Rast-I-Proizvodnost-Šuma - Predavanja

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
РАСТ И ПРОИЗВОДНОСТ ШУМА
Београд, 2015
Раст и производност шума
ПРЕДАВАЊЕ I
Основни задатак јесте истраживање утицаја еколошких и антропогених
фактора на раст шума, њихову стабилност и ниво продукције у квантитативном и
квалитативном смислу.
Састоји се из две компоненте:

● Биолошко - еколошка (везана за начин раста различитих врта, на ком
станишту расту, потребе одређене врсте);
● Привредна компонента (интерес да прираст буде што већи, расту и
потребе - количина и квалитет дрвета).
Прираст представља најбољи биоиндикатор стимулативних и инхибирајућих

фактора, али и ефеката газдовања.
Доминира прираст крупног дрвета у односу на прираст лишћа и осталих

компоненти, усвајање CO2 и његова асимилација у дрвној маси.
Циљ је упознавање са законитостима раста, развоја, прираста и производности

стабала и шумских састојина. Такође је циљ упознати се са деловањем ендогених и
егзогених фактора на раст и виталност стабала и састојина:
● Деловање старости;
● Деловање фактора спољашње средине;
● Деловање антропогеног фактора.
Још неки задаци јесу:

● Упознавање са производним могућностима (карактеристикама)
састојина;
● Утврђивање односа између производне и осталих функција;
● Оспособљавање за стручни рад у пракси;
● Оспособљавање за носиоце иновација и технолошких унапређења.
Производност представља запремина на крају производње, заједно са

извученом запремином приликом извођења прореда и изгубљеном запремином услед
природног изумирања.
Раст је иверзибилно (неповратно) повећање димензија неког елемента раста.

Пример повратног (реверзибилног) раста јесу бубрење, повећање површине листа
повећањем тургора, итд.).
Елементи раста су директно или индиректно мерљиве димензије стабла или

састојине, нпр. висина, пречник, темелјница, запремина, облични број и др.
2
Динамика промене димензија појединих елемената раста зависи од старости за

коју су везани бројни ендогени фактори, који регулишу раст. Стога се закључује да је
раст функција старости.
Y = f(T)
На x оси, приликом графичког приказа, увек се налази старост, док је на y оси

одређени елемент чија се промена прати.
Прираст је неповратна промена (повећање) димензија елемената раста стабла

или састојине у одређеном интервалу времена.
Прираст се често обележава са ,,z“ или према стандарду IUFRO - а, симболом

,,i“ за стабла, односно ,,I“ за прираст састојине.
С обзиром на период времена за који се дефинише, прираст се дели на:

● Укупни прираст - укупно постигнута величина (димензија) елемента
раста у одређеној старости (тренутку посматрања);
● Просечни прираст - просечно годишње повећање елемента раста од
почетка живота до одређене старости ( ip = Y/T);
● Периодични прираст - остварен у неком временском интервалу, при
чему је тај период већи од један, а мањи од укупне старости (најчешће
5 - 10 год.);
● Текући прираст - повећање елемента раста у вегетацијском периоду.
Из практичних разлога често се одређује из периодичног, као просечна
величина ( it = ΔY/ΔT);
● Убрзање раста - промена текућег прираста у јединици времена (
a = Δit/ΔT).
Висински прираст се, на пример, не мери сваке године, јер је прираст нпр. око
0,5 m, а грешка инструмента иста или чак и већа.
Највише узгојних мера спроводи се када кулминира висински прираст.
Развој се понекад изједначава са растом, али није исто. Развој представља

пролазака кроз одређене развојне фазе.
У односу на прираст, разликују се следеће фазе:
● Фаза младости (и малог прираста);
● Фаза пуне снаге (и великог прираста);
● Фаза старења (малог и све мањег прираста).
3
Принос је запремина која се искористи сечом стабала, па према томе може

бити претходни (добијен путем прореда) и главни сечиви (реализује се потпуном
сечом састојине на крају опходње).
Сва укупна запремина је производност и представља запремину добијену

путем главне сече, сечом приликом извођења прореда и запремину изгубљену услед
природног изумирања.
Римљани су поделили шуме у два појаса:
● silvae prim - шуме око градова;
● silvae secundum - удаљене шуме, за сечу.
Зависност дебљинског прираста од количине влажности у вегетационом

периоду - Леонардо да Винчи.
ПРЕДАВАЊЕ II
Дрво је један од еколошки најчистијих материјала за који је човек исконски

нераскидиво везан. Трећи енергетски извор, иза гаса и нафте. ½ дрвне масе користи
се за енергију, ¼ за папир, целулозу, картон и ¼ за намештај, грађевински материјал
и амбалажу.
Правилно газдовање - најбоље за очување шуме.
На површини једне шуме на почетку и до 7 милиона јединки по хектару, док

на крају остане и 150, што говори да треба искористити преосталу биомасу, јер ће
свакако нестати.
Пажња јавности усмерена је ка:

● Очувању животне средине;
● Продукционим могућностима обновљивих природних ресурса.
4
У први план се ставља:

● Производња дрвета за тржиште;
● Еколошке и социјалне функције шуме.
Те функције се обично третирају као међусобно супротстављене.
Потребно је познавање чињеница, да би се:

● Јасније сагледала улога и значај шума и шумарства;
● Објективизирао избор модела управљања шумским ресурсима.
Равномерност годова - повећати крошње, смањити број стабала, да би
равномерније опадао прираст.
Најпроизводнија врста у Европи је дуглазија (Pseudotsuga menziesii) - не опада

значајније прираст након кулминације, расте и до 80 m.
Крошња ↔ прираст - већа крошња, већи прираст. Међутим, прираст се

повећава до одређене границе, касније крошња постаје нефункционална, превелика, а
асимилациони органи су само по омотачу, док унутрашњост заузима велики простор,
а нема асимилационих органа. Однос величине и омотача крошње није добар када је
велики.
На висину не утичу број, густина стабала, само утицај одозго и продуктивност

станишта, због чега се висине користе за бонитирање станишта. Висински прираст
приближно је једнак у густим и ретким састојинама, док је у екстремним случајевима
већи у ређим састојинама (нема конкуренције, више хранљивих материја).
Солитерно газдовање - садимо онолико садница колико нам треба на крају

опходње.
Основни и најсигурнији показатељ стања састојине (стабала) и њеног односа

(реакције) према еколошким условима и стручном третману (или његовом одсуству)
је прираст стабала - БИОИНДИКАТОР, усавршаван хиљадама година у лабораторији
која се назива шума. При том се не мисли само на величину прираста, већ на његова
укупна својства и карактер одступања од типичног за врсту, станиште, састојинске
услове и фазу развоја.
5
Тамо где су веће осцилације прираста виталнија су стабла, јер адекватно

реагују на услове који утичу на раст.
Одступање од правилног тока прираста доводи до девитализације.
Швајнгрубер → Актуелни прираст и прираст у прошлости јесу ,,биолошка

читанка“, односни можемо сагледати деловање различитих фактора и реакције
стабала на те факторе.
Абец → Анализа прираста и систематизација података - ,,шумарска анамнеза“.

,,Све што не знамо пише у шумским састојинама, треба да научимо да читамо“
ПРЕДАВАЊЕ III
- МЕТОДЕ ИЗУЧАВАЊА ЗАКОНИТОСТИ РАСТА -
У науци се сматра да је објективно истраживање оно чији се резултати могу

изразити бројевима.
,,Ако се предмет истраживања зна измерити и ако се то зна изразити бројевима,

онда се зна нешто о том проблему. Ако не знате изразити проблем у бројевима, ваше
знање је незадовољавајуће.“ (Kelvin 1953)
У области прираста бавимо се у суштини анализом:
Масовних појава - Масовност неке појаве огледа се у њеном испољавању на велики

број индивидуа.
Појединачни објекти посматрања:

● Стабла;
● Њихови скупови (састојине);
● Елементи стабла.
Због низа индивидуалних својстава међусобно се више или мање разликују.

