Мађари (мађ. Magyarok), су били номадски народ чији је језик био угрофинског порекла.

Дошао је
на данашње просторе из источне Европе. У антрополошком смислу, народ који се настанио у 9.
веку био је различитог порекла. Део је потицао из Азије, али је већ тада био значајан турски и
словенски елеменат у етногенези тадашњег народа. То мешање разних антрополошких типова се
одигравало приликом боравка у источној Европи.[1], а наставила се и након насељавања у
панонску низију. Најстарија позната постојбина им је била у крајевима у околини реке Волге
прозваном Магна Хунгарија.[2] Између 7. и 9. века Мађари су живели поред реке Дон, у крају
званом Етелкез (мађ. Etelköz). Услед учесталих напада других племена, Мађари су се раздвојили у
две групе — једни су отишли на запад а други на југ. Западна група је 895. године прешла Карпате
и сместила се у просторе Панонске низија а јужна група је основала Куммађарију (мађ.
Kummagyaria) која је опстала до 1396. године.