KARATE 1

teorijska polazista
Odlukom Nastavno-naucnog veca Fakulteta za fizicku kulturu u Beogradu
(akt br. 4132-2), odobreno је da se ovaj rukopis stampa kao udzbenicka
literatura za predmet Borenja.

• Strucna recenzija:
dr Srboljub PopoviC, vanredni profesor Fakulteta 7.а fizi&u kulturu uBeogradu
dr Zoran CirkoviC, docent Fakulteta 7.а fizi�ku kulturu uBeogradu
dr Milenko Milo§eviC, profesor ViSe §kole unutra§njih poslova u Zemunu

• Izdavac:
Sport's World, Novi Sad

• Uredivacki odbor:
dr Laslo Нajnal
drBoЮBokan
dr Dragan KokoviC
dr Sr�ko JovanoviC
dr DШankaBan

• Urednik-puЫicista:
Мilenko SretiC

• Tehnicki urednik:
Prvoslav ZivkoviC

• Lektor:
Sida BogosavljeviC

• Tehnicko resenje naslovne strane:

BranislavBegoviC

• Ilustracija naslovne strane:

Vojislav TanasijeviC

• CrteZi tehnika:
Мilan JovanoviC

• Slikarske ilustracije:
Vojislav TanasijeviC

• Unos teksta:
Мiodrag ШС

• Likovno tehnicka obrada i graficka priprema:

Prvoslav ZivkoviC
Fakultet za fizicku kulturu u Beogradu

Dr SRECKO JOVANOVIC

KARATE 1
teorijska ·polaziSta

Novi Sad 1992

 PREDGOVOR

Vec duie vremeпa osecam iпtimпu potrebu da пapiSem КNJ/GU о

КARATEU. О11а potreba, verovatпo, proistice iz роtрипе posveceпosti ovom
рrоЫети, kojim se, па 1·azlicite пасiпе, bavim preko 20 godiпa.

Моје dosadasпje ustezaпje od pisaпja, i pored povremeпih ushiceпja

i "sаzпапја" da је takav t1·enutak dosao, povezaпo је sa istraiivackim oprezom
i uvi.daпjem sloieпosti proЫematike karatea. Војаzап, da си па izloiЬu slika
vecih majstora izпeti пesto \iec videпo, па тоји veliku srecu, sprecavala те је
da, moida preraпo, zароспет ovaj poduhvat. _Та Ьојаzап, medutim, potisпuta
је obavezom da, sada, kao пastai1пik па predmetu Воrепја, prevashodпo
studeпtima Fakulteta za f1Zicku kultum, а zatim, treпerima, takmicarima i
drugim zaiпteresovanim citaocima izloiim пajvaiпije aspekte karatea.

U DIJOj, prvoj, knjizi prezentiraпa su teorijska polaziSta za

razume11aпje i dalji p1·ikaz karatea, kao jedпog sloieпog fепотепа.

Zah\laljujem se Foпdu f1Zicke kulture Beograda, koji је pmiio

znacajnu fmansijsku ротос za izdavanje ove knjige.

РоцЬпи zaJi11a/пost dugujem recenzeпtima: dr S1·boljubu Popovicu,

dr Zoraпu Cirko\licu i dr Mileпku Milosevictt za strucпu ротос i podrsku.
Takode se zah\laljujem i ostalim kolegama, пastavпicima Fakulteta f1Zicke
kulture и Beogradu, koji su т� zпасајпiт sugestijama, pomogli prilikom
pisaпja ove knjige.

Veliku zaltvalnost dugujem i Prvoslavu Zivk011icu dipl. ini., za

izuzetaп tmd па te}mickom uredeпju rukopisa, koji је zbog velikog broja
ilustracija, predstavljao sloieп рrоЫет o\le vrste.

U Beogradu, и јеsеп 1991. godiпe Autor

Na proizvod se primenjuje povlaltena poreska stopa.
 КАRАТЕl

SADRZAJ

1. OSNOVNO ТEORIJSKO POLAZISТE 9

2. КАRАТЕ КАО BORILACKI SISТEM 17

2.1. Borila�ke forme koje su uticale na nastanak karatea 19

2.2. Кarate - ve§tina samoodbrane (ratni�ka vcltina) 25

2.3. Кarate spoi't 31

2.3.1. Osnovne karakteristike takmirenja u karate sportu 37

3. ТЕНNIКА КАRАТЕА 43

3.1. Sistematizacija tehnike karatea 45

3.1.1. Stavovi 47

3.1.2. Кretanja 59

3.1.3. Udarci 67

3.1.4. Blokovi 97

3.1.5. Ci§eenja 115

3.2. Biomehani�ka osnova tehnike karatea 123

3.2.1. Princip optimalnog stava 124

3.2.2. Princip racionalnog kretanja 127

3.2.3. Princip preno§enja koli�ine kretanj.a 131

4. LIТERAТURA 141

7
 1
OSNOVNO
TEORIJSKO POLAZISTE
 КАRАТЕl

КАRАТЕ, kao sinonim dalekoistocne civilizacije, polemican је i

misteriozan, koliko i sama civilizacija iz koje izvire. Nastao је, i razvijao se
pod uticajem joge, tradicionalne medicine, religije i filozofije. Као takav,
karate predstavlja izuzetno slozen fenomen za istrazivanje. Zbog toga је,
moZda, na samom pocetku, umesto uoblcajenog pitanja "kada i gde је
nastao?", znacajnije odgovoriti оа pitanje "sta je karate" ili, odnosno, "sta sve
jeste karate?".

Osnovno pitanje "sta sve jeste karate" је, verovatno,

najkonstruktivnije polaziste za razjasnjavanje njegove su8tine i funkcije.
U pokusaju da se nade odgovor na ovo osnovno pitanje treba poci
od karakteristicnih definicija u postojeeoj literaturi iz ove oЫasti.
- ... "U sustini, karate је niz tehnika i mentalnih stavova,
sistematizovanih i kodifikovanih u borilackoj vestini, koja. kroz rigorozni i
siste�atsk! trening tezi da dos�!g�e znanje о - �ebl. i drugima i da konacno
1
stvoп stanJe kompletne harmonчe 1zmedu sebe 1 uшverzuma" .
- ... "Karate је, takode, jedna od najefikasnijih borilackih vestina.
Kad је nastao, razvio se kao metod vezbanja za licnu samoodbranu i rat, gde
је nadvladavanje protivnika Ьiо jedini vazan cilj" 2.

.. .- ... "Каrц.Је је osnovni trening koji coveka vraca u prirodno stanje

sa koJun Је roden" .
- ... "Karate је metod -za razvijanje d11hovne i tel�sne
samodiscipline. Prvo је Ьiо samoodbramЬena vestina, а danas је sport" .

�� Hisitaka, М.: Scientifik Karate-Do, Japan PuЬ\ikations, Inc., Tokyo, 1976., str. 17.
Isto, str. 17.
З) Suzuki, D.T.: Тhе Esentials of Zen Budhism, New York, 1962.
4> Kono, Т.: КАRАТЕ put do crnog pojasa, ВIGZ, Beograd, 1987., str. 15.

11
КАRАТЕ1

- ... "Umetnost karatea koja se da�as praktikuje, moze se povezati

sa borilackom vestjnom sa ostrva Okinava" .

t
- ... "Kara e је vestina borenja bez oruzja" .
6

- ... "U trenutku svog nastanka karate је predstavljao sistem

-
intuitivne meditacije, prakticno filozofski sistem iracionalne osnove, koji
se bazirao na transcedentalnom, nadculnom nadiskustvenom. Bio је
7
zamisljen da se vezba kao spirit11alna 11metnost" .

�- "Кrajnji cilj karatea nije и pobedi (ili porazu), vec и perfekciji

vezbJaC811 •

9
- ... "Karate - Do је golor11ka borilacka samoodbrambena vestina
koja sistematski uvezbava ruke i noge, tako da karatista moze drzati pod
ћ?ntrolom neprijatelja koji ga је парао, isto kao da poseduje pravo oruzje"

Pored navedenih definicija, u literaturi se susrecu i takve kojim se

karate oznacava kao "11metnost samoodbrane", "ratnicka vestina",
"umetnost Zena", "metod meditacije 11 pokretu"...

Na kraju, danas se pod pojmom karate, sve cesce, podrazumeva

'
borilacki sport, u ojem se ро definisanim pravilima ucesnici takmice u
1
borbama i katama .

Sumirajuci razlicite definicije pojma i funkcije karatea moze se,

aproksimativno, govoriti о tri karakteristicna pristupa, i to:

(1) 11metnost

(2) borilacka vestina

(3) sport

Dovodenje karatea u sferu 11metnosti usko је povezano sa

religiozno-filozofskim faktorima.

S) Nishiyama, Н., Brown, R.C.: Karate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960. str. 16.
б) Jorga, 1. i saradnici: Кarate, Majstorskc kate, Sportskitknjiga, Beograd, 1985., str. 9.
7) Gigov, А: Napredni karate, 1, Beograd, 1990., str. 30.
S) Okazaki, Т., Strirevic, М.: Modern Кarate, Kodansa International, Tokyo, 1984., str. 14.
9) Sufiks "Do", koji je prisutan и nazivima istocnjackih borilackih ve�tina (Ju - Do, Aiki - Do,
Кеп - Do, Karate - Do, ...) oznacava "put", ili "nacin", dajuci ovim ve�tinama posebnu mo-
ralnu i filozofsku dimenziju. ,
y
lO) Naka ama, М.: Best Кarate 1, Konprenhesive, Kodansha International, Tokyo, 1977.
11) КАТЕ
su simbolicke borilacke forme koje predstav\jaju jedan od metoda praktikovanja
karatea, а danas jednu od takmiearskih disciplina.
•) De\ovi iz navedenih definicija su istaknuti od strane autora S.J. �

12
 КАRАТЕl

JOii
Autori sa ovakvim p tupom govore о karateu kao "spiritualnoj
umetnosti", "hermeticko iracionalnom sistemu", gde se primarna funkcija
karatea ispoljava kroz dostizanje visokog perfekcionizma i estetskog
kvaliteta izvodenja simbolickih borilackih pokreta. Naravno, ova funkcija Ьi
se pre mogla dovesti и vezu sa transcedentalnim, nadculnim fenomenima
(svojstvenim za neke religiozno-filozofske pravce) nego sa prakti­
cno-borilackom funkcijom. s druge strane, postoji shvatanje karatea kao
"umetnosti samoodbrane" - "11metnosti borenja". Ovo shvatanje uzdize
karate iznad uoЬicajenog nivoa borilacke vestine, naglasavajuci pri tom,
izrazito visok stepen efikasnosti и primeni borilacke tehпike, ali i visoku
meпtalпo-filozofsku nadgradnju, sto sveukupno rezultira savrseпim skladom
"duha i tela", i savrstenstvom и vodeпju realne borbe.

Tumacenje karatea kao borilacke vestiпe (najcesce se govori о

"vestiпi samoodbrane" ili о "ratnickoj vestini") јаsпо naglasava njegovu
. prakticno-borilacku funkciju. Prema ovakvom pristupu, karate је nastao iz
preke potrebe za odbranom "golog zivota" od naoruzanog napadaca, ра је,
pre svega, morao da se usavrsi kao metod prakticпe borbe koji sadrzi
efikasпe (smrtoпosпe) borilacke forme i tehпike.

Sa aspekta modernog vremena, karate se (ро mnogima) danas

jediпo, moze tretirati kao sport. Transformacijom karatea и sportsku
disciplinu, kvalitetno је izmenjena sustina i izvorna efikasnost ove borilacke
vestine, i sa tim је пepovratno izguЫjen "duh" karatea. Medutim, nastanak
sportskog karatea Ьi trebalo posmatrati и kontekstu transformacije karatea,
kao fепоmепа koji ima duboku istorijsko-mentalitetsku i religio­
zno-filozofsku osnovu. Iz tog razloga Ьi Ьilo krajnje polemicno poje­
dпostavljeno shvatanje karatea samo kao vestiпe, kao umetnosti ili samo kao
sporta. Naprotiv, izucavanje ovog slozeпog fепоmепа zahteva
multidiscipliпarno i naucno tretiranje svih пjegovih aspekata.

Mozda nista nije toliko polemicno и istrazivanju karatea, koliko је

tumaceпje njegovog istorijskog razvoja. Ova polemicnost nije iskljuciva
posledica "nedostatka preciznih istorijskih podataka" (kako se to cesto
navodi и literaturi), jer ni za jednu civilizaciju i kulturu пе postoje tacni
datumi nastanka i razvoja. Naime, to su procesi koji se mere dugim
vremenskim odrednicama kao sto su vekovi, milenijumi i epohe. Razvoj
karatea, kao samoodbrambene borilacke ves.tine, odvijao se и specificпim
istorijskim okolnostima koje su obelezene cestim zabranama i ogranicenjima.
Otuda, iz pojedinih (cesto dugih) vremenskih perioda nedostaju .pouzdani
pisani podaci. Iz ovih perioda domiпiraju usmena kazivanja i legende, sto se,
i pored visokih podudarпosti, mora prihvatiti sa rezervom i oprezom.
Verovatno, najveCi. proЫem и prezentiranju пastanka i razvoja
karatea predstavlja neusaglasenost shvataпja procesa evolucije ljudskog
borilackog iskustva i пastaqka borilackih sistema1 kao sto је karate. Tako, па
primer, пeki autori, koji se bave tretiranjem оЬе proЫematike, pokusavaju

13
 КАRАТЕl

da korene karatea "traze" и dalekim borilackiµi formama i tehnikama, koje

ро principu autohtonosti predstavljaju osno� svih borilackih sistema (kao
sto su: udarac, bacanje, poluga...).

Ne malo autora "nalazi" pretece danas11jcg karatea, и vremenima

drevnih civilizacija Egipta, Grcke i lndije, potkrepljujuci ove tvrdnje
"autenticnim" ilustracijama borilackih tehnika koje su "veoma slicne"
danasnjim tehnikama karatea.

Sa metodskog aspekta, pogodno је da se kao polaziste za

izucavanje nastanka i razvoja karatea, uzme nivo borilackog sistema (sl. 1).

Prihvatanje ovakvog polazista omogucava da se, shodno izabranom

pristupu tretiranja karatea, izuCi njegov nastanak i razvoj, pocev od prvog
oЫika sa obelezjima borilackog sistema, ра �ve do danasnjih dana, kada se
1
karate, uglavnom, upraznjava kao sport . Pri tom se za odredivanje
osnovnih obelezja karatea, kao borilackog sistema, uzimaju sledeCi elementi:

- borilacke forme koje cine osnovu karatea,

- sadrzaj karakteristicne karate tehnike,

- specificni oЫici i metodi praktikovanja karatea i

- osnovni borilacki principi.

Ovi elementi, ujedno, odreduju osnovne smernice za sistematski

pristup и prezentiranju karatea и ovoj knjizi.

12) Prema ovom modelu evolucije i sistematike Ьоrепја, borila�ki sportovi su пastali traпsfor­
macijom istorodпih borilack1h sistema. Ova traпsformacija је vezaпa za s\edece kvalitetпe
promeпe: ,
- "preci�eavaпje" bori\ackih tehпika (ograпieeпje па usko srodпe tehпike),
- izbacivaпje tehпika koje ро prirodi izvodeпja пе mogu Ьiti koпtro\isaпe, ili ро \okacUi па ко-
јој se primeпjuju mo�u da izazovu ораsпе povrede (udarci u oci, grlo, geпitalije, ораsпе
poluge па vratu, kicm1 i sl.)
· -uvodeпje pravila takmi�eпja radi koпtrolisaпja destrukcije i humaпizovaпja пadmetaпja me­
du borcim� (prekid posle "поk dauпa", tu�a, uspe�пo plasiraпog udarca, Ьасарја ili plaпira�
поg gu�eпJa).

14
 КАRАТЕl

PRIRODNI BORILACКI РОКRЕТI

• GREВANJE,UJEDANJE,S'ПPANJE,НVATANJE, .
НVATANJE 'ZA VRAT- DAVUENJE, НVATANJE
'ZA RUКE, POJAS, GRUDI - VUCENJE, GURANJE,
OBARANJE, UDARANJE RUКАМА U GLAVU 1
GRUDI ...

ВОRПАСКЕ ТЕНNIКЕ •

• UDARAC, BACANJE ,POLUGA, DRZANJE,

GUSENJE ..•

IZVORNE ВОRПАСКЕ FORМE

• NA BAZI НVATANJA ('ZA RUКE,'ZA POJAS,
UKOSTAC)
• NA BAZI UDARACA (RUКАМА,NOGAМA,
KO MBINOVANO)

":l! ll•lll!llllllli! t----. 1

NABAZI NABAZI NABAZI
НVАТА KOMBINACUE UDARCA
НVAT-UDARAC
1 1 1

• RVANJE •РANКRACION •ВОКS

•SUMO •DZIUDZICU •КАRАТЕ
•SАМВО -
•КЕС ES КЕС КЕN •ТEКVONDO
•DZUDO •SAVAТE
•AIКIDO •KUNGFU

Slika 1 - Shema e1•olucije borenja 1 Ј

lЗ) Shema evolucije Ьorenja uraden� је na osnow modela autora Jovanovic S., Cirkovic, Z.:
· Uvod u fenomenologiju i sistematiku borenja, Godi�njak 2, Fakultet za fizi�u kulturu,
Beograd, 1991" str. 126-127.

15
 2
КАRАТЕ КАО
v

BORILACКI SISTEM
 КАRАТЕl

2.1. BORILACКE FORМE КОЈЕ SU UTICALE

NA NASTANAК КАRАТЕА

Postoji dosta usaglaseno shvatanje autoriteta iz ove oЫasti da је

karate, kao borilacki sistem, nastao "stapanjem" razlicitih borilackih formi sa
podrucja Кine, Rjukju arhipelaga, Tajlanda, Koreje, Indonezije. Svoje
moderno uoЫicavanje karate doblja pocetkom 20-og veka u Japanu, odakle
је i zapocela najveca ekspanzija interesovanja za ovu borilacku vestinu u
njegovoj dugoj istoriji.

Prvobltno znacenje reci "Kara� Те" otkriva njeno kinesko poreklo.

Naime, prema nacinu pisanja ove reci, sve do pocetka 20. veka, koriSceno је
znacenje "kineska ruka"/ ("kineska saka"), potom је zamenjeno znacenjem
14
"prazna ruka". .
15
Pregled dostupne istorijske grade , kao i analiza tehnika
borilackih sistema Dalekog Istoka, dozvoljava sa velikom sigurnoscu
erihvatanje teze da se karate razvio na temeljima kineskih borilackih formi
Cuan Fa (Kempo na japanskom). Da ·ы se izbegla zabuna, treba reci da
Kempo ne oznacava konzistentno zaokruzen sistem borenja iz tog perioda,
vec pokriva veci broj formi i stilova borenja koji su se upraznjavali sirom Кine.

14> U kiпeskom i japaпskom jeziku pojediпe reci sa istim izgovorom mogu imati homoпimsko
znaeeпje, kao i potpuпo drugaciji nacin hijeroglifsko� pisanja. Tako је i za pojam "Каrа-Те"
prvobltno kori§cen nacin pisaпja prema kojem је izraz "Kara" oznaeavao Кiпu ili, Ыize,
dinastiju Tang (cuveпa kiпeska diпastija iz perioda 618 - 907 g.п.е.).
Pocetkom 20. veka ovaj naciп pisanja rec1 "Каrа-Те" potisnut је novim ideo�ramom koji
doblja sasviп1 drugo zпacenje. Ova promeпa је, verovatno, posledica cinJenice da su
kiпeske forme samo delimicпo uticale па izgrad1vaпje borilacke osnove karatea, koji se u
kasnijim periodima zпatno udaljio od kineskih originala. Tako, па primer, јо§ 1906. godiпe,
okiпavljaпski majstor karatea Chшno Hanagi u kпjizi "Кarate Soshu Неп" (H1rokata
Toyama, 1958.) upotreЫjava пovi пасiп pisaпja reci Каrа-Те sa znaeeпjem "prazпa ruka".
Tvorac modernog karatea Funako§i G1cin (Funakoshi Gichin) u autoblografskom delu
"Кarate-Do my way of life", u vezi zпаеепја reci Каrа-Те, kaze: "...Uglavnom zbog toga
пalazim da је veoma te§ko da se poveruje da "kineska ruka" predstavlja adekvataп izraz za
okiпavUaпski karate koji se razvijao kroz vekove. Nekoliko godiпa posle dolaska u Tokio
(radi se о vremeпu oko 1920.g., prim. autora) sam imao priliku da izrazim moje neslaganje
sa tim tradicionalпim naciпom pisanja. То se dogodilo u vreme kad је univerzitet Хею
oformio jednu grupu za izueavaпje karatea i kad sam doblo priliku da predloiim da se
пaziv za tu ve§tiпu izmeпi u "Dai Nipon Kempo Кarate-Do" (veliko japaпsko pesnieenje,
put prazпe ruke) koristeci pri tom hijeroglif u znцeeпju prazaп, а пе onaj sa znaeeпjem
kiпeski."
I pored pocetпih otpora tradicioпalпo orijeпtisaпih iпstruktora, ovo novo zпаеепје је
prihvaeeпo (pogotovo §to је imalo i Ыiskt veze sa budizmom), а §to је i zvaпicпo
prihvaceno od strane vodecih karate eksperata 1937. godiпe. Od tada, ра do dana§njih
dana, koristi se staпdardizovan oЫik pisaпja reci Kara-Te sa zпаеепјеm "prazпa ruka"
(borilacka ve�tiпa bez oruzja). No, i pored toga, ostalo је zapameeпo prvob1tno znaeenje
ove reci, kao podseeanje na Кinu, kao prapostojblпu karatea.
·

lS) U postavljanju hipoteze о пastaпku i traпsformaciji karatea autor se sluzio пavodima vode­
cih autoriteta iz ove oЫasti, pre svega sledecih:
- Funakoshi, G.; Nakayama, М.; Suzuki, D.T.; Nishijama, Н.; Oyama, М.

19
КАRАТЕ1

Otuda i uticaj Kempa па razvoj karatea nije se odvijao ро principu prostog

jednokratnog prenosenja, vec razlicitim pravcima i u relativno duzem
vremenskom razdoЬlju.
Na ovom mestu se autor susreee sa najproЫematicnijim momentom
u prezentiranju istorijskog razvoja karatea, а koji је obelezen veoma
rasprostranjenom teorijom, prema kojoj је пајјасi uticaj па пastanak karatea
imao metod meditativno fizickih vezЬi, "koji је.., u okviru Zеп prakse
upraznjavaп u VI veku п.е., u maпastiru Saolin (Sorin) u Кini. Za tvorca
ovog metoda vеZЬапја uzima se ranobudisticki iпdijski monah Bodidarma
(па japanskom Daruma).

