina kod policitemije (mnogo ćelija usporava), virusnih infekcija (hepatitis) i nekih alergija.
 Određivanje broja leukocita- Mogu se brojati maneulno (u komori) ili automatizovanim brojačima koji mere više parametara
odjednom. Pri brojanju leukocita u komori, njihov broje se određije u 1 µl krvi, pa se preračunava na 1 l. Nakon uzimanja krvi
dodaje se Tirkov rastvor Da bi se dobilo razređenje 10 puta ( on sadrži sirćetnu kiselinu koja lizira eritrocite i gencijana- violet
koja boji leukocite pa mogu da se broje). Krv se uzima iz jagodice (ne prva kap!), uvlači se u melanžer sa rastvorom i nakon što
stoji par minuta stavlja se u komoru. Leukociti se broje u 4 spoljašnja kvadrata i zatim se uz pomoć formule dobija njihov broj.
Rezultati: Normalan broj 4-10*109. Manje od toga leukopenija, više leukocitoza. Kod žena u reproduktivnom periodu vrednosti
su više nego kod muškaraca iste dobi, a u menopauzi niže. Broj raste posle fizičkog napora, stresa, plača, pušenja i u trudnoći.
 C- reaktivni protein- Stvara se u jetri u veoma malim količinama, tokom zapaljenja može da se poveća i do 2000 puta. Za
njegovo određivanje se koristi semikvantitativna i kvantitativna metoda. Po svojim karakteristikama je sličan kapsularnom
antigenu pneumokoka i zato se za njegovo dokazivanje koriste antitela protiv pneumokoka.
Semikvantitativnom metodom se dokazuje njegovo postojanje (ako postoji Crp u ispitivanom uzorku, reagovaće sa antitelima i
nastaće zamućenje koje može da bude +, ++, +++) , a kvantitativnom metodom se meri njegova koncentracija koja treba da
bude manje od 5mg/l. Konc. raste kod akutnog zapaljenja ili nekroze ( infarkt, reumatska groznca, karcinom, stres).
Njegove vrednosti su više kod bakt. infekcija. Kod virusnih su blago povišene.
Visoko vrednosti Crp-a su povezane sa povišenim rizikom za razvoj koronarne, cerebrovaskularne i bolesti perifernih arterija
(zato što hronično zapaljenje doprinosi nastanku ateroskleroze), zbog čega se viskosenzitivni Crp, hCrp, koristi u proceni
rizika.
 Određivanje drugih proteina akutne faze- tu samo nabrojiš one pozitivne reaktante čija se konc. povećava u serumu
 Određivanje prokalcitonina- Prokalcitonin je prekursor tireoidnog hormona kalcitonina. U serumu se nalazi u maloj količini.
Povišene vrednosti se nalaze kod bakterijskih infekcija, a izuzetno visoke vrednosti ukazuju na sepsu. Kod virusnih infekcija,
njegova konc. ne raste.

Proteini
Mnoge uloge u organizmu- gradivna, transportna, održavanje onkotskog pritiska (albumini), učestvuju u specifičnoj i nespecifičnoj
odbrani, deluju i kao hormoni i kao receptori za hormone, učestvuju u održavanju acidobazne ravnoteže i hemostaznog sistema,
predstavljaju izvor energije. Većina proteina se sintetiše u jetri ( imunoglobulini u plazma ćelijama).

 Određivanje ukupnih serumskih proteina- Krv se uzima bez antikoagulantnog sredstva i posle koagulacije se odvoji serum.
U koagulumu je fibrinogen i faktori koagulacije, a u serumu albumini i globulini. Za određivanje proteina se koristi biuretska
reakcija- metoda se zasniva na sposobnosti proteina da sa solima bakra daju plavu boja. Njihova konc. je proporcionalna
intenzitetu boje.
Rezultati: Normalne vrednosti su 60-80 g/l. Manje vrednosti su hipo, a veće hiperproteinemija. I onda pričaš sve ono iz knjige,
kako dolazi do smanjenja, odnosno povećanja broja.
 Određivanje fibrinogena- protein plazme koji se stvara u jetri, glavna uloga mu je u koagulaciji. Pod dejstvom trombina
prelazi u fibrin. Određuje se uz pomoć amonijum sulfata, na određenoj pH koaguliše i zamućuje rastvor (stepen zamućenja je
srazmeran koncentraciji fibrinogena). Krv za analizu se uzima za antikoagulantnim sredstvom. Normalne vrednosti su od 1,5-4
g/l. I nda opet pričaš hipo i hiperfibrinogenemije kod jetre. Smanjena konc. je ili urođena ili stečena. Ako je stečena, može biti
kod diseminovane intravaskularne koagulacije, povećane aktivnosti plazmina ili u terminalnoj insuficijenciji jetre.
 Elektroforeza- metoda se zasniva na sposobnosti proteina da se kreću u električnom polju. Brzina kretanja zavisi od veličine i
naelektrisanja. Što su manji, to se brže krću. Ovom tehnikom se proteini dele u 5 frakcija- albumini, α 1- globulini, α 2-
globulini, β globulini i γ globulini. Za elektroforezu se koriste polučvrste podloge kao što je agarozni gel. Globulini putuju
istom brzinom, tako da se nakon elektroforeze nalaze u istoj, zajedničkoj frakciji.
1
 Rezultati: Kod normalne elektroforeze najviše ima albumina. Kod ciroze imamo hipoalbuminemiju i hipergamaglobulinemiju,
kod nefrotskog sindroma je hipoalbuminemij (najmanji su pa se najbrže gube) i hiperalfaglobulinemiju (α2- zato što su veliki),
a kod plazmocitoma imaš hipergamaglobulinemiju zbog paraproteina. To su kao neki karakteristični nalazi.
Dokazivanje paraproteinemija- može na dva načina. Tu prvo pričaš sve što znaš o paraproteinima. Bens Džospvi proteini su
mali molekulske mase zbog čega prolaze bubrežni filter i izlučuju se urinom. Njihova karakteristika je da se talože na temp. od
45-55, a na 100 stepeni se ovaj talog rastvara, dok se talog normalnih proteina ne rastvara!
Mogu se dokazati i imunoelektroforezom- to pročitaj objašnjenje u praktikumu.
 Određivanje minoacidemije u aminoacidurije- Slobodne aminokis. se u perifernoj krvi nalaze u konc. oko 0,25 g/l i čine
aminokiselinski fond. Konc. aminokiseina u krvi i urinu su konstantne. Ukupna koncentracija svih aminokis. u krvi nema neku
značajniju dijagnostičku vrednost. Koristi se 24-časovni urin. Vrednosti zavise od doba i pola. Ova analiza se najčešće koristi u
pedijatriji da bi se otkrile urođene bolesti (npr. fenilketonurija).
 Određivanje homocisteina- Značajnu ulogu u metabolizmu imaju. Homocistein je aminokiselina koja nastaje od metionina,
oko 80% se nalazi u vezanom obliku, za albumine. Njegov metabolizam zavisi od folne kiseline, vitamina B6 i B12. On je
vaskularni toksin, njegove povišene vredonsti ukazuju na povećan rizik za razvoj koronarne, cerebrovaskularne i bolesti
perifernih arterija.

