Professional Documents
Culture Documents
Zvinca PraistorijskaMetropola PDF
Zvinca PraistorijskaMetropola PDF
Пројекат
Сто година истраживања археолошког локалитета Винча – Бело брдо
Носиоци пројекта
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Народни музеј у Београду
Музеј града Београда
Реализација пројекта
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Народни музеј у Београду
Музеј града Београда
Српска академија наука и уметности
Руководилац пројекта
Дубравка Николић
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ГАЛЕРИЈА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ НАУКА И УМЕТНОСТИ / 114
Београд 2008
Издавачи Изложбу приредили
Графички дизајн
Сарадници у реализацији
Дамир Влајнић изложбе и књиге
Аца Ђорђевић
Графичка припрема
Душко Шљивар
Предраг Дакић Гордана Грабеж
Елијана Гавриловић
Карте и реконструкције Кристина Пенезић
Стеван Ђуричић Јована Трипковић
Увод ...............................................................................................................................................................12
Ненад Тасић
Винча – метропола касног неолита .....................................................................................................15
Ненад Тасић
Неми сведоци једног времена
фигурална уметност Винче..................................................................................................................139
Милорад Игњатовић
Каталог........................................................................................................................................................203
Библиографија..........................................................................................................................................281
Поводом сто година
истраживања
Винче
Винча, једно од насеља на територији града Београда, данас
налик на многа насеља наше, западне цивилизације, пре више од седам
миленијума, и то трајући хиљаду година, била је центар веома значајне
културе млађег каменог доба – винчанске културе. Импозантни остаци
овог вишеслојног насеља, сачувани у десет метара дебелом културном
слоју, довели су Винчу на културну мапу Европе и света, на којој се по
њима препознаје и добија посебну и изузетну вредност.
Култура млађег неолита, коју обележавају високо развијена
земљорадња, прва открића прераде метала, величанствено познавање
грнчарског заната, успостављени односи са другим, често и удаљеним
културама, динамична свакодневица, духовност изражена изузетно
моделованим фигуринама и раскошним посудама, чија је матична
област била читав средишњи део Балкана, добила је име по Винчи
као једном од првих познатих налазишта, а посебно као средишту ове
културе. Винча је била метропола винчанске културе.
Локалитет на Белом брду откривен је 1908. године, у време
када је археологија постепено налазила своје место не само као техника
утврђивања чињеница о прошлости већ и као нова наука, убрзо након
првих истраживачких напора у другој половини XIX века, после
оснивања катедре за археологију на Великој школи 1881. године и
оснивања Српског археолошког друштва 1883. године. Истраживања
Винче одредила су развој археологије код нас, до зреле научне
дисциплине која омогућава тумачење и разумевање прошлости.
Почевши од знаменитог Милоја Васића, читав један век
истраживачи и даље налазе разлоге да се стално враћају Винчи. Још у
време када је био чувар Народног музеја, Васић је енергично и успешно
започео систематска ископавања у Винчи, па је у Народни музеј, а
касније и на Филозофски факултет доспело обиље предмета који и данас
чине значајан део збирки из млађег неолита. Резултате вишегодишњих
истраживања Васић је представио у свом монументалном делу
Преисториска Винча, којим је и данас актуелан. Истраживања у другој
половини XX века, од 1978. године под руководством Одбора за Винчу
Српске академије наука и уметности, заједнички спроводе Музеј
града Београда, Народни музеј у Београду и Филозофски факултет
Универзитета у Београду, преко Одељења за археологију и Археолошке
збирке. Опипљиве резултате представљају богаћење фонда Музеја града
Београда, стварање услова за оснивање музеја на самом локалитету Бело
брдо, едукација и сазревање генерација археолога и других стручњака,
стално стицање нових сазнања. Најзначајнији неолитски локалитет у
Србији, са разноврсним налазима често јединственог облика, значења
и намене, извор је и инспирација за стална преиспитивања и нова
тумачења.
Али и поред сталне поставке у Винчи и месту које налази из
Винче имају у музејима и на тематским изложбама, уверени смо да је
обележавање 100 година археолошких истраживања права прилика да,
изложбом Винча – праисторијска метропола, изнова укажемо јавности
на вредност и изузетан значај овог налазишта, на неопходност да се
Винча, као посебна вредност Београда и Србије, не само истражује него
и да се чува и користи као заједничко наслеђе. Филозофски факултет
Универзитета у Београду, Народни музеј у Београду, Музеј града
Београда и Галерија Српске академије наука и уметности, учесници у
овом подухвату, препознали су и заједничку обавезу да истраживачки
континуитет преточе у сажету и занимљиву слику о једном значајном
и заиста посебном носиоцу идентитета Београда.
Татјана Цвјетићанин
директор Народног музеја у Београду
Увод
Аутори
Винча
14
праисторијска метропола
Ненад Тасић
Винча
метропола касног неолита
15
Винча
16
праисторијска метропола
17
Винча
18
праисторијска метропола
19
Винча
20
праисторијска метропола
достигао импозантне размере, прихватајући реке Сомеш, Тису, Драву, неолитске локалитете
у југоисточној Европи.
Саву, Тамиш, као и друге мање и веће притоке. Низводно од Винче, у
Налазиште је добило име
Дунав се улива и Морава, која је одувек била главни правац од севера ка
због светле боје лесне
југу и обратно. Сплет речних токова, у чијем је центру смештена Винча, терасе на којој се налази,
омогућавао је лаку комуникацију ка свим странама тада познатог света. али је у стручној литератури
У време када су на високој лесној обали Дунава живели Винчанци, пре познатије под именом
више од седам хиљада година, река је сигурно била још шира будући Винча.
21
Винча
22
праисторијска метропола
23
Винча
24
праисторијска метропола
Слика 3.
Профил налазишта у Винчи
после истраживања 1982. године
25
Винча
26
праисторијска метропола
у сваком одељењу куће налазила по једна пећ. Није потпуно јасно Слика 4.
како је из њих одвођен дим, пошто немају никакав отвор осим оног за Цртеж типичне
винчанске пећи
стављање горива и намирница које су припремане. Иако још увек није
експериментално потврђено, из увида у етнографску грађу, посебно
имајући у виду хлебне пећи из ваљевског краја, можемо да закључимо
да је конструкција пећи омогућавала коришћење вртлога насталог
због косине пода и сферичног облика унутрашњости калоте, па је дим
излазио навише, уз горњу ивицу отвора. У домену хипотезе је и начин
на који је дим извођен из куће. Можда су у ту сврху, недалеко од пећи,
прављени отвори (прозори) или су на наспрамним забатима остављани
отвори. Постојале су и пећи посебне намене, за које неки аутори, међу
којима и М. Васић (1932), сматрају да су служиле за прераду цинабарита
донетог са Авале.
27
Винча
28
праисторијска метропола
Слика 5.
План најмлађих
насеља у Винчи, са
назначеним улицама
Ископ 1978–2008
29
Винча
30
праисторијска метропола
Слика 6.
Керамичка посуда изузетне израде, нађена током истраживања 2006. године
31
Винча
32
праисторијска метропола
33
Винча
Стилизовани
винчански
знаци
34
праисторијска метропола
„Винчанско писмо”
Загонетни урезани знаци још једно су од значајних отворених питања у српској и европској науци,
чије разрешење већ дуги низ година траже и археолози и палеолингвисти, али и аматери и љубитељи
археологије. Иако неки тврде супротно, нико за сада није постигао већи успех у овом подухвату.
Но, прво треба утврдити шта су, заправо, винчански знаци. Ради се најчешће о праволинијским
урезима изведеним на већ печеној површини посуде, и то на свим њеним деловима, од обода до
дна. Осим на грнчарији, чести су и на фигуринама. Из млађих фаза винчанске културе, на читавој
територији на којој се простирала, до данас је откривено више од хиљаду фрагмената посуђа и
фигурина са урезаним знацима. Претпоставке о функцији винчанских знакова су различите: од
ознаке власништва, кауције, преко пиктограма или сликовног писма, до формираног фонетског писма.