Prica о Bodidarmi, iako lebdi izmedu legeпde i istorije, zasluzuje da

·

јој se, па ovom mestu, posveti paznja. Razlog za to је tvrdпja pojediпih

uglednih istoricara (kao sto su: Suzuki, Т., Сh'еп, К. i Dumouliп, Н.) da је
Bodidarma zaista postojao. 16 Radi barem delimicnog razjasnjenja teorije о
Bodhidarmi, u daljem tekstu ее Ьiti navedeпa misljeпja ugledпih teoreticara
karatea:

..."Pre otprilike 1400. godina (radi se о pocetku VI veka n.e., prim.

S.J.) Daruma (Bodidarma) osnivac Zen budizma napustio је zapadnu Indiju,
da Ьi, prodiruci kroz neprohodne planinske oЫasti (Himalaje), dosao do
Кine gde је drzao predavanje о budizmu. Za ovakav put Ьila је potrebna
izuzetna fizicka snaga i kondicija. Velika veCina njegovih sledbenika koje је
obucavao Zеп budizmu, пiје Ьila u stanju da fizicki izdrzi sve пароrе kojima
su Ьili izlozeni. U cilju poboljsanja njihove koпdicije, snage i izdrzljivosti
Darume је uveo "Metod razvoja duha i tela".

Upraznjavajuci ovaj metod monasi iz hrama Saolin postali su poz­

nati sirom Кine ро svojoj izdrzljivosti, evrstiпi i hrabrosti. Kasnije se ovaj
1
metod rasirio ро Кiпi, doЬivsi naziv "Sorindi Kempo." 7

..."Poznati indijski budisticki kaluder Daruma Taisi putovao је iz lп­

dije u Кinu da Ьi poducavao monarha iz Liang dinastije nacelima budizma.
Da Ьi presao taj dugacak i opasan put, koji је neprolazan i za danasnje us­
love, Daruma је morao imati izuzetne fizicke i psihicke sposobnosti� U Кinu
је stigao u manastir Saolin i tamo poducavao budizmu kineske kaludere. Dis­
ciplina koju је ustrojio Daruma doprinela је da kaluderi jedan ро jedan
odustaпu zbog fizicke iscrpljenosti. Da Ьi popravio stanje росео је da ih uci
sistemu fizicke i mentalne discipline. Каkо је vreme prolazilo, kalu-
,

lб) Prema izvorima koji govore о postojanju lil!nosti Bodidarme, kзZe se da je Ыо treee dete kr­
alja Sugandha iz juzne lndije i l!lan vojne kaste. Као ve\iki pok\onik budizma, јо§ u mladosti
је postao l!uven ро poznavanju Zen prakse. Prema vecem broju navoda, ovaj monah је, u
zelji da §iri budizam, do§ao u Кinu oko 520.g. n.e. gde је prezentirao nove metode
meditacije radi dostizanja prosvetljenja (SATORI). .
·

l?) Funakoskhi,G.: Кarate-Do Kyohan, Kondansha lnternational LТD., Tokyo, J973.g.

20
 КАRАТЕl

deri iz Saolina sц doЬili reputaciju najboljih boraca u Кini. v U kasg.ijim

god�ama, umetnost koju su oni koristili pocela је da se naziva Saolin Cuan
Fa (Sorindi Kempo)."18
..."Pre oko 1400 godina, kaluder zvani Bodidarma putovaov је _iz
jedne krџUevine u juznoj Indiji, u kojoj је Ьiо treci princ, naselio se u Saolin
hramu (Sorin па japanskom) u Нао San planinama. Bio је, !akode, dvadeset
osmi potomak Sake (ili Sason), osnivaca budizma. U Saolin hramu је
preuzeo poducavanje Zen budizma, oЫika konteplativne religije ciji је cilj
stvaranje sklada iznenadnom iluminacijom (Satori). Asketizam i meditacija u
sedecem polozaju (Za Zen) su dva glavna oЫika Zen vezbanja i poznato је
da su kaluderi Ьili tako oslaЫjeni gruboscu treninga da su mnogi umrli. Da Ьi
im omogucio da poprave zdravlje i ojacaju telo i duh tako da Ьi mogli da
nastave da praktikuju Zen, Bodidarma је razvio metod treniranja koji је
obuhvatio fizicki razvoj kaludera. Uskoro se fizicka kondicija kaludera
popravila i Zen se sirio kroz celu zemlju. Ovaj fizicki aspekt 1 Cing Cing, је
Ьiо oplemenjen uvodenjem metoda samoodbrane, posto su se kaluderima
cesto suprodstavljali drumski razbojnici koji su pljackali zemlju potresenu
gradanskim ratom. Posto је njihova religija zabranjivala koriscenje oruzja,
kaluderi su morati da se oslone na ove metode borbe praznih ruku koje su
Ьile poznate kao Sorindi Kempo.1119
..."Poreklo karatea datira od nekoliko stotina godina unazad, kada
је u sestom veku budisttcki monah Bodidarma (Bodhidarma) presao opasan
put od lndije do hrama Saolin и Кini i tamo organizovao poducavanje u Zen
praksi. Da Ьi svoje sledbenike ојасао i omogucio da izdrze izuzetne 9apore
razvio је metod od 18 originvalnih stavova i taj sistem razvio u Sorindi
Kempo, jedan od 8 stilova Vai Cia, eksterne skole kineskog boksa11.20
Pored ovih navoda, moguce је pronaCi slicna tumacenja, koja sa
�itnijim distinkcijama potvrduju tezu о postojanju Bodidarme kao osnivaca
Sorindi Kempa.
Као posebno interesantan, za tumacenje utlcaja ovog metoda na
razvoj karatea, moze posluziti sledeci citat:
..."Као sto znamo, na Okinavi su и stara vremena postojale dve
skole: Nahate i Surite, za �оје se mislilo da su u vezi sa dve �kole kineskog
pesnicenja zvane Vutang i Sorindi Kempo. Osnivacem skole Sotindi Kempo
smatra se Daruma, licno Bodidarma, utemenitelj Zen budizma". 1
1 pored visoke yodud�rnosti u v navodima о postojanju licnosti
Bodidarme, kao osnivaca Saolin Cuan Fa (Sornidi Kempa), istrazivacki oprez
18)
Nishiyama, Н., Brown, R.C.: Karate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960., str. 16.
19> Hisitaka, М.: Scientific Karate-do, Japan Puьtications, Inc., Tokyo, 1976.
20> Okazaki, Т., Strieevic, М.: Modern karate, Kodansa lnternational, Tokyo, 1984., str. 1 1.
21) Funako�i,G.: Karate-do moj zivotni put, Panpuьtik, Beograd, 1988., str. 40.

21
КАRАТЕl

upucuje na dve pretpostavke:

(1) Da је Bodidarma, kao pripadnik ratnicke kaste, iz Indije bio
stvarni poznavalac efikasnih borilackih vestinџ i da је, u okviru vezbi za
jacanje tela i duha, kaludere u manastiru Saolin (pored ostalih vezbl)
poducavao i tehnikama samoodbrane. Ak:o se sve ovo poveze sa okolnostima
cestih napada manustira od strane pljackasa i lutalica, moze se pretpostaviti
da su vr�menom kaluderi usavrsili vestinu borenja, koja se procula pod
imenom Sorindi Kempo.

(2) Da prvobltne vezbe koje је Bodidarma prezentirao nisu imale

prakticno-borilacku funkciju, vec iskljucivo transcedentalno-meditativnu.

Ро ovoj pretpostavci, Bodidarma је kao zamenu za sedeCi

meditativni polozaj (Za Zen), koji је Ьiо izuzetno naporan, uveo oЫik
meditacije kroz sklop fizickih pokreta. Ovaj metod predstavlja preradeni
oЫik "krecuce meditacije" tiЬecanskih kaludera i zasniva se na dugotrajnim
ponavljanjima fizickih pokreta, uz sinhronizaciju sa disanjem, visoku
koncentraciju i vizuelizaciju. Navodno, kasnije је ovaj metod osmisljen
borilackim tehnikama i zaokruzen u sistem borenja.

Prihyatanjem druge pretpostavke јаса oslonac za objasnjavanje

veze izmedu Sorindi Kempa i Karatea. Naime, u karateu i danas postoje kate
- simbolicke borilacke forme koje su uticale na nastanak karatea, kao
borilackog sistema, dajuci mu posebnu filozofsku nadgradnju. Као takve,
kate se mogu dovesti u genealosku vezu sa metodom koji је upraznjavan u
Zen praksi, sa ciljem postizanja prosvetljenja (Satori). Ne malo autora tVrdi
da је Bodidarmin metod !lleditativnih kretnji nasao konkretnu borilacku
primenu u form�ma "Sam Cian" (u nekim stilovima kineskog boksa), kao i u
formama "San Cin", koje se i danas praktikuju u tradicionalnim okinav­
ljaniskim stilovima karatea. Као najbolja ilustracija ove veze moze posluziti
sledeci citat:

..."Nemoguce је zaoblci podatak da је prvi koherentan i cel.ovit,

jasno formulisan sistem karatea, upravo predstavljao katu u svom
prvobltnom оЫi
�
�
- to је osnovna Bodidarmina kata, danas poznata pod
imenom Sancin".

Naravno, tesko da Ьi se mogla prihvatiti teza da San Cin kata

predstavlja celovit, koherentan i zaokruzen siStem karatea. Medutim, citat
snazno podupire cinjenicu da kate kao simbolicke borilaoke forme vuku
poreklo iz Zen prakse.

Ovakav pristup omogucava izbegavanje dokazivanja istorijske

cinjenice о stvarnom postojanju licnosti Bodidarme. Ovo ime se moze
smatrati kao simbolicna veza izmedu karatea i Zen filozofije, koja se odr-

22>
Gigov, А.: Napredni karate 1, Koneks, Beograd, 1990.

22
 КАRАТЕ.1

zala i do danasnjih dana, kroz postojanje kata kao oЫika i metoda

praktikovanja karatea, а u modernom, sportskom karateu, kao takmicarska
disciplina.
Ne upustajuCi se u genealogiju kineskih borilackih vestina, za
proЫematiku koja se tretira, znacajno је pretpostaviti da је postojala
mogucnost da је veci broj stilova i skola kineskog boksa mogao imati uticaja
na razvoj karatea na ostrvu Okinava. 23 Ova pretpostavka se moze prihvatiti,
na osnovu cinjenice, da se u kasnijim fazama razvoja karatea pojavljuje veci
broj stilova i skola, а sto је prisutno i u vremenu modernog karatea.
Medutim, aproksimativno se moze govoriti о dve karakteristicne grupe i1i
stila kineskog boksa (Kempa) koji su uticali na razvoj karatea па Okinavi:

- Severna grupa (severnokineski stilovi)

· - Juzna grupa (juznokineski stilovi)

Karakteristike severne grupe kineskih borilackih formi su: duЬlji

stavovi, dugi i snazni udarci rukama, visoki nozni udarci i udarci u skoku.

- i stilovi se, pak, zasnivaju па kratkim stavovima,

Juznokinesk
snaznim Ыokovima, niskim noznim udarcima i kratkim distancama u vodenju
borbe.

Prema japanskoj enciklopediji, Sekai Dai Hjakka Jiten Kempo је

donet na Rjukju arhipelag, iz Кine, u doba dinastije Tang (618 - 907.g. n.e.).

Prenosenje kineskih borilackih formi na Okin<tvu treba posmatrati

u okviru izuzetno jakog uticaja Кine na ovim prostorima u duzem periodu,
kada su Кina i njena kultura imali izuzetno visoku cenu. U vezi sa tim, moze
se shvatiti zbog cega је tako dugo koriscen ideogram za karate, sa znacenjem
"kineska ruka", iako је ova borilacka vestina kasnije doЬila sasvim druge
karakteristike.

Godina 1372. predstavlja pocetak zvanicnih Кinesko-Oki­

navljanskih odnosa, sto Ьi moglo da znaci i pocetak jakih uticaja kineskih
borilackih vestina na Okinavi. Nakon uspostavljanja zvanicnih odnosa, u
naredim vekovima, Kempo se prosirio na Rjukju ostrva, stvarajuci tako
regularan sistem nenaoruzane samoodbrane, koji је u osnovi imao deo
tehnika iz okinavljanskih vestina borenja golim rukama. u vezi sa tim,
ugledni autor Haines, В., kaze:

..."Ovaj drevni okinavljanski stil borbe se zove Tode (То Daj).

Мnogi japanski istoricari i okinavljanskj karate majstori veruju, uprkos ned-

23> Okinava је glavno ostrvo Rjukju arhipelaga, na jugu Japana. Od Кine је odvojeno Istocnim
kineskim morem. Zbog seecificnog strategijskog polol.aja, u toku svoje burne istorije, ovo
ostrvo је veoma cesto b1Io centar sukobljavanja japanskih i kineskih uticaja. Danas је
op�teprihvacena teorija da su specificne istorijske okolnosti doprinele da na ostrvu Okinava
nastane karate, kao samoodbrambeni borilacki sistem.

23
КАRАТЕ1

dostatku dokaza, da је ta vestina - narodna vestina Rjukju arhipelaga i da је

komЬinacijom Tode i drugih vestina iz Azije, nastao karate". 24
Odlucujucu ulogu"' dakle, u oЫikovanju prakticne borilacke osnove
karatea imali su Kempo (Cuan Fa) i Tode (То
Daj). Medutim, realno је
pretpostaviti da su па razvoj karatea imale uticaja i druge borilacke forme sa
okolnih prostora. �о
podrska ovakvoj pretpostavci moze posluziti teza
autora Reikichi, О. :

- "Savremeni karate predstavlja kombinaciju tehnika zatvorenim

sakama sa Okinave, vrhovima prstiju sa Tajvana, otvorenom sakom iz Кine i
noznih tehnika iz Jugoistocne Azije."

24> Haines, В.А: Кarates, History and Traditions, Char\es Е. Tuttle Company, Tokyo, 1968.,
· str. 73. .
2S) Reikichi, О.: Кarate no kata, Tokyo, 1958., str. 23. �

24
 КАRАТЕl

2.2. КАRАТЕ - VESTINA SAМOODBRANE

(RATNICКA VESTINA)
- "Mada su borilacke forme individualne samoodbrane verovatno
stare koliko i ljudska rasa, umetnost karatea koja se danas praktikuje bi se
26
mogla povezati sa tehnikom sa ostrva Okinava - nazvanom Okinava-Te".

- "Karate vestina, kako se danas praktikuje, z'foze se direktno

povezati sa Okinava tehnikom - japanskom Okinava-Te".

Ovi citati reprezentuju skoro usaglasenu tezu ро kojoj је Karate

nastao па osnovi borilackog sistema sa ostrva Okinave, poznatog kao
Okinava-Te. -

Nastanak ovog borilackog sistema је uslovljen specificnim

istorijskim dogadajima koji su vezani za ostrvo Okinava. Ovi dogadaji su
obelezeni cestim ratovima koji su vodeni sa ciljem pokoravanja
domorodackog stanovnistva.

1609. godina predstavlja kraj okinavljanske nezavisnosti, jer su

Rjukju ostrva okupirana od stran(( japanskog klana Satcuma. Ozloglaseni
zapovednik Jesi Shimacu је uveo surov rezim prema domacem stanovnistvu.
Izmedu ostalog, uvedena је stroga zabrana nosenja i posedovanja, Ьilo
kakvog oruzja.

Ova zabrana, uz izuzetno tezak polozaj domorodaca, uslovila је

razvoj samoodbrambenog borilackog sistema. Ovaj borilacki sistem, iz tog
perioda poznat је pod imenom "Okinava�Te" ili "Те". Okolnosti pod kojima
је ovaj sistem nastao nametale su potrebu za usavrsavanjem visoko efikasnih
borilackih formi i tehnika koje Ьi Ьile ravne upotreЬi oruzja. Surova
metodika obuke, koja је podrazumevala dugogodisnje perfekcionisticko
usavrsavanje tehnika, jacanje udarnih povrsina, kao i posebnu
mentalno-filozofsku nadgradnju, imali su osnovni cilj: uЬiti ili onesposoЬiti
protivnika и nuznoj odbrani. Zbog toga је Okinava-Te iz tog perioda,
obelezen kao nasilna (uЬilacka) vestina. О tome svedoce price i legende, и
kojima se opisuje da su okupatorski vojnici nalazeni smrtno ranjeni, bez
tragova о upotreЬi oruzja.

"Те: se sve do 1875. godine 28 vezbao и tajnosti и tri glavna centra

па Okinavi: Suri, Naha i Т,S>mari. Zbog toga је kasniji razvoj ove vestine imao
specificne stilske puteve (Suri-Te, NahJ-Te, Tomari-Te).

26) Nish�ama, Н" Brown, R.C.: Кarate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960" str. 16.
27> Копа, Т.: Кarate, Put do crnog·pojasa, BIGZ, Beograd, str. 11.
23) 1875. godine је zavr�ena okupacija Okinave od strane Satcuma klana i Okinava је postala
zvani<!no deo japanskog carstva.

25
КАRАТЕl

Prema klasicnoj teoriji о nastanku Karatea, vremenom је

"Okinava-Te" zamenjen terminom "Кarate". Naravno, vrlo је tesko, (cak i
priЫizno) odrediti vreme kada se ta promena desila, s obzirom da se "Те" sve
do 1875. godine vezbao и strogoj tajnosti. 1 mada ima misljenja da se ova
promena desila jos и 18. veku, s obzirom da ne postoje tacni istorijski podaci
о tome, и prezentiranju istorijskog razvoja Karatea uzim � se 1902. ili 1903.
9
godina, kada је Karate prvi put demonstriran na Okinavi. Ove dve godine
se, ujedno, uzimaju kao kraj tajanstvenosti Karatea ili pocetak novije Karate
Istorije.

Dakle, klasicno tumacenje istorijata karatea se zasniva na tezi

prema .kojoj је karate nastao sintezom borilackih formi iz Кine (Kempo) i
Okinave (Tode) preko prelaznog oЫika Okinava-Te, koji је vremenom
"prerastao" u Karate. (sl. 2).

Autor, na ovom mestu, oseca odgovornost da sugerise izvestan

oprez u prihvatanju ovako uproscenog tumacenja istorijskog razvoja karatea.
Razloge, za oprez autor nalazi u sledecem:

(1) Razvoj borilackog sistema koji је opsteprihvacen kao preteca

danasnjeg karatea vezan је za razdoЬlje od 1609. do 1875. godine. Poznato је
da јс to upravo period zabraпe upraznjavanja borilackih vestina па Okiпavi.
Okiпava-Te је vezban u tajnosti. Otuda, iz ovog perioda gotovo i пе postoje
pisaпi dokumeпti о ovoj borilackoj vestini. Iako је usmeпa kпjizevnost cesto
pouzdana, koliko i pisaпa, ipak iz tog perioda пedostaju precizni podaci о
osnovпim obelezjima borilackog sistema koji је, navodno, "prerastao". u
karate, kao sto su: metodi praktikovaпja, borilacke tehnike i sl.

Slika 2

·29> U literaturi se mogu pronaci оЬа podatka о vremenu zvani�nog izlaska karatca iz tajnosti.
Zato se ovde prezentira orijentacioni tern1in, 1902. ili 1903. godina.

26
 КАRАТЕl

(2) Vec је prihvacena teza da је kineski Kempo imao poeetni

(mozda najjaci) uticaj па stvaranje borilacke osnove samoodbrambene
vestine Okinava-Te. Takode se vecina autoriteta slazu и tome da se и
sledecim vekovima ova borilacka vestina znatno udaljila od svog kineskog
originala. Iz tog razloga moze Ьiti polemicno to da је kasnije (dakle и vreme
udaljivanja od kineskih formi) Okinava-Te prerastao и Karate sa znacenjem
"kineska ruka".

(3) U autoblografskom delu· "Karate-Do moj zivotni put" autor

Funakosi, G., iznosi sledece:
'

... "Savremeni karate se, и stvari, razvio iz Kempoa. Prvo је Ьiо

poznat kao "Okinava-Te" i secam se da sam и vreme kad sam Ьiо dete slusao
starije da upotreЫjavaju i izraz "Okinava-Te" i "Karate" ("Kara" se и ovom
slucaju odnosi na Кinu). Tada sam росео pod "Okinava-Te" da
podrazumevam domacu okiпavljansku vestinu borenja, а pod "Karate" jednu
kinesku t01·mu pesnicenja. U svakom slucaju, pravio sam jasnu razliku
izmedu njih". зо

Prvi deo kazivanja autora (koji spada u kategoriju autoriteta "kojim

se moze verovati"), potvrduje vec prezeпtiraпu tezu da је Okinava-Te
terminoloski "prerastao" и Karate. Medutim, drugi deo nedvosmisleno
podstice sumnju da se, u stvari, 1-adi о kvalitativno razlicitim borilackim
sistemima, ili pak, da је Okinava-Te samo delimicno uticao па nastanak
Karatea.

Dakle, postoje razlozi sumnje и tezu da је prerastaпje

"Okinava-Te" и "Karate" samo stvar terminoloske prirode. Razjasпjeпje tog
procesa, svakako, zahteva detaljnije istoriografsko tretiraпje. 1 pored toga,
rizikujuCi i moguce metodoloske zamke, autor zeli da iznese svoju
pretpostavku о nastanku Karatea, kao borilackog sistema.

Sa velikom sigurnoscu se moze prihvatiti teza da је Karate doblo

prakticnu borilacku osnovu (forme i tehnike Ьоrепја, borilacke principe) od
okinavljanske samoodbrambeпe vestine Okinava-Te. U ovom poglavlju је
vec izneto usaglaseпo misljeпje veceg broja autora da је borilacki sistem
Okinava-Te nastao stapanjem borilackih formi sa prostora Кiпе, Rjukju
arhipelaga i okolпih prostora, pri cemu su, izgleda, пајјасi uticaj imali kineski
Kempo i okiпavljanski Tode. Medutim, za nastaпak karatea, kao borilackog
sistema, presudnu ulogU: је imao metod simbolickih borilackih formi
poreklom iz ЖG пе, а koji је vec pomenut u okviru polemicne price о
Bodidarmi i Soriпdi Kempu. Ovaj metod praktikovaпja tzv. kata t'ormi
postao је dominirajuci metod vеZЬапја па Okinavi, dajuCi postojecem prakt-

ЗО) Funako�i, G.: Karate-Do moj zivotni put, PanpuЫik, Beograd, 1988., str. 36

27
КАRАТЕl

icnom borilackom sistemu specificnu, filozofsko-mentalпu пadgradпju. Na

ovaj пасiп, u odпosu na Okiпava-Te, Karate postaje kompleksпiji borilacki
sistem koji se zasпiva па komblnaciji prakticпih i simbolickih borilackih formi
(sl. 3).