Ипак посматрани у маси они показују пдређене заједничке особине. Посматрани у
маси → два стабла једно до другог, све исто (врста, станиште...), а различита висина
нпр.
Пример: Заједничко за све објекте је да је прираст у просеку умањен у односу

на претходну годину за сса 70%. Разлог је мала количина падавина у вегетационом
периоду. Како се прираст појединачних индивидуа разликује од овог просечног
смањења (чак су нека стабла имала и већи прираст), кажемо да поједине индивидуе
показују варијабилитет у односу на опште утврђено посматрано својство.
Масовност омогућује вишеструко понављање посматрања индивидуалних

објеката, што је основни предуслов за доношење оцене испитиване појаве.
6
Бројни фактори утичу на раст, контролисани и неконтролисани. Мањи број

фактора је могуће контролисати, док остали неконтролисани фактори делују на
стварање разлика између индивидуалних објеката и повећавају одступања од опште
законитости.
Неконтролисани фактори → дејство штеточине не коренов систем, повећање

аерације земљишта, дејство ветра, унутрашња (генетска) конституција. Ове факторе
називамо случајним, а одступања која они производе зовемо случајна одступања.
Изучавањем раста и прираста бавимо се изучавањем:

● Нумеричких карактеристика стабала и састојине, односно анализирамо
поједине нумеричке показатеље, тзв. вредности обележја (нпр id mm).
ОСНОВНИ СКУП → УЗОРАК (огледна површина, на основу њега доносимо
закључке које преносимо и на остатак основног скупа).
При истраживању природних појава у које спада и раст стабала и састојина

најчешће се користе:
● Експериментални метод ( у тачно дефинисаним условима, минимално
заступљен, нпр. за испитивање апсорпције CO2);
● Статистички метод (веома моћно средство за откривање законитости
у биологији, доминира).
Бернард Шоу - поборник ћирилице, Ирац, нобеловац, оставио велико

наследство ономе ко упрости енглеско писмо, као што је Вук српско.
За изучавање раста и прираста користе се:

● Огледи у виду сталних и привремених огледних површина;
● Једнократни премери (доносе се закључци на основу једног премера);
● Подаци премера у оквиру таксације (често неупотребљиви,
представљају затечено стање);
● За реконструкцију прираста користе се оборена стабла и узорци узети
Преслеровим сврдлом;
● Подаци перманентног премера у вегетационом периоду.
7
За обраду података и интеграцију резултата истраживања користе се бројни

статистички методи:
● Дескриптивна статистика (имамо скуп пречника, гледамо који се
јавља најчешће, колико је просечно одступање...);
● Методи тестирања статистичких хипотеза;
● Мултиваријациона анализа - факторска анализа (испитивање нпр.
пречника од старости, ако се испитује зависност и од старости и од
станишта то је онда двофакторска анализа);
● Корелационе и регресионе анализе и др. (за испитивање везе између
појава. Регресиона - кад једна зависи од друге, а корелационе - не знамо,
зависи и x од y, и y од x);
● Кластер анализа и дискриминациона анализа (кластер је анализа
класификовања стабала по неком обележју, елементу.
Дискриминациона - нпр. узимамо у обзир 3, 4 показатеља (ширина
крошње, пречник, висина) и 20 стабала, анализа нам каже по ком су
елементу узорци најјаче груписани, а то је углавном висина, јер најмање
зависи од спољашњих фактора);
● Метод учесталости и облика дистрибуција појединих елемената
раста ( дистрибуција по одређеним класама - дебљинска, висинска...).
Основни принципи:
● Континуитет и дугорочност;
● Израда дугорочних планова истраживања;
● Прецизност мерења;
● Искључење грубих (оних које баш одступају) и систематских грешака;
● Формирање базе података.
8
- СИМУЛАЦИЈА РАСТА -
Симулација - опонашање, подражавање понашања система, односно процеса

(раста стабала и састојина).
Симулатор - компјутерски програм који омогућује експеримантисање са

дигиталним системима моделовања, оруђе за реализацију симулације.
Модел - циљно усмерен према постављеном питању, представља основу

симулатора у коме се преко посматраног система представља најмање једна теорија
или једна хипотеза.
- МАТЕМАТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ЗА ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАСТА -
Функције раста редукују процес раста на једноставне прегледне структуре.

Служе за квантификовање особености раста.
Примена функција раста у шумарству: описивање стања, прогноза (i t max, ip max,

Tit max - време када долази до кулминације, Tip max).
it max - кулминација текућег прираста (најинтензивније узгојне мере, захвати...).
ip max - крајњи период до ког можемо одлагати почетак спровођења узгојних

мера.
До сада је предложен велики број функција. Неке се базирају на рационалној

формули → y = a + bx + cx2 + dx3...
Функције Тодоровића и Стаменковића, Чепменова итд. Потребно знати

примену функција и интерпретацију резултата.
Интерполација - појам који се односи на поступак уметања између две

вредности. У нумеричкој анализи се овај израз користи за поступак којим се између
две познате вредности неке функције умеће нека нова, обично једноставнија фукција,
тако да ова вредност не одступа од дате за више од неке жељене границе.
Екстраполација - проширивање законитости или закључака установљених за
једно подручје на шире, још неиспитано подручје, односно математички метод за
израчунавање приближне вредности неке функције ван интервала у којем су нам њене
вредности у низу тачакадате или познате.
Недостатак класичних функција у односу на функције раста:
9
ПРЕДАВАЊЕ IV
Везе међу елементима раста разликују се по:

● Смеру везе (позитиван - са повећањем једног расте и други, негативан -
обрнуто);
● По облику - праволинијске и криволинијске;
● По јачини (стохастичне - већинске, за једно x постоји више y, нпр. један
пречник више висина; и функционалне - за један x један y).
Веза међу појавама (или елементима растења) постоји ако промена једне појаве
изазива промену друге.
У откривању и анализи везе између две или више појава прате се и упоређују
варијације обележја тих& појава и мере односи међу тим варијацијама. Та метода се
назива метода корелације (метод истраживања узајамних односа). Овом методом
мери се јачина везе међу појавама.
10
Установљавање веза међу појединим елементима раста и њихове зависности

од бројних појава је један од основних задатака раста и производности шума.
Поступак дефинисања везе између елемената раста:

1. Цртање дијаграма растурања података (наношење података мерења) - yi
→ податак мерења, yr → изравната вредност;
2. Утврђивање о постојању везе;
3. Одређивање облика везе (криволинијска, праволинијска);
4. Избор функције (експоненцијална, линеарна, итд.);
5. Утврђивање параметара функције.
Утврђивање о постојању везе;
Основно сазнање о облику те везе добија се на основу дијаграма растурања;
Линију која се најбоље прилагођава подацима мерења називамо линија

регресије → Yr. На дијаграму растурања можемо утврдити и смер (+, -) и јачину везе.
Ако се поједине тачке емпиријске серије yi више приближавају линији регресије,
значи да је веза јача и обрнуто.
Функционална веза - све тачке се налазе на линији регресије.
 (Yi  Y ) 2

 (Yi  Yr ) 2

 (Yr  Y ) 2
N N N објашњена варијанса (природа везе)
Укупна варијанса необјашњена варијанса
У случају функционалне везе све тачке леже на линији регресије.