У јавности су честе полемике између поборника разних теорија. У зависности од ситуације,
расправе су више или мање жучне, а стручњаци склони скептичном приступу често су оптуживани
за занемаривање успеха у дешифровању „винчанског писма”. Други пак стално заборављају
чињеницу да још увек нико не зна чак ни којој групи народа су припадали Винчанци, а камоли којим
су језиком говорили, што је неопходно за дешифровање једног фонетског писма.
35
Винча
36
праисторијска метропола
37
Винча
праисторијска метропола
Дубравка Николић
Јасна Вуковић
Од првих налаза до
метрополе касног неолита
откриће Винче и прва истраживања
Винча
На олтару Преисторије
Kао праисторијско насеље, Винча се у стручним круговима
помиње крајем XIX века. Јован Жујовић, први школовани српски геолог,
који је у Винчи нашао кремене ножеве и окресине, на састанку Српског
геолошког друштва 1893. године скренуо је пажњу стручњака и учених
људи на то налазиште. Четири године касније, опет на састанку овог
друштва, приказани су многобројни предмети прикупљени на обали
Дунава, па је Жујовић закључио да се у Винчи можда налази једно од
најбогатијих предисторијских селишта у Србији (Јовић 1986: 88).
40
праисторијска метропола
са областима Егеје. Осим занимљивих налаза из Винче, пре свега археолошким темама. На
једном од њих, 1893. године,
фигурина, посебно је истицао значај појаве цинабарита, руде живе, који
Жујовић је први пут скренуо
је, по његовом мишљењу, потицао из рудника Шупља стена на Авали пажњу на праисторијско насеље
(Васић 1906а: 264). Тај успутно поменути детаљ постао је окосница свих у Винчи.
његових будућих размишљања о Винчи. У деценијама које следе, Васић
41
Винча
42
праисторијска метропола
Милоје Васић
(1869–1956)
Први школован српски археолог и истраживач Винче. После
завршених студија класичне филологије на Великој школи у
Београду, 1895. године започео је рад у Народном музеју у
Београду, као сарадник Михаила Валтровића, у то време чувара
(управника) ове институције и професора археологије на Великој
школи. Добивши стипендију за студије археологије у Немачкој,
Васић је 1896. отишао у Берлин, а затим у Минхен, где је докторирао
1899. године, код чувеног професора А. Фуртвенглера. Од 1904.
године предавао је археологију на Универзитету у Београду, а
1906. преузео је од Валтровића дужност чувара Народног музеја,
коју је обављао до 1915. године. Током рада у Музеју систематски
је сређивао збирке, отворио је Музеј за публику, спроводио
археолошка ископавања и уређивао Старинар. Предавао је на
Филозофском факултету и после пензионисања, до 1955. године.
43
Винча
44
праисторијска метропола
45
Винча
46
праисторијска метропола
Руски археолошки
институт у Цариграду
Основан 1894. године ради проучавања прошлости у областима које су чиниле Византијско царство. Његов
утемељивач и једини директор био је руски византолог Ф. И. Успенски. У организацији Института спроведена су
многобројна истраживања у Малој Азији, Сирији, Бугарској и Србији. У циљу заједничког проучавања археологије
Балкана, основано је и посебно одељење, које је требало да обухвати све балканске државе. Услед међусобног
неповерења проузрокованог политичком ситуацијом, у његовом раду учествовала је, међутим, само Србија, а за
секретара је постављен М. Васић. Институт је издавао публикације у којима је презентована важна археолошка
и историјска грађа, а осим руских, прилоге су објављивали и научници из других земаља, који су радили под
руководством Успенског. Са уласком Турске у Први светски рат, Институт се угасио 1914. године.
47
Винча
48
праисторијска метропола
Слика 10.
Ископавања
1913. године
49
Винча
50
праисторијска метропола
лима, улога Браунових у наставку ископавања данас је неоправдано часописа Man, председник
многих научних друштава, као
заборављена. Током дугогодишњег боравка у Београду, Алек Браун,
што су Британско друштво за
књижевник и преводилац, неко време радио је и као лектор на Фило-
унапређење наука (1919–1932)
лошком факултету, а његова супруга Кетрин у Британском посланству. и Краљевско антрополошко
Чини се да је за наставак ископавања у Винчи пресудно било залагање друштво (1928–1931),
управо Кетрин Браун, жене узбудљиве биографије, о којој у нашој почасни генерални секретар
историографији нема много података. Наиме, у лето 1929. године, у Међународног конгреса
антрополошких и етнолошких
лондонском Тајмсу објављен је оглас сер Чарлса Хајда, богатог власника
наука (1934–1947) и
новинске куће из Бирмингема, у коме нуди средства за ископавање
председник Британске школе
старина. У жељи да помогне Васићу, али да му при томе не буди у Атини (1934–1947). За свој
лажне наде, Кетрин Браун је без његовог знања започела преписку са научни рад добио је многа
Хајдом. Резултат њиховог интензивног дописивања био је споразум одликовања и признања,
Хајда, Васића и владе Србије, којим се Хајдовим средствима оснива између осталих Орден св. Саве
III реда (1930). Најзначајнија
Археолошка збирка Семинара за археологију, финансирају ископавања
његова дела су: The Dawn of His-
у Винчи истог лета и закупљује површина за ископавања 1933–1934.
tory (1911), The Political Ideas of
године (сл. 11). За узврат, договорено је да се одређени број налаза the Greeks (1927), Who were the
из Винче уступи Хајду, односно музејима у Британији. Интересовање Greeks? (1930).
брачног пара Браун за Винчу тиме није окончано, па су и наредних
51
Винча
52
праисторијска метропола
53
Винча
54
праисторијска метропола
ПИСАЦ.
55
Винча
56
праисторијска метропола
Слика 13.
Хајдово писмо
из 1931. године
57
Слика 14.
Хајд ваза
Jединствена зооморфна
посуда у облику птице
Винча
60
праисторијска метропола
Слика 15.
Археолошка збирка
1938. године
61
Винча
62
праисторијска метропола
Слика 16.
Хајд и Хартли у Винчи,
18. јула 1930. године
(Хајд вероватно са шеширом и штапом)
63
Винча
64
праисторијска метропола
65
Винча
66
праисторијска метропола
Слика 17.
Журнал, 22. август
1929. године, стр. 38
67
Винча
Слика 18.
Журнал, 30. јул
1931. године, стр. 109
68
праисторијска метропола
Слика 19.
Журнал, 27. август
1911. године, стр. 104
69
Винча
Слика 20. ископавао на читавој површини, али са истим циљем – да што боље
Ископавања 1911. године дефинише грађевинске хоризонте (сл. 22). У данашњој методологији,
овај начин могао би сe с правом назвати ископавањима у широком
ископу, која се сматрају најпогоднијим за истраживања неолитских
налазишта.
70
праисторијска метропола
71
Винча
72
праисторијска метропола
73
Винча
Слика 23.
Део ситуационог
плана из 1911. године
74
праисторијска метропола
75
Винча
Слика 25.
Антропоморфна фигурина на
стакленим фотографским плочама
76
праисторијска метропола
У средишту интересовања
Почетком XX века био је истражен веома мали број пра-
историјских локалитета у југоисточној Европи. У време када је Васић
почео да се бави археолошким проучавањима, ниједно неолитско
налазиште на територији Србије није било истраживано, а сви закључци
о неолиту заснивали су се на случајним налазима. Одмах по завршетку
ископавања у Чаршији, Јабланици и Малом друму, Васић је 1906. године
објавио један од најзначајнијих радова, који има веома важно место у
историји српске археологије. Данашњем читаоцу можда је необично
да се текст под називом Прилози ка решавању тројанских проблема
односи искључиво на питања хронологије неолита и културних веза
између Балкана и Мале Азије. С обзиром на то да је Троја тада била
једини познат локалитет са моћним културним слојем, у коме су јасно
издвојене развојне фазе насеља, Васић је сматрао да она представља
77
Винча
78
праисторијска метропола
79
Винча
80
праисторијска метропола
Слика 26.
Ископавања 1911. године.