Prihvataпjem ovakve pretpostavke, omogucava se doпekle

оЬјаsпјепје teze ро kojoj se, za osпivaca Karatea uzima raпobudisticki
moпah Bodidarma а za pretecu daпasпjeg karatea Soriпdi Kempo. Та
"krajпje polemicпa" teza, sada, doЬija osloпac u pretpostavci da је metod
traпscedeпtalпo-meditativпih vezЬi iz Zеп prakse (Bodidarmiп sistem vezЬi),
паsао primeпu kroz osmisljeпe borilacke forme i da је upravo taj metod
uticao па formiraпje "пadgradeпog" borilackog sistema pod imeпom Karate.

Pored toga, ovo polaziste se ciпi pogodпim za tumaeeпje pojma

Karate u zпасепјu "kiпeska ruka", koje datira iz vremeпa kada је па Okinavi
vec postojao borilacki sistem (Okinava-Te). Naime, kate su рrепоsепе па
Okiпavu u auteпticпim kiпeskim oЫicima. Као takve, опе simbolicno
prezeпtuju kiпeske borilacke forme. Iako su ove kate vremenom izmeпjeпe i
osmisljeпe okiпavljaпskim borilackim formama, s obzirom da su postale
domiпirajuci metod vezbaпja, postoje opravdaпi razlozi za uvodeпje naziva
Karate u zпасепјu "Кineska ruka". U kasпijim periodima, kate se sve vise
udaljavaju od kineskih originala, postajuCi пeraskidivi deo okiпavljaпskog
borilackog sistema, za koji se koriste termini "Okiпava-Te", "Те" ili "Karate".
Vremeпom, ovo udaljavaпje od kiпeskih origiпala dostize momeпat kada,
osim postojaпja kata formi, kao origiпalпog metoda, gotovo da prestaju
razlozi za zпасепје "kiпeska ruka". Iz tih razloga, moze se пасi razumevaпje
'za kasnija паstојапја da se za okiпavljaпsku vestiпu Ьоrепја п:1kama i
пogama proпade поvо zпасепје, u okviru vec odomaceпog пazive1 Karate.

28
 KARATEl

Ne upнstaj1.1ci sc н digrcsije kojc mogu da dovcc\н clo шеsапја

istorijskih cinjenica i legcndi, шozda јс najboljc prЉvatiti tezu ро kojoj је
Karate, kao vestina Ьшеnја, nastao u vremcnu od 1609. - 1903. godiпc na
Okinavi, stapanjem kineskih i okinavljanskih borilackih formi, kao i
usavrsavanjcm specificnih metoda borilackog praktikovanjn.

Osnovu ovog borilackug sistema sacinjavale su tehnike udaranja

i·ukama i nogama, ali su korisceпe i drнgc ehnike (poluge, Ьасапја, gt1senja),
f
kao i fшma borcnja sa kratkim оrнzјеш. 3

Osnovni bшilacki principi ovc sш110otlЬrambe11e vcstinc su

proiza�li iz preke роt1·сћс za golorнkom odbrnnom шl naoruzanЉ napatiaC:a.
Cilj dнgogodisпjcg napornog i pcrfekcionistickog нvсZЬаvапја tchпika
odbrnпc i параdа, uz јnсапјс udarпЉ povrsina i specificпu
filozofsko-mentalпu nadgп1dnju, bio је sadrzan и pricipu "нblti jednim
udarceш". Ovaj osпovni borilacki princip, koji је karatcн iz Log vreшena
namctnuo cpitct brutalnc-smrtonosnc Yestiпc, и kasnijiш Гazama lшшапе
transЉrmacije karatea ispoljava sc kroz principe koji siшbolizнju izvornu
efikasnost ove borilacke vcstiпc, kao sto su:

- princip je<linstva odbrane i napada

- princip koncent1·acije maksimalne energije

- pr1nc1p pr1avog nшmen tа. 32

• •

О metoclima veZЬ:inja kиratea mozc se suditi iskljucivo na osnovu

zatecenog nacina "praktikovanja" u trcntttku kacla је ova vestina postala
javna (kraj 19. i pocetak 20. veka). U to vrcme је kш·ate, uglavnom,
"praktikovan" kroz Katc. Porcd ovo metoda, Ьiо јс poznat i metod
�
pripreme i jacanja udarnih povrsina. 3 Tadasnja praksa nijc poznavala
oЫike spariнgovanja koji su danas prisutni u karateu, а, pogotovo, oblike
takmiccnja, u smislu proverc ovlaclanosti ovom vcstinoш. Naiшe, zbog stroge
zabrane veZЬanja, karate se и okYiru pojedinih skola i stilova pr·enosio tt
konspiraciji i pod zavetima снtапја. Zato su i izbegavanc borbc izme(tu
razlicitill skola i klubova. Imajuci to и vidu, kao i osпovнi borilacki princip

31) U okviru borila�kog sistcnia na Oki1шvi, kori�cene su i tchnike borcnja i111pюvizovani111 or­
ruzjem (uglavnom kratko oruzje ј poljoprivredne a\atke), s obzirom da је no�cnjc i drzanjc
Ьi\о kakvog oruzja Ьi\о strogo zabranJeno. Ove tchnikc predstavljaju osno\•u za razvoj
bori\ackih formi (Dicu) koje se i danas ne8uJu kao deo umetnicko-fo\klornog nas\eda
dalekog istoka kao npr. borcnje mlatilicom za pirinac (Nuncaku dicu), �tapom za gonjeпje
stoke (Оо dicu), kratlшm meta\nom palicom (Dutc dicu) ...
32) Autor smatra da tri navedcna pri11cipa esencijalno odrcdt1ju borila�ki profil karatea.
33> Ovaj metod priprcme k a ra t e vezћat<a vodi porek\o sa okinavc. Poznat је pod nazivom Tam­
e�i Vari. U nckiш stilovima karatea i danas sc praktikuje disciplina u kojoj sc karatisti
takmice u \omljcnju tvrdih pred111eta (daska, cigla, crcp, ...).

29
КАRАТЕl

citih skola i klubova. lmajuCi to и vidu, kao i osnovni borilacki princip

karatea koji se tada upraznjavao, nije tesko predpostaviti da su se takvi
eventualni susreti zavrsavali ili smrcu ili teskim fizickim povredama boraca.
Kasnije, па putu transformacije ka sportskoj disciplini, karate је
upravo najvece promene pretrpeo и okviru sadrzaja i metoda
"praktikovanja".

" -- ---

30
 КАRАТЕl

2.3. КАRАТЕ - SPORT

Iпteresovaпje za karate pocelo је da raste паkо� egziЬicioпe

demпostracije ove vcitiпe, koju је izveo Fuпakosi Giciп 4 sa svojim
asisteпtima u Tokiju 1922. godiпe, па impresivaп пасiп. Nakoп toga, Јарап
se izuzetпo zainteresovao za ovu, okiпavljaпsku borilacku vestiпu. Od tada,
pocinje, moZda пajiпtenzivniji razvoj karatea, koji је rezultirao oЫikovanjem
u koncept modernog karatea, iz kojeg је nastao Karate sport.

OЫikovanje modernog koпcepta vezbaпja karatea imalo је stilska

obelezja (sl. 4). Ovo је posledica postojanja razlicitih skola i stilova па
Okiпavi, kao i razlicitih pristupa u filozofsko-borilackoj traпsformaciji
tradicioпalпog пасiпа praktikovaпja u odпosu па поvе, moderne zahteve.
Iako је iz tog perioda pozпat veCi broj stilova ( od kojih su пeki i do danas
ostali verni tradicionalпom karateu), пајјасi uticaj па razvoj modernog
karatea imali su stilovi:

-Godzu Rju (Goju Ryu)

-Sito Rju (Shito Ryu)

-Soto Kan (Shoto Kan)

-Vado Rju (Wado Ryu)

1 pored izvesnih razlika u koпceptima pomeпutih skola, пjihov rad
је doveo do stvaranja relativпo koпzisteпtпog metodoloski okruzeпog
sistema vezbanja, koji је borilacku osпovu imao u okiпavljaпskom karateu.
Moze se pretpostaviti da su ove metodoloske tehпicke izmeпe, upravo, i
doprinele da se postigne saglasпost о uvodeпju znaceпja "prazпa saka",
umesto "kiпeska ruka", cime se iпdirektпo simbolizuje kvalitativпa
traпstormacija Karatea, kao borilackog sist�ma. Naime, oktobra 1936.
godine okiпavljaпske novine "Rjukju Simpo Sa" su objavile vest da su se
tadasпji vodeci karate eksperti: Jabu,Кijamu, MotoЬi, Mijagi i Haпagi па
sastanku u Nahi (Okinava) saglasili da se za "Karate" koristi novi naciп
pisanja sa zпacenjem "prazпa ruka". 35

34> Funakcli Gil!in (1868-1957) se smatra tvorcem mod� mog karatea. Сео svoj zivot je prak­
til!no posvetio popularizaciji ove borilal!ke ve�tine. Presudnu u\ogu је odigrao pristajanjem
da, nakon javne demonstracije karatea u .Тqkiju 1922. godine, pristupi reformaciji
tradiciona\nog nal!ina praktikovanja karatea u cilju prilagodavanja novim, modernim
us\ovima. Prihvatajuci se ovog izuzetno delikatnog zadatka (uprkos pol!etnim otporima od
strane tradicionalno opredeljenih majstora), Funako�i Је izvr�ю reviziju programa
vezbanja, l!ime је dao temelj za oЫikovanje modernog karatea, koji se danas, uglavnom,
praktikuje kao sport.
ЗS) Ро Haines, В.: Кarate's history and traditions, Charles Е. Tuttle Со., Rutland Vermont,
Tokyo, 1968., str. 16.

31
КАRАТЕl

Popularnost karatea sve do П svetskog rata, bila је ogranicena na

Japan. Posle ovog rata raste interesovanje za ovaj sport и celom svetu.
Uvodenje nekih novih oЫika i metoda praktikovanja (pre svega
poluslobodnog i slobodnog sparinga) dovelo је do pojave prvih turnirskih
borbi (pedesete godine ovog veka), Cime pocinje ekspanzija interesovanja za
Karate kao sport i jedan specifican razvoj ovog borilackog sistema.

! 1
----------------- г--------------' !

�---'-�11 1 1[111111•1 1: 1,�t-�

-- -------.
"

Slika 4 - Shema stilskog razvoia karatea

N astanak i razvoj karate sporta se tretira и okvirima transformacije

karatea kao borilackog sistema (sl. 5).

Transformacija karatea, kao samoodbrambene ratnicke vestine, и

sport, moze se najkrace sagledati kroz sledece promene:

(1) Red11kcija karate tehnike

Iz primenljivog repertoara tradicionalne tehnike izbaeene-su t�J1nike

32
 КАRАТЕl

•••,.

Slika 5 - Shema transformacije karatea kao borilackog sitema

koje nisu srodne sa udarcem (poluge, bacanja, gusenja,

imoЬilizacije, drzanja, tehnike sa oruzjem), kao i sve tehnike udaraca koje
mogu da izazovu opasne povrede (udarci и oci, vrat, genitalije i ostale
osetljive vitalne tacke). Na drugoj strani, uvedeni su udarci koji nemaju
izrazitu borilacku efikasn ost, ali predstavljaju odredenu takmicarsk u

33
КАRАТЕl

atraktivnost (visoki kruzni udarci, udarci sa skokovima i okretima i sl.). Na

taj nacin је stvoren zaokruzen borilacki sistem na bazi udarca, kao
dominantne tehnike (udarci rukama i nogama).

(2) Izmena sadriaja i metoda treninga

Tradicionalni nacin treninga se zasnivao, uglavnom, na
individualnom praktikovanju karatea, kroz kate i Кihon forme (skolska
forma tehnike). Ovakvim metodima karatista је, nakon visegodisnjeg
stereotipnog veZЬanja, dostizao visok automatizam u izvodenju pojedinih
tehnika odbrane i napada, kao i posebnu filozofsko-mentalnu spremnost za
odsudnu borbu, koju се resiti jednim udarcem bez kontrole. Takvim nacinom
treninga u ''ЬоrЬi sa samim sobom", vezbac је tezio da dostigne "КIМЕ" 36 u
primeni Ыokova i udaraca.

Pored ovih metoda koriscen је i specifican metod za pripremu i

jacanje udarnih povr8ina, sa ciljem da se postignu smrtonosni efekti, prilikom
plasiranja odlucujucih udaraca. Danas se taj metod vezbanja zadrzao u
okviru tehnika lomljenja tvrdih predmeta (Tamesi Vari).

Kvalitativna izmena u metodici treninga u modernom karateu

predstavlja uvodenje metoda sparinga (Kumite) sa partnerom. Ovaj metod
postaje dominirajuci oЫik u modernom karate treningu, sa dva
karakteristicna oЫika:

- dogovoreni sparing (Јakusoku Kumite)

- slobodni sparing (Diu Kumite)
Ovakvim nacinom treninga veZЬac, pored ovladavanja korektnom formom
tehnika, stice sposobnost za primenu tehnika udaraca i Ыokova sa
"kontrolom", cime se otvorila mogucnost takmicarskog nadmetanja u
stepenu ovladanosti karate vestine.

(3) Revizija kata

Vec је pomenuto da su kate zauzimale primarno mesto u tradicio­
nalnom konceptu karate terninga. Pored prakticnog znacaja za razvijanje i
ocuvanje ciste tehnicke osnove i razumevanje osnovnih borilackih principa,
stare kineske i okinavljanske kate su sadrzavale i odredene istorijske i Шo­
zofske poruke. Sa metodoloskog aspekta, takve-kate su Ьile teske za ucenje i
praktikovanje, tako da је (ne retko), za razumevanje njihovih umetnicko­
filozofskih i borilackih poruka, Ьilo potrebno visegodisnje sistematsko
vezbanje.

Зб) ЮМЕ је pojam koji oznaaiva ispoljavanje maksima\ne psihofizicke energije prilikom izvo­
" "

, denja karkarate tehnike. U takmiairskom ocenjivanju se koristi kao pokazatelj primene

snage i evrstine. U duЬ\jem znacenju mote da se defini§e kao stanje ispo!Javanja maksimalne
�ihofiziCke energije, u pravom momentu, Cime odslikava osnovni Ьori\acki princip prate vcltine.

34
 КАRАТЕl

Vreme u kojem је stvoreп moderni karate, diktiralo је da se kate,

kao јеdап od metoda treпiпga, uproste i prilagode lakSem uceпju i
razumevaпju. Zbog toga su stare, okiпavljaпske kate, uglavnom, izmeпjeпe.
Zadrzavajuci u пjima stilska obelezja, vodeci karate eksperti tog vremeпa su
izvr8ili reviziju kata, promeпivsi cak i пjihove пazive, pri cemu su izbacili
elemeпte koji пisu primereпi пovom koпceptu vezbanja. Redukcijom
elemeпata, kate su svedeпe па опе tehnike koje imaju prakticпo borilacki
smisao, i koje dopriпose sistematskom osposoЫjavanju karate vezbaca za
takmieeпje u karate sportu.
·

(4) Uvodenje pravila takmicenja

Najspecificпija promeпa koja obelezava traпsformaciju karatea,
kao borilackog sistema је, svakako, uvodeпje pravila takmieeпja. Na ovaj
пacin se omogucilo da se karate vezbaci odmeravaju u stepeпu ovladaпosti .
karate vestiпe, pri cemu se prava destrukcija zameпjuje simbolicпom.

Iz tog ugla, sportski karate predstavlja humaпiji oЫik borilackog

пadmetaпja, jer se, sistemom ograпiceпja, vezbac stiti od povreda ili
eveпtualпih fatalпih posledica (kontrola sпage udaraca, zаЬrапјеп koпtakt sa
пajosetljivijim vitalпim tackama, prekid posle uspesпo plasiraпog udarca,
pada protivnika i sl.). Dalji razvoj karatea, kao sporta, рrасеп је stalпim
usavrsavaпjem sistema takmiceпja i sudeпja, sa ciljem smапјепја mogucпosti
subjektivnog uticaja sudija па rezultatski ishod borbe. Karate sve vise
poprima obelezje sportske discipliпe i, kao takav, ima izglede da postaпe
olimpijski sport. S druge straпe, пеоsроrпа је сiпјепiса da se па putu
traпsformacije ovog borilackog sistema, sportski karate sve vise udaljava od
izvorпih borilackih priпcipa.

Od pojave prvih turпirskih borbl росiпје izuzetпo iпteresovaпje za

karate sport. Za пеоЬiспо kratko vreme se ovaj. sport prosirio па sve
koпtiпeпte. Sezdesetih godiпa se karate pojavio i u Jugoslaviji, gde је
doziveo pravu ekspaпziju iпteresovanja. Danas spada medu пajmasovnije
sportove u nas.

35
КАRАТЕl

MEDUNARODNE КАRАТЕ ORGANIZACIJE

14.10. Tokio, Japan Osnovana svetska unija karate organizacija

� uko - World Union of Karate Do
rganizations (Wuko)

27.09.1974. Njujork, SAD Osnovana lnternacionalna amaterska

karate federacija (IAКF) - International
Ameteure Karate Federation

06.06.1985. Odluka Medunarodnog Olimpijskog

komiteta da WUKO predstavlja karate
sport u :М.:ОК

КАRАТЕ SPORT U JUGOSLAVUI

28.03.1963., Beograd Osnovan prvi karate klub u Jugoslaviji

(Univerzitetski karate klub)

01.03.1970 Osnovan Karate savez Jugoslavije (KSJ)

CLANSТVO U MEDUNARODNIМ КАRАТЕ ORGANIZACIJAМA

1970 - 1974. god Clanica WUKO

1975 - 1985. god Clanica IAКF

1985. god- Clanica WUKO

Slika 6 - Znacajni datumi novije karate istorije

36
 КАRАТЕl

2.3.1. OSNOVNE КARAKТERISTIКE ТАКМIСЕNЈА

U КАRАТЕ SPORТU

Uvodeпjem pravila stvoreпa је mogucпost da se karate vezbaci

пadmecu u stepeпu ovladaпosti karate vestine. Ovim је, verovatпo,
пapravljeп пajprogresivпiji korak u popularizaciji ove drevпe istocnjacke
vestiпe Ьоrепја. Као sto је rесепо, od· pojave prvih turnirskih borbi, karate
sport је za пеоЬiспо kratko vreme, postao popularaп па skoro svim
kontineпtima.

U karateu postoje dva osпovna oЫika sportskog пadmetaпja:

- takmiceпje u sportskim borbama

- takmiceпje u katama. 37

Sportska borba (Kumite) predstavlja vid demoпstracije kara e �

vestiпe, uz ograпiceпja, koja su regulisaпa pravilima takmiceпja i sudeпja. 3

U sportskoj borЬi se boduju udarci rukama i пogama, koji su

usmereпi prema vitalnim tackama па telu. protivпika. Ovi udarci, medutim,
moraju da se izvedu "sa koпtrolom" (udarci u telo пе smeju da se izvedu
puпom, vec koпtrolisaпom, sпagom, а ukoliko је udarac upuceп u pravcu
vitalпih tacaka па glavi, mora se zaustaviti pri samom dodiru protivпika).

Takmiceпje u sportskim borbama, odvija se па borilistu koje ima

oblik kvadrata (straпice 8 m). Povrsiпa borilista mora biti ravпa i bez
prepreka (пајсеsсе је podloga parket, guma ili tatami). Polazпe liпije
takmicara su paralelпe i medusobno udaljeпe 1 m od ceпtra borilista (vidi sl.
6).Borba se odvija u prostoru borilista. Takmicari пе пapustaju ovaj prostor
za vreme trajaпja borbe (osim u posebпim slucajevima koji su regulisaпi
Pravilпikom). Napustaпje borilista u cilju izbegavaпja borbe, роsеЬпо se
kazпjava, i ima direktaп uticaj па rezultatski ishod borbe.

Takmicari u borЬi поsе beli kiпюпо. Јеdап takmicar stavlja crveпi

pojas, а drugi beli, radi jasnog raspozпavaпja. Pored toga, па ledima ili
grudima, takmicari nose broj, cija veliciпa se, takode propisuje Pravilnikom.

Тrајапје borbe zavisi od vrste takmiceпja. Najcesce izпosi 3 minuta,

а moze iznositi 2 (а rcde i 5)
miпuta. :Гrајапје meca obuhvata samo
efektivпo vreme borbe. Borba se moze zavrsiti i pre isteka predvidenog ·

vremena u slucajevima:
"

37> Pored ovih disciplina,.u 11ekim �tilskim organizacijama, postoji i takmil!enje u lomljc11ju tvr­
dih predmeta (Tame§i Vari)
33> Ovim Pravilnikom su regulisani najvazniji elementi za odvijanje takmi/!cnja, kao §to su:
bori\i§te, trajanje borbe, kriterijumi za vrednovanje uspe§nosti, zabranjene radnje i sl.

37
КАRАТЕl

- kada је је jedan od takmicara sakupio maksimalan broj poena koji

је predviden vazecim sistemom sudenja 39

- kada је takmicar diskvalifikovan

- kada neki od takmicara nije u mogucnosti da, zbog povrede ili

nekog drugog razloga, nastavi borbu.

Slika 7 - BoriliJte

Ponasanje karate sportista na takmicenju regulisano је Pravilnikom

takmicenja i sudenja. Za pravilno razumevanje sportske borbe, medutim,
znacajno је da se navedu najvaznija ogranicenja u takmicarskoj primeni
teh.nike. Iako, u okviru raznih stilskih organizacija postoje izvesne razlike u
ovim ogranicenjima, sportski karate podrazumeva sledeee zabranjene radnje
u borЬi:

- izvodenje tehnika sa kontaktom u grlo

- tehnike koje ostvaruju suvisan kontakt sa bodovnim povdinama

- napad na genitalije i zglobove

- napad na lice otvorenom sakom

- opasna bacanja koja ро svojoj prirodi onemogucavaju bezbedan

pad protivnika.

