ADVOKATOPEDIJA

ADVOKATSKI PRIRUČNIK
 UMESTO PREDGOVORA

Pre par godina počeo sam rad na jednom priručniku i na početku napisao
ovakav predgovor:

„Za više od 15 godina bavljenja advokatskom profesijom nisam naišao ni na

jedan priručnik koji bi mladom advokatu olakšao početak u ovoj izuzetno
složenoj profesiji i to onim advokatima-početnicima koji nisu proveli određeni
period u advokatskoj kancelariji kao pripravnici. Pri ovome naravno ne mislim
na razne priručnike koji nude obrasce za sastav raznoraznih pismena već
imam u vidu priručnik koji nudi odgovore na pitanja koja se odnose na samu
advokatsku praksu. Razlog ovome verovatno leži u činjenici da je advokatura
profesija složena kao i sam život te da je i za jedno i za drugo teško napisati
uputstva po principu "uradi sam". Bavljenje advokatskom profesijom
zahteva poznavanje teorije prava, pozitivne propise, praksu, psihologiju... i
još mnogo čega. Ova profesija takođe zahteva i određene karakterne osobine
koje se odnose na samu ličnost advokata, na prvom mestu sampouzdanje te
poznavanje određenih veština kao što je retorika i sl. Advokatura zahteva i
životno iskustvo i obrazovanje te kad se sve ovo ima u vidu onda je jasno
zašto ne postoji udžbenik za advokatske profesiju. Kada bi ovaj udžbenik imao
i deset tomova, verovatno ne bi obuhvatio ni deo ovog sveobuhvatnog
zanimanja. Jer praktično svaki dan u advokatskoj praksi nosi suočavanje sa
novim i nepoznatim i imperativni zadatak da se ta situacija reši i to najbolje
(po klijenta)! Zbog toga, pretenzija ovog priručnika nije da pruži zaokružen
sistem nego da da odgovore na neka praktična pitanja kojih nema u
fakultetskim udžbenicima i zakonima već koji se stiču kroz praksu a koju
advokat-početnik nema do sticanja, ja ću da ga nazovem, "advokatsko-
pravničkog samopouzdanja" kada mu više nijedan priručnik nije potreban već
samo rad i entuzijazam.

Pišući ovaj priručnik potpuno sam svestan rizika i odgovornosti pred

kolegama koji su najpozvaniji sa izricanje ocene i kritike kao što sam svestan i
toga da "objašnjenjem sve postaje banalno" ali takođe smatram da će ovaj
priručnik biti dragocena pomoć svim mladim advokatima.“

Nakon što sam napisao ili obradio tridesetak naslova odnosno tema shvatio
sam da je zapravo ovo priča bez kraja odnosno da bi se u realizaciju ovakvog
projekta trebali uključiti i svi drugi advokati koji su za to naravno voljni i
raspoloženi.

Kako?

PAGE 1
Rešio sam da ovo bude otvorena knjiga, zvaće se Advokatopedija i biće
objavljena na Internetu.

Svaki zainteresovani advokat (saradnik) će moći da da svoj doprinos u

stvaranju ovog priručnika tako što će po sopstvenom nahođenju izabrati i
napisati odnosno obraditi određenu temu a onda je poslati autoru ovog
projekta koji će je objaviti na ovom sajtu, naravno pod imenom advokata
saradnika.

Zašto bi to bilo koji advokat radio?

Pa zato što može i zato što ume i zato što je dobro biti u društvu najboljih.

Koje su teme dozvoljene?

Sve iz domena advokatske prakse, ono čega nema u udžbenicima, biltenima,

komentarima, zbirkama i čitankama.

Dakle, u okviru ovog priručnika za mlade advokate mogu se objaviti

svakojake teme iz stečene (advokatske) veštine kao što su saveti, pouke,
mudrosti, iskustva, male i velike tajne malih i velikih advokata, lekcije,
uputstva ... sve što bi jedan iskusan advokat mogao da prenese mlađem
advokatu.

Još jednom naglašavam da ovo nije priručnik iz sudske prakse ili pravne
teorije.

Ovo je priručnik za advokate – početnike, pisan životnim i praktičnim

iskustvom advokata sa znanjem i stažom, tipa kako se ponašati u ovoj
situaciji a kako u onoj situaciji...kako uraditi ovo a kako ono. Uglavnom već
objavljene teme najbolje definišu sadržinu ovog priručnika. Teme ili naslove je
dozvoljeno ponavljati, naravno sa drugačijim pristupom i sadržajem. Nije
ograničen broj radova. Nema ograničenja u tome da li advokat radi u
anglosaksonskom ili kontinentalno-evropskom pravnom sitemu

Ime i prezime svakog advokata saradnika biće objavljeno. Slanjem teksta

advokat saradnik ovlašćuje autora ovog sajta da isti tekst objavi pod
slobodnim uslovima u okviru pisanog priručnika. Autor sajta zadržava pravo
na izbor, redakciju i opremu tekstova. Rukopisi se ne vraćaju

PAGE 2
 TUŽBA
uputstvo za sastav (razumljivost,
konciznost, preciznost=ubedljivost)
O tužbi, sadržini tužbe i vrstama tužbe govore odgovarajuće odredbe Zakona
o parničnom postupku. O tužbi se takođe učilo i na Pravnom fakultetu tako da
se o ovoj "radnji uvođenja u parnični postupak" (dr Borivoje Poznić) maltene
sve zna osim što nigde ne stoji kako se zapravo piše (sastavlja) tužba. Postoje
razni priručnici sa gomilom obrazaca koji praktično ukazuju samo na formu
tužbe odnosno tužbenog zahteva ali koji ne pružaju odgovor na to, kako se
tužba sastavlja u materijalnom smislu uvažavajući pri tome i zahteve forme
koja zauzima značajno mesto u pravnoj tehnici. Ovaj priručnik će da pruži
jedan od mogućih odgovora na ovo pitanje.

U tom smislu se može reći da tužba predstavlja:

 Hronološku faktografiju spornog odnosa snabdevenu dokazima iz koga

proizilazi stvarno - pravni zaključak iz koga sledi formalni tužbeni
zahtev.

Polazeći od ove definicije (koja na prvi pogled možda izgleda komplikovano),

vrlo lako se može sastaviti tužba imajući pri tome u vidu da se ista sastoji iz
uvoda, referata i formalnog tužbenog zahteva.

a)Uvod

Uvod ne bi trebao da predstavlja problem. On sadrži označenje suda,

generalije stranaka, zakonskih zastupnika i punomoćnika, predmet spora i
vrednost spora.

Napomena: prilikom označavanja vrednosti spora valja voditi računa o

ponekad oprečnim interesima klijenta obzirom da je ovde u pitanju
promenljiva veličina koja ima za posledicu i visinu sudske takse ali i
nadležnost suda i mogućnost izjavljivanja pojedinih vanrednih pravnih lekova.

b)Referat tužbe

PAGE 3
Sledeći gore navedenu definiciju i to kao svojevrsnu formulu ni ovaj deo tužbe
ne bi trebao da bude problem. Dakle, treba poći od početka, hronološki
iznoseći pravno relevantne činjenice (tvrdnje) i za svaku činjenicu odnosno
tvrdnju ponuditi dokaz. Navođenje samo činjenica odnosno tvrdnji bez
odgovorajućih dokaza ostaje u domenu "rekla-kazala" u slučaju (očekivanog)
osporavanja suprotne strane.

Svaka naredna tvrdnja treba da sledi iz prethodne ili da je sa njom u vezi.

Konačno, kada se završi sa izlaganjem iz izloženog treba izvući stvarni

(činjenični) i pravni zaključak (osnov).

Tradicija kaže da se u parničnoj tužbi ne vrši pozivanje na odgovarajuće

članove iz procesnih i materijalnih propisa (osim kad je to neophodno). U
svakom slučaju rečenice treba da budu jasne, precizne i nedvosmislene. U
jednom stavu ne treba iznositi više od jedne tvrdnje a stil treba da bude
uverljiv i da ne ostavlja prostora za drugačije zaključke osim onog u tužbi
iznetog.

U svakom slučaju referat tužbe treba da liči na priču koja lako ulazi u uvo,
lako se razume i pamti. Ne treba zaboraviti da se s tužbom ostavlja prvi
utisak na Sud koji jedini odlučuje o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog
zahteva

c)Tužbeni zahtev

Na osnovu svega iznetog u referatu tužbe a posebno iz stvarno-pravnog

zaključka proizilazi tužbeni zahtev koji treba da ima odgovarajuću formu. To je
ono što se tužbom traži a u vezi čega je praksa postavila odgovarajuće
standarde i kojih se treba (mora) držati. S tim u vezi postoji veliki broj
priručnika sa raznoraznim obrascima što nije tema ove knjige. Od početka
(ovde reči "od početka" označavaju da treba poći od početka spornog odnosa
a ne označavaju početak tužbe kao takve - zapravo ovo je odgovor na "ne
znam kako da počenem" - počni od početka).