∑ (Yi - Yr)2 = 0, pa je
∑ (Yi - Y ) = 0 + ∑ (Yr - Y )2 → објашњена варијанса једнака је укупној.
11
 (Yr  Y ) 2
 r2
 (Yi  Y ) 2
коефицијент детерминације (r = 1 → функционална)
Најпоузданији критеријум за избор типа функције којом се врши

апроксимација је стандардна грешка регресије.
E( error) 
 (Yi  Yr ) 2
n  k 1
(к - број регресора, параметара, од колико x рачунамо; 1 - степен слободе)
Yi - Yr → појединачно одступање;
 (Yi  Yr ) 2
2
(квадрира се јер су одступања и позитивна и негативна, а коренује, јер је претходно
квадрирано ☺)
ПРОИЗВОДНОСТ ОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ - БИОМАСЕ

Укупна жива и нежива супстанца биљака и животиња на површини и испод
површине воде и копна - биомаса.
У шумарству се и данас углавном бавимо само једним делом произведене

биомасе - крупно дрво (дебловина + крупна грањевина изнад 7 cm).
Бројни разлози привредног (брикети, пелети) и еколошког карактера (чисто

гориво, већа апсорпција угљеника уколико је већа биомаса у шуми, и др.).
12
Биомаса планете у сувом стању је 1,8 милиона тона, на биљке отпада 97%, од
чега шуме чине 84%.
Шуме - 40% годишњег прираста свих живих организама.
Повећање угљен - диоксида и азота до одређене границе делују стимулативно

на шуме.
МЕТОДИ ОДРЕЂИВАЊА ПРОДУКЦИЈЕ БИОМАСЕ

Директни - састоје се у мерењу органске продукције. Најтачнији је тзв. метод
жетве.
За утврђивање дела продукције који се односи на крупно дрво веома добро су

разрађени методи који су засновани на потпуном и делимичном премеру.
Индиректни - коришћење познатих веза између продукције и неких других

појава нпр. промет гасова - апсорпција СО2.
Процена укупне продукције на основу лако мерљивих компоненти, нпр.

процена укупне биомасе стабла на бази запремине крупног дрвета. Компоненте
(грањевина, пањевина, коре, кора...).
До данас су направљене и бројне таблице биомасе:

● Фактор експанзије - запремину крупног дрвета преводи у запремину
целог стабла, затим се на основу специфичне густине пребацује у масу;
У једном граму суве материје налази се 0,5 g угљеника, односно 1,83 g
апсорбованог угљен - диоксида.
ПРЕДАВАЊЕ V
У шумарству се још увек углавном бавимо изучавањем биомасе стабла -

дендромасе. Продукција шумских стабала обухвата више компоненти:
● Крупно дрво ( > 7 cm пречника; без коре => 55,8%);
● Корен (пањевина => 25% крупног дрвета или 18% укупне запремине
стабла);
● Грањевина (са кором => 14%);
● Лишће / четине => 5,4%;
● Цветови, плодови 0,3%;
● Кора крупног дрвета => 6,2%;
Из изложеног се види на 50% дрвне масе враћамо природи, што доводи до све
већег учешћа земље у земљишту, а мање песка.
13
Израчунавање биомасе => премером запремина крупног дрвета, преко таблица

запремина целог стабла, затим преко густине превођење из запремине у масу.
Четине, кора и грањевина дају земљишту више хранљивих материја од крупног

дрвета.
Поређење продукције у шумарству и пољопривреди
Продукција биомасе углавном се одвија у оквиру пољопривреде и шумарства.

Пољопривредна производња одвија се на:
● Најповољнијим стаништима;
● Уз примену савремених агротехничких мера, па је директно поређење
нивоа продукције шума и пољопривредних површина тешко.
У брдско - планинском подручју шумаска продукција је већа, док је у

песковитим равницама обрнуто. Веома висока продукција биомасе утврђена је у
састојинама лужњака (20 t/ha/god) у сувом стању. Овако високој продукцији биомасе
код пољопривредних култура приближава се једино продукција шећерне репе.
Истраживања у Делиблатској пешчари у културама црног бора показала су да

се у састојинама старим 80 година:
● Остварује просечни прираст крупног дрвета од 7,5 m3 (укључујући и
претходни принос), односно 3200 kg дрвета у апсолутно сувом стању
(густина бора 450 kg/m3);
● То приближно представља просечну тежину рода пшенице по хектару
која се узгаја на далеко плоднијим стаништима и уз далеко већа улагања
(код пшенице зрно има економски значај).
РАСТ СТАБЛА
- раст и биомаса корена -
Основне функције корена:

● Прихвата воду са минералним елементима;
● Учвршћује стабло за подлогу;
● Складишти резервне материје;
● Делује на земљиште и подлогу (пробија подлогу - непропусно
земљиште, унос хранљивих материја, регулација водно - ваздушног
режима).
Пријем воде са хранљивим материјама обавља се преко ћелија епидермиса на

врховима корена и преко коренових длачица. Учинак корена зависи од броја његових
врховаи садржаја финих делова → тиме се објашњава нпр. знатно бољи учинак корена
бора, у поређењу са јелом и смрчом.
14
Микориза - симбиоза између гљива (Basidiomycota) и корена стабла. Мицелије

гљиве обмотавају корен густим плетивом. Хифе гљива вишеструко увећавају
функцију упијања. Многе наше врсте веома повољно делују на микоризу. Посебно је
велики удео микоризе у младим састојинама дуглазије и јеле. Удео микоризе
превазилази удео финог корена и може износити и 10% укуоне биомасе стабла,
односно 25 - 35 t/ha у сувом стању.
На основу гранања:
● Клинаст - иде директно испод стабла у дубину, хоризонталне жиле се
шире од пања, карактерише га жила срчаница (у првим годинама живота
све врсте имају клинаст корен, касније га задржавају само бор и јела од
четинара, а од лишћара само храст);
● Срцаст - карактеристичан је равномеран полузаобљен корен, углавном
изграђен од дијагонално постављених жила (буква, бреза, липа, јавор,
граб, ариш, дуглазија);
● Плитак - састављен је из снажних хоризонталних жила које расту
плитко у земљу и из којих се у дубину пружају слабо развијене жиле
(смрча, јасен, брест, вајмутов бор).
Раст корена почиње већ код температур од 5° С. Раст корена у току године
карактеришу јака колебања. На стагнацију прираста углавном утиче смањење влаге у
земљишту. По правилу раст корена траје дуже од раста надземних делова, јер
започиње већ при малим температурама земљишта. Раст корена, посебно изградња
финих делова, може бити ометен услед закишељавања земљишта или токсичности
алуминијума (серпентинит). Неповољна хемијска својсва умањују продирања корена
у дубину и смањују бројност врхова корена. Посебно је изражено деловање тешких
метала код млађих стабала.
За време вегетационог периода одумиру фини делови корена у значајном

износу. Годишње одумре 30-86% финих делова услед:
● Осцилације влаге у земљишту;
● Физичких оштећења због удара ветра у крошње (виткост - однос висине
и пречника).
Годишња продукција биомасе корена највише је садржана у прирасту

коренових длачица.
Биомаса корена и његова дужина јако варијају. У четинарским састојинама

биомаса корена износи и до 25% укупне биомасе - у старим састојинама и преко 85
t/ha. Највеће масе кореновог система имају прашумске састојине дуглазије (209 t/ha).
У састојинама смрче, храста и букве, старости 44 - 63 године, просечна маса кореновог
система је 10 - 35 t/ha.
ПРЕДАВАЊЕ VI
15
Крошња је лишћем, односно четинама, обрастао део стабла, носилац лишћа

(четина), цветова и плодова. Има бројне функције:
● Образовање органске материје;
● Конкурентност (оружје за међусобну борбу стабала, ометају остала у
расту и развоју);
● Заштитна функција (испод крошњи се регулише температура, мањи су
климатски екстреми, слабији утицај ветра, кише, евапорација...);
● Кружење хранљивих материја;
● Транспирација.
Под образовањем органске материје подразумева се асимилација угљен -

диоксида. Најважнија претпоставка раста стабала, која се код зелених биљака због
зависности од светлости назива фотосинтеза. Приликом фотосинтезе у лишћу се
помоћу светлосне енергије и хлорофила ствара шећер из СО2 и воде:
6CO2 + 6H2O + 28476 Kj ↔ C6H12O6 + 6O2

Код престарелих састојина овај однос није позитиван, јер се више емитује СО2,
него што се усваја, због труљења → ,,Зелене лаже“.
Бруто асимилација представља укупно апсорбовану количину угљен -

диоксида по јединици тежине или површине лишћа у одређеном периоду времена.
Респирација (дисимилација) - дисање је независно од светлости и одвија се и

дању и ноћу, при чему се услед оксидације ослобађа део везане енергије.
Нето асимилација (бруто - респирација) - има одлучујући учинак за

продукцију органске материје, који се умањује зависно од респирацијских губитака.
Назива се и апарентна асимилација.
Стабла не дишу само лишћем, већ и осталим деловима, посебно кореновим