39> Takmirenje u borbama se odvija prema dva vazet:a sistema sudenja i to: do 1 poen i do З
poena. О razlikama ova dva sistema, daee se poseban komentar u ovom poglav.Jju.

38
 КАRАТЕl

Кriterijumi za vrednovanje uspesnosti

Osnovne bodovne jedinice u ocenjivanju uspesnosti karate

takmicara u sportskoj borbi, su ipon (сео poen) i vazari (pola рое па ) .

Ippon se dodeljuje takmicaru ·za efikasno izveden udarac u pravcu

vitalne tacke na telu protivnika. Pri tom је neophodno da budu zadovoljeni
sledeci kr_iterijumi tehnickog izvodenja:

- korektna forma

- ispoljenost snage

- pravovremenost

- korektna distanca

- "zansin". 40

Napadi su ograniceni па sledece bodovne povrsine:

- glava, lice, vrat, trbuh.

Ako takmicar izvede akciju u pravcu bodovnih povrsina

protivnikovog tela, pri ceinu ispolji neke �itnije nedostatke u kvalitetu
tehnike, akcija се Ьiti vrednovana kao vazari. 1

Takmicenja u karateu, danas se odvijaju prema Pravilnicima dve

najmasovnije karate organizacije:

• lnternacionalne Amaterske Karate Organizacije (IAКF)

• Svetske Unije Karate Organizacija (VUKO).

Sagledavanje osnovnih razlika u kriterijumu sudenja u okviru

Pravilnika ove dve organizacije moze biti znacajno za razumevanje procesa
transformacije karatea kao borilackog sistema (vidi sliku 8).

Sistem takmicenja "do 3 poena" је istorijski, noviji momenat na

putu transformacije karatea u sportsku disciplinu. Pored rezultatskog
maksimuma, prema kojem se odreduje pobednik, ovaj sistem sadrzi i niz
drugih elemenata koji su doprineli izmeni same spoljasnje slike Karate
borbe. "

40> "Zan§in" ј е internaciona\no prфvacen izraz koji oznal!ava stanje samokontrole, usredsrede­
nosti, spokojstva i stalozenosti takmil!ara. Za опе takmil!are koji su nekontrolisani, zadihani
i neracюnalni u primeni tehnike, kaze se da imaju s\ab "zan§in".
41) Bodovna vrednost ippon odgovara vrednosti od 2 vazari.

39
КАRАТЕl

ELEМENТI PRAVILNIK 1АКF · PRAVILNIK WUKO

Bodovni maksimum 1IPON ЗIPONA

Za8titna oprema Stitnici za pesnice

Brojsudija 1 glavrii i 4 uglovna 1 glavni i 1 pomocni (и

borilistu)

Oceniivanje kvaliteta Stroziji kriterijum BlaZi kriterijum

tehnickog izvodenja
prilikom dosudivanja
poena

Razlike u bodujucim . Boduju se uzastopni

akcqama (komЬinovan udarci
·

2
i akcije pos е pada
protivnika

Uticaj izretenih kazni Za izreeenu kaznu

na rezultat takmicaru, protivniku
se dode ��e poen
�VAZAR, PON,IU
ANBON)

Slika 8 Poredenja aktuelnih sistem a sudenja и karate sportu

-

Najkarakteristicnije promene se mogu sagledati kroz sledece

momente:

- izgled borbenog stava, garda i kretanja

- zastupljenost komЬinovanih tehnika

- zahtevi za kvalitetom izvodenja poentirajucih tehnika.

U uslovima borbe "do 1-og poena" borba se odvija и napregnutim,

nizim stavovima i evrstim gardovima. Razlog је verovatno duzina trajanja
borbe, koja moze da bude zavrsena nakon samo jednog uspesno plasiranog
udarca. Otuda је i kretanje svedeno па manju meru, а napadacke i
odbrambene tehnike su ogranicene na pojedinacne pokrete sa naglasenim
elementom eksplozivne snage.
Ovaj rezim borbe, genealoski Ыize, simbolizuje izvorni princip
·

karate vestine, koji se ispoljava kroz koncentraciju maksimalne �nergije и

40
 КАRАТЕ1

jednom pokretu (saglasno osnovnoj borilackoj ideji "borbu zavrsiti jednim

udarcem"). Treba istaci i okolnost da se borba odvija bez zastitnih rukavica,
sto od boraca zahteva visi nivo ovladanosti karate tehnike i kontrole.
Dosledno tome, и ovom sistemu takmicenja, zahtevi za kvalitetom tehnickog
izvodenja su visi (dobra forma, pravilan stav, ravnoteza, ispoljenost snage... ) .
Takmicenje и rezimu "do 3 poena", borce је oslobodilo
napregnutosti koja је proisticala iz kratkoce borbe. Samim tim, takmicari su
se "podigli" и prirodnije, slobodnije stavove, opustenije gardove i poceli da se
krecu slobodnije. U borЬi se, osim pojedinacnih eksplozivnih pokreta, cesto
primenjuju povezane tehnike rukama i nogama. Zastitne rukavice su
doprinele da poentirajuci udarci budu labaviji, sa manje naglasenim
elementom eksplozivne snage. Pored toga, mogucnost bodovanja akcije
posle eventualnog pada protivnika, stimulisala је primenu tehnika
narusavanja ravnoteze (posebno tehnike ciscenja). Na kraju, smanjenjem
broja sudija и borilistu, izbegnuti su cesti slucajevi prekidanja borbe radi
sudijskih usaglasavanja i preglasavanja.

Navedene "novine" su, и svakom slucaju, doprinele dinamicnosti i

atraktivnosti takmicenja и karate sportu. Medutim, pri tom Ьi trebalo imati и
vidu neospornu cinjenicu da је time, ovaj sport, jos vise divergirao od izvorne
karate vestine (narocito и elementu prakticne borilacke efikasnosti).

Takmicenje и izvodenju kata predstavlja vid individualnog ili

timskog izvodenja, simbolickih borilackih formi, koje su precizno definisane
izvodackom linijom, redosledom i ritmom izvodenja karate tehnika.

1. Basai sho 10. Empi ("Washu")

2. Bassai dai ("Passai") 11. Niju Shiho (''Nisei Shi")

3. Kanku sho 12. Seienchin ("Sanchin")

4. Kanku Dai ("Кhushanku) 13. Jion

5. Gankakuu ("Chinto) 14. Jitte

6. Hangetsu ("Seishan") 15. Suparimpei

7. Unsu 16. Gojushiho Sho

8. Seipai 1417. Gojushiho Dai

9. Saifa

Slika 9 Program kata za takmicarsko izvotlenje ро Pravilniku WUKO

-

41
КARATEl

U treningu karate sportista se susrece relativno veliki broj kata.

Medutim, njihovo takmicarsko izvodenje је svedeno na ogranicen broj.

Uspesnost и takmicarskom izvodenju kata, procenjuje se na osnovu

sledecih elemenata:

- tacnost и izvodenju (svaka kata ima svoj oЫik, izvodacku liniju,

definisan redosled, ritam i brzinu izvodenja)

- razumevanje principa koje kata izrazava

- kvalitet tehnickog izvodenja (primena snage, balans, pravilno

disanje)

- usredsredenost i racionalizacija prilikom izvodenja kate.

Kod timskog izvodenja, pored ovih elemenata, vrednuje se i stepen·

sinhronizacije pokreta takmicara.

42
 3
TEHNIКA КАRАТЕА
 КАRАТЕl

3.1.SISTEМATIZACIJA ТЕНNIКЕ
КАRАТЕА

Osпovпi preduslov za sistematizaciju tehпike karatea је precizпo

odredeпje samog pojma tehпike, tim pre, sto u literaturi пе postoji potpuпo
slagaпje, oko defiпisaпja ovog pojma, u podrucju motornih vestina.

Najcesce se pod pojmom tehпike podrazumeva specificпa motorna

vestiпa (ili sposobпost), koja se javlja kao posledica adaptivnih procesa
izazvanih jediпstvenim treningom. Prema tome, ako se govori о tehnici
Karatea, onda bi se, shodпo ovom pristupu, moglo govoriti kao о "specificnoj
borilackoj vestini koja se javlja kao posledica jediпstveпog procesa treninga
u karateu".

S druge straпe, veoma cesto se pod tehnikom podrazumevaju

manifestne motoricke forme koje su karakteristicne za odredenu sportsku
graпu. U tom slucaju se prostor celokupпe tehnike u odredeпoj grani
(discipliпi) definise kao skup veceg broja tehnika, koje ро spoljasnjoj slici
motorickog izvodeпja predstavljaju prepozпatljivost (speciБcnost), te grane
u odпosu па druge!

U prvom slucaju definicija tehnike i,zrazava (opisuje) ovladanost

пekom vestinom (npr. karate vestiпom), а u drugom slucaju, raznovrsne
tehпicke forme ili varijante izvodeпja.

Drugi pristup, u definisanju aktuelnog pojma, је pogodniji za

postavljaпje modela sistematizacije tchnike karatea. Naime, Фшаsnје
praktikovaпje karatea vodi jaku genealosku liпiju fid karakteristicnog oЫika
kaпonizovaпih, strogo definisaпih formi tehnika. 1 Ove forme i daпas cine
okosпicu karate metodike i pored ciпjenice da karate sport sve vise divergira
od tradicioпalпog koпcepta vezbaпja karatea, kao vestine samoodbrane. Iz
tog razloga moze se (u prezeпtiranju tehпike karatea) prihvatiti pristup,
kojim se prostor karate tehnike definise kao:

- "specificпa forma polozaja, kretaпja i osmisljenih orilackih �

pokreta koji su precizno definisani naciпom izvodeпja i пazivom". 4

Ak:o se prihvati ova pretpostavka (navedena definicija na

zadovoljavajuci пасiп pokriva prostor tehnik� karatea), celokupna tehnika
karatea se moze sistematizovati па sledeCi nacin:

�
41> U tehпi(!koш sisteшu karatea ov oЫik vezbaпja se ozna(!ava kao Кihon.
42) Nazivi tehnika u karate praksi su па japanskoП1 jcziku i iПJaju internacionalnu primenu.

45
КARATEl

TEHNIКA КАRАТЕА

Stavovi Kretanja Udarci Blokovi Ciscenja

Na b azi predlozeпe sistematizнcije, u ovom poglavlju је prezeпtiraп

sistem koji omogucava detalj пu i pregledпu klasif i kaciju tehпike u karateu.
Sistem se zasпiva па hijerarhijs k i postavljeпim kriteriju mima, cija primeпa,
ро priпcipu "korak ро korak", omogucava klasifikacij u tehпika u okviru svih
segmeпata modela. Sistem za klasi Б k ac i ju је postavljeп па sledeCi пасiп:

мк

МК1 МК2 мкз МК4 МК5

pri cemu је:

- MKl - model za klasifikacij u stavova

- МК2 - model za klasifikaciju kretaпj a

- МКЗ - model za klasifikaciju udaraca

- МК4 - model za klasifikacij u Ыokova

- МК5 - model za klasifikaciju cisceпj a.

46
 КАRАТЕl

3.1.1. STAVOVI (ТАНIКАТА)

Pojam stav u karate tehnici, oznacava specificaп polozaj tela

detinisaп sledecim elementima:

- polozajem st�)pala (razmak, ugao uzduzпih osa, ...)

- medusobnim odnosima segmeпata пogu

- polozajem projekcije tezista tela u odпosu па povrsiпu osloпca

- polozajem kukova, trupa i rameпa.

Stavovi imaju visestruki znacaj za efikasпu primeпu tehnike

odbrane i napada. То se, u prvom redu, ispoljava u obezbedivanju:

- staЬilnosti (ravnoteze)

- pokretljivosti

- optimalnih aпatomsko- Ьiomehaпickih uslova za ispoljavanje

maksimalnih misicnih sila.

U karateu se susrece relativno veliki broj kaпonizovaпih formi

stavova sa precizno det"inisanim parametrima tehnickog izvol1enja. Razlog za
to је, svakako, postojanje kata kao takmicarske discipline, kao i uticaja
razlicitih stilova па formiraпje tehпickog sistema danasпjeg karatea. Pored
!
toga, primena stavova u detinisano (skolskoj) formi ima funkciju ocuvanja
izvorпe efikasпosti karate vestine. 3 Naravпo, u sportskoj karate borЬi se
primeпjuju moditikovani - prilagodeni stavovi, s obzirom па роsеЬпе zahteve
borbe.

Stavovi koji su prisutпi u karate praksi su nastali izvodeпjem iz

·

prirodпih stavova.

Prirodпi stavovi sa metodoloskog aspekta, nisu predmet specificпe

karate obuke. То su polozaji det"inisani, uglavпom, polozajem stopala i
jednostavпi su za izvodenje.

VeCina ovih stavova su, u stvari, deo specificnog ceremonijala u

karateu. Medutim, prirodпi stavovi predstavljaju i polazne pozicije za
primeпu karate tehnike (zauzimaпje borbeпih polozaja, Ыokiranje ili
z�davaпje udaraca). U treniпgu karatista, susrecu se sledeCi Prirodni stavovi
(SIZEN ТAI):

43! Stavovi u karateu su nastali vi�evekovnim usavr�avanjem Ьiomehani�ki najpogodnijih polo­

zaja za efikasnu primenu udaraca i Ыokova.

47
КАRАТЕl

-Heisoku daci (sl. 10)

-Musuhi daCi (sl. 11)
-Hacidi daci (sl. 12)
-Heiko daci (sl. 13)
- Uci Hacidi daci (sl. 14)
- Renoi daci (sl. 15)
-Teidi daci (sl. 16)

Slika ЈО

Slika 11 S/ika 12 Slika ЈЗ

Slika 14 Slika 15 Slika 16

48
 КАRАТЕl

3.1.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju stavova

Za klasifikaciju stavova se primeпjuju dva оsпоvпа kriterijuma:

1. Polozaj projekcije tezista tela и povrsiпi osloпca i

2. Usmereпost misicnih sila пogu и obezbedivaпju staЬilпosti stava.

(1) Prvi kriterijum omogucava pode\u stavova па karakteristicпe

grupe koje, vec па osnovu spoljasnje s\ike, pokaz.uju rasporedeпost teziпe
tela, и odnosu па povrsiпe пeposredпih оs\опаса. 4

U tom smislu su moguce varijaпte: kada је projekcija tezista tela

Ыiza jec\nom ili lirugom stopalu, ili se пalazi па srediпi, izmedu пjih (vidi
slike 17, 18, 19). Prema ovom kriterijumu, dakle, и prvom koraku, stavovi se
de\e па:

- predпje, zalinje i ceпtralпe.

(2) Drugi kriterijum se zasпiva па aпalizi dva karakteristicna nacina

obezbedivaпja staЬilnosti и stavu.

U prvom slucaju se misicпe sile usmeravaju ka potiskivanju jednog

ili оЬа ko\ena iznutra ka spolja. Tada se moze govoriti о sireпju ili
"otvaraпju" kо\епа i, shodпo tome, о grupi otvorenih stavova (slika 20).

Slika 17 Slika 18

44> Pod povr�inama neposred11og oslo11ca, u stavu, podrazumevaju se опе povr�ine, kojima se
vezba� neposred110 osla11ja na podlogu (stopalo ili deo stopala).

49
КА.RАТЕl

S/ika 19

Drugi nacin se odlikuje suprotnim smerom delovanja sila, koje se

manit'estuju kroz potiskivanje kolena spolja ka unutra, to је onda skupljanje
ili "zatvaranje" kolena. Stavovi sa ovakvim principom, oznacavaju se kao
zatvoreni (slika 21 ) .

Slika 20 - Otvoreni stm• Slika 21 - Zatvoreni stav

50
 КАRАТЕl

3.1.1.2. Objasnjenje dodatnih elemenata koji se

koriste u prikazu stavova

Pravac stava: Zamisljena linija koja pokriva smerove "prema

napred" i "prema nazad". Naime, to su dva najcesca smera za zauzimanje
stava, sa p ola zne linije (iskorakom jedne noge unapred ili korakom unazad).
Ova linija је normalna u odnosu па po\aznu liniju (slika 22).

lirina stava
1-+----i

Slika 22 Slika 23

Sirina stava: Na jkrace r asto janje pravaca koji prolaze kroz centre
povrsina neposrednih oslonaca, а koji su paralelni sa pravcem stava (slika 23).

ој

!"

Slika 24 S/ika 25
D11zina stava: Najkrace rastojanje izmedu centara povrsina
n eposred ni h oslonaca, ро l i ni ji pravca stava (slika 24).

51
КARATEl

lst11rena noga: Noga koja је u prednjoj poziciji kada је stav zauzet.

S11protna noga: Noga koja је (u tom s\ucaju) u zadnjoj poziciji
(pozadi).

Ukoliko је isturena noga leva, stav se oznacava kao "levi". Suprotna

pozicija se oznacava kao "desni stav".

�
1•0Jozaj stopala: De �ise se uglom izmedu "uzduznih osa"
•

aktuelnog stopala i pravca stava pri cemu се se primenjivati oznake а1 (za

,

а
ugao isturene noge) i 2 (za ugao suprotne noge).

Poloi11j k11kova: PodrazumevC:t, istovremeno, i odgovarajuCi polozaj

ramena. Det'inise se uglom koji zauzim aju оЬа kuka (ramena) u odnosu na
pravac stava. U tom smislu mogu se razlikovati karakteristicni po l ozaji :
°
- Frontalni polozaj (ugao 90 )

- Kosi polozaj (ostar ugao)

- Bocni polozaj (ugao 0°).

Primena navedenih kriterijuma, ро utvrdenom redos\edu,
om oguc a va postavljanje mode\a za k\asiГikaciju stavova u karateu.

1 Щј> PREDNЛ ZADNЛ CENТRALNI

OТVORENI
2•
ZAТVORENI

Slika 26 - Model КЈ (Sistem za klasijikaciju stavova) 46

45Ј Pod "uzduznom osom" stopala se ovde misli uslovno na zami�ljene aproksimativne ose -
, linije koje prolaze kroz sredine pete i srednjeg prsta stopala.
46) U postavljanju modela је delimicno kori�ceпa klasifikacija iz: Nakayanщ М.: B�st Karate 2,
Kodansha I11ternatio11al LТО., Tokyo, 1978" str. 42.

52
 КАRАТЕl

3.1.1.3.Prikaz osnovnih stavova ро modelu Kl

01VORENI:
- Zenkucu daci (slika 27)

ZA1VORENI:
- Kosa daci (slika 28)

il! l! l! l il !li !l l !l !l l! l! l Bll!ll!l!lll ! li! l! i!l ! il ! i l !l !i ! li !i

01VORENI:
- Kokucu daci (slika 29)

ZA1VORENI:
- Neko asi daci (slika 30)

il :l! ! !l ! li!li ! li ! l !••llllllllll !l !l l! 1i! li ![:1j ijl !l !li

01VORENI:
- КiЬа daci (slika 31)
- Siko daci (slika 32)
- Fudo daci (slika 33)

ZA1VORENI:
· - Sancin daci (slika
34)
- Hangecu daci (slika 35)

53
КАRАТЕ 1

ZENKUCU DACI
- Prednji stav
- Otvoreni (sl. 27)

KOSADACI
- Prednji stav
- Zatvoreni (sl. 28)

KOKUCUDACI
- Zadnji stav
- Otvoreni (sl.29)

Slika 27

S/ika 28 Slika 29 ;

54
 КАRАТЕl

NEKO ASI DACI

- Zadnji stav
- Zatvoreni (sl. 30)

KIBADACI
- Centralni stav
- Otvoreni (s\. 31)

SIKODACI
- Centralni stav
- Otvoreni (sl. 32)

Slika ЗО

Slika 31 Slika 32

55
КАRАТЕl

FUDO DACI
- Centralni stav
- Otvoreni (sl. 33)

SANCINDACI
- Centra.lni stav
- Zatvoreni (sl. 34)

НANGECU DACI
-
Centralni stav
- Zatvoreni (sl. 35)

Slika 33

Slika 34 Slika 35

56
 КАRАТЕl

3.1.1.4. Borbeni stavovi

Sve navedene v arijante tehnike stavova, mogu posluziti, kao

borbeni stavovi, zavisn o od specificnosti zadataka u borЬi (Ыokiranje ·

udaraca, izbegavanje napada, presretanje ili kontranapad). Primena

borbenog stava, takode, zavisi i od individualnih psihofizickih i
tehnicko-taktickih sposobnosti boraca, Iz tih razloga se пе moze govoriti о
borbenim stavovima, kao strogo definisanim t'ormama, vec о prilagodljivim
pozicijama boraca, koje su uslovljene specificnostim a sportske ili realne
borbe. Ova sposobnost prilagodavanja је, ujedno, pokazatelj ovladanosti
(usavrsenosti) tehnikom stavova.

Najcesce primenjivan stav u karate borЬi, najpriЫizniji је

osnovnom stavu Fudo daci. Ovaj stav је naj p ogodniji za re s avanje ra zlicit ih
za h teva borbe (o cuva nj e distance, izbegavanje napada, presretanje, ...), jer
omogucava dobru stahilnost i pokretljivost, u skoro svim pravcima.
Zauzimanje ovakvog stava је praceno odgovarajuCim polozajem ruku, koji
stavu daje specit'icnu borbenu funkciju. U zavisnosti od specificnih zahteva
borbe, kao i od karakt e ris t ika boraca, primenjuju se tri karakteristicne vrste
garda:

- Visoki (slika 36)

- Sreli nji (slika 37)
- Niski (slika 38)

Slika 36 Slika 37 Slika 38

57
КАRАТЕl

Modit'ikacijom osnovnog borbenog stava, prema specificnostima

uslova borbe i borca, n aj cesce se, ispoljavaju 2 osnovne forme:

- O t a nziv n i
' (pred nji) stav ( slika 39)
- Defanzivni ( za dnji) stav (slika 40).

Slika 39 Slika 40

58
 КАRАТЕl

З.1.2. КRETANJA (SABAКI)

Ро "u zem " shvatanju tehnike karatea, kre tanje predstavl ja jedan od
elemenata tehnike odbrane i napada. Sa me todoloskog aspekta, takode,
kretanje је integralno obuhvaceno ucenjem i usavrsavanjem udaraca i
Ыokova. Naime, posl c poc e tne Гаzе ucenja ovih elcmenata u mestu,
nastavlja se .njihovo usavrsa vanje, kr�tanjem iz stava u stav. U kasnijim
fazama usavrsavanja, nas t avlja se uveZЬavanje tehni ke napada i odbrane sa
part nerom , pr eko slozenijih oЬ\ika kretanja .