Metabolizam ugljenih hidrata

 Određivanje glikemije- Glukoza se može odrediti u punoj kapilarnoj krvi, venskoj krvi, u serumu ili u plazmi. SZO
preporučuje određivanje glukoze u plazmi. Konc. glukoze u plazmi je za oko 11% veća u odnosu na punu krv. Glikemija u
hepariniziranoj plazmi je za 5% niža u odnosu na serum iste osobe, a u kapilarnoj krvi je za oko 7,5% veća od glikemije u
venskoj krvi. Najpreciznijom metodom za određivanje glukoze smatra se enzimska metoda uz pomoć glukoza- oksidaze
(GOD-perid metoda). U ovoj metodi glukoza uz pomoć glukoza- oksidaze prelazi u glukonolakton, a on spontano u glukonsku
kiselinu. Pri toj reakciji nastaje vodonik peroksid koji uz pomoć peroksidaze oksidiše hromogen. Oksidisana forma je zelene
boje, očitava se fotometrijski a intenitet boje je proporcionalan količini glukoze.
 Određivanje glikemije u punoj krvi- izvodi se u epruveti (dobićes sve napisano na praktičnom, ne moraš da znaš)
Rezultati: referentne vrednosti u plazmi za decu su 3,3- 5,6 mmol/l, a za odrasle je 4,0- 5,9 mmol/l. Povišene vrednosti se
nalaze u stresnim situacijama, febrilnosti, infekcijama, posle fizičke aktivnosti. Uzorak krvi se uzima ujutro, oko 8 sati, nakon
osmočasovnog gladovanja u toku noći. Određivanje se radi u jutarnjim časovima jer se kasnije vrednosti smanjuju. Vrednosti
iznad 6,1 mmol/l - hiperglikemija, a ispod 3,0 mmol/l – hipoglikemija. Hiperglikemija najčešće nastaje kod dijabetesa,
hipertireoidizma, hiperkorticizma, hiperadrenalinemije, povećanog lučenja hormona rasta, acidoze, stresa, moždanih
oštećenja... Hipoglikemija nastaje zbog hiperinsulinizma, hipokorticizma, hipopituitarizma, glikogenoza, kod težih oštećenja
jetre...
 Klasifikacija poremećaja metabolizma glukoze- Kod sumnje na neki poremećaj glikemija se određuje našte i nakon OGTT
(oralni glukoza tolerans test). Klasičan OGTT, četvoročasovni. se danas više ne izvodi (predugo traje, krv se uzima 4 puta, a ne
dobijaju se preciznije rezultati), radi se jedino kod sumnje na gestacijski dijabetes. Danas se koristi modifikovani OGTT,
dvočasovni. Glikemija se prvo određuje našte, zatim se osobi daje da popije 75gr glukoze u 300 ml vode i nakon 2 sata krv se
opet vadi. Ovaj test se ne radi kod osoba sa dijagnostikovanim dijabetesom.
Ukoliko su vrednosti glikemije našte 6,1- 7,0 mmol/l, a nakon dva sata vrednosti ne prelaze 7,8 mmol/l – povišena glikemija
našte.
Ukoliko su vrednosti glikemije našte 6,1- 7,0 mmol/l, a nakon dva sata 7,8- 11,1 mmol/l – smanjena glukozna tolerancija.
Ukoliko su vrednosti glikemije našte veće od 7,0 mmol/l, a nakon dva sata preko 11,1 mmol/l – dijabetes melitus. Dijagnoza
dijabetesa se može postaviti ako je glikemija u bilo kom trenutku iznad 11,1 mmol/l!
Za procenu glikemije u trudnoći se sprovodni početni test opterećenja. Trudnici se, nezavisno od prethodnog gladovanja, daje
50gr glukoze. Ako je glukoza nakon jednog sata veća od 7,8 mmol/l, radi se klasičan OGTT uz opterećenja sa 75 ili 100gr
glukoze. Ako su dve ili više vrednosti povišene (1h- 10,0; 2h- 8,6; 3h-7,8) može se postaviti dijagnoza gestacijskog dijabetesa.
 Ostali dinamski testovi-
1) Postprandijalni test opterećenja- osobi se daje obrok od 100 gr ugljenih hidrata, a krv se vadi nakon 60 i 120 minuta. Ovim
testom se procenjuje funkcija insularnog aparata, zato što se mere vrednosti insulina i C-peptida.
2) Glukagonski test- glikemija se odredi našte, zatim se daje glukagon, a nakon kratkog vremenskog perioda (6 min) opet se
meri koncentracija. Test se koristi za procenu brze faze sekrecije insulina (faza kada se oslobađa već sintetisani insulin).
Koristi se kod dijagnostike insulinom i glikogenoza.
3) Intravenski test opterećenja glukoza se daje intravenski, a krv se uzima u kratkim vremesnkim periodima.
4) Pored ovih testova koristi se još i test gladovanja. Osobi se uskrati hrana na neko vreme (72h), a po potrebi tes se prekida.
Mere se koncentracije insulina i glukoze. Ako postoji organski hiperinsulinizam, niske vrednosti glukoze prate nenormalno