системом.
Условљен респирацијом и губицима лишћа, грана, коре, корена, цветова и

плодова, прираст биомасе заузима само један део укупног асимилационог учинка.
Продукциона једначина (Boysen - Jensen):
Z + S = Na - R - Bv - Av - Wv
Z - прираст дендромасе (у тежини суве масе);
S - продукција семена;
Na - нето асимилација;
R - респирација (губици услед дисања грана, дебла и корена);
Bv - губици услед опадања и одумирања лишћа;
Av - губици услед одумирања грана;
Wv - губици услед одумирања корена.
16
Ефикасност крошње у испуњавању виталних функција за живот стабала зависи

оре свега од:
Изграђености крошње -
● Величина;
● Количина и квалитет асимилационих органа (*једногодишње четине
производе највише кисеоника, али новија истраживања показују да су
најпродуктивније двогодишње, јер једногодишње троше одређену
количину енергије за стварање самих четина);
● Осветљеност (Први биолошки положај - горња и бочна светлост; други
биолошки положај - само горња светлост; трећи биолошки положај -
само дифузна светлост);
● Количник између површине омотача коршње и њене запремине (када су
крошње витке најбољи је овај однос, а то се дешава у фази кулминације
текућег висинског прираста (у младости), већи прираст терминалног
избојка у односу на бочне гране, па и поред брзог ширења крошње
остају витке). Прираст стабала код једнаких осталих услова је већи што
је већи овај однос.
Са старошћу крошње постају здепастије.
Изграђеност и облик крошње
Само крошње младих стабала су потпуно испуњене лићем. Испуњеност

крошње лишћем зависи од:
● Њене дужине;
● Ширине;
● Облика.
Форме крошњи зависе од:
● Генетских особина (врста, провенијенција);
● Старости (у младости витке);
● Простора за раст;
● Услова станишта (посебно од нагиба терена и ветра).
За карактерисање облика крошње и њене ефикасности у испуњавању функција

(асимилација, транспирација, текући прираст запремине и њених компоненти,
плодоношење и др.) користе се бројни показатељи. Крошње најбоље и највеће
асимилације су код солитарних стабала (стабала на осами).
*Модел крошње (има у старој књизи)

Дужина крошње:
● Апсолутна (l) - код четинара растојање од врха стабла до најнижег
пршљена са најмање три живе гране. Код лишћара се најчешће почетак
крошње дефинише базом најниже гране чији врх допире до крошње
светлости.
17
Са порастом прсног пречника расте и дужина крошње. Стабла у пребирним

састојинама по правилу имају дуже крошње.
● Релативна (l/h) - једноставно одредив и поуздан параметар за оцену
виталности стабала и његовог прирасног материјала. Релативна дужина
крошњи је највећа код малдих стабала, већа је у пребирним него у
једнодобним састојинама.
Дебљински прираст зависи од дужине крошње!!!
Ширина крошње (b) - пречник крошње се одређује пројектовањем ивичних

тачака крошње на површину земљишта и мерењем њиховог хоризонталног растојања
од центра дебла (R). Уобичајено је да се мери осам полупречника (север, североисток,
запад...). Средњи полупречник рачуна се по обрасцу за квадратну средину:
R
R 2
n b  2R
Огледало за одређивање застртих површина.
18
ПРЕДАВАЊЕ VII
Застрта површина (Zp [m2])
Рачуна се на основу средњег полупречника по формули за површину круга.
Степен виткости (h/d) је показатељ стабилности стабала. Идеално је око 70.
Запремина крошње (Vk) и површина омотача крошње (Pok). Крошње треба да

буду виткије (повољан однос претходна два параметра). Поменути параметри
рачунају се у зависности од облика крошње. Форме крошњи могу се одређивати
секционим мерењима на обореним стаблима, оптичким мерењима на дубећим
стаблима или из фотографија крошњи.
РАСТ У ВИСИНУ
Састојински услови
Нису од великог значаја. Уједнодобним састојинама простор за раст делује
само мало на висински прираст. Огледи са густином садње ипак показују да у
прегустим културама и природно подмлађеним састојинама висински прираст стабала
може бити ометен, међутим на раст утиче засена.
Разлике у висинским прирасту уочљивије су на лошијим стаништима, јер је

мање хранљивих материја.
Ометање раста зависи од старости (младим састојинама не треба пуно воде,

мале су висине, док је код старијих састојина већи утицај сиромашног земљишта).
Ометање раста огледа се у ,,пригушивању“ раста, које се јавља у виду ,,раније
кулминације“ прираста, па се из тога често изводе погрешни закључци о ранијој
кулминацији прираста на слабијим стаништима.
Висински раст из семена израслих стабала разликује се од раста стабала у

састојинама подигнутих садњом. Најбрже расту изданачке, затим вештачки подигнуте
састојине и на крају високе састојине. Ово заостајање састојине из семена је веће
уколике је станиште сиромашније и уколико се касније почиње са проредама.
Врста ц.бор б. бор Вајм. бор Оморика Дом. јела Џин. јела
Т кулм./god 9 11 11 11 13 13
h кулм. / m 3.8 3.5 3.7 3.8 3.7 3.7 19
ih max 0.7 0.6 0.8 0.6 0.6 0.6

Потпуно други висински развој имају стабла из вишеспратних састојина која у

младости живе дуго у засени (нпр. јела). Код њих је висински раст ометен.
Кулминација се одлаже до високе старости.
Weck (1955) наводи да нпр. у Еберсвалду висински прираст у младости више

деценија прекриваног бора кулминира у старости између 95 и 100 година, уместо
очекиване нормалне кулминације између 10. и 20. године.
Познато је да светлољубиве врсте подносе само кратко прекривање и да

одлагање кулминације висинског прираста засењених борова је маскимално до 20
година. Насупрот томе, врсте које подносе сенку (јела, буква, а донекле и смрча) и
после деценијског јаког прекривања добро се опорављају. Кулминација њиховог
висинског прираста наступа у тим случајевима веома касно.
Пребирна шума
Висински раст стабала је другачији него у једнодобним, зависно од засене. У
зависности од јако варирајућих услова прекривања на малим површинама раст у
висину стабала исте врсте је различит.
Керн описује висински раст једне 174 године старе смрче и 177 година старе
јеле у пребирној састојини. релативно рано ослобађање смрче довело је до
кулминације њеног прираста у 70. години, а много дуже прекривање јеле тек у 150.
години.
Утицај станишта
Што је боље станиште раније наступа кулминација висинског прираста и веће
су вредности. На бољем станишту кулминација је раније, а прираст брже опада након
кулминације. После кулминације смањују се разлике у прирасту на различитим
бонитетима. Већи висински пораст стабала на добрим стаништима дугује се пре свега
већем прирасту у младости.
Велики распон старости у којој кулминира висински прираст показује да:

● Време започињања и учесталост узгојних мера треба да буду веома
различити;
● На основу тока висинског прираста може се дефинисати период
,,биолошке толеранције“ (период у коме је убрзање раста у висину равно
или приближно нули и тада се врше најинтензивнији захвати).
Чишћење подразумева изношење материјала из шуме од ког нема прихода,
танки су сортименти и врше се много раније. Прореде представљају вид чишћења,
али када почну први приходи.
20
ПРЕДАВАЊЕ VIII
Утицај климе
Температура и падавине су одлучујући елементи климе. Код младих биљака
температура до одређене границе (високе температуре) делује повољно на прираст,
због малих захтева за водом од стране младих биљака. Код старијих биљака расте
потреба за водом, због веће крошње, транспортне дистанце, па температура постаје
ограничавајући фактор. Код њих се такође јављају заобљене крошње (не расту у
висину, већ у ширину). На стаништима лошијег квалитета температура има већи
утицај.
Оба наведена елемента одређују максималне висине и темпо раста.
Одумирање крошњи
На стаништима слабијег потенцијала може доћи до суховрхости (храст, буква).