U katama , k ao ste reotipnim t'ormama izvodenja stavova, udaraca,

Ыokova i dr u g ih stilskih pokreta, izvode se definisana kretanja ро tac no
utvrd enim linijama .

u prakticпoj p rimeni karate ves ti n e ( s por t skoj ili rea\noj) nije

moguce govo ri t i о strogo deГinisanim formama t e h n ike kretanja, s obzirom
da se radi о as te reoti p nim i nepre dv i divim rezimima. U tim slucajevi m a, pod
tehnikom kretanja, pod razumeva se "опај deo kvaliteta tehnicke
osposoЫjenosti koji omogucava odrzavanj e optimalne distance, izbegavanje
prot ivnikovog параdн i e ti kasno izvodenje protivnap a da".

З.1.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju kretanja

Za klasiГikaciju kretaпja postavljena su tri osnovna kriterijuma:

1. Karakter liпije kretaпja

2. Sm er kretaпja
3. Odnos "nosece" i "vodcce" noge u ost va riv anju kretanja. 47
(1) Najopstija podela kreta п j a , moze se izvrsiti па osпovu oЫika
linije kretanja tela i to па:
- pravolinijska
- krivoliпijska.

47>
uvodenjeш pojnюva ''noseca" i "vodeea" noga, nagla�avaju se specificne uloge leve i desne
noge, prilikoш kretanja. Tretirajuci istu proЫeшatiku, autor Mudric, R. (Karate �kola, 3),
koristi terшi11e "110seca" i "pokretna" noga. 111 iston1 autoru, "noseca" noga је suprotna od
sшera kretanja i daje pocetпi iшpuls. U vezi sa tiш, ovaj autor kaze: "Kod svib kretanja se
nюra koristit1 reakcija podloge, k oja se postize snazпim potiskivanjem 1юsесе noge о pod.
Reakcija se prenosi preko nogu па kukove pokrecuci ih napred, nazad ili u stranu, cime se
omogueava 1s1ovreшeno klizanje pokretne noge u zeljenom pravcu".
Pribvatajuci ovo obrazloze11je, kao ilL1straciju ulo�e jedne i dru ge noge u ostvarivanju
kretanja, istovremeno se cini da је pogodniji termin 'vocleca" noga (uшesto "pokretna"), ра
se taj pojam i primenjuje u ovoj knjizi.

59
КARATEI

(2) Za dalju razral1u klas it"ikac ije kretaпja koristi se kriterijum

"smer kretaпja" .

Smer је osпovni kritcri j u m za sagledav anje p rve spo ljasпje slike о

kretaпju U prakticnom smislu, ovo је zпасајпо
. sa aspekta pocetnog
p redvida пja pro tivпi kovog параdа ili o d bra пe .

Iako је teorij s ki mogнc veliki broj smerova kretaпja, za klasi fikacij u

se aproksimativno uzimaju tri osnovna smera, prema k ojima se kretanja dele
па:

- kretanja unaprcd

- kretanja unazad

- kretanja u straпu.

(3) Aпaliza speciЛcпih uloga "n osc ce" i "vodcce" noge и razlicitim
v arijantam a k retanja рп1zа mogucnost llalje (lletaljnije) pod e le kretaпja па:
,

- kretaпja puпim korakom

- k re ta n j a d u pli m korakom

- kretanja klizanjem

- okretom oko isturcпe noge

.
48
- okrctom oko suprotne noge.

1 ф PRAVOLINIJSКA КRUZNA
UNAPRED
2m$> UNAZAD
U SТRANU

PUNIM КОRАКОМ ОКRЕТОМ ОКО

3. DUPUM КОRАКОМ ISТURENE NOGE
КLIZANJEM
ОКRЕТОМ ОКО
SUPROТNE NOGE

Slika 41 - Model К2 (Sistem za ktasljikaciju k1·etanja)

48Ju praksi st1 naj�e�ce prisutлa slozena (ko111Ьi110vana) kretanja, kao na priшer - okretom i
klizanjem, okreto111 i korako� i sl. Takva slozena krctanja se ozna�vajt1 kao Iai sabaki.

60
 КАRАТЕl

3.1.2.2. Prikaz osnovnih kretanja ро modelu К2

l! l l !l �l l l l l llllllllllllillll !,�1 !1� 1 :1 :�!1:� �

UNAPRED
-punim korakom (slika 42)
-duplim korakom (slike 43, 44)
-klizanjem (slika 45)

UNAZAD
-punim korakom (slika 46)
-duplim korakom (slike 47, 48)
-klizanjem (slika 49)

USТRANU.
-duplim korakom (slike 50, 51)
-klizanjem (slika 52)

•1WlllAlll
- okretom oko isturene noge (slika 53)
- okretom oko suprotne noge (slika 54)

• Pravolinij:;ko kretanje
- Unapred
- Punim korakom

Slika 42

61
КАRАТЕ 1

• Pravolinijsko kretanje

- Unapred

- Duplim korakom

(varijanta 1)

Slika 43

• Pravolinijsko kretanje

- Unapred

- Duplim korakom

(varijanta 2)

Slik.a 44

• Pravolinijsko kretanje

- Unapred

- Кlizanjem

Slika 45

62
 КАRАТЕ1

• Pravolinijsko kretanje
- Unazad
- Punim korakom

S/ika 46

• Pravolinijsko kretanje
- Unazad
- Duplim korakom
(varijanta 1)

Slika 47

• Pravo'linijsko kretanje
- Unazad
- Duplim korakom
(varijanta 2)

Slikn 48

63
• Pravolinijsko kretanje
- Unazad
- КJizanjem

Slika 49

• P ravolin ijsko kretanje

- U stranu
- Duplim korakom
(varijanta 1)

Slika 50

• Pravo l inij s ka kretanja

- U stranu

- Duplim korakom
(varij a nta 2)

Slika 51

64
 КАRАТЕl

• Pravolinijsko kretanje
- U stranu
- Кlizanjem

Slika 52

• Кruzno kretanje
- Okretom oko isturenc
noge

Slika 53 а

Slika 53 Ь

65
КАRАТЕl

• Кruzno kretanje
- Okretom oko suprotne

noge

Slika 54а

Slika 54 Ь

66
 КАRАТЕl

3.1.3. UDARCI

Udarci su dominantne tehnike, koje odreduju mesto karatea u

sistematizaciji borilackih vestina. Zato se u ucenju karate tehnike, poseban
naglasak daje usavrsavanju tehnike udaraca, s obzirom da su to tehnike
kojima se zavrsavaju borbe (u sportskoj borbl је to jedina poentirajuca
tehnika).
·

3.1.3.1. Kriterijumi za klasifikaciju udaraca

U postavljanju modela za klasifikaciju udaraca, primeniee se sledeCi

kriterijumi:

1. Deo tela kojim se udarac izvodi

2. Smer izvodenja

3. OЫik linije izvodenja

4. Udarna povrsina

(1) Ро kriterijumu "Deo tela kojim se izvodi udarac", udarci se u

karateu dele па:

- udarci rukama

- udarci nogama

- udarci glavom. 49

Zavisno od toga kojim delom tela se udarac izvodi, ро prihvacenoj

japanskoj termino\ogiji, koriste se sledece oznake:

- Zuki (za udarce koji se izvode celom pesnice)

- Uci (za ostale udarce rukama)

- Geri (za udarce koji se izvode nogama).

(2) Postavljanjem veZЬaca u prirodni koordinatni sistem, odreduju

se karakteristicni smerovi, u kojima se izvode udarci.
·

Prema navedenim smerovima, moguce је razlikovati sledece

varijante udaraca: "

- udarci prema napred (koji se izvode ispred frontalne ravni)

49> Udarci glavom su jednostavni pokreti, koji ne zahtevaju neko posebno urenje u okviru spe­
cific:!nog karate treninga. Zbog toga, ovi udarci nere Ьiti predstavljeni u pregledu tehnike
karatea, ialш nalaze praktic:!nu primenu u s.,moodbrani.

67
КАRА,ТЕl

- udarci prema nazad (koji se izvode iza frontalne ravni)

- udarci u stranu (koji se izvode levo i desno od sagitalne ravni)

- udarci prema gore

- udarci prema dole.

Slika. 55 - Udarac rukom Slika.56 - Udarac nogom

premanapred prema napred

Slika. 57 - Udarac rukom Slika.58- Udarac nogom

premanazad prema n"azad

68
 КАRАТЕl

Slika 59 - Udarac nogom Slika 60 - Udarac rukom

и stranu premagore

Slika 61 Pocetni poloiaj za udarac

- Slika 62 - Udarac rukom
rukom prema dole premadole

(3) U odпosu па kriterijum, oЫik liпije izvodeпja, u daljoj razradi

klasifikacije, udarci se mogu delti па:
- pravoliпijske (direktne)
- krivolinijske (kruzne).

69
КАRАТЕl

Slik.a 63 - Direktni udarac Slika 64 - Кruini udarac

Detaljnom primenom ovog kriterijuma, u grupi kruznih udaraca,

koji se izvode prema napred, omogucava se podela na:

- unutrasnje udarce (koji se izvode od "srednje linije tela" prema

spolja)

- spoljasnje udarce (spolja, prema "srednjoj liniji tela" 50 ).

Slika 65 - Unutrasnji udarac Slika 66 - Spoljasnji udarac

so�
Pod "srednjom linijom tela" se podrazumeva zami�ljena linija preseka prednje strane tela i
sagitalne ravni. •

70
 КАRАТЕl

(4) Upotreba velikog broja udarnih povcliпa, u karate praksi је

usko povezaпa sa пastaпkom i razvojem karatea, kao samoodbrambeпe
borilacke vestiпe. Naime, s obzirom па zabraпu поsепја oruzja, Ьilo је
potrebпo da se iskoriste skoro sve moguce udarne povcliпe па telu koje Ьi,
ојасапе posebnim metodima treninga, prakticno postale oruzje golorukog
coveka.

Upotreba udarnih povrsina u karateu је usko povezana, kako sa

metodikom ucenja i usavrsavanja tehnike udaraca i Ыokova, tako i sa
njihovom terminologijom i klasitikacijom (prikaz udarnih povrsina u
·

� nastavku) .

3.1.3.2. Prikaz osnovnih udarnih povrsina

Slika 67 Се/о pesnice

- Slika 68 - Zadnja strana
(SEIКEN) pesnice (URAКEN)

Slika 69 Unutrasnja strana

- Slika 70 - Vrhovi prvih
pesnice (КENCUJ - TECUJ) clanaka (HIRAКEN)

71
 Slika 71 Vrlюvi prstiju
- S/ika 72 - Un,, utrasnji brid dlana
(NUКITE) (S UTO)

Slika 73 Spoljasnji brid dlana

- Slika 74 - Zadnja strana dlana
(НА/ТО) (НAJSU)

S/ika 75 Prednjavstrana korena

- Slika 76 - Zadnja strana kqrena
sake (TEISO) sake (КАКИТО)

72
 КАRАТЕl

Slika 77 - Unutrasnja stmna Slika 78 - Spoljasnja strana

korena sake (SE/RIUTO) korena sake (КЕЈТО)

Slika 79 - Podlaktica (ИDЕ) Slik.a 80- Vrll lakta (ЕМРЈ)

Slika 81 - Vrll tabana Slika 82 - Gornja strana stopala

(KOSI) (КИВЈ - НАЈSОКИ)

73
КАRАТЕ1.

Slika 83 - Peta (КАКА ТО) Slika 84 - Unutrasnja strana

stopala (TEISOKU)

Slika 85 Spoljasnji brid stopala

- Slika 86 -Vrll kolena
(SOKUTO) (HJZA)

·•

74
 КАRАТЕl

3.1.3.3. Dodatni elementi za precizno

oznacavanje udaraca

(1) Nivo izvodeпja udarca

Za primeпu ovog elemeпta u.prikazu i klasifikaciji udaraca koristi
se podela tela па sledece zопе (пivoe):
- Gorпja zопа (visoki пivo) - Dzodaп
- Sredпja zопа (sredпji пivo) - Cudaп
- Dопја zопа (пiski пivo) - Gedaп (slika 87).

S/ika 87

U odпosu па пivo izvodeпja udaraca, prema паvеdепој podeli,

moguce su sledece varijarite udaraca:
- Visoki - Dzodaп (zuki, uci, geri)
- Sredпji - Cudaп (zuki, uci, geri)
- Niski - Gedaп (zuki, uci, gerr) .
(2) Polazaj aktuelпog ekstremiteta u odnosu па stav
Kod udaraca rukama, mogu se razlikovati dve karakteristicne
pozicije aktuelпe ruke (ruka kojom se пeposredno zadaje udarac), u odnosu
па stav:

75
КАRАТЕl

- Oi pozicija

- Gjaku pozicija.

U Oi poziciji udarac se izvodi rukom koja odgovara isturenoj nozi u

stavu (npr. leva ruka - l�va noga).

Gjaku pozicija ili suprotna pozicija oznacava situaciju u kojoj је

aktuelna ruka, suprotna od isturene noge u stavu.

Slika 88 - Oi pozicija Slika 89 - Gjaku pozicija

Kod udaraca nogama se, najcesce, primenjuje princip izvodenja

udaraca nogom koja је pozadi. U slucajevima, kada se udarac izvodi
•
51
1sturenom nogom, udarac se oznacava k ао as1 gеп.
v v• •

(3) Duzina putanje prilikom izvodenja udarca

Kod noznih udaraca postoje dva krakteristicna nacina izvodenja:

- kratkim trzajem u zglobu kolena i

- dugackim bo�enjem, rotacijom i isturanjem kuka. _

U prvom slucaju se radi о udarcima, koji se oznacavaju kao bicasti

udarci (kjagc), а u drugom slucaju, kao dugacki boduCi udarci (kekomi).

Sl) U lileraturi se, veoma �esto, susrece i oznaka kizami (zuki, geri), za udarce koji se izvode
"prednjom" rukom ili nogom, bez promene stava. '

76
 КАRАТЕl

1 • RUКАМА NOGAМA

РRЕМА NAPRED
РRЕМА NAZAD
2+ U SТRANU
РRЕМА DOLE
РRЕМА GORE

DIREКТNI
3�
� КRUZNI

PESNICOM STOPALOM
- eelom - tabanom
- zadnjom stranom - vrhom tabana
- uџutra5njom stranom - gomjom stranom
PRSТIМA - spolja8njim bridom
- clancima - vrhovima prstiju ·

- vrhovima - petom
OТVORENOM SАКОМ KOLENOM
� - unutrunjim bridom
4 • - spoljunjlDl bridom
- zadnjom strџnom
KORENOM SАКЕ
- zadnjom stranom
- prednjom stranom
- unutra5njom stranom
- spoljunjom stranom
PODLA.КТICOM
!АКТОМ

Slika 90 Model fG (Sistem za klasiftkaciju udaraca)

-

77
КАRАТЕl

3.1.3.4. Prikaz osnovnih udaraca

ро modelu КЗ

1. UDARCI RUКАМА

DIREKТNI DIREKТNI
-Seiken coku zuki (slika 91) -Joko empi uci (slika 114)
-Tate zuki (slika 92)
-Ura zuki (slika 93) КRUZNI
- Јата zuki (slika 94) -Joko mavasi uraken uci
-Avase zuki (slika 95) (slika 115)
- Heiko zuki (slika 96) - Joko mavasi tecui uci
-Nukite uci (slika 97) (slika 116)
-Мае empi uci (slika 98) - Јoko mavasi haito uci
(slika 117)
КRUZNI

! l ! ! ! ! !i! ! i! l!i l li! ! i ! !lll!ll! l !l! !l ili! il!i �! i !i ! ! ! !i!

- Mavasi zuki (slika 99)
- Кagi zuki (sllika 100)
- Uraken uci (slika 101) - Otosi empi uci (slika 118)
- Hasami zuki (slika 102) - Otosi suto uci (slika 119)
-Tecui uci (slike 103, 104) - Otosi uraken uci (slika 120)
- suto uci (slike 105, 106) - Otosi tecui uci (slika 121)
-Haito uci (slike 107, 108)
-Teiso uci (slika 109)
- Haisu uke (slika 110)
-Mava8i empi uci (slika 111)
- Ude uci (slika 112)
·-11 - Age zuki (slike 122, 123)
- Tate empi uci (slika 124)

!1 1 1 ! ! ! 1 1 1 ! ! ! ! ! ! ! 111!!1• !1! ! ! ! ! ! ! ! ! ! 1!1! 1! 1! - Age teiso uci

(slike 125, 126)
- Usiro empi uci (slika 113)

78
 КАRАТЕl

SEIKEN COKU ZUКI

- Udarac rukom
- Prema napred

-Direktni

� Celom pesnice

S/ika 91

TATEZUКI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Direktni

- Celom pesnice

Slika 92

URAZUКI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Direktni

- Celom pesnice

Slika 93

79
КАRАТЕl

JAМAZUКI

- Udarac rukama
- Prema napred

- Direktni

- Celom pesnica

Slika 94

AVASEZUКI

- Udarac rukama
- Prema napred

- Direktni

- Celom pesnica

Slika 95

I-IEIKO ZUКI

- Udarac rukama
- Prema napred

- Direktni

- Celom pesnica

S/ika 96

80
 КАRАТЕ1

NUКITEUCI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Direktni

- Vrhovima prstiju

Slika 97

МAEEMPIUCI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Direktni

-Laktom

Slika 98

МАVASI ZUКI '

- Udarac rukom
- Prema napred

- Кruzni

- Celom pesnice

Slika 99

81
КАRАТЕ 1

КAGIZUКI

- Udarac rukom
-Prema naped

-Кruzni

- Celom pesnice

Slika 100

URAКENUCI

- Udarac rukom
-Prema napred

-Кruzni

- Zadnjom stranom pesnice

Slika 101

НASAMIZUКI

- Udarac rukama
-Prema napred

-Кruzni (spoljasnji)

- Celom pesnica

Slika 102

82
 КARA1El

(SOTO) TECUI UCI

- Udarac rukom
- Prema napred
- Кruzni (spoljasnji)
- Unutrasnjom stranom pesnice

Slika 103

(UCI) TECUI UCI

- Udarac rukom
- Prema napred
- Кruzni (unutrasnji)
- Unutrasnjom stranom pesnice

S/ika 104

(UCI) SUTO UCI

- Udarac rukom
- Prema napred
- Кruzni (unutrasnji)
- Unutrasnjim bridom dlana,

Slika 105

83
 КАRАТЕl

(SOTO) SUTO UCI

- Udarac rukom
· - Prema napred

- Кruzni (spoljasnji)

- Unutrasnjim bridom dlana

Slika 106

(SOTO) НАIТО UCI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Кruzni (spoljasnji)

- Spoljasnjim bridom dlana

,

Slika 107

(UCI) HAITO UCI

- Udarac rukom
- Prema napred

- Кruzni (unutrasnji)

- Spoljasnjim bridom dlana

Slika 108 ;

84
 КАRАТЕl

TEISOUCI

- Udarac rukom
- Prema napred

-Кruzni

- Prednjom stranom korena sake

Slika 109

HAISUUКE

- Udarac rukom
- Prema napred /...)
-Кruzni

- Zadnjom stranom dlana

Slika 110

МАVASI EMPI UCI

- Udarac rukom
- Prema napred

-Кruzni

-Laktom

Slika 111

85
КАRАТЕl

UDEUCI

- Udarac rukom
- Prema napred

-Кruzni ·

- Podlakticom

Slikл 112

USIRO EMPI UCI .

- Udarac rukom
- Prema nazad

- Direktni

-Laktom

Slika 113

ЈОКО EMPI UCI

- Udarac rukom
- U stranu

- Direktni

-Laktom

Slikл 114

86
 КАRАТЕl

ЈОКО МAVASI URAКEN UCI

- Udarac rukom
- U stranu

-Кruzni

- Zadnjom stranom pesnice

Slika 115

ЈОКО МАVASI TECUI UCI

- Udarac rukom
- U stranu

-Кruzni

- Unutrasnjom stranom pesnice

Slika 116

ЈОКО МАVASI НАIТО UCI

- Udarac rukom
- U stranu

-Кruzni

- Spoljasnjim bridom dlana .

Slika 117

87
КАRАТЕl

OTOSI EMPI UCI

- Udarac rukom
-Prema dole

- La kto m

Slika 118

OTOSI SUTO UCI

- Udarac rukom
-Prema dole

- Unutrasnjim bridom dlana

Slika 119

OTOSI URAКEN UCI

- Udarac rukom
- Prema dole

- Zadnjom stranom pesnice

Slika 120

88
 КАRАТЕ1

OTOSI TECUI UCI

- Udarac rukom
-Prema do\e

- Unutrasnjom stranom pesnice

Slika 121

AGE ZUКI (varijanta 1)

- Udarac rukom
-Prema gore

- Celom pesnice

Slika 122

AGE ZUКI (varijanta 2)

- Udarac rukom
-Prema gore

- Ce\om pesnice

'&lika 123

89
КАRАТЕl

ТАТЕ EMPI UCI

.- Udarac rukom
-Premagore

-Laktoin

Slika 124

AGE TEISO UCI (varijanta 1)

- Udarac rukom
-Prema gore

-Prednjom stranom korena sake

Slika 125

AGE TEISO UCI (varijanta 2)

- Udarac rukom
-Prema gore

- Prednjom stranom korena sake

Slika 126

90
 КАRАТЕl

2. UDARCI NOGAMA

i!l ! l il l ! l l l ! l !l !l l l !l l •lll•ll! li l !l ! li !il !l ! l! !l ! l l !l !l :

DIREКТNI
- Мае kosi geri (slika 127)
- Мае kakato geri (slika 128)
- Мае blza geri (slika 129) ·

КRUZNI
- Mava8i kuЬi geri (slika 130)
- Mava8i kosi geri (slika 131)
- Mava8i u8iro geri (slike 132, 133)
- Mava8i blza geri (slika 134)

�! l !l l l l l !l/ l !l !l l! l! l l! l l lBll•l l l li l! l !l !l l! l l! l !l l l !l l l:
DIREKТNI
-. Usiro geri (slike 135, 136)

КRUZNI
- Usiro mava8i geri (slike 137, 138)

l l l i!l !l !l !l !\l !l \l 1\!l !l !l il! l! li !l ll l8!\l\il! l! l! !i !l !l ! l! l! ! l! ! l! :!l !l !l !I

- Joko geri (slike 139, 140)

fl!/1/ll! l l l !l l !l / !l !l /l! /! l l/1 /llllllll lll !l ! l l !l l! !l l! !l l/! l!il! l /!:

- Fumikomi sokuto�geri (slika 141)
- Fumikomi teisoku geri (slika 142)
- Fumikomi kakato geri (slike 143, 144)

91
КARATEl

МАЕ KOSI GERI

- Udarac nogom
-Prema napred '
.