visoke vrednosti insulina. U večini slučajeva glikemija je ispod 3,0 mmol/l.
 Određivanje glikoliziranog hemoglobina i fruktozamina- glikolizacija proteina je neenzimski proces kojim se se heksoze
vezuju za amino grupe gotovo svih proteina u organizmu. Nivo fruktozamina (glikolizirani albumin) u krvi daje uvid u stepen
sređenosi šećerne bolesti u periodu 2-3 nedelje, a glikolizirani hemoglobin (HbA1C) 6-8 nedelja jer se zadržava u toku života
eritrocita – 120 dana. Ako su vrednosti HbA1C manje od 7%, terapija je zadovoljavajuća. Ako je preko 8 % potrebno je
modifikovati terapiju.
 Određivanje insulina i C-peptida- u DM ip 2 postoje dva osnovn mehanizma- smanjena periferna osetljivost na insulin i
relativni ili apsolutni deficit sekretorne sposobnosti β ćelija pankreasa. Insulinska rezistencija i nivo sekrecija insulina se ne
mogu proceniti samo na osnovu glikemije zbog čega se za određivanje koriste i imunometrijske metode. Kada se ispituje
funkcija pankreasa, nije dovoljno samo jednom odrediti konc. insulina, nego je potrebno pratiti kretanje njegovih vrednosti u
toku dana (dnevno-noćni profil). Insulinemiju određuješ i uz pomoć dinamskih testova (postprandijalni, glukagonski i
2
 intravenski test opterećenja), ali tada određuješ i glikemiju. Insulin može biti povišen u hiperlipiemiji, akromegaliji,
hiperkorticizmu... C-peptid je fragment molekula proinsulina koji se luči u ekvimolarnim količinama sa insulinom, ali ima duži
poluživot. On omogućava razlikovanje endogene frakcije insulina od egzogene. Kod endogenog lučenja insulina, raste i C-
peptid. Kod egzogenog porekla insulina, vrednosti insulina su visoke, ali C-peptid je nizak.
 Procena insulinske rezistencije i nivo insulinske sekrecije- ovo pročitaj iz praktikuma zato što sam ja ovo preskočila. Jako je
glupo i ne vidim poentu. 78 strana
 Pregled urina- u slučajevima kada hiperglikemija pređe 10 mmol/l, glukoza se pojavljuje u urinu. A u DM zbog poremečaja
metabolizma ugljenih hidrata i masti u urinu se nalazi i glukoza i ketonska tela. Urin se pregleda uz pomoć test-traka. Ovo je
jednostavna, jeftina i rasprostranjena metoda. Osim glukoze, u isto vreme se odredjuje i prisustvo ketonskih tela kao i drugih
materija. Jedna traka sadrži više polja, a svako od tih polja reaguje sa određenom materijom u urinu. U zavisnosti od toga da li
je materija prisutna i u kojoj količini nastaće bojena reakcija. Traka se umoči u posudu sa urinom na sekund, potom se izvadi i
ostavi a odstoji nekih 30-60s i dobijena boj se upoređuje sa bojama koje se nalaze na kutiji. Boja koja se pojavi nakon 2 min ili
se pojavi samo na rubovima polja, ne prihvata se.
Rezultati: ako nema glukoze u urinu, polje ostaje uto. Koncentracija glukoze do 55,5 mmol/l daje smeđu boju, do 166,0 mmol/l
crvenosmeđu, a do 555,0 tamnocrvenu. Ketonska tela se fiziološki ne nalaze u urin, kad se pojave polje postaje ljubičasto i
može da bude +, ++ i +++. Glukoza u mokraći je patološki nalaz, ukoliko se pojavi kod dijabetičara to ukazuje na neadekvatnu
terapiju. Ketonska tela u mokraći ukazuju na ketonemiju koja se javlja kod težih poremećaja metabolizma uglj. hidrata.
Ketonurija može da se javi i u drugim stanjima kod pothranjivanja, sindroma loše apsorpcije, namernog gladovanja (tzv. nulta
dijeta), ali ovde ketonurija nije praćena hiperglikemijom i glikozurijom, dok kod dijabetesa jeste!
 Dokazivanje ketonskih tela u krvi- Najteži poremećaj metabolizma ugljenih hidrata javlja se kada organizam energiju ne
dobija iz glukoze, nego iz masti, a to dovodi do nagomilavanja ketonskih tela u krvi- ketonemija (ketonemija je praćena
ketonurijom). Za određivanje ketonemije koristi se test-traka koja se zamoči u serum ili plazmu i nakon 15 sekundi dolazi do
promene boje. Nastaje različita nijanas ljubičaste, u zavisnosti od količine ketonskih tela u krvi. Ketonemija se određuje jedino
nakon utvrđivanja ketonurije.