И тренуци одмора забележени
су на фотографским плочама
81
Винча
82
праисторијска метропола
83
Винча
84
праисторијска метропола
85
Винча
праисторијска метропола
Ненад Тасић
Милорад Игњатовић
Од традиционалне до
модерне методологије
истраживања у Винчи 1978–2008. године
Винча
88
праисторијска метропола
рећи и данашње археологије. Ипак, заувек ће остати празнина настала истраживања у Винчи. Залагао
се за интердисциплинарно
због тога што у то време није посвећивана нарочита пажња бележењу
проучавање и охрабривао је
положаја налаза у хоризонталној равни, већ су мерене само вертикалне увођење нових технологија у
коте. Иако је јаме, нарочито у најнижим слојевима, Васић уочавао и археологију.
ископавао их издвајајући материјал из њих, у публикацији није дао
89
Винча
90
праисторијска метропола
Слика 27.
Оснивачи Одбора
САНУ у посети
налазишту
(Д. Срејовић,
В. Чубриловић
и Н. Тасић)
91
Винча
92
праисторијска метропола
93
Винча
94
праисторијска метропола
95
Винча
ерозије, дно једне гробне раке било укопано до нивоа поднице куће из
истог хоризонта.
96
праисторијска метропола
Слика 31.
Гроб Бодрогкерестур културе
Слика 32.
Сектор II после
глачања терена
97
Винча
Слика 33.
Ископавања
1998. године, јама
костолачке културе
98
праисторијска метропола
од ивице профила уз Дунав, према унутрашњости налазишта, како археологији. Мање је познато
да је од 1983. до 1986. године
би се што пажљивије пратила стратиграфска слика и на време уочили
био руководилац истраживања у
непокретни објекти. На примеру куће 6 може се видети како је
Винчи, када је испитан најмлађи
сложена ситуација изискивала и примену контролних ровова, који су неолитски хоризонт становања.
постављени тако да се добију два управна пресека (сл. 34).
99
Слика 34.
Ископавања 1986. године, контролни ровови постављени кроз кућу 6
Винча
Слика 35.
Могућности примене
архивске теренске
документације у
интерпретацији
102
праисторијска метропола
103
Винча
Слика 36.
Схема обележавања
квадратне мреже
током ископавања
1978–2008. године
104
праисторијска метропола
Слика 37.
Исечак дијаграма
Харисове матрице са
ископавања у Винчи
105
Винча
Технике и процедуре
Флотација (енг. float = плутати) је уведена у нова истраживања
Винче 2001. године. То је метода испирања земље из културног слоја.
Прикупљени узорци прослеђују се до обале Дунава, где се процесуирају
у флотационој машини. Узорак се прикупља из сваке целине (до 2003.
године то су били локуси, односно квадрати димензија 1 x 1 m, а од
2003. године то су целине које диктирају услови на терену, квалитет
и врста слоја) и потапа у флотациону машину. Испира се уз помоћ
пумпе, тако да лака фракција исплива на површину где се прикупља и
одлаже на сушење и даљу обраду. Тешка фракција, комади лепа, камена,
крупније кости и керамика, пада на мрежу, где се задржава и вади пре
обраде следећег узорка. На тај начин стиче се увид у садржај земље
која се иначе одбацује (сл. 38). Захваљујући систематском прикупљању
и пажљиво установљеној процедури, закључци добијени анализом
106
праисторијска метропола
Слика 38.
Процес флотације
107
Винча
Слика 39.
Делови наруквица
од морске шкољке
спондилус
108
праисторијска метропола
109
Винча
110
праисторијска метропола
централној Европи, ово сазнање убудуће мора да се узме у обзир при- Слика 40.
ликом планирања и спровођења ископавања. Карта са котама зона
отпорности
Од почетка најновијих истраживања у Винчи, за вођење те-
ренске документације користи се рачунарска технологија. Најпре
су употребљаване MS Acess базе података за унос теренских, фото
и нивелманских дневника, али смо брзо дошли до закључка да је
огромна маса података коју прикупљамо током кампања превазишла
могућности тог софтверског пакета. Одлучили смо се за употребу My
SQL базе података, која је вишеструко бржа и оперативнија. Уз њу
је направљен и софтвер ArchaeoPack (Tasić i Jevremović 2003), који је
тестиран на ископавањима у Винчи. Он, заправо, представља визуелну
интерпретацију података откривених на терену. Нарочито треба истаћи
да се ради о тродимензионалној представи терена, као и да је у сваком
тренутку изводљиво приказивање положаја одређених типова налаза
у односу на терен, непокретне објекте или на други тип и врсту налаза.
Употреба и развој овог софтвера омогућена је почетком примене
електронског даљиномера (EDM – electronic distance meter) који је, као
поклон фондације Alexander von Humboldt, стигао у Винчу 2002. године.
111
Винча
112
праисторијска метропола
113
Винча
Слика 42.
Изглед радног екрана
у програму ArchaeoPack
114
праисторијска метропола
115
Винча
Слика 43.
Резултат хемијске
анализе малахита,
графички приказ
116
праисторијска метропола
117
Винча
118
праисторијска метропола
119
Винча
120
праисторијска метропола
Јасна Вуковић
Милорад Игњатовић
Душко Шљивар
121
Винча
122
праисторијска метропола
123
Винча
124
праисторијска метропола
Слика 45.
Алатке за обраду земље
125
Винча
126
праисторијска метропола
127
Винча
128
праисторијска метропола
129
Слика 47.
Орнаментисане посуде
Винча
Слика 48. обављан уз стално присуство воде (Антоновић 1992: 24–26). На тај
Алатке од начин настала су мала цилиндрична језгра, која су често налажена на
глачаног камена
локалитету у Винчи.
132
праисторијска метропола
Слика 49.
Палета са грумењем
црвеног пигмента
133
Винча
134
праисторијска метропола
135
Винча
136
праисторијска метропола
137
Винча
138
праисторијска метропола
Ненад Тасић
139
Винча
140
праисторијска метропола
141
Винча
142
праисторијска метропола
Слика 51.
Седећа фигурина, са
рукама прекрштеним
испод груди, има узоре
у неолиту Леванта и
Анадолије
143
Винча
144
праисторијска метропола
145
Винча
Слика 54. наглашене, што је био манир који је остао током целе класичне фазе
Развој представе и готово до самог краја винчанске културе (сл. 54). Очи потом готово
очију на винчанским
ишчезавају, што може да се објасни смањивањем димензија фигурина,
фигуринама
као и њиховом потпуном безличношћу. Изузетно интересантан приказ
развоја очију пружају две фигурине које се чувају у Археолошкој збирци
Филозофског факултета у Београду (кат. бр. 34, 36). На првој фигурини
урезане очи су необично постављене испод носа, па на први поглед није
јасно да ли се ради о очима или о наглашеним јагодичним костима. На
другом примерку урези су прерасли у жлебове, а између њих остаје исти
српасти облик као и на другим фигуринама са бадемастим очима.
146
праисторијска метропола
Слика 55.
Куротрофна фигурина
147
Винча
Слика 56.
Lady of Vinča
припада класичној
фази винчанске
културе
148
праисторијска метропола
149
Винча
150
праисторијска метропола
151
Видовданка
Откривена на Видовдан 1930. године,
Видовданка представља врхунац неолитске
фигуралне пластике. То је женска
фигура у стојећем положају, мирног и
достојанственог држања, без наглашених
индивидуалних црта. Малобројни детаљи на
њој изведени су пластичним моделовањем.
Велике изражајне очи доминирају лицем
у облику типичне петоугаоне винчанске
маске. Димензијама и начином израде
Видовданка чини изузетак у корпусу
винчанске антропоморфне пластике.
Изгледа да је уметник величином, финоћом
моделовања и безличношћу лица желео
да нагласи архетип женске фигуре, која је
имала посебно место у систему веровања
неолитских житеља Винче.
Винча
Слика 59. и оне са рукама спојеним испод груди или положеним на стомак, које
Минијатурне могу да се сматрају директном везом са изворним областима неолита
фигурине с краја
винчанске културе на Леванту и у Анадолији (Hansen 2007). Понекад срећемо и двојне
представе („сијамски близанци”, „мајка са дететом“) и фигурине у
седећем положају, мада су оне ипак ређа појава у представљању људске
фигуре. Овај последњи тип нешто је чешћи почевши од средине развоја
винчанске културе. Управо на основу седећих фигурина конструисана
је раније поменута интерпретација о истакнутом значају жене у
неолитским друштвима. С друге стране, приказане фигурине се ни по
чему више не разликују од истовремених фигура у стојећем положају.
Контексти у којима су откривени и начин депоновања примерака овог
типа фигурина не разликују се од осталих, тако да је чињеница што су
постављени на неку врсту постоља (столица, трон) једино што им даје
посебност.
154
праисторијска метропола
155
Слика 60.
Сукње представљене на винчанским фигуринама највероватније изражавају припадност групи
Винча
Слика 61.
Примери винчанске
фигуралне пластике
са наглашеним
портретним цртама
158
праисторијска метропола
159
Винча
Иако познате широм света већ скоро један век, винчанске фигу-
рине и даље остају загонетне као што су биле када су тек „освануле” на
археолошком небу. Од тог времена нађено је више стотина примерака
антропоморфне пластике широм винчанског неолитског света.
160
праисторијска метропола
Слика 63.
Зооморфне фигурине
161
Винча
162
праисторијска метропола
163
Винча
164
праисторијска метропола
Дубравка Николић
Јасна Вуковић
Чувари и заштитници
култни предмети
165
Винча
Просопоморфни поклопци
Винчанска култура постала је позната у свету по многобројним
и стилски разноврсним фигуринама, због чега је пажња истраживача
најчешће била усмерена на тумачење ових препознатљивих предмета.
Међу култним објектима, међутим, издваја се још једна група на-
лаза јединственог облика, значења и функције. У питању су тзв.
просопоморфни поклопци, који се у неолиту јављaју само у винчанској
култури. То су изузетно атрактивни, визуелно веома упечатљиви
предмети високе уметничке израде, брижљиво обликовани, са свим
детаљима изведеним промишљено и прецизно.
166
праисторијска метропола
Слика 64.
Просопоморфни
поклопац
167
Слика 65.
Амфора са
просопоморфним
поклопцем
праисторијска метропола
169
Винча
Слика 66.
Поклопац са два лица
170
праисторијска метропола
Слика 67.
Поклопац са лицем у
облику маске
Жртвеници
Овим термином означавају се мањи керамички предмети са
реципијентом постављеним на три или четири ноге. Карактеристични
су за касни неолит на читавом подручју југоисточне Европе, а у
литератури се означавају различитим именима. Милоје Васић их
је називао столовима и трпезама (τράπεζαι), а данас се среће више
термина, као што су олтари, култни столови, жртвени столови, али
најчешће – жртвеници.
171
Винча
Слика 68.
Жртвеник са
протомама у облику
животињских глава
172
праисторијска метропола
173
Винча
174
праисторијска метропола
други смисао. Посуда која очигледно представља бика (кат. бр. 161)
има отвор на темену, док се на врату налазе веома мале перфориране
дршке. У овој посудици вероватно је чувана нека драгоцена течност
која је коришћена у ритуалним радњама. Може се претпоставити да
је помоћу врпце провучене кроз перфорације на дршкама била негде
окачена, а да се отвор на неуобичајеном месту затварао поклопцем од
материјала који није сачуван.
Слика 71.
Животињска глава
на зооморфној посуди
175
Винча
176
Слика 72.
Хајд ваза
177
Винча
Слика 73.
Хајд ваза у групи
предмета, in situ
финим канелурама (сл. 74, кат. бр. 165). Нађена је у кући која је означена
као основа 6.6, и то заједно са другим предметима и великим бројем
целих посуда (Васић 1932: 42; 1936ц: 38). Занимљиво је да је Васић у
дневнику ископавања забележио да су неке од тих посуда нађене: ...
наопачке окренуте, као што је био случај и с антропоморфном вазом
– статуетом (Васић 1911: 126). Нажалост, ни тај податак, који упућује
на закључак да се ради о култној радњи, не разјашњава прави смисао
и начин употребе ове ритуалне посуде.
178
праисторијска метропола
Слика 74.
Журнал, 5. септембар
1911. године, стр. 129
179
Винча
праисторијска метропола
Стеван Ђуричић
Аца Ђорђевић
182
праисторијска метропола
183
Винча
184
праисторијска метропола
Слика 75.
Ортогонална фотографија
објекта 01/03, са остацима
пећи 01/03
185
Винча
Слика 76.
Пећ 01/03
фотографисана са
западне стране,
током припреме за
премештање
186
праисторијска метропола
187
Винча
Слика 78.
Пећ 01/03 у депоу
188
праисторијска метропола
везу са подницом (сл. 80). Понекад, ако се цео зид срушио у једном Слика 79.
тренутку и ако је рушевина недирнута, тј. ако није вршена нивелација Реплика пећи 01/03
рушевинског слоја, постоји могућност да се измери и висина зида. У
том случају, ширина обрушеног зидног платна једнака је висини зида
пре рушења. На основу отисака скелетног дела зида, обично дрвених
стубова, грања и прућа од којих је рађен плетер, утврђујемо систем
градње зидова. Отисци у лепу омогућују нам да препознамо и врсту
дрвета које је коришћено као грађевински материјал. У рушевинама
грађевина често се налазе и остаци угљенисаних дрвених греда, које су
могле бити делови хоризонталне конструкције крова. Ретко су присутни
остаци других делова крова, вероватно због тога што су прављени од
материјала који лако и брзо горе (нпр. слама, трска, грање). Пепео, гар
и угљенисани комади дрвета, помешани са уситњеним грумењем лепа,
често чине танак слој непосредно на површини пода у рушевинама
189
Винча
Слика 80. кућа и највећим делом, врло вероватно, потичу од срушеног крова, који
Остаци куће 03/03, први сагори и пада директно на под и кућни мобилијар.
фотографисани са
југоисточне стране Подови винчанских кућа рађени су у више слојева (сл. 81). Да
под не би пуцао и да би имао бољу термичку изолацију, на пажљиво
нивелисан терен постављане су, једна до друге, хоризонталне греде
(тзв. потпатосне греде), а преко њих је наношен и чврсто набијан слој
глиновите земље без додатка плеве.
190
праисторијска метропола
Слика 81.
Софтверски
моделована
реконструкција детаља
пода куће у Винчи
191
Винча
Кућа 01/06
Када се заврши подизање дислоцираних делова грађевине и
предмета нађених у или испод рушевинског слоја тог објекта, обично
на првобитном месту остају необрушени делови зидова, подница
и мање или више оштећене пећи. Пример за то је кућа 01/06, која
је истраживана током 2006. и 2007. године и чије ископавање није
окончано (сл. 82). Кућа је правоугаоног облика, оријентације север–југ,
са малим одступањем према истоку, просечне ширине 4,5 m. Њена јужна
граница још није утврђена, а до сада је истражена у дужини од око 7 m.
Са два преградна зида у правцу исток–запад објекат је подељен на три
просторије: северну, централну и јужну. Северна просторија широка је
192
праисторијска метропола
Слика 82.
Ортогонална
фотографија
основе куће 01/06
193
Винча
194
праисторијска метропола
195
Винча
196
праисторијска метропола
Слика 84.
Софтверски
моделована
реконструкција
ентеријера куће 01/06
197
Винча
198
праисторијска метропола
Слика 85.
Аероснимак
налазишта у Винчи и
његове околине
199
Винча
Слика 86.
Идејно решење Властимира Гаврика
за реконструкцију винчанске куће
200
праисторијска метропола
201
Милорад Игњатовић
Каталог
Винча
1. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1934, дубина 8,75 (9,25) m, јама Z
Печена глина; висина 9,9 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 852
Стубасто обликована мушка фигурина. Глава није издвојена из
основне масе, а на округлом лицу налазе се пластично моделован
нос и очи приказане угластим урезима. Потиљак је купаст, а
гениталије и глутеи пластично су моделовани.
Објављено: Васић 1936б: 8, сл. 22 а-c; Бабовић 1984б: кат. 159.
2. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1929, дубина 5,3 m
Печена глина; висина 6,8 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1650
Сумарно обликована женска фигурина, благо повијена унапред.
На троугаоном лицу налазе се пластично моделован нос и урезане
бадемасте очи. Дојке су пластично назначене и асиметрично
постављене, а руке су у облику патрљака. Дуж леђа је моделована
линија кичменог стуба.
Није објављено
3. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1931, јама о9,2
Печена глина; висина 6,1 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 859
Невешто моделована женска фигурина. Нос, патрљци руку и дојке
пластично су назначени налепцима готово једнаких димензија
и облика. Очи су приказане урезаним линијама које се протежу
и преко носа. Наглашени глутеи имају облик хоризонталног
испупчења.
Објављено: Васић 1936а: 27, сл. 47; Васић 1936б: 9, сл. 30 а-c.
204
праисторијска метропола
4. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1930–1931, дубина 7,8 m
Печена глина; висина 3,6 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1305
Стубасто обликована фигурина код које су из основне масе
издвојени једино патрљци руку. Глава има заравњено теме, нос је
пластично моделован, а очи су у виду јамичастих удубљења.
Објављено: Васић 1936а: 94, сл. 183 а-b.
5. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1930, дубина 6,9 m
Печена глина; висина 5,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1244
Фигурина са атрибутима оба пола (хермафродит). Глава није
издвојена из основне масе, а на њој су наглашени пластично
моделован нос и урезане бадемасте очи. Осим руку у облику
кратких патрљака, на телу су пластичним налепцима приказане
дојке, пупак, мушке гениталије и глутеи.
Објављено: Васић 1932: 55, сл. 108; Васић 1936б: 133, сл. 576 а-c;
Бабовић 1984б: кат. 164.
6. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1934, ров Q
Печена глина; висина 5,9 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 853
Мушка фигурина ваљкастог тела. Глава није издвојена из основне
масе. На лицу је пластично приказан нос, док су очи назначене
угластим урезаним линијама. Теме је у облику кресте, док су руке
у облику кратких патрљака Гениталије су пластично моделоване.
Објављено: Васић 1936б: 8, сл. 23 а-c.
205
Винча
7. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1931, дубина 7,7 m
Печена глина; висина 4,9 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1306
Глава и врат фигурине необичног облика. Пљосната глава налази
се на дугачком цилиндричном врату. Нос је извучен у виду кљуна,
а очи су приказане троугаоним урезима. Потиљак је
купасто завршен.
Објављено: Васић 1936а: 94, сл. 185 а-b.
8. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1931, јама о9,2
Печена глина; висина 4,3 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 855
Сумарно моделована женска фигурина, са траговима беле и
црвене боје. На лицу се налази само пластично моделован нос.
Руке су извучене из основне масе у виду кратких патрљака, а дојке
су накнадно налепљене. Бокови и трбух истакнути су сочивастим
налепцима (појас?), док су глутеи веома наглашени моделовањем.
Објављено: Васић 1936а: 27, сл. 46; Васић 1936б: 9, сл. 26 а-c.
9. Антропоморфна фигурина
Ископавања 1933, дубина 6 (7,8) m
Печена глина; висина 11,3 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 948
Доњи део женске фигурине елиптичног пресека. Дојке, глутеи
и ноге наглашени су моделовањем. Четири аплицирана кружна
медаљона, повезана урезаним линијама, представљају појас.
Објављено: Васић 1936б: 19, сл. 131 а-c.
206
праисторијска метропола
207
Винча
208
праисторијска метропола
209
Винча
210
праисторијска метропола
211
Винча
212
праисторијска метропола
213
Винча
214
праисторијска метропола
215
Винча
216
праисторијска метропола
217
Винча
218
праисторијска метропола
219
Винча
220
праисторијска метропола
53. Рељеф
Ископавања 1929, дубина 4,7 m
Печена глина; димензије: 9,1 x 14,3 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1233
Рељеф на коме је представљена жена у лежећем положају, која
у наручју држи дете. На петоугаоним лицима пластично су
моделовани носеви, док су очи урезане. Детаљи одеће приказани
су урезивањем. Површина на којој фигуре леже вероватно
представља део постеље.
Објављено: Васић 1936а: 152, сл. 322; Васић 1936б: 121, сл. 556 а, b;
Бабовић 1984б: кат. 177.
221
Винча
55. Видовданка
Ископавања 1930, дубина 6,2 m
Печена глина; висина 30,6 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 999
Женска фигурина полиране површине, са траговима црвене боје.
На петоугаоном лицу у облику маске доминирају пластично
моделован нос и бадемасте очи. Теме и потиљак су заобљени. На
фино обликованом телу истичу се заобљени трбух, са пупком који
је назначен убодом, и глутеи.
Објављено: Васић 1936б: 33, сл. 203 а-c; Бабовић 1984б: кат. 169.
222
праисторијска метропола
223
Винча
224
праисторијска метропола
225
Винча
226
праисторијска метропола
227
Винча
228
праисторијска метропола
229
Винча
230
праисторијска метропола
231
Винча
232
праисторијска метропола
233
Винча
234
праисторијска метропола
235
Винча
236
праисторијска метропола
237
Винча
238
праисторијска метропола
239
Винча
240
праисторијска метропола
241
Винча
242
праисторијска метропола
243
Винча
123. Жртвеник
Откуп
Печена глина; димензије: 6,5 x 13,5 x 5,5 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 1255
Четвороугаони жртвеник са плитким реципијентом, постављен
на четири ноге. На ужој страни реципијента налази се
животињска глава са роговима и отвореним устима. Жртвеник је
украшен урезаним и црвено бојеним тракама.
Објављено: Бабовић 1984б: кат. 211; Stanković 1986: Т. XIII/2.
244
праисторијска метропола
124. Жртвеник
Ископавања 1933, дубина 5,2 (5,7) m
Печена глина; димензије: 7,6 x 9,9 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2839
Жртвеник четвороугаоног реципијента, са зооморфном
протомом. Бочне стране украшене су урезаним линијама.
Објављено: Stanković 1986: Т. XI/8.
125. Жртвеник
Ископавања 1931, дубина 7,635 m
Печена глина; дужина 9,8 cm; висина 6,1 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 3762
Жртвеник са овалним реципијентом, постављен на четири
ноге. На ужој страни налази се животињска глава са повијеним
роговима који се спајају са ободом реципијента, а на дужим,
бочним странама су две сумарно моделоване зооморфне главе
мањих димензија. Жртвеник је орнаментисан урезаним линијама
испуњеним белом инкрустацијом.
Објављено: Васић 1936а: 160, сл. 335 а-c; Stanković 1986: Т. X/13.
126. Жртвеник
Откуп
Печена глина; висина 6,3 cm; дужина 5,9 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 1246
Жртвеник са плитким овалним реципијентом и зооморфном
протомом, постављен на четири ноге. Бочне стране
орнаментисане су урезаним линијама.
Није објављено
245
Винча
127. Жртвеник
Ископавања 1930, дубина 7,4 m
Печена глина; висина 6,5 cm; дужина 8,1 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2774
Жртвеник са плитким квадратним реципијентом постављеним
на четири ноге. На угловима реципијента налазе се зооморфне
протоме. Бочне стране орнаментисане су урезаним меандрастим
и угластим линијама. Уочавају се трагови црвене боје.
Објављено: Васић 1936а: 160, сл. 332 а, b; Stanković 1986: Т. VII/6.
128. Жртвеник
Ископавања 1931, дубина 8,5 m
Печена глина; висина 4,8 cm; ширина 9,8 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2782
Жртвеник са плитким кружним реципијентом и сумарно
моделованим протомама, постављен на три ниске ноге.
Орнаментисан је бојењем, и то меандрастим тракама црвене
и беле боје.
Објављено: Васић 1936а: 160, сл. 333; Stanković 1986: Т. IX/3.
129. Жртвеник
Ископавања 1930, дубина 8,5 m
Печена глина; висина 6,8 cm; дужинa 7 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2817
Жртвеник са плитким четвороугаоним реципијентом
постављеним на четири ноге. На једном углу сачувана
је антропоморфна протома, односно троугаоно лице са
пластично моделованим носом и урезаним очима. Бочне стране
орнаментисане су урезаним линијама.
Објављено: Васић 1936а: 159, сл. 331.
246
праисторијска метропола
130. Жртвеник
Ископавања 1908, дубина 8,2 m
Печена глина; висина 8,5 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 1252
Жртвеник постављен на три ноге, са плитким троугаоним
реципијентом и зооморфним главама на угловима. На
петоугаоним лицима пластично су моделоване бадемасте очи и
њушка. Жртвеник је орнаментисан мркоцрвеним бојењем.
Објављено: Vassits 1910: 39, fig. 9; Васић 1936а: 134, сл. 280;
Бабовић 1984б: кат. 209; Stanković 1986: Т. I/11.
131. Жртвеник
Ископавања 1933, дубина, 4,3 (4,8) m
Печена глина; дужина 13,6 cm; висина 6,0 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2500
Жртвеник правоугаоног реципијента, на коме се налазе
цилиндрична есхара и остаци антропоморфне фигурине. Бочне
стране орнаментисане су црвено бојеним урезаним тракама.
Објављено: Васић 1936б: 107, сл. 514 а-d;
Stanković 1986: 40, Т. XV/6.
132. Жртвеник
Откуп
Печена глина; дужина 12 cm; висина 8 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 1295
Четвороугаони жртвеник на коме се налази антропоморфна
фигурина у седећем ставу испред есхаре. Очуван је само доњи
део фигурине. Сукња и прегача приказане су урезаним линијама
и сочивастим налепцима. Бочне стране жртвеника украшене су
урезаним и црвено обојеним тракама. Сви урези испуњени су
белом инкрустацијом.
Објављено: Бабовић 1984б, кат. 207; Stanković 1986: 40, Т. XV/8.
247
Винча
133. Жртвеник
Ископавања 1978, Сектор II, Бл. C, кв. III /4, о.с. 2
Печена глина; дужина 9,4 cm; висина 3,6 cm
Музеј града Београда, инв. бр. АВ/73
Жртвеник постављен на четири ниске ноге кружног пресека.
Површина овалне плоче жртвеника обојена је посном
црвеном бојом.
Није објављено
134. Жртвеник
Ископавања 1930, кота 6,3 m
Печена глина; пречник реципијента 9,7 cm; висина 8,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2501
Жртвеник округлог реципијента, постављен на четири ниске
ноге. Бочне стране орнаментисане су урезаним линијама
испуњеним белом инкрустацијом и црвено бојеним тракама.
Објављено: Stanković 1986: 43, Т. IX/10.
135. Жртвеник
Ископавања 1933, дубина 4,6 (5,1) m
Печена глина; пречник реципијента 3,7 cm; висина 5,8 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2498
Жртвеник моделован у облику посуде са цилиндричним
реципијентом постављеним на три коленасто обликоване
ноге. Орнаментисан је праволинијским и спиралним урезима
испуњеним белом инкрустацијом. Цео жртвеник је црвено бојен.
Објављено: Васић 1936а: 165, сл. 353 а, b; Stanković 1986: Т. XIX/9.
248
праисторијска метропола
249
Винча
250
праисторијска метропола
251
Винча
252
праисторијска метропола
253
Винча
254
праисторијска метропола
255
Винча
158. Букранион
Ископавања 1911–1913.
Народни музеј у Београду, инв. бр. 2469
Глина; висина 32 cm; ширина 70 cm
Глава бика израђена од глине бледожуте боје. Представљала је
украс на зиду куће.
Није објављено
256
праисторијска метропола
257
Винча
258
праисторијска метропола
166. Здела
Ископавања 2006, unit 865, 908 и 947
Печена глина; висина 18,7 cm
Музеј града Београда, EDM 572
Здела црне полиране површине, постављена на три ноге.
Oрнаментисанa je канелурама.
Није објављено
167. Здела
Ископавања 1911–1913, дубина 4,9 m
Печена глина; висина 9,5 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 1447
Здела црне глачане површине, постављена на три ноге. Кратак
цилиндрични врат и обод украшени су плитким кружним
убодима. Реципијент је орнаментисан урезаним меандрастим
тракама, испуњеним убодима са белом инкрустацијом.
Објављено: Васић 1936a: 117, сл. 238 а, b; Вукмановић 1984: кат. 40.
259
Винча
169. Пехар
Ископавања 1929. и 1933, дубина 4,1 m и 3,7/3,8 (4,2/4,3) m
Печена глина; висина 16,4 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2386
Посуда левкастог врата и цилиндричног трбуха, импортована са
територије потиске културе. Украшена је урезивањем; метопска
поља испуњена су цикцак, односно меандрастим линијама.
Објављено: Васић 1936а: 187, сл. 367 а, b; Васић 1936в: 94, сл. 151 а, b;
Вукмановић 1984: кат. 34.
170. Лонац
Ископавања 1933, дубина 5,5 (7,3) m
Печена глина; висина 15,2 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2210
Посуда импортована са територије потиске културе. Украшена
је урезивањем, и то косо шрафираним метопским пољима на
рамену, а спиралним тракама на трбуху.
Објављено: Васић 1936а: 187, сл. 366; Васић 1936в: 53, сл. 74 d;
Вукмановић 1984: кат. 35.
171. Амфора
Ископавања 1930–1931, дубина 8 m
Печена глина; висина 23 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1908
Биконична посуда са кратким цилиндричним вратом. На
прелазу рамена у трбух налазе се четири брадавичасте дршке.
Орнаментисана је урезаним линијама и убодима.
Објављено: Васић 1936а: 82, сл. 160; Вукмановић 1984: кат. 16.
260
праисторијска метропола
172. Амфора
Ископавања 1930, дубина 6,3 m
Печена глина; висина 41,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2171
Биконична амфора са кратким цилиндричним вратом. Раме
посуде орнаментисано је угластим урезаним тракама
испуњеним убодима.
Објављено: Васић 1936а: 83, сл. 164 а, b; Вукмановић 1984: кат. 30.
173. Амфора
Ископавања 1979, Сектор I, сегмент IV–VI
Печена глина; висина 43 cm
Музеј града Београда, инв. бр. 105
Биконична амфора црвене боје, украшена урезивањем, и то на
рамену меандрастим тракама испуњеним убодима, а на трбуху
снопом хоризонталних линија.
Није објављено
174. Амфора
Ископавања 1982, Сектор II, Бл. B III/4, кућа 1, испод пода
Печена глина; висина 53 cm
Музеј града Београда, инв. бр. 198
Биконична амфора црне углачане површине. На трбуху се налази
таласаста пластична трака.
Није објављено
261
Винча
175. Амфора
Ископавања 1930–1931, дубина 8,1 m
Печена глина; висина 16,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1915
Биконична амфора украшена на рамену косим канелурама.
На прелазу рамена у трбух налазе се три брадавичасте и једна
рожаста дршка.
Објављено: Васић 1936а: 120, сл. 239 а, b; Вукмановић 1984: кат. 15.
176. Пехар
Ископавања 1934, дубина 7,4 (7,9) m
Печена глина; висина 25,3 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2215
Тробојни пехар на стопи. На ободу се налазе четири наспрамно
постављене зооморфне протоме, чији су рогови спојени
са ободом.
Објављено: Васић 1936а: 163, сл. 342; Васић 1936в: 48, сл. 65;
Вукмановић 1984: кат.17.
177. Пехар
Ископавања 1930, дубина 6,7 m
Печена глина; висина 10 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2458
Пехар на стопи. Раме је орнаментисано косим канелурама.
Није објављено
262
праисторијска метропола
178. Здела
Ископавања 2006, објекат 01/06
Печена глина; висина 5,5 cm
Музеј града Београда, EDM V 389
Биконична здела са наглашеним раменом на коме се налазе
плитке косе канелуре. На унутрашњој и спољашњој површини
орнаменти су изведени глачањем.
Није објављено
179. Здела
Ископавања 2006, објекат 01/06
Печена глина; висина 6 cm
Музеј града Београда, EDM V 390
Биконична здела са наглашеним раменом које је украшено
плитким косим канелурама. Површина зделе орнаментисана је
глачањем. На спољној страни дна урезан је знак у облику слова Х.
Није објављено
180. Здела
Ископавања 2006, објекат 01/06
Печена глина; висина 5,9 cm
Музеј града Београда, ЕДМ V 391
Биконична здела чија је унутрашња површина орнаментисана
глачањем.На спољној страни дна урезан је знак у облику слова Х.
Није објављено
263
Винча
181. Амфора
Ископавања 1933; кућа, дубина 2,3 (4,1) m
Печена глина; висина 13,9 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2395
Биконична амфора са кратким вратом и разгрнутим ободом.
На прелазу рамена у трбух налазе се две језичасте и две кратке
тракасте дршке. Раме је орнаментисано спиралним и
лучним канелурама.
Објављено: Васић 1936в: 78, сл. 109 а; Вукмановић 1984: кат. 52.
182. Здела
Ископавања 2006, објекат 03/03
Печена глина; висина 7 cm
Музеј града Београда, EDM 495
Конична здела црвене углачане површине, са четири пара
зооморфних протома на ободу.
Објављено: Tasić 2007: pl. II.
183. Шоља
Ископавања 2006, објекат 03/03
Печена глина; висина 8 cm
Музеј града Београда, EDM 496
Шоља са коничним вратом. На трбуху се налази рожаста дршка,
која се завршава у виду шапице.
Објављено: Tasić 2007: pl. III/1.
264
праисторијска метропола
184. Лонац
Ископавања 2006, објекат 03/03
Печена глина; висина 17,4 cm
Музеј града Београда, ЕDМ 609
Биконични лонац са кратким издуженим вратом. На прелазу
рамена у трбух налазе се три чепасте дршке.
Није објављено
185. Амфора
Ископавања 1930–1931, дубина 8,5 m
Печена глина; висина 20,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 1903
Биконична посуда са рељефном декорацијом. На прелазу рамена у
трбух налазе се четири вертикалне дршке. Изнад сваке од њих, на
рамену посуде, рељефно је изведена људска фигура у покрету или
сумарна представа четвороножне животиње са роговима.
Објављено: Васић 1932: 44, сл. 97 а-c; Вукмановић 1984: кат.12.
186. Амфора
Ископавања 1930, дубина 7,6 m
Печена глина; висина 13 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 3763
Биконична посуда са рељефном декорацијом. На прелазу рамена
у трбух налази се осам вертикално бушених дршки за провлачење
узица. Антропоморфне представе рељефно су изведене на
рамену посуде.
Објављено: Васић 1932: 46, сл. 96.
265
Винча
187. Питос
Ископавања 2006, објекат 01/03
Печена глина; висина 51,5 cm
Музеј града Београда, EDM 28396
Биконични питос са цилиндричним вратом.
Спољна површина је неравна.
Није објављено
188. Поклопац
Ископавања 2006, објекат 01\03
Печена глина; висина 7 cm
Музеј града Београда, EDM 783
Дискоидни поклопац са рожастом дршком.
Није објављено
189. Здела
Ископавања 1933; кућа, дубина 2,3 (4,1) m
Печена глина; висина 15 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2410
Здела углачане површине, са наглашеним раменом које је
украшено канеловањем. Испод рамена налазе се две
језичасте дршке.
Објављено: Васић 1936в, 78, сл.106 а, b; Вукмановић 1984: кат. 50.
266
праисторијска метропола
190. Здела
Ископавања 1933; кућа, дубина 2,3 (4,1) m
Печена глина; висина 10,6 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2408
Здела углачане површине, са наглашеним раменом
украшеним канелурама.
Објављено: Васић 1936в: 77, сл.104 е; Вукмaновић 1984: кат. 51.
191. Здела
Ископавања 1933; кућа, дубина 2,98 (3,48) m
Печена глина; висина 3,8 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2411
Биконична здела углачане површине. Раме зделе украшено
је канелурама.
Објављено: Васић 1936в: сл. 182.
192. Здела
Ископавања 1933; кућа, дубина 2,3 (4,1) m
Печена глина; висина 7 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2396
Здела углачане површине, на рамену украшена
широким канелурама.
Објављено: Васић 1936в: 77, сл. 104 c; Вукмановић 1984: кат. 54.
267
Винча
268
праисторијска метропола
198. Спатуле
Ископавања 1929–1934.
Рог; дужина од 9,8 до 16 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета,
инв. бр. 2572, 2555, 2537
Објављено: Васић 1932: 39–40, сл. 71, 69, 80;
Бабовић 1984а: кат. 152, 153, 151.
269
Винча
199. Харпуни
Ископавања 1929–1934.
Рог; дужина од 16,7 до 27,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2566, 2586
Објављено: Васић 1936в: 161, сл. 242 а; Бабовић 1984а: кат. 126.
200. Харпуни
Ископавања 1929–1934.
Рог; дужина од 9,1 до 16,2 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета,
инв. бр. 2557, 2539, 3229, 2550
Објављено: Васић 1936в: 160, сл. 241 е, b, h, d;
Бабовић 1984а: кат. 127.
201. Удице
Ископавања 2003–2005.
Кост; дужина од 1,9 до 6 cm
Музеј града Београда, EDM 303/04, 1908/05, 1715/05, 359/03,
752/05, V 851/05
Није објављено
270
праисторијска метропола
202. Удице
Ископавања 1929–1934.
Рог; дужина од 6,7 до 16,2 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета,
инв. бр. 2568, 3642, 3624
Објављено: Васић 1936в: 158, сл. 240 m; Бабовић 1984а: кат. 122.
203. Удице
Ископавања 1929–1934.
Рог; дужина од 5,4 до 8,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета,
инв. бр. 2579, 2570, 2569
Објављено: Васић 1936в: 158, сл. 240 c;
Срејовић и Јовановић 1959: сл. 10/8, 10/5; Бабовић 1984а: кат. 120.
271
Винча
205. Палета
Ископавања 1981, Сектор II, Бл. Д V/3, кота 85,22 m
Камен; димензије 12,2 x 8,5 cm
Музеј града Београда, тер. инв. 591
Није објављено
206. Жрвањ
Ископавања 2006, објекат 01/03
Глина, камен; димензије 26 х 52 х 40 cm
Музеј града Београда, EDM 511
Објављено: Тасић, Ђуричић и Лазаревић 2007.
272
праисторијска метропола
208. Алатке
Ископавања 1980–2007.
Глачани камен; дужина од 6,0 до 13,3 cm
Музеј града Београда, EDM 177, инв. бр. 163
Није објављено
209. Алатке
Ископавања 1981–2007.
Глачани камен; дужина од 6,8 до 9,8 cm
Музеј града Београда, инв. бр. 192, тер. инв. 156, EDM 880
Није објављено
210. Алатке
Ископавања 1978–1981.
Глачани камен; дужина од 4,2 до 12,3 cm
Музеј града Београда, инв. бр. 190, 84, 182
Није објављено
273
Винча
211. Алатке
Ископавања 1929–1934.
Глачани камен; дужина од 7,5 до 9,7 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 65, 533, 54
Није објављено
212. Сечива
Ископавања 1929–1934.
Окресани камен; дужина од 3,2 до 5,5 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, студијски материјал
Није објављено
213. Стругачи
Ископавања 1929–1934.
Окресани камен; дужина од 2,2 до 4,1 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, студијски материјал
Није објављено
274
праисторијска метропола
214. Сечива
Ископавања 1929–1934.
Опсидијан; дужина од 1,6 до 3,6 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, студијски материјал
Није објављено
215. Амулет
Ископавања 1908–1913.
Камен; димензије 7,5 x 7,7 x 2,4 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 533
Објављено: Бабовић 1984б: кат. 226.
216. Амулет
Откуп
Камен; димензије 4,2 х 6,0 х 2,0 cm
Народни музеј у Београду, инв. бр. 537
Није објављено
275
Винча
217. Прстен
Ископавања 1933, дубина 5,0 (5,7) m
Кост; димензије 4,2 х 2 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2576
Објављено: Срејовић и Јовановић 1959: сл. 7/4;
Бабовић 1984б: кат. 236.
218. Наруквица
Ископавања 1931, дубина 9,0 m
Морска шкољка (Glycymeris); димензије 4,9 х 0,6 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2540
Објављено: Срејовић и Јовановић 1959: сл. 17/4;
Бабовић 1984б: кат. 237.
219. Наруквица
Ископавања 2006, unit 923
Морска шкољка (Glycymeris); дужина спољног лука 11,5 cm
Музеј града Београда, EDM V 262
Није објављено
276
праисторијска метропола
220. Огрлица
Ископавања 1930–1931, дубина 8,1 m
Морски пуж (Dentalium); димензије 2,8 х 0,7 cm
Археолошка збирка Филозофског факултета, инв. бр. 2542
Објављено: Бабовић 1984б: кат. 238.
221. Наруквице
Ископавања 2001–2007.
Морска шкољка (Spondylus, Glycymeris); дужина спољног лука од
6,9 до 11,2 cm
Музеј града Београда, EDM 274/07, V 280/06, 347/02, 484/03,
1748/02, 680/06, 1749, C 113/01
Није објављено
222. Привесци
Ископавања 2002–2007.
Морска шкољка (Spondylus), кост; дужина од 2,0 до 3,0 cm
Музеј града Београда, EDM 724/05, 985/04, V 20/07, 241/02,
1907/02, 291/07
Није објављено
277
Винча
праисторијска метропола
Библиографија
Винча
Антоновић, Д.
1992 Предмети од глачаног камена из Винче, Београд.
Antonović, D.
2002 Cooper processing in Vinča: new contributions to the thesis
about metallurgical character of Vinča culture,
Старинар LII, 27–45.
Antonović, D.
2003 Neolitska industrija glačanog kamena u Srbiji, Beograd.
Антоновић, Д.
2005 Неолитско земљорадничко оруђе и његов значај у
почецима пољопривреде на тлу Србије, Зборник Народног
музеја у Београду XVIII/1, 47–66.
Бабовић, Љ.
1984а Оруђе и оружје од кости и рожине, у: Винча у
праисторији и средњем веку, Београд, 117–120.
1984б Култни предмети и накит, у: Винча у праисторији и
средњем веку, Београд, 120–128.
Bailey, D.
2005 Prehistoric Figurines: Representation and Corporeality in the
Neolithic, London and New York.
Bairoch, P.
1988 Cities and Economic Development: From the Dawn of History
to the Present, Chicago.
Васић, М.
1894 Необјављени новци римских императора,
Старинар XI, 128–132.
1906а Извештај о раду у археолошком одељењу Народнога
Музеја у год. 1905, Годишњак Српске краљевске
академије 19, 241–268.
1906б Прилози ка решавању тројанских проблема,
Глас Српске краљевске академије 70, 163–289.
282
праисторијска метропола
283
Винча
Vassits, M.
1910 Die Hauptergebnisse der prähistorischen Ausgrabung in
Vinča im Jahre 1908, Prähistorische Zeitschrift II/1, 23–39.
1929a The Discoveries at Vinča (First Article), The Birmingham
Post, No. 22285, November 27, 9.
1929б The Discoveries at Vinča (Second Article),
The Birmingham Post, No. 22286, November 28, 9.
1930 Excavations on the Neolithic Site at Vinča, on the Danube,
1930, Man 30, 197–200.
Вукмановић, М.
1984 Керамика, у: Винча у праисторији и средњем веку,
Београд, 109–112.
Garašanin, M.
1951 Hronologija vinčanske grupe, Ljubljana.
1979 Centralnobalkanska zona, u: Praistorija jugaslavenskih
zemalja II, Sarajevo, 79–212.
Гарашанин, М.
1984 Увод, у: Винча у праисторији и средњем веку,
Београд, 5–10.
Gimbutas, M.
1982 The Goddesses and Gods of Old Europe 6500-3500:
Myths and Cult Images, Los Angeles.
Делош, Б.
2006 Виртуелни музеј. Ка етици нових слика, Београд.
284
праисторијска метропола
Jovanović, B.
1982 Rudna Glava, najstarije rudarstvo bakra na centralnom
Balkanu, Bor–Beograd.
Јовановић, Б.
1984 Насеље винчанске културе - стратиграфија, у: Винча у
праисторији и средњем веку, Београд, 23–34.
Jovanović, B.
1994 Gradac Phase in the Relative Chronology of Late Vinča
Culture, Старинар XLIII–XLIV, 1–11.
Јовић, В.
1986 Археологија и Српско геолошко друштво, Гласник
Српског археолошког друштва 3, 87–91.
Kalicz, N.
1981 Die kopflosen Idole der Badener Kultur und ihre
Beziehungen, Symposia Thracica 1981, 232–256.
Летица, З.
1967 Минијатурни судови из Винче, Зборник Народног музеја
у Београду V, 77–126.
Марјановић-Вујовић, Г.
1984 Средњовековна Винча, у: Винча у праисторији и
средњем веку, Београд, 85–99.
285
Винча
Menghin, О.
1931 Weltgeschichte der Steinzeit, Wien.
Milojčić, V.
1949 Chronologie der jüngeren Steinzeit Mittel- und
Südosteuropas, Berlin.
Minns, E. H.
1933 Prehistoriska Vinča I, Industrija Cinabarita i Kosmetika u
Vinči: two appendices; I. The bound Deity in prehistoric Religion;
II. Vinča and the Hyperborean Myth. By Miloje M. Vasić.
Belgrad, 1932, Man 33, 183.
Myres, J. L.
1931 British Association, Proceedings of Section H.
(Anthropology), Man 31, 254–256.
1932 Section IIIB. The Ancient East, Including the
Mediterranean, Man 32, 212–214.
Price, N. S.
1995 Conservation on archaeological excavations 1, Rome.
Schier, W.
2005 Die Maske von Uivar, in: Masken, Menschen, Rituale,
Wuerzburg, 54-61.
Srejović, D.
1979 Protoneolit – Kultura Lepenskog vira, u: Praistorija
jugoslavenskih zemalja II, Sarajevo, 33–76.
Срејовић, Д.
1984 Уметност и религија, у: Винча у праисторији и средњем
веку, Београд, 42–57.
Srejović, D.
1988 The Neolithic of Serbia: A Review of Research, in: Neolithic
of Serbia, Belgrade, 5–19.
286
праисторијска метропола
Срејовић, Д. и Јовановић, Б.
1959 Оруђе и оружје од кости и накит из Винче,
Старинар IX–X, 181–190.
Stanković, S.
1986 Žrtvenici i prosopomorfni poklopci iz Vinče, Beograd.
Стојановић, Б.
1984 Археолошки парк у Винчи, у: Винча у праисторији и
средњем веку, Београд, 103–106.
Tasić, N.
1973 Neolitska plastika, Beograd.
Тасић, Н.
1984 Винча у бакарно и бронзано доба, у: Винча у
праисторији и средњем веку, Београд, 57–85.
Tasić, N.N.
2005 Vinča – The Third Glance (Excavations 1998–2002), in: Pre-
historic Archaeology and Anthropological Theory and Education,
Reports of Prehistoric Research Projects 6–7, 1–8.
2007 Ritual Pottery Set from Vinča, Гласник Српског
археолошког друштва 23, 203–210.
287
Винча
Tasić, N. N. i Jevremović, V.
2003 ArheoPackPro! Programski sistem za unos, obradu i in-
terpretaciju digitalne arheološke dokumentacije, Review of the
National Center for Digitalization 3, 54-58.
Tortchinov, Е.А.
1998 Science and magic in Ge Hong’s “Baopu-zi nei pian, in: The
8th International Conference on the History of Science in China,
Berlin, August 23–27.
(http://www.levity.com/alchemy/ge_hong.html)
Fewkes, V.
1936 Neolithic Sites in The Morava - Danubian Area (Eastern
Yugoslavia), Bulletin of American School of Prehistoric
Research 12, 5–81.
Fleming, R. M.
1930 Proceedings of Societies, British Association, Section H,
Anthropology, Man 30, 208–211.
Hansen, S.
2007 Bilder vom Menschen der Steinzeit: Untersuchungen zur
anthropomorphen Plastik der Jungsteinzeit und Kupferzeit in
Südosteuropa, Mainz.
Holste, F.
1939 Zur chronologischen Stellung der Vinča Keramik, Wiener
Prähistorische Zeitschrift 26/1, 11–21.
Hyde, Sir C.
1929 The Discoveries at Vinča 1929, The Birmingham Post, No.
22288, November 30, 9.
Цвијић, Ј.
1922 Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд.
Childe, G.
1929 The Danube in Prehistory, Oxford.
288
праисторијска метропола
289
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
902.2(497.11)“1908/2008“(083.824)
903(497.11)“634“(083.824)