У хладнијим областима ниске температуре условљавају да асимилација буде
недовољна, биљка не може усвојити довољне количине воде. У пракси се ова
законитост експлоатише кроз краће опходње на бољим стаништима. (*где има купине
нема лажног срца)
Станиште утиче на величину прираста и на развој биљака. Збијеност земљишта

спутава висински раст, тиме се објашњава мали, а уједначен прираст висина на
оваквим стаништима. У последњих 30 година су спроведена обимна истраживања у
циљу дефинисања законитости везе између станишта и раста појединих врста. Ова
истраживања могућа су захваљујући напретку у истраживању земљишта и станишта
и карактерисање станишта. Уопштавање резултата је отежано јер:
● Станишне јединице (еколошке јединице) нису непромељиве;
● Слични токови раста на различитим стаништима такође отежавају
објашњења везе имзеђу станишта и раста (све сличне груписати у једну
- тип шуме).
Једна од великих потешкоћа проистиче и из сазнања о различитом расту

младих и старих састојина на једнаким станишним јединицама.
21
Десне криве показују ток раста 100 година старих састојина. Оне су у 50.
години имале висину 12, односно 14 m. Висине две млађе састојине у 50. години су
22,5 и 24 m. Разлика је 8,5 и 12 m на истом станишту (измене станишних услова).
Деловање третмана састојине на висински прираст
Успоравање раста путем јачине осветљавања. Ако се састојина обнавља

природно, тада млада стабла дуже време остају под засеном семених стабала. Што је
краће засењивање брже достижу максималне висине. Када је дужа засена потребно је
продужити опходњу.
Закључак:
● Подмладно раздобље што је могуће више скратити, јер се раст јако
успорава, па се потенцијални ниво прираста у привредно прихватљивом
времену не може достићи;
● Ако се жели достићи потенцијални ниво продукције, опходња се мора
продужити пропорционално трајању подмладног раздобља;
● Корисно својство само у заштитним шумама на неприступачном
подручју, јер се тиме успорава њихов развој и постиже дуговечност.
ВИСИНСКИ РАСТ У ВЕГЕТАЦИОНОМ ПЕРИОДУ
Избојци се развијају из вршних пупољака код четинара, јавора, јасена, а делом

и код храста и букве. Код осталих лишћара избојци се развијају из горњих бочних
пупољака прошлогодишњих избојака. Раст избојака је у почетку мали, пење се затим
нагло до постизања максимума и тада опет опада.
Многе врсте расту са прекидима (паузама мировања). Други, накнадни избојак

назива се Јоханис избојак. Са прекидима расту храст, буква и јавор. Преклапање краја
прве и почетка друге фазе раста јавља се код граба, јове, брезе, па настаје двоврха
крива.
22
Код четинара није уобичајен раст са прекидима. Случајно се јавља код смрче и
дуглазије. Непожељна је појава, због опасности од измрзавања избојака.
Храстови се карактеришу изузетно кратким периодом прирашћивања. 90%

висинског прираста формира се за првих 11 дана, а укупни период прирашћивања
износи свега око 20 дана.
Потребно је познавати почетак вегетационог периода због:

● Касних мразева (уколико се уносе врсте) - ако врста касније почиње са
прирашћивањем осетљивија је на мраз (доказали супротно у расправи).
Раст у висину почиње у априлу и траје до краја октобра, али најинтензивније

од маја до септембра.
ПРЕДАВАЊЕ IX
РАСТ И ПРИРАСТ У ДЕБЉИНУ

Раст и прираст стабла у дебљину одређују исти фактори који одређују и раст и
прираст у висину, али не истим интензитетом. За висину најбитнији од три фактора је
станиште, а за дебљински прираст су састојински услови (број/густина стабала...), из
чега следи да су могући већи пречници на слабијим стаништима. Употребна вредност
стабла је у значајној мери зависна од његовог пречника.
Прираст стабла у дебљину је:

● Егзактно мерљив;
● Изузетно поуздан биоиндикатор производности и виталности стабла и
његове реакције на деловање бројних стимулативних и ометајућих
фактора.
23
Годови се користе за:

● Утврђивање старости;
● За утврђивање актуелног прираста;
● За утврђивање прираста у прошлости;
● За прогнозу будућег прираста (трендови развоја - у ком правцу иде
састојина);
● За утврђивање карактеристика прираста као биоиндикатора
виталности стабала и његове реакције на деловање различитих
стимулативних и ометајућих фактора.
Због јаке повезаности грађе и ширине годова са различитим егзогеним

факторима, годови се користе у:
● Дендрохронологији (кад је шта било);
● Дендроклиматологији (поплаве, ерозије, суше - основни задатак је
реконструкција климе у прошлости на бази анализе годова).
На попречном пресеку код различитих врста дрвећа годови су различито

изражени:
● Јасно уочљиви - четинари, храст, багрем, (јавор), (јасен), питоми
кестен;
● Препознају се - боровац, (јасен), платан, буква, црна топола, орах,
(јавор);
● Нејасно уочљиви - липа, граб, бреза, клека, дивљи кестен.
Карактеристични годови (изузетно уски, широки, велико учешће касног

дрвета, итд.) користе се у поступку синхронизације (утврђивање припадности сваке
ширине года, односно радијалног прираста, тачној календарској години у којој је
настао) у циљу детерминације лажних годова и утврђивања изостанка формирања
годова. (*лажни или двоструки год)
Савремени апарати за мерење величине и структуре года:

● Дигиталпозициометар;
● Дендроденситометар (скенер) - мери и густину дрвета;
● Резистограф.
За мерење извртака Corim, прикладан и за рад на терену, а може се прикључити

и на рачунар.
СТАРОСТ ШУМСКОГ ДРВЕЋА
24
Рачуна се на следеће начине:

● Од клијања семена;
● Од момента оснивања састојине;
● као тзв. ,,старост на прсној висини“, која се одређује на основу узорака
уз помоћ Преслеровог сврдла или неким од савремених начина (користи
се у пребирним шумама, да би се избегле резлике, висина, гушење).
Различите врсте дрвећа достижу и различиту старост. Јела, смрча, бор 300-400
година, брест и јавор 500-600, буква и питоми кестен 600-900 година, липа и лужњак
преко хиљаду година, а клека и тиса и преко две хиљаде година.
Раст пречника у току вегетационог периода
Дужина периода раста у зависности од метеоролошких услова и наследних

особина. Раст стабала у дебљину почиње код довољне топлоте (земљишта и ваздуха)
и дужине дана, што активира хормоне раста (+5° С десетак дана за редом). Раст у
дебљину почиње крајем априла, почетком маја и кулминира у рано лето, док је
повољна влажност земљишта и температура. У касно лето и јесен прираст се
зауставља.
Између врста постоје значајне генетски одређене разлике. Лишћари са кружно

распоређеним судовима (храст, јасен) почињу са стварањем раног дрвета пре листања.
Приближно 75% потребне воде се транспортује новонасталим судовима. Из тог
разлога мора раст у пролеће почети истовремено на свим деловима дебла. Код
лишћара са дифузно распоређеним судовима дебљински раст почиње када формирање
лишћа дистигне задовољавајући ниво. Прираст почиње у горњим деловима дебла и
спушта се. Он је зависан од материја раста (фитохормона) које се образују у
пупољцима избојака и грана и у рано пролеће транспортују ка доњим деловима дебла.
ПРЕДАВАЊЕ X
Раст и производност састојина

У односу на старост, фазу развоја и изграђеност састојине разликујемо
једнодобне, пребирне и остале различите форме разнодобних састојина.
Није исти раст стабала и стастојина, стабла делују једно на друго, број по
хектару се са старошћу смањује.
Запремински прираст састојина кулминира раније од запреминског прираста

стабла, јер након прореда имамо ,,рачунско померање“ - јавља се прираст, иако га
нема, јер уклањамо мање пречнике и висине, па након прореда имамо веће вредности
средњих пречника и висина). Законитости раста појединачних стабала могу се само
једним делом пренети на раст састојине.
25
Када је превелика крошња опада запремински прираст састојине (мање дебла).
Развојне фазе у оквиру гајења шума:

1. Подмладак (младик);
2. Младик (гуштик);
3. Средње доба (летвењак);
4. Доба дозревања (одрасла састојина);
5. Доба зрелости (зрела састојина);
6. Доба презрелости (презрела састојина).
Развојне фазе састојине најбоље је посматрати на основу запремине, односно

запреминског прираста.
Једнодобне састојине
Када говорима о расту састојине пре свега мисломо на раст пречника, висине,
темељнице, запремине и крошњи, али и на промене које изазива раст појединих
26
елемената састојине (промена броја стабала, простора за раст, промена биолошке и

нумеричке структуре и промене прираста).
Као последица борбе за животни простор и неједнаког интензитета раста

појединих индивидуа долази до диференцирања стабала, односно раслојавања
састојина на биолошке разреде (класе). Раслојавање није условљено само
конкуренцијом, већ и динамиком раста. Биолошко диференцирање стабала посебно је
изражено у природним ненегованим сатојинама.
Као показатељи биолошког положаја стабала у састојини најпогоднији су:

● Висина стабла;
● Изграђеност крошње;
● Њихов однос са истим елементима суседних стабала.
Стога стабла са јачом крошњом надмашују стабла са слабије развијеним

крошњама.
Диференцирање, односно припадање стабала појединачним биолошким

класама није искључиво условљено борбом за животним простором. Стабла једне
састојине се разликују по:
● Биолошком положају;
● Изграђености крошње;
● Облику дебла (степен виткости);
● Индивидуалном потенцијалу раста.
Од наведених особина појединих стабала зависи производност и стабилност

састојине.
За практични рад често се расподела стабала обавља према још једноставнијем

критеријуму (окуларни начин):
● Горњи спрат - стабла примају директну светлост одозго и са стране;
● Средњи спрат - стабла примају директну светлост само одозго (бочно
су стешњене крошњама горњег спрата);
● Доњи спрат - стабла до чијих крошњи не допире директна, већ дифузна
светлост.
Нумерички начин дефинисања - потребно је утврдити горњу висину, код

средњедобних састојина то је висина 20% најдебљих стабала, а код младих стастојина
висина 100 најдебљих стабала (најдебља због корелације пречника и висина, да не
бисмо мерили све висине, па затим издвајали 100 највећих):
● H ˃ 80% Hg - први биолошки положај;
● H = 50 - 80% Hg - други биолошки положај;
● H ˂ 50% Hg - трећи биолошки положај.
27
Учешће појединих дебљинских класа у укупном прирасту једнодобне

састојине смрче:
● I класа (20% најдебљих) сса 50%;
● V класа (20% најтањих) сса 2%;
● I и II класа (40% најдебљих) сса 75%;
● III класа (20% средњих стабала) сса 15%;
● IV и V класа (40% најтањих) сса 10%.
Из табеле се види да је учешће нижих дебљинских (веза са биолошким) класа

у прирасту састојине скромно, али се мора узети у обзир њихова значајна узгојна и
еколошка улога и коначно чињеница да не ометају ,,главне произвођаче“, изузев на
јако сиромашним стаништима и да ипак доприносе повећању укупне продукције.
У почетку, у младим састојинама, стабла будућности учествују са сса 25% у

прирасту, а конкуренти са сса 15%, што указује да индиферентна стабла имају велико
учешће. Ако се не уклоне конкуренти, њихово учешће је све веће. На крају опходње
би требало да стабла будућности учествују са 100%.
Текући прираст у моменту кулминације је 10 - 20 m3.
Колико стабла одређеног биолошког положаја (класе) учествују у застртој

површини, толико учествују и у запреминском прирасту, темељници, укупној
запремини.
У добро негованим састојинама у I биолошком положају треба да буде 70 - 80%

стабала, у средње негованим, једнодобним, око 60%, а у средње негованим пребирним
око 40%.
На слици се уочава да су највеће разлике између текућег прираста и

коришћењау тачки кулминације текућег прираста и непосредно пре те тачке. Утом
периоду је темпо повећања запремине састојине највећи (тада вршити узгојне
захвате). Криве просечног прираста и коришћења имају слабо изражен максимум.
Структура састојине по нумеричким класама
28
Структура састојине представља дистрибуцију стабала или појединих

елемената раста по одређеним нумеричким класама, па разликујемо:
● Дебљинску структуру;
● Висинску структуру;
● Структуру прираста;
● Структуру крошњи (орема дужини нпр.), итд.
УЛАЗ: фактори раста (светлост, вода, угљен-диоксид...)
одумирање структура
→ → → састојине
конституција прираст (природно
раста стабала стабала или (други
вештачко) пречници,
итд.)
ИЗЛАЗ: дендромаса, кисеоник и др.

Састојинска структура је одраз стања састојине у одређеном моменту развоја.
Структура једнодобних састојина

За објашњење деловања станишних услова и газдинских (узгојних) мера на
раст састојине веома често се користи расподела стабала по дебљинским и висинским
класама.
Висинска расподела истражује се претежно у младим састојинама, због тога

што висинска структура младих састојина најбоље показује висинско диференцирање
младе састојине.
Дебљинска се користи у старијим састојинама, као добар индикатор

сортиментне структуре, доносно квалитета произведене запремине.
Под дебљинском структуром подразумева се расподела (броја) стабала, а у

ширем смислу и темељнице и запремине по дебљинским степенима.
Значај:
● Употребљивост једног стабла је у значајној мери зависна од његових
димензија. Нпр. цена једног трупца по m3 расте са повећањем средњег
пречника.
29
● Између пречника на неком одређеном делу дебла и прсног пречника

постоји јака корелација, па прсни пречник садржи значајне
информације о употребљивости стабла;
● За сортиментну процену је познавање дебљинске структуре састојине
релевантно;
● Диверзитет димензија.
Графички се дебљинска структура представља као:

● Стубачни дијаграм;
● Полигон учесталости;
● Изравната крива.
Тачка пресека расподеле броја стабала са распоредом темељница одређује

положај средњег пречника по темељници, а пресек расподеле броја стабала и
расподеле запремине средњег стабла по запремини.
Код врста светлости расподела је издужена, а мање спљоштена и обрнуто. У

састојинама врста сенке опстаје у животу знатно већи број потиштених стабала, него
у састојинама врста светлости, стога су:
● Расподеле стабала по дебљинским степенима у састојинама врста сенке
при истом средњем пречнику знатно шире и плиће (спљоштене одозго).
30
31
Развој висинске структуре једнодобних састојина
Младе састојине у фази склапања углавном имају структуру која одговара

Гаусовој расподели. Са склапањем састојине јавља се снажно диференцирање стабала
по висини. Касније висинска расподела постаје негативна (све већи број стабала са
највећим висинама).
Један мањи број стабала због свог генетског потенцијала или због
микростанишних или неих других погодности се издваја у висинском развоју, а знатно
већи број стабала у погледу висинског прираста заостаје. Зато се јавља издужени леви
крак дистрибуције, односно негативне асиметрије.
As  M
Sk 
Sd
Стабла заостала у висинксом развоју временом губе виталност и њихов број се

природним путем, али и сечама јако смањује.
Све ово има за последицу редуковање левог крака дистрибуције, смањивање

укупне варијабилности (варијационе ширине, Кv, s) односно јачање централне
тенденције са груписањем стабала око аритметичке средине. Коначно, у састојини при
крају опходње остају углавном стабла првог спрата, уз присуство предоминантних
стабала која због свог броја, а посебно великих висина, померају аритметичку средину
десно од мода (М), што изазива позитивну асиметрију као завршну фазу развоја
висинске структуре једнодобних састојина. *Јака негативна асиметрија је знак
снажног висинског диференцирања стабала, али и одсуства одговарајућих мера неге.
Развој дебљинске структуре
32
Диференцирање стабала по дебљини у младим, тек склопљеним састојинама је

знатно блаже и почиње знатно касније у односу на висинско диференцирање, па младе
састојине дуже задржавају симетричну дистрибуцију стабала по дебљинским
степенима.
У почетку највећи бриј стабала има подједнаке пречнике, а само мањи број
стабала показује знакове бржег напредовања, што постепено изазива позитивну
асиметрију.
Стабла која су успела да се приближе првом спрату, иако заостала у