ŽALBA
-uputstvo za sastav-
Protiv presude donete u prvom stepenu stranke mogu izjaviti žalbu. Ovde
nećemo da ulazimo u detalje metodologije i sistematike izrade žalbe. Takođe
nećemo da ulazimo u, procesnim pravom predviđene razloge za žalbu i šta
ona sve treba da sadrži, kome se u i kojem roku podnosi (ovaj priručnik
podrazumeva određeno pravničko znanje) već ćemo da se pozabavimo

PAGE 4
njenom elementarnom suštinom i praktičnom stranom (pre svega imajući u
vidu da je namenjena advokatima početnicima) koja se može izraziti na
sledeći način: Polemisanje sa odlukom Suda uz istovremeno nametanje svog
stava.

Kada se ovakva definicija razdvoji po segmentima to izgleda ovako:

a) polemisanje sa odlukom Suda

-Stavio sam slovo S veliko da bi dao na značaju da smo se (izjavljujući) žalbu

uhvatili u koštac sa Organom koji je autoritet sam za sebe kako po stručnosti
tako i po subjektu čiji je deo (Država). O žalbi odlučuje isti takav organ, samo
po hijerarhiji za stepen viši, ali naglašavam da je isti, zato moramo da
budemo ubedljivi ali istovremeno i pažljivi. Ovo sve govori o žalbi kao
izuzetno složenom pravnom sredstvu koji uvek zahteva maksimum truda.

-Svaka odluka koja se napada u suštini ima razlog (sadržan u obrazloženju)

zbog kojeg je baš takva doneta koji se može iskazati u jednoj rečenici.
Moramo da prepoznamo tu rečenicu (razloge) i da je u žalbi ponovimo i
istaknemo a onda napasti tom rečenicom iznet stav (razloge) koristeći svu
raspoloživu tehniku od dokaza i analize dokaza do nametanja drugačijih
stvarnih i pravnih zaključaka i sl. Ako u napadnutoj odluci ne možemo da
prepoznamo stvarni razlog donošenja takve odluke jer je ista samo
prepričavanje onoga što se desilo na glavnoj raspravi (prosto izlaganje
porocesnog materijala) to predstavlja zapravo razlog koje treba napadati.

-b) nametanje svog stava

-Napadajući i pobijajući razloge i stavove u ožalbenoj odluci istovremeno

namećemo svoj stav uz upotrebu praktično iste tehnike (dokazi, zaključci i sl.)
ali sada sa svom slobodom neometanog izlaganja (nikako preopširnog što
odmah stvara averziju per se). Treba naglasiti da se u žalbi (za razliku od
tužbe) obavezno vrši pozivanje na odgovarajuće članove procesnih i
materijalnih propisa, naravno tamo gde je to potrebno.

Na kraju jedan sasvim praktičan savet: niko ne voli da čita dugačke žalbe ali
neke stvarii ipak treba ponoviti par puta.

KRIVIČNA PRIJAVA
-uputstvo za sastav-
Krivična prijava je obaveštenje nadležnom organu da je učinjeno krivično delo
za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Podnošenje
krivičnih prijava je pre svega obaveza Organa unutrašnjih poslova obzirom da
otkrivanje krivičnih dela i shodno tome prijavljivanje ovih dela, spada u

PAGE 5
njihovu osnovnu delatnost. Međutim, često se dešava da je oštećeni prinuđen
da sam podnosi krivičnu prijavu, (nećemo da ulazimo u te razloge), kada se
obraća advokatu, koji je kao stručno lice sastavlja. Zakon ne određuje
obaveznu sadržinu krivične prijave, ali ako raspolažemo svim potrebnim
elementima potpuna krivična prijava izgleda ovako:

I-Uvod /kome se podnosi i ko je podnosi/

II-Podaci o učiniocu /okrivljenom/

III-Opis krivičnog dela :

a) objektivni elementi /kada, gde, šta, kako, čime, koga, zašto/

b) subjektivni elementi (da li je krivično delo učinjeno umišljajno ili iz

nehata)

c) kvalifikaciju (…čime je izvršio krivično delo...)

IV-DOKAZI /personalni, materijalni/

V-Predlog /za pokretanje krivičnog postupka/

U slučaju da oštećeni ne raspolaže svim potrebnim elementima, podnosi se

tzv.nepotpuna krivična prijava, praksa je pokazala, najbolje i Tužiocu i Policiji.

5. Privatna tužba

__________________ SUDU U _____________

_________________

Na osnovu 53. Zakonika o krivičnom postupku, privatni tužilac

__________________________ iz _____________ podnosi

PRIVATNU TUŽBU

Protiv: ______________________________________

Zbog toga što je:

PAGE 6
Čime je učinio krivično delo _____________________ iz čl.__________KZ RS,

Zbog čega privatni tužilac podnosi ovu tužbu i

Predlaže

Da se pred tim Sudom kao stvarno i mesno nadležnim zakaže i održi glavni
pretres na koji pozvati:

-Privatnog tužioca __________________________i njegovog punomoćnika

______________________ advokata iz _______________

-okrivljenog ______________________________

-svedoka ______________________________

-da se u dokaznom postupku izvrši uvid u ___________________________________

Da se po održanom glavnom pretresu okrivljeni oglasi krivim za krivično delo

koje mu se stavlja na teret, osudi na kaznu po zakonu i obaveže na plaćanje
troškova krivičnog postupka.

U ________________

Dana ___________________

Privatni tužilac

UGOVOR
-uputstvo za sastav-
Ugovor je za ugovorne strane zakon. Odredbe zakona ponekad mogu biti date
kao elastične direktive ili opšti standardi a ponekad kao vrlo precizna i
detaljna rešenja, što nije slučajno već je uvek rukovođeno određenom
pravnoprolitičkom namerom zakonodavca.

Međutim, ugovor nije zakon niti je "pismo o namerama" zbog čega odredbe
ugovora uvek moraju da sadrže jasna, detaljna i precizna rešenja, one moraju
da unapred onemoguće sporove odnosno da ne podležu nikakvom
naknadnom tumačenju (sem ako je namera unapred drugačija) . Pri izradi
ugovora treba izbegavati stručnu terminologiju (uvek kada je to moguće) i
upotrebljavati jasne i razumljive reči i rečenice koje lako shvataju i laici.

PAGE 7
Svakom članu ugovora treba dati naslov. Svaki član treba da sadrži jednu
misao i za njegovo razumevanje nije potrebno konsultovati druge članove.
Svaki stav člana ugovora trebao bi da sadrži jednu rečenicu, gde misao teče
od početka do kraja bez tačke i zaustavljanja. Uvek naći pravu reč za
odgovarajući pojam. Treba izbegavati pozivanje u jednom članu na odredbe
drugih članova. Kratkoća ne sme da bude imperativ na račun jasnoće.

Prilkom razgovora za strankama treba saznati šta u konkretnom odnosu koji

treba regulisati ugovorom "može da krene naopako" - u neželjenom pravcu i
takav slučaj posebno regulistai (ili ga preduprediti ili ustanoviti posledice).
Naravno, sve ovo ne treba shvatiti bukvalno već kao smernice kojih se treba
držati uvek kada je to moguće i kada to zahtevaju interesi obe strane.

De minimus non curat lex. Zakon se ne stara o sitnicama.

Clara pacta, boni amici. Jasni sporazumi dobri prijatelji.

Dolus latet in genralibus. U uopštenim formulacijama krije se prevara.

KLIJENT
-Nije teška advokatura, teški su klijenti-

"Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i

klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje, trajanje i za uspešnu
pripremu i organizaciju zastupanja" - tako glasi osnovno pravilo za odnos
advokata i klijenta sadržano u Kodeksu profesionalne etike advokata (Srbije).

Poverenje jeste najvažniji kvalitet odnosa između advokata i klijenta.

Jednostavno, bez poverenja ovaj odnos ne može na pravi način da
funkcioniše. Poverenje predstavlja sine qua non ovog odnosa i ukoliko njega
nema ili bude narušeno advokat ne može (ne treba) da obavlja svoju dužnost
i to predstavlja i legitimno i legalno pravo za otkaz punomoćja.

"Klijent je najveći neprijatelj advokata" je savet koji je koleginici (J.R.) dao

otac koji je takođe bio advokat. "Nije ti najveći neprijatelj ni suprotna strana,
ni javni tužilac ni sudija, najveći neprijatelj ti je tvoj sopstveni klijent!"
Naravno, ovo je rečeno kao ironična opaska koja nije daleko od zbilje jer ...
klijent je čovek sa svim svojim manama ... a sa ljudima je teško raditi.
Klijentu je teško da bude objektivan, često preteruje u svojim zahtevima, ako
je angažovao advokata misli da je angažovao sud, uvek mu je neko drugi kriv
(a često i advokat), suđenje je ili previše sporo ili previše brzo, ako uspe u
sporu onda smatra da je mogao više, ako izgubi onda je kriv i sud i advokat,
većina smatra da je pametnija od advokata koji se pojavljuje kao nužno zlo,
klijenti prikrivaju ili iskrivljuju činjenice, računaju ako prevare advokata
prevariće i sud, (o plaćanju honorara da ne pričamo) tako da se advokat često

PAGE 8
nalazi između dve vatre (klijenta i suprotne strane) što njegov posao znatno
otežava.

Lekari imaju običaj da kažu za pacijenta, da u njima prepoznaju Anđela kada

se razbole pa kad ih prvi put vide, Boga kada ih izleče i đavola kad im za to
traže pare.

Slično je i sa advokatima.

Advokatima često biva teže jer je u advokatskoj profesiji ponekad teško

razlikovati nijanse koje struku razlikuju od laičkog mišljenja ili prakse. U pravo
se svi razumeju kao i u fudbal a zapravo je pravih stručnjaka malo. Međutim i
jedno i drugo se čini svima jasnim, dostupnim i otvorenim i tu svako misli da
sve zna jer je tako "logično". A advokat treba da se izbori i sa takvim
mišljenjem (klijenta) i normalno sa mišljenjem (tvrdnjama i potezima)
suprotne strane što često biva lakše.

Od advokata se često traži "znanje o prognozi" što predstavlja opravdan

zahtev klijenta. Prognoza k'o prognoza, uvek je nezahvalna i tu treba biti
naročito oprezan. Postoji jedna istinita priča kada je sada pokojni advokat Z.R.
odbio da piše žalbu klijentu jer je na osnovu svog zamašnog iskustva
apsolutno bio siguran da će žalba biti odbijena. Nakon par meseci taj isti
klijent mu je u holu suda mahao rešenjem kojim je žalba bila usvojena. Žalbu
je napisao klijent sam...

"Obećanje uspeha" je nešto što se takođe često traži od advokata što za

razliku od prethodnog, predstavlja nerealan i nerazuman zahtev. Garancija u
advokatskoj profesiji je teška reč jer niko unapred ne može sve da zna jer ne
raspolaže svim činjenicama (dok se ne čuje suprotna strana i izvedu dokazi).
"Dajte mi činjenice daću vam pravo" važi samo na kraju postupka kada se sve
relevantne čiinjenice sa potrebnom sigurnošću utvrde a odluku u svakom
slučaju donosi neko treći na čije mišljenje možemo samo donekle da utičemo.
Jedino što se može obećati je profesionalizam najvišeg standarda. Dobro
zastupani klijenti su advokatu najbolja (neizbežna) reklama koja je treba reći,
Kodeksom profesionale etike zabranjena.

Klijenta uvek treba pažljivo saslušati jer pre svega tako saznajemo činjenice
ali se može saznati još mnogo toga. Kinezi kažu da čovek koji od iste bolesti
boluje četiri godine, tu bolest poznaje kao doktor ili bolje. O advokatima u
svakom društvu postoji priča kako su oni ovakvi i onakvi. Lično smatram da je
to zapravo slika i odraz klijenata... zbog čega prvo i zadnje pravilo u odnosu
sa klijentima glasi: Honorar se uvek naplaćuje unapred a obećati se može
samo profesionalizam najvišeg standarda.

SVEDOK
PAGE 9
-"Ako je do svedoka, krava je naša"-

Svedok je lice koje sudu daje iskaz o svom opažanju činjenice u prošlosti
(Borivoje Poznić). On (svedok) se ograničava na saopštavanje svog čulnog
saznanja ne dajući o opaženoj činjenici svoje mišljenje. Pošto svedok iznosi
pred sud svoje opažanje o činjenici u prošlosti, on je nezamenljiv. Svedok je
najčešće dokazno sredstvo.

Svedočenje je uvek pre rekonstrukcija nego reprodukcija obzirom da je

pamćenje jedna vrlo relativna kategorija. Vrlo često iskaz svedoka može biti
subjektivno istinit a objektivno potpuno netačan. Uprkos zaprećenoj krivičnoj
sankciji, lažno svedočenje je svakodnevna pojava u sudnici.

Nadalje, svedok može biti subjektivan i objektivan, zainteresovan i

nezainteresovan, dobronameran i zlonameran, glup i pametan, pismen i
nepismen, rečit ili manje rečit, pozvani ili slučajni, svedok očevidac ili svedok
po čuvenju, raspoložen da svedoči ili neraspoložen da svedoči i itd. Ocena
iskaza svedoka od strane Suda je vrlo delikatna. Naš zadatak je da učinimo
da ova ocena bude u korist našeg klijenta.

Za potrebe ovog priručnika izdvajamo podelu na "neprijateljskog svedoka" i

"prijateljskog svedoka". Zanemarujući šta izraz "neprijateljski svedok" znači u
anglosakonskom pravu, ovde ga, rukovođeni pragmatičnim interesima,
definišemo kao lice "koje svedoči protiv interesa klijenta kojeg zastupamo".
Šta možemo da uradimo s iskazom "neprijateljskog svedoka" da bi konačna
ocena ovog iskaza bila u korist interesa koji zastupamo?

Tri stvari:

1.da narušimo kredibilitet svedoka (ukazivanje na zainteresovanost odnosno

subjektivnost svedoka iz bilo kog razloga ili na njegov psihosocijalni status što
ga objektivno čini nepodobnim);

2.proboj samog iskaza ( na način da ga prikažemo ili kao lažan (s namerom)

ili kao pogrešan (iz raznoraznih razloga);

3.predlaganje drugih svedoka koji će svedočiti suprotno ili predlaganje

"kontrolnih" svedoka koji će svedočiti da je njima "kontrolisani" svedok
drugačije govorio.

"Prijateljski svedok" isto tako može ugroziti interese našeg klijenta ako je
previše "prijateljski" (ili je prosto rečeno - glup) što ostavlja vrlo loš utisak na
sud pa i s tim u vezi treba preduzeti odgovarajuće (prethodne) radnje.
Uglavnom za postizanje svih ovde prikazanih ciljeva a posebno gore pod 1. i
2. služe pitanja. Postavljanje (pravih) pitanja svedoku predstavlja veštinu koja

PAGE 10
se uči dok traje advokatska karijera i ona je vrlo često stvar intuicije ali se
ipak treba držati određenih pravila.

Prvo i najvažnije je, ne postavljati pitanje ako ne znaš odgovor. S pitanjima se

mora biti pažljjiv, izuzetno pažljiv, jer to je ono što može da odvede parnicu u
jednu ili drugu stranu. Prijateljskog svedoka treba pustiti da govori u
neometanom izlaganju. Kada je u pitanju neprijateljski svedok, onda je
osnovni cilj pitanja ukazati da ovaj svedok ne govori istinu a ne svađati se ili
se ubeđivati sa njim pri čemu će on svakako ostati pri svom stavu i probati da
ga ojača. U svakom slučaju ne treba podleći pritisku (prisustvo javnosti ili
klijenta) da postavite pitanje iz koga može da usledi negativan odgovor. U
takvom slučaju, najbolje je samo prigovoriti. Pitanje i formulaciju pitanja
trebamo prilagoditi svedoku, njegovom obrazovanju, intiligenciji i odnosu
prema slučaju. Pitanje mora biti takvo, da se na njega mora konkretno
odgovoriti, dakle nikako ne postavljati pitanje koje daje mogućnost svedoku
da odgovori na način kako to njemu odgovara ili da nešto prećuti. Jedna
misao, jedno pitanje jedan kratak odgovor, koji naravno uvek ide u prilog
našem klijentu. Neprijateljski svedok ne sme da predvidi kakav odgovor
hoćemo da dobijemo. Zato postavljamo pitanja rasuto i na kraju pitamo ono
što zapravo hoćemo. Ako pitanja postavljamo dovoljno brzo ne damo
neprijateljskom svedoku vremena da razmisli odnosno smisli način kako da
izbegne odgovor ili smisli (lažan) odgovor.

Sve u svemu ovde se pitanje zapravo pojavljuje kao dozvoljenim sredstvom

iznuđivanje željenog odgovora na čemu treba stalno raditi i pripremati se.

Zapamtite, postavljanje pitanja na glavnom pretresu (raspravi) nije policijsko

isleđivanje gde pokušavate nešto da otkrijete već put ka unapred zadatom
cilju.

PRIPREMA
Kolega C.Ć. je govorio da su svi advokati jednaki i da su različiti samo po
tome, koliko koji hoće da se potrudi u konkretnom predmetu. Bio je u pravu s
tim što ja ovde definišem upotrebljeni izraz "potruditi" kao pripremu.

Advokat je u sudnici sam, suočen sa sudijom, protivnom stranom, svedocima,

veštacima, svojim klijentom, očekivanim i neočekivanim obrtima,
prigovorima, primedbama, predlozima, dobrim raspoloženjem i lošim
raspoloženjem, pozitivnim i negativnim ličnostima, prijateljskim i

PAGE 11
neprijateljskim licima, dobornamernim i zlonamernim, uglavnom problemi
vrebaju sa svih strana.

A kao što rekosmo advokat je u sudnici sam (protiv svih) ali to ne znači da je
sam pre ovoga, kada se priprema odnosno tada može da bira da bude u
društvu dobrih pravnika i savetnika kroz raznu literaturu ili kroz neposredne
kontakte. Tu dolazimo na teren nevidljivih pravničkih istraživanja i tu uvek
moramo sami da obavimo ceo posao, dakle u potpunosti se upoznati sa
činjenicama, okolnostima, dokazima(!) propisima, praksom i sl. i tek onda
eventualno pitati ili tražiti savet, vođeni maksimom, ko pita glup je jedan dan
ko ne pita glup je ceo život ali ponavljam tek što ste sami proučili ono što
mora i može da se prouči i uverite se da nakon toga u 99% slučajeva upitani
sagovornik ma kakav autoritet bio u toj oblasti, o konkretnom problemu, zna
manje od vas i što je najlepše, verovatno i vaš protivnik.

Dobra priprema uticaće u pozitivnom smislu na vaše samopouzdanje koje je

preko potrebno u svakoj sudnici...dobra priprema znači sigurnost iz koje izvire
uverljivost ... dobra priprema znači da ste posvećeni svom poslu...dobra
priprema vodi ka pobedi.

Dakle, na prvom mestu priprema, na drugom mestu priprema i na trećem

mestu priprema. Sve ostalo dolazi samo po sebi.

POBEDA
Pobeda u advokatskoj praksi u bukavlnom smislu, jeste usvojen (ili odbijen) u
celosti tužbeni zahtev ili oslobađajuća (osuđujuća) presuda ali ona mnogo
češće znači: Iz datih okolnosti - izvući maksimum.

Šta to znači?

To može da znači toliko puno toga odnosno to je toliko relativan pojam da ću

u daljem tekstu nabrojati samo nekoliko od bezbroj mogućnosti koje zapravo
samo ovo potvrđuju i nameću imeperativ da u izboru taktike i strategije treba
biti vrlo mudar i iz datih okolnosti - izvući maksimum.

U krivici to može da znači najniža moguća kazna a ne situacija da se po svaku

cenu ide na oslobađajuću presudu iako postoji čitav niz dokaza koji govori u
prilog krivici okrivljenog a ceo koncept odbrane tvrdoglavo ide za
oslobađajućom presudom što na kraju iznervira Sud (sudiju) pa okrivljeni
dobije veću kaznu od one koja bi mogla da se izdejstvuje uz primenu svih
zakonskih mogućnosti pri drugačijem načinu odbrane.

Ali to takođe znači i da često valja istrajavati na oslobađajućoj presudi tamo

gde nema sigurnih dokaza jer kad sud u takvoj situaciji donosi osuđujuću
presudu, pod pritiskom (ne)dokazane krivice često izriče minimalnu kaznu

PAGE 12
iako navodno učinjeno delo, zaslužuje veću kaznu što je još jedan argument
da se borite do kraja.

U parnici kada okolnosti baš ne idu na ruku vašem klijentu, to može da znači
dobro poravnanje, smanjenje troškova ili manji ali brz i siguran novac nego
veći ali dalji i neizvestan.

U svakom slučaju ka pobedi ili uspehu u ovde iznetom smislu vodi niz sitnih
pobeda tokom trajanja postupka koje započinju pripremom pa preko pisanja
inicijalnog akta i izvođenja dokaza i drugih procesnih radnji ali pri svakoj ovoj
maloj pobedi nikada i slovima nikada ne pokazujte zadovoljstvo a posebno
oholost jer se po nekom nepisanom pravilu sve okreće protiv vas. Zapamtite
to!

POGLED S' DRUGE STRANE

Nastojte da od vašeg klijenta "izvučete" sve ono što mu ne ide u prilog (što je
često težak zadatak) jer na to morate naći odgovor pre nego što uđete u
sudnicu. Ovo je zapravo kruna uspeha jer ako unapred uspete da prevaziđete
sve eventualne probleme odnosno nađete rešenja u pogledu svih mogućih
spornih pitanja koja govore protiv stvari koju zastupate onda ste na dobrom
putu da pobedite.

Suština je u predviđanju "šta može da krene loše po našu stvar" i da na

vreme to predupredite a to je moguće samo ako ste upoznati sa svim
relevantnim činjenicama gde posebni značaj imaju one koje ne idu u korist
vašeg slučaja (klijenta). Po logičnom sledu događaja, za činjenice koje idu
vama u prilog uvek ima vremena jer kada god se pojave - idu u korist vaše
stvari.

Zato, kada razgovarate sa svojim klijentom postavite se u ulogu suprotne

strane, kao da zastupate onu drugu stranu, napadajući (analizirajući) "slučaj"
sa svih strana i kada nađete sve odgovore onda ste u potpunosti spremni.
Prilikom ovoga morate da budete oprezni jer klijenti ne vole ovakvu vrstu
razgovora (po principu - za koga ti navijaš) jer ne shvataju da je ovo najbolji
način da sprečite neuspeh odnosno postignete uspeh. Recite mu da ste vi kao
lekar, morate da budete upoznati sa svim činjenicama, da bi ste dali pravu
dijagnozu.

Potrudite se da znate sve pre nego što uđete u sudnicu da vam se ne bi desilo
ono o čemu lepo govori izreka koja glasi otprilike ovako: "Kad bih znao kad
ulazim u Sud ono što znam kad izlazim iz Suda bio bih najpametniji".

PAGE 13
POST FESTUM: Ako vas nešto uprkos svemu neprijatno na sudu iznenadi,
pravite se da je to najlepša stvar koju ste čuli toga dana.

PODNESAK
Podnesak je oruđe koje u pametnim rukama može da učini mnogo za stvar
koju zastupate. Koristite te ga što češće jer usmena reč nikada ne može biti
tako precizna i izvagana kao pisana reč. Usmena reč ima svoje druge
kvalitete ali o tome na drugom mestu. Mnoge iskusne sudije insistiraju da
"sve što imate da kažete" iznesete kroz podnesak upravo iz prednjih razloga.

Podnesak vam praktično pruža neograničene mogućnosti. Njime možete van

ročišta, dakle na miru, da se izjašnjavate na navode suprotne strane, da
dajete svoju ocenu činjeničnog i dokaznog materijala, da predlažete i da se
protivite, da dajete ocene, primedbe i predloge u odnosu na sve... da
kontrolištete i vodite i usmeravate postupak. I na kraju ali ne kao manje
važno: podnesak se plaća odnosno ulazi u troškove postupka. Razmislite o
tome! Pare leže, tu oko vas!

ŠUMA, DRVEĆE i PRAVNO RELEVANTNE

ČINJENICE

Postoji izreka koja za nekoga u određenoj situaciji kaže: "Od drveća ne vidi
šumu." Za potrebe ove naše knjige to znači sledeće: Iza svake pravne stvari
bilo ona krivična, građanska ili neka treća, stoji određen životni događaj koji
sadrži mnoštvo činjenica. Zadatak je advokata da u svakoj fazi postupka
(sastava tužbe ili krivične prijave...na glavnoj raspravi ili glavnom pretresu)
prepozna pravno relevantne činjenice i da na njih putem dokaznih sredstava
usredsredi napad ili odbranu.

Možda ovo izgleda nejasno ali svakodnevno smo svedoci rasprava koje se
razvlače u nedogled ili usred nepripremljenosti glavnih aktera ove rasprave ili
usled njihovog neznanja a poneki put i namerno (mislim na sudije, advokate i
tužioce). Tako se raspravlja o svakojakim nevažnim stvarima ili se iste ove
nevažne stvari odnosno činjenice u pismenima naširoko i nadugačko izlažu a
svedoci svoje izlaganje počinju od trenutka, kada su ustali tog dana pa šta su
obukli i jeli... a pravno relevantne činjenice se utvrđuju, onako, usput ili ostaju
zamagljene, tamo negde daleko...

Zato je veoma važno prepoznati koje su to pravno relevantne činjenice bitne

u konkretnom slučaju i na njih fokusirati svoju pažnju jer od utvrđivanja

PAGE 14
postojanja ili nepostojanja tih činjenica, zavisi vaš uspeh u sporu. Ne trošite
svoje vreme i snagu na nebitne stvari. Pustite da to drugi rade. Vi dejstvujte
tamo gde je to potrebno! Odvojte važno od nevažnog, bitno od nebitnog,
relevantno od irelevantnog!

PRAVNIČKO SAMOPOUZDANJE
Na početku svi imamo manju ili veću dozu nesigurnosti kada počnemo da se
bavimo pravom i to je normalno. Onaj ko kroz to nije prošao, verovatno ga
pravo i ne zanima i verovatno je zauvek ostao u blaženom neznanju, bar što
se tiče pravne nauke i prakse. Da bi od nesigurnosti došli do samopuzdanja,
hajde da prođemo kroz sledeću priču: Pretpostavljam da nijedan pravnik na
svetu ne poznaje sve pozitivne propise svoje zemlje. Ako bi i zamislili takvog
nekog super-čoveka-pravnika, to ne znači da bi on bio rešenje za sve pravne
probleme, to znači samo da bi smo pred sobom imali govornu zbirku propisa.

Ako u praksi naiđete na lice koje se u usmenoj raspravi, poziva na određeni

član tamo nekog zakona, obavezno navodeći njegov broj ili ne daj bože i stav,
onda budite sigurni da pred sobom imate ili nekoga ko se u pravo ne razume
baš mnogo ili običnog blefera. Naravno postoje izuzeci koji samo potvrđuju
pravilo.

Dakle nije bitno napamet znati propise, bitno je znati pravnički razmišljati što
u najgrubljim crtama podrazumeva upoznavanje sa činjenicama i
okolnostima, definisanje pravno relevantnog i irelevantnog, upoznavanje sa
materijalnim propisima, i svakako poznavanje postupka, to sve pojedinačno i
zajedno, ako i kada posmatramo pravno izdvojeni slučaj.

Niko ne zna sve. Niko ne poznaje sve propise. Ali dobar pravnik mora da zna
gde može da nađe propis. U situaciji kada ne možete ni propis da nađete, evo
saveta starog advokata sada pokojnog, S.Š. : Ako ne možeš da nađeš propis,
idi za osećanjem pravde, propis će se naći.

Iz biltena Vrhovnog suda saznajemo da i ovaj Sud (retko ali se dešava) ima
potrebe za konsultacijama (profesori Pravnog fakulteta) kada zauzima stav po
određenom pravnom pitanju.

Da zaključim: Imati pravničko samopuzdanje znači da opušteno i sa

sigurnošću priđete svakom novom (pravnom) problemu jer to je proces a ne,
neko unapred stečeno i idealizovano znanje... U svakom slučaju kada budete
imali hrabrosti da pred ljudima kažete "to ne znam" onda je to siguran znak
da ste stekli potrebno pravničko samopuzdanje.

Ne znam ali mogu da znam!

PAGE 15
 PRIČA
Advokat svakodnevno komunicira sa Sudom, klijentima ili trećim licima...bilo
usmeno, bilo pismeno. Trudite te se, uvek kada je to moguće, da ova
komunikacija, naravno s vaše strane, bude u obliku priče. Najlakše se pamti i
što je još važnije ostavlja najdublji utisak. Postoji nešto u dubini ljudske psihe
što je otvoreno i prijemčivo za ovakav oblik pripovedanja odnosno
komunikacije i majstori reči i pismene i usmene to neštedimice koriste. Sve
važne poruke kroz istoriju ljudske civilizacije prenete su u obliku priče.

Advokat takođe prenosi poruku kroz tužbu, podnesak, završnu reč, žalbu ili
neki drugi vid obraćanja. Da bi ta poruka stigla (i ostala) do druge strane
koristite ovu jednostavnu ali moćnu tehniku. Sve se može preneti kao priča.
Kad vas druga strana čuje ili pročita napisano ne mora da se trudi da zapamti
ono što je čula ili pročitala To se dešava samo od sebe ako ste to uradili kao
priču. Time ste završili veliki deo posla jer ljudi nisu mnogo skloni slušanju
drugih. Više vole da oni pričaju. Me|utim, na ovaj način postižete da ljudi
uključe prijemnike a isključe emitovanje. Koliko ste puta nešto pročitali ili čuli
a niste ništa zapamtili. To je zato što ste slušali nabrajanje i nabrajanje
činjenica, fraza i praznih reči i na kraju...ništa. Praznina.

Advokat to sebi ne sme da dozvoli. Zadatak advokata jeste da druge ubedi u

stvar koju zastupa. Zato im isričajte priču. Ljudi to vole da slušaju. Još od
malena.

VIP i NAVIP
Jer oni koji znaju će vas preteći

Šta mislite, šta znači ovaj naslov? To je skraćenica. Skraćenica od: Veze i
Poznanstva i Naročite Veze i Poznanstva Dakle "Veze" i ovde bi trebalo da
stanem jer je valjda svakome jasno šta ovo znači. Ali za potrebe ovog
priručnika ipak ću reći sledeće: Ne znam kako sebe zamišljate (ili ste
zamišljali) na početku advokatske karijere, ali ako ste sebe zamišljali kao
advokata profesionalca koji će svoj posao raditi hladne glave i stručno a Sud
shvatali kao telo obektivno i nepristrasno, van vremena i prostora, koje sudi
na osnovu Zakona onda ste bili u zabludi.

Sud čine samo ljudi podložni svemu onome čemu je čovek inače podložan.
Parafriziraću onu čuvenu antičku misao kao "Sve što je ljudsko, nije IM
strano". Ergo, ovde podrazumevam i simpatiju i antipatiju, zlovolju i loše
raspoloženje, zavist i ostale grehove i uopšte loš karakter i glupost ali isto

PAGE 16
tako i pamet i mudrost i dobre ljude i prave profesionalace i one posvećene i
one koji sudsku profesiju obavljaju kao "posao" i koji su tu slučajno ili
namerno zalutali.

Sud ne čine samo sudije nego i službenici po pisarnicama a onda pomoćnici i

savetnici, sekretari i glasnogovornici i ovde nespomenuti.

Advokat u svom poslu sreće i ljude po opštinama i višim nivoima vlasti, po

raznoraznim preduzećima, javnim i nejavnim, vladinim i nevladinim
organizacijama i institucijama, bankama i ustanovama i tako dalje i tome
slično. Svuda tamo sede ljudi koje je bolje poznavati ili da bi vam zakazali
ročište ili da bi vam odložili ročište ili da bi vas primili i sa vama razgovarali u
službi zaštite interesa svog klijenta ili uopšte svog posla i zaista vam kažem
poželjno je da poznajete te ljude jer - lakše dolazite do svog cilja, ma šta on
bio.

Neko je davno rekao, nije važno šta znam nego koga znam i bio je debelo u
pravu. Sve se ipak odvija preko ljudi koje imaju svoje ime i prezime i svoj život
i svoja shvatanja i svoje pozicije i predispozicije i svoja uverenja ali i
predrasude.

Dakle ne preko organa nego preko čoveka. Naravno ako nemate neki
specijalan pedigre, ne možete na početku znati sve i svakoga. Zato ovaj
naslov više imao smisao kao neki recept za budućnost. Poznanstva, ma kako
ona nastajala treba negovati. Čestitka za Novu godinu ili za rođendan, nije na
odmet. Čak šta više. Vodite evidenciju o ljudima, /zapištite ime, broj telefona,
datum rođenja, imena dece ili hobija.../. I ako ih ne vidite par godina, nikada
ne znate kada će vam zatrebati.

Ali, ako i kada zakucate na nepoznata vrata, bilo da je u pitanju Ministarstvo

ili Sud u gradu u kojem nikada niste postupali, uvek vam ostaje integritet i
kredibilitet i obavezno, osećanje mere, fini maniri i dostojanstveno držanje.

Ali: Ne dajte na sebe i na svoju stranku.

VERBALNA KOMUNIKACIJA
Advokat je u situaciji da non-stop priča (verbalno komunicira) sa nekim,
počev od klijenata preko trećih lica, pa zatim preko obraćanja Sudu, tužiocu,
policiji, medijima i tako dalje i tako dalje. Dakle, kada je govor u pitanju,
postoje više ili manje talentovani ljudi odnosno dobri i oni drugi govornici, oni
koji mnogo pričaju i oni koji malo pričaju, oni koji su precizni i oni koji pričaju
od Kulina Bana, oni koji su jasni i oni koje niko ne razume, oni koje govore
veštački i oni koji govore iz srca, one koji imaju prave reči i one koji imaju
pogrešne reči...

PAGE 17
Šta je važno?

Važno je da sebe prepoznate u koju grupu spadate i da radite na tome da

postanete bolji. O retorici i besedništvu i uopšte o pravilnoj verbalnoj
komunikaciji napisano je mnoštvo udžbenika, tako da ću ja za potrebe ovog
priručnika, napisati samo nekoliko reči.

Na početku bih želeo da istaknem nešto što se retko gde ističe kada je u
pitanju verbalna komunikacija, što je veoma važno za advokaturu, a to je
neverovatna činjenica da se ljudi veoma malo razumeju dok komuniciraju,
čak i kada su u pitanju lica istog obrazovanja i uopšte psihološog profila.
Jedan priča jedno i smatra da ga je drugi razumeo, drugi odgovora prethodno
shvatajući nešto drugo i takođe očekujući da bude shvaćen...i onda eto
problema.

Dakle pazite na rekaciju, obratite pažnju da li su vas razumeli a isto tako

pokušajte da shvatite šta zapravo drugi pričaju. Elem, kada je u pitanju
uvodna ili završna reč, na početku, skrenite pažnju onoga kome se obraćate a
zatim ne žurite, kažu da je najvažnija odlika dobrog govora pauza na pravim
mestima ( ćutanje je najači elemenat besedništva), trudite se da to bude,
razgovetan govor - bez takozvanog retorskog šuma (znači, ovaj i sl.); držite se
redosleda da najači argumenat stavite na početak, srednji u sredinu i opet
drugi najači za kraj (eto greške, ne mogu da budu dva najača); nikada ne
treba koncept napisati ceo, jer će te mu onda robovati, već samo u glavnim
crtama. Kažu da je Čerčil, sedam puta svoje govore pred nastup ponavjao...
sve hoće svoje...ako neko misli da je bolji od Čerčila on ne mora...

Ipak, imam potrebu da kažem i da je jedan naš poznati advokat (S.B.) rekao
da ne veruje mnogo u govorancije i da stvar treba da se sredi u toku
postupka-dokazima, posle je kasno...

U svakom slučaju treba razlikovati objašnjenja tipa "kako govoriti" od onoga

"šta govoriti". Treba znati da je vrlo važno kome se obraćate, da neki psiholozi
tvrde da "govor tela" i intonacija mnogo više govore od samih reči, da postoji
i tzv. "cvetni govor", gde koristiš samo stručnu terminologiju i slične izraze da
te niko živi ne razume a ti misliš da si važan...

Šta da kažem na kraju?

Jeste lepo kad neko ume lepo da govori.

ŠTA KADA IZGUBITE?

Sigurno je vam je poznata ona situacija koju ste (nadam se) imali prilike da
vidite samo u filmovima i serijama, kada hirurg izađe iz operacione sale i
mora rodbini da saopšti tužnu vest:

PAGE 18
"Pacijent je umro".

Pauza.

Vrlo često se advokat nalazi u sličnoj situaciji. Dakle učinili ste sve što je u
vašoj moći a rezultat je negativan, parnica je izgubljena ili je vaš branjenik
osuđen. Šta da se radi? Kako saopštiti tužnu vest? Uvek možete da okrivite
drugoga. Ili da smislite neki od bezbroj drugih izgovora. Naravno, šalim se.

Stvar je opet u pripremi. Ali ovaj put u pripremi svoga klijenta. Dakle, manite
se lažnih obećanja i sigurnih prognoza inače ćete da imate velikih problema.
Kada se od vas traži "garancija" za uspeh u sporu onda slobodno recite
stranci da se taj izraz u advokaturi (i u medicini) ne upotrebljava. Ovde je
uvek reč o preuzimanju određenog rizika koga profesionalnim radom treba
svesti na najamanju moguću meru. Dakle, da bi ste eventualnu neugodnost
sveli na podnošljivu meru kada saopštavate lošu vest (ne zavaravjte se da se
može u potpunosti izbeći) morate unapred pripremiti stranku na eventualni
poraz pri čemu treba da imate u vidu da suđenje nije sport ni olimpijske igre
(važno je učestvovati) već život čiji je ukus poneki put gorak. Morate predočiti
stranci da se stvar može i loše završiti. Naravno, negde postoji veća a negde
manja verovatnoća ali je činjenica da uvek postoji. Kao što postoje ljudi koji
svašta obećavaju ali to je njihov problem. Na kraju krajeva to dugujete stranci
(i sebi) a ne lažna obećanja. Ne treba da zaboravite ni činjenicu da su klijenti
mahom izrazito subjektivni u sopstvenim stvarima što je razumljivo i što se i
mora oprostiti.

Lično odbijam da zastupam stranku koja je "ubeđena" da je nevina ili da će da

uspe u parnici a "iz aviona" se vidi suprotno. Na stranu što i ovakvoj stranci
možete da pomognete (umesto godinu dana da dobije recimo uslov ili sl.), što
je u ovoj priči nebitno.

U tom slučaju kada izgubite, jedini ste vi krivci. Ne treba vam to.

PROTIVNIK
-Ja sam taj koji te određuje-

Po prirodi stvari, advokat uvek ima protivnika. Najvećeg neprijatelja (klijenta)

već smo obradili, zato ćemo na ovom mestu obraditi drugog najvećeg
neprijatelja a to je, suprotna strana odnosno advokat koji zastupa suprotnu
stranu ili državni tužilac ili stranka koja nema advokata. Svejedno. Ako ovaj
vid advokatske prakse shvatimo kao borbu onda ćete razumeti zbog čega
ćemo u daljem tekstu koristiti specifične termine.

Dakle, ono što je najvažnije, to je da na na početku stvorite percepciju: ja

dobijam - ti gubiš Kako se to postiže? Manjkom ili viškom samopuzdanja. Kažu

PAGE 19
da glumac na sceni mora da bude samouveren do bezobrazluka, slično je i sa
advokatom. Nikada, bukavalno nikada, niko od prisutnih aktera a posebno
Protivnik ne sme da primeti vašu nesigurnost ili nedostatak samopouzdanja.

Kako postići to bezgranično sampouzdanje? To obrađuju druge psihološke i

motivacione knjige, ali ono što je uvek potrebno to je da ste pripremljeni i to
je najbolji savet primeren ovom priručniku. Onaj ko je spreman on je miran a
mirnoća zrači sampouzdanjem. Dakle nema magičnog recepta, uvek se
pojavljuje taj prokleti rad ( i vežba). Mislite da bokser u ringu tek onako zraći
sampouzdanjem. Ne, iza njega stoje sati, dani, meseci i godine treninga u
znoju i krvi Zato i advokat koji je spreman zrači sampouzdanjem a to se oseća
u sudnici.

Primetili ste da dok smo pričali o Protivniku više smo pričali o nama samima.
U tome i jeste suština. Vi ste taj koji determiniše protivnika i njegovo mesto.
Ako učinite da ste jaki, protivnik je slab. I obrnuto. Zato se pripremajte,
pripremajte i pripremajte. I porazite sve svoje protivnike. Nemojte ni da ih
potcenjujete ni da ih precenjujete nego ih samo stavite na mesto koje im
pripada. Gubitničko.

Na kraju jedan rezervni savet. Ako imate manjak samopuzdanja iz ma kog

razloga a vi se svojski potrudite da izgledate kao da ga imate. Glumite,
vremenom će da vam pređe u naviku. Nije ni to loše. Lepo se obucite i to je
to...ali o tome na drugom mestu.

P.S. Ako protivnik počne da se poziva na pravne autoritete, sudsku praksu ili
ako počne da nabraja članove zakona, da se ponaša dobronamerno, očinski ili
pokroviteljski, obavezno mu kažite da to ne radi i da ste to vi izmislili ali tako
da svi čuju.

Ja neprijatelja nemam moj je neprijatelj moja nespremnost

(Bušido)

PREDMET
"Advokat slobodno odlučuje da li će se prihvatiti zastupanja, osim u slučaju
zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga predvđ|enih Kodeksom i
Statuom"

Izvod iz Kodeksa profesionale etike advokata.

Postoje predmeti koje vredi uzeti i koje ne vredi. Razmislite o tome. Dakle,
postoje jednostavni i složeni predmeti, unosni i oni koji nisu, predmeti koji
služe reklami, dobroj ili lošoj, iako kažu da je svaka reklama dobra, predmeti
koji se brzo završavaju i oni koji traju dugo, predmeti popularni i predmeti

PAGE 20
nepopularni, predmeti koji zahtevaju mnogo rada i oni koji zahtevaju manje
rada, predmeti za koje bi ste voleli da ih niste uzeli i oni koju su vam
promakli, predmeti koji vas nerviraju i predmeti koje volite, predmeti koji
radite pro bono i one koje ne bi ste radili za sve pare ovog sveta, izgubljeni i
nasmejani predmeti, isplativi i neisplativi odnosno oni koje nikada nećete
naplatiti, simpatični i nesimpatični, predmeti od kojih treba bežati i predmeti
koji vama nikada ne dolaze, predmeti koji će vas proslaviti i predmeti zbog
kojih će vas mrzeti...

Sve vam se samo kaže.

Veštak
Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je radi utvr|ivanja ili razjašnjenja neke
činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Čl.249. ZPP

Dakle, veštak je lice koje raspolaže određenim stručnim znanjem i koje na

osnovu toga daje svoj nalaz i mišljenje o nekoj spornoj činjenici u konkretnom
predmetu. Veštak daje svoj nalaz i mišljenje "u skladu sa pravilima nauke i
struke".

Šta je onda problem?

Problem je kad vam dostave nalaz i mišljenje koje ne odgovara stvari koju
zastupate. Šta vam je onda činiti? Mala digresija: Ovde se neću baviti
procesnim stvarima vezane za veštačenje koje su u principu jednostavne i
lako ih je naći u odgovarajućim odrebama procesnih zakona. Dakle, kada se
suočite sa nalazom veštaka koji vam ne odgovara, imajte sledeće u vidu:

1.Nijedan veštak neće promeniti svoje mišljenje;

2.Sve je relativno;

3.U nauci važi pravilo da ono što je do juče bilo neprikosnoveno danas važi
kao netačno /pogotovu u medicini/;

4.Ne važi samo za pravnu struku ona izreka: "Dva pravnika, tri mišljenja".

Kada ovo imate u vidu krećete u mukotrpan proces obaranja

neodgovarajućeg "nalaza i mišljenja". Ne trudite se da sami pronađete
nepravilnosti u nalazu veštaka koji vam ne odgovara. Za to vam je potreban
isti takav stručnjak po mogućstvu bolji (kojeg ćete naravno morati platiti što
normalno ide na teret klijenta - ako klijent odbije da plati ovaj dodatni trošak,
žao mi je koliko para toliko muzike..).

PAGE 21
Gde počinje vaša uloga?

Da učinite da primedbe budu pre svega jednostavne i razumljive Sudu. Ne

smemo da zaboravimo da se radi o stručnim stvarima nepoznatim i vama i
Sudu. Zato je potrebno pre svega da vi razumete a onda da isto na
najednostavniji mogući način to prenesete Sudu. Veštak glatko odbija sve
vaše primedbe ali koje su sada i primedbe suda.

Rezultat: Novo veštačenje, što ste i hteli. A onda? Nadate se da će sve biti u
redu. Ako nije?

Onda Jovo nanovo, sve iz početka...

SUDIJA
-Koga je molit ne treba ga ljutit-

Gore navedena izreka je u pravu i zbog toga, priznaćete, ovo je izuzetno

osetljivo pitanje, Jer, ma koliko se trudili, pojedine sudije se prosto trude da
vas izazovu i time dovedu u neprijatnu situaciju u kojoj možete samo da
izgubite a oni to znaju, Pa, uprkos tome što kod velikog broja klijenata vlada
uverenje da je dobar onaj advokat koji galami i svađa se sa Sudijom, Pa
umesto godinu dana zatvora dobije dve godine zatvora, Ipak, treba
maksimalno izbegavati ovakve situacije, Pa ako dotle, uprkos svemu do|e,
Držite se procesnog Zakona i Pristojnosti,

Ovde preporučujem znanje i pozivanje na članove procesnog zakona koje se

odnosi na postavljanje pitanja, zabrane postavljanja pitanja, vođenja
zapisnika i sve drugo u vezi sa tim, Jer će se retko ko usuditi da javno ide
preko onoga što je glasno rečeno a odnosi se na Zakon.

Elem, osnovno pitanje ove Teme nije da li će meritorna sudska odluka biti
ovakva ili onakva, dakle, kako će Sudija da presudi, na to se uvek možete
žaliti, mnogo je bitnije kako Sudija vodi postupak, da li zapisnik sačinjava
objektivno i nepristrasno i da li prihvata i određuje izvođenje potrebnih
dokaza jer kao što svaki iskusni fudbalski sudija namešta rezultat tokom celog
meča, svirajući sitne nepostojeće prekršaje i tako obezbedi (nevidljivu)
prednost ekipi za koju navija a ne sviranjem penala u devedestom minutu jer
bi to bilo toliko očigledno da bi ga verovatno linčovali, tako i iskusni sudija koji
navija za jednu stranu, (ili jednostavno navija za svoje predubeđenje ili
predrasudu ili unapred donetu odluku) postavljajući sugestivna pitanja, sitnim
štimovanjem zapisnika, diktirajući izjave kako njemu odgovaraju, tokom celog
postupka gradi slučaj na način da vam kasnije nikakva žalba ne pomaže jer
spisi predmeta govore drugaćije.

PAGE 22
Znači ono na čemu uvek treba insistirati i što predstavlja sine qua non je
objektivno vođenje postupka jer ako u spisima predmeta imate objektivno
sačinjen materijal iz koga će neko izvesti drugačiji zaključak od onoga koji se
vama sviđa, ponavljam, uvek možete napisati žalbu o kojoj će neko drugi
odlučivati, opet ponavljam na bazi objektivnog materijala u spisima
predmeta.

U svemu ovom morate biti fleksibilni ali istrajni jer samo na taj način možete
odigrati svoju ulogu i ispuniti svoj cilj.

Srećno!

DRŽAVNI TUŽILAC
Državni tužilac je prirodni neprijatelj advokata. Prirodni neprijatelj ili
principijelni protivnik. Protivnik je u ovom priručniku na odgovarajućem mestu
obrađen ali državni tužilac zaslužuje svoje posebno mesto / u daljem
tekstu:On/. Uglavnom On postupa kao da nikada neće postati advokat i u
principu je uvek protiv svega što advokat radi, predlaže ili pokušava. To sve
traje dok On jednog dana ne postane advokat o onda bude veći advokat od
svih advokata.

Sve navedeno znači da ako mu se kao branilac ikada obratite ne očekujte

nikakav ustupak (kao na primer traženje saglasnosti kod ukidanja pritvora).
Ovo ne znači da ne treba da pokušate već da se ne iznenadite kada vas
odbiju. Time izbegavate nepotrebno razočarenje. U svakom slučaju postoje
izuzeci zbog kojih uvek valja pokušavati.

Vi ste ipak profesionalac a izuzecima svaka čast.

Advokat, ceremonija i staloženost

Klijentu treba pomoć svake vrste. Klijent treba da se oseća bolje posle posete
advokatu. Po zakonu akcije i reakcije, ako se klijent uistinu bude bolje osećao
nakon posete advokatu onda bi i advokat, u takvom kontekstu stvari, trebao
bolje da se oseća što ovde znači da je advokat dobro odradio posao odnosno
da advokat vredi i da ume da obavlja svoj posao. To je svrha ove priče.

Napravićemo jednu paralelu da bi bili jasniji. Radi se o autoritetima i njihovom

uticaju na ljude. Tako na primer kada pacijent ode lekaru, kao svojevrsnom
autoritetu, dovoljno je da ga lekar primi ljudski, da mu kaže "Dobar dan" i
"Kako ste" i pacijent će se osećati bolje. Zbog čega se to dešava ? Nauka na
to još uvek nema odgovor ali tu svakako pomaže atmosfera koja okružuje

PAGE 23
lekara, njegov beli mantil, stetoskop, slike i diplome po zidu ordinacije, njegov
nastup i sve ono što ga opredeljuje kao autoritet u toj profesiji.

Elem, šta je ovde praktićni savet?

Izgledajte kao advokat i ponašajte se kao advokat. U pozitivnom smislu i u

pojedinim situacijama advokat treba da se ponaša ceremonijalno, dakle
svečano, i uglađeno, poneki put sa određenim formalnostima i u malim i u
velikim stvarima od izdavanja punomoćja do držanja završne reči u krivičnim
stvarima i nadasve staloženo što je jedna od odlika i lepog vaspitanja, jer na
taj način šaljete jasnu poruku da ste pouzdani i da vladate svojom profesijom
kao veštinom, a to je ono što klijent očekuje od vas!

Završavamo , kao što smo i počeli. Ovako izgledajući i postupajući pomažete

klijentu, dakle obavljate svoj sveti zadatak.

INICIJATIVA
Neko je rekao da je život borba. Advokatski posao to sigurno jeste. Sukob dva
suprostavljena interesa. Advokat je plaćen da zastupa jednu od te dve strane.
Nameću se pitanja: Kako da budete u prednosti? Kako da zadržite kontrolu?
Kako da utičete na stvar da se odvija u željenom smeru?

Svaki vojskovođa i strateg bi na ova pitanja odgovorio jednom rečju:

Inicijativa.

Nije važno da li zastupate tužioca ili tuženog, da li ste punomoćnik ili branilac,
morate imati i zadržati inicijativu tokom celog postupka. Mladi kolega će se
ovde zapitati, pa kako to da radim? Predlažite, prigovarajte, stavljajte
primedbe, obrazlažite, pišite podneske, budite uvek za korak ispred,
predviđajte, planirajte, istražujte, obilazite, razgovarajte, interesujte se,
zovite, analizirajte, spremite unapred odgovor, razgledajte, čitajte ponovo,
raspitujte se, predlažite nove dokaze, gledajte i slušajte i reagujte, ne
dozvolite da vas napadaju već napadajte vi jer:

Advokatski posao je pre svega napad a ne odbrana. Napadajte stalno ističući

svoje razloge, I kad se branite, vi napadajte. Naterajte protivnika da se on
brani. Neka je inicijativa, stalno sa vama.

Amen.

ADVOKAT I TRGOVAC
Advokat treba (mora) mnogo da zna. Jedan aspekt ovog znanja je veoma
bitan Znati kako prodati svoj proizvod ili u našem slučaju, uslugu. Poznavao

PAGE 24
sam izuzetne advokate koji su znali mnogo i umrli siromašni kao što znam
advokate koji znaju malo ali su se obogatili od svoje profesije. O marketingu,
kao teoriji i praksi prodaje mnogo je napisano.

Umni ljudi se, sada u ovom momentu bave marketingom sa manje ili više
sreće. Zato se time ova knjiga neće baviti već će opisati ono što sam video
kod advokata koji uspešno prodaju svoj proizvod.

Advokat koji ume da prodaje svoj proizvod je besprekorno odeven, nosi

skupocen sat i poslednji model mobilnog telefona (koji stalno zvoni) vozi
mercedes ili BMW, ima dobro nameštenu kancelariju na udarnom mestu, kaže
da ima dobra poznanstva i veze, na razne načine se samoreklamira, širi bajke
o sebi, služi se cvetnim govorom (opisan u ovoj knjizi) i uglavnom govori ono
što se očekuje od njega i što ljudi žele da čuju.

Primetili ste da nisam pomenuo da ovakav advokat mnogo zna jer u ovom
kontekstu to zaista nije bitno. Ruku na srce ima ih koji znaju a ima ih i koji ne
znaju što ovim drugima uopšte ne smeta, ni njima ni drugima. Gore navedeno
može se iskazati jednom rečju: imidž bogatstva jer to je ono što privlači ljude
kako što je davno otkrila Crkva ili kako to radi Banka. Za potrebe ove priče
bitno je reći da prost narod ne može da proceni vaše stručne kvalitete, što je
u neku ruku normalno, kao što ja ne mogu da procenim stručnost
neurohirurga, zato taj isti narod razmišlja ovako:

Ako je bogat onda je uspešan onda je dobar advokat. Jeste al, ne mora da
znači. Uglavnom kada imate ovde opisan imidž onda ide i odgovarajuća cena
koju ljudi plaćaju jer misle da su kod vrhunskog stručnjaka. Jer para na paru
ide. I tako dolazimo da začaranog kruga.

Sada treba postaviti pitanje od milion dolara. Sve je to lepo ali kako ja da
stvorim imidž bogatstva kad (još) nisam bogat? Ovako je na to pitanje
odgovarao jedan moj kolega, koji jeste zaradio lepe pare: -Dešavalo mi se da
sam bez banke, ja se ipak lepo sredim, izađem iz kuće, pozajmim od stanarke
za cigare i svima pričam po ceo dan kako imam para koliko hoćeš.-

I pare su dolazile.

Ko razume shvatiće. Ovo sam mogao da napišem i na početku ali kako onda
da napišem knjigu od 100 strana?

HUMORESKA
Dolazi klijent. Seda na neudobnu i klimavu stolicu, koju smo namerno tako
izabrali da mu još više narušimo ionako poljuljano samopuzdanje. Mi smo u
besprekornom (skupom) odelu sa osmehom naučnika i sveštenika zavaljeni u
ogromnu kožom prošivenu fotelju. Objašnjavamo da imamo mnogo (važnog)

PAGE 25
posla, ali eto, naćićemo malo vremena i za njega. (Novine sa dopola rešenim
ukrštenim rečima jedva smo uspeli da sklonimo.) Tobož ga pažljivo slušamo
dok on gotovo plačnim glasom iznosi svoju situaciju i kada očajnički pita "Da
li može...?" Mi posle značajne psihološke pauze, duboko zamišljeni
odgovaramo "Naravno da Može" Iako znamo da ne može, Ali kako čoveku
reći da ne može Kada će se već neko naći da mu kaže da može Pa bolje da
budemo to mi nego neko drugi Onda nastavljamo, sve u istom stilu sa jednim
velikim Ali... To će da košta Mnogo Imaćemo troškove. Znate kako je sa
ljudima. Onda dalje nastavljamo sa pričom tačno onakvom kakvu bi on,
klijent, želeo da čuje. Potvrđujući sve njegove subjektivne primedbe, procene
i ocene. Dok nas on gleda kao najpametniju osobu na svetu. Jer potvrđujemo
sve ono što je on mislio. A on normalno ime visoko mišljenje o sebi. A onda
krećemo u bitku koju Mi ne možemo da izgubimo. Jer smo unapred uzeli
akontaciju A Klijent...Pa on je upravo to hteo, nemoguću misiju. A nije naša
dužnost da mu objašnjavamo da ne može. Kad će se već neko naći...

Stiže presuda, nije baš dobra

Ali, mi već imamo spremljene stare dobre izgovore. On je u pravu svi ostali
greše i ko zna čega tu još ima. Šta će, mora da nam veruje a i želi da nam
veruje Jer on je u pravu A mi smo tu da ga do kraja podržimo Jer nas za to
plaća Izjavićemo žalbu A žalba košta Na pitanje Klijenta Znamo li koga
Naravno da znamo Nije važno što ne znamo Važno je da klijentu to prija Žalba
je odbijena Ovo nije kraj, uložićemo vanredni pravni lek Klijent nas ne gleda
više blagonaklono Mi mu kažemo da je ipak on u pravu Ali eto, svi su se
zaverili protiv njega Ako imamo sreće On odlazi Bez velike drame i svađe A
mi Mi se okrećemo Novom Klijentu Koji je isto tako u pravu.

HUMORESKA
Sve je iznenada počelo kada se protivnik osmelio da nešto tvrdi a advokat ga
je onako očinski pogledao ... pa ga je slučajno razumeo preširoko i uopšteno
znajući da ono što je široko i opšte da je lako i lakše pobiti, pa se onda setio
iste reči za reč koju je protivnik upotrebio koja nema ničeg zajedničkog sa
onim o čemu je stvar pa onda je tvrđenje koje je izloženo kao relativno
shvatio kao da se odnosi na nešto drugo za šta je takođe znao da ga može
lako pobiti pa je dalje nastavio da zastupa stvar izdaleka ne dozvoljavajući da
protivnik predvidi koji je zaključak hteo da izvuče a onda je pogrešno
protivnikovo tvrđenje opovrgao drugim pogrešnim tvrđenjem zatim je izvršio
zamenu i pojmova i teza drugačijim pojmovima i tezama koje jesu slične ali
idu njemu u korist pa je nastavio sve u istom stilu pitajući mnogo i široko
želeći da prikrije ono što je želeo da bude potvrđeno a onda je svoju
argumentaciju brzo izveo iz potvrđenog, sve mu to nije bilo dosta pa je
iznervirao protivnika da pobesni jer je znao da u besu neće moći pravilno da

PAGE 26
rasuđuje i naravno da pitanja nije postavljao po redosledu jer nije hteo da
protivnik zna šta hoće i šta planira pa kada je primetio da protivnik namerno
negira pitanja čije bi prihvatanje bilo korisno za njegovu stvar pitao je
suprotno od njegovog tvrđenja jer je upravo želeo da to i potvrdi pa je zatim
primenio staru dobru indukciju i teatralno izneo prevremeni zaključak kao
opštepoznatu istinu na zaprepašćenje svih prisutnih što ga nije nimalo
pokolebalo zbog čega je nastavio u istom pobedničkom stilu pa je protivniku
ponudio dva suprotna tvrđenja da bi mogao da bira pri čemu je jedno
predstavio na takav način da je protivnik morao da prihvati drugo jer bi ispao
budala, posle čega je postavio nekoliko pitanja koji nažalost nisu ispala u
korist zaključka koji je priželjkivao što ga nije sprečilo da izvede i izloži
zaključak koji je želeo a koji uopšte iz odgovora nije sledio sve uz obavezan
trujumfalni osmeh a kada se protivnik konačno dokopao argumenta kojim je
mogao da ga pobije prešao je na sasvim drugu temu ali pošto je protivnik
izričito zahtevao da kaže nešto protiv sasvim određenog pomerio je stvar ka
nečemu uopštenijem i svesrdno je govorio protiv toga nagalašavajući kako je
ljudsko znanje relativno i varljivo pa kada se protivnik neočekivano naljutio
nastavio je da insistira na ovim argumentima ubacujući jednu neslanu šalu
zbog koje se publika smejala znajući da su oni koji se smeju na njegovoj strani
a onda se na kraju trijumfalno pozvao na izmišljeni stav višeg suda uz
citiranje latinske izreke i pobednički zaključio raspravu.

Protivnik je bio na kolenima.

HUMORESKA
Otac advokat reče Sinu advokatu: Sine moj u našem zanatu svaki klijentov
problem je naša prilika kada neko klijenta udari mi pišemo tužbu kada
izgubimo parnicu to nije naš problem to je klijentov problem a naša prilika jer
tada pišemo žalbu koju takođe naplaćujemo jer ko bi je bolje napisao od nas
obzirom da smo mi u toku Sine moj mi smo uvek veći od problema
(klijentovih) budi više psiholog nego pravnik pružaj nadu a ne rešenje ti si
sudbina svog klijenta i jedini prijatelj slobodno mu reci od sada samo meni
možeš da veruješ podstiči glasinu ona je vrednija od svega što dokazuješ
činjenice nisu važne nikada ne dokazuj klijentu da nije u pravu uvek možeš da
mu usadiš ideju kao da je njegova pusti ga da se istrese i obavezno mu reci
da on ima pravo i da svi ostali greše pokaži zanimanje za njega učini da se
oseti važan uplaši ga malo pa ga ohrabri ali nikada ništa ne obećavaj u
svakom slučaju ga motiviši pokaži mu gde je njegov interes ne zaboravljajući
ono najvažnije a gde sam tu ja ljudi smo dogovrićemo se podstiči legendu o
sebi i ne zaboravi da uspostaviš tihu dominaciju ali uvek ga pažljivo slušaj to
kod kuće ne može da dobije nikad se ne svađaj sa klijentom uvek budi
konstruktivan jer su mogućnosti neiscrpne upoznaj klijenta što bolje da bi ga
više voleo zapamti mu ime i imena dece i bračnog druga raspitaj se za njih s

PAGE 27
vremena na vreme klijent ne sme da te smatra za advokata već za odanog i
neophodnog savetnika ni slučajno ne kritikuj klijenta uvek se smej i govori
može i obavezno daj if

Šta da ti kažem Sine

Klijent je uvek u pravu.

PAGE 28