- Direktni

- Vrhom tabana

$Шщ127

МАЕ КАКАТО GERI

- Udarac nogom
-Prema napred
- Direktni

-Petom

Slika 128

МАЕ HIZA GERI

- Udarac nogom
-Prema napred

-Direktni

- Vrhom kolena

Slika 129

92
 КАRАТЕl

МАVASI KUВI GERI

- Udarac nogom
-Prema napred
- Кru z n i

- Gornjom stranom stopala

Slika 130

МAVASI KOSI GERI

- Udarac nogom
-Prema napred
-Кruzni
- Vrhom stopala

Slika 131

МАVASI USIRO GERI (Кruzni udarac petom prema napred)

Slika 132 Slika 133

93
КАRАТЕ 1

МAVASI HIZA GERI

- Udarac nogom
-Prema napred

- Кruzni

-Kolenom

Slika 134

USIRO GERI (КЈАGЕ)

- Udarac nogom
-Prema nazad

- Direktni (bicasti)

-Petom

Slika 135

USIRO GERI (KEKOMI)

- Udarac nogom
-Prema nazad

- Direktni (boduCi)

-Petom

Slika 136

94
 КАRАТЕl

USIRO МAVASI GERI (Кruzni udarac petom prema nazad)

Slika 137 Slika 138

ЈОКО GERI (KJAGE)

- Udarac nogom
- U stranu

- Direktni (Ьicasti)

- Spoljasnjim bridom stopala

Slika 139

ЈОКО GERI (КЕКОМI)

- Udarac nogom
- U stranu

- Direktni (boduci)

- Spoljasnjim bridom stopala .

Slika 140

95
КАRАТЕl

FUMIKOMI SOKUTO GEl{I

- Udarac nogom
-Prema dole

- Spoljasnjim bridom stopala

S/ika 141

FUMIKOMI TEISOKU GERI

- Udarac nogom
-Prema dole

- Unutrasnjom stranom stopala

Slika 142

FUMIKOMI КАКАТО GEl{I (Udarac petom prema dole)

Slika 143 Slika 144

96
 КАRАТЕl

3.1.4. BLOKOVI (UКЕ)

Pojam Ыоk u karateu, ozпacava tehпiku kojom se presreee,

zaustavlja, odЬija ili skrece protivпikov udarac rukom ili пogom. Iako пе
predstavlja poeпtirajucu tehпiku u karate sportu, Ыоk odrazava osnovnu
odbrambeпu sustiпu ove vestine, kao i osпovni borilacki priпcip karatea, koji
је sadrzaп и "jedins tvu �dbrane i napada".

3.1.4.1. Kriterijumi za klasifikaciju Ыokova

Model za klasifikaciju Ыokova se more postaviti primenom

sledecih kriterijuma:

1. Deo tela kojim se izvodi Ыоk

2. Nivo primene Ыоkа
3. Karakter liпije Ыokiraпja 52

4. Povrsiпa kojom se Ыokira.

(1) Na osnovu prvog kriterijuma, Ыokovi se dele па:

- Rucne (koji se izvode rukama)
- Nozne (koji se izvode nogama).
U detaljnijoj razradi ovog kriterijuma, Ыokovi rukama se dele па:

- Blokove jedпom rukom

- Blokove obema rukama.

(2) Za klasifikaciju Ыokova, ро kriterijumu nivoa primeпe, koristi
se vec objasnjena podela tela па пivoe:

- Visoki nivo (Dzodan)

- Srednji nivo (Cudan)

- Niski nivo (Gedan).

Shodno ovoj podeli, u zavisnosti od toga gde se Ыоk primeпjuje,

razlikuju se tri osnovпe grupe Ыokova:

- Visoki (Dzodan uke)

- Srednji (Cudan uke)

- Niski (Gedaп uke).

52) Pod "linijom Ыokiranja" se podrazumeva aproksimativna linija kretanja povr�ine kojom se
Ыokira.

97
КАRАТЕl

(3) Primeпa kriterijuma karakter liпije izvodeпja, па specifican

пасiп omogucava podelu Ыokova, па osпovu dva elemeпta:

а) oЫik liпije Ыokiraпja

Ь) smer izvodeпja Ыоkа.

Prvi element-razdvaja Ыokove па: pravolinijske i kruzпe.

U oznacavaпju Ыokova koji se izvode pravoliпijski, primeпjuju se

osпovпi smerovi·: prema gore i prema dole.

. Кrivolinijski Ыokovi se, P�f· mogu izvoditi u dva osnovna smera:

izпutra ka spolja i spolja ka uпutra.

KomЬiпacija dva паvеdепа elementa omogucava, da se пezavisпo

od пivoa na kom se primeпjuju, Ыokovi dele па:

- Uzdizuci - Doho uke (koji se izvode pravo prema gore)

- Spustajuci - Otosi uke (koji se izvode pravo prema dole)

- Unutrasпji - Gaiho uke (koji se izvode iznutra prema spolja)

- Spoljasnji - Naiho uke (koji se izvode spolja ka unutra).

Slika 145 - Uzdifuci Ыоk ·Slika 146 Spustajuci Ыоk

-

�З) U praksi su moguce varijante kada se Ыokovi izvode u s �

erovima prema nazad i u stranu.
Medutim, u okviru ovog kriterijuma, uzima se u obzir Ыokiranje, koje vezbal! izvodi ispred
fronta\ne ravni, odnosno u smeru prema napred. ,

98
 КARA1El

(4) U delu poglavlja u kojem se obraduje klasifikacija udaraca,

istaknuto је posebno mesto udarnih (i Ыokirajucih) povr8ina u razvoju
karatea, kao borilacke vestine. Ро istom principu, kao kod udaraca, ovaj
znacaj је naglasen i kroz terminologiju i klasifikaciju Ыokova, па taj nacin sto
se u nazivu Ыokova (skoro uvek) pojavljuje oznaka povr8ine kojom se
neposredno Ыokira, npr.:
-Blok povrsinom Suto (Suto u�e)
-Blok povr8inom Ude (Ude uke) ...

Slika 147 Unutrasnji Ыоk

- Slika 148 Spoljasnji Ыоk
-

99
КАRАТЕl

1·. RUКАМА NOGAМA

VISOКI
SREDNЛ
NISКI

UЦ)IZUCI
3�
�CI
wv NЛ у

SPOUASNЛ

SАКОМ STOPALOM
- prednjom stranom - tabanom
- zadnjoin stranom - petom
- unutra8njim bridom
у
- spolja8njim bridom
KORENOM SАКЕ POТКOLENICOM
4� - prednjom stranom
�
- zadnjom stranom
- unutra8njom stranom
- spolja8njom stranom
PODLAКТICOM
LАКТОМ

Slika 149 - Model К4 (Sistem za klasi{ikaciju Ыokova)

100
 КАRАТЕl

3.1.4.2. Prikaz osnovnih Ыokova

ро modelu К4

(1) BLOKOVI RUКAMA

.: .: \: : !i ! 1: :1 :. ,:! \i!:. :: : .:�:\ !:.\!:l�ll.il·i ·il '.: ·/=i:/·1 /· .·! :l·/. ,·. :/,:. !i:· /:· :l:l�l·��!".li l :J�l1tllll�l�l[1�.ll�l�[!!I
.
.

UZDIZUCI
-Age ude uke (slika 150)
-Age teiso uke (slika 151)
-Age keito uke (slika 152)
-Age kakuto uke (slika 153)
-Age dzudzi suto uke (slika 154)
SPOUASNJI
-Те naga8i uke (slika 155)
- Soto teiso uke (slika 156)
SPOUASNJI
-Soto ude uke (slika 160)
- Soto empi uke (slika 161)
UNUТRASNJI
-Uci ude uke (slika 162)
-Suto uke (slika 163)
-Haisu u� (slika 164)
-Morote ude uke (slika 165)
-Kake suto uke (slika 166)

UNUТRASNJI SPUSTAJUCI
-Sokumen avase uke (slika 157)
· - Otosi ude uke (slika 167)
-Kakivaki uke (slika 158) -Otosi teiso uke (slika 168)
-Nagasi ude uke (slika 159) -Seirjuto uke (slika 169)
-Tekubl kake uke (slika 170)

.:' .i!:.i,:. !: ! :!: ·: ·:!': 1 ·: = 1:.: :1»·1!.·1 1��-!\: .· .- .:11: : :.1:· 1 :·!.· 1 1·".·: : : 1·:1 ·.!li
-Те osae uke (slika 171)

SPUSTAJUCI
- Gedan dZudzi uke (slika 172)
� TeiSo.avase uke (slika 173)

SPOUASNJI
-Gedan soto ude uke (Harai uke)
(slika 174)
-Soto sukui uke (slika 175)

UNUТRASNJI
-Gedan barai (slika 176)
-Uci sukui uke (slika 177)
�----- ---------- -�------- - ------------··-

101
КАRАТЕl

AGEUDEUКE

- Visoki Ыоk
- Uzdizuci

- Podlakticom

Slika 150

AGE TEISO UKE

- Visoki Ыоk
- Uzdizuci

- Prednjom stranom
korena sake

Slika 151

AGE КЕIТО UKE

- Visoki Ыоk
- Uzdizuci

- Spoljasnjom stranom
korena sake

Slika 152

102
 КАRА1Е1

AGE КАКUТО UКЕ

- Visoki Ыоk
- Uzdizuci.

- Zadnjom stranom
korena sake

Slika 153

AGE DZUDZI SUTO UKE

- Visoki Ыоk
- Uzdizuci

- Unutrasnjim bridovima
ukr8tenih dlanova
/
Slika 154

ТЕ NAGASI UКЕ

- Visoki Ы оk
- Spoljasnji

-Dlanom

Slika 155

103
КАRАТЕl

SOTO TEISO UКЕ

-Visoki Ыоk
- Spoljasnji

- Prednjom stranom
korena sake

Slika 156

SOKUMEN AVASE UKE

-Visoki Ыоk
- Unutrasnji

- Ukdtenim bridovima
dlanova

Slika 157

КАКIVАКI UКЕ

- Visoki Ыоk
- Unutrasnji

- Podlakticama ·

Slikл 158

104
 КАRАТЕl

NAGASI UDE UКЕ

- Visoki Ыоk
- Unutrasnji

- Podlakticom

Slika 159

SOTOUDEUКE

- Srednji Ыоk
- Spoljasnji

- Podlakticom

Slika 160

SOTO EMPI UКЕ

- Srednji Ыоk
- Spoljasnji

- Laktom�· ·

Slika 161

105
КАRАТЕl

UCIUDE UКЕ

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Podlakticom

S/ika 162

SUTOUКE

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Unutrasnjim bridom dlana

Slika 163

НAISUUКE

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Zadnjom stranom dlana

Slika 164

106
 КАRАТЕl

MOROTE UDE UКЕ

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Poduprtom podlakticom

Slika 165

КАКЕ SUTO UKE

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Unutrasnjim bridom dlanu

Slika 166а

Slika 166Ь

107
КАRАТЕl

OTOSI UDE UKE

- Srednji Ыоk
- Spustajuci

- Pod1akticom

Slika 167

OTOSI TEISO UКЕ .

- Srednji Ыоk
- SpustajuCi

- Prednjom strariom
korena sake

Slika 168

SEIRJUTO UКЕ

- Srednji b�ok
- Spustajuci

- Unutrasnjom stranom
korena sake

Slika 169

108
 КАRАТЕl

TEKUBI КАКЕ UKE

- Srednji Ыоk
- Spustajuci

- Zadnjom stranom d\ana

Slika 170

ТЕ OSAE UКЕ

- Srednji Ыоk
- Spustajuci

-Sakom

Slika 171

GEDAN DZUZI UKE

-Niski Ыоk
- Spustajuci

- Ukrstenim pod\akticama

Slika 172

109
КARATEl

TEISO AVASE UKE

-Niski Ыоk
- Spustajuci

- Prednjim stranama
korena saka

Slika 173

GEDAN SOTO UDE UKE

-Niski Ыоk
- Spoljasnji

- Podlakticom

Slika 174

SOTO SUKUI UKE

� Niski Ыоk
- Spoljasnji

-Dlanom

Slika 175

110
 КАRАТЕl

GEDAN BARAI

-Niski Ыоk
- Unutrasnji
- Podlakticom

Slika 176

UCI SUKUI UКЕ

-Niski Ыоk
- Unutrasnji
-Dlanom

Slika 177

111
КАRАТЕ 1

2. BLOKOVI NOGAMЛ

��·l.: l i ,.. · li !,li.!·. : ·i : ,· :l: : :.l:=.:1 : 1.:111111 : ·1�1 11��1:1 111. :11·1•11
SPOUASNJI
- Soto teisoku uke (slika 178)

UNUТRASNJI
- Uci sokuto uke (slika 179)
- Uci asiЬo kake uke (slika 180)

SPUSTAJUCI
- Otosi kakato uke (slika 181)

: 1· = :/.i·/l ·.1· 1 .1 l.·li:l! :.l·: ·i:.:l :i/:, :,· .: 1.: :.:1�111·=i·!i \/i·!/ i"1i l ':1 1 : 1 ./!i\! i !:1 1 :.1 : 1: 1 · 1 i !.: ·!
SPUSTAJUCI
- Sokuto osae uke (slika 182)
- Teisoku osae uke (slika 183)

SPOUASNJI
- Soto asiЬo kake uke (slika 184)
-----

SOTO TEISOKU UKE

- Srednji Ыоk
- Spoljasnji

- UnuLrasnjom stranom stopala

Slika 178

112
 КАRАТЕl

UCI SOKUTO UКЕ

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

- Spoljasnjim bridom stopala

Slika 179

UCI ASIВO КАКЕ UКЕ

- Srednji Ыоk
- Unutrasnji

-Potkolenicom

Slika 180

OTOSI КАКАТО UКЕ

- Srednji Ыоk
- Spustajuci

-Petom

Slika 181

113
КАRАТЕl

SOKUТO OSAE UКЕ

-Niski Ыоk
- Spustajuci

- Spoljasnjim bridom stopala

Slika 182

TEISOKU OSAE UКЕ

-Niski Ыоk
- SpustajuCi

- Unutrasnjom stranom tabana

Slika 183

SOTO АSШО КАКЕ UКЕ

-Niski Ыоk
- Spoljasnji
- Potkolenicom

Slika 184

114
 КАRАТЕl

3.1.5. CISCENJA (ASI BARAI)

Ciscenja su specit'icna grupa tehnika kojima se "protivoiku u

oapadu i odbraoi delimicoo ili potpuoo oarusava ravooteza i stav". Ove
tehoike doprinose veoma efikasnom savladavaoju oapadaca, uz prirodou
povezaoost sa ostalim tehoikama, kao·sto su: udarac, poluga, Ьасаоје ... U
sportskom karateu, takode, cisceoja imaju siroku primeou.

3.1.5.1. Kriterijumi za klasifikaciju ciscenja

Relativno detaljnu klasifikaciju cisceoja moguce је sprovesti

primeпom sledecih kriterijuma:

1. Polozaj поgе па koju se primeпjuje cisceoje

2. Smer izvodeпja cisceпja

3. Polozaj ooge kojom se izvodi cisceпje

4. Povrsiпa kojom se пeposredпo izvodi cisceпje.

(1) Na osпovu prvog kriterijuma cisceпja se dele оа:

- Cisceпja koja se izvode ро istureпoj oozi u stavu (ooga u

predпjem polozaju). Ovo је istovremeпo oajcesci oЫik koji se primeojuje u

karate sportu.

- Cisceпje ро suprotпoj oozi (vrsta cisceпja koja se primeojuje

oajcesce posle hvata protivпikove поgе) i ро пасiпu izvodeoja, је Ыiza dzudo
tehпici.

(2) Nezavisпo da li se cisceпje primeпjuje оа istureou ili suprotou

пogu kada је protivпik zauzeo borbeпi gard, moguce su dve osoovne
varijaпte cisceпja, ро kriterijumu smer i to:

.;. spoljasпje cisceпje (spolja ka uпutra)

- uпutrasпje cisceпje (izпutra ka spolja).

(3) Primeпom kriterijuma polozaj поgе kojom se izvodi cisceoje,

omogucava se dalja (detaljпija) klasit'ik�cija cisceпja па:

- cisceпja istureпom пogom u stavu

- cisceпje suprotпom пogom.

(4) Skolske forme cisceпja se izvode stedecim povrsioama:

115
КАRАТЕl

- tabanom
- gornjom stranom stopala
- zadnjom stranom pete.

1. РО ISТURENOJ РО SUPROТNOJ
NOZI NOZI

SPOUA КА UNUТRA
2+ IZNUТRA КА SPOUA

ISТURENOM NOGOM
з* SUPROТNOM NOGOM

ТАВАNОМ
4. GORNJOM SТRANOM STOPALA
РЕТОМ

Slika 185 Model К5 (Sistem za klasifikaciju ciJcenja)

-

116
 КАRАТЕl

3.1.5.2. Prikaz osnovnih ciscenja

ро modelu KS

1. CISCENJA РО ISТURENOJ NOZI

i= l!1: \!: !i !: \ ·!i :\, ·!·\i!1i !:;j!:l!lll1l:!IBi:\ : ·\.!:1.\·: :, \:!=\j: \: 1· :\!i\:.i\I

ISТURENOM NOGOM
-Tabanom
- Gomjom stranom stopala
-Petom

SUPROТNOM NOGOM
-Tabanom
- Gornjom stranom stopala
-Petom

1·: 1 :/':i·: '.: 1:! i,: 1: !1:!: ! !il:�11B: l! l�lll!· : .;: 1:·! .1'. ·:1 :1 :1/:! ·;: 1:
ISТURENOM NOGOM
-Tabanom
- Gornjom stranom stopala
-Petom

SUPROТNOM NOGOM
-Tabanom
- Gomjom stranom stopala
-Petom 54

54> U prikazu ci�cenja nisu dati japanski nazivi za navedene varijante. Ak:o Ьi se dosledno pri­
menila predhodna terminologija, sva ci�cenja Ьi se mogla oznaeavati na sledeci nacin:
- Soto a�i barai (za spolja�nja ci�cenja),
- Uci a�i barai (za unutra�nja ci�eenja),
povr�inama:
-Teisoku (tabanom)
- Ko�i (gornjom stranom stopala)
- Кakato (petom),
,
nogama:
- Migi (desnom)
- Hidari (levom)

117
КARATEl

2. CISCENJA РО SUPROTNOJ NOZI

l:����,:�llBl:lllB·il� fi]/.:·�1�:11.��I
ISТURENOM NOGOM
-Tabanom
- Gomjom stranom stopala
-Petom

SUPROТNOM NOGOM
-Tabanom
- Gornjom stranom stopala
-Petom

1·: : : _.,J.:, ·: .:1,·1 :·· :. .1:·1l'lll!l:i�ll!ll·! :\ !\·: 1::. :1 1 1 :-1 · :1 -·1 1:

ISТURENOM NOGOM
-Tabanom
- Gornjom stranom stopala
-Petom

SUPROТNOM NOGOM
-Tabanom
- Gornjom stranom stopala
-Petom 55

55� Navedene su sve teorijske varijante ti�cenja. U ovom poglav\ju се se, medutim, prikazati
varijante koje se najte�ce primenju u praksi.
,

118
 КАRАТЕl

1. CISCENJA РО ISTURENOJ NOZI

• Spoljasnje

-Tabanom

S/ika 186

• Spo\jasnje

- Gornjom stranom stopala

Slika 187

• Spoljasnje

-Petom

Slika 188

119
КАRАТЕl

• Unutrasnje
-Tabanom

Slika 189

• Unutrasnje
- Gornjom stranom stopala

Slikл 190

• Unutrasnjc
-Petom

Slikл 191

120
 КARA'IEl

2. NAJCESCE VARIJANТE CISCENJA РО SUPROТNOJ NOZI

• Tabanom

Slika 192

• Gornjom stranom stopala

Slika 193

• Petom

Slika 194

121
EI
SТAVOVI КRETANJA UDARCI BLOKOVI CISCENJA 1��
1;11
......
1

РО ISТURENOJ
PREDNЛ NOZI
1m$> ZADNП PRAVOLINUSКA RUКАМА RUКАМА РО SUPROТNOJ
CENГRALNI КRUZNA NOGAМA NOGAМA NOZI

РRЕМА NAPRED
РRЕМА NAZAD
UNAPRED U SТRANU VISOКI
2Щ> OТVORENI UNAZAD РRЕМА DOI..E SREDNП SPOLJA КА UNUrRA
ZAТVORENI U SТRANU РRЕМА GORE NISКI IZNUТRA КА SPOLJA

PUNIМ КОRАКОМ
DUPIJМ КОRАКОМ
зЩ> КLIZANIEM
ОКRЕТОМ ОКО ISТU- UZDIZuCI
RENE NOGE � CI
ОКRЕТОМ ОКО SU- DIRFJCl'NI NП ISТURENOM NOGOM
PROТNE NOGE КRUZNI SPOLJASNП SUPROТNOM NOGOM

PESNICOM ,_:·

PRSТIМA
OТVORENO � OM SАКОМ
KORENOM KORENOM SАКЕ
4. РОDLАК'ПСОМ PODLAКТICOM ТАВАNОМ.
LАКТОМ LАКТОМ GORNJOM SТRA-
SТOPALOM STOPALOM NOM STOPALA
KOI..ENOM POTK.01..ENICOM РЕТОМ

'

Slika 195 - Sistem za klasijikaciju telmike karatea

 КАRАТЕl

3.2. BIOMEIIANICКA OSNOVA TEHNIКE

КАRАТЕА

Nastanak karatea, kao samoodbrambeпe boriJacke vestiпe, u us­

Jovima, koji su opisaпi u prethodпim pogJavljima, пametпut је potrebom za
stvaraпjem visoko efikasпih tehпika. Visevekovпo usavr8avaпje ovih tehпika
ima podlogu u osпovnim zakoпima tizike i mehaпike. Ove zakoпitosti su
uocavaпe i primeпjivaпe u procesu dugog usavrsavanja karatea, cime је
stvoreпa optimalпa Ьiomehaпicka osпova ove boriJacke vestiпe.

lzvesne specificпosti stiJskih obelezja, koje su rezultat razudeпosti

puteva пastaпka karatea, kao borilackog sistema, u osпovi, пemaju Ьitпih
razlika u Ьiomehaпici tehпike, vec u zastupljeпosti varijaпti tehпika
(пarocito u tormama Кihоп i Katama). Zbog toga, роzпаvапје osпovnih
Ьiomehaпickih priпcipa tehпike karatea, pored ostalog, ima veliki zпасај za
razlikovaпje stvarпih vredпosti karatea, пjegovog bogatog kulturпo­
boriJackog nasleda, od mпogobrojпih, "пovokompoпovaпih" stilova i
pravaca, koji, vrlo cesto, пemaju stvarnih veza sa karateom.

