Apstraktna argumentacija i objašnjenja primenjena u naučnim debatama

Šraber, Šešelja
1. Uvod
-Formalne teorije argumentacije (veštačka inteligencija, filozofija, logika, kompjuterske nauke)

-Najuticajni je Dungova teorija argumentacije koja apstrahuje od prirode argumenata i

argumentativnih pravila pa to dopušta fokusiranje na međuodnos argumenata pre no na njihovu
specifičnu strukturu

-Argumentativni okvir (AO) sastoji se od skupa argumenata A (apstraktni entiteti predstavljeni

slovima) i binarne relacije sledi (imlikacija) definisane tim skupom

-AO služe selekciji argumenata iz skupa argumenata A a koji zadovojavaju određene standarde
prihvatljivosti (da ne budu međusobno konfliktni, da mogu da brane sebe...)

- Dungovi okviri su lako nadogradivi dodatnim svojstvima i korisni u različitim kontekstima

primene. U ovom radu AO se pojačavaju eksplanatornim karakteristikama EAO (eksplanatorno
argumentativni okvir) što za cilj ima da AO opremi alatima kojima mogu da se modeluju
eksplanatorno rezonovanje i da demonstriraju kako apstraktna argumentacija pruža koristan
formalni okvir za modelovanje naučne debate

-AO proširujemo skupom eksplanatornih relacija koje nam omogućavaju da izrazimo

eksplanatornu moć i dubinu

-EAO dozvoljava upoređivanje različitih skupova argumenata u pogledu njihovih eksplanatornih

kvaliteta

-Budući da je naučno objašnjenje ključni konstituent naučnog rezonovanja EAO je zgodan alat za
modelovanje u filozofiji nauke u pogledu rekonstrukcije naučnih debata

-U radu će se ponuditi kriterijum demarkacije između rivalskih naučnih pogleda u smislu

argumentacije kao i evaluaciju u pogledu argumentativnih i eksplanatornih svojstava

-Rezultat je formulisanje novog selekcionog kriterijuma pogodnog za modelovanje argumentacije

i objašnjenja u naučnim kontekstima

-Apstraktna argumentacija može obezbediti realističniji i rafiniraniji model naučnog debatovanja

2. Argumentacija i objašnjenje

-Kakav je međuodnos argumentacije i objašnjenja i šta predstavljaju:

-Hudges: Objašnjenje je ono zašto i kako se nešto desilo a argument pokazuje da je neka pozicija
ili iskaz tačni i istiniti

-Argumenti su opravdavajući, pokazuju da je nešto slučaj a ne kako i zašto što znači da bi trebalo
da postoji distinkcija ali se ovde tvrdi da su opravdavajući argumenti samo potlasa argumenata
kao što su to

-Hempel je izveo slične zaključke ranije

-Tipovi argumenata: formalni i evidencioni (gde spadaju objašnjenja)

8. Zaključak

-U ovom radu se prezentuje EAO tako što se nadograđuje Dungov AO eksplanatornim

sposobnostima. Motivacija te nadogradnje je isticanje bliske relacije između argumentacije i
objašnjenja kao i korisnost ovog okvira u modelovanju naučnih debati.

-EAO dopušta dinamički pogled na eksplanatorno rezonovanje tako što uključuje i opravdavajuće
i eksplanatorne argumente

- U pogledu naučnih debata, ovde se pokazuje kako mnogobrojne razlilite pozicije mogu biti
modelovane upotrebom različitih kriterijuma za selektovanje argumenata. Na ovaj način EAO su
sposobni da:

(i) modeluju kritike inherentne naučnim debatama u smislu kontraargumenata

(ii) da modeluju alternativna kompetitivna objašnjenja

(iii) da evaluiraju i upoređuju eksplanatorne karakteristike ponuđene od strane kompetitivnih

naučnih pozicija

-Različite selekcione procedure koje mogu da modeluju različite epistemičke i metodološke

preferencije u pogledu teorije izbora takođe mogu biti formulisane u pomenutom EAO