Masti- pročitaj teoriju iz praktikuma

U uzorku krvi uzetom našte (nakon 12-14 sati gladovanja) određuje se holesterol, trigliceridi, folsfolipidi, esterifikovani holesterol i
slobodne masne kiseline. Poremećaji u metabolizmu masti mogu biti hipo i hiperlipoproteinemije i dislipidemije. U serumu 12-14 sati
nakon gladovanja prisutni su VLDL, LDL, HDL, Lipoprotein Lp(a) i slobodne masne kiseline vezane za albumine. Kratkotrajno i u
minimalnim količinama može se naći i IDL. Najbrojniji su LDL (50-60%), HDL (20-40%) i VLDL (5-10%). Nakon obroka u krvi su
prisutni i hilomikroni, najkasnije mogu da budu prisutni 8-10h nakon obroka, a nakon 12h se ne nalaze u krvi. REFERENTNE
VREDNOSTI NAUČI!

 Određivanje ukupnog holesterola- Holesterol je u plazmi i limfi prisutan kao slobodan (neesterifikovan) i esterifkovan (preko
svoje hidroksilne grupe vezan za slobodne masne kiseline). Ova esterifikacija odigrava se u plazmi pod dejstvom LCAT
(lecitin-holesterol-acil transferaza) . Oko 60-70% se nalazi u esterifikovanom obliku. Određuje se uz pomo enzimske metode.
Rezultati: poželjne vrednosti u serumu su do 5,20 mmol/l, granične vrednosti 5,20-6,19, a viskoko rizične preko 6,20 mmol/l.
Povećana konc. holesterola je čest nalaz i nastaje zbog povećane konc. LDL, ali i VLDL i hilomikroni sadrže holesterol, pa čak
i HDL i Lp(a). U porodičnoj monogenskoj hiperholoesterolemiji (FH), poligenskoj hiperhol. i hipotireoidizmu obično postoji
izolovan rast ukupnog holesterola. U porodičnoj disbetalipoproteinemiji (tip III), porodičnoj kombinovanoj hiperlipidemiji,
šećernoj bolesti, hiperkorticizmu, nefrotskom sindromu, trudnoći, hroničnoj bubr. insuf., holestazi i gojaznosti veća konc.
holesterola je udružena sa većom konc. triglicerida. U porodičnoj hipertrigliceridemiji, hilomikronemijskom sindromu i
dijabetesnoj ketoacidozi više rastu trigliceridi, nego holesterol. Smanjena konc. ukupnog holesterola, vrednosti manje od 2,60
mmol/l, relativno je retka pojava, nastaje u hipertireoidizmu i insuficijenciji jetre. Prisutna je i u pothranjivanju, sindromu loše
apsorpcije, malignim bolestima i nekim naslednim poremećajima.
 Određivanje triglicerida- trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina. Kao i za holesterol koristi se enzimska metoda.
Poželjne vrednosti su do 1,70 mmol/l, granično rizične 1,70-2,29, a viskoko rizične preko 2,30 mmol/l. Merenje triglicerida,
osim za procenu aterogenog rizika, značajno je u postavljanju dijagnoze akutnog pankreatitisa.
 Određivanje HDL holesterola- određuje se direktnim enzimskim postupkom, koriste se dva reagensa. Prvi reagens maskira
holesterol u ostalim lipoproteinima, a drugi reagens meri količinu holesterola u HDL.
Rezultati: za razliku od holesterola koji se nalazi u LDL i VLDL, ovaj je protektvan. Poželjno je da njegova koncentracija bude
iznad 1,60 mmol/l, granične vrednosti su 1,60-1,00 mmol/l, a viskoko rizično je ispod 1. Najčešće je sniženje HDL udruženo sa
hipertrigliceridemijom, ali mogu postojati i u urođenim hipoalfalipoproteinemijama. Vrednosti HDL su više kod pothranjenih i
normalno uhranjenih osoba, kao i kod fizički aktivnih osoba, a niže su kod gojaznih i pušača. Visoke vrednosti postoje u
hiperalfalipoproteinemiji i tokom priene nekih lekova (estrogen, antiepileptici).
 Indirektno određivanje LDL holesterola (izračunavanje po Fridvaldu)- ova metoda polazi od činjenice da je ukupni
holesterol jednak zbiru holesterola koji se nalazi u LDL, VLDL i HDL.
Ukupni holesterol= VLDL+LDL+HDL
VLDL= koncentracija triglicerida/2,2
LDL= ukupni holesterol-VLDL-HDL
Non-HDL holesterol= ukupni holesterol-HDL
Poželjna konc. LDL je do 3,40 mmol/l, granično 3,40- 4,03, a visoko rizične preko 4,10 mmol/l. Povišene vrednosti su
povezane sa većim rizikom od razvoja ateroskleroze.