дебљинском развоју, не одумиру, јер не губе потпуно виталност. Она се једним делом
узгојним захватима уклањају, а једним делом подржавају, јер им се повећава простор
за раст.
Део тих стабала се стимулише узгојним мерама због њихове узгојне, али и
производне функције. Стимулисање стабала заосталих у висинском развоју је
нецелисходно, а биолошки често и немогуће, а посебно код четинара. Стога у старим,
дозревајућим састојинама има знатан број стабала тањих пречника (али не малих
висина), што условљава издуживање левог крака дистрибуције, односно формирање
негативне асиметрије као завршне фазе дебљинске структуре једнодобних састојина.
ПРЕДАВАЊЕ XI
33
Густина састојине
Густина састојине се у Европи често исказује преко обраста (однос стварне и

нормалне запремине састојине, нормална представља могућност на датом станишту).
Рајнеке је установио за једнодобне, потпуно обрасле, природно негаздоване,

чисте састојине:
● Две потпуно обрасле чисте састојине имају једнак број стабала, ако
имају једнаке средње пречнике.
N  ad g b
Број стабала зависи од средњег пречника састојине, а независан је од старости

и бонитета састојине (према Рајнекеу).
На бољем станишту има мањи број стабала; 1,618 → број PHI, ,,Божанска
пропорција“.*.
Улаз у таблице за нормалну темељницу су бонитет и старост.
N  ad g b log N  log a  b log d g

→
Криве максималног броја стабала у двоструко логаритамском координатном

систему су праву чији је нагиб независан од врсте и једнак је параметру b. Из ове
законитости је Рајнеке утврдио да је припадајући број стабала одређеном средњем
пречнику добра мера за густину састојине. Предлаже:
b
 25 
SDI  N  
b
 d g  што, када се у дати израз убаци вредност за N, даје SDI  a(25) .
SDI - индекс густине састојине, боље представља густину састојине него обраст.
34
N/ha = 100 N/ha = 225 N/ha = 400

dg = 64,8 cm dg = 43,2 cm dg = 32,4 cm
G/ha = 33 m2 G/ha = 33 m2 G/ha = 33 m2
SDI = 461 SDI = 542 SDI = 607
На слици су шематски представљене три састојине које имају једнаке

темељнице (и тиме једнак обраст), али са различитим средњим пречницима и бројем
стабала. Израчунати SDI показује да састојина која има једнаку темељницу, али са
већим бројем стабала, је гушћа, што из обраста није могуће сагледати.
Директна веза обраста и SDI-а не постоји.
Предност оцене густине састојине преко SDI-а састоји се углавном у томе да

за његово одређивање:
● Није потребно одређивање старости (што је често повезано са великим
нетачностима);
● Није потребно никакво бонитирање.
Могуће је преко овога одредити број стабала за потпун обраст у састојинама

које то немају.
Још од пре два века је познато да је за постизање максималног прираста

неопходан оптималан број стабала. Zamminer износи следеће:
● Што је стабло слободније утолико је већи његов прираст;
● Посматрано на нивоу састојине, са просветљавањем се смањује број
стабала и тиме прираст у целини.
Са порастом крошње само до одређене границе пропорционално расте и

прираст. Зато је потребно дефинисати број стабала која остају у саастојини и дају
највећи укупни прираст.
35
 
iv  iv max 1  e  c  f  f min 
iv - запремински прираст једног стабла;
ivmax - запремински прираст стабла на осами;
f - стајалишна површина стабла (застрта површина + слободан простор = простор за
раст);
Ако је f = fmin прираст је једнак нули, а ако је једнако максимуму, онда је iv
= ivmax.
Запремински прираст састојине одређује се тако што се горња формула

F
мултиплицира са f , где је F површина састојине, а f средња стајалишна површина.
Видеман је утврдио да оквир оптималне темељнице, која даје највећи прираст,

остаје готово непромењен у свим старостима састојине од средњег летвењака до
зрелости за сечу (оптимална темељница зависи од старости и бонитета).
На добрим стаништима:
● Смрча 40 - 55 m2;
● Бели бор 25 - 40 m2;
● Храст 23 - 30 m2;
● Буква 20 - 40 m2.
Унутар овако широких распона може се кретати темељница, а да то не

произведе значајније промене на прирасту темељнице и запремине. Резултати
Видемана су представљали теоријску основу прореда усмерених на интензивну негу
крошања, при чему се газдовало доста ниским запреминама.
Према Асману је такву праксу требало напустити и поред осталог водити

рачуна о производности по једном хектару.
Оптимална, критична и максимална темељница
Оптимална је она код које се постиже максимални запремински прираст.

Зависи од старости и станишта.
Максимална представља нјавећи могући износ темељнице живих стабала.

Такође зависи од старости и станишта (код врло слабо проређиваних састојина се
јавља).
Критична је темељница која даје још увек 95% максимално могућег

запреминског прираста (горња; доња - води малим губицима у запреминском
прирасту, али су јачи пречници, већи претходни принос).
36
Интервал између горње и доње критичне темељнице представља простор за

различите третмане састојина. Тиме се обезбеђује да запремински прираст састојина
не падне испод 95% максималног.
Измљђу прираста и обраслости (темељнице) састојине постоји функционална

веза у форми криве оптимума.
Максимум обраслости достиже се у непроређиваним или слабо проређиваним

састојинама. Овај максимум обраслости не поклапа се (посебно у _____________
састојинама) са максимумом прираста и са максимумом ______________ састојине.
Што је састојина млађа и што је станиште боље то је оптимум даљи од

максимума.
ПРЕДАВАЊЕ XII
Израда нормала за пребирне шуме и утврђивање нормалног стања за

високе једнодобне састојине букве у Србији
- израда таблица приноса и прираста -
Фокус на два становишта - циљно стање и продукциони нумерички параметри
(израда модела оптималног стања састојине и утврђивање циљног стања на бази
продукционих нумеричких параметара).
Национална стратегија Србије за приступање ЕУ;

Стратегија развоја шумарства Србије (дефинише стање и развојне циљеве сектора,
руководећи се њиховим одрживим коришћењем и унапређивањем стања, а узимајући
у обзир свеукупне функције шума и њихов значај за друштво у целини).
,,Максимална продукција дрвета максималног квалитета“; низ практичних

недоумица од значаја за постизање циља. Најчешће је то декларативан однос (шац
метода).
Најзначајнији резултати пројекта:

● Продукционе основе газдовања састојинама букве у Републици
Србији“.
Дефинисање неких од нумеричких показатеља (циљни пречник, темељница,

ниво запремине) на крају опходње.
Циљни пречник за састојину планинске букве на средње дубоком земљишту на

филитима - 70 cm, а на врло плитком земљишту на кречњаку 43 cm. Оптимални број
стабала на првом је 100 по ha, а на другом 160. Максимална темељница за прву
састојину је 37,5 m2/ha, а за другу 23,2 m2/ha.
37
Различити методи израде таблица приноса и прираста

Први поступак оријентисан је ка изради ТПП на бази података из тзв.
нормалних састојина. Проблем је наћи довољан број таквих састојина, различитих
старости.
Други поступак представља поступак који се базира на прикупљеним

подацима о стварним стању великог броја састојина, затеченог стања. Проблеми јесу
хаос у састојинама, на два дела две различите ситуације, неуредне структуре, сече,
прореде. Још горе!
Трећи начин заснован је на подацима са сталних дуготрајних огледних

површина, у дугом временском периоду континуирано премераваних, у којима је
спроведен специфичан узгојни третман - најбоље.
У оквиру професоровог пројекта користио се специфичан начин (поступак),

заснован је на доминантним стаблима, из три разлога:
● Најприкладнија стабла;
● Носиоци продукције дрвета и биомасе;
● Site Index (станишни индекс),
За огледне површине добро обрасли, по пореклу и структури хомогени,

једнодобни делови састојина.
Одговор на питање да ли постоје другачије могућности да се одаберу састојине

које би биле повољније са продукционог и аспекта стабилности.
За примену у пракси важна је апликативност модела оптималног састојинског