Osпova za det"iпisaпje Ьiomehaпickih priпcipa tehпike karatea

proistice iz aпalize mehaпickih parametara udarca. Naime, karate bazira па
udarcu, kao domiпaпtnoj (osпovi) tehпici. Zbog toga је i usavrsavaпje teh­
пike karatea, uglavпom, Ьilo usmereпo ka stvaranju пajoptimalпijih
Ьiomehaпickih uslova za ispoljavaпje maksimalпog impulsa sile udarca
prilikom sudara udarne povrsiпe sa telom protivпika. Naravпo, pri tom,
izuzimaju se sportske, ili uоЬiсајепе samoodbrambeпe situacije, kada se
udarac primeпjuje sa manjom, ili vecom koпtrolom sпage.

Primeпa karate tehnike, zasпovaпa је па osпovnim diпamickim zakoпi­

tostima kretaпja ooveka. Koristeei misicпu siJu, kao osпovnu silu za kretanje, u re­
lativno пestaЬilnim uslovima ravnote:Ze, oovek razvija kretanje u viSe smerova,
ostvarujuci razlicita ubrzaпja tela, ili delova tela. ZahvaljujuCi kumulativnosti siп­
hroпizovaпih impulsa sila, veeeg broja misica, oovek је u mogucпosti da proizve­
de relativпo veliku koliciпu kretaпja, koja se, u krajпjem ishodu (u momeпtu
sudara udarпe povrsiпe i tela protivпika), ispoJjava kroz udarпi impuJs.

Impuls sile је mehanicka veliciпa, па kojoj se, u sustiпi, zasпiva

izvodenje udarca, kao dominantne tehnike u karateu. Zbog toga se, u pos­
tavljanju osnovnih Ьiomehanickih priпcipa tehnike karatea, prakticno, ideп­
tifikuju najЬitпiji Ьiomehanicki preduslovi za proizvodeпje i рrепоsепје im­
pulsa sile misica, odnosпo stvoreпe kojiciпe kretanja. U vezi sa tim, moze se
govoriti о tri osnovпa priпcipa, koji predstavljaju Ьiomehanicku sustiпu teh­
пike karatea:

- Priпcip optimalnьg stava

- Princip racioпalпog kretanja

123
КАRАТЕl

- Princip prenosenja kolicine kretanja. 56

3.2.1. PRINCIP OPTIМALNOG STAVA

U objasnjavanju ovog principa treba poci od osnovnih funkcija

stavova u domenu tehnike karatea, а koje se sastoje u obezbedivanju op­
timalnih uslova za:

- pokretljivost (moЬilnost)

- ravnotezu (staЬilnost)

- ispoljavanje maksimalnih sila aktuelnih misicnih grupa.

U domenu specificne karate tehnike пе postoji univerzalni

(jedinstveni) optimalan stav, vec se njegove optimalne karakteristike
prilagodavaju specificnostima primene pojedinih tehnika u katama, ili poseb­
nog zadatka u borЬi. U vezi sa tim, u daljem tekstu analizirace se nekoliko
karakteristicnih slucajeva primene stava.

Optimalne karakteristike stava za odrzavanje distance i izvodenja

tehnika napada i odbrane (sl. 196)

Slika 196

Sб) Do definicije ovih principa autor је do�ao u saradnji sa dr Bozidarom llieem, profesorom
Кatedre z.1 sportove па Fakultetu za fizi�ku kulturu u Beogradu.

124
 КАRАТЕl

Ovaj stav је prikazan kao skolski borbeni stav u klasifikaciji stavova.

Karakteristike ovog stava proisticu iz njegove osnovne funkcije.

Sirina stava priЫizno odgovara sirini kukova vezbaca, sto

omogucava slobodno kretanje korakom, klizanjem i okretom, kao i slobodnu
rotaciju kukova prilikom zadavanja udaraca i Ыokova.

D11zina stava је nesto manja od dve sirine kukova. Ova duzina

omogucava dobru pokretljivost u ocuvanju distance, kao i brzo izvodenje
napada i odbrane, а, istovremeno, obezbeduje i dobru staЬilnost u slucaju
Ыokiranja i zadavanja udarca.

Polozaj st�pala omogucava postizanje vece povrsine oslonca, i

bolju pokretljivost u bocnim smerovima (u poredenju sa prednjim i zadnjim
stavovima). Ovo se postize na taj nacin sto se stopala postavljaju god uglom
(istureno stopalo pod uglom oko 30°, suprotno, pod uglom oko 45 ).

Projekcija tezista tela se nalazi u sredini povrsine oslonca (kao kod

ostalih centralnih stavova). Ovim se postize priЫizno podjednaka stabllnost i
pokretljivost u svim smerovima.

Polozaj k11kova i ramena је kos. Ovim polozajem se smanjuje

povrsina tela u odnosu па napadaca. Pored toga, ovaj polozaj omogucava
duzu putanju kuka i trupa, prilikom eventualnog udarca unapred. Ovaj
polozaj је povezan sa odgovarajucim gardom: ruke se postavljaju u op­
timalan polozaj, za zastitu vitalnih organa, ро srednjoj liniji tela. Као i za
izvodenje tehnika odbrane i napada isturenom i suprotnom rukom.

Ostale karakteristike: оЬе noge su savijene u skocnim zglobovima i

kolenima radi obezbedivanja povoljnih uslova za proizvodenje sila reakcije
podloge za brzo kretanje u razlicitim smerovima, kao i za zadavanje udaraca
i Ыokova. Aktivni oslonci se ostvaruju prednjim delovima tabana.

Optimalne karakteristike stava prilikom zadavanja udarca

U prikazu udaraca naveden је veci broj ovih tehnika, koje zah­

tevaju i razlicite varijante stavova za efikasnu primenu. Zbog toga, i nije
moguce da se navede univerzalan, optimalan stav, za izvodenje udaraca, vec
takav stav zavisi od karakteristike, odnosno, vrste udarca. Tako, па primer,
za izvodenje udaraca rukama unapred, pogodan је prednji stav, za udarce
rukom nazad - zadnji stav, za udarce u st'fanu - jahaci stav.

Za objasnjenje principa optimalnog stava, izabran е stav prilikom !

zadavanja direktnog udarca celom pesnice unapred (sl. 197). 7

57> Ovaj stav је izabran, jer se najl!� koristi prilikom mdavanja poentirajuah udaraca u karateu.

125
КАRАТЕl

Slika 197

Sirina stava odgovara siriпi kukova veZЬaca. Ovo је zпасајпо za

slobodпo kretaпje aktuelпog kuka prema пapred, prilikom izvodeпja udarca
(rotacija kuka па sto duzem putu).

Dt1zina stava izпosi priЫizпo dve siriпe kukova. U slucajevima

·

potrebe za ispoljavaпjem maksimalпog impulsa sile udarca, ova duziпa se

povecava radi postizaпja vece stabilпosti u smerovima пapred-пazad, оdпоs­
по, cvdceg osloпca za рrепоsепје zamaha prilikom sudara udarпe povrsiпe
sa telom protivпika.

Stopalo istt1rene noge је usmereпo prstima prema пapred ( osa

paralelпa sa pravcem stava), radi omogucavaпja sto vece rotacije kuka pri
zadavaпju udaraca. Stopalo suprotпe поgе zadrzava polozaj kao kod
prethodпog stava (oko 45 stepeпi, u odпosu па pravac stava).

Projekcija tezista tela је pomereпa vise prema istureпom stopalu

zbog teпdeпcije da se ukljuci sto veca masa tela u proizvodeпju impulsa sile
udarca u smeru prema пapred i ројаса osloпac pri zadavanju udarca.

Polozaj k11kova i ramena, odgovara klasicnom frontalnom

polozaju, sto se javlja kao posledica maksimalne rotacije trupa i kukova, u
prenosenju zamaha. Treba reci, da se ovaj polozaj kukova, zadrzava samo u
trenutku zadavanja udarca, nakon cega se vrsi rotacija u suprotnom smeru
(vracaпje u polozaj opisaп kao kod prethodпog stava).

Ostale karakteristike: istureпa поgа је savijena u zglobu koleпa,

pod uglom nesto veCim od 90 stepeпi, suprotna поgа је maksimalno
ispruzena. Aktivпi oslonac se ostvaruje celim povrsinama оЬа stopala. Trup
је priЫizпo vertikalan.

126
 КARA1El

Opisani stav se moze smatrati optimalnim i za najveci broj odbrana

od udaraca. S ustinska razlika se sastoji jedino u polozaju kukova, odnosno
ramena, prilikom izvodenja Ыоkа. Naime, u zavrsnoj poziciji Ыоkа, ramena i
kukovi se postavljaju u kosi polozaj, u odnosu па pravac stava, pri eemu se
kuk i rame, koji odgovaraju suprotnoj nozi u stavu, povlace unazad i, zajedno
sa odgovarajucom rukom, doprinose sili Ыоkа (р о prin cipu sprega sila).
Pored toga, ovim se smanjuje povrsina tela izlozena protivniku.

U slucaju izuzetno jakih udaraca, primenj uje se zadnji stav.

Prebacivanjem tezista tela, prema suprotnoj nozi, omogucava se
produzavanje putanje delovanja aktuelnih misica, kao i veca stabllnost,_ u
smeru prema napred (primer, sl. 198).

S/ika 198

3.2.2. PRINCIP RACIONALNOG КRETANJA

Zahtev za "racionalnim" kretanjem, prois tice iz cinjenice da

kretanje predst a v l ja integralni deo tehnike karatea. u tom smislu, vec је is­
taknuta funkcija kratanja u primeni karate vestine, koja se ispoljava kroz:

- odrzavanj� optimalne distance 58, skracivanje distance i zadavanje

udarca, izbegavanje napada i izvodenje kQntranapada.

58) Distanca (Mai) је medusobno rastojanje izmedu borac.1. Ovo rastojanje oni oddavaju kre­
tanjem. Svaki takmi�r, trudi se da odrzi distancu, koja је па granici dosega udarca
protivnika. Sposobnost kretanja se, upravo, sastoji u tome da se protivnikova bezbednosna
distanca neprimetno skrati, а zatim, zada brz i od\u�ujuci udarac.

127
КАRАТЕl

Naravno, ovo su osnovne funkcije kretanja, koje se manifestuju,

kao najcesca spoljasnja slika kretanja boraca. Svakako, ova uloga је slozenija
i ispoljava se kroz posebnu tehnicku osposoЫjenost za predvidanje, kretanje
u najrazlicitijim pravcima, automatizovano i prilagodeno nestereotipnim
rezimima borbe.

Sposobnost za "racionalno" kretanje se stice dugogodisnjim trenin­

gom, koji, u prvom redu, podrazumeva usavr8avanje sposobnosti zauzimanja
optimalnog pripremnog stava, adekvatnu funkciju nosece i vodece noge, kao
i usavrsavцnje odgovarajucih tizickih sposobnosti (narocito eksplozivne
snage, elasticnosti i koordinacije).

Spoljasnja slika "racionalnog" kretanja se ispoljava kroz klizanje

stopala ро samoj povrsini podloge, kao i zadrzavanje priЫizno vertikalnog
polozaja tela za sve vreme kretanja. Potreba za ovakvim naciпom kretanja је
uосепа i u samoj praksi. Као ilustracija za ovo, moze posluziti misljenje poz­
пatog japaпskog instruktora Masatosi Nakajame: 59

- "U kumiteu i kati, pokreti pocetпika su bucпi i grubi (tvrdi). Kod

treпiranog karatiste stopala meko klize ро podlozi kao da se izmedu njih i
podloge пalazi tanak list hartije".

lnsistiraпje па ovim manifestпim detaljima, usko је vezano sa zah­

tevom za brzim kretaпjem u razlicitim pravcima (Ьi\о da se radi о kretaпju
korakom, klizanjem ili okretima oko jedпog i drugog stopala). Naravno,
duЬlja podloga za ispuпjavanje ovog zahteva \ezi u Ьiomehaпickim
zakoпitostima kretanja.

Osnovпi princip uspostavljaпja kretanja, u Ьi\о kom smeru, zasniva

se па izazivaпju (proizvodeпju) sile reakcije cvrste podloge od straпe misica
opruzaca nosece noge.

Posmatrano па primeru uspostav\janja prirodпog kretanja prema

napred, impuls sile misica opruzaca поsесе поgе se usmerava nazad i dole,
cime se proizvodi sila reakcije podloge istog iпtenziteta i suprotnog smera.
Sila reakcije evrste podloge deluje sa dve komponeпte: - horizoпtalпom i
vertikalnom. Horizoпta\пa komponeпta ove sile је aktivna (sluzi za pok­
retanje te\a uпapred), dok vertikalna kompoпenta пeutralise kretaпje tela
prema dole. Brziпa kretaпja, upravo, zavisi od .velicine horizontalne kom­
poпeпte sile reakcije podloge. Ova komponenta se moze povecati па dva
nacina:

- povecanjem odrazпog impulsa nosece noge (brzom kon­

ceпtricnom koпtrakcijom misica opruzaca ove поgе)

- smanjivanjem ugla izmedu pravca delovaпja impulsa sile i horizoп­

talnog pravca.

59> Ро Mudric, R.: Skola karatea 3, Sportska knjiga, Beograd, 1990., str 123.

128
 КАRА1Е1

Ovo smaпjivaпje ugla se postize zauzimaпjem optimalnog stava,

cime se, istovremeпo, utice i па smaпjivaпje vertikalпJ& kompoпeпte, а time
se izbegava oscilovaпje tezista tela, prilikom kretaпja. .

Zahtev za horizoпtalпom putaпjom tezista tela, prilikom svih vrsta

kretaпja (sto mапје oscilovaпje tezista и vertikalnom pravcu), moze se uzeti
kao najreprezeпtativпiji kriterijum za odredivaпje racioпalnosti kretanja. U
vezi sa tim, u daljem tekstu се se aпalizirati dva karakteristicпa пасiпа
· kretaпja (koja se пајсеsсе srecu u tehпici karatea).

S/ika 199 - Кretanje k/izanjem prema napred

Na slici 199, prikazaпo је kretaпje klizaпjem uпapred. Optimalan

stav, za ostvarivaпje ovog kretaпja, opisaп је и ovom poglavlju (vidi sl. 196).

Iz polazпog stava, brzom kontrakcijom misica opruzaca nosece

поgе (поgе u zadпjoj poziciji), proizvodi se sila reakcije podloge, pod uglom
koji omogucava vecu horizoпtalпu kompoпeпtu. Impuls proizvedene sile se
6
preпosi па kuk, оdпоsпо, teziste tela. Horizoпtalпa kompoпeпta ove sile
omogucava pokretaпje kukova (оdпоsпо, celog tela uпapred). Pri tom, vodeca
noga, klizпe ро samoj povrsiпi podloge, do ostvarivaпja oslonca (zaus­
tavljaпje kretaпja). Noseca поgа, пakon saopstavaпja poeetnog impulsa i
рrепоsепја zamaha па kukove, takode, klizпe ,za istu duziпu, prema napred.
Na taj пасiп, duziпa stava ostaje nepromenjeпa. Gorпji deo tela, takode,
zadrzava priьtizпo uspravaп polozaj. S obzirom da teziste tela пе osciluje и
vertikalnom pravcu (krece se ро zamisljeпoj horizoпtalпoj putanji), ovako
izvedeno kretaпje, р� svojoj spoljasпjoj slici, odaje-utisak lakog, translator­
nog klizaпja.

6О) U prikazu osnovnog principa uspostavljanja kretanja kori�reno је objШnjenje autora

<Jpavsky, Р.: Osnovi Ьiomehanike, Beograd, 1976., str. 180.
61) Iako је si\a reakcije pod\oge, u stvari, usmerena ka centru zgloba kuka nosere noge (ne
prenosi se u potpunosti na tezi�te tela), u ana\izi kretanja se aproksimativno govori о
preno�nju impufsa na teii�te tela, s obz1rom na njegovu \okaciju.

129
КАRАТЕl

Кrеtапје• klizaпjem se, пајсе8се, primeпjuje u borbl. Ovim пасiпоm

kretaпja se odrzava rastojaпje od protivпika (cuvaпje optimalпe distaпce ),
vr5i se skraCivaпje distaпce i brzo "uklizavaпje" radi presretaпja, ili izvodeпja
napada, kao i izbegavanje napada i zadavanje kontraudarca.

Priпcip ostvarivaпja ovog kretaпja, koji је opisaп па primeru

kretaпja uпapred, isti је za sve smerove. Naime, pocetпi impuls za kretaпje
�aju misici opruzaci поsесе поgе, koja је, uvek, suprotna od smera kretaпja.
Zeljeпi smer kretaпja se postize postavljaпjem поsесе поgе u optimalaп
aпatomsko-Ьiomehaпicki polozaj za proizvodeпje sile reakcije podloge u
tom smeru. Zbog toga, automatizovaпo smeпjivaпje uloga vodece i поsесе
поgе је, ujedпo, pokazatelj ovladaпosti tehпikom kretaпja.

Na drugom primeru Се Ьiti aпaliziraп priпcip racioпalпog kretaпja

punim korakom (slika 200).

S/ika 200

Princip ostvarivaпja ovog пасша kretaпja, ро diпamickim

zakonitostima, slican је prirodnom naciпu hodanja i trcanja. Medutim, s ob­
zirom па posebnu funkciju ovog kretanja u okviru primene tehnike karatea
(udarci, Ыokovi, cisceпja, ...), kriterijumi za "racionalnost" su specificni.

Iz pripremпog stava, dejstvom misica opruzaca nosece noge (noga

Ыаgо savijeпa u koleпu), proizvodi se impuls sile reakcije p�dloge (R), koji
se preпosi па kuk, оdпоsпо, teziste tela. Horizoп_talпa kompoпeпta ove sile
izaziva kretaпje tela uпapred, do momeпta kada teziste tela, dode do tacke,
koja је vertikalпa, izпad ceпtra osloпca isturene поgе. Za to vreme, istureпa
noga ostaje savijena u kolenu, cime se sprecava oscilovaпje tezista tela u ver­
tikalпom pravcu, kao i kосепје kretaпja horizoпtalпom kompoпeпtnom sile
reakcije podloge predпjeg odupiranja. U momeпtu kada, stvoreпim
zamahom kukova, teziste tela prede ceпtar osloпca istureпe поgе, ova поgа
prt?uzima ulogu поsесе поgе, proizvodeCi пovi impuls sile reakcije podloge
sa horizoпtalпom kompoпeпtom, usmereпom prema пapred. Druga (pretho-
,

130
 КARA'IEl

dno noseca) noga, nakon stvaranja poeetnog impulsa, stvorenim zamahom

kukova i delovanjem nove sile reakcije podloge isturene noge, Ьiva
"izbacena", prema napred, klizeci ро podlozi, do zaustavljanja. Na taj nacin
se postize brz iskorak prema napred, bez oscilovanja tezista tela u
·

vertikalnom pravcu.
Ovaj nacin kretanja sluzi za izvodenje velikog broja udaraca i
Ыokova. Najvise se primenjuje u katama.

Opisani princip kretanja se primenjuje i kod istorodnog kretanja

unazad, izuzev sto је redosled �menjivanja funkcija nosece i vodece noge, u
stavu, obrnut.

3.2.З. PRINCIP PRENOSENJA KOLICINE КRETANJA

Moze se reci da је impuls sile, koji se, prilikom sudara saopstava

odredenim delom tela (pesnica, stopalo, ...), rezultat ukupno stvorene
kolicine kretanja, pocev od zatvorenog kraja kinetickog lanca, ра do ak­
tuelne udarne povr8ine (krajna tacka otvorenog kinetickog lanca). Ovaj
et"ekat, koji se zasniva па kumulativnosti misicnih sila, podrazumeva tehnicku
osposoЫjenost za izvodenje udarca, odnosno, sukcesivno, konvergentno
ukljucivanje svih neophodnih misicnih grupa. Pri tom је znacajno istaci da se,
u pocetnim fazama izvodenja udarca, najpre kontrahuju velike misicne grupe
(u prvom redu karlicni i trbusni misici), stvarajuci cvrst oslonac za
ukljucivanje narednih misicnih grupa. Medutim, za prenosenje impulsa na
sledece misicne partije i stvaranje velikog ubrzanja ruke ili noge (koje izvode
udarac) neophodno је pravilno smenjivanje misicne tenzije (kontrakcija i
dekontrakcija). U vezi sa tim, japanski instruktor Kenkokan karatea,
Hisitaka М. kaze: ·

-..."Misici moraju Ьiti snazno kontrahovani da Ьi se ruka ili noga

pokrenuli brzo. Ali, ako se muskularna tenzija odrzava kroz pokret, usporiee
ga. Prema tome, inicijalnu kontrakciju misica treba da prati dekontrakcija,
dok pesnica prolazi. U vreme udarca, misici moraju Ьiti ponovo stegnuti da
bi Ьi ojacali zglobove ruke, obezbedujuci maksimalnu transmisiju sile. Ovi
periodi intenzivne kontrakcije i dekontrakcije шoraju Ьiti dobro koordinirani
sto se postize samo kroz intenzivno vezbanje."

Pored naglasavanja vaznosti .pravilnog smenjivanja kontrakcije i

dekontrakcije, u navedenom citatu, pomenut је jos jedan znacajan momenat

62) Hisitaka, М.: Scientific Кarate - Do, Japan, PuЫications, Inc., Tokyo, 1976., str. 30.

131
КАRАТЕ 1

prilikom izvodenja udarca. Ovaj momenat se odnosi па naglo ukljucivanje

antagonistickih misicnih grupa radi zaustavljanja proksimalnih delova
ekstremiteta, kojim se zadaje udarac. Ovo kocenje, iako naizgled
paradoksalno, ima visestruku ulogu, а pre svega u:
- ucvrsCivanju zglobova ekstremiteta kojim se zadaje udarac
(sprecavanje povrede i mogucnost maksimalne transmisije sile)

- povecanju ukupne mase koja ucestvuje u udarcu

- sprecavanju "odЬijanja" prilikom sudara sa telom protivnika

- reaktivnom }?:renosenju ukupno stvorenog zamaha, nakon naglog

zaustavljanja kretanja. 3

Princip prenosenja kolicine kretanja, analizirace se preko objas­

njenja izvodenja цdarca rukom (Gjaku zuki) i udarca nogom (Мае geri).
-------

1. Udarac r11kom (Gjak11 z11ki)

Polazni stav za izvodenje ovog udarca opisaп је i prikazaп u okviru
objasnjenja optimalnog stava (vidi sliku 196). Iz ovog stava, desna ruka se
povlaci пazad, па bok, i okrece пadlaпicom prema dole. Odgovarajuce
(desпo) rame se, takode, povlaci u пazad, cime se stvara preduslov za proiz­
vodeпje zamaha kukom i rameпom па duzem putu, kao i duzi put pesnice
prilikom izvodeпja udarca. Druga ruka se ispruza prema пapred (vidi sliku
201).
Pocetпi impuls za izvodeпje udarca stvara se brzom koпtrakcijom
misica opruzaca skocnog zgloba i koleпa поsесе (desпe) поgе (otiskivaпje о
podlogu). Proizvedena sila reakcije podloge se preпosi, preko skocпog
zgloba i koleпa, па odgovarajuci kuk. Vertikalпa kompoпeпta ove sile
omogucava cvrst oslonac za ukljucivanje misica rotatora kuka i kicmeiюg
s�uba, а пјепа horizoпtalna kompoпeпta daje pocetпi impuls za zamah
kukom prema пapred. Siпhroпizovaпom koпtrakcijom odgovarajucih misica
vrsi se maksimalna rotacija karlice, do froпtalnog polozaja, Cime se stvara
preduslov za zamah rameпom, а zatim, opruzanjem ruke u zglobu lakta i
zavrsпu rotaciju pesпice. Za to vreme, druga ruka se sпаzпо povlaci пazad,
па bok, uz sinhronizovaпo povlacenje odgovarajuceg rameпa. Ovim se, ро
priпcipu sprega sila, pojacava zamah trupa i rameпa (vidi sliku 202). U
momeпtu zadavaпja udarca zauzi.ma se predпji stav (optimalпe karakteris­
tike ovog stava su opisaпe u okviru prvoizlozenog priпcipa), uz izometrijsku

�3) Detaljnije о pri:'1 cipima 1:1dar�, kao i о najzna(!.1jnijim 1?3Гamet rima ud.'1r ca, opisano је od strane
_ S.:
·autora Popov1c, TaJne dzudoa, GRO Sava Muncan, Bela Crkva, 1985., str.110-126.

132
 КАRАТЕ1

izometrijsku kontrakciju celokupne muskulature tela, pocev od nogu, preko

trupa, ramena i ruku, sve do pesnice. Na ovaj nacin se, u trenutku sudara,
omogucava maksimalna transmisija sile, kao i zastita zglobova sake i lakta.
N akon izvedenog udar�a, naglo se povlace pesnica, lakat, rame i kuk, u ,

suprotnom smeru, tako da se zauzme pocetni polozaj za izvodenje udarca.

Slika 201 Slika 202

2. Udarac nogom (Мае geri)

Radi objasnjavanja principa prenosenja kolicine kretanja, prikaza­
ce se оЬе varijante ovog udarca (Мае geri kjage i Мае geri kekomi).
Pocetni polozaj za izvodenje udarca nogom (Мае geri kjage), is­
tovetan је kao kod prethodno opisanog udarca rukom.
Iz ovog polozaja, noga u zadnjoj poziciji (опа koja izvodi udarac) se
brzom kontrakcijom misica skocnog zgloba i kolena opruza i, prebacujuci
celokupnu tezinu tela па isturenu (sada nosecu) nogu, dovodi u polozaj
64
visoko podignutog kolena (slika 203). Noseca noga, zadrzava savijeni
polozaj u svim zglobovima cime specava oscilovanje tezista tela u vertikal­
nom pravcu а, istovremeno, stvara preduslov za otiskivanje о podlogu prilik­
om zadavanja udarca. Koleno ove noge produiava kretanje prema napred radi

64) Polofaj visoko podignutog kolena (Hikia§i) је karakteristi�1n prelazni polozaj za izvodenje
vetine udaraca nogom. U ovom polozaju, noga koja izvodi udarac podize se kolenom
prema gore, pri (!en1U је natkolenica pr1Ыizno horizontalna. Noga se §to vi§e savija u
kolenu, (!ime se stvara preduslov za §to duzi put stopala prilikom udarca. Stajna noga је
savijena u skol!nom zglobu i kolenu (ugao izmedu potkolenice i natkolenice iznosi,
°
priЫizno, 160 ).

133
КАRАТЕ1

ocuvanja pocetnog impulsa (zamaha) ovaj pokret је pracen odgovarajucim

"podbacivanjem" karlice (nutacija karlice). Naglim zaustavljanjem kretanja
ovog kolena i karlice stvara se evrst osloпac za zamah nogom prema napred.
Koristeci ovaj osloпac i stvoreпi zamah, iz polozaja visoko podignutog
kolena, dejstvom misica opruzaca zgloba desпe noge, vr8i se izbacivanje
potkolenice ove noge prema napred i usmeravanje vrha stopala prema telu
protivnika. lstovremeпo sa opruzanjem noge, vrsi se kompeпzatorпo
pregibanje trupa prema napred i povlacenje ruku па kukove (slika 204). U
momentu zadavaпja udarca, izometrijskom kontrakcijom svih misica u
kinetickom lancu, omogucava se maksimalna transmisija sile udarca, kao i
uevrscivaoje zglobova, koji su пajЫizi udarnoj povrsini. Neposredno nakon
sudara, stopalo i koleпo se povlace nazad i zauzima se stav, kao оа pocetku
udarca.

Slika 203 Slika 204

Osnovna razlika u izvodenju udarca Мае geri kekomi, u poredenju

sa prethodnim, sastoji se u zamahu karlice i njegovom preпosenju па misicne
grupe prema otvorenom kraju kinetickog lапса, iz polozaja visoko podig­
nutog kolena .(slika 205).

Iz ovog polozaja, rotacijom stopala stajpe noge i snaznim otiskivanj

em о pddlogu, stvara se impuls za isturanje kuka, koleпa i stopala па duzem
putu, direktno prema napred (slika 206). Zato se ova vrsta udarca ozпacava
kao "dugacki - boduci" udarac (u trenerskom zargonu kao udarac "iz kuka").

Izlozeni principi predstavljaju osnovu za objasпjavanje zakoпitosti

anatomsko-Ьiomehanickog fuпkcionisaпja aparata za kretaпje, prilikom
izvodenja odredenih tehnika. Ovo objasnjeпje ima najdirektniji prakticni

zumeva precizno definisanje njenih kinema \

znacaj za ucenje tehnike karatea. Medutim, detaljna analiza tehnike podra­
ih i dinamickih karakteristika.

134
 Ј<АR,А
. . ТЕ.1
. .

Slika 205 Slika 206

Као primer detaljnijeg opisa tehnike, и daljem tekstu се Ьiti

prikazani relevantni. kinematicki parametri, doЬijeni Ьiomehanickom
analizom udaraca Gjaku zuki i Мае geri.

·�·
....
"F"

"'"-�-. " ..

1
:.11
/
-

1D

Slika 207 - Кinogram udarca Gjaku zuki

135
КАRАТЕ1

8
Gyalcu zulci

26
•
в
•

>
d'lla
" dТа
d1Ь
d'llaab

. 1

1-3 3-5 5-7 7-9 9-11

fue lcretanja

Slika 208 - Dijagram udarca Gja/..'U zuki

Prosecne vrednosti IJiomehanickih parametara udarca Gjaku Z\lki, 65

Aktuelno teziste Predeni put (m) Brzina (m/sec)

Tm (sake) 0,82 5,85

Та (podlaktice) 0,76 5,39

ТЬ (nadlaktice) 0,62 3,87

Tmb (zajednicko) 0,68 4,61

Prosecne vrednosti blomehanickih parametara udarca Мае geri

Aktuelno teziste Predeni put (m) Brzina (m/sec)

Тр (stopala) 2,32 11,11

Tps (stopala i potkol.) 1,59 7,56

Tf (natkolenice) 0,63 3,04

Tpsf (zajednicko) 0,89 4,22

651 Zuli�, М.: Modeliranje trenaznog procesa u vrhun kom karate sportu, Nau�na knjiga,
�
Beograd, 1987., Kinogrami 38. •

136
 КАRАТЕl

\�
�- / --

1
L
-

Slika 209 - Кinogram udarca Мае geri

18
d'l'p
с1То
d'l'pat
16 dТt

12

10

!ј
"
·� 8

.--- - -,,\
>

____ ,../_,,. .
\
.
� ..

1.З з-s s-r 1-9 9-11 11-1з 13-1s

__,,.

Slika. 21 О - Dijagram udarca Мае geri

137
КАRАТЕl

U latentnom smislu, sila је osnovna Ьiomehanicka karakteristika

tehnike. U okviru jedinstvenog sistema aparata za kretanje, pomocu misicnih
sila, stvaraju se pocetni impulsi za pokretanje tela u prostoru, delovanjem
sila se postizu razlicita ubrzanja tela (ili pojedinih delova tela), vrsi promena
pravaca i smerova kretanja i, па kraju, proizvode udarni impulsi (udarci
pojedinim delovima tela). Efekti ispoljavanja misicnih sila zavise od
vremenskih i prostornih parametara tehnike, kao i od stepena koor­
dinacijske sposobnosti vezbaca za sinhronizovano, konvergentno
ukljucivanje misicnih grupa prilikom izvodenja odredenih pokreta.
VeliCina udarnog impulsa, kao najvaznije manifestne karakteristike
tehnike . udaraca, direktno zavisi od brzine kretanja aktuelnog dela tela,
kojim se izvodi udarac (1 = М V). S obzirom da је М (masa) relativno
·

konstantna velicina 66, brzina se moze smatrati najreprezentativnijim

pokazateljem kvaliteta tehnike udaraca (samim tim i tehnike karatea). Zbog
toga se, u metodici ucenja tehnike u karateu, tezi dostizanju sto viseg nivoa
67
brzinskih sposobnosti u izvodenju tehnickih elemenata napada i odbrane.
U nastavku се Ьiti prikazani neki osnovni brzinski parametri teh-
·

nike karatea.
68
Pгose�ne vгednosti Ј)гzi1ш izvoden,ju 11dагаса i blokova:

Tehnika Vreme (sec) Brzina (m/sec)

Кizami zuki 0,11 5,23
Gjaku zuki 0,15 5,18
Маеgeri 0,23 11,11
Mavasigeri 0,25 8,16
Joko geri 0,24 10,18
Usiro geri 0,23 7,68
Blokovi 0,11 5,00

66>
Masa pes11ice (stopala) је, svakako, пepromeп\jiva veliciQa. Medutim, u оЬја�пјаvапјu priп­
cipa izvodeпje udarca, istakпuto је da, пeposredпo pred zadavaпje udarca do\azi do пaglog
usporavaпja kretaпja, cime se (pored ostalih efekata) postize i роvееапје ekvivaleпtпe
mase koja se uпosi u udarac. �

67) Domiпaпtпu u\ogu brziпe u izvodeпju tehпike karatea пе Ьi trebalo shvatiti u bukva\пom,
\aboratorijskom smislu. Naime, izvodeпje tehпike odbraпe i параdа, u uslovima rеа\пе
primeпe, zahteva slozeпiji kvalitet ov\adaпosti tehпikom (oseeaj za distaпcu, sposobпost
predvidaпja параdа, osecaj za pravovremeпost, ...) Zbog toga se, ро mi�ljeпu autora, u
prakticпo-borilackom smislu, PRAVOVREMENOST moze smatrati reprezeпtativпijom
.

karakteristikom od same brziпe. Ovo је, u ostalom, istakпuto i kroz паvоdепје priпcipa
pravog momeпta, u defiпisaпju osпovпih borilackih priпcipa karatea.
6
·

8) Rezultati doЬijeпi testiraпjem vrhuпskih karate sportista, u okviru jediпstveпe metodologije

па predmetu SFO Vi �e �kole uпutra�пjih pos\ova u Zemunu.

138
 КАRАТЕ·l

Prose�ne vrednosti vremena nervnomШcne reakcije kod majstora karate sporta 69

NMR Vreme (sec)

Prosta NMR (na zvuk) 0,163

Prosta NМR (na svetlo) 0,186

Disjunktivna NMR (na svetlo) 0,324

Hrzina izvщtenj�• 11dai·ca Cok11 z11ki

Tehnicki Prosecna brzina Maksimalna . Neposredno pre

nivo (pojas) (m/sec) brzina (m/sec) sudara (m/sec)

. 4. D AN 5,06 7,10 5,16

2.DAN 3,25 6,71 4,48

7.КЈU 2,88 4,68 2,90

п rzшa
. 1zvo
. denJa 11 d arca о.1 z11 k"1
• 70 :

Tehnicki Prosecna brzina Maksimalna Neposredno pre

nivo (pojas) (m/sec) brzina (m/sec) sudara (m/sec)

4. DAN 5,52 12,64 8,21

2. DAN 5,34 11,45 7,78

7.КЈU 3,35 7,10 4,56

"

69) Rezultati prose<!ih vren1ena NMH. doЬijeni su testiranjem majstora karate sporta (repre­
zentativci Beograda) u okviru eksper1mentalnog projekta autora Jovanovic, S., Bai!anac,
Lj., Mudric, R. (Fizi�ka kultura, Beograd, broj 5, str. 327).
70> Nakayama, М., 1966., ро Popovic, S.: Tajne dzudoa, GRO Sava Muncan, Ве\а Crkva,
1985., str. 220.

139
КАRАТЕl

Prosefna vremena izvodenja tehnika u simuliranim tipifnim zadacima 71

Zadatak Vreme izvodenja tehпike (milisec)

(tehnika) NiZi pojasevi Majstori

Presretanje (Gjaku zuki) 855,67 827,56

Presretanje (Кizami zuki) 801,46 795,19

Napad (Oi zuki) 928,10 907,00

Napad (Кizami zuki, Gjaku 1234,08 1196,76

zuЮ)

Na{>ad (Mava8i geri, Mavasi 2160,23 2105,26

ger1, Gjaku zuki)

Odbrana i kontra-napad 1172,70 1177,19

(klizanje u stranu, Gjaku
zuki)

71> Rezultati su dobljeni metodom simuliranih tipil!nih zadata\ca sportslce karate borbe (vidi,
Jovanovic, S.: Metod STZSl za ispitivanje situacionih sposobnosti \caratiste, Fizil!\ca
\cu\tura, Beograd, 1988., broj 4 - 5, str. 252 254).
·

-
�

140
 КАRАТЕ1

Literatura

/1/ Fuпakoshi,G.: Кarate-Do, Куоhап, Kodaпsha lпterпatioпal, Tokyo, 1973.

f1./ Fuпakoshi,G.: Karate-Do moj Zivotпi put, PaпpuЫik, Beograd, 1988.

(3/ Gigov,V.: Teorija karatea, Zavod za fizicku ku\turu Vojvodiпe, Novi sad, 1980.

/4// Haiпes,B.: Кarate, History and traditioпs, Char\es Е. Tuttle Company, Tokyo, 1968.

/5/ Hassell,: Shotokaп Karate, Its History апd Evolutioп, Focus PuЫikatioпs, St. Louis,
Missouri, 1984.
/6/ Hisitaka,M.: Scientifik Кarate-Do, Јарап PuЬ\icatioп, Iпс., Tokyo, 1976.

П1 JovaпovЩS.: Kore\acija izmedu uspe�пosti u izvodeпju kata i borbeпih rezultata u kara­

te sportu, Fizicka kultura, Beograd, 1979.

/81 Jovaпovi S.,

y Uticaj пekih psiho\o�kih karakteristika karate vezba� па usvajanje odrede­
Bafuпac, Ј., пih tenпika i пjihovu primeпu u uslovima sportske borbe, Fizicka kultura,
Mudriпic,R.: Beograd, 5, 1989.

191 Jovaпovic,S.: Uticaj osnovпih psihomotorпih faktora па ispoljavaпje specificпih sposobпo­

st.i karate sportista za re�avanje simuliraпih t1picпih zadataka sportslce borbe,
Doktorska disertacija, Fakultet za fizicku ku\turu, Beograd, 1989.

/10/J,ovaпovic,S., Uvod u feпomeno\ogiju i sistematiku borenja, Godi�njak 2, Fakultet za

Cirkovic,Z.: fizicku kulturu, Beograd, 1991.
/11/ Jorga,I. Karate, Majstorske kate, Sportska knjiga, Beograd, 1985.
i saradnici
/12/Кanazawa,H.: Shin Кarate апd Hea\th., Central PuЬ\iching, Mesa, Arizona, 1977.

/13/ Kono,T.: Кarate - Put do crпog pojasa, BIGZ, Beograd, 1987.

/14/ Milo�evic, Кinematicki model Мае gerija, Crпi pojas, 20, Beograd, 1988.
M.,Zulic,M.,
BoZic,S.:

/15/ Mudric,R.: Skola karatea 1, Sportska knjiga, Beograd, 1982.

/16/ Mudric,R.: Sko\a karatea 2, Sportska knjiga, Beograd, 1986.

/17/ Mudric,R.: Skola karatea 3, Sportska knjiga, Beograd, 1991.

/18/Nakayama,M.: Dinamic karate, Wor\d Lock Limited, Londoп, 1976.

/19/Nakayama,M.: Best Кarate 1: Comprehensive, Kodaпsha Iпternatioпal, Tokyo, 1977.

/2Q/Nakayama,M.: Best Кarate 2: Fuпdameпtals, Kodaпsha Interпational, Tokyo, 1978.

/21/Nishiyama,H., Karate; The art of Empty Напd Fighting, Char\es Е. Tuttle

Brown,R.: Company, Tokyo, 1960.
/22/ Okazaki,T., Tekstbook of Moderп Кarate, Kodaпsha Internatioпal, Tokyo,1984.
Strieevic,M.:
/23/0yama,M.: This is Karate, WRC, London, 1975.

/24/0pavsky,P.: Osпovi blomehaпike, Beograd;'1976.

/25/ Popovic,S.; Tajne Judoa, GRO Sava Muпean, Ве\а Crkva, 1985.

/26/ Sщ:uki,D.T.: The Eseпtials of Zеп Budhism, New York, 1962.

/27/ Zulic,.: Modeliraпje treпazпog IJrocesa u vrhuпskom karate sportu,

Naucna knjiga, Beograi:l, 1987.

141
 КАRАТЕl

REZIME
Кnjiga КАRАТЕ 1 - Teorijska polazi�ta predstavlja poku�aj da se strucnoj
javnosti prezentira teorijska osnova za razumevanje karatea, kao jednog slozenog
fenomena.
Koncepcija knjige Кarate 1 se bazira na metodologiji izu�vanja borilackih
ve�tina, u okviru predmeta Borenja, na Fakultetu za fizitku kulturu u Beogradu.
U prvom delu definisano је osnovno teorijsko polazi�te za prikaz karatea. U
ovom delu autor је nastojao da, sumirajuci mШjenja vodecih autoriteta iz ove
oЫasti, �to preciznije odredi pojam i osnovne funkcije karatea. Pored toga, autor је
predlozio originalan pristup za odredivanje mesta karatea u sistematizaciJi borenja.
U drugom delu dat је P.regled istorijskog razvoja karatea na osnovu analize veceg
broja domacih i inostraшh teorijskih radova iz ove oЫasti. U vezi sa tim, navedene
su borilacke forme, koj e su imale odlucuj ucu ulogu u razvoj u karatea kao borilackog
sistema. Pored toga, izlozene su najvaznije promene, koJe је pretrpeo karate, na
putu svoje transformacije, od samoodbrambene borilatke ve�tine do modernog
sporta.
Na kraju, u trecem delu, prikazana је sistematizacija tehnike karatea, kroz
originalne modele za klasifikaciju stavova, kretanja, udaraca, Ьlokova i ci�cenja.
Primenom ovih modela, uz korektne ilustracije, prikazane su skoro sve tehnike, koje
se susrecu u karate praksi. U ovom delu, takode, opisani su i osnovni Ьiomehanicki
principi tehnike karatea.

SUMMARY

The book КАRАТЕ 1 -Theoretical Starting Points is an attempt to present to

experts the theoretical basis for understanding karate, as а complex phenomenon.
The conception of the book КАRАТЕ 1 is based on the methodology of studying
combat sports within the subject "Combating" at the Faculty of Physical Culture in
Belgrade.
The basic theoretical starting point for reviewing karate is given in the first part.
Summing up the opinions of leading authorities on this field, the author tries to
define the idea and basic functions of karate, as precise as possiЬle. The author also
suqqest� an original approach to finding the Кarate's place in the systematization of
combatшg. .
А review of historical development of karate is given in the second part of the
book, оп the basis of the analyses of numerous studies in this field in Yugoslavia and
other countries. In this context, various kinds of combating, which have decisively
affected the development of karate as а combating system, are stated. Beside that,
the author expounds the main changes karate suffered during its transformation
from self-defending skills to а modern sport�
Finally, in the third part, there is the systematization of karate techniques
through original models of classifying postures, movements, kicks, Ыocks, and
reaping. Ву applying these models, accompanied Ьу correct Шustrations, the author
descriЬes almost all the techniques that сап Ье found in the practice of karate. In
this part of the book, main Ьiomechanic principles of karate technique are also
descriЬed.

143
 КARATEl
teorij ska polazista

Izdava�:

�t;>C§:>�'ifш�
����
NoviSad

Zaizdava&:
dr Laslo Hajnal, dr Radivoj Radosav, Milenko Sretic

Тi v

raz:

1000

Stampa:
ALEX EXPRESS
Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад
796�853.26(075.8)

ЈОВАНОВИЋ, Cpetuco
Кarate 1 : teorijska polazi§ta / Sretko Jovanovi�; [cne!i Milan Jovanovi�
VojislavTanasijevi�], - [1.izd.]. - NoviSad: Spon's World, 1992 (NoviSad:
Alex express) . - 143 str.: ilustr.; 24 cm. - (BiЫiotekaSpon's World) (Edicija
Udfbenici ; knj.2)
BiЫiografija: str.141. - Summary: str.143.
ISBN 86-82073-01-3

а) Карате
19301639
,

Copyright © 1992 Ьу Srecko Jovanovic. Al l rights reserved.