3
 Ova formula ima i svoja ograničenja, ne može da se koristi kada je koncentracija triglicerida u serumu iznad 4,50 mmol/l. Osim
toga, ovom formulom se precenjuje vrednost LDL holesterola zato što se ovde vrednosti Lp(a) i IDL dodaju LDL. Kod zdravih
osoba te vrednosti su male pa neće značajno povećati konc. LD, ali kod osoba s dislipoproteinemijom te vrednosti su veće.
Dobra strana formule jeste što se ovako izračunava aterogeni rizik u vidu Non-HDL holesterola (VLDL, LDL, IDL i Lp(a)),
obavezno je njegovo izračunavanje kod osoba kod kojih vrednost triglicerida prelazi 2,30 mmol/l!
 Direktno određivanje LDL- isto kao i HDL, prvo se maskira holesterol iz drugih lipoproteina, a onda se izračunava vrednost
LDL.
 Procena izgleda seruma (frižiderski test)- serumi ispitanika se ostavljaju na temperaturi od +4. Nakon stajanja 18-24h
ispituje se izgled seruma. Kod zdravih osoba, kao i kod osoba sa povišenim holesterolom serum je bistar. Kod osoba sa
povišenim trigliceridima serum je zamućen. Ukoliko su u serumu prisutni hilomikroni, stvoriće se čep na vrhu.
 Određivanje lipoproteina elektroforezom- elektroforeza lipoproteina se izvodi kao i elektroforeza proteina, ali na pH 8,6.
Lipoproteini koji sadrže više proteina imaju veću pokretljivost. Hilomikroni sadrže samo 2% proteina i zbog toga oni ostaju na
startu. VLDL i Lp(a) predstavljaju pre-beta regiju, a LDL beta. HDL putuje zajedno sa alfa globulinima. Kod zdravih osoba
IDL čestice nisu uočljive u elektroforezi.
 Klasifikacija hiperlipoproteinemija-
a) Tip I- povišeni hilomikroni, prisutni su i 12h nakon gladovanja. Trigliceridi su povišeni, a holesterol normalan ili lako
povišen. Serum je mlečnog izgleda, a posle stajanja se formira čep, karakterističan bol se javlja nakon konzumiranja
masne hrane- akutni pankreatitis.
b) Tip IIa- postoji poremećaj u receptorima za LDL (beta frakcija) zbog čega raste njihova koncentracija u serumu.
Holesterol je izrazito povišen, a trigliceridi normalni. Serum i nakon stajanja ostaje bistar, kod ovog tipa je povećan
rizik za razvoj ateroskleroze.
c) Tip IIb- povišeni LDL (beta) i VLDL (pre beta), kao posledica toga povišeni su i holesterol i trigliceridi u serumu.
Serum je zamućen (zbog triglicerida).
d) Tip III- povišeni su i holesterol i trigliceridi, serum je zamućen posle stajanja. Pri elektroforezise izdvaja IDL koji
zahvata i pre-beta i beta frakciju zbog čega se naziva široka beta (broad beta).
e) Tip IV- raste VLDL (pre beta), trigliceridi su povišeni, a holesterol normalan ili blago povišen. Serum je zamućen ili
mlečan.
f) Tip V- povišeni VLDL (pre beta) i hilomikroni, povišeni su trigliceridi i umereno pje povišen holesterol. Serum je
zamućen uz pojavu čepa na vrhu.
 Određivanje apolipoproteina- u sastav svakog lipoproteina, osim lipidske komponente, ulaze i proteini. Glavni apoliporoteini
se određuju imunometrijskim postupkom. Koriste se antitela koja reaguju sa Apo A-I ili apo B, na osnovu formiranih agregata
određuje se njihova količina. Apo A-I se sintetiše u jetri i intestimunu i nalazi se u HDL. Apo B se nalazi u VLDL, LDL, IDL i
Lp(a). Apo B-48 se sintetiše u intestimunu, a Apo B-100 u jeri. Povećnaj količina Apo B ukazuje na povećan rizik od
ateroskleroze.
 Oređivanje lipoproteina a- Lp(a)- prisutan je u krvi svih osoba u niskoj konc. Veoma je sličan LDL, pri elektroforezi se
izdvaja kao pre-beta frakcija. Određuje se imunoturbidimetrijskim postupkom, koriste se antitela koja raeguju sa Lp(a).
Povišene vrednosti se smatraju aterogenim rizikom. Povišene vrednosti se nasleđuju autozomno kodominantno i na njegovu
vrednost ne utiču pol, životno doba, ishrana i fizička aktivnost.

 Procena globalnog kardiovaskularnog rizika- Faktori rizika se dele na glavne i ostale, a oni dalje na predisponirajuće i
uslovne.

Glavni Ostali
Predisponirajući Uslovni
Pušenje Gojaznost ↑ trigliceridi
Hipertenzija Abdominalna gojaznost ↑ male guste LDL čestice
↑ ukupni holesterol ili LDL Fizička neaktivnost ↑ homocistein
↓ HDL Pozitivna porodična anamneza ↑ Lp(a)
Dijabetes Etničke karakteristike ↑ fibrinogen
Starije životno doba Psihosocijalni faktori ↑ CRP

a) Procena stanja uhranjenosti i raspodela telesne mase- ima veliki klinički značaj zato što je gojaznost faktor rizika za
razvoj boesti KVS, a kod gojaznih se češće javljaju bolesti kao hipertenzija, hiperlipidemija i dijabetes. Za procenu
uhrsnjenosti koriste se CT i MR koji su najprecizniji, ali i najskuplji, zbog čega se danas najčešće koriste
antropometrijska merenja- merenje telesne visine, mase, merenje obima struka i kuka, izračunavanje ITM i odnosa
struk/kuk.
b) Određivanje indeksa telesne mase (ITM)- dobija se kada se telesna masa podeli sa kvadratom telesne visine
 Pothranjenost- manje od 18,5
 Normalna uhranjenost- 18,5-24,9
 Prekomerna uhranjenost- preko 25
 Predgojaznost- 25-29,9
 Gojaznost- preko 30
 I stepen- 30-34,9
 II stepen- 35-39,9
 III stepen- preko 40

4
 c) Određivanje obima struka i odnosa struk/kuk- Povećan obim struka ukazuje na intraabdominalno nakupljanje masne
mase i na povećan rizik za razvoj metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti. Meri se centimetarskom trakom dok je
osoba u stojećem stavu, izmeri se obim struka i obim kukova. Obim struka iznad 94cm kod muškaraca i 80cm kod žena
predstavlja grnično visoke vrednosti, a preko 102cm kod muškaraca i 88 kod žena ukazuje na centralni (androidni) tip
gojaznosti. Odnos struk/kuk (WHR) preko 0,90 kod muškaraca i 0,85 kod žena takođe ukazuje na androidni tip.

Funkcijsko ispitivanje metabolizma vode, elektrolita i acidobazne ravnoteže

Izovolemija, izotonija, izohidrija i izojonija su osnovni činioci stalnosti unutršnje sredine, njihovo održavanje je bitno za odvijanje
životnih procesa. Poremećaji koji nastaju mogu biti:

1) Promene volumena telesne tečnosti- povećanje (hiperhidracija) i smanjenje (dehidracija)

2) Promene osmolarnosti- povećanje (hiperosmolarnost ili hipertonija) i smanjenje (hipoosmolarnost ili hipotonija)
3) Promene koncentracije pojedinih jona, npr. hipo i hiperhloremija...
4) Promene acidobazne ravnoteže tj. promena pH- veća koncentracija jona vodonika (smanjuje se pH) dovodi do acidoze, a manja
koncentracija jona vodonika (povećava se pH) dovodi do alkaloze
 Metode za funkcijsko ispitivanje metabolizma telesnih tečnosti- koriste se metode za ispitivanje izovolemije i izotonije,
odnosno volumena i osmolarnosti telesnih tečnosti
1) Određivanje volumena krvi i plazme- Kod čoveka se volumena krvi ne može direktno izmeriti i zbog toga se
koriste indirektne metode. Za tu svrhu se koriste eritrociti ili plazma koji su obeleženi radioaktivnim izotopom.
Obeleživač je supstanca koja se biološki posmatra isto kao materija koja se obeležava, ali ima neku
karakteristiku (npr. boja) zbog koje se može pratiti i izmeriti. Volumen krvi se sastoji od volumena plazme i
volumena eritrocita. Najtačniji podaci bi se dobili kad bi se posebno izmerio volumen eritrocita, a posebno
plazme i to onda sabralo. Danas se koriste manje tačne, ali brže metode u kojim se meri volumen krvi, a preko
posebnih formula se dobija volumen eritrocita. Eritrociti se obeleže radioaktivnim izotopom i ubrizgaju
intravenski i nakon određenog vremena krv se vadi iz suprotne ruke. U toj krvi se odredi hematokrit i
radioaktivnost. Na osnovu razlike radioaktivnosti u standardu i uzorku krvi, izračuna se volumen krvi. 3 formule
su u praktikumu, možeš da pogledaš, ali ne verujem da pitaju. Normalan volumen krvi, eritrocita i plazme zavisi
od pola, visine i težne. Toleriše se odstupanje od standardnih vrednosti za 10%. Poremećaji koji mogu da
nastanu su hiper i hipovolemija. Mogu biti kombinovane sa normalnim (normocitemične), povišenim
(policitemične) ili sniženim (oligocitemične) brojem eritrocita. Volumen krvi može da se poveća zbog povećanja
plazme ili broja ćelija (policitemija za ćelije, a povećanje plazme kod trrudnica, osoba se edemima,
hipertiteoidizam...). Smanjen broj ćelija javlja se kod anemija, ali hipovolemija najčešće nastaje zbog smanjenja
volumena plazme- maligna oboljenja, opekotine, poliurija, znojenje, dijabetes, povraćanje, tj. sva stanja koja
dovode do dehidracije.
2) Određivanje osmolarnosti plazme- osmolarnost se određuje na osnovu snižavanja tačke mržnjenja. Koristi se
osmometar na kom se očita vrednost. Normalna osmolarnost plazme je 280-305 mOsm/l. Hipoosmolarnost
nastaje u hipotonijskoj hiperhidrciji i dehidraciji, a hiperosmolarnost u hipertonijskoj.
 Metode za ispitivanje poremećaja metabolizma elektolita-poremećaji izojonije- glavni katjon plazme je Na, a glavni anjon
je Cl. Osim ova dva elektrolita, određuje se koncentracija drugih katjona: K, Ca i H, a od anjona: bikarbonati i anorganski
fosfat. Koncentracije se izražavaju u mmol/l, osim za H koji se izražava kao pH. U nekim stanjima, osim u krvi, potrebno je
merenje konc. nekog elektrolita i u mokraći koja je izlučena za 24h.
1) Određivanje hlorida u serumu- određivanje se radi uz pomoć jon selektivne elektrode (ISE)- u krv se stavljaju dve
elektrode od kojih je jedna referentna, a druga je odvojena membranom koja je propustljiva za određeni elektorlit.
Referente vrednosti za Cl su od 95 do 105 mmol/l. Normalna konc, se održava zahvaljujući povezanosti sa Na, jon Cl
uvek prati jon Na. Postoje određena patološka stanja u kojima Cl ne prati Na- tokom povraćanja je hipohloremija jače
izražena ili kod upotrebe nekih diuretika. Hipohloremija može nastati u kod metaboličke alkaloze kada se Cl izbacuje, a
bikarbonat prati Na (Cl i bikarbonati su povezani, kada se koncentracija jednog smanjuje, drugi raste)
2) Određivanje Na i K u serumu- Na je glavni ekstraćelijski katjon, a K intraćelijski. Određuju se kao i Cl. Referentne
vrednosti za Na su od 135 do 155 mmol/l, a za K od 3,5 do 5,5 mmol/l. Hipernatremija se javlja kod hipertonijske
hiperhidracije i dehidracije, a hiponatremija kod hipotonijske. Prava hiperNa nastaje u sklopu primarnog
hiperaldosteronizma, Konovog sindroma i Kušingovog (zato što kortizol malo deluje kao aldosteron); a relativna kod
gubitka tečnosti. Prava hipoNa nastaje zbog neunošenja NaCl (osobe sa hipertenzijom) ili kod gubitka Na, kod
Adisonove bolesti, hronične bubr insuf... Relativna hipoNa nastaje zbog preteranog unosa čiste vode ili retencije vode.
HiperK nastaje zbog povećanog unosa kalijuma, zbog smanjenog izlučivanja (bubrežne insuficijencije, primarni
hipokorticizam, diuretici koji štede kalijum), u acidozi (menja se za H), ili kod nekih trauma, opekotina i slično, kada K
prelazi u ekstraćelijski prostor. HipoK nastaje zbog povećanog izlučivanja (putem bubrega ili GIT), prelaskom K u
intraćelijski prostor ( kod terapije ketoacidoze insulinom) ili u alkalozi.
 Metode za ispitivanje acidobazne ravnoteže (izohidrija)- pH se održava zahvaljujući puferima i organima- bubrezi i pluća.
Poremećaji mogu biti acidoza i alkaloza i mogu biti kompenzovani ili dekompenzovani.
𝐻𝐶𝑂3
Henderson- Haselbahova jednačina 𝑝𝐻 = 6,1 + 𝑙𝑜𝑔 𝐻2𝐶𝑂3

Najčešće se meri pH I bikarbonat ili pH I parcijalni pritisak ugljen-dioksida, a treći parametar se izračuna iz jednačine.

5
 1) Određivanje pH krvi i parcijalnog pritiska CO2- ovo je najbolji pristup u proceni acidobaznog stanja. Moraju se
strogo kontrolisati uslovi merenja, krv ne sme doći u kontakt sa vazduhom (zato što će doći do razmene gasova) i
mora biti na stalnoj temperaturi. Zato se danas koriste posebni aparati koji računaju više parametara u isto vreme.
a. pH
b. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida
c. Aktuelni bikarbonat- izračunava se na osnovu prve dve vrednosti, predstavlja konc. bikarbonata koja je stvarno
prisutna u trenutku merenja
d. Standardni bikarbonat (SBC)- izračunava se na osnovu prve tri vrednosti i predstavlja konc. bikrbonata koja bi
postojala kada bi pCO2 bio normalan (40 mmHg) i kada bi saturacija hemoglobina kiseonikom bila potpuna. On
pokazuje metabolički deo regulacije
e. Ukupni ugljen-dioksid u plazmi (TCO2)- ovo je ukupna konc. bikarbonata, ugljene kiseline i otopljenog CO2 u
plazmi. Pokazuje koliko stvarno bikarbonata ima, ali nije ista kao aktuelni zato što sadrži i CO2
f. Puferska baza (BB)- zbir anjona svih puferskih sistema krvi, a računa se na osnovu aktuelnog bikarbonata i
vrednosti hemoglobina. BB je pokazatelj snage svih metaboličkih puferskih sistema u krvi
g. Višak baze (BE)- ovo je razlika između puferske baze koja je izmerena i one koja bi trebalo da postoji da bi, pri
CO2= 40mmHg, pH krvi iznosio 7,38. Pokazuje koliko bikarbonata treba dati da bi se korigovala metabolička
acidoza
U praktikum je tabela uz pomoć koje možeš da razlikuješ acidozu i alkalozu (112 )
Kada imaš dehidraciju smanjuje se MCV (srednji volumen eritrocita), a MCHC raste. Kod hiperhidracije raste
MCV, a pada MCHC.

Funkcijsko ispitivanje imunog sistema

Prvo pričaš sve što znaš o imunom sistemu, a onda prelaziš na vežbe.

 Metodologija laboratorijske dijagnostike u imunologiji

1. Testovi za dokazivanje antigena i antitela- ovde spadaju testovi za određivanje imunoglobulina, krioglobulina,
komponenti komplementa,CRP... kao i testovi za dokazivanje autoantitela
a. Komplement C3, C4 i faktor B- merenje ovih konc. omogućava analizu klasičnog i alternativnog puta
aktivacije komplementa, ali faktor B se ne određuje rutinski. Snižen nivo komplementa ukazuje na
aktivaciju komplementa ili na deficijenciju komponenti. Niske vrednosti C3 se nalaze kod bakterijskih
infekcija (posebno Gram-, u poststreptokoknom glomerulonefritisu ili subakutnom endokarditisu). U
SLE se nalazi nizak C4, a normalan ili snižen C3 (aktivna faza bolesti). Nizak nivo C4 se nalazi kod
osoba sa angioedemom i može da ukazuje na nedostatak inhibitora C1-esteraze. C4 može biti snižen i u
preeklampsiji. Nizak i C3 i C4 nalazi se u sepsi. (Preporučuje se određivanje raspadnih produkata C3
zato što su C3 i C4 proteini akutne faze pa njihove vrednosti mogu biti normalne, cak i kad se troše u
većoj meri)
b. CH100/APCH100 (hemolitički komplement)- za ispitivanje funkcije klasičnog puta aktivacije koriste se
antitela obeležena ovčijim eritrocitima (CH100), a za alternativni put antitela obeležena eritrocitima
gvinejske svinje. Test se izvodi kod sumnje na deficijenciju komponenti. Istovremeni nedostataki CH100 i
APCH100 ukazuje na nedostatak terminalnih litičkih komponenti C5-C9. Nedostatak CH100 ukazuje na
nedostatak komponenti klasičnog puta aktivacije (C1-C4), a APCH100 na nedostatak komponenti
alternativnog puta (faktor B, faktor D, C3).
c. Inhibitor C1-esteraze- ovo je kontrolni protein klasičnog puta aktivacije, njegov nedostatak dovodi do
pojave hereditarnog angioneurotskog edema (HAE). Postoje dva tipa HAE: tip I je najčešći i nastaje
zbog nedostatka Ovo proteina, a tip II zbog prisustva nefunkcionalnog proteina.
d. Krioglobulini- to su imunoglobilini koje se spontano i reverzibilno talože na temperaturi manjoj od
37℃. Uglavnom su IgG ili IgM. Nalaze se kod osoba se Renoovim fenomenom, sa mijelomom, SLE,
Sjegrenovim sindromom i reumatoidnim artritisom.
e. Autoantitela- mogu biti organ specifična i organ nespecifična. Još se mogu podeliti na primarna
(direktno učestvuju u nastanku bolesti) i sekundarna (ne učestvuju direktno, ali su značajan dijagnostički
marker).
I. Anti-dsDNK antitela- usmerena su na dvostruku DNK. Nalaze se kod oko 70% sa SLE.
II. Antinuklearna antitela (ANA)- značajna su ako su IgG zato što ukazuju na auoimuni proces, a
IgM se mogu naći i kod virusnih infekcija. Nalaze se kod osoba sa SLE, Sjegrenovim
sindromom, reumatoidnim a, sklerodermiji...
III. Kardiolipinska antitela- pripadaju grupi antifosfolipidnih antitela. To su IgG, IgM ili IgA,
usmerena su protiv kardiolipina. IgG i IgA su udružena sa venskim trombozama, dok su IgM
udružena sa arterijskim trombozama. Nalaze se kod venske tromboze i/ili plućne embolije, SLE,
Sjegren, spontanih pobačaja...
IV. Reumatoidni faktor- RF je autoantitelo (najčešće IgM) usmereno protiv sopstvenih IgG. Nalazi
se kod oko 70-90% obolelih od reumatoidnog artritisa. Jedina indikacija za izvođenje ovog testa
jeste ispoljavanje simptoma reum artritisa. Može biti prisutan i kod SLE, Sjegrenovog sindroma,
mijelomu, limfomu, bakt i virusnih infekcija.
V. Antitela na glomerularnu bazalnu membranu (Anti- GBM)- usmerena su na kolagen tip IV,
tj. na C-terminalni kraj kolagena, koji je prisutan i na glomerularnoj membrani i na alveolarnim

6
 membranama. Ovo su primarna antitela (učestvuju u razvoju oboljenja). Ukazuje na postojanje
rapidno progresivnog glomerulonefritisa, odnosno Gudpaščurovog sindroma.
VI. Antineutrofilna citoplazmatska antitela (ANCA)- mogu biti c-ANCA koja se usmerena na
serin proteazu i p-ANCA na mijeloperoksidazu. c-ANCA se najčešće nalaze kod osoba sa
Vegenerovom granulomatozom, a p-ANCA kod osoba sa težim formama vaskulitisa.
VII. Antimitohondrijska antitela (AMA)- Radi se kod sumnje na autoimunu bolest jetre. Postoji 9
tipova. M2 antitela se nalaze kod 95% pacijenata sa primarnom bilijarnom cirozom. Ako se uz
M2 nađu i M4 i M8, to ukazuje na progresiju bolesti. Mogu biti pozitivna i kod drugih
autoimunih bolesti.
VIII. Anti Jo1- glupa antitela, prisutna kod miozitisa
IX. La (anti SS-B) antitela- najčešće kod osoba sa primarnim Sjegrenovim sindromom.
X. Anti Ro (SS-A)- Isto Sjegren
XI. Antiribozomska antitela- usmerena posebno protiv rRNK, najčeće se javljaju kod obolelih od
SLE. Većina pacijenta sa neuropsihijatrijskim oblikom lupusa ima ova antitela, koreliraju sa
težinom bolesti.
XII. Anti-RNP antitela- usmerena su protiv nuklearnih ribonukleoproteina koji u svom sastavu imaju
malu RNK, nalaze se kod osoba se SLE.
XIII. Anti-Scl-70 antitela- usmerena na topoizomerazu I, javljaju se kod pacijenata sa progresivnom
sistemskom sklerozom.
XIV. Anti-Sm antitela- usmerena na mali nukleolusni ribonukleoprotein i strogo specifična za SLE.
2. Testovi za ispitivanje celularnih imunoloških funkcija-
I. Testovi proliferacije- zasnivaju se na merenju ćelijskog proliferativnog odgovora nakon primene
različitih mitogenih supstanci (najčešći su lektini i bakterijski produkti). Mitogeni se dodaju u kulture
ćelija u različitim koncentracijama, a zatim se vrši obeležavanje 3H-timidinom (ugrađuje se u DNK).
Količina ugrađenog timidina se posle meri.
II. Određivanje citokina, citokinskih receptora, hemokina i solubilnih proteina- određuje se kod
sumnje na deficijenciju citokina ili receptora
III. Subpopulacija limfocita-