стања, да буде једноставан.
Ѕ/100 = 32 → горња висина у 100. години је 32 m.
Бонитети I, II, III, IV... су релативни, јер зависе од станишта, на различитим

подручјима су различите вредности (карактеристике подручја), а бонитети Ѕ/100 = 20,
Ѕ/100 = 30... су апсолутни → генерализација, стабла исте висине у стотој години
припадају истом бонитету.
Таблице приноса и прираста за станиште I бонитета

Најзначајнија одредница је циљни пречник у одређеној старости. за постизање
одређеног прсног пречника стаблу је потребна одговарајућа величина крошње.
Најповољнији пречник, који се може дефинисати као ,,циљни“, је онај при коме
постоји најповољнији однос измељу произведене запремине стабла и простора које то
стабло заузима. У старосној класи 100 - 120 гоодина циљни пречник је 60 cm.
38
ПРЕДАВАЊЕ XIII
Бонитирање шумских станишта

Производност састојина је последица:
● Бонитета станишта;
● Обраслости састојина.
Дефиниција: ,,Појам бонитет је изведен од латинске речи „бонитас“, што значи

доброта, односно квалитет. Бонитет је мера производности једног станишта, која
се одређује на основу ефекта састојина у продукцији дрвне запремине по
јединици површине у одређеном временском периоду (опходња).
Дакле, производност није зависна само од станишта, већ и од обраслости

састојине, односно третмана састојине, те се бонитет може исказати само за:
● Потенцијалну производност (потенцијална количина дрвета која може
да се произведе на једном станишту од стране једне врсте дрвета, значи
проредама не можемо повећати потенцијалну производност, али
можемо смањити укупну);
● Тачно дефинисане третмане састојина;
● Увек за конкретну врсту.
Од интереса је максимално могућа - потенцијална производност, стога се мора

предвидети такав третман састојине који на датом станишту даје највећи принос. Тиме
се исказује потенцијална производност.
За одређивање бонитета станишта користе се директне и индиректне методе.
У оквиру директних метода бонитирање се обавља на основу производног

ефекта састојина (све што има везе са обраслошћу није адекватно).
Основа за индиректно бонитирање су фактори који одређују ниво продукције,

као што су клима, вегетација и земљиште.
Развој идеје бонитирања

У првој половини 19. века бонитирало се према приносу дрвета (запремина).
Станиште са највећим приносом дрвета означавало се као први бонитет. Проблем је
био тај што се могла јавити сеча пар година раније, а не сече се све одједном.
Baur, Kunze, Lorey, Weise уводе бонитирање према висини. Braza:

,,Овде је проф. Baur потпуно напустио бонитирање станишта преко анализе
станишта, бонитирао је преко анализе састојине, према једном карактеристичном
параметру за станиште, који се може утврдити без посебних проблема“.
39
Средња висина је тиме успостављена као важан показатељ доброте станишта,

који карактерише и хемијске и физичке особине замљишта, климу и географски
положај.
Средња састојинска висина је оптерећена ,,рачунским померањем“ и утицајем

горњег спрата.
Weise је бонитирао борове састојине према средњој састојинској висини, али

он у циљу побољшања информација о бонитету уводи и горње висине (као средњу
висину 20% најјачих стабала).
,,Свака састојина која има исту висину има исту и запремину“ - Ајхорнов закон
(установио везу независну од старости између запремине дрвета и средње висине. По
његовом закону запремина је функција састојинске висине. Касније је проширио и
уместо запремине користи термин ,,укупна производност“ и на основу тога извршио
класификацију станишта.
Према методу бонитирања на бази висина разликују се релативни и

апсолутни бонитети.
За бонитирање је потребно дефинисати

● Старост;
● Средњу (горњу) висину састојине;
● Уклопити их у одговарајућу бонитетну скалу.
Апсолутни висински бонитети

- Site Index - станишни индекс -
Супротно релативним, апсо
40

Rast-I-Proizvodnost-Šuma - Predavanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rast-I-Proizvodnost-Šuma - Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

РАСТ И ПРОИЗВОДНОСТ ШУМА

Састоји се из две компоненте:

Прираст представља најбољи биоиндикатор стимулативних и инхибирајућих

Доминира прираст крупног дрвета у односу на прираст лишћа и осталих

Циљ је упознавање са законитостима раста, развоја, прираста и производности

Још неки задаци јесу:

Производност представља запремина на крају производње, заједно са

Раст је иверзибилно (неповратно) повећање димензија неког елемента раста.

Елементи раста су директно или индиректно мерљиве димензије стабла или

Динамика промене димензија појединих елемената раста зависи од старости за

На x оси, приликом графичког приказа, увек се налази старост, док је на y оси

Прираст је неповратна промена (повећање) димензија елемената раста стабла

Прираст се често обележава са ,,z“ или према стандарду IUFRO - а, симболом

С обзиром на период времена за који се дефинише, прираст се дели на:

Развој се понекад изједначава са растом, али није исто. Развој представља

Принос је запремина која се искористи сечом стабала, па према томе може

Сва укупна запремина је производност и представља запремину добијену

Зависност дебљинског прираста од количине влажности у вегетационом

Дрво је један од еколошки најчистијих материјала за који је човек исконски

Правилно газдовање - најбоље за очување шуме.

На површини једне шуме на почетку и до 7 милиона јединки по хектару, док

Пажња јавности усмерена је ка:

У први план се ставља:

Потребно је познавање чињеница, да би се:

Најпроизводнија врста у Европи је дуглазија (Pseudotsuga menziesii) - не опада

Крошња ↔ прираст - већа крошња, већи прираст. Међутим, прираст се

На висину не утичу број, густина стабала, само утицај одозго и продуктивност

Солитерно газдовање - садимо онолико садница колико нам треба на крају

Основни и најсигурнији показатељ стања састојине (стабала) и њеног односа

Тамо где су веће осцилације прираста виталнија су стабла, јер адекватно

Одступање од правилног тока прираста доводи до девитализације.

Швајнгрубер → Актуелни прираст и прираст у прошлости јесу ,,биолошка

Абец → Анализа прираста и систематизација података - ,,шумарска анамнеза“.

- МЕТОДЕ ИЗУЧАВАЊА ЗАКОНИТОСТИ РАСТА -

У науци се сматра да је објективно истраживање оно чији се резултати могу

,,Ако се предмет истраживања зна измерити и ако се то зна изразити бројевима,

У области прираста бавимо се у суштини анализом:

Масовних појава - Масовност неке појаве огледа се у њеном испољавању на велики

Појединачни објекти посматрања:

Због низа индивидуалних својстава међусобно се више или мање разликују.

Пример: Заједничко за све објекте је да је прираст у просеку умањен у односу

Масовност омогућује вишеструко понављање посматрања индивидуалних

Бројни фактори утичу на раст, контролисани и неконтролисани. Мањи број

Неконтролисани фактори → дејство штеточине не коренов систем, повећање

Изучавањем раста и прираста бавимо се изучавањем:

При истраживању природних појава у које спада и раст стабала и састојина

Бернард Шоу - поборник ћирилице, Ирац, нобеловац, оставио велико

За изучавање раста и прираста користе се:

За обраду података и интеграцију резултата истраживања користе се бројни

Симулација - опонашање, подражавање понашања система, односно процеса

Симулатор - компјутерски програм који омогућује експеримантисање са

Модел - циљно усмерен према постављеном питању, представља основу

- МАТЕМАТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ЗА ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАСТА -

Функције раста редукују процес раста на једноставне прегледне структуре.

Примена функција раста у шумарству: описивање стања, прогноза (i t max, ip max,

it max - кулминација текућег прираста (најинтензивније узгојне мере, захвати...).

ip max - крајњи период до ког можемо одлагати почетак спровођења узгојних

До сада је предложен велики број функција. Неке се базирају на рационалној

Функције Тодоровића и Стаменковића, Чепменова итд. Потребно знати

Интерполација - појам који се односи на поступак уметања између две

Недостатак класичних функција у односу на функције раста:

Везе међу елементима раста разликују се по: