Table

of Contents

Leto
Obala Borliena
Neki dolasci u palatu
Prevremeni razvod
Diplomate sa poklonima
Kraljica posjećuje žive i mrtve
U prisustvu mitologije
Neke neprilike za kancelara
Bili menja zaštitnika
Putovanje na severni kontinent
Nizvodna trgovina putnicima
Put do boljeg oružja
Tamo gde živi Flamberg
Zatočenici kamenoloma
Čovek koji je potkopavao glečer
Smrtonosni let
Posetioci iz dubina
Oldorando
Kako je pravda zadovoljena
Pogubljenje Akhanabe
Izaslanik


Brian Alldis - Leto

Trilogija Helikonija – knjiga druga

 OBALA BORLIENA
Talasi su puzali uz nagib plaže, povlačili se, a zatim se ponovo vraćali.
Niz nastupajućih talasa koji je dolazio sa pučine lomio se o stenu okrunjenu
vegetacijom. Ona je označavala granicu između duboke i plitke vode. Nekada
je ta stena bila deo jedne planine daleko u kopnu, sve dok je vulkanska
previranja nisu gurnula u zaliv.
Ta stena je sada imala i svoje ime. Bila je poznata kao Linienska stena.
Zaliv i mesto nazvani su Gravabagalinen prema steni. Iza nje prostiralo se
svetlucavo plavetnilo Mora Orlova. Talasi koji su udarali o obalu bili su
zaogrnuti oblacima peska koje bi pokupili pre no što se raspršte u uzburkanu
belu penu. Pena je hitala uz padinu a onda ju je obala pohotljivo upijala.
Pošto bi zaobišli bedem koji je predstavljala Linienska stena, talasi bi se
sastajali pod različitim uglovima na obali, nadolazeći udvostručenom
žestinom i na kraju stvarali kovitlac oko stopala zlatnog prestola koji su u
pesak spustila četiri fagora. U naplavljeni deo uronilo je deset blistavih
palčeva Kraljice Borliena.
Bezrogi dvobridaši bili su nepokretni. Velikodušno su dopuštali mlečnoj
bujici da ključa oko njihovih stopala iako su se plašili vode, tek pokatkad
strignuvši ušima. Mada su nosili svoj kraljevski teret dobrih pola milje, koliko
je odatle bila udaljena gravabagalinienska palata, na njima se nije primećivao
umor. Naizgled im nije smetala ni nesnosna vrućina. Niti su pokazali bilo
kakvu zainteresovanost kada je kraljica sišla naga s prestola i uputila se ka
moru.
Na suvom pesku iza fagora, majordomo palate nadzirao je dva čoveka-
roba koji su podizali šator, a koji je on potom ispunio svetlim Madi tepisima.
Talasići su puzali oko članaka kraljice Mirdem Ingale, „Kraljice nad
kraljicama”, kako su je nazivali borlienski seljaci. S njom je pošla i njena
kćerka po kralju, princeza Tatro i neke od kraljičinih stalnih pratilja.
Princeza je uzbuđeno vrištala i skakutala. Sa svoje dve godine i tri tenera
smatrala je more za ogromnog, nerazumnog prijatelja.
„Oh, pogledaj ovaj talas koji se približava, Mot. Najveći do sada! A onaj
sledeći… evo ga dolazi… oooh! Pravo čudovište, velik je poput neba! Oh,
postaju sve veći! Sve veći, Mot, Mot, pogledaj! Pogledaj ovog, vidi,
rasprsnuće se… ooh, evo još jednog, ovaj je još veći! Pogledaj, pogledaj,
Mot!”
 Kraljica je ozbiljno klimnula ćerkici koju su toliko oduševili mirni
talasići, a zatim je podigla pogled i zagledala se u daljinu. Na južnom obzorju
nagomilali su se oblaci sivi poput škriljca, vesnici predstojećeg monsunskog
razdoblja. Voda u dubini teško da se mogla opisati kao „plava”. Kraljica je u
njoj prepoznavala azurnu, akvamarinsku, tirkiznu i zelenkastu nijansu. Na
prstu je imala prsten koji joj je prodao neki trgovac u Oldorandu sa kamenom
- jedinstvenim i nepoznatog porekla - čija je boja odgovarala boji jutarnjeg
mora. Osećala je da njen život i život njenog deteta stoje u istom odnosu kao i
taj kamen i okean.
Iz tog rezervoara života dopirali su talasi koji su oduševljavali Tatro. Za
to dete svaki talas predstavljao je poseban događaj, koji je ona doživljavala
nezavisno od prethodnog i budućeg. Svaki talas je za nju bio onaj jedini talas.
Tatro je još boravila u večitoj sadašnjosti detinjstva.
Za kraljicu su talasi predstavljali neprestan proces koji se nije odvijao
samo u okeanu već se mogao primeniti na ceo svet. Taj proces obuhvatao je i
činjenicu da ju je muž odbacio, armije koje marširaju na obzorju, sve veću
vrućinu i jedro koje se svakog dana nadala da će ugledati na obzoiju. Nije
mogla da utekne nijednoj od tih stvari. Bilo da su pripadale prošlosti ili
budućnosti one su bile prisutne u njenoj opasnoj sadašnjosti.
Pozdravivši se s Tatro, potrčala je i zaronila u vodu. Odvojila se od
sićušne prilike koja je oklevala u plićaku da bi prigrlila okean. Prsten je
svetlucao na njenom prstu dok je šakama sekla površinu i udaljavala se od
obale.
Kroz nju prostruja prijatnost dok joj je voda obuhvatala udove i raskošno
ih hladila. Osećala je snagu okeana. Linija talasa koji su se lomili ispred nje
označavala je granicu između vode i zaliva i pravog mora kojim je prolazila
snažna zapadna struja; deleći kontinente tropskog Kampanlata i ledenog
Hespagorata, i obilazeći svet. MirdemIngala nikada nije prelazila tu granicu
ako njeni prijatelji nisu bili s njom.
Oni su upravo pristizali, privučeni snažnim zaraznim delovanjem njene
ženstvenosti. Doplivali su blizu nje. Ronila je s njima dok su razgovarali
svojim orkestralnim jezikom koji joj je još bio stran. Upozorili su je da će se
nešto dogoditi - neka neprijatnost. Pomoliće se iz mora, njenog kraljevstva.
Izgnanstvo je kraljicu dovelo do ovog zaboravljenog mesta na krajnjem
jugu Borliena, do Gravabagaliniena, drevnog Gravabagaliniena, koji su
pohodili duhovi jedne vojske što je ovde nestala pre mnogo vremena. Bilo je
to celo njeno skučeno kraljevstvo. Ali pronašla je još jedno kraljevstvo, u
moru. To otkriće bilo je sasvim slučajno, a zbilo se onog dana kada je ušla u
more za vreme svog mesečnog ciklusa. Njen miris u vodi privukao je
prijatelje. Postali su njeni svakodnevni pratioci, uteha za sve što je izgubila i
za sve ono što ju je ugrožavalo.
Okružena tim stvorenjima, MirdemIngala je plutala na leđima, dok su joj
meki delovi tela bili izloženi toploti Bataliksa iznad njihovih glava. Voda joj
je monotono hučala u ušima. Grudi su joj bile male, izdužene u obliku
limuna, usne široke, struk tanak. Sunce joj je svetlucalo na koži. Njeni
pratioci-ljudi bavili su se sportom u blizini. Neki su plivali čak do Linienske
stene, drugi su skakali duž plaže; svi su nesvesno uzimali kraljicu kao
orijentir. Njihovi povici takmičili su se sa bukom talasa.
Tamo dalje uz plažu, iza mesta na kome se more zaustavljalo, s druge
strane stenja, uzdizala se belo zlatna palata Gravabagaliniena, dom u koji je
kraljica bila prognana i u kome je čekala ili razvod… ili smrt. Plivačima je
ličila na naslikanu igračku.
Fagori su nepomično stajali na plaži. Na otvorenom moru, mirovalo je
jedno jedro. Oblaci sa juga kao da se nisu pomicali. Sve je čekalo.
Ali vreme je proticalo. Oblačan dan je odmicao… niko razuman ne bi se
uputio na otvoreno more na ovim morskim širinama kada se na nebu vide oba
sunca. Kako je tmurni dan odmicao tako su oblaci postajali sve strašniji, jedro
se nagnulo ka istoku i uputilo ka luci Otasol.
Posle izvesnog vremena talasi su doneli ljudski leš. To je bila ta
neprijatnost na koju su je upozorili prijatelji. Skičali su izražavajući tako
odvratnost koju su osećali.
Telo je zaobišlo oko rta Linienske stene kao da u njemu još ima života i
volje, da bi ga potom voda odnela u plićak. Tamo je ostalo da nemarno leži, s
licem okrenutim nadole. Na ramenu mu se klatio galeb.
MirdemIngala je ugledala blesak nečeg belog i stala da pliva u tom
pravcu kako bi proverila o čemu je reč. Jedna od dama sa dvora već je bila
tamo, užasnuto zureći u tu čudnu ribu. Njegova gusta crna kosa bila je
ukrućena od soli. Jedna ruka slomljeno je visila prebačena oko vrata. Sunce je
već počelo da suši smežuranu kožu kada je preko leša pala kraljičina senka.
Telo je bilo naduveno usled trulenja. Sićušni morski račići sjatili su se na
gozbu oko slomljenog kolena. Dvorska dama ispružila je stopalo i prevrnula
leš. Okrenuo se na leđa, zaudarajući.
Sa lica mu je visila gomila uvijajućih riba čistačica koje su užurbano
proždirale sadržinu usta i očnih duplji. Ne obazirući se na sjaj Bataliksa nisu
prekidale da žderu.
Kada začu tapkanje malih stopala iza sebe, kraljica se hitro okrenu.
Ščepala je Tatro i podigla je visoko iznad glave, ljubeći je, zaštitnički joj se
osmehujući, a zatim se uputila duž plaže zajedno s njom. Dok se udaljavala,
doviknula je majordomu.
„SkafBare! Skloni to sa naše plaže. Neka ga pokopaju što je brže moguće.
Izvan starih bedema.”
Sluga se izvuče iz senke šatora otirući pesak sa svog ćarfrula.
„Odmah, gospoja”, odvrati on.
*
Kasnije toga dana, podstaknuta nemirom koji ju je obuzeo, kraljica je
smislila bolji način da se otarasi leša.
„Odnesi ga jednom čoveku koga poznajem u Otasolu , izdala je nalog
svom malom majordomu, ozbiljno ga fiksirajući pogledom. „Taj čovek
kupuje tela. Takode ću ti dati pismo, ali ne za tog anatoma. Anatomu ne smeš
reći odakle dolaziš, razumeš li?”
,,Ko je taj čovek, gospoja?” SkafBar baš nije izgledao oduševljen.
”Zove se KaraBansiti. Njemu ne smeš pomenuti moje ime. Bije ga glas da
je veoma prepreden.”
Nastojala je da sakrije od posluge zabrinutost koja ju je pritiskala, a ta
predoštrožnost će joj se isplatiti kada njena čast bude predata u ruke
KaraBansitiju.
Ispod škripave drvene palate protezali su se hladni podrumi poredani u
obliku saća. Neki od tih podruma bili su ispunjeni nagomilanim ledenim
blokovima, odlomljenim sa kakvog glečera na dalekom Hespagoratu. Kada su
oba sunca zašla, majordomo SkafBar sišao je među te ledene blokove, noseći
svetiljku na kitovo ulje podignutu iznad glave. Jedan mali rob ga je sledio,
držeći se iz straha za porub njegova ćarfrula. Da bi se nekako zaštitio tokom
svog mizernog života, SkafBar je stalno išao povijen, usled čega je zadobio
upalu grudi i ispupčen stomak; na taj je način želeo svima da stavi do znanja
koliko je u stvari beznačajan te je na taj način izbegao daljnja zaduženja. Ali
ta mu odbrana nije mnogo pomogla. Kraljica je imala zadatak za njega.
Navukao je kožne rukavice i opasao kožnu kecelju. Povukavši prekrivač
sa jedne gomile leda, predao je svetiljku dečaku i podigao sekiru za led. Sa
dva udarca, odvojio je jedan blok od drugog.
Noseći blok i gunđajući kako bi uverio dečaka u njegovu težinu, lagano se
uspinjao stepenicama, pobrinuvši se prethodno da dečak zaključa vrata za
sobom. Dočekali su ga neverovatno krupni lovački psi koji su se šunjali
tamnim hodnicima. Pošto su znali SkafBara nisu ni zalajali.
 Noseći led izišao je na stražnja vrata. Sačekao je dok nije čuo kako ih
dečak-rob zaključava iznutra. Tek se tada uputio preko dvorišta.
Iznad njega sijale su zvezde, a povremeni ljubičasti blesak aurore
osvetljavao mu je put dok je prolazio ispod drvenog luka prema štalama.
Osetio je slabi miris izmeta hoksnija.
Štalski momak čekao je u tami, drhtureći. Svi su bili nervozni u
Gravalbalinienu pošto bi pao mrak, jer govorkalo se da u to doba vojnici
mrtve vojske kreću u potragu za prijateljskim zemljišnim oktavama. Niz
smeđih hoksnija strugao je kopitima u tami.
„Je li moj hoksni spreman, momče?”
„Aha.”
Štalski momak opremio je hoksnija potrepštinama za SkafBarovo
putovanje. Preko životinjskih leđa bila je privezana dugačka košara od vrbova
pruća koja se koristila za prevoz namirnica što su morale da se drže na ledu
kako bi ostale sveže. Po poslednji put zagunđavši, SkafBar gumu ledeni blok
na dno košare prekriveno piljevinom.
„Pomozi mi da prenesem telo, momče, i ne pravi se suviše fin.”
Telo oprano u zalivu ležalo je u uglu štale u lokvi morske vode. Dvojica
muškaraca ga odvukoše, podigoše i smestiše na led. Sa izvesnim olakšanjem
pričvrstiše poklopac podstavljene košare.
„Kako je životinjski hladan”, primeti štalski momak, otirući šake o
ćarfrul.
„Malo ljudi gaji lepe misli o ljudskom lešu”, odvrati SkafBar, skidajući
rukavice i kecelju. „Srećom jedan od takvih je deuteroskopista iz Otaso la.”
On izvede hoksnija iz štale, prođe pored stražara koji su čuvali palatu i
čija su bradata lica nervozno izvirivala iz kolibe u blizini bedema. Kralj je
dodelio odbačenoj kraljici samo stare i nepouzdane vojnike da je brane. I sam
SkafBar bio je nervozan i neprestano je zvirkao oko sebe. Čak ga je i udaljeni
huk mora činio nervoznim. Kada se našao van palate, zastao je, udahnuo i
osvrnuo se.
Palata se ocrtavala naspram pokrova od zvezda poput kakvog izjedenog
obrisa. Samo na jednom mestu je svetlo probijalo njenu tamu. Tamo se mogla
nazreti ženska prilika, kako stoji na balkonu zagledana prema kopnu. SkafBar
klimnu sam sebi, okrenu se ka priobalnom putu, te povuče hoksnijevu glavu
prema istoku u pravcu Otasola.
Ranije tog dana, kraljica MirdemIngala pozvala je svog majordoma. Iako
je bila pobožna žena, praznoverja se ipak nije oslobodila, tako da ju je
pronalazak tela u vodi unespokojio. Bila je sklona da ga shvati kao predznak
vlastite smrti.
Poljubila je princezu TatromanAdalu za laku noću i povukla se na
molitvu. Večeras, Akhanaba nije mogao da joj pruži utehu iako je smislila
jednostavan plan gde bi to telo moglo biti iskorišteno na zadovoljavajući
način.
Pribojavala se šta bi kralj mogao da učini… njoj i njenoj kćeri. Ničim nije
mogla da se zaštiti od njegova gneva, a bilo joj je jasno da dok god bude živa
njena popularnost će za njega predstavljati pretnju. Postojao je neko ko bi je
zaštitio, jedan mladi general; njemu je poslala pismo, ali on se borio u
Zapadnim ratovima i nije joj odgovorio.
Sada je po SkafBaru poslala još jedno pismo. U Otasol, udaljen stotinu
milja, trebalo je uskoro da stigne jedan od poslanika Svetog Panovalanskog
carstva… sa njenim mužem. Ime mu je bilo Alam Esomber, i on će joj doneti
na potpis dokument o razvodu. Kada se toga setila obuze je drhtavica.
Njeno pismo bilo je na putu do Alama Esombera; u njemu je tražila da je
zaštiti od muža. Usamljenog glasnika mogla je da presretne kakva kraljeva
patrola, a neuredan čovečuljak sa tovarnom životinjom proći će neopaženo.
Nikome ko će pregledati leš neće pasti na pamet da potraži kakvo pismo.
Pismo nije bilo naslovljeno na poslanika Eskombera već na samog svetog
K’Sara. K’Sar je imao razloga da ne voli njenog kralja i sigurno će pružiti
zaštitu pobožnoj ožalošćenoj kraljici.
Stajala je na balkonu, zagledana u noć. Smejala se sama sebi što je
polagala nadu u jedno pismo, u trenutku kada je ceo svet mogao da bukne u
požaru. Pogled joj odluta do obzorja na severu. Tamo je gorela
JarapRombrijeva kometa: za neke je predstavljala simbol uništenja, za neke
simbol spasa. Oglasila se noćna ptica. Kraljica je osluškivala njen krik dugo
pošto je uminuo, kao što neko posmatra nož koji u nepovrat pada kroz bistru
vodu.
Kada se uverila da je majordomo krenuo, vratila se do svog ležaja i
navukla oko njega svilene zastore. Ležala je tamo otvorenih očiju.
Kroz mrak, prašina priobalnog puta izgledala je bela. SkafBar se s
naporom kretao pored svog tereta, zabrinuto se osvrćući unaokolo. Pa ipak se
prestravio kada se iz mraka pojavila jedna prilika i doviknula mu da stane.
Čovek je bio naoružan i imao je vojničko držanje. Bio je to jedan od ljudi
kralja JandoAnganola, plaćenih da motre na one koji dolaze ili odlaze po
kraljičinom nalogu. Omirisao je košaru. SkafBar mu je objasnio kako
namerava da proda leš.
„Znači li to da je kraljica u toj meri siromašna?” upitao je stražar i
propustio SkafBara.
SkafBar je mimo produžio, budno motreći na zvuke koje nije proizvodila
škripava košara. Duž obale bilo je krijumčara i ne samo krijumčara. Borlien je
bio umešan u Zapadne ratove protiv Randonana i Kejsa, tako da su u
njegovim predelima često lutale bande vojnika, harača ili dezertera.
Kada je na putu proveo dva cela sata poveo je hoksnija pod jedno drvo
čije su se grane nadnosile nad put. Put se strmo uzdizao ispred njega da bi na
kraju izbio na južnu glavnu saobraćajnicu koja je vodila od Otasola na zapad
čak do granice sa Randonanom.
Biće mu potreban čitav dan, svih dvadeset pet sati da stigne do Otasola,
ali postojali su i lakši načini putovanja od kaskanja pored natovarenog
hoksnya.
Pošto je svezao životinju za drvo, SkafBar se popeo na jednu onižu granu
i stao da čeka. Zadremao je.
Kada ga je probudilo kloparanje dolazećih kola, skliznuo je sa grane i stao
da čeka čučeći pored glavnog puta. Aurora, koja mu je svetlucala iznad glave,
pomogla mu je da razazna putnika. Zazviždao je, a zviždukom mu je bilo i
odgovoreno, posle čega su se kola lenjo zaustavila.
Vlasnik kola bio je stari prijatelj iz istog dela Borliena kao i SkafBar, po
imenu FloerKrou. Svake nedelje je za vreme leta male godine vozio
proizvode sa lokalnih dobara na pijac. FloerKrou nije bio prevoznik, ali bio je
spreman da poveze SkafBara do Otasola kako bi dobio jednu dodatnu
životinju za vuču koja bi se smenjivala s njegovim hoksnijem.
Kola su se zaustavila tek koliko je bilo potrebno da se natovareni hoksni
priveže za stražnju stranu kola i SkafBar uspentra. FloerKrou pucnu bičem i
kola tandrčući krenuše. Vukao ih je strpljivi smeđesivi hoksni.
Uprkos toploj noći FloerKrou je nosio šešir široka oboda i debeli ogrtač.
Pore njega se nalazio mač u čeličnim koricama. Teret mu se sastojao od četiri
crna prasenceta, draguna, gving-gvinga i gomile povrća. Prasići su se
bespomoćno ljuljali u mrežama sa spoljašnje strane kola. SkafBar se oslonio o
sivi naslon i zaspao sa kapom navučenom na oči.
Probudio se kada su točkovi počeli teško da se okreću po isušenom putu.
Nadolazeća zora terala je zvezde da blede dok se Frejr spremao da izađe.
Duvao je povetarac koji je sa sobom donosio mirise ljudskom naselja.
Iako je zemljom još vladala tama, seljaci su već bili na nogama, na putu
ka poljima. Kretali su se mračni i tihi, dok bi oruđe koje su nosili tek
povremeno zazvečalo. Njihov umoran hod, pognute glave, ukazivali su na
umor koji ih je ophrvao još prethodne večeri na povratku kući.
Muškarci, žene, mladi, stari, nadirali su i iznad puta i ispod njega. Kao što
se ubrzo pokazalo, okolni predeo se sastojao od klinastih udubljena, obronaka
i zidova, a sve je to bilo zagasito smeđe boje, poput hoksnija. Ti seljaci živeli
su u velikoj laporastoj ravnici koja je sačinjavala središnji južni deo
kontinenta sa tropskom klimom, Kampanlata. Protezala se na sever, gotovo
do granice sa Oldorandom i na istok do reke Takise, na kojoj se nalazio
Otasol. Bezbrojni radnici prekopavali su to glinasto-peskovito tle već bezbroj
godina. Izdignute su obale, nagomilano stenje i podignute brane koje su
neprestano uništavane i ponovo građene tokom narednog pokolenja. Čak i u
vreme nestašica, kao što je bilo ovo sadašnje, glinasto tle morali su obrađivati
oni čija je sudbina da iz prašine požnju useve.
„Voa”, reče FloerKrou dok su kola tandrkajući ulazila u selo pored puta.
Debeli glineni zidovi čuvali su sistem za navodnjavanje stambenih kuća
od pljačkaša. Kapija se slomila i raspala za vreme prošlogodišnjeg
monsunskog razdoblja i nije bila popravljena. Iako je još bilo dosta mračno,
ni kroz jedan prozor nije dopiralo svetio. Kokoši i guske prebirale su ispod
blatnjavih umrljanih zidova na kojima su bili oslikani odgovarajući religijski
simboli.
Trunku radosti unosila je peć što je gorela pored kapije. Stari prodavač
koji je održavao vatru u peći nije morao da izvikuje šta prodaje: njegova je
roba svojim mirisom sama sebe nudila. Bio je to prodavač peciva. Odmerena
reka seljaka kupovala je od njega pecivo koje su jeli na putu do posla.
FloerKrou munu SkafBara u rebra i bičem mu pokaza prema prodavcu.
SkafBar je shvatio poruku. Ukočeno sišavši, uputio se da kupi doručak.
Pecivo je izlazilo pravo iz vatrenih čeljusti čeličnih kalupa u ruke mušterija.
FloerKrou je pohlepno pojeo svoj deo i popeo se u stražnji deo kola da spava.
SkafBar je promenio hoksnije, prihvatio uzde i ponovo poterao kola.
Dan je odmicao. Putem se se gurala i druga kola. Predeo se izmenio.
lzvesno vreme glavni put se protezao toliko ispod nivoa tla da se ništa sem
smeđih zidova polja nije moglo videti. Zatim bi opet izbio na vrh nasipa, tako
da su se mogli videti raznovrsni usevi.
Ravnica se protezala u svim pravcima, koliko je bila ravna toliko je bila i
široka, i na njoj su se nazirale sitne povijene prilike. Preovlađivale su prave
linije. Polja i terase bile su četvrtaste. Drveće posađeno u obliku aleja. Reke
skrenute u kanale; čak su i jedra čamaca koji su plovili kanalima bila
pravougaona.
 Bez obzira na pogled, bez obzira na toplotu… današnja temperatura
merila se stotinama… seljaci su radili dok se ne bi smrklo. Povrće, voće,
veronika, kulture namenjene za prodaju, o svemu tome trebalo je voditi
računa. Leđa su im ostajala pogrbljena, bez obzira na to da li je na nebu sjalo
jedno ili dva sunca.
Frejr je bio nemilosrdno sjajan za razliku od tamno crvenog lica
Bataliksa. Svi su znali koji je od njih gospodar nebesa. Putnici iz Oldoranda,
koji je bliži ekvatoru, pričali su o šumama koje bi iznenada buknule na
Frejrovu zapovest. Mnogi su verovali da će Frejr uskoro progutati svet; pa
ipak još je bilo leja koje je trebalo okopati i nežnijeg rastinja koje je trebalo
zaliti.
Seljačka kola približila su se Otasolu. Nigde više nije bilo sela. Svuda
unaokolo nalazila su se sama polja što su se protezala do obzoija koje se
rasipalo u nestabilnim fatamorganama.
Put se spuštao naniže u neku vrstu žljeba, i sa obe strane bio oivičen
zemljanim zidovima visokim trideset stopa. Selo se zvalo Mordek. Muškarci
siđoše i privezaše hoksnija, koji je klonulo čekao sapet rudom da mu donesu
vode. Obe njihove tamnosmeđe životinje pokazivale su znake premora.
Uski tuneli vodili su u glib sa obe strane puta. Kroz njih se probijala
sunčeva svetlost, precizno iseckana u pravougaonike. Muškarci kroz jedan od
tunela dospeše u neko otvoreno dvorište, dosta ispod nivoa tla.
S jedne strane dvorišta nalazio se „Zreo vrč”, krčma izdubljena u tlu.
Njena prijatno sveža unutrašnjost bila je osvetljena jedino odsjajima svetlosti
koja je dopirala u dvorište. Naspram krčme nalazile su se male stambene
kuće, takode izdubljene u ilovači. Njihova oker pročelja bila su osvežena
cvećem u saksijama.
Selo se širilo putem lavirinta podzemnih prolaza, koji su povremeno
izbijali na dvorišta, od koji su mnoga imala stepenice što su vodile na
površinu, gde je radila većina stanovnika Mordeka. Krovovi kuća bila su u
stvari polja.
Kada su pojeli lak obrok i popili vino u krčmi. FloerKrou primeti: ,.On
malo zaudara.”
„Već je dosta dugo mrtav. Kraljica ga je pronašla na obali, izbacili ga
talasi. Rekao bih da je ubijen u Otasolu, što je i najverovatnije, te bačen s keja
u more. U tom slučaju bi ga struja mogla doneti do Gravabagaliniena.”
Dok su se vraćali prema kolima, FloerKrou reče: „To je, nema sumnje, loš
predznak za kraljicu nad kraljicama.”
 Dugačka košara ležala je u stražnjem delu kola sa povrćem. Voda se
cedila sa leda koji se topio i kapala na tle tako da se stvorila barica koja je
spiralno oticala u prašinu. Oko kola zujale su muve.
Popeše se i krenuše da prevale tih još nekoliko milja do Otasola.
„Ako kralj JandoAnganol poželi da nekog ukloni on to i čini…”
SkafBar je bio zaprepašten. „Kraljicu svi mnogo vole. Posvuda ima
prijatelja.” Napipao je pismo u džepu i klimnuo sam sebi. I to uticajnih
prijatelja.
,,A on namerava da se oženi jedanaestogodišnjim devojčurkom.”
„Ta ima jedanaest godina i pet tenera.”
„Svejedno. To je odvratno.”
„Oh, svakako da je odvratno”, složi se SkafBar. „Jedanaest i po, zgodno!”
On skupi usne i zviznu.
Pogledaše jedan u drugoga i osmehnuše se.
Kola su škripala prema Otasolu, a muve zunzare su ih sledile.
Otasol je bio veliki nevidljivi grad. U hladnije doba ravnica je podupirala
njegove Zgrade, a sada su one podupirale ravnicu. Otasol je predstavljao
podzemni lavirint u kome su živeli ljudi i fagori. Na sprženoj površini ostali
su samo putevi i polja prošarana pravougaonim rupama u tlu. U tim
pravougaonicima bila su smeštena dvorišta, oivičena pročeljima kuće koje
nijednim drugim svojim delom nisu gledale napolje.
Otasol je bio zemlja i njena suprotnost, izdubljena zemlja, negativnost i
pozitivnost tla, kao da su ga izgrizli geometrijski crvi.
U tom gradu stanovalo je 695.000 ljudi. Njegova ogromnost se nije mogla
videti tako da su je retko bili svesni i samo stanovnici. Plodno tle, klima i
geografski položaj uslovili su da ta luka u razmerama premaši čak i
borliensku prestonicu, Matrasil. I tako se lavirint širio, često na različitim
nivoima, dok ga ne bi zaustavila reka Takisa.
Ispod površine tla protezale su se asfaltirane pruge, od kojih su neke bile
dovoljno široke da njima mogu proći dvoja kola. SkafBar je koračao duž
jedne od tih traka vodeći hoksnija natovarenog košarom. Rastao se od
FloerKroa na pijaci u predgrađu. Dok je tako išao pešaci su se okretali i zurili
u njega, trljajući noseve usled smrada koji se širio oko njega. Ledeni brok na
dnu košare već se gotovo sav istopio.
„Anatom i deuteroskopista?” upitao je jednog prolaznika. „Bardol
KaraBansiti?”
 „Odbrambeno dvorište.”
Prosjaci svih vrsta tražli su milostinju ispred mnogobrojnih crkvi; bilo je
među njima ranjenih vojnika koji su se vratili iz ratova, osakaćenih,
muškaraca i žena sa užasnim rakom kože. SkafBar nije na njih obraćao
pažnju. Pekubee su pevale u kavezima na svakom uglu i u svakom dvorištu.
Pesme raznih vrsta pekubea u toj meri su se razlikovale da su ih slepci
prepoznavali i prema njima se ravnali.
SkafBar se probijao kroz lavirint, sišao niz nekoliko širokih stepenika u
Odbrambeno dvorište, te stigao do vrata na kojima je bilo ispisano ime
Bardola KaraBansitija. Pozvonio je.
Neko je skinuo rezu i otvorio vrata. Pojavio se jedan fagor, odeven u
grubi ogrtač od konoplje. Prazan pogled svetio crvenih očiju dopunio je
pitanjem.
„Šta želeti?”
„Anatoma.”
Privezavši hoksnija za predviđenu motku, SkalBar uđe unutra i obre se u
maloj kupolastoj prostoriji. U njoj se nalazio blagajnički sto iza koga je stajao
drugi fagor.
Prvi fagor uputio se niz hodnik, čije je naspramne zidove istovremeno
češao svojim širokim ramenima. Odmakao je zavesu i ušao u dnevnu sobu u
čijem se jednom uglu nalazio divan. Anatomista je uživao u opštenju sa
svojom ženom na divanu. Zastao je da sasluša šta taj sluga nečovek ima da
mu kaže, a zatim je uzdahnuo.
„Briši, odmah dolazim.” Podigao se, te oslonio o zid kako bi navukao
pantalone ispod ćarfrula, što je namemo sporo činio.
Žena zavitla jastuk prema njemu. „Tupoglavče, zašto se nikad ne
usredsrediš? Dovrši ono što si počeo. Reci tim budalama da se nose.”
On odmahnu glavom, a debeli obrazi mu se zatresoše. „Radi se o
nepromenljivom poretku stvari, lepotice moja. Ostani topla dok se ne vratim.
Ne određujem ja kada će neko da dođe ili ode…”
On krenu hodnikom te zastade na pragu radnje kao da želi da izvidi ko
mu je to stigao. Bardol KaraBansiti bio je krupan čovek, ne toliko visok
koliko težak, izveštačenog načina govora i teške lobanje koja se nije baš
mnogo razlikovala od lobanje kakvog fagora. Preko ćarfrula nosio je debeo
kožni opasač za koji je bio zataknut nož. Iako je izgledao kao običan koljač,
KaraBansitija je bio zaslužen glas da je prepreden čovek.
Sa svojim upalim grudima i izbačenim stomakom, SkafBar baš nije
izgledao bog zna kako, što mu je KaraBansiti jasno stavio do znanja.
„Imam na prodaju jedno telo, gospodine. Ljudsko telo.”
Ne izustivši ni reč, KaraBansiti dade znak fagorima. Oni se udaljiše i
doneše telo, koje spustiše na sto. Čestice piljevine i leđa još su bili zalepljeni
za njega.
Anatom i deuieroskopista priđe jedan korak.
„Povisok je. Odakle ti, čoveče?”
,,lz reke, gospodine. Dok sam pecao.”
Telo je bilo u toj meri naduveno od unutrašnjih gasova da je prosto kipelo
iz odeće. KaraBansiti ga prevrnu na leđa te izvuče mrtvu ribu iz košulje.
Zatim je baci SkafBaru pred noge.
„To je takozvana riba čistačica. Za one od nas kojima je stalo do istine, to
uopšte nije riba, već morsko mladunče Vutre crva. Morsko. More, ne sveža
voda. Zašto lažeš? Jesi li ti ubio tog jadnika? Ličiš mi na kriminalca. Tako
kaže frenologija.”
,,U redu, gospodine, ako vam se tako više dopada, našao sam ga u moru.
Pošto sam sluga nesrećne kraljice, ne bih želeo da se to pročuje.” KaraBansiti
ga podrobnije pogleda. „Ti služiš MirdemIngalu, kraljicu nad kraljicama, ti, ti
vucibatino? Ona zaslužuje da ima dobre lakeje i puno sreće, ta dama.”
On pokaza na jeftini otisak kraljičina lika koji je visio u jednom uglu
radnje.
„Ja je dosta dobro služim. Kažite, koliko ćete mi platiti za to telo?”
„Toliki put si prešao zbog deset runa, ne više. U ovim groznim vremenima,
svakog dana mogu nabaviti telo za seču. 1 to svežije od ovog.” „Rečeno mi je
da ćete mi platiti pedeset, gospodine. Pedeset runa, gospodine.” Lukavo ga
pogleda SkafBar, te stade da trlja šake.
„Kako to da si se pojavio ovde sa svojim smrdljivim prijateljem upravo u
vreme kada u Otasol treba da stigne kralj i poslanik samog Svetog K’Sara?
Nisi li ti kraljev pion?”
SkafBar raširi šake i malo se strese. „Izvesne veze imam samo sa onim
tamo hoksnijem. Platite mi samo dvadeset pet, gospodine, i ja ću se vratiti
smesta kraljici.”
„Svi ste vi pohlepni. Nije ni čudo što svet propada.”
„U tom slučaju, gospodine, prihvatiću dvadeset. Dvadeset runa.”
Okrenuvši se jednom fagoru koji je stajao u blizini, otresajući blede sline sa
nozdrva u obliku proreza, KaraBansiti reče: „Isplati ga i vodi odavde.”
 „Kolko platim?”
„Deset runa.”
SkafBar ljutito zaurla.
,,U redu. Petnaest. A ti, mili moj, prenesi pozdrav Bardol KaraBansitija
svojoj kraljici.”
Fagor stade da pretura po svom ogrtaču od konoplje i izvuče tanak
novčanik Iz njega izvadi tri zlatna novčića, koja mu pruži na čvornovatom
dlanu troprste šake. SkafBar ih ščepa i krenu ka vratima krajnje zlovoljno.
KaraBansiti oštro naredi jednom od pomoćnika nejudi da prebaci les
preko ramena… naređenje je bilo izvršeno bez primetnog otpora…te krenu za
njim duž mračnog hodnika, ispunjenog čudnim mirisima. KaraBansiti je isto
toliko znao o zvezdama kao i o utrobi, tako da se njegova kuća… koja je i
sama bila oblikovana poput kakve utrobe… protezala daleko u ilovaču sa
ulazima iz nekoliko uličica koji su vodili u odaje što su služile njegovim
mnogobrojnim zanimanjima.
Ušli su u radionicu. Svetlost je prodirala kroz dva, mala četvrtasta prozora
napravljena u zemljanim zidovima debelim kao da je u pitanju kakva tvrđava.
Ispod fagorovih spljoštenih stopala okrenutih prema napolje svetlucale su
sjajne truni. Ličile su na dijamante. Bila su to zrnca stakla, koja su se rasula
dok je deuteroskopista pravio sočiva.
Soba je bila pretrpana učenim đubretom. Deset zgrada zodijaka bilo je
oslikano na zidu. Na drugom zidu visila su tri leša u različitim stupnjevima
seciranja… jedna ogromna riba, jedan hoksni i jedan fagor. Hoksni je bio
otvoren poput kakve knjige, meki delovi bili su mu odstranjeni kako bi se
videla rebra i kičma. Na obližnjem stolu ležali su listovi na kojima je
KaraBansiti nacrtao veoma podrobno mrtvu životinju iz svih uglova, a razni
delovi bili su obojeni raznobojnih mastilom.
Fagor zbaci gravabagalienski leš s ramena te ga obesi naglavačke Dve
kuke probiše mesto između Ahilove pete i kalkaneuma. Slomljene ruke su
visile, a naduvene šake počivale su poput kraba sa oklopom na podu. Posto ga
je KaraBansiti u prolazu udario, pomoćnik se udalji. KaraBansiti je mrzeo da
mu se dvobridaši muvaju unaokolo, ali oni su bili jeftiniji od slugu, pa čak i
od ljudi robova.
Pošto je znalački pregledao leš, KaraBansiti izvuče nož te mrtvacu
raspara odeću. Uopšte se nije obazirao na zadah truleži koji se od njega širio.
Bilo je to telo mladića, starog dvanaest godina, dvanaest i po. možda
dvanaest godina i devet tenera, ne više. Odeća mu je bila obična i stranog
porekla, kosa podšišana onako kako su se obično šišali mornari.
„Ti, momče, verovatno nisi iz Borliena”, obrati se KaraBansiti lešu.
„Odeća ti je hespagoratskog stila… verovatno si iz Dimariama.“
Stomak je bio u toj meri naduven da se prelio preko opasača i sakrio ga.
KaraBansiti ga otkopča. Pošto se meso povuklo, ukazala se rana. KaraBansiti
navuče rukavicu i uvuče pesnicu u ranu. Prsti mu naidoše na neku prepreku.
Posle izvesnog cimanja, on izvuć zakrivljeni sivi rog dvobridaša koji je
probio slezinu i zario se duboko u telo. Promatrao je taj predmet sa
zanimanjem. Njegova dva oštra brida činila su ga korisnim oružjem. Nekada
je imao i dršku koja je sada nedostajala; verovatno je nestala u moru.
Počeo je da razgleda telo još znatiželjnije. Voleo je tajanstvene stvari.
Spustivši rog, stao je da proučava opasač. Bio je savršeno izrađen, ali
pripadao je onoj vrsti uobičajenih predmeta koji su se posvuda prodavali - u
Osoilima, na primer, gde su hodočasnici snabdevali tržište takvim stvarima.
S unutrašnje strane nalazio se dugmetom zatvoren džep, koji on sada
otvori. Iz njega izvadi neki neshvatljivi predmet.
Namrštivši se, on položi predmet na svoj prljav dlan te ode na svetio s
njim. Nije ličio ni na šta što je ikada video. Nije čak mogao ni da prepozna
metal od koga je uglavnom bio izrađen. Njegovim pragmatskim umom
prostruja drhtaj praznoverja.
Dok ga je prao pod pumpom, otklanjajući tragove peska i krvi, u
radionicu uđe njegova žena Bindla.
„Bardole? Šta to radiš? Mislila sam da ćeš se vratiti u krevet. Znaš li ti šta
sam čuvala za tebe da se ne ohladi?”
„Volim to, ali sada moram nešto drugo da obavim.” Uputio joj je jedan od
svojih svečanih osmeha. Bila je sredovečna… sa dvadeset osam godina i
jednim tenerom, gotovo dve godine mlađa od njega… i njena gusta
crvenkastosmeđa kosa pomalo je gubila boju; ali divio joj se pošto je bila
svesna svog zrelog šarma. U ovom trenutku preterano napadno je pokazivala
koliko se gadi mirisa u ovoj prostoriji.
„Čak ni ne pišeš raspravu o religiji, čime se gotovo uvek služiš kao
izgovorom.”
On promrmlja. „Miliji mi je moj smrad.”
„Ti, perverznjaku. Religija je večna, smrad nije.”
„Naprotiv, moja legendama lepotice, religije se sve vreme menjaju Smrad
je taj koji se nikada ne menja.”
 „Ti uživaš u tome?”
Upravo je sušio taj divni predmet odećom tako da nije odgovorio.
„Vidi ovo.”
Ona priđe i položi mu šaku na rame.
„Gromade mu!” Uzviknu ona sa strahopoštovanjem. On ga predade
Bindli, a ona uzdahnu.
Traka vešto isprepletenog metala, nalik na narukvicu, pridržavala je
providnu pločicu na kojoj su sijale tri skupine brojki.
Pročitaše naglas brojke dok je on kažiprstom pokazivao na njih.
06:16:55 12:37:76 19:20:14
Brojevi su se ispisivali i menjali na očigled. KaraBansitijevi se pogledaše
u nemom zaprepaštenju. Zatim se ponovo zagledaše u taj predmet,
„Nikada ranije nisam videla takav talisman”, sa strahopoštovanjem izjavi
Bindla.
Potpuno opčinjeni morali su ponovo da ga pogledaju. Brojke su bile crne
na žutoj podlozi. On pročita naglas.
06:20:25 13:00:00 19:23:44
Kada je KaraBansiti prineo taj mehanizam uvetu da proveri ispušta li
kakav zvuk, sat sa klatnom na zidu iza njega stade da zvoni označavajući
trinaesti čas dana. Taj sat je bio usavršen, napravio ga je sam KaraBansiti u
mladosti. Slikovito je pokazivao vreme izlazaka i zalazaka dvaju sunaca,
Bataliksa i Frejra, kao i delove godine, sto sekundi koje sačinjavaju jedan
minut, četrdeset minuta u satu, dvadeset pet sati u danu, osam dana u nedelji,
šest nedelja u teneru, i deset tenera godine koja ima četiri stotine osamdeeset
dana. Postojao je takode pokazivač za 1825 malih godina koje tvore jednu
Veliku godinu; on je sada stajao na 381, stoje bio današnji datum prema
borliensko - oldorandskom kalendaru.
Bindla je osluškivala mehanizam, ali ništa nije čula. „Je li to neka vrsta
sata?”
„Mora biti. Srednje brojke pokazuju trinaest časova, borliensko vreme…”
Uvek je znala kada je gubio bitku. Grizao je zglob prsta poput deteta.
Na gornjoj strani narukvice bio je niz dugmića. Ona pritisnu jedno.
Na tri otvora pojavi se drugi niz brojeva.
6877 828 3265
 (1177)
Srednji označava godinu, prema nekom drevnom kalendaru. Kako to
uopšte može da radi?”
On ponovo pritisnu isto dugme, posle čega se vrati prethodni niz brojki.
Zatim spusti narukvicu na klupu i zagleda se u nju, ali Bindla je podiže i
navuče preko šake. Narukvica istog časa prionu uz njen ugojen zglavak. Ona
se strese.
KaraBansiti ode do police sa izlizanim referencijalnim knjigama. Pređe
preko drevnog folio primerka Testamenta RajniLajana i izvuče u kožu uvezan
primerak Kalendarskih tabela proroka i deuteroskopista. Prelistavši nekoliko
stranica, zaustavio se na jednoj, te stao prstom da prelazi po stupcu.
Iako je po borliensko-oldorandskom kalendaru bila 381 godina, ovo
računanje nije bilo sveopšte prihvaćeno. Ostali narodi služili su se drugačijim
računanjima vremena koja su bila navedena u stupcima; 828 je bila na popisu.
Pronašao ju je pod drevnim, odbačenim „Denisovim kalendarom”, koji se
sada povezivao sa vradžbinama i okultnim. Denis je bilo ime legendarnog
kralja koji je navodno vladao celim Kampanlatom.
„Središnja pločica narukvice pokazuje lokalno vreme…” Ponovo se
prihvatio zgloba na prstu. ,,A preživeo je i kupanje u moru. Postoje li majstori
koji su u stanju da stvore ovakav biser? To na neki način mora da potiče još iz
Denisova doba…”
On uhvati ženin zglavak i oboje se zagledaše u brojke koje su se brzo
menjale. Pronašli su merač vremena neuporedive prefinjenosti, verovatno
neuporedive vrednosti i, nema sumnje, neuporedivo tajanstven.
Gde god da se nalazili majstori koji su izradili tu narukvicu, mora da su
bezbedni i van domašaja očajnog stanja do koga je kralj JandolAnganol doveo
u Borlien. U Otasolu su stvari još funkcionisale jer je bio luka, u kojoj se
trgovalo sa ostalim zemljama. Drugde su uslovi bili gori, vladala je suša, glad
i bezakonje. Ratovi i čarke tratili su životne sokove zemlje. Neki bolji
državnik nego što je to bio ovaj kralj, koga bi savetovali ne toliko podmitljiva
skritina ili parlament, uspostavio bi mir sa borlienskim neprijateljima i
pobrinuo se za dobrobit stanovništva kod kuće.
Pa ipak, teško je bilo mrzeti JandolAnganola - iako je KaraBansiti
redovno to pokušavao… jer bio je spreman da se odrekne svoje prelepe žene,
kraljice nad kraljicama, kako bi se oženio glupim detetom, polumadiskinjom.
Zašto bi Orao to učinio ako ne da zapečati savez između Borliena i njegovog
starog neprijatelja, Oldoranda, zarad dobrobiti svoje zemlje? Svi su se slagali
da je JandolAnganol bio opasan čovek… ali isto onoliko rob uslova kao i
najniži seljak.
Velika krivica može se pripisati i pogoršanju klimatskih uslova.
Raspamećujuća toplota, koja se iz pokolenja u pokolenje povećavala, dok i
samo drveće nije počelo da gori…
„Ne stoj tu sanjareći”, pozva ga Bindla. „Dođi da skineš tu tvoju
 NEKI DOLASCI U PALATU
Događaj koga se kraljica plašila već je dobijao u zamahu. Kralj
JandolAnganol krenuo je na put u Gravabagalinien da se razvede od nje. Iz
borlienske prestonice Matrasil spustiće se rekom Takisom do Otasola, a zatim
će nastaviti priobalnim brodom prema zapadu, do gravabagalinienskog uskog
zaliva. JandolArganol će upoznati svoju kraljicu sa predlogom svetog K’Sara
za razvod i to pred svedocima. A onda će se rastati, možda zauvek.
Takav je bio kraljev plan i o svemu je dobro promislio.
Ispraćen ratničkim zvucima truba i članovima svog domaćinstva, krali
JandolAnganol odvezao se u savršenom poretku, u državnoj kočiji niz brdo na
kojem se nalazila palata, prošao kroz matrasilske pretrpane ulice i stigao do
kejova. S njim u kočiji nalazi se samo jedan pratilac: Juli, njegov fagor
miljenik. Juli je još bio kržljavi mladunac kome je smeđe krzno detinjstva i
dalje provirivalo kroz beli ogrtač. Rogovi su mu bili odstranjeni i sedeo je
pored svog gospodara, vrpoljeći se nervozno i razmišljajući o putovanju
rekom.
Kada je JandolAnganol izašao iz kočije, kapetan broda mu priđe i brzo
salutira.
„Krećemo čim budete spremni”, reče JandolAnganol. Njegova je kraljica
sa istog ovog keja pošla u izgnanstvo pre otprilike pet tenera. Skupine
građana stajale su duž obale reke, nestrpljivo iščekujući da ugledaju kralja
koji je izazivao tako oprečna mišljenja. Većina ih je došla da svom monarhu
poželi sretan put. Ovo klicanje nije se moglo ni iz daleka uporediti sa vikom
koja je ubrzala odlazak kraljice MirdemIngale.
Kralj se pope na brod. Oglasi se drvena čegrtaljka, oštro poput lupe kopita
po kaldrmi. Veslači zaveslaše. Razapeše jedra.
Dok je brod klizio iz svog sidrišta, JandolAnganol se oštro okrenu i
zagleda u gradonačelnika Matrasila, koji je stajao sa svojim ukočenim
pomoćnicima na doku i pozdravljao ga. Uhvativši kraljev pogled,
gradonačelnik pokorno pognu glavu, ali JandolAnganol je znao koliko je u
stvari taj čovek bio ljut. Gradonačelnik se protivio želji monarha da napusti
prestonicu u vreme kada je gradu pretila spoljašnja opasnost. Iskoristivši rat
između Borliena i Randomana na zapadu, divlji narodi Mordriata sa severa
krenuli su u pohod.
Kada je to mrzovoljno lice zaklonila krma broda, kralj se okrenu prema
jugu. Priznao je sebi da je gradonačelnik donekle bio u pravu. Iz visokih, ne
mirnih travnatih predela Mordriata stizale su vesti da je gospodar rata Undrajd
Čekić ponovo postao aktivan. Radi poboljšanja morala borlienske severne
armije trebalo je naimenovati kraljevog sina, RobajdajaAnganola, njenim
generalom. Ali RobajdajAnganol je nestao istog dana kada je saznao za očev
plan da se razvede od njegove majke.
„Sin od poverenja…”, izusti JandolAnganol u vetar, sa gorčinom u glasu.
Krivio je sina za ovo putovanje na koje je krenuo.
I tako je kralj okrenuo profil u pravcu juga, tragajući za izrazima
odanosti. Na drvenoj palubi, senke jarbola počivale su u zamršenim
ustrojstvima. Broj senki se udvostručio kada se ukazao Frejr u svom sjaju.
Orao je tada otišao na spavanje.
Baldahin od svile obezbeđivao je zaklon na brodskoj palubi. Kralj je za
vreme trodnevnog putovanja tamo najviše boravio, zajedno sa svojim
pratiocima. Nekoliko stopa ispod njegovog osmatračkog mesta, sedeli su za
veslima, gotovo nagi ljudi robovi, uglavnom Randonanezi, spremni da
pomognu jedrima kada vetar prestane. Njihov miris se povremeno probijao
gore i mešao sa mirisom katrana, drvene građe i korita broda.
„Zaustavićemo se u Osoilimi”, objavi kralj. U Osoilimi, mestu na reci u
kome su se okupljali hodočasnici, on će poći do svetilišta da primi pokoru.
Bio je to religiozan čovek kome je bila potrebna naklonost Akhanabe,
Svemoćnog, u iskušenju koje će uslediti.
JandolAnganol bio je otmen i mrzovoljan. Sa dvadeset pet godina i kojim
tenerom, bio je još mlad, ali moćno lice bilo mu je izbrazdano, dajući mu
izgled mudraca što su mu njegovi neprijatelji osporavali.
Poput nekog od svojih sokola i on je glavu držao nekako zapovednički;
tako je ta glava svraćala na sebe veliku pozornost, kao da je njegova lobanja
obuhvatala glavu naroda. JandolAnganol ličio je na orla, a taj izgled samo su
još više pojačavali oštar nos, guste crne obrve, te uredna bradica i brkovi, koji
su u donjem delu delimično skrivali senzualne usne. Oči su mu bile tamne i
prodorne; oštar pogled tih očiju kome ništa nije moglo da promakne, doneo
mu je nadimak kojim su se služili po bazarima, Orao Borliena.
Oni koji su mu bili bliski i umeli da ocene nečiji karakter tvrdili su da
orao nije izišao iz kaveza i da je kraljica nad kraljicama i dalje držala ključ
tog kaveza. JandolAngadola pratila je kletva khmira, koja se najpribližnije
može opisati kao bezlična pomama, sasvim razumljiva u ovim toplim
razdobljima.
Česti i brzi pokreti glave, koji su primetno odudarali od usredsređene
mirnoće tela, predstavljali su nervoznu naviku čoveka koji se nadao da će
narednom trenutku ugledati mesto ka kome bi se mogao okrenuti.
Obred ispod visoke stene Osoilima bio je ubrzo završen. Kralj, kome je
krv probila kroz tuniku, vratio se na brod tako da su mogli da krenu na drugu
polovinu puta. Pošto je mrzeo brodski zadah, kralj je noći provodio na palubi,
ležeći na mekom dušeku. Njegov kržljavi fagor Juli spavao je pored njega,
štiteći mu noge.
Iza kraljevog broda, na diskretnoj udaljenosti, plovio je još jedan brod,
preuređena lađa za prevoz stoke. Na njoj su bile smeštene kraljeve najodanije
trupe. Prva fagorska straža. Ona se zaštitnički primakla kraljevom brodu kada
su se približili otasolskoj unutrašnjoj luci, poslepodne, trećeg dana plovidbe.
Jedra su se olabavila na jarbolima usled sparnog i toplog vremena u
Otasolu. Gomila se okupila na keju. Među barjacima i ostalim znamenjem
rodoljublja nalazili su se i mračniji natpisi na kojima je stajalo VATRA SE
PRIBLIŽAVA: OKEANI ĆE PLAMTETI, ili ŽIVETI SA AKHOM ILI
ZAUVEK IZUMRETI SA FREJROM. Crkva je koristila za svoju dobrobit
ovo doba opšte nesigurnosti, pokušavala je da privuče grešnike.
Neki orkestar, pun sebe, pojavi se marširajući između dva skladišta i stade
da svira kraljevsku temu. Aplauz upućen njegovom veličanstvu dok je silazio
sa broda bio je suzdržan.
Pozdravili su ga članovi gradske skritine i uvaženi građani.
Znajući kakav glas bije Orla, njihovi govori su bili kratki, a i kralj im je
uzvratio na dobrodošlici tek sa nekoliko reči.
„Uvek nam je drago kada možemo da posetimo Otasol, našu glavnu luku,
i uverimo se da cveta. Ne mogu ovde duže da se zadržim. Poznato vam je
kakvi se veliki događaji spremaju.”
Moja nepokolebljiva namera je da se razvedem od kraljice Mirdemlngale
uz dozvolu velikog K’Sara Kilandara IX. Poglavara Svetog panovalaškog
carstva i Vrhovnog oca crkve Akhanabe, čije smo sluge.
Pošto sadašnjoj kraljici uručim taj zahtev, u prisustvu svedoka koga je za
to ovlastio sveti K’Sar, što mi je po zakonu dužnost, i kada sveti K’Sar primi
potpisani zahtev, moći ću, i uzeću, za zakonitu suprugu Simodu Tal, ćerku
Oldoranda. Tim brakom potvrdiću savez između naše zemlje i Oldoranda.
drevnu vezu, i potvrdiću naše zajedničko učešće u Svetom Carstvu.
Kada se ujedinimo, naši zajednički neprijatelji biće poraženi i mi ćemo
krenuti putem slave kao u doba naših dedova.”
Začuli su se pojedinačni uzvici i slab aplauz. Većina je pohitala da
prisustvuje iskrcavanju fagorske vojske.
 Kralj nije bio odeven u uobičajeni kedrant. Ne sebi je imao žuto-crnu
tuniku bez rukava, tako da su se lepo videle njegove snažne mišice. Pantalone
od žute svile tesno su mu prianjale uz udove. Prevrnute čizme bile su od
tamne kože. Za opasačem je imao kratak mač. Tamnu kosu nosio je spletenu
oko zlatnog kruga Akhanabe, čijom je milošću vladao kraljevstvom. Stajao je
i zurio u odbor za doček.
Oni su verovatno očekivali od njega nešto praktičnije. U stvari, činjenica
je bila da je kraljica MirdemIngala uživala gotovo podjednaku naklonost
stanovnika Otasola kao i stanovnika Matrasila.
Uputivši jedva primetan znak pratnji, JandoAnganol se okrenuo i stao da
silazi.
Ispred njih nalazile su se neverovatne niske stene od ilovače. Preko keja
za kralja bila prostrta žuta tkanina. On ju je zaobišao i ukrcao se u kočiju koja
ga je čekala. Lakej je zatvorio vrata i vozilo je smesta krenulo. Prošlo je kroz
lučni svod i odmah se našlo u lavirintu Otasola. Fagorska straža ga je sledila.
JandolAnganol, koji je mrzeo mnoge stvari, mrzeo je i svoju palatu u
Otasolu. Raspoloženje mu se nije popravilo ni kada ga je na ulazu pozdravio
njegov kraljevski vikar, hladni bludnik AbstrogAtenant.
„Veliki Akhanaba vas blagosilja, gospodine, radujemo se što vidimo lice
njegovog veličanstva, i što ste među nama, upravo u trenutku kada loše vesti
stižu od Druge armije u Randonanu.”
,,O vojnim stvarima obavestiću se kod vojnika”, odvrati kralj i uđe u
prijemnu dvoranu. U palati je bilo sveže i ostalo je sveže uprkos sve toplijim
razdobljima, ali tištalo ga je to što se nalazila ispod zemlje. Podsećala ga je na
dve godine koje je proveo među sveštenicima u Panovalu kao dečak
Njegov otac, VarpalAnganol, je dosta proširio palatu. Želeći da ga sin
pohvali, upitao ga je kako mu se dopada. „Hladna, razvučena, slabo
zamišljena”, glasio je odgovor princa JandolAnganola.
Ličilo je na VarpalAnganola, koji nikada nije bio uspešan vojskovođa da
previdi činjenicu da se podzemna palata nikada ne može uspešno braniti.
JandolAnganola pamtio je dan kada su osvajači prodrli u palatu Imao je
tri godine i jedan tener. Igrao se drvenim mačem u jednom podzemnoj
dvorani. Jedan od glatkih glinenih zidova je zadrhtao. Kroz njega je nasrnulo
desetak naoružanih pobunjenika. Neprimećeni su iskopali rov kroz zemlju.
JandolAnganola je još mučilo što je tada užasnut zavrištao pre no što je
nasrnuo na njih svojim mačem igračkom.
Slučajno se podudarilo da je u dvoru bila u toku smena straže, tako da su
svi imali spremno oružje. Posle divljačkog okršaja, napadači su bili pobijeni.
Ilegalni tunel kasnije je uklopljen u okvir palate. To se dogodilo za vreme
jedne od pobuna koju VarpalAnganol nije dovoljno oštro ugušio.
Starac je sada bio zatočen u tvrđavi Matrasil, a dvorane i prolaze
otasolske palate čuvali su stražari - ljudi i dvobridaši. JandolAnganolov
pogled sevao je preko tih nemih ljudi dok je prolazio pored njih krivudavim
hodnicima; bio je spreman da ubije svakog koji bi se samo pomerio.
*
Vest da je kralj loše volje brzo se raširila medu osobljem palate. Priređene
su svetkovine da bi mu se popravilo raspoloženje. Ali prvo je morao da
sasluša izveštaj sa zapadnih ratišta.
Jedan deo Druge armije, napredujući preko visije Čvart, u nameri da
napadne randonansku luku Porič, upao je u zasedu jačih neprijateljskih snaga.
Borili su se do sumraka, kada su preživeli pobegli da upozore glavne snage.
Jedan ranjenik bio je otposlat da prenese vest duž južnog glavnog puta
sistemom semafora, do Otasola.
„Šta je sa generalom TolramKetinetom?”
„Nastavlja borbu, gospodine”, odvrati glasnik.
JandolAnganol saslušao je izveštaj ne izgovorivši gotovo ni reč, a potom
je sišao u svoju privatnu kapelu da se pomoli i primi kaznu šibanja. Bila je
velika kazna doživeti poraz od pohlepnog AbstrogAthenata.
Dvor nije mnogo mario šta se događa vojskama udaljenim gotovo tri
hiljade milja: mnogo važnije je bilo da večernje svetkovine ne pokvari kraljev
gnev. Svima je išlo u korist da Orao otrpi kaznu.
Krivudavo stepenište vodilo je u privatnu kapelu. Ova sumorna palata,
sagrađena u panovalanskom stilu, bila je izdubljena u glini koja se nalazila
ispod vapnenca; bila je obložena olovom do visine čovečjeg struka, a
prekrivena kamenom. Vlaga se skupljala u udubljenjima ili tekla u obliku
minijaturnih vodopada. Svetla su gorela iza obojenih staklenih abažura. Zraci
iz tih lampi projektovali su pravougaonike boje u vlažan vazduh.
Svirala je sumorna muzika dok je kraljevski vikar uzimao desetostruki bič
što se nalazio pored oltara. Na oltaru je stajao točak Akhanabe, dva zavojita
paoka spajala su unutrašnji obod sa spoljašnjim. Iza oltara visila je tapiserija,
zlatno crvena, koja je prikazivala velikog Akhanabu u slavi njegovih
protivurečnosti: Dvojstvu u Jedinstvu, čoveka i boga, deteta i zveri,
privremenog i večnog, duha i kamena.
Kralj je zastao i zagledao se u životinjsko lice svoga boga. Njegovo
štovanje poticalo je iz dubine srca. Celog života, još od dečačkih dana
provedenih u panovalanškom manastiru, njime je vladala religija. Isto tako i
on je vladao putem religije. Religija je bila ta koja je gotovo ceo dvor i ceo
njegov narod držala u sužanjstvu.
Zajedničko štovanje Akhanabe sjedinjavalo je Borlien, Oldorando i
Panoval u jedan nesiguran savez. Bez Akhanabe zavladao bi haos i prevagu bi
odneli neprijateljii civilizacije.
AbstrogAthenat dade znak svom kraljevskom pokajniku da se spusti na
kolenu. te pročita nad njim kratku molitvu.
„Stajemo pred Tebe, Veliki Akhanaba, da molimo za oproštaj zbog
doživljenog neuspeha i da pred tebe iznesemo krv krivice. Zloća svih ljudi,
Tebe. Veliki Iscelitelju, ranjava, i Tebe, Svemoćni, čini slabim. Stoga si nas Ti
uputio među Vatru i Led, kako bismo mi, u našim materijalnim bićima, mogli
iskusiti, ovde na Helikoniji, šta Ti negde drugde doživljavaš u naše ime,
večno mučenje od strane Toplote i Mraza. Primi ovo ispaštanje, O Veliki
Gospodaru, isto onako kao što mi nastojimo da prihvatimo Tvoje.”
Bič se spusti na kraljevska ramena. AbstrogAthenant je bio mladi
mekušac, ali imao je jake mišice i bio je odlučan da izvrši Akhanabinu volju.
*
Posle kažnjavanja, bilo je na redu ceremonijalno kupanje; posle kupanja,
kralj je sišao na pijanku.
Ovde su bičevi ustupili mesto suknjama u plesu. Muzika je bila oštra,
muzičari debeli sa ustima razvučenim u osmeh. I kralj je namestio osmeh i
nastavio je sve vreme da ga nosi poput oklopa, dok se sećao da je ovu
prostoriju nekada obasjavalo prisustvo kraljice MirdemIngale.
Zidovi su bili ukrašeni cvetovima zvanim sumoran dan, idront i mirisnim
vispardom. Bilo je gomila voća i blistavih krčaga crnog vina. Seljaci su mogli
da umiru od gladi, ali ne i stanovnici palate.
JandolArganol je blagoizvoleo da se osveži crnim vinom kome je dodao
voćni sok i lordrijardski led. Sedeo je i zurio ne mareći mnogo za ono što se
pred njim odvijalo. Dvorani su se držali na diskretnoj udaljenosti. Slali su
žene da ga zavedu, a on ih je vraćao nazad. Pre no što je napustio Matrasil
otpustio je starog kancelara. Novi kancelar, još na probi, vrpoljio se pored
njega. Pretvorivši se odjednom u ulizicu zabrinutu za svoje unapređenje,
pristupio je da razmotri pojedinosti oko predstojeće ekspedicije za
Gravabagalinien. I on je morao da se udalji neobavljena posla.
Kralj je nameravao da ostane u Otasolu što je kraće bilo moguće. Trebalo
je da se sastane sa K’Sarovim poslanikom i s njim nastavi za
Gravabagalinien. Pošto obavi tu formalnost sa kraljicom, forsiranim maršem
uputiće se u Oldorando gde će se oženiti princezom Simodom Tal i tako
okončati celu tu stvar. Zatim će poraziti svoje neprijatelje, uz pomoć
Oldoranda i Panovala te uspostaviti mir unutar vlastitih granica. Razume se
da će princeza devojčica, Simoda Tal, morati da boravi u palati u Matrasilu,
ali nije postojao razlog zbog koga bi on morao da je viđa. Držaće se toga
plana. To mu je neprestano prolazilo kroz glavu.
Osvrnuo se unaokolo ne bi li ugledao K’Sarovog poslanika, elegantnog
Alama Esombera. Upoznao je Esombera za vreme svog dvogodišnjeg
boravka u panovalanškom manastiru, i od tada su bili prijatelji.
JandolAnganolu bilo je važno da ovaj moćni dostojanstvenik, koga je poslao
sam Kilandar IX, prisustvuje njegovom i kraljičinom potpisivanju dokumenta
za razvod i da ga vrati samom K’Saru kako bi brak ispravno bio poništen.
Esombrer je već trebalo da je pored njega.
Ali poslanik Esombrer se nepredviđeno zadržao u svojim odajama.
Smežurani čovečuljak izbačenog stomaka, neuredne kose, i u zamrljanoj
putničkoj odeći uspeo je da se probije do napuderisanog poslanika.
„Pretpostavljam da nemamo istog krojača?”
Smežurani čovečuljak to poreknu i iz unutrašnjeg džepa izvuče pismo.
Predade ga poslaniku. Zastao je, a zatim se nelagodno promeškoljio jer je
Esomber jednim elegantnim pokretom otvorio pismo.
„Trebalo je, gospodine… trebalo je da bude dalje isporučeno. Namenjeno
je lično K’Saru, i samo njemu, da izvinete.”
„Ja sam K’Sarov predstavnik u Borlienu, hvala vam”, odvrati Esomber.
Pročitao je pismo, klimnuo i udelio jedan srebrni novčić donosiocu.
Mrmljajući, ovaj drugi se povuče. Napustio je podzemnu palatu, otišao do
mesta na kome je ostavio privezanog hoksnija i uputio se nazad u
Gravabagalinien da podnese kraljici izveštaj o uspešno obavljenom poslu.
Poslanik je stajao zadovoljno se smeškajući i češkajući vrh nosa. Bio je to
vitak, naočit muškarac od dvadeset četiri i po godine, odeven u bogat kedrant
koji se vukao za njim. Mahao je pismom. Osetio je izvesnu naklonost prema
kraljici MirdemIngali, koju je zatim stao da razmatra. Kakva god da bude
novonastala situacija iz nje će moći da se izvuče kako lična tako i politička
korist. Uživaće u putu za Gravabagalinien, ako to bude moguće. Esomber
obeća u sebi da neće biti suviše religiozan u Gravabagalinienu ako to bude
smetalo njegovom provodu.
 Čim je kraljevski brod pristao, u prednjem dvorištu palate okupili su se
muškarci i žene, tražeći da prozbore koju reč sa kraljem. Prema zakonu, svi
molioci trebalo je da prođu kroz skritinu, ali drevna tradicija izravnog
obraćanja kralju nije se mogla lako iskoreniti. Kralj je više voleo da radi nego
da lenčari. Umorivši se od čekanja i gledanja dvorana kako se vrte dok ne
ostanu bez daha, pristao je da molioce primi u audijenciju u obližnjoj
prostoriji. Kržljavac je sedeo pored malog prestola budno motreći, i kralj bi
ga tu i tamo pogladio.
Pošto su prošla prva dva molioca, pred kraljem se pojavio Bardol
KaraBansiti. Preko ćarfrula prebacio je ukrašen prsluk. JandolAnganol
prepoznade čovekov teški korak te se namršti kada mu ovaj uputi raskošan
naklon.
„Ovo je Bardol KaraBansiti, gospodine”, predstavi ga kancelar na probi,
stojeći s kraljeve desne strane. ,,U kraljevskoj biblioteci imate nekoliko
njegovih anatomskih crteža.”
Kralj primeti: „Sećam te se. Ti si prijatelj mog bivšeg kancelara,
Sartorilrvrasha.”
KaraBansiti zatrepta svojim zakrvavljenim očima. „Verujem da je
Sartorlrvrash dobro, uprkos tome što je bivši kancelar.”
„Zbrisao je u Sibomal, ako se to može nazvati dobrim. Šta želiš od
mene?”
„Prvo, stolicu, gospodine, jer me noge bole kada stojim.” Odmeravali su
jedan drugoga. A onda je kralj dao znak pažu da primakne stolicu do ispod
uzvišenja na kome je on sedeo.
Dok se lagano smeštao, KaraBansiti reče: „Imam jedan predmet da vam
pokažem… verujem da je neprocenjive vrednosti… pošto znam da je vaše
veličanstvo čovek željan znanja.”
„Ja sam neznalica, i dovoljno sam glup da mrzim laskanje. Kralj Borliena
bavi se samo politikom, kako bi svoju zemlju sačuvao slobodnom.” „Činimo
sve što je u našoj moći da budemo što obavešteniji. Umeću bolje da slomim
čoveku ruku, ako mi je poznat način na koji se pokreću zglobovi.”
Kralj se nasmeja. Bio je to hrapav zvuk koji je retko ispuštao. On se
nagnu napred. „Šta je učenje prema sve većem besu Frejra? Čini se da je čak i
Svemoćni Akhanaba nemoćan pred Frejrom.”
KaraBansiti prikova pogled za pod. „Ja ne znam ništa o Svemoćnom, vaše
veličanstvo. On sa mnom ne stupa u vezu. Neko ko se zalaže za sveopšte
dobro ispisao je prošle nedelje na mojim vratima reč ,ateista’, tako da je to
sada moja oznaka.”
„Pripazi onda na svoju dušu.” Kralj je sada govorio manje izazivački i
tišim glasom. „Šta kao deuteroskopista misliš o nadirućoj toploti? Da li je
čovečanstvo počinilo toliko teških greha da svi moramo nestati u Frejrovoj
vatri? Nije li kometa što se pojavila na severnom nebu znak predstojećeg
uništenja, kao što to tvrdi prost puk?”
„Veličanstvo, kometa, JarapRobrijeva kometa, predstavlja znak nade.
Mogao bih da se upustim u opsežno obrazlaganje ove tvrdnje, ali plašim se da
bih vas ugnjavio astronomskim proračunima. Kometa je dobila ime po
mudracu… kartografu i astronomu… JarapuRombriju od Kevasiena. On je
uradio prvu kartu kugle, postavivši Otaasaal, kako se ovaj grad tada zvao, u
središte te karte, a i kometi je dao ime. To je bilo pre 1825 godina… krajnje
značajna godina. Povratak komete predstavlja dokaz da mi kružimo oko
Frejra poput te komete, i da ćemo se ubrzo udaljiti od njega!”
Kralj se zamisli. „Odgovorio si mi kao naučnik, isto kao što je to učinio i
Sartorilrvrash. Ali mora postojati i religijski odgovor na moje pitanje.”
KaraBansiti je gledao zglob. „Šta Sveto panovalanško carstvo kaže po pitanje
Frejra? Zarad Akhe, ono zazire od bilo kakve pojave na nebu, te stoga koristi
kometu samo da bi pojačalo strah kod ljudi. Proglasili su još jednu svetu
hajku kako bi odstranili fagore iz naše sredine. Crkva svoj postupak obrazlaže
rečima da ako bi se ta stvorenja bez duše odstranila, klima bi istog časa
postala hladnija. Ali koliko nam je poznato, u ledenom dobu crkva je tvrdila
da su bezbožni fagori doneli hladnoću. Što znači da njihovom razmišljanju
nedostaje logike… kao uostalom i svakom drugom religijskom razmišljanju.”
„Ne jedi me. Ja predstavljam crkvu u Borlienu.”
. „Izvinjavam se, veličanstvo. Ja samo govorim istinu. Ako vas vreda,
oterajte me, kao što ste i Sartorilrvrasha oterali.”
„Taj koga si pomenuo, dao bi sve da se dvobridaši istrebe.”
„I ja sam za to, sire, mada i sam od njih zavisim. Ako mi je dozvoljeno da
ponovo kažem ono što mislim, vaša me naklonost prema njima zabrinjava.
Ali ja ih ne bih pobio zbog nekog glupog religijskog razloga. Ja bih ih istrebio
pošto su odvajkada neprijatelji čovečanstva.”
Orao Borliena lupi šakom po doručju stolice. Kancelar na probi poskoči.
„Ni reč više da nisam čuo. Tvoje tvrdnje nisu na mestu, ti bezobrazni
hratoče!”
KaraBansiti se pokloni. „U redu, sire. Moć čini ljude gluvima i oni ne
žele da čuju. Nisam vas ja, sire, nazvao neznalicom, sami ste to učinili. A ne
možete ništa da naučite zato što ste u stanju da zaplašite već i samo
pogledom. U tome leži vaša nesreća.”
Kralj ustade. Kancelar na probi se skloni. KaraBansiti je stajao
nepokretan, kao krpa bled u licu. Bio je svestan da je preterao.
Ali JandolAnganol upre prstom u pogrbljenog kancelara.
„Umoran sam od ljudi koji zaziru od mene poput ovog čoveka. Posavetuj
me onako kao što to moj savetnik nije u stanju da učini i bićeš kancelar…
nema sumnje da ćeš se pokazati istim poput svog prijatelja prethodnika.
Kada se ponovo oženim i uzmem za ženu kćer kralja Sajrena Standa od
Oldoranda, ovo kraljevstvo biće čvršće povezano sa Svetim panovalanškim
carstvom iz čega ćemo mi crpsti snagu. Ali biću i pod većim pritiskom od
strane K’Sara koji će želeti da se i ovde iskoreni rasa dvobridaša kao što je to
učinjeno u Panovalu. Borlien nema dovoljno vojnika i potrebni su mu fagori.
Mogu li nekako dobiti K’Sarov edikt posluživši se tom tvojom naukom?”
„Hm.” KaraBansiti prevuče prstom preko debelog obraza. „Panoval i
Oldorando oduvek su mrzeli smrdljivce što sa Borlienom nije bilo slučaj. Mi
nismo na migracijskim putevima dvobridaša kao Oldorando. Sveštenici su
pronašli novi izgovor da pokrenu stari rat…
Možete se poslužiti naučnim stavom, sire. Naukom koja bi prognala
crkveno neznanje, da prostite.”
„Kaži šta imaš na umu, a moj slatki kržljavac i ja saslušaćemo te.”
„Sire, vi ćete me razumeti. Kržljavac neće. Sigurno vam je po čuvenju
poznata istorijska rasprava pod nazivom Testament RajniLajana. U tom delu,
nailazimo na gospu sveticu, VrajDen, ženu mudraca RajniLajana. VrajDen je
otkrila neke od tajni nebesa gde, verovala.je ona, a i ja verujem, obitava
istina, a ne zlo. VrajDen je nestala u velikom požaru koji je zahvatio
Oldorando godine 26. Što znači pre tri stotine pedeset pet godina… pre
petnaest pokolenja, mada mi sada duže živimo nego što se živelo u ono doba.
Ubeđen sam da je VrajDen zaista postojala… da nije izmišljotina iz kakve
priče ledenog doba, kao što bi to Sveta crkva želela da nas uveri.”
„Na šta ciljaš?” upita kralj. Stao je odrešito da korača unaokolo, a Julije
skakutao za njim. Prisetio se da je njegova kraljica veoma cenila knjigu
RajniLajana i da je čitala iz nje neke delove Tatri.
„Na nešto veoma oštroumno. Ista ta gospa VrajDan bila je i ateista, te je
stoga videla svet onakvim kakav jeste, a ne zamagljen izmišljenim
božanstvima. Pre njenih dana, verovalo se da su Frejr i Bataliks dva živa
stražara koja čuvaju naš svet od rata na nebesima. Uz pomoć geometrije, ista
ta izvanredna gospa, bila je u stanju da predvidi niz pomračenja koji su njeno
doba doveli gotovo do smaka.
Znanje se može nadograđivati jedino na znanju i čovek nikada ne zna
kuda će ga odvesti naredni korak. Ali on ga ipak nekuda uvek odvede, dok
dogma crkve vodi jedino u krug iz koga nema izlaska. Sam znak crkve je
krug.”
„Koji mi je draži od tvog tumaranja kroz tamu.”
„Pronašao sam način da kroz tamu ugledam svetlost. Uz pomoć našeg
zajedničkog znanca, Sartorilrvrasha, izradio sam od stakla sočiva nalik na ona
koja imamo u oku.” On zatim stade da opisuje kako su izradili teleskop.
Pomoću tog uređaja proučavali su faze Ipokrena i ostalih planeta na nebu.
Svoja saznanja čuvali su za sebe, pošto proučavanje pojava na nebu nije bilo
baš popularno među narodima pod religijskim uticajem Panovala.
„Jedna po jedna, te lutalice otkrile su nam svoje faze. Uskoro smo mogli
tačno da predvidimo njihove mene. Tu na scenu stupa deuteroskopija! Odatle
pa nadalje smo Sartorilrvrash i ja svoja osmatranja podupirali proračunima.
Tako smo došli do zakona nebeske geometrije za koje smatramo da su morali
biti poznati JarapRombriju… ali on je bio mučenik koga se dočepala crkva. Ti
zakoni tvrde da orbite svetova leže oko sunca Bataliksa, a orbita Bataliksa leži
oko Frejra. A radius vektor sunčevih kretanja prekriva istovetne oblasti
prostora za isto vreme.
Takođe smo otkrili da orbita brze planete koju je VrajDen nazvala Kaidav,
ne obilazi oko Bataliksa već oko Helikonije, te stoga Kaidav predstavlja
satelitsko telo ili mesec.”
Kralj zastade da bi oštro upitao: „Da li bi ljudi poput nas mogli živeti na
tom Kaidavu?”
To pitanje bilo je u takvoj suprotnosti sa njegovim prethodnim odbijanjem
da se zainteresuje za nauku da se KaraBansiti veoma iznenadio. „To je samo
jedno srebrno oko, sire, a ne pravi svet, poput Helikonije ili Ipokrena.”
Kralj pljesnu rukama. „Dosta. Prestani da objašnjavaš. Mogao bi da
završiš kao JarapRombri. Ništa ne razumem.”
„Kada bismo mogli ova objašnjenja da razjasnimo Panovalu, možda
bismo uspeli da izmenimo njihovo zastarelo razmišljanje. Ako bismo K’Sara
uspeli da navedemo da shvati nebesku geometriju i dozvoli čovečanstvu i
dvobridašima da se okreću jedni oko drugih kao što to čine Bataliks i Frejr,
umesto što proklamuje svetu hajku, koja unosi nemir u svakodnevni život.”
Jedan trenutak, u KaraBansitija je bio uperen kraljev oštri pogled. Zatim
reče: „Ne, vaše veličanstvo, došao sam kao i mnogi drugi vaši odani podanici
u nadi da ću vam nešto prodati.”
On iz opasača izvadi narukvicu sa tri niza brojki koju je pronašao kod leša
i pokaza je veličanstvu.
„Jeste li ikada ranije videli ovakav dragulj, vaše veličanstvo?”
Njegovo veličanstvo je iznenađeno zagledalo predmet okrećući ga u šaci.
„Da”, odvrati on. „Da, video sam upravo ovu narukvicu i ranije, u
Matrasilu. Odista je čudna i posedovao ju je jednako čudan čovek, koji je
tvrdio da je stigao sa nekog drugog sveta. Sa tvog Kaidava.”On skupi usne
posle ovog tajanstvenog govora kao da mu je bilo krivo što je sve to uopšte
izgovorio.
Posmatrao je brojke na tom komadu nakita koje su se svaki čas menjale, a
zatim reče: „Kada budem imao više vremena ispričaćeš mi kako je ovo došlo
u tvoje ruke. Ova audijencija je završena. Moram se pobrinuti i za druge
stvari.”
Zatim sklopi šaku sa narukvicom.
KaraBansiti stade bolno da negoduje. Kraljevo ponašanje se izmenilo. Oči
i svaka crta na licu besno su mu sevale. Nagnuo se napred poput ptice
grabljivice.
„Vi, ateisti, nećete nikada shvatiti da Borlien živi ili umire u zavisnosti od
svoje religije. Zar nam sa svih strana ne prete varvari, nevernici? Carstvo ne
može postojati ako u nešto ne veruje. Ova narukvica ugrožava carstvo,
ugrožava samo verovanje. Njeni pokretni brojevi dolaze iz sistema koji će nas
uništiti…” Zatim slabijim glasom dodade: „To je moje uverenje i mi moramo
živeti ili umreti u skladu sa svojim uverenjima.”
Deuteroskopista je glodao zglob prsta i ćutao.
JandolAnganol ga je proučavao, a zatim ponovo progovori.
„Ako odlučiš da postaneš moj kancelar, vrati se sutra ovamo. Tada ćemo
duže razgovarati. U međuvremenu zadržaću ovu ateističku igračku. Šta
misliš, kakav će biti tvoj odgovor? Hoćeš li postati moj glavni savetnik?”
Pošto je video kako kralj sprema narukvicu u odeću, KaraBansiti se oseti
nemoćnim.
„Zahvaljujem vam vaše veličanstvo. Po tom pitanju moram da se
posavetujem sa svojim glavnim savetnikom, svojom ženom…”
Duboko se poklonio dok je kralj prolazio pored njega i iščezao iz odaje.
 U obližnjem hodniku palate, K’Sarov poslanik upravo se spremao da
poseti kralja.
Portret kraljice MirdemIngale bio je urađen na ovalnom komadu
slonovače isečenom sa kljove morskih nemani. Predstavljao je to jedinstveno
lice neviđene lepote sa visoko podignutom kosom. Kraljičine duboke plave
oči natrkriljavali su izraženi kapci dok je skladna brada ublažavala inače
zapovednički izraz lica. Alam Esomber poznavao je to lice sa ranijih portreta
koje je proučio u Panovalu… jer kraljičina lepota bila je nadaleko poznata.
Dok je zurio u taj lik, službeni poslanik Svetog K’Sara dozvolio je svojim
mislima da pohotno blude. Pade mu na pamet da će se uskoro naći, licem u
lice, sa izvornim remek-delom.
Dva agenta iz Panovala, koji su uhodili za račun K’Sara, stajali su pred
Esomberom. Dok je on zurio u sliku, oni su mu prepričavali ogovaranja koja
kolaju Otasolom. Međusobno su raspravljali o opasnosti koja preti kraljici nad
kraljicama kada se jednom razvede od JandolaAnganola. On će poželeti i da
je ukloni sa scene. Zauvek.
S druge pak strane, većina je više volela kraljicu od kralja. Nije li kralj
zatočio vlastitog oca i doveo zemlju do bankrotstva? Većina bi mogla da se
podigne, ubije kralja i postavi MirdemIngalu za vladara. S razlogom.
Esomber ih blago pogleda.
„Vi, crvi”, reče on. „Vi, hratoci. Vi, tračare. Zar svi kraljevi ne dovedu
zemlju do bankrotstva? Ima li koga ko ne bi zatočio oca da se dočepa moći?
Nisu li sve kraljice u opasnosti? Zar mnoštvo uvek ne sanja o tome da se
podigne i nekoga zbaci s prestola? Vi u stvari trabunjate samo o tradicionalnoj
podeli uloga u velikom ali u celini pomalo tipičnom pozorištu života. Niste mi
rekli ništa važno. Agenti Oldoranda bili bi išibani da podnesu ovakav
izveštaj.”
Ova dvojica pognuše glave. „Takođe treba da vas obavestimo da i agenti
Oldoranda imaju ovde pune ruke posla.”
„Nadajmo se da svo vreme provode skitajući po luci, što je sa vama
dvojicom očigledno slučaj. Kada vas naredni put pozovem, očekujem vesti, a
ne ogovaranja.”
Agenti se još dublje pokloniše i udaljiše, široko razvukavši usta u osmeh
kao da su preplaćeni.
Alam Esomber uzdahnu, namesti na lice strog izraz i ponovo baci pogled
prema minijaturi kraljice.
„Nema sumnje da je glupa ili poseduje neku drugu manu koja bi bila u
protivteži sa tolikom lepotom”, izgovori on glasno. Zatim ćušnu komad
slonovače u unutrašnji džep.
Poslanik K’Sara Kilandara IX bio je plemić iz krajnje pobožne porodice
Taker koja je imala veze čak u samom Svetom Gradu. Njegov strogi otac,
član Velike Porote, pobrinuo se da njegov sin, koji ga je prezirao, rano bude
promovisan. Esomber je shvatao ovo putovanje, na kome mu je jedina
dužnost bila da prisustvuje razvodu prijatelja, kao odmor. A za vreme odmora
čovek ima prava da se malo i razonodi. Počeo je da se nada kako bi mu
provod mogla obezbediti kraljica MirdemIngala.
Bio je spreman za susret sa JandolAnganolom. Pozvao je jednog
prolaznika. Ovaj ga odvede do kralja i dva muškarca se zagrliše.
Esomber primeti da je kralj nervozniji nego ranije. Krišom je odmeravao
taj mršav bradati profil dok ga je kralj vodio prema prostorijama u kojima je
pijanka još trajala. Kržljavac Juli išao je za njima. Esomber mu uputu pogled
pun odvratnosti, ali ništa ne reče.
„I tako, Jane, obojica sretno stigosmo u Otasol. Nikakvi napadači koji
ugrožavaju tvoje carstvo nisu nijednog od nas presreli na putu.”
Bili su prijatelji u onom smislu u kome se prijateljstvo negovalo u tim
krugovima. Kralj se dobro sećao Esomberovog ciničnog pogleda i navike da
glavu drži blago nagnutu na jednu stranu, kao da ispituje svet.
„Za sada smo pošteđeni pljački UndreidaČekića. Čućeš o mom susretu sa
Darvlišom Lobanjom.”
„Ubeđen sam da su hulje koje pominješ prave kukavice. Čovek mora da
se zapita ne bi li oni bili bolji da nisu dobili tako čudna imena?’
„Jesi li zadovoljan odajama?”
„Da ti kažem istinu, Jane, gnušam se tvoje podzemne palate. Šta se
događa kada se reka Takisa izlije?”
„Seljaci naprave nasip od svojih tela. Ako ti to odgovara otplovićemo za
Gravabagalinien sutra. Dosta je bilo odlaganja, a približava se i monsunsko
razdoblje. Što pre dobijem taj razvod, to bolje.”
„Uvek se radujem putovanju morem ako je ono kratko i obala ostaje na
vidiku.”
Posluženi su vinom sa izlomljenim kockama leda.
„Nešto te muči, rođače?”
„Mnogo toga me muči, Alame. Nije važno. Ovih dana, brigu mi zadaje
čak i moja vera.” Na čas je oklevao, a zatim baci pogled preko ramena. „Kada
sam ja nesiguran, onda ni Borlien nije siguran. Tvoj gospodar, K’Sar, naš
sveti car, sigurno bi to razumeo. Moramo živeti u skladu sa onim u šta
verujemo. Zbog onoga u šta verujem ja se odričem MirdemIngale.”
„Rođače, jedan drugome možemo priznati da veri nedostaje izvesne
jezgrovitosti, a? Dok naprotiv tvojoj divnoj kraljici…”
Kralj prstima napipa u džepu narukvicu koju je uzeo od KaraBansitija.
Ona je posedovala jezgrovitost. To je bio rad podmuklog neprijatelja koji je,
intuicija mu je to govorila, mogao doneti propast ovoj državi. Čvrsto je
stegnuo pesnicu oko metala.
Esomber napravi izvestan pokret rukom. Njegov pokret, za razliku od
kraljevog, bio je mlak, nedostajalo mu je spontanosti.
„Svet srlja u propast, rođače, ako ne ka Frejru. Mada moram reći da zbog
religije nisam izgubio ni trenutak sna. Odista, religija je često bila uzrok sna
koji bi me ophrvao. Svi narodi imaju po koju nevolju. Randonan i strašni
Čekić tvoja su briga. Oldorando je u krizi zbog Kejsa. Nas su u Panovalu
ponovo napali Sibomali. Dolaze sa juga kroz Čals, nesposobni da makar za
trenutak duže podnesu svoju utvamu domovinu. Jaka panovalsko-
oldorandsko-borlienska osovina poboljšaće stabilnost celog Kampanlata.
Ostali narodi su puki varvari.”
„Alame, od tebe se traži da me razveseliš, a ne da me baciš u još crnje
očajanje uoči mog razvoda sa MirdemIngalom.”
Poslanik isprazni čašu. „Sve su ti žene iste. Ubeđen sam da ćeš biti veoma
srećan sa malom Simodom Tal.”
Ugledao je bol na kraljevom licu. JandolAnganol reče okrenut prema
igračima: „Trebalo bi da se moj sin ženi Simodom Taj, ali on je nerazuman.
MirdemIngala shvata da ovo preduzimam u interesu Borliena.”
„Zar stvarno to misliš?” Esomber zavuče šaku u svoj svileni žaket i
izvuče pismo. „Bolje pročitaj ovo što mi je upravo palo šaka.
Ugledavši osobeni rukopis MirdemIngale, JandolAnganol drhtavom
rukom uze list i stade da čita.
Svetom caru, K’Sam Kilandaru IX, Poglavaru svetog panovalanškog
carstva, u gradu Panovalu, u državi istog imena.
Sveti sire… čiju veru predano sledi dole potpisana…
Blagonaklono razmotrite ovu molbu jedne od najnesrećnijih kćeri.
Ja. kraljica MirdemIngala, kažnjena sam, ne počinivši zločin. Nepravedno
sam optužena od strane svoga muža kralja i njegovog oca da sam kovala
zaveru protiv Sibornala, tako da sam sada u smrtnoj opasnosti.
Sveti sire, moj gospodar kralj JandolAnganol poneo se prema meni
okrutno i nepravedno, oteravši me od sebe na ovo osamljeno mesto na
morskoj obali. Ovde moram ostati dok kralj može mnome raspolagati kako
želi, mnome, žrtvom njegova kmira.
Bila sam mu odana supruga trinaest godina, i rodila sam mu sina i kćer.
Kćer je još mala i sada je sa mnom. Sin mi je podivljao kada je došlo do ovog
odvajanja, i ja ne znam gde je sada.
Od kada je moj gospodar kralj uzurpirao očev presto, naše kraljevstvo
snašle su razne nedaće. Posvuda je stvarao neprijatelje. Da bi izbegao
vraćenje dugova, namerava da stupi u dinastički brak sa Simodom Tat,
kćerkom kralja Sajrena Standa od Oldoranda. Koliko mi je poznato, ovaj
naum naišao je na vaše odobravanje. Moram s povinovati vašem sudu. Ali
JandolAnganol neće se zadovoljiti time što će me odbaciti manipulišući
zakonom, on će takođe zahtevati da budem trajno uklonjena sa lica zemlje.
Stoga preklinjem vas, mog svetog Cara, da što je pre moguće otpošaljete
pismo u kome zabranjujete kralju da na bilo koji način naudi meni ili deci, po
cenu ekskomunikacije. Kralj bar priznaje religijsko uverenje; takva jedna
pretnja bi na njega delovala.
Vaša uznemirena kćerka po religiji, KonegUndunari MirdemIngala
Ovo pismo će do vas stići preko vašeg poslanika u Otasolu, i ja se molim
da ga on milostivo isporuči u vaše cenjene ruke što je najbrže moguće.
„E pa moraćemo nešto da učinimo s ovim”, reče kralj, s bolnim
pogledom, stiskajući pismo.
„Ja ću morati nešto da učinim s tim”, ispravi ga Esomber, uzimajući
pismo.
Narednog dana družina je isplovila prema zapadu duž obale Borliena. Sa
kraljem je pošao i njegov novi kancelar, Bardol KaraBansiti.
*
U to vreme kralj je stekao nervoznu naviku da se osvrće peko ramena,
kao da oseća kako ga motri Akhanaba, veliki bog Svetog panovalanškog
carstva.
Bilo je onih koji su motrili na njega… ili koji će motriti na njega… ali oni
su bili mnogo dalje u prostoru i vremenu nego što je JandolAnganol mogao to
da zamisli. Bilo ih je na milione. U to doba, planeta Helikonija imala je
devedeset šest miliona ljudskih bića, i verovatno još trećinu od tog broja
fagora. Udaljeni posmatrači bili su još brojniji.
 Stanovnici planete Zemlje su promatrali događaje na Helikonji sa
zavidnom objektivnošću. Prenosi sa Helikonije, koje je na Zemlju slala
zemaljska osmatračka stanica, počeli su kao puki izvor zabave. Tokom
vekova, kada je Veliko Proleće na Helikoniji prešlo u leto, stvari su počele da
se menjaju. Posmatranjeje počelo da se pretvara u obavezu. Posmatrači su se
izmenili pod uticajem onog što su posmatrali; uprkos činjenici što sadašnjost i
prošlost na ove dve planete nikada nisu mogli da se podudare, uspostavljena
je jasna veza.
Na dohvat ruke bile su sheme koje su trebalo da tu vezu učine
pozitivnijom.
Sve veća zrelost, pojačano razumevanje toga šta predstavlja jedno
organsko organsko jedinstvo, narodi Zemlje dugovali su Helikoniji. Oni su
sada videli iskrcavanje kralja koji je prispeo iz Otasola ne onako kako je Tatro
videla talas na plaži, kao pojedinačan događaj, već pre kao struk u neizbežnoj
mreži kosmologije, kulture i istorije. Među promatračima nikada nije bilo
sporno da kralj poseduje slobodnu volju; ali na bilo koji način da je
JandolAnadol pokušao da primeni svoju volju… divlju volju… beskonačne
veze kontinuuma ponovo bi se zatvarale za njim, ostavljajući za sobom jedva
primetan trag, tek nešto veći od kobilice njegova broda na More Orlova.
Iako su Zemljani na razvod gledali sa simpatijama, oni su ga pre shvatali
kao okrutan primer pođete u ljudskoj prirodi, ne kao pogrešno romantično
tumačenje Iju bavi i dužnosti, nego kao pojedinačni čin. Oni su to mogli zbog
toga što je jedan deo dugog zemaljskog razapinjanja na krst bio završen.
Poremećaji nastali oko razvoda Jandola Anganola i Mirdem Ingale zbili su se
godine 381. prema lokalnom borliensko-oldorandskom kalendaru. A taj
tajanstveni uređaj za merenje vremena pokazivao je da je na Zemlji bita
godina 6877. po rođenju Hrista; što ukazuje na pogrešnu sinhronizaciju, jer će
događaji oko razvoda postati stvarni za narode na Zemlji tek kada prođe
narednih hiljadu godina.
Upravljanje takvim lokalnim datumima predstavljalo je kosmički problem
od većeg značaja. Astronomsko vreme u sistemu Helikonije bilo je u punom
toku. Planeta i njene sestre približavale su se periastronu, najbližoj tački na
orbiti u odnosu na sjajnu zvezdu poznatu kao Frejr.
Helikoniji je bilo potrebno 2592 zemaljske godine da upotpuni jednu
Veliku godinu krećući se svojom orbitom oko Frejra, a tokom tog vremena
planeta je prolazila kroz ekstremnu toplotu i hladnoću. Proleće je prošlo.
Stiglo je leto, iscrpljujuće leto Velike godine.
Leto će potrajati više od dva zemaljaska veka i trideset tri godine. Za one
koj su u to vreme živeli na Helikoniji, zima i njena pustošenja bila su poznata
samo iz legendi, ali moćnih legendi. Takvima će one ostati još izvesno vreme,
čekajući u ljudskom umu da prerastu u stvarnost.
Iznad Helikonije sijalo je njeno lokalno sunce, Bataliks. Nad Bataliksom
je vladao njegov divovski binarni sadrug, Frejr, sijajući trenutno tako snažno,
trideset procenata jače od Bataliksa, iako je bilo 236 puta udaljeniji
Uprkos mešanjima u vlastitu istoriju, posmatrači sa Zemlje pomno su
pratili događaje na Helikoniji. Oni su videli ta vlakna paučine… i ne samo
religijska vlakna… koja su davno istkana i koja su sada sapinjala kralja
Borliena.
 PREVREMENI RAZVOD
Stanovnici Borliena nisu bili moreplovci, uprkos tome što su imali
dugačku morsku obalu. To je bio razlog što nisu bili ni vični graditelji
brodova poput Sibomalesa ili čak nekih naroda Hespagorata. Brod kojim je
kralj plovio prema Gravabagalienu i razvođu bio je mali brik sa zaobljenim
pramcem. Sa broda se uglavnom sve vreme mogla videti obala, a navigacija
se obavljala pomoću traverze, kojom je određivan srednji kurs pomoću kočića
pobodenih u nju.
Jedan brik, još sličniji cevi, pratio je prvi, prevozeći dvoroge iz Prve
fagorijanske straže.
Kralj je ostavio svoje sadruge čim je brod isplovio i smestio se uz ogradu,
zagledavši se pomno napred, kao da željno iščekuje da prvi ugleda kraljicu.
Juli se osećao grozno usled ljuljanja broda i sklupčao se uz vitlo. Ovog puta
kralj nije ničim pokazao da žali svog ljubimca.
Užad je škripala, a brod je napredovao po mirnom moru.
Kralj iznenada pade na palubu. Dvorani mu pritrčaše i podigoše ga.
JandolAnganola odnesoše u njegovu kabinu i smestiše na ležaj. Bio je
samrtnički bled i prevrtao se kao da trpi strašan bol, sve vreme krijući lice.
Medicinar ga je pregledao i naredio svima sem KaraBansitiju da napuste
kabinu. „Ostanite uz njegovo veličanstvo. Dobio je morsku bolest i to je sve.
Čim pristanemo opet će mu biti dobro.”
„Koliko mi je poznato morsku bolest karakteriše povraćanje.”
„Hmmm, u nekim slučajevima da. Kod običnog sveta. Kraljevske ličnosti
reaguju drugačije.” Doktor se pokloni i udalji.
Posle izvesnog vremena kraljevo mrmljanje se pretvori u artikulisano
žaljenje. „Strašnu stvar moram da uradim. Pomoli se Akhanabi da se sve brzo
završi…”
„Veličanstvo, hajde da porazgovaramo razumno o veoma važnoj stvari,
kako bi vam se um primirio. Ta retka narukvica koju držite…”
Kralj podiže glavu i reče uz neumoljiv pogled. „Marš odavde, ti, kretenu!
Narediću da te bace ribama. Ništa nije važno, ništa… ništa na ovoj zemlji.”
„Želim vašem veličanstvu brzo ozdravljenje”, reče KaraBansiti, unatraške
vukući svoju telesinu iz kabine.
Brod je napredovao prema zapadu i na kraju uplovio u mali zaliv
Gravabagaliniena ujutro, drugog dana plovidbe. JandolAnganol, koji je
iznenada opet došao k sebi, sišao je niz spušteni mostić i stupio na dasku…
jer u Gravabagalinienu nije bilo pristaništa… sa Alamom Esomberom koji je
podigao rubove svog ogrtača.
S ovim drugim putovala je svita od deset dostojanstvenika visokih
elekzijastičkih nameštenika, koje je Esomber nazivao ruljom vikara. Kraljeva
svita sastojala se od kapetana i oklopnika.
Kraljičina palata čekala ih je na kopnu ne dajući od sebe znake života.
Njeni uski prozori bili su zamandaljeni. Crna zastava spuštena na pola koplja
vijorila se na jednom od tomjića. Kraljevo lice, okrenuto prema njoj, bilo je
prazno poput zamandaljenih prozora. Niko se nije usuđivao da ga pogleda, da
ne bi uhvatio pogled Orla.
Približavao se i drugi brik, nezgrapno napredujući. Uprkos nestrpljenju
koje je pokazivao Esomber, JandolAnganol je zahtevao da sačekaju dok brod
ne uplovi i dok ne bude spušten most sa broda do obale, kako bi njegove
neljudske trupe mogle da stignu do kopna ne okvasivši noge.
Zatim je dosta vremena proveo postrojavajući ih, muštrajući ih i
obraćajući im se na urođeničkom jeziku. Konačno je bio spreman da
prepešači pola milje do palate. Juli je trčao ispred svih, skakućući po pesku,
šutirajući ga uvis, oduševljen što se ponovo nalazi na čvrstom tlu.
Pozdravila ih je starica u crnom kedrantu i sa belom pregačom. Bele dlake
stršile su iz mladeža na njenom obrazu. Pri hodu se služila štapom. Dva
nenaoružana stražara stajala su malo dalje iza nje.
Iz blizine se videlo u kako je lošem stanju belo zlatna zgrada. Primećivale
su se pukotine tamo gde su sa krovova otpale pločice od škriljca, podnice sa
verandi, uspravne šipke na ogradi i ništa od toga nije bilo popravljeno. Ništa
se nije kretalo, sem krda srna koje je paslo travu na udaljenom obronku, More
je bez prestanka udaralo o obalu.
Kraljevo odelo poprimilo je sveopšti mračni ton. Na sebi je imao tuniku
bez ukrasa i tamnoplave, gotovo crne pantalone. Za razliku od njega Esomber
je koračao u najelegantnijoj bledo plavoj odeći i ružičastom kratkom ogrtaču.
Tog se jutra namirisao da bi ublažio neprijatne mirise sa broda.
Jedan pešadijski kapetan dunu u rog da najavi njihov dolazak.
Vrata palate ostadoše zatvorena. Starica zamlatara rukama i promrmlja
nešto što odnese povetarac.
Odlučivši da sam nešto preduzme JandolAnganol priđe vratima i stade da
udara po drvenim pločama drškom svoga mača. Buka stade da odzvanja
unutrašnjošću, nateravši lovačke pse da zalaju.
 Začu se kako neko stavlja ključ u bravu. Vrata je otvorila nova ružna
starica koja se ukočeno naklonila kralju i ostala da stoji žmirkajući.
Unutra je bilo mračno. Lovački psi koji su napravili silnu galamu dok su
vrata bila zaključana sada su se povukli u senovite pukotine.
„Možda je Akhanaba u svojoj ponekad temperamentnijoj milosti poslao
ovamo kugu”, javi se Esomber. „Na taj način bi one koji ovde borave rešio
zemaljske tuge, a nas isplatio za ovo nepotrebno putovanje.”
Kralj zavika u znak pozdrava.
Na vrhu stepeništa pojavi se svetlost, dok je sve ostalo i dalje bilo u
mraku. Podigoše poglede i ugledaše ženu sa tankom voštanom svećom.
Držala ju je podignutu iznad glave, tako da su joj crte lica bile u senci. Svaka
stepenica na koju bi silazeći stala, zaškripala je. Dok se približavala onima
koji su dole čekali, spoljašnja svetlost počela je da joj obasjava lice. Čak i pre
toga nešto u njenom držanju jasno je govorilo ko je. Svetlost se pojača i otkri
lice kraljice MirdemIngale. Stala je na nekoliko koraka od JandolAnganola i
Esombera te se prvo naklonila jednom, pa drugom.
Lepota joj je posivela, usne bile gotovo bezbojne, a oči tamne na bledom
licu. Kosa joj je lebdela u sveprisutnoj tami oko njene glave. Na sebi je imala
bledo sivi ogrtač dugačak do poda i zakopčan do grla koji joj je skrivao grudi.
Kraljica nešto reče babi koja ode do vrata i zatvori ih, ostavivši Esombera
i JandolAnganola u tami, a nametljivog fagora kržljavca s druge strane. Kao
da se tama proređivala i da je kroz nju počela da se probija svetlost. Palata je
bila traljavo sagrađena od debelih dasaka. Kada ju je obasjavalo sunce,
raspoznavao se njen skelet. Dok ih je kraljica vodila u jednu od bočnih
prostorija, srebrne niti svetlosti obasjavale su njenu priliku.
Zastala je da ih pričeka nasred prostorije koja se ocrtavala na slabašnoj
geometrijskoj rasveti; dnevna svetlost prodirala je kroz pukotine na
zamandaljenim prozorima.
„Sada u palati nema nikoga”, reče MirdemIngala, „osim mene i princeze
TatromanAdale. Možete nas odmah ubiti i jedini svedok biće Svemoćni.”
„Ne nameravamo da vas povredimo, gospođo”, odvrati Esomber. On ode
do jednog prozora i otvori žaluzine. Okrenuvši se na prašnjavoj svetlosti
ugleda muža i ženu kako stoje blizu jedno drugog u gotovo praznoj prostoriji.
MirdemIngala napući usne i ugasi voštanicu.
JandolAngnol reče: „Kjun, kao što rekoh, ovaj razvod je u službi državne
politike.” Ponašao se krajnje podređeno.
„Možete me naterati da ga prihvatim. Ali me nikada nećete ubediti da to
shvatim.”
Esomber otvori prozor te pozva svoju pratnju i AbstrogaAtenata.
„Ceremonija će biti kratka, gospođo”, reče on. Paradnim korakom uputi se ka
središtu prostorije i pokloni joj se. „Ja sam Esomber od Esomberovih. Ja sam
poslanik i predstavnik u Borlienu Velikog K’Sara Kilandara IX, vrhovnog oca
crkve Akhanabe i cara Svetog Panovala. Moj je zadatak da prisustvujem, u
svojstvu svedoka, upućenog od strane vrhovnog oca ovoj kratkoj ceremoniji.
To je moja državnička dužnost. A moja privatna dužnost zahteva od mene da
izjavim da ste mnogo lepši od bilo koje stvari koja će ikada biti izrađena sa
vašim likom.”
Ona se tihim glasom obrati JandolAnganolu: „Konačno jedno drugom
smo…”
Nastavivši istim tonom, Esomber reče: „Ova ceremonija oslobodiće kralja
JandolAnganola svih bračnih veza. Ovim naročitim dokumentom koji
poništava vaš brak i koji je izdao vrhovni otac, vas dvoje prestaćete da budete
muž i žena, vaši zaveti biše poništeni i vi ćete se odreći titule kraljice.
„Koji su razlozi zbog kojih treba da se razvedem, sire? Kako glasi
izgovor? Šta je rečeno svetom K’Saru - kako sam uvredila muža, da se prema
meni ovako odnosite?”
Kralj je stajao kao u bunilu, ukočeno zureći u vazduh, dok je Alam
Esomber izvlačio iz džepa dokumenat, otvarao ga i čitao.
„Gospođo, imamo svedoke koji će potvrditi da ste za vreme svog odmora
ovde u Gravabagalinienu”, on napravi jedan puteni gest… „ulazili u more
nagi. Da ste tamo telesno opštili sa delfinima. Da ste taj neprirodni čin, koji
crkva zabranjuje, često ponavljali i to u prisustvu vašeg
deteta.”
Ona reče: „I sami znate da je to potpuna izmišljotina.” Govorila je sasvim
mirno. Okrenuvši se prema JandolAnganolu, ona prozbori: „Zar stvarno
država može da preživi samo pomoću blaćenja mog imena, mojim
poniženjem… i ako od tebe napravi stvorenje niže od roba?”.
„Evo stiže kraljevski vikar, gospođo, koji će upravljati ovom
ceremonijom”, reče Esomber. „Treba samo da ćutke stojite. Nikakvo daljnje
poniženje neće vam biti naneto.”
U prostoriju uđe AbstrogAtenant, zračeći oko sebe hladnoću svoje
ličnosti. Podiže šaku i izgovori blagoslov. Iza njega se zaustaviše dva dečaka
koji su svirali na frulama.
Kraljica hladno reče: „Ako već ova sveta farsa mora da se izvede,
zahtevam da se Juli udalji iz prostorije.”
JandolAnganol se prenu iz svog sna i naredi kržljavcu da iziđe. Pošto se
malo bunio, on se udalji.
AbstrogAtenant priđe sa listom na kome su bile ispisane reči iz
ceremonije venčanja. On prihvati šake kralja i kraljice i svakom dade da drži
po jednu stranu lista, što oni i učiniše kao hipnotisani. Zatim im pročita reči
razvoda kreštavim, jasnim glasom. Esomber je čas gledao u kralja čas u
kraljicu. Oni su zurili u pod. Vikar visoko podiže ceremonijalni mač.
Mrmljajući molitvu zamahnu njime prema podu.
Papirna veza za koju su se držali bi presečena na dva dela. Kraljica pusti
da njena polovina padne na drvene pločice.
Vikar izvadi dokument koji zatim potpisaše JandolAnganol i Esomber kao
svedok. Zatim ga potpisa i sam vikar i predade Esomberu da ga ovaj uputi
dalje. Vikar se pokloni kralju i izide iz prostorije praćen dvojicom frulaša.
„Čin je ižvršen”, reče Esomber. Niko se ne pokrenu.
Poče da pada jaka kiša. Mornari i vojnici okupili su se oko jednog prozora
ne bi li videli bar deo ceremonije o kojoj će moći da pričaju do kraja života.
Sada potrčaše u zaklon, a oficiri stadoše da se deru na njih. Pljusak se pojača.
Pojavi se munja, a uskoro usledi i grom. Približavalo se monsunsko razdoblje.
„E pa, sada bismo mogli i da se smestimo”, reče Esomber svojim
uobičajenim nonšalantnim glasom. „Možda bi kraljica… bivša kraljica,
izvinite… mogla da naredi damama da nam donesu neko osvežeqje.” On
pozva jednog od svojih ljudi, „Pogledajte u podrum. Služavke se sigurno
tamo kriju, a ako njih nema, sigurno ćete pronaći vino.”
Kiša je ulazila kroz otvoren prozor, a otvorene žaluzine su stvarale buku.
„Ove oluje kako iznenada počnu tako se brzo i završe”, reče
JandolAnganol.
„Tako treba gledati na stvari, Jane… u metaforama”, primeti Esomber
genijalno. Zatim pljesnu kralja po ramenu.
Bez ijedne reči kraljica spusti uljanicu na policu, okrenu se i iziđe iz
prostorije.
Esomber dohvati dve stolice sa tapaciranim sedištima i stavi jednu uz
drugu, te otvori obližnje žaluzine kako bi mogli da promatraju bešnjenje
elemenata. Obojica sedoše, a kralj zagnjuri glavu u šake.
„Pošto se oženiš Simodom Tal, obećavam ti da će stvari krenuti nabolje,
Jane. Mi u Panovalu smo pomalo zaokupljeni svojim severnim frontom protiv
Sibomalaca. Vode se stvarno ogorčene borbe zbog naših tradicionalno
religijskih razlika.
S Oldorandom je drugačije. Posle tvog skorog venčanja, trebalo bi da se
Oldorando prikloni vama. I sami imaju poteškoća. Ili će… što je vrlo
verovatno… Kejs zatražiti posle venčanja sklapanje mira. Kejs je, konačno,
krvno povezan sa Oldorandom. A kroz Oldorando i Kejs prolaze istočno-
zapadni migratorski putevi fagora i podljudskih rasa, kao što su Madiji.
Hmmm, kao što znaš, majka drage Simode Tal, kraljica, i sama je pod…
pa, da kažemo protognostik. Taj slatki izraz ’podljudski’ odiše predrasudama.
A Kejs… pa, to je prilično divlje mesto. Stoga ako oni sklope mir sa
Borlienom, ko zna, možda bismo čak mogli da ih podstaknemo da napadnu
Randoman. Tako biste dobili odrešene ruke da se pozabavite samo sa
Mordriatom i onim momcima koji imaju smešna imena.”
„Što bi Panovalu veoma odgovaralo”, primeti JandolAnganol.
Esomber klimnu. „To bi svima odgovaralo. Ja sam uvek zato da budem
zadovoljan, zar ti nisi?”
Njegov čovek se vratio praćen grmljavinom i sa pet zaplašenih žena koje
su nosile krčage sa vinom i koje su fagori terali ispred sebe.
Ulazak ovih dama kao da je bacio novu svetlost na celu stvar, čak se i
kralju tako učinilo, jer je ustao i stao da korača po prostoriji kao da upravo uči
da se koristi nogama. Kada su dame uvidele da im ne preti nikakva
neposredna opasnost, počeše da se osmehuju i spremno se prihvatiše svoje
uloge koja je od njih zahtevala da ugađaju muškim gostima i da ih što više i
što pre napiju. Pojaviše se kraljevi oklopnici i razni kapetani i pridružiše im se
u pijanci.
Pošto je oluja i dalje trajala, upalili su lampe. Dovedene su i druge lepe
zarobljenice i svirala je muzika. Vojnici pod platnenim baldahinom napraviše
banket za sebe od onoga što su doneli sa broda.
Kralj je pio lotosovo vino i jeo srebrnog šarana sa žutim pirinčem.
Krov je prokišnjavao.
„Porazgovaraću sa MirdemIngalom da vidim svoju malu kćer, Tatro”,
reče on nešto kasnije.
„Ne. To ti ne bi savetovao. Žene umeju da ponize muškarce. Ti si kralj, a
ona niko i ništa. Povešćemo tvoju kćer sa nama. kada budemo kretali. Kada
more bude mimo. Ja sam za to da provedemo noć u ovom tvom
gostoljubivom rešetu.”
Posle izvesnog vremena, da bi prekinuo ćutanje, Esomber reče: „Imam
poklon za tebe. Ovo je pravi trenutak da ti ga uručim, pre no što se previše
napijemo i obnevidimo od pića.” On obrisa šake o svoje somotsko odelo, te iz
džepa izvuče lepu tanku kutijicu sa izvezenim poklopcem.
„Ovo je poklon od Batharnetone, kraljice Oldoranda, čiju kćer ćeš uzeti
za ženu. Kraljica je sama izvezla poklopac.”
JandolAnganol otvori kutiju. Unutra se nalazio minijaturni portret Simode
Tal, naslikan na njen jedanaesti rođendan. U kosi je imala traku, a lice joj je
napola bilo okrenuto u stranu kao da se stidi ili možda koketira. Kosa joj je
bila gusta i kovrčava, ali umetnik nije izostavio da prikaže njen papagajski
izgled. Jasno su se videli istaknuti nos i oči Madija.
JandolAnganol držao je portret na rukohvat udaljenosti, pokušavajući
nešto s njega da pročita. Simoda Tal je u jednoj ruci držala model zamka,
zamka na Valvoralu koji je ulazio u njen miraz.
„Ona je lepa devojka, nema sumnje”, primeti oduševljeno Esomber. „Sa
jedanaest i po su najpožudnije, šta god da ljudi kažu. Iskreno govoreći,
zavidim ti, Jane. Mada je njena mlađa sestra, Milua Tal, još lepša.
„Jesu li je uputili?”
„Da li je iko u Oldorandu upućen u te stvari? Svakako ne, ako slede
primer svoga kralja.”
Obojica se nasmejaše i nazdraviše lotosovim vinom za buduća uživanja.
Kada je Bataliks zašao oluja se smirila. Drvena palata je podrhtavala i
škripala poput kakvog broda pre no što se usidri u mirnim vodama. Kraljevski
vojnici pronašli su put do podruma, između ledenih blokova i vina. Oni, pa
čak i fagori tonuli su u pijani san.
Niko nije čuvao stražu. Izgledalo je prosto nemoguće da u palati izbije
kakva nevolja, a strašan glas koji je bio Gravabagalinien odbijao je
nametljivoj. Kako je veče odmicalo, tako je buka jenjavala. Bilo je i
povraćanja i smeha i psovanja, a zatim je sve utihnulo. JandolAnganol je
spavao sa glavom u služavkinom krilu. Ona se uskoro izvukla i ostavila ga da
spava u uglu kao da je neki običan vojnik.
Kraljica nad kraljicama bdela je sve to vreme na gornjem spratu. Plašila
se za svoju malu kćer; mesto na koje su je prognali bilo je dobro izabrano.
Nije imala kuda da pobegne. Srećom da je otpustila svoje dvorske dame. Iako
se odozdo više nije čula nikakva buka, ostala je na straži u predvoiju što je
vodilo u odaju u kojoj je spavala princeza Tatro.
Začu se kucanje na vratima. Ona ustade i ode do njih.
„Ko je?”
 „Kraljevski vikar, gospođo, moli da uđe.”
Oklevala je trenutak, a zatim uzdahnula. Povukla je rezu. U odaju uđe
Alam Esomber, cereći se.
,,E pa, nije baš vikar, gospo, ali je zato njegov prvi komšija koji vam nudi
veću utehu nego što je to u moći našeg jadnog vikara.”
„Molim vas, odlazite. Ne želim da razgovaram sa vama. Nije mi dobro.
Pozvaću stražara.” Pobledela je. Šaka joj je podrhtavala dok se njome
oslanjala o zid. Nije verovala osmehu na njegovom licu.
„Svi su pijani. Čak i ja… čak i ja, primer kreposti, sin doličnog oca, tek
sam malo pripit.”
On nogom zatvori vrata za sobom, ščepa je za ruku i stade da je gura
ispred sebe dok nije bila primorana da sedne na kauč.
„Nemojte biti… tako negostoljubivi, gospođo. Potrudite se da se osećam
prijatno, jer ja sam na vašoj strani. Došao sam da vas upozorim da vaš bivši
muž namerava da vas ubije. Nalazite se u teškom položaju i vama i vašoj
kćeri potrebna je zaštita. Ja vas mogu zaštititi ako budete ljubazni prema
meni.”
„Nisam bila neljubazna. Samo sam uplašena, gospodine… ali ne toliko da
dozvolim bilo šta zbog čega bih kasnije žalila.”
On je zagrli iako se opirala. „Kasnije. Mi smo gospo različitih polova…
za žene uvek postoji kasnije. Strahom od trudnoće može se objasniti to vaše
kasnije. Pustite me noćas u vaše miomirisno gnezdo i kunem vam se da
nećete zažaliti ni za jednim kasnijim. U međuvremenu, ja ću iskoristiti svoje
sada.”
MirdemIngala mu opali šamar. On poče da siše usne.
„Saslušajte me. Uputili ste pismo K’Saru koje je trebalo ja da mu
dostavim, je li tako, dražesna moja bivša kraljice? U njemu ste naveli da kralj
Jan namerava da vas ubije. Izdao vas je momak po kome ste ga poslali.
Prodao je pismo vašem bivšem mužu, koji je pročitao svaku nevoljnu reč koju
ste napisali.”
„SkafBar me je izdao? Ne, on je oduvek u mojoj službi.”
Esomber je uhvati za ruke.
„U položaju u kome ste se našli nemate na koga da se oslonite. Sem na
mene. Biću vaš zaštitnik ako budete poslušni.”
Ona brižnu u plač. „Jan me još voli, ja to znam. Razumem ga.”
 „On vas mrzi i žudi za zagrljajem Simode Tal.”
On raspasa svoju odeću. U tom se trenutku vrata otvoriše i unutra nahrupi
Bardol KaraBansiti i ne zaustavi se dok ne stiže do središta odaje. Tamo stade
sa šakama na bokovima tako da je prstima desne šake prekrivao korice noža.
Esomber poskoči, držeći pantalone te naredi deuteroskopisti da iziđe.
KaraBansiti se ne pomeri. Lice mu je bilo ozbiljno i rumeno. Ličio je na
čoveka naviklog na klanje.
„Moram vas zamoliti da smesta prestanete da tešite ovu sirotu damu,
gospodine. Morao sam vama da se obratim pošto nema nijednog stražara u
palati, a sa severa se približava neka vojska.”
„Pronađite nekog drugog”.
„Ali stvar je hitna. Pobiće nas. Dođite.”
On krenu prvi niz hodnik. Esomber se osvrnu ka MirdemIngali, koja je
ukočena stajala zureći u njega prkosnim pogledom. Zatim opsova i pohita za
KaraBansitijem.
Na kraju hodnika nalazio se balkon Koji je gledao na stražnji deo palate.
Izišao je za KaraBansitijem na balon i zagledao se u noć.
Vazduh je bio topao i težak i činilo se da upija buku s mora. Obzorje je
počivalo pod težinom neizmernog neba.
Dosta blizu videli su se sićušni jezičci plamenova, koji su se čas
pojavljivali a čas nestajali. Esomber se zagleda u njih ništa ne shvatajući, i
dalje napola pijan.
„Neko se približava između drveća”, reče KaraBanasiti koji je stajao
pored njega. „Koliko mi se čini, samo su dvojica. Onako uzbuđen mora da
sam malo preterao Što se broja tiče.”
„Šta li žele?”
„Oštroumno pitaje, gospodine. Idem dole da saznam odgovor, ako možete
sami da ostanete ovde, gospodine. Sačekajte me, dolazim sa odgovorom.” On
uputi pratiocu jedan lukav pogled ispod oka.
Esomber se oslonio na ogradu balkona i pogledao naniže, ali se u tom
trenutku zateturao te je morao brzo da se osloni o zid što je bilo mnogo
sigurnije. Čuo je KaraBansitija kako nešto dovikuje pridošlicama i kako mu
oni odgovaraju. Zatvorio je oči, i nastavio da osluškuje njihove glasove. Bilo
je mnogo glasova, neki su bili ljutiti, i ti su ga optuživali, mada nije mogao da
razabere šta su govorili. Svet stade da se okreće.
Pridigao se kada je čuo KaraBansitija kako ga doziva odozdo.
 „Šta kažete?”
„Loše vesti, gospodine, ne mogu da vičem. Molim vas, siđite.”
„Šta se dogodilo?” Ali KaraBansiti mu ne odgovori, već je tihim glasom
nastavio da razgovara sa pridošlicama. Esomber natera sebe da se pokrene,
uđe u hodnik i umalo ne pade niz stepenice.
„Pijaniji si nego što sam mislio, ti budalo”, reče on glasno.
Izišavši kroz otvorena vrata, samo što nije naleteo na KaraBansitija i
nekog mršavka, prekrivenog prašinom, koji je nosio baklju. Iza njega nalazio
se još jedan čovek isto tako sav prašnjav koji se osvrtao unaokolo po mraku
kao da se plaši potere.
„Ko su ti ljudi?”
Mršavko je s nepoverenjem odmerio Esombera pre no što je rekao: „Mi
smo iz Oldoranda, vaša visosti, dolazimo sa dvora njegovog veličanstva kralja
Sajrena Standa i dosta smo se namučili na putu, jer smo morali da prođemo
kroz nemirne predele. Imamo poruku za kralja JandolAnganola i mogu je
saopštiti samo njemu.”
„Kralj spava. Šta hoćete od njega?”
„Da mu saopštimo loše vesti gospodine, naloženo mi je da ih predam
samo njemu.”
Esomber poče da se ljuti, te objavi ko je. Glasnik mu uputi leden pogled.
„Ako ste ono što tvrdite da jeste, gospodine, onda ste ovlašteni da me
odvedete do kralja.”
„Mogu ja da ga otpratim, gospodine”, predloži KaraBansiti.
Svi zajedno uđoše u palatu, ugasivši baklju ispred ulaza. KaraBansiti ih
povede u glavnu odaju po čijem podu su ležala ispreplitana telesa. Ode do
mesta na kome je ležao kralj i stade da ga vuče za ruku, nimalo
ceremonijalno.
JandolAnganol se podiže i smesta skoči na noge, položivši šaku na
mač.
Mršavko se pokloni. „Žao mi je što sam vas probudio, sire, i izvinjavam
se što ovako kasno stižem. Vaši vojnici su ubili dvojicu iz moje pratnje, a i
sam sam jedva izvukao živu glavu.” On pokaza dokumenta koja su
potvrđivala njegov identitet. Zatim je počeo jako da se trese, znajući kakva
sudbina čeka glasnika koji donese loše vesti.
Kralj jedva da je i bacio pogled na dokumenta.
 „Saopšti mi šta imaš, čoveče.”
„Radi se o Madijima, vaše veličanstvo.”
„Šta je s njima?”
Glasnik stade da struže nogama po podu i prinese šaku licu ne bi li
zaustavio cvokotanje, „Princeza Simoda Tal je mrtva, sire. Ubili su je
Madiji”.
Nastupila je tišina. A onda Alam Esomber poče da se smeje.
 NOVINA U KOSGATU
Gorak smeh Alama Esombera konačno je stigao do ušiju onih koji su
živeli na Zemlji. Uprkos velikog ponora između Helikonije i Zemlje, ovaj
odgovor na delanje sudbine odmah je naišao na razumevanje.
Između Zemlje i Helikonije postavljena je neka vrsta releja, zemaljska
posmatračka stanica Avemus. Avemusje kružio po orbiti oko Helikonije kao
što je Helikonija kružila po orbiti oko Bataliksa, a Bataliks po orbiti oko
Frejra. Avernu sje predstavljao sočivo kroz koje su posmatrači sa Zemlje
doživljavali događaje na Helikoniji.
Ljudska bića koja su radila na Avernusu posvećivala su svoje živote
proučavanju svih mogućih vidova Helikonije. Oni to nisu radili po vlastitom
izboru. Već zato što nisu imali drugog izbora.
Nad tom velikom nepravdom prevagu je odnela opšta opravdanost čina.
Na Avernusu nije bilo siromašnih, niko nije umirao od gladi. Ali to je ipak bio
krajnje ograničen posed. Ta kružna stanica imala je u prečniku samo hiljadu
metara, i većina njenih stanovnika živela je na unutrašnjem delu spoljašnjeg
omotača, a unutar tog područja preovlađrvala je neka vrsta ispraznosti, koja je
lišavala život radosti. Pogled nadole nije baš ohrabrivao.
Bili Ksjao Pin bio je tipični predstavnik avernianskog društva. Spolja
gledano, on se obavezao na sve što se od njega očekivalo; obavljao je svoj
posao, ali bez oduševljenja; imao je privlačnu verenicu; radio je redovno
propisane mu vežbe; imao je Savetnika koji mu je propovedao o višim
vrlinama prihvatanja. Ali iznutra Bili je čeznuo samo za jednim. Žudeo je da
se nađe na Helikoniji, 1500 kilometara ispod stanice, da vidi kraljicu
MirdemIngalu, da je dodirne, razgovara s njom i da s njom vodil ljubav. U
njegovim snovima, kraljica ga je pozivala u svoj zagrljaj.
Udaljeni posmatrači na Zemlji imali su drugih briga. Oni su sledili
kontinuitete kojih Bili i njemu slični nisu bili svesni. Dok su s pažnjom
posmatrali razvod u Gravabagalinienu, bili su u stanju da slede genezu tog
razdvajanja unazad sve do bitke koja se odigrala istočno od Matrasila, u
oblasti poznatoj kao Kosgat. Iskustva JandolAnganola stečena u Kosgatu
uticala su na njegove kasnije akcije i dovele su neumitno do… bar se tako
činilo posmatračima sa strane… razvoda.
Ono što je postalo poznato kao bitka kod Kosgata odigralo se pet tenera…
240 dana, ili pola male godine… pre onog dana kada su kralj i MirdemIngala
morem raskinuti njihove bračne veze.
U oblasti Kosgata kralj je zadobio fizičku ranu koja je postala uzrokom
duhovnog raspada.
Posle te bitke na gubitku su se našli i kraljev život i njegov ugled. A i
jednom i drugom zapretila je, ironično, tek jedna razularena gomila, odrpana
plemena Driata.
Ili, kao što to rekoše posmatrači sa Zemlje koji su bili sposobniji za
istorijska razmišljanja, jedna novotarija. Novotarija koja je izmenila ne samo
život kralja i kraljice već i svih njihovih podanika. Puška.
*
Ali stvar koja je najviše ponizila kralja bila je ta što je on Driade prezirao,
kao i svaki sledbenik Akhanabe u Borlienu i Oldorandu. Driadima je
priznavao da su ljudska bića… ali tek u začetku.
Prag između onog ko se smatra za ljudsko biće i onog ko se ne smatra je
neodređen. Sjedne strane leži svet pun iluzornih sloboda, s druge svet iluzorne
sputanosti. Oni Drugi ostajali su životinje i nastavili da borave u džunglama.
Madiji… vezani za migratorski način života… dostigli su prag razboritosti, ali
ostali su protognostici. Driadi su tek neznatno prekoračili preko tog praga i na
tom mestu se zadržali tokom poznatog vremena, poput ptice sa smrznutim
krilima.
Nepovoljni uslovi na planeti, za koje oni nisu bili odgovorni, doprineli su
tome da Driadi stalno nazaduju. Jer plemena Driada zauzimala su suve
travnate predele Tribriata, zemljišta jugoistočno od Borliena, s druge strane
širokog Takisa. Driadi su živeli među stadima jelka i bijelka koja su pasla u
tim visokim predelima tokom leta velike godine.
Opstanak Driada zavisio je od običaja koje je spoljašnji svet smatrao
uvredljivim. Upražnjavali su izvestan oblik ritualnog ubijanja, kojim su
uklanjani nekorisni članovi porodice pošto ne bi prošli kroz određene testove.
U vremenima u kojima se gotovo gladovalo, pogubljenje staraca često je
predstavljalo spas za nevine. Ovaj običaj izneo je Driade na loš glas kod onih
koji su bili vezani za bolje pašnjake. Ali oni su, u stvari, bili miroljubiv
narod… ili suviše glup za probitačno ratovanje.
Navala raznih naroda sa juga duž granica Nktrihka… a naročito onih
ratničkih naroda privremeno udruženih pod Undraidom Čekićem… to je
izmenila. Pod pritiskom, Driadi su napustili svoje bivake i krenuli u
pljačkaški pohod ka dolinama u niziji Tribriata, koji leži u kišovitoj senci
ogromnog Nižeg Nktrihka.
Lukavi ratni zapovednik Darvliš Lobanja uneo je red u njihove odrpane
redove. Otkrivši da jednostavni um Driada podleže disciplini, razvrstao ih je u
tri regimente i poveo ih u oblast poznatu kao Kosgat. Njegova namera bila je
da napadne glavni grad JandolAnganola, Matrasil.
Borlien je već stupio u nepopularne Zapadne ratove. Nijedan vladar
Borliena, pa čak ni Orao, nije se mogao nadati da će pobediti bilo Randonan
bilo Kejs, pošto je te planinske zemlje bilo nemoguće zauzeti ili njima
zavladati čak i kada bi bile pokorene.
Sada je peta armija bila opozvana iz Kejsa i poslata u Kosgat. Kampanja
protiv Darvliša nije bila dostojna da se nazove ratom. Pa ipak, progutala je
isto toliko ljudi kao i kakav rat, isto toliko koštala, isto je tako bila srčano
vodena. Tribriat i divljina Kosgata bili su bliži Matrasilu od Zapadnih ratova.
Darvliš je imao i ličnih razloga da mrzi JandolAnganola i njegovu lozu.
Njegov otac bio je baron u Borlienu. Borio se rame uz rame sa ocem kada je
otac JandolAnganola, VarpalAnganol prisvojio njihovu zemlju. Darvliš je
video kako mu je oca posekao mladi JandolAnganol.
Kada bi vođa poginuo u bici to bi značilo i kraj borbe. Niko je ne bi
nastavio. Armija Darvlišovog oca se okrenula i pobegla. Darvliš se povukao
na istok sa šačicom ljudi. VarpalAnganol i njegov sin su ih progonili, loveći ih
poput guštera u stenovitim lavirintima Kosgata… sve dok boriienske snage
nisu odbile da idu dalje jer više nisu imale izgleda na bilo kakav plen.
Posle gotovo jedanaest godina provedenih u divljini, Darvlišu se ukazala
nova prilika i on ju je iskoristio: ,.Lešinari će štovati moje ime!” postao je
njegov bojni poklič.
Pola male godine pre no što se kralj razveo od svoje kraljice… pre no što
mu je to uopšte palo na pamel… JandolAnganol bio je primoran da sakupi
nove trupe i da im stane na čelo. Ljudi su bili slabo opremljeni i zahtevali su
da budu plaćeni ili neće predati plen iz Kosgata. Upotrebio je fagore.
Pomoćnim snagama fagora obećana je sloboda i zemlja kao nagrada za
službu. Od njih su oformljene Prva i Druga regimenta Kraljevske fagorijanske
straže Pete armije. Fagori su bili idealni što se jedne stvari tiče: borili su se i
muškarci i žene, a mladunci su s njima odlazili u bitku.
Otac JandolAnganola takođe je nagradio trupe dvorogih zemljom. A
rezultat takve politike… koja je bila nametnuta kraljevima što su oskudevali u
ljudstvu… bio je taj da su fagori udobnije živeli u Borlienu nego u
Oldorandu, i manje podlegali progonima.
Peta armija krenula je na istok kroz šumu od kamenja. Napadači su se
rasuli pred njom. Većina okršaja odigrala se za videla… nijedna strana nije
želela da se bori ni po noći niti dok su oba sunca bila visoko na nebu. Ali Peta
armija, pod vodstvom KolobaEktobera, bila je primorana da putuje tokom
celog dana.
 Kretala se kroz trusno područje, u kome su duboki klanci presecali put.
Broj naselja bio je zanemariv. Klanci su bili ispunjeni isprepletenim
raslinjem, ali u njima se bar mogla naći voda… ali i zmije, lavovi, i druga
stvorenja. Ostatak predela bio je posut kišobranastim kaktusima i gustišima.
Sporo su napredovali.
Teško je bilo prehraniti se na takvom tlu. Ravnicom su vladale dve vrste
stvorenja, bezbrojni mravi i zemljišni lenjivci koji su se hranili mravima. Peta
armija lovila je lenjivce i pekla ih, ali meso im je bilo gorkog ukusa.
Lukavi Darvliš je i dalje povlačio svoje snage, odvlačeći kralja sve dalje
od baze. Ponekad je za sobom ostavljao logorske vatre koje su se pušile ili
lažna utvrđenja na izdignutim mestima. A onda bi armija izgubila čitav dan
ispitujući ih.
Obojeni-major KolobEktofer bio je u mladosti veliki istraživač i
poznavao je divljinu Tribriata, kao i planine iznad Tribriata gde se vazduh
završavao.
„Zaustaviće se, zaustaviće se uskoro”, rekao je jedno veče kralju kada je
razočarani Orao psovao zbog poteškoća koje su ih snašle. „Lobanja mora
uskoro da zapodene borbu ili će se plemena okrenuti protiv njega. On to vrlo
dobro zna. Kada se uveri da smo se dovoljno udaljili od Matrasila i baza za
snabdevanje, on će se zaustaviti. Moramo biti spremni na njegove trikove.”
„Kakve trikove?”
KolobEktofer odmahnu glavom. „Lobanja je lukav, ali ne i pametan.
Isprobaće jedan od starih trikova svoga oca, koji su mu dobro došli. Bićemo
spremni.”
Darvliš je napao narednog dana.
Kada se Peta armija približila jednoj dubokoj klisuri, izviđači iz
prethodnice opazili su neprijateljski raspoložene Driade postrojene u borbene
redove na suprotnoj strani. Klisura se protezala sa severoistoka na jugozapad i
bila je zagušena džunglom. Od jedne do druge strane bilo je više od četiri
dobačaja koplja.
Kralj je signalizirajući rukama okupio svoju armiju da se suoči sa
neprijateljem na drugoj strani klisure. Fagorijanska straža bila je postavljena u
prvi plan kako bi redovi nepokretnih zveri uneli strah među slaboumne
pripadnike plemena.
Ovi su izgledali sablasno. Upravo je bilo svanulo: bilo je šest i dvadeset.
Frejr je izišao iza oblaka. Kada se sunce oslobodilo oblaka, postalo je jasno da
će neprijatelj i deo klisure ostati u seni naredna dva, a možete i više časova;
Peta armija biće izložena Frejerovoj toploti.
Padine od izdrobljenog stenja štitile su s leđa driatske bojne redove, a
iznad njih uzdizali su se viši predeli. Na kraljevskom levom boku nalazio se
začetak uzvišena čiji su uglovi stršili prema klisuri. Između tog začetka i
stenja nalazila se okrugla stenovita visoravan, kao da su je tamo postavile
geološke sile da bi zaštitile Lobanju s boka. Na vrhu visoravni mogli su se
videti grubi zidovi utvrđenja; zidovi su bili od blata i iza bedema povremeno
se mogla nazreti kakva uska zastavica.
Orao Borliena i obojeni-major zajedno su proučavali situaciju. Iza
obojenog-majora stajao je njegov odani poručnik od oružja, ćutjjiv čovek
poznat kao Bik.
„Moram saznati koliko ljudi ima u tom utvrđenju”, reče JandolAnganol.
„To je jedan od trikova koje je naučio od svog oca. Nada se da ćemo
protratiti vreme u napadu na taj položaj. Kladim se da tamo gore nema
nijednog Driata. Zastavice koje vidimo privezane su za koze ili asokine.”
Stajali su u tišini. Sa neprijateljske strane klisure, ispod stena, dizao se dim u
vazduh pun senki, a miris kuvanog jela dopirao je do njih da ih podseti na to
koliko su gladni.
Bik povuče svog oficira u stranu i prošaputa mu nešto na uvo.
„Da čujemo šta imate da kažete, naredniče,” reče kralj.
„Ništa, sire.”
Kralj je bio ljut. „Da čujemo, onda, to ništa.”
Narednik ga je odmeravao s jednim spuštenim kapkom. „Samo sam
rekao, sire, da će naši ljudi biti razočarani. Jedini način na koji obični ljudi…
u koje ubrajam i sebe… mogu napredovati, jeste da stupe u vojsku i nadaju se
da će ščepati nešto. Ali ovi Driati nisu nikakav plen. Šta više izgleda da ni
ženke nisu sa njima… a tu mislim na žene, sire… tako da podsticaj za
napad… pa, sire, nije baš naročit.”
Kralj je ostao da stoji nasuprot njemu sve dok se Bik nije povukao za
korak unazad.
,,O ženama ćemo brinuti kada satremo Darvliša, Biče. Možda je žene
sakrio u kakvoj obližnjoj dolini.”
KolobEktofer pročisti grlo. „Rekao bih, sire, da smo se ovde našli pred
nerešivim zadatkom, sem ako nemate na umu neki plan. Dvostruko su brojniji
od nas, i mada su naše jahaće životinje brže od njihovih, u bici prsa u prsa
naši hoksniji neće se moći uporediti sa njihovim jelkima i bijelkima.”
„Povlačenje ne dolazi u obzir sada kada smo ih konačno dostigli.” „Mogli
bisno da se izvučemo, sire, i potražimo bolji položaj za napad. Kada bismo se
na primer našli na stenama iznad njih…”
„Ili kada bismo ih mogli navući u zamku, sire, a pod tim
podrazumevam…”
JandolAnganol se razbesne. „Jeste li vi oficiri ili koze? Ovde smo mi, a
tamo neprijatelj naše zemlje. Šta još tražite? Zašto sada gubimo hrabrost kada
po zalasku Frejra možemo svi biti junaci?”
KolobEktofer se pribra. „Moja je dužnost da vam ukažem na slabosti
našeg položaja, sire. Miris nekolicine žena koje bi mogli da zaplene podigao
bi borbeni duh ljudi.”
Sav zajapuren, JandolAnganol reče: „Ne smeju se plašiti podljudskog
šljama… naši strelci će ih satrti za jedan sat.”
,,U redu, sire. Možda bismo uspeli da podignemo borbeni duh kod ljudi
ako biste Darvliša nazvali đubretom.”
„Učiniću to.”
KolobEktofer i Bik izmenjaše mračne poglede, ali ništa više ne rekoše;
onaj prvi stade da izdaje naređenja za raspored trupa.
Glavnina ljudstva bila je razvučena duž izrovašene ivice klisure. Levi bok
bio je pojačan Drugom fagorijanskom stražom. Hoksniji, njih pedeset
ukupno, bili su u jadnom stanju posle dugačkog puta. Uglavnom su ih koristili
kao tovame životinje. Sada je teret bio skinut s njih da bi mogli poslužiti kao
konjica, čime je trebalo da ostave utisak na Darvlišove ljude. Njihov teret bio
je nagomilan u jednoj plitkoj pećini; postavljena je straža, jedan čovek i jedan
fagor. Ako se taj dan neslavno završi, ove zalihe pašće u ruke Driata.
Dok su pripreme bile u toku, jedno krilo senke koja je visila sa obronaka
naspramne stene stalo je da se povlači poput kakvog džinovskog sunčanog
brojčanika podešenog da svakog čoveka podseti na to da je smrtan.
Pokazalo se da su Lobanjine snage isto tako impozantne kao što se samo
činilo dok su bile zaklonjene u plavoj senci. Urljudska plemena bila su
opremljena odrpanom gomilom štitova i ćebadi prebačenih preko tela sa
istom nemarnošću s kojom su ih bacali na svoje jelke. Pojedini su oko ramena
nosili ćebad sa svetlim prugama, kako bi se istakli. Neki su imali čizme do
kolena, a mnogi su bili bosi. Na glavama su uglavnom nosili glomazne kape
od krzna bijelka… često sa pričvršćenim rogom ili parošcima koji su
označavali čin. Mnogi su imali iscrtane ili izvezene na stražnjicama penise u
ludoj erekciji što je trebalo da pokaže njihove razbojničke namere.
Lobanja je bio spreman. Njegova kožno-krznena čelepenka bila je
obojena narandžasto. Iz nje su stršali parložci oko njegovog brkatog lica. U
jednoj od prethodnih bitaka sa JandolAnganolom ovaj mu je mačem odsekao
levi obraz kao i meso sa donje vilice, tako da mu je sada na licu titrao stalni
samrtni osmeh u kome su kosti i zubi igrali veliku ulogu. Uspeo je da izgleda
isto onako divlje kao i njegovi saveznici kojima su krznom oivičene oči i
izbačene čeljusti davale prirodno divlji izgled. Sedeo je na snažnom bijelku.
Podigao je svoje koplje iznad glave i povikao: „Lešinari će štovati moje
ime!” Divlje klicanje zaori se iz grla oko njega, odbijajući se o stene iza njih.
JandolAnganol se pope na svog hoksnija i uspravi, stojeći u uzengijama.
Njegov povik jasno je odjeknuo među neprijateljima.
Zaurlao je na iskvarenom olonetu: „Darvlišu, zar si se usudio da se
ispraviš pre no što ti je lice istrunulo?”
Mrmljanje dopre iz obe suočene armije. Lobanja potera svog bijelka do
ivice provalije i riknu preko nje ka svom neprijatelju.
„Čuješ li me, Jandole, ti vuneno ušna bubo balegaro? Otac te isprdeo iz
levog stopala, pa zašto si onda došao ovamo, i kako se usuđuješ da se suočiš
sa pravim muškarcima? Svima je poznato đa ti kolena klecaju od straha.
Otpuzi odatle, ti iscedku, otpuzi i povedi sa sobom te šugave nazovi ratnike.”
Njegov glas se nekoliko puta odbio od stena. Kada se sve ponovo utišalo,
JandolAnganol mu uzvrati na sličan način.
„Da, čujem tvoja ženska blebetanja, Darvlišu od Dangbrda. Čujem kako
tvrdiš da su ti tronogi Drugi bez kapavca pravi muškarci. Svima nam je
poznato da se pravi muškarci ne bi nikada družili s nekim kao što si ti. Ko bi
drugi mogao podneti zadah tvog raspadanja, sem tih varvarskih majmuna čije
su babe bile fagorske naložnice?”
Narandžasta oprema na njegovoj glavi zatrese se na suncu.
„Fagorske-naložnice, kažeš, ti dnevni kržljavče! Ti svakako znaš o čemu
govoriš, pošto se hraniš fagorskim splačinama, jer toliko poštuješ te rogate
bludnike Bataliksa. Šutni ih u klisuru pa neka se bore fer ako smeju, ti gov-
nom-okrunjena bubašvabo!”
Rika divljeg smeha zaori se među driatskom vojskom.
„Ako imaš tako malo poštovanja prema onima koji predstavljaju krajnju
tačku stvaranja u poređenju sa tvojim jelk-jobima, stresi onda paukove i
kraste sa svog smrdljivog tela i napadni nas, ti kukavna mala driatska ulizice s
pola lica!”
Ovo čašćenje potrajalo je još izvesno vreme. JandolAnganol je bio u sve
većoj neprilici jer nije imao tako bogatu maštu kao Darvliš. Dok se verbalna
bitka rasplamsavala, KolobEktofer je poslao Bika sa malom četom ljudi da na
svoju ruku izvede diverziju.
Vrućina je postajala sve veća. Rojevi svega i svačega što je bolo stali su
da obilaze obe vojske. Fagori su gubili snagu pod Frejrovim pogledom i
moglo se očekivati da ubrzo razbiju redove. Uvrede su postajale sve teže.
„Epitaf za zemljoorman dvobridaša!”
„Perverznjaku kosgatskog otvora u tlu!”
Borlienska vojska stala je da se kreće duž ivice klisure, vičući i preteći
oružjem, dok je s druge strane to isto činila i driatska horda.
KolobEktofer se obrati kralju: „Kako ćemo napasti utvrđenje na
visoravni, sire?”
„Ubeđen sam da si u pravu. Utvrđenje je mamac. Zaboravi na njega. Ti
povedi konjicu i pešadiju, a iza njih neka pođe Prva fagorijanska. Ja ću
povesti Drugu fagorijansku iza utvrđenja, tako da se sklonimo Driatima s
vidika. Kada ih vi zaposlite, mi ćemo jurnuti iz zaklona i napasti njihov desni
bok, zašavši im s leđa. Tada ćemo moći Darvliša da bacimo u prokop dvojnim
zahvatom.”
,.Izvršiću vaša naređenja, sire.”
„Neka Akhanaba bude s tobom, majore.”
Kralj podbode svog hoksnija i odjaha do fagorijanske straže.
Dvobridaši su imali more pritužbi i trebalo im je prvo očitati bukvicu pre
no što su se pokrenuli. Ne shvatajući značenje smrti, tvrdili su da vazdušne
oktave u dolini ne idu na ruku njihovoj stvari; u slučaju poraza oni ovde ne bi
mogli da pronađu svoje spone.
Kralj im se obratio na jeziku Hurdu. Taj grleni jezik nije bjo nalik na
poznati šatrovački Olonet koji se koristio u opštenju među različitim rasama,
već je predstavljao nepatvoren most između ljudskih i neljudskih pojmova, za
koji se govorilo da je potekao… poput mnogih novotarija… u dalekom
Sibomalu. Bogat imenicama, prepun gerunda, Hurdu je bio podjednako
prihvatljiv i za ljudske mozgove kao i za blede hameje dvobridaša.
Urođenički jezik dvobridaša imao je samo jedno vreme, neprestanu
sadašnjost. To nije bio jezik prilagođen apstraktnoj misli; čak je i brojanje,
ograničeno na osnovu tri, bilo konačno. Matematika dvobridaša bila je
međutim posvećena obeležavanju nizova godina, i dičila se svojim naročitim
eotemporalnim svojstvom. Eotemporal je predstavljao sveti govorni oblik koji
se bavio onim što se tiče večnosti i ukazivao je na to da je jezik spona.
 Pošto fagori nisu znali za prirodnu smrt, njihov je urmvelt bio uglavnom
nerazumljiv ljudskim bićima. Čak ni fagori nisu lako prelazili sa Urođeničkog
na Eotemporalni. Hurdu je stvoren da bi razrešio te probleme i koristio se kao
intraspecifičan način komunikacije. Ali i pored toga svaka rečenica
izgovorena na Hurdu jeziku stvarala je poteškoće onima koji su je izgovarali.
Ljudska bića su zahtevala da se poštuje kruti rečenički poredak, koji odgovara
olonetskom. Fagori su tražili da to bude strogo utvrđen jezik u kome neće biti
mesta za apstrakcije, a još manje neologizme. Tako se „čovečanstvo” na
Hurdu jeziku nazivalo „frejrovim sinovima”. „Civilizacija” je bila „mnogo
krovova”; „vojni poredak” „koplja koja se kreću po naređenju” i tako dalje
Stoga je JandolAnganol utrošio dosta vremena dok nije razjasnio Drugoj
fagorijanskoj svoja naređenja.
Kada su konačno shvatili da dušmanin koji im je preprečio put zagađuje
njihove pašnjake i da pljuje na njihove mladunce kao da su kakvi praščići,
staluni i gilote krenuše. Oni gotovo da i nisu znali za strah, mada im je usled
vrućine budnost vidljivo popustila. S njima su krenuli i njihovi kržljavi
mladunci, cvileći da ih ponesu.
Kada se Druga fagorijanska pokrenula, KolobEktofer stade da izvikuje
naređenja ostatku vojske. Tada i ona krenu. Podiže se prašina. Ovo kretanje
izazvalo je odgovarajuće kretanje i među Driatima. Svoje isprekidane redove,
licem okrenute prema neprijatelju, prestrojili su u kolonu koja je stala da
maršira prema mestu sukoba. Dve sile će se sresti na prostranstvu u podnožju
stena, između grla klisure i uzvisine.
Obe strane su u početku stupale odlučno, ali su sve više usporavale što je
trenutak sukoba postajao neminovniji. Nikakva naređenja o načinu napada
nisu dolazila u obzir; odabrano bojno polje bilo je posuto izlomljenim
gromadama, koje su svedočile o ktoničkim vulkanskim uzdignućima koja su i
dalje dominirala predelom. Trebalo je jednostavno pronaći put da se priđe
neprijatelju.
Sveopštu viku zamenile su lične uvrede kada su se suprotstavljene sile
približile jedna drugoj. Čuo se bat čizama, ali nije se moglo videti nikakvo
napredovanje. Stajali su jedni nasuprot drugih bez ikakve želje da prevale još
onih nekoliko stopa što ih je delilo. Zapovednici Driata su iz pozadine režali i
podsticali svoju vojsku, ali bez uspeha. Darvliš je galopirao napred nazad iza
svojih ljudi, zasipajući ih uvredama, nazivajući ih odvratnim kukavicama; ali
pripadnici plemena nisu bili naviknuti na ovakav način ratovanja; više su
voleli i brze prepade i brza povlačenja.
Počela su da lete koplja. Konačno je mač udario na mač i oštrica našla put
do tela. Uvrede su se pretvorile u krike. Ptice počeše da se skupljaju na nebu
iznad njih. Darvliš je sve brže galopirao. Skupina JandolAnganola zaobišla je
uzvisinu i po planu, umerenim korakom krenula ka desnom boku Driata.
A onda se odjednom začuše pobednički povici sa padine iznad bitke.
Tamo su, zaštićeni stenama koje su ih natkriljavale, čučali u zasedi starci…
oni koji su išli za kampom, bludnice, divlje dame. Čekali su da neprijatelj
krene putem koji su predvideli - oko uzvisine. A onda su skočili na noge i
stali da kotrljaju gromade kamenja niz padinu prema njima, izazvavši time
odron zemlje koji se sručio na Drugu fagorijansku. Fagori su se sledili od
straha tako da su ih poobarali poput čunjeva. Mnogo dece je poginulo s njima.
Odani narednik Bik prvi je posumnjao da se žene plemena nalaze negde
na dohvat ruke. Žene su ga naročito zanimale. Zato je krenuo sa jednom
omanjom četom muškaraca, dok su uvrede pljuštale na sve strane. Pod
zaštitom kišobranastih kaktusa uspeli su da se spuste u klisuru, probiju kroz
njenu iskidanu mrežu rastinja i da se uspnu sa suprotne strane, gde su zaobišli
hordu Driata i neprimećeni stigli do stenja.
Penjanje po stenama zahtevalo je pravu veštinu. Ali Bik se nikada nije
predavao. Poveo je svoje ljude visoko iznad neprijatelja, gde su pronašli stazu
posutu svežim ljudskim izmetom. Mračno su se osmehnuli zbog ovog otkrića,
koje je potvrđivalo njihove sumnje. Nastavili su da se uspinju. Kada su stigli
do nove staze, bilo je već mnogo lakše. Puzali su duž ovog traga na šakama i
kolenima, kako ih odozdo ne bi primetila nijedna ni druga vojska. Za nagradu
ugledaše oko četrdesetak plemenskih žena, zamotanih u ćebad i smrdljive
suknje, koje su čučale na padini nešto ispod njih. Gromade nagomilane ispred
tih veštica same su svedočile o njihovoj nameri.
Vojnici iz čete nisu mogli sa sobom da ponesu koplja. Njihovo jedino
oružje predstavljali su kratki mačevi. Brdo je bilo suviše izrovašeno da bi se
sjurili nadole. Jedino što su mogli da učine bilo je da odrpance napadnu
njihovim vlastitim oružjem, to jest da ih zaspu kamenjem i gromadama.
Ali trebalo ga je prikupiti u tišini, tako da se ni najmanji kamenčić ne
otkotrlja niz padinu i oda njihov položaj. Bikova četa još je prikupljala
municiju kada je Druga fagorijanska zašla za uzvisinu i odrpanci krenuli u
akciju.
„Hajde da im ga pošaljemo, moje kavgadžije”, povika narednik. Kiša
kamenja polete. Žene se razbežaše, ali ne pre no što su izazvale odron. Fagori
ispod njih bili su zbrisani.
Ohrabreni ovim, horde Driata još žešće nasrnuše na borliensku vojsku; u
prvim redovima sevali su dugački mačevi, a iz zadnjih doletala koplja.
Stvoriše se ispreplitane skupine telesa. Iznad prizora stade da se uzdiže
prašina. Čuli su se udarci, povici, krici.
 Sa svog izdignutog položaja Bik je posmatrao okršaj. Poželeo je da se
nađe dole, gde je bilo najžešće. S vremena na vreme ugledao bi krupnu priliku
svog majora koji je trčao od jedne grupe do druge, hrabreći i vitlajući krvavim
mačem bez prestanka. Takođe je imao pregled i tvrđave od blata na vrhu
uzvisine. Kralj nije bio u pravu. Tamo medu asonikima krili su se vojnici.
Plima borbe okružila je podnožje uzvisine, sem na mestu gde je odron
kamenja skrivao tela fagora iz Druge. Bik je vikom hteo da upozori
KolobEktofera na opasnost, ali od buke bitke ništa se nije čulo.
Bik naredi svojim ljudima da se spuste niz padinu prema severozapadu i
pridruže bitci. On sam se spustio niz stenu klizajući se i padajući dok se nije
zaustavio na šakama i kolenima na stazi gde su čekali plemenski odrpanci. U
blizini je ležala mlada žena koju je kamen pogodio u koleno. Ona izvuče
bodež i baci se na Bika. On stade da joj uvrće ruku dok je ne slomi, a zatim
joj lice zari u tle, šutnuvši oružje preko ivice.
„Kasnije ću se pozabaviti tobom, ti droljo”, reče on.
Žene nisu ponele koplja sa sobom kada su se nadale u beg. On podiže
jedno i stade da mu isprobava ravnotežu gledajući prema uzvisini. Sa ovog
nižeg nivoa, jedva da je uspevao da nazre leda ljudi koji su čučali iza zidova.
Ali je zato jedan od njih koji je proviro kroz prorez, ugledao njega. Taj čovek
ustade. Podiže neko tajanstveno oružje, prinese ga grudima, dok mu je drugi
kraj sadrug namestio preko ramena.
Napevši se. Bik hitnu koplje svom snagom. Ono polete, ali ipak
neiskorišteno pade van zidina utvrđenja.
Dok je s odvratnošću posmatrao prizor. Bik primeti oblačić dima kako
izlazi iz oružja koje su ona dvojica uperila prema njemu. Nešto poput stršljena
fijuknu mu pored uveta.
Preturajući između lonaca i smrdljivih krpa koie su žene ostavile za
sobom, Bik pronađe još kopalja. Izabra jedno i ponovo se uspravi.
Ona dvojica na zaravni takođe su imali pune ruke posla, gurajući nešto u
jedan kraj svoga oružja. Ponovo se postaviše kao i malopre i Bik opet, pošto
je hitnuo koplje, ugleda oblačić dima i začu prasak. Narednog trenutka, nešto
ga snažno udari u levo rame, i zavrte kao da je primio strašan udarac
pesnicom. On pade nauznak, prostrevši se po stazi.
Ranjena žena posrćući ustade, zgrabi koplje i zalete se da ga zarije u
otkriveni stomak. On je obori lupivši je po nogama, i desnom rukom je steže
oko vrata, te se zajedno otkotrljaše niz padinu.
U međuvremenu su ljudi sa musketama ustali i pokazali se, te počeli da
pucaju iz svog novog oružja na vojnike KolobEktofera. Darvliš je
oduševljeno počeo da vrišti i uleteo na svom bijelku u središte borbe. Uvideo
je da može pobediti.
Obeshrabren onim što se dogodilo kraljevoj vojsci, KolobEktofer je
nastavio da se bori, ali paljba iz fitiljača desetkovala je njegove ljude. Neki su
bili pogođeni. Nikome se nije dopadala kukavička priroda ove novotarije koja
je mogla da ubija na daljinu. KolobEktoferu je odmah bilo jasno da su Driati
nabavili ovu ručno artiljerijsko oružje od Sibornalaca, ili od drugih plemena
koja su trgovala sa Sibornalcima. Peta se kolebala. Jedini način da se dobije
ova bitka bio je da se smesta ućutka paljba iz utvrđenja.
Pozvavši šestoricu iskusnih starih sadruga, nije im dozvolio ni da
predahnu; vodila se borba oko ostataka kraljeve družine. Sa izvučenim
mačem obojeni major pođe puzeći jednom dostupnom stazom ka vrhu
uzvisine, gde je šljunak oblikovao padinu.
*
Kada je družina KolobEktofera stigla do utvrđenja, odjeknula je
eksplozija. Jedna od sibomalskih pušaka na fitilj eksplodirala je i ubila
vojnika koji je njome rukovao. U istom trenutku ostale puške… sve u svemu
bilo ih je jedanaest… zaglavile su se ili im je ponestalo baruta. Driati nisu bili
vešti u održavanju oružja. Demoralisani ovim, dozvoliše da ih iskasape. Nisu
očekivali milost niti su je dobili od KolobEktofera. Ovaj masakr posmatrali su
Driati koji su opkolili uzvisinu.
Kada je kraljeva vojska, ili ono što je od nje ostalo, uvidela da je ostala
bez najboljih vođa. odlučila je da se povuče dok je još koliko toliko bila
čitava. Neki mlađi poručnici KolobEktofera pokušali su da se probiju do
kralja, ali pošto ih je izneverila pozadina, svi su bili posečeni. Ostatak vojske
se okrenuo i pobegao, gonjen Driatima koji su ih ispratili pretnjama od koiih
se krv ledila.
Mada su se KolobEktofer i njegova družina hrabro borili, bili su
nadvladani. Tela su im bila raskomadana, a komadi pobacani u klisuru.
Poludeli zbog pobede, uprkos činjenici da su imali velike gubitke, Darvliš i
njegove kohorte razdeliše se u manje skupine i dadoše u lov na preživele.
Kada je palo veče po polju bitke vrzmali su se samo još lešinari i plašljivci.
Tada je protiv Borliena prvi put upotrebljeno vatreno oružje.
*
U jednoj zloglasnoj kući u predgrađu Matrasila, upravo je počeo da se
budi izvestan prodavač leda. Kurva s kojom je te noći delio krevet već je
zevajući tumarala unaokolo. Prodavač leda podiže se na lakat, počeša po
grudima i zakašlja se. Frejr samo što nije izišao.
„Ima li gorkoplaninskog, Meti?” upita on.
„Kuva se”, odvrati ona šapatom. Otkad je zna, Meti je rano ujutro uvek
pila gorkoplaninski čaj.
On sede na ivicu kreveta, i zagleda se u nju kroz gustu polutamu. Pokrio
se. Sada kada ga je želja minula, nije bio baš ponosan na svoje zaobljeno telo.
Pošao je za njom u malu kuhinju-kupatilo koja se nastavljaa u sobu.
Mehom je rasplamsavala ugalj u plitici; na njemu je zviždukao lonac za čaj.
Jedina svetlost u sobi poticala je od zažarenog uglja, pored one koja se sada u
svanuće probijala kroz dronjke polomljenih žaluzina. Pri ovom lošem
osvetljenju posmatrao je Meti kako posluje i pripravlja čaj kao da mu je žena.
Da, počela je da stari, pomisli on, posmatrajući njeno mršavo, izborano lice…
verovatno joj je dvadeset devet, možda čak i trideset. Samo je pet godina
mlađa od njega. Nije više lepa, ali je dobra u krevetu. Više nije kurva. Već
kurva u penziji. On uzdahnu. Sada prima samo stare prijatelje i to bez naplate.
Meti se obukla, bila je uredna i izgledala konzervativno, jer je nameravala
da ide u crkvu.
„Šta si rekla?”
„Nisam htela da te probudim, Krilio.”
,,U redu je.” Osetivši kako naklonost raste u njemu, on nevoljno reče:
»Ne bih želeo da odem, a da ti se ne zahvalim i da se ne pozdravimo.”
„Vraćaš se ženi i porodici.”
Ona klimnu i ne pogledavši ga, i usredsredi se na stavljanje listića čaja u
šolje. Napućila je usne. Pokreti su joj bili užurbani… kao i svi drugi njeni
pokreti, pomisli on.
Brod trgovca ledom pristao je kasno prethodnog dana. Stigao je iz
Lordijardra sa svojim uobičajenim teretom, prešavši preko Mora Orlova do
Otasola, a zatim uzvodno tvrdoglavom Takisom do Matrasila. Na ovaj put je
pored leda poveo i svog sina, Diva, kako bi ga upoznao sa usputnim
trgovcima.
I kako bi uveo Diva u Metinu kuću u koju je zalazio otkako je trgovao sa
kraljevskom palatom. Momak je u svemu bio zaostao.
Stara Meti imala je devojku koja je čekala na Diva, siroče iz Zapadnih
Ratova, vitko i plavo, sa privlačnim ustima i čistom kosom.” Na prvi pogled,
čovek bi rekao da nema uopšte iskustva kao ni Div. Pregledao ju je, obavio
probu sa novčićem da bi se uverio nije li zaražena. Bakreni novčić nije
pozeleneo, i on je bio zadovoljan. To jest, gotovo da je bio zadovoljan. Želeo
je da njegov sin dobije najbolje, iako je bio budala.
„Meti, mislio sam da imaš kćer otprilike Divovih godina?”
Nije bila baš naročito komunikativna žena. „Zar ova devojka ne
odgovara?”
Ošinula ga je pogledom koji je govorio, Ti gledaj svoja posla, a ja ću
svoja. A onda je ipak popustila možda stoga što je uvek bio izdašan s novcem
i stoga što se više neće vratiti, te reče: „Moja kćerka Abati, ona želi da si
poboljša, želi pređe u Otasol, Ja kažem joj, u Otasol nema ništa što nećeš
nađeš ovde. Ali ona želi da vidi more. Sve što ćeš vidiš budu mornari, kazala
joj ja.”
„Pa gde je onda sada Abati?”
,,Oh, dobro radi za sebe. Ima sobu, zavese, odeću… Zaradi malo novca,
ode ona na jug. Uskoro si našla bogatog gazdu, jer mlada je ona i lepa.”
Trgovac ledom primeti u Metinim očima potisnutu ljubomoru i klimnu
sam sebi. Kako je bio znatiželjan nije mogao a da je ne upita ko je taj gazda.
Ona ošinu jednim oštrim pogledom sramežljivog mladog Diva i devojku,
koji su stajali pored ležaja nestrpljivi da stariji odu. Napravivši grimasu… ni
sama ne znajući zašto to čini… ona šapnu ime na trgovčevo pegavo uvo.
Trgovac dramatično uzdahnu. „Pa!”
Oboje, i on i Meti, bili su suviše stari i pokvareni da bi bilo šta moglo da
ih zaprepasti.
„Ideš, da?” upita Div oca.
I tako on ode, kako bi pustio Diva da se snalazi kako najbolje ume. Kakve
su budale muškarci kada su mladi i kakve olupine kada ostare!
Sada, dok se jutro polako uvlačilo unutra. Div još verovatno spava, glave
prislonjene uz devojčinu, u nekoj od donjih prostorija. Ali zadovoljstva koje
je trgovac iskusio prethodne noći, kada je izvršavao očinsku dužnost, sada je
nestalo. Bio je gladan, ali znao je da ne bi trebalo od Meti da traži hranu.
Noge su mu bile ukočene… kreveti bludnica nisu namenjeni za spavanje.
Razmišljajući sada o tome, trgovac ledom shvati da je prethodne večeri i
nesvesno izveo ceremoniju. Predajući sina mladoj kurvi, on se u stvari
odrekao svoje stare požude. A šta biva kada požuda zamre? Zbog žena je
jednom spao na prosjački štap; razvio je uspešnu trgovinu… ali nikada nije
prestao da žudi za ženama. Ali ako taj središnji poriv presahne… nešto mora
da ispuni nastali vakuum.
 Seti se svog kontinenta Hespagorata kome je nedostajao bog. Da,
Hsparogatu je bio potreban bog, mada to nikako ne bi trebalo da bude bog iz
religijom inficiranog Kampanlata. On uzdahnu, pitajući se zašto bi ono sto se
nalazilo između Metinih uskih butina bilo moćnije od boga.
„Znači, ideš u crkvu? Gubljenje vremena.”
Ona klimnu. Nikada se ne prepiri sa mušterijom.
Prihvativši šolju koju mu je pružila obema šakama, kako bi osetio prijatnu
toplinu, on ode do praga sobe bez vrata. Tamo zaslade, i osvrnu se.
Meti nije gubila vreme čekajući da se gorkoplaninski čah ohladi vec je u
njega sipala hladne vode i ispila ga u nekoliko gutljaja. Upravo je navlačila
crne rukavice koje su joj sezale do lakata, i poravnjavala čipku oko svoje
naborane kože.
Uhvativši njegov pogled, ona reče: „Možeš se vratiti u krevet. Još lzvesno
vreme se u ovoj kući niko neće ni pokrenuti.”
„Uvek smo se dobro slagali, ti i ja. Meti.” Odlučivši da iz nje izvuče
makar jednu reč naklonosti, on dodade: „Bolje se slažem s tobom nego sa
vlastitom ženom i kćerkom.”
Takve ispovedi slušala je svakog dana.
„Pa, nadam se da ću videti Diva, kada ga put ponovo nanese ovamo,
Krilio. Zbogom.” Reče ona žustro i krenu napred tako da je morao da joj se
skloni s puta. Povukao se u njenu sobu, a ona je prošla pored njega, i dalje se
mučeći sa krajem jedne rukavice. Jasno mu je stavila do znanja da samo
umišlja kako je među njima bilo nekakve naklonosti. Na umu joj je bilo nešto
što se nije njega ticalo.
Ponevši šolju nazad u krevet, nastavio je da pijucka topli čaj. Otvorio je
žaluzinu kako bi je video gde hoda niz tihu ulicu, što je za njega predstavljalo
zadovoljstvo ili mu pričinjavalo bol ili šta god da je bilo. Pretrpane kuće bile
su blede i zatvorene; nešto u njihovom izgledu ga je uznemiravalo. U alejama
je i dalje bilo mračno. Ugledao je samo jednu osobu… čoveka koji se kretao
kao mesečar, pridržavajući se šakom o zidove. Iza njega se pojavio jedan mali
fagor, kržljavac, koji je cmizdrio.
Meti je izišla kroz vrata ispod prozora sobe u kojoj se nalazio trgovac
ledom i zakoračila na ulicu. Zastala je kada je ugledala čoveka koji je dolazio.
Zna sve o pijancima, pomisli on. Piće i lake ženske idu zajedno, na svim
kontinentima. Ali ovo nije bio pijanac. Iz noge mu je na kaldrmu kapala krv.
„Silazim, Meti”, doviknu joj on. Narednog trenutka, i dalje bez košulje,
pridružio joj se na utvarnoj ulici. Nije se ni pomerila.
 „Ostavi ga, ranjen je. Ne želim ga kod sebe. Navući će mi nevolju na
vrat.”
Ranjeni čovek nešto promrmlja, posrćući duž zida. Zastao je, podigao
pogled i zagledao se u trgovca ledom.
Ovaj drugi zaprepašteno stade da hvata vazduh. „Meti, tako mi svega! To
je kralj, niko drugi… kralj JandolAnganol!”
Oni mu pritrčaše i pomogaše da se skloni u kuću kurvi.
Malo se pripadnika kraljeve vojske vratilo u Matrasil. Bitka kod Kosgata,
kako su je nazvali, donela je strašan poraz. Toga dana lešinari su slavili
Darvlišovo ime.
Za vreme svog oporavka… u palati gde ga je požrtvovano negovala
njegova odana kraljica MirdemIngala.. kralj je potvrdio pod zakletvom da je
strašna neprijateljska sila satrta. Ali pevači balada i torbari izjavljivali su
suprotno. Naročito su u svojim pesmama žalili KolobEktofera. Bika su se sa
divljenjem sećali u donjim delovima Matrasila. Nijedan od njih dvojice nije
se vratio kući.
Tih dana dok je JandolAnganol ležao u svojoj odaji, slab od zadobijenih
rana, došao je do zaključka da ako Borlien želi da preživi onda on mora
sklopiti čvršći savez sa okolnim članovima Svetog panovalanškog carstva, a
naročito sa Oldorandom i Panovalom. I po svaku cenu morao je da nabavi to
ručno oružje koje su oni iz pograničnih predela upotrebili i naneli im tolike
gubitke.
O svemu tome porazgovarao je sa savetodavcima. Rivalstvo koje je
vladalo među njima krivo je za plan o razvodu i dinastijskom braku koji će
JandolAnganol godinu i po kasnije dovesti u Gravabagalinien. To će ga dalje
otuđiti od njegove prelepe žene. To će ga otuđiti i od sina. I nateraće ga da se,
pod još čudnijim okolnostima, suoči sa još jednom smrću, za koju će biti
kriva protognostička rasa poznata pod imenom Madi.
 NAČIN MADIJA
Madiji sa kontinenta Kampanlata bili su rasa za sebe. Njihovi običaji
razlikovali su se od običaja ostalih ljudi i dvobridaša. Čak im ni plemena nisu
bila u nekoj bližoj vezi. Jedno od plemena upravo je lagano napredovalo
prema zapadu, kroz oblast Haziz koja je postala pustinja, na nekoliko dana
puta od Matrasila.
Pleme je putovalo duže no što se iko više sećao. Niti protogonistici niti
bilo koji drugi narod koji ih je video kako prolaze, nije umeo da kaže kada ili
gde su Madiji krenuli na svoja putešestvija. Bili su nomadi. Rađah su se u
pokretu, odrastali i ženili se u pokretu, i na kraju umirali u pokretu.
Njihova reč za život bila je ahd, i ona je označavala putovanje.
Pojedinci koji su se zanimali za Madise… a bilo ih je svega nekoliko…
verovali su da je ahd taj koji razdvaja Madise. Drugi su, pak, verovali da su
uzrok tome njihov jezik. Taj je jezik bio pesma, pesma u kojoj je melodija
bila važnija od reči. Jezik Madisa bio je veoma složen, a opet nesavršen zbog
čega je izgledalo da se svako pleme drži svojih načina koji su opet zbunjivali
svako ljudsko biće koje je pokušalo da ga nauči.
*
Jedan mladić je upravo pokušavao da ga nauči.
Još kao dete pokazivao je želju da govori hr’Madi’h. Sada, kada je
odrastao, položaj mu je bio složeniji, lekcije shodno tome teže.
Čekao je pored jednog kamenog stuba na kome je bio ucrtan simbol boga.
Obeležavao je graničnu crtu kakve zemljišne oktave ili linije života, ali on je
malo mario za drevno praznoveije.
Madiji su se približavali u nepravilnim skupinama ili u redovima.
Prethodila im je njihova tiha melodija. Prolazili su pored njega ne gledajući
ga, iako bi mnogi odrasli pogledali u prolazu kamen pored koga je stajao. 1
muškarci i žene imali su na sebi istovetne ogrtače, nalik na vreće labavo
svezane u struku. Ogrtači su imali visoke krute kapuljače koje su ih štitile od
lošeg vremena, dajući onima koji su ih nosili groteskan izgled. Drvene cipele
bile su primitivno izdeljane kao da uopšte nisu vodili računa o stopalima koja
je trebalo da ih nose kroz ahd.
Mladić je mogao da vidi trag koji je za njima vijugao poput kakve niti
kroz polupustinju. Nije mu bilo kraja. Nad njim je visila prašina, delimično ga
skrivajući. Madiji su se kretali mrmljajući na svom protagonističkom jeziku.
Sve vreme je neko pevao nekom drugom, a note su se pronosile duž reda
poput krvi kroz arteriju. Mladić je u jednom trenutku pretpostavio da oni to
razmenjuju misli o putu. Ali sada se priklonio mišljenju da je u pitanju bila
neka vrsta priče; ali o kakvoj je to priči moglo biti reči nije imao pojma, jer za
Madije nije postojala ni prošlost ni budućnost.
Čekao je na svoj trenutak.
Zagledao je lica koja su mu se približavala kao da traži nekog voljenog i
izgubljenog, očekujući da ugleda znak. Mada su Madiji bili ljudska bića što se
fizičke pojave tiče, u njihovom držanju bilo je nečeg što je nagoveštavalo
patnju, a njihova protogonistička nevinost podsećala je one koji su ih
posmatrali na lica životinja ili na cvetove.
Uobičajeno lice Madija moglo se ovako opisati: Ispupčene očne jabučice
sa blagim smeđim zenicama smeštenim ispod gustih trepavica. Izrazito
povijen nos veoma je podsećao na papagajski kljun. Čelo zabačeno unazad,
donja vilica pomalo izbačena. Njihova celokupna pojava činila se mladiću
zapanjujuće lepa. Setio se svog divnog psa mešanca koga je obožavao kao
dete, ali podsetili su ga i na belo-smeđe cvetove pasodrozdovog žbuna.
Muška lica su se razlikovala od ženskih po jednom upadljivom znaku.
Muškarci su imali dve kvržice visoko na slepoočnicama i dve na vilicama.
Ponekad su te kvržice bile obrasle dlakama. Jednom je mladić video
muškarca kome su iz kvržica štrčale kratke dlake u obliku čuperka.
Mladić je sa naklonošću posmatrao smotru lica koja su prolazila.
Odgovarala mu je jednostavnost Madija. Pa ipak je u njemu buktala mržnja.
Želeo je da ubije svog oca, kralja JandolAnganola od Borliena.
Kretanje i mrmorenje i dalje je proticalo pored njega. Iznenada, ugledao
je znak koji je čekao:
,,Oh, zahvaljujem ti!” uzviknu on i krenu.
Jedna od Madija, žena koja je vukla aranga, podiže pogled sa traga, te se
zagleda pravo u njega, počastvovavši ga Pogledom Prihvatanja. Bio je to
anoniman pogled, koji je isto tako brzo nestao kao što je i upućen, blesak
inteligencije koji nije dugo potragao. On se ubaci pored žene, ali ona više nije
obraćala pažnju na njega; Pogled je već pripadao prošlosti.
Postao je delom ahda.
Sa nomadima su išle i njihove životinje, tovarne životinje kao što su jelki,
koje su mamili veliki letnji pašnjaci, kao i poludomaće životinje: nekoliko
vrsta aranga, ovaca i fhlebitha… sve su to bili kopitari… a bilo je i pasa i
asokina kojima je, izgleda, prijao nomadski život isto kao i njihovim
gospodarima.
 Mladić, koji je sebe zvao jednostavno Roba i prezirao naziv princa, setio
se s gnušanjem kako su dame sa dvora njegovog oca kojima je bilo strašno
dosadno, zevale i svaki čas govorile kako bi želele da budu „slobodne kao
lutajući Madi”. A Madi, čija je svest bila na nivou pametnog psa, bili su
zarobljenici svog ustrojstva života.
Svakog dana kamp se raspremao pre zore. Po izlasku sunca, pleme bi
kretalo, u početku ne poštujući neko uredno ustrojstvo. Tokom dana povorka
je zastajala da se odmori, ali samo na kratko, ne vodeći računa o tome da
nebom vlada jedno ili dva sunca.
Roba je bio ubeđen da takve stvari uopšte ne dopiru do njihovih umova;
oni su večno bili vezani za trag.
Ponekad bi naišli na prepreke na putu, reku koju je trebalo preći, kakvu
padinu brda. Šta god da je bilo, pleme bi to savladalo na svom nenametljiv
način. Često bi se koje dete utopilo, kakav starac bio ubijen, nestala bi ovca.
Ali ahd se nastavljao, sklad njihovog razgovora nije jenjavao.
Po zalasku Bataliksa pleme se polako zaustavljalo.
Zatim bi počeli neumorno da zapevajući ponavljaju dve reči koje su
označavale „vodu” i „vunu”. Ako su Madi imali boga onda se on sastojao od
vode i vune.
Muškarci bi se pobrinuli da sve životinje iz njihovog stada budu napojene
pre no što bi počeli da pripremaju glavni obrok. Žene i devojčice skinule bi
primitivne razboje sa tovamih životinja i na njima bi tkale prostirke i ogrtače
od raznobojne vune.
Voda je predstavljala njihovu potrebu, vuna je značila udobnost.
„Voda je ahd, vuna je ahd”. Pesma nije imala nekog određenog smisla, ali
u njoj se ogledala istina.
Muškarci su strigli vunu sa životinja i bojili je, žene su već od četvrte
godine išle tragom predući vunu. Sve što su pravili bilo je od vune. Vuna
dugonogog fhlebihta bila je najfinija i odlazila je na izradu satara ogrtača
kojih se ni kraljica ne tri postidela.
Istkani predmeti ili su bili natovareni na teglećim životinjama ili su ih
podjednako nosili i muškarci i žene ispod smeđesivih spoljašnjih ogrtača.
Kasnije bi ih menjali u kakvom gradu duž puta, Distaku, Jiku, Oldorandu,
Akasu…
Posle večernjeg obroka, koji se jeo u sumrak, celo pleme bi odlazilo na
spavanje; spavali su svi na gomili, muškarci, žene, životinje.
Žene su se retko uspaljivale. Kada je došlo vreme ženi s kojom je Roba
putovao, okrenula se ka njemu tražeći da je zadovolji. Osetio je veliko
zadovoljstvo u tom nervoznom zagrljaju. Orgazme je objavljivala glasnom
pesmom.
Staza kojom su se Madiji kretali bila im je predodređena kao i ustrojstvo
njihovih života. Putovali su na istok ili na zapad različitim tragovima; ti su se
tragovi ponekad ukrštali, a ponekad su krivudali na stotine milja jedni od
drugih. Za putovanje u jednom pravcu bila je potrebna čitava mala godina,
tako da su svoju svest o protoku vremena izražavali terminima udaljenosti…
kada je to shvatio Roba je mogao da počne da uči hr’Madi’h.
Kao dokaz da se to putovanje odvijalo već vekovima, i verovatno
vekovima pre toga, služila je flora koja je rasla duž puta. Ta stvorenja cvetnih
lica koja nisu posedovala ništa do životinja, ipak su duž celog puta bacala
stvari. Izmeta i semena bilo je posvuda. Hodajući, žene su imale naviku da
skupljaju trave i biljke kao što su afram, kana, crvena metvica, plašt. Služile
su im za bojenje prostirki. Semenje ovih biljaka bacali su usput kao i semenje
hranljivih biljaka kao što je ječam. Čičci i spore kačili su se za krzna
životinja.
Koliko je njihovo putovanje s jedne strane pustošilo pašnjake celom
dužinom, s druge, pak, doprinosilo je rascvetavanju zemlje.
Čak i u polupustinjama, Madiji su se kretali kroz avenije drveća, grmlja,
trava koje su sami igrom slučaja posejali. Čak i na ogolelim padinama
planina, cvetalo je cveće koje se inače moglo videti samo u ravnicama.
Istočne i zapadne avenije… koje su Madiji zvali ukti… protezale su se poput
traka; ponekad su se ukrštale i to upravo na ekvatorijalnom kontinentu
Helikonije. obeležavajući prvobitni trag.
Hodajući bez kraja i konca, Roba je zaboravio na svoju vezu sa ljudima i
mržnju prema ocu. Putovanje kroz ukte predstavljalo je njegov život, njegov
ahd. Povremeno bi uspeo da prevari sam sebe i poveruje kako je razumeo
priču koja se mrmoreći pronosila kroz dnevnu krvnu struju.
Iako mu se ovaj nomadski život više dopadao od onog uštogljenog na
dvoru, bilo mu je veoma teško da se navikne na madijevski način ishrane.
Plašili su se vatre tako da je njihovo kuvanje bilo krajnje primitivno. Ipak,
pravili su pljosnati hleb bez kvasca, koji su zvali la’hrap, tako što bi raširili
testo preko toplog kamenja. Taj la’hrap su spremali i jeli ga svežeg ili već i
plesnivog. Uz njega je išla krv i mleko koje su dobijali od životinja.
Povremeno, za vreme gozbi, jeli su sirovo, isitnjeno meso.
Krv im je bila veoma važna. Roba se hrvao sa čitavim skupinama reči i
izraza koje su imale neke veze sa putovanjima, krvlju, hranom i bogom-u-kr-
vi. Često je nameravao da kad padne noć, kada se sve smiri, razbistri misli, da
zapiše ono što je naučio; ali čim bi pojeli svoj skroman obrok, svi bi zaspali.
Pa bi i Roba zaspao.
Nikakva sila nije mogla da spreči kapke da se ne sklope. Ništa nije sanjao,
iako je zamišljao da njegovi sadruzi putnici to čine. Da su ikada naučili da
sanjaju, mislio je on, možda bi uspeli da obelodane onaj tajanstveni ugao koji
je njihovo postojanje razdvajao od ljudskog.
Kada se ženka, koja se pripila uz njega zarad kratke ekstaze, odvojila,
zapitao se trenutak pre no što je zaspao, da li je ona srećna. Nije bilo načina
da je to priupita niti da mu ona odgovori. A on? Njega je s puno ljubavi
podigla majka, kraljica nad kraljicama, pa ipak je bio svestan da u sveopštoj
ljudskoj sreći leži stalna tuga. Možda su Madiji izbegli da upoznaju tu tugu
tako što nisu prerasli u ljudska bića.
*
Iznad Takise i Matrasila vijugala je magla, ali neposredno iznad gradova
gorela su sunca. Pošto je vazduh u palati bio ustajao, kraljica MirdemIngala
ležala je u mreži.
Jutro je provela sa moliocima. Mnoge građane poznavala je po imenu.
Sada je dremala u hladu malog mermernog paviljona. Sanjarila je o kralju,
koji se oporavio od rane a onda, bez reči objašnjenja, otišao na put… neki
kažu uzvodno, u Oldorando. Nju nije pozvao. Umesto nje poveo je fagorsko
nahoče, koje je pored njega preživelo bitku kod Kosgata.
Pored paviljona, glavna MirdemIngalina dvorska dama, Mai
TolramKetinet, igrala se s princezom Tatro. Zabavljala ju je obojenom
drvenom ptičicom koja je lepetala krilima. Ostale igračke i dečje knjige ležale
su razbacane po pločicama paviljona.
Jedva svesna kćerkinog brbljanja, kraljica dozvoli ptičici da slobodno
poleti u njenom umu. Pustila ju je da odleprša na grane gving-gving drveta, sa
koga su u grozdovima visili zreli plodovi. U čaroliji koju su stvorile njene
misli, Frejr je postao bezopasni gving-gving. Njegovo zastrašujuće primicanje
svetu pretvorilo se u puko sazrevanje voća. Pod uticajem iste čarolije Koja je
dremala ispod kraljičinih kapaka, ona ujedno i jeste i nije bila meko meso
gving-gvinga.
Njihovo meso se spustilo i dodimulo tle. Teške letnje lopte bile su
obmotane krznom. Kotrljale su se ispod ladoleža, puzale po somotu mahovine
ispod njega, nežnih obraza na zelenilu. A onda je došao divlji vepar.
Bio je to divlji vepar, ali ujedno i njen muž, njen gospodar, njen kralj.
Vepar je poskakivao po voću, gnječio ga, proždirao, dok mu sok nije
natopio bradu. Čak i dok je ispunjavala baštu sirupastim mislima, molila se
Akhanabi da je spasi silovanja… ili još bolje da joj dozvoli da uživa i da je ne
kazni za njen prestup. Nebom su proletale komete, magle su ključale iznad
grada, žar Frejra pao je na njih jer je dozvolila sebi da sanja o velikom vepru.
Kralj se sada u njenom snu nadnosio nad njom. Njegova ogromna
čekinjava leđa povijala su se nad njom. Bilo je noći, bilo je letnjih noći, kada
bi je on pozvao u svoju spavaonicu. Otišla bi bosonoga, uznemirena. Mai je
išla pored nje noseći lampu na kitovo ulje, čiji je plamen goreo u staklenoj
kugli poput kakvog užarenog vina. Pojavila bi se pred njim svesna da je
kraljica nad kraljicama. Širom otvorenih tamnih očiju, sa bradavicama koje su
već nabrekle, ustreptalih bedara sa voćnjakom gving-gvinga zrelog za
probadanje.
Njih dvoje bi se bacili jedan drugom u zagrljaj sa uvek novom strašću.
Nazivao bi je nadimcima od milja, poput usnulog deteta. Njihova tela, njihove
duše, kao da su se pušile i mešale poput pare iz dva topla potoka.
Dužnost Mai TolramKetinet bila je da stoji pored njihovog ležaja i baca
svetlost na njihovu strast. Nisu smeli da jedno pred drugim skrivaju svoja
naga tela.
Ponekad je devojka, koja je inače pri dnevnoj svetlosti bila staložena,
gubila razum i zavlačila šaku među noge. Tada bi JandolAnganol,
nemilosrdan u svom khmiru, povukao devojku do kraljice i uzeo je kao da mu
je bilo svejedno koju od njih uzima.
Pri dnevnoj svetlosti kraljica ovo nikada nije pominjala. Ali intuicija joj je
govorila da je Mai ispričala svom bratu, koji je sada bio general Druge armije,
šta se događalo; usput budi rečeno, znala je da se mladi general zagledao u
nju. Ponekad, sanjareći u mreži, pitala se šta bi bilo kada bi im se Hanra
TolramKetinet pridružio tokom ovih susreta u kraljevoj spavaćoj sobi.
Khmir bi ponekad izneverio. U izvesnim prilikama, kada su noćni
leptirići lepršali, a njena lampa se užarila, JandolAnganol je dolazio tajnim
prolazom do njene odaje. Niko drugi nije koračao poput njega. Korak mu je
bio, razmišljala je ona, istovremeno hitar i neodlučan, što je veoma dobro
oslikavalo njegov karakter. Bacio bi se na nju. Gving-gvingi su bili prisutni,
ali ne i probodeni. Pobesneo bi zbog ovog izdajstva svog vlastitog tela. Na
dvoru na kome je verovao svega nekolicini, to je predstavljalo krajnju izdaju.
Onda bi ga zahvatio intelektualni khmir. Šibao bi se s mržnjom isto onako
snažnom kao što je bila i prethodna strast. Kraljica bi vrištala i plakala. Ujutro
bi robinje puzale na kolenima sa gorkim ukusom u ustima i vragolastog
pogleda, kako bi obrisale krv sa pločica pored njenog kreveta.
 Kraljica nikada nije pominjala ovu osobinu svoga gospodara. Niti pred
Mai TolramKetinet niti pred ostalim dvorskim damama. Poput njegovog
koraka i to je bilo deo njega. Bio je isto tako nestrpljiv kada su u pitanju bile
njegove vlastite želje kao što je bio i kada se radilo o željama njegovih
dvorana. Nije mogao dovoljno dugo da miruje da bi se suočio sa samim
sobom, a dok su njegove rane zarastale ostajao je sam sa svojim mislima.
Zazvavši još grana gving-gvinga da bi ublažile ono što je govorila sama
sebi, stala je da ubeđuje sebe da je ta crta slabosti deo njegove snage. Bez nje
bi bio slabiji. Ali nikako nije mogla da mu kaže kako ga razume. Umesto toga
je vrištala. A sledeće noći, ona zver grbavih leđa ponovo bi uništila živicu.
Ponekad je danju, kada se činilo da gvin-gvini crvene zbog svoje strepnje,
naga uronila u bazen, tonući u vodeni zagrljaj… pogledavši naviše ugledala bi
svetle razbacane snopove Frejra po površini. Jednog dana… oh, osećala je to
svim svojim edrom… Frejr će se sevajući spustiti u dubine bazena da bije
spalio zbog jačine njenih želja. Dobri Akhanaba, poštedi me. Ja sam kraljica
nad kraljicama i ja imam svoj khmir.
Posmatrala ga je, razume se, i danju.
Dok je razgovarao sa dvoranima, pametnim ljudima ili budalama… pa
čak možda i sa onim ambasadorom iz Sibomala koji ju je netremice
posmatrao pogledom što ju je plašio… kralj bi ispružio šaku i dohvatio
jabuku iz činije. Uzeo bi je i ne pogledavši šta uzima. Mogla je to biti jedna
od žutocrvenih jabuka, koja je stigla uzvodno iz Otasola. Zagrizao bi je. Pojeo
bi je… ne onako kako su dvorani jeli jabuke, grizući u krug i na kraju bacivši
na pod debeo središnji deo. Kralj Borliena srčano je jeo celu, pa ipak bez
vidljivog zadovoljstva, progutao bi celu voćku, sa svom korom, mesnatim
delom, jezgrom, zaobljenim smeđim košticama. Sve bi nestalo dok bi vodio
razgovore. Zatim bi obrisao bradu, očigledno nesvestan onoga što je pojeo. A
Mirdemlngala bi potajno mislila na vepra u živici.
Akhanaba ju je kaznio zbog njenih obesnih misli. Kaznio ju je tako što joj
je dozvolio da shvati kako nikada neće upoznati Jana, ma kako bili bliski. Isto
to znamenje joj je reklo da ni on… što je bilo još bolnije… nikada neće
upoznati nju u onoj meri u kojoj je želela da je poznaje. Onako kako ju je na
tajanstven način poznavao Hanra TolramKetinet, a da nisu razmenili nijednu
jedinu reč.
Čaroliju njenog sna razbiše koraci koji su se približavali. Otvorivši jedno
oko MirdemIngala vide da joj prilazi kancelar. Sartorilrvrash je bio jedini
muškarac na dvoru kome je bilo dozvoljeno da uđe u njenu privatnu baštu; to
pravo je stekao po smrti svoje žene. Za nju, koja je imala dvadeset četiri i po
godine, Sartorilrvrash je sa svojih trideset sedam i nekoliko tenera bio star. On
se ne bi upustio sa nekom od njenih žena.
Ipak je ponovo zatvorila oči. Ovo je bilo doba dana kada se vraćao iz
jednog obližnjeg rudnika. JandolAnganol joj je smejući se ispričao o
eksperimentima koje je Sartorilrvrash vršio na kukavnim zatvorenicima u
kavezima. Ti su eksperimenti bili krivi i za smrt njegove žene.
Kancelarevo ćelavo teme zasija na suncu kada je skinuo šešir da pozdravi
Tatro i Mai. Dete ga je volelo. Kraljica se u to nije mešala.
Sartorilrvrash se nakloni nepomičnom kraljičinom telu, a zatim njenoj
kćeri. Razgovarao je sa detetom kao da pred sobom ima odraslu osobu, što je
možda objašnjavalo zašto ga je Tatro volela. Malo je ljudi bilo u Matrasilu
koji su mogli izjaviti da su mu prijatelji.
Ovaj nenametljiv čovek srednje visine i neuredne odeće, već je dugo bio
moćan u Borlienu. Zato mu je i bilo dopušteno da vlada umesto kralja koji je
ležao posle rane zadobijene kod Kosgata, sedeći za svojim neurednim stolom.
Iako mu niko nije bio prijatelj, svi su ga poštovali. Jer Sartorilrvrash je bio
neutralan. On nije imao miljenika.
Bio je preveliki usamljenik da bi imao miljenike. Čak ni smrt njegove
žene kao da nije izmenila njegov način života. Nije išao u lov niti je pio.
Retko se smejao. Bio je suviše oprezan da bi dozvolio da ga uhvate u kakvoj
grešci.
Niti je imao uobičajenu svitu rođaka koje bi morao da protežira. Braća su
mu pomrla, a sestra je živela daleko. Sartorilrvrash je bio ono nemoguće
stvorenje, čovek bez mane, što je služio kralja koji ih je imao na pretek.
Na religioznom dvoru kao što je bio ovaj, samo ga je jedna stvar činila
ranjivim. Bio je intelektualac i ateista.
Čak su morali da zažmure i na njegov uvredljivi ateizam. Nikoga nije
pokušao nikada da pridobije za svoj način mišljenja. Kada nije bio zaokupljen
državničkim poslom, radio je na svojoj knjizi, izdvajajući istinu od laži i
legende. Ali to ga nije povremeno sprečavalo da pokaže i onu čovečniju
stranu svoje prirode i princezi pročita po koju bajku.
Sartorilrvrashovi neprijatelji u skritini često su se pitali kako to da se
on… tako hladnokrvan… i kralj JandolAnganol… tako uzavrele krvi… još
nisu uhvatili za gušu. Stvar je bila u tome što je Sartorilrvrash bio skroman
čovek; umeo je da proguta uvredu. Klonio se drugih tako da ga oni nisu ni
mogli uvrediti… sem ako baš ne bi preterali. A i to će vreme doći, ali ne još.
„Mislila sam da nećeš doći, Rushvene”, reče Tatro.
„Sto znači da moraš naučiti da mi više veruješ. Uvek se pojavljujem kada
sam potreban.”
Ubrzo potom Tatro i Sartorilrvrash sedeli su zajedno u paviljonu i
princeza mu je gurala u ruke jednu od svojih knjiga, tražeći da joj pročita
priču. Počeo je da čita onu zbog koje se kraljica uvek neugodno osećala,
bajku o srebrnom oku.
*
„Nekada davno, živeo je kralj koji je vladao kraljevstvom Ponptpandum
na zapadu, gde zalaze sva sunca. Ljudi i fagori Ponptpanduma plašili su se
svoga kralja jer su mislili da poseduje magične moći.
Žudeli su da ga se oslobode, i da dobiju kralja koji ih ne bi ugnjetavao, ali
niko nije znao šta da preduzme.
Kad god bi građani nešto smislili kralj bi to saznao. Bio je tako veliki
mađioničar da je stvorio ogromno srebrno oko. To je oko lebdelo na nebu cele
noći, uhodeći sve što se dešavalo u nesrećnom kraljevstvu. Oko se otvaralo i
zatvaralo. Širom bi se otvorilo deset puta svake godine i to su svi znali. Tada
je najviše toga i videlo.
Kada bi oko ugledalo zaveru kralj bi za nju saznao. On bi zatim pogubio
sve zaverenike, bilo ljude bilo fagore, ispred kapije palate.
Kraljica je bila tužna zbog tolike okrutnosti, ali ništa nije mogla da učini.
Kralj se zaklinjao da bez obzira na sve što čini nikada neće nauditi svojoj
ljupkoj kraljici. Kada ga je preklinjala da bude milosrdniji, nije ju tukao, kao
što bi uradio sa bilo kim drugim, pa čak i sa svojim savetnicima.
U najnižoj tamnici dvorca nalazila se odaja koju je čuvalo sedam slepih
fagora. Nisu imali ni rogove, jer svi fagori kada odrastu pretesterišu svoje
rogove na godišnjem sajmu u Ponptpandumu, u pokušaju da što više liče na
ljude. Stražari pustiše kralja da uđe u ćeliju.
U toj ćeliji živela je jedna gilota, stara ženka fagora. Ona je bila jedini
fagor u kraljevstvu koji je imao rog. Od nje je poticala sva kraljeva magija.
Sam kralj bio je potpuno nemoćan. Svako veče kralj bi preklinjao gilotu da
pošalje oko na nebo. Svako veče je činila ono što je od nje tražio.
Tada bi kralj video sve što se dešavalo u kraljevstvu. Staroj giloti
postavljao je i mnoga pitanja o prirodi, na koja mu je ona bez greške
odgovarala.
Jedne večeri kada je bilo strašno hladno ona ga upita: ,O kralju, zašto ti je
stalo do tolikog znanja?’
,Zato što je u znanju moć’, odvrati kralj. „Znanje oslobađa ljude.’
 Na to mu gilota ništa ne odgovori. Bila je čarobnica, ali i njegova
zatvorenica. Na kraju ipak zagrme strašnim glasom: ,Onda je došlo vreme da
ti mene oslobodiš.’
Čuvši ove njene reči kralj pade u nesvest. Gilota iziđe iz svoje tamnice i
poče da se penje stepenicama. Kraljica se već dugo pitala zašto njen muž
svake noći silazi u podzemnu prostoriju. Upravo te noći, znatiželja je
pobedila. Dok se spuštala stepeništem u nameri da ga uhodi naišla je u mraku
na gilotu.
Kraljica stade sva užasnuta da vrišti. Da bi prestala da vrišti fagor je
snažno udari i ubi. Osvestivši se kada je čuo glas svoje ljubljene kraljice, kralj
ustade i potrča uz stepenice. Otkrivši šta se dogodilo, on izvuče mač i pogubi
fagora.
Čim je pala na tle srebrno oko počelo je spiralno da se udaljava nebom.
Odlazilo je sve dalje i dalje i postajalo sve manje i manje, sve dok nije nestalo
s vidika. Konačno je ljudima postalo jasno da su slobodni, a srebrno oko
nikada više niko nije video.”
*
Tatro je trenutak ćutala.
„Nije li grozan onaj deo kada ubija gilotu?” upita ona. „Da li bi mi
ponovo pročitao?”
Podigavši se na lakat kraljica peckajući upita: „Zašto čitaš Tatro tu glupu
priču, Rushvene? To je prava pravcata bajka.”
„Čitam je zato što je Tatro voli, gospo”, odgovori on, gladeći zaliske, što
je često činio u njenom prisustvu, i osmehujući se.
„Pošto mi je poznato tvoje mišljenje o rasi dvobridaša, ne mogu da
zamislim kako uživaš u zamisli da je čovečanstvo nekada tražilo mudre savete
od fagora.”
„Gospo, u ovoj priči uživam jer se u njoj govori kako su kraljevi nekada
tražili mudre savete od drugih.”
MirdemIngala pljesnu zadovoljno rukama kada dobi ovakav odgovor.
„Nadajmo se da to nije samo bajka…”
*
Sledeći svoj ahd, Madiji su ponovo stigli do Oldoranda, i do grada sa tim
imenom.
Gradska oblast koju su nazivali Luka, s druge strane Južne kapije, bila je
odeljena za nomade. To je bilo jedno od retkih mesta na kome su se
zadržavali po nekoliko dana. Priređivale su se skromne gozbe. Jeo se
začinjeni arang, i igrao usavršeni ziganke.
Voda i vuna. U Oldorandu su ogrtače i prostirke istkane tokom putovanja,
razmenjivali za ono nešto potrepština. Jedan od dvojice trgovaca ljudi
zadobili su poverenje Madija. Plemenu su uvek bile potrebne šerpe i kozje
mešine; oni nisu sami obrađivali metal.
Uvek se dogadalo da je po koji član plemena sredio da ostane u
Oldorandu dok se pleme ponovo ne vrati ili za stalno. Ahd su napuštali zbog
sakatosti ili bolesti.
Pre dosta godina, jedna hroma devojka Madija napustila je ahd i zaposlila
se kao čistačica u palati kralja Sajrena Standa. Zvala se Bathkarnetona i imala
uobičajeno lice Madija, koje je delimično podsećalo na cvet, a delimično na
pticu; čistila je tamo gde bi joj naredili da čisti nikada se ne umarajući, za
razliku od lenjih Oldoranđana. Dok je čistila, ptičice bi se okupljale oko nje
bez straha i slušale njenu pesmu.
Kralj je to video sa svog balkona. U to vreme Sajren Stand još nije sebi
nametnuo protokole i okružio se religioznim savetodavcima. Naredio je da
mu doveduBathkarnetonu. Za razliku od većine Madija devojčin pogled je bio
aktivan i bio je u stanju da se usredsredi kao i ljudski. Bila je vrlo ponizna, što
je odgovaralo nervoznom Sajrenu Standu.
Odlučio je da je nauči Olonet, te je zaposlio jednog dobrog učitelja. Ali
nikakav napredak nije postignut dok kralju nije palo na pamet da peva
devojci. Uzvratila mu je pesmom. Naučila je dosta od jezika, ali ne i da
govori, mogla je samo da peva…
Ova prečica bi mnoge izludela. Kralju se dopadala. Otkrio je da je njen
otac bio ljudsko biće i da se pridružio putovanju kao mladić, da bi se spasao
ropstva.
Kralj se, uprkos suprotnih saveta, oženio sa Bathkarnetonom, preobrativši
je u svoju veru. Uskoro mu je rodila dvoglavog sina koji je umro. Zatim je
rodila dve normalne kćeri koje su ostale na životu. Prvo Simodu Tal, a potom
živahnu Miluu Tal.
Princ RobajdajAnganol čuo je ovu priču još kao dečak. Sada, poznat kao
Roba i obučen kao Madi, probijao se iz Luke ka kapijama sa stražnje strane
palate. Napisao je poruku za Bathkarnetonu, koju je sluga potom odneo.
Strpljivo je čekao na vrućini, na mestu gde se uspinjala i širila puzavica
čiji su se cvetovi otvarali noću. Oldorando je princu izgledao veoma čudno.
Nigde se nije mogao videti nijedan fagor.
 Namera mu je bila da što više nauči o Madijima od Madi kraljice pre no
što nastavi put. Odlučio je da bude prvi čovek koji će tečno pevati na jeziku
Madija. Pre no što je napustio dvor svoga oca često je razgovarao sa
Sartorilrvrashom, koji je u njemu probudio želju za učenjem… što je bio još
jedan razlog zbog koga je ostavio oca, kralja.
Roba je čekao kod kapije. Poljubio je hrapavi obraz svoje ženke,
prekriven putnom prašinom, svestan da je možda nikada više neće pronaći
čak i ako ponovo krene na put. Jer tada će mu Pogled Prihvatanja uputiti
možda neka druga… ili, ako to ponovo bude ona, kako će on to zasigurno
znati? Prožimalo ga je snažno osećanje da je individualnost dragocena stvar,
kojom su obdarena samo ljudska bića, a od nižih rasa još samo fagori.
Posle jednog sata ugledao je slugu kako se vraća; posmatrao je njegovo
samovažno šepurenje, nimalo nalik na geganje Madija koje ih je bezbedno
nosilo kroz život. Čovek je obišao oko dve strane trga palate, koračajući radije
ispod senovitih tremova no da izaziva Frejrov dah na otvorenom.
„Kraljica će ti podariti pet minuta. Nemoj zaboraviti da joj se pokloniš, ti,
skitnice.”
Skliznuo je kroz bočnu kapiju i krenuo preko trga, gegajući se kao Madi
od čega je kičma postajala veoma savitljiva. U susret mu je išao čovek
oklevajuće arogancije koju je dobro poznavao. Bio je to njegov otac, kralj
JandolAnganol.
Roba smaknu svoju staru vrećastu kapuljaču i pokloni se, brišući njome
tle mlitavim ali postojanim pokretima, kako su to Madi činili. JandolAnganol
prođe pored njega u živom razgovoru sa jednim drugim čovekom i ne
pogledavši ga. Roba se uspravi i krenu dalje do kraljice.
Hroma kraljica sedela je na srebrnoj ljuljašci. Palčevi su joj bili smeđi i na
njima je nosila prstenje. Ljuljao ju je lakej odeven u zelenu odoru. Odaja u
kojoj je primila Robu bila je sva u zelenilu među kojim su lepršale pekube i
pevale prete.
Kada je otkrila koje, a to je bilo veoma brzo, odbila je da peva o svom
ranijem životu već je umesto toga ćurlikala bez prestanka o JandolAngano lu.
Robi to nije bilo po volji. Preplavi ga neka vrsta ludila i on reče kraljici:
„Želim da pevam pesmu jezika s kojim si rođena. Ali ti pevaš pesmu s kojom
sam ja rođen. Da bi upoznala čoveka koga toliko hvališ, trebalo bi da mu
budeš sin. U srcu tog čoveka nema mesta za meso i krv, već samo zu
apstraktne stvari. Religija i zemlja. U njegovom su harneju religija i zemlja,
ne Tatro i Roba.”
„Kraljevi veruju u takve stvari. To mi je poznato. Poznato mi je i da su
oni iznad nas i da su u stanju da sanjaju o velikim stvarima za šta mi nismo
sposobni”, otpeva kraljica. „Prazno je tamo gde kraljevi žive.”
„Uzvišenost je kamen”, naglasi on. „Ispod tog kamena zatočio je vlastitog
oca. A mene, vlastitog sina… mene je hteo da zatvori na dve godine u
manastir. Dve godine da bi me naučio uzvišenosti! Zavet tišine u
matrasilskom manastiru, kako bi me predstavio onom kamenu, Akhanabi…
Kako sam mogao da se s tim pomirim? Da li sam ja crv ili puž da puzim
ispod kamena? Oh, srce mog oca je od kamena, i tako sam pobegao, pobegao
poput beznogog vetra, da se pridružim ahdu tvog naroda, ljubazna kraljice.”
A onda je Bathkarnetona počela da peva. „Ali moj narod je šljam zemlje.
Ne posedujemo inteligenciju, samo ukte te stoga nemamo razvijeno ni
osećanje krivice. Kako vi to ono kažete? Nemamo savest. Umemo samo da
hodamo, hodamo, hodamo celog života… sem mene koja sam, srećom,
hroma.
Moj dragi muž, Sajren, naučio me je vrednostima religije, koju siroti
neobrazovani Madiji ne poznaju. Čudno je živeti vekovima a ne znati da
postojimo samo milošću Svemoćnog! Zato ja poštujem tvog oca zbog
njegovih religijskih osećanja. On se ovde svakog dana bičuje.”
Kada je pevuckavi glas uminuo. Roba s gorčinom upita: „Šta će on ovde?
Traži mene, lutajući deo svoga kraljevstva?”
Oh ne ne.” Usledio je smeh sličan sviranju na flauti. „Došao je da se
sastane sa Sajrenom i crkvenim dostojanstvenicima iz udaljenog Panovala.
Da, videla sam ih, razgovarali su sa mnom.”
Stao je tako blizu da je lakej morao umerenije da je zaljulja. „Ko veća, a
nikada ne govori? Ko ima… a opet traga?
„Ko zna o čemu kraljevi razgovaraju?” otpeva ona.
“Moraš znati šta planiraju, veličanstvo.”
„Tvoj otac ima ranu. Vidim mu je na licu”, nastavi ona da peva. „Njemu
treba da mu narod bude moćan, da satre neprijatelja u prah. Zarad toga,
žrtvovaće i svoju kraljicu, tvoju majku.”
„Kako će je žrtvovati?”
„Žrtvovaće je istoriji. Nije li ženin život manji od muškarčeve sudbine.
Mi nismo ništa do hromih stvari u rukama muškaraca…”
Njegovi putevi se pomračiše. Slutio je zlo. Gubio je razum. Pokušao je da
se vrati Madijima i zaboravi na ljudsko izdajstvo. Ali ahd je zahtevao mir ili
bar odsustvo uma. Posle nekoliko dana hodanja, napustio je ukt i odlutao u
divljinu, živeći po šumskom drveću ili brlozima na koje su lavovi zaboravili.
Pričao je sam sa sobom na nekom svom jeziku. Hranio se voćem, gljivama i
stvarima što su puzale ispod kamenja.
Među stvarima što su puzale ispod drveća bio je i mah račić, rikibak. To
malo stvorenje pogrbljenih leđa imalo je sićušno lice koje je virilo ispod
hitinskog omotača i dvadeset sićušnih belih nogu. Rikibaci su se skupljali
ispod panjeva i kamenja gde ih se moglo naći na desetine i svi su bili na
gomili.
Ležao je posmatrajući ih, igrajući se s njima, pruživši se postrance sa
jednom rukom savijenom tako da je na nju mogao da osloni glavu, prevrtao ih
nežno prstom. Divio se njihovoj neustrašivost, njihovoj lenjosti. Kakav je bio
njihov cilj? Kako su mogli da opstanu radeći tako malo?
Ali ta sićušna stvorenja preživela su vekove. Bez obzira na to da li je
Helikonija bila nepodnošljivo topla ili nepodnošljivo hladna… to je saznao od
Saitorilrvrasha… rikibaci su ostajali blizu tla krijući se i verovatno od početka
vremena nisu radili ništa.
Izgledali su mu divni, čak i kada su ležali batrgajući svojim nežmm
udovima u smešnim pokušajima da se isprave.
Njegovo čuđenje zamenila je teskoba. Šta bi oni mogli da čine da ih
Svemoćni nije ostavio ovde?
Dok je tako ležao, ta mu se misao nametnula s takvom snagom kao da mu
neko govori da on možda nije u pravu, a njegov otac možda jeste; možda je
postojao Svemoćni koji je upravljao poslovima ljudi. U tom slučaju mnoštvo
onoga što je njemu izgledalo pokvareno bilo je dobro, i on je strašno grešio.
Ustao je, drhćući, zaboravivši na nevažna bića kod svojih stopala.
Podigao je pogled prema teškim oblacima na nebu. Da li je to neko nešto
rekao?
Ako je Akhanaba postojao, onda se on mora pokoriti bogu. Sve što
Svemoćni naredi mora se izvršiti. Čak je i ubistvo bilo opravdano, ako je to
bio Akhanabin cilj.
Bar je poverovao da postoji onaj izvorni posmatrač, ona majčinska figura
koja se brinula o zemlji i radovima što se na njoj obavljaju. Ta nejasna figura,
poistovećena sa samim svetom, stekla je prvenstvo nad Akhanabom.
Dani su prolazili, a sunca su putovala, pržeći ga. Izgubio se u divljini, čak
ni ne znajući da se izgubio, nemajući nikog s kim bi razgovarao, nikog se
srećući. Okolo su se muvali Nondadi, koji su ga izbegavali poput misli, ali on
nije stupao u vezu s njima. Osluškivao je glas Akhanabe ili posmatrača.
 Dok je tako lutao, naišao je na šumski požar. Naglavačke se bacio u potok
i iz njega nastavio da posmatra tu zahuktalu mašinu požara kako hita uz jednu
padinu brda i spušta se niz drugu, izdišući energiju. Između njenih plamenova
ugledao je lice boga; dim koji se vukao pozadi predstavljao je božju bradu i
kosu, posivelu od kosmičke mudrosti. Poput njegovog oca i ova vizija je za
sobom ostavljala pustoš. Ležao je zaronivši pola lica u vodu, ali su mu oba
oka bila otvorena, jedno ispod površine, drugo iznad, tako da je video dve
vaseljene što ih je osvetlio ovaj posetilac. Kada je posetilac otišao dalje, on
ustade i krenu uz brdo kao da ga privlači ta brazda čudovišta, teturajući
između opaljenog grmlja.
Bog vatre ostavio je za sobom crni trag. Moći će nadaleko da ga vidi
ispred sebe, i dalje ga sledeći kao vihor odmazde.
Princ RobajdajAnganol stade da trči, smejući se uz put. Bio je ubeđen da
je njegov otac suviše moćan da bi ga ubio. Ali postojali su oni koji su mu bili
bliski koji su mogli biti ubijeni, čije bi mu smrti naudile.
Ta misao prostrujala je njegovim umom poput vatre i on u njoj
prepoznade glas Svemoćnog. Više nije osećao bol; postao je onaj nepoznati,
poput kakvog pravog Madija.
.
Uhvaćen u ukt vlastitog života, RobajdajAnganol je viđao zvezdani točak
svake noći iznad svoje glave. Dok je tonuo u san ugledao bi JarapRombrijevu
kometu na severu. Ugledao bi i žustru zvezdu Kaidav kako prolazi iznad
njega.
Robajdajevo oštro oko uočilo je faze kroz koje je prolazio Kaidav dok se
nalazio u zenitu. Ali on se kretao jako brzo, prelazeći preko neba sa juga na
sever. Dok ga je posmatrao pojurio je ka obzorju i više nije bilo moguće
razaznati disk Kaidava; uronio je u vršak sjajne svetlosti, a potom iščezao.
Stanovnici Kaidava znali su je kao Avernus, zemaljska osmatračka stanica
Avernus. Tokom ovog razdoblja, bila je dom za nekih šest hiljada stanovnika,
muškaraca, žena, dece i androida. Ljudska bića bila su podeljena u šest učenih
porodica ili klanova. Svaki klan proučavao je izvestan vid planete ispod njih
ili njenih sestrinskih planeta. Obaveštenja koja bi prikupili slali su nazad na
Zemlju.
Četiri planete koje su kružile oko zvezde klase G, poznate kao Bataliks,
predstavljale su veliko otkriće zemaljske međuzvezdane ere. Istraživanje
međuzvezdanog prostora… „osvajanje”, kako su ga nazivali ljudi tog
arogantnog doba… bilo je veoma skupo. Troškovi su postali tako pogubni, da
se na kraju odustalo od međuzvezdanih letova.
 Ipak ono je prouzrokovalo promenu ljudskog duha. Potpuniji pristup
životu značio je da ljudi više ne teže da iznude više no što im pripada od
sveopšteg proizvodnog sistema koji su sada mnogo bolje razumeli i
kontrolisali. Zaista, međuljudski odnosi postali su mnogo iskreniji, kada se
jednom shvatilo da od milion planeta na razumnoj udaljenosti od Zemlje,
nijedna ne poseduje povoljne uslove za život čoveka niti se može sa Zemljom
meriti u pogledu njene tajanstvene raznovrsnosti.
Vaseljena je bita nezamislivo darežljiva kada je u pitanju bila praznina i
krajnje škrta kada se radilo o organskom životu. Raspon pustoši u vaseljeni,
zajedno sa drugim stvarima, naterao je čovečanstvo da se s gnušanjem
odrekne mđuzvezdanih letova. Međutim, planete Frejr-Bataliksa već su bile
pronađene.
„Bog je stvorio Zemlju za sedam dana. Ostatak života proveo je ne radeći
ništa. Tek se pod starost uzmuvao i stvorio Helikoniju. ” Tako kaže jedna
zemaljska šala.
Stoga su planete sistema Frejr-Bataliksa postale od prvorazredne važnosti
za duhovno postojanje Zemlje, a od svih njih to se najviše odnosilo na
Helikoniju.
Helikonija je ipak po nečemu ličila na Zemlju. Na njoj su živela druga
ljudska bića, udisala su vazduh, patila, uživala i umirala. Ontološki sistemi
obe planete bili su paralelni.
Helikonija je bila hiljadu svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Da bi se
stiglo sa jednog sveta na drugi u najsavremenijem svemirskom brodu bilo bi
potrebno preko hiljadu i po godina. Ljudski vek nije bio ni izdaleka toliki da
bi izdržao takvo jedno putovanje.
Pa ipak je duboka potreba ljudskog duha, želja da se poistoveti sa nečim
izvan sebe zahtevala da se održava veza između Zemlje i Helikonije. Uprkos
svim poteškoćama koje su stvarale neizmerne struje prostora i vremena,
izgrađena je stalna osmatračnica u orbiti oko Helikonije, zemaljska
osmatračka stanica. Njena je dužnost bila da proučava Helikoniju i svoja
otkrića šalje nazad na Zemlju.
Tako je počelo dugo jednostrano uplitanje. To uplitanje je za posledicu
imalo stvaranje jednog od najprivlačnijih darova čovečanstva, moć empatije.
Obični Zemljani svakog dana su se okretali… ili bi se okrenuli za duže
vreme…da vide kako žive njihovi prijatelji i junaci na površini te udaljene
planete. Plaši su se fagora. Pratili su razvoj događaja na dvoru
JandolAnganola. Pisali su olonetskim pismom; mnogi ljudi govorili su ovaj ili
onaj jezik. U izvesnom smislu. Helikonija je i ne znajući kolonizovala
Zemlju.
 Ta povezanost je potrajala i posle Zemljinog međuzvezdanog razdoblja.
Nema sumnje da je Helikonija. nagrada toga doba. predstavljala još jedan
od uzroka njegove propasti. Jer bio je to svet raskoši i užasa, divan kao kakav
san… ali ako bi koje ljudsko biće kročilo na njega čekala ga je sigurna smrt.
Ne istog časa, ali nije je moglo izbeći.
Atmosferu Helikonije ispunjavali su virusi koji su tokom svog dugog
procesa prilagođavanja postali bezopasni za domoroce. To jest, bar su bili
bezopasni tokom većeg dela Velike godine. Ali za svakog ko bi stigao sa
Zemlje, ti virusi koje nikakav filter nije mogao da zadrži, obrazovali su
barijeru poput kakvog anđeoskog mača… iz drevnog zemaljskog mita… koji
je zabrar\jivao ulaz u edenski vrt.
A mnoge ljude na Avernusu ta planeta ispod nih podsećala je na edenski
vrt, bar onda kada su prošli okrutni vekovi zime Velike godine.
Na Avernusu je bilo parkova sa potocima i jezerima i na hiljade genijalnih
elektronskih simulacija koje je trebalo da predstavljaju izazov za mlade
muškarce i žene na njemu. Ali to je ipak bio veštački svet. Mnoge koji su se
nalazili na njemu, gušilo je osećanje da su im i životi veštački, bez začina
stvarnosti.
To osećanje veštačkog naročito je jako bilo izraženo u okviru Pin klana.
Jer Pin klan bio je zadužen za unakrsne kontinuitete. Njihova odgovornost
uglavnom je bila sociološke prirode.
Glavni zadatak klana Pin sastojao se u beleženju životnih priča jedne ili
dve porodice kroz pokolenja tokom svih 2592 zemaljskih godina koliko je
trajala Velika godina, a i posle toga. Ti podaci, koje je nemoguće bilo sakupiti
na Zemlji, imali su veliku naučnu vrednost. To je takođe značilo da se
porodica Pin veoma poistovetila sa svojim subjektima.
Ta bliskost bila je, dalje, ojačana saznanjem koje je pomračivalo sve
njihove dane… saznanjem da je Zemlja nepopravljivo daleko. Roditi se na
stanici značilo je roditi se u progonstvu bez kraja. Prvi zakon koji je upravljao
životom na Avernusu glasio je da nema odlazaka kući.
Povremeno su sa Zemlje stizali kompjuterizovani brodovi. Ti vezni
brodovi, kako su ih zvali, uvek su nudili nužni smeštaj tako da su ljudi mogli
da putuju. Možda je na Zemlji postojala neka slaba nada da će neko od onih
sa Avemusa biti u stanju da se, pomoću nekih novih metoda, vrati na Zemlju;
ali ti staromodni brodovi nikada nisu bili modernizovani. Struja prostora i
vremena ismejala je čak i pomisao o jednom takvom prelasku; čak su se i tela
zahvaćena dubokim kriogenskim snom počinjala da raspadaju posle hiljadu i
po godina.
 Helikonija im je bila neuporedivo bliža od Zemlje. Pa opet virusi su je
činili neprikosnovenom.
Obitavanje na Avernusu bilo je utopijsko… što će reći, ugodno,
jednolično i dosadno. Nije bilo užasa s kojima se trebalo suočiti, nikakvih
nepravdi, nestašica ili iznenadnih šokova. Nije bilo religije otkrovenja;
religija teško da se mogla nametnuti društvu čija je dužnost bila da posmatra
preokrete na svetu ispod. Metafizičkim agonijama i ekstazama pojedinačnog
ega nepravilno se upravjjalo.
Pa ipak je u svakom pokolenju na Avernusu bilo onih za koje je njihov
svet predstavljao zatvor, a njegova orbita ukt koji nikuda ne vodi. Neke od
članova Pin klana koji su odozgo pratili jadnog poludelog Robu koji je lutao
po divljini počeli su da mu zavide na njegovoj slobodi.
Vezni brodovi koji su u međuvremenu pristigli samo su pojačali tu
njihovu teskobu. U davno doba, jedan je vezni brod bio uzrok pobune. Doneo
je gomilu kaseta sa novostima… drevnim novostima o kartelima, sportu,
narodima, artefaktima, imenima, svemu što je bilo nepoznato. Vođa pobune je
uhvaćen i odlukom bez presedana, poslat dole u smrt, na površinu Helikonije.
Svi na osmatračkoj stanici sa zavišću su pratili njegove neobične
doživljaje pre no što je podlegao virusu. Oni su poput namesnika živeli na
planeti na dohvat ruke.
Od tada pa na dalje, morao je biti ugrađen svojevrsni sigurnosni ventil,
uspostavljena tradicija ritualnog žrtvovanja i bekstva. Tako je nastala i lutrija
koja je ironično nazvana Odmor na Helikoniji. Lutrija se priređivala jednom u
svakih deset godina tokom vekova helikonijskog leta. Dobitniku na lutriji bilo
je dozvoljeno da siđe u vlastitu smrt i da izabere mesto za spuštanje po
vlastitoj želji. Nekima se više dopadala osama, nekima gradovi, nekima
planine, a nekima ravnice. Nijedan dobitnik nikada nije odbio da pođe niti se
odrekao slave i slobode.
Vreme za lutriju dospelo je ponovo 1177 zemaljskih godina posle
apastrona… početka Velike godine.
Tri prethodna pobednika bile su žene. Ovom prilikom, dobitnik nagrade
bio je Bili Ksjao Pin. Bez po muke izabrao je ono što želi. Spustiće se u
Matrasil, prestonicu Borliena. Tamo će ostati zagledan u lice kraljice nad
kraljicama dok ga heliko virus ne savlada.
Smrt će biti Bilijeva nagrada: smrt u kojoj će se duboko ispreplesti sa
vekovima dugom orkestracijom helikonijskog Velikog leta.
 DIPLOMATE SA POKLONIMA
Kralj JandolAnganol konačno se vratio iz Oldoranda svojoj kraljici.
Prošle su četiri nedelje. Prestao je da hramlje. Pa ipak nesreća kod Kosgata
nije mogla biti tako lako zaboravljena. Bio je prvi zimski dan i u Matrasilu su
očekivali diplomate iz Panovala.
Prestonicu Borliena pritiskala je sparina obavijajući palatu na brdu koje se
nadnosilo nad gradom. Spoljašnji zidovi palate su svetlucali, kao da su prizor
iz fatamorgane kroz koji se može proći. Pre dosta vekova, tokom zime Velike
godine, prvi zimski dan slavljen je naveliko; sada je bilo drugačije. Ljudima
je bilo suviše vruće da bi marili za tako nešto.
Domaći dvorani lenčarili su u svojim odajama. Ambasador Sibomala
dodavao je led u vino i sanjario o hladnim ženama iz svoje postojbine.
Diplomati, koji su pristizali natovareni prtljagom i mitom, preznojavali su se
u ceremonijalnim odorama; pošto su saslušali službenu dobrodošlicu popadali
su po kaučevima.
Kancelar Borliena, Sartorilrvrash, povukao se u svoju memljivu sobu da
popuši veroniku, i sakrije svoj bes od kralja. Ovo se neće dobro završiti. Nije
mu bili povereno da pripremi susret. Kralj se nije s njim posavetovao.
Pošto je bio osamljenik, Sartorilrvrash je sprovodio i usamljeničku
politiku. Lično je smatrao da Borlien ne bi trebalo da dozvoli da ga još više
uvuku u orbitu moćnog Panovala, savezom sa samim Panovalom ili
Oldorandom. Te tri zemlje ionako je već povezivala zajednička religija, koju
Sartorilrvrash, kao naučnik, nije prihvatao.
Vekovima je Oldorando vladao Borlienom. Kancelar nije želeo da
prisustvuje njihovom povratku. Mnogo bolje od većine razumeo je u kojoj je
meri Borlien zaostao; ali ako potpadne pod panovalški uticaj to ga nipošto
neće osloboditi te zaostalosti. Kralj je mislio drugačije, a njegovi religijski
savetnici su ga podržavali u takvom mišljenju.
Kancelar je u Matrasilu zaveo stroge zakone vezane za dolazak i odlazak
stranaca. Možda je njegova osamljenost podrazumevala i izvesnu mržnju
prema strancima; jer prognao je iz grada Madije, a nijednom stranom
diplomati nije bilo dozvoljeno da održava seksualne odnose sa ženama iz
Matrasila, pod pretnjom smrtne kazne. Da se kralj nije odlučno umešao
progurao bi on i zakone protiv fagora.
Sartorilrvrash uzdahnu. Jedino što je stvarno želeo bilo je da nastavi svoja
proučavanja. Prezirao je način na koji su mu nametnuli brigu oko vlasti;
posledica toga bila je da je u više pogleda i sam postao tiranin, koji se nada da
će biti odvažan kada opasnost postane velika. Iako je s nelagodnošću koristio
vlast koju je posedovao, ipak je čeznuo za potpunom vlašću.
Tada se sigurno ne bi našli u ovako opasnom položaju, da im više od
pedeset stranaca slobodno tumara po palati. Bio je sasvim siguran da kralj
namerava da uvede neke promene i da se sprema drama koja će poremetiti
razuman tok njegova života. Žena mu je govorila da je bezosećajan;
Sartorilrvrash je znao da bi ispravnije bilo reći kako osećanja okružuju njegov
rad.
On pogrbi ramena na svoj osobeni način; možda ga je upravo ta navika
činila strašnijim nego što je to u stvari bio. Na licu mu se ogledalo njegovih
trideset sedam godina - trideset sedam godina i pet tenera tačnije rečeno
prema kampanlatskom načinu računanja vremena - o njima su svedočile bore
oko nosa i zalisci zbog kojih je ličio na inteligentnu voluharicu.
„Ti voliš svog kralja i svoje drugove”, stao je da ubeđuje sebe, da bi
potom napustio svoje pribežište, svoje odaje.
Poput mnogih sličnih utvrđenja i ova palata predstavljala je zbir starog i
novog. Za vreme poslednje zime postojale su utvrde u pećinama ispod
matrasilske stene. One su se širile ili smanjivale, pretvarale u utvrđenja ili
prijatne kupole, u zavisnosti od dobre sreće Borliena.
Uvažene ličnosti iz Panovala uznemirio je Matrasil u kome je fagorima
bilo dozvoljeno da slobodno šetaju ulicama i da ih niko ne dira - niti da oni
ikoga diraju. Zauzvrat, našli su mane JandolAnganolovoj palati. Nazvali su je
provincijalskom.
JandolAnganol je u srećnijim vremenima, pošto se tek oženio
Mirdemlngalom, doveo najbolje arhitekte, građevinare i umetnike iz
provincije da poprave ono što je nagrizao zub vremena. Naročita pažnja
poklonjena je kraljičinim odajama.
Mada je, u celini gledano, palata više podsećala na vojno utvrđenje nego
na dvor, u njoj nije vladala ona zagušljiva atmosfera kao što je to bio slučaj na
panovalškom i oldorandskom dvoru. U izvesnom pogledu u njoj je u
pojedinim oblastima cvetala kultura na visokom nivou. To je naročito bio
slučaj sa odajama kancelara Sartorilrvarsha, koje su podsećale na pravo leglo
umetnosti i učenja.
Kancelar se sav kivan uputio na razgovor s kraljem. Na um mu padoše
stvari koje su bile prijatnije od državničkih poslova. Upravo juče rešio je
problem koji ga je zbunjivao, arheološki problem. Mnogo je lakše bilo
razlučiti istinu od laži u prošlosti nego u sadašnjosti.
 U susret mu je došla kraljica odevena u jedan od svojih plameno crvenih
ogrtača u pratnji svog brata i princeze Tatro, koja je potrčala i obesila mu se o
nogu. Kancelar se sagnu. iako je bio zaokupljen drugim stvarima po izrazu
kraljičinog lica zaključio je da je i ona uznemirena zbog ove diplomatske
posete.
„Danas ćete voditi razgovore sa Panovalom”, reče ona.
„Moram da se družim sa gomilom pompeznih magaraca, a sve to vreme
moja istorija stoji u mestu.” Zatim se pribrao i oštro nasmejao. „Izvinjavam se
gospo, samo sam hteo da kažem da princa Taint Indreda od Panovala ne
smatram velikim prijateljem Borliena…”
Ona bi se ponekad tako sporo osmehnula kao da je odbijala da se zabavi;
začetak osmeha javio bi se prvo u očima, zatim bi zahvatio nos, i na kraju joj
izvio krajeve usana.
„U tome se slažemo. Borlienu u sadašnjem trenutku nedostaju pravi
prijatelji.”
„Priznaj, Rushvene, da nikada nećeš završiti svoju istoriju”, reče
JeferalOboral, kraljičin brat, obrativši mu se starim nadimkom. „Ona ti je
samo izgovor da prespavaš celo poslepodne.”
Kancelar uzdahnu; kraljičin brat nije posedovao i njenu pamet. On oštro
primeti: „Ako bi prestao da lupaš petama po dvoru, mogao bi da organizuješ
ekspediciju i oploviš svet. Mnogo bi time doprineo našem znanju!”
„Volela bih da je Robajdaj učinio nešto slično”, primeti MirdemIngala.
„Ko zna gde je taj momak sada?”
Sartorilrvash nije želeo da se razmeće simpatijama koje je gajio prema
kraljičinom snu. „Juče sam nešto otkrio”, reče on. „Želite li da čujete nešto o
tome ili ne? Hoće li vam biti dosadno? Neće li vas već i samo pominjanje
tako nečeg dosadnog naterati da skočite sa bedema?”
Kraljica se nasmejala svojim srebrnim smehom i ispruži šaku. „Hajdemo,
Jef i ja nismo tupoglavi. Kakvo je to otkriće? Hoće li svet početi da se hladi?”
Ne obrativši pažnju na ovu šalu, Sartorilrvrash upita, mršteći se: „Koje je
boje hoksni?”
„Znam ja”, povika mala princeza. „Oni su smeđi. Svi znaju da su hoksni
smeđi.”
Gunđajući Sartorilrvrash je podiže u naručje. „A kakve boje su hoksni bili
juče?”
„Razume se, smeđi.”
 „A prekjuče?”
„Smeđi, ti glupi Rushvene.”
„Tačno, pametna mala princezo. Ali ako je to tako, zašto su onda hoksniji
na iluminacijama u drevnim hronikama prikazani kao prugaste životinje u dve
jarke boje?”
Morao je sam da odgovori na vlastito pitanje. „To sam pitao i svog
prijatelja Bardola KaraBansitija iz Otasola. Odrao je jednog hoksnija i ispitao
njegovu kožu. I šta je otkrio? Da hoksniji nije smeđa životinja kao što smo mi
verovali. To je smeđa životinja na pruge; smeđe pruge na smeđoj podlozi.”
Tatro se nasmeja. „Zadirkuješ nas. Ako je smeđe i smeđe onda je to
smeđe, zar ne?”
„I jeste i nije. Na podlozi krzna vidi se da hoksni nije sasvim smeđa
životinja. Ona se sastoji od smeđih pruga. A šta nam to govori?”
Pa, naslućujem odgovor, i sada ćete se uveriti koliko sam pametan.
Nekada su hoksniji imali krzno bleštavih pruga, upravo onakvo kakvim ga
prikazuju hronike. Kada je to bilo? Pa s proleća Velike godine kada je ispaša
ponovo bila obilna. Tada su hoksniji morali da se razmnožavaju što je brže
moguće. Stoga su se zaogrnuli svojim najbleštavijim seksualnim ogrtačem.
Danas, mnogo vekova kasnije, hoksnija ima u velikom broju posvuda. Ne
moraju mnogo da se brinu o razmnožavanju, tako da im ne treba ni ogrtač za
parenje. Pruge su postale prigušene, neupadljivo smeđe… i takve će ostati sve
do proleća naredne Velike godine.”
Kraljica se namršti. „Ako bude još koje Velike godine, to jest, ako se pre
nje svi ne survamo na Frejr.”
Sartorilrvrash poput deteta pljesnu rukama. „Ali zar ne shvatate da… ova
geometrija prilagođavanja hoksnija predstavlja zalog da se nećemo survati
prema Frejru… da nam se on približava svakog velikog leta, a onda ponovo
udaljava?”
„Mi nismo hoksniji”, primeti JeferalOboral, napravivši pokret rukom kao
da odbacuje svaku pomisao na tako nešto.
„Vaše veličanstvo”, poče kancelar, obrativši se sav ozbiljan kraljici, „moje
otkriće takođe dokazuje da se starim rukopisima često može verovati više no
što mi to mislimo. Vama je poznato da se kralj, vaš muž, i ja ne slažemo.
Molim vas založite se za mene. Dajte mi brod. Dozvolite mi da dve godine
odsustvujem sa svojih dužnosti kako bih oplovio svet sakupljajući rukopise.
Hajde da od Borliena stvorimo središte znanja kao što je on to bio u doba
JarapRombrija od Kivasiena. Otkako mi je žena umrla ovde me malo šta
zadržava, osim vaše ljupke ličnosti.”
Preko lica joj pređe senka.
„Osećam da je kralj u krizi. Telesna rana je zacelila, ali ostala je ona koja
mu je povredila um. Neću zaboraviti tvoju molbu, Rushvene, ali moraće da
sačeka dok se ne okonča ovaj uznemirujući sastanak sa Panovalancima.
Plašim se ishoda.”
Kraljica se s dosta topline osmehnu starcu. Lako je podnosila njegovu
razdražljivost, jer je shvatala njene uzroke. On nije bio sušta dobrota… odista,
neke od njegovih eksperimenata smatrala je suštom opakošću, a naročito onaj
u kome je ubijena njegova žena. Ali ko je bio do srži dobar? Odnos između
Sartorilrvrasha i kralja bio je krajnje težak, i ona je često pokušavala, kao i
sada, da ga zaštiti od gneva JandolAnganola.
Trudeći se da umanji njegovu vlastitu zaslepljenost, ona nežno dodade:
„Od nesreće u Kosgatu, moram biti veoma pažljiva s njegovim
veličanstvom,”
Tatro povuče Sartorilrvrashove zulufe. „Ne smeš krenuti na put morem u
tvojim godinama, Rushvene.”
On je spusti na tle i salutira joj. „Možda ćemo svi mi morati da pođemo
na naočekivana putovanja pre no što nam dođe kraj, draga moja mala Tatro.”
MirdemIngala je gotovo svakog jutra šetala sa svojim bratom duž
zapadnih bedema palate i posmatrala grad. Ovog jutra nije čak bilo ni magle
koja se obično pojavljivala tokom male zime. Grad se jasno video ispod njih.
Drevno utvrđenje stajalo je na steni nadnoseći se nad gradom, smeštenim
u jednoj velikoj okuci Takise. Malo prema severu, sjajio se Valvoral na mestu
gde se ulivao u veću reku. Tatro se nikada ne bi umorila posmatrajući ljude na
ulicama ili na rečnim plovilima.
Mala princeza ispruži prst prema pristaništu i povika: „Vidi, stiže led,
Mot!”
Jedan jedrenjak bio je usidren pored keja. Pre kratkog vremena otvoreni
su prorezi na njemu tako da je para sada snažno kuljala napolje. Duž broda
bila su poredana kola, i na suncu na trenutak zasijaše blokovi najboljeg
lordiardskog leda dok su ih prebacivali iz spremišta na vozila koja su čekala.
Kao i uvek tovar je stigao na vreme; palata i gosti su ga iščekivali.
Kola sa ledom stići će tandrkajući putem do zamka, sledeći krivudavi put;
u svaka su bila upregnuta po četiri goveda, da bi ih izvukla do tvrđave koja je
štrčala iz stene poput kakvog kamenog broda.
Tatro je želela da sve vreme prati uspinjanje kola uz brdo, ali kraljica
ovog jutra baš nije imala strpljenja. Stajala je malo udaljena od svog deteta
osvrćući se oko sebe sa odsutnim izrazom lica.
JandolAnganol joj je došao u zoru i smeteno je zagrlio. U daljini se
pomaljao Panoval. Da stvari budu još gore, stizale su i loše vesti od Druge
armije u Randonanu. Iz Randonana su stalno stizale loše vesti.
„Možeš slušati današnje razgovore iz privatne galerije”, reče on, „ako ti to
neće biti dosadno. Pomoli se za mene, Kjun.”
„Stalno se molim za tebe. Svemoćni će biti s tobom.”
On strpljivo odmahnu glavom. „Zašto život nije jednostavan? Zašto ga
vera ne čini jednostavnim? Šaka mu pođe ka dugačkom ožiljku na nozi.
„Bezbedni smo dok smo ovde zajedno, Jane.”
On je poljubi. „Trebalo bi da sam sa svojom vojskom. Tada bismo
izvojevali i neku pobedu. TolramKetinet je slab generai.”
Između tog generala i mene nema ničeg… pa ipak on zna da ima…
Zatim je otišao. Čim se udaljio nju savlada seta. U poslednjc vreme bio je
tako hladan. Bio je ugrožen i njen vlastiti položaj. Ne razmišljajući, uhvatila
je brata pod ruku dok su stajali na bedemu.
Princeza Tatro je dozivala sluge koje je prepoznala među onima što su se
krivudajući peli uz brdo ka palati.
Pre manje od dvadest godina, jedan prilaz uzbrdo, sve do zidina, bio je
natkriven. Pod njegovom zaštitom, vojska je prišla opsednutoj tvrđavi.
Upotrebivši naboje sa barutom, razneli su ulaz u podnožje tvrđave. Vodila se
krvava bitka.
Stanovnici su bili poraženi. Svi su posečeni, muškarci i žene, fagori i
seljaci. Svi sem barona, vlasnika palate.
Baron se prerušio i… svezavši ženu, decu i najbliže sluge… izveo ih na
sigurno kroz razrušeni zid. Celim putem je dovikivao neprijatelju da mu se
skloni s puta, i tako uspeo da na prevaru umakne sa svojim lažnim
zatvorenicima. Na taj način je njegova kćer izbegla smrt.
Taj baron, RantanOborol, bio je kraljičin otac. Ovo njegovo delo se
pročulo. Ali ipak nikada nije uspeo da povrati negdašnju moć.
Čovek koji je osvojio tvrđavu… koja je opisivana poput svih tvrđava pre
no što padnu, kao neosvojiva… bio je ratoborni deda JandolAnganola. Taj
strašni stari ratnik bio je u to vreme zaposlen ujedinjavanjem istočnog
Borliena i učvršćivanjem njegovih granica. RantanOborol bio je poslednji
gospodar u toj oblasti koga je porazila njegova vojska.
 Takve vojske uglavnom su pripadale prošlosti i MirdemIngala je, udavši
se za JandolAnganola i obezbedivši svojoj porodici kakvu takvu budućnost,
došla da živi u staroj očevoj citadeli.
Neki njeni delovi još su bili u ruševinama. Neke sekcije ponovo su
sagrađene za vreme vladavine JandolAnganolovog oca. Drugi veliki, na
brzinu započinjani obnavljački planovi lagano su napuštani što je vrućina
postajala snažnija. Gomile kamena sačinjavale su dobar deo predela koji je
pripadao tvrđavi. MirdemIngala je volela ovu ekstravagantnu poluruševinu,
ali prošlost je pritiskala njene grudobrane.
Uputila se držeći Tatro za ruku prema stražnjoj zgradi sa malom
kolonadom. To su bile njene odaje. Bezoblični zid od crvenog peščanika
nadvisivali su paviljoni čudnovatog izgleda, sagrađeni od belog mermera. Iza
tog zida nalazio se njen vrt i privatni ribnjak u kome je volela da pliva. U
sredini ribnjaka nalazilo se veštačko ostrvce, na kome je bio podignut vitak
hram posvećen Akhanabi. U prvi godinama braka kralj i kraljica su tu često
vodili ljubav.
Pošto se pozdravila sa bratom kraljica se pope stepenicama i prođe
dugačkim hodnikom. Ovaj hodnik, kroz koji je prijatno pirilo, gledao je na vrt
u kome je otac JandolAnganola, VarpalAnganol, nekada priređivao trke pasa i
držao raznobojne ptice. Neke od ptica ostale su u svojim kućicama… Roba ih
je hranio svakog jutra pre no što je pobegao. Sada ih je hranila Mai
TolramKetinet.
MirdemIngala je bila svesna straha koji ju je pritiskao. Od pogleda na
ptice samo što se nije ukočila. Ostavila je služavku da se igra sa Tatro u
prolazu i uputila se ka vratima na drugom kraju koja je otključala ključem što
ga je skrivenog čuvala u naborima suknje. Pozdravi je stražar dok je prolazila.
Njeni koraci, iako veoma lagani, odzvanjali su po popločanom podu. Stigla je
do niše pored prozora, preko koje su bili navučeni zastori i smestila se na
divan. Ispred nje nalazila se izrezbarena rešetka. Kroz nju je mogla da
posmatra, a da je s druge strane niko ne primeti.
S ovog povoljnog mesta, mogla je da vidi celu veliku prostoriju za
sastanke. Sunce je prodiralo unutra kroz rešetkaste prozore. Još nije bio
prispeo nijedan od dostojanstvenika. Tamo je bio samo kralj, sa svojim
kržljavim fagorom, fagorom koji je neprestano bio s njim od bitke kod
Kosgata.
Juli je dopirao kralju do grudi. Krzno mu je bilo belo, ali još poprskano
crvenim resama koje su svedočile o njegovoj mladosti. Izmicao je, pravio
piruete i otvarao svoja ružna usta dok se kralj trudio da ga uhvati. Kralj se
smejao i pucketao prstima.
 „Dobar dečko, dobar dečko”, reče on.
„Dak, ja dobar dečak”, reče Juli.
Smejući se, kralj ga zagrli i odiže s tla.
Kraljica se povuče unazad. Obuze je strah. Dok se pomerala, ležaj od
vrbovog pruća zapucketa. On zakloni oči. Ako je i znao da je tu nije pokušao
da je pozove.
Moj divlji vepru, moj dragi divlji vepru, pozva ga ona nemo. Šta je to
nastalo od tebe? Njena majka posedovala je čudne moći; kraljica pomisli:
’Nešto strašno ovladaće ovim dvorom i našim životima…’
Kada se usudila ponovo da pogleda, dostojanstvenici koji su im došli u
posetu upravo su ulazili, međusobno razgovarajući i udobno se smeštajući.
Posvuda su bili razbacani jastuci i ćilimi. Robinje, oskudno odevene žene,
užurbano su donosile obojena pića.
JandoAnganol krenu između njih na svoj dostojanstven način i na kraju se
smesti na divanu pod baldahinom. Zatim uđe Sartorilrvrash, klimajući u znak
trezvenog pozdrava i stade iza kraljevog divana istovremeno paleći Veroniku.
Kržljavi Juli smesti se na jastuk, dahćući i zevajući.
„Vi ste stranci na našem dvoru”, izgovori glasno kraljica, vireći kroz
rešetku. „Vi ste stranci u našim životima.”
Blizu JandolAnganola sedela je skupina lokalnih velikodostojnika,
uključujući i gradonačelnika Matrasila, koji je takođe bio poglavar skritine;
bio je tu zatim i JandolAnganolov vikar, kraljevski oružar i jedan ili dva
vojnika. Jedan od vojnika je, sudeći prema oznakama čina, bio kapetan
fagora, ali iz poštovanja prema posetiocima, nije bio prisutan nijedan fagor,
sem kraljevskog miljenika.
Od cele skupine stranaca najupadljiviji su bili Sibomalci. Njihov
ambasador u Borlienu, Io Pasharatid, bio je iz Uskuta. On i žena mu sedeli su,
onako visoki i sivi, dosta udaljeni jedno od drugog. Neki su govorili da se
često svađaju, a neki da su Sibomalci jednostavno takvi. Ipak ostaje činjenica
da se to dvoje, koji su na dvoru proveli više od devet tenera… za tri nedelje
navršiće se godinu dana njihovog boravka… retko smejalo ili izmenjivalo
poglede.
„Tebe se plašim, Pasharatide, ti duše”, reče kraljica.
Panoval je poslao princa. Izboru je poklonjena naročita pažnja. Panoval je
bio najmoćnija nacija od sedamnaest zemalja Kampanlata, a njegove ambicije
zauzdavao je samo rat koji je bez prestanka vodio protiv Sibomala na
severnom frontu. Njegova religija preovladavala je na kontinentu. Danas se
Panoval ulagivao Borlienu koji je već plaćao danak u žitu i crkvenim
taksama; ali to ulagivanje podsećalo je na odnos između postarije udovice i
mlađahnog momka… i tako je momku poslat manje važan princ.
Možda je i bio manje važan, ali princ Tajnt Indred bio je naočita ličnost,
tako da je svojom pojavom uveliko to nadoknađivao. Bio je daljni rođak
oldorandske kraljevske porodice. Niko nije naročito voleo Tajnta Indrida, a ni
diplomatu sveštenika, Guadl Ulbobega, za koga se znalo da je prijatelj
JandolAnganola još iz onih dana kada je kralj bio na odsluženju svojih
svešteničkih dužnosti u manastirima Panovala.
„Svi vi umete pametno da zborite”, uzdahnu kraljica, zabrinuto iza
rešetke.
JandolAnganol je govorio sasvim skromno. Nije ustao. Reči su mu brzo
tekle, a pogled lutao. Podneo je posetiocima izveštaj o stanju u njegovom
kraljevstvu.
„Unutar granica, u Borlienu vlada mir. Ima nešto odmetnika ali oni nisu
važni. Naša vojska učestvuje u Zapadnim ratovima. Oni nam sišu krv. I na
istočnim granicama nam prete opasni osvajači, Undraid Čekić i okrutni
Darvliš Lobanja.”
Izazivački je pogledao oko sebe. Bila je prava sramota što ga je ranio
jedan tako nevažan protivnik kao Darvliš.
„Što je Frejr bliži, tim više patimo od suše. Posvuda vlada glad. Ne smete
očekivati od Borliena da se bori na strani. Mi smo velika zemlja, ali sa slabom
proizvodnjom.”
„Ma hajde, rođače, suviše si skroman”, reče Tajnt Indred. „Svi znaju još
od malena da je tvoja južna laporasta ravnica najbogatija na kontinentu.”
„Bogatstvo nije u zemlji već u zemlji koja se pravilno obrađuje,” odvrati
JandolAnganol. „Pritisak na našim granicama je toliko da moramo seljake
terati u vojsku, tako da vođenje dobra pada na pleća ženama i deci.”
„Onda ti je odista potrebna naša pomoć, rođače”, odvrati Tajnt Indred,
osmotrivši ostale, iščekujući pljesak koji je smatrao da su njegove reči
zaslužile, Io Pasharatid reče: „Ako poljoprivrednik ima ćopavog hoksnija,
hoće li mu divlji kaidav pomoći?”
Niko ne obrati pažnju na ovu primedbu. Bilo je i onih koji su izjavili da
Sibomal ne bi trebalo da prisustvuje ovom sastanku.
Poput nekog ko želi da razjasni sve pojedinosti, Tajnt Indred reče:
„Rođače, pritišćeš nas da ti pružimo pomoć u trenutku kada svi narodi imaju
svojih nevolja. Bogatstva koja su uživali naši dedovi više ne postoje, naša
polja gore, a voće nam je smežurano. Moram da govorim otvoreno, to jest ne
mogu propustili da ne pomenem da smo u svađi. Mada se iskreno nadamo da
ćemo je rešiti, to jest moramo je rešiti ako želimo da među nama vlada sloga.”
Svi zaćutaše.
Možda se Tajnt Indred plašio da nastavi.
JandolAnganol skoči na noge, sa besnim izrazom na tamnom licu.
Mali kržljavac, Juli, uvek na oprezu, podiže se kao da će ispuniti svaku
gospodarevu eventualnu želju.
„Otišao sam Sajrenu Standu u Oldorando da zatražim pomoć protiv
zajedničkih neprijatelja. A vi ste se ovde okupili kao kakvi lešinari!
Suprotstavljate mi se u mom vlastitom dvoru. Kakva je to svađa koja vam se
pričinjava medu nama? Recite mi.”
Tajnt Indred se posavetova sa Guadl Ulbobegom. Odgovorio mu je ovaj
drugi, kraljev prijatelj. Ustao je, poklonio se i upro prst u Julija.
„Nije reč ni o kakvom snu, vaše veličanstvo. Naša zabrinutost je
osnovana; mislim na to stvorenje koje ste doveli među nas. Još iz najdrevnijih
vremena ljudski rod je u neprijateljstvu sa fagorima. Ne može biti poverenja
medu tako različitim stvorenjima. Sveto panovalanško carstvo objavilo je
krstaški rat protiv ovih mrskih stvorenja, u želji da oslobodi svet od njih. Pa
ipak im vaše veličanstvo da je pribežište unutar svojih granica.”
Govorio je kao da se izvinjava, oborena pogleda, ne bi li umanjio žestinu
svojih reči. Njegov je gospodar vičući povratio svu pređašnju silinu:
„Očekujete od nas pomoć, a primate na milione tih štetočina? Već su jednom
preplavili Kampanalat i ponovo će to učiniti, jer ste im vi za to pružili
priliku.”
JandolAnganol se suprotstavio svojim posetiocima podbočivši se.
„Nikom van granice ne dozvoljavam da se meša u moju unutrašnju
politiku. Slušam svoju skritinu, a ona se ne žali. Da, dvobridaši su dobrodošli
u Borlienu. S njima se može uspostaviti primiije. Oni obrađuju neplodnu
zemlju koju naši ljudi ne žele ni da dodirnu. Rade ponižavajuće poslove kojih
se i robovi klone. Bore se i ne traže platu. Moja kasa je prazna… vi, tvrdice iz
Panovala, to možda ne razumete, ali to znači da sebi mogu priuštiti samo
vojsku sastavljenu od fagora.
Nagrađujem ih slabom zemljom. Povrh svega, oni ne podbruse pete kada
se suoče sa opasnošću! Možete reći da je to stoga što su veoma glupi. Na šta
ću vam ja odgovoriti da mi je uvek miliji fagor od seljaka. Dok god ja budem
kralj Borliena fagori će uživati moju zaštitu.”
 „Hoćete da kažete kako treba da smo svesni činjenice, vaše veličanstvo,
da će fagori uživati vašu zaštitu dokle god MirdemIngala bude kraljica
Borliena.” Ove reči izgovorio je jedan od vikara Tajnta Indrida, mršav
muškarac čije su kosti bile odevene u cmi vuneni čarfrul. Napetost ponovo
ispuni dvor. Koristeći prednost koju je postigao, vikar nastavi: „Kraljica je
bila ta koja je zbog svoje poznate nežnosti prema svim živim bićima, sa
svojim ocem, generalisimusom RantanOborolom… koga je deda vašeg
veličanstva lišio ovog poseda pre nepunih dvadeset godina… zasnovala ovaj
degradirajući savez sa dvobridašima, a koji ste vi nastavili da podržavate.
Guadl Uibobeg ustade i nakloni se Tajntu Indredu. „Sire, ne slažem se sa
pravcem u kome je krenuo ovaj naš razgovor. Nismo se ovde okupili da bi
ocrnili kraljicu Borliena već da ponudimo pomoć kralju.”
Ali JandolAnganol je već bio seo kao da se umorio. Vikar mu je pronašao
slabu tačku: da tek odnedavna polaže pravo na presto i da mu je žena kćerka
jednog nižeg barona.
Uputivši saosećajni pogled svom gospodaru, Sartorilrvrash ustade i
okrenu se ka posetiocima iz Panovala.
„Kao kancelar njegovog veličanstva, zapanjen sam… pa ipak ta
zapanjenost nije tako velika jer sam se već navikao… što nailazim na takve
predrasude, mogu čak reći neprijateljstvo, kod članova samog velikog Svetog
panovalanškog carstva. Ja sam, što vam je verovatno poznato, ateista, te stoga
nepristrasno promatram lakrdije vaše crkve. Gde je to milosrđe koje
propovedate? Da li vi to pomažete kralju pokušavajući da potkopate položaj
kraljice?
Pri kraju sam svog usahlog života, ali kažem vam, uzvišeni prinče Tajnt
Indrede, da isto tako mrzim fagore kao i vi. Ali oni su životni činilac sa kojim
se moramo pomiriti, isto onako kao što vi u Panovalu živite sa vašim stalnim
neprijateljstvom prema Sibornalu. Da li biste zbrisali Sibomalce kao što ste
zbrisali sve fagore? Zar ubijanje samo po sebi nije pogrešna stvar? Zar vaš
Akhanaba to ne propoveda?
Pošto otvoreno razgovaramo, onda ću reći i ovo; u Borlienu u je dugo
vladalo mišljenje prema kome bi Panoval, da nije zauzet borbom protiv
sibornalskih kolonizatora duž širokog fronta na severu, krenuo na nas na jugu,
kao što sada pokušavate da nama ovladate pomoću svoje ideologije. Što se
toga tiče, zahvalni smo Sibornalu.”
Kada je kancelar zastao da se posvetuje sa JandolAnganolom, ambasador
Sibomala ustade i izjavi: „Pošto carstvo retko kad upućuje naprednim
narodima Sibomala bilo kakve druge reči do kletvi, moram istaći da sam
zapanjen, ali i zahvalan na ovom govoru.”
 Tajnt Indrid, ne obrati pažnju na ovu sarkastičnu upadicu, već se obrati
Sartorilrvrashu: „Vi ste se toliko približili kraju života da ne shvatate realnost
situacije. Panoval služi kao bastion između vas i upada ratobornih Sibomalaca
sa juga. Pošto tvrdite za sebe da proučavate istoriju, trebalo bi da znate da taj
isti Sibomal bez prestanka… iz pokolenja u pokolenje… pokušava da napusti
svoj odvratni sevemi kontinent i zauzme naš.”
Bez obzira na to koliko ova poslednja tvrdnja bila istinita, neosporna je
činjenica da je Panovalađane vređalo to što su se našli zajedno sa
Sibomalcima i fagorima u istoj prostoriji za sastanke. Čak je i TajntIndred
znao da je pravi bastion između Sibomala i Borliena, u stvari, bio geografske
prirode; oštri grebeni Kizint planina i veliki koridor između Kizinta i
Morarata nazvan Haziz koji je u ovom razdoblju predstavljao sprženu
pustinju.
JandolAnganol i Sartorilrvrash i dalje su se savetovali. A onda kancelar
ponovo progovori.
„Naši cenjeni gosti započeli su razgovor o ratobornim Sibomalcima. Pre
no što se dublje upustimo u raspravu o tome i nastavimo s uvredama, bilo bi
dobro da sagledamo srž stvari. Moj gospodar JandolAnganol bio je nedavno
ozbiljno ranjen braneći svoje kraljevstvo, da mu je čak život visio o koncu.
Zahvalan je Akhanabi na izbavljenju, a ja sam zahvalan travama koje su
lekari stavljali na ranu. Ovde imam ono što je izazvalo povredu.”
On pozva kraljevskog oružara, sitnog muškarca ogromnih brkova
odevenog u kožu koji teškim korakom dođe do središta prostorije, a zatim
podiže šaku u kožnoj rukavici i pokaza olovnu kuglicu, koju je držao između
palca i kažiprsta. On izjavi službenim glasom: „Ovo je to. Izvađeno je iz noge
njegovog veličanstva hirurškim nožem. Prouzrokovalo je tešku povredu.
Ispaljeno je iz ručnog komada artiljerije zvanog fitiljača.”
„Hvala vam”, reče Sartorilrvrash otpustivši čoveka. „Priznajemo da su
Sibomalci veoma napredni. Fitiljača to dokazuje. Koliko nam je poznato,
fitiljače se sada proizvode u Sibomalu u velikom broju, a saznajemo da se
pojavio i novi proizvod, po imenu zapinjača, koji će imati još veću razornu
moć. Savetovao bih Svetom panovalanškom carstvu da se pobrine za sveopšte
jedinstvo pred ovim novim razvojem događaja. Dozvolite da vas ubedim kako
se ovog novog pronalaska treba daleko više plašiti od samog Undraida
Čekića.
Šta više, moram vas obavestiti da su naši agenti izvestili kako su plemena
koja su zauzela Kosgat dobila ovo oružje ne izravno iz Sibomala, što bi se
moglo očekivati, već su se snabdeli preko sibomalškog izvora, ovde u
Matrasilu.”
 Posle ovoga sve oči se okrenuše prema ambasadoru Sibomala. Dogodilo
se da se Io Pasharatid upravo osvežavao ledenim pićem. Ukočio se držeći
čašu napola prinetu ustima, sa teskobom na licu.
Njegova žena, Dienu Pahsratid, bila je oslonjena na obližnje jastuke. Sada
je ustala; bila je to visoka i graciozna žena, mršava, sva nekako siva i krutog
držanja.
„Ako se vi državnici pitate zašto vas u mojoj zemlji nazivamo
kontinentom divljaka, prestanite da razbijate glavu oko toga već se samo
osvrnite na ovu poslednju neizmemu laž. Koga bi trebalo kriviti za tu trgovinu
oružjem? Zašto se mom mužu nikada ne veruje?”
Sartorilrvrash pređe rukom preko brkova i licem mu se razli nevoljni
osmeh. „Zašto pominjete svog muža u vezi ovoga, gospođo Dienu? Niko
drugi to nije učinio. Ja bar nisam.”
JandolAnganol ponovo ustade. „Dva naša agenta odevena u dnatsku
nošnju, otišla su na donji bazar i kupili jedan od tih novih pronalazaka.
Predlažem vam da pogledate kakve su mogućnosti ovog oružja, kako biste
shvatili da stupamo u novu eru ratovanja. Možda će vam onda biti jasno zašto
su mi potrebni fagori u vojsci i kraljevstvu.”
Obrativši se izravno panovalanškom princu, on reče: „Ako vam vaša
uglađenost dozvoljava da tolerišete prisustvo dvobridaša u prostoriji…
Diplomate se uspraviše i pomno zagledaše u kralja.
On pljesnu rukama. Kapetan odeven u kožu iz njegove pratnje ode do
prolaza i izda naređenje. Dva fagora bez rogova umarširaše unutra. Ostadoše
nepokretno da stoje u senci. Njihove bele pege privukle su svetlost dok su
prolazili pored prozora. Jedan je ispred sebe nosio dugu fitiljaču. Sredina
prostorije se ispraznila kada je on spusti na pod i kleknu da pripremi punjenje.
Ovo ručno vatreno oružje sastojalo se od gvozdene cevi dugačke sest
stopa i komada ispoliranog drveta. I cev i drvo bili su mestimično uvezeni
srebrnom niti. Blizu otvora nalazilo se pokretno tronožno postolje čvrste
izrade sa dve šape i kandžama. Fagor je punio mehanizam barutom iz roga
zakačenog za pojas; šipku za punjenje upotrebio je da gurne olovnu kuglicu
niz cev. Namestio se i upalio fitilj. Kapetan fagora prišao je da proviri da li je
sve obavljeno kako treba.
U međuvremenu je drugi fagor otišao do naspramnog kraja prostorije i
stao ispred zida, gledajući pred sebe i strižući uvetom. Sva ljudska bića koja
su se izležavala na jastucima u blizini na brzinu isprazniše prostor oko njega.
Onaj prvi fagor čkiljeći pogleda duž cevi, iskoristivši tronožac da osloni
oružje. Punjenje zacvrča. Začu se snažna eksplozija i pojavi se oblačić dima.
Drugi fagor se zatetura. Visoko na grudima pojavi mu se žuta mrlja, tamo
gde mu je bio edr. Nešto je kazao, uhvativši se za mesto gde je bio pogođen.
Zatim pade mrtav, tresnuvši o pod.
Kada su dim i smrad ispunili dvoranu za savetovanja, diplomate stadoše
da kašlju. Obuze ih panika. Poskakaše, pokupivši čarfrule i izleteše napolje.
JandolAnganol i njegov kancelar ostadoše sami.
Posle jutarnje demonstracije vatrene moći novog oružja kojoj je kralica
potajno prisustvovala, ona se sakrila u svoim odajama.
Mrzela je špekulacije koju je ta moć nametala. Znala je da skupina
Panovalaca, predvođena mrskim princom Tajnt Indredom, nije upućivala
svoje opaske protiv Sibomala, jer je uzimano zdravo za gotovo da je Sibomal
predstavljao njihovog večnog neprijatelja; taj odnos, iako neugodan, svima je
bio jasan. Meta njihovog razgovora bio je JandolAnganol, jer su želeli da ga
čvršće vežu za sebe. Sledstvo tome i ona… koja je imala moć nad njim… bila
je meta tih opaski.
MirdemIngala je ručala sa svojim damama. JandolAnganol ručao je sa
gostima kako je to uljudnost nalagala. Guadl Ulbobeg zastao je kod kralja i
obratio mu se šapatom čime je izazvao mrke poglede svoga gospodara: „Vaša
demonstracija bila je dramatična, ali ne naročito upečatljiva. Jer naša vojska
na severu sve češće mora da se bori protiv snaga Sibomala opremljenih istim
tim fitiljačama. Međutim, veština njihove izrade može se naučiti, kao što ćete
to sutra videti. Budite oprezni, prijatelju, jer će vam princ nametnuti teške
uslove tokom nagađanja.”
Posle ručka, koji jedva i da je okusila, kraljica se sama uputila u svoje
odaje i sela ispred svog omiljenog prozora, na tapacirano sedište izgrađeno
oko njegove osnove. Razmišljala je o mrskom princu Tajntu Indredu, koji ju
je podsećao na žabu. Znala je da je u rođačkoj vezi sa isto tako odvratnim
kraljem Oldoranda, Sajrenom Standom, čija žena je bila Madi. Čak su i fagori
bili bolji od tih kraljevskih veličina-smutljivaca!
Sa prozora je posmatrala baštu i popločani ribnjak u kome je plivala. Na
suprotnoj strani ribnjaka, uzdizao se visoki zid, koji je skrivao njenu lepotu od
radoznalih očiju, a u dnu zida, neposredno iznad nivoa vode, nalazila se mala
gvozdena rešetka. Ta rešetka prekrivala je prozor koji je pripadao tamnici. U
njoj je bio zatočen JandolAnganolov otac, svrgnuti kralj VarpalAnganol i
tamo je boravio još od kraljičinog venčanja. U ribnjaku je živeo zlatni šaran,
koga je mogla da vidi sa mesta ne kome je sedela. Poput nje, poput
VarpalAnganola, svi su oni bili ovdašnji zatvorenici.
 Začu se kucanje na vratima. Sluškinja ih otvori i najavi njenog brata koji
moli da ga primi.
JeferalOboral je opušteno stajao oslonjen o ogradu na njenom balkonu.
Oboje su znali da bi ga JandolAnganol već odavno ubio da nije bilo kraljice.
Brat joj nije bio zgodan muškarac; MirdemIngala je nasledila svu lepotu
njihove loze. Lice mu je bilo mršavo, izraz mrzovoljan. Bio je hrabar,
poslušan, strpljiv; to su bile jedine njegove kvalitete. Držanje mu je oduvek
bilo loše, za razliku od kraljevog, kao da je svima želeo da stavi do znanja
kako ga uopšte ne zanima da u životu postane neko i nešto. Ipak je pokorno
služio JandolAnganolu i bio je odan sestri čiji mu je život bio mnogo draži
nego vlastiti. A ona ga je volela upravo zbog toga što je bio tako običan.
„Nisi bio na sastanku.”
„Ovakvi kao ja nisu bili pozvani.”
„Bilo je užasno.”
„Čuo sam. Io Pasharatid je zbog nečeg uznemiren. On je skoro uvek tako
hladnokrvan, poput bloka lordriadskog leda. Pa ipak stražan kažu da u gradu
ima neku ženu - zamisli samo! Ako je to tačno, onda dosta rizikuje.”
MirdemIngala se osmehnu otkrivši zube. „Mrzak mi je način na koji me
gleda. Bilo bi dobro da ima neku ženu!”
Nasmejaše se. Izvesno vreme proveli su u veselom razgovoru. Njihov
otac, stari baron, vratio se u zemlju, žalio se na vrućinu, i kako je bio suviše
star nije predstavljao nikakvu pretnju po državu. Od nedavno je počeo da se
bavi ribolovom i to je bilo sve šta je radio.
Oglasi se dvorišno zvono. Pogledaše dole i ugledaše JandolAnganola
kako ulazi, dok ga na maloj udaljenosti prati stražar noseći crveni svileni
suncobran iznad njegove glave. Uz njega je, kao i uvek, bio i kržljavi fagor.
On se obrati kraljici.
„Da li bi sišla, Kjun? Moramo naše goste zabaviti za vreme prekida
razgovora. Ti ćeš ih razveseliti mnogo bolje nego što bi to meni ikada
uspelo.”
Ona ostavi brata i siđe da mu se pridruži ispod zaklona od sunca. On je
uhvati za ruku formalnim, kurtoaznim gestom. Pomislila je kako izgleda
umoran, mada su mu obrazi u stvari grozničavo goreli usled boje suncobrana
koju su odbijali.
„Da li si blizu sklapanja sporazuma sa Panovalom i Oldorandom koji će
umanjiti ratni pritisak?” upita ga ona bojažiljivo.
 „Posmatrač zna čemu sve to vodi”, reče on iznenada. „Moramo se držati
đavolovih uslova i moramo kupiti prećutni pristanak protivne stranke, inače
će oni iskoristiti našu trenutnu slabost i nasrnuti na nas. Isto su onoliko lukavi
kao što su lažno pobožni.” Zatim uzdahnu.
„Doći će vreme kada ćemo ti i ja ponovo ići u lov i uživati u životu, kao
ranije”, odvrati ona, stegnuvši ga za ruku. Nipošto mu neće prigovarati što je
pozvao goste.
Ne obazrevši se na njenu nežnu nadu, on ljutito planu: „Sartorilrvash je
danas ispao budala, kada je priznao da je ateista. Moram ga se otarasiti. Tajnt
koristi protiv mene činjenicu što moj kancelar nije vernik.”
„Princ Tajnt je govorio i protiv mene. Hoćeš li se i mene otarasiti jer mu
nisam po volji?” Oči su joj besno sevale dok je govorila, mada je pokušala da
zadrži šaljiv ton. Ali on joj mrzovoljno odvrati. „Poznato ti je, a i skritini je
poznato, da su škrinje prazne. Možda ćemo biti primorani da učinimo mnogo
toga što ne bismo želeli.”
Ona oštro izvuče svoju ruku iz megove.
Posetioci su, zajedno sa svojim naložnicama i slugama, bili okupljeni u
zelenom dvorištu, ispod kolonada. Priređena je parada divljih životinja; grupa
žonglera zabavljala ih je svojim bednim trikovima. JandolAnganol povede
svoju kraljicu od jednog emisara do drugog. Primetila je da se lica muškaraca
namah ozare čim im se ona obrati. Mora da još nešto vredim Janu, pomisli
ona.
Jedan starac iz plemena Tribratan, sa ukrašenom brafistom na glavi,
vodao je dva Druga slična gorilama na lancima. Ova stvorenja privukoše
poglede nekolicihe prisutnih. Van svog šumskog habitata ponašala su se
nespretno. Podsećali su na… kao što reče jedan od prisutnih… na dva pijana
dvoranina.
Žaboliki princ Tajnt stajao je ispod žutog suncobrana, zabavljajući se i
pušeći veroniku dok je posmatrao Druge koji su izvodili neke jednostavne
trikove. Pored njega, nalazila se ukrućena devojčica od kakvih jedanaest
godina i šest tenera koja se gromoglasno smejala zatočenicima.
„Zar nisu smešni, AnkT upita ona princa. „Isti su ljudi samo kad ne bi
imali krzno.”
Kada je Tribriatanac ovo čuo, on dodirnu svoju brafistu i obrati se princu:
„Želite videti kako ja nateram moje Druge da se bore?”
Princ raspoloženo izvadi i stavi srebrni novčić na dlan.
„Dobićeš ovo ako ih nateraš da se rumbaju.”
 Svi se nasmejaše. Devojka za vrišti od radosti. „Anki, kako si prost! Hoće
li stvarno?”
Žalosno učtiv, čovek iz plemena reče: „Ove zveri ne poseduju khmir
poput ljudi. Vode ljubav samo svakog tenera, rumbaju se. Mnogo ih je lakše
naterati da se bore.”
Odmahnuvši glavom i nasmejavši se, princ vrati novčić odakle ga je i
uzeo. Upravo u trenutku kada se okrenu od čoveka, oslovila ga je
MirdemIngala. Njegova mala pratilja ode dalje, jer joj je iznenada postalo
dosadno. Bila je odevena kao odrasla žena, čak su joj i obrazi bili
narumenjeni.
Čim je ugrabila prvu zgodnu priliku, udaljila se od JandolAnganola i
Tajntlndreda ostavivši ih da razgovaraju i otišla do fontane da popriča sa
devojkom. Ova druga je zlovoljno zurila u vodu.
„Tražiš li ribu?”
„Ne, hvala. Kod kuće u Oldorandu imamo mnogo veće ribe od ovih
ovde.” I ona upotrebivši šake kao što to deca čine pokaza njihovu veličinu.
„Razumem. Upravo sam razgovarala sa tvojim ocem, princem.”
Devojka prvi put podiže pogled prema sagovornici sa zadovoljnim
izrazom na licu. To lice zaprepasti MirdemIngalu, bilo je tako čudno, sa
ogromnim očima oivičenim nenormalno dugačkim trepavicama i nosem nalik
na kljun kakvog malog papagaja. Tako mu svega, pomisli kraljica, ovo dete je
polu Madi! Kakvo smešno stvorenjce! Moram biti fina prema njoj.
A dete je odgovorilo: „Zigankes! Tajnt moj otac! Nije on moj otac. Otkud
vam to? On mi je samo daleki rođak po braku. Ne bih želela da mi bude
otac… suviše je debeo.” Kao da je odjednom poželela da bude prijatnija
devojčica reče: „Istinu govoreći, prvi put mi je dozvoljeno da putujem negde
iz Oldoranda sama, bez oca. Moje žene su, razume se, sa mnom, ali ovde je
strašno dosadno, nije li? Zar vi morate da živite ovde?”
Čkiljila je dok je posmatrala kraljicu. Osobenost njenog lica učinila je da
odjednom izgleda slatka i glupa.
„Znate šta? Veoma ste privlačni za jednu staricu.”
Zadržavši ozbiljan izraz, kraljica predloži. „Imam lep hladan i zaklonjen
bazen. Da li bi želela da malo plivaš? Je li ti to dozvoljeno?” Devojka
razmisli. „Mogu da radim šta mi je volja, o tom nema zbora, ali mislim da
plivanje u ovom trenutku ne bi priličilo dami. Konačno, ja sam princeza. To
uvek moram da držim na umu.”
„Stvarno? Da li bi htela da mi kažeš svoje ime?”
 „Zigankes, kako je primtivan Borlien! Mislila sam da je moje ime svima
poznato. Ja sam Princeza, Simoda Tal, a moj otac je kralj Oldoranda.
Pretpostavljam da ste čuli za Oldorando?”
Kraljica se nasmeja. Bilo joj je žao tog deteta, pa joj reče: „Pa, kad si već
stigla čak iz Oldoranda, mislim da si zaslužila jedno kupanje.”
„Okupaću se kada mi se prohte, hvala”, odvrati mlada gospođica.
A mladoj dami se prohtelo narednog jutra u zoru. Pronašla je nekako da
stigne do kraljičinih odaja i probudila je. MirdemIngalu je to više zabavljalo
nego uznemiravalo. Probudila je Tatro i one siđoše sa Simodom Tal do
bazena, samo u pratnji svojih služavki, koje su nosile peškire i fagorske
straže. To dete otpusti fagore, objasnivši da joj se gade.
Predeo je još bio obasjan hladnom svetlošću, ali zato je voda bila više
nego mlaka. Nekada, za vreme vladavine oca JandolAnganola, sa planine je
na kolima doVozen sneg i led za rashlađivanje bazena, ali zbog nedostatka
radne snage i previranja među plemenima Mordriata, moralo je da se prekine
s takvim luksuzom.
Mada su jedino prozori njenih odaja gledali na bazen, kraljica se uvek
kupala u tankom ogrtaču koii je prekrivao njeno belo telo. Simoda Tal nije
patila od te vrste opreznosti. Odbacila je svoju odoru i otkrila zdepasto malo
telo posuto tamnim dlakama, koje su štrčale poput borova na snežnim
brežuljcima.
„Oh, volim vas, divni ste!” uzviknu ona obrativši se kraljici, pojurivši čim
je ostala naga da zagrli stariju ženu. MirdemIngala nije bila u stanju spontano
da joj odgovori. Taj zagrljaj joj se učinio nekako nepriličnim. Tatro zavrišta.
Devojčica je plivala i ronila tik ispod površine ne odvajajući se od
kraljice. neprestano šireći noge dok je izvodila razne pokrete u vodi, kao da
želi da uveri MirdemIngalu da je potpuno odrasla žena na onom mestu na
kom je to najvažnije.
U isto vreme, Sartorilrvrasha je probudio jedan od oficira sa dvora.
Stražari su prijavili da je ambasador Sibomala, Io Pasharatid, odjahao na
hoksniju, sam, sat pre izlaska Frejra.
,,A njegova žena, Dienu?”
„Još je u svojim odajama, gospodine. Javljeno je da je uznemirena.”
„Uznemirena? Šta to znači? Ta žena je inteligentna. Ne mogu da kažem
da mi se dopada, ali inteligentna je. Kakva gnjavaža… a ima toliko budala…
Hajde, pomozi mi da ustanem, hoćeš li?”
 Obavio je halju oko ramena i probudio robinju služavku koja je radila kod
njega od kada mu je žena umrla. Divio se Sibomalcima. Ocenio je da u
sadašnjem trenutku Velike godine postoji verovatno pedeset miliona ljudskih
bića koja žive u sedamnaest država Kampanlata; te države nisu mogle
međusobno da se slože. Ratovi su postali uobičajena stvar. Carstva su se
uzdizala i padala. Nikada nije vladao mir.
U Sibornalu, hladnom Sibornalu, stvari su stajale drugačije. U sedam
zemalja Sibomala živelo je otprilike dvadeset pet miliona ljudskih bića. Tih
sedam nacija obrazovale su snažan savez. Kampanlat je neuporedivo bogatiji
od tog severnog kontinenta, pa ipak usled stalnih svađa između nacija malo
toga je postizano… izuzev što se razvijala i jačala religija zasnovana na
očajanju. To je bio razlog zbog koga je Sartorilrvrash mrzeo posao kancelara.
Prezirao je većinu ljudi za koje je radio.
Kancelar se služio mitom, pa je tako i doznao da je princ Tajnt Indred
doneo u palatu sanduk oružja… upravo onog oružja o kome je juče bilo
govora. Bilo je očigledno da je to oružje napravljeno da posluži za cenkanje,
ali preostalo je da se vidi kakva će pogodba biti postignuta.
Vrlo verovatno je i ambasador Sibomala saznao za taj sanduk fitiljača. To
bi moglo da objasni njegov žurni odlazak. Sigurno je krenuo na sever prema
najbližem naselju Sibomalaca. Trebalo bi ga vratiti.
Sartorilrvrash je pijuckao gorkoplaninski čaj iz krčaga koji mu je donela
robinja služavka, a onda se okrenuo oficiru koji je čekao.
„Juče sam došao do neverovatnog otkrića u vezi sa hoksnijima, koje može
uticati na istoriju sveta… neverovatno otkriće! Ali koga to zanima?” On
zavrte svojom ćelavom glavom. „Učenje ne predstavlja ništa, a spletkarenje
sve. I tako ja moram da ustanem u zoru kako bih uhvatio neku budalu koja je
odjahala na sever… Kakva gnjavaža! A sada. Kog dobrog jahača na hoksniju
imamo pri ruci? Nekog kome možemo verovati, ako takav postoji? Znam.
Kraljičin brat, JeferalOboral. Dovedite, ga molim vas! U čizmama.”
Kada se JeferalOboral pojavio, Sartorilrvrash mu objasni situaciju.
„Vrati tog luđaka Pasharitida. Ako budeš brzo jahao stići ćeš ga. Reci
mu… nešto. Čekaj da razmislim. Da, reci mu da je kralj odlučio da se ne
udružuje sa Oldorandom i Panovalom. Umesto toga želi da potpiše sporazum
sa Sibomalom. Sibomal ima flotu brodovlja. Reci mu da ćemo im ponuditi
sidrište u Otasolu.”
„Šta bi brodovlje Sibomala radilo tako daleko od kuće?” upita
JeferalOboral.
„Pusti njega neka smisli razlog. Ti ga samo ubedi da se vrati.’
 „Zašto želite da se vrati?”
Sartorilrvrash stisnu šake ispreplevši prste. „Kriv je. Zato je taj lopov
otišao tako naglo. Nameravam da otkrijem šta je tačno učinio. U rukavu
jednog Sibomalca uvek se nalazi još nešto pored njegove ruke. A sada, molim
te, pođi i dosta s pitanjima.”
JeferalOboral odjaha na sever kroz grad, kroz ulice koje su u to doba bile
pune ranoranilaca, a zatim kroz polja iza grada. Nije zastajkivao, već je na
smenu jahao i vodio hoksnija.
Stigao je do mosta na Maru, na mestu gde se ta reka uliva u Takisu. Jedna
mala tvrđava čuvala je most. Zaustavio se da uzme svežeg hoksnija.
Posle još jednog sata kada je vrućina već postala dosta jaka, on se
zaustavi na potoku da pije vode. Na obali ugleda sveže tragove potkovica i
ponada se da oni pripadaju životinji koju je jahao Pasharitid.
Nastavio je prema severu. Tle je postajalo sve neplodnije. Naselja retka.
Duvao je tordoter, paleći grla, sušeći kožu.
Naokolo su stajale džinovske kamene gromade. Pre otprilike jednog veka,
u ovoj oblasti bilo je puno pustinjaka koji su gradili male crkve pored ili na
vrhu tih gromada. Još su se mogli videti jedan do dva starca, ali strašna
vrućina većinu je oterala. Fagori su obrađivali komadiće tla u senkama
gromada dok su im predivni leptiri lepršali oko nogu.
Iza jedne gromade stajao je Io Pasharitid čekajući svoga progonitelja.
Njegova životinja bila je iscrpljena. Pasharitid je očekivao da ga uhvate i
nemalo se iznenadio kada je ugledao samo jednog jahača da se približava.
Glupost stanovnika Kampanlata bila je neizmema.
Napunio je svoju fitiljaču, propisno je namestio i stao da čeka na zgodan
trenutak da opali. Njegov progonitelj približavao se ujednačenim korakom,
jašući između gromada i ne vodeći računa o eventualnoj opasnosti.
Pasharitid zapali fitilj, prisloni kundak uz rame, začkilji i nacilja. Mrzeo
je da upotrebljava to životinjsko oružje. Bilo je tako varvarsko.
Nije svaki pucanj bio uvek uspešan. Ovaj jeste. Začula se snažna
eksplozija i metak je poleteo ka svom cilju. JeferalOboral dobio je rupu u
grudima i bio zbačen s hoksnija. Otpuzao je u senku jedne gromade i umro.
Ambasador Sibomala uhvati hoksnija i nastavi svoj put na sever.
Mora se reći: na dvoru kralja JandolAnganola nije bilo bogatstva koja bi
se mogla meriti sa bogatstvima njemu prijateljski naklonjenih dvorova u
Oldorandu i gradu Panovalu. U tim važnijim središtima civilizacije,
nagomilala su se bogatstva svih vrsta; učenjaci su bili pod zaštitom, a i sama
je crkva… mada je to više dolazilo do izražaja u Panovalu… do izvesne
granice podsticala učenje i razvoj umetnosti. Ali Panoval je bio u prednosti jer
je njegova vladajuća dinastija podstičući religiju podsticala i napredak.
Gotovo svake nedelje, brodovi su u matrasilskoj luci istovarivali začine,
droge, kože, zube životinja, lazurni kamen, mirisavo drvo, i retke ptice. Ali
malo od toga blaga je stizalo u palatu. Jer JandolAnganol je bio u očima
sveta, a verovatno i u svojim vlastitim kralj skorojević. Hvalisao se
prosvećenom vladavinom svoga dede, koji je, istinu govoreći, bio tek nešto
bolji od kakvog uspešnog ratnika… jedan od mnogih koji su se natezali oko
borlienske teritorije… koji je imao petlje da od fagora napravi izvrsnu vojsku
pod ljudskom upravom i na taj način pokori svoje neprijatelje.
Nije pobio sve neprijatelje. Jedna od najvećih „reformi” za vreme
vladavine oca JandolAnganola obuhvatila je osnivanje parlamenta ili skritine;
skritina je predstavljala narod i savetovala kralja. Napravljena je po uzoru na
oldorandski model. VarpalAnganol odabirao je članove skritine iz dve
kategorije ljudi, među predvodnicima esnafa i iz udruženja, kao što je, na
primer, bilo Udruženje onih koji prave gvožđe, i koji su po tradiciji
posedovali moć u zemlji; kao i od poraženih ratnika ili njihovih porodica,
pružajući im na taj način mogućnost da se žale tamo gde je on bio u stanju da
stiša njihovu srdžbu. Najveći deo tereta koji se iskrcavao u Matrasilu odlazio
je na plaćanje tog nezadovoljnog tela.
Kada je mladi JandolAnganol svrgnuo i strpao u zatvor svog oca, hteo je
da ukine skritinu. Ali skritina je odbila da bude ukinuta. Neredovno se
sastajala i nastavila da napada kralja, a njeni članovi da se bogate. Njen vođa,
BudadRembitim bio je takođe gradonačelnik Matrasila.
Skritina je sazvala vanredni sastanak. Sigurno će zahtevati da se ponovo
pokuša sa podjarmljivljanjem Randonana i da se obrazuje jača odbrana protiv
ratobornih plemena Mordriata, koja su se već nalazila na dva do tri dana
jahanja od njihovih domova. Kralj će morati da im da nekakav odgovor i
donese konačnu odluku o daljnjem delovanju.
Kralj je tog popodneva izišao pred skritinu, dok su se njegovi uvaženi
posetioci odmarali. Nije sa sobom poveo svog kržljavca; smestio se na presto
mračan i ćutljiv.
Posle zamornog jutra, pred sobom je imao i zamorno popodne. Prelazio je
pogledom po drvetom obloženoj prostoriji za većanje kao da ih izaziva.
Podiglo se da govori nekoliko članova starih porodica. Većina ih se
uglavnom zadržala na jednoj novoj i jednoj staroj temi. Stara se odnosila na
praznu kasu. A nova je bila vezana za nepovoljne izveštaje što su stizali iz
Zapadnih ratova; u njima je stajalo da je pogranični grad Kivasien bio
poharan. Jedinice Randonana prešle su preko reke Kacol i sravnile grad sa
zemljom.
Ovo je izazvalo pritužbe na genarala Hanru TolramKetineta; govorili su
da je premlad i nevešt da bi komandovao vojskom. Svaka pritužba
predstavljala je kritiku kralja. JandolAnganol ih je nestrpljivo slušao, dobujući
prstima po naslonu prestola. Ponovo se prisetio jadnih dana detinjstva, posle
majčine smrti. Otac ga je tukao i zapostavljao. Krio se po podrumima od
očevih slugu, i tada se zakleo da, kada odraste, nikome neće dozvoliti da se
ispreči na putu njegovoj sreći.
Pošto je bio ranjen kod Kosgata, i pošto je uspeo da se vrati u prestonicu,
iscrpljeno je ležao i sećao se prošlosti koju je želeo da potisne. Ponovo je bio
bespomoćan. Upravo tada je primetio zgodnog mladog kapetana,
TolramKetineta, kako se smeši MirdemIngali i kako mu ona uzvraća osmehe.
Čim je uspeo da ispuže iz kreveta, unapredio je TolramKetineta u
generala i poslao ga u Zapadne ratove. Bilo je ljudi u skritini koji su
smatrali… i to s razlogom… da su njihovi sinovi više zasluživali da budu
unapređeni. Svako povlačenje u gustim džunglama na zapadu jačalo je to
njihovo uverenje kao i njihov bes prema kralju. Znao je da mu je potrebna bar
nekakva pobeda i to ubrzo. Zbog toga je bio primoran da se okrene ka
Panovalu.
Narednog jutra, pre no što se formalno sastao sa diplomatama,
JandolAnganol se rano uputio da poseti princa Tajnt Indreda u njegovim
odajama. Julija je ostavio napolju, ispred vrata gde se kržljavac udobno
smestio, ispruživši se poput kakvog psa. To je bio kraljev ustupak čoveku
koga nije trpeo.
Princ Tajnt Indred je doručkovao gout skuvan u zobenoj kaši, posluženu
sa tropskim voćem. Slušao je JandolAnganola, i odobravajući klimao glavom.
U jednom trenutku je primetio gotovo usput: „Čujem da vam je sin
nestao?”
„Robaj voli pustinju. Odgovara mu klima. Često odlazi i ostaje u njoj
nedeljama.”
„To baš nije odgovarajuća obuka za jednog kralja. Kraljevi moraju da
steknu obrazovanje. RobajdajAnganol bi trebalo da bude u manastiru, kao što
ste vi bili, a i ja. Umesto toga on se, kako čujem, pridružio protognosticima.”
„U stanju sam da se brinem o svom sinu. Ne tražim saveta.”
„Manastir je dobro uticao na vas. Naučio vas je da ima stvari koje morate
učiniti, čak i ako vam se ne dopadaju. Loše stvari se ponavljaju u budućnosti.
Panoval je preživeo duge zime. Teže je prebroditi duga leta… Moji
deuteroskopisti i astronomi podnose izveštaje o teškim vremenima koja nas
čekaju u budućnosti. Razume se, možete reći to im je posao.”
Na čas je zastao da pripali veroniku, napravivši od toga čitavu predstavu,
obilno izbacujući dim i terajući oblake nehajnim pokretima.
„Da, stare panovalške religije bile su u pravu kada su tvrdile da loše stvari
stižu s neba. Akhanabino poreklo je istovetno sa poreklom kamena. To vam je
poznato?”
On ustade i odgega se do prozora, pope se na sims i zagleda napolje.
Njegova velika stražnjica isprći se u pravcu JandolAnganola.
Ovaj ništa ne reče, čekajući da se Tajntlndred izjasni. „Deuteroskopisti
kažu da svake Male godine Helikoniju i naše pomoćno sunce, Batalis, Frejr
privlači. Narednih nekoliko pokolenja… naredne osamdeset tri, da budem
tačniji… još ćemo mu se više približiti. Posle toga, ako se pokaže da je
nebeska geometrija bila ispravna, lagano ćemo početi da se udaljujemo. Što
znači da će naredna pokolenja biti na probi. Sve veću prednost sticaće severni
kontinenti Hespagorat i Sibomal. Za nas u tropima, uslovi će se postepeno
pogoršavati.”
„Borlien je u starnu da preživi. Hladnije je duž južne obale. Otasol je
hladan grad… izgrađen ispod zemlje, veoma nalik na Panoval.”
Tajnt Indred okrenu svoje žaboliko lice preko ramena kako bi odmerio
JandolAnganola.
„Znate, postoji plan… Znam da me baš ne volite, ali više volim da ovo
čujete od mene nego od svog starog prijatelja, a mog starog i svetog
savetodavca, Guadl Ulbobega, S Borlienom će biti sve uglavnom u redu, kao
što kažete. Isto i sa Panovalom, koji će biti bezbedan u svojim planinama.
Najviše će se napatiti Oldorando. A i vašoj i mojoj zemlji ide u prilog da
Oldorando ostane nedodimut ili će pasti u ruke varvarima. Šta mislite, da li
biste mogli da smestite oldorandski dvor, Sajrena Standa i njegove… u
Otasol?” Pitanje je bilo tako neočekivano, da je JandolAnganoi ostao bez reči.
„O tome bi trebalo da odluči moj naslednik…”
Panovalski princ iznenada promeni boju glasa i predmet razgovora.
„Dođite da udahnete malo vazduha ovde na prozoru pored mene. Vidite, tamo
dole je moja štićenica, Simoda Tal, stara jedanaest godina i šest tenera,
potomak oldorandskc loze, trag njenih predaka vodi čak do vladavine lorda
Dena u Starom Embrudoku za vreme hladnoća.”
Devojčica, misleći da je niko ne vidi, šmugnula je u dvorište ispod njih,
sušeći kosu bez smišljenog plana, čas obavijajući peškir oko glave, čas ga
skidajući.
„Zašto je krenula na put sa vama, Tajnte?”
„Zato što sam želeo da je vidite. Prijatna devojka, zar ne?”
„Dosta prijatna.”
„Istina, mlada je, ali sudeći po izvesnim nagoveštajima, veoma je po
žudne prirode.”
JandolAnganol oseti kako mu se sprema zamka. Povuče se s prozora i
poče da korača po sobi. Tajnt Indred se okrenu i udobno se smesti na ivici,
puštajući dimove.
„Rođače, želimo da države članice Svetog panovalanškog carstva budu
još tešnje povezane. Moramo se zaštiti od rđavih vremena… ne samo
sadašnjih već i budućih. Mi u Panovalu oduvek smo bili obdareni
Aknanabinim darom za predviđanje. Zato želimo da se oženite ovom slatkom
mladom princezom, Simodom Tal.”
JandolAnganol preblede. Ispravivši se, reče: „Poznato vam je da sam već
oženjen… i sa kim sam oženjen.”
„Suočite se sa nekim neprijatnim činjenicama, rođače. Sadašnja kraljica je
kćerka jednog razbojnika. Ona vam nije dolična partija. Taj brak samo
degradira i vas i vašu zemlju, koja bi trebalo da ima bolji status. Da ste
oženjeni Simodom Tal, predstavljali biste silu s kojom bi se moralo računati.”
„To je neizvodivo. U svakom slučaju, majka one tamo devojčice dole je Madi.
Je li tako?”
Tajnt Indred slegnu ramenima. „Zar su Madiji gori od fagora koje tako
ludo volite? Slušajte, rođače, želimo da se ovo završi na što mirniji način. Bez
neprijateljstva, već samo da jedni drugima pomognemo. Za osamdeset tri
godine, Oldorando će s jednog kraja na drugi biti spržen, temperature će se
peti do sto pedeset stepeni, prema proračunima. Oldoranđani će morati da
krenu ka jugu. Ako danas sklopite taj brak, sutra će oni biti u vašoj vlasti.
Biće vam siromašni rođaci koji kucaju na vrata i traže milostinju. 1 Borlien i
Oldorando biće vaši… ili će bar pripadati vašem unuku. Takva se prilika ne
propušta. Poslužimo se s još malo voća. Skuaneji su odlični.”
„To je neizvodivo.”
„Nije. Sveti K’Sar je spreman da poništi vaš sadašnji brak posebnim
dekretom.”
JandolAnganol podiže šaku kao da namerava da ošamari princa. Ali
zadrža je u visini očiju i reče: „Moj sadašnji brak je ujedno i moj prošli i
budući. Ako nam je potreban taj dinastički brak, oženiću Robajdaja tom
vašom Simodom Tal. Postigli bismo isto.”
Princ se nagnu napred i upre prst u JandolAnganola. „Ne dolazi u obzir.
Zaboravite to. Dečak je lud. Baba mu je bila divlja Šenana.” Orlovo oko
sevnu. „Nije on lud. Samo je pomalo divalj.”
„Trebalo bi da pohađa manastir, kao što ste vi i kao što sam ja. Religija
mora da vam govori kako je vaš sin neprihvatljiv kao prosac. Morate se
žrtvovati ako izaberete tako da na to gledate. Za svoj gubitak bićete nagrađeni
našom znatnom pomoći. Kada dobijemo vaš pristanak pokazaćemo vam
sanduk pun novog oružja, potrebnog baruta. Za prvim uslediće još mnogo
takvih sanduka. Možete obučiti ljude koji će se suprotstaviti Darvlišu Lobanji
kao i randonanskim plemenima da rukuju puškama. Bićete u velikoj
prednosti.”
,,A šta Panoval time dobija?” upita gorko JandolAnganol.
„Stabilnost, rođače, stabilnost. Tokom celog narednog nesigurnog
razdoblja. Sibomalci neće gubiti moć što Frejr bude bliži.”
On zagrize jednu od purpurnih skaneja.
JandolAnganol je stajao i dalje na istom mestu kao da je tu pustio korenje,
ne gledajući u princa.
„Već sam oženjen ženom koju volim. Neću da odbacim Mirdemlngalu.”
Princ se nasmeja. „Ljubav! Zigankes, kao što bi rekla Simoda Tal!
Kraljevi ne mogu sebi dopustiti da razmišljaju na takav način. Na prvom
mestu mora vam biti zemlja. Za dobrobit Borliena, oženite se Simodom Tal,
ujedinite se, stabilizujte…”
„A šta ako to ne učinim?”
Ne žureći da odgovori Tajnt Indred uze još jednu skaneju iz činije.
,,U tom ćete slučaju biti izbrisani sa poprišta događaja, zar ne?”
JandolAnganol baci voćku koju je držao u šaci. Ona se otkotrlja po podu i
zaustavi kod zida.
„Imam ja svoja religijska ubeđenja. A protivno njima je da se odreknem
svoje kraljice. A i u vašoj crkvi ima onih koji bi me podržali.”
„Ne mislite valjda na jadnog starog Ulbobega?”
Iako su princu ruke podrhtavale, on se ponovo naže i odabra još jednu
voćku.
„Kao prvo, nađite neki razlog da je pošaljete odavde. Neka napusti dvor.
Pošaljite je na obalu. A onda razmislite o prednostima ako pristanete na ono
što od vas tražimo. Moram se vratiti u Panoval krajem nedelje… sa vešću da
ćete sklopiti dinastički brak koji će blagosloviti i sami sveti K’Sar.”
*
Taj dan je JandolAnganolu doneo još mnoge nevolje. Za vreme jutarnjeg
sastanka, dok je Tajnt Indred ćutke sedeo na svom žabljem prestolu, Guadl
Ulbobeg iznosio je ostalima plan za novo venčanje. Ovog puta stvar je bila
predstavljena diplomatskim rečima. Tek pošto dođe do tog braka, može
računati na pomoć. Veliki K’Sar Kilandar IX, vrhovni otac Akhanabine crkve,
odobriće oboje, i razvog i drugi brak.
Mudro je preskočeno šta sve može, i ne mora da se dogodi za osamdeset
tri godine. Diplomatija se brinula da preturi preko leđa narednih pet godina.
Kraljevski dom priredio je svečani ručak za goste, koji je nadgledala
MirdemIngala, dok je kralj sedeo pored nje ne jedući, a njegov mali fagor
čekao iza njega. Takođe su bili prisutni visoki članovi borlienske skritine.
Pojedene su velike količine pečenih ždralova, ribe, prasića i labudova.
Posle gozbe, princ Tajnt Indred ispunio je svoj deo pogodbe. Pretvarajući
se da želi da se oduži za gozbu, pozvao je svog čuvara da prikaže mogućnosti
novih fitiljača. U jedno od unutrašnjih dvorišta dovedena su tri planinska lava
na lancu i pobijena.
Dok se dim još raščišćavao, oružje je bilo predato JandolAnganolu. To je
učinjeno gotovo s prezirom, kao da su njegov pristanak na panovalanške
zahteve smatrali za rešenu stvar.
Razlog zbog koga je izvedena ova demonstracija bio je sasvim jasan.
Skritina će zahtevati da kralj dobije od Panovala još fitiljača kojima će moći
da vode .razne ratove. A Panoval će ih isporučiti… uz određenu cenu.
Ceremonija još nije bila ni završena kada su dva trgovca stigla do palate,
noseći telo ušiveno u vreću i prebačeno preko leđa jednog matorog kaidava.
Vreća, ie otvorena. Iz nje se iskotrljalo telo JeferalOborala, kome su deo prsa i
jedno rame bili razneti. Bataliks je zalazio iza kotrljajućih oblaka, koje je
Frejrova svetlost na mahove obasjavala. Topli zapadni sjaj osvetljavao je
mračne uglove prostorije.
Sartorilrvrash ustade od dugačkog klimavog stola za kojim je sedeo i
pokloni se kralju. Hrvao se sa svojim „Alfabetom istorije i prirode”. Svuda
unaokolo ležali su drevni izvori i savremeni izveštaji, na koje je kraljevo hitro
oko gledalo sa omalovažavanjem.
„Šta da odgovorim Tajntu Indredu?” upita kralj.
„Mogu li da govorim otvoreno, vaše veličanstvo?”
 „Govori.” Kralj se ne pazeći na odeću spusti na stolicu, a kržljavac stade
pored njega kako bi izbegao Sartorilrvrashov pogled.
Sartorilrvrash pognu glavu tako da je kralj mogao da vidi samo njegovu
bezizražajnu ćelu. „Vaše veličanstvo, vaša najpreča dužnost je vaša zemlja, a
ne vi sami. Tako stoji u drevnom zakonu kraljeva. Panovalaški plan kojim bi
se učvrstili naši sadašnji dobri odnosi sa Oldorandom, dinastijskim brakom
mogao bi da uspe. Vaš presto bi bio mnogo sigurniji, vaše pravo na njega
manje podložno pitanjima. To bi nam bila garancija da se u budućnosti
možemo obratiti Panovalu za pomoć.
Pod tim naročito podrazumevam pomoć u žitu, a isto tako i u oružju.
Imaju ogromna polja na umerenijem severu, okrenuta prema panovalanškom
moru. Ove godine naša žetva neće biti baš bogata, a postaće još siromašnija
što vrućine budu veće. Šta više, naš kraljevski oružar verovatno bi bio u
stanju da i sam izradi sibornalske fitiljače.
To je sve što bi se moglo navesti i što ide u prilog vašoj vezi sa Simodom
Tal od Oldoranda, sem njenih mladih godina… sve sem jednoga. Kraljice
MirdemIngale. Naša sadašnja kraljica je dobra i sveta žena, i među vama
vlada ljubav. Ako naudite toj ljubavi, osetićete posledice.”
„Možda bih mogao da zavolim Simodu Tal.”
„Možda biste i mogli, vaše veličanstvo.” Sartorilrvrash se okrenu da
pogleda kroz mali prozor zalaske sunca. „Ali ta će ljubav biti propraćena
gorčinom mržnje. Nikad nećete naći ženu poput kraljice; ili pak, ako ipak
uspete, ta se žena neće zvati Simoda Tal.”
„Ljubav nije važna”, reče JandolAnganol, i stade da korača. „Opstanak je
važniji. Tako kaže princ. Možda je u pravu. U svakom slučaju, šta mi
savetuješ? Kažeš li da ili ne?”
Kancelar poče da čupka zaliske. „Tu je i pitanje fagora. Da li ga je princ
jutros pokrenuo?”
„O tome jutros nije bilo reči.”
„Pokrenuće ga. Ljudi koje predstavlja će ga pokrenuti. Čim pogodba bude
sklopljena.”
„Savet, kancelaru? Da li da Panovalu kažem da ili ne?”
Kancelar prikova pogled za gomilu papira na stolu i klonu na klupu.
Šakom je prelazio preko pergamenta tako da je ovaj šuštao poput lišća.
„Opterećujete me, sire, stvarima od neprocenjive važnosti, stvarima u
kojima se potrebe srca sukobljavaju sa zahtevima države. Nije na meni da
kažem da ili ne… Zar ovo nije stvar religijske prirode o kojoj bi trebalo da se
pobrine vaš vikar?”
JandolAnganol lupi šakom po stolu. „Sve stvari su religijske prirode, ali
upravo u ovoj moram da se oslonim na svog kancelara. Cenim vas zbog
poštovanja koje osećate prema sadašnjoj kraljici, Rushvene. Ipak, ostavite
sada to po strani i kažite mi šta vi o tome mislite. Da li da je se odreknem i
sklopim taj dinastički brak kako bih obezbedio budućnost naše zemlje?
Odgovorite mi?”
Kancelar je bio svestan toga da ne sme dopustiti da on bude odgovoran za
kraljevu odluku. Jer će inače kasnije biti žrtveno jagnje; znao je da je kralj
nepostojane ćudi, i plašio se njegovih napada besa. Uviđao je razloge koji su
zahtevali da dođe do ujedinjenja između Borliena i Oldoranda; svima bi
koristilo da se uspostavi mir između dva tradicionalno neprijateljski
raspoložena suseda; taj savez, mogao bi predstavljati, ako bi se njime mudro
upravljalo… kao što bi to on mogao… bedem kako protiv Panovala, tako i
protiv severnmog kontinenta, Sibomala, čiji stanovnici uporno pokušavaju da
se presele na jug.
S druge pak strane, osećao je isto onoliku odanost prema kraljici kao i
prema kralju. Na svoj egocentričan način voleo je MirdemIngalu kao da mu je
kćer, naročito pošto mu je žena nastradala na onako grozan način. Njena
lepota, koju je viđao svaki dan, grejala mu je učeno staro srce. Trebalo je
samo da podigne prst i odlučno izjavi: „Morate ostati uz ženu koju volite… to
je najsnažniji savez koji možete sklopiti…”, ali kada je kradomice pogledao
natmureno lice svoga kralja, hrabrost ga je izdala. Trebalo je odbraniti svoje
životno delo, svoju knjigu.
Pitanje je bilo suviše složeno da bi bilo ko sem kralja na njega mogao
odgovoriti.
„Vašem veličanstvu počeće nos da krvari ako se suviše uzbudite.
Preklinjem vas, popijte malo vina…”
„Sveca mu, ti si oličenje svega najgoreg u čoveku, baš si mi od neke
pomoći!” Starac još više uvuče ramena u svoj običan ćarfrul i zatrese glavom.
„Moja dužnost, kao vašeg savetnika, jeste da u ovako složenim stvarima
lične prirode jasno iznesem problem. Ali vi ste taj koji mora odabrati najbolje
rešenje, veličanstvo, jer ćete vi, više nego bilo ko drugi, posledice svoje
odluke osećati u budućnosti. Postoje dva načina da se gleda na problem s
kojim ste suočeni.”
JandolAnganol krenu ka vratima, ali zastade. Pogleda u starijeg muškarca
koji je stajao na drugom kraju sobe.
 „Zašto moram da patim? Zašto kraljevi nisu iznad običnog puka? Ako
učinim ovo što se traži od mene da li ću biti svetac ili đavo?”
„To ćete samo vi znati, sire.”
„Ti uopšte ne mariš ni za šta, zar ne… ni za mene, ni za kraljevstvo, već
samo za tu jadnu mrtvu prošlost na kojoj radiš po vasceli dan.”
Kancelar gumu šake koje su mu se tresle između kolena.
„Možemo mi i da marimo, vaše veličanstvo, pa ipak da smo nemoćni da
bilo šta učinimo. Tvrdim vam da je problem s kojim smo suočeni rezultat sve
gorih klimatskih uslova. Slučajno upravo proučavam staru hroniku iz doba
jednog drugog kralja, po imenu AozroOnden, koji je vladao jednim sasvim
drugačijim Oldorandom pre gotovo četiri veka. Hronika govori o tome kako
je AozroOnden pogubio dva brata koji su zajednički vladali poznatim
svetom.”
„Znam tu legendu. Pa šta s tim? Da li za sada pretim da ću ikoga ubiti?”
„Ova lepa priča, data kao istorijski zapis, tipična je za način na koji se
razmišljalo u tim primitivnim vremenima. Možda ne bi trebalo priču da
shvatimo doslovno. To je alegorija o čovekovoj odgovornosti za smrt dva
dobra godišnja doba, predstavljena u liku dva dobra čoveka, što je dovelo do
hladnih zima i gorućih leta koja sada nas muče. Svi patimo zbog te
praiskonske krivice. Ne možete ništa preduzeti, a da ne osetite krivicu. To je
sve što sam hteo da kažem.”
Kralj zareža. „Ti, stari knjiški moljče, ljubav je ta koja me razdire, ne
krivica!”
I on izide zalupivši vrata za sobom. Nije želeo da prizna pred svojim
kancelarem kako se oseća krivim. Voleo je kraljicu; pa ipak, zbog neke
perverzne niti u samom sebi žudeo je da bude slobodan i to saznanje ga je
mučilo.
Ona je bila kraljica nad kraljicama. Voleo ju je ceo Borlien, a njega niko.
Šta više; on je znao da ona zaslužuje tu ljubav. Možda je uzimala suviše
zdravo za gotovo da je on voli… Možda je imala preveliku moć nad njim…
A tek taj bedem od njenog tela, zreo poput klipa kukuruza, to meko more
njene kose, pa jedra bedra, bleštav pogled, punoća njenog smeha… Ali kako
bi izgledalo da prodre u još sasvim nedozrelo telo te umišljene polu-Madi
princeze? To bi bilo nešto sasvim drugo…
Njegove mučne misli, koje su krivudale u svim pravcima, bile su zatočene
u zamršeno izgrađenoj palati. Palata je rasla gotovo slučajno. Dvorovi su
dopunjavani zgradama, a odaje za sluge improvizovane iz ruševina.
Veličanstvene i jadne stvari nalazile su se jedne pored drugih. Oni
privilegovani koji su živeli ovde iznad grada patili su gotovo od istovetnih
nepodobnosti kao i oni u gradu.
Jedno od obeležja tih nezgoda sastojalo se i u grotesknim uređajima koji
su se ocrtavali naspram sve tamnijeg oblaka iznad njih. Vazduh u dolini ležao
je nepokretan nad gradom, poput mačke nezainteresovano ispružene preko
miša što umire. Platnena jedra, drvena krila, i male bakrene vetrenjače bile su
izdignute visoko iznad krovova, ne bi li dopremili malo svežine do onih koji
su se patili u odajama ispod. Ovaj orkestar semaforičnih ptica, koje su trebale
da donesu olakšanje, škripao je iznad kraljeve glave dok je koračao kroz svoj
lavirint. Jednom je podigao pogled, kao da ga je privukao kakav hor sudbine.
Unaokolo nije bilo nikog osim stražara. Stajali su na svakom uglu i u
većini slučajeva to su bili fagori. Marširali su naoružani ili stajali kruto na
straži; moglo se reći da su oni jedini vlasnici zamka i njihovih tajni.
JandolAnganol ih je odsutno pozdravljao dok je prolazio kroz senke kojih
je bilo sve više, Postojala je jedna osoba kojoj je mogao poći po savet. To bi
mogao biti podao savet, ali dobiće ga. Osoba koja će ga dati i sama je jedna
od tajni zamka. Njegov otac.
Što je prilazio bliže središnjem delu palate u Kome je bio smešten njegov
otac, sve se više stražara kočilo pri njegovom nailasku, kao da je nekom
moćnom kraljevskom sposobnošću bio u stanju da ih zaledi samom svojom
prisutnošću. Slepi miševi su klepećući krilima izletali iz skrovišta u kamenim
zidovima, kokoške su mu se muvale oko nogu; a mesto je ipak bilo neobično
tiho, pravo mesto za neodlučnog kralja.
Uputio se ka stražnjem stepeništu koje su čuvala debela vrata. Tamo je
stajao jedan fagor, o čijem su visokom vojnom činu svedočili rogovi koje je
zadržao.
„Ući ću.”
Bez ijedne reči, fagor izvadi ključ i otključa vrata, otvorivši ih nogom.
Kralj stade da silazi lagano, držeći se za metalnu ogradu. Bilo je veoma
mračno i postajalo je sve mračnije što je stepenište više zavijalo naniže. U
podnožju se nalazilo predvorje u kome je stajao još jedan stražar ispred još
jednih zaključanih vrata. I ova su otvorena za kralja.
*
Ušao je u vlažan splet odaja dodeljenih njegovom ocu.
Iako je pretežno bio obuzet sobom osetio je hladnoću i vlagu. Crv griže
savesti poče da ga izjeda.
 VarpalAnganol sedeo je u poslednjoj od tri sobe, umotan u ćebe, zagledan
u panj koji se pušio na ognjištu. Kroz rešetku postavljenu visoko na zidu
probijala se poslednja dnevna svetlost. Starac podiže pogled, zatrepta, i coknu
usnama, kao da želi da ovlaži usta spremajući se da progovori, ali ne reče
ništa.
„Oče. Ja sam. Zar nemaš lampu?”
„Upravo sam pokušavao da sračunam koja je godina.”
„381. zima.” Prošlo je nekoliko nedelja kako nije video oca. Starac je
vidno propao i uskoro će postati jedan od duhova.
Ustao je, uspravio se, podupirući se o naslon stolice.
„Želiš li da sedneš, dečače? Imam samo jednu stolicu. Ovo mesto nije baš
najbolje opremljeno nameštajem. Činiće mi dobro da malo stojim.”
„Sedi, oče. Želim da porazgovaram s tobom.”
„Jesu li ti pronašli sina… kako mu ono beše ime? Roba? Jesu li pronašli
Robu?”
„On je lud, to čak i stranci znaju.”
„Znaš, voleo je pustinju još kao mali. Ja sam ga vodio, a i majka. Široko
nebo…”
„Oče, razmišljam o tome da se razvedem od Kjun. Zbog nekih
državničkih stvari.”
„Baš lepo, mogao bi da je zaključaš ovde sa mnom. Volim Kjun, dobra
žena. Razume se, bila bi nam potrebna još jedna stolica…”
„Oče, tražim savet. Želim da razgovaramo.” Starac se spusti na stolicu.
JandolAnganol ga zaobiđe i kleknu ispred njega, leđima okrenut slaboj vatri.
„Želim da te pitam nešto o… ljubavi, šta god da ljubav bila. Pratiš li me?
Svako bi trebalo da voli. I oni najviši i oni najniži. Ja volim Svemoćneg
Akhanabu, i svakog dana mu iskazujem poštu; ja sam jedan od njegovih
predstavnika ovde na zemlji. Takođe volim MirdemIngalu, više od svih žena
koje su ikada živele. Poznato ti je da sam ubio čoveka za koga sam mislio da
ju je požudno pogledao.”
Usledila je pauza dok je njegov otac prikupljao misli.
„Dobar si mačevalac, to nikada nisam poricao.” Starac se zakikota.
„Zar nije neki pesnik kazao da je ljubav poput smrti? Ja volim Akhanabu i
volim Kjun. Pa ipak ne krije li se ispod te ljubavi… često se priupitam…
izvesna mržnja? Da li bi trebalo da je bude? Da li svaki čovek oseća isto kao i
ja?”
Starac ne reče ništa.
„Kako si me samo tukao kao dete! Kažnjavao si me tako što si
zaključavao vrata i ostavljao me napolju. Jednom si me zaključao upravo
ovde u ovom podrumu, sećaš li se? Pa ipak sam te voleo, voleo bez pogovora.
Prava fatalna ljubav sina prema ocu. Kako to da nikoga drugog ne mogu da
volim bez primese te otrovne mržnje?”
Starac stade da se vrpolji na stolici dok je njegov sin govorio, kao da ga je
spopao neizdrživ svrab.
„Tome nema kraja”, reče on. „Nigde nema kraja… Ne znamo gde se
jedno osećanje završava, a drugo počinje. Ne muči tebe mržnja već krivica.
To je ono što osećaš… krivicu, Jane. I ja je osećam, svi muškarci je osećaju.
To je nasleđena beda pothranjivana u kostima, zbog koje nas Akha kažnjava
hladnoćom i toplotom. Čini se da to žene ne doživljavaju na isti način kao
muškarci. Muškarci upravljaju ženama, ali ko upravlja muškarcima? Mržnja
uopšte nije loša stvar. Ja volim mržnju, uvek sam uživao u mržnji. Greje te
noću…”
„Slušaj, kada sam bio mlad, mrzeo sam gotovo svakoga. Mrzeo sam tebe
jer nisi hteo da radiš onako kako ti je govoreno. Ali krivica… krivica je nešto
drugo, krivica te tera da se osećaš bedno. Mržnja te razgaljuje, pored nje
zaboraviš na krivicu.”
„Ljubav?”
Starac uzdahnu, ispustivši svoj kužni dah u vlažan vazduh. Bilo je tako
mračno da mu sin nije mogao videti lice, već samo otvor na njemu.
„Psi vole svoje gospodare, to mi je poznato. Nekada sam imao psa,
divnog psa, belog sa smeđom njuškom, i očima kao u Madija. Obično je ležao
pored mene na krevetu. Kako mu beše ime?”
JandotAnganol ustade. „Zar je to jedina ljubav koju si ikada osećao?
Ljubav prema nekom bednom lovačkom psu?”
„Ne sećam se da sam ikog drugog voleo… u svakom slučaju ti ćeš se
razvesti od MirdemIngale i tražiš izgovor za to, kako ne bi osećao veliku
krivicu, a?”
„Zar sam to rekao?”
„Kada? Ne sećam se. Znaš li koliko je sati? Moraš objaviti da su ona i
JeferalOboral, onaj njen brat, kovali zaveru da ubiju ambasadora Sibornala, i
da je njen brat pri tom nastradao. Zavera. Eto ti savršen izgovor. A kada je
ukloniš, jednim udarcem udovoljićeš i Sibornalu, i Panovalu i Oldorandu.”
 JandonAnganol nabra čelo. „Oče… kako si saznao za smrt
JeferalOborala? Njegovo telo doneto je tek pred jedan sat.”
„Vidiš, sine, ako miruješ, kao što ja moram zbog svojih ukočenih
zglobova, sve samo dolazi k tebi. Imam više vremena… postoji još jedna
mogućnost…”
„A to je?”
„Mogao bi da udesiš da jednostavno nestane u tami jedne noći. Da je niko
više nikada ne vidi. Sada kada joj brata više nema, ne postoji niko ko bi
mogao da podigne prašinu. Da li joj je otac još živ?”
„Ne. To ne bih mogao da uradim. Ne bih čak ni pomislio na tako nešto.”
„Razume se da bi pomislio…” Počeo je da dahće od smeha koji ga je
protresao. „Ali moja ideja za zaveru je dobra, zar ne?”
Kralj ode do prozora. Talasi svetlosti putovali su preko tamnih cigli
tavanice zatvora. S druge strane nalazio se kraljičin ribnjak. Njegova tuga
gomilala se poput vode. Kako je samo podmukao ovaj starac i dalje bio…
„Dobra? Prava zavera, kojoj sve okolnosti idu u prilog, da. Sada mi je
jsano od koga sam nasledio karakter.”
On pokuca na vrata da ga puste napolje.
Posle podruma, večernji svet izgledao mu je okupan svetlošću. Prošao je
kroz bočna vrata i izašao kod ribnjaka, gde je kratko stepenište vodilo do
vode. Nekada je tu bio usidren čamac; sećao se da se u njemu igrao kao
dečak; raspao se i potonuo.
Nebo je bilo obojeno bojom ustajalog sira, poprskano pramenovima sivih
oblaka. Na suprotnom kraju ribnjaka, poput stene, uzdizale su se kraljičine
odaje, čiji su se elegantni obrisi ocrtavali spram neba. Kroz jedan prozor
dopirala je slaba svetlost. Možda se tamo nalazila njegova lepa žena,
spremajući se na spavanje. Mogao je da ode do nje i zamoli je za oproštaj.
Mogao je da se izgubi u njenoj lepoti.
Umesto toga, bez predomišljaja, on skoči u bazen.
Držao je šake spojene iznad glave kao da pada sa zgrade. Vazduh je bio
isisan iz njegove odeće. Voda je postajala sve tamnija dok je tonuo.
„Neka nikada ne isplivam”, reče on.
Voda je bila duboka, hladna i cma. Užas koji ga je obuzeo pozdravio je
dobrodošlicom, pokušavajući da rukama obuhvati blato na dnu. Iz nosa su mu
izlazili mehuriči.
 Svemoćni je nalagao da se živi i ne bi mu dozvolio da pobegne u avenije
smrti. Uprkos svom opiranju, opet je počeo da se uspinje. Kada je isplivao,
žudno udišući vazduh, svetlost u kraljičinoj odaji bila je ugašena.
 KRALJICA POSEĆUJE ŽIVE I MRTVE
Naredni dan osvanuo je topao i težak. Kraljica nad kraljicama dozvolila je
ženama da je okupaju. Izvesno vreme provela je u igri sa Tatro, a zatim je
pozvala Sartorilrvrasha da se nađe s njom u porodičnoj grobnici.
Tamo je odala poslednju poštu bratu. Uskoro je trebalo da bude pokopan
u svojoj pravilnoj zemljišnoj oktavi. Telo je ležalo povijeno u žutu tkaninu na
bloku lordriardskog leda. S bolom je primetila da čak ni smrt nije uspela da
izmeni njegove jasne crte lica. Plakala je zbog svih onih prozaičnih egzotičnih
stvari, zbog svega što se dogodilo i što nije stiglo da se dogodi njenom bratu
za vreme života. U tom stanju ju je i kancelar zatekao.
Na sebi je imao mastilom zamrljano radno odelo. I prsti su mu bili
umrljani mastilom. Duboko joj se poklonio, tako da je primetila da mastila
ima i na ćeli.
„Rushvene, moram ovde s njim da se pozdravim, ali takođe bih želela da
pozdravim brata sada kada mu je duša prešla u podzemni svet. Želim da me
pratite u pavk, i pobrinete se da me niko ne ometa.”
Zabrinuto ju je pogledao. „Gospođo, smem li da vas u vašem bolu ipak
podsetim na dve stvari? Kao prvo, taj pater-plakation - pavk, ako vam se više
dopada starinski naziv - ne priznaje vaša crkva. Drugo, nemoguće je stupiti u
vezu sa duhovima pre no što su njihova smrtna tela spuštena u za njih
predviđene zemljišne oktave.”
„I treće, vi ionako verujete da je pavk čista izmišljotina.” Uputila mu je
usiljen osmeh kada je ponovo potegla tu njihovu staru raspravu.
On odmahnu glavom. „Nisam zaboravio šta sam nekoć rekao. Međutim,
vremena su se promenila. Sada priznajem da sam se i sam navikao da odlazim
u pater-plakation, kako bih našao utehu u razgovoru sa duhom moje
preminule žene.”
Grizao je usne. Pročitavši s njenog lica pitanje, on reče: „Da, oprostila mi
je.”
Ona ga dodirnu. „Drago mi je.”
Onda se u njemu ponovo probudio naučnik i on reče: „Ali vidite, vaše
veličanstvo, s filozofske tačke teško je poverovati da obred pater-plakation
nije čisto subjektivna stvar. Ne mogu postojati gosi i fesapi pod zemljom, s
kojima živi razgovaraju.”
 „Znamo da postoje. Vi i ja i milioni seljaka razgovaramo sa našim
precima kad god to poželimo. U čemu je onda teškoća?”
„U svim istorijskim zapisima, kojih ima veoma mnogo, stoji da su gosi
nekada bili stvorenja mržnje, što su oplakivala svoje promašene živote,
rugajući se živima. Tokom pokolenja to se izmenilo; danas, oni čoveku
pružaju blagost i utehu. To nam govori da je celokupno pomenuto iskustvo
proizvod želje, neka vrsta samo-hipnoze. Šta više, zvezdana geometrija
opovrgla je drevnu ideju prema kojoj naš svet počiva na nekoj prvobitnoj
gromadi ka kojoj silaze svi fesapi.”
Ona lupnu nogom. „Zar ću morati da pozovem vikara? Zar mi nije
dovoljno bola i pritisaka u ovom času i bez vaših besmislenih istorijskih
predavanja?”
Istog časa je zažalila zbog ovog svog ispada, te ga je uhvatila pod ruku
dok su se peli stepenicama ka njenoj sobi.
„Šta god da je posredi, pruža utehu”, dodade ona. „Neka je hvaljeno,
kraljevstvo duha van naše moći poimanja.”
„Draga moja kraljice, iako mrzim religiju, prepoznajem svetost kada se
nađem u njenoj blizini.” Stegnuvši mu ruku, ona ga nagna da doda: „Ali sveta
crkva nikada u stvari nije prihvatila pater-plakation kao deo svog obreda, zar
ne? Ne zna šta bi sa gosiima i fesapima. Volela bi da ih izopšti, ali kada bi to
učinila, onda bi milioni seljaka napustili crkvu. I tako ona celu tu stvar
ostavlja na miru.”
Ona spusti pogled na svoje glatke šake. Već je počela da se priprema. „To
je veoma mudro od crkve”, promrmlja ona.
Sartorilrvrash je, sa svoje strane, bio dovoljno mudar da ništa ne
odgovori.
MirdemIngala krenu prva prema svojim unutrašnjim odajama. Spusti se
na krevet, poče da kontroliše disanje i opušta mišiće. Sartorilrvrash je bez reči
sedeo pored njenog kreveta, kružnim pokretima ispisujući sveti znak na svom
čelu, kao početak stražarenja. Primetio je da ona već zapada u stanje pavka.
Čvrsto je zatvorio oči, ne usuđujući se da gleda u njenu bespomoćnu
lepotu, i slušao nepravilno disanje MirdemIngale.
Duša nema očiju, pa ipak ona vidi podzemni svet.
Kraljičina duša usredsredila se na silaženje. Ispod se nalazio prostor
prostraniji od noćnog neba, bogatiji i impozantniji od njega. To uopšte nije
bio prostor: to je bilo nešto suprotno od prostora, čak i od svesti… neka čudna
bezoblična gustina.
 Upravo onako kao što kopno smatra brod koji plovi morem znamenjem
slobode a mornari zatvoreni na tom brodu misle to isto o kopnu, tako je i
kraljevstvo zaborava istovremeno predstavljalo i prostor i neprostor.
Svesti se činilo da je to kraljevstvo konačno. Gledano nadole, ono je
dopiralo samo do mesta na kome su se začele rase čovekolikih bića, u jednoj
zelenoj i nepoznatoj, nespoznatljivoj utrobi, utrobi izvornog tvorca. Taj
izvorni tvorac - taj pasivni materinski princip - primao je duše mrtvih koje su
zaranjale nazad u njega. Iako on možda nije bio ništa više od fosilnog mirisa
zatomnjenog u steni, nije mu se moglo odupreti.
Iznad izvornog tvorca bili su gosi i fesapi, koji su lebdeli, na hiljade i
hiljade njih kao da su sve noćne zvezde bile poredane i uređene prema
drevnoj ideji zemljišnih oktava.
Kraljičina istraživačka duša je tonula, lebdela je poput pera prema
fesapima. Kada im se približila više nisu toliko podsećali na zvezde koliko na
mumificirane piliće, sa praznim očima i stomacima, dok su im se noge
nespretno klatile. Vreme ih je oštetilo. Bili su providni. Unutrašnji organi su
im kružili poput osvetljenih riba u činiji. Usta su im bila otvorena kao u riba
koje pokušavaju da pošalju mehurić prema površini koju nikada više neće
videti. U višim slojevima, sa manje drevnim gosima, malo prašine znalo je još
da pobegne iz fantomskih grla, poput poslednjih naglašenih ostataka života.
Neke duše, koje su tamo odlazile, užasavao je položaj umrlih. Kraljica je
u njima pronalazila utehu. Posmatrala ih je odozgo, sva ta usta ukiseljena u
opsidijanu i sve čvršće je verovala da je preostajala bar nekakva olupina po
okončanju života, koja će postojati zauvek, sve dok planetu ne proguta vatra.
A ko zna neće li čak i tada…
Duše koje su tuda lutale, izgleda da nisu mogle da skrenu s pravog puta.
Postojao je pravac. Tvorac je bio magnet. Sve što se nalazilo bilo je
sakupljeno prema planu, kao što je kamenje na morskoj obali poredano prema
veličini. Redovi fesapa protezali su se ispod cele zemlje, daleko iza Borliena i
Oldoranda, sve do Sibomala pa čak i do udaljenih delova Hespagorata, polu-
legendamog Pegovina s druge strane Klimentskog mora, sve do polova.
Barku duše nosio je povetarac koji nije duvao, konačno i ona se približila
gosu koji je nekada bila njena majka, divlja Šanana, žena RatanOborala,
vladara Matrasila. Materinji gos nalikovao je ulubljenom kavezu za ptice,
njena rebra i butne kosti oblikovali su provizorno zlatno ustrojstvo naspram
tame, nalik na list odavno ostavljen između stranica kakve dečje knjige. Ona
progovori.
Gosi i fesapi predstavljali su uznemirujuće stvari. Kao negativi bića,
sećali su se samo događaja iz života koji su bili prijatni. Dobro je bilo
sahranjeno sa njima; zlo, nečistoća, bili su izgubljeni zajedno sa slobodom
delovanja.
„Draga, mot, dođoh ponovo pred tebe kao što dužnost nalaže da vidim
kako si.” Bio je to obredni pozdrav.
„Draga moja kćeri, ovde nema nikakvih nevolja. Sve je vedro, ništa ne
može poći naopako. A kada se ti pojaviš, sve se nadoknadi. Radosti moja,
lepotice moja, kako sam samo uspela da istisnem takvo dete, iz svojih
bezvrednih bedara? I baka ti je ovde, oduševljena što je ponovo s tobom.”
„Predstavlja takode utehu biti u tvom društvu, mot.” Ali te reči
predstavljale su formulu protiv entropije.
„Oh, ne, ali ti to ne smeš reći, jer oduševljeni možemo biti samo mi, i
često razmišljam o tome kako te za vreme svog burnog života nikada nisam
dovoljno pazila, svakako ne onoliko koliko su to tvoje vrline zasluživale.
Uvek je bilo toliko toga da se uradi, nova bitka da se izvojuje, i svako se sada
može upitati zašto smo energiju trošili na sve te nevažne stvari, kada nam je
prava životna radost bila nadomak ruke, otelotvorena u tebi, u praćenju tvog
razvitka u…”
„Majko bila si divan roditelj, ali ja nisam bila dovoljno dobro dete. Uvek
sam bila svojeglava…”
„Svojeglava!” uzviknu stara gosi. „Ne, ne, nisi učinila ništa što bi me
uvredilo. U ovom stanju postojanja čovek drugačije sagledava te stvari, biva
mu jasno šta je pravo, šta je važno. Nekoliko sitnih grehova ne predstavlja
ništa, i menije samo žao ako sam u svoje doba napravila kakvu zbrku. To je
posledica moje gluposti… sve vreme sam znala da si ti moje najveće blago.
Velika je greška ne podariti život… kao što to ovde dole potvrđuju u
beskrajnom bolu oni koji nisu za sobom ostavili potomke.”
Ona nastavi radosno da priča u istom tonu, i kraljica joj to dozvoli,
umirena njenim rečima, jer istinu govoreći smatrala je da je za života njena
majka bila zabavljena samo sobom i da se tek površno brinula o njoj.
Oduševilo ju je to što je shvatila da se ovaj ulubljeni kavez seća događaja iz
njenog detinjstva koje je ona zaboravila. Telo je umrlo; sećanje je ovde bilo
sačuvano.
Ipak ju je na kraju prekinula: „Mot, sišla sam ovamo napola pripremljena
da se sretnem sa JeferalOboralom, očekujući da se njegova duša pridružila
tvojoj i bakinoj.”
„Ah… znači moj sin je okončao svoje bivstvovanje na zemlji? Oh,
hvaljen budi, to su odista dobre vesti, kako ćemo samo biti sretni da se
ponovo sjedinimo s njim, jer on nikada nije upražnjavao pater-plakation poput
tebe, pametna devojčice. Kako nas samo usrećuješ.”
„Draga majko, usmrtila ga je puška Sibomala.”
„Divno! Divno! Što pre to bolje, što se mene tiče. To je… Kada da ga
očekujemo?”
„Njegovi smrtni ostaci biće pokopani za nekoliko časova.” „Čekaćemo
ga, i kakvu ćemo mu samo dobrodošlicu prirediti. I ti ćeš jednog dana biti s
nama, nemoj se nikada bojati…”
„Radujem se tome, Mot. Imam molbu, koju moraš preneti svojim
drugarima fesapima. Teško mi je da ti to objasnim. Postoji neko koje još na
površini i ko me voli, mada mi to nikada nije priznao; osetila sam kako ta
ljubav zrači iz njega. Osećam da mu mogu verovati kao malo kome. Poslat je
iz Matrasila da se bori u jednoj udaljenoj zemlji.”
„Ovde dole kod nas, drago dete, nema ratova.”
„Taj moj odani prijatelj često je u pavku. Otac mu je ovde u podzemnom
svetu. Ime mog prijatelja je Hanra TolramKetinet. Želim da od begovog oca
saznaš gde se Hanra nalazi, jer mi je strašno važno da mu pošaljem poruku.”
Izvesno vreme je vladala šištava tišina pre no što je Šanana ponovo
progovorila.
„Drago moje dete, u tvom svetu niko ne održava potpunu vezu. Toliko
toga ostaje nepoznato. Ovde smo to ispravili. Tajni ne može biti pošto se
oslobodiš tela”
„Znam, mot”, odvrati duša. Plašila se tog ispravljanja. Mnogo puta je čula
tu izjavu. Ona još jednom objasni šta očekuje od svete gosi. Posle mnogo
nepotrebnih reči konačno su se sporazumele i duŠin zahtev bio je prenet duž
redova, poput povetarca koji šumi kroz mrtvo šumsko lišće.
Duši je bilo teško da se zadrži. Prodirale su fantazme iz gornjeg sveta i
zvuk nalik na cvrčanje. Zavesa se pomerala na vetru, nešto je čangrljalo
posmrtnim zvucima. Duša je počela da se povlači, uprkos čavrljanju majčine
gosi.
Konačno kroz opsidian stiže odgovor. Prijatelj joj je još bio među živima.
Gosi njegove porodice izjavili su da je nedavno razgovarao s njima, kada se
njegov telesni deo nalazio u blizini sela pod nazivom Ut Po koje se nalazi u
džunglama Visina Čvart, na istočnim granicama zemlje pod imenom
Randonan.
„Hvala vam na onome što mi je trebalo da saznam”, povika duša. Dok ih
je obasipala svojom zahvalnošću, majčin gof izdunu prašinu iz grla i ponovo
progovori.
 „Ovde žalimo vaše izlomljene živote, u kojima vas zaslepljuje fizički
izgled. U stanju smo da komuniciramo s jednim velikim glasom koji je van
vaše moći poimanja, tamo gde se mnogi glasovi slivaju u jedan. Dođi nam
uskoro da se i sama u to uveriš. Pridruži nam se!”
Ali krhka duša već je bila navikla na ovakve zahteve starih. Mrtvi i živi
sačinjavali su dve neprijateljske vojske; tek je pavk predstavljao mesto u
kome je vladalo primiije.
Uz mnogo izliva nežnosti, napustila je iskru koja je nekada bila Šanana,
da bi otplovila naviše prema spektru pokreta i daha.
Kada je MirdemIngala dovoljno ojačala, ona otpusti Sartorilrvrasha iz
svojih odaja prigodno mu se zahvalivši, ali ne pomenuvši šta je saznala u
pavku.
Pozvala je Mai TolramKetinet, sestru prijatelja o kome se raspitivala u
podzemnom svetu. Mai joj je pomogla pri obrednom kupanju koje je bilo
obavezno posle silaska u pavk. Kraljica je s naročitom pažnjom oprala svoje
telo, kao da ga je putovanje prema smrti ukapalo.
„Želim da pođem u grad, Mai - prerušena. Pratićeš me. Princeza će ostati
ovde. Pripremi dva kompleta seljačke odeće.”
Kada je ostala sama, MirdemIngala je napisala pismo generalu Tolram
Ketinetu, u kome ga je upoznala sa pretećim događajima na dvoru. Potpisala
je pismo, zapečatila ga svojim pečatom, gurnula u kožnu vrećicu, koju je
takođe zapečatila još jačim pečatom.
Odagnavši od sebe osećanje slabosti, ona navuče seljačku odeću koju je
Mai donela i u njenim naborima sakri vrećicu sa porukom.
„Izići ćemo kroz sporednu kapiju.”
Sporedna kaplja je privlačila manje pažnje. Oko glavne kaplje uvek je
bilo prosjaka i drugih molitelja. Trenutno su tamo bile pobodene i motke sa
glavama kriminalaca koje su zaudarale.
Stražar ih ni ne pogleda dok ih je propuštao da prođu i dve žene krenuše
krivudavim putem da se spuštaju prema gradu. JandolAnganol je u ovo doba
verovatno spavao. Od oca je nasledio naviku da ustaje u zoru, pokaže se sa
krunom na glavi na balkonu, kako bi ga svi mogli videti. Ne samo da je taj
gest izazivao osećanje sigurnosti među narodom, već su svi bili zadivljeni
dužinom vremena koje je kralj provodio u gradu - „poput kakvog jednonogog
seljaka”, kao što je bio običaj da se kaže. Ali s tom razlikom što se kralj
uglavnom vraćao u krevet pošto bi se pokazao.
Iznad njihovih glava kotrljao se jedan težak oblak. Vetar koji je pekao,
tordoter, duvao je sa jugoistoka, podižući im podsuknje, zapahnjujući im lica
svojim toplim dahom dok su im se oči sušile. Osetile su pravo olakšanje kada
su stigle do uskih aleja u podnožju brda, iako su hodajući podizale oblake
prašine.
„Potražićemo blagoslov u crkvi”, reče MirdemIngala. Na kraju ulice
nalazila se crkva, čije su stepenice vijugale naniže oko izrezbarenog zida na
tradicionalni arhitektonski način na koji su građene crkve u starom Borlienu.
Sem kupole, samo je manji deo crkve bio iznad zemlje. Na taj način su
crkveni oci oponašali želju Uzimača da žive pod zemljom, svetih ljudi
Panovala koji su pre mnogo vekova doneli veru u Borlien.
Nisu samo ove dve žene silazile tim putem. Ispred njih je teško gazeći
išao neki stari seljak koga je vodio dečak. On ispruži šaku kad ih ugleda.
Ispričao im je da je napustio svoj posed, jer je vrućina sparušila letinu, te je
došao u grad da prosi. Kraljica mu dade jedan srebrenjak.
U crkvi je preovladavala tama. Vernici su klečali u bazenu tame kao da
žele da se podsete na to da su smrtni. Odozgo se probijala svetlost. Oslikani
lik Akhanabe iza kružnog oltara bio je osvetljen svećama. Duguljasto tupo
lice, obojeno plavo, oči ljubazne, ali neljudske - sve je to bilo zahvaćeno
lelujavim senkama.
Ovim tradicionalnim elementima bio je pridodat i jedan moderniji ukras.
Blizu vrata, osvetijen samo jednom svećom, stajao je stilizovan portret majke,
sa tužnim oborenim očima, raširenih ruku. Mnoge žene koje su tromo ulazile
unutra poljubile su prvobitnog tvorca dok bi prolazile pored nje.
U toku nije bilo nikakvo formalno služenje, ali pošto je crkva svejedno
bila napola puna, sveštenik je naglas molio duboko nazalnim pevuckavim
glasom.
„Mnogi dolaze da zakucaju na vrata, o Akhanaba, i mnogi odu ne
pokucavši.
1 onima koji se okrenu i odu i onima koji ostanu da u pobožnosti kucaju,
Ti kažeš: ,Prestani da plačeš’ „Kada ćeš mi se otvoriti, o Svemoćni?”
,Jer ja kažem da su vrata uvek otvorena, i da se nikada ne zatvaraju.’ Te su
stvari tu da biste ih videli, ali vi ih ne vidite.”
MirdemIngala je razmišljala o onome što joj je rekao gos njene majke.
Oni su komunicirali sa jednim većim glasom. Ali Šanana ipak nije pomenula
Akhanabu. Podigavši pogled prema licu Svemoćnog, ona pomisli da je to
tačno, okruženi smo tajanstvom. Čak ni Rushven to ne razume.
„Oko vas se nalazi sve što vam je potrebno, ako to prihvatite, a ne uzmete
na silu. Dovoljno je da se odreknete svoga ja, pa da saznate šta je uzvišenije
od vas samih.
Na ovom svetu sve su stvari jednake, ali i uzvišenije.
Stoga nemojte pitati jesam li ja čovek, životinja ili kamen:
Ja sam sve to i još više od toga i vi to morate naučiti da u vidite.’”
Zapevanje se nastavilo, pridružio mu se i hor. Kraljica je razmišljala o
tome kako su se altovi odbijali o kameni svod iznad glava; ovde su duh i
kamen odista bili ujedinjeni.
Ona zavuče šaku ispod odeće i položi je na prsa, pokušavajući da umiri
otkucaje srca.
Uprkos lepote pojanja, saznanje do koga je došla neće biti ublaženo. Nije
bilo vremena za razmatranje večnosti pod pritiskom užasnih događaja.
Bila je spremna da pođe čim ih je sveštenik blagoslovio. Dve žene sa
obmotanim maramama oko glava ponovo iziđoše na vetar i dnevnu svetlost.
Kraljica krenu u pravcu keja, gde je reka Takisa izgledala tamna i
uzburkana, nalik na kakvo usko more. Brod koji je upravo prispeo iz
Oldoranda imao je teškoća oko pristajanja. Tovar je prebacivan na male
čamce, ali zbog tordotera je vladala manja užurbanost nego obično. Unaokolo
su stajala prazna kola, bačve, drvena grada, čekrci kao i druga oprema važna
za život na reci. Cerada se propinjala i spuštala na vetru. Kraljica je odlučno
išla napred dok nisu stigle do jednog skladišta na kome je stajao natpis:
KOMPANIJA ZA TRGOVINU LORDRIJARDSKIM LEDOM.
To je bio matrasilski štab čuvenog kapetana Leda, Krilia Muntrasa od
Lordrijarda.
Na svim spratovima skladišta bilo je mnoštvo vrata, velikih i malih.
Mirdemlngala izabra ona najmanja u prizemlju i uđe. Mai ju je pratila.
Unutra se nalazilo izrovašeno dvorište po kome su neki debeli ljudi
kotrljali bačve nalik na njih same, do velikih kola.
„Želim da razgovaram sa Kriliom Muntrasom”, obrati se ona najbližem
čoveku.
„Ima posla. Ne želi ni sa kim da razgovara”, odvrati čovek sumnjičavo je
odmerivši. Preko lica je nosila veo da je ne bi neko prepoznao.
„Sa mnom će razgovarati.” Ona skide sa prsta leve ruke prsten boje mora.
„Odnesite mu ovo.”
Čovek se udalji, mrmljajući. Po njegovom držanju i naglasku, znala je da
potiče iz Dimariama, jedne od zemalja južnog kontinenta Hespagorata.
Nestrpljivo je čekala, lupkajući nogom po kaldrmi, ali posle samo nekoliko
minuta čovek se vratio, sasvim izmenjenog držanja. „Molim vas dozvolite da
vas odvedem do kapetana Muntrasa.”
MirdemIngala se okrete prema Mai. „Sačekaćeš me ovde.”
„Ali gospo…”
,,I nemoj ometati ljude u poslu.”
Uveli su je u neku radionicu u kojoj je mirisalo na lepak i sveže isečeno
drveće, gde su starci i šegrti testerisali građu i od nje pravili sanduke i kutije
za led. Radni stolovi bili su prekriveni dugačkim, kovrčavim otpacima koji su
podsećali na brade. Muškarci su znatiželjno posmatrali ovu zabrađenu ženu
dok je prolazila.
Njen vodič otvori skrivena vrata. Popeše se prašnjavim stepeništem do
sprata na kome je jedna dugačka prostorija gledala na reku. U jednom kraju te
prostorije radili su službenici, ramena povijenih nad računima. Na drugom
kraju nalazila se stolica masivna poput kakvog prestola, sa koje je ustao jedan
smeđi debeljko i krenuo prema njima ozarenog lica. Duboko se poklonio,
otpustio stražara i poveo kraljicu u privatnu odaju iza svog stola.
Iako je ta njegova odaja gledala na dvorište sa štalama, bila je lepo
nameštena, sa litografijama na zidu, i posedovalaje izvesnu elegantnost koja
se još više isticala jer je u mnogome odudarala od funkcionalnog izgleda
ostalog dela zgrade. Jedna od litografija prikazivala je kraljicu MirdemIngalu.
„Gospođo kraljice, ponosan sam što mogu da vas primim.” Kapetan Led
zasija od radosti te iskrivi glavu na jednu stranu koliko je god mogao, kako bi
bolje osmotrio MirdemIngalu pošto je sklonila veo i otkrila lice. On sam bio
je odeven u jednostavan ćarfrul čiji je gornji deo bio pun džepova, kakav su
nosili mnogi urođinici iz ekvatorijalnih oblasti.
Kada ju je udobno smestio i poslužio čašom vina rashlađenog svežim
lordrijardskim ledom, on ispruži prema njoj šaku. Kada je otvorio pesnicu,
ukazao se prsten koji joj je potom ceremonijalno vratio, uporno zahtevajući
da ga stavi na njen nežan prst.
„To je najbolji prsten koji sam ikada prodao.”
„Tada ste bili samo ponizni pokućar.”
„Još gore od toga, bio sam prosjak, ali prosjak koji je imao svoj cilj.” On
se lupi po prsima.
„Sada ste veoma bogati.”
 „Šta je to bogatstvo, gospo? Da li ono može da kupi sreću? Pa, iskreno
rečeno, bar nam omogućava da se u udobnosti osećamo bedno. Moj položaj,
priznajem, bolji je nego položaj većine običnog sveta.”
Smeh mu je bio prijatan. On prebaci uhranjenu nogu neceremonijalno
preko ivice stola i podiže čašu da joj nazdravi, procenjujući je. Kraljica nad
kraljicama podiže oči i zagleda se u njega. Kapetan Led obori pogled, štiteći
se od drhtavog osećanja veoma nalik na strahopoštovanje. Bavio se
devojkama gotovo isto onoliko koliko i ledom; pred kraljičinom lepotom,
osećao se bespomoćnim.
MirdemIngala stade da se raspituje o njegovoj porodici. Znala je da ima
bistru kćer i glupog sina, Diva, koji je trebalo da preuzme očev posao u
trgovini ledom, po njegovom povlačenju. To povlačenje bilo je odloženo.
Muntras je bio na poslednjem svom putovanju pre tener i po, u vreme bitke
kod Kosgata… i tada se uverio da to neće biti i njegovo poslednje putovanje,
pošto je Diva trebalo još dosta obučavati.
Znala je da je kapetan Led nežan sa svojim glupavim sinom. Ali zato je
Muntrasov otac bio grub prema njemu, šaljući ga da zarađuje proseći i
kotlokrpeći, kako bi dokazao da je u stanju da preuzme trgovinu ledom koju
je ovaj obavljao samo jednim brodom. Ovu priču čula je i ranije, ali svejedno
joj nije bilo dosadno.
„Imali ste život ispunjen događajima”, primeti ona.
Možda je pomislio da ga ona to zbog nečeg kritikuje, jer se činilo da mu
je neprijatno. Da bi prikrio svoju pometnju, lupnu se po nozi i reče: „Ne
stidim se da kažem da sam uspeo u vreme kada većina građana čini upravo
suprotno.”
Ona se zagleda u njegovu stamenu priliku kao da se pita razume li on da i
ona spada u tu većinu, ali samo reče, na svoj staložen način: „Jednom ste mi
rekli da ste ušli u posao sa jednim brodom. Koliko ih sada imate, kapetane?”
„Da, gospo kraljice, moj otac je počeo jednim starim ribarskim čamcem
koji sam nasledio. Danas, predajem svom sinu flotu od dvadeset pet brodova.
Brzih jedrenjaka, priobalnih jedrenjaka, ribarskih barki i ribarskih dogera, za
plovidbu po rekama, u priobalnom pojasu i prilagođenih za trgovinu. Shvatate
li koje su prednosti trgovine ledom? Što biva toplije, to će se blok dobrog
lordriardrskog leda bolje kotirati na tržištu. Što stvari za druge bivaju gore, to
su one bolje za mene.”
„Ali, kapetane, vaš se led topi.”
„Tako je, i ljudi s tim naveliko zbijaju šalu. Ali lordrijardrski led, pošto
potiče direktno iz lednika, topi se mnogo sporije od leda koji prodaju drugi
trgovci.” Uživao je u njenom društvu, mada mu nije promaklo da je zabrinuta,
što je veoma odudaralo od njenog uobičajenog ponašanja.
„Napraviću još jedno poređenje. Vi ste iskreni vernik, gospo kraljice, tako
da ne moram da vas podsećam na to šta je spasenje. E pa, vidite, moj vam je
led kao to vaše spasenje. Što ga je manje, to postaje ređe, a što je ređe, tim
više košta. Moji brodovi trenutno plove do Dimariama, preko Mora Orlova,
uz reke Takisu i Valvoral do Matrasila i grada Oldoranda, kao i duž obale
Kivasjena i pored luka smrtonosnih asatasija.”
Ona se osmehnu, mada joj možda baš nije bilo pravo što meša religiju sa
trgovinom. „E pa, drago mi je što čujem da bar nekom ide dobro u ovim lošim
vremenima.” Nije zaboravila ono doba kada je kao mlada devojka za vreme
svoje prve posete Oldorandu, srela Dimariamijanca na bazaru. Bio je sav u
dronjcima, ali na licu mu je blistao osmeh; iz nekog od unutrašnjih džepova
izvukao je najlepši prsten koji je ikada videla. Šanana, njena majka, dala joj je
novac. Narednog dana se vratila da ga kupi i od tada ga je stalno nosila.
„Preplatili ste mi za taj prsten”, reče Krilio Muntras, „sa zarađenim
novcem vratio sam se kući i kupio jedan lednik. Tako sam od tada vaš
dužnik.” On stade da se smeje i ona mu se pridruži. „Gospo kraljice, niste
ovamo došli da se cenjkate oko leda, jer palatu snabdevam preko vašeg
majordoma. Mogu li da vam učinim kakvu uslugu?”
„Kapetane Muntras, nalazim se u teškoj situaciji, i potrebna mi je
pomoć.”
On iznenada postade oprezan. „Ne želim da izgubim kraljevsku naklonost
kojom mi je dozvoljeno, da kao stranac, ovde trgujem. Inače…”
„Cenim to. A na vas samo želim da se oslonim, što mi, uverena sam,
nećete odbiti. Želim da isporučite u moje ime jedno pismo, i to da niko ne
sazna. Pomenuli ste Kivasien, na granici sa Randonanom. Smete li da jemčite
da ćete određenom gospodinu koji vojuje u Randonanu sa našom Drugom
armijom isporučiti jedno pismo?”
Muntrasovo izražajno lice sada se toliko smrklo da su mu se obrazi
stisnuli oko usana. „U ratu je sve pod znakom pitanja. Najnovije vesti kažu da
borlienska vojska loše stoji, kao i Kivasien. Ali… ali… za vas, gospo
kraljice…
Moji brodovi plove uzvodno rekom Kacol sve do iza Kivasiena, do
Ordelaja. Da, odatle mogu poslati glasnika. Ako nije suviše opasno. Moraće,
razume se, da mu se plati.”
„Koliko?”
 On se zadubi u misli. „Imam momka koji bi to učinio. U mladosti čovek
se ne boji smrti.” Zatim joj reče koliko će je to stajati. Ona mu dosta spremno
isplati i dodade vrećicu sa pismom za generala TolramKetineta.
Muntras joj se još jednom pokloni. „Ponosim se što ću to učiniti za vas.
Prvo, moram isporučiti jedan jedrenjak u Oldorando. To znači četiri dana
plovidbe uz reku, dva dana tamo, i dva dana u povratku. Sve u svemu cela
nedelja. Za to vreme ću se vratiti i smesta krećem na jug prema Otasolu.”
„Tek tada! Zar morate prvo za Oldorando?”
„Moram, gospo. Trgovina je trgovina.”
„Pa, dobro, ostaviću ga kod vas, kapetane Muntras. Pismo je za mene od
životne važnosti i da ovo mora da ostane stroga tajna, između vas i mene.
Ako ovaj zadatak obavite kako treba, lično ću se pobrinuti da dobijete
nagradu.”
„Zahvalan sam vam što ste mi pružili priliku da vam pomognem, gospo
kraljice.”
Na rastanku, kraljica uze još jednu čašu osvežavajućeg vina, tako da je na
povratku u palatu bila veselija i gotovo razdragano je hitala nazad u pratnji
svoje carske dame, sestre upravo onog generala, kome je poslala pismo. Imala
je čemu da se nada, bez obzira na to šta kralj odluči.
*
Celom palatom, vrata su treskala i zavese se vijorile na vetru.
JandolAnganol je razgovarao sa svojim verskim savetnicima. Jedan od njih
konačno reče: „Vaše veličanstvo, ovo je sveta država, i mi verujemo da ste vi
već u svom srcu doneli odluku. Potvrdićete taj novi savez iz svetih razloga, i
mi ćemo vas zbog toga blagosloviti.”
Kralj mu besno odgovori: „Ako sklopim taj savez, to će biti stoga što sam
bezbožan, i što odobravam bezbožnost.”
„Nije tačno, gospodaru! Kraljica i njen brat kovali su zaveru protiv
Sibomala i moraju biti kažnjeni.” Već su napola bili poverovali u laž koju je
on proširio; bila je to laž koju je smislio njegov ostareli otac, ali sada je
postala javno dobro i svi su je redom prihvatali.
U svojim odajama državnici koji su došli u posetu čekali su na kraljevu
odluku, žalili se zbog neudobnosti ove bedne male palate i zbog siromaštva
domaćina. Savetnici su se svađali između sebe, ljubomorni na privilegije
jedni drugih; ali svi su se slagali u jednoj stvari. Slagali su se da će ako se i
kada kralj razvede i oženi Simodom Tal, pitanje velikog broja fagora u
Borlienu, ponovo biti stavljeno na dnevni red.
 Stare istorije opisivale su kako su horde dvobridaša jednom sišle u
Oldorando i spalile ga do temelja. Ta mržnja nikada nije prestala. Godinu za
godinom broj fagora je smanjivan. Bilo je neophodno da se i Borlien priključi
toj politici. Sa Simodom Tal i njenim ministrima u blizini JandolAnganola to
bi moglo pre da se postigne.
Kada više ne bude MirdemIngale, koja se zalagala za umerenost, biće
sasvim normalno da se sprovede hajka.
Ali gde li je kralj? Šta je odlučio?
U nekoliko minuta posle četrnaest časova kralj je stajao nag u jednoj od
gorinjih odaja. Veliki časovnik od kositra svečano se ljuljao na zidu
otkucavajući sekunde. Na naspramnom zidu visilo je ogromno srebrno
ogledalo. Zaklonjene senkama stajale su služavke bludnice koje su sa odećom
u rukama čekale da obuku JandolAnganola koji je trebalo da se pojavi pred
diplomatama.
JandolAnganol je koračao gore-dole između časovnika i ogledala
povremeno zastajkujući. U svojoj neodlučnosti prevlačio je prstom niz ožiljak
na butini, povlači bledi dugački ud ili, pak, zagledao odraz tih krvavih
pobožnih pruga koje su se protezale od lopatica do mršave stražnjice. On
zareža na mršavo išibano telo koje je ugledao.
Kralj je sasvim lako mogao da pošalje diplomate da se spakuju; njegov
bes i njegov khmir u potpunosti bi odgovarali jednom takvom postupku. Lako
je mogao da ščepa ono što mu je bilo najdraže… kraljicu… i da obaspe njena
usta vrelim poljupcima, zaklevši se da joj nikada neće dozvoliti da ode od
njega. Ili je, pak, mogao da učini upravo suprotno… da bude zločinac u svom
ličnom životu i postane svetac u očima mnogih. Svetac spreman da odbaci sve
za dobrobit svoje zemlje.
Neki od onih koji su ga posmatrali iz daljine, poput porodice Pim sa
Avemusa, i koji su proučili uzduž i popreko kraljevo porodično stablo, tvrdili
su da je odluka već u dalekoj prošlosti bila doneta. U zapisima su imali
podroban istorijat šesnaest pokolenja porodice JandolAnganola, koji je sezao
još do vremena kada je veći deo Kampanlata bio pod snegom, do dalekog
kraljevog pretka, AozroOna, koji je vladao selom zvanim Oldorando. Kroz
sva ta pokolenja provlačila se priča o neprijateljstvu između očeva i sinova,
koje se nije pojavljivalo baš u svakom pokolenju, ali koje je uvek bilo
prisutno, mada ga oni koji su predstavljali njegov sastavni deo nisu bili
svesni.
To ustrojstvo o neprijateljstvu bilo je duboko usađeno u psihu
JandolAnganola, toliko duboko da ga on kod sebe nije primećivao. Ispod
njegove arogantnosti krilo se još starije zadovoljstvo samim sobom. A to
zadovoljstvo samim sobom okrenulo ga je protiv najdražih prijatelja i
udružilo ga s fagorima; bio je to savez koji je ojačan tokom ranih godina.
Sada je bio pokopan, ali njegov glas se još čuo, i spremao se da progovori.
On se naglo okrenu od ogledala, od senkovite prilike koja se skrivala
tamo u srebru, i pozva služavke. Podiže ruke i one počeše da ga oblače.
„I krunu”, reče on, pošto ga očešljaše. Kazniće dostojanstvenike koji ga
čekaju tako što će im dati do znanja koliko je iznad njih.
Nekoliko minuta kasnije, dostojanstvenici su konačno s olakšanjem
prestali da se dosađuju i pohitali ka prozorima kada su spolja začuli maršev
korak. Zagledali su se odozgo u velike grube glave okrunjene sjajnih
rogovima, u mišićava ramena i krupna telesa pod punom ratnom spremom
koja je škripala; zveri su frktale. Bila je to smotra Prve kraljevske
fagorijanske straže… prizor od koga se većina ljudi osećala neprijatno, jer su
se kolena i laktovi dvobridaša mogli okretati u svim pravcima. Njihovo
marširanje bilo je upravo sablasno, pošto su im se noge pri svakom koraku
povijale na gotovo nemoguć način.
Narednik izda zapovest. Vod stade prešavši iz stanja kretanja u trenutnu
nepokretnost što je predstavljalo fagorsku karakteristiku.
Vetar što žeže mrsio je dugačku dlaku vojnika iz voda. Kralj zakorači
kroz sredinu voda i odmaršira u palatu. Državnici u poseti s nelagodnošću se
zgledaše, dok su im se po glavama motale misli o ubistvu.
JandolAnganol stupi u odaju. Zaustavi se i odmeri ih. Jedan za drugim,
njegovi gosti počeše da ustaju. Kao da se borio s mišlju da li da progovori,
kralj dopusti da tišina potraje. Zatim reče: „Tražili ste od mene da napravim
mučan izbor. Ali zašto da oklevam? Moja prva dužnost je ujedno i sveti zavet
koji dugujem svojoj zemlji.
Odlučio sam da ne dopustim ličnim osećanjima da mi se ispreče na putu.
Rastaču se sa svojom kraljicom, MirdemIngalom. Ona će otići još danas i
smestiće se u palati na morskoj obali. Ako sveta panovalanška crkva, čiji sam
sluga, garantuje da ću dobiti razvod, razvešću se od kraljice.
I oženiću se Simodom Tal, od kuće Oldoranda.”
Pljesak i žamor čestitanja preplaviše odaju. Kraljevo lice bilo je
bezizražajno. Pre no što su uspeli da mu priđu on se okrete na peti i napusti
odaju.
Tordoter zalupi vrata za njim.
 U PRISUSTVU MITOLOGIJE
Lice Bilija Ksjao Pina bilo je okruglo, kao i njegove oči i nos kada bi se
posmatrali kao celina. Čak su mu i usta podsećala na ružin pupoljak. Koža mu
je bila glatka i žućkasta. Samo je jednom ranije napustio Avernus kada su ga
najbliži članovi porodice Pin poveli na proletanie pored Ipokrena.
Bili je bio skroman, ali odlučan mladić, lepo vaspitan kao i svi ostali
članovi njegove porodice, i mnogi su verovali da će se sasvim sigurno
staloženo suočiti sa smrću. Imao je dvadeset zemaljskih godina, ili tek nešto
više od četrnaest prema načinu računanja vremena na Helikoniji.
Iako se pobednik na Lutriji „Odmor na Helikoniji” dobijao nasumičnim
izvlačenjem, postignuta je opšta saglasnost… bar između hiljadu članova
snažne porodice Pin… da Bili predstavlja odličan izbor.
Kada je objavljeno da je on srećni dobitnik, njegova mnogobrojna
porodica poslala ga je u obilazak Avemusa. S njim je pošla i njegova tadašnja
devojka Rozi Ji Pin. Pokretni hodnici satelita stalno su menjali izgled u
zavisnosti od tekućih događaja, tako da bi se oni koji su često njima putovali
mogli obresti u tehnološkim tajfunima ili okruženi kompjuterski iscrtanim
grafikama, ponekad čak i zlurade vrste. Avernus se nalazio u svojoj orbiti već
3269 godina; trudili su se da iskoriste svaku pogodnost koja je mogla da ih
spase od ubitačne bolesti što je pretila njegovim žiteljima: ravnodušnost.
Zajedno sa skupinom prijatelja, Bili je otišao na odmor u planine. Tamo
su spavali u vrećama u jednoj drvenoj kolibi visoko iznad padina za skijanje.
Ova mesta sa sintetičkim zadovoljstvima nekada su pravljena po uzoru na
zemaljske predele; kasnije su ih prepravili da oponašaju predele na Helikoniji.
Bili i njegovi prijatelji su se, u stvari, skijali u Visinama Nktrika.
Potom su jedrili po moru Ardent do istočnog dela Kampanlata. Dok su
plovili prema jednoj ulici na hiljadu milja dugačkoj obali, u pozadini su sve
vreme gledali u večne stene Mordriata, koje su se izdizale iz pene što je sezala
u visinu gotovo šest hiljada stopa, dok su im ramena stalno bila obavijena
oblacima. Vodopad Šimitar se spuštao do odmorišta, zatim nastavljao da se
spušta u svom milju dugačkom poniranju prema uzburkanom moru.
Iako su ovakva uzbuđenja bila veoma prijatna, um je stalno bio svestan da
su svaka opasnost, svaki udaljen prizor, zarobljeni u prostoriji sa ogledalima
osamnaest stopa dugačkoj i dvanaest stopa širokoj.
Pošto se odmor okončao, Bili Ksjao Pin otišao je sam do svog Savetnika,
da bi klečao pred njim u položaju Poniznosti.
 „Tišina ukratko ponavlja dugačke razgovore”, reče Savetnik. „Tražeći
život stići će te smrt. Oboje su iluzije.”
Bili je znao da Savetnik ne želi da on napusti Avemus, i za to je imao jak
razlog: Savetnik se plašio bilo kakve dinamike. Bio je opsednut smrtonosnim
iluzionizmom koji je prerastao u preovlađujući filozofiju. U mladosti je
napisao poetsku raspravu u sto reči pod naslovom: „O jednom godišnjem
dobu na Helikoniji koje traje duže od ljudskog života.”
Ova rasprava predstavljala je čist proizvod i jedan od osnovnih faktora
iluzionizma koji je zahvatio Avernus. Bili nije znao ni za jedan intelektualni
način na koji bi mogao da se suprotstavi toj filozofiji, ali sada kada se
spremao da napusti brod, osećao je takvu mržnju prema njoj i usudio se da je
izrazi.
„Moram se obreti u stvarnom svetu i iskusiti stvarnu radost, stvarnu bol.
Makar samo nakratko, moram savladati pravu planinu, prošetati kamenim
ulicama. Moram susresti ljude čije su sudbine stvarne.”
„I dalje suviše često koristiš tu izdajničku reč „stvarno”. Dokaz da naša
čula postoje jeste dokaz samo za naša čula. Mudrost je okrenuta negde
drugde.”
„Tako je. E pa, ja idem negde drugde.”
Ali morbidnosti nije bilo kraja. Starac je nastavio sa propovedima. Bili je
ponizno nastavio da sluša.
Starac je znao da se u osnovi svega, u stvari, krije seks. Uviđao je da je
Bili senzualne prirode koju je trebalo zauzdati. Bili je želeo da se odrekne
Roz kako bi potražio kraljicu MirdemIngalu… da, njemu su bile poznate
Bilijeve želje. Želeo je da se nađe s kraljicom nad kraljicama licem u lice.
To je bila jalova ideja. Roz nije bila sterilna ideja. Stvarno… upotrebimo
tu reč… nije moglo da se pronađe nigde spolja već u samom tajanstvu lično
sti: u Bilijevom slučaju, možda u Rozinoj ličnosti. Postojali su i drugi
momenti.
„Nas čeka zadatak koji moramo ispuniti, ono što dugujemo Zemlji,
Obavezi. Naše najdublje zadovoljstvo potiče od ispunjenja tog zadatka. Na
Helikoniji ćeš izneveriti taj zadatak i društvo.”
Bili Ksjao Pin usudio se da podigne pogled i osmotri svog starog
Savetnika. Šćućurena prilika stajala je kao ukopana; svaki put kada bi
izdahnuo vazduh, spuštao bi se nadole i dodirivao pod, dok bi mu se glava
svaki put kada bi udisao, podizala naviše prema tavanici. Njega ništa nije
moglo da izbaci iz ravnoteže, čak ni gubitak omiljenog učenika.
 Ovu scenu snimale su stalno uključene kamere i prenosile je svima onima
među šest hiljada stanovnika koji bi poželeli da se uključe u ovu odaju.
Privatnosti nije bilo. Privatnost je ohrabrivala razdor.
Posmatrajući te mudre majmunske oči. Bili vide da njegov Savetnik više
ne veruje u Zemlju. Zemlja!… tema o kojoj su Bili i njegovi savrememci do u
beskraj raspravljali, tema koja nikada nije zastarevala. Zemlja im nije bila
nadohvat ruke kao Helikonija. Ali Zemlja je za Savetnika i za stotine poput
njega postala neka vrsta ideala… projekcija unutrašnjih života svih na
satelitu.
Dok je taj glas jasno oblikovao svoje isprazno mišljenje. Bili pomisli da je
primetio kako starac ne veruje ni u objektivnu stvarnost Helikonije. Za njega,
zaklonjenog iza mudrovanja u raspravama koje su sačinjavali pretežni deo
intelektualnog života na stanici, Helikonija je predstavljala punu projekciju,
hipotezu.
Velika nagradna lutrija ustanovljena je sa ciljem da parira tom propadanju
čula. Mladalački snovi broda… koji na tajanstven način kruži oko tog velikog
predmeta za posmatranje ispod sebe razodevajući njegova godišnja doba…
nestali su, tokom pokolenja, a nametnuto zarobljeništvo preraslo je u
dobrovoljno zarobljeništvo. Bili je morao da pođe i umre kako bi ostali mogli
da žive.
Morao je da pođe tamo gde je ta krupnooka kraljica penjući se ka zamku
svojim telom prkosila dahu tordotera.
Starac je konačno prestao da govori. Bili iskoristi priliku.
„Hiljadu puta vam hvala na vašoj brizi, Učitelju.” Poklonio se. Izišao.
Počeo dublje da diše.
Njegov odlazak sa Avemusa zamišljen je kao veliki spektakl. Sve
stanovnike prožimala su snažna osećanja vezana za njegov odlazak. On je
predstavljao stvarni dokaz da Helikonija postoji. Preostalih šest hiljada žitelja
nisu više mogli ravnodušno da žive u zamišljenom svetu stanice, uprkos svim
uređajima stvorenim da im se to omogući. Ta nagrada predstavljala je dokaz
najveće vrednosti, čak i za gubitnike.
Roz Ji Pin okrenu svoje sitno umiljato lice prema Biliju i zagrli ga po
poslednji put. „Verujem da ćeš tamo dole večno živeti. Bili. Posmatraću te sve
dok budem starila i postajala sve ružnija. Čuvaj se njihovih glupih religija.
Ovde se vodi razuman život. Tamo dole svima je religija udarila u glavu… pa
čak i toj tvojoj prelepoj kraljici.”
On je poljubi u usta. „Živi svojim sređenim životom. Ne jedi se.”
 Iznenada bes pokulja iz nje. „Zašto mi uništavaš život? Kada odeš, misliš
da će moj život i dalje biti sređen?”
On odmahnu glavom. „To moraš sama otkriti.”
Automatska letelica je čekala da ga poveze iz čistilišta. Bili se pope kroz
prolaz i uđe u taj mali oklop, a vrata se za njim šišteći zatvoriše. Obuze ga
užas; sveza se u sedištu i poče da uživa.
Mogao je da bira da li će se spuštati sa zatvorenim prozorima ili ne.
Pritisnu jedno dugme. Zastori se podigoše, a on bi nagrađen pogledom na
magičnog kita iz čijeg boka je bio ekskomuniciran. Pojas nepravilno
poredanih zvezda širio se u daljini poput savijenog repa komete. Boreći se za
vazduh, on shvati da su te zvezde bile, u stvari, neprerađeni otpaci sa
Avemusa koji su pali u orbitu oko stanice.
U jednom trenutku, Avernus je izgledao ogroman, a njegovih osamdeset
miliona tona ispunjavali su mu vidno polje; u narednom trenutku, počeo je da
nestaje, i Bili je zaboravio na njega. Na vidiku se pojavila Helikonija, koju je
poznavao kao vlastito lice iz ogledala, ali sada ju je video ogoljeniju, dok se
jedan oblak vukao preko njenog osvetljenog polumeseca i poluostrva Pegovin
zarivenog poput kakve čvomovate izrasline u središnje more. Velika južna
ledena kapa je blještala.
Potražio je pogledom dva sunca ovog binarnog sistema, ali u tom trenutku
su se prozori zatamneli kako bi ga odbranili od njihove svetlosti.
Bataliks, bliže sunce, bilo je negde iza planete, udaljeno svega 1.26
astronomske jedinice.
Frejr, koji se video kroz zatamnjeno staklo kao siva lopta, bio je
neverovatno sjajan iako je bio udaljen 240 astronomskih jedinica. Helikonija
će se naći u perihelu, najbližoj tački u odnosu na Frejr, na samo 236
astronomskih jedinica od Frejra, za samo 118 zemaljskih godina. A potom će
se Bataliks i njegove planete ponovo udaljiti na svojim orbitama i neće se
ponovo toliko približiti najistaknutijem članu sistema za narednih 2592
zemaljske godine.
Za Bilija Ksjao Pina, ova gomila brojki iz astronomije, koju je naučio
uporedo sa azbukom u trećoj godini, činila je uredan dijagram. Spremao se da
se spusti na mesto gde se taj dijagram pretvarao u neuredno pitanje istorije,
kriza i izazova.
Njegovo okruglo lice izduži se pri pomisli na to. Iako je Helikonija bila
tako dugo pod neprekidnom prismotrom, ipak je u mnogo čemu ostala
tajanstvena.
 Bili je znao da će planeta preživeti perihel, da će se temperatura oko
ekvatora penjati i do 150 stepeni, ali ništa gore od toga neće se zbiti;
Helikonija je posedovala neobičan sistem homeostazisa, bar isto onoliko
moćan kao i Zemljin, koji će zadržati stanje ravnoteže u najvećoj mogućoj
meri. On nije delio sujevemi strah seljaka da će ih Frejr progutati… mada je
razumeo način nastanka takvih strahova.
Ali ni on nije znao da li će pojedini narodi preživeti tu toplotu. Najviše su
bile ugrožene tropske zemlje poput Borliena i Oldoranda.
Avernus je postojao i vršio posmatranja još pre no što je nastupilo proleće
prethodne Velike godine. Već je jednom iskusio lagano širenje Velike Zime na
planeti ispod sebe, bio je svedokom mnogobrojnih umiranja i nazadovanja
naroda. Kako će se tačno to ustrojstvo ponoviti u narednoj, zasad još dalekoj
Zimi, ostaje da se vidi. Zemaljska osmatračka stanica moraće da ostane u
operativnom stanju, a šest porodica moraće da se održe u narednih četrdeset
zemaljskih vekova pre no što ta tajna bude otkrivena.
Bili je predao dušu ovom svetu koji je izazivao strahopoštovanje.
Celo Bilijevo telo obuze drhtavica. Spremao se da zagrli ovaj svet,
spremao se da se ponovo rodi.
Letelica je dva puta obišla oko planete, kočeći pri tom, i spustila se na
plato istočno od Matrasila.
Bili ustade sa sedišta i ostade da stoji osluškujući. Konačno se seti da
treba da diše. S njim je ovamo dole poslat i jedan android, alter ego koji je
trebalo da ga brani. Avernijanci su bili svesni svoje ranjivosti. Pošto je bio
proizvod mnogih pokolenja mekušaca, smatrali su da Bilija treba zaštititi.
Android je bio programiran da se ponaša agresivno. Nosio je odbranbena
oružja. Ličio je na ljudsko biće, a i lice mu je bilo napravljeno po uzoru na
Bilijevo, i odista je podsećalo na njegovo po svemu sem po pokretljivosti;
izraz tog lica menjao se sporo, zbog čega je stalno izgledao smrknuto. Bili ga
nije voleo. Posmatrao ga je dok je ovaj čekao u udubljenju oblikovanom
prema svom telu.
„Ostani gde si”, reče Bili. „Vrati se na Avernus sa letelicom.”
„Potrebna ti je moja zaštita”, reče android.
„Potrudiću se da se snađem što bolje budem mogao. Sada je ovo moj
život.” On pritisnu prekidač za odlaganje koji će aktivirati automatsko
uzletanje za jedan sat. Zatim je aktivirao vrata i izašao iz letelice.
Stajao je na planeti za kojom je čeznuo, udisao njene mirise, prepuštajući
se hiljadama čudnih zvukova. U plućima ga je grebao nefiltriran vazduh.
Obuzela ga je vrtoglavica.
On podiže pogled. Svuda iznad njega protezalo se bezoblično nebo
najlepše rezonantno plave boje. Bili je bio naviknut da posmatra svemir;
paradoksalno, nebeski luk izgledao je prostraniji. Oko nije moglo da mu
sagleda kraja. Prekrivao je ovaj živi svet i predstavljao njegov najlepši izraz.
Na zapadu se Bataliks prelivao u zlatnim i bronzanim tonovima
spremajući se na počinak. Frejr, čiji je disk bio za sedamdeset procenata manji
od Bataliksovog goreo je neverovatnom jačinom, gotovo u zenitu. Svuda
unaokolo prostirao se veliki plavi omotač koji je predstavljao prvu stvar koja
je upadala u oči na Helikoniji kada se ona posmatrala iz svemira i koji je bio
nepogrešivi dokaz da na njoj ima života. Oblik života koji je došao u posetu
obori glavu i pređe šakom preko očiju.
Na maloj udaljenosti odatle nalazila se skupina od pet stabala, obavijena
mesnatim povijušama. Bili se uputi prema njima, hodajući kao da je sila teže
upravo pronađena. On se osloni o najbliže stablo i obuhvati ga rukama, pri
čemu izgrebe šake na trnju. Pa ipak i dalje se čvrsto držao za njega, zatvorivši
oči, i trzajuci se pri svakom nejasnom zvuku. Nije bio u stanju da se pokrene.
Kada je letelica krenula nazad prema majci stanici, on zaplaka.
Ovo ovde bilo je stvarno, u punom smislu reči. Prodiralo mu je u sva čula.
Držeći se za stablo, ležeći na zemlji, skrivajući se iza oborenog debla,
privikavao se na to da se nalazi na jednoj ogromnoj planeti. Užasavao se od
veličine udaljenih predmeta kao što su oblaci, a naročito linija brda… i da…
od stvarnosti. Isto tako uznemirujuća bila su i sva ona mala živa stvorei.ja sa
vlastitim nasumičnim sklonostima koja nisu postojala na Avernusu. On sav
zaplašen spusti pogled kada neko malo krilato stvorenje slete na njegovu levu
šaku i iskoristi je kao autoput do njegovog rukava. Ali najviše ga je
uznemiravalo saznanje da ne može da utiče ni na jednu od tih stvari; nikakvim
pritiskom na dugme nije mogao da ih pripitomi.
Pokazalo se da su sunca, u stvari, jedan od najvećih problema, na koji nije
računao. Na Avernusu je smenjivanje dana i noći uglavnom zavisilo od
čovekovog temperamenta; ovde nije postojala mogućnost izbora. Pošto se
posle sumraka spuštala noć, Bili je po prvi put osetio onu drevnu nesigurnost
svoje vrste. Veoma davno, čovečanstvo je izgradilo skučena mesta protiv
tame. Razvili su se gradovi, prerasli u metropole i poleteli u svemir; sada se
osećao kao da se vratio da početak istorije.
Preživeo je tu noć. lako to nije želeo, ipak je zaspao i probudio se, a da
mu nije falila ni dlaka s glave. Radeći svoje uobičajene jutarnje vežbe ponovo
je postao svestan sebe. Dovoljno je vladao sobom da napusti zaklon skupine
drveća i da se veseli jutru. Pošto je nešto popio i pojeo iz svojih zaliha, uputio
se prema Matrasilu.
Dok je koračao stazom kroz džunglu, pometen glasanjem ptica, odjednom
je postao svestan koraka iza sebe. Okrenuo se. Jedan fagor se istog časa sledi
na svega nekoliko koraka od njega.
Fagori su bili deo mitologije Avemusa. Posvuda su se mogli videti njihovi
portreti i modeli. Međutim, ovaj ovde bio je stvaran i živ. Dok je odmeravao
Bilija nešto je žvakao, a niz donju široku usnu slivala mu se pljuvačka. Svoje
krupno telo ogrnuo je jednodelnim ogrtačem mestimično obojenim
crvenkastožutom bojom. Čuperci njegove dugačke bele dlake bili su slično
obojeni, što im je davalo nezdrav izgled. Preko jednog ramena bila mu je u
čvor svezana mrtva zmija… koju je očigledno nedavno ulovio. U šaci je držao
krivi nož. Ovo nije bila niti kakva idealizirana muzejska postavka niti dečja
igračka za maženje. Kada je koraknuo bliže, Bili oseti ustajao smrad njegovog
znoja od koga mu se zavrte u glavi.
On se otvoreno zagleda u njega i lagano progovori na Hurdu jeziku.
„Možete li mi dati pravac za Matrasil?”
Stvorenje nastavi da preživa. Pokazalo se da žvaće neku vrstu skarletnog
oraha; sok te boje kapao mu je iz usta. Kap pade i na Bilija Ksjao Pina.
On podiže dlan i otre je sa obraza.
„Matrasil”, reče stvorenje, izgovorivši reč tromo kao „Madrazil”.
„Da. Koji je put za Matrasil?”
»Da.”
Nemoguće je bilo odrediti da li je pogled njegovih svetlocrvemh očiju bio
krotak ili ubilački. On skloni pogled u stranu, i otkri da u blizini stoji još
fagora, nalik na grmlje među senkama od lišća.
„Možete li razumeti ono što govorim?” Njegove rečenice poticale su iz
knjižice sa frazama. Bio je zbunjen nestvarnošću situacije.
„Odvođenje do izvesnog mesta ulazi u okvir sposobnosti.”
Od jednog stvorenja koje poseduje snagu kakve gromade, teško se moglo
očekivati da bude razumno, ali Bili uopšte nije sumnjao u njegove namere.
Stvorenje klimnu napred lagano i gurnu Bilija da pođe stazom. Bili krenu.
Ostale prilike vukući se krenuše između rastinja ukorak s njima.
Stigoše do jedne izlomljene padine. Na tom mestu je džungla bila
raskrčena… pojedino drveće bilo je poobarano, a užurbane svinje pobrinule
su se da novo rastinje nikada dovoljno ne poraste. U mestimične pokušaje
kultivisanja spadale su i kolibe, ili pre bi se moglo reći da su to bili krovovi
podignuti na motkama.
U zaklonu koji su obezbeđivale takve kolibe, ležale su poput stoke neke
zdepaste prilike. Neke od njih se pridigoše i krenuše prema sakupljačima
hrane, a jedna od njih dunu u mali rog da objavi njihov dolazak. Bili se našao
okružen mužjacima i ženkama dvobridaša, pljačkašima, gilotama i
kržljavcima, koji su upitno zurili u njega. Pojedini kržljavci trčkarali su na sve
četiri.
Bili se spusti u položaj Poniznosti.
„Pokušavam da stignem do Matrasila”, reče on. Apsurdnost te rečenice
natera ga da se nasmeje; morao je da preispita svoje stanje pre no što postane
histeričan, ali buka koju je podigao natera sve da se povuku.
„Niži kzan je blizu, može se priupitati”, reče jedna gilota, dodirnuvši mu
ruku i napravivši pokret glavom. On krenu za njom preko kamenjem posute
doline, a za njim pođoše i svi ostali. Sve pored čega je prolazio… od nežnih
zelenih mladica do okruglih gromada… bilo je grublje no što je mogao sebi
da predstavi.
Ispod jednog platnenog zdanja podignutog naspram niske stene u dolini
ležao je ispružen jedan postariji fagor, ruku savijenih pod nemogućim
uglovima. Podigao se u sedeći položaj kao da klizi; pokazalo se da je to, u
stvari, jedna veoma stara gilota, sa ispupčenim uvelim grudima i crnim
dlakama koje su štrčale iz njenog ogrtača. Ogrlica od uglačanog gving-gving
kamenja visila joj je oko vrata. Kroz nos je nosila provučenu narukvicu za
lice kao oznaku svog ranga. Ona je očigledno bila taj „niži kzan.”
Ostavši da sedi, ona podiže pogled ka Biliju.
Obrati mu se upitnim tonom.
Bili je bio junior u velikom sociološkom klanu Pina, ali ne baš savestan
na tom polju. Radio je u odeljenju koje je proučavalo porodicu Anganola, iz
pokolenja u pokolenje. Među njegovim pretpostavljenima bilo je onih koji su
bili dobro upoznati sa istorijatima predaka sadašnjeg kralja sve do prošlog
proleća, pre nekih šesnaest pokolenja. Bili Ksjao Pin govorio je Olonet,
glavni jezik Kompanlata i Hespagorata i nekoliko njegovih varijanti,
uključujući i Stari Olonet. Ali nikada nije pokušao da nauči jezik dvobridaša,
domorodački; nije čak dobro vladao ni Hurdu jezikom kojim je govorila niži
kzan, tim graničnim jezikom što se sada koristio za međusobno
sporazumevanje ljudi i fagora.
„Ne razumem”, reče on, na Hurduu, i prože ga neki čudan osećaj kao da
ga je ona razumela, kao da je zakoračio iz stvarnog sveta u neku čudnu bajku.
 „Koliko ja razumeti ti si s nekog dalekog mesta”, reče ona, prevevši ono
što je rekla na svom jeziku, prepunom imenica, na Hurdu. ,,U kakvoj situaciji
je to daleko mesto?”
Možda su videli svemirski brod kako se spušta.
On napravi jedan neodređen pokret i odrecitova pripremljen odgovor.
„Dolazim iz jednog udaljenog grada u Morstrualu, gde sam kzan.” Morstrual
se nalazio još dalje od Mordrita tako da je slobodno mogao da se posluži
njegovim imenom. „Tvoj narod biće nagrađen ako me otprati do kralja
JandolAnganola u Matrasil.”
„Kralj JandolAnganol.”
„Da.”
Ona se ukoči, pogleda uprtog ispred sebe. Jedan pastuv koji je u blizini
čučao dodade joj kožnu bocu iz koje ona poče da pije baleći i puštajući da se
tečnost prosipa. Osećao se miris jakog alkohola. Ah, pomisli on, ratel: štetno
piće koje su destilovali dvobridaši. Obreo se u jednom siromašnom plemenu
fagora. Evo ga ovde, gde uspešno izlazi na kraj sa tim zagonetnim zverima, a
na Avernusu svi ga gledaju preko optičkog sistema. Čak i njegov stari
Savetnik. I Roz.
Vrućina i kratak put koji je prešao po neravnom tlu bili su za njega
previše. Ali zbog mnogo svesnijeg motiva seo je na jedan ravan kamen i
ispružio noge, oslonivši laktove o kolena, i nonšalantno se zagledavši u
stvorenje pred sobom. I najneverovatniji događaji postaju svakodnevni kada
ne postoji alternativa.
„Rasa dvobridaša nosi mnogo kopalja u krstaškom ratu kralja
JandolAnganola.” Ona zastade. Iza nje nalazila se pećina. U njenoj senci
sijale su nejasne svetlocvene oči. Bili je pretpostavljao da je unutra verovatno
smešten predak plemena koji je sve slabiji i lagano se pretvara u čisti keratin.
Bio je i predak i idol, tako da je svaki živi fagor pomagao da njegovi potomci
prežive mučne vekove Frejrove dominacije.
„Frejrovi sinovi bore se protiv Frejrovih sinova svake sezone, i mi
pozajmljujemo koplja.”
Prepoznao je tradicionalni fagorski izraz za čovečanstvo. Dvobridaši, koji
nisu bili u stanju da izmisle nove izraze, jednostavno su usvajali stare.
„Naredi dvojici iz tvog plemena da me otprate do kralja JandolAnganola.”
Ponovo se ukočila… kao i svi ostali, što je Bili primetio pošto se osvrnuo
oko sebe; svi su se zajedno ukočili. Jedino su svinje i psi tumarali unaokolo,
bez prestanka tragajući za poslasticama u prljavštini.
 Stara gilota tada otpoče dugačak govor koji je premašivao Bilijevu
mogućnost razumevanja. Morao je da je zaustavi usred njenog mrmljanja,
zamolivši je da krene od početka. U ustima je od Hurdu jezika imao jednak
ukus kao od kozjeg sira. Pristigoše i drugi fagori, i okružiše ga, zapahnjujući
ga svojim jakim mirisom koji ga je gušio… ali ne baš onoliko neprijatnim
koliko je pretpostavljao da će biti… i svi stadoše da pomažu svom vođi u
objašnjavanju. Rezultat toga bio je da on ništa nije shvatio.
Pokazivali su mu stare rane, kožu i krzno odrano s leđa, slomljene noge,
iščašene ruke, i sve su to činili s mirnom upornošću. Bio je revoltiran i
zadivljen. Iz pećine su izvukli zastave i jedan mač.
Postepeno je shvatio šta su želeli da mu kažu. Većina ih je služila u Petoj
armiji kralja JandolAnganola. Pre nekoliko nedelja, krenuli su u boj protiv
driatskih plemena. Doživeli su poraz kod Kosgata. Plemena su upotrebila
neko novo oružje koje je lajalo poput kakvog ogromnog lovačkog psa.
Ovi jadnici su preživeli. Ali nisu se usuđivali da se vrate u kraljevu službu
kako džinovski pas ne bi ponovo zalajao na njih. Živeli su kako su mogli.
Sanjali su o tome da se vrate u hladne oblasti Nkrtika.
Bila je to dugačka priča. Muve i priča jako su uznemirili Bilija. Poslužio
se ratelom. Bio je ubitačan, upravo onakav kavim su ga opisivali u knjigama.
Osetivši da je pospan prestao je da ih sluša u trenutku kada su pokušali da mu
objasne kosgatsku bitku. Za njih se to moglo desiti i juče.
„Hoće li me dvojica od vas otpratiti do kralja ili ne?”
Ućutaše, a zatim počeše između sebe da gunđaju na domorodačkom
jeziku dvobridaša.
Posle dužeg vremena, gilota mu se obrati na hurdu jeziku.
„Kakav poklon iz tvoje ruke nama za takvu pratnju?”
Na zglavku je nosio pljosnati sivi sat, čiji je trostruki niz brojki pokazivao
vreme na Zemlji, Centralnom Kampanlatu i na Avernusu. Spadao je u
standardnu opremu. Fagore ne bi zanimalo da znaju koliko je sati, jer su
njihovi eotemporalni hamej mozgovi prihvatali samo sadašnjost koja je
beležila jedino povremena kretanja; ali sat bi im se mogao dopasti kao ukras.
Umrljano lice starice nižeg kzana nadnelo se nad njegovu ruku kada ju je
on ispružio prema njoj. Sada je jasno video i njene rogove od kojih je jedan
bio slomljen na pola, a njegov vrh zamenjen drvenim klinom.
Ona se povuče i čučnu i pozva dvojicu mlađih pastuva.
„Učiniti ono što ta stvar traži”, reče ona.
 *
Pratioci se zaustaviše kada se u daljini ukaza nekoliko kuća. Dalje nisu
želeli da pođu. Bili Ksjao Pin skinu sat sa zglavka i ponudi im ga. Pošto su
malo razmislili, odbiše da ga prime.
Nije uspeo da razume njihovo objašnjenje. Izgleda da su sa hurdu jezika
prešli na domorodački. Uspeo je da razabere da su u pitanju brojevi. Možda
su se plašili brojke koje su se stalno menjale. Možda su se plašili nepoznatog
metala. Odbili su ga sasvim ravnodušno; jednostavno nisu hteli da ga uzmu;
ništa nisu tražili zauzvrat. „JandolAnganol”, rekoše. Očigledno su i dalje
poštovali kraljevo ime.
Kada je krenuo napred. Bili se još jednom osvrnuo na njih, ali mu je
pogled zaklonila jedna rascvetala puzavica koja je visila sa drveta. Nisu se ni
pomakli. Plašio ih se; ali istovremeno je bio i zadivljen činjenicom da se
nalazio u njihovom društvu i da je ostao priseban.
Uskoro je iz jednog sna prešao u drugi isto tako divan san, kada je
zakoračio na uzane ulice Matrasila. Krivudavi put odveo ga je do ispod jedne
stene na kojoj se uzdizala palata. Počeo je da prepoznaje mesto na kome se
nalazio. Pojedine stvari video je kroz optički sistem na Avernusu. Bio je u
iskušenju da zagrli prve Helikonijance koje je ugledao.
U stenu su bile ugrađene crkve; strožiji religijski redovi oponašali su ono
što su voleli njihovi gospodari u Panovalu i povlačili su se dalje od svetlosti.
Manastiri su bili nagomilani na steni, i uzdizali se u visinu uglavnom do
trećeg sprata; oni bogatiji bili su izgrađeni od kamena, a siromašniji od
drveta. Iako to nije želeo Bili se zadržavao da opipa šare drveta, zavlačeći
nokte u pukotine. Poticao je sa sveta gde je sve bilo obnovljeno… ili uništeno
ili rekonstruisano… čim bi ostarelo. A na ovom drevnom drvetu videle su se i
pukotine: a neverovatnu slučajnost predstavljalo je i samo ustrojstvo tih
pukotina.
Taj svet bio je zagušen pojedinostima za koje on nije ni pretpostavljao da
postoje.
Manastiri su bili obojeni veselim bojama - crvenim i žutim, ili crvenim i
purpurnim, i u tim bojama bio je utisnut krug Akhanabe. Na vratima je bio
predstavljen bog kako silazi u vatru. Oko glave su mu se nemirno vijorili crni
loknasti pramenovi kose. Obrve su mu bile izvijene naviše. Osmeh na
njegovom poluljudskom licu otkrivao je oštre bele zube. U obe šake nosio je
baklje. Ogrtač od tkanine obavijao se oko njegovog plavog tela poput kakve
zmije.
I na barjacima su slikovito bili predstavljani sveci, kućni duhovi i đavolci:
Juli sveštenik, Denis kralj, Vitram i Vutra i čitava reka drugih, velikih i crnih,
malih i zelenih sa kandžama na nožnim prstima i prstenjem na palčevima.
Među tim nadnaravnim bićima… debelim, ćelavim ili dlakavim… nalazila su
se i ljudska bića, uglavnom kao molioci.
Ljudska bića prikazivana su kao mala. Tamo odakle ja dolazim, ljudska
bića bila bi prikazana velika. Ali ovde su promicali kao molioci, samo zato da
bi ih bogovi na ovaj ili onaj način pokosili. Vatrom, ledom, mačem.
Bili se priseti školskih lekcija, koje je sada obogatila stvarnost. Naučio je
da je religija na nazadnoj Helikoniji bila veoma važna. Ponekad su čitave
nacije u samo jednom danu prelazile sa jedne religije na drugu… to se
dogodilo Oldorandu, priseti se on. Druge, pak, nacije, kada bi izgubile religiju
u isto tako kratkom razdoblju, propadale bi i nestajale bez traga. Ovde se
nalazio istinski bastion borlienske vere. Pošto je bio ateista Bilija su ti
posvuda islikani jarki udesi istovremeno i privlačili i odbijali.
Sveštenike izgleda nije mnogo uzbuđivalo to što se svet nalazi u tako
jadnom stanju; pustoš je jednostavno predstavljala deo jednog većeg ciklusa,
pozadinu njihovog spokojnog postojanja.
„Boje!” izusti Bili na glas. Boje pustošenja ličile su na raj. Ovde nema
nikakvog zla, pomisli on, opčinjen. Zlo je negativno. Ovde je sve krepko. Zlo
se nalazi tamo odakle sam došao, u negativnosti.
Krepko. Da, jeste krepko. Nasmeja se.
Otvorenih usta i raširenih ruku, stajao je nasred ulice. Mirisi koji su
promicali poput boja koje oslikavaju vazduh zarobiše ga. Svaki korak na
njegovom putu bio je prepun raznih mirisa… bila je to jedna od dimenzija
života koja je nedostajala na Avernusu. U blizini, u senci stene, nalazio se
izvor sa tezgama poredanim unaokolo. Sveštenici su hitali iz svojih zgrada da
tu kupe hranu.
Biliju pade na pamet kako oni to verovatno izvode samo zbog njega.
Mogao bi uskoro da mu kucne poslednji čas. Ali nije žalio, jer bilo mu je
dovoljno i samo to što se našao ovde, što je mogao da udiše ove slasne mirise
i što je video sveštenike kako prinose licu masno pecivo. Iznad njih, sa
manastirskog balkona vijorio se crveno žuti barjak, na kome je mogao da
pročita, ODUVEK JE POSTOJALA MUDROST NA OVOM SVETU. U sebi
se nasmejao pročitavši ovaj nenaučni napis: mudrost je trebalo izmisliti…
inače on sada ne bi bio ovde.
Ovde, u prometnoj ulici, Bili je sve više shvatao kako je izgledalo
helikonijsko društvo bez sveštenika i kako je vera u Akhanabu podsticala na
akciju. Njegova antipatija prema religiji bila je duboko usađena; sada se obreo
u civilizaciji koja se na njoj zasnivala.
Kada se približio tezgama, obrati mu se jedna prodavačica. Bila je
krupna, bedno obučena, sa velikim crvenim licem. Održavala je vatru u
nekakvom roštilju. Prodavala je pecivo. Bili je kod sebe imao krivotvoren
novac, kao i ostalu opremu potrebnu za ovu posetu. Izvadivši nekoliko
novčića iz džepa, on plati ženi, a ona mu dade kolač koji je slasno mirisao.
Metalni kalupi u kojima su se pekli kolači ostavljali su na njima Akhanabin
religijski znak, krug u krugu, dva kruga međusobno spojena. Prvi put je tada,
kada je zagrizao kola, pomislio kako taj znak možda predstavlja, na grub
način, orbitu manjeg sunca, Bataliksa, oko onog većeg.
„Neće vas ugristi”, reče mu prodavačica, smejući se.
On se udalji, ponosan što je uspeo da obavi trgovinu. Jeo je pažljivije od
sveštenika, jer je bio svestan da ga Avernus posmatra. I dalje žvaćući, on
nastavi tom ulicom otmenim hodom. Uskoro je odmicao padinama koje su
vodile u matrasilsku palatu. Bilo je divno. Prava hrana je bila divna.
Helikonija je bila divna.
Put postade poznatiji. Pošto je proučio tri pokolenja porodice koja je sada
bila kraljevska, Biliju je donekle bio poznat položaj planete i njegova okolina.
Više no jednom gledao je arhivske trake koje su prikazivale kako su snage
dede sadašnjeg kralja zauzele ovo utvrđenje.
Na glavnoj kapiji zatražio je da razgovara sa JandolAnganolom,
pokazavši lažna dokumenta koja su potvrđivala da je on emisar iz daleke
zemlje Morstruala. Pošto su ga prvo ispitali u stražamici, sproveli su ga u
neku drugu zgradu. Usledilo je dugo čekanje pre no što su ga poveli u deo
zgrade koji je prepoznao kao kancelarovo kraljevstvo.
Tu je lupnuo petama, zureći u sve i svašta… tepihe, izrezbaren nameštaj,
peć, zavese na prozorima, mrlje na tavanici… u nekoj vrsti groznice. Od onog
kolača mu se štucalo. Ovaj svet bio je lavirint zadivljujućih pojedinosti, svaka
šara na tepihu na kome je on stajao… nagađao je da je madijskog porekla…
imala je značenje koje je poticalo iz istorije ove planete.
Kraljica MirdemIngala, kraljica nad kraljicama, stajala je upravo u ovoj
odaji, svojim stopalom u sandali kročila je po ovom istkanom tepihu, a
prikazane zveri i ptice zahvalno su primale njenu težinu dok je prolazila.
Dok je Bili tako stajao zagledan u tepih, oseti slabost. Ne, nemoguće da je
smrt već tako blizu. On se uhvati za stomak. Nije to smrt, već onaj kolač?
Spusti se na stolicu…
Napolju se prostirao svet u kome je sve imalo dve senke. Osećao je
vrućinu i snagu koji su na njemu vladali. Bio je to stvarni kraljičin svet, a ne
veštački svet Bilija i Roz. Ali možda on nije njemu dorastao…
Glasno štucnu. Sada je razumeo na šta je njegov Savetnik mislio kada je
kazao da bi Bili mogao da ispuni sve svoje želje i sa Roz. Ali to nikada ne bi
moglo da se dogodi dok mu je kraljica iz mašte stajala na putu. A prava
kraljica se nalazila negde na dohvat ruke.
Vrata se otvoriše… čak je i to predstavljalo čudo. Drvena vrata. Pojavio
se mršav stari sekretar, koji ga povede do kancelareve odaje. Seo je u
predvorje i stao da čeka. Osetio je olakšanje jer je štucanje prestalo, i pošto
mu više nije bilo tako slabo.
Pojavio se kancelar Sartorilrvrash, zabrinuto koračajući. Ramena su mu
bila povijena iako se trudio da bude uljudan; ipak se videlo da su mu misli
zaokupljene drugim stvarima. Saslušao je Bilija bez imalo zanimanja, a zatim
ga požurio u jednu veliku odaju u kojoj su najveći deo prostora zauzimale
knjige i dokumenti. Bili je sa strahopoštovanjem posmatrao kancelara. Evo
nekoga ko pripada istoriji. Nekada je to bio pravi mladi jastreb-savetnik, koji
je pomogao dedi i ocu JandolAnganola da uspostave borliensku državu.
Obojica sedoše. Kancelar stade uzrujano da čupka zulufe i mrmlja nešto
nerazumljivo. Činilo se da uopšte ne sluša Bilija koji mu je opisivao kako je
stigao iz jednog grada u Morstrualu, na struji Čals. Obgrlio je svoje mršavo
telo kao da želi sam sebe da u teši.
Kada je Biliju ponestalo reči, on zbunjeno sede i među njima zavlada
tišina. Zar kancelar nije razumeo njegov Olonet?
Sartorilrvrash konačno progovori. „Učinićemo sve što je u našoj moći da
vam iziđemo u susret, gospodine, mada ovo baš nije najsrećniji trenutak, ni u
kom slučaju nije najsrećniji.”
„Želeo bih, ako mogu, s vama da popričam, kao i sa njegovim
veličanstvom i kraljicom. Posedujem znanje koje mogu da ponudim, ali i
pitanja koja bih želeo da postavim.”
On još jednom štucnu.
„Izvinite.”
„Da, da. Izvinite vi mene. Ja sam ono što je neko jednom nazvao
poznavaocem znanja, ali današnji dan je pun samih neprilika.”
On ustade, uhvativši čvrsto šakama svoj umrljani ćarfrul, i odmahujući
glavom dok je posmatrao Bilija kao da ga vidi po prvi put.
„Šta se to tako loše danas dogodilo?” upita zabrinuti Bili.
„Kraljica, gospodine, kraljica MirdemIngala…” Kancelar skresa
zglavcima prstiju po stolu da bi još više istakao svoje reči. „Naša kraljica je
odbačena, proterana, gospodine. Danas će otploviti u izgnanstvo. Prema
drevnom Gravabagalinienu.”
On šakama prekri lice i poče da plače.
 NEKE NEPRILIKE ZA KANCELARA
Postojala je jedna stara seoska izreka što su je koristili seljani u predelu
koji su između sebe i dalje nazivali Embrudok i koja se odnosila na kontinent
na kome su živeli: „Nema ni akra zemlje pogodnog za naseljavanje, ali niti
jedan akr nije nenaseljen.”
Ta izreka je predstavljala bar jedan od načina da se iskaže istina. Čak i
sada, kada su milioni verovali da će svet nestati u plamenu, putnici svih vrsta
prelazili su s jednog na drugi kraj Kampanlata. Od celih plemena, kao što su
bili Madiji migranti i nomadski narodi Mordriata, do hodočasnika, koji su
svoja hodočašća merili ne po pređenim miljama već po obiđenim svetilištima;
bande pljačkaša koje su premeravale teritorije po prerezanim grkljanima i
dignutim novčanicama; zatim usamljeni trgovci, koji su prevaljivali mnoge
morske milje da bi prodali kakvu pesmu ili kamen po većoj ceni no što su za
njih mogli da dobiju kod kuće… svi oni nalazili su ispunjenje u kretanju.
Čak ni vatre koje su proždirale unutrašnjost kontinenta, zaustavljajući se
na kratko jedino kod reke ili pustinja, nisu odvraćale putnike. Šta više, samo
su još doprinosile da se njihov broj uveća, da im se priključe i izbeglice u
potrazi za novim domovima.
Jedna takva skupina pristigla je u Matrasil iz Valvorala na vreme da vidi
kraljicu MirdemIngalu kako odlazi u izgnanstvo. Kraljevska straža nije im
dozvolila dugo da zure u nju. Oficiri su se obrušili na pridošloce u naprslim
čamcima i proterali muškdrce da služe u Zapadnim ratovima.
Tog popodneva, stanovnici Matrasila na kratko su zaboravili ratove… ili
su potisnuli misli vezane za njih zarad ove nove drame. Ovo je bio
najdramatičniji trenutak u mnogim dosadnim životima: siromaštvo, zbog koga
su jednostavno samo tavorili, teralo ih je da svoje živote žive kroz živote
moćnika. Izlazili su u susret i tolerisali ćefove svojih kraljeva i kraljica kako
bi šok ili oduševljenje mogli prodreti i u njihove živote.
Dim je lebdeo iznad grada, obavijajući neme gomile duž keja. Kraljica je
stigla kočijom. Probijala se kroz redove ljudi. Vijorile su se zastave. Bilo je
barjaka sa natpisima POKAJ SE! i ZNACI SU NA NEBU. Kraljica se nije
osvrnula ni levo ni desno.
Njena kočija se zaustavila kod reke. S nje skoči lakej i otvori njenom
veličanstvu vrata. Ona ispruži svoje sveto stopalo i siđe na kaldrmu. Za njom
se pojaviše Tatro i jedna dvorska dama.
MirdemIngala zastade, a onda se osvrnu oko sebe. Preko lica je imala
veo, ali oreol lepote obavijao ju je poput parfema. Luger koji je trebalo da
prebaci nju i njenu pratnju nizvodno do Otasola, a potom do Gravabagliniena,
već je bio spreman. Predstavnik crkve u službenoj svešteničkoj odeći čekao je
na palubi da je pozdravi. Ona pređe preko mosta. Skupini se ote uzdah kada je
napustila tle Matrasila.
Otišla je pognute glave. Kada se našla na palubi i saslušala sveštenikov
pozdrav, smakla je veo, podigla ruku i mahnula u znak pozdrava, ponosno
podigavši glavu.
Ugledavši to jedinstveno lice, podiže se žamor iz pristaništa, iz prolaza i
sa obližnjih krovova, žamor koji je ubrzo prerastao u klicanje. Tako se
Matrasil ovim neartikulisanim pozdravom oprostio od svoje kraljice nad
kraljicama.
Nije napravila nikakav dodatni pokret, dozvolila je da joj veo padne
ponovo preko lica, okrenula se na peti i, sišavši u potpalublje, nestala s vidika.
Dok je brod izvlačio sidro, jedan mladi dvorski gizdelin dotrčao je do
ivice keja i stao da recituje poznatu poemu: „Ona je samo leto.” Nije bilo
muzike, a prestalo je i klicanje.
Niko ko je tu stajao i nemo ispraćao kraljicu nije znao ništa o događajima
koji su se toga popodneva zbili na dvoru, mada će vesti o strašnim delima
uskoro procureti.
Razapeta su jedra. Brod sa izgnanicima lagano se odvojio od keja i
krenuo na svoj put nizvodno. Kraljičin vikar stajao je na palubi moleći se.
Niko iz okupljene skupine, na ulici, na stenama ili od onih koji su sedeli na
krovovima, nije se ni pomerio. Drvena ljuska počela je da se smanjuje s
udaljenošću, pojedinosti da se zamagljuju.
Ljudi su se u tišini razišli kućama, ponevši sa sobom svoje barjake
Matrasilski dvor vrveo je od frakcija. Neke od tih trakcija bile su uz dvor;
neke su imale podršku naroda. Među ovim drugimm nesumnjivo su najveću
podršku imali Mirdolatori. Ova ironično nazvana klika suprotstavljala se
kralju po gotovo svim pitanjima, ali je zato u svemu podržavala kraljicu nad
kraljicama.
Unutar velikih skupina postojale su i manje. Samointeres se pobrinuo za
to da se svaki čovek na neki način okrene i protiv rođenog brata. Mogli su se
izmisliti mnogi razlozi za pružanje podrške ili suprotstavljanje učvršćivanju
saveza sa Odlorandom, u toj neprestanoj borbi za sticanje boljeg položaja na
dvoru.
Bilo je onih… verovatno su bili ženomrsci… koji su se nadali da će
doživeti dan da kraljicu MirdemIngalu vide obeščašćenu. Bilo je i drugih…
koji su možda sanjali o tome da bude njihova… i koji su stoga želeli da ona
ostane. Među onima koji su želeli da ostane, bili su i neki od najvatrenijih
Mirdolatora koji su verovali da bi ona trebalo da ostane, a kralj da ode. Na
kraju su se ipak složili da taj problem razmotre sa pravne strane… da
zanemare njenu fizičku privlačnost… i zaključili su da i ona ima isto onoliko
pravo na borlienski presto kao i Orao.
Zavist se pobrinula za to da i neprijatelji kralja i neprijatelji kraljice budu
stalno aktivni. Onog dana kada je kraljica otišla mnogi su bili spremni da se
prihvate oružja.
Ujutro toga dana, JandolAnganol je rešio da se malo obračuna sa
nezadovoljnicima.
Kralj i Sartorilrvrash namamili su Mirdolatore da se okupe u jednoj od
dvorskih odaja. Došlo je njih šezdeset jedan, neki od njih bili su sedobradi
starci koji su se obavezali na vernost još roditeljima MirdemIngale,
RatanOboralu i Divljoj Šanani. Ogorčeno su nahrupili na sastanak. Dvorski
stražari su za njima zalupili vrata i ostali da čuvaju odaju. Dok su Mirdolatori
vrštali i onesvešćivali se od vrućine, Orao je sa zluradim sjajem na licu pošao
na poslednji sastanak sa svojom ljubljenom kraljicom.
MirdemIngala još nije mogla da se oporavi od preokreta koji ju je snašao.
Obrazi su joj bili bledi. Pogled užaren. Nije mogla da jede. Bavila se
sitnicama. Kada je kralj došao kod nje upravo je šetala sa Mai TolramKetinet,
razmatrajući budućnost svoje dece. Ako je njena budućnost bila u opasnosti,
onda je i njihova. Tatro je bila još mala, a i devojčica. Ali zato je sva silina
kraljeve osvete mogla da padne na Robajdaja. Robajdaj je nestao, otišavši na
jedan od svojih divljih izleta. Izgleda da neće moći ni da se oprosti od njega.
Niti će njen brat biti ovde da utiče na svog svojeglavog nećaka.
Dve žene su šetale MirdemIngalinom dnevnom baštom. Tatro se igrala sa
princezom Simodom Tal… a to je predstavljalo ironiju koja je mogla da
nastane, ali ne i da se pobliže razmotri.
Ovu baštu je stvorila sama kraljica, tako što je izdavala uputstva
baštovanima. Bogate krošnje drveća i veštačke stene skrivale su staze od
Frejrovih očiju. Bilo je dovoljno hlada za spekulisanje genetikom i bujanje
melaničkih oblika rastinja.
Poludnevne biljke rasle su pored celodnevnih. Džeodfraj, celodnevna
puzavica sa svetlo ljubičastim i narandžastim cvetovima postala je zakržljali
albik koji se privijao uz tle. Na albiku su povremeno izrastali groteskni
skarletni i narandžasti pupoljci duž mesnate stabljike, kako bi privukli pažnju
dnevnih moljaca. U blizini su se nalazili i olvil, jarpel, idront i trnoviti brut, i
svi oni su obezbeđivali hlad. Visprad, koji se držao tla, stvarao je prekrivene
cvetove. Noćne vrste, kao zadal grmlje, toliko su se prilagodile da su se radije
pomerale prema osvetljenijim mestima nego prema onim tamnijim.
Te biljke su njeni podanici donosili iz ranih delova kraljevstva. Ona nije
baš mnogo razumela astronomiju koju je Sartorilrvrash pokušavao da joj
nametne kao ni spore razvučene manevre Frejra preko neba, osim ako je za
njih bilo vezano njeno razumevanje ovih biljaka, koje su na svoj instiktivno
vegetativni način reagovale na te zbunjujuće apstraktne elipse o kojima je
kancelar voleo da govori.
Danas poslednji put obilazi ovo omiljeno mesto. Elipse njenog vlastitog
života okrenule su se protiv nje.
Na kaplji se pojaviše kralj i njegov kancelar. Još iz daljine osetila je
njihovu želju da budu čisto formalni s njom. Primetila je napetost u kraljevom
držanju. Sva van sebe ona položi šaku na zglavak svoje dvorske dame.
Sartorilrvrash im priđe i formalno se nakloni. Zatim povede sa sobom
dvorsku damu kako bi ostavio kraljevski par nasamo.
„Kralj će ubiti Kjun. Sumnja da ona voli moga brata Hanru, ali to nije
tačno. Mogu da se zakunem da nije. Kraljica nije učinila ništa neprilično.
Nevina je.”
„Druga je njemu računica na pameti, i neće je ubiti,” reče Sartorilrvrash.
Jedva da ju je i pogledao kako bi je utešio. Skupio se u svom ćarfrulu, a lice
mu je posivelo. „Želi da se otarasi kraljice iz političkih razloga. To se i pre
događalo.”
On nervozno otera leptira sa svog rukava.
„Zašto je onda naredio da ubiju Jeferala?”
„Tu bi nevolju pre trebalo svaliti na moja pleća nego na kraljeva. Prestani
da brbljaš ženo. Pođi sa Kjun u izgnanstvo i pazi na nju. Nadam se da ću
ponekad moći da se javim, ako ostanem gde jesam. Gravabagalinien nije tako
loše mesto za stanovanje.”
Zašli su ispod jednog lučnog prolstza i smesta ih je zapahnula ustajalost
tog složenog zdanja.
Mai Tolramketinet sasvim ravnodušnim glasom upita: „Šta je to
zaokupilo kraljev um?”
„Ja poznajem samo njegov ego. Taj je sjajan poput dijamanta. Spreman je
da saseče sve druge egoe. Ne može da podnese kraljičinu blagost.”
Kada ga je mlada žena napustila, ostao je da stoji u dnu stepeništa
pokušavajući da se smiri. Negde iznad njega, začuo je glasove diplomata koji
su bili u poseti. Čekali su sasvim ravnodušno da čuju kako će cela stvar
ispasti i uskoro će otići, bez obzira na to šta se dogodilo.
„Na kraju sve odlazi…”, reče on sam sebi. U tome je trenutku čeznuo za
svojom ženom.
Kraljica je u međuvremenu stajala u svojoj bašti, slušajući prigušen,
užurbani glas JandolAnganola, koji je pokušavao da joj nametne ono što je on
osećao. Ustuknula je kao pred kakvim ogromnim talasom.
„Kjun, primorali su me da se rastanem od tebe radi opstanka kraljevstva.
Tebi su poznata moja osećanja, ali takođe znaš da postoje dužnosti koje
moram da izvršavam…”
„Ne, to kod mene neće proći. Povinovao si se običnom ćefu. Iz tebe ne
progovara dužnost već tvoj khmir.”
On odmahnu glavom, kao da je time želeo da odagna bol koji mu se
ogledao na licu.
„Ono što činim moram da učinim, iako me to uništava. Ne želim nikog
drugog pored sebe do tebe. Reci da bar toliko razumeš pre no što se
rastanemo.”
Lice joj je bilo ukočeno. „Oklevetao si mog mrtvog brata i mene. Zar nisi
ti bio taj koji je izdao naređenje da se raširi ta laž?”
„Molim te da shvatiš, šta moram da učinim za svoje kraljevstvo. Ja ne
želim da se rastanemo.”
„Zar nisi ti izdao naređenje da se rastanemo? Ko sem tebe ovde
zapoveda? Ako ne zapovedaš ti, onda je nastupila anarhija, i kraljevstvo ne
vredi spašavati.”
On je ispod oka pogleda. Orao je bio bolestan. „Tu politiku moram
sprovesti do kraja. Ne šaljem te u zatvor već u divnu palatu Gravabagalinien,
gde Frejr ne žari s neba tako jako. Budi tamo zadovoljna i nemoj spletkariti
protiv mene, jer će inače tvoj otac platiti za to. Ako se ratne vesti poprave, ko
zna, možda ćemo ponovo biti zajeano.”
Ona ga zaobiđe i svojom žestinom natera da se zagleda u njeno izražajno
lice.
„Da možda ne nameravaš da se ove godine oženiš tim lascivnim
oldorandskim detetom, a sledeće da se razvedeš kao i od mene? Da ti možda
nije na pameti beskrajan niz brakova i razvoda kojima ćeš spasiti Borlien?
Govoriš da me samo šalješ odavde. Ali budi uveren da ti se, kada me jednom
pošalješ od sebe, nikada više neću vratiti.”
 JandolAnganol ispruži ruku, ali se ne usudi da je dodirne. „Govorim ti iz
srca… ako još veruješ da ga imam… ne šaljem te od sebe. Možeš li to da
razumeš? Ti se ravnaš samo prema religiji i principima. Pokušaj da shvatiš šta
to znači biti kralj.”
Ona ubra grančicu idronta da bi je odmah potom bacila.
,,Oh, naučio si ti mene šta to znači biti kralj. Strpati oca u tamnicu, oterati
sina, oklevetati zeta, poslati mene na kraj kraljevstva… eto, to znači biti kralj!
Tu sam lekciju od tebe dobro savladala.
Stoga ću ti, Jane, odgovoriti na tvoj način. Ne mogu da te sprečim da me
proteraš. Ali kada me se budeš odrekao, to će značiti da na sebe preuzimaš
sve posledice toga čina. S njima ćeš morati živeti i umreti. To ti govori
religija, ne ja. Ne očekuj da izmenim ono što se ne može izmeniti.”
„Ali ja to očekujem.” On proguta knedlu. Čvrsto je stegnu za ruku ne
želeći da je pusti iako se otimala. Povede je duž staze, a leptiri su pred njima
uzletali. „Očekujem. Očekujem da me i dalje voliš i da ne prestaneš samo zato
što će ti tako biti lakše. Očekujem da se izdigneš iznad čovečnosti i da osim
svoje patnje sagledaš i patnju drugih.
Do sada te je, u ovom bezdušnom svetu, tvoja lepota spašavala od patnji.
Čuvao sam te. Priznaj, Kjun, štitio sam te tokom ovih groznih godina. Vratio
sam se iz Kosgata samo zato što si ti bila ovde. Snagom volje uspeo sam da se
vratim… Neće li tvoja lepota postati kletva kada ne budem u blizini da te
štitim? Zar te neće goniti kao srnu u šumi, ljudi koje ni ne poznaješ? Kakav će
ti biti kraj bez mene?
Kunem se da ću te i dalje voleti, i pored hiljadu Simoda Tal, ako mi sada
kažeš… kaži mi sada na rastanku… da sam ti i dalje drag, uprkos onome što
moram da učinim.”
Ona se otrže od njega i zaustavi naspram stene, dok joj je lice bilo u senci.
Oboje su bili bledi i oznojeni.
„Želiš da me uplašiš i u tome uspevaš. Ali teraš me od sebe, stoga što ne
razumeš sam sebe. U svojoj duši svestan si da ja razumem i tebe i tvoje
slabosti bolje od bilo kog drugog… sem možda tvog oca. I nisi u stanju to da
podneseš. Muči te to što te sažaljevam. I stoga, da, proklet da si, pošto si to
iščupao iz mene neka ti bude, da, volim te i voleću te dok se ne spojim sa
izvornim tvorcem. Ali ti to ne možeš da prihvatiš, zar ne? To nije ono što
priželjkuješ.”
On planu. „Eto! Ti me, u stvari, mrziš. Tvoje reči su laž!”
„Oh, oh, oh!” Ona poče da ispušta divlje krike, a zatim potrča. „Odlazi!
Odlazi! Poludeo si. Izjavim ono što tražiš, a tebe to izluđuje! Želiš da te
mrzim. Mržnja je sve što poznaješ! Odlazi… mrzim te, ako to zadovoljava
tvoju dušu.”
JandolAnganol ni ne pokuša da krene za njom.
„Onda čekaj oluju”, reče on.
I tako je dim počeo da se spušta i ispunjava matrasilsku dolinu. Pošto se
rastao od MirdemIngale kralj je bio kao opsednut. Naredio je da se iz štala
donese slama i da se nagomila oko vrata odaje u kojoj su Mirdolatori još bili
zatvoreni. Doneseni su krčazi sa prečišćenim kitovim uljem. Sam
JandolAnganol je otrgao zapaljenu baklju od jednog sluge i zavitlao je prema
gomili za potpaljivanje.
Plamenovi uz riku liznuše uvis.
Toga popodneva, dok je kraljica isplovljavala, vatra je besnela. Nikom
nije bilo dozvoljeno da izvidi kako stvari stoje. Niko nije ni pokušao da je
obuzda.
Tek te noći, kada se kralj povukao sa svojim kržljavcem i do besvesti se
opio, sluge su mogle da priđu s pumpama i ugase vatru.
Kada je narednog jutra bledi Bataliks izišao, kralj je po svom običaju
ustao i pojavio se pred narodom pri svetlosti zore.
Dočekala ga je veća skupina ljudi no obično. Kada se pojavio, poče da se
širi muko neartikulisano režanje, te se on povuče nazad u sobu i baci na
krevet. Tamo je ostao preko celog dana, ništa ne okusivši, niti reč prozborivši.
Narednog dana, ponovo je bio onaj stari. Pozivao je ministre, izdavao
naređenja, pozdravio se sa Tajntom Indredom i Simodom lal. Čak se na
kratko pojavio i pred skritinom.
Imao je razloga da deluje. Agenti su doneli vesti da je Udraid Čekić,
pošast Mordriata, ponovo krenuo na jug, i da je sklopio savez sa Darvlišom,
svojim neprijateljem.
U skritini je kralj objasnio kako su kraljica MirdemIngala i njen brat,
JeferalOboral, planirali da ubiju ambasadora iz Sibomala, koji je pobegao.
Kraljica je zbog toga bila proterana u izgnanstvo; njeno mešanje u državničke
poslove nije se moglo tolerisati. Njen brat bio je ubijen.
Ova zavera treba da posluži kao lekcija svima u ovo vreme opasno po
naciju. On, kralj, smislio je plan kako Borlien da tešnje poveže sa njegovim
tradicionalnim prijateljima, Oldoranđanima i Panovalanšanima. Taj će plan
podrobnije izneti pred njih u dogledno vreme. Njegov izazivački pogled šarao
je skritinom.
 Tada je ustao Sartorilrvrash, i zatražio da skritina razmotri ove nove
događaje u svetlosti istorije.
,,U bici kod Kosgata, koje se još tako dobro sećamo, saznali smo za novo
oružje. Čak i varvarska plemena Driata imaju te nove… puške, kako ih već
zovu. Sa puškom, čovek je u stanju da ubije neprijatelja čim ga ugleda. Takve
stvari pominju se i u starim istorijama, mada ne možemo uvek uzimati zdravo
za gotovo sve što pročitamo u starim istorijama.
Pa ipak, zabrinuti smo zbog tih pušaka. Videli ste šta one mogu. Prave ih
na velikom severnom kontinentu narodi Sibomala, koji se ističu u
proizvodnim veštinama. Oni poseduju naslage lignita i metalnih ruda koje mi
nemamo. Neophodno je da ostanemo u dobrim odnosima sa tako moćnim
narodima te smo stoga po kratkom postupku osujetili ovaj pokušaj ubistva
ambasadora.”
Jedan od barona u stražnjem delu skritine ljutito povika: „Recite nam
istinu. Zar Pasharatid nije bio podmićen? Nije li održavao vezu sa jednom
borlienskom devojkom u donjem gradu, prenebregavši kako naš tako i svoj
zakon?”
„Naši agenti sprovode istragu”, odvrati Sartorilrvrash i žumo nastavi:
„Poslaćemo izaslanstvo u Askitoš, prestonicu naroda Uskutosk, da
uspostavi trgovinske odnose, nadajući se da će Sibomalci pokazati više
prijateljstva nego do sada. .
U međuvremenu, naš sastanak sa istaknutim diplomatama iz Oldoranda i
Fanovala protekao je sasvim dobro. Kao što vam je poznato od qjih smo
dobili nekoliko pušaka. Ako bismo uspeli da pošaljemo dovoljnu količinu
pušaka našem srčanom generalu Hanri TolramKetinetu, onda bi rat protiv
Randonana bio brzo završen.”
I kraljev govor i govor Sartorilrvrasha primljeni su hlado. U skritini su
bile prisutne i pristaše barona RantanOborala, MirdemIngalinog oca. Jedan od
r\jih ustade i upita: „Da li to znači da je novo oružje odgovorno za smrt
šezdeset jednog Mirdolatora? Ako jeste, onda je to odista moćno oružje.
Kancelarov odgovor bio je neuverljiv.
„U zamku je izbio taj grozni požar koga su izazvale pristalice bivše
kraljice, od kojih su mnogi izgubli život u stihiji za koju su sami odgovorni.”
Pošto su Sartorilrvrash i kralj napustili odaju, podiže se nečuvena galama.
„Požurite s venčanjem”, reče Sartorilrvrash. „Zaboraviće na svoj bes kada
počnu da guču o slatkoj maloj nevesti. Upriličite što pre venčanje, vaše
veličanstvo. Potisnite iz misli tih budala jednu prevaru drugom.”
 On odvrati pogled u stranu kako bi prikrio gađenje koje je osećao prema
ulozi koju je igrao.
Napetost su osećali svi oni koji su živeli u zamku Matrasila, osim fagora,
čiji je nervni sistem bio imun na iščekivanja. Ali čak su se i fagori osećali
nelagodno, jer se svuda još osećao smrad paleži.
Sav namršten, kralj se povuče u svoje odaje. Jedan vod Prve fagorijanske
bio je na straži ispred vrata; s njima je ostao i Juli dok se JandolAnganol
molio u privatnoj kapeli sa svojim kraljevskim vikarom. Pošto je na kolenima
izgovorio molitvu, sam je sebe išibao.
Dok su ga sluškinje kupale, poslao je ponovo po svog kancelara.
Sartorilrvrash se pojavio posle trećeg poziva, odeven u cvetni čarfrul umazan
mastilom i sa papučama od rogoza. Starac je izgledao potišten i samo je stajao
pred kraljem bez reči, gladeći bradu.
„Uznemiren si?” obrati mu se JandolAnganol iz bazena. Nedaleko od
njega sedeo je kržljavac otvorenih usta.
„Star sam, vaše veličanstvo, i danas sam imao težak dan. Odmarao sam
se.”
„Pre bih rekao da si pisao svoju prokletu istoriju.”
„Odmarao sam se i žalio za šezdeset jednim ubijenim čovekom, ako baš
hoćete.”
Kralj pljesnu dlanom po vodi. „Ti si ateista. Nemaš savesti koju treba
smiriti. Ti ne moraš da se kažnjavaš šibanjem. To prepusti meni.”
Sartorilrvrash postade oprezan.
„Kako mogu biti na usluzi vašem veličanstvu?”
JandolAnganol ustade i žene ga obaviše peškirima. Zatim iziđe iz kade.
„Dosta toga si uradio tokom svoje službe.” On uputi Sartorilrvrashu jedan
od svojih mračno sjajnih pogleda. „Došlo je vreme da te pošaljem na pašnjak,
kao što se to čini sa starim hoksnijima koje toliko voliš. Pronaći ću nekoga ko
će misliti sličnije meni da me savetuje.”
Žene se šćućuriše pored zemljanih krčaga u kojima je doneta voda za
kraljevu kupku i s velikim zadovoljstvom nastaviše da prate ovu dramu.
„Ovde ima mnogo onih koji će se pretvarati da misle upravo ono što vi od
njih očekujete, vaše veličanstvo. Ako vam je stalo da se oslonite na takve
ljude, onda je to vaša odluka. Možda ćete mi reći u čemu vas to nisam
zadovoljio. Zar nisam podržao sve vaše zamisli?”
 Kralj odbaci peškire i stade nag i opasan da hoda po odaji. Pogled mu je
bio isto onako grozničav kao i hod. Juli saosećajno zacvile.
„Pogledaj samo nevolje koje dopiru do mojih ušiju. Bankrot. Nema
kraljice. Nepopularan. Ne zaslužuje poverenje. Izazvan u skritini. Nemoj mi
samo reći da ću postati miljenik gomile kada se venčam s tim detetom iz
Oldoranda. Ti si mi savetovao da to učinim, i meni je dosta tvojih saveta.”
„Ako mi je dozvoljeno da govorim… Verno sam služio i vas i vašeg oca
pre vas. Lagao sam za vas. Lagao sam i danas. Upleo sam se u užasan zločin
prema Mirdolatorima zbog vas. Za razliku od drugih kancelara koje biste
mogli da odaberete, ja nemam nikakvin političkih ambicija… Dovoljno ste
jaki da me zgromite, vaše veličanstvo!”
„Zločin! Znači tvoj je vladar zločinac? Kako sam drugačije mogao da
suzbijem revolt?”
„Savetovao sam vas imajući stalno na pameti vašu dobrobit, a ne moje
unapređenje, sire. Ništa drugačije nisam postupio ni oko ovog žalosnog
razvoda. Sigurno se sećate da sam vam kazao kako nikada nećete naći ženu
poput kraljice…”
Kralj dohvati jedan peškir i obmota ga oko svog uskog pasa. Oko nogu
mu se napravila barica. „Rekao si mi da je moja prva dužnost, dužnost prema
zemlji. I tako sam ja prineo žrtvu, prineo sam je na tvoj predlog…”
„Ne, vaše veličanstvo, ne, ja sam vam izričito…” On zamlatara rukama
sav pometen.
„Ja izličito”, ponovi Juli novu reč.
„Vama je jednostavno potrebno žrtveno jare na kojem ćete iskaliti svoj
bes, sire. Nećete me tek tako otpustiti. To je pravi zločin.”
Reči stadoše da odjekuju po kupatilu. Žene su se spremale da pobegnu sa
scene, ali su se sledile u tom pokušaju, da se kralj ne bi okomio na njih.
Okomio se na svog kancelara.
Lice mu je plamtelo od besa, tako da je bio crven čak i po vratu. „Opet
zločin! Zar sam ja kriminalac? Ti stari pacovu, ti se usuđuješ da mi naređuješ
i vređaš me! Pokazaću ja tebi.”
On odmaršira do mesta gde mu je bila raširena odeća.
Pobojavši se da je preterao, Sartorilrvrash reče drhtavim glasom:
„Oprostite mi, vaše veličanstvo, ali prozreo sam vaš plan. Pošto me otpustite
moći ćete da me optužite pred skritinom za sve što se dogodilo kako biste u
njihovim očima ispali nevini. Ako na taj način možete da prikrijete istinu…
Taktika vam nije loša, pokušaj nije loš… mada providan… ali sigurno bismo
se mogli složiti oko toga koliko tačno…”
On zamuca i ućuta. Bolesna večernja svetlost ispuni prostoriju. Tragovi
zlatne oluje svetlucali su u masi oblaka napolju. Kralj je izvukao mač iz
korica u kojim su ležale na stolu. Zatim zamahnu njime.
Sartorilrvrash se povuče, oborivši zemljani krčag sa mirišljavom vodom
koja požuri da se razlije preko popločanog poda.
JandolAnganol poče da izvodi složenu vežbu mačem protiv nevidljivog
neprijatelja, povlačeći se i napadajući, povremeno se pretvarajući da je u
velikom škripcu, a povremeno kao da sam snažno napada. Hitro se kretao po
prostoriji. Žene se skupiše uza zid, nervozno drhtureći.
„Haj! Uaj! Ho! Hej!”
On promeni pravac napada i ogoljenu oštricu uperi u kancelara.
Kada se zaustavio na inč udaljenosti od njegovog okovratnika, kralj reče:
„Gde je moj sin, gde je Robajdaj, ti stari zlikovče? Poznato ti je da će me on
lišiti života?”
„Pa, poznata mi je istorija vaše porodice, sire”, odvrati Sartorilrvrash,
beznadežno se trudeći da prekrije grudi šakama.
„Moram se obračunati sa sinom. Kod tebe je, sakriven negde u tvojim
odajama.”
„Nije gospodine, time se ja ne bavim.”
„Rečeno mi je da se ipak bavite time, gospodine, fagor stražar mi je
rekao. I došapnuo mi je, gospodine, da još imate nešto krvi u svom edru.”
„Sire, previše ste zaokupljeni iskušenjima kojima ste se prepustili.
Dozvolite mi da…”
„Ništa ja vama neću dozvoliti, gospodine, dobićete mač u grkljan i to je
sve. Tako ste pouzdani! U vašim odajama nalazi se neki posetilac.”
„Iz Morstruala, sire, dečak.”
„Znači, sada si prešao na dečake…” Ali subjekat kao da je prestao da se
zanima za ono što se događalo. Kralj uz povik hitnu mač uvis da ga na tren
obasjaše zraci svetlosti. Kada je ispružio ruku i ščepao balčak, spade mu
peškir obmotan oko bedara.
Sartorilrvrash zastade da ga podigne umesto njegovog veličanstva,
spotakavši se i rekavši: „Shvatam poreklo vašeg ludila, i dozvoljavam…”
Umesto da dohvati peškir, kralj ščepa starčev čarfrul i zavrte ga pomoću
njega. Peškir polete. Kancelar uspaničeno kriknu. Okliznu se i oni zajedno
tresnuše u baru na podu.
Kralj se poput mačke hitro podigao na noge, davši znak ženama da
pomognu Sartorilrvrashu. Kancelar je mrmljao i uhvatio se za leđa dok su mu
dve žene pomagale.
,,A sada pođite, gospodine”, reče kralj. „Spakujte se… pre no što vam
pokažem koliko sam u stvari lud. I zapamtite, poznato mi je da ste ateista i
Mirdolator!”
U svojim odajama, kancelar Sartorilrvrash naložio je robinji da mu istrlja
leđa mastima i dopustio je sebi da pri tom ispusti nekoliko zadovoljnih
uzvika. Njegov lični stražar fagor, Leks, sve je to nezainteresovano
posmatrao.
Posle izvesnog vremena, naručio je skuanej sok sa dosta lordijardskog
leda, a zatim se bacio na pisanje pisma kralju, trljajući kičmu između
rečenice.
.
Časni sire,
Verno sam služio kući Anganola te stoga zaslužujem da se prema meni s
tim u skladu i postupa. Spreman sam i dalje da služim, i pored napada
izvršenog na moju ličnost, jer mi je poznato koliko vaše veličanstvo trenutno
pati.
Što se tiče mog ateizma i mog učenja, protiv kojih se tako često bunite,
dozvolite da istaknem da je to jedno te isto i da sam spreman da sagledam
pravu prirodu našeg sveta. Ne tražim od vas da se odreknete svoje vere, već
samo želim da vam objasnim kako je upravo ta vera kriva što ste se našli u
sadašnjem teškom položaju.
Ja naš svet vidim ujedinjen. Poznato vam je moje otkriće da su hoksniji
prugaste životinje iako njihov izgled govori suprotno. To otkriće je od
vitalnog značaja, jer ono povezuje godišnja doba naše Velike godine, i
omogućava nam da ih bolje shvatimo. Mnoge biljke i životinje možda na
sličan način obezbeduju opstanak svojih vrsta tokom velikih klimatskih
promena u jednoj Godini.
Ne nalazi li možda i čovečanstvo, u religiji, sličan način neprekidnosti?
Ne razlikuju li se i one na isti način na koji se čovečanstvo razlikuje od
okrutnih zveri? Religija je društvena vezna sila koja je u stanju da ujedini u
vreme velikih hladnoća ili, kao sada, kada su velike vrućine. Ta društvena
vezna sila, ta kohezija, je veoma vredna, jer obezbeđuje naš opstanak u vidu
nacionalnih ili plemenskih entiteta.
Ali ona ne bi smela da upravlja našim privatnim životima i mišljenjima.
Ako previše toga žrtvujemo religiji, postajemo njeni robovi, kao što su Madiji
robovi ukta. Morate mi, sire, oprostiti što vam ukazujem na ovo, i bojim se da
ćete pomisliti kako je to neukusno s moje strane, ali i sami ste svojim
ponašanjem pokazali da na isti način robujete Akhanabi…
.
On zastade. Ne, preterao je, kao i obično. Kralj bi u besu mogao da ga
uništi kada pročita tu rečenicu. On marljivo uze novi list pergamenta i napisa
izmenjenu verziju prvog pisma. Zatim naloži Leksu da ga odnese.
A onda sede i zaplaka.
Zadremao je. Kasnije, kada se probudio, ugledao je Leksa kako stoji nad
njim dok su mu se nozdrve nadimale. Odavno se već navikao na ćutanje
fagora; iako je mrzeo ta stvorenja, ipak su mu manje dosađivali od ljudi
robova koji bi mu se motali po stanu.
Sat na stolu pokazivao je gotovo dvadeset peti sat toga dana. On zevnu,
protegnu se i ogrnu se toplijim ogrtačem. Napolju je aurora osvetljavala
prazno dvorište. U palati su svi spavali… sem možda kralja…
„Lekse, hajde da porazgovaramo s našim zatvorenikom. Jesi li ga
nahranio?”
Nepomični fagor, odvrati: „Zatvorenik je dobio hranu, gospodine.”
Govorio je tihim, zujavim glasom, tako da je ono gospodine zvučalo kao
’zosspodine’. Njegovo poznavanje Oloneta bilo je ograničeno, a
Sartorilrvrash je gnušajući se odbijao da nauči hurdu.
Među policama koje su prekrivale veći deo dugačkog zida nalazio se i
jedan kredenac. Leks ga odmaknu od zida i iza njega se ukaza neka čelična
vrata. Dvobridaš zatim nespretno uvuče ključ u bravu i okrenu ga. Potom
otvori vrata; čovek i fagor uđođe u tajnu odaju.
Ona je nekada bila sasvim zasebna. U danima VarpalAnganola, kancelar
je naredio da se njena spoljašnja vrata zazidaju. Sada se u nju moglo ući
jedino kroz njegovu radnu sobu. Na prozorima su bile čvrste šipke. Spolja se
taj prozor nije ni primećivao na metežu fasade zamka.
Muve su zujale po sobi ili su visile kao da spavaju u zagušljivom
vazduhu. Puzale su po stolu i po šakama Bilija Ksjao Pina.
Bili je sedeo na stolici. Lancima je bio vezan za jednu snažnu ušicu
usidrenu na podu. Odeća mu je bila natopljena znojem. U sobi se osećao jak
smrad.
 Izvadivši vrećicu sa skantiomom, gorkom planinskom travom i ostalim
travama, Sartorilrvrash je pritisnu na nos i pokaza prema kanti za vršenje
nužde koja se nalazila u uglu sobe.
„Isprazni to.” Leks krenu da ispuni naređenje.
Kancelar uze stolicu i postavi je van domašaja svog zatvorenika. Pažljivo
sede, trljajući leđa i mrmljajući. Pre no što je progovorio zapali jednu
dugačku veroniku.
„E pa, BilišOpin, ovde si već dva dana. Ponovo ćemo porazgovarati. Ja
sam kancelar Borliena i ako mi budeš lagao, u mojoj je moći da te stavim na
muke. Predstavio si mi se kao gradonačelnik grada na Struji Čalsa. A kada
sam te pritvorio, počeo si da tvrdiš kako si mnogo važnija osoba, i da si stigao
sa sveta koji se nalazi iznad ovog. Ko si danas? Samo istinu, molim!”
Bili obrisa lice rukom i reče: „Gospodine, verujte mi, znao sam za ovu
tajnu prostoriju još pre no što sam stigao ovamo. Pa ipak ima toliko stvari
vezanih ta vaše običaje koji su mi potpuno nepoznati. Na samom početku
napravio sam grešku kada sam se izdavao za nekog drugog… a to sam učinio
jer sam mislio da nećete poverovati u istinu.”
„Bez imalo taštine mogu reći da sam ja slučajno jedan od najzagriženijih
tragalaca za istinom u svom pokolenju.”
„To mi je poznato, gospodine. Stoga me oslobodite. Dozvolite mi da
pođem sa kraljicom. Zašto me držite zaključanog kada nikom ne želim zlo?”
„Zaključao sam te jer mi se čini da bih mogao iz tebe izvući neke korisne
stvari. Ustani.”
Kancelar stade da odmerava svog zatvorenika. Nema sumnje da je
postojalo nešto čudno u vezi tog momka. Fizički nije pođsećao na prefinjene
Kampanlančane, niti je podsećao na bačvolika nakazna ljudska bića, kakva su
nekada prikazivali na sajmovima, čiji su preci (prema medicinskom
mišljenju) izbegli koštanu groznicu koja je zahvatila gotovo celu vaseljenu.
Njegov prijatelj KaraBansiti iz Otasila sigurno bi to rekao ukazavši na
strukturu kostiju i naročito istakavši zaobljene kosti zatvorenikovog lica.
Čovekova koža bila je glatka, primetno bleda, iako mu je prćast nos bio
preplanuo. Imao je lepu kosu.
Bilo je tu još i nekih tananijih razlika, kao na primer zatvorenikov pogled
i njegova dužina. Kada je slušao činilo se da je odsutan i da obraća pažnju na
Sartorilrvrasha jedino kada mu se obraća… mada je to možda bila i posledica
straha. Pogled mu je često bio uperen naviše, umesto nadole. A naročito je
upadao u oči njegov Olonet koji je govorio sa stranim naglaskom.
 Sve je to kancelar primetio pre no što je rekao: „Podnesi mi izveštaj o tom
svetu gore, sa koga tvrdiš da dolaziš. Ja sam razuman čovek, i bez predrasuda
ću te saslušati.” On se nagnu nad svoj kane i zakašlja.
Leks se vrati sa praznom kantom i ostade nepokretan da stoji oslonjen o
zid, usredsredivši svoj svetlocrveni pogled na neku neodređenu tačku oko
sredine sobe.
Kada je Bili seo, lanci zazveketaše. On položi svoje otežale zglavke na
sto ispred sebe i poče: „Milosrdni gospodine, stigao sam, kao što sam vam
već rekao, sa sveta koji je mnogo manji od vašeg. Sa sveta koji je možda velik
kao brdo na kome je smešten matrasilski zamak. Taj se svet zove Avernus,
mada ga vaši astronomi odavno poznaju kao Kaidav. On leži na nekih hiljadu
i po kilometara iznad Helikonije, a orbitalni period mu je 7770 sekundi i…”
„Samo čas. Na čemu leži to tvoje brdo? Na vazduhu?”
„Oko Avemusa nema vazduha. U stvari, Avernus je metalni mesec. Ne, u
Olonetu ne postoji ta reč, gospodine, jer Helikonija nema prirodnih meseca.
Avernus kruži stalno oko Helikonije kao što Helikonija kruži oko Bataliksa.
Putuje kroz svemir kao i Helikonija, i kao Helikonija neprestano se kreće.
Mislim da razumete taj princip, gospodine? Vama je poznata prava veza
između Helikonije s jedne strane i Bataliksa i Frejra s druge strane.”
„Sasvim dobro razumem ono o čemu govoriš.” On lupnu muvu koja je
milela po njegovoj ćeli. „Razgovaraš sa autorom ‘Alfabeta istorije i prirode’ u
kome težim da izvršim sintezu svog znanja. Svega nekolicina ljudi razume…
a ja sam srećom jedan od njih… da Bataliks i Frejr kruže oko zajedničkog
središta, dok Kopais, Agnip i Ipokren zajedno sa Helikonijom kruže oko
Bataliksa. Brzina kojom se kreću naše sestre planete u njihovim orbitama
proporcionalna je njihovom položaju i udaljenosti od tela roditelja, Bataliksa.
Zatim, kosmologija nas uči da je Bataliks rodio naše planete sestre kao što
majka rađa čoveka, a da je Bataliks rodio Frejr, koji je njegova majka.
Laskam sebi da sam, kada je u pitanju nebesko carstvo, sasvim dobro
obavešten.”
On podiže pogled prema tavanici i izdunu dim među muve.
Bili pročisti grlo. „Pa, nije baš tako. Bataliks i njegove planete obrazuju
jedan relativno star solarni sistem koji je zarobilo mnogo veće sunce, koje vi
nazivate Frejr, pre nekih osam miliona godina, prema našem računanju
vremena.”
Kancelar se uzmuva, stade da prekršta i raskršta noge, sa mrzovoljnim
izrazom na licu. „Teško je steći znanje jer se čoveku na putu ispreče oni koji
teže da steknu moć, poteškoće u istraživanjima i… a ovo naročito… pogrešno
procenjivanje onoga što bi trebalo istražiti. Sve sam to izneo u svom prvom
poglavlju.
Očigledno je da neke stvari znaš, pa ipak skrnaviš to znanje mešajući ga
sa lažima iz nekih tebi razumljivih razloga. Nemoj zaboraviti da je mučenje
prijatelj istine, BilišOpine. Ja sam strpljiv čovek, ali ljuti me ovaj ludi
razgovor o milionima. Ne možeš me zadiviti pukim brojevima. Svako može
da izmisli brojeve tek tako.”
„Gospodine, ja ne izmišljam. Koliko ljudi naseljava Kampanlat?”
Kancelar je izgledao pometen. „Zašto, nekih pedeset miliona, prema
najboljoj proceni.”
„Nije tačno, gospodine. Šezdeset četiri miliona ljudi, i trideset pet miliona
fagora. U vreme VrajDen, koju volite da citirate, bilo je osam miliona ljudskih
bića i dvadeset tri miliona fagora. Bio masa odgovara direktno sumi energije
koja stiže na površinu planete. U Sibornalu ima…” Sartorilrvrash zamlatara
šakama. „Dosta… pokušavaš da me razljutiš… Vrati se na geometriju sunca.
Usuđuješ se da tvrdiš kako ne postoji nikakva krvna veza između Frejra i
Bataliksa?”
Pošto je prethodno zurio u svoje šake, Bili postrance podiže pogled prema
starcu koji je sedeo van njegovog domašaja. „Ako vam ispričam šta se stvarno
dogodilo, uvaženi kancelaru, hoćete li mi poverovati?”
„To zavisi od toga koliko tvoja priča bude uverljiva.” On otpuhnu oblačić
dima.
Bili Ksjao Pin reče: „Uspeo sam tek na trenutak da ugledam vašu prelepu
kraljicu. Kakva je onda svrha mog boravka ovde, mog umiranja ovde, ako
vam ne saopštim tu veliku istinu?” Mislio sam na MirdemIngalu kako prolazi,
veličanstvena, odevena u muslin koji lebdi oko nje.
I on započe priču. Fagor je stajao pored zida u boji, starac je sedeo na
svojoj škriputavoj stolici. Muve su zujale. Iz spoljašnjeg sveta nije dopirao
nikakav zvuk.
„Na putu ovamo video sam steg na kome je bilo ispisano, na Olonetu:
’Sva mudrost sveta oduvek je postojala.’ To nije tačno. Možda je to istina za
religiozne, ali za naučnike to je čista laž. Istina počiva u činjenicama do kojih
se s mukom dolazi i u hipotezama koje treba neprestano proveravati… mada
tamo odakle ja dolazim činjenice su uništile istinu. Kao što rekoste, pred
znanjem se uvek ispreči mnogo prepreka, a to je isto slučaj i sa
metastrukturom znanja koju nazivamo nauka.
Avernus je veštački svet. On predstavlja proizvod nauke i primenu te
nauke što mi nazivamo… vi nemate za to odgovarajuću reč… tehnologijom.
Možda ćete se iznenaditi kada budete čuli da je rasa od koje ja potičem, koja
je nastala na jednoj udaljenoj planeti po imenu Zemlja, mlađa od vas
Helikonijanaca. Ali mi nismo bili izloženi tako nepovoljnim klimatskim
uslovima kao vi.”
On zastade, gotovo zabezeknut što čuje tu reč, Zemlja, izgovorenu na
ovom mestu.
„Neću vam lagati… mada vas upozoravam da se ono što ću vam reći
možda neće uklapati u vašu sliku o svetu, kancelare. Bićete možda
zabezeknuti, iako ste najprosvećeniji u svojoj rasi.”
Kancelar izruči veroniku iz lule na sto i podboči šakom glavu. Imao je
glavobolju. Bilo je zagušljivo u ovoj zatvorenoj ćeliji. Nije bio u stanju da
prati govor mladog neznanca, a po umu mu se neprestano motala slika nagog
kralja i mača koji se opasno nadnosi nad njim. Zatvorenik nastavi.
Tamo odakle je Bili dolazio kosmos su poznavali kao vlastitu baštu.
Sasvim ravnodušno je navodio podatke o žutoj zvezdi tipa G4 koja je bila
stara nekih pet hiljada miliona godina. Bila je slabog sjaja, a temperatura je na
njoj dostizala svega 56000K. To je bilo sunce koje su sada zvali Bataliks. On
nastavi da opisuje njegovu jedinu naseljenu planetu, Helikoniju, planetu
veoma sličnu udaljenoj Zemlji, ali hladniju, sivlju, stariju, sa sporijim
odvijanjem životnih procesa. Na njenoj su površini, tokom mnogih eona, vrste
prešle put od životinja do dominantnog bića.
Pre osam miliona godina prema zemaljskom načinu računanja vremena,
Bataliks se sa svojim sistemom planeta pomerio u naseljeniju oblast svemira.
Dve zvezde, koje je on nazivao A i C, kružile su jedna oko druge. Bataliks je
bio uvučen u snažno gravitaciono polje zvezde A. U nizu preturbacija do
kojih je došlo, zvezda C se izgubila, a A je dobila novog sadruga, Bataliks. —
A se po mnogo čemu razlikuje od Bataliksa. Mada je bila stara samo
između deset, i jedanaest miliona godina, uveliko je izišla iz glavnog
zvezdanog niza i ušla u zvezdanu starost. Prečnik joj je preko sedamdeset
puta bio veći od prečnika Bataliksa, temperatura duplo viša. Bio je to super
div tipa A
Koliko god da se trudio, kancelar ipak nije mogao pažljivo da prati
Bilijevo izlaganje. Obuzelo ga je osećanje da će uskoro da se dogodi još
kakva nesreća. Vid mu se zamaglio, srce mu je nepravilno kucalo i to tako
snažno da mu se činilo da odjekuje prostorijom. Pritisnuo je na nos vrećicu sa
skantiumom ne bi li lakše disao.
,,A sad dosta”, reče on, prekinuvši Bilijevo izlaganje. „Iz istorije nam je
poznata vaša vrsta; služite se čudnim izrazima, izrugujete moći razumevanja
mudrih ljudi. Možda patimo od samoobmane… što i ne bi bilo neko veliko
čudo. Pre samo dva dana… pre samo pedeset časova… kraljica nad
kraljicama napustila je Matrasil, optužena za kovanje zavere, a šezdeset jedan
Mirdolator okrutno je ubijen… A ti mi ovde pričaš o suncima koja se
pomeraju kako im volja…”
Bili je prstima jedne šake dobovao po stolu, a drugom terao muve. Leks je
stajao u blizini, nepomičan poput komada nameštaja, zatvorenih očiju.
,,I sam sam Mirdolator. Što je do tih zločina došlo u velikoj meri je i moja
krivica. Suviše sam se bio navikao da služim kralju… a on je suviše navikao
da služi religiji. Život je bio tako spokojan… A sada ko zna šta će se desiti
sutra?”
„Suviše ste zaokupljeni vlastitim sitnim čarkama”, primeti Bili. „Isti ste
kao moj Savetnik na Avernusu. On u stvari ne veruje u postojanje Helikonije.
A vi ne verujete u postojanje vaseljene. Vaš umwelt nije veći od ovog mesta.”
„Šta je to umwelt?”
„Oblast koju su vaša čula u stanju da obuhvate.”
„Pretvaraš se da toliko toga znaš. Reci mi onda da li je tačna moja
pretpostavka da je hoksni smeđa prugasta životinja i da su u proleće Velike
godine te pruge bile raznobojne?”
„Jeste, tačna je. Životinje i biljke usvajaju različite načine da prežive
velike promene tokom Godine. Postoje dvojne biologije i botanike, jedne
slede jednu zvezdu, druge drugu.”
„Sada se vrati na tvoja sunca koja šetaju. Po mom mišljenju, do koga sam
došao pre trideset sedam godina, naša dva sunca postavljena su na nebo da bi
nas sve vreme podsećala na našu dvostruku prirodu, duh i telo, život i smrt, i
ostale opšte dvostrukosti koje upravljaju ljudskim životom… toplotu i
hladnoću, svetlost i tamu, dobro i zlo.”
„Kažete da vam je moja vrsta poznata iz istorije, kancelare. Možda su i
oni bili posetioci sa Avemusa, koji su takođe pokušavali da vam otkriju istinu,
i na koje niko nije obraćao pažnju.”
„Prosvećenje pomoću neke lude geometrije? A zatim bi nestajali!”
Sartorilrvrash ustade, položi prste na sto i namršti se.
Bili takođe s naporom ustade, zazveketavši lancima. „Istina bi vas
oslobodila, kancelaru. Šta god da mislite ta ’luda geometrija’ upravlja
svemirom. Vi ste toga već napola svesni. Imajte poštovanja prema svom
intelektu. Zašto ne biste pošli još dalje, izišli iz svog umwelta?Život koji buja
na Helikoniji proizvod je te lude geometrije kojoj se vi podsmevate.
To sunce tipa A, koje je vama poznato kao Frejr, predstavlja jedan
džinovski vodonično fuzijski reaktor, koji snažno zrači energiju. Kada su
Bataliks i njegove planete počeli da kruže oko njega, pre osam miliona
godina, bili su izloženi bombardovanju X zraka i ultraljubičastog zračenja. To
je ostavilo dubokog traga na tadašnju slabu biosferu Helikonije. Došlo je do
brze genetske promene. Odigrale su se dramatične mutacije. Neki novi oblici
su preživeli. Naročito se izdvojila jedna životinjska vrsta da bi se
suprotstavila nadmoći koju je ranije uživala jedna druga mnogo starija
vrsta…”
„Dosta”, povika Sartorilrvrash, mahnuvši rukom u znak da ga otpušta.
„Kakva je to priča o vrstama koje se menjaju jedne u druge? Može li pas
postati arang, ili hoksni kaidav? Svako bar toliko zna da se zna mesto svake
životinje kao i mesto ljudi. Taj poredak je delo Svemoćnog.”
.,Vi ste ateista! Vi ne verujete u Svemoćnog!”
Zbunjen, kancelar odmahnu glavom. „Više volim da mi zapoveda
Svemoćni nego ta vaša luda geometrija… nadao sam se da ću moći da te
poklonim kralju JandolAnganolu, ali ti bi ga gurnuo samo u još dublje
ludilo.”
Sartorilrvrash zabrinuto shvati da kralja trenutno ne mogu smiriti
nikakvim racionalnim sredstvima. Slušajući Bilija, setio se jednog drugog
mladog luđaka… kraljevog sina, Robajdaja. Nekada je bio tako slatko dete,
zatim ga je zahvatila neka vrsta ludila, prihvatio je pustinju za sprženu majku,
postao je ekspert u ubijanju, povremeno se potpuno gubio… postavši kuga za
svoje kraljevske roditelje.
Pitao se da li je i njegova vlastita borba da osmisli svet imala ikakvog
smisla. Kako to da je jedan tako sveprisutni problem tištao svega nekolicinu?
Bili bi mogao biti izmišljotina njegovog umornog uma, ona tamnija strana
racionalnosti, poslata da ga zarazi.
On se okrenu ka fagoru. „Čuvaj ga, Lekse. Sutra ću razmisliti o tome
kako da se rešim njega i njegovog umwelta.”
Kada se kancelar našao u svojoj spavaćoj sobi obuze ga usamljenost.
Kralj ga je ščepao i bacio na kolena! Osećao je bol u izubijanim leđima,
osećao je kako mu je s godinama telo postajalo sve ružnije, sve isceđenije.
Dani su bili prepuni sramote.
Na njegov poziv dođe robinja na čijem licu se ogledalo negodovanje, kao
što se ogledalo i na njegovom kada ga je kralj pozvao.
 „Izmasiraj mi leđa”, naredi on.
Ona leže pored njega i stade svojom grubom šakom nežno da prelazi od
njegove lobanje do karlice. Osećao se na veroniku, fagore i mokraću. Ona je
bila Randonanka, sa plemenskim obeležjima urezanim u obraze. Mirisala je
na voće. Posle izvesnog vremena, on se okrenu licem prema njoj, dok mu se
ud pomicao. Postojalo je jedno zadovoljstvo u kome su podjednako mogli da
uživaju i vemici i ateisti, jedan izlaz iz apstraktnosti. Kancelar gumu jednu
šaku među tamne istaknute butine, a drugom posegnu u njenu košulju, kako
bi stisnuo robinjine dojke.
Ona ga privuče bliže k sebi.
.
Na Avernusu su potpisane mnoge peticije koje su tražile da se pošalje na
Helikoniju grupa koja će spasti Bilija Ksjao Pina. Ali niko na te peticije nije
obraćao ozbiljnu pažnju. U Bilijevom ugovoru je jasno stajalo, da mu neće
biti upućena nikakva pomoć bez obzira na to u kakvu nevolju upadne. Što
opet nije sprečavalo mnoge mlade dame iz porodice Pin da prete
samoubistvom ako vlada smesta nešto ne preduzme.
Ali rad na stanici tekao je kao i do tada, ustaljenim tempom kao i tokom
prethodna trideset dva veka. Avernijanci nisu bili mnogo upućeni u to kako su
ih tehnokrate sa Zemlje programirali da budu poslušni. Velike porodice
nastavile su da proučavaju sve prispele podatke, a automatski sistemi i dalje
su emitovali signale ka udaljenoj Zemlji.
Džinovski prisluškivači u obliku oklopa školjki bili su postavljeni svuda
oko te udaljene planete.
Za ljude sa Zemlje, helikonijski događaji predstavljali su prave vesti.
Signali su prvo stizali do Šarona, postavljenog na najistaknutijim resama
Solamog sistema. Tamo su ponovo prolazili kroz analizu, klasifikaciju,
skladištenje, prenos. Najpopularniji prenos stizao je na Zemlju preko
edukativnog kanala, koji je prenosio stalno razne drame iz binarnog sistema.
Događaji sa dvora kralja JandolAnganola trenutno su predstavljali
nqjtraženije vesti. A te su vesti bile stare i hiljadu godina.
Oni koji su slušali vesti predstavljali su deo sveopšteg društva koje je
prolazilo kroz promenu ništa manju od one što se odvija na Helikoniji.
Propast modernog doba bila je ubrzana dosta velikim zaleđivanjima na
Zemljinim polovima, što je vodilo ka Velikom ledenom dobu. U devetom
veku šestog milenijuma po rođenju Hrista, lednici su se ponovo povlačiti i
narodi sa Zemlje kretali su prema severu na svojoj mrtvoj straži. Zaboravljene
su stare rasne i nacionalne nesuglasice. Preovladalo je raspoloženje slično
ledenoj klimi na Zemlji, u kojoj su oni prefinjeni bili usmereni da pručavaju
odnos između biosfere, živih bića i same te gubernatorske kuge.
Bar jednom su se izdigle vođe i državnici koji su bili vredni svojih
naroda. Oni su delili istinitu viziju i inspirisali su narodne mase. Pobrinuli su
se da se drama udaljene planete Helikonije izučava kao primer gluposti i kao
beskonačna tapiserija slučajnosti.
Milioni Zemljana došli su do velikih školjki da posmatraju kraljičin
odlazak, spaljivanje Mirodlatora, svađu između kralja i njegovog kancelara.
Bili su to savremeni događaji, koji su tom svojom osobinom uticali na
emocionalnu klimu među onima koji su poglede uprli u džinovske slike. Ali ti
događaji su takođe biti fosilni, stisnuti unutar sloja svetlosti na kome su stigli.
Činilo se da zaplamte obnovljenom toplotom i životom kada stignu do svesti i
ljudskih bića na Zemlji, kao što drveće zakopano u karbonu ispušta sunčevu
energiju dok ugljen gori u kaminu.
Te vatre nisu dirnute svakoga. U nekim oblastima na Helikoniju su gledali
kao na relikviju iz davno prošlog vremena, kao na razdoblje uzburkane
istor\je koje je najbolje zaboraviti, kada su ljudi sa Zemlje tek nešto malo
bolje sređivali međusobne obračune od onih na Helikoniji. Novi ljudi okrenuli
su se ka novom načinu života u kome ljudsko biće i njegove mašine nije
trebalo da predstavlja krajnjeg arbitra. Neki od onih koji su težili tim
ciljevima ipak su nalazili vremena da zapljeskaju izubijanom Sartorilrvrashu
ili da postanu Mirdolatori.
Kraljica je i na Zemlji imala mnogo sledbenika, čak i u novim oblastima.
Dan i noć čekali su oni na svoje fosilne vesti.
 BILI MENJA ZAŠTITNIKA
Bez obzira na to da li je za ono što se događalo u Matrasilu bio odgovoran
Akhanaba ili „luda geometrija”… bez obzira na to da li su ti događaji bili
predodređeni unapred ili su predstavljali proizvod slepe slučajnosti… bez
obzira na to da li je na njih uticala slobodna volja ili determinizam…
činjenica je da su narednih dvadeset pet časova bili mučni za Bilija Ksjao
Pina. Sva lepota prvih časova provedenih na Helikoniji izbledela je. Njeno
mesto zauzeo je košmar.
Tog zimskog dana Velikog leta kada je kancelar Sartorilrvrash ispitivao
Bilija i nije ga pažljivo slušao, ni Frejr ni Bataliks nisu tokom noći proveli na
nebu pet punih časova.
Nisko na sevemom obzorju mogla se videti JarapRombrijeva kometa. A
onda ju je progutala slaba magla. Tordoter nije duvao, kao što se očekivalo,
već je u svoje ime poslao maglu.
Magla je stigla istim putem kojim je kraljica otišla, rekom. Prvo su je
osetili kao hladni drhtaj što se spušta niz naga leđa obalski radnici i ostali čiji
je život bio vezan za ušće Valvorala u Takisu.
Neki od tih ljudi sa reke su pošavši kući poneli sa sobom tu neprimetnu
stvar i uneli je u domove poredane duž siromašnih ulica iz dokova…
osiromašivši ih na taj način još više. Žene, koje su navlačeći zastore preko
prozora provirivale napolje, videle su kako se skladišta rasplinjuju u
jedinstvenoj mrlji boje sepije.
Mrlja je sve više rasla, dok nije počela da se preliva preko stena, lepljiva
poput kakve boleštine, da bi na kraju prodrla kroz zidine samog zamka.
Tamo su vojnici u tankim uniformama, kudravi fagori, patrolirajući
odizali sa tla to okuženje, kašljali u njega, i na kraju nestajali u njemu. Ni
sama palata nije dugo odolevala toj invaziji, već je i sama ubrzo počela da
podseća tek na duha kakve palate. Kroz prazne odaje u kojima je živela
kraljica MirdemIngala magla je prolazila s tugom, ne prouzrokujući nikakav
zvuk.
Taj pljačkaš je pronašao i ulaz u svet ispod brda. Njuškao je po tom
gnezdu gongova i uzvika, molitvi i klečanja, procesija i zabrana gde se
proizvodila svetost; tu se njegov zaraženi dah lako mešao sa isparenjima
molitvi i pastve, te stvarao purpurne oreole oko posvećenih sveća, kao da je
tu, i samo tu pronašao srodno mesto na kome je dobro došao. Vijugao je duž
podova, između golih stopala i iznalazio tajna mesta planine.
 A Bilija Ksjao Pina upravo su nameravali tamo da povedu.
Umorno je spustio glavu na sto kada je Sartorilrvrash otišao, pustivši da
mu se zamorne misli roje po glavi. Kada je pokušao razborito da ih razmotri,
misli nestadoše poput kriminalaca preko zida. Nije li on jednom opisao
Helikoniju kao izvestan „oblik rasprave”? E pa, sa stvarnošću se nije moglo
raspravljati. Prisetio se svih svojih rečitih rasprava o stvarnosti koje je vodio
sa Savetnikom, tamo na Avernusu. Sada se našao u toj stvarnosti i ona će ga
ubiti.
Razbojničke misli se ponovo pojaviše i trebalo ih je razmotriti, ali u tom
trenutku je psetoliki Leks pred njega spustio činiju sa hranom.
„Jesti”, naredi dvobridaš, kada Bili podiže prema njemu svoj zamagljeni
pogled. U zdeli se nalazila kaša u koju je bila iseckana neka voćka jarke boje.
On prihvati srebrnu kašiku i stade da jede. Bila je bljutava. Posle nekoliko
kašika, obuze ga pospanost. On odgumu činiju, mrmljajući i ponovo spusti
glavu na sto. Muve se okomiše na hranu i njegov nezaštićeni obraz.
Leks ode do zida nasuprot onome kroz koji su on i kancelar obično ulazili
i kucnu o jednu od drvenih dasaka. Začu se istovetni odgovor s druge strane,
posle koga on još dva puta kucnu u velikom razmaku. Deo drvene ploče
otvori se prema unutra, a prašina polete na sve strane.
Kao da lebdi, u ćeliju ude jedna ženka dvobridaša, što je bio osobeni
način kretanja njene vrste. Ne oklevajući, ona i Leks podigoše paralizovanog
Bilija i ponesoše ga u uski prolaz koji se ukazao s druge strane zida. Ona za
njima zatvori i zamandali drvena vrata.
U palati je bilo mnogo zaboravljenih prolaza; ovaj, onako nezavršen,
izgledao je kao da ga niko nije već vekovima koristio. Dva velika neljudska
bića potpuno su ga ispunila.
Fagori robovi bili su uobičajen prizor u matrasilskoj palati kao i fagori
vojnici. Kada su bili zaposleni kao zidari, a prema tom poslu su imali izvesne
sklonosti, pravili su udubljenja u debelim zidovima, koja bi odozgo zatvarali i
koristili ih kao vlastite prolaze pogodne za kretanje kroz zdanje.
Bili, koji je bio paralizovan, ali svestan, oseti da ga nose niz stepenište
koje je išlo napred i nazad kao da mu nikada nema kraja. Glava mu se klatila
preko gilotinog ramena, udarajući pri svakom koraku o njenu lopaticu.
U prizemlju su zastali. U vazduhu se osećala vlaga. Negde. van njegovog
vidnog polja dimila se baklja. Šarke zaškripaše. Kroz vrata u podu spušten je
u zemlju. Svoj užas mogao je da izrazi jedino slabašnim uzdahom.
Kada mu je glava pala nauznak ugledao je baklju koju je nadvisivala
jedna čupava glava. Nalazio se negde ispod površine, i troprste ruke su se
pružale prema njemu. U pomrčini su svetlucale svetloljubičaste i crvene
ženice. Okruživali su ga mirisi, od kojih mu je bilo muka, i žamor. Vrata u
podu se zalupiše, a odjek tog udarca još je dugo odzvanjao u daljini.
Vidno polje su mu uglavnom ispunjavala jedna leda čudovišnih razmera.
Još jedna vrata, ponovno čekanje, još stepenica, još umobolnog šaputanja. On
se onesvesti… ali i dalje je bio svestan klimavog silaženja koje se nastavljalo
u beskraj.
Terali su ga da hoda poput kakvog pijanca. Noge su mu bile obamrle.
Nema sumnje… stavili su mu neko opojno sredstvo u hranu. Okrenuvši glavu
u stranu, razabrao je da se nalaze u nekoj ogromnoj podzemnoj odaji, da se
kreću po drvenom prolazu smeštenom blizu tavanice. Sa prolaza su visili
stegovi. Ispod njih. bili su okupljeni neki ljudi u dugačkim odorama i bosih
nogu. U trenutku se prisetio njihovih imena: kaluđeri. Sedeli su za dugačkim
stolovima, a služili su ih fagori odeveni u slične ogrtače. Biliju Ksjao Pinu
vratiše se sećanja; prisetio se manastira u podnožju brda, gde je kupio kolačić.
Sprovodili su ga kroz lavirint svetih puteva izdubljen u steni ispod palate
JandolAnganola.
Od hodanja se malo povratio. Dva fagora su ga pratila, oba su bile gilote.
Leks se verovatno vratio na dužnost kod kancelara, koji je sada sigurno već
spavao. Slabim glasom pozvao je kaludere koji su se nalazili ispod njega, ali
niko ga nije čuo u toj kakofoniji glasova. A onda su napustili to osvetljeno
mesto.
Hodnici su se nizali jedan za drugim. Pokušao je da se usprotivi, ali ženke
su ga požurivale da nastavi dalje. Pored njega, splet ivica brazdao je kameni
zid. On pokuša da se uhvati za jednu; neko ga povuče za ruku.
Ponovo su silazili.
Potpuni mrak koji je mirisao na reke i još nerođene stvari.
„Molim vas, pustite me.” Njegove prve reči. Neka kapija se otvori.
Uvedoše ga u jedan drugačiji svet, podzemno kraljevstvo dvobridaša. I
sam vazduh je bio drugačiji, kroz njega su se pronosili nepoznati zvuci i u
njemu se osećao nepoznati miris. Voda je curela. Razmere su bile drugačije:
lučni prolazi imali su oblik širokih i niskih pećina. Put je bio neravan i vodio
je naviše. Činilo mu se kao da se penje u neka mrtva usta.
Ništa na Avernusu nije pripremilo Bilija za ovu pustolovinu. Gomile
fagora su se okupljale da ga pogledaju, unoseći se svojim strašnim licima u
njegovo. Odgurali su ga pred veće dvobridaša, sastavljeno i od mužjaka i od
ženki. U nišama duž zidova nalazili su se pobodeni njihovi totemi, koji su
predstavljali ostarele fagore što su se sve više i više raspadaii; najstariji totem
nalikovao je maloj crnoj lutki, koja se gotovo cela sastojala od keratina. Veće
je predvodio mladi kzan, Ght-Jronc Tari.
Ght-Jronc Tari bio je tek mladi kozlić. Gusto belo krzno na njegovim
ramenima još je bilo isprskano crvenim tačkama. Dugački izuvijani rogovi
bili su u spiralno obojeni; glavu je držao povijenu naniže, kao da je ratoborno
raspoložen, a u stvari je to činio iz nužde da vrhovima rogova ne bi grebao po
krovu odaje.
Što se tiče same odaje, ona je imala gotovo kružni oblik, dok joj je krov
bio neravan i nezavršen. Da, ta sala je… ako se neki sličan izraz koristio
među ovom neljudskom publikom… bila izgrađena u obliku točka. Ght-Jronc
Tari ukočeno ustade, i isprsi se prema središtu točka.
Mesta za publiku zrakasto su se širila iz središta poput paoka. Veći deo
poda bio je izdeljen na niske predgratke. U njima su članovi veća stajali
nepomično ili su pak jedva primetno pomerali ramena ili strizali ušima. U
svakom predgratku nalazio se valov i poduži lanac pričvršćen za obrađeni
kamen. U podu su bili usečeni odvodi za vodu i mokraću i protezali su se do
jaraka na ivici točka.
Činilo se da je magla i ovde prodrla ili je plavi oreol oko baklji poticao od
bolesnog zadaha rase dvobridaša. Upijajući sve što je mogao od ovog prizora
dok su ga grube šake opipavae, Bili je ugledao rampe koje su vodile naviše i
one druge, čiji su ulazi izgledali tako neprijateljski, i vodili dalje prema dole.
Odjednom mu sinu: u ovim pećinama sada su se okupljali fagori da bi
izbegli toplotu; doći će vreme kada će se ovde gurati ljudi, da bi se sklonili od
hladnoće. Tada će fagori preuzeti spoljašnji svet.
Zatražen je mir i ispitivanje otpoče. Očigledno je Leks obavestio Ghat-
Jronc Tarla o sadržaju Bilijevog razgovora sa Sartorilrvrashom.
Pored kzana je sedela jedna sredovečna žena, bezoblična žena u haljini od
stamela koja je čitave nizove pitanja prevodila sa kzana na Olonet. Pitanja su
se uglavnom odnosila na Bilijev dolazak sa Frejra… fagori nisu ni hteli da
čuju za Avemus. Ako je ovaj Frejrov sin došao s nekog drugog mesta, onda je
iz toga sledilo da je on došao sa Frejra, sa koga je, po mišljenju dvobridaša
poticalo svo zlo.
Jedva je uspevao da se razabere u njihovim pitanjima. A i oni su imali
muke da razumeju njegove odgovore. Slično iskustvo je već doživeo sa
borlienskim kancelarem; ovde su kulturne razlike bile mnogo veće… on bi
čak rekao nepremostive, da ipak povremeno nije rekao nešto što su razumeli.
Na primer, ta košmama bića uhvatila su se za činjenicu da će razdoblje velikih
vrućina na Helikoniji proći za tri do četiri životna veka i da će ga zameniti
dugačko i neprekidno pripremanje za zimu.
U tom času, ispitivanje je prekinuto i kzan je pao u trans kako bi
uspostavio vezu sa prisutnim precima. Jedan čovek rob donese Biliju ukusnu
vodu za piće. On stade da moli da mu dozvole da se vrati u palatu, ali
ispitivanje je ubrzo bilo nastavljeno.
Čudno je bilo to da su fagori prihvatili ono što Sartorilrvrash nije mogao
da prihvati; podatak da je Bili putovao kjoz svemir, mada je urođenički izraz
dvobridaša za „svemir” predstavljao gotovo neprevodiv konglomerat, koji je
uglavnom značio „nemerljiva staza vazdušnih promena i procedura velike
godine”. Skraćeno, ponekad su ga nazivali „Aganip staza”.
Razgledali su mu sat, ali ga nisu dodirivali. Gurali su ga od jednog do
drugog kroz publiku, duž paoka točka veća, kako bi ga svi mogli videti.
Njegovo objašnjenje da tri brojčanika pokazuju vreme na Zemlji, Helikoniji i
Avernusu ništa im nije značilo. Poput fagora koje je sreo van Matrasila nisu ni
pokušali da mu ga uzmu i ubrzo su se vratili na druge leme.
Oči su mu suzile, nos mu je cureo… bio je alergičan na njihovo gusto
krzno o koje je morao da se češe.
U pauzi kijanja. Bili im je ispričao sve što je znao o stanju na Helikoniji.
Strah ga je naterao da im sve otkrije. Kada bi začuli nešto što su mogli da
shvate ili nešto što ih je posebno zanimalo, kzan bi prenosio to obaveštenje
svom keratinskom pretku, ili da ga uskladišti ili da se raspita o toj stvari; Bili
nije bio siguran šta je posredi… fagori nisu ulazili u domen njegovog
izučavanja na Avernusu.
Da li su mu to oni u jednom trenutku pomenuli, kada se bespotrebno
trudio da im objasni kako se smenjuju godišnja doba, da su kaluđerske pećine
u brdima tokom pojedinih godišnjih doba nastanjivali fagori, a u drugim, pak,
sinovi Frejra? Jednom, u nekom drugom životu, hvalisao se kako za njega na
Avernusu nema ničeg novog; sada, kada se našao usred toliko toga novog,
slušao je taj neobični jezik koji je bio nešto između hurdu jezika,
domorodačkog i eotemporalnog, između naučnog i figurativnog.
Poput deteta koje je otkrilo da životinje mogu da govore, Bili je slušao
dok su mu se obraćali. „Ne postoji način na koji bismo mogli da se osvetimo
sinovima Frejra tokom neharmoničnog razdoblja Velike godine. Naša jedina
dužnost jeste da preživimo. Budnost ispunjava naše harneje. Svo vreme
postoji do Frejrove smrti. Kzan JandolAnganol ima zaštitno oružje za
opstanak dvobridaša u svojim zemljama. Stoga, naređenje za naše legije jeste
da se formiraju za jačanje kzana JandolAnganola. Takav je naš sadašnji zakon
za neharmonično razdoblje. Obazrivost moraš usvojiti da ne bi stvarao daljnje
muke ovom kzanu od slabosti po imenu JandolAnganol. Imaš razum?”
Dok su mu se rečenice prepune imenica vrzmale po glavi, pokušao je da
dokaže svoju nevinost. Ali pitanja krivice i praštanja nisu ulazila u njihov
umwe!t. Njegove reči izazvale su zbunjenost koja je samo još više pojačala
osećanje neprijateljstva u vazduhu.
Iza tog njihovog neprijateljstva krila se neka vrsta straha, bezličnog
straha. Oni su na JandolAnganola gledali kao na slabića i plašili su se da će
njihova vrsta, kada savez sa Oldorandom bude potvrđen dinastičkim brakom,
postati predmetom proganjanja u Borlienu kao što je to slučaj u Oldorandu.
Videlo se da strašno mrze Oldorando, a naročito je ta njihova mržnja bila
usmerena prema njegovoj prestonici, koju su nazivali njenim eotemporalnim
imenom Hrm-Bhrd Jdok.
Dok su poslovi dvobridaša predstavljali tajnu… nepoznanicu… za ljudski
rod, dvobridaši su veoma dobro bili upoznati sa poslovima ljudi. Ljudi su se s
takvim arogantnim prezirom odnosili prema njima da su fagori često bili
prisutni, mada niko na njih nije obraćao pažnju, pri najosetljivijim
državničkim razgovorima. Tako je i najponizniji kržljavac mogao da bude
uspešan špijun.
Suočivši se s njihovim ustaljenim oblicima. Bili je mislio da oni
nameravaju da ga zadrže radi otkupa, da utiču na kralja kako bi se okanio tog
novog braka; nemoćno je pokušao da ih uveri kako kralj uopšte ni ne zna da
on postoji.
Ali čim je to izrekao, shvatio je da se uvalio u novu opasnost. Mogli su ga
zadržati ovde, još u gorem zatvoru od onog prethodnog, ako shvate da je
njegovo prisustvo u palati bilo tajno. Ali kudravo veće nastavilo je da sledi
jedan drugi tok misli, ponovo se vrativši na pitanje Frejrcvog zatočavanja
Bataliksa, na događaj koji je izgleda za njih bio od opsesivne važnosti.
Ako nije došao sa Frejra, ne potiče li onda sa T’Sen-Hra? To pitanje nije
razumeo. Da li pod TSen-Hrom podrazumevaju Avernus, Kaidav? Očigledno
ne. Oni su pokušali da objasne njemu, on njima. T’Sen-Hr ostao je misterija.
On je bio taj koji je sa keratinskim prilikama stajao oslonjen o zid, osuđen da
mnogo puta ponavlja jedno te isto, sve tišim i tišim glasom. Voditi razgovor
sa fagorima bilo je kao da pokušava da se hrve sa večnošću.
Prošao je kroz celo veće, od jednog člana do drugog, stiskali su ga i
okretali. Ponovo su se zainteresovali za sat sa tri brojčanika na njegovom
zglobu. Očaravale su ih brojke koje su se smenjivale. Ali uopšte se nisu trudili
da mu ga uzmu, pa čak ni da ga dodirnu, kao da su u njemu osećali kakvu
uništavajuću silu.
 Bili je još tražio reči kada je shvatio da kzan i članovi veća odlaze. U
glavi mu se ponovo nakupiše oblaci. Odjednom je shvatio da posrće ka
poznatoj stolici i sručio se u nju, spustivši čelo na poznati sto. Gilote su ga
vratile u njegovu ćeliju. Samo što nije svanulo.
Leks je bio prisutan, bez rogova, uštrojen i gotovo odan.
„Potreba su koraci ka krevetu za razdoblje spavanja”, posavetova ga on.
Bili poče da plače. Plačući, zaspe.
Magla se proširila nadaleko i naširoko, da bi potom zavila uz reku Va
Ivoral i bacila pogled na džunglu koja prekriva naspramnu obalu. Tamo je
srela, između ostalih rečnih plovila, Lordrijardsku gospu koja je napredovala
na jugoistok od Matrasila, prema udaljenom moru.
Pošto su poslednje zalihe leda povoljno prodate u Oldorandu, brod ravnog
dna sada je sa drugim teretom plovio u borliensku prestonicu ili Otasol: nosio
je so, svilu, tepihe svih mogućih šara, tapiserije, plavu kapljicu iz jezera
Dorzin, upakovanu sa istucanim ledom, rezbarije, satove, te kljove, rogove i
krzna svih vrsta. Male kabine na palubi zauzeli su trgovci koji su putovali sa
svojom robom. Jedan trgovac imao je papagaja, drugi novu ljubavnicu.
Najbolja kabina na palubi pripadala je vlasniku broda, Kriliu Muntrasu,
čuvenom kapetanu Ledu od Dimariama, i njegovom sinu, Divu. Div, koji je
bio mlakonja i koji pored svog očevog hrabrenja nikada neće moći da ponovi
ono što je njegov otac postigao u životu, sedeo je zureći u izmaglicom
prekriven predeo. Kao da se zalepio za palubu. Povremeno bi tek pljunuo u
vodu koja je promicala. Njegov otac sedeo je uvaljen u platnenu stolicu i
svirao na duplom kloutu… možda sa namernom sentimentalnošću, pošto je
ovo bilo njegovo poslednje putovanje pred penziju. Njegovo poslednje od
poslednjeg putovanje. Muntras podesi svoj prijatni tenor prema melodiji.

Reka teče i neće nestati, ne.

Ne - ni za ljubav samog života, oh…

Putnici su tumarali po palubi zajedno sa arangom, koji je trebalo

mornarima da posluži za večeru. Sem aranga, putnici su iskazivali čak
napadno poštovanje kapetanu koji je trgovao ledom.
Magla se kovrčala poput pare sa površine Valvorala. Voda je postajala sve
tamnija kako su se približavali stenama Kašazera, čije su se strme strane
nadnosile nad rekom. Stene namreškane poput starog platna, uzdizale su se
nekoliko stotina stopa, a njihovi vrhovi bili su okrunjeni gustim rastinjem
koje se u svojoj raskoši spuštalo niz nadnetu stenu puzavicama i lijanama.
Veći deo stene naseljavali su proždrljivci i ptice rugalice. Ove druge su se
spuštale u izviđanje nad Lordrijardsku gospu, kružeći nad njom i ispuštajući
svoje melanholične krike dok se brod pripremao da pristane.
Kašazer je bio znamenit samo po tome što je bio smešten između stene i
reke i što na njega nikakvog uticaja nije imalo spuštanje prve ni uzdizanje
druge. Smešten na samoj obali, grad se sastojao samo od jednog keja i
nekoliko skladišta, a najednom od njih visio je zarđao natpis na kome je bilo
ispisano TRGOVINA LORDRIJARDSKIM LEDOM. Put je vodio prema
raštrkanim kućama i nekakvim usevima na vrhu stene. Taj grad predstavljao
je poslednju stanicu ispred Matrasila na putu nizvodno.
Kad se lađa usidrila, nekoliko radnika sa dokova se pokrenu da ponudi
svoje usluge, dok su gotovo nagi dečaci… nezaobilazni dodatak ovakvih
mesta… odmah dotrčali. Muntras odloži svoj muzički instrument i uspravi se
u svoj svojoj veličini na pramcu, primajući pozdrave ljudi sa obale, koje je
sve znao po imenu.
Spuštena je pokretna rampa. Svi putnici se iskrcaše da malo prošetaju i
kupe voća. Dva trgovca, čije se putovanje tu završavalo, nadzirali su mornare
koji su iskrcavali njihove stvari kako bi sve bilo obavljeno po propisu. Dečaci
su za novčić ronili po reci.
Ovaj uspavani prizor remetio je jedino jedan sto, prekriven kićenim
stolnjakom, koji se nalazio ispred lordrijardskog skladišta, i pored koga je
ukrućeno stajao kelner odeven u belo. Iza stola nalazila su se četiri muzičara
koja su čim je brod svojim trupom dodirnuo kej, snažno počeli da sviraju
„Kakav je čovek taj naš gospodar!” Ovaj prijem bio je otpremni poklon koji
je lokalno osoblje kompanije za trgovinu ledom priredilo svom šefu. Tu su
bila zaposlena tri službenika. Oni pridoše, smešeći se, mada je sve ovo i ranije
bilo već izvođeno, da bi odveli kapetana Krilija i Diva na njihova mesta.
Jedan od trojice službenika bio je štrkljasti momak, koji se neprijatno
osećao; ostala dvojica bili su sedokosi i stariji od čoveka za koga su tako dugo
radili. Starci su uspeli da iscede po koju prigodnu suzu, dok su krišom
procenjivali mladog gospodara Diva kako bi utvrdili da li su im mesta
ugrožena smenom u upravi.
Muntras protrese ruku svakom od ove trojice i spusti se u stolicu koja ga
je čekala. Prihvati čašu vina sa svetlucavim komadićima njegovog vlastitog
leda. Zatim se zagleda prema tromoj reci. Naspramna obala jedva se videla od
magle. Dok ih je kelner posluživao sitnim kolačima, vodio se razgovor čije su
rečenice počinjale sa: „Sećate li se kada…” i završavale smehom.
Ptice koje su kružile iznad njihovih glava prigušivale su povike i lajanje.
Kada je buka počela da im smeta, kapetan Led upita šta se to zbiva.
 Mladić se nasmeja, kada se dva starca u neprilici zgledaše. „Gužva u selu,
kapetane.” On upre palac prema stenama. „Ubijaju smrdljivce.”
„A u tome su vešti u Oldorandu”, reče Muntras. „Veoma često sveštenici
koriste takve prilike da pobiju takozvane jeretike zajedno sa fagorima.
Religija! Bah!”
Muškarci nastaviše da se prisećaju vremena kada su se svi oni upustili u
osnivanje kopnene trgovine ledom i oca diktatora sadašnjeg kapetana Leda.
„Srećni ste što nemate oca kao što je bio njegov, gospodaru Dive”, primeti
jedan od staraca.
Div klimnu kao da nije baš siguran da stvari tako stoje i ustade. Odvuče
se do obale reke i podiže pogled prema vrhu stene, odakle su dopirali udaljeni
povici.
Trenutak kasnije, on doviknu ocu: „To je hajka.”
Ostali ništa ne odvratiše i nastaviše razgovor, dok mladić ponovo ne
doviknu. „Hajka, tata. Upravo se spremaju da bace smrdljivce sa stene.”
On pokaza naviše. Neki od putnika sa broda takođe su pokazivali pristima
istežući vratove ne bi li bolje videli vrh stene.
Začu se rog i pojača se lavež lovačkih pasa. „Vešti su hajkači ovde u
Oldorandu”, ponovi kapetan, s mukom ustavši i uputivši se ka mestu na obali
na kome je stajao njegov sin, otvorenih usta.
„Znate, to je vladino naređenje, gospodine”, javi se jedan od staraca,
sledeći ga i zureći u kapetanovo lice. „Ubijaju fagore i prisvajaju njihovu
zemlju.”
„A onda je ne obraduju kako bi trebalo”, dodade kapetan Led. „Trebalo bi
da ostave na miru ta jadna prokleta stvorenja. Korisni su ti fagori.”
Čula se promukla vika fagora, ali malo šta se moglo videti. Međutim,
ubrzo se zaoriše ljudski pobednički povici, a rastinje na stenama se ustalasa.
Poleteše slomljene grančice, zakotrlja se kamenje, kada se jedna prilika pojavi
i zaroni naniže, što leteći što odbijajući se o stenje, na ogromnu žalost ptica
rugalica koje je to uznemiravalo. Prilika tresnu o uski pojas obale ispod stene,
pokuša da sedne, i otapka u vodu. Troprsta šaka se podiže iz vode, a zatim
poče lagano da tone dok je njenog vlasnika odnosila bujica.
Div prsnu u besmislen smeh. „Vide li to?” uzviknu on.
Drugi fagor u pokušaju da pobegne ljudima mučiteljima stade da trči niz
stenu, što mu je u početku dobro išlo. Ali onda se okliznu i strmoglavi,
odbivši se o podnožje stene i okrećući se pade u vodu. Za njim krenuše i
druge prilike, neke male, neke velike. Za tren oka, mnoštvo prilika poče da
leti niz stenu. Na prevoju stene, tamo gde je ona bila strmija, dva fagora sama
skočiše, držeći se za ruke. Proleteše kroz grane jednog drveta koje se
nadnosilo nad vodom, izbegoše stenu i padoše u reku. Jedan suviše revnostan
pas krenu za njima, ali se razbi o obalu.
„Hajdemo odavde”, reče Muntras. „Nije mi do ovoga stalo. Napred
momci, dižite rampu. Ko ide dalje neka se ukrca. Pravite se da ste veseli!”
On se na brzinu rukova sa starim nameštenicima i krenu ka Lordrijardskoj
gospi da vidi da li se njegova naređenje sprovode kako treba.
Jedan od trgovaca iz Oldoranda mu reče: „Drago mi je što vidim da se čak
i u ovim zaostalim krajevima trude da nas oslobode tih smrdljivih crva.”
„Nikome ne čine ništa loše”, odreza Muntras, ni ne zastavši u hodu.
„Naprotiv, gospodine, oni su najstariji neprijatelji čovečanstva, i tokom
ledenog doba gotovo da su nas istrebili.”
„To je pokopana prošlost. Živimo u sadašnjosti. Ukrcavajte se, svi.
Odlazimo s ovog varvarskog mesta što brže možemo.”
Članovi posade su, kao i njihov kapetan bili iz Hespagorata. Bez ijedne
primedbe podigoše mostić i brod krenu.
Kada je Gospu zahvatila matica, putnici su mogli da vide leševe
dvobridaša kako plutaju na vodi, okruženi oblacima žute krvi. Jedan od
članova posade zavika. Ispred njoh nalazio se jedan preživeli fagor koji se
očajnički trudio da pliva.
Brzo je doneta motka i gurnuta preko ivice. Brod je plovio sa spuštenim
jedrima, jer nije bilo vetra, već ga je struja nosila sve brže i brže. Pa ipak,
fagor je razumeo šta se dešava. Posle divljačkog mlataranja, uspeo je da se
obema rukama uhvati za kraj motke. Reka ga je donela do boka broda, odakle
su ga izvukli na sigurno.
„Trebalo je da ga ostavite da se udavi. Smrdljivci ne podnose vodu”,
primeti trgovac.
„Ovo je moja lađa i moja je reč ovde zakon”, odvrati Muntras, mračnog
pogleda. „Ako imate bilo kakve primedbe na ono što se događa, mogu vas
istog časa iskrcati.”
Pastuv je dahtao na palubi dok se oko njega stvarala sve veća bara. Ikor
mu je isticao iz rane na glavi.
„Dajte mu gutljaj Eksageratora. Preživeće”, reče kapetan. On se okrenu
kada donesoše žestoko dimariamiamsko piće i povuče se u svoju kabinu.
 Tokom njegova života, sabraća ljudi postajali su sve gori, pakosniji,
manje skloni da praštaju. Možda je za to krivo vreme. Možda će svet sagoreti.
Bar će se on povući u svoj vlastiti rodni grad Lordriajrdr, u veliku zgradu koja
gleda na more. Dimariam je oduvek bio hladniji od prokletog Kampanlata.
Tamo su ljudi bili pristojni,
Svratiće kod kralja JandolAnganola kada se nađe u Matrasilu, i to iz
principa, jer uvek je mudro podsetiti vladare na gostoprimstvo. Kraljica je
otišla, zajedno sa prstenom koji joj je nekada prodao; mora se pobrinuti da
isporuči njeno pismo kada se nađe u Otasolu. U međuvremenu, čuće najnovije
vesti o nesrećnoj kraljici nad kraljicama. Možda će svratiti i do Mati; inače je
više nikada neće videti. S ljubavlju je mislio o njenoj javnoj kući koju je bolje
vodila no što su bili vođeni svi gnusni kupleraji u Otasolu; premda se i Mati
pogospodila i počela svakodnevno da odlazi u crkvu od kada ju je kralj
nagradio što mu je pomogla posle bitke kod Kosgata.
Ali šta će raditi u Dimariamu kada ode u penziju? O tome je trebalo
porazmisliti; porodica mu nije mogla pružiti baš mnogo utehe. Možda bi
mogao da pronađe kakav manji isplativ posao koji bi ga uveseljavao. Zaspao
je s jednom rukom prebačenom preko svog muzičkog instrumenta.
*
Krupni kapetan Led stigao je u grad uzburkan nedavnim događajima.
Kralju su se gomilali problemi. Izveštaji iz Randonana govorili su o
čitavim četama vojnika koje su dezertirale. 1 pored stalnih molitvi po
crkvama usevi su i dalje propadali. Kraljevski oružar slabo je napredovao u
izradi kopija sibomalskih fitiljača. A Robajdaj se vratio.
JandolAnganol je otišao u brda sa svojim hoksnijem Lapvingom, i tamo
je sjahao i nastavio peške kroz šumarak. Juli je kaskao iza svog gospodara,
oduševljen što je u divljini. Dva pratioca jahala su na pristojnoj udaljenosti iza
njih. Robajdaj odjednom skoči sa jednog drveta i stade pred oca.
Duboko se pokloni. „Pa to je kralj glavom i bradom, moj gospodar šeta
kroz sumu sa svojom novom nevestom. Sa kose mu pade lišće.
„Roba, potreban si mi u Matrasilu. Zašto stalno bežiš?” Kralj nije znao da
li bi trebalo da bude zadovoljan ili ljut zbog njegovog iznenadnog
pojavljivanja.
„Stalno bežanja, znači da nikada neću pobeći. Mada ne znam šta mi to ne
da da odem. Mora da postoji neka razlika između svežeg vazduha i dedine
tamnice… da nema roditelja, onda bih bio slobodan.” Dok je govorio pogled
mu je lutao, ne zadržavajući se ni na čemu. Njegova kosa, kao i njegov govor,
bila je u neredu. Bio je nag sem što je oko genitalija nosio neku vrstu
krznenog kilta. Videla su mu se rebra, a telo mu je bilo svo išarano ožiljcima i
ogrebotinama. Nosio je koplje.
Sada je to oružje zabo u zemlju i potrčao ka Juliju, pljesnuvši kržljavca po
rukama i zaneseno povikavši.
„Najdraža moja kraljice, kako divno izgledate, tako vam lepo stoji to belo
krzno sa crvenim resicama! Čuva te od sunca, skriva tvoje slasno telo od svih
sem od ovog bludnika, koji se bez sumnje, penje na tebe kao da si grana. Ili
prasica. Ili prekršena zakletva.”
„Činiš mi bol”, zavika mali fagor, boreći se da se oslobodi.
JandolAnganol posegnu za rukom svoga sina, ali se Robajdaj baci u
stranu. Zatim iščupa rascvetanu puzavicu koja je visila sa kaspiama i jednim
brzim pokretom, obavi je oko Julijevog vrata. Juli stade da trči unaokoo,
promuklo vičući, savijenih usana unazad u bezumlju, dok JandolAnganol
čvrsto ne uhvati sina.
„Nemam nameru da te povredim, ali prekini ovu glupost i počni da mi se
obraćaš sa dužnim poštovanjem.”
,,Oh, oh! Pričaj ti meni s dužnim poštovanjem o mojoj majci. Nabio si joj
rogove, ti vrtlaru iz kaljuže!” On kriknu i pade nauznak kada ga otac lupi
preko usta.
„Smesta da si prekinuo s tim bezobrazlukom. Ućuti. Da si ostao pri
zdravoj pameti i da si bio prihvatljiv za Panoval, mogao si ti da se oženiš
Simodom Tal umesto mene. To bi nam uštedelo mnogo bola. Zar misliš samo
na sebe, momče?”
„Da, kao što pravim i sam svoj scumber!” ispljunu on.
„Duguješ mi nešto, ko te je učinio princem”, reče gorko kralj. „Ili si
možda zaboravio da si princ? Kod kuće ćemo te zaključati dok se ne
opametiš.
Podigavši slobodnu ruku do raskrvavljenih usta, Robajda promrmlja:
„Lepše mi je ovako udarenom. Voleo bih da zaboravim na svoja prava.”
Do tada su dva poručnika već pristigla sa isukanim mačevima. Kralj se
okrenu naredivši im da spreme oružje, sjašu i odvedu njegovog sina
zatvorenika. Dok mu je pažnja bila na drugoj strani, Robajdaj se otrgnu iz
očevog stiska i izgubi se među drvećem praveći velike skokove i vičući.
Jedan od poručnika zategnu strelu na samostrelu, ali ga kralj zaustavi.
Ipak nije pokušao da prati sina.
„Ja nemam ljubav za Robajdaja”, skičao je Juli.
 Ne obraćajući pažnju na njega, JandolAnganol uzjaše Lapvinga i lagano
jašući vrati se u palatu. Onako namrštenih obrva više je no ikada podsećao na
orla po kome je dobio nadimak.
Kada se vratio u osamu svojih odaja, predao se pavku, mada je to retko
činio. Njegova duša potonula je do prvog tvorca i on započe razgovor sa
gosom svoje majke. Ona ga uteši. Podseti ga da je Robajdajeva druga baba
bila divlja Šanana i reče mu da ne brine. Reče mu da se ne smatra krivim za
smrt Mirdolatora, jer su se spremali da izdaju državu.
Taj krhki kovčežić prašine ponudio je JandolAnganolu svu moguću
usmenu utehu. Pa ipak mu se duša vratila telu puna briga.
Njegov opaki stari otac, koji je još živeo u nameštenom podrumu, bio je
praktičniji. VarpalAnganolu nikada nije manjkalo saveta.
„Podgrej skandal oko Pasharatida. Pošalji naše agente da rašire glasine.
Moraš u to uplesti i Pasharitidovu ženu koja je lakomisleno ostala ovde da
vodi muževljevu kancelariju. Bilo kakva priča protiv Sibomala biće unapred
prihvaćena.”
„A šta da učinim sa Robajdajem?”
Starac se neznatno okrenu na stolici i zatvori jedno oko. „Pošto s tim u
vezi ne možeš ništa da učiniš, onda ni nemoj. Ali sve što je u tvojoj moći da
ubrzaš razvod i obaviš venčanje, bilo bi od koristi.”
JandolAnganol je koračao po tamnici.
„Što se toga tiče, sve sada zavisi od K’Sara.”
Starac se zakašlja. Pluća stadoše s naporom da mu se nadimaju pre no što
je uspeo ponovo da progovori. „Je li napolju vrućina? Zašto ljudi stalno
govore da je toplo? Slušaj, naši prijatelji u Panovalu žele da se nađeš u
K’Sarovim rukama. To odgovara njima, ali ne i tebi. Požuri stvar, ako ikako
možeš. Kakve su vesti o MirdemIngali?”
Kralj je poslušao očev savet. Agenti sa naoružanom pratnjom bili su
odaslati u udaljeni grad Panoval s druge strane Kizinta sa dugačkim govorom
u kome se K’Sar svetog panovalanškog carstva umoljava da požuri sa
donošenjem dozvole za razvod. Uz molbu su poslate ikone i drugi pokloni,
uključujući i svete relikvije posebno izrađene za ovu priliku.
Ali masakr Mirdolatora, kako su sada nazivali taj događaj, nastavio je da
zaokuplja umove naroda i skritine. Agenti su javljali o pobunjeničkim
kretanjima u gradu, kao i drugim centrima kao što je Otasol. Bilo je potrebno
naći neko žrtveno jagnje. To je morao biti kancelar Sartorilrvrash.
Sartorilrvrash - nekada voljeni Rushven kraljevske porodice - biće
popularna žrtva. Svet ne veruje intelektualcima, a skritina je imala posebne
razloge da mrzi kako njegove nedostižne načine ophođenja tako i njegove
dugačke govore.
Pretres kancelarovih odaja sigurno će otkriti nešto na osnovu čega će
moći da ga osudi. Biće tu zabeleški o njegovim eksperimentima parenja sa
Ostalima, Madijima, i ljudskim bićima koja je držao kao zarobljenike u
jednom udaljenom kamenolomu. A tu su i gomile papira njegovog „Alfabeta
istorije prirode”. Ti papiri biće prepuni jeresi, izopačenosti, laži protiv
Svemoćnog. Kako će se samo i skritina i crkva oblizivati kada se dočepaju
toga’ JandolAnganol je poslao stražara koga je predvodio niko drugi do
Arhisveštenik BranzaBaginut iz matrasilske katedrale.
Pretres je bio uspešniji no što se predviđalo. Otkrivena je tajna odaja
(mada ne i njen tajni izlaz). U toj tajnoj odaji pronađen je tajni zatvorenik
sumnjivog porekla. Dok su ga izvlačili odatle, taj je zatvorenik vikao na
Olonetu sa izrazitim naglaskom da je stigao s jednog drugog sveta.
Velike gomile inkriminišućih dokumenata bile su iznete u dvorište.
Zatvorenik je izveden pred kralja.
Iako je već bilo trinaest časova i dvadeset minuta po podne, magla se nije
razišla; šta više, postala je još gušća, i poprimila žućkastu nijansu. Palata je
utonula u svoj vlastiti svet, dok su uređaji za ventilaciju postavljeni za odžake
podsećali na jarbole flote koja tone. Možda je klaustrofobija imala dosta udela
u promenljivost kraljevog raspoloženja koje se kretalo od poniznosti do besa,
i između smirenosti i divljeg uzbuđenja. Kosa mu je razbarušeno padala preko
čela. Iz nosa mu je na prekide tekla krv, kao da mu je nametnuta uloga
sigurnosnog ventila. Prolazio je hodnicima, praćen povorkom nesrećnih
dvorana koji su ga ljutili svojim ribljim osmesima.
Kada je doveden Sartorilrvrash i suočen sa Bilijem koji je sav drhtao,
JandolAnganol udari starca. Zatim ščepa svog kancelara poput kakve drevne
krpene lutke, zaplaka, stade da ga moli da mu oprosti, a iz nosa ponovo poče
da mu lipti krv.
Kapetan Led Muntras stigao je u palatu da kralju oda dužno poštovanje u
trenutku kada je ovaj bio u pokajničkom raspoloženju.
„Kapetana ću primiti kasnije. Prisustvovaće ispitivanju ovog neobičnog
stvora.” To je bilo rečeno dok se šunjao oko Bilija Ksjao Pina.
Bili se premeštao s noge na nogu, suzdržavajući se da ne zaplače,
obeshrabren krvavim stanjem kraljevih nozdrva. Na Avernusu su ovakvi izlivi
osećanja, ako je do njih ikada i dolazilo, mogli da se ispolje samo u osami. „O
produženju jednog godišnjeg doba na Helikoniji van granica ljudskog života”,
govorilo je o osećanjima, kratko, ali odlučno. „Osećanje: suvišno”, stajalo je
tamo. Stanovnici Borliena koji su se lako uzbuđivali mislili su drugačije.
Njihov kralj nije ličio na saosećajnog slušaoca.
„Hm… zdravo”, uspe da izusti Bili uz bolan osmeh. Zatim snažno kinu.
Muntras ude u odaju i pokloni se. Nalazili su se u tesnom delu palate koji
se osećao na malter, mada je malter u njoj bio star četiri stotine godina.
Kapetan Led stajao je na svoja dva ravna tabana i radoznalo se osvrtao oko
sebe dok je isporučivao svoje pozdrave.
Kralj gotovo da i nije obratio pažnju na Muntrasove uljudne želje.
Pokazavši na gomilu jastuka, on reče: „Sedite tamo i ćutite. Pogledajte šta
smo pronašli da truli u pukotinama ove hrpe. Plod izdaje.”
Okrenuvši se naglim pokretom ponovo ka Blliju, on upita: „Koliko
godina si trunuo u Sartorilrvrashovim kandžama, ti stvorenje?”
Zbunjen kraljevim uzvišenim izražavanjem na Olonetu, Bili zamuca.
„Jednu nedelju… čak osam dana… zaboravio sam, vaše veličanstvo.”
„Osam dana je jedna nedelja, slanje. Da li si ti samo bedan ishod kakvog
eksperimenta?”
Kralj se nasmeja, kao i svi prisutni… manje zato što im je bilo smešno, a
više zbog brige za vlastite živote… kao odjek za njim. Niko nije želeo da mu
prikače naziv Mirdolatora.
„Mirišeš mi na eksperiment.” Ponovo se zaori smeh.
On pozva dva roba i naloži im da operu Bilija i daju mu čistu odeću. Kada
je to obavljeno, stigoše hrana i vino. Ljudi su došli trčeći, povijeni u stavu
stalnog naklona, noseći podgrejano meso kida posluženo u narandžastom
pirinču.
Dok je Bili jeo, kralj je koračao po odaji, omalovažavajući hranu.
JandolAnganol je povremeno pritiskao svilenkastu tkaninu na nos ili bi se
zagledao u levi zglavak po kome ga je sin, otimajući se iz njegovog stiska,
ogrebao. Pored njega je na pomalo čudan način koračao sveštenik
BranzaBaginut, krupan muškarac koji je zbog svog velikog, ukrašenog
ogrtača boje šafrana i kanoničnog skarleta podsećao na sibomalski ratni brod
pod punim jedrima. Njegovo krupno lice lako je moglo pripadati i kakvom
seoskom rvaču da mu se u izrazu nije nazirao prikriveni humor. Naširoko je
bio poznat kao oštrouman čovek koji je podržavao kralja kao dobrotvora
crkve.
BranzaBaginut se molio za kralja, koji je nasuprot njemu na sebi imao
samo jahaće pantalone i prljavi beli žaket razdrljen na koščatim prsima, dok
su mu noge bile bose.
Sama odaja nije imala jasno određenu namenu, već je predstavljala nešto
između prijemne prostorije i ostave. Bilo je u njoj mnogo čilima i
staromodnih jastuka, a u jednom uglu bila je nagomilana stara drvena građa.
Prozori su gledali na jedan uzak prolaz; muškarci su povremeno njime
prolazili iznoseći u dvorište gomile Sartorilrvrashovih papira.
„Dopustite, sire, da ispitam ovu osobu po religijskim pitanjima”, obrati se
BranzaBaginut kralju. Pošto ovaj nije jasno izrazio svoje neslaganje,
dostojanstvenik otplovi u pravcu Bilija i upita ga: „Dolaziš li sa sveta kojim
vlada Akhanaba svemoćni?”
Bili obrisa usta, nevoljno prekidajući da jede.
„Znate i samo da vam mogu ponuditi odgovor koji će vas zadovoljiti.
Pošto ne želim da vi ili njegovo veličanstvo budete nezadovoljni mnome,
mogu Ii vam ponuditi, iako sam svestan da je on neistinit0”
„Ustani kada mi se obraćaš, ti, stvorenje. Ti samo odgovori na moje
pitanje, a ja ću ti ubrzo reći da li jesam ili nisam njime zadovoljan.”
Bili se uspravi pred krupnim duhovnikom i dalje nervozno brišući
usta.
„Gospodine, bogovi su potrebni ljudima u pojedinim fazama razvoja…
hoću da kažem, kao i deci i nama je, svakom od nas. potreban odlučan otac
koji će nas voleti i pomoći nam da odrastemo. Muževnost izgleda da je
neophodna slična slika oca, uvećana, koja će je zauzdavati. Ta slika nosi ime
Bog. Tek kada jedan deo ljudske rase doraste do duhovne muževnosti, kada je
u stanju da reguliše vlastito ponašanje, gubi potrebu za bogovima… upravo
onako kao što nam više nije potreban otac koji će na nas paziti kada
odrastemo i postanemo sposobni da se sami o sebi staramo.”
Arhesveštenik stade da prelazi šakom preko svog velikog obraza,
pometen ovim objašnjenjem. ,,A ti potičeš sa sveta na kome se sami starate o
sebi, i gde vam nisu potrebni bogovi. Je l’ to hoćeš da kažeš?”
„Tako je, gospodine.” Bili se u strahu osvrtao oko sebe. Kapetan Led nađe
se u blizini, trpajući u usta kraljevsku hranu, ali i pomno slušajući.
„Taj svet sa koga dolaziš… Avernus, jesam li dobro čuo?… je li to sretan
svet?”
Sveštenikovo naizgled nevino pitanje, stavi Bilija na velike muke. Da mu
je to isto pitanje pre samo nekoliko nedelja postavio njegov Savetnik na
Avernusu, ne bi se uopšte dvoumio šta da odgovori. Odgovorio bi da sreća
leži u znanju, ne u praznoveiju, u sigurnosti, a ne u nesigurnosti, u kontroli, ne
u slučajnosti. Verovao bi da znanje, sigurnost i kontrola predstavljaju
jedinstvene povlastice proistekle iz života onih koji borave na osmatračkoj
stanici i iz vladavine njihovim životima. Sigurno bi se nasmejao… pa čak bi i
njegov Savetnik dopustio sebi da se ledeno zakikoće… na primedbu da
Akhanaba donosi sreću.
Na Helikoniji je bilo drugačije. 1 sada bi mogao da se nasmeje
idolatorskom praznoverju Akhanabine religije. Pa ipak. Pa ipak. Sada je
shvatio svu dubinu reči „Bez boga”. Iz jedne države bez boga pobegao je u
drugu varvarsku. I mogao je, uprkos svojoj zloj sreći, da razabere u kom svetu
jače leži nada u život i sreću.
Dok je zamuckivajući pokušavao da odgovori, javi se kralj.
JandolAnganol je razmišljao o Bilijevom prethodnom odgovoru. On
izazivački primeti: „Šta bi bilo kada ne bismo imali ispravnu sliku o ocu koji
će nas odvesti do muževnosti? Šta onda?”
„Onda bi nam, sire, Akhanaba mogao odista biti podrška u našoj nevolji.
Ili bismo mogli potpuno da ga odbacimo, kao što odbacujemo našeg
prirodnog oca.”
Ovaj odgovor izazva novo krvarenje iz kraljevog nosa.
Bili iskoristi taj trenutak da izvrda odgovor na BranzaBaginutovo pitanje
rekavši mu, sa više uverenosti no što je osećao: „Gospodaru, ja sam veoma
važan čovek, a na ovom dvoru je sa mnom loše postupano. Oslobodite me.
Mogu raditi s vama. Mogu vam saopštiti pojedinosti o vašem svetu koje ne
znate. Nemam šta da dobijem…”
Arhesveštenik pljesnu svojim velikim šakama i primeti blagim glasom:
„Ne zavaravaj se. Nisi ti nimalo važan, potreban si nam samo kao dokaz da je
bivši kancelar Sartorilrvrash kovao zaveru protiv njegovog kraljevskog
visočanstva.”
„Niste ni pokušali da utvrdite moju važnost. Šta ako vam kažem da nas u
ovom trenutku posmatra na hiljade ljudi? Čekaju da vide kako ćete postupati
sa mnom, iskušavaju vas. Njihov sud uticaće na to kako će istorija o vama
pisati.”
Krv jurnu u dostojanstvenikove obraze. „Posmatra nas samo svemoćni i
niko drugi. Tvoje opasne laži o svetovima bez bogova izazvaće prevrat u
našoj državi. Drži jezik za zubima ili ćeš završiti na lomači.”
Pomalo očajan. Bili priđe kralju, pokazavši mu svoj sat sa tri brojčanika.
„Vaše veličanstvo, preklinjem vas da me oslobodite. Pogledajte ovaj artefakt
koji nosim. Svi na Avernusu nose po jedan. On pokazuje vreme na Helikoniji,
Avernusu i na udaljenom svetu, po imenu Zemlja, koji sve kontroliše. On je
simbol ogromnih koraka koje smo preduzeli u osvajanju naše okoline.
Naklonjenoj publici, mogao bih da pričam o čudima daleko većim od onih
koja je Borlien u stanju da stvori.”
U kraljevim očima probudi se zanimanje. On spusti svilenu maramicu i
upita: „Možeš li da mi napraviš ispravnu fitiljaču, istu kao što imaju
Sibomalesi?”
„Pa, fitiljače su mačji kašalj. Ja…”
„Onda pištolj za zapinjačem. Možeš li da napraviš pištolj sa zapinjačem?”
„Pa, ne, ja… sire, tu se radi o snazi izvlačenja metala. Usuđujem se reći
da bih mogao izumeti… takve stvari su van upotrebe tamo odakle ja
dolazim.”
„Kakvo si oružje u stanju da napraviš?”
„Sire, prvo se zainteresujte za ovaj sat, koji vas molim da primite kao
poklon, u znak mog poštenja.” On stade da maše satom ispred kralja, koji ne
pokaza nikakvu nameru da ga prihvati. „A onda me oslobodite. Dopustite mi
da radim na osnovu temeljnih načela sa nekim od vaših učenih ljudi, kao što
je prisutni arhesveštenik. Vrlo brzo mogli bismo da proizvedemo dobar,
ispravan pištolj, radio i motor sa unutrašnjim sagorevanjem…”
Kada je video izraze na licima kralja i arhesveštenika predomislio se
povodom onoga što je nameravao da kaže, i umesto da nastavi samo ponovo
molećivo pruži sat.
Sitne brojke poigravale su i menjale se dok ih je kralj zagledao. Njegovo
veličanstvo ščepa uređaj za merenje Vremena; on i BranzaBaginut stadoše da
ga zagledaju, šapućući. Proroci su govorili o vremenu kada će se magične
mašine pojaviti, država propasti i carstvo biti uništeno.
„Hoće li mi ovaj dragulj reći koliko ću još dugo vladati? Hoće li me
obavestiti o godinama moje kćeri?”
„Sire, to je nauka, čista nauka, ne magija. Njegova kutija je od platine
dobijene iz samog svemira…”
Kralj ga odbi pokretom ruke.
„Taj dragulj donosi zlo. Ja to znam. Kraljevi kao i deuteroskopisti su
lukavi kada je u pitanju budućnost. Zašto si došao ovamo?” On baci sat nazad
Biliju.
„Došao sam da vidim kraljicu, vaše veličanstvo.”
JandolAnganola zbuni ovaj odgovor i on koraknu unazad kao da je
ugledao duha. BranzaBaginut reče: „Znači ti ne samo da si ateista, već i
Mirdolator? 1 još očekuješ da si ovde dobrodošao? Zašto bi njegovo
veličanstvo trebalo i dalje da podnosi tvoj zagonetni govor? Nisi ni luđak ni
lakrdijaš. Odakle potičeš? Iz Sartorilrvrashovog pazuha?”
On preteći krenu ka Biliju, koji se osloni leđima o zid. Ostali dvorani
stadoše da ga okružuju, nestrpljivi da pokažu svom suverenu šta misle o
nepečenim Mirdolatorima.
Krilio Muntras ustade sa svojih jastuka i stade da se približava mestu na
kome je stajao kralj, osvrćući se unaokolo oštrog pogleda kao da je zbog
nečega neodlučan.
„Vaše veličanstvo, zašto ne upitate svog zatvorenika kakvim je brodom
stigao sa tog drugog sveta?”
Kralj se na trenutak neodlučno zagleda u njega kao da nije siguran da li bi
trebalo da se naljuti. Ali ipak, reče i dalje držeći maramicu preko nosa: „Pa,
stvore, zadovolji našeg trgovca ledom… kakvim si vozilom stigao ovamo?”
Zaobišavši u širokom luku BranzaBagineta, Bili odvrati: „Moj je brod bio
ceo od metala, potpuno zatvoren, i sa sopstvenim vazduhom. Sve vam to
mogu razjasniti pomoću crteža. Naša je nauka uznapredovala i mogla bi da
bude od koristi Borlienu… Taj me je brod sigurno doveo na Helikoniju, a
zatim se sam vratio na moj svet.”
„Znači li to da poseduje um, ta letelica?”
„Na to pitanje je teško odgovoriti. Da, poseduje um. Ume da računa…
plovi svemirom, sam izvodi na hiljadu operacija.”
JandolAnganol se nemarno sagnu i dohvati krčag sa vinom, koji potom
lagano stade da diže dok mu se ne nađe iznad glave. „Ko je od nas dvojice
lud, stvore, ti ili ja? Taj brod poseduje um… da, da, takođe može sam da plovi
bez ičije pomoći. Vidi!” On ga zavitla. Krčag polete kroz vazduh, udari o zid i
razbi se, a njegova sadržina se rasu svuda unaokolo. Ova mala nezgoda natera
sve da se ukoče poput fagora.
„Vaše veličanstvo, pokušao sam da odgovorim na vaše pitanje…”, i on
snažno kinu.
„Samo me krivica i bes nagone da vas raspamećujem. Ali zašto bih se
trudio? Sve mi je uzeto, ničeg nemam, ovo mesto je prazna ostava puna
pacova umesto dvorana. Sve je odneto, ali od mene se traži još. I ti nešto
tražiš od mene… Stalno me saleću demoni… opet moram da primim pokoru,
arhisvešteniku, i tvoja ruka ne sme da me štedi. Verujem da je ovo
Sartorilrvrashov demon. Sutra ću pokušati da se obratim skritini i sve će se
izmeniti. Danas sam samo otac koji mnogo krvari…”
 A zatim za sebe reče tišim glasom: „Da, tako je, jednostavno, moram se
promeniti.”
On obori pogled; izgledao je umorno. Kap krvi kanu na pod.
Kapetan Led Muntras se na kašlja. Pošto je bio praktičan čovek bilo mu je
neprijatno zbog kraljevog ispada.
„Sire, vidim da sam došao u nezgodno vreme. Ja sam samo trgovac, pa bi
bilo najbolje da krenem. Tokom mnogo proteklih godina, donosio sam vam
najbolji lordrijardski led pravo sa najboljih komada naših glečera i to po
najpovoljnijim cenama. A sada, sire, želim da vam se zahvalim što ste mi bili
mušterija kao i na gostoprimstvu koje ste mi ukazali u palati i da vas zauvek
napustim. Uprkos magli, biće najbolje da krenem kući.”
Činilo se da će svojim govorom uspeti da oživi kralja, koji spusti šaku na
rame kapetana Leda. Oči ovog drugog izgledale su okrugle i nevine.
„Voleo bih da sam imao nekog poput vas u blizini, nekog ko sve vreme
razumno govori, kapetane. Bio sam zadovoljan vašom službom. A nisam ni
zaboravio koliko ste mi pomogli kada sam bio ranjen posle onog
zastrašujućeg događaja kod Kosgata… kao što sam i sada ranjen. Vi ste pravi
patriota.”
„Sire, ja sam pravi patriota svoje zemlje, Dimariama. U koju ću se povući
u penziju. Ovo je moje poslednje putovanje. Moj sin će nastaviti trgovinu
ledom sa istom odgovornošću koju sam ja iskazivao vama i… hm.., kraljici.
Pošto vreme postaje sve toplije, možda će vašem veličanstvu biti potrebne
dodatne količine leda?”
„Kapetane, dobar ste trgovac, samo da su bolja vremena, treba vas
nagraditi za vaše usluge. Uprkos mojoj groznoj bedi i podlosti moje skritine,
pitam vas… postoji li išta što bih mogao da vam poklonim kao uspomenu na
naše poštovanje?”
Muntras lagano krenu. „Sire, nisam vredan nagrade, i ne tražim da mi je
date, ali mogu li da vam predložim razmenu? Na svom putovanju ovamo iz
Oldoranda, pošto sam saosećajan čovek, spasao sam jednog fagora od hajke.
Oporavio se od vodenog iskušenja, koje je često pogubno za njegovu vrstu i
mora se negde skrasiti podalje od Kašazera, gde je bio osuđen na smrt.
Pokloniću vam tog pastuva da vam bude rob ako vi meni poklonite vašeg
zatvorenika, pa bio demon ili ne. Važi?”
„Možete uzeti tog stvora. Vodite ga, zajedno sa njegovim mehaničkim
draguljem. Ne morate mi ništa dati za uzvrat, kapetane. Vaš sam dužnik ako
ga sklonite iz mog kraljevstva.”
 „Onda ću ga uzeti. A vama ću ostaviti fagora kako bi moj sin mogao da
navrati kod vas i bude uljudno primljen kao što je i sa mnom uvek bio slučaj.
Dobar je on dečak, sire, moj Div, premda ništa uglađeniji od svog oca.”
*
I tako je Bili Ksjao Pin prešao u ruke kapetana Leda. A narednog dana,
kada se magla razišla oterana slabim povetarcem, nestalo je i kraljeve
natmurenosti. Održao je obećanje i obratio se skritini.
Tom telu, koje je kašljući sedelo na svojim klupama, predstavio se kao
sasvim izmenjen čovek. Posvedočivši da je kancelar Sartorilrvrash krajnje
opak čovek i da je odigrao glavnu ulogu u preokretima koji su u poslednje
vreme zadesili državu, JandolAnganol stade da se ispoveda.
„Gospodo iz skritine, zakleli ste mi se na vernost kada sam se popeo na
presto Borliena. Došlo je do mnogih promena u našem voljenom kraljevstvu, i
ja to ne poričem. Nijedan kralj, bez obzira koliko bio moćan, bez obzira
koliko bio blagonaklon, ne može mnogo da izmeni uslove života svoga
naroda… što sada shvatam. Nisam u stanju da naređujem sušama niti suncima
koji donose tu kugu našoj zemlji.
U svom očajanju počinio sam izvesne zločine. Po nagovoru kancelara,
odgovoran sam za smrt Mirdolatora. Priznajem i molim vas da mi oprostite.
To je učinjeno da bi se uneo red u kraljevstvo, da bi se sprečile daljnje
nesuglasice. Odrekao sam se svoje kraljice, a sa njom i sve požude, svega što
bih mogao da tražim za sebe. Moje venčanje sa princezom Simodom Tal od
Oldoranda biće pravo dinastijsko venčanje… čedno, čedno, kunem se. Neću
je ni dotaći sem da stvorim potomstvo. Imaću na umu njene godine. Stoga ću
se svim srcem posvetiti svojoj zemlji. Vi se obavežite meni na poslušnost,
gospodo, a ja ću vama.”
Govorio je sabrano, sa suzama u očima. Njegova publika sedela je ćuteći,
zureći u njega koji je sedeo na pozlaćenom prestolu skritine. Nekolicina se
sažališe nad njim; većina je videla samo novu mogućnost da iskoriste ovaj
novi trenutak njegove slabosti.
*
Uprkos tome što nije bilo meseca, na Helikoniji su postojale plime i
oseke. Što se Frejr više približavao, planetni vodeni omotač bio je suočen sa
pojačanim plimama i osekama za nekih šezdeset procenata u odnosu na stanje
u apastronu, kada je Frejr udaljen više od sedam stotina astronomskih
jedinica.
MirdemIngala je volela da u svom novom prebivalištu sama šeta duž
obale mora. Bar na trenutak bi iz uma odagnala mučne misli. Ovo je bilo
granično mesto, potez između kraljevstva mora i kraljevstva kopna. Podsećalo
ju je na njen vrt dana i noći koji je ostavila za sobom. Bila je tek nejasno
svesna neprestane borbe koja se odigravala oko njenih stopala, i koja možda
nikada neće biti ni zadobijena ni izgubljena. Zagledala se prema obzorju,
zapitavši se kao i svakog dana da li je kapetan Led isporučio njeno pismo
generalu koji je učestvovao u jednom dalekom ratu.
Kraljica je na sebi imala bledo žuti ogrtač. Pristajao je uz osamljenost.
Njena omiljena boja bila je crvena, ali više je nije nosila. Nije pristajala uz
Gravabagalinien i njenu prošlost koju nije mogla da zaboravi. Šum mora
zahtevao je žuto, bar je tako mislila.
Kada nije plivala, ostavljala bi Tatro da se igra na obali i odlazila u šetnju
ispod linije do koje je dopirala plima. Dvorske dame su je nevoljno sledile. Iz
peska je nicala oštra trava. Pojedine vrste su rasle u gomilama. Kada bi
napravila samo korak ili dva dublje u kopno pojavile bi se druge biljke. Mali
beli narcisi sa bodljikavim stabljikama bili su među prvima. Mogla se tu naći
i jedna mala biljka sa mesnatim lišćem, koja je dosta ličila na morsku travu.
Mirdemlngla joj nije znala ime, ali je volela da je bere. Jedna druga biljka
imala je tamno lišće. Borila se da se probije iz peska i između ostalog rastinja
u beznačajnim gomilicama, ali mestimično gde su uslovi bili pogodni,
izrastala bi u sjajne trnovite žbunove.
Iza ovih prvih smeonih osvajača obale protezao se nanos otpadaka koji je
za sobom ostavljala plima. Zatim je nastupala divljina, posuta bodljikavim
narcisima velikih cvetova. Za njima su se prostirale biljke manje sklone
pustolovinama i uskoro se gubio gotovo svaki trag obale, mada se pesak još tu
i tamo pojavljivao.
*
„Maj, nemoj biti nesretna. Ja volim ovo mesto.”
Besposlena dama bila je mrzovoljna. „Vi ste najlepša i naodanija dama u
Borlienu.” Nikada ranije nije se na taj način obratila svojoj gospodarici.
„Zašto niste mogli da zadržite muža?”
Kraljica ne odgovori. Dve žene nastaviše da koračaju duž obale, na maloj
udaljenosti. MirdemIngala je koračala između sjajnih grmova, milujući
njihove vrhove šakom. S vremena na vreme nešto bi šušnulo ispod grma i
sklonilo se pred njom.
Bila je svesna da se Mai TolramKetinet žalosno vuče za njom mrzeći
izgnanstvo. „Ne daj se, Mai”, pokuša ona da je ohrabri. Mai ništa ne
odgovori.
 PUTOVANJE NA SEVERNI KONTINENT
Starac je na sebi imao kedrant do članaka koji je video i boljih dana. Na
glavi mu je bio šešir trouglastog oblika, koji mu je štitio koštunjav vrat i ćelu
od sunca. Povremeno je podizao drhtavu šaku do usana da bi povukao dim iz
kamiša sa veronikanom. Stajao je posve sam, čekajući da napusti palatu
zauvek.
Za leđima mu se nalazila laka kočija, natovarena sa nešto njegovih ličnih
stvari. U nju su bila upregnuta dva hoksnija. Samo još da dođe vozač i
Sartorilrvrash će moći da ode.
Čekanje mu je omogućilo da pogleda preko šetališta u ugao gde je jedan
stari pogrbljeni sluga pomoću štapa gurkao gomilu papira pomažući joj da
izgori. Na toj lomači našli su se svi papiri zaplenjeni iz odaja bivšeg
kancelara, uključujući i rukopis koji je ulazio u sastav „Alfabeta istorije i
prirode.”
Dim se dizao prema bledom nebu sa koga je povremeno padao lak pepeo.
Temperatura je bila uobičajeno visoka, ali sivi pokrov od oblaka sve je
prekrivao. Pepeo je dolazio s istočnim vazdušnim strujama iz vulkana koji je
nedavno proradio na izvesnoj udaljenosti od Matrasila. To se Sartorilrvrasha
uopšte nije ticalo; njegovu pažnju zaokupljao je crni pepeo.
Šaka mu još jače zadrhta usled čega vrh njegove veronikane zaplamte
poput malog vulkana.
Jedan glas iza njega reče: „Evo još nešto vaše odeće, gospodaru.”
Tamo je stajala njegova robinja, i pružala mu uredno zamotan zavežljaj.
Uputila mu je jedan umirujući osmeh. „Sramota je što morate da odete,
gospodaru.”
On okrenu svoje izmučeno lice prema njoj, priđe joj jedan korak i zagleda
se u njeno.
„Je li ti žao što odlazim, ženo?”
Ona klimnu i obori pogled. E pa. pomisli on, znači uživala je u našim
malim igrama… a ja se nikada nisam potrudio da je pitam. Nikada nisam
razmišljao o tome da li ona uživa. Kako sam se samo osamio u vlastitim
osećanjima. Dosta sam dobar čovek, učen, ali bezvredan jer ne gajim nikakva
osećanja prema drugima. Sem prema maloj Tatro.
Nije znao šta da kaže robinji. Nakašlja se.
 „Dan je grozan, ženo. Pođi unutra. Hvala ti.
Ona mu uputi poslednji rečit pogled pre no što se okrenu od njega.
Sartorilrvrash pomisli: Ko zna šta osećaju robinje? Povi ramena, iznerviran,
zbog nje, zbog sebe, zbog toga što je pokazao da nešto ipak oseća.
Gotovo da nije ni primetio kada se vozač pojavio. Uočio je samo njegov
mladalački stas, i to da mu je glava zaklonjena nekom vrstom Madi kapuljače
koja ga je štitila od vrućine, tako da mu se lice jedva videlo.
„Jeste li spremni?” obrati mu se prilika smeštajući se na vozačevo sedište.
Dva hoksnija su se vukla dok im se remenje prilagođavalo na težinu.
Sartorilrvrash je i dalje odugovlačio. On štapom pokaza prema udaljenoj
lomači. „Eno tamo ode znanje koje se sticalo ceo jedan životni vek.”
Uglavnom se obraćao sam sebi. „To je ono što ne mogu da zaboravim. To je
ono što nikada neću zaboraviti. Sav taj posao…”
Ispustivši jedan tegoban uzdah on se pope u kočiju. Ona odjednom stade
da se kotrlja prema kapiji palate. U palati je bilo i onih koji su ga voleli;
plašeći se kraljevog gneva, nisu se usudili da se pojave i mahnu mu u znak
pozdrava. On se zagleda pravo napred, brzo trepćući očima.
Budućnost Sartorilrvrasha nije izgledala nimalo ružičasto. Imao je trideset
sedam godina i osam tenera i odavno je prekoračio polovinu života. Možda bi
mogao da dobije mesto savetnika na dvoru kralja Sajrena Standa, ali prezirao
je i kralja i Oldorando, u kome je bilo suviše toplo. Oduvek se držao po strani
od svoje i ženine rodbine u Matrasilu. Preostalo mu je jedino da ode da živi
kod kćerke; ona i njen muž živeli su u jednom dosadnom južnom gradu u
blizini granice sa Tribrijatom.
Tamo će se otuđiti od ljudskog roda i pokušati da ponovo napiše svoje
životno delo. Ali ko će ga štampati, sada kada ne poseduje nikakvu moć? Ko
će ga pročitati ako ne bude odštampano? U očajanju je napisao pismo kćeri, i
sada je nameravao da uhvati brod koji će ga odvesti na jug. Kočija nastavi da
se brzo spušta niz brdo. U podnožju brda, umesto da skrene prema dokovima,
ona skrenu nadesno i stade da tandrče uz neku usku aleju. Glavčine točkova s
leve strane zacvileše kada počeše da se taru o zidove zgrada.
„Pazi šta radiš, ti budalo, pogrešio si put!” reče Sartorilrvrash, ali sam
sebi. Koga je bilo briga šta će se dogoditi?
Kočija je tandrkala niz sporedni put ispod izbočene stene da bi potom ušla
u neko malo zapušteno dvorište. Vozač poletno skoči sa svog sedišta i zatvori
dvorišnu kapiju, tako da ih niko nije mogao videti sa ulice. Zatim zaviri
unutra i zagleda se u bivšeg kancelara.
 „Da li biste hteli da siđete? Neko vas očekuje.” On skinu svoje savršeno
pokrivalo za glavu i rugajući se pokloni.
„Ko si ti? Zašto si me doveo ovamo?”
Dečak otvori vrata kočije pozivajući ga da siđe.
„Zar me ne prepoznaješ, Rushvene1’”
„Ko si ti? Oh… Roba, jesi li to ti?” upita on sa izvesnim olakšanjem… jer
mu je trenutak ranije palo na pamet da je JandolAnganol isplanirao da ga
kidnapuje i ubije.
„To sam ja ili hoksni, jer ovih dana se krećem veoma brzo. Tako sve
ostaje tajna. Krijem se čak i sam od sebe. Zakleo sam se da ću se osvetiti
svom prokletom ocu, što je oterao moju majku. I svojoj majci što je otišla ne
pozdravivši se sa mnom.”
Dok mu je dečak pomagao da siđe, Sartorilrvrash ga je posmatrao,
znatiželjno želeći da utvrdi da li dečak izgleda isto onako divlje kao što zvuče
njegove reči. RobajdajuAnganolu je bilo svega dvanaest godina i predstavljao
je manju i mršaviju sliku i priliku svoga oca. Bio je preplanuo od sunca; na
torzu su mu se videli crveni ožiljci. Osmeh mu se pojavljivao i gasnuo na licu
poput trzaja, kao da nije mogao da odluči da li se on to šali ili ne.
„Gde si bio. Roba? Nedostajao si nam. Ocu si nedostajao.”
„Misliš na Orla? Umalo me nije uhvatio. Nikada nisam mario za dvor ski
život. Sada marim još manje. Oslobodio me očev zločin. Sada sam brat
hoksnija. Madi-pomoćnik. Nikada neću postati kralj, a on nikada više neće
biti sretan. Novi životi, novi životi, a jedan za tebe, Rushvene! Ti si bio prvi
koji me je upoznao sa pustinjom, i ja te neću napustiti. Odvešcu te do nekog
važnog, humanog, ne ocu niti hoksniju.”
„Kome? O čemu je ovde reč? Stani!”
Ali Roba je već krenuo. Sartorilrvrash sumnjičavo pogleda prema kočiji u
kojoj su se nalazila sva njegova svetovna dobra, ali onda ipak odluči da krene
za njim. Koračajući brzo, on uđe u mračan hodnik tek korak ili dva iza
kraljevog sina.
Kuća je bila sagrađena u skladu sa svojim položajem u debeloj senci:
Protezala se u visinu da bi uhvatila svetlost poput biljke stešnjene između dva
velika kamena. Starac je već dahtao kada Roba skrenu sa klimavog drvenog
stepeništa i uđe u jednu prostoriju na trećem spratu, jedinu na tom nivou.
Sartorilrvrash poče nezadrživo da kašlje i sruči se na tronožac koji mu neko
ponudi.
U prostoriji ih je čekalo troje ljudi i on primeti da su i oni iskoristili
priliku da se iskašlju. Prema izvesnoj elegantnoj rahitičnosti njihovog
telesnog sastava, izvesnoj oštrini kostiju, zaključio je da su Sibomalci. Jedno
od njih bila je elegantna žena u svilenom čagiraku, severnjačkom ekvivalentu
ćarfrula, čija je fina tkanina bila prošarana velikim crno belim jednakim
cvetovima. Iza nje u senci stajala su dva muškarca. Sartorilrvrash u njoj
odmah prepoznade gospodu Dienu Pasharatid, ženu ambasadora koji je nestao
onog dana kada je Tajnt Indred predstavio fitiljače na dvoru.
On se pokloni i izvini zbog kašlja.
„Svi kašljemo, kancelare. Grla nas grebu zbog vulkana.”
„Mislim da mene grebe u grlu od žalosti. Ne smete me više oslovljavati
mojom starom titulom.” Nije hteo da je priupita koji to vulkan misli, ali ona
primeti nesigurnost na njegovom licu.
„Proradio je vulkan u Rastijonik planinama. Vetar nosi pepeo u ovom
pravcu.”
Posmatrala ga je sa simpatijom, puštajući ga da dođe k sebi posle
napornog uspinjanja stepeništem. Imala je krupno i obično lice. Iako je znao
da je vrlo inteligentna, oko usta joj se primećivala izvesna neprijatna osornost
tako da je on često izbegavao njeno društvo.
On se osvrnu oko sebe. Zidovi su bili prekriveni tankim papirom koji se
na pojedinim mestima ogulio. Ugledao je i jednu sliku - crtež urađen perom i
mastilom koji je predstavljao Kamabar, svetu planinu Sibomala, koju je
odmah prepoznao. Jedini prozor koji se nalazio sa strane bacao je svetlost na
profil Diene Pasharatid i gledao je na senovitu liticu sa koje su visile
puzavice; svo rastinje bilo je prekriveno sivim pepelom. Roba sede na pod
prekrstivši noge, grickajući slamku i osmehujući se redom svima iz društva.
„Gospođo šta želite od mene? Moram uhvatiti brod pre no što me snađe
još kakva nesreća”, reče Sartorilrvrash.
Ona se uspravi pred njim sa rukama na leđima, dok je lagano premeštala
svoju težinu s jedne na drugu nogu.
„Molimo vas da nam oprostite što smo vas ovamo doveli na ovako
neuobičajen način, ali želeli bismo da pristanete da nam pomognete… a za to
bismo vas dobro nagradili.”
Ona mu iznese svoj predlog, povremeno se okrećući prema dvojici
muškaraca tražeći od njih potvrdu svojih reči. Svi Sibomalci bili su duboko
religiozni verujući, kao što je znao, u boga Azoiaksisa, koji je postojao pre
sveg života i oko koga se ceo život okreće. Predstavnici ambasade s
nipodaštavanjem su gledali na Akhanabinu religiju, smatrajući da se nalazi
tek na nešto višem stepenu od običnog praznoverja. Stoga su bili šokirani, ali
ne i iznenađeni kada je JandolAnganol odlučio da sadašnji brak razvrgne, i
sklopi novi.
Sibomalci… i Azoiaksis kroz njih… smatrali su da veza između žene i
muškarca treba da traje tokom celog života. Ljubav je bila stvar volje, ne ćefa.
Sartorilrvrash je sedeo i automatski klimao tokom ovog dela razgovora,
jer je znao da je t^j poučan ton osoben za stanovnike severnog kontinenta,
žudeći da krene.
Roba, koji čak nije ni slušao, namignu bivšem kancelaru i poverljivo reče:
„Ovo je kuća u kojoj se ambasador Pashratid sastajao sa jednom damom iz
grada. To je stara javna kuća… ali ta gospa samo s vama želi da govori.”
Sartorilrvrash ga ućutka.
Ne obazirući se na upadicu, gospođa Dienu reče kako njeno društvo zna
da jedino on, kancelar Sartorilrvrash, žudi za znanjem na borlienskom dvoru.
Čini im se kako se kralj prema njemu poneo gotovo isto onako rđavo…
možda čak i gore… nego prema kraljici. Ta ih nepravda uznemirava, kao što
će uznemiriti i sve pripadnike crkve Neverovatnog mira. Ona se sada vraća
kući. Pozivaju Sartorilrvrasha da im se pridruži, i uveravaju ga da će dobiti
lep smeštaj u Askitošu kao i dobro mesto savetnika u vladi, te dopuštenje da
završi svoje životno delo.
On oseti kako ga obuzima dobro poznata drhtavica. Da bi dobio na
vremenu, upita o kakvoj vrsti savetničkog mesta je reč?
Oh, pa o pitanjima vezanim za Borlien, čiji je bio dobar poznavalac.
Spremali su se da napuste Matrasil u roku od jednog sata.
Ova ponuda ga je toliko okupirala da se Sartorilrvrash uopšte nije ni
zapitao čemu tolika žurba. Zahvalno je prihvatio.
„Odlično!” uzviknu gospoda Dienu.
Dvojica muškaraca iza nje tada pokazaše gotovo istovetnu sposobnost kao
i dvobridaši da iz stanja potpunog mirovanja pređu u živu aktivnost bez
ikakvog prelaznog razdoblja. Istog časa su izišli iz prostorije i na svim
spratovima se začula vika, bat koraka po stepeništima, dok se snosio prtljag u
dvorište i silazili ljudi. Iz zaklona se pojaviše kočije, iz štala hoksniji, štalski
momci hitali su iz stražnjih soba. Povorka je bila okupljena za kraće vreme no
što bi jedan Borlianac uspeo da navuče par čizama. Na brzinu su se pomolili,
stojeći svi zajedno u krugu, a potom su krenuli, ostavivši za sobom praznu
kuću.
Krenuli su na sever kroz stari deo grada, zaobišli veliku polupodzemnu
Kupolu borilišta i uskoro izbili na put koji je vodio na sever dok im je Takisa
svetlucala s leve strane. Roba je usput cičao i pevao.
Pred njima su bile nedelje puta.
Prvi deo njihovog putovanja uglavnom se sveo na probijanje kroz sivilo
izazvano vulkanskim pepelom. Planina Rastjonik, u kojoj je uvek tutnjalo, a
povremeno bi se iz nje izlila lava, sada je bila u punoj erupciji. Tle, koje se
našlo na putu njenom pepelu, pretvaralo se u zemlju mrtvih. Drveće je
umiralo od te tvari, polja bila njome prekrivena, potoci zapušteni. Posle kiše
pretvarala se u žitku masu. Ptice i životinje su poumirale ili pobegle iz te
oblasti. Ljudi i fagori odvukli su se iz kužnih domova.
Kada je družina Sibomalaca konačno prešla reku Mar, zlokobni uticaj se
smanjio. A potom i nestao. Ušli su u Mordriat… ime koje je sejalo užas u
Matrasilu. A u stvarnosti okolina je bila miroljubiva. Većina plemena
osmehivala se ispod zaštitnih slojeva brafista turbana koji su predstavljali
njihov glavni deo nošnje.
Unajmljeni su vodiči koji su im jemčili sigurnost, mršavi muškarci
lupeškog izgleda koji su se klanjali pri svakom izlasku i zalasku sunca. Kada
su se okupili uveče oko logorske vatre, glavni Pokazivač puta, kako je sebe
nazivao, objasnio je putnicima da ukrasi na njegovoj bravisti označavaju
njegov rang u životu. Hvalisao se visinom svog ranga.
Niko ga nije slušao pomnije od Sartorilrvrasha. „Čudna je ta ljudska
sklonost da stvara rangove u društvu”, primeti on, obrativši se ostalima iz
skupine.
„Sklonost je uočljivija što se čovek spusti bliže dnu”, reče gospođa Dienu.
„Mi izbegavamo da pravimo takve ponižavajuće razlike u našoj zemlji.
Uživaćete u Askitošu. On je model za sve zajednice.”
Sartorilrvrash je imao izvesne rezerve prema tome. Ali umirujuće je na
njega delovala postojana strogost gospođe Dienu posle mnogo godina
provedenih sa hirovitim kraljevima. Što je divljina postajala jalovija, on je bio
raspoloženiji; a Robino ludilo se smirivalo. Ali dok su ostali spavali,
Sartorilrvrash nije imao sna. Njegove kosti, koje su bile naviknute na dušeke
od guščjeg perja, nisu mogle da se naviknu na ćebe i tvrdo tlo. Ležao je
gledajući u zvezde i munje koje su svetlucale između njih, a takvim
uzbuđenjem kakvo nije osetio od vremena kada su on i njegova braća bili
deca. Čak je i ogorčenost koju je osećao prema JandolAnganolu malo
uminula.
Vreme je i dalje bilo suvo. Kočije su dobro napredovale preko niskih
brda. Stigoše u mali trgovački grad po imenu Ojša… „Najverovatnije je to
iskvareni oblik reči ,oš’ na lokalnom Olonetu, koja znači jednostavno ,grad’”,
objasni Sartorilrvrash društvu. Objašnjenja koja je davao o raznim stvarima
činila su put prijatnijim. Međutim, ta reč je bila izvedena, kod Ojše se Takisa,
hitajući sa istoka sretala sa veličanstvenom pritokom, Madurom. Obe reke
izvirale su u visinama beskrajnog Nktrika. Severno od Ojše protezala se
pustinja Madura.
U Ojši su zamenili kočije za uštrojene kaidave. Pokazivač puta je uz
mnogo reči sklopio posao, a dok je to radio bezbroj puta se lupio po čelu.
Kaidavi su bili pouzdane životinje na koje se čovek mogao osloniti tokom
prelaska pustinje. Životinje boje rđe stajale su na prašnjavom pijačnom trgu u
Ojši, ne obraćajući pažnju na pogodbu koja se sklapala pored njih.
Bivši kancelar je sedeo na kovčegu dok se obavljala trgovina. Brisao je
čelo i kašljao. Usled padavina sa planine Rastjonik grlo ga je stalno grebalo i
imao je groznicu koje nije mogao da se oslobodi. Zurio je u duguljasta bahata
lica kaidava… te legendarne batove fagora ratnika iz razdoblja Velike zime. U
tim sporim životinjama teško je bilo nazreti vihore na kojima su jahali fagori
što su u hladno doba sejali pustoš po Oldorandu i ostalim gradovima
Kampanlata.
Tokom Velikog leta te su životinje skladištile vodu u svojim grbama.
Zbog toga su bile pogodne za putovanje kroz pustinju. Sada su izgledale dosta
krotke, ali terale su Sartorilrvrasha da razmišlja o istoriji.
„Trebalo bi da nabavim mač”, reče on RobajdajAnganolu. „U mlađim
danima bio sam dobar mačevalac.”
Roba okrenu točak na kolima. „Sada kad si se oslobodio Orla sve okrećeš
naglavačke. Razume se, imaš pravo da se braniš. U tim brdima žive prokleti
Undraidi… naši ovdašnji pastiri svake noći spavaju s njihovim mnogobrojnim
kćerima. Ubijanje je ovde česta pojava, isto kao i škorpije.” „Ljudi mi
izgledaju prijateljski raspoloženi.”
Roba čučnu ispred Sartorilrvrasha i lukavo ga ispod oka pogleda. „Zašto
su oni naizgled tako prijateljski raspoloženi? Zašto je Undraid sada do zuba
naoružan sibomalskim pucama? Jeste li otkrili zašto je veliki crni Io
Pasharatid tako iznenada napustio dvor?”
On uhvati Sartorilrvrasha za ruku i povede ga iza jedne od kočija da bi
ostali nasamo; tu su mogle da ih vide samo prostodušne oči kaidava.
„Čak ni moj otac ne može da kupi prijateljstvo ili ljubav. Sibomalci
kupuju prijateljstvo. To je njihov način. I mater bi prodali za mir. Podmazivali
su siguran prolaz do Borliena poklanjajući poglavarima plemena duž puta
fitiljače, kako kažu. A ja kažem da im niko nije ravan. Čak ni Akhanabin
najomiljeniji kralj, JandolAnganol, sin VarpalAnganola, oca onog koji voli
Madije… ali koji nije bio u tome toliko lud kao on… čak ni taj vladar
Matrasila nije bio ravan fitiljačama. Udesile su ga u bici kod Kosgata. Jeste li
ikada videli ranu na bedru koju je tada zadobio?”
„Zbog nje je morao da leži u krevetu. Video sam samo posledice te rane,
ali ne i samu ranu.”
„Ne hramlje kad hoda. Dobro je prošao! Ta rana je bila poljubac
Sibornalaca.”
Spustivši glas, Sartorilrvrash reče: „Dobro znaš da nikada nisam verovao
Sibima. Kada je trebalo da fitiljače budu prikazane na dvoru, savetovao sam
da Sibomalci ne prisustvuju. Nisu me poslušali. Neposredno posle
demonstracije Io Pasharatid je nestao.”
Roba opominjući podiže prst i lagano njime stade da odmahuje. „Nestao
jer su tada bile otkrivene njegove prevare… pred njegovom ženom, našim
poštenim sadrugom, i njegovim vlastitim osobljem iz ambasade. Bila je
umešana i jedna mlada dama, koja je bila posrednik… i kojoj sam ja ponekad
bio posrednik… te sam tako saznao sve o Io Pasharitidu.”
On se nasmeja. „Fitiljače koje je Tajnt Indred posedovao… koje je tako
arogantno pokazao mome orlovskom ocu… koje je moj orlovski otac
malodušno primio, jer on bi uzeo i kužnu krastu od kakvog prosjaka ako mu
je ovaj ponudi… te je fitiljače lo Pasharatid jeftino prodao Tajntu Indredu.
Zašto jeftino? Jer one nisu bile njegove da bi mogao da ih prodaje, i ne bi
mogao na njima da zaradi. Te su puške pripadale njegovoj vladi, koja je njima
nameravala da kupi prijateljstvo propalica kao što su i ove koje ovde vidite,
kao što je Dervliš Lobanja, koji im je do sada već hiljadu puta dokazao svoje
prijateljstvo.”
„Neobično ponašanje za jednog Siba. A naročito za nekog na visokom
položaju.”
„Visoki položaj, niski karakter. Učinio je to zbog te mlade dame. Zar
nikada niste primetili kako gleda moju lepu majku… mislim na onu koja mi je
bila majka pre no što je otišla bez pozdrava?”
„Pasharitid bi bio osuđen na smrt da je tvoj otac otkrio njegov zločin.
Pretpostavljam da se vratio u Sibomal.”
RobajAnganol rečito slegnu ramenima. „Sledimo ga. Gospođa Dienu žudi
da mu se osveti. Da bi razumeo njegovu čežnju za drugim damama, potrebno
je samo da malo porazmisliš o vezi s njom. Da li bi se vezao sa jednom
fitiljačom?… On će biti okupiran smišljanjem laži, kojima će prikriti svoje
grehe. Ona će stići i pobrinuti se da ih opovrgne. Ah, Rushvene, nema drame
koja bi mogla nadmašiti jednu porodičnu dramu! Pazi šta ti kažem, strpaće
starog la u Veliki točak Kamabara. Nekada je to bilo sveto mesto, a danas
tamo zatvaraju zločince. Pa, i kaluđeri su zatvorenici… Kakva se samo drama
sprema. Poznata ti je stara izreka: „U rukavu Sibornalca uvek ima više od
jedne ruke. ‘Gotovo da poželim da krenem s tobom, da vidim šta će se
dogoditi.”
„Ali ti ideš sa mnom! Dragi moj dečače!”
„Ah, samo mi ne iskazuj naklonost! Anganoli je nisu vredni! Bez
protesta. Ovde te ostavljam. Ti ideš na sever sa gospom. Ja se vraćam na jug
ovom kočijom. Moram se brinuti o svojim roditeljima…svojim bivšim
roditeljima…”
Na licu Sartorilrvrasha videlo se da je uznemiren. „Ne napuštaj me,
momče, ne ostavljaj me sa ovim zločincima. Istog trena će me ubiti.”
Podsmešljivo odmahnuvši rukom, princ reče: „Pa, to je jedan od načina
da čovek prestane da bude ljudsko biće, zar ne? Ja ću u tren oka postati Madi.
I to je način da se pobegne, samo drugačiji. Za mene je to Ahd.”
On priskoči Sartorlrvrashu i poljubi ga u čelo.
„Želim ti sreću u novoj karijeri, starče. Iz obojice će rasti zeleniš jednog
dana!”
On skoči u kočiju, puknu bičem iznad hoksnija i žurno se udalji.
Pripadnici plemena iznenađeni popadaše, psujući ga u ime svetih reka. Oblak
prašine proguta vozilo koje je žurilo.
Pustinja Madura: Odavde im je Matrasil izgledao strašno daleko. Ali zato
su im zvezde bile bliže, a za jasnih noći, srp Jarap-Rombrijeve komete blistao
je poput putokaza na njihovom putu.
Sartorilrvrash je stajao drhteći u kasne sate kada bi se vatre pogasile, a
ostali putnici spavali. Nije mogao da se oslobodi groznice. Mislio je na
BilišOpina. Njegova priča o tome da je došao sa nekog drugog sveta ovde mu
je izgledala verovatnija nego u palati.
Prolazio je pored sputanih kaidava kad je naišao na Pokazivača puta, koji
je stajao i u tišini pušio. Dva muškarca započeše razgovor sasvim tiho.
Kaidavi su prigušeno roktali.
„Te životinje su prilično mirne”, reče Sartorilrvrash. „Istorija ih opisuje
kao gotovo nezamislive zveri. Jedino su ih fagori mogli jahati. Ja nikada
nisam video nijednog fagora da ih jaše, kao što nisam video ni pticu
govedaricu sa fagorom. Možda je istorija i što se toga tiče pogrešila. Ceo
život proveo sam u pokušaju da razlučim istoriju od legende.”
 „Možda one i nisu tako različite”, reče Pokazivač. „Ja ne znam nijedno
jedino slovo, te tako i nemam određeno mišljenje o toj stvari. Ali, dok su još
mladi, kaidavima dajemo veronikanu… teramo ih da mirišu dim iz
veronikane. Izgleda da ih to smiruje.
Ispričaću vam priču pošto ne možete da spavate kao ni ja.” On teško
uzdahnu spremajući se na jedan tako težak zadatak. „Pre mnogo godina,
pošao sam sa svojim gospodarom na istok, kroz provincije koje su držali
Undraidi, sve tamo gore do divljina Nktrika. Tamo gore svet je drugačiji,
veoma odbojan, teško se diše jer ima malo vazduha, pa ipak ljudi su u dobroj
formi.”
,,U visinama ima manje zaraza”, primeti Sartorilrvrash.
„Ljudi iz Nktrika ne misle tako. Kažu da je smrt lenja i da se nevoljno
penje po planinama. Kazaću vam nešto. Tamo je riba omiljena hrana. Često se
ta riba lovi u rekama udaljenim i do sto i više milja. Pa ipak ne istruli. A kada
ovde ulovite ribu u zoru do zalaska Frejra ona je već pokvarena. Tamo gore u
Nktriku, ostaje sveža za jelo tokom cele male godine.”
On se osloni o leđa jednog od strpljivih kaidava i osmehnu. „Lepo je tamo
gore kada se čovek navikne. Noću je, razume se, hladno. Nikada ne pada kiša.
Zatim, u ravnicama u visini, zemljom vladaju samo smrdljivci. Nisu u toj
meri pokorni kao ovde. Kažem vam, to je potpuno drugačiji svet. Smrdljivci
jašu kaidave, jašu ih poput vetra… a imaju i ptice govedarice na čijim leđima
lete. Koliko se ja u to razumem, oni silaze ovamo dole i osvajaju nizine kada
ovde padne sneg, kad god da je to. Kada Frejr zakaže.”
Klimajući glavom sa zanimanjem i izvesnom nevericom, Sartorilrvrash
reče: „Ali u tim visinama ne može biti mnogo fagora? Čime bi se hranili
pored te vaše uvek sveže ribe? Tamo nema hrane.”
„Nije tačno. U dolinama ga je ječam… polja se protežu sve do samih
padina pokrivenih snegom. Potrebno je samo da obezbede vodu za polja.
Stoga je svaka kap vode i mokraće dragocena. Prednost tog razrađenog
vazduha je u tome što im ječam sazre za tri nedelje.”
„Pola tenera od setve? Neverovatno.”
„Pa ipak je tako”, reče Pokazivač. „Fagori dele žito i nikada se ne svađaju
niti ne upotrebljavaju novac. A bele ptice govedarice rasteruju sva ostala
krilata stvorenja, uključujući i orlove. Video sam vlastitim očima, dok sam
stajao na mestu koje nije bilo više od ovih četvoronožnih pleća. Jednog dana
nameravam tamo da se vratim… nema tamo ni kraljeva ni zakona.”
„Ako nemate ništa protiv, ja bih sve to zabeležio.” reče Sartorilrvrash.
 Dok je zapisivao, mislio je na JandolAnganola tamo među napuštenim
zgradama.
Posle Madure, na redu je bila duga pustoš Hazize. Dva puta su morali da
prođe kroz pojaseve vegetacije, koji su se protezali od jednog pustog obzorja
do drugog poput božjih živica. Drveće, grmlje, gomile cveća, poput kakve
linije vuklo se preko lica travnatih predela.
„Ovo je/biće ukt”, reče Dienu Pasharitid, posluživši se prevodom da bi
iskazala trajno sadašnje vreme Sabiša. „Proteže se preko kontinenta od istoka
do zapada, sledeći selidbene puteve Madija.”
Na uktu su videli Druge. Madiji nisu bili jedini koji su koristili taj zeleni
put. Pokazivač puta skinu jednog Drugog s drveta. Pao je na zemlju maltene
njima pred noge, dok su mu se obrve i dalje grčile u šoku. Kasnije su ga
ispekli na logorskoj vatri.
Jednog je dana pala kiša, obuhvativši travnate predele poput zmijske
čeljusti. Frejr se ispeo više na nebo nego što mu je to uspelo u Matrasilu.
Sartorilrvrash je i dalje želeo da putuje samo danju, u skladu sa običajem više
borlienske klase, ali ostali putnici nisu ni hteli da čuju za to.
Bilo je svršeno s noćima provedenim na otvorenom. Bivši kancelar se
iznenadi kada shvati da žali za njima. Naselja Sibornalaca postala su sve
češća, tako da je društvo u njima noćilo. Sva naselja bila su podignuta prema
istom planu. Mala imanja nalazila su se unutar kruga, a stražarnice su bile
postavljene na svakih nekoliko koraka oko perimetra. Između tih malih
imanja vodili su putevi nalik na paoke točka ka jednom ili više prstenova sa
kućama za stanovanje koje su oblikovale glavčinu točka. Uglavnom su se
šume, radnje i kancelarije nalazile oko crkve posvećene Neverovatnom miru,
koja se nalazila u geometrijskom centru te formacije slične točku.
Ovim naseljima upravljali su u sivo odeveni sveštenici-vojnici koji su
nadgledali dolazak i odlazak putujućih skupina kojima su uvek davani
besplatna hrana i smeštaj. Ti ljudi koji su pevali u slavu boga Azoiaksisa,
nosili su na odorama simbol točka i imali zapinjače. Nisu zaboravljali da su
na teritoriji koju je Panoval po tradiciji smatrao za svoju.
Kada je bilo već gotovo prekasno, Sartorilrvrash primeti da Pokazivaču
puta i njegovim ljudima nije bio dozvoljen ulazak u sibomalsko naselje.
Dotakavši svoju brafistu, vodič je primio novac za svoje usluge od jednog
službenika ambasade, a potom se uputio prema jugu.
„Moram se pozdraviti s njim”, reče Sartorilrvrash.. Dienu Pasharatid ga
spreči u tome pokretom ruke. „Nije potrebno. Upravo je isplaćen i otići će.
Odavde nam je putovanje bezbedno.”
 „Ali čovek mi se dopao.”
„Ali više nam ne može biti od koristi. Put je nadalje siguran, kretaćemo se
od jednog naselja do drugog. Ti varvari su veoma sujeverni. Pokazivač mi je
kazao da je mogao ovako daleko da nas dovede samo zato što se zamljišna
oktava njegovog plemena proteže u ovom pravcu.”
Osećajući se neprijatno, Sartorilrvrash je čupkao zulufe, a zatim reče:
„Gospođo Dienu, stare istine ponekad u sebi sadrže istinu. Još nije potpuno
iščezla težnja ljudi da imaju vlastitu oktavu zemlje. Muškarci i žene postižu
najveće uspehe kada ceo život provedu na zemljišnoj oktavi na kojoj su
rođeni, bez obzira na to kakva ona bila. Slična verovanja imaju praktični
smisao. Te oktave obično slede geološke slojeve i zalihe minerala koji utiču
na zdravlje.”
Na njenom koščatom licu na trenutak zatitra osmeh. „Razume se, mi i
očekujemo od primitivnih naroda da zadrže svoja primitivna verovanja.
Upravo su ona ta koja im ne dozvoljavaju da se otrgnu od tog primitivizma.
Stvari se sve više i više popravljaju tamo kuda idemo.” Ova poslednja
rečenicu je očigledno predstavljala izravni prevod na Olonet jedne od mnogih
rečenica.
Pošto je bila tako visokog ranga, Dienu Pasharatid se obraćala Sartorilr
vrashu na čistom Olonetu. U Kampanlatu su čisti Olonet za razliku od
lokalnog Oloneta govorili samo pripadnici visokih kasta i religiozne vođe, i to
uglavnom unutar svetog panovalanškog carstva; sve više je postajalo
povlastica crkve. Glavni jezik severnog kontinenta bio je Sibiš, sažeti jezik
koji je imao vlastito pismo. Olonet nije uspevao da potisne Sibiš, sem u
pojedinim oblastima duž južne obale gde se odvijala trgovina sa
kampalantskom obalom.
Sibiš je razvijao vremena i kondicionale. U njemu nije bilo glasa ipsilon.
Umesto njega izgovarali su i i to dosta tvrdo, dok su č i š izgovarali gotovo
zviždući. Rezultat toga bio je da su domoroci iz Askitoša zvučali zlokobno
kada su razgovarali sa strancima na njihovom jeziku. Možda je celokupna
istorija neprekidnih severnih ratova počivala na izrugivanju Siba-govomika
oko reči kao što je „Matrasil”. Ali iza tog kratkog pućenja usana nalazila se
slepa pokretačka sila klime Helikonije, koja je obeshrabrivala svakog ko je
nameravao nepotrebno da otvara usta tokom pola Velike godine.
Putnici su ostavili svoje kaidave u najjužnijem naselju, iz koga je
pokaživač otišao svojim putem, i uputili se od jednog naselja do drugog na
hoksnijima.
Posle dvanaestog naselja, stadoše da se penju uz jednu padinu koja je
postepeno postajala sve strmija. Uspinjala se nekoliko milja. Bili su primorani
da sjašu i hodaju pored svojih hatova. Na vrhu uzvisine protezao se niz
mladih radžabarala, visokih i tankih, čija je kora bila celemo providna. Kada
stigoše do drveća, Sartorilrvrash položi šaku na najbliže drvo. Bilo je meko i
toplo, poput boka njegovog hoksnija. On se zagleda naviše u daleku krošnju,
koja je šumorila na povetarcu.
„Nemojte gledati naviše… gledajte preda se!” reče jedan od njegovih
saputnika.
Na drugoj strani prevoja prostirala se dolina, tmurna usled plavih senki.
Iza nje prostiralo se tamnije plavetnilo: more.
Njegove groznice je nestajalo i bol je zaboravljena. U vazduhu je osetio
novi miris.
Kada su stigli do luke, čak su se i severnjaci uzbudili. Luka je nosila
izazovno sibiško ime, Rungobandriaskoš. Imala je opšti izgled naselja kroz
koja su prošli, sem što je obrazovala polukrug, sa velikom crkvom smeštenom
na sred stene, i svetionikom na kuli. Drugi deo kruga simbolično je ležao s
druge strane Panovalaškog mora u Sibornalu.
Brodovi su bili usidreni uz obližnje dokove. Sve je bilo čisto i imalo oblik
brodova. Za razliku od većine rasa u Kampanlatu, Sibomalci su bili nadareni
moreplovci.
Posle noći provedene u jednom hotelu, ustali su zajedno sa Frejrom i
ukrcali se s ostalim putnicima na brod koji je čekao. Sartorilrvrash, koji
nikada nije bio ni na čemu većem od malog čamca, ode u skučenu kabinu i
zaspa. Kada se probudio, pripremali su se da isplove.
On proviri kroz okrugli prozor.
Bataliks je bio nisko nad vodom, prosecajući srebrnu stazu preko nje.
Obližnji brodovi videli su se kao plavi obrisi, bez pojedinosti, dok su jarboli
ličili na bezlisnu šumu. Na dohvat ruke, jedan krupan momak veslao je preko
luke u čamcu na vesla. Svetlost je u toj meri potirala pojedinosti da su se
momak i čamac slili u jedno, crni obris tela koje se naginje napred dok se
vesla pomeraju unazad. Lagano, zamah za zamahom, čamac se vukao kroz
bleštavilo. Vesla su uranjala, lađa se pomerala, i konačno bleštavilo se
predavalo (da bi se ubrzo potom ponovo povratilo), kada je veslač stigao do
stubova pristaništa.
Sartorilrvrash se seti doba kada je kao momak vozao svoja dva mala brata
po jezeru. Ugledao je njihove osmehe, njihove šake kako se vuku kroz vodu.
Od tada je toliko toga izgubljeno. Sve je imalo svoju cenu. Toliko je toga
žrtvovao za svoj dragoceni „Alfabet”.
 Na palubi su se čuli koraci bosih stopala, izvikivanje naređenja, škripanje
vitla dok su se podizala jedra. Čak i u kabini osetilo se podrhtavanje kada ih
je vetar dohvatio. Sa doka su se čuli povici, brzo namotavanje konopa.
Krenuli su ka sevemom kontinentu.
Putovanje je trajalo sedam dana. Dok su plovili na sever-severoistok, dani
pod Frejrom postajali su sve duži. Svake noći, jarko sunce zalazilo je negde
ispred pramca i sve je manje i manje vremena provodilo ispod obzorja pre no
što bi izišlo negde na severu severo-istoku.
Dok su Dienu Pashartirid i njeni prijatelji pričali Sartorilrvrashu o svetloj
budućnosti koja ga čeka, vidljivost se smanjivala. Ubrzo su bili obavljeni
nečim što je jedan mornar, za vreme njegovog bivšeg službovanja u svojstvu
kancelara, nazvao „uobičajeno Uskuti tamo-amo”. Spustila se gusta smeđa
tama nalik na pomešanu kišu i peščanu oluju. Prigušila je buku na brodu,
prekrivši sve iznad i ispod paluba masnom vlagom.
Jedino se Sartorilrvrash uznemirio. Kapetan lađe pokaza mu da nema
razloga za strah.
„Imam sasvim dovoljno uređaja da bez muke plovim i kroz podzemnu
pećinu”, reče on. „Mada su naši modemi brodovi za istraživanje, razume se,
još bolje opremljeni.”
On uvede Sartorilrvrasha u svoju kabinu. Na njegovom stolu ležao je
odštampan dnevni raspored solarnih visina, prema kome se određivala širina,
zajedno sa plutajućim kompasom, spravom za određivanje položaja na moru i
uređajem koji je kapetan nazivao noktumal, pomoću koga se mogla meriti
visina izvesnih najsjajnijih zvezda i koji je pokazivao izvestan broj sati pre i
posle ponoći prema oba sunca. Brod je takođe posedovao uređaje pomoću
kojih je mogao da plovi naslepo, tako što su udaljenost i pravac sistematski
mereni na karti.
Dok je Sartorilrvrash pravio beleške o ovim stvarima, sa brodske
osmatračnice začu se urlik, i kapetan pohita na palubu, psujući tako strašno da
je teško bilo poverovati kako bi Azoiaksis mogao tako nešto da preporuči.
Kroz izmaglicu su se pomaljali smeđi oblaci, a negde u oblacima, ljudi su
vikali. Oblaci se pretvoriše u konope i jedra. U poslednjem mogućem
trenutku, jedan brod velik kao i njihov prokliza pored njih, ostavivši između
trupova jedva mesta za kakvo stopalo. Ugledaše svetiljke, lica… pretežno
razgnevljena i preteća podignute pesnice… a onda je sve prošlo i oni se
vratiše u supu koja je visila oko njih. Sibomalski brod ponovo je ostao sam u
svojoj osami sipine boje.
Putnici objasniše strancu da su upravo prošli pored jednog od uskutskih
„vagona za haringe”, koji je vadio ribu mrežama podalje od obale. Vagon za
haringe bio je, u stvari, mala fabrika, pošto su se u posadi nalazili soljači i
bačvari, koji su čistili i pakovali morski ulov, skladišteći ga u bačvama.
Potresen činjenicom da je malopre gotovo doživeo sudar, Sartorilrvrash
nije bio raspoložen da sluša veličanje sibomalske trgovine haringama.
Povukao se u vlažnu kabinu, umotan u kaput i podrhtavajući od zime. Kada
su pristali u Askitošu, on se priseti da se nalaze na trideset stepeni seveme
geografske širine, i samo pet stepeni južnije od Tropa Karkampana.
Ujutro sedmog dana putovanja, ivice magle se povukoše, mada je
vidljivost i dalje bila slaba. More je bilo prepuno vagona za haringe.
Posle izvesnog vremena, jedna slaba mrlja na obzoiju pretvori se u obalu
severnog kontinenta. Bila je to jedva primetna linija peskovitog kamenja, kao
izvučena lenjirom, koja je delila more, na kome gotovo da i nije bilo talasa,
od valovitog kopna.
Gospođu Dienu Pashritid pogled na zavičaj kao da je nadahnuo
entuzijazmom i ona održa Sartorilrvrashu kratku lekciju iz geografije.
Unaokolo je video puno malih brodova. Uskutoski su bili primorani da
postanu pomorska nacija usled napredovanja leda južno od Središnjih
polarnih oblasti… te oblasti su pominjane u po glasa. Između mora i leda
preostao je tek uzan pojas zemlje za obrađivanje. Trebalo je vaditi plodove iz
mora, a morske puteve otvoriti prema dve bogate velike žitne prerije na
kontinentu… njihovu udaljenost neodređeno je prikazala pokretom ruke.
„Koliko su udaljene?” upita on.
Pokazavši na zapad, a zatim još zapadnije od toga, ona stade da nabraja
narode Sibomala, izgovarajući njihova imena različitom bojom glasa, kao da
ih sve lično poznaje, kao da su to prilike koje stoje na uskom pojasu zemlje i
gledaju prema jugu, dok im hladne struje iz Cirkumpolamih oblasti šibaju
leđa… i to sa vidljivom namerom da odmarširaju dole u Kampanlat,
promrmlja Sartorilrvrash u sebi.
Uskotosk, Loraj, Šivenink, gde je bio smešten Veliki točak, Bribar,
Karakampan.
Opis je završila s prstom uprtim prema istoku.
„I tako smo obišli kuglu. Kao što vidite, najveći deo Sibomala je krajnje
izolovan, uhvaćen između okeana i leda. Otuda naša nezavisnost. Imamo
planinski predeo Kuj-Juvek koji se proteže posle Karkampana… tamo jedva
da ima ljudskih bića… zatim tu je i nemirna oblast Gornjeg Haziza, koja vodi
do poluostrva Čals; zatim se bezbedno vraćamo u Uskotosk, među
najcivilizovaniji narod. Stižete u doba godine kada su i Frejr i Bataliks na
nebu. Ali tokom više od pola Velike godine, Frejr je stalno ispod obzorja i
klima tada postaje surova. To je legendarna Vejr-Zima… Led kreće prema
jugu, a sa njim i Uskuti, kako sebe nazivamo, ako smo u mogućnosti. Ali
mnogi umiru. Mnogi umiru.” Upotrebila je buduće trajno vreme.
Iako je bilo toplo on zadrhta na tu pomisao. „Za života drugih”,
promrmlja ona. „Srećom, ta okrutna vremena su još daleko, ali teško ih je
zaboraviti. Pretpostavljam da se radi o sećanju rase… Svi znamo da će Vejr-
Zima ponovo doći.”
Sa dokova su ih otpratili do čvrste velike kočije na četiri točka sa
baldahinom. U to vozilo su se popeli pošto su ljudi robovi uneli njihov prtljag.
Zatim su ih četiri ujarmljena jelka dosta brzo odvukla odatle jednim od
radialnih puteva koji je vodio od kejova.
Kada su stigli u senku ogromne crkve, Sartorilrvrash pokuša da sredi
utiske koji su se gomilali. Zapanjila ga je činjenica da je veći deo vagoneta u
kome su se vozili bio od metala, a ne od drveta: njegove osobine, bokovi, čak
i sedišta na kojima su sedeli, bili su od metala.
Svuda unaokolo mogli su se videti predmeti od metala. Ljudi koji su se
okupljali po ulicama… nisu se gurkali i vikali kao istovetne gomile u
Matrasilu… nosili su metalna vedra ili merdevine ili pak odabrane uređaje za
brodove; neki muškarci imali su na sebi sjajne oklopljene žakete. Neke od
većih zgrada pored kojih su prošli razmetale su se čeličnim vratima, često
neobično ukrašenima reljefno ispisanim imenima, kao da njihovi stanari
nameravaju u njima doveka da žive, bez obzira na to šta se dogodilo u
Cirkumpolarnim oblastima.
Izmaglica na nebu zadržavala je Frejrovu toplotu. Posetiočevom oku je
izgledalo da se on nalazi neprirodno visoko na nebu u podne. Vazduh u gradu
bio je pun dima. Iako je u Sibornalu bilo malo šuma u poređenju sa
raskalašnim džunglama tropa, na ovom kontinentu bilo je dosta nalazišta
lignita i treseta, kao i ruda metala. Ruda se topila u malim fabrikama u raznim
delovima grada. Svaki metal imao je tačno određenu oblast. Oko nje bili su
grupisani oni koji su ga prečišćavali, obrađivali, i njime trgovali, a oko ovih
su se opet okupljali njihovi robovi. Tokom poslednjeg pokolenja metal je
postao jeftiniji od drveta.
„Divan grad.” Jedan od muškaraca se nagnu prema posetiocu da bi ga
počastio ovom primedbom.
On se osećao sitnim, ovlaš je udahnuo i nastavio da ćuti.
Iz vagoneta je mogao da vidi kako je dejstvovao askitoški polutočak.
Osovinu je predstavljala velika crkva u blizini luke. Posle polukruga zgrada,
dolazio je polukrug farmi i polja, zatim novi polukrug zgrada, i tako dalje
mada je to ustrojstvo na pojedinim mestima bilo narušeno raznim stvarima
neophodnim za život, ipak je za borliensko oko predstavljalo neprirodnu
simetriju.
Ostavili su ih kod jedne velike ravne zgrade nalik na kutiju u koju su bili
usečeni prozori slični prorezima. Njena dvostruka ulazna vrata bila su od
metala; na njima su u ispupčenom reljefu bile ispisane reči Prvi
Konvencionalni, sektor šest. Pokazalo se da je konvencionalni, u stvari, nešto
između hotela, manastira, samostana, škole i zatvora, ili se to tako bar
SartoriIrvrashu učinilo kada je pregledao sobu nalik na ćeliju koju su mu
dodelli i kada je pročitao pravila.
U pravilima je stajalo da se dnevno služe dva obroka, u četiri i dvadeset i
devetnaest časova, da se molitve održavaju svakog sata (nisu obavezne) u
crkvi na poslednjem spratu, da je preko dana otvorena bašta za opuštenu
šetnju i meditaciju, da se uputstva (svake vrste) mogu dobiti u svako doba, i
da je za napuštanje ovogo zdanja posetiocima potrebna dozvola.
Uzdahnuvši, on se opra i sede na krevet, dopustivš. da ga obuzme mračno
raspoloženje. Ali i uskutoško gostoprimstvo je poput većine uskutoških stvari
bilo žustro i ubrzo se na vratima začu otresito kucanje te ga duž hodnika
povedoše na banket.
Sala za bankete bila je dugačka i niska, svetlost je dopirala kroz vertikalne
prozore proreze, kroz koje se moglo videti šta se dešava na ulici. Pod nije bio
zastrt tepihom, ali ipak se u ovoj odaji osećao izvestan luksuz, čak bi se
moglo reći uzvišenost. To je bila zasluga ogromne tapiserije na stražnjem zidu
koja je prikazivala, naspram skarletne pozadine, veliki točak koga preko neba
prevoze veslači u ogrtačima plavim poput neba, koji se blaženo osmehuju,
prema zapanjujućoj materinskoj prilici iz čijih usta, nozdrva i prsa iskaču
zvezde na skarletnom nebu.
Pojedinosti na ovoj tapiseriji ostavile su tako snažan utisak na
Sartonlrvrasha da je žudeo da ih sve zabeleži pa čak i skicira, ali poguraše ga
dalje i stadoše da predstavljaju dvanaestoricu koji su stajali iščekujući ga.
Gospođa Dienu Pasharatid mu ih ponaosob predstavi. Niko ne prihvati
njegovu ponuđenu ruku: u ovoj zemlji nije bio običaj dodirivati ruke onih koji
ne pripadaju tvojoj porodici ili klanu.
Pokušao je da upamti složena imena, ali jedino koje mu je ostalo u pameti
bilo je Odi Jeseratabar i to zato što je pripadalo sveštenici-admiralu koja je
nosila plavo-sivu prugastu uniformu i bila žena. Štaviše bila je lepa na neki
jednostavan način, sa dve plave pletenice obmotane oko glave, koje su se
završavale u obliku dva plava roga što su stršala napred na veoma uočljiv, ali i
smešan način.
Svi prisutni prijazno su se smeškali svom gostu iz Kampanlata i okupili
su se oko stola podigavši veliku buku svojih metalnim stolicama koje su
strugale po nepokrivenom podu. Čim su posedali, svi ućutaše, te ustade
najsivlji među dvanaestoricom da zatraži božju milost. Ostali položiše
kažiprste na čela u stavu molitve. Sartorilrvrash učini isto. Član dvanaestorice
započe molitvu, na sažetom Sibiškom jeziku, vešto koristeći trajno sadašnje
vreme, i večni kondicional, istorijski prezent, te prenosno i druga vremena,
kako bi se zahvalio Azoiaksisu jedinom. Dužina molitve verovatno nije bila
određena s obzirom na udaljenost.
Konačno se okončala, te robinje bludnice poslužiše obrok koji se sastojao
od mnogo jela, uglavnom vegetarijanskih sem ribe; većina jela bila je
spravljena od sirovih ili na pari skuvanih morskih trava. Posluženi su i voćni
sokovi kao i alkoholno piće po imenu judl, koji se dobijao od morske trave.
Jedini izuzetak za koji je Sartorilrvrash mogao reći da mu se stvarno
dopao, bilo je neko probodeno stvorenje, ceremonijalno uneto, za koje je
nagađao da je svinja. Doneto je na ražnju prekriveno nekim krem sosom.
Dobio je malu porciju prsa. Rečeno mu je da je to „tribis”. Samo nekoliko
dana kasnije otkrio je da je tribis, u stvari, bio pečeni Nondanac. Bila je to
čuvena uskotoška poslastica, koju su služili samo uvaženim gostima.
Za vreme banketa, Dienu Pasharatid zaobiđe sto i priđe s leđa
Sarotrilrvrashu te mu reče.
„Uskoro će vam se obratiti sveštenik-admiral. Ono što će reći može vas
uznemiriti. Nemojte dozvoliti da se uznemirite. Znam da niste strašljivac. Isto
tako znam da vam se nikakvo zlo neće desiti, pa stoga nemojte loše misliti o
meni zbog moje uloge u svemu ovome.”
Bivši kancelar se istog časa uznemiri i ispusti nož. „Šta će to ovde biti
rečeno?”
„Biće saopšteno važno obaveštenja koje će uticati na sudbinu obe naše
zemlje. Odi Jesertabar će vam saopštiti pojedinosti. Samo nemojte zaboraviti
da sam bila primorana da vas dovedem ovamo kako bih sprala svaku ljagu sa
svog imena koju je na njega bacio moj muž svojim delima. Ne zaboravite da
mrzite JandolAnganola i sve će biti u redu.”
Ona ga ostavi i vrati se na svoje mesto. Više nije mogao da uzme ni
zalogaja.
Kada se konačno obiman obrok završio i bilo posluženo piće, otpočeše s
govorima.
 Prvo je usledio pozdravni govor lokalnog panjandruma, sastavljen od
gotovo razumljive terminologije. Zatim ustade gospođa Dienu.
Posle kratkog uvoda, ona pređe na stvar. Posredno pomenuvši muža, reče
kako se osećala dužnom da okaje njegov odlazak iz diplomatske službe. Stoga
je spasla kancelara Sartorilrvrasha iz bednog položaja u kom se našao i dovela
ga ovamo.
Njihov uvaženi posetilac bio je u stanju da njima i Uskotošku, kao i
celom sevemom kontinentu, učini uslugu koja će ući u istoriju i obezbediti mu
mesto u njihovim hronikama. U čemu se sastoji ta uloga sada će objaviti
njihov voljeni i poštovani sveštenik-admiral, gospođa Odi Jeseratabar.
Nagoveštaj rđavih stvari natera Sartorilrvrasha da se oseća još gore nego
posle judla. Žudeo je za veronikanom, ali videvši da niko za stolom ne puši,
nije pušio, nije imao nameru da puši, niti je čak pomišljao ikada da zapali, on
odustade i umesto toga čvrsto se uhvati za sto kada admiral ustade.
Pošto je u pitanju bio govor, služila se nekom vrstom mandarinskog sve-
šteničko-vojnog Sibiša.
„Sveštenici-vojnici, članovi ratne komisije, prijatelji i naš novi
savezniče”, poče ta dama s puno poštovanja, dodirujući svoje plave rogove,
„vremena nikad dosta, te ću/jesam stoga u skladu s tim skratiti svoj govor. Za
samo osamdeset tri godine, Frejr će biti/jeste na vrhuncu, a kao posledica toga
kontinent divljaka i njegovi varvarski narodi će/trebalo bi sami sebi doneti
propast. Oni su/ bili su nesposobni da se suoče sa budućnošću čime se mi u
Uskotošku… prema mom mišljenju pravilno… ponosimo da činimo/da smo
činili/da stalno činimo.
Od glavnih nacija na tom nesrecnom kontinentu, naročito je/biće u nevolji
Borlien. Na nesreću, naš stari neprijatelj, Panoval, nastavlja da jača. Jedan
slučajan činilac s kojim nismo računali nedavno/sada postao je očigledan;
naša trgovina oružjem izmakla je kontroli, zahvaljujući ambasadorima
prestupnicima. Nećemo se zadržavati na tom incidentu.
Ubrzo će, ratnički nastrojeni narodi tog divljeg kontinenta početi da prave
imitacije našeg oružja. Mi moramo/možemo stupiti u akciju pre no što to
poprimi šire razmere, dok smo još u prednosti.
Kao što moji prijatelj iz ratne komisije već znaju, imamo u planu msta
manje do da osvojimo Borlien.”
Posle ovih njenih reči svi prisutni ućutaše. Zatim otpoče burno
odobravanje. Mnogi pogledi skrenuše prema mestu na kome je sedeo
Sartorilrvrash, bled kao kreč.
 „Nemamo/nećemo imati dovoljno trupa da celi Borlien silom zadržimo.
Naš je plan da ga anektiramo i pokorimo sredstvima koja će nam nesvesno
obezbediti borlienski kralj, JandolAnganol. Kada jednom pokorimo Borlien,
moći ćemo da udarimo na Panoval i sa juga i sa severa.
Prisutni stadoše da pljeskaju još pre no što je plavokosi admiral završio. U
prvi mah su se osmehivali i jedni drugima a zatim počeše da se osmehuju
Sartorilrvrashu koji nije skidao pogled sa lepo oblikovanih usana admirala.
„Imamo flotu koja je spremna da isplovi”, rekoše te usne.
„Pretpostavljamo da će kancelar Sartorilrvrash isploviti zajedno s njom, da
odigra svoju životnu ulogu. Nagradu koju će dobiti biće ogromna.”
Ponovo se prolomi kratak pljesak.
„Flota će krenuti na zapad. Ja ću komandovati sa Zlatnog prijateljstva.
Nameravam/nameravaćemo da oplovimo obalu Kampanlata, približivši se
zalivu Gravabagaliniena, gde boravi/gde će boraviti izgnana kraljica
MirdemIngala, sa zapada. Kancelar i ja ćemo se zaustaviti da povedemo
kraljicu iz tog mesta izgnanstva, dok će/namerava preostali deo flote otploviti
da bombarduje Otasol, borliensku najveću luku, dok se ova ne preda.
Kraljicu voli/voleo je/voleće njen narod. Sartorilrvrash će proglasiti novu
vladu u Otasolu pod kraljičinom upravom, a sebe za prvog admirala. Neće biti
potrebe da se vodi nijedna jedina bitka.
Vi ćete/trebalo bi da cenite ostvarivost ovog plana. Naš cenjeni saveznik i
varvarska kraljica, potomak Šanane iz Tribrijata, sjedinjeni su u mržnji prema
kralju JandolAnganolu. Kraljica će biti sretna da se ponovo nađe na prestolu.
Razume se, biće pod našim nadzorom.
Jednom kada Otasol bude/može biti obezbeden, brodovi i vojnici krenuće
uzvodno da preuzmu glavni grad, Matrasil. Koliko mi je poznato na osnovu
izvestaja agenata, naći ćemo/možemo da nađemo saveznike i tamo na primer
kraljičinog starog oca i njegovu kliku. Kraljeva nesigurna vladavina uskoro će
biti okončana. Kao i njegov život. Svetu nisu potrebni takvi ljubitelji fagora.
Kada Borlien padne u naše šake, poput sablje sjurićemo se prema severu,
pravo preko tog varvarskog kontinenta, iz Otasola na jugu do
Rungobandrajskoša.
Cclu stvar požurujemo sada kada ste stigli. Odmorite se, prijatelji, jer
čeka nas akcija, jedna od najslavnijih akcija. Planiramo da veći deo flote
otplovi/može da otplovi/treba da otplovi po izlasku Frejra dva dana od sada.
Sa srećom.
Sviće/svanuće slavno sutra.”
Ovog puta, nije se vodilo računa o dužini pljeska.
 NIZVODNA TRGOVINA PUTNICIMA
„To nerazumno,., neizmenjivo neznanje ljudi… rade, a u njihovim
životima ništa se ne menja. Ili pak ne rade. Svejedno je. Ne zanima ih ništa
van njihovog sela… ništa sem vlastitih stomaka. Pogledajte samo tu lenju
gomilu! Da sam ja bio glup kao oni još bih bio torbar u gradskom parku
Oldoranda…”
Filozof koji je ovo govorio protezao se među jastucima; jastuci su mu
podupirali glavu, na jastuku je odmarao bose noge. Pored desne ruke, nalazila
mu se čaša omiljenog Preterivača, u koji je dodao led i limun, dok je levom
grlio mladu ženu i lenjo se poigravao njenom levom dojkom.
Publika kojoj se obraćao… ne računajući mladu ženu čije su oči bile
zatvorene… sastojala se od dva muškarca. Njegov sin stajao je oslonjen o
ogradu broda kojim su putovali, poluzatvorenih očiju, i poluotvorenih ustiju.
Pored ovog mladića nalazila se gomila žuto-plavog gving-gvinga za jelo i on
bi povremeno pljuvao gving-gving kamenčiće na drugo brodovlje koje se
kretalo rekom.
Poduprt pramčanom nadgradnjom koja ga je štitila od sunca ležao je
jedan bledunjav mladić koji se mnogo znojio i još više buncao. Bio je
pokriven prugastim čaršavom, ispod koga se nemirno ritao; tresla ga je
groznica od trenutka kada su krenuli iz Matrasila na put prema jugu. Ovo je
bio jedan od njegovih manje lucidnih trenutaka; izgledako je da nije ništa
sposobniji da upija starčeve mudrosti od mladića koji je jeo gving-gving.
Ali starcu to nije smetalo.
„Kada smo se poslednji put zaustavili, upitao sam jednu staru budalu koja
je stalaja oslonjena o drvo šta misli - da li će iz godine u godinu biti sve
toplije. A on mije odvratio: ’Oduvek je toplo, kapetane, još od postanka
sveta.’ ’A kada je to, molim vas, bilo?’ upitah ga. ’U ledeno doba, kako sam
čuo.’ Tako je glasio njegov odgovor. U ledeno doba! Potpuno su nerazumni.
Ništa ne dopire do njih. Uzmite, na primer, religiju. Ja živim u religioznoj
zemlji, ali ja ne verujem u Akhanabu. Ne verujem u Akhanabu zato što sam o
svemu razmislio. Domoroci u tim selima isto ne veruju u Akhanabu… ali ne
zato što razmišljaju kao ja, već zbog toga što uopšte ne razmišljaju…”
On prekinu sam sebe da bi čvršće stisnio devojčinu levu dojku i otpio
jedan poveći gutljaj Preterivača.
„… Oni ne veruju u Akhanabu jer su suviše glupi da bi verovali. Štuju
svu silu demona. Drugih, Nondada, zmajeva. I dalje veruju u zmajeve… Štuju
Midremlngalu. Zamolio sam svog upravitelja da me provede kroz selo. U
gotovo svim kolibama, visio je otisak MirdemIngale, koji ništa više ne liči na
nju od mene, ali tu je zbog nje… Kao što rekoh, njih ne zanima ništa sem
vlastitih stomaka.”
„Hej, boli me”, oglasi se mlada žena.
On zevnu i pokri usta desnom šakom, odsutno se pitajući zašto više uživa
u društvu stranaca, nego u društvu vlastite porodice; to se nije odnosilo samo
na njegovog priglupog sina, već i na nezanimljivu ženu i suviše bahatu kćer.
Odgovaralo bi mu da može večno da plovi niz reku sa ovom devojkom i ovim
mladićem koji tvrdi da je došao sa nekog drugog sveta.
„Zvuk reke me smiruje. Volim ga. Nedostajaće mi kada se povučem.
Postoji dokaz da Akhanaba ne postoji. Da bi se stvorio ovako složen svet kao
što je naš, sa stalnim prilivom i odlivom živih bića… što je veoma nalik na
snabdevanje dragim kamenjem koje se kopa iz zemlje, glača i prodaje
kupcima… treba biti odista pametan, pa bio bog ili ne. Zar nije tako? Nije li?
Ja kažem da jeste. Kada bi neko bio tako pametan, kakvo bi zadovoljstvo
nalazio u tome da sedi iznad sveta i posmatra glupost ovih urođenika. Sišao bi
s uma usled monotonije, pokolenje za pokolenjem se smenjuje, a napretka ni
od kuda. ’U ledeno doba…’ Tako mu Tvorca…”
Zevnuvši, pusti da mu se kapci sklope.
Ona ga munu u rebra. „Pa, dobro, onda. Ako si tako pametan, kaži mi ko
je stvorio svet. Ako nije Akhanaba, ko je onda?”
„Postavljaš suviše pitanja”, odvrati on.
Kapetan Led Muntras je zaspao.. Probudio se tek kada je Lordrajdska
gospa počela da spušta sidro u Osoilimi, gde su nameravali da provedu noć i
gde je trebalo da uživa gostoprimstvo lokalnog ogranka kompanije za
trgovinu lordriardskim ledom. Uživao je u gostoprimstvu svake trgovačke
postaje tako da je put nizvodno od Matrasila potrajao duže no što je to obično
bio slučaj… gotovo isto onoliko koliko mu je trebalo da prevali put uzvodno
kada su vukli čamce iz njegove flote za trgovinu ledom uz reku pomoću
hoksnija.
Postojao je razlog što je mudar kapetan Leda, u svojim mladim danima,
osnovao postaju u Osoilimi, a taj se razlog nadnosio nad njima dok je Gospa
pristajala. Uzdizala se tri stotine stopa iznad venaca brasima koji su unaokolo
cvetali. Dominirala je nad okolnom džunglom, gospodarila nad širokom
rekom, razmišljala nad svojim odrazom u vodi. I privlačila je hodočasnike iz
četrnaest oblasti Kampanlata, željnih da iskažu poštovanje… i željnih leda.
Bila je to Osoilinska stena.
 Lokalni upravnik, sedokosi muškarac koji je govorio izrazitim
dimariamskim naglaskom, po imenu Grengo Palos, popeo se na brod i toplo
stegnuo ruku svom poslodavcu. Pomogao je Divu Muntrasu da nadgleda
iskrcavanje putnika. Kada su fagori istovarili neke bale sa namirnicama na
kojima je stajalo OSOILIMA, Palos se vrati kapetanu Ledu.
„Samo tri putnika?”
„Hodočasnici. Kako trgovina?”
„Loše. Ništa drugo nemate za mene?”
„Ništa. Ulenjili su se u Matrasilu. Pobune na dvoru. Loše za trgovinu.”
„To sam i ja čuo. Koplja i novac ne idu zajedno. Loše po kraljicu. Pa ipak,
ako se ujedinimo sa Oldorandom, to bi moglo ovamo da dovede nove
hodočasnike. Vremena su teška, Krilio, kada čak i vemici kažu da je suviše
toplo za putovanje. Kako će se sve to završiti, pitam seja. Povlačiš se u pravo
vreme.”
Kapetan Led povuče Palosa u stranu. „Imam ovde jedan naročit slučaj, i
ne znam šta bih s njim. Bolestan je, zove se Biliš Opin, Tvrdi da je došao sa
drugog sveta. Možda je lud, ali ono što ima da kaže veoma je zanimljivo, ako
bi mogao da ga uzmeš. Mislim da umire. Ali ja tvrdim da greši. Da li bi tvoja
stara mogla da mu posveti malo pažnje?”
„Sređeno. Ujutro ćemo porazgovarati o ceni smeštaja.”
I tako su Biliju Ksjao Pinu pomogli da se iskrca. Iskrcala se i mlada
dama, po imenu AbatVasidol, koja je sama krenula na krstarenje sve do
Otasola. Njena majka, stara kapetanova prijateljica, koja se zvala
MetiVasidol, držala je kuću u predgrađu Matrasila.
Pošto su dva trgovca popila po piće, otišla su da posete Bilija, koga su
smestili u skromno zdanje koje je vodila Palosova žena.
Osećao se mnogo bolje. Istrljali su mu leda blokom lordrijardskog leda,
kraljevskim lekom za sve bolesti. Groznica je prošla, više nije kašljao ni
kijao… Čim su napustili Matrasil nestalo je i njegove alergije. Kapetan mu je
rekao da neće umreti.
„Uskoro ću umreti, kapetane, ali sam vam svejedno zahvalan na vašoj
ljubaznosti”, reče Bili. Posle užasa Matrasila, bila je prava blagodet naći se
pod nadzorom kapetana Leda.
„Nećeš umreti. Bilo ti je loše zbog otrova koje je bljuvao onaj prljavi
vulkan, Rastijonik planina. Svi u Matrasilu su se loše osećali. Imali su iste
simptome kao i ti… oči su im suzile, greblo ih je u grlu, tresla ih je groznica.
Sada ti je dobro, dovoljno dobro da ustaneš. Nikad se ne predaj.”
 Bili slabo zakašlja. „Možda ste u pravu. Možda mi je bolest produžila
život. Sigurno ću umreti od heliko virusa, jer nisam imun na njega, ali vulkan
je možda to odložio za nedelju ili dve. Stoga moram do krajnjih mogućnosti
iskoristiti život i slobodu koji su mi preostali. Pomozite mi da ustanem.”
Uskoro je šetao po sobi, smejao se, širio ruke.
Muntras i upraviteljeva žena stajali su u blizini i smešili se. „Kakvo
olakšanje, kakvo olakšanje!” rče Bili, „počeo sam da mrzim vaš svet,
kapetane. Mislio sam da će mi Matrasil doći glave.”
„Nije to tako loše mesto, kad ga jednom upoznaš.”
„Ali religiozno!”
Muntras primeti: „Tamo gde zajedno žive ljudi i fagori, mora biti i
religije. Sudar dve nepoznanice stvara takve stvari.”
Mudrost ove primedbe zadivila je Bilija, ali Palosova žena uopšte nije
obratila pažnju na nju već ga je uhvatila za mišicu.
„Oporavili ste se”, reče ona. „Opraću vas i osećaćete se kao preporođeni.
A onda ćemo u vas uliti nešto hrane, jer to je ono što vam je potrebno.”
Muntras reče: „Tako je, a ja imam još jedan lek za tebe, Biliš. Poslaću
ovamo onu prijatnu mladu damu, Abat, ćerku moje stare prijateljice. To je
jedna veoma fina i podatna devojka. Pola sata u njenom društvu i osećaćeš se
moćnim poput boga.”
Bili ga je upitno posmatrao, dok su mu obrazi crveneli. „Rekoh vam da
nisam od vašeg soja, da se nisam rodio na Helikoniji… Da li ću moći? To jest,
mi smo fizički istovetni. Da li će mlada dama imati nešto protiv…?”
Muntras se od srca nasmeja. „Verovatno ćeš joj se ti više dopasti od mene.
Znam da si se nameračio na kraljicu, Biliš, ali nemoj dozvoliti da te to omete.
Upotrebi malo mašte, i Abat će biti ravna kraljici u svakom pogledu.”
Biliju je lice prosto buktelo. „Zemlje mu, kakvo iskustvo… Šta da
kažem? Da, pošaljite je, pa da vidimo da li će ići…”
Kada su trgovci izišli, Palos se nasmeja, trljajući šake, i reče: „Nema
sumnje, sklon je eksperimentisanju. Hoćete li mu naplatiti za devojku?”
Poznavajući Palosovu trgovačku prirodu, Muntras pređe preko ovog
pitanja. Shvativši prekor, Palos žurno upita: „Cela ta njegova priča o
umiranju… mislite li da stvarno dolazi s nekog drugog sveta? Je li to
moguće?”
„Popijmo po piće, pa ću ti pokazati nešto što mi je dao.” On pozva Abat,
poljubi je u obraz i posla je Bilišu.
Večernje senke postajale su teške poput somota. Bataliks se nalazio na
zapadnom delu neba. Dva muškarca sedela su na Palosovoj verandi sa bocom
i svetiljkom između njih. Muntras podiže svoju krupnu šaku, spusti je na sto i
otvori.
Na dlanu mu je ležao Bilijev sat, sa svoja tri brojčanika, na kojima su
ubrzano treperile sitne brojke:
11:49:2 19:06:52 23:15:43
„Pravi dragulj. Koliko vredi? Da li ti ga je prodao?” razmišljao je Palos.
Muntras reče: „Jedinstven je. Prema Bilišu, pokazuje vreme ovde u
Borlienu… na ovom brojčaniku u sredini… vreme na svetu sa koga je
došao… i vreme na još jednom svetu sa koga nije došao. Drugim rečima,
moglo bi se reći da ovaj dragulj dokazuje istinitost njegove neuverljive priče.
Da bi napravio ovako složen sat, treba biti odista pametan. Ne lud. Pre nalik
na boga… Ali ipak ne mogu da se oslobodim utiska da je lud. Biliš kaže da se
svet na kome je napravljen ovaj uređaj za merenje vremena, svet sa koga
potiče, nalazi iznad nas, i da odozgo posmatra glupost domorodaca. A taj svet
su do u tančina napravili ljudi kao mi. Bogovi u to nisu umešani.”
Palos srknu piće i odmahnu glavom. „Nadam se da ne mogu da pročitaju
moje račune.”
Magla se dovlačila sa reke. Neka majke dozivala je svog dečaka da dođe
kući, upozoravajući ga da će iz vode ispuzati gnjurci i progutati ga u jednom
zalogaju.
„Kralj JandolAnganol imao je ovaj elegantni uređaj za merenje vremena u
svojoj šaci. Smatrao ga je za predznak zla, to je bilo očigledno. Panoval,
Oldorando i Borlien moraju da se ujedine, a zajednička im je samo njihova
religija. Kralj se opredelio za takvu politiku i ne sme dozvoliti da se javi ni
trunka sumnje u vezi s religijom…”
On kucnu po tom uređaju za merenje vremena svojim ugojenim prstom.
,,A ovaj zadivljujući dragulj može biti sasvim dovoljan kamen smutnje.
Poruka nade ili straha, u zavisnosti od toga ko ste i šta ste.’ On se kucnu po
džepu na prsima. „Poput ostalih poruka koje su mi poverene. Svet se, nema
sumnje, menja, Grengo, i to ne preuranjeno.
Palos uzdahnu i otpi još jedan gutljaj iz zdepaste čaše.
„Želiš li da pregledaš knjige, Krilio? Upozoravam te, poslovi ne idu tako
dobro kao lane.”
Kapetan Led se preko vrha lampe zagledao u Palosa. čije je lice pri
svetlosti lampe izgledalo sablasno.
„Postaviću ti jedno privatno pitanje, Grengo. Zar uopšte nisi znatiželjan?
Pokazao sam ti ovaj merač vremena, rekao da potiče sa drugog sveta. Tamo
taj čudni momak Biliš, uživa u svom prvom rambu na ovom svetu… šta li mu
se mota po glavi? Zar ti sve to ne izgleda tajanstveno? Zar ne želiš da saznaš
nešto više o svemu? Postoji li išta pored tih tvojih knjigovodstvenih knjiga što
može da ti privuče pažnju?”
Palos se počeša po obrazu, a zatim prede na bradu pri čemu iskrivi glavu
na jednu stranu. „Sve te priče koje smo slušali kao deca… Čuo si onu ženu
koja je vikala sinu da će ga gnjurac ščepati? U Osoilimi nije viđen gnjurac od
kada sam ja ovamo stigao, što će reći osam godina. Sve su ih pobili zbog
kože. Baš bih voleo jednog da ulovim. Njihova koža je na velikoj ceni. Ne,
Biliš ti priča priču, šefe. Kako može čovek da napravi svet ? Čak i da je to
istina, šta onda? To ne bi pomoglo mojim brojkama, zar ne?”
Muntras uzdahnu, okrenuvši stolicu kako bi mogao da zuri u maglu,
nadajući se možda da će se iz nje pojaviti koji gnjurac i dokazati da Palos nije
u pravu.
„Kada mladi Biliš iziđe iz kunija, mislim da ću ga povesti do vrha Stene,
samo ako bude dovoljno snažan. Zamoli svoju staru da nam spremi nešto za
večeru, hoćeš li?”
Muntras je ostao da sedi na istom mestu, a lokalni upravnik se udaljio.
Zapalio je veronikanu i nastavio zadovoljno da puši, odsutno posmatrajući
dim kako plovi prema splavarima. Nije se ni zapitao gđe mu je sin, jer je
znao: Div je sigurno na lokalnom bazaru. Muntrasove misli odlutale su
mnogo dalje.
Konačno se Bili i Abat pojaviše, držeći se za ruke. Bilijevo lice jedva da
je bilo dovoljno široko da se na njemu smesti osmeh koji ga je krasio. Bez
reči sedoše za sto. Muntras im ćutke ponudi bocu svog jakog pića. Bili
odmahnu glavom.
Nije teško bili primetiti da je upravo imao snažno emocionalno iskustvo.
Abat je bila staložena kao da se upravo vratila s majkom iz crkve. Njene crte
lica podsetile su ga na Metine iz mladosti, ali ona je zračila sjajem koji je
Meti odavno izgubila. Pogled joj je bio smeon, dok bi Meti čoveka gledala
nekako kradomice, ali postojala je, pomisli Muntras, koji je sebe smatrao
dobrim poznavaocem ljudske prirode, ista vrsta nepoverljivosti i kod jedne i
kod druge. Pobegla je iz Matrasila zbog neke nevolje koja ju je snašla, što bi
moglo objasniti njenu opreznost. Muntras je bio zadovoljan što može da joj se
divi onako odevenoj u laku haljinu, koja je isticala njena jedra mlada prsa i
slagala se s njenom kestenjastom kosom.
 Možda je bog ipak postojao. Možda se brinuo o opstanku sveta, uprkos
njegove slaboumnosti, samo zbog lepote poput Abatine…
Posle izvesnog vremena, Muntras ispusti dim i reče: „Pa, zar se na tvom
svetu muškarci i žene ne bave tritomingom, Biliše?”
„Već od osme godine uče nas da se tritomišemo, kako vi to zovete. Ali
ovde dole… hoću da kažem sa Abat… to nije disciplina… to je nešto
suprotno od toga… to je stvarno… Oh, Abati…” Izdahnuvši njeno ime kao
što je Muntras ispuštao dim, on je obujmi i poče strastveno da je ljubi,
prekidajući samo da bi izgovorio nekoliko nežnih reči. Uzvraćala mu je s
nešto manje oduševljenja nego što je bilo njegovo.
Bili protrese Muntrasovu ruku. „Bili ste u pravu, prijatelju, ona se u
svakom pogledu može meriti sa kraljicom. Čak je i bolja.”
Kapetan reče: „Možda su sve žene iste, samo se razlikuje mašta
muškaraca. Sećaš li se stare izreke: ‘Svako rumbo završava se u istom
ritmu…’ Ti imaš veoma živu maštu, pa pretpostavljam da si zbog toga
zaključio kako je ona veoma dobra za tritom… Jesu li kunisi na našem svetu
iste dubine kao na vašem?”
„Dublji, mekši, bogatiji…” On ponovo poče da ljubi devojku. Kapetan
uzdahnu. „Prestani s tim. Strast je isto tako dosadna kao i pijanstvo. Odlazi,
Abat. Želim od ovog momka da čujem i nešto što ima smisla, ako je to iako
moguće… Biliše, ako si uspeo da vidiš išta sem svog proda od kada smo
pristali, možda si primetio Osoilimsku stenu. Ti i ja ćemo se na nju popeti.
Ako si dovoljno bodar da se popneš na Abat, onda ćeš moći i na stenu.”
,,U redu, ako i Abat može da pođe.”
Muntras se zagleda u njega s izrazom koji je predstavljao mešavinu
namrštenosti i osmeha. „Kaži mi, Biliše, momče… ti si stvarno iz Pegovina u
Hespagoratu, zar ne? Tamo ljudi vole mnogo da se šale.”
„Čujte.” On sede nasuprot kapetanu. „Odande sam odakle kažem da
jesam… sa drugog sveta. Tamo gore sam rođen i othranjen, nedavno sam se
spustio u svemirskom vozilu koje sam vam opisao u trenucima lucidnosti
tokom groznice. Vama ne bih lagao, Krilio, jer vam suviše toga dugujem.
Osećam da vam dugujem mnogo više od života.”
Ovaj samo odmahnu rukom. „Ništa ti meni ne duguješ. Ljudi ne bi trebalo
jedni drugima bilo šta da duguju. Ne zaboravi, bio sam prosjak. Nemoj o
meni imati suviše visoko mišljenje.”
„Požrtvovano ste radili i izgradili veliko preduzeće. Sada ste i kraljev
prijatelj…“
 Propustivši malo dima između napućenih usana, Muntras reče ledenim
glasom: „To ti misliš, zar ne?”
„Za kralja JandolAnganola? Prijatelj ste mu, zar ne?”
„Recimo da s njim imam neka posla.”
Bili se zagleda u njega napola razvukavši usta u osmeh. „Ali vi ga baš ne
volite mnogo?”
Kapetan Led odmahnu glavom, nastavi da puši, a potom reče: „Biliše, ti
ne mariš mnogo za religiju, ništa više od mene. Ali moram te upozoriti samo
to kako ti je kralj bacio nazad tvoj uređaj za merenje vremena. Veoma je
sujeveran, a kralj je jedne zemlje. Kada bi tu stvar pokazao seljacima
Osoilime, oni bi se razbesneli ako bi to uradio u pogrešnom trenutku. Mogli
bi te proglasiti svecem ili pak ubiti vilama.”
„Ali zašto?”
„To je iracionalno. Ljudi mrze stvari koje ne razumeju. Jedan luđak može
izmeniti svet. Sve ti ovo govorim za tvoje dobro. A sada, hajdemo.” On
ustade, prekinuvši pridiku i položivši šaku na Bilijevo rame. „Devojka, obrok,
moj upravnik, Stena. Praktične stvari.”
Sve što je tražio bilo je spakovano i ubrzo su bili spremni za penjanje.
Muntras je saznao da se Pelos nikada nije uspeo na vrh Stene iako je živeo u
njenom podnožju već osam godina. Ismejali su ga što je pošao kao pratnja i
išao uz njih sa sibomalskom fitiljačom prebačenom preko ramena.
„Tvoji računi ne mogu biti tako loši kada možeš sebi da priuštiš takvu
artiljeriju”, primeti sumnjučavo Muntras. Ni svom upravniku nije verovao
više nego kralju.
„Kupio sam je da zaštitom tvoja dobra, Krilio, a svaki run koji sam za nju
dao teško sam zaradio.”
Put in je vodio nazad od keja ka malom gradu Osoilimi. Magla je ovde
bila reda, a ono malo svetiljki oko središnjeg trga davalo mu je veseo izgled.
Unaokolo je bilo mnogo ljudi koje je privukao nešto hladniji povetarac koji se
javljao u smiraj dana. Na Standovima su se uspešno prodavali suveniri,
slatkiši i mirisni kolačići. Palos pokaza na jednu ili dve kuće u koje su se
smeštali hodočasnici i koje su redovno naručivale lordrijardski led. Objasnio
je da su većina od onih koji su lutali unaokolo i rasipali novac, bili
hodočasnici. Neki su ovamo stigli pruvučeni lokalnom tradicijom, da
oslobode robove, bilo ljude bilo fagore, jer su došli do uverenja da je
pogrešno posedovati tuđi život. „Pomodno je odricati se tako vrednih stvari!”
uzviknu on, zgadivši se nad glupošću ljudi.
 Podnožje Osoilimske stene nalazilo se u blizini trga… ili bi se pre moglo
reći da su grad i trg bili izgrađeni u samoj blizini stene. Najbliži od svih bio je
hotel, koji je nosio ime Oslobođeni rob, u kome je kapetan Led kupio četiri
sveće za svoju družinu. Prošli su kroz njegovu baštu i počeli da se uspinju.
Pored Stene rasli su talipoti; morali su da razgrću krute listove pri
penjanju. Oko njih je svetlucalo letnje svetio.
Neki su se već bili popeli. Njihov šapat čuo se odozgo. U stenu su bile
urezane stepenice još dosta davno. One su zavijale i zavijale oko stene, a
nigde nije bilo ni traga od kakve ograde. Svetlost vodilja koju su bacale
njihove sveće treperila im je ispred lica.
„Suviše sam star za ovako nešto”, progunđa Muntras.
Ali iako su sporo napredovali na kraju su ipak stigli do jedne platforme sa
koje je luk vodio do vrha stene, gde je bila izdubljena kupola. Mogli su da
oslone laktove o ogradu i iz sigurnosti posmatraju maglom obavijenu okolnu
šumu.
Do njih su doprli zvuci grada i neprekidno hučanje Takise. Odnegde se
čula muzika… dupli-klot, ili, što je bilo verovatnije, binadurija i bunjevi. A
svuda oko šume, gde je to magla dopuštala, mogli su da naziru slabu svetlost.
„Ovo imaju na umu kada kažu”, zacvrkuta Abat, „’Ni akr nije nastanjiv, a
nema ni jednog nenastanjenog akra.’”
„Pravi hodočasnici ostaju ovde gore cele noći da bi posmatrali svitanje
zora”, obavesti Muntras Bilija. „U ovim geografskim širinama, nema
nijednog dana u godini kada oba sunca nisu vidljiva u isto vreme. Nije tako
tamo odakle ja dolazim.”
„Na Avernusu, Krilio, ljudi se mnogo bave naukom”, reče Bili grleći
Abat. „U stanju smo da oponašamo stvarnost pomoću videa, 3D opipom i
tako dalje, upravo onako kao što portret oponaša pravo lice. Rezultat toga je
da naše pokolenje sumnja u stvarnost, sumnja u to da ona postoji. Čak
sumnjamo i u to da li Helikonija postoji. Ne verujem da razumeš ono što hoću
da kažem…”
„Biliše, proputovao sam veći deo Kampanlata, kao trgovac, a pre toga kao
pokućar i prosjak. Išao sam čak daleko na zapad, do zemlje koja se zove
Ponipot, iza Randonana i Radoda, gde se kontinent završava. Ponipot, nema
sumnje, postoji iako niko u Osoilimi ne veruje u njegovo postojanje.” „Gde se
nalazi taj tvoj svet, Avernus, Biliše?” upita ga Abat, nestrpljiva zbog načina
na koji su ova dvojica razgovarali. „Je li negde iznad nas?” „Hmmm…” Nebo
iznad njih bilo je gotovo bez oblačka. „Eno Ipokrena, ona sjajna zvezda tamo.
To je gasni džin. Ne, Avernus još nije tu. Sada je negde ispod nas.”
 „Ispod nas!” devojka se zaceni od smeha. „Lud si, Biliše. Trebalo je da se
držiš svoje priče. Ispod! Je li to neki fesap?”
„Gde je taj drugi svet. Zemlja? Možeš li nju da vidiš, Biliše?” „Suviše je
daleko da bi je mogli videti. Pored toga. Zemlja ne zrači svetlost poput
kakvog sunca.”
„Ali Avernus zrači?”
„Avernus vidimo jer odbija Bataliksovu i Frejrovu svetlost”
Muntras se zamisli.
„Zašto onda ne možemo da vidimo Zemlju pri svetlosti koja se odbija od
Bataliksa i Frejra?”
„Suviše je daleko. Teško je to objasniti. Da Helikonija ima mesec, bili bi
mi lakše da objasnim… ali u tom slučaju, astronomija na Helikoniji bila bi
razvijenija nego štc jeste. Meseci mnogo više privlače čovekov pogled prema
nebu nego sunca. Zemlja odbija svetlost vlastitog sunca, Sola.”
„Pretpostavljam da je Sol suviše daleko i da ga ne možemo videti. Moje oči
ionako više nisu onako dobre kao pre.”
Bili odmahnu glavom i stade da pretražuje severoistočni deo neba. „Tamo
su negde… Sol i Zemlja, i ostale Solove planete. Kako zovete onu dugačku
razvučenu konstelaciju, sa bledim zvezdama na vrhu?”
Muntras reče: „U Dimariamu, to zovemo Noćni crv. Oh, ne vidim ga baš
jasno. U ovim krajevima, zovu ga Vutrin crv. Je li tako, Grengo?” „Nema
svrhe da mene pitate za imena zvezda”, reče Palos i poče da se smejulji kao
da želi da doda: „Ali pokažite mi zlatnik od deset runa i odmah ću ga
prepoznati.”
„Sol je jedna od slabijih zvezda u Vutrinom crvu, i nalazi se negde oko
njegovih škrga.”
Bili je govorio šaljivim tonom, osećajući se pomalo nelagodno u ulozi
predavača posle tolikih godina tokom kojih su drugi njemu držali predavanja.
Dok je govorio, ponovo na trenutak sevnu munja i omogući mu da ih sve
osmotri. Lepu devojku, neznatno rastvorenih usana, neodređeno zureći u
pravcu u kome je on pokazivao prstom. Lokalnog upravnika, koji je zurio u
tamu, sa palcem udobno smeštenim na okidaču fitiljače. Pljosnatu šaku
zdepastog, starog kapetana Leda koju je prineo proređenoj kosi, zureći prema
beskonačnosti sa odlučnošću koja mu se ogledala na licu.
Oni su bili dovoljno stvarni… od kada je bio sa Muntrasom i Abat, Bili je
počeo da se navikava na ideju o stvarnoj stvarnosti, koliko god bila mrska
njegovom Savetniku na Avernusu, zarobljenom u nestvarnoj stvarnosti.
Njegov nervni sistem bio je podstaknut novim iskustvima, tkaninama,
mirisima, bojama, zvucima. Po prvi put živeo je punim životom. Oni koji su
ga odozgo posmatrali sigurno će misliti da se nalazi u paklu; ali sloboda s
kojom je prolazio kroz svoja duhovna stanja govorila mu je da se nalazi u
raju.
Sevanje je prestalo, potonulo u ništavilo, ostavivši za sobom trenutak
Potpune tame pre no što se blagi noćni svet ponovo pojavio.
Bili se pitao: ’Mogu li ih uveriti u postojanje Avemusa, Zemlje? Ali oni
mene nikada neće uveriti u postojanje svojih bogova. Mi nastanjujemo dva
različita umvelta-misli.
A onda ga obuzeše mračnije brige. Šta ako je Zemlja bila izmišljotina
avernijanske mašte, bog koji je ljudima sa Avernusa nedostajao? Razorni
učinci Akhanabe i njegovih bitaka protiv grehova su se mogli videti. A kakav
je on imao dokaz da Zemlja postoji… osim one nejasne mrlje u kojoj je Sol
svetlucao u Crvu na severoistoku?
On odloži to neugodno pitanje za kasnije da bi čuo ono što je Muntras
govorio.
„Ako je Zemlja tako daleko, Biliše, kako ljudi mogu sa nje da nas
posmatraju?”
„To je jedno od čuda nauke. Komunikacija na veoma velikim
razdaljinama.”
„Možeš li mi zapisati kako to izvodite, kada stignemo u Lordrijardr?” „Da
li ti to hoćeš da kažeš da nas ljudi tamo daleko… pravi ljudi poput nas…”,
poče Abat, „možda čak i sada gledaju? Da nas vide ovako velike.
„To je više, nego izvesno, draga Abat. Tvoje lice i ime verovatno već
poznaju milioni ljudi na Zemlji… to jest, poznavaće ih kada prođe hiljadu
godina, jer toliko je potrebno da se nešto putem komunikacije prenese sa
Avernusa na Zemlju.”
Brojke nisu ostavile na nju nikakav utisak, jer je razmišljala samo o
jednoj stvari. Prinevši šaku ustima, ona došapnu Biliju: „Ne misliš valjda da
kažeš kako će videti sve što smo radili u krevetu, zar ne?”
Čuvši šta je rekla, Palos se nasmeja i uštinu je za donji deo leđa.
„Posebno naplaćuješ onima koji gledaju, zar ne, devojko?”
„Ti se brini za svoje prljave rabote”, reče mu Bili.
Muntras napući usne. „Kakvo zadovoljstvo nalaze u tome da posmatraju
nas, glupe domoroce?”
 „Ono po čemu se Helikonija razlikuje od hiljada drugih svetova”, poče
Bili ponovo da drži predavanje. Jeste prisustvo živih organizama na njoj.”
Dok su oni varili ovu njegovu primedbu, do njih dopre neka buka iz magle i
džungle, nekakvo produženo kreštanje, udaljeno ali jasno.
„Je li to bila neka životinja?” upita devojka.
„Mislim da to fagori duvaju u svoj dugački rog”, odvrati Muntras. „To je
često znak za opasnost, ima li mnogo slobodnih fagora u okolini, Grengo?”
„Moglo bi ih biti. Oslobođeni fagori robovi navikli su se na ljudski način
života i kako čujem, sasvim udobno žive u vlastitim naseljima u džungli”,
odvrati Palos. „Ali što se tiče trgovine, tu nikako da im se prosvetli mozak…
možeš im zaračunati visoku cenu za izlomljen led.”
„Fagori od vas kupuju led?” upita iznenađena Abat. „Mislila sam da je
jedino fagorijanska straža kralja JandolAnganola naviknuta na led!”
„Donose u Osoilimu određene stvari radi trgovine… ogrlice od gving-
gving kamena, kože, i druge slične stvari, pa onda imaju para da mi plate za
led. Odmah ga izmrve, još u mojoj radnji. Odvratno! Kao kada čovek pije”
Obavi ih tišina. Stajali su ćuteći u noći ispod bezgraničnog svoda zvezda.
U njihovoj mašti, divljina je izgledala gotovo isto tako bezgranična, a iz nje je
dopirao onaj povremeni zvuk… jednom je to bio krik, kao da su i oni koji su
se radovali ponovo stečenoj slobodi patili. Sa zvezda su dopirali samo
nestalni signali svetlosti, a od velike Stene ispod njih, tama.
„Pa, fagori ne treba da nas brinu”, reče Muntras, kratko, prekinuvši
njihova ramišljanja. „Biliše, tamo u pravcu u kome je Sol, tamo negde nalazi
se Istočna oblast, koju ljudi nazivaju Visoki Nktrik. Mali broj ljudi ju je
posetio. Gotovo je nepristupačna, i tamo žive samo fagori, bar tako kaže
legenda. Dok si se vozio na svom Avernusu da li si ikada video Visoki
Nktrik?” „Jesam, Krilio, često. U našim rekreacionim centrima imamo
simulaciju Nktrika. Njegovi vrhovi uglavnom su obmotani oblacima, tako da
ih posmatramo pomoću infra-crvene svetlosti. Najviša zaravan… koja
prekriva vrh te oblasti poput krova… visoka je preko devet milja i prodire u
stratosferu. To je očaravajući prizor…takoreći zastrašujući. Na najvišim
padinama ništa ne živi, čak ni fagori. Voleo bih da sam mogao da vam
donesem fotografiju, ali slične stvari su zabranjene.”
„Možeš li mi objasniti kako se prave… fotografije?”
„Fotografije. Pokušaću kada stignemo u Lordiardr. Dobro, hajde onda da
siđemo, nema svrhe čekati Akhanabu da se pojavi. Poješćemo nešto i poći na
spavanje, da bi mogli sutra pre podneva da krenemo.”
 „Avernus će se pojaviti za jedan sat. Preći će preko celog neba za samo
dvadeset minuta.”
„Bliliše, bio si bolestan. Kroz jedan sat moraš biti u krevetu. Prvo jelo, a
onda u krevet… i to sam. Moram ti biti otac na Zemlji… htedoh reći, na
Helikoniji. Da bi tvoji roditelji mogli biti srećni.”
„Mi u stvari nemamo roditelje, samo klanove”, objasni Bili, dok su
prolazili ispod luka i spremali se na silazak. „Praktikuje se vanmaterično
rađanje.”
„Baš bih voleo da mi nacrtaš kako vam to uspeva”, reče kapetan
Led.
Zatim se zavojitim putem spustiše nazad u podnožje; Bili je sve vreme
držao Abat za ruku.
Predeo se nizvodno izmenio. Prvo jedna, zatim i druga obala pretvoriše š
u obrađena polja. Džungla je ostala za njima. Ušli su u zemlju lapora. Lor
driardska gospa uplovila je u Otasol pre no što su njeni putnici shvatili gde su,
jer nisu bili naviknuti na gradove koji su se povukli pod zemlju.
Dok je Div nadgledao iskrcavanje namirnica, kapetan Led Muntras poveo
je Bilija ispod palube do jedne sada prazne kabine.
„Da li se dobro osećaš?”
„Odlično. To ne može potrajati. Gde je Abati?”
„Čuj me, Biliše, želim da ostaneš ovde dok ne obavim jedan poslić u
Otasolu. Moram da se nađem sa jedno dvojicom starijih prijatelja. A moram
da isporučim i jedno važno pismo. Ima ovde i pametnjakovića, nisu sve sami
tikvani. Ne želim da iko sazna za tebe, razumeš li?”
„Ali zašto?”
Muntras mu se zagleda u oči. „Jer sam stari tikvan i verujem u tvoju
priču.“
Bili se zadovoljno osmehnu. „Hvala vam. Razumniji ste i od
Sartorilrvrasha i od kralja.”
Rukovaše se.
Telesina kapetana Leda gotovo daj e ispunjavala celu kabinu. On se
poverljivo nagnu napred. „Seti se kako su ta dvojica postupala s tobom i učini
kako ti kažem. Ostani u ovoj kabini. Niko ne sme saznati za tebe.”
„A vi ćete otići na obalu i ponovo se napiti. Gde je Abati?”
 Velika šaka se upozoravajuće podiže. „Ostareo sam i ne želim nikakvu
gužvu. Neću se napiti. Vratiću se što pre budem mogao. Želim da te bezbedno
prebacim do Lordiardra, gde će imati ko da vodi računa o tebi i o tom tvojem
uređaju za merenje vremena. Tamo ćeš mi pričati o brodu koji te je dovezao
ovamo i drugim pronalascima. Ali prvo moram da obavim neke poslove, i da
isporučim ovo pismo.”
Bili postade još nervozniji. „Krilio, gdje je Abati?”
„Nemoj ponovo da se razboliš. Abati je otišla. Poznato ti je da je putovala
s nama samo do Otasola.”
„Otišla je bez pozdrava? Bez poljupca?”
„Div je bio ljubomoran, pa sam je požurio da ode. Žao mi je. Pozdravila
te je. Mora da počne da zarađuje, kao i svi ostali.”
„Da zarađuje…” glas ga izdade.
Muntras ugrabi priliku da se izvuče iz kabine i zaključa vrata spolja.
Ključ spremi u džep, smeškajući se.
„Uskoro ću se vratiti”, reče on uverljivo, kada Bili počne da lupa o vrata.
Pope se stepenicama, prede preko palube i siđe niz mostić. Prošavši kroz
skladište našao se u tunelu koji je vodio u lapor. Na natpisu iznad njega pisalo
je LORDRLARDSKA KOMPANIJA ZA TRGOVINU LEDOM, SAMO
TRANZITNE NAMIRNICE.
Ovo skladište bilo je skromno. Glavno lordriardrsko skladište nalazilo se
pola milje nizvodno gde su bili usidreni brodovi za plovidbu morem, i
obavljali se krupniji poslovi. Ali ovde je bilo manje znatiželjnih očiju, a
obezbeđenje je bilo dobro. Muntras prođe kroz tunel i uđe u kancelariju za
pregled robe.
Dva službenika, zbunjena što vide vlasnika, ustadoše, sakrivši karte ispod
knjiga. U kancelariji su se još nalazili Div i Abat.
„Hvala ti, Dive. Hoćeš li, molim te, da izvedeš ove službenike i ostaviš
me nasamo sa Abati?”
Div mrzovoljno posluša, kao i obično. Kada se vrata zatvoriše za ovom
trojicom. Muntras ih zaključa i okrenu se prema devojci.
„Sedi, ako želiš, draga.”
Šta želite? Putovanje je završeno… konačno… i treba da krenem. Bila je i
nakostrešena i uplašena. Brinula su je zaključana vrata. Obesila je nos
iskazavši na taj način da je nezadovoljna. Muntrasa to podseti na njenu
majku.
 „Ne budi drska, mlada damo. Do sada si se pristojno ponašala, i
zadovoljan sam tobom. U slučaju da ti to nije već jasno, kapetan Krilio
Muntras, može biti dragocen saveznik mladoj gubitnici kao što si ti, iako sam
star. Zadovoljan sam tobom, i nameravam da te nagradim za tvoju ljubaznost
prema meni i Bilišu.”
Ona se malo opusti.
„Izvinite. Ali od toga ste napravili… pravu misteriju. Hoću da kažem,
voleia bih da sam mogla da se pozdravim sa Bilišem. Šta nije u redu s njim?”
Dok je govorila, on je izvadio nekoliko srebrnjaka iz pojasa. Pružio ih joj
je, smešeći se. Abat priđe, ali kada ispruži ruku da uzme novac on je ščepa
čvrsto za zglob drugom rukom. Ona bolno kriknu.
,,A sada, devojko, dobićeš ovaj novac, ali prvo moram da se uverim da si
vredna mog poverenja. Poznato ti je da je Otasol velika luka?
Stezao joj je zglavak dok nije procedila: „Da.”
„Poznato ti je da u ovoj velikoj luci stoga ima mnogo stranaca?” Stisak.
Potvrdan odgovor.
„Poznato ti je da među njima ima ljudi sa drugih kontinenata?” Ponovo
stisak. Ponovo potvrdan odgovor.
„Kao na primer, sa Hespagorata?”
Stisak. Odgovor.
„Pa čak i iz dalekog Sibomala?”
Stisak. Odgovor.
„Uključujući i Uskutčane?”
Stisak… pauza… odgovor.
Iako se prema Muntrasovom namrgođenom pogledu moglo pomisliti da
ne misli da prestane sa ovim ispitivanjem, on joj pusti zglavak, koji je bio
jako crven. Abat uze novac i gurnu ga u džep na rolni prtljaga koji je stajao
pored nje, ne rekavši ni reči; samo ga je smrknuto gledala.
„Razumna devojka. Uzmi što možeš od života. Sigurno sam u pravu što
mislim da si imala izvesne veze s nekim Uskutancem, u Matrasilu, u
uobičajenom smislu reči. Je li tako?”
Ponovo ga je drsko pogledala i uspravila se kao da namerava da ga
napadne.
„Kako to mislite u uobičajenom smislu?”
 „Mislim na trgovinu kojom se bavite ti i tvoja majka, draga moja… kuni
za novac. Slušaj, ja sve znam, jer mi je tvoja majka ispričala, a ja te nisam
izdao. Prošlo je dosta vremena, pa bih te molio da me podsetiš, kako ono beše
ime Uskiutancu s kojim se bila bliska u uobičajenom smislu.” Abat odmahnu
glavom. U očima su joj sijale suze. „Mislila sam da ste mi prijatelj.
Zaboravite! Ionako je napustio Matrasil, i vratio se u svoju zemlju. Upao je u
nevolju… Zato sam krenula na jug, ako baš hoćete da znate. Moja majka je
trebalo da drži jezik za zubima.”
„Shvatam. Ostala si bez novca… ili pobegla… Sada samo želim da te
čujem kako izgovaraš njegovo ime, a onda si slobodna.”
Ona podiže šake i njima prekri lice, a zatim u njih reče: ,,Io Pasharatid.”
Trenutno je vladala tišina.
„Na visoko si pucala, mala moja filoko. Ne mogu da poverujem. Ni manje
ni više, nego ambasador Sibomala! I tu se nije radilo samo o kuniju već i
puškama. Da li je njegova žena znala?”
„Šta vi mislite?” Ponovo je postala drska. Nadmašila je majku.
On živahno poče. „Dobro. Hvala ti, Abati. Jasno ti je da te držim u šaci. I
da ti držiš mene u šaci. Znaš za Biliša. Moraš ćutati i ne smeš nikada po
menuti njegovo ime, čak ni u snu. On ti je bio samo još jedna mušterija.
Otišao je, a tebi je bilo plaćeno.
Ako bilo kome pomeneš Biliša, proslediću kratku poruku ovdašnjem
sibomalskom predstavniku i naći ćeš se u nevolji. U ovoj religijskoj zemlj,
veze između borlienskih dama i stranih ambasadora su najstrože zabranjene.
To uvek vodi ka uceni… ili ubistvu. Ako se pročuje za tebe i Pasharitida,
nestaćeš bez traga. Da li se razumemo?”
„Oh, kako da ne, ti hratoče! Razumemo se.”
„Dobro onda. To ti je razumna odluka. Moj ti je savet da usta držiš
zatvorena, a noge skupljene. Povešću te do svog prijatelja, s kojim moram da
se vidim. On je naučnik. Potrebna mu je služavka. Plaćaće te redovno i dobro.
Nisam po prirodi nasilan, Abati, mada uživam da sve bude po mom. Stoga ću
ti pomoći… kako zbog tvoje majke, tako i zbog tebe. Ubrzo bi propala u
Otasolu kada bi se sama brinula za sebe.”
On zastade da vidi šta će da kaže, ali ona ga je samo posmatrala s
nevericom u očima.
„Ostani sa mojim učenim prijateljem u njegovom udobnon domu i nećeš
morati da postaneš kurva. Mogla bi da nađeš dobrog muža… lepa si, a nisi ni
glupa. To je moja nesebična ponuda.”
 „A vaš će prijatelj, pretpostavljam, motriti na mene u vaše ime?” On se
zagleda u nju i napući usne. „Nedavno se oženio i neće te gnjaviti. Idemo da
ga posetimo. Obriši nos.”
Kapetan Led Muntras pozva vozilo na jedan točak. On i Abati se popeše i
vozilo krete; vukla su ga dva veterana iz Zapadnih ratova, koji su zajedno
imali dve i po ruke, tri noge, i otprilike isti broj očiju.
Shodno svom stanju vukli su i vozilo kroz podzemne prolaze Otasola da
bi na kraju stigli do Trga Vart, gde je dnevna svetlost dopirala sa četvrtastog
dela neba iznan njih. Na dnu stepeništa nalazila su se čvrsta vrata sa natpisom.
Oni iziđoše iz tesnog vozila, veterani primiše novčić, a Muntras pozvoni.
Teško da bi iko očekivao od čoveka njegova znanja da će Bardol
KaraBansiti, deuteroskopista, pokazati da je iznenađen bilo čijom posetom;
ali ipak je podigao obrvu ugledavši devojku dok se rukovao sa svojim starim
poznanikom.
Dok su pili vino, koje im je poslužila njegova voljena žena, KaraBansiti
oduševljeno pristade da primi AoatVasidoI u svoje domaćinstvo.
„Pretpostavljam da nećeš hteti da raznosiš unaokolo korpe za hoksnije, ali
ima mnogo drugih lakših poslova koje treba obavljati. Dobro. Dobro došla”
Njegova žena nije bila baš oduševljena ovim dogovorom, ali ništa nije
rekla.
„E pa idem ja onda, gospodine; oboje vas srdačno pozdravljam”, reče
Muntras ustajući.
Ustade i KaraBansiti i ovog puta je njegovo iznenađenje bilo očito.
Poslednjih godina, kapetan Led je stekao naviku da ponekad i lenčari. Kada bi
došao da isporuči svoj led… od koga su KaraBansitijevo domaćinstvo i
njegovi leševi trošili zamašan deo… trgovac bi se obično zadržavao s njim u
podužem, prijatnom razgovoru. Ova žurba mora da nešto znači, pomisli
KaraBansiti.
„U znak zahvalnosti što ste mi doveli ovu mladu damu, otpratiću vas do
broda”, reče on. „Ne, ne, insistiram.”
Toliko je navaljivao da se zbunjen Muntras uskoro našao kolenima
priljubljen uz deuteroskopistijeva kolena, dok su im se nosevi gotovo
dodirivali, a pogled nije imao gde drugde da uperi do u oči pred sobom, i oni
se truckali u vozilu sa jednim točkom prema skladištu SAMO ZA
TRANZITNU ROBU.
„Vaš prijatelj Sartorilrvrash”, poče kapetan Led.
„Pretpostavljam da je dobro?”
 „Nije. Kralj ga je otpustio i on je nestao.”
„Sartori nestao! Kuda?”
„Da narod zna kuda onda to ne bi bio nestanak”, primeti šaljivo Muntras,
oslobodivši jedno koleno.
„Šta se dogodilo, tvorca mu?”
„Čuli ste, sigurno, šta je bilo sa kraljicom nad kraljicama.”
„Prošla je ovuda na svom putu za Gravabagalinien. Prema okružnici s
dnevnim vestima, izmešano je pet hiljada šešira, koji su nepažljivo bačeni
uvis kada je stigla na kraljevski dok.”
„JandolAnganol i vaš prijatelj su se zakačili oko masakra Mirdolatora.”
„I potom je nestao?”
Muntras tek primetno klimnu, ali nosevi im se svejedno gotovo dodimuše.
„U tamnicu ispod palate, gde i ostali?”
„Verovatno. Ili je možda bio dovoljno pametan da pobegne iz grada.”
„Moram otkriti šta se zbilo s njegovim rukopisima.”
Nastade tišina.
Kada stigoše do sladišta, Muntras reče, položivši šaku na rukav ovog
drugog: „Veoma ste ljubazni, ali nema potrebe da izlazite.”
Praveći se da je krajnje zbunjen, KaraBansiti ipak iziđe. „Ma hajdete,
shvatio sam vaše lukavstvo. Stvarno je domišljat. Moja žena će moći bolje da
se upozna sa vašom slatkom AbatVasidl dok vi i ja budemo ispijali čašicu za
sretan put na vašem brodu, ha? Nemojte misliti da vas nisam provalio?”
„Ne, ali…” Dok je Muntras zabrinuto plaćao vožnju, deuteroskopista je
nezgrapno koračao prema doku za koji je bila privezana Lordriardrska gospa.
„Pretpostavljam da na brodu imate bocu vašeg žestokog pića?” raspitivao
se veselo KaraBansiti, kad ga je Muntras sustigao. „Gde ste našli ovu mladu
damu koju ste tako ljubazno ostavili kod mene?”
„Ona mije prijateljica, kćer jedne stare prijateljice. Otasol je opasno
mesto za naivne mlade devojke poput Abati.”
A tamo je ležala Lordriardska gospa koju su čuvala dva fagora stražara sa
trakama oko ruku na kojima je stajala oznaka kompanije.
„Žao mi je, ali vas ne mogu pustiti na brod, prijatelju”, reče Muntras
isprečivši se KaraBansitiju na putu, tako da su im se oči umalo ponovo
dodimule.
„Zašto, u čemu je stvar? Mislio sam da vam je ovo poslednje putovanje?”
„Oh, vratiću se ja… ne stanujem daleko, samo preko mora…”
„Ali uvek ste se plašili gusara.”
Muntras duboko udahnu vazduh. „Reći ću vam istinu, ali da je ne širite
dalje. Imam jedan kužni kovčeg na brodu. Trebalo je da ga prijavim lučkim
vlastima, ali nisam, jer mi se žuri da što pre stignem kući. Ne mogu vas pustiti
na brod. Nipošto. Doveo bih u opasnost vaš život.”
„Hmmm”, KaraBansiti uhvati bradu svojom mesnatom šakom i zagleda
se u Muntrasa ispod oka. „Navikao sam na zaraze u svom poslu i verovatno
sam imun na njih. Zarad Velikog Preterivača, voljan sam da rizikujem.”
„Ne, izvinite. Suviše ste mi dobar prijatelj da bih vas izgubio. Videćemo
se uskoro opet, kada ne budem ovoliko žurio i napićemo se toliko da ćemo
završiti ispod stola…” Izrekavši to dosta pametno on prodrma
KaraBansitijevu šaku i gotovo pobeže od njega. Prelazeći teškim korakom
preko mostića dozvao je sina i sve ostale na brodu da se pripreme za trenutno
isplovljavanje.
KaraBansiti je stajao na keju i posmatrao brod sve dok kapetan Led nije
nestao ispod palube. Zatim se lagano okrenuo na peti i otišao.
Kada je zašao u splet ulica, odjednom je zastao, puknuo prstima i počeo
da se smeje. Mislio je da je rešio onu manju tajnu. Da bi proslavio daljnji
napredak deuteroskopije, zašao je u naredno dvorište i ušao u kafanu u kojoj
ga nisu poznavali.
„Jedan polu-Preterivač”, naruči on. Častio je sam sebe, sam je sebe
nagradio. Ljudi se odaju u razgovoru, a da toga nisu ni svesni, a sve zato što
ne vole da se osećaju krivim, pa se odaju. Postavši toga svestan, priseti se
Muntrasovih reči koje je izgovorio u toku vožnje.
,,U tamnici palate…” „Vrlo verovatno.” „Vrlo verovatno” nije značilo ni
da ni ne. Tako je. Kapetan Led je spasao Sartorilrvrasha od kralja i
krijumčario ga je u bezbedni Dimariam. To je bilo veoma opasno po Muntrasa
tako da se plašio da kaže čak i Sartorilrvrashovom prijatelju u Otasolu…
Pijuckajući piće što se penilo, on pusti mašti na volju i stade da razmatra
mogućnosti koje su se pred njim otvarale sada kada je otkrio ovu tajnu.
U svojoj dugačkoj i blistavoj karijeri, kapetan Led Muntras morao je da se
posluži izvesnim trikovima da zavara kako prijatelje tako i neprijatelje. Mnogi
mu nisu verovali; pa ipak prema Biliju je gajio snažna očinska osećanja,
možda i stoga što je sa vlastitim sinom, slaboumnim Divom, imao toliko
teškoća. Muntrasu se dopadala Bilijeva nemoć i cenio je njegovo neverovatno
znanje koje je izgleda bilo deo njega samog. Bili je doista bio glasnik sa
nekog drugog sveta; Muntras u to nije sumnjao. Odlučio je da to neobično
stvorenje zaštiti od svih pridošlica.
Ali pre no što zaplovi prema svom rodnom Dimariamu morao je da obavi
jedan mali posao. Tokom svog dokoličarskog putovanja niz Takisu, Muntras
nije zaboravio obećanje koje je dao kraljici. U svom glavnom skladištu u
Otasolu, pozvao je u kancelariju jednog od kapetana, čoveka koji je plovio na
priobalnom trgovačkom brodu Lordriardski blesan, i pred njega stavio
MirdemIngalino pismo.
„Ti ploviš za Randonan, je li tako?”
„Sve do Ordelaja.”
„Onda ćeš isporučiti ovaj dokument borlienskom generalu Druge armije,
Hanri TolramKetinetu. Dužan si da ga lično predaš samo generalu u ruke.
Jasno?”
U glavnom skladištu kapetan Led je prebacio Bilija na lepi okeanski brod
Lurdriardsku kraljicu, ponos njegove flote. Taj brod je bio u stanju da preveze
dve stotine tona najfinijih ledenih blokova. Sada, u povratku, nosio je drvenu
gradu i žito. Zajedno sa uzbuđenim Bilijem i mrzovoljnim Divom.
Povoljan povetarac ispunio je jedra dok se užad nisu zategla i zapevala.
Pramac se okrenuo prema jugu poput magnetske igle, pokazujući prema
udaljenom Hespagoratu.
(gro.zeraWorC ,notus)

Obale Hespagorata, kao I skrušene životinje koje su ih naseljavale,

predstavljale su poznati prizor za svakoga na Zemaljskoj osmatračkoj stanici.
Naročita pažnja im je poklanjana dok im se približavao krhki drveni brod koji
je nosio Bilija Ksjao Pina.
Život na Avernusu nije obilovao dramskih situacijama. One su
izbegavane. Emocije su, pak, smatrane nepotrebnima, što je obrazloženo u
delu „O jednom godišnjem dobu na Helikoniji koje traje duže od ljudskog
života”. Pa ipak, dramska napetost je bila očita, naročito među mladima iz
šest velikih porodica. Svako je bio primoran da se izjašnjava da li odobrava ili
se protivi Bilijevim postupcima.
Mnogi su govorili da je Bili nesposoban. Bilo je mnogo teže priznati da je
pokazao hrabrost i zavidnu sposobnost da se prilagodi drugačijim uslovima
života. U osnovi rasprave koja je besnela krila se pusta nada da bi Bili nekako
mogao ubediti ljude na Helikoniji kako oni, Avernianci, postoje.
 Tačno, Bili je uspeo da ubedi Muntrasa. Ali Muntras nije bio važan. A
postojali su nagoveštaji da će se Bili okaniti daljnjih pokušaja u tom pravcu,
sada kada je ubedio Muntrasa i da će sebično uživati u danima koj su mu
preostali pre no što ga napadne heliko virus.
Veliko razočaranje za njih je predstavljala činjenica da Bili nije uspeo da
ubedi JandolAnganol i Sartorilrvrasha. Ali morali su priznati da su njih
dvojicu trenutno morile važnije brige.
Malo je ljudi na Avernusu postavilo pitanje, šta bi kralj i njegov kancelar
konkretno mogli preduzeti da su se pomučili da shvate Bilija i poveruju u
postojanje njegovog drugog sveta? Jer to je pitanje vodilo u razmišljanje o
tome kako je Avernus mnogo manje važan Helikoniji nego što je to
Helikonija bila Avernusu.
Bilijevi uspesi i omaške poredili su se sa uspesima i omaškama ranijih
dobitnika nagrade Odmor na Helikoniji. Iskreno rečeno, malo je bilo onih koji
su prošli bolje od Bilija. Neki su bili ubijeni odmah po dolasku na planetu.
Žene su prolazile gore od muškaraca: netakmičarska atmosfera na Avernusu
nametala je jednakost među polovima; ali dole na tlu, stvari su stajale
drugačije, i većina žena pobednika završavala je život u ropstvu. Nekolicina
jakih ličnosti doživelaje da se u njihove priče poveruje, a u jednom slučaju
Spasilac sa nebesa (da navedem samo jednu od njegovih titula) osnovao je i
svoj religijski kult.
Kult je prestao da postoji kad je vojska Otimača upala u selo u kome su
živeli vernici.
Najjače ličnosti koje su sišle dole, krile su svoje poreklo i živele kako im
se prohtelo.
Svi dobitnici poneli su se na istovetan način u pogledu jedne stvari.
Uprkos svim mogućim upozorenjima kojima su ih zasipali njihovi Savetnici.
svi su uživali ili su bar pokušali da uživaju u seksualnim odnosima sa
Helikonijancima. Moljci uvek srljaju tamo gde je plamen najjači.
Način na koji se postupalo sa Bilijem ojačalo je opštu averziju porodica
prema religijama na Helikoniji. Svi su bili jednodušni da su te religije postale
osećajne, racionalne. Prema njihovom mišljenju stanovnici - kako vernici tako
i nevernici borili su se u mrežama neistine. Niko nije pi pokušao da bude blag
i posmatra koji od tih života kao umetnički oblik.
Na udaljenoj Zemlji, zaključci su bili drugačiji. Na poglavlje u dugačkoj
kavalkadi istorije koje se odnosilo na JandolAnganola, Sartorilrvrasha i Bilija
Ksjao Pina, gledalo bi se s bolom mnogo jačim od bilo kog proživljenog na
Avernusu, bolom u kome bi nezainteresovanost i empatija bili u
odgovarajućoj ravnoteži. Narodi Zemlje, uglavnom su prevazišli taj nivo na
kome se religijska uverenja potiskuju, zamenjuju ideologijom, prevode u
pomodne kultove, atrofiraju u izvor referenci za umetnost i literaturu. Narodi
Zemlje bili su u stanju da shvate kako je religija omogućavala čak i radnim
seljacima da naslute večnost. Oni su razumeli da su onima sa najmanje moći
bogovi najpotrebniji. Oni su razumeli da je čak i Akhanaba popločao put za
religiozni smisao života kome nije bio potreban Bog.
Ali ono što su oni najbolje razumeli bio je razlog zbog koga rasu
dvobridaša nisu morile brige oko religijskih previranja; njihovi eovremenski
umovi nisu im dozvoljavali da zaplove tim nemirnim vodama. Fagori nikada
ne bi mogli da teže ka nekim moralnim visinama u kojima bi se ponižavali
pred lažnim bogovima.
Materijalisti sa Avernusa, hiljadu svetlosnih godina udaljeni od takvog
načina mišljenja, divili su se fagorima. Videli su kako je Blti bio bolje
primljen ispod matrasilske palate nego u samoj palati. Neki su se glasno pitali
ne bi li trebalo da naredni pobednik lutrije Odmor na Helikoniju okuša sreću
sa dvobridašima u nadi da će ih povesti da sruše idole ljudi.
Do tog zaključka se došlo posle mnogo časova dobro vođenih razgovora.
U osnovi se krila ljubomora prema slobodi koju su uživali ljudi na Helikoniji
čak i u tim teškim vremenima… suviše destruktivna ljubomora s kojom se
nisu mogli suočiti unutar granica Zemaljske osmatračke stanice.
 PUT DO BOLJEG ORUŽJA
Mala godina je odmicala, mada je snažni uticaj Frejrovog leta izbrisao
glavne razlike između godišnjih doba. Crkva je slavila svoje važne praznike.
Vulkani su proradili. Sunce je pržilo povijena leđa seljaka.
Kralj JandolAnganol je smršao čekajući da dobije dozvolu za razvod.
Kovao je planove za još jedan pohod na Kosgat, da porazi Darvliša i povrati
bar deo popularnosti. Prikrivao je unutrašnje strepnje neprekidnom
nervoznom aktivnošću. Kuda god da pošao, sledio ga je fagor Juli… zajedno
sa drugim senkama koje su nestajale kada bi kralj svrnuo svoj orlovski pogled
prema njima.
JadnoAnganol se molio, izlagao se vikarevom bičevanju, kupao, oblačio i
izlazio u dvorište palate u kome su hoksniji imali svoje štale. Odevao se u
bogati kedrant sa izvezenim likovima životinja, svilene pantalone i visoke
kožne čizme. Povrh kedranta zakopčavao je kožni oklop obrubljen srebrnim
ukrasima.
Njegov omiljeni hoksni, Lepving, bio je osedlan. On ga uzjaha. Juli
dotrča, stade da poskakuje i naziva ga ocem; JandolAnganol povuče stvorenje
i smesti ga iza sebe. Oni se kasom uputiše prema brdovitom pošumljenom
parku iza palate. Kralja je na pristojnoj udaljenosti pratio jedan vod Prve
fagorijanske straže… u koju je JandolAnganol, u ova opasna vremena, imao
više poverenja nego ikad ranije.
Topli vetar milovao ga je po obrazima. Duboko je disao. Sve oko njega
bilo je prekriveno sivom prašinom zahvaljujući dalekom Rastijoniku.
„Puzzzati danas”, povika Juli.
„Da, pucati.”
Meta je bila postavljena u šumovitoj udolini u kojoj su se granali brasimi
sa svojim kožnatim granama. Nekoliko ljudi u tamnoj odeći užurbano je
obavljalo pripreme. Kada je kralj stigao oni se ukrutiše, priznajući na taj način
da samo njegovo prisustvo ledi krv u žilama. Fagorijanska straža je prispela
tiho i zatvorila ulaz u udolinu.
Juli skoči sa Lepvinga i stade da trčkara unaokolo nezainteresovan za ono
što se dešava. Kralj je ostao u sedlu, namrštenih veđa kao da je bio u stanju
sam sebe da zaledi.
Jedna od onih zaleđenih prilika krenu napred i pozdravi kralja. Bio je to
sitan mali čovek neobičnog izgleda, koji je na sebi imao grubi ogrtač nalik na
vreću što je odavao njegovo zanimanje.
Ime mu je bilo Slanjivallptekira. Smatrano je za nepristojno i smešno.
Možda je upravo taj hendikep naterao sredovečnog Slanjivallptekiru da pusti
velike riđe zulufe, i fagorske brkove. To je njegovom inače blagom izgledu
davalo žestinu i stvaralo izvesnu ravnotežu između njegove širine i visine.
On nervozno obliza usne stojeći pred suverenom koji ga je netremice
posmatrao svojim orlovskim pogledom. Nelagodnost koju je osećao nije bila
samo posledica aluzija na njegovo ime, već činjenice što je bio kraljevski
oružar i glavni kovač u korpusu kovača. 1 što su se tu okupili da bi isprobali
šest fitiljača napravljenih prema njegovim upustvima, a za koje su mu kao
uzori poslužili sibomalski primerci.
Ovo je bila druga proba. Ranijih šest prototipova, isprobanih pre tener i
po, omanuli su. Zbog toga se oblizivao. Zbog toga kolena Slanjivallprtrekire
samo što nisu zaklecala.
Kralj je ostao uspravno da sedi u sedlu. Podigao je ruku da da znak.
Prilike oživeše.
Šest fagora poručnika izabrano je da jedan za drugim isprobaju puške.
Oni istupiše marševim korakom, bezizražajnih volovskih lica, razbacanih
ramena; njihove kudrave krupne prilike jasno su se izdvajale od koščatih tela
oružara.
Novo oružje Slanjivallptekire ličilo je po spoljašnjem izgledu na original.
Metalna cev imala je četiri stope u dužini. Bila je umetnuta u drveni kundak
koji ja bio zakrivljen i još dvije stope dug.
Burence je bilo povezano sa kundakom na kome su se nalazile bakarne
ručke. Mehanizam za okidanje bio je izrađen od najboljeg čelika koji su livci
iz kovačkog korpusa bili u stanju da naprave. Srebrni žljeb, ukrašen
religijskim simbolima, bio js pridodat kundaku. Kao i kod originala, oružje se
punilo kroz cev pomoću šipke za punjenje.
Prvi fagor poručnik priđe s prvom puškom. Držao je dok ju je oružar
nabijao. Poručnik kleknu, tako što je povijenu nogu okrenuo ođ sebe umesto
prema sebi zauzevši položaj koji nijedno ljudsko biće ne bi bilo u stanju da
oponaša. Kraj cevi mogao se osloniti u tronožac. Poručnik nanišani.
„Spremni, sire”, reče Slanjivallptekira, zabrinuto šarajući pogledom od
oružja do njegovog veličanstva. Kralj jedva primetno klimnu.
Začu se prasak. Barut zašišta. Puška se uz zaglušujuću eksploziju raspade
na paramparčad.
Poručnik pade nauznak, ispustivši jedan grleni krik. Juli skičeći pobeže u
grmlje. Lepving se prope. Ptice grakćući pobegoše sa drveća.
JandolAnganol umiri svoju kobilu.
„Isprobajte broj dva.”
Poručniku su pomogli da se skloni. Sa lica i grudi curio mu je ikor. On
jedva čujno zameketa. Drugi poručnik zauze svoje mesto.
Druga je puška eksplodirala još žešće od prve. Krhotine drveta pogodile
su kraljev oklop za grudi. Poručniku je eksplozija odnela deo čeljusti.
1 reća puška nije htela da opali. Posle nekoliko ponovljenih pokušaja,
kuglica se iz cevi otkotrljala na tle. Kraljevski oružar se nervozno nasmejao,
lica sivog poput pepela. „Naredni put ćemo biti bolje sreće”, reče on.
Sa četvrtom puškom su stvarno imali više sreće. Sve je prošlo kako treba i
metak se zario blizu ivice mete. Meta je bila velika, predviđena za gađanje iz
luka i nalazila se na svega dvadeset koraka udaljenosti, ali pucanj je smatran
za uspešan.
Peta puška raspukla se nesretno duž cevi. Šesta je uspešno opalila, iako
zrno nije pogodilo metu.
Oružari su stajali na okupu proučavajući tlo pod svojim nogama.
Slanjivallptekira priđe kraljevom konju. Ponovo salutira. Brkovi mu
zadrhtaše.
„Malo smo napredovali, sire. Možda nam je punjenje prejako, sire.”
„Naprotiv, metal vam je preslab. Da ste se vratili ovamo za nedelju dana
sa šest odličnih pušaka, ili ću zgromiti sve članove vašeg korpusa, od vas pa
naniže i odrane vas odvući do Kosgata.”
On uze jednu od uništenih pušaka, pozva zviždukom Julija i odgalopira
prema Dalati, preko posivele tratine.
U središnjem delu palate-tvrđave… njenom srcu, ako palate-tvrđave
imaju srce… bilo je zagušljivo. Nebo iznad bilo je oblačno, a njegovu jeku
trebalo je potražiti na tlu, u svakom uglu, na svakoj ivici, vencu, sipkoj
zemlji, kutiću i pukotini, odakle je dah dalekog Rastijonika odbijao da bude
počišćen. Tek kada je kralj prošao kroz jedna debela drvena vrata, a zatim
kroz druga, isto tako debela, uspeo je da umakne pepelu.
Što je stepenište više zavijalo naniže, tama i hladnoća postajali su sve jači
oko njega i obavili su ga poput kakvog mokrog ćilima kada ie stupio u
podzemnu skupinu odaja namenjenu kraljevskim gostima.
JandolAnganol prođe kroz tri međusobno povezane odaje. Prva je bila
najužasnija; služila je kao stražarska odaja, kuhinja, mrtvačnica i odaja za
mučenje, i u njoj se i sada nalazila oprema iz tih ranijih razdoblja. Naredna je
bila spavaća soba, u kojoj se nalazila samo jedna klupa, mada je i ona služila
kao mrtvačnica i činila se prigodnijom za tu svrhu. U poslednjoj prostoriji
sedeo je VarpalAnganol.
Stari kralj ostao je umotan u ćebe, nogu prislonjenih uz rešetku iza koje je
tinjala cepanica. Visoko postavljena rešetka u zidu propuštala je svetlost i on
se na njoj ocrtavao poput kakve tamne izrasline u koju je bila probodena
jedna čupava lobanja.
Taj prizor je JandolAnganol video već mnogo puta. Priliku, ćebe, stolicu,
rešetku, pod, čak i cepanicu koja nikada nije gorela kako treba u ovoj vlazi…
ništa od toga se nije promenilo tokom godina. Izgledalo je kao da je ovo
jedino mesto u njegovom kraljevstvu na kome se stvari ne menjaju.
Praveći buku kao da želi da najavi kako će možda morati da pročisti grlo,
stari kralj se napola okrenu na stolici. Izraz lica mu je odavao tupost i ludilo.
„To sam ja… Jan.”
„Mislio sam da je to ponovo ona staza… gde su ribe poskakale… Ti…”
Borio se da se oslobodi prethodnih misli. „Ti li si to, Jane? Gde je otac?
Koliko je sati?”
„Skoro četrnaest, ako to za tebe ima bilo kakvu važnost.”
„Vreme je uvek važno.” VarpalAnganol se sablasno zakikota. „Zar još
nije došlo vreme da Borlien lupi u Frejr?”
„To je priča za stare babe. Hoću nešto da ti pokažem.”
„Kakve stare babe? Majka ti je mrtva, momče. Nisam je video već… ili je
možda bila ovde? Zaboravljam stvari. To bi malo zagrejalo ovo mesto…
Učinilo mi se da sam osetio miris paljevine.”
„To je od vulkana.”
„Razumem. Vulkan. Pomislih da je možda Frejr. Ponekad mi misli
odlutaju… Hoćeš li da sedneš, momče?” On poče s mukom da ustaje, ali ga
JandolAnganoI gurnu nazad na stolicu.
„Jesi li pronašao Robu? On se već rodio, je li tako?”
„Ne znam gde je… ali sigurno je pošandrcao.”
Stari kralj se zakikota. „Vrlo oštroumno. Od zdrave pameti možeš da
poludiš, znaš… Sećaš li se kako su ribe nekada iskakale iz tog ribnjaka? E pa,
Roba je oduvek bio pomalo divalj. Pretpostavljam da je već izrastao u gotovo
pravog muškarca. Ako nije ovde, ne može te ni zatvoriti u tamnicu, je li tako?
Niti ti njega možeš oženiti negde daleko? Kako se ono zvaše? Kjun. I ona je
otišla.”
„Ona je u Gravabagalinienu.”
„Dobro. Nadam se da je nije ubio. Majka joj je bila divna žena. A šta je sa
mojim starim prijateljem Rushvenom? Je li Rushven mrtav? Ne znam baš
čime se sve baviš tamo gore pola vremena. Ako se vreme može deliti.”
„Rushven je otišao. Rekao sam ti. Moji agenti javljaju da je pobegao u
Sibornal, kao da će mu tamo biti bolje.”
Zavlada tišina. JandolAnganoI je stajao sa fitiljačom u ruci ne želeći da
narušava očeve uzburkane misli. Nikada mu nije bilo ovako loše.
„Možda će videti Veliki točak Karnabara. To je, znaš, njihov sveti znak.”
Uspeo je da okrene svoj ukočeni vrat i pogleda sina tek posle velikog napora i
pošto je pustio da mu sklizne ćebe. „Rekoh da je to njihov sveti znak.”
„Znam.”
Starac ponovo utonu u stolicu, uzdahnuvši. Šake su mu nervozno gužvale
ćebe. „Sve mi izgleda kao da je Matrasil gotovo prazan.”
JandolAnganol odvrati pogled na drugu stranu, prema sivom kvadratu
svetlosti. „Ostali smo ja i fagori.”
„Da li sam ti ikada pričao šta je Io Pasharatid voleo da radi, Jane? Kada je
dobijao dozvolu da me poseti? Čudno se ponašao za čoveka sa severnog
kontinenta. Oni su vrlo odmereni… nisu strastveni, poput Borlienežana.” „Da
li si kovao zaveru s njim da me zbacite?”
„Sedeo bih na ovom istom mestu, a on bi dovukao ovamo sto, težak sto.
Stavio bi ga ispod tog malog prozora. Jesi li ikada čuo za tako nešto?”
JandolAnganol poče da korača po prostoriji sevajući očima po uglovima
kao da traži prolaz kojim bi utekao.
„Hteo je da se divi pogledu iz tvog luksuznog prebivališta.”
Prilika u stolici se meketavo zasmeja. „Upravo to. Da se divi pogledu.
Dobro rečeno. Odlična fraza. A odatle je dobar pogled na… e pa, ako i sam
privučeš sto, momče, videćeš na šta. Ugledaćeš prozore MirdemIngalinih
odaja, njenu verandu…” On zastade zbog suvog kašlja koji mu je krčao u
grlu. Kralj stade brže da korača. „Videćeš i bazen u kome je Kjun obično naga
plivala sa svojim dvorskim damama. To se, razume se, događalo pre no što si
je oterao…”
„Šta se dogodilo oče?”
„Pa, to se dogodilo. Ispričao sam ti, ali ti me nisi slušao. Ambasador bi se
peo na taj sto i posmatrao tvoju kraljicu dok nije imala ništa na sebi ili samo
komad muslina… Vrlo… vrlo… neuobičajeno ponašanje za jednog
Sibornalca. Uskuta. Ili u stvari, za bilo koga.”
„Zašto mi to nisi ranije rekao?” upita on zastavši ispred ostarelog oca.
„Bah. Ti bi ga ubio.”
„Trebalo je da ga ubijem. Tako je. Niko ne bi mogao da me krivi za to.”
„Sibomalci bi te smatrali krivim. Borlien bi se našao u goroj nevolji no
što već jeste. Nikako da naučiš šta je to diplomatija Zato ti nisam rekao”
JandolAnganol ponovo poče da korača. „Kakav si ti samo proračunati
stari slanj! Sigurno si mrzeo Pasharatida zbog onoga što je činio?”
„Nisam… čemu inače služe žene? Nemam ništa protiv mržnje. Obožava
te u životu, greje te noću. Mržnja je ta koja tebe dovodi ovamo dole. Jednom
si sišao ovamo, zaboravih koje godine, da popričaš o ljubavi, ali ja samo
znam za…”
„Dosta!” povika JandolAnganoI, lupivši nogom o pločice. „Nikada više
neću razgovarati o ljubavi, ni s tobom ni sa bilo kim drugim. Zašto nikada
nećeš da mi pomogneš? Zašto mi nisi rekao šta Pasharitid smera? Da li se
ikada krišom sastao sa Kjun?”
„Zašto ne odrasteš?” Glas mu postade pakostan. „Verujem da se svake
noći uvlačio u njeno toplo gnezdo…”
On se zgrbi, očekujući da ga sin udari podignutom šakom. Ali umesto
toga JandolAnganoI čučnu pored stolice.
„Želim nešto da pogledaš. Reci mi šta bi ti preduzeo.”
On podiže fitiljaču domaće izrade koja je pukla duž cevi i položi je preko
očevih kolena.
„Teška je. Ne treba mi. Njena bašta je sada zapuštena…” Bivši kralj
gurnu pušku tako da ova pade na pod. JandolAnganoI je ostavi tamo da leži.
„Tu pušku je napravio korpus Slanjivallptekire. Cev je pukla dok se iz nje
pucalo. Od šest pušaka koje sam mu naredio da napravi samo je jedna bila
ispravna. Iz prethodne ture, nijedna. Šta ne valja? Kako to da naš korpus za
pravljenje oružja, koji se hvali time da je osnovan još pre mnogo vekova, ne
može da napravi jednu običnu pušku?”
Starac u stolici je neko vreme ćutao, bez uspeha povlačeći ćebe. Zatim
progovori.
„Stvari sa starošću ne postaju bolje. Pogledaj mene. Pogledaj u priliku iza
sebe… Možda stvari ovako stoje kako stoje jer su mnoge institucije suviše
stare… šta ono htedoh da kažem? Rushven mi je kazao da su mnogi zanatski
korpusi osnovani kako bi trajali tokom Velike zime, kako bi svoje znanje
prenosili sa pokolenja na pokolenje, tako da njihova umeća prežive crne
vekove do proleća.”
„Do tog mesta sam i ja čuo od njega tu priču… Šta dolazi posle?”
VarpalAnganolov sipljiv glas postade jači. „Iza proleća dolazi leto. A iz
smene godišnjih doba sledi da se korpusi ponavljaju, da možda gube nešto od
znanja iz pokoljenja u pokoljenje, a ne stiču nova. Postaju zadrti…Pokušaj da
zamisliš kakvi su bili ti vekovi tame i leda… pretpostavljam da je to bilo nalik
na moje večno zatočeništvo u ovoj rupi. Drveće je pomrlo. Nije bilo šuma. Ni
ugljena. Nije bilo vatri da se bilo šta raspali kako treba… Verovatno je u
pitanju talenje koje ne valja, sudeći po izgledu te cevi. Peći… možda im je
potrebna popravka. Bolji metodi, kojima se služe Sibomalci…”
„Sve ću ih izbičevati zbog nemara. Možda ćemo onda stvari krenuti
nabolje.”
„Nije u pitanju nemar, već tradicija. Pokušaj da skratiš Slabija za glavu, a
onda ponudi nagrade. To će ih podstaći da rade na novim izumima.”
„Da. Da, moguće je.” On podiže pušku i krenu prema vratima.
Starac slabim glasom povika za njim. „Šta će ti puške?”
„Kosgat. Zapadni ratovi. Za šta drugo?”
„Prvo pobij neprijatelje koji su ti najbliži kućnom pragu. Očitaj Undraidu
lekciju. Darvlišu. Tada ćeš biti bezbedniji i moći ćeš da se boriš i dalje od
kuće.”
„Ne treba mi tvoj savet kako da vodim rat.”
„Bojiš se Darvliša.”
„Nikoga se ne bojim. Možda ponekad sebe samog.”
„Jane.”
„Da?”
„Zamoli ih da mi šalju cepanice koje gore, hoćeš li?” On poče mučno da
kašlje.
JandolAnganol je znao da se pretvara.
*
Da bi pokazao koliko je ponizan, kralj je otišao do velike kupole na
glavnom trgu Matrasila. Na Sevemim vratima pozdravi ga arhisveštenik
BranzaBaginut.
JandolAnganol molio se javno, zajedno sa svojim narodom. Ne
razmišljajući, poveo je sa sobom svog kržljavog ljubimca, koji je strpljivo
stajao pored svog gospodara dok je ovaj čitav sat proveo klečeći. Umesto da
ovim gestom zadovolji narod, on ga je razjario jer je doveo jednog fagora na
mesto na kome je prisutan Akhanaba.
Svemoćni je ipak čuo njegovu molitvu i složio se s VarpalAnganolovim
savetom koji se odnosio na korpus kovača gvožđa.
JandolAnganol se kolebao. Imao je dovoljno neprijatelja i nije mu bio
potreban još jedan celi korpus, čija je moć u zemlji bila već tradicionalna i čiji
su vodeći članovi bili zastupljeni u skritini. Posle privatne molitve i šibanja,
on se upusti u dugotrajni pavk, da bi se posavetovao sa fesapom svoga dede.
Ulubljeni sivi kavez koji je lebdeo u opsidijanu ga uteši. Ponovo je stekao
hrabrost da dela.
„Biti svet znači biti čvrst”, reče on sam sebi. Obećao je skritini da će se
svim srcem posvetiti svojoj zemlji. Tako i treba da bude. Fitiljače su im bile
potrebne. One će mu nadoknaditi manjak u ljudstvu. Fitiljače će vratiti zlatno
doba.
U pratnji jedne trupe jahača kraljevske Prve fagorijanske straže,
JandolAnganol ode do odaja drevnog korpusa kovača gvožđa i mačevalaca i
zatraži da ga prime. Pred njim se otvori to veliko mračno mesto. On uđe u
njihove odaje koje su vodile u stenu. Ovde je sve govorilo o davno mrtvim
pokolenjima. Dim se vio poput vekova i sve zavijao u crno.
Pozdravili su ga oficiri sa drevnim helebardama u nekoj vrsti uniforme,
koji su pokušali da mu prepreče put. Glavni kovač željeza Slanjivallptekira
dotrča do njega sa nakostrešenim crvenkastim brkovima… izvinjavajući se,
da, klanjajući se, da, ali odlučno ostajući pri tom da niko ko nije član korpusa
(izuzev možda kakve ekscentrične žene) nije ušao u ove prostorije, i da imaju
vekovima stare povelje koje dokazuju to njihovo pravo.
„Sklanjaj se! Ja sam kralj. Vršim inspekciju!” povika JandolAnganoI.
Izdavši naređenja fagorijanskoj straži on krenu napred. I dalje sedeći na
oklopljenim hoksnijima oni jumuše u unutrašnje dvorište, u kome je vazduh
smrdeo na sumpor i grobove. Kralj sjaha i krenu napred okružen jakom
stražom dok su drugi vojnici ostali pored hoksnija. Članovi korpusa dotrčaše,
zastaše, razbežaše se na sve strane, zbunjeni ovim prepadom.
Crven u licu, Slanjivallptekira stade da se povlači pred kraljem i dalje se
buneći. JandolAnganoI mu pokaza zube, zarežavši i izvadivši mač.
 „Prepolovite me, ako želite”, povika oružar. „Ali zanavek da ste prokleti
što ste ovamo provalili!”
„Grrr! Pritajili ste se ispod zemlje poput bednih fesapa! Sklanjaj mi se s
puta, slanje!”
I on krenu dalje. Pridošlice uđoše ispod sive stene, prodirući sve dublje u
unutrašnjost zdanja.
Stigoše do peći; bilo ih je šest, nalik na čajnike, napravljene od opeke i
kamena, krpljenih bezbroj puta, koje su se uzdizale do mračnog krova, gde su
rupe za provetravanje u steni ličile na pocrnela udubljenja. Jedna od peći je
radila. Momci su lopatama grabili i ubacivali gorivo u sjajno okno toplote,
dok je vatra grmela i besnela. Ljudi sa kožnim keceljama izvukoše
poslužavnik sa crvenim usijanim šipkama kroz vrata peći, spustiše ih na
upropašten sto, zatim koraknuše unazad, stisnutih usana da vide šta je uzrok
uzbuđenju.
Dublje u odaji muškarci su klečali pored nakovanja. Udarali su čekićima
po čeličnim šipkama. Lupa prestade kada se podigoše da vide šta se dešava.
Čim ugledaše JandolAnganola na licima im se pojavi izraz zaprepaštenja.
I kralj je na trenutak zastao. Ova užasna pećina ga je zapanjila. Jedan
zarobljeni potok proticao je kroz pećinu i pokretao ogromne mehove
smeštene pored peći. Posvuda je stajala nagomilana drvena građa i uređaji
zastrašujućeg izgleda nalik na sprave za mučenje. Iz jedne bočne odeljene
pećine, drvenim koritima pristizala je željezna ruda. Posvuda je bilo kovača,
talioca, majstora… golih do pasa… koji su zurili u njega ružičasto
obrubljenim očima.
Slanjivallptekira dotrča pred kralja podignutih ruku, mašući i stiskajući
pesnice.
„Vaše veličanstvo, ruda se odvaja od ugljena. To je sveti proces.
Nepozvanima… čak i kraljevskim ličnostima… nije dozvoljeno da
prisustvuju tim obredima.”
„Ništa u mom kraljevstvu za mene nije tajna.”
„Napadnite ga, ubijte ga!” povika kraljevski oružar.
Ljudi dohvatiše usijane čelične šipke debelim kožnim rukavicama i
podigoše ih. Međusobno se zgledaše i ponovo ih spustiše. Ličnost kralja bila
je svetinja. Niko se drugi ni ne pomeri.
Sa savršenim mirom, JandolAnganol reče: „Slanji, upravo si izdao
izdajničku naredbu protiv svog vladara, čemu su svi ovde prisutni
prisustvovali. Pogubiću sve članove korpusa bez izuzetka ako se iko usudi da
učini bilo šta protiv moje kraljevske ličnosti.”
Prošavši pored oružara, on se zagleda u dvojicu muškaraca za stolom.
„Vas dvojica, koliko su stare ove peči? Koliko već pokolenja se metal
obrađuje na ovaj način?”
Nisu mogli da mu odgovore koliko su bili uplašeni. Brisali su pocrnela
lica pocrnelim rukavicama, što nimalo nije poboljšalo njihov izgled.
Odgovorio mu je Slanjivallptekira prigušenim glasom. „Korpus je bio
osnovan da spasi od zaborava ove svete procese, vaše veličanstvo. Ponašamo
se shodno propisima na koje su nas obavezali naši preci.”
„Ti odgovaraš meni, a ne svojim precima. Obavezao sam te da napraviš
dobre puške, a ti si me izneverio.” On se okrenu prema članovima korpusa
koji su se nemo okupili u toj zadimljenoj odaji.
„Ljudi, svi vi, i šegrti. Služite se starim metodima. Ti stari metodi su
prevaziđeni. Zar ne možete to da shvatite? Postoji novo oružje, bolje od
onoga koje možemo da napravimo u Borlienu. Potrebne su nam nove metode,
bolji metali, bolji sistemi.”
Zurili su u njega svojim tamnim licima i crveno obrubljenim očima,
nesposobni da shvate da se njihov svet raspada.
„Ove trule peći biće porušene. Umesto njih biće sagrađene modernije.
Takve peći mora da imaju u Sibomalu, u zemlji Uskuta. Potrebne su nam peći
kakve imaju Sibomalci. Kada ih nabavimo pravićemo puške poput onih
sibomalskih.”
On pozva dvanaestoricu svojih grubih vojnika i naredi im da unište peći.
Fagori ščepaše zakrivljene šipke i počeše da izvršavaju naređenje bez reči.
Kada načeše zid peći koja je radila iz nje pokulja istopljeni metal. Razli se po
podu. Bujica zahvati jednog mladog pomoćnika. Metal zapali strugotine
drveta i drvenu građu. Zaprepašteni pripadnici korpusa ustuknuše.
Sve peći bile su razorene. Fagori su čekali dalja naređenja.
„Sagradićete ih ponovo prema uputstvima koja ću vam poslati. Neću više
da vidim nijednu bezvrednu pušku!” S tim rečima on izmaršira iz zdanja.
Pripadnici korpusa se pribraše i počeše vodom da gase zapaljene odaje.
Slanjivallptekira je bio uhapšen i bačen u tamnicu.
*
Narednog dana, kraljevskom oružaru i majstoru kovaču suđeno je pred
skritinom; osuđen je zbog izdaje. Čak ni ostali predstavnici korpusa nisu
uspeli da spasu Slanjivallptekiru. Naredio je svojim ljudima da napadnu svoga
kralja. Javno je pogubljen, a njegova glava izložena da je svi vide.
Kraljevi neprijatelji u skritini, i ne samo njegovi neprijatelji, i to ne samo
u skritini, bili su ipak besni što se usudio da uđe u prostorije koje su tokom
duge tradicije postale neprikosnovene. To je bio još jedan luđački čin do koga
nikada ne bi došlo da je kraljica MirdemIngala bila u blizini da obuzdava
njegovo ludilo.
JandolAnganol je, međutim, poslao glasnika Sajrenu Standu, kralju
Oldoranda, svom budućem tastu. Znao je da su zanatski korpusi i njihova
oprema bili obnovljeni posle razaranja Oldoranda, kada su poklekli pod
invazijom fagora. Trebalo bi da su njihove livnice modernije od borlienskih.
U poslednjem trenutku se setio da svom susedu pošalje poklon za Simodu Tal.
Kralj Sajren Stand poslao je JandolAnganolu tamnoputog grbavka po
imenu Fard Fantil. Fard Fantil je stigao sa preporukama u kojima je stajalo da
je ekspert za železne peći i da se razume u nove metode. JandolAnganol ga je
istog časa poslao da počne sa poslom.
Ne dugo zatim stigla je pred kralja i delegacija korpusa za izradu čelika,
posivelih lica, da se požali na bezobzirnost Farda Fantila i njegov mrzovoljan
način ophođenja.
„Meni se dopadaju mrzovoljni ljudi”, zagrme JandolAnganol.
Fard Fantil je prostorije esnafa premestio na padinu van Matrasila. Ovde
je bilo dosta drvene građe za pravljenje ćumura, a postojao je i stalni dotok
vode. Voda je bila neophodna mlinovima za drobljenje.
Niko u Borlienu nije nikada čuo za mlinove koji drobe. Fard Fantil je
prezrivo objasnio da se jedino na taj način ruda može dobro izdrobiti.
Pripadnici korpusa su se češkali po glavama i gunđali. Fard Fantil ih je
psovao. Besni što su izbačeni ih gradskih odaja, ljudi su činili sve što je bilo u
njihovoj moći da sabotiraju novo zdanje i postignu da stranac padne u
nemilost. Kralj i dalje nije dobijao nikakve puške.
Kada je Dienu Pasharatid onako neočekivano nestala sa dvora, sledeći
svog muža do Uskutoska, ostavila je za sobom nešto sibomalskog osoblja.
JandolAnganol ih je sve zatvorio. Naredio je da se pred njega dovede jedan
Uskutanac i ponudio mu slobodu ako mu nacrta dobru peć za topljenje čelika.
Maniri hladnokrvnog mladića bili su savršeni, toliko savršeni da bi
pocrveneo svaki put kada bi se obratio kralju.
„Kao što je vašem veličanstvu poznato, najbolje peći za topljenje dolaze
iz Sibomala, gde je ta umetnost dosta napredovala. Tamo koristimo lignit
Umesto ćumura, i kujemo najbolji čelik.”
 „Stoga želim da mi projektuješ peć za topljenje koju ćemo moći ovde da
upotrebljavamo i ja ću te nagraditi.”
„Vašem veličanstvu je poznato da i točak, taj veliki osnovni pronalazak,
potiče iz Sibomala, i da u Kampanlatu nije bio poznat do pre nekoliko
vekova. Takođe i mnoge nove vrste useva dolaze sa severa. Te peći koje ste
uništili… čak je i njihov nacrt potekao iz Sibomala tokom prethodne Velike
godine.”
„Sada želimo nešto savremenije”, JandolAnganoI je pokušavao da se
obuzda.
Čak i kada je točak donet u Borlien, vaše veličanstvo, on ovde nikada nije
našao punu primenu; ne samo za transport, već u mlinarstvu, grnčarstvu i
navodnjavanju. U Borlienu nema vetrenjača kao u Sibornalu. Čini nam se,
vaše veličanstvo, da narodi Kampanlata sporo usvajaju umeća civilizacije.”
Svako je mogao da primeti kako se od kraljeve vilice pa naviše penje
crvenilo i kako pokušava da obuzda svoj bes.
„Ja ne tražim vodenice. Želim peć sposobnu da proizvodi čelik za moje
puške.”
„Vaše veličanstvo sigurno hoće da kaže za puške rađene po uzoru na
sibomalske.”
„Nije važno šta sam ja hteo da kažem, već to da zahtevam od tebe da mi
sagradiš jednu dobru peć. Jesmo li se razumeli ili govoriš samo Sibiš?”
„Izvinite, vaše veličanstvo, ali mislio sam da razumete moj položaj.
Dozvolite da vam objasnim kako ja nisam zanatlija već službenik u ambasadi,
vešt sa brojkama, ali ne i sa ciglama i tome slično. Nisam ništa sposobniji od
vas da izgradim jednu takvu peć, vaše veličanstvo.”
I tako kralj i dalje nije dobijao puške.
*
Kralj je sve više vremena provodio sa svojom vojskom fagora. Pošto mu
je bila poznata njihova potreba da svako naređenje čuju mnogo puta on im je
svakog dana ponavljao da će ga pod punom ratnom opremom pratiti do
Oldoranda kako bi u stranoj prestonici ostavili snažan utisak na njegovom
venčanju.
Određena su posebna mesta na tlu oko palate gde su se kralj i fagorska
straža nalazili pod istim uslovima. Nijedno ljudsko biće nije ulazilo u
fagorske barake. Kralj je ovo naređenje potpisao, kao i VarpalAnganol pre
njega. Uopšte nije dolazilo u obzir da on taj zavet prekrši kao što je to učinio
kada je provalio u tradicionalni štab korpusa kovača.
 Njegov glavni fagor major bila je jedna gilota po imenu Ght-Mlark Čzarn,
koju je JandolAnganoI oslovljavao sa Čzarn. Razgovarali su na hurdu jeziku.
Poznajući odbojnost dvobridaša prema Oldorandu, kralj još jednom
objasni zašto zahteva da i Prva fagorijanska straža bude prisutna na
predstojećem venčanju:
Čzarn odvrati:
„Govor je bio sa našim precima u teteru. Mnogo govora se oblikovalo u
našim hamijima. Isporučeno jeste da smo napravili goans sa vašim vladarskim
telom kod Hrl-Dra Nhda u zemlji Hrm-Bhrd Jdok. Taj goans smo napravili po
naredbi.”
„Dobro. Dobro je što smo sklopili goans. Radujemo se što se oni iz tetera
slažu. Imaš li šta još da mi saopštiš?”
Ght-Mlark Čzarn stajala je nepomično pred njim, dok su joj duboke
ružičaste oči bile gotovo u nivou sa njegovima. Bio je svestan njenog mirisa i
gotovo jedva čujnog disanja. Iz svog dugog poznanstva sa fagorima znao je
da još nije završila govor. Članovi straže iza nje bili su isto tako nepomični,
stisnuti jedni uz druge. Povremeno bi neko iz njihovih redova stao da ispušta
vetrove.
Iako je JandolAnganoI bio nestrpljiv čovek, nešto u rasuđivanju fagora…
u tom sažetom utisku da ono što kažu ne potiče samo iz njih samih već pre iz
neke velike udaljenosti, da se prenosi iz nekog predačkog skladišta poimanja
u koje on nikada neće imati pristupa… ga je smirivalo. Stajao je pred svojim
majorom isto onako nepomično kao i ona pred njim.
„Daljnje kazivanje”, nastavi Ght-Mlark Čzarn upotrebivši formulu koja je
kralju bila poznata. Pre no što bi načeli novu temu, morala se potkrepiti veza
sa onima u teteru. Tako se održavao aneotički tok misli.
Suočili su se jedno s drugim, kako je tradicija nalagala, u vojnoj odaji pod
nazivom Klarigat; ljudska bića ulazila su najednom kraju, fagori na drugom.
Zidove su fagori obojili u nijansama zelene i sive. Tavanica je bila tako niska
da su se na gredama videli tragovi zašiljenih rogova fagora - možda je i
namerno bila tako nisko postavljena da bi se istakla činjenica kako vojnicima
iz fagorijanske straže nikada ne uklanjaju rogove.
Kralja je štitio samo jedan bog, Akhanaba, Svemoćni; mučili su ga mnogi
demoni. Fagori nisu bili medu tim demonima; navikao se na njihovu
postojanu proračunatost govora i nikada ih nije smatrao… poput drugih
ljudi… za glupe ili smotane.
A u ovim danima unutrašnjeg mučenja, pronašao je još nešto kod svoje
straže što je pobuđivalo njegovo divljenje. Nisu bili opterećeni seksom.
Zaključio je da tokovi raskalašnih misli koje su opterećivale umove
muškaraca i žena na dvoru… kao i njegov vlastiti um, uprkos pozivanja na
boga i bič… ne kolaju harnejima dvobridaša.
Seksualnost fagora bila je vezana za određena razdoblja. Kod gilota se
nagon javljao svakih četrdeset osam dana, dok su pastuvi obavljali seksualni
čin svake tri nedelje. Polni čin se obavljao bez ikakve ceremonije i ne baš
uvek u osami. Zbog ovog nedostatka srama vezanog za čin koji je za ljude bio
obavijen većim velom tajne od molitve, rasa dvobridaša predstavljala je
simbol požude. Kozje stopalo, uspravljeni rogovi, za čovečanstvo su
predstavljali ambleme parenja. Priče o tome kako pastuvi siluju žene… a
povremeno i muškarce… bile su dosta česte i dovodile su do hajki i čistki u
kojima su mnogi fagori bivali ubijeni.
Kada je major fagor stigla do onoga što je imala na umu, rekla je to
ukratko. ,,U našem goansu u Hrl-Dra Nhdo u zemlji Hrm-Bhrd Jdok, treba
biti tvoja dvobrida vojska što bolje izgledati. Kako tvoja moć goreti sjajno
pred narodom Hrl-Dra Nda. Preporuka dođe da ta vojska na paradi mora imati
karians od…” Nastupi poduža pauza dok se izborila za pravu reč „… od
novog oružja.”
JandolAnganol s velikim bolom reče: „Potrebno nam je novo sibomalsko
oružje. Ali za sada ga ne možemo proizvesti u Borlienu.”
Zidovi Klarigata su se orosili. Vrućina je bila nepodnošljiva. Čzarn
napravi pokret koji je kralju bio dobro poznat, a značio je „Stoj”.
On ponovi ono što je već rekao. Ona ponovo napravi rukom znak „Stoj”.
Posle savetovanja kako sa živima tako i sa onima u teteru, fagorski major
izjavi da će potrebno oružje biti nabavljeno, iako je dobro znao koliko su se
fagori mučili dok su se izražavali na aneotiku, kralj nije odoleo i upitao je
kako će doći do oružja.
,,U našim hamejima obavljeno je mnogo razgovora”, reče Čzarn, posle
još jedne pauze.
U tome je ležao odgovor. Ona pređe na Eotemporalni kako bi njene
rečenice bile jasne. Odgovor će stići, već se i sada sprema, ali ipak mora
sačekati još izvesno vreme, još jedan tener. Njegova moć biće velika u Hrl-
Dra Nhdu. Rogove treba držati visoko.
Mora biti time zadovoljan.
U znak pozdrava na rastanku, JandolAnganol se nagnu napred, ruku uz
telo, ispruženog vrata. I gilota se nagnu napred, ispruživši glavu iznad vimena
i krupnog tela. Glava bez rogova sretnu se sa glavom sa rogovima, čela im se
dodimuše, hameji spojiše. Obe strane se spretno okrenuše.
Kralj iziđe kroz jedina vrata za ljudska bića u Klarigatu.
Od uzbuđenja mu se kuvalo u edru. Njegovi Fagorijanci će sami sebi
nabaviti oružje. Kolika je samo bila njihova odanost! Predanost kakva se ne
može sresti kod ljudskih bića! Nije mu ni palo na pamet da Čzarnin govor
razmotri i sa druge strane.
Na čas se prisetio onih srećnih dana kada je njegovo telo prodiralo u
Kjuino slasno kueme telo; ali to vreme lagodnosti i bluda nepovratno je
prošlo. On se sada mora brinuti za ova stvorenja koja će mu pomoći da
Borlien oslobodi njegovih neprijatelja.
Čzarn i fagori vojnici napustili su Klarigat u drugačijem raspoloženju od
kralja. Teško da bi se moglo reći da su oni ikada menjali raspoloženje. Krv im
je tekla brže ili sporije u zavisnosti od brzine disanja, to je bilo tačno.
Izveštaj o razgovoru u KJarigatu Ght-Mlark Čzarn podnela je
matrasilskom kzanu, Ght-Jroncu Tarlu lično. Kzan je vladao ispod svoje
planine a da za to ni kralj nije znao. U ova zla vremena, kada se Frejr jako
približio oktavama vazduha svojim vatrenim dahom, uglavnom svi dvobridaši
su očajavali. Ikor im je usporeno proticao venama. Zbog vremenskih uslova
potpuno su potpali pod vlast ljudi. Ali upućen im je znak i u njihovim edrima
zaiskrila je nada. .
Pred kzana Ght-Jron Tarla doveden je uvaženi Frejrov sin, zarobljenik
sramnog kancelara, po imenu Brl-Hz Roupin. Brl-Hz Roupin je došao sa
drugog sveta i znao je gotovo isto onoliko o Katastrofi kao i dvobridaši.
Njima ispod planine, Brl-Hz Roupin darivao je drevne istine koje su ostali
Frejrovi sinovi odbijali da priznaju. Kancelar i kralj nisu obratili pažnju na
ono što je govorio; ali Ght-Jronc Tari je shvatio i odlučnost je preplavila
njihove hamise.
Jer govor tog čudnog Frejrovog sina pojačao je glasove iz tetera koji kao
da su ponekad slabili.
Frejrovi sinovi bili su lošeg sastava, slabih delova. Isto je i sa kraljem,
sudeći prema izveštajima odanog špijuna Julija. Jer slabi kralj im je upravo
pružio mogućnost da uzvrate udarac svojim tradicionalnim neprijateljima.
Hineći da izvršavaju njegove zapovesti, mogli su da zaborave na svoje rane i
nanesu veliku štetu Hrl-Dra Nhdu, drevnom Hr-Brd Jdoku. Bilo je to
omraženo mesto koje je odavno prokleo jedan od Velikana koji je sada bio
samo keratinski odraz, kzan Krstaš, Hr-Bral Iprt. Crveni ikor ponovo će tamo
poteći.
 Bila im je potrebna hrabrost. Smeonost. Trebalo je rogove podići visoko.
Da bi došli do potrebnog oružja trebalo je samo da slede naklonjene
oktave vazduha. Fagori su povremeno bili saveznici Nondada i pomagali im
protiv Frejrovih sinova. Nondadi su se borili protiv Frejrovih sinova zvanih
Uskuti. Uskuti… sramota je to i pominjati… proždirali su mrtva tela
Nondada, lišavajući ih na taj način udobnosti Osamdeset Tama… Lakoprsti
Nondadi će se lako domoći oružja uskutske rase. A to lako oružje uteraće
strah u kosti Frejrovim sinovima.
*
I tako je došlo do toga. Pre no što je istekao još jedan tener, kralj
JandolAnganol naoružao se sibomalskim fitiljačama… oružjem kojim ga nisu
snabdeli njegovi saveznici u Panovalu ili Oldorandu, koje nisu iskovali
njegovi oružari, već je dobio na poklon okolišnim putem od svojih
neprijatelja.
Na taj način, uspešnije umeće ubijanja lagano se raširio Helikonijom.
Sa zakašnjenjem, posle mnogo rasprava, Fard Fantil grbavi podigao je
svoju fabriku oružja van Matrasila. Novodobijene puške poslužile su kao
modeli. Posle dosta proklinjanja njegovog predanog rada, grbavac je proizveo
domaće fitiljače koje se nisu raspadale i koje su pucale do izvesne mere
precizno.
Do tada su sibomalski proizvođači poboljšali svoje nacrte i usavršili
pokretni deo, koji je ispaljivao posudicu sa barutom okretanjem kremenog
točka, što se pokazalo bolje od starog nesigurnog detonatora.
Verujući u svoje novo oružje, kralj je zakopčao svoj štitnik za prsa, osedla
Lepvinga i odjahao u rat. Još jednom je poveo nejudsku vojsku protiv svojih
neprijatelja, dronjave bagre - driatskih plemena koja su terorisala Kosgat pod
Darvlišom lobanjom.
Dve vojske su se srele samo nekoliko milja od mesta na kome je
JandolAnganoI bio ranjen. Ovog puta, Orao Borliena imao je više iskustva.
Izvojevao je pobedu posle celodnevne borbe. Prva fagorijanska slepo ga je
sledila. Ubijali su Driate, satirali ih, bacali u provalije. Preživeli su se raštrkali
među žutosmeđim brdima iz kojih su se i pojavili.
Lešinari su po poslednji put imali razloga da slave Darvlišovo ime.
Kralj se trijumfalno vratio u svoju prestonicu, sa Darvlišovom glavom
nabodenom na dugačku motku.
Glava je bila postavljena iznad kapije matrasilske palate, i ostavljena da
istrune dok od Darvliša doslovno nije ostalo ništa do lobanje.
 *
Bili Ksjao Pin bio je, nema sumnje, jedini muškarac među stanovnicima
Avernusa koji je sanjao o kraljici MirdemIngali. Takve privatne stvari retko su
se poveravale čak i prijateljima. Izlazile su na videlo jedino posredno u tom
neodlučnom društvu… na primer, u sveopštem proklinjanju kralja
JandolAnganola zbog njegovog ponašanja u poslednje vreme.
Pogled na glavu tog plemenskog ratnog vođe, istaknutu visoko iznad
kapije JandolAnganola bio je dovoljan da izazove urlik protesta dotične klike.
Jedan od zagovornika reče: „ To čudovište osetilo je miris krvi kada je
pobilo Mirdolatore. Sada gomila oružje za koje je trampio kraljicu nad
kraljicama. Gde će se zaustaviti? Ukratko, trebalo bi odmah da ga
zaustavimo, pre no što gurne celi Kampanlat u rat. ”
Upravo dok je JandolAnganoI u Borlienu uživao nešto od popularnosti
koju je priželjkivao, na Avernusu je doživeo neviđenu sramotu.
Žalbe na njegov račun nisu predstavljale ništa novo; bile su upućivane i
na račun prethodnih tirana. Bilo je mnogo zgodnije kriviti vođu nego način
upravljanja: nelogičnost toga retko kad je bila primećena. Promenljivi uslovi,
nedostatak hrane i materijala, garantovali su da će istorija Helikonija
predstavljati neprestani niz borbi za vlast, i diktatora koji će dobijati veliku
podršku.
Novosi nije predstavljao ni predlog da se Avernus umeša i stane na kraj
takvom tlačenju. Niti je, pak, intervencija predstavljala samo puku pretnju.
Kada je zemaljski kolonizatorski brod dospeo u sistem Frejr-Bataliks
3600 godine posle nove ere. ustanovio je bazu na Aganipu, unutrašnjoj planeti
nqjbližoj Helikoniji. Na Aganip je spušteno 512 kolonista. Bili su to oni koji
su se rodili na svemirskom brodu tokom poslednjih godina putovanja.
Obaveštenje ukodirano u DNA oplođenih ljudskih jajnih ćelija pohranjeno je
u kompjutere tokom putovanja. Preneto je u 512 veštačkih materica. Stvorene
bebe…prva ljudska bića koja su se kretala po brodu tokom jednog
milenijuma… podizale su majke surogati u nekoliko velikih porodica.
Ti mladi ljudi bili su stari u proseku od petnaest do dvadeset jedne
zemaljske godine kada su se spustili na Aganip. Izgradnja Avernusa već je
bila u toku. Korišćena je automatizacija i lokalni materijal.
Za izgradnju te ambiciozne konstrukcije utrošeno je osam godina,
zahvaljujući nekolikim gotovo pogubnim nesrećama. Za vreme tog hazardnog
razdoblja, Aganip je korišćen kao baza. Kada je posao završen, mladi
kolonisti prebačeni su na njihov novi dom.
 Svemirski brod je tada napustio sistem. Stanovnici Avernusa ostali su
sami… usamljeniji od bilo kog ljudskog bića pre njih.
Sada, 3269 zemaljskih godina kasnije, ta stara baza predstavljala je
svetilište, koje su povremeno posećivali posvećeni. Postalo je deo
avernijanske mitologije.
Na Aganipu je bilo minerala. Nije bilo nemoguće spustiti se šatlom na
planetu i tamo izgraditi određen broj brodova kojima bi se mogla izvesti
invazija na Helikoniju. Nije bilo nemoguće. Ali malo verovatno, jer među
njima nije bilo tehničara obučenih za takav jedan posao.
Usijane glave koje su šaputale o takvim stvarima činile su to protiv
celokupnog etosa Zemaljske osmatračke stanice, koji se zasnivao na
nemešanju.
Te usijane glave su bili muškarci. Morali su da se nose sa ženskom
polovinom stanovništva, koja se divila namučenom kralju. Žene su gledale
JandolAnganolovu pobedu nad Darvlišom. Bila je to velika pobeda.
JandolAnganol bio je junak koji je mnogo propatio za svoju zemlju, koliko
god njegov cilj bio kratkovid. On je bio tragična figura.
Intervencija o kakvoj je sanjala ženska klika sastojala se u tome da siđu u
Borlien i noć i dan budu pored JandolAnganola.
A kada su ovi događaji konačno stigli do Zemlje?
Bilo je dosta klimanja u znak slaganja sa JandolAnganolovim izborom
Darvlišove lobanje za počasno mesto iznad kapije. Smatrali su da je dobro što
se nije odlučio za njegova stopala koja su tog čoveka nosila iz jednog okršaja
u drugi. Ni za genitalije koje su omogućile rođenje tolikih kopilana koji će u
budućnosti stvarati neprilike. Ni za šake koje su ućutkale mnoge dušmane.
Već za glavu, u kojoj su sva ta i još mnoga druga nedela usuglašavana.
 TAMO GDE ŽIVI FLAMBREG
Bele senke ispunile su Askitoš. Ležale su zamršene između sivih zgrada.
Kada bi čovek koračao duž bledih puteva, poprimao bi njihovo bledilo. Bila
je to poznata uskutska „mulj-magla”, tanka ali zaslepljujuća zavesa hladnog
vazduha koja se spuštala se zaravni iza grada.
U visini je Frejr goreo poput džinovske iskre u praznom prostoru. Bilo je
to doba sibomalske ravnodnevice. Bataliks će se ponovo pojaviti za sat ili
dva. Za sada je tu bila samo veća zvezda. Bataliks će se pojaviti i nestati pre
no što Frejr zađe i… i u ovom ranom prolećnom razdoblju… nikada neće
dostići zenit.
Umotan u kaput otporan na vodu, Sartorilrvrash je posmatrao ovaj
opsenarski grad koji mu je nestajao s vidika. Zaronio je u mulj-maglu,
pretvorio se u puki skelet, a zatim je potpuno nestao. Ali Zlatno prijateljstvo
nije bilo potpuno samo u magli. Spreda je dobro umotan posmatrač mogao da
razazna obrise radnog čamca sa dvobridašima veslačima koji su izvlačili ratni
brod iz luke. Na dohvat ruke mogli su se videti i ostali sablasni brodovi, sa
opuštenim jedrima ili jedrima koja su mlatarala poput mrtve kože dok je
uskutska flota kretala u svoju osvajačku misiju.
Izbili su u mračan kanal kada se na istočnom obzoiju pojavila jedna mrlja
koja je najavila izlazak Bataliksa. Podigao se i vetar. Prugasta jedra iznad njih
počeše da se lamataju i zatežu. Svi mornari na brodu bili su vedra duha; svi
znaci su govorili da će ovaj dugački put dobro proći.
Sibornalska znamenja Sartorilrvrashu ništa nisu značila. On slegnu svojim
mršavim ramenima ispod postavljenog kedranta i siđe ispod palube. Pri
silasku srete la Pasharitida, bivšeg ambasadora u Borlienu.
„Dobro ćemo proći”, primeti on, mudro klimajući glavom. „Podigli smo
jedra u pravom trenutku, a znamenja su se ispunila kao što je određeno.”
„Odlično”, odvrati Sartorilrvrash, zevajući. Vojni sveštenici za pomorska
putovanja u Askitošu okupili su sve deuteroskopiste, astromansere,
uranometriste, meteorologe, metempiriste i sveštenike do kojih su mogli da
dođu da bi odredili tačan tener, nedelju, dan, čas i minut koji bi bili
najpovoljniji da Zlatno prijateljstvo isplovi. Uzeti su u obzir i horoskopski
znaci posade kao i drvo od koga je bila napravljena kobilica. Ali znak kome
se najviše verovalo nalazio se na nebu, gde je JarapRombiijeva kometa,
prolazeći visoko preko severnog neba trebalo da uđe u zodikalnu konstelaciju
Zlatnog broda u šest sati jedanaest minuta i devedeset sekundi upravo tog
 jutra. Upravo to je bio trenutak kad su debela užad odbačena i veslači počeli
da veslaju.
Za Sartorilrvrasha je bilo suviše rano. Uopšte se nije radovao tom
dugačkom i opasnom putovanju. Bilo mu je muka. Nije mu se dopadala uloga
koja mu je nametnuta. A kao vrhunac neprijatnosti, tu je bio Io Pasharatid,
koji se šetao po brodu i ponašao sumnjivo prijateljski, kao da ga nije zadesila
nikakva sramota. Kako čovek da se ponaša prema nekom kao što je on?
Činilo se da Dienu Pasharatid može sve da postigne. Možda je uspela
muža da spase zatvora jer je tako lukavo uvukla bivšeg kancelara
JandolAnganola u svoje planove i projekte komisije za rat. Dozvoljeno mu je
da otplovi sa vojskom na Zlatnom prijateljstvu kao kapetan za ručno oružje…
možda i stoga što dugačko putovanje preko mora u karaku od 910 tona nije
bik) ništa bolje od kazne zatvora, pa makar je izdržavao i u Velikom točku
Kamabara.
Uprkos činjenici da je za dlaku izbegao pravdi, Pasharatid se ponašao
nadmenije no ikada ranije. Hvalisao se pred Sartorilrvrashom da će dok ne
stignu do Otasola on komandovati čitavom vojskom; stoga je koristio svaku
priliku da izdaje naređenja otasolskom garnizonu.
Sartorilrvrash leže na svoj krevet i pripali veronikanu. Istog časa oseti da
ga hvata morska bolest. Nije ga mučila na putu za Askitoš. Sada je
nadoknađivala propušteno.
Tri dana je bivši kancelar odbijao svaku hranu. Kada se probudio četvrtog
dana osećao se odlično, pa se uputio na palubu.
Vidljivost je bila dobra. Frejr ih je pratio na njihovom putu preko vode,
nisko na severu severoistoka, negde u pravcu iz koga je Zlatno prijateljstvo
dolazilo. Senka broda poigravala je preko kobaltno plave sveže vode. Vazduh
se rastapao u svetlosti i imao je predivan ukus. Sartorilrvrash podiže ruke i
raširi ih te poče duboko da diše.
Nigde na vidiku nije bilo kopna. Bataliks je zašao. Od brodova koji su ih
ispratili iz luke kao počasna straža ostao je samo jedan, i plovio je dve lige u
zavetrini sa zastavama koje su lepršale na vetru. U plavoj daljini nazirala se
gotovo izgubljena gomila fabrika za preradu haringi.
Bio je oduševljen što može da stoji i ne oseća se jadno, a pesma platna i
užadi bila je tako glasna da nije čuo upućeni mu pozdrav. Kada je ponovljen,
on se okrenu i nađe licem u lice sa Dienu i lom Pasharitidom.
„Bili ste bolesni”, reče Dienu. „Žao mi je. Na nesreću, Borlienci nisu
dobri mornari, zar ne?”
 Io brzo dodade. „Ali sada vam je bolje. Za zdravlje nema ničeg boljeg od
dobrog, dugog putovanja. Treba da pređemo otprilike trinaest hiljada milja,
tako da uz povoljan vetar možemo stići za dva tenera i tri nedelje… do
Otasola, razume se.”
Narednih nekoliko dana stavio je sebi u zadatak da Sartorilrvrashu pokaže
brod, objašnjavajući mu do u najsitnije pojedinosti način rada. Sartorilrvrash
je pravio zabeleške iako ga sve to duboko nije zanimalo, želeći svim svojim
borlienskim srcem da i njegova vlastita zemlja ima tako razvijeno pomorstva.
Uskuti i ostali narodi Sibomala imali su esnafe i korpuse koji se uglavnom
nisu puno razlikovali od onih među civilizovanim kampanlatskim narodima;
ali njihovi pomorski i vojni esnafi nadmašivali su sve ostale kako u brojnosti
tako i u efikasnosti i preživeli su/preživeli bi (jer rečenica je bila u
kondicionalnom-večno-subžantivu), i to pobedonosno, Vejr-zimu. Pasharitid
mu je objasnio da je zima na severu bila naročito surova. Za najhladnijih
vekova, Frejr je sve vreme ostajao ispod obzorja. Zima je uvek boravila u
njihovim srcima.
„To verujem”, izjavi svečano Sartorilrvrash.
Za vreme Vejr-zime, čak i više nego za Velikog leta, opstanak naroda
ledom okovanog severa zavisio je od mora. Stoga je Sibomal imao malo
privatnih brodova. Svi brodovi pripadali su esnafu Sveštenika-mornara.
Amblemi esnafa ukrašavali su jedra broda, pretvarajući tako funkcionalnu
stvar u nešto lepo.
Na glavnom jedru bila je prikazana neka sibornalska naprava, dva
koncentrična kruga spojena sa dva valovita paoka.
Zlatno prijateljstvo imalo je prednji, glavni i krmeni jarbol. Artemon, koji
je presecao jarbol na pramcu, podizao se samo kada je vetar bio povoljan, radi
brzine. Io Pasharitid mu objasni koliko tačno kvadratnih metara jedara može
da se podigne u bilo koje vreme.
Sartorilrvrash se nije baš mnogo bunio što ga gnjavi tolikim činjenicama.
Veći deo svog života posvetio je pokušajima da odredi gde počinje razlika
između nagađanja i činjenica, tako da mu nije bilo preterano dosadno što ga u
poslednje vreme toliko bombarduju ovim drugima. Pa ipak, razmišljao je o
tome zašto se Pasharitid toliko trudi da zadobije njegovo prijateljstvo; to teško
da je bila jedna od sibornalskih glavnih osobina. A ništa slično nije kod njega
primetio u Matrasilu.
„Pazi da ne dosadiš Sartorilrvrashu svojim činjenicama, dragi”, reče
Dienu, šestog dana putovanja.
Ostavila ih je tamo gde su i bili, i udaljila se prema najvišoj tački krme,
iza obora u kome je bila smeštena ženka aranga. Ni jedna stopa palube nije
ostala neiskorištena… konopci, skladišta, namirnice, top. A dve skupine
vojnika na brodu bile su prisiljene da najveći deo dana, bilo da je vreme bilo
ružno ili lepo, provode stojećki na palubi, predviđajući pokrete mornara iz
esnafa.
„Mora da vam nedostaje Matrasil”, reče Pasharitid, odlučno izgovarajući
reči u vetar.
„Nedostaje mi mir moje radne sobe, to da.”
„Pretpostavljam i druge stvari. Za razliku od mnogih mojih prijatelja
Uskuta, ja sam uživao u Matrasilu. Vrlo je egzotično. Razume se i suviše
toplo, ali to mi nije smetalo. Bilo je tamo finih ljudi s kojima sam stupao u
vezu.”
Sartorilrvrash je posmatrao ženku aranga koja je pokušavala da se okrene
u svom oboru. Snabdevala je oficire mlekom. Bilo mu je jasno da će
Pasharitid konačno da pređe na stvar.
„Kraljica MirdemIngala je fina gospa. Prava je sramota što ju je kralj
proterao, zar ne mislite i vi tako?”
Znači, to je posredi. Malo je sačekao pre no što je odgovorio.
„Kralj je uvideo da je njegova dužnost da služi svojoj zemlji…” „Mora da
ste ogorčeni zbog načina na koji je postupao s vama. Mora da ga mrzite.”
Pošto Sartorilrvrash nije na to odgovorio, Pasharitid reče, to jest došapnu
mu na uvo: „Kako je mogao da se odrekne tako divne dame kao što je
kraljica?”
Odgovora nije bilo.
„Vaši sunarodnici je zovu ,kraljica nad kraljicama’, je li tako?”
„Jeste.”
„Nikada u životu nisam video lepšu ženu.”
„Njen brat, JeferalOboral, bio mi je blizak prijatelj.”
Ova opaska ućutka Pasharitida. Čak je izgledalo kao da će okončati
razgovor, kada iz njega provališe osećanja i on reče: „Dovoljno je biti u
prisustvu kraljice MirdemIngale… dovoljno ju je videti… pa da muškarac…
utiče na muškarca da…”
On ne završi rečenicu.
*
 Vreme je bilo promenljivo. Složeni sistem visokog i niskog pritiska doneo
je magle, tople braonkaste kiše, kakve su upoznali na putu za Sibomal -
„stalne uskutske promene” - i razdoblja vedrog vremena tokom kojih su se
ponekad mogli raspoznati bezoblični obrisi obale Loraja s desne strane. Pa
ipak dobro su napredovali, nošeni vetrovima bilo toplim koji su duvali sa
jugozapada, bilo ledenim sa zapada i severozapada.
Sartorilrvrash se iz dosade upoznao sa svim delovima broda. Video je da
su ljudi toliko natrpani da spavaju i na palubi na smotanim konopcima, ili na
sanducima ispod palube, sa petama visoko podignutim uz pregrade. Nije bilo i
inča slobodnog prostora.
Dan za danom brodski zadah postajao je sve jači. Da bi se olakšali,
muškarci su spuštali pantalone, peli se na poprečni krak jarbola koji je
prelazio širinu broda, i držeći se za konopac spušten sa krsta jarbola,
pokušavali da održe ravnotežu. Mokrenje se obavljalo u zavetrini preko
ograde broda… i na desetak drugih mesta, sudeći prema vonju. Ni oficiri nisu
uživali bolje uslove. Samo su žene imale nešto više privatnosti.
Posle gotovo tri nedelje provedene na moru promenili su kurs, tako da su
sada plovili na zapad sa severozapada, i Zlatno prijateljstvo je sa svojim
pratiocem konačno uplovilo u Zaliv progonstva.
Zaliv progonstva bio je veliki i melanholični usek, dugačak preko hiljadu
milja i dubok pet stotina milja na obali Loraja. Već na ulazu more se umrtvilo,
dok je vetar dan za danom bivao sve slabiji, a temperatura niža. Ubrzo su
uronili u sedefastu izmaglicu, koju su prekidali jedino povici dežurnih što, su
izvikivali dubinu. Plovili su naslepo.
Sartorilrvrasha obuze nestrpljenje. Povukao se u svoju bednu kabinu da
puši i čita. Čak ni to nije moglo da ga zadovolji, jer mu je stomak zavijao kao
izgubljeni pas. Uglavnom je uvek bio dosta mršav, ali brodska sledovanja su
ga naterala da stegne kaiš. Muškarci su dobijali usoljenu ribu, luk, maslinu ili
maslinovo ulje sa hlebom svako jutro, supu u podne i obnovljeni doručak za
večeru, sa tvrdim sirom umesto ribe. Dvaput nedeljno svaki je dobijao krčag
vina od smokve ili judl.
Ljudi su ovu dijetu činili snošljivijom sveže upecanom ribom. Oficiri su
prolazili nešto bolje, jer su povremeno dobijali sledovanje gustog mleka od
aranga, u koje su dodavali rum onima na straži. Sibomalci su se na ovu dijetu
žalili manje više rutinski, kao da su bili naviknuti na to.
Napredujući brzinom od pet čvorova, pređoše trideset peti stepen severne
geografske širine, ostavivši za sobom trope i uđoše u uski pojas severne
temperaturne zone. Tog istog dana, začuše kroz maglu zastrašujuću lomljavu i
čitav niz ogromnih talasa zaljulja brod. A onda ponovo nastupi tišina.
Sartorilrvrash promoli glavu iz svoje kabine i raspita se kod prvog
moreplovca koji je prošao šta to bi.
„Obala”, odvrati čovek. I da bi ispao druželjubiviji dodade još jednu reč:
„Glečeri.”
Sartorilrvrash zadovoljno klimnu. Vrati se svojoj beležnici koja je u
nedostatku nečeg boljeg, prerasla u dnevnik.
„lako Uskuti nisu civilizovani, obogaćuju moje znanje o svetu. Kao što je
dobro poznato među naučnicima, naša kugla je smeštena između velikih
ledenih pojaseva. Na krajnjem severu i jugu nalaze se prostranstva koja se
sastoje samo od snega i leda. Bedni kontinent Sibomal naročito je opterećen
tom dosadnom materijom, koja je krivac što su tamo ljudi bez srca. Sada se
čini kao da plove prema njima kao da ih magnet privlači, umesto da zaplove
ka toplijim morima.
Za cilj ovog skretanja, neću pitati… ne želim da me moj lični demon,
Pasharitid, ponovo saleti predavanjima. Ali to će mi bar omogućiti da bacim
pogled na to užasno prostranstvo koje sačinjava alfu i omegu celog sveta.”
Tokom noći sruči se na njih, bez upozorenja, besna oluja. Zlatno
prijateljstvo ništa drugo nije mogao do da se zaustavi i sačeka da prođe
nevreme. O trup su udarali ogromni talasi, od kojih su se sve do vrha jarbola
podizali čitavi mlazevi vode. Kroz brod je takođe odjekivalo zloslutno
kucanje - kao da neki džin iz dubina traži da ga puste na brod… bar je tako
mislio bivši kancelar Borliena, dok se sav užasnut pridržavao za svoj uski
ležaj.
Ugasio je jedinu svetiljku na kitovo ulje u kabini, kao što su zahtevala
naređenja. Ležao je u toj bučnoj tami, na smenu psujući JandolAnganola i
moleći se Svemoćnom. Džin iz dubina već je čvrsto držao brod u svojim
rukama i ljuljao ga kao što bi neki manijak ljuljao kakvu kolevku, u nameri da
na nos istrese iz nje bebu. Na svoje kasnije zaprepaštenje, Sartorilrvrash je
zaspao dok je to ljuljanje bilo najjače.
Kada se probudio, brod je ponovo bio miran, i jedva se primetno kretao. S
druge strane okruglog prozora i dalje se videla samo magla osvetljena
sunčevom svetlošću.
Silazeći u potpalublje, pored usnulih vojnika, zurio je u nebo. Zapleten
između snasti nazirao se bledi srebrni novčić. On podiže pogled prema
Frejrovom licu. Priseti se jedne bajke koju je u kraljičinom društvu voleo da
čita TatromanAdali, o srebrnom oku na nebu koje je konačno odjedrilo.
Dežurni podiže uzbunu. Po površini su plovile sante leda, raznih
apsurdnih oblika. Neke su podsećale na zakržljalo drveće ili čudovišne gljive,
kao da je bog leda sebi uvrteo u glavu da stvori groteskne kopije žive prirode.
Sante su bile te koje su kucale na brod za vreme najjače oluje i trebalo je svi
da budu zahvalni što su još čitavi jer je nekoliko ledenih bregova bilo veliko
kao pola broda. Ti tajanstveni oblici pojavljivali su se iz magle, samo da bi se
ubrzo potom odmah ponovo pretvarali u nešto neraspoznatljivo.
Posle izvesnog vremena nešto privuče Sartorilrvrashovu pažnju i natera
ga da podigne pogled. Samo uzan pojas vode radzvajao ga je od dve fagorske
glave. Oči na tim glavama nisu zurile u brod koji prolazi već jedne u druge…
Bila su to duguljasta lica sa svojim mizantropskim čeljustima, očima koje su
štitile koščate ispupčene obrve, sa dva roga koja su se povijala naviše.
Pa ipak. Još pre no što je prepoznao te zveri, Sartorilrvrash je znao da se
prevario. To nisu bili fagori. Video je dve divlje zveri koje su stajale jedna
nasuprot drugoj.
Brodsko kretanje razgmulo je maglu, otkrivši malo ostrvo, ne veće Od
čuperka u moru, na čijoj se bližoj strani nalazila mala strma stena. Na
ogolelom ostrvskom vrhu stajale su dve četvoronožne životinje. Dlaka im je
bila smeđa. Osim po boji i držanju, veoma su podsećali na dvoroge.
Kada su prišli bliže sličnosti gotovo da je nestalo. Kod te dve životinje,
iako su izazivale jedna drugu, nije bilo ni traga onoj tvrdoglavosti,
nezavisnom pogledu koji je bio osoben za fagore. Sartorilrvrash je došao do
pogrešnog zaključka uglavnom zahvaljujući tome što su imali rogove.
Jedna od životinja okrenu glavu prema brodu. Iskoristivši taj trenutak,
druga životinja pognu čelo i navali napred snažno zakoračivši. Zvuk udarca
dopre do broda. Iako životinja nije prešla više od tri stope, u taj udarac unela
je svu težinu svoga tela.
Prva životinja posrnu. Pokuša da se povrati. Ali pre no što je uspela da
pogne glavu stiže je drugi udarac. Stražnje noge joj se okliznuše. Ona pade
unazad, batrgajući se. Pala je u vodu podigavši veliki mlaz vode. Zlatno
prijateljstvo nastavi dalje. Prizor proguta magla.
„Pretpostavljam da ste ih prepoznali”, reče jedan glas pored
Sartorilrvrasha. „To su flambrezi iz porodice bovidaa.”
Sveštenica vojni-admiral Odi Jesertabar, retko je razgovarala sa
Sartorilrvrashom tokom putovanja. Međutim, on nije propuštao priliku da je
posmatra dok je izvršavala svoje dužnosti. Bila je pametna i imala lepo
držanje. Uprkos oštrim crtama lica znala je s ljudima, tako da su je svi rado
slušali. Nijanse njenog glasa i uniforma svedočili su o tome da je važna
osoba; pa ipak prišla mu je sasvim neformalno, izražavajući čak na neki način
želju da bude u njegovom društvu. Dopadala mu se.
 „Pusta obala, gospo.”
„Ima i gorih. U primitivnim vremenima, Uskotosk je obično ovde
iskrcavao svoje osuđenike i ostavljao ih da se sami brinu o sebi.” Ona se
osmehnu i slegnu ramenima, kao da želi da se oslobodi ludosti prošlosti.
Plave pletenice izvirile su joj ispod ravne mornarske kape koju je nosila.
„Jesu li kažnjenici preživeli?”
„Svakako. Neki su se međusobno ženili sa lokalnim stanovništvom,
Lorajima. Za oko jedan sat, neki od nas će se iskrcati. Da se iskupim za svoju
neučtivost što vam do sada nisam posvećivala više pažnje, pozivam vas da
pođete kao moj gost. Videćete kako Progonstvo izgleda.”
„Biće mi veoma drago.” Još dok je izgovarao ove reči bi mu jasno koliko
će mu prijati da makar na kratko pobegne s broda.
Zlatno prijateljstvo i Jedinstvo iza njega, mileli su kroz mirne vode. Dok
se magla razilazila, pred njima se pojavljivala bezbojna, svečana, stenovita
linija obale. Na jednom mestu gde je erozija pojela stene, zemlja se srela sa
okeanom. Brodovi su se lagano uputni ka tom mestu, držeći se kursa između
bezbroj malih ostrva, tek nešto većih od kakve skupine kamenja. Put su
preprečavale i šljunkovite prevlake. Iz jedne prevlake, virila su rebra neke
drvene olupine. Ali na kraju je sidro Prijateljstva ipak spušteno, a posle njega
i čamac za spasavanje. Povici mornara šuplje su odjekivali u ovoj pustoši.
Odi Jeseratabar kavalirski pomože Sartorilrvrashu da se spusti niz bok
broda. Za njim krenu Pasharitid, a posle njega šestorica muškaraca naoružani
teškim puškama-zapinjačama. Fagori prionuše na vesla i brod krenu između
graničnih prevlaka ka propalom molu.
Fagoroliki flambrezi dominirali su okolinom. Dva krupna mužjaka borila
su se s isprepletenim rogovima na kamenitoj obali, kopitima gazeći po
polomljenim školjkama. Mužjaci su imale male grive; inače je teško bilo
uočiti razliku između mužjaka i ženki. Kao što je to bio slučaj i kod ostalih
helikonijskih vrsta dimorfizam nije bio naročito izražen, zahvaljujući
izrazitom dimorfizmu godišnjih doba. Boja dlake i kod mužjaka i kod ženki
flambrega kretala se od crne do nijansi crvenkastosmeđe, dok su im stomaci
bili beli. Dosezali su otprilike četiri stope u visinu. Svi su imali glatke rogove
povijene naviše. Razlikovali su se po izvesnim oznakama na licu.
„Ovo ie razdoblje kada se pare”, reče sveštenica vojni-admiral. „Jedino
bes koji ih zahvata u vreme parenja u stanju da te zveri natera u ledenu vodu.”
Čamac je pristao uz mol i društvo se ispelo na obalu. Pod nogama su
osetili oštro kamenje. U daljini bi se čula potmula buka kada bi se od kakvog
glečera odlomila gromada leda i obrušila u more. Oblak iznad njihovih glava
bio je čelično siv. Fagori veslači ostali su šćućureni u čamcu, čvrsto držeći
vesla, nepomični.
Čitava vojska kraba pohitala je da opkoli one koji su se iskrcali, zlosutno
podižući svoje asimetrične krake. Nisu napadali. Naoružani stražari pobiše
nekoliko kundacima, posle čega se ostale okomiše na pobijene i rastrgnuše ih.
Gozba tek što je počela i krabe na straži napustile svoja mesta, kad jedna
zubata riba iskoči iz plićaka, ščepa jednog raka i zaroni.
Krenuvši mudro jedan iza drugog kroz ovaj idilični predeo, strelci su
radili u parovima: jedan je ciljao, drugi pridržavao cev. Na nišan su uzeli neke
ženke flambrega koje su se šetale po plaži na nekoliko jardi udaljenosti, ne
obraćajući pažnju na družinu sa Zlatnog prijateljstva. Puške opališe. Dve
ženke padoše, koprcajući se.
Strelci zameniše mesta i puške. Uslediše još tri pucnja. Ovog puta tri
ženke padoše, koprcajući se. Ostatak krda se razbeža.
Ljudi i fagori potrčaše prskajući oko sebe kroz plićak i preko prevlaka,
vičući, dok su ih bodrili oni koji su ostali na brodu i sada se gurali oko ograde
posmatrajući ovaj sport.
Dva flamberga nisu bila mrtva. Jedan strelac imao je kratak krvav nož.
Njime im je presekao kičmenu moždinu kada su pokušali da se usprave i
pobegnu.
Velike bele ptice pojaviše se lepećući krilima, i ostaše da lebde iznad
ljudi, okrećući glave s jedne na drugu stranu kada namirisaše smrt. Zatim se
obrušiše, hladeći ljude krilima, a jednog ogrebaše dugačkim kandžama.
Mornari su se borili i protiv kraba i protiv ptica dok se čovek sa nožem
dao na posao. Prvo bi rasporio stomake mrtvih životinja. Zavukavši šaku
unutra, izvlačio bi utrobu i jetru, bacivši ih potom da se puše na obali. Brzim
pokretima odvajao bi potom stražnje noge od trupova. Zlatna krv curela mu je
niz ruku.
Iznad glave kričale su ptice.
Fagori su odnosili noge i trupove nazad do čamca.
Zatim je usledila još jedna runda ubijanja. U međuvremenu su Pasharitidi
doneli sanke sa broda. Četiri krupna fagora dohvatiše kaiševe i izvukoše ih na
obalu. Pozvaše i Sartorilrvrasha da pođe s njima.
„Malo ćemo vas provozati da vidite okolinu”, reče Jeseratabar,
osmehnuvši se stisnutim usnama. On pomisli kako su se poslužili tim
izgovorom da bi odložili povratak na brod. On im se pridruži i pođe ukorak s
njom.
 Dočeka ih snažan miris gumna. Flambrezi su galopirali unaokolo kao da
se ništa nije dogodilo, dok su se bele ptice otimale o otpatke. Prateći sanke,
ljudi su se peli uz padinu. Ugledali su i druge životinje koje su podsećale na
flambrega, ali sa kovrčavijim, sivljim krznom i prstenastim rogovima. To su
bili jelci. Dienu Pasharatid bahato primeti da je trebalo loviti jelke, a ne
flambrege. Jer je crveno meso bolje od žutog.
Niko ništa ne reče na to. Sartorilrvrash okrznu pogledom Ioa. Izraz
njegovog lica bio je nedokučiv. Kao da je u mislima bio jako daleko. Da nije
možda mislio na kraljicu?
Penjali su se između ogromnih gromada koje su za sobom ostavili glečeri
koji su nestali. Na pojedinim gromadama bila su urezana drvena imena i
datumi, onih osuđenika koji su želeli da budu upamćeni.
Družina stiže do ravnijih predela. Duboko dišući, pređoše pogledom
preko okoline. Dva broda ležala su na rubovima crnog pojasa vode do koga se
spustilo crno nebo. Tu i tamo videli su se mali ledeni bregovi; neke je
zahvatila struja i oni su se brzo kretali prema mračnim daljinama; čovek ih je
lako mogao zameniti za jedra. Ali unaokolo nije bilo drugih živih bića.
S druge strane prostirao se Loraj, koji je prelazio u Cirkumpolarne oblasti.
Magla se još nije bila sasvim razišla, ali nazirala se gotovo bezoblična
ravnica. I sama ta pustoš bila je na neki način veličanstvena. Ispod njihovih
nogu, nije rasla trava, i tle je bilo izgaženo hiljadama i hiljadama kopita.
„Ove ravnice pripadaju flambrezima, jelcima i džinovskim jelcima”, reče
Dienu Pasharitid. ,,I ne samo ravnice, već cela zemlja.”
„To nije mesto za muškarce i žene”, primeti Io Pasharatid.
„Flambrezi i jelci liče jedni na druge, ali se ipak anatomski razlikuju”,
dodade Odi Jeseratabar. „Jelci su nekrogeni. Mladunčad se rađa iz njihovih
leševa i hrani crkotinama umesto mlekom. Flambrezi su viviparni.”
Sartorilrvrash ne reče ništa. Još nije mogao da se pribere posle prizora
klanja na obali. Puške su i dalje pucale. Brod je pristao u Zaliv prognanih da
bi se snabdeo svežim mesom.
Četiri fagora sada su vukla četiri ljudska bića u sankama. Pokazalo se da
je ravnica raskvašena, izrovana barama i kaljugama. Sporo su napredovali. Na
severu su se protezala niska brda boje senfa čiji su bokovi bili posuti
patuljastim omorikama i ostalim drvećem otpornim na mraz. Drveće je manje
uspevalo u ravnici, gde su se njihove grane povijale pod težinom nespretnih
ptičijih gnezda, sagrađenih od štapova i nanetog drveća. Lišće na drveću bilo
je zamrljano belim kapima.
 Brodovi i more nestaše s vidika. Vazduh je bio hladan, i u njemu se manje
osećao miris mora. Tle je pritiskao smrad životinja koje su trulile. U daljini
zamre pucnjava. Gotovo ceo sat putovali su ćuteći, uživajući u prostranstvu
koje ih je okruživalo.
Admiral-vojni savetnik naredi da se zaustave pored jedne izbrazdane
žutosmeđe gromade. Iziđoše iz sanki, radvojiše se i nastaviše da hodaju šireći
rake. Gromada se nadnosila nad njima. Čulo se jedino kreštanje ptica i
hujanje vetra dok iz daljine do njih ne dopre neka tutnjava.
Sartorilrvrash je pomislio da se to negde u daljini odronjava kakav lednik.
Prestao je da misli na to uživajući u osećanjii da pod nogama ponovo oseća
čvrsto tlo. Međutim, žene se zabrinuto zgledaše i bez reči popeše na vrh
gromade. Osmotriše predeo i počeše uzbuđeno da viču.
„Živinčadi, dovucite te sanke ispod stene”, doviknu na Hurdu jeziku Odi
Jeseratabar fagorima.
Tutnjava se pretvori u grmljavinu. Grmljavina je izvirala iz tla, odasvud.
Nešto se dešavalo sa niskim padinama na zapadu. Kretale su se. Pošto ga je
obuzeo užas kakav obuzima čoveka kada se suoči sa nekim prirodnim
događajem koji prevazilazi njegovu maštu, Sartorilrvrash potrča prema steni i
poče da se penje na nju. Io Pasharitid mu pomože da se dokopa ispupčenja na
kome je bilo mesta za svo četvoro. Fagori su stajali uz gromadu dok su im
bale curile iz nosnih otvora.
„Ovde ćemo biti sigurni dok ne prođu”, reče Odi Jeseratabar. Glas joj je
podrhtavao.
„Šta je to?” upita Sartorilrvrash.
Kroz slabu izmaglicu, cela pozadina se izdigla poput ćilima i krenula
Prema njima. Jedino su mogli ćuteći da posmatraju. Čilim se pretvorio u
stampedo flambrega koji su napredovali u širokom frontu.
Sartorilrvrash pokuša da ih prebroji. Deset, dvadeset, pedeset, stotinu…
nemoguće. Front kojim su se kretali bio je čitavu milju širok… dve, pet milja
širok i njime se kretalo jedno krdo životinja za drugim. Beskrajni redovi jelka
i flambrega približavali su se kroz ravnicu u kojoj se uzdizala njihova
gromada.
Podrhtavalo je tle, stena, sam vazduh.
Ispruženih vratova, zažarenih očiju, dok im je pljuvačka slobodno tekla
kroz otvorena usta, životinje su se približavale. Gromada je razdvajala krdo
koje se, kada bi je zaobišlo, ponovo spajalo i nastavljalo dalje. Beli lešinari
jedrili su iznad njih prateći ih, tek povremeno zamahnuvši krilima.
 Četiri ljudska bića, obuzeta uzbuđenjem, raširiše ruke. počeše da vrište,
mašu, veselo ih pozdravljaju.
Ispod njih nalazilo se more kopitara koje se prostiralo sve do obzorja. Ni
jedna jedina životinja nije podigla pogled prema ljudskim bićima koja su
gestikulirala; svaka od njih je znala da je čeka smrt ako samo na čas izgubi
korak.
Oduševljenje ljudi ubrzo splasnu. Svo četvoro sedoše, zbivši se jedno uz
drugo. Gledali su oko sebe sa sve većom ravnodušnošću. Krdo je i dalje
prolazilo. Bataliks se podigao, Bataliks je zašao u koncentričnim krugovima
svetlosti. I dalje nije bilo ni pomena kraju krda. I dalje je prolazilo na hiljade
životinja.
Pojedini flambrezi su se odvojili od krda i sada ih je bila puna plaža.
Ostali su pravo odlazili u more. Drugi su kao u transu galopirali preko stenja
u smrt. Glavnina životinja tutnjeći se spustila niz jednu padinu i popela uz
drugu te nastavila ka severoistoku. Časovi su prolazili. Životinje su
nastavljale monotono da tutnje.
*
Iznad njih, veličanstvena zavesa svetlosti se podigla i zasijala, penjući se
ka zenitu. Ali ljudska bića zahvati očajanje: život koji ih je ranije onako
oduševio sada ih je naterao da se snužde. Šćućurili su se na ispustu. Četiri
fagora stajala su priljubljena uz stenu, stavivši sanke ispred sebe radi zaštite.
Frejr je tonuo ka obzoiju. Počela je da pada kiša, u početku nekako
nesigurno. Svetla nad njima se pogasiše, dok je kiša nastavila sve jače da
pada, natapajući tle i menjajući zvuk topota kopita.
Ledena kiša padala je satima. Kada je uhvatila zalet, postala je neumitna i
monotona kao i promicanje krda.
Tama i buka izdvojili su malo Sartorilrvrasha i Odi Jeseratabar od drugo
dvoje. Oni se pribiše jedno uz drugo tražeći zaštitu.
Topot životinja i elemenata ga ophrva. On čučnu oslonivši čelo o bok
admirala, očekujući smrt, razmišljajući o svom životu.
Usamljenost je bila kriva za sve, pomisli on. Namerna usamljenost koja
ga je pratila kroz ceo život. Dopustio sam sebi da se otuđim od braće.
Zapostavio sam ženu. I sve zato što sam bio tako usamljen. Moja učenost
proishodi iz tog groznog osećanja usamljenosti: svojom učenošću samo sam
se jos više otuđio od drugova. Zašto? Šta me je to spopalo?
I zašto sam tako dugo podnosio JandolAnganola? Da li sam i kod njega
uočio nemir sličan mome? Divim se JandolAnganola.. on pušta bol da izbije
na površinu. Ali kada se mene dočepao to je nalikovalo silovanju. To ne mogu
da mu oprostim, kao ni namernu obest zbog koje je spalio moje knjige. Spalio
je moju odbranu. On bi spalio čitav svet da može…
Sada sam drugačiji. Više nisam usamljen. Biću drugačiji ako se izbavimo.
Dopada mi se ova žena Odi. Pokazaću to.
I negde u toj sablasnoj divljini života pronaći ću načina da unizim
JandolAnganola. Godinama sam gutao uvrede, hranio se gorčinom. Sada…
još nisam suviše star… pobrinuću se da ga unizim za dobrobit svih. On je
mene unizio. Ja ću njega. To baš nije otmeno, ali ja više nisam otmen.
Otmenost je za ološ.
On se nasmeja, a od hladnoće mu se slediše prednji zubi.
Otkrio je da Odi Jeseratabar plače i to verovatno već izvesno vreme. On
je odvažno privuče k sebi i približi svoj obraz uz njen. Svaki inč koji je
prevalio pomerajući se, bio je propraćen beskrajnim topotom preko tamnog
prostranstva.
On stade da je teši šapatom.
Ona se okrenu tako da su im se usne gotovo dodirivale. „Na mene pada
krivica za ovo.
Rekla je još nešto, ali njene reči su se izgubile u oluji. On je poljubi. Bio
je to gotovo poslednji voljni gest koji mu je preostao. Kroz telo mu prostruja
toplina.
Putovanje koje ga je odvelo od JandolAnganola izmenilo ga je. On je
ponovo poljubi. Ona mu uzvrati poljubac. Okusiše kišu na usnama jedno
drugog.
Uprkos neudobnom položaju u kome su se nalazila, ljudska bića zapadoše
u neku vrstu kome. Kada se probudiše, kiša je još samo sipila. Stado je i dalje
prolazilo pored stene. I dalje se protezala od onog obzorja do drugog. Morali
su da isprazne mehurove čučeći na jednom kraju ispusta. Dok su spavali,
fagori i sanke su bili zbrisani. Ništa nije ostalo.
Probudila ih je, u stvari, navala muva koje je krdo donelo sa sobom. Kako
je u stampedu učestvovalo više vrsta životinja, tako je s njim stiglo i više vrsta
muva; a sve vrste bile su u stanju da piju krv. Na hiljade ih se spustilo na
ljudska bića, koja su morala da se šćućure na gomilu i da se pokriju
kapuljačama i kedrantima. I najmanji komadić kože koji bi ostao nepokriven
istog časa bi bio preplavljen muvama koje bi iz njega sisale krv dok ne bi
prokrvario.
Ležali su jadni i ukočeni, dok se ogromna gromada pod njima tresla kao
da i dalje putuje na ledniku koji ju je ostavio u ravnici. Prošao je još jedan dan
Još jedan dan i još jedna noć.
Bataliks je ponovo otišao da osmotri ovaj kišni magloviti prizor. Konačno
je najezda krda jenjala. Glavnina je prošla. Prolazili su još oni koji su zaostali,
najčešće ženke flambrega sa mladuncima. Smanjila se i najezda muva. Iz
pravca severoistoka još se čula tutnjava krda koje je prošlo. Mnogi flambrezi
još su tumarali duž obale.
Tresući se, ukočenih udova, ljudska bića skliznuše na tlo. Ništa im drugo
nije preostalo nego da se pešice vrate do obale. Posrćući krenuše napred sa
životinjskim mirisom u nozdrvama i muvama koje su im celim putem
dosađivale. Išli su ćuteći.
Brod je nastavio plovidbu. Napustili su Zaliv prokletih. Ono četvoro koji
su se nasukali usred stampeda ležali su ispod palube u groznici izazvanoj
ujedima muva.
Kroz Sartorilrvrashov um u delirijumu krdo je nastavilo da bez prestanka
putuje, prekrivajući ceo svet. Stvarnost prisustva tog mnoštva stalno je bila
priiutna ma koliko da se protiv nje borio. Ostala je čak i kada se oporavio.
Čim je dovoljno ojačao uputio se bez ikakve prethodne najave da
porazgovara sa Odi Jeseratabar. Admiralu-vojnoj sveštenici bilo je drago što
ga vidi. Prijateljski ga je dočekala, pa mu je čak pružila i ruku koju on
prihvati.
Sedela je na svom ležaju prekrivenom jedino crvenim čaršavom, dok joj
je svetla kosa razbarušeno pokrivala ramena. Bez uniforme je izgledala još
mršavija, ali pristupačnija.
„Svi brodovi koji plove na daleko svraćaju u Zaliv Prokletih”, reče ona.
„Da bi se snabdeli hranom, uglavnom mesom. U esnafu sveštenika-mornara
ima malo vegetarijanaca. Riba. Foke. Krabe. Već sam videla stampedo
flambrega. Trebalo je da budem opreznija Privukli su me. Šta mislite o
njima?”
I pre je primetio tu njenu naviku. Dok je oko sebe plela čaroliju sibiškim
rečenicama, iznenada bi postavila kakvo pitanje da zbuni slušaoca.
„Nisam znao da na svetu ima toliko životinja.”
„Ima ih više no što možete i zamisliti. Više no što bilo ko može/sme da
zamisli. Žive posvuda oko velike ledene kape, u ogoljenoj Cirkumpolamoj
oblasti. Ima ih na milione. Milione miliona.”
Uzbuđeno se smešila. To mu se dopadalo. Kada bi se smešila shvatao je
koliko je bio usamljen.
 „Pretpostavljam da smo prisustvovali njihovoj seobi.”
„Ne, koliko mi je poznato. Spuštaju se do vode, ali ne ostaju. Putuju
tokom cele godine, ne samo u proleće. Možda ih je na ovaj put nagnalo
očajanje. Imaju samo jednog neprijatelja.”
„Vukove?”
„Ne vukove.” Ona mu se iskezi poput kakvog vuka, zadovoljna što ga je
uhvatila u nečemu što ne zna „Muve. To jest jednu vrstu muva. Ta je muva
velika poput nokta na mom palcu. Ima žute pege… ne možete je zameniti za
neku drugu. Polaže jaja u kožu kukavnih bovidaa. Kada se larve izlegu,
probijaju se do krvotoka i uglavnom se smeštaju u džepovima ispod kože na
leđima. Tu rastu, stvarajući ispupčenja poput kakve poveće voćke koje se na
kraju rasprsne i one popadaju na zemlju da otpočnu novi životni ciklus.
Gotovo svaki flambreg koga ubijemo ima te parazite… često i po nekoliko.
Videla sam pojedine životinje kako užasnute jure dok ne padnu od
iscrpljenosti, ili kako se bacaju sa visokih stena, samo da bi umakle pred
žutom prugastom muvom.”
Blagonaklono ga je posmatrala, kao da joj ovo pričinjava neko unutrašnje
zadovoljstvo.
„Gospođo, bio sam šokiran kada su vaši ljudi ubili nekoliko ženki tamo
na obali. Sada shvatam da je to bila sitnica. Prava sitnica.”
Ona klimnu.
„Flambrezi su prirodna sila. Beskrajna. Beskrajna. U poređenju s njima
čovečanstvo je ništavno. Koliko je poznato, danas Sibomal naseljava dvadeset
pet miliona stanovnika. A flambrega na ovom kontinentu ima mnogo puta
toliko… možda hiljadu puta toliko. Flambrega ima koliko i drveća. Smatram
da je Helikonija nekada naseljavala samo ta stoka i te muve, koje su bez
prestanka jurile kontinentima, dok su bovidae stalno iznova podnosili tu muku
i stalno iznova pokušavali da je izbegnu.”
Pred tom vizijom oboje ućutaše. Sartorilrvrash se vrati u svoju kabinu. Ali
nekoliko časova kasnije. Odi Jeseratabar ga potraži. Bilo mu je neprijatno što
mora da je primi u svojoj smrdljivoj rupi.
„Da li vas je moja priča o nebrojenim flambrezima oneraspoložila?” upita
ga ona sa nedvosmislenom koketerijom.
„Naprotiv. Oduševljen sam što sam sreo nekoga poput vas, ko se zanima
za način odvijanja stvari na ovom svetu. Voleo bih da su nam one
razumljivije.”
„U Sibornalu se o njima zna više no bilo gde drugde.” Zatim je odlučila
da malo ublaži svoje hvalisanje, pa je dodala: „Možda je to zato što smo
izloženi većim sezonskim promenama nego vi u Kampanlatu. Vi Borlienci
možete tokom Leta zaboraviti na Veliku zimu. Čovek se ponekad plaši/stalno
plaši kada je sam, da će svi ljudi nestati ako Veir-zima postane samo za
nekoliko stepeni jača. Preživeće samo fagori i bezbroj bezumnih flambrega.
Možda su ljudi samo… privremena slučajnost.”
Sartorilrvrash ju je posmatrao. Pustila je kosu da joj slobodno pada preko
ramena. ,,I sam sam o tome razmišljao. Mrzim fagore, ali oni su postojaniji od
nas. Ipak, sudbina ljudi je bolja od sudbine flambrega koji večito moraju
nekuda da beže. Mada i mi imamo svoje ekvivalente žutoj prugastoj muvi.. ”
Zastao je, želeo je da čuje još nešto od nje, želeo je da ispita njenu
inteligenciju i osećajnost. „Kada sam prvi put ugledao flambrege, pomislio
sam da veoma mnogo liče na dvobridaše.”
„Veoma, i to u dosta pogleda. E pa, prijatelju, važite za učena čoveka.
Kakve zaključke izvlačite iz te sličnosti?” Testirala ga je, što se moglo
zaključiti na osnovu njenog prijatnog zadirkivanja: Sedoše jedno pored
drugog na njegov ležaj.
„Madiji liče na nas. Isto kao i Nonadadi i Drugi, mada mnogo manje. Čini
se da ne postoji nikakva porodična veza između ljudi i Madija, mada iz veze
Madija i čoveka pokatkad može da na svet dođe prinova. Primer je princeza
Simoda Tal. Nikada nisam čuo da su se fagori parili sa flambrezima.” On se
suvo nasmeja nesiguran u ono što je upravo rekao.
„Pretpostavimo da je njegovo božanstvo genetika koje je nas oblikovalo
stvorilo i porodičnu vezu, kako je vi zovete, između ljudi i Madija? Da li biste
onda prihvatili činjenicu da je postojala veza između flambrega i fagora?”
„To bi se moralo eksperimentalno dokazati.” Umalo nije počeo da joj
objašnjava eksperimente vezane za rasplođavanje koje je obavljao u
Matrasilu, ali ipak odluči da tu temu sačuva za neki drugi put. „Genetska
povezanost podrazumeva spoljašnju sličnost. Fagori i flambrezi imaju zlatnu
krv kao zaštitu od hladnoće…”
„Nema dokaza bez eksperimenta. Ja ne verujem poput većine ljudi da je
bog Azoiaksis svaku vrstu stvorio posebno.” Ovo je izgovorila tišim glasom.
„Verujem da razgraničenja vremenom izblede, kao što će i granica između
ljudi i Madija postati još bleđa kada se vaš JandolAnganol oženi Simodom
Tal. Shvatate na šta ciljam?”
Nije li ona u potaji bila ateista kao i on? Na Sartorilrvrashovo
zaprepašćenje, on od te pomisli oseti erekdju. „Recite mi.”
„Istina je da nisam čula kako je iko video fagore i flamberge da se pare.
Međutim, ubeđena sam da nekada na ovom svetu nije bilo ničeg drugog do
flamberga i muva… bili su bezumni i mnogobrojni. Genetskom promenom od
flamberga su se razvili dvobridaši. Oni su njihova poboljšana verzija. Šta
mislite o tome? Da li je to moguće?”
„Možda između njih postoji nekoliko sličnosti, ali one su mahom
površinske, osim boje krvi. Isto tako možete reći da postoji sličnost između
ljudi i fagora jer i jedni i drugi govore. Fagori hodaju uspravno poput nas.
Imaju neku vlastitu inteligenciju. Flambrezi nemaju ništa slično… osim ako
ne mislite da je njihovo galopiranje tamo-amo preko kontinenta odraz
inteligencije.”
„Sposobnost fagora da hodaju uspravno i koriste se jezikom nastala je
posle njihovog razdvajanja. Zamislite da su se fagori razvili iz grupe
flambrega koja je… koja je pronašla mogućnost da izbegne beskonačnu
jurnjavu kao način da se otarasi muva.”
Uzbuđeno su zurili jedno u drugo. Žudeo je da ispriča Odi o svojim
otkrićima vezanim za hoksnije.
„Kakva mogućnost?”
„Skrivanje u pećinama, na primer. Zavlačenje pod zemlju. Oslobođeni
muva, razvili su inteligenciju. Ispravili su se da bi videli što dalje, a zatim
oslobodili prednje noge da bi mogli da se služe oruđima. Jezik se u mraku
razvio kao zamena za vid. Jednog dana pokazaću vam svoj esej o toj temi.
Niko ga drugi nije video.”
Nasmejao se kada je počeo da razmišlja o flambrezima koji izvode takve
stvari.
„Nije to trajalo samo jedno pokolenje, dragi prijatelju. Već mnogo
pokolenja. Bezbroj pokolenja. Pametniji pobeđuju. Nemojte se smejati.” Ona
poče da pljeska rukama. „Ako se to nije dogodilo u prošlosti, dopustite mi da
vas ovo pitam. Kako to da trudnoća kod gilota traje jednu Bataliksovu
godinu… isto kao i kod ženki flambrega? Zar to ne dokazuje njihovu
genetsku povezanost?”
Nastavivši sa plovidbom, dva broda prođoše pored skromnih luka na
krajnjem jugu Loraja, koje se nalaze u tropima. Iz luke Ljivibir isplovila je
karavela od šest stotina tona po imenu Dobra nada da se pridruži Zlatnom
prijateljstvu i Jedinstvu. Predstavljala je lep prizor sa jedrima obojenim u
vertikalne pruge. Sa broda predvodnika oglasio se top u znak pozdrava, a
mornari su zaklicali. Na praznom okeanu, tri lađe predstavljale su mnogo više
od dve.
Pucnjavom su obeležili i trenutak kada su stigli do najzapadnije tačke na
svom putu, 29. stepen istočne geografske dužine. Vreme - deset do dvadeset
pet. Frejr je zašao za obzorje, povlačeći za sobom i sjaj boje kajsije koji je
ostao u visini. Taj sjaj je rastakao obzorje i činilo se da zrači iz magličaste
vode. Označavao je grob iz koga će se veliko sunce malo kasnije podići.
Tamo negde, sakrivena u tom sjaju nalazila se sveta zemlja Šivenink; negde u
Šiveninku, visoko u planinama koje se protežu od mora do Sevemog Pola,
nalazio se Veliki točak Karnabara.
Rog najavi Sve šake. Brodovi se okupiše. Izgovorene su molitve, svirala
je muzika, svi su se stojeći molili sa prstom na čelu.
Iz kajsijaste izmaglice izroni jedro. Svetlost se poigravala njime, tako da
se čas pojavljivalo, a čas nestajalo poput kakve vizije. Oko njegovih katarki
kričale su ptice, koje su se udaljile od kopna.
Brod je bio sav beo, s belim jedrima i sveže oribanim trupom. Kada im se
približio, ispalivši hitac iz topa u znak pozdrava, videše da je to karavela,
nimalo veća od Dobre nade; ali na velikom jedru imala je veliki hierogram
koji je predstavljao samo Točak, sa unutrašnjim i spoljašnjim krugovima
spojenim talasastim linijama. To je bio Vajabarski molitelj, tako nazvan
prema glavnoj luci u Šiveninku.
Četiri broda približiše se jedan drugome, poput četiri goluba koja su se
spustila na granu. Admiral-vojna sveštenica lično je izdavala naređenja
otresitim glasom. Jarboli na pramcima se okrenuše, konopci zaškripaše,
prednja jedra se napeše. Mala flota krenu prema jugu.
Boja vode postala je tamnije plava. Brodovi su za sobom ostavljali
Panovalsko more i počeli da ulaze sa severa u nepregledni Klimentov okean.
Odmah ih je zahvatilo nevreme. Dosta su se namučili boreći se protiv talasa
visokih poput kakve planine, opasnih oluja za vreme kojih ih je bombardovao
džinovski grad. Danima nisu videli sunce.
Kada su konačno dospeli do mirnijih voda, Frejrov zenit nalazio se niže
nego ranije, a Bataliksov nešto više. I.evo od brodova nalazile su se stene
kampaniatskog najzapadnijeg utvrđenja, Kejp Findovela. Kadu su obišli
Findovel uplovili su u najbliže sidrište na obali ovog tropskog kontinenta, da
bi se tamo odmorili dva dana. Stolari su popravili štetu koju je pričinila oluja,
članovi Esnafa sveštenika mornara krpili su jedra ili plivali u toploj laguni.
Bilo je veoma prijatno videti muškarce i žene kako se nagi zabavljaju u
vodi… puritanski Sibomalci ponašali su se neobično smeono ovom
prilikom… tako da je čak i Sartorilrvrash ušao u vodu samo u svilenim
gaćama.
Dok se nešto kasnije odmarao na plaži, zaklonivši se od oba sunca,
posmatrao je plivače kako jedan po jedan izlaze. Dosta članova posade Dobre
nade sačinjavale su čvrsto građene žene. Uzdahnuo je za svojom mladošću. Io
Pasharitid iziđe iz vode u blizini i tiho mu reče: „Kad bi sad ovde samo bila
još ta divna kraljici nad kraljicama, a?”
„Šta bi onda bilo.” Nastavio je da posmatra vodu, nadajući se da će se Odi
pojaviti naga.
Pasharitid ga munu u rebra na čisto Sibornalski način.
„Šta bi onda bilo, pitate? E pa onda bi ovaj tobožnji raj bio pravi raj’.’”
„Pretpostavljate li da ova ekspedicija može da pokori Borlien?” „Toliko
sam siguran da bih se kladio u sav ratni plen. Organizovani smo i naoružani
onako kako to snage JandolAnganola nikada neće biti.” „Znači, onda će
kraljica pasti pod vaš nadzor.”
„To mi je već palo na pamet. Šta mislite zašto sam inače s toliko
oduševljenja krenuo u ovaj rat? Ne treba mi Otasol, ti stari jarče. Ja želim
kraljicu MirdemIngalu. I nameravam da je dobijem.”
 ZATOČENICI KAMENOLOMA
Čovek je koračao sa zavežljajem privezanim za jedno rame. Na sebi je
imao iscepanu uniformu. Žarila su ga oba sunca. Potoci znoja natapali su mu
tuniku. Hodao je na slepo, retko podižući pogled.
Prolazio je kroz opustošenu oblast džungle u Čvart visinama istočnog
Randonana. Svuda oko njega videli su se pocrneli panjevi i polomljeno
drveće; većina se još pušila. Taj se čovek svega nekoliko puta osvrnuo oko
sebe, i uvek bi ugledao samo trag i pocmeli predeo. U daljini su se uzdizali
stubovi sivog dima. Možda su tropske vrućine izazvale požar. Ili je možda
varnica iz fitiljače izazvala smrt milion stabala. U toj oblasti su se bitke vodile
mnogo tenera. Vojnici i top su otišli, a sa njima i vegetacija.
Celokupno čovekovo držanje izražavalo je umor i poraz. Ali on je išao
dalje. Jednom se spotakao, kada je jedna od njegovih senki izbledela i nestala.
Crni oblak koji se kotrljao zaklonio je Frejr. Nekoliko minuta kasnije
progutao je i Bataliks. A onda se spustila kiša. Čovek je pognuo glavu i
nastavio da korača. Nigde unaokolo nije bilo nikakvog zaklona; šta je drugo
mogao do da se preda na milost i nemilost prirodi.
Pljusak se nastavio, postajući sve jači posle svake iznenadne provale.
Pepeo je šištao. Sve je više i više nebeskih rezervi uzimalo učešća, nalik na
ubacivanje novih snaga u bitku.
Naredna taktika koju je nebo upotrebilo bila je bombardovanje ledom.
Grad natera umornog čoveka u trk. Iskoristio je jedno šuplje stablo da se
koliko-toliko sakrije. Oslonivši se leđima o drvo koje se raspadalo, on poruši
utvrđenje rikibaka. Pošto su ostali bez svoje male tvrđave, račići stadoše da se
penju kroz pravu Takisu od tečnog pepela, tražeći sklonište svojim malenim
antenama.
Potpuno nesvestan ove katastrofe, čovek je zurio ispred sebe ispod oboda
svog šešira, teško dišući. Kroz tamu je posrćući prošlo nekoliko prilika. To su
bili ostaci njegove vojske, nekada slavne borlienske Druge armije. Jedan
čovek je prošao na nekoliko inča od njegovog panja, izgubljenog izgleda i sa
ranom koja se otvorila pod udarima grada. Čovek u zaklonu zaplaka. Nije bio
ranjen, samo je na slepoočnici imao ogrebotinu. Nije imao prava da bude živ.
Poput deteta koga niko ne teši i njegov plač se pretvorio u iscrpljenost;
zaspao je uprkos udarima grada.
Snovi koji su mu okončali san bili su puni grada Osetio je njegovu žestinu
na obrazu, probudio se i video da je nebo ponovo vedro. Ustao je, iako ga je
kamenje i dalje udaralo po licu, vratu. Dok je ljutito dahtao, jedan kamen mu
ulete u usta. On ga ispljunu, iznenađeno se okrenuvši.
Obližnje čvornovate biljke slične metli bile su spaljene. Vatra je otvorila
njihove tučkove, i seme je na plamenu sazrelo. Na vrućini novog dana,
tučkovi su počeli da pucaju. Proizvodili su jedva čujnu buku, nalik na
razdvajanje vlažnih usana. Seme je letelo na sve strane. Tlo posuto pepelom
biće veoma plodna za rast.
On se nasmeja, iznenada veoma zadovoljan, Šta god da ludo čovečanstvo
izmisli, priroda je nastavljala svojim nepoverljivim putem. A on će nastaviti
svojim. Potapšao je mač, namestio šešir, pričvrstio zavežljaj i nastavio prema
jugoistoku.
Opustošenu oblast napustio je oko podne. Put je krivudao nizbrdo kroz
guštaru šoatapraksija. Tokom vekova, drum kojim su išli vojnici naizmenice
je bio reka, isušeno korito, ledena pruga, stočna staza i široki put. Niko više
nije znao šta je sve bilo. Uz njegove rubove raslo je kržljavo cveće; neko je
niklo od semena biljaka donetih iz daleka. Rubovi su se sa obe strane izdigli.
Posrtao je između njih, jer su mu se stopala klizala po šljunku. Kada je
šljunak konačno postao sasvim sitan, ispod obronka brda, on ugleda kolibe u
poljima.
Pogled na njih nimalo ga ne uteši.
Polja već dugo nisu bila obrađivana. Kolibe su bile napuštene. Mnogi
krovovi su se urušili, ostavivši zidove da poput šaka pokazuju prema nebu.
Obe strane puta bile su obrasle grmovima koji su se povijali od težine
podignute prašine. Prašina se raširila i preko graničnih polja, preko koliba i
pomoćnih zgrada, preko napuštenog prtljaga koji je ostao razbacan unaokolo.
Svuda je preovlađivala ista sivkasta nijansa, kao da je sve bilo napravljeno od
istog materijala.
Samo je jedna velika vojska u prolazu mogla da podigne toliko prašine,
razmišljao je čovek s zavežljžajem. Ta vojska je bila njegova. Druga armija je
tada marširala napred u bitku. On se sada vraćao nemo iz poraza.
Koraci mu zamreše. General Hanra TolramKetinet spuštao se niz zavojitu
ulicu. Iz ruševina proviri nekoliko pobeglih fagora. Njihova duguljasta lica
nalik na maske bila su bezizražajna. Nije se sećao ovog sela; bilo je to samo
još jedno selo kroz koje su promarširali u nekom toplom danu kojih je bilo na
pretek. Kada je stigao do kraja ulice i svetog stuba koji je označavao lokalnu
zemljišnu oktavu, on ugleda žbunasto šiblje za koje pomisli da ga se seća,
šiblje od koga su njegovi vojnici pomislili da je neprijatelj. Ako je bio u
pravu, iza njega se nalazila jedna poveća seoska kuća u kojoj je odspavao
nekoliko časova.
 Kuća je ostala nedirnuta. Bila je okružena pomoćnim zgradama koje je
vatra oštetila.
TolramKetinet zastade kod kapije i zagleda se unutra. I u dvorištu i u kući
carevala je tišina koju je narušavalo samo zujanje muva. On krenu napred sa
mačem u ruci. U otvorenoj štali ležala su dva mrtva hoksnija, čija su tela bila
crna od muva. Njihov smrad dopre mu do nozdrva.
Frejr je bio visoko, Bataliks već na zalasku. Splet senki davao je kući
sumoran izgled dok je koračao prema njoj. Prozori su bili prekriveni slojem
prašine. Prisetio se da je tu stanovala jedna seljanka sa četvoro male dece.
Nije bilo muškarca. A sada je tu zujala samo tišina.
On spusti svoj zavežljaj pored prednjih vrata i nogom ih otvori.
„Ima li koga?” Nadao se da se u sobama odmara bar neko od njegovih
ljudi.
Nije bilo odgovora. Ipak su ga njegova izoštrena čula upozorila da u
zgradi ima živih bića. On zastade u kamenom hodniku. Jedan visoki sat sa
klatnom i dvadeset pet ukrašenih časova, nemo je stajao oslonjen o zid. Sve
drugo je odisalo siromaštvom osobenim za oblasti koje su dugo u ratnoj zoni.
Izvan hodnika sve je bilo u senci.
On zatim odlučno zakorači napred, niz prolaz i uđe u kuhinju sa niskom
tavanicom.
U kuhinji je stajalo šest fagora. Bili su nepomični, kao da su ga čekali da
se vrati. Iz tame su im sijale tamnoružičaste oči. Iza njih, kroz prozor, video
se pojas svetloružičastog cveća; obasjani suncem, obrisi zveri izgledali su
nekako neodređeni. Žuti odrazi prekrivali su im ramena, izdužene jagodične
kosti. Jedna beštija zadržala je rogove.
Krenuli su na njega, ali TolramKetinet je bio spreman. Još u hodniku ih je
nanjušio. Imali su koplja, ali on je bio vešt mačevalac. Bili su hitri, ali su
jedan drugome smetali. Zarivao im je mač ispod rebara, tamo gde je znao da
im se nalazi edr Samo je jedan od dvobridaša stigao da zamahne kopljem. On
mu jednim jedinim udarcem odseče podlakticu. Poteče zlatna krv. Soba se
ispuni njihovim teškim bolesnim zadahom. Svi umreše ne ispustivši ni glasa.
Kada su popadali, on pogleda njihove oznake i uveri se da su svi do
jednoga bili nekada odani pripadnici njegove straže. Iskoristili su priliku koja
im se ukazala kada su Frejrovi sinovi izgubili kontrolu i vratili se svojim
pređašnjim navikama. Kakav manje oprezan vojnik upao bi u njihovu zasedu.
Jednom se to nedavno i dogodilo. U stražnjem delu kuhinje, raskrečen preko
stola, ležao je neki borlienski kaplar sa uredno istrgnutim grkljanom.
 TolramKetinet se vrati u dvorište i osloni o topao spoljašnji zid. Posle
kraćeg vremena više nije osećao gađenje. Stajao je udišući topao vazduh dok
ga iz dvorišta ne otera smrad obližnje truleži.
Ovde nije mogao da se odmori. Kada je malo povratio snagu, on pokupi
svoj zavežljaj i nastavi nemo da korača putem koji je vodio ka obali. Prema
moru i njegovim glasovima.
Šuma se sklopi oko njega. Put na jug vodio je između uvrnutih stubova
drveća spiraks, sa njihovim isprepletenim deblima. TolramKetinet je koračao
kroz takav jedan drvored. Ovo nije bila neka gusta džungla. Po tlu je bilo
manje rastinja, jer je do njega dopiralo vrlo malo svetlosti. Hodao je kao kroz
neku visoku zgradu, okružen zadivljujuće izrađenim stubovima.
Iznad njega širili su se ostali slojevi šume koji su delili Borlien od
Randonana. Sloj grmlja, kroz koji su ponekad propadala velika stvorenja.
Podsprat, na kome su se Drugi ljuljali i dozivali, pokatkad tresnuvši na tlo, da
ščepaju kakvu gljivu pre no što se ponovo vinu u sigurnost krošnji.
Nadstrešnica, pravi krov džungle, posut cvećem koje TolramKetinet nije
mogao da vidi, i pticama koje je jedino mogao da čuje. I sloj koji je izranjao
iznad ovog, i koga je sačinjavalo najviše drveće, bio je dom ptica grabljivica
koje su samo osmatrale, ali nisu pevale.
Kišna šuma je izgledala tako svečano da se onom ko bi ušao u nju činilo
kako je mnogo trajnija od savane ili pustinje. Ali to nije bilo tačno. Od 1825
malih helikonijskih godina koje su sačinjavale jednu Veliku godinu, razrađeni
organizam džungle bio je u stanju da se održi manje od polovine tog
razdoblja. Gledano izbliza, svako pojedinačno drvo, otkrivalo je, svom
korenu, deblu, granama i semenu, strategiju kojom se služilo da preživi u
doba kada je klima bila manje milostiva, kada će usamljeno obitavati u
pustoši kroz koju zavija vetar, ili okamenjeno čekati ispod snega.
Fauna je smatrala da se njeni različiti slojevi ne menjaju. U stvari, celo to
isprepleteno zdanje nastalo je pre svega nekoliko pokolenja kao odgovor
elementima, iskačući poput pajaca iz kutije iz razbacanih jezgara.
U ovoj hijerarhiji biljaka vladao je savršeni red koji je neobučeno oko tek
povremeno uočavalo. Sve, životinje, insekti, biljke, imalo je svoje mesto,
uglavnom je to bila vodoravna zona koju su mogli nazvati svojom. Drugi su
predstavljali retki izuzetak od tog pravila. Fagori su u toj šumi nalazili
pribežište, i često su živeli u kolibama napravljenim između korenja koje se
visoko savijalo u obliku kolena. Drugi su se priklanjali njihovom društvu
izigravajući nešto između ljubimaca i robova.
Često su naselja u kojima je živelo po desetak ili više fagora, zajedno sa
njihovim kržljavcima, bila podignuta oko osnove kakvog velikog drveta.
TolramKetinet je takva mesta zaobilazio u širokom luku. Fagorima nije
nimalo verovao, a plašio se i iznenadnog pojavljivanja njihovih Drugih, koji
bi dojurili poput pasa čuvara, kada bi se u blizini našao kakav stranac,
vitlajući štapovima.
Ljudi su se ponekad skrivali u tim naseljima. Mala koliba kakvog čoveka
mogla se videti uz… gotovo istovetnu… kolibu dvobridaša. Fagori su te ljude
očigledno prihvatili kao velike primerke Drugih. Kao da su Drugi smeđe puti,
u savezu sa fagorima, izdali dozvolu ljudima da žive u priprostom jedinstvu s
njima.
Većina tih ljudi bili su dezerteri iz jedinica Druge armije. TolramKetinet
je razgovarao s njima pokušavajući da ih nagovori da mu se pridruže. Neki su
to i učinili. Ostali su ga gađali štapovima. Mnogi su priznali da mrze rat i da
su se ponovo pridružili svom starom zapovedniku samo zato što im je bilo
dosta džungle sa njenim tajanstvenim zvucima i slabom hranom.
Posle jednog dana marša kroz kišnu šumu, ponovo su se uživili u stare
vojničke uloge i sa olakšanjem su prihvatili drevnu disciplinu zapovedništva.
Promenio se i TolramKetinet. Više nije imao držanje poraženog čoveka.
Ispravio se i povratio nešto od stare elegancije. Crte lica su mu očvrsle;
ponovo je čovek u njemu mogao prepoznati mladića. Što je imao više ljudi da
izdaje naređenja, to ih je lakše izdavao, i to su ona ispravnija izgledala. Uz
pomoć poznate ljudske osobine da se menja, postao je onakav kakvim su ga
ostali smatrali da jeste.
I tako je ta mala vojska stigla do reke Kacol.
Poneseni novim duhom, na prepad su zauzeli naselje straćara po imenu
Ordelaj. Ova pobeda im je u potpunosti povratila borbeni duh.
Među brodovima na Kacolu nalazio se i jedan koji je prevozio led pod
zastavom lordriardske kompanije za trgovinu ledom. Kada je gradić napadnut,
ta lađa, Lordriardski nespretnjaković pokušala je da utekne nizvodno, ali
presreo ju je TolramKetinet sa skupinom svojih ljudi.
Užasnuti kapetan se bunio tvrdeći kako je on neutralan i pozivao se na
diplomatsku zaštitu. On je došao u Ordelaj ne samo da trguje ledom već i da
isporuči pismo generalu Hanri TolramKetinetu.
„Znate li gde je taj general?” upita TolramKetinet.
„Negde u džungli gubi rat umesto kralja.”
Sa mačem prislonjenim uz grlo, kapetan je rekao da je poslao plaćenog
glasnika sa isporuči poruku; i s tim su njegove obaveze prestajale. Izvršio je
ono što mu je kapetan Krilio Muntras naložio.
 „Šta je pisao u pismu?” upita TolramKetinet.
Čovek se zaklinjao da ne zna. Kožna torbica u kojoj se pismo nalazilo
bila je zapečaćena pečatom kraljice nad kraljicama, MirdemIngale. Otkud je
smeo da neovlašteno dira jednu kraljevsku poruku?
„Ne bi se ti smirio dok ne otkriješ šta je pisalo u njoj. Govori,
vucibatino!”
Trebalo ga je malko ohrabriti. Kada se našao pritisnut okrenutim stolom,
kapetan je priznao da se pečat sam odlepio. Sasvim je slučajno primetio, iako
mu to uopšte nije bila namera, kako u poruci stoji da je kralj JandolAnganol
prognao kraljicu nad kraljicama u neko mesto na sevemoj obali mora Orlova,
po imenu Gravabagalinien; da ona strepi za svoj život; i da se nada kako će
joj se jednog dana ukazati prilika da ponovo vidi svog dobrog prijatelja
generala kada se srećno vrati iz rata. Molila se Akhanabi da ga sačuva od svih
nevolja.
Kada je ovo čuo, TolramKetinet poblede. Udalji se i preko ograde broda
zagleda u tamnu reku, kako mu njegovi vojnici ne bi videli lice. Iščekivanja,
strahovi, želje, sve se to u njemu probudilo. Izgovorio je molitvu da u ljubavi
ima više sreće nego što ju je imao u ratu.
Tolram Ketinetova družina ostavi izmučenog kapetana Nespretnjakovića
na obali i preuze njegov brod. Ceo dan su bančili u gradu, potom snabdeli
brod za prevoz leda zalihama, i isplovili ka udaljenom okeanu.
Visoko iznad džungle, Avernus je plovio po svojoj orbiti. Na
osmatračkom satelitu bilo je i takvih koji nisu bili upoznati sa raznorodnim
ratovima koji su se vodili na planeti ispod njih i koji su se pitali kakva je to
sila mogla da pobedi borliensku Drugu armiju. Uzalud su se naprezali da
ugledaju randonandske patriote kako se šepure što su odbili osvajače sa svog
praga.
Takva sila nije postojala. Randonanžani su bili poludivlja plemena koja su
živela u skladu sa svojom okolinom. Neke plemena gajila su žitarice. Živeli
su okruženi psima i svinjama kojima su, dok su bile male, dozvoljavali da
sisaju koju god krmaču žele. Ubijali su zbog lonca, a ne iz sporta. Mnoga
plemena su štovala Drugu armiju kao da su bogovi, mada ih to nije sprečavalo
da i ubijaju te bogove kada bi se pojavili ljuljajući se među granama njihove
velike šume koja im je bila dom. Ustrojstvo uma im je bilo takvo da su neki
od njih štovali ribu, neki drveće, menstruaciju, duhove ili pruge dvostruke
svetlosti.
U svojoj poniznosti, plemena Randonana trpela su plemena fagora, koja
su bila troma i uglavnom se sastojala od putujućih lugara i prodavača gljiva.
Fagori su, pak, retko napadali plemena ljudi, mada su bile uobičajene priče o
stalunima koji su odnosili žene ljudi.
Fagori su pravili vlastito piće, ratel. U određenim prilikama, pravili su i
jedan drugi napitak, koji su randonanska plemena zvala vulumunvun, verujući
da nastaje destilacijom soka vulu drveta i nekih gljiva. Pošto nisu bili u stanju
sami da skuvaju vulumunvun, nabavljali su ga od fagora trampom. Onda bi
slavili duboko u noć.
Tim prilikama, veliki duh se često obraćao plemenima. Nalagao im je da
iziđu iz šume i bave se sportom u Pustinji.
Plemena bi svezala svoje bogove, Druge, za stolice od bambusa i ponela
ih kroz džunglu na ramenima. Pošlo bi celo pleme, bebe, svinje, papagaji,
priti, mačke i sve drugo. Prelazili bi Kacol i ulazili u zvanični deo Borliena.
Preplavljivali bi bogata, obrađena prostranstva središnje borlienske ravnice.
To je bilo područje koje su Randodandžani nazivali Pustinja. Iznad njega
videlo se nebo; sunca su pržila. Nije bilo visokog drveća, ni gustiša, tajnih
mesta, divljih veprova, Drugih. Na tom bezbožnom mestu… posle pijanke na
kojoj bi popili preostali vulumunvun… odvažili bi se na sport, na paljenje ili
pljačku useva.
Stanovnici borlienske ravnice bili su krupni tamnoputi ljudi. Mrzeli su
blede guštere koji bi se stvorili poput duhova ni iz čega. Pohitali bi iz svojih
malih sela i odbijali osvajače bilo kakvim oružjem koje bi im došlo pod ruku.
Često bi pri tom ginuli, jer su plemena imala duvaljke iz kojih su ih gađali
pernatim trnovima čiji su vrhovi bili umočeni u otrov. Razbesneli seljaci
napustili bi svoje domove i palili šume. 1 tako je na kraju izbio rat između
Borliena i Randonana.
Neočekivani upad, odbrana, napad i protivnapad. Ovi potezi su se
izmešali u enatiodromiji koja je, u ljudskim umovima, sve vreme stvari
preokretala u njihove suprotnosti. Kada je Druga armija pregrupisala svoje
vodove u džunglom prekrivenim planinama Randonana, niski pripadnici
plemena postali su, u očima svojih neprijatelja, neverovatna vojna sila.
Ali ekspediciju TolramKetineta nije pobedila nikakva vojna sila. Plemena
su se branila tako što bi izmakla u džunglu, dovikujući kroz noć osvajačima
varvarske uvrede, onako kako su čuli Druge da to rade. Poput Drugih popeli
bi se na drveće i zasipali strelicama i mokraćom generalove ljude. Ovi nisu
mogli da se bore po propisu. To je umesto njih učinila džungla.
Džungla je bila puna boleština na koje borlienska vojska nije bila imuna.
Od njenog voća dobijali su iscrpljujuću dizenteriju, iz bazena ih je napala
malarija, dani su donosili groznicu, a insekti su prenosili svu silu parazita koja
se hranila prodirući spolja unutra ili iznutra prema spolja. Protiv ničega nisu
mogli da se bore po propisu; sve je trebalo samo preživeti. Jedan po jedan, ili
u gomilama, borlienski vojnici osipali su se u džungli. Sa njima se osipala i
ambicija kralja JandolAnganola da će slaviti pobedu u Zapadnim ratovima.
A kralj, koji je bio tako daleko od vojske koja se raspadala u Randonanu,
patio je od teškoća koje su bile gotovo isto toliko složene kao i mehanizmi
džungle. Panovalška birokaratija bila je mnogo otpornija od džungle i stoga je
trebalo više vremena da uspostavi unutrašnje veze. Kraljica nad kraljicama
napustila je prestonicu JandolAnganola pre mnogo nedelja, a njegova dozvola
za razvod nikako nije stizala iz prestonice Svetog carstva.
Što je vrućina postajala jača, Panoval je organizovao sve više hajki protiv
dvobridaša koji su živeli na njegovom tlu. Plemena fagora koja su pobegla
odatle potražila su utočište u Borlienu, i protiv želje većine stanovnika koji su
mrzeli smrdljivce i bojali ih se.
Kraljeva osećanja bila su promenljiva. U govoru održanom pred
skritinom, pozdravio je izbeglice, obećavši im zemlju u Kosgatu na kojoj će
im biti dozvoljeno da se nastane ako stupe u vojsku i bore se za Borlien. Na
taj način bi te pridošlice jeftino obrađivale Kosgat, koji je sada bio bezbedan
od Darvlišove senke, i uspešno bile odvojene od Borlianaca.
Na ovu ljudsku ruku pruženu fagorima niko u Panovalu ili Oldorandu nije
blagonaklono gledao, tako da je ponovo bilo odloženo izdavanje dozvole za
razvod.
Ali JandolAnganoI je bio zadovoljan sobom. Dovoljno je trpeo i želeo je
da umiri svoju savest.
Obukao je svetli žaket i pošao da obiđe oca. Ponovo je sišao zavojitim
putevima palate i prošao kroz čuvana vrata, do ćelija u kojima je držao starca.
Odaje tamnice učiniše mu se vlažnijim no ikad. JandolAnganoI zastade u
prvoj odaji koja je nekada služila kao mrtvačnica i soba za mučenje. Obavi ga
tama. Zvuci spoljašnjeg sveta su zamrli.
„Oče!” reče on. Vlastiti glas mu zazvuča neprirodno.
Zatim kroz drugu odaju prođe do treće, u koju se probijala bleda svetlost.
Trupac je tinjao kao i obično. Starac, kao i obično umotan u ćebe, sedeo je
kao i obično ispred vatre, brade oslonjene na grudi. Ovde dole se ništa već
godinama nije promenilo. Jedino što se sada izmenilo bilo je to što je
VarpalAnganol bio mrtav.
Kralj malo postaja s šakom položenom na očevo rame. Mršav, kakav je
bio, sav se ukočio.
 JandolAnganoI se udalji i stade ispod visoko postavljenog prozora sa
rešetkama. Zatim se obrati svom ocu. Lobanja sa čupavom kosom se ne
pokrenu. On ga ponovo pozva, ovog puta glasnije. Nije se pokrenuo.
„Mrtav si, zar ne?” reče JandolAnganoI prezrivo. „Još jedna izdaja…
tvorca mu, zar se nisam već osećao dovoljno bedno što je ona otišla?”
Nije bilo odgovora. „Umro si, zar ne? Otišao da bi me dotukao, ti stari
hratoče…”
On ode do ognjišta i šutirajući razbaca trupce svuda po ćeliji, ispunivši je
dimom. U svom besu, on preturi stolicu, i krhko telo njegovog oca pade na
kamen, gde ostade u istom sklupčanom položaju.
Kralj zastade nad tom sićušnom prilikom, kao da posmatra zmiju, a zatim,
sasvim iznenada, pade na kolena… ne da bi se pomolio već da bi ščepao telo
za gušu i osuo na njega bujicu reči, u kojoj je optužba da je ovo mrtvo telo
davno okrenulo majku protiv njega, tako da se njena ljubav ugasila, bila
ponovljena na mnogo načina, šišteći propraćena zlobnim primerima, dok reči
nisu zamrle i kralj ostao nadnet nad telom, okružen teškim naslagama dima.
Pesnicama je lupao po kamenom podu, a potom ostao nepomično da čuči.
Trupci razbacani po podu utrnuli su sami od sebe usled vlage. Konačno je
kralj zakrvavljenih očiju napustio to mračno mesto, hitajući uz stepenice kao
da ga neko progoni, dok se nije našao u toplijim oblastima.
Među mnogim žiteljima palate nalazila se i jedna ostarela bolničarka koja
je živela u krilu za poslugu i veći deo dana bila prikovana za krevet.
JandolAnganoI nije stupio u krilo za poslugu još od detinjstva. Ne oklevajući
pronašao je put kroz bedne hodnike i našao se pred staricom, koja skoči iz
kreveta i užasnuto se pridrža za jedan od njegovih stubova. Prestravljeno je
zurila u njega, povlačeći kosu na oči.
„Mrtav je, tvoj gospodar i ljubavnik”, reče JandolAnganol bezizražajnog
lica. „Pobrini se za pogreb.” .
Narednog dana proglašena je nedelja žalosti i Prva kraljevska
fagorijanska straža prošla je kroz grad odevena u crno.
Obični ljudi, u čijim je siromašnim životima bilo krajnje malo uzbuđenja,
umeli su brzo da procene kraljevo raspoloženje, makar iz druge ili treće ruke.
Imali su čvrste veze sa palatom, mada podzemne. Svako je znao nekog koje
poznavao nekog koje bio u kraljevoj službi; i namirisali su promenljiva
raspoloženja JandolAnganola - uzbuđenje i očajanje. Gologlavi pod suncima,
oni se okupiše na svetom tlu, gde je VarpalAnganol, uz pompu dostojnu
kralja, trebalo da bude sahranjen na svojoj oktavi zemlje.
 Službu je nadgledao arhisveštenik Kupole Težnji, BranzaBaginut Tu su
bili i članovi skritine, smešteni na postolju naročito podignutom za tu priliku i
ukrašenom stegovima kuće Anganol. Ovi dostojanstvenici su više iskazivali
neslaganje sa živim kraljem nego žal za mrtvim; ali ipak su došli, plašeći se
posledica ako ne dođu, a sa njima su bile i njihove žene iz istog razloga.
*
JandolAnganol je stajao sam pored otvorenog groba. Povremeno je
streljao pogledom unaokolo, kao da se nadao da će ugledati Robajdaja. Taj
nervozni pogled je učestao kada je telo njegovog oca, umotano u zlatnu
tkaninu, bilo smešteno na svoje mesto u rupi iskopanoj za njega. Ništa nije
otišlo s njim tamo dole. Cela sadašnjost je znala šta se nalazilo ispod, u svetu
gosija, gde materijalne stvari više nisu bile potrebne. Jedina povlastica, koju
je umrli dobio zbog svog ranga, sastojala se u tome što je dvanaest žena sa
dvora došlo da baci cveće na tu ukočenu priliku.
Arhisveštenik BranzaBaginut zatvori oči i zapeva.
„Godišnja doba koja prolaze odnose nas u naše konačne oktave. Kao što
postoje dva sunca, manje i veće, tako imamo i dve faze postojanja, život i
smrt, manju i veću. Sada je jedan veliki kralj otišao od nas u veću fazu. Onaj
koji je spoznao svetlost otišao je dole u tamu…”
Kada je njegov reski glas utišao šapat gomile, koja se gurala napred kao i
psi koji su prisustvovali ceremoniji i istezali vratove prema grobu, prve šake
zemlje poleteše u raku.
U tom trenutku zaori se kraljev glas. „Ovaj zlikovac uništio je moju
majku i mene. Zašto se molite za takvog jednog zlikovca?”
On preskoči raku, odgumu arhisveštenika u stranu i potrča i dalje vičući
prema palati koja se uzdizala iznad brda. Nastavio je da trči i kada ga gomila
više nije mogla videti i nije se zaustavljao dok nije stigao do štale i vinuo se
na svog hoksnija, te divlje odjahao u šumu, ostavivši daleko za sobom Julija
da cvili.
Ova sramna epizoda, ova uvreda utvrđene religije od strane jednog
religioznaog čoveka, oduševila je puk u Matrasilu. Prepričavala se, smejali su
joj se, hvalili je, proklinjali i u najprostijim kolibama
Pravi je šaljivdžija, taj Jandol”, često je glasila pažljivo razmotrena osuda
do koje se dolazilo po krčmama posle celovečemje pijanke, gde se prema
smrti nisu odnosili sa mnogo naklonosti. I tako je kralj sticao sve veću slavu
kao šaljivdžija, zbog čega su se njegovi neprijatelji u skritini strašno jedili
Nisu se samo ljutili šaljivdžijini neprijatelji već i jedan vitak mladić
bronzane puti odeven u dronjke, koji je prisustvovao pogrebu i bio svedok
kraljevog odlaska. Robajdaj nije bio daleko, živeo je na ribarskom ostrvu
među trskovitim vodama jezera, kada je vest o smrti dede stigla do njega
Vratio se u prestonicu oprezan poput srne koja je došla da malo bolje osmotri
lava.
Videvši šaljivdžiju kako se povlači on se osokoli da krene za njim, te
skoči na hoksnija i uputi se putem koji je poznavao još od detinjstva Nije
nameravao da se suoči sa svojim ocem; čak nije ni tačno znao šta mu se mota
po vlastitom umu.
Šaljivdžija, kome je sve drugo bilo na pameti sem šale, krenu putem
kojim nije išao od kada je oterao Sartorilrvrasha. Taj je put vodio prema
kamenolomu, sakrivenom mekim voštanim deblima mladog radžabaral
drveća u tim mladicama koje su rasle već stotinama godina teško je bilo
prepoznati strasne drvene tvrđave kakvima će postati kada se leto Velike
godine ponovo povuče pred zimom. Pošto ga je groznica napustila, kralj
priveza Lepvinga za jedno mlado stablo. Položi šaku na glatko drvo, a glavu
na šaku. Priseti se kraljičinog tela i ritma koji je nekada osvetljavao njihovu
ljubav. Te lepe stvari bile su mrtve, a on to nije znao.
Pošto je izvesno vreme proveo u tišini, on povede Lepvinga pored jednog
panja odraslog radžabarala, crnog poput ugašenog vulkana. Ispred njega
nalazila se drvena ograda koja je sprečavala ulazak u kamenolom. Niko mu
nije preprečio prolaz. On je odgumu i uđe.
Prednje dvorište je bilo u neredu. Po svuda je rastao korov. Kućica je bila
zapuštena; tek kratko vreme niko se nije brinuo o ovom mestu, a ono je
počelo da propada. Jedan starac bujne bele brade iziđe pred njega i duboko se
pokloni pred njegovim veličanstvom.
„Gde je straža? Zašto kapija nije zaključana?” Ali u njegovom izazovnom
glasu osećao se nemar. Pitanje je postavio preko ramena približavajući se
kavezima.
Starac, naviknut na promenu kraljevog raspoloženja, bio je suviše mudar
da odgovori sa istovetnim nemarom, te je usledilo poduže objašnjenje kako su
svi sem njega bili povučeni iz kamenoloma kada je kancelar pao u nemilost.
Ostao je sam da se i dalje stara o zatvorenicima, nadajući se da će time steći
kraljevu naklonost.
Ali kralj je bio daleko od toga da pokaže naklonost prema bilo kome, te je
sklopio ruke na leđima i na lice navukao melanholičan izraz. Četiri velika
kaveza bila su podignuta naspram stene kamenoloma i svaki je bio izdeljen u
različite odeljke kako bi zatvorenicima bilo udobnije. Prema tim kavezima je
JandolAnganol uputio svoj mračni pogled.
 U prvom kavezu nalazili su se Drugi. Ljuljali su se zakačeni za ruke,
noge, repove kako bi ubili vreme; kada je kralj krenuo prema njihovom
zatvoru, oni poskakaše dole i pritrčaše do šipki, gurajući napolje svoje šape
slične šakama, nesvesni visokog položaja svoga posetioca.
Stanovnici drugog kaveza povukoše se kada stranac pođe prema njima.
Većina ih pobeže u male odaje gde ih nije mogao videti. Njihov zatvor bio je
podignut uz stenu, kako ne bi prokopali tunel kroz zemlju. Dvoje priđoše
šipkama i zagledaše se naviše u lice JandolAnganola. Ti protognostici bili su
Nondadi, mala lukava stvorenja koja su često zamenjivali sa Drugima, na koje
su ličili. Ljudima su dopirali do struka, a njihova lica, sa izbačenom gubicom,
podsećala su na Druge. Oskudni komadi tkanine zaklanjali su im genitalije;
tela su im bila prekrivena svetlim dlakama boje peska.
Dva Nondada, koja su prišla rešetkama, obratiše se kralju, sve vreme
nervozno se pomerajući tamo-amo. Koristili su se jezikom koji je predstavljao
čudnu mešavinu zvižduka, kliktanja i frktanja. Kralj im uputi pogled negde
između prezira i simpatije i ode do trećeg kaveza.
U njemu su bili zatočeni napredniji oblici protagnostika, Madiji. Za
razliku od stanovnika prva dva kaveza, Madiji se nisu ni pomerili kada im je
kralj prišao. Pošto su bili lišeni mogućnosti migracije, nisu imali kuda da idu;
za njih nikakvo značenje nije imalo izlaženje i zalaženje sunca, niti dolaženje
i odlaženje kraljeva. Pokušali su da skriju lica ispod miški dok ih je
JandolAnganol posmatrao.
Četvrti kavez bio je sagrađen od kamena, grubih komada izvađenih iz
kamenoloma, kao dokaz da oni koji su unutra zatvoreni poseduju čvršću volju
od ostalih; bila su to ljudska bića… uglavnom muškarci i žene iz Mordriata ili
iz tribrijatskih plemena. Žene se povukoše u senku. Većina muškaraca nagrnu
napred i poče gorljivo da preklinje kralja da ih oslobodi, ili bar da ne dozvoli
da se na njima više vrše eksperimenti.
„Sada od toga nema ništa”, reče kralj kao za sebe, krećući se unaokolo s
istim nemirom kao i oni u kavezima.
„Gospodine, poniženja kroz koja smo prošli…”
Pepeo iz Rastijonika još se zadržavao po uglovima, gde je iz njega
provirivala trava, ali erupcije su prestale isto onako naglo kao što su i počele.
Kralj šutnu pepeo podigavši pravu malu oluju prašine svojim čizmama.
Iako su ga najviše zanimali Madiji pa ih je proučavao iz svih uglova,
ponekad čak i čučeći, mučio ga je preveliki nemir da bi se zadržao na jednom
mestu. Muškarci Madija borili su se s jednom od svojih žena, nagom, koju su
mu ponudili samo da ih oslobodi.
 JandolAnganol se s gađenjem okrenu od njih.
Iza kamenog kaveza iznenada na svetlost sunca iskoči RobajdajAnganol i
oni se nađoše licem u lice. Oboje se ukrutiše poput mačaka, a onda Roba poče
da gestikulira raširenih ruku i prstiju. Iza njega se pojavi sedokosi stari
stražar, vukući noge i žaleći se.
„Zatvorili ste ih zarad dobra njihova uma, o moćni kralju”, reče Roba.
Ali JandolAnganol hitro krenu prema njemu, obavi ruke sinu oko vrata i
poljubi ga u usta, kao da se na to odlučio već dosta davno.
„Gde si bio sine moj? Zašto si toliko divalj?”
„Zar dečak ne može da se preda tuzi među lišćem, već mora doći na dvor
radi toga?” On izgovori te neodređene reči dok se povlačio od svog oca,
brišući usta nadlanicom. Pri tom nalete na treći kavez i ispruži drugu šaku iza
sebe da se pridrži.
Istog časa, jedan Madi pritrča i ščepa ga za mišicu. Naga žena koju su
ponudili kralju divlje ga ujede za jagodicu palca. Roba zavrišta od bola. Kralj
se istog časa stvori kod kaveza sa izvučenim mačem. Madiji se povukoše i
Roba je bio slobodan.
„Gladni su kraljevske krvi kao i Simoda Tal”, reče Roba, skakućući
unaokolo sa šakama stisnutim između nogu. „Video si kako me je ugrizla za
jagodicu! Kao prava maćeha!”
Kra]j se nasmeja dok je vraćao mač u korice.
Eto vidiš šta se dešava kada se mešaš u tuđe poslove.”
„Veoma su zli, sire, a i naneta im je nepravda”, reče stari stražar sa
pristojne udaljenosti.
„U prirodi ti je da druge stavljaš iza rešetaka kao što je u prirodi žaba da
žive u blizini vode”, dobaci Roba svom ocu i dalje skakućući. „Oslobodi ove
jadnike! Oni su bili Rushvenova ludost, ne tvoja… ti se ne zadovoljavaš tako
sitnim ludostima.”
„Sine moj, imam jednog kržljavog fagora do koga mi je stalo, a možda je
i njemu do mene. Prati me iz ljubavi. A zašto me ti slediš, da bi me obasipao
pogrdama? Prestani s tim, i ostani da vodiš normalan život sa mnom. Neću ti
ništa. Ako sam te pozledio, žao mi je zbog toga, i dovoljno si me dugo za to
kažnjavao. Prihvati ovo što ti kažem.”
„Dečake je naročito teško odgojiti, sire”, primeti stražar.
Otac i sin stajali su razdvojeni. JandolAnganol je oborio svoj orlovski
pogled, i primirio se. Na Robinom glatkom licu tinjao je bes.
 „Potreban ti je još jedan kržljavac da te prati? Zar u ovom zloglasnom
kamenolomu nemaš dosta zatvorenika? Zašto si došao ovamo gore da se
naslađuješ njihovom bedom?
„Nisam došao da se naslađujem. Već da učim. Trebalo je da učim od
Rushvena. Treba da znam… šta Madiji rade… razumem, dečače, da se plašiš
moje ljubavi. Plašiš se odgovornosti. Oduvek si je se plašio. Ali biti kralj
predstavlja veliku odgovornost…”
„I leptir ima nekakve odgovornosti, ali to je njegova stvar.”
Iznerviran ovom primedbom kralj ponovo poče da korača ispred kaveza.
„Ovi ovde su spadali u Sartorilrvrashovu odgovornost Možda je bio okrutan.
Terao je stanovnike ova četiri kaveza da se međusobno pare unapred
određenim redom da bi video šta će od toga ispasti. Sve je to zapisao, po
svom običaju. Ja sam sve spalio… po mom običaju, dodaćeš. Pa, šta.
Vršeći ove eksperimente, Rushven je došao do pravila koje je nazvao
gradacija. Dokazao je da Drugi iz prvog kaveza mogu ponekad dobiti
potomke posle parenja sa Nondadima. Ti potomci su neplodni. Ne, potomci
Nondada sparenih sa Madijima su neplodni. Zaboravio sam pojedinosti.
Madiji mogu da dobiju potomstvo posle parenja sa ljudima iz četvrtog
kaveza. Neki od tih potomaka su plodni.
Mnogo godina je proveo eksperimentišući. Ako bi primorao Druge i
Madije na snošaj, rezultata nije bilo. Ljudi pareni sa Nondadima isto nisu
dobijali potomstvo. U svemu tome postoji neka gradacija. On je sam došao do
tih podataka. Rushven je bio nežan. Ono što je činio, činio je za dobrobit
nauke.
Verovatno ga osuđuješ, kao što osuđuješ i sve druge sem sebe samog. Ali
Rushven je platio ceh za stečeno znanje. Jednog dana, pre dve godine… bio si
odsutan, negde u divljini kao i obično… njegova je žena došla u kamenolom
da nahrani zatvorenike, i Drugi su provalili iz kaveza. Rastrgnuli su je. Ovaj
stari stražar će ti ispričati…”
„Prvo sam pronašao njenu ruku, sire”, reče stražar, zadovoljan što su ga
pomenuli. „I to levu ruku, da budem tačan, sire.”
„Rushven je, nema sumnje, platio za svoje znanje. Roba. Ja sam platio za
svoje. Doći će vreme kada ćeš i ti morati da platiš cenu. Neće uvek biti leto.”
Roba je kidao lišće s jednog grma kao da želi da ga uništi, a zatim je lišće
obmatao oko rane na šaci. Stražar ode da mu pomogne, ali ga Roba šutne
golim stopalom.
„Ovo smrdljivo mesto… ti smrdljivi kavezi… smrdljiva palata… beležiti
ta prljava, mala buncanja… Vidite, nekad, pre no što su kraljevi rođeni, svet
je bio jedna velika bela lopta u crnoj šolji. Zatim je došao veliki kzan svih
dvobridaša i spario se s kraljicom svih ljudi, rasporio ju je svojim ogromnim
udom i do grla je napunio zlatnom penom. Taj rumbo je tako potresao svet da
je ovaj stresao sa sebe zimsku zaleđeriost i to je razlog što su godišnja
doba…”
Nije uspevao da završi rečenicu jer ga je obuzeo luđački smeh. Stari
stražar ga pogleda s gađenjem, a zatim se okrenu prema kralju.
„Uverevam vas, sire, da kancelar ovde nije nikada izveo nikakav sličan
eksperiment, koliko je meni poznato.”
Kralj ostade ukočen, očiju sjajnih od prezira, i ne pomeri se dok se njegov
sin ne smiri. Zatim mu okrenu leđa, pre no što progovori.
„To nam nije potrebno, kao ni svađa, a naročito ne sada kada smo u
žalosti. Hajde da se zajedno vratimo u palatu. Možeš jahati na Lepvingu iza
mene, ako želiš.”
Roba pade na kolena i prekri šakama lice. Ispuštao je zvuke koji nisu
podsećali na jecaje.
„Možda je gladan”, reče stražar.
„Gubi se, čoveče ili ću ti odseći glavu.”
Stražar pade nauznak. „I dalje ih predano hranim svakog dana, vaše
veličanstvo. Svu tu hranu donosim ovamo čak iz palate, a više nisam mlad
kao nekada.”
JandolAnganol se okrenu prema svom sinu koji je klečao. „Znaš da ti je
deda sada već sa gosima?”
„Bio je umoran. Video sam njegovu razjapljenu ruku.”
„Trudim se koliko mogu, sire, ali stvarno mi je potreban rob za
ispomoć…”
„Umro je u snu… prelaka smrt za sve grehe koje je počinio.” „Rekoh da
je bio umoran. Umobolnost, patnja zbog nedostatka majčine ljubavi, i dedine
žestine… to su tri udarca koja si ti primio. A kuda sad?”
Kralj prekrsti ruke i zavuče šake ispod miški. „Tri udarca! Baš si dete…
to je moja jedina rana. Zašto me mučiš glupostima? Ostani i uteši me. Pošto
čak nisi podoban da se oženiš ni jednom od Madija, ostani.”
Roba spusti šake u prašinu ispred sebe i poče lagano da se diže. Stražar
ugrabi priliku da kaže: „Više se ne pare, sire. Samo međusobno, unutar
kaveza, tek da im prođe vreme.”
 „Da ostanem s tobom, oče? Da ostanem s tobom onako kako je deda
ostao, ispod palate? Ne, vraćam se…”
Dok je govorio, stražar se ponizno dovuče i stade između JandolAnganola
i njegovog sina. Kralj ga tako snažno udari da ovaj posrćući odlete i pade u
žbunje. Zatočenici počeše snažno da lupaju po šipkama.
Kralj se osmehnu ili bar pokaza zube kada pokuša da priđe sinu. Roba
koraknu unazad. „Nikada nećeš shvatiti šta mi je učinio tvoj deda. Nikada
nećeš shvatiti koliku je moć imao nada mnom… ranije… sada… možda
zauvek… i zato tebi ne mogu ništa. Mogao sam da uspem samo ako ga
uklonim.”
„Zatvori ti kolaju kroz krvotok poput glečera. Postaću Madi ili žaba.
Odbijam da budem ljudsko biće dokle god ti polažeš pravo na taj naziv.”
„Roba, ne budi tako okrutan. Budi razuman. Ja… ja… moraću… uskoro
da se… oženim sa Madi devojkom. Zato sam došao ovamo da izbliza
osmotrim Madije. Molim te, ostani sa mnom.”
„Tritom ti tu svoju Madi-robinju! Prebrojavaj potomstvo! Premeravaj,
beleži! Zapisuj, pati, zaključavaj plodne, i nikada nemoj zaboraviti da
Helikonijom slobodno švrlja neko sposoban da te pošalje u večni zatvor…”
Dok je to govorio, mladić se povlačio unazad, vukući prste po tlu. Zatim
se okrenuo i pobegao u žbunje. Trenutak kasnije kralj ga je ugledao kako se
penje po steni kamenoloma. A onda je nestao.
Kralj ode do jednog stabla, osloni se o njega i zatvori oči.
Trglo ga je cvilenje stražara. On ode do mesta gde se starac ispružio i
pomože mu da ustane.
„Žao mi je, gospodine, ali možda neka mala usluga, sada kada sam ovo
pregrme…”
Trljajući čelo umornim pokretima, JandolAnganoI reče: „Možeš mi
odgovoriti na neka pitanja, slanje. Reci mi, molim te, kako Madi žene vole
više da se pare? Od pozadi, kao životinje, ili licem u lice, kao ljudi? Rushven
bi mi kazao.”
Stražar otra šake o tuniku i nasmeja se. „Oh, na oba načina, sire, koliko
sam primetio, a gledao sa ih mnogo puta,, dok sam ovde radio bez ičije
pomoći. Ali uglavnom straga, kao i Drugi. Neki kažu da se tako pare kada
žele potomstvo, drugi kada je u pitanju promiskuitet, ali život u kavezu je
različit.”
„Da li se Madiji ljube u usta poput ljudi?”
 „Nisam ih video da to rade, sire. To čine samo ljudska bića.”
„Da li ližu jedni drugima genitalije pre opštenja?”
„To rade u svim kavezima, sire. Mnogo se ližu. Uglavnom se ližu i
cuclaju. Mislim da je to vrlo prljavo.”
„Hvala ti. Sada možeš da oslobodiš, zatočenike. Poslužili su svrsi.
Oslobodi ih.”
Polako je napustio kamenolom, jedne šake položene na mač, a druge na
čelo.
Prugaste senke, koje je bacalo radžabaral drveće, prelazile su preko njega
dok se vraćao u palatu. Frejr samo što nije zašao. Nebo je bilo žuto.
Koncentrični magličasti smeđi i narandžasti krugovi, što su se sastojali od
čestica vulkanske prašine, okruživali su sunce. Nalazilo se blizu obzorja
poput bisera u pokvarenoj ostrizi. I kralj reče Lapvingu: „Ne mogu mu
verovati. Divalj je, kao što sam i ja bio. Volim ga, ali bolje da mi neko
savetuje da ga ubijem. Da je imao toliko mozga da se udruži sa svojom
majkom i članovima skritine protiv mene, bio bih gotov… volim je, ali bolje
da me neko posavetuje i nju da ubijem…”
Hoskni mu ne odgovori. Išao je ka zalazećem suncu i jedina mu je želja
bila da stigne kući.
Kralj postade svestan podlosti vlastitih misli.
Podigavši pogled prema nebu koje je gorelo, uvideo je da ga je njegova
religija naučila da u svemu vidi samo zlo. „Moram se obuzdati”, reče on.
»Pomozi mi, O Svemoćni!”
Zatim podbode Lapvinga. Otići će da poseti svoju Prvu fagorijansku
stražu. Oni nisu imali nekih teških moralnih problema. Kada je bio s njima
osećao se smirenim.
Smeđi krugovi nadvladali su žute. Kada je Frejr nestao, ostriga je počela
da poprima boju pepela od ivica prema unutra, menjajući se iz minute u
minutu kako ju je zahvatala svetlost Bataliksa. Izgubiviši svu lepotu,
pretvorila se u običan oblak unutar zbrke oblaka dok se Bataliks priklanjao
zapadu. Možda je to Akhanaba poručivao… sasvim jasno… da će se cela
složena shema stvari ubrzo okončati.
JadnolAnganol se vratio u svoju utihlu palatu, u kojoj nađe poslanika iz
Svetog panovalanškog carstva, Alama Esobrera, svog pretvorenog u osmeh,
kako čeka na njega.
Dozvola za razvod konačno je stigla. Sad je samo trebalo još da je pokaže
kraljici nad kraljicama i moći će da se oženi Madi princezom.
 ČOVEK KOJI JE POTKOPAVAO GLEČER
Leto male godine povuklo se ispred jeseni na južnoj hemisferi. Monsuni
su se skupljali duž obala Hespagorata.
Dok je kraljica MirdemIngala plivala u plavoj vodi sa svojim delfinima na
prijatnoj severnoj obali Mora Orlova, na sumornoj južnoj obali tog istog
mora, gde se ono mešalo sa vodama mora Šimitar, slavodobitnik sa Avernusa,
Bili Ksjao Pin, je umirao.
Luku Lordriardr štitila su od otvorenog mora Lordri ostrva, njih dvadeset
i četiri, od kojih su neka bila korištena kao stanice u lovu na kitove. Na tim
ostrvima i duž niskih obala Hespagorata, živele su u gustim kolonijama
morske iguane. Obrasle, bradavičaste, u oklopu, te bezazlene zveri znale su da
narastu do dvadeset stopa u dužinu i ponekad su se mogle videti kako plivaju
podalje od ostrva. Bili ih je primetio kada ga je kapetanova Lordrijardska
dama dovozila u Dimariam.
Na obali su te zveri puzale preko stenja, močvara i jedne preko drugih.
Nešto u njihovim tromim pokretima i iznenadnim jurišima govorilo je da su u
dosluhu sa vlažnim vremenom koje je vladalo na obalama Dimariamiana u
ovo doba male godine; tuda je hladan vazduh plovio prema severu sa polarne
ledene kape da se sretne sa toplim vazduhom iznad okeana, stvori maglu i sve
obmota oblacima punim kiše.
Lordiardr je bio mala luka sa jedanaest hiljada stanovnika. Svoje
postojanje je gotovo u celosti dugovala porodici Muntras. Jedna od njenih
pomena vrednih osobina bila je da se nalazila na južnoj geografskoj dužini od
trideset šest i po stepeni, stepen i po izvan širokog tropskog pojasa. Svega
osamnaest i po stepeni dalje na jug počinjao je polarni krug. S druge strane
tog kruga, u kraljevstvu večitog leda, tokom dugačkih vekova leta, Frejr se
nijednom nije video. Kada nastupi Velika zima, Frejr će se ponovo vratiti da
tokom mnogih života vlada praznim polarnim svetom.
Biliju su to ispričali dok su ga u tradicionalnim sankama vozili od broda
ka kući kapetana Leda. Krilio Muntras je ponosno iznosio ove činjenice, ali
što se više približavao svom domu to je bivao ćutljiviji.
Soba u koju su odneli Bilija bila je bela. Na prozorima su bile bele
zavese. Dok je bolestan ležao, Bili je mogao da posmatra između drveća,
preko gradskih krovova, beličastu maglu. Povremeno bi se u toj magli pojavio
koji jarbol.
Bili je znao da će ubrzo krenuti na još jedno tajanstveno putovanje. Pre no
što je njegov brod isplovio, o njemu su se brinule Muntrasova gotovo
neprimetna žena Eivi i njegova nesrećno udata kćer, Imija. Rečeno mu je da
Imiju veoma cene u društvu kao izlečiteljku.
Posle jednog dana odmora, Eivina i Imijina pomoć počela je da daje
rezultate ili se Bili možda bolje osećao što mu je temperatura spala.
Delimično se oslobodio i prekomerne ukočenosti. Imija ga umota u ćebad i
pomože mu da se smesti u sanke. Upregnuta su četiri džinovska psa sa
rogovima, asokini, i porodica odveze Bilija u unutrašnjost da vidi poznati
lordriardski glečer.
Lordriardski glečer je izdubeo sebi podlogu između dva brda. Prednja
strana glečera pala je u jezero koje je isteklo u more.
Bili je primetio da se držanje Krilija Muntrasa dosta menja kada se nađe u
blizini svoje kćeri. Prenemagali su se jedno pred drugim, ali poštovanje koje
je on ukazivao Imiji nije bilo u skladu sa onim koje je ona njemu ukazivala…
bar je Bili tako cenio, manje na osnovu njihovog govora a više prema
Muntrasovom držanju; u Imijinom prisustvu, on bi se ispravio i uvukao
stomak kao da je smatrao da mora izgledati pristalo kada ga ona posmatra.
Muntras stade da objašnjava kako teče rad na površini lednika. Kada ga
Imija čedno upita koliko ljudi tamo radi on od nje zatraži da sama proceni.
Ona to i učini. Div je stajao iza svoga oca i sestre, mršteći se; mada će on, kao
sin, naslediti kompaniju, nije imao ništa da doda razgovoru, i ubrzo se
pokunjeno odšuljao.
Imija nije bila samo glavna lekarka Lordriardra; bila je udata za glavnog
advokata u gradu koji je osnovala porodica Muntras. Njen muž, o kome se u
Bilijevom prisustvu uvek govorilo kao o Advokatu, kao da mu je to bilo
kršteno ime, zastupao je grad i pravdu u sporovima sa prestonicom, Oišatom.
Oišat je ležao dalje na zapadu, na granici između Dimariama i Iskahandija
Oišat je zavideo naprednom novom Lordrijardru, i smišljao je načine da
za sebe prigrabi nešto od njegovog bogatstva putem nameta… koje je
Advokat neprestano izvrdavao.
Advokat je takođe izvrdavao i lokalne zakone koji su išli u korist
porodice Muntras, a ne njihovih radnika. Tako je Krilio imao dvostruko
mišljenje o svom zetu.
To nije bio slučaj sa njegovom ženom. Ona nije htela da čuje nikakve
pritužbe bilo protiv kćeri bilo protiv Advokata, lako je bila veoma krotka, za
Diva nije imala strpljenja; njegovo ponašanje postalo je… pod negativnim
delovanjem majčine netrpeljivosti… kod kuće neotesano. „Trebalo bi ponovo
da razmisliš”, reče ona jednog dana Muntrasu, dok su oboje stajali pored
Bilijevog uzglavlja, posle još jednog primera Divove nepodobnosti. „Predaj
kompaniju u ruke Imiji i Advokatu, i posao će cvetati. Pod Divovom
upravom, za tri godine sve će propasti. Devojka čvrsto stoji na zemlji.”
Nema sumnje, Imija je čvrsto stajala na zemlji hespagoratskoj. Nikada
nije prešla granice kontinenta na kome je bila rođena, iako je za to često imala
prilike, kao da je više volela da njen prag čuva gomila pasa čuvara sa
krljuštima koji su patrolirali obalama Dimariama. Ali u svojim širokim
grudima nosila je zaključane metaforičke karte, istorije i pravce kompasa
južnog kontinenta.
Imija Muntras imala je dobroćudno četvrtasto lice,, poput očevog, lice
koje je bilo u stanju da se suoči sa lednicima. Onako četvrtasta stajala je
okrenuta prema ledu dok je podnosila izveštaj o porodičnoj trgovini kojom se
mnogo ponosila.
Sada su već bili dosta zašli u kopno tako da su se oslobodili priobalne
magle. Veliki ledeni zid, kome je Muntras dugovao svoje bogatstvo, svetlucao
je na suncu. Na udaljenijim delovima glečera, Bataliks je stvarao od njegovih
udubljenja safirne pećine. Čak je i njegov odraz u jezeru u podnožju zračio
dijamantskim sjajem.
Vazduh je bio rezak, svež i živ. Ptice su preletale preko površine jezera.
Tamo, gde je čista voda uzmicala pred obalama plavog cveća, na hiljade
insekata bilo je veoma zaposleno.
Jedan leptir, glave u obliku čovečjeg palca, spusti se na trobrojčani sat na
Bilijevom zglavku. On se nesigurno zagleda u njega, pokušavajući da
odgonetne šta je to.
Nešto je grmelo iznad njihovih glava. Nije znao šta je to. Jedva da je bio u
stanju da podigne glavu. Virus mu je napao hipotalamus, kičmenu moždinu.
Nezadrživo će se umnožavati; nikakav oblog ne može to da zaustavi. Uskoro
će postati nepokretan, poput kakvog pretka fagora u teteru.
Nije žalio. Zažalio je jedino za leptirom koji je odleteo s njegove šake. Da
bi živeo pravim životom, kakav njegov Savetnik nikad neće razumeti, morao
je da prinese žrtvu. Na trenutak je video kraljicu nad kraljicama. Spavao je sa
prelepom Abati. Čak i sada, ovako nemoćan, mogao je da vidi udaljene
zatone glečera gde je svetlost, čarolijama svojim stvarala svetio i tamnoplave
tonove na ledu koji je pre ličio na boju ngo na materiju. Iskusio je savršenstvo
prirode. Razume se, to je imalo svoju cenu.
A Imija je pričala o velikim blokovima leda koji su podizali buku iznad
njihovih glava. Na površini leda ljudi su radili na nameštanju skela, zasecajući
led testerama i sekirama. Bili su to lordriajrdrski ledeni rudari. Pošto bi
blokovi otpali, padali bi u otvoreni levak, kroz koji bi skliznuli na tobogan.
Tobogan, od drveta, bio je postavljen pod dovoljnim nagibom tako da su
blokovi nastavljali da se kreću.
Gromade leda velike poput nadgrobnih spomenika, lagano su putovale niz
tobogan, koji je celim putem tutnjao kada bi led prelazio preko njegovih
opterećenih drvenih nogu. Gromade veličine nadgrobnih spomenika probijale
su se putem dugačkim dve milje do dokova Lordriardra.
Na dokovima su gromade sekli u manje blokove i tovarili u trskom
obložene trupove brodova kompanijine flote.
I tako su snegovi koji su nekada padali u polarnim oblastima južno od
pedeset petog stepena, a zatim bili sabijeni i lagano potisnuti naniže prema
uskom umerenom pojasu, sada služili korisnom cilju - rashlađivali su one koji
su živeli u dalekim tropima. Priroda je ovde stala, a stvar je u svoje ruke
preuzeo kapetan Krilio Muntras.
„Molim vas, vratite me kući”, reče Bili.
Imilija prestade da tečno iznosi nepreglednu reku brojki. Njena priča o
tonama, dužini raznih putovanja, pitanju cena na kojima se zasniva njihova
mala kompanija: prekinu se. Ona uzdahnu i nešto reče ocu, ali novi tovar leda
koji krenu odozgo zagluši njene reči. Crte njenog lica se zatim opustiše i ona
se osmehnu.
„Biće bolje da Bilija odvedemo kući.”
„Video sam”, reče on neodređeno. „Video sam”.
A kada je proteklo gotovo pola Velike godine, kada su se Helikonija i
njene planete sestre veoma udaljile od Frejra i polako počele da se suočavaju
sa sporim besom još jedne zime, milioni ljudi na udaljenoj Zemlji gledali su
Bilija umotanog u starim drvenim sankama.
Bilijevo prisustvo na Helikoniji predstavljalo je povredu zemaljskih
naređenja. Ta pravila su nalagala da nijedno ljudsko biće ne sme da se spusti
na Helikoniju i poremeti paučinasto tkanje njene kulture.
Ta pravila bila su izdala više od tri hiljade godina ranije. U terminima
kulturne istorije, tri hiljade godina predstavljalo je veoma dugo vremensko
razdoblje. Od tada se produbilo shvatanje… uglavnom zahvaljujući
temeljitom proučavanju Helikonije kojim se bavio najveći deo stanovništva.
Jedinstvo je bilo mnogo razumljivije… a s njim i snaga… biosfere na planeti.
Bili je stupio u biosferu na planeti i postao njen deo. Zemljani nisu
primetili nikakav sukob. Bilijevi elementi primili su atome mrtve zvezde, iste
one koje su primili Muntras ili MirdemIngala. Njegova smrt će predstavljati
konačno ujedinjenje sa tom planetom, stapanje bez mogućnosti odvajanja.
Bili je bio smrtan. Atomi od kojih se sastojao bili su neuništivi.
Ljudi će umereno žalili šio se gasi još jedna ljudska svest, zbog gubljenja
još jedne ličnosti, jedinstvene, nezamenjive; ali to teško da je bio razlog koji
bi izazvao suze na Zemlji.
Suze su davno pre toga tekle na Avernusu. Bili je bio njihova drama,
njihov dokaz da je postojanje stvarno, da oni sami poseduju drevnu moć
bioloških organizama koji reaguju u zavisnosti od okoline. Toga dana na redu
su bile suze i klicanje.
Naročito se porodica Pin odrekla svoje uobičajene pasivnosti i pretrpela je
malu porodičnu oluju. Roz Ji Pin je, naizmenično se smejući i zavijajući, bila
u središtu pažnje svih odreda. Divno se zabavljala.
Savetnik je bio uvređen.
*
Svež vazduh zapahnu Bilijevo telo i ispuni mu pluća. Omogućio mu je da
vidi sve pojedinosti ovog blistavog sveta. Ali njegova živost, njegovi zvuci, to
je za njega bilo već previše. Bili sklopi oči. Kada je uspeo ponovo da ih
otvori, asokini su jurili, sanke se truckale, a priobalno bledilo počelo je da
zamagljuje vidik.
Da bi nadoknadio ranije poniženje. Div Muntras je zahtevao da upravlja
sankama. Prebacio je dizgine preko desnog ramena i stegao ih levom rukom
dok se njome držao za dršku na sankama. U desnoj ruci držao je bič kojim je
pucao iznad asokina.
„Uspori, Dive, momče”, progunda Muntras.
Samo što je to rekao sanke udariše u humak otvrdle trave i prevmuše se.
Prolazili su ispod tobogana gde je tlo bilo puno bara. Muntras se dočeka na
šake i kolena. Zgrabi dizgine, smrknuto pogleda sina, ali ništa ne reče. Imia,
stisnu usne, ispravi sanke i podiže Bilija nazad u njih. Njeno ćutanje bilo je
jasnije od bilo kakvih reči.
„Nisam ja kriv”, reče Div, praveći se da je povredio zglob. Njegov otac se
prihvati dizgina, a njega jednim pokretom posla kod pasa koji su trčali iza
sanki. Zatimm lagano nastaviše put do kuće.
Muntrasova razvučena kuća imala je samo jedan sprat. Taj sprat je na
mnogim nivoima bio povezan stepenicama ili kratkim stepeništem, u
zavisnosti od stenovitog terena. Iza sobe u kojoj su Muntras i Imia smestili
Bilija nalazilo se dvorište u kome je Muntras svakog tenera isplaćivao
radnike.
 Dvorište je bilo ukrašeno glatkim gromadama, izdubljenim iz polarnih
planina koje nije videlo nijedno živo biće, a koje su glečeri sa sobom doneli
do obale. Istorija njihove planete bila je utisnuta u brazde svakog kamena, ali
u Lordriardru svi su bili toliko zaposleni da nisu imali vremena da je
dešifruju… ali su zato to učinile elektronske oči na Avernusu. Pored svake
gromade raslo je visoko drveće čija su se stabla račvala blizu tla. Bili je
mogao da vidi to drveće sa svog ležaja.
Muntrasova žena, Eivi, pozdravi ih kada su se vratili i preterano se užurba
oko svog muža, kao što se sada preterano vrzmala oko Bilija. Bilo mu je milo
kada ga je ostavila samog u goloj drvenoj sobi da zuri u ogoljeno drveće. Vid
mu se usredsredi. Opselo ga je neko lagano ludilo koje mu je pokretalo udove,
uvrtalo mu ruke prema spolja dok se nisu ispružile iznad glave isto onako
ukočeno kao i grančice drveća tamo napolju.
U sobu uđe Div. Momak oprezno zakorači unutra, zatvorivši za sobom
vrata, a zatim brzo priđe Bilijevom krevetu. Širom otvorenih očiju zagleda se
u ukočenog Bilija. Bilijeva leva šaka bila je savijena prema mišici tako da ju
je gotovo dodirivao zglavcima prstiju i satom usečenim u kožu.
„Skinuću ti sat”, reče Div. On ga nespretno otkopča i odloži na sto van
Bilijevog vidnog polja.
„Drveće”, izusti Bili kroz stisnute zube.
„Hteo bih s tobom da izmenjam nekoliko reči”, reče Div preteći, stisnuvši
šake. „Sećaš li se devojke AbatVasidol sa Lordriardske dame? Devojke iz
Matrasila?” upita on Bilija, sede pored njega, i poče da govori tihim glasom
sve vreme držeći na oku vrata. „One stvarno lepe devojke sa predivnom
kosom boje kestena i velikim grudima?”
„Drveće.”
„Da, drveće… to je drvo kajsija. Otac destilacijom plodova sa ovog
drveća pravi svoj Preterivač. Biliše, ta devojka Abati, sećaš li se, Abati?”
„Umiru.”
„Biliše, ti umireš. Zato želim s tobom da razgovaram. Sećaš li se kako me
je otac ponizio posluživši se tom devojkom? Dao ju je tebi, Biliše, proklet da
si. To je bio njegov način da me ponizi kao što uvek pokušava da me ponizi.
Razumeš? Gde je moj otac odveo Abati, Biliše? Ako znaš, reci mi. Kaži mi,
Biliše. Nikada ti ništa nažao nisam učinio.”
Zglobovi u laktovima mu zakrckaše. „Abati. Letnja zrelosti.”
„Neću ti to uzeti za zlo, jer si stranačko đubre. A sada me slušaj. Hoću da
saznam gde je Abati. Volim je. Nije trebalo da se vratim ovamo, zar ne? I otac
i sestra me samo ponižavaju. Ona mi nikada neće dozvoliti da preuzmem
kompaniju. Slušaj me, Biliše, ja odlazim. Mogu ja i sam da se snađem…
nisam nikakva budala. Pronaći ću Abati, započeti vlastitu trgovinu. Pitam te,
Biliše… kuda ju je otac odveo? Požuri, čoveče, pre no što dođu.”
„Da.” Ukrućena stabla kod prozora pokušala su da gestikulišu izgovore
reč. „Deuteroskopista.”
Div se nagnu napred, ščepavši Bilija za koščata ramena. „KaraBansiti?
Odveo je Abati kod KaraBansitija?”
Čovek na umoru mu to šapatom potvrdi. Div ga pusti da padne nauznak
kao da je kakva cepanica. Stajao je kršeći prste i nešto mrmljajući. Začuvši
zvuk u hodniku on otrča do prozora. Istog časa prebacio se na sims. A zatim
je skočio i nestao.
Vratila se Eivi Muntras. Nahranila je Bilija komadićima finog belog mesa
iz činije. Nutkala ga je i ulagivala mu se; halapljivo je jeo. Kada su bolesnici
bili u pitanju, Eivi je bila glavna. Oprala mu je lice i čelo sunđerom. Navukla
je preko prozora prozirnu zavesu kako bi ublažila prodiranje svetlosti. Kroz tu
tanku zavesu drveće je izgledalo sablasno.
„Gladan sam”, reče on kada u zdeli više nije bilo hrane.
„Uskoro ću ti opet doneti malo iguane, dušo. Dopala ti se, zar ne?
Naročito za tebe sam je spremila u mleku.”
„Gladan sam”, povika on.
Ona ode, sva uznemirena. Čuo ju je kako razgovara sa nekim u hodniku.
Vrat mu se iskrivio, žile iskočile, dok se naprezao da čuje šta govori.
Izgovorne reči nisu za njega imale nikakvog smisla. Ležao je s nogama
okrenutim od vrata, tako da su mu rečenice s pogrešne strane ulazile u uvo.
Kada se preokrenuo, sve je savršeno dobro čuo.
Imia reče nepristrasnim glasom: „Majko, budalasto se ponašaš. Te
domaće lekarije ne mogu izlečiti Biliša. On boluje od neke retke bolesti o
kojoj Jek ponešto znamo iz istorijskih knjiga. To je ili koštana groznica ili
lojna smrt. Simptomi su kod njega nejasni, verovatno zato što dolazi iz
drugog sveta, kako bar tvrdi, te se stoga njegov ćelijski sastav možda malo
razlikuje od našeg.”
„Ja o tome ništa ne znam, Imia dušo. Ali mislim da mu još malo mesa
neće škoditi. Možda bi mu se dopao gvnig-gving…”
„Može zapasti u stanje bilimije, udruženo sa sklonošću da preterano
burno reaguje. To bi bili simptomi lojne smrti. U tom slučaju morali bismo da
ga vežemo za krevet.”
 „To sigurno neće biti potrebno, dušo. Tako je nežan.”
„To ne zavisi od toga kakav je, majko, već od bolesti.” Bio je to muški
glas, pun nekakvog napola skrivenog zadovoljstva, kao da detetu objašnjava
neku praktičnu stvar. Pripadao je Imiinom mužu, Advokatu.
„E, pa, ni o tom ništa ne znam, tvrdim vam. Samo se nadam da nije
zarazno.”
„Smatram da ni lojna smrt ni koštana groznica nisu zarazne u ovo doba
Velike godine”, javi se Imia. „Smatramo da je Biliš bio sa fagorima, među
kojima su te bolesti česte.”
Izgovorili su još svu silu sličnih stvari, a onda su se Imia i Advokat našli
u sobi i nadneli nad Bilija.
„Ima nade da ćeš se oporaviti”, reče ona, malo se povivši u struku kako bi
mu to saopštila izgovarajući reči jednu po jednu. „Brinućemo se o tebi.
Možda ćemo morati da te vežemo za krevet ako podivljaš.”
„Umirem, Neosporno.” S veliom mukom pokušao je da ne predstavlja
drvo i rekao: „Koštana groznica i lojna smrt… umem da objasnim. Samo
jedan virus. Klica. Različiti učinci. U zavisnosti od vremena. Od Velike
godine. Istina.”
Izdala ga je snaga. Ukočio se. Pa ipak na trenutak mu je u umu sve bilo
jasno. Iako to nije spadalo u njegova izučavanja, heliko virus je na Avernusu
predstavljao legendu, mada na umoru, vezanu još samo za videotekstove,
pošto je do poslednje epidemije došlo nekoliko pokolenja ranije. Oni koj su
sada bespomoćno posmatrali šta se s njim dešava samo su još jednom
preživljavali staru priču koja je opisivala način na koji su se okončali svi izleti
na Helikoniju.
Virus je znao da prouzrokuje velike patnje, ali, srećom, napadao je samo
tokom dva razdoblja Velike godine: tokom šest lokalnih vekova posle
najhladnijeg razdoblja u godini, za vreme poboljšavanja uslova za život na
planeti, i u kasnu jesen, posle dugog razdoblja vrućina u koje je Helikonija
upravo zašla. U prvom razdoblju virus se manifestovao kao koštana groznica;
u drugom kao lojna smrt. Gotovo niko nije izbegao tu pošast. Smrtnost je u
oba slučaja dostizala gotovo pedeset procenata. Oni koji bi preživeli postali
bi, u zavisnosti od toga o kom se obliku bolesti radilo, ili upola lakši ili upola
teži, i tako bolje opremljeni da se suoče sa toplijim, to jest hladnijim
razdobljima.
Taj virus je predstavljao mehanizam kojim se ljudski mehanizam
prilagođavao ogromnim klimatskim promenama. Bili se promenio.
 Imia je ćutke stajala pored Bilijeve postelje. Prekrstila je ruke na svojim
velikim grudima.
„Ne razumem te. Otkud sve to znaš? Nisi bog, jer inače ne bi bio
bolestan…”
Čak ga je i zvuk glasova odvlači dublje u unutrašnjost drveta. Ponovo je
uspeo. „Jedna bolest. Dva… suprotna sistema. Ti, kao doktor, razumeš.”
Razumela je. Ponovo je sela. „Kada bi to bilo tako… pa ipak - zašto da
ne? Postoje dve botanike. Drveće koje cveta i stvara seme samo jedanput
tokom 1825 malih godina, i drveće koje cveta i stvara seme svake male
godine. Stvari koje su razjedinjene pa ipak i sjedinjene…”
Ona čvrsto stisnu usne kao da se uplašila da ne oda neku tajnu, svesna da
se nalazi na ivici nečega izvan svoje moći poimanja. Slučaj heliko virusa nije
se baš najbolje mogao uporediti sa helikonijskim binarnim botanikama. Pa
ipak, Imia je bila u pravu što se tiče zaključaka vezanih za različite navike
biljnog sveta. U doba kada je Frejr zarobio Bataliksa, pre nekih osam miliona
godina, Bataliksove planete kupale su se u radijaciji, koja je vodila ka
genetskim razlikama u brojnim rodovima. Dok je neko drveće nastavilo da
cveta i rađa kao i ranije… tako što je pokušavalo da stvori semenje 1825 puta
za vreme Velike godine, bez obzira ha vremenske uslove… drugo je
prilagodilo svoj metabolizam novom režimu, i razmnožavalo se samo
jedanput u 1825 malih godina. U tu skupinu spadali su radžabarali. Stabla
kajsija ispred Bilijevog prozora se nisu prilagodila i stoga su se sada sušila na
neobičnoj vrućini.
Nešto u borama oko Imiinih usana nagoveštavalo je da pokušava da
sažvaće bar deo ovih teških stvari; ali umesto toga ona se prebacila na
razmišljanje o Bilijevim primedbama. Bila je dovoljno inteligentna da shvati
da će ova tvrdnja, ako se pokaže tačnom, biti od velike koristi… ako ne baš u
ovom času, a onda kroz nekoliko vekova, kada, prema onome što stoji u
mršavim zapisima, treba očekivati pandemiju lojne bolesti.
Nije spadalo u lokalnu naviku da se razmišlja toliko daleko u budućnost.
Ona klimnu i reče: „Razmisliću o tome, Biliše, i izneću tvoja zapažanja na
narednom sastanku našeg lekarskog društva. Možda bismo mogli da
pronađemo lek za ovu bolest kada bismo shvatali njenu pravu prirodu.”
„Ne. Bolest od velike važnosti za opstanak…” Bilo mu je jasno da ona to
nikada neće prihvatiti, a on nije bio u stanju da joj razjasni na šta cilja.
Napravio je kompromis, rekavši: „Ispričao sam tvom ocu.”
Ta je primedba skrenula njene misli sa medicinskih pitanja. Pogledala je u
stranu, ućutala, kao da se istog časa povukla u sebe. Kada je ponovo
progovorila, glas joj je bio dublji, oštriji, kao da je morala da razgovara s njim
iz kakvog zatvora.
„Šta si još radio s mojim ocem? U Borlienu. Je li pio? Želim da znam…
da li je na brodu imao kakvu mladu devojku iz Matrasila? Da li se predavao
telesnim zadovoljstvima s njom? Moraš mi reći.” Ona se nadnese nad njega i
ščepa ga isto onako kao što je to učinio i njen brat. „Sada pije. Bila je s njim i
jedna žena, zar ne? Pitam te zbog svoje majke.”
Jačina s kojom su te reči bile izgovorene zaplaši Biljja; borio se da se
zavuče dublje u drvo, da oseti grupu koru kako mu stiska edr. Na usta mu
izbiše mehurići.
Ona ga protrese. „Da li se predavao telesnim zadovoljstvima? Reci mi.
Umri ako hoćeš, ali reci mi.”
On pokuša da klimne.
Nešto u njegovom iskrivljenom izrazu potvrdi njena nagađanja.
Osvetoljubivo zadovoljstvo razli joj se licem.
„Muškarci! Eto kako iskorištavaju žene. Moja jadna majka godinama je
patila zbog njegove raskalašnosti, jadnica. Otkrila sam to pre mnogo godina.
Bio je to grozan šok. Mi Dimariamianci smo ugledni ljudi, nismo poput
stanovnika Divljeg kontinenta, koji se nadam da nikada neću posetiti…” Kada
je njen glas zamro Bili pokuša da se pobuni. Ali time je samo potpirio Imiinu
mržnju. A šta je sa jadnicom koja je u to bila umešana? I njenom jadnom
majkom? Odavno sam naterala tog mog brata, čemer mog života, da mi
prenosi sve šta otac čini… Muškarci su svinje kojim rukovodi požuda,
nesposobni da ostanu verni…”
„Devojka.” Ali Abatino ime osta zamršeno među glasnim žicama u
njegovom grlu.
Lordiardr je zahvatila tama. Frejr je zašao na zapadu. Proredila se pesma
ptica. Bataliks se smestio nisko na obzorju, odakle je mogao da sija preko
vode i obasjava ljuspaste stvari nagomilane na obali. Magla je postala gušća,
zaklanjajući zvezde i Noćnog crva.
Eivi Muntras donese Biliju malo supe pre no što se povuče na počinak.
Dok ju je pio strašna glad pokulja mu iz samog edra. Uspeo je da nadvlada
svoju nepokretnost, skoči na Eivi, ugrize je za rame i otkine sa njega komad
mesa. Zatim je počeo da trči po sobi vrišteći. Bila je to bulimija koja se
javljala kod poodmakle lojne bolesti. Dotrčaše ostali članovi porodice, sluge
donesoše svetiljke. Ispsovaše Bilija, išamaraše ga i zavezaše za krevet.
Čitav sat ostavili su ga samog, dok se iz drugog dela kuće čulo
zapomaganje. Pred očima su mu se redale slike kako proždire celu Eivi, kako
joj siše mozak. Zaplakao je. Zamišljao je da se opet nalazi na Avernusu.
Zamišljao je da jede Roz Ji Pin. Ponovo je zaplakao. Suze su mu curele poput
lišća koje opada sa drveća.
U hodniku zaškripaše daske. Pojavi se neka slaba svetlost, a iza nje
čovečje lice koje kao da je lebdelo na potoku tame. Kapetan Led je teško
disao. Sa njim u sobu prodre i miris Preterivača.
„Kako ti je? Morao bih da te izbacim da ne umireš, Biliše.” Zatim ustade
teško dišući. „Žao mije što je do ovoga došlo… Znam da si ti neka vrsta
anđela sa nekog boljeg sveta, Biliše, iako grizeš kao đavo. Čovek mora da
veruje da negde postoji neki bolji svet. Bolji od ovoga, u kome nikome do
tebe nije stalo. Avernus… da mogu, vratio bih te tamo. Voleo bih da ga
vidim.”
Bili se ponovo vratio u svoje drvo, a njegovi udovi postali su delovi i
čestice njihovih grana u agoniji.
„Boljeg.”
„Tako je, boljeg. Otići ću da malo posedim u dvorištu, Biliše, ispred tvog
prozora. Da nešto popijem. Razmislim. Uskoro će doći ljudi da ih isplatim.
Ako ti zatrebam, samo me pozovi.”
Bilo mu je žao što Biliš umire, a pod dejstvom Preterivača počeo je da
sažaljeva i samog sebe. Zbunjivalo ga je to što se u društvu stranaca uvek
osećao prijatno, pa čak i u društvu kraljice nad kraljicama, dok to ne bi mogao
reći za trenutke koje je provodio sa svojom porodicom. S njima je sve vreme
bio u nepovoljnom položaju.
Smestio se ispod prozora; pored sebe na klupu stavio je krčag i čašu. Pri
mlečnoj svetlosti kamenje je podsećalo na usnule životinje. Albika, koja se
pela po zidovima kuće, otvorila je cvetove, cvetovi su otvorili svoje kljunove
slične papagajskim; blagi miris preplavi vazduh.
Pošto je njegov plan da Biliša ovamo dovede potajno uspeo, zaključio je
da nije u stanju da nastavi dalje. Želeo je svima da saopšti kako i drugde
postoji život, da je Biliš živi primer te istine. Nije po sredi bilo samo to što je
Biliš umirao; Muntras je nagađao da u nekom hladnom uglu njegova bića,
ima manje života nego što je on to mislio. Zažalio je što nije ostao lutkica.
Sada se vratio kući zauvek…
Posle kraćeg vremena, uzdahnuvši, kapetan Led, s mukom ustade i proviri
kroz otvoren prozor. „Biliše, jesi li budan? Da li si video Diva?”
Začu se samo mrmljanje u znak odgovora.
 „Jadnik, nije baš sposoban za taj posao, što je istina, istina je…” On
ponovo sede na klupu, stenjući. Podiže čašu i otpi gutljaj. Šteta što se Bilišu
ne dopada Preterivač.
Mlečna svetlost postade gušća. Između lišća albika vrzmali su se večernji
leptiri. U usnuloj kući iza njega zaškripaše daske.
„Mora negde postojati neki bolji svet…” reče Muntras, i zaspa sa
neupaljenom veronikanom u zubima.
*
Glasovi. Muntras ustade. Ugleda ljude kako se skupljaju u dvorištu da ih
isplati. Bio je dan. Unaokolo je vladala tišina.
Muntras ustade i protegnu se. Onda pogleda kroz prozor prema Bilijevoj
iskrivljenoj, nepomičnoj prilici na ležaju.
„Danas je dan za asatasi, Biliše… zaboravih na to pored tebe. Monsunska
visoka plima. To bi trebalo da vidiš. Toga ima samo ovde. Večeras je proslava
na kojoj se čaše pune do vrha.”
Sa ležaja dopre samo jedna reč, jedva istisnuta kroz ukočenu vilicu.
„Proslava.”
Radnici su bili grubi, odeveni u gruba jednodelna odela. Stajali su
oborenih pogleda, zureći u popločano dvorište, da se njihov gospodar
slučajno ne bi uvredio što su ga zatekli kako spava. Ali Muntras nije bio takav
čovek.
„Priđite, ljudi. Neću vas ja još dugo isplaćivati. Na redu je gospar Div.
Hajde da to brzo obavimo, pa da se onda pripremimo za proslavu. Gde je moj
plaćeni službenik?”
Jedan omanji čovek s visokom kragnom i kosom koju je češljao u
suprotnom pravcu od svih drugih, suknu napred. Pod miškom je nosio knjigu,
a za njim je išao jedan stalun noseći sef. Službenik se s mukom probijao kroz
redove radnika. To je činio ne skidajući pogled sa svog poslodavca i pomičući
usne kao da već izračunava koliko treba da isplati svakom radniku ponaosob.
Njegov dolazak naterao je ljude da stanu u red i da sačekaju svoju skromnu
nadnicu. Pri neobičnoj svetlosti, lica su im izgledala potpuno nepokretna.
„Pokupićete svoje plate koje ćete potom predati ženama ili se napiti kao
obično”, reče Muntras. Zatim se obrati onima najbližim, među kojima nije
video nijednog od svojih vrhunskih majstora, već samo obične najamnike. Ali
odjednom ga preplavi mešavina gneva i sažaljenja i poče da govori glasnije
kako bi ga svi mogli čuti. „Vaši životi prolaze. Zaglavili ste se ovde. Nigde
niste bili. Poznate su vam legende o Pegovinu, ali da li ste ikada tamo bilg Ko
je bio tamo? Ko je bio u Pegovinu?”
*
Oni se osloniše o oblo kamenje i počeše da mrmljaju.
„Obišao sam ceo svet. Sve sam video. Bio sam u Uskutošku, posetio sam
Veliki točak Karnabara, video sam stare razrušene gradove i prodavao sam
starudiju po bazarima u Panovalu i Oldorandu. Razgovarao sam sa kraljevima
i kraljicama lepim poput cveća. Tamo napolju ima svega što čeka na ljude
koji imaju petlju da se odvoje od kuće. Posvuda se mogu steći prijatelji.
Muškarci i žene. Divno je. Uživao sam u svakom trenutku.
Svet je veći no što vi to možete i zamisliti, zaglavljeni ovde u Lordriardru.
Na poslednjem putovanju, sreo sam čoveka koji je došao iz jednog drugog
sveta. Postoji još svetova pored ove naše Helikonije. Jedan čak kruži oko nas,
to je Avernus. A dalje od njega ima ih još, koje treba posetiti. Zemlja, na
primer.”
Sve vreme dok je govorio, sitni službenik redao je po stolu ispod jedne
ogolele kajsije svoje račune, a zatim je iz unutrašnjeg džepa izvadio ključ od
sefa. Fagor je spustio sef tamo gde je bilo najzgodnije, a zatim je strignuo
uvetom. Muškarci su se polako jedan za drugim primicali stolu, zgusnuvši se
u redu. Pristizali su novi, upućivali sumnjičave poglede prema gazdi, a zatim
stajali u red. Pod purpurnim oblacima zadržavao se prijatni poredak sveta.
„Kažem vam da postoje i drugi svetovi. Upotrebite maštu.” Muntras lupi
po stolu. „Zar povremeno ne osetite žudnju za lutanjem? Kod mene je mladić
sa jednog od tih drugih svetova. Bolestan je ali izići će da vam se
obrati..Može vam pričati o neverovatnim stvarima koje se dešavaju na
nekoliko životnih doba daleko.”
„Da li pije Preterivač?”
Taj glas je dopro iz redova onih koji su čekali. Zaustavio je Muntrasa u
sred rečenice. On stade da korača gore dole pored reda, zajapurenog lica.
Niko ne ukrsti pogled sa njegovim.
„Dokazaću ono što govorim”, povika Muntras. „Onda ćete morati da mi
poverujete.”
On se okrenu i uđe u kuću. Samo je službenik pokazao izvesno
nestrpljenje, lupkajući svojim malim prstima po stolu, osvrćući se unaokolo,
trljajući oštar nos i upirući pogled u natmureno nebo.
Muntras utrča u sobu gde se nalazio užasno iskrivljen, nepokretan Bili.
On stegnu Bilijev okamenjen zglavak, i otkri da na njemu nije bilo sata.
„Biliše”, reče on. Pređe s druge strane invalida i zagleda se u njega,
nežnije izgovorivši njegovo ime. Zatim oseti hladnu kožu, opipa zgrčeno telo.
„Biliše”, ponovi on, ali ovog puta kao da nešto zaključuje. Znao je da je
Biliš mrtav… a znao je i ko je ukrao sat, uređaj koji je kazivao vreme na tri
brojčanika, što ga je i kralj JandolAnganoI držao u ruci. Postojala je samo
jedna osoba koja bi učinila tako nešto.
„Više ti neće nedostajati tvoj uređaj za vreme, Biliše”, reče glasno
Muntras.
Onda prekri lice dlanom i promrmlja nešto između molitve i psovke.
Kapetan Led se još trenutak zadrža u sobi, zureći u tavanicu otvorenih
usta. Prisetivši se zatim svojih dužnosti, ode do prozora i dade službeniku
znak da počne sa isplatom nadnica.
U sobu uđe njegova žena sa Imijom, koja je preko ramena nosila povoj.
„Naš Biliš je mrtav”, reče on ravnodušno.
,,Oh, dragi, i to baš na asatasi…” primeti Eivi. „Ne možeš od mene tražiti
da ga žalim.”
„Vidim da je njegovo telo osuđeno da bude smešteno u podrum sa ledom,
spalićemo ga sutra, posle proslave”, reče Imija, prišavši da pogleda to
iskrivljeno telo. „Pre no što je umro rekao mi je nešto što može mnogo
doprineti razvoju nauke o medicini.”
„Sposobna si ti devojka, pobrini se za njega”, kaza Muntras. „Kao što
reče, možemo ga sutra pokopati. Prirediti mu dostojan pogreb. Poći ću da
pogledam mreže. U stvari, osećam se jadno, ako je ikome to važno.”
*
Ne obazirući se na brbljive žene koje su kačile mreže na motke, kapetan
Led je koračao duž obale. Na nogama je imao duboke teške čizme, a ruke je
gurnuo u džepove. Povremeno bi koja crna iguana skočila na njega poput
kakvog psa ulizice. Muntras bi je nezainteresovano naterao da ponovo klekne.
Iguane su se valjale između debelim smeđim konopima morske trave koja se
lelujala u plićaku, ponekad se ritajući da bi je se oslobodile. Na pojedinim
mestima ležale su jedna preko druge kao da im je bilo potpuno svejedno.
*
Kao dodatak melanholičnoj napuštenosti njihovih tela, iguane su imale
svoje parazite, dlakave, dvanaestonožne krabe, koje su u ogromnom broju
jurile između prilika što su osmatrale približava li se kakav veliki talas. Krabe
su proždirale svu hranu… foke ili morsku travu… koju bi reptili ispustili; nisu
imale ništa ni protiv proždiranja malih iguana. Zvuk karakterističan za
dimariamiansku morsku obalu sastojao se od vučenja i grebanja oklopljenih
nogu o ljuske; ritual njihovih života sastojao se u borbi protiv ove buke koja
je bila beskrajna poput hučanja talasa.
Kapetan Led nije obraćao pažnju na ove turobne stanovnike obale, već je
zurio prema pučini, s druge strane Lordriardra, prema golemom ostrvu.
Proverio je u luci; tamo su rekli da je te noći ukraden jedan laki mali čamac
za spasavanje.
I tako znači, njegov sin je otišao, ponevši magični sat bilo kao talisman
ili da bi ga unovčio. Otplovio je bez pozdrava.
„Zašto si to učinio?” postavi Muntras poluglasno to pitanje, zureći preko
purpurnog mora na kome je preovladavao potpuni mir. „Pa valjda zbog
uobičajenih razloga zbog kojih čovek napušta dom. Ili više nisi mogao da
podnosiš svoju porodicu ili si želeo da doživiš kakvu pustolovinu… da vidiš
nepoznata mesta, doživiš uzbuđenja, sretneš neobične žene. E pa, neka ti je sa
srećom, momče. Nikada ti ne bi postao najbolji trgovac ledom na svetu, u to
nema sumnje. Nadajmo se da nećeš spasti na to da prodaješ ukradeno prstenje
da bi preživeo…”
Neke od žena, skromne radničke supruge, dozivale su ga da se skloni iza
mreža pre no što nastupi velika plima. On ih pozdravi i udalji se od tela
iguana koja su se valjala.
Kompaniju će morati da preuzmu Imija i Advokat. Nije ih baš naročito
voleo, ali oni će verovatno bolje posao voditi i od njega. Trebalo se suočiti sa
činjenicama. Kakva korist od ogorčenosti? Iako se nikada nije prijatno osećao
u kćerkinom društvu, znao je da je dobra žena.
Bar će se pobrinuti da Biliš bude dostojno sahranjen. Ni on ni Biliš nisu
verovali u bogove. Ali učiniće to za dobro obojice.
On se tromim korakom uputi ka sigurnosti koju su pružale mreže, gde su
stajali radnici.
„Bio si u pravu, Biliše”, promrmlja on glasno. „Nisi ti bio ničija budala.”
*
Avernus nije sam kružio oko Helikonije. Kretao se među eskadronima
pomoćnih satelita. Glavni zadatak tih pomoćnih satelita bio je da osmatraju
oblasti koje nije osmatrao Avernus. Ali dogodilo se da se Avernus, na svojoj
cirkumpolarnoj orbiti, našao iznad Lordriardra i da se kretao na sever u vreme
Bilijevog pogreba.
Pogreb je bio popularan događaj. Činjenica je, da pričinjava izvesno
zadovoljstvo. Melanholija je među neprijatnim osećanjima. Pratili su ga
gotovo svi sa Avernusa: čak i Roz Ji Pin iz kreveta svog novog dečka.
Bilijev Savetnik, suva oka, održao je propoved od stotinu odmerenih reči
o vrlinama predavanja sudbini. Taj epitafje takođe poslužio i kao epitaf za
najnovije proteste. Sa izvesnim olakšanjem, zaboravili su na reformu i vratili
se svojim administrativnim dužnostima. Jedan od njih napisao je tužnu pesmu
o Biliju, pokopanom daleko od svoje porodice.
Na Helikoniji je bilo pokopano dosta Avernianaca, svi su bili dobitnici
nagrade Odmor na Helikoniji. Na zemaljskoj osmatračkoj stanici često se
postavljalo pitanje kako to utiče na stanovništvo planete.
Na Zemlji, gde je Bilijev pogreb izazvao manje zanimanja, na taj se
događaj gledalo nepristrasnije. Svako živo biće stvoreno je od mrtve zvezdane
materije. Svako živo biće mora proći usamljeničko putovanje naviše od
molekularnog nivoa do autonomije rođenja, putovanje za koje je ljudskim
bićima potrebno tri četvrtine godine. Ne može se zauvek održati složeni
stepen organizacije osoben za više oblike života. Konačno, tu je i povratak u
neorgansko. Hemijske veze se raspadaju.
To se dogodilo u Bilijevom slučaju. Jedino su atomi od kojih je bio
sazdan bili besmrtni. Oni su opstali. Nije bilo ničeg čudnog u tome šio je
jedan čovek zemaljskog porekla bio sahranjen na planeti udaljenoj hiljadu
svetlosnih godina. Zemlja i Helikonija bile su bliski susedi, sazdani od
istovetnih krhotina istih odavno pokojnih zvezda.
Što se jedne stvari tiče, Bilijev savetnik, taj ispravni čovek, nije bio u
pravu. Rekao je da je Bili pošao na dugi počinak. Ali celokupna organska
drama čiji je jedan deo sačinjavalo i čovečanstvo bila je razapeta unutar
velike stalne eksplozije vaseljene. Iz kosmičke tačke gledanja, nigde nije bilo
pokoja, stabilnosti, posvuda je vladala neprestana aktivnost čestica i energija.
 SMRTONOSNI LET
General Hanra TolramKetinet nosio je šešir široka oboda i par iznošenih
pantalona čije su nogavice bile ugurane u vojničke čizme do kolena. Preko
nagih prsa, okačenu o kožni kaiš, nosio je sasvim novu fitiljaču. Iznad glave
vijorila mu se borlienska zastava. Gacao je po plićaku prema brodovima koji
su se približavali.
Iza njega su vojnici iz njegove male jedinice klicali u znak ohrabrenja.
Bilo ih je dvanaest i predvodio ih je sposoban mladi poručnik, Gortor
Lanstatet. Stajali su na peščanoj prevlaci; iza njih džungla i tamno ušće reke
Kacol. Završilo se njihovo putovanje iz Ordelaja… iz poraza; plovili su u
Lordriardrskom nespretnjakoviću niz brzake i kroz delove reke gde je struja
bila tako blaga da je iz dubina izrastalo čvornovato raslinje, boreći se poput
isprepletenih jegulja koje se razmnožavaju, da osvoji površinu i zapahne
okolinu svojim mirisom truleži i džulipa. Taj miris bio je prokletstvo džungle.
Na obe obale Kacola šuma se preplitala u čvorove, zmije i trake svetlosti
ništa manje odvratne od pipaka koji su se pominjali iz rečnih dubina. Ovde je
šuma stvarno izgledala neprobojna; nije se videla nijedna od onih širokih aleja
kroz koje je general, pre pola tenera, stupao potpuno bezbedno, jer reka je
mamila iz džungle sunca gladne puzavice. I džungla je postala nekako
patuljastija, jer se iz kišne šume preobratila u monsunsku šumu, sa teškim
krošnjama koje su se spuštale do iznad samih glava borlienskih trupa.
Na mestu gde je reka konačno predavala svoju kaljavu vodu moru, iz
šume su se uzdizale neprijateljske jutarnje magle, kotrljajući se u naletima uz
neukrotive padine čiji se vrhunac nalazio u Randonanskom masivu.
Magla je na neki način bila motiv njihovog putovanja, od onog trenutka
kada su… preuzevši Nesprelnjakovića u Ordelaju… otvorili poklopce i kada
ih je pozdravilo gusto isparavanje leda koji se topio. Kada su pobacali led
preko ograde broda, novi vlasnici su stali da pretražuju brod i pronašli su
tajne pregratke pune sibomalskih fitiljača, umotane u krpe da se ne bi
navlažile; njima je kapetan Nesprelnjakovića potajno trgovao, kako bi se
naplatio za opasna putovanja koja je preduzimao po nalogu Lordriardske
kompanije za trgovinu ledom. Dobro naoružani Borlienci su zaplovili
uljevitim vodama, i nestali iza zavese vlažnosti koja je predstavljala
uobičajenu pojavu na Kacolu.
Sada su stajali i posmatrali svog generala kako gaca kroz vodu prema
brodovima, na peščanom sprudu koji je štrčao poput trna iza jedne male stene
i pošumljenog ostrva, Kivasien ostrva, koje je ležalo između reke i mora.
Tamni, zeleni tunel, smrad, tišina koju je remetilo samo zujanje insekata,
magle, sve je to bilo za njima. More ih je dozivalo. Gledali su ispred sebe
tražeći spas, zaklanjajući oči uprte prema otvorenom moru i štiteći ih od sjaja
pojačanog magličastom jutarnjom koprenom.
Spas im je stigao u pravi čas. Prethodnog dana, kada je Frejr zašao, tragali
su za pogodnim mestom da se usidre između džinovskog korenja, crvenog
poput utrobe; bez ikakvog upozorenja, klupko od šest zmija, u kome nijedna
nije imala manje od sedam stopa dužine, pade na palubu sa grana iznad njih.
Bio je to čopor zmija koje je posedovao rudimentarnu inteligenciju, tako da su
uvek lovile zajedno. Ništa nije moglo više da užasne posadu. Čovek za
kormilom, ugledavši tu strašnu gomilu kako pada sasvim blizu njega i kako se
hitro raspetljava, ljutito sikčući, skoči ne razmišljajući preko ograde, a dole ga
dočeka gnjurac koji je trenutak ranije ličio na panj u raspadanju.
Na kraju je čopor zmija ubijen. Dok su završavali taj deo posla brod je
zanela struja i on se nasukao na randonansku obalu. Dok su pokušavali da
povrate kontrolu, kormilo im udari o neku podvodnu prepreku i slomi se.
Uzeli su motke, ali reka je postajala sve šira i dublja, tako da im motke nisu
mnogo pomogle. Kada se kroz tamu ukazalo ostrvo Kivasien, nisu imali
snage niti da skrenu niti desno, ka obali Borliena, niti levo ka obali
Randonana. Nespretnjaković je bespomoćno plovio nošem strujom, dok nije
udario o stenje na severnom delu ostrva; zaradili su rupu na boku i nasukali se
u plićaku. Struja ih je vukla, preteći da odvuče brod. Pokupili su na brzinu
nešto opreme i poskakali na obalu.
Spuštala se tama. Stajali su slušajući udaranje mora o obalu nalik na
udaljenu topovsku kanonadu. Pošto su mu ljudi bili veoma preplašeni,
TolramKetinet odluči da podigne kamp tamo gde su se zatekli i da tu provedu
preostali deo noći, ne pokušavajući da stignu do Kivasiena, za koji je znao da
je blizu.
Postavljena je straža. Noć oko njih bila je kao stvorena za razne izgovore
i iznenadnu smrt. Mali insekti sa velikim svetiljkama na glavama kružili su
unaokolo, krila noćnih leptira sijala su svojim užasnim slepim očima, ženice
grabljivice zračile su poput užarenog kamenja; i sve vreme dva kraka reke
proticala su u blizini, a njeni vrtlozi fosforescentno sijali, dok se tromom
proticanje vode uvlačilo u njihove snove.
Iza oblaka uzdiže se Frejr. Ljudi se probudiše i ustadoše, te počeše da se
češu od ujeda komaraca po celom telu. TolramKetinet i Gortor Lanstatet
pokrenuše svoje ljude. Penjući se stenovitom okosnicom ostrva, mogli su da
vide preko istočnog kraka reke otvoreno more i borliensku obalu. Tamo je,
zaštićena od mora pošumljenom stenom, ležala kivasienska luka, najzapadniji
grad njihove rodne zemlje Borliena, koji je nekada bio dom i legendarnog
naučnika JarapRombrija.
Purpurna svetlost je izvesno vreme skrivala od njih istinu; a onda su
nekoliko trenutaka gledali polomljene krovove i pocrnele zidove pre no što su
u glas povikali: „Razorena je!”
Krda fagora, stanovnici monsunskih šuma trampili su svoj volumunvun sa
randonanskim plemenima. Plemenima se obratio veliki duh. Onda su
pripadnici plemena pohvatali Druge sa drveća, svezali ih za stolice od
bambusa i krenuli kroz džunglu da spale luku. Ništa nije umaklo pred
požarom. Nigde nije bilo nikakvog znaka života, osim nekoliko
melanholičnih ptica. Rat se još vodio; ljudi nisu mogli da izbegnu da
istovremeno budu i njegovi agenti i njegove žrtve.
Čuteći krenuše ka južnom delo ostrva, spustivši se na peskovitu usku
prevlaku kako bi se oslobodili trnovitog rastinja koje je preplavljivalo
unutrašnjost.
Pred njima je bilo otvoreno more, muljavo na mestu gde se u njega ulivao
Kacol, da bi se malo dalje ponovo zaplavilo. Dugački talasi kotrljali su se niz
strmi nasip plaže, sijajući belinom. Na zapadu su mogli da vide ostrvo Puriš,
veliko ostrvo koje je služilo kao granica što deli More Orlova od
Narmosetskog mora. Oko Puriša plovila su četiri broda, dva karaka i dve
karavele.
*
Ščepavši borliensku zastavu koja je bila pohranjena zajedno sa ostalim
zastavama u ormanima na Nespretnjakoviću, TolramKetinet krenu napred u
penu da ih dočeka.
Dienu Pasharitid je bila na straži na Zlatnom prijateljstvu koji je
predvodio flotu ka ušću Kacola gde su nameravali da se usidre. Stegnula je
šakama ogradu; to je bio jedini vidljivi znak oduševljenja koje je osetila kada
je ugledala, pošto su za sobom ostavili ostrvo Puriš, kako se iz jutarnje magle
pomalja obala Borliena.
Prevalili su šest hiljada morskih milja od kada su poslednji put bacili
sidro u blizini Kejp Findovela, gde su izvršili opravke i gde im je izvesno
vreme bilo prijatno. U tom razdoblju Dienu je dosta komunicirala sa bogom
Azoiaksikom; beskrajna prostranstva okeana približila su je mnogo više
njemu nego ikada ranije. Zaključila je da je svaka daljnja veza nje i njenog
muža Ia nemoguća. Naredila je da ga prebace na Jedinstvo, tako da više nije
morala da ga gleda. Sve je to obavila na hladni sibomalski način, ne
pokazavši ni trunku nezadovoljstva. Ponovo je mogla slobodno da se raduje
životu i Bogu.
Pirkao je blag povetarac, okruživali su je nebo, more… zašto bi je onda
odmah čim bi pokušala da se raduje pohodila patnja? Sigurno ne stoga što je
bila ljubomorna na sve čvršću vezu… nalik na korov, mislila je, nalik na
korov… između njenog admirala-vojne sveštenice i borlienskog bivšeg
kancelara. Do toga sigurno nije dolazilo ni zbog toga što je još osećala bilo
kakvu naklonost prema Iou. „Misli na zimu”, reče ona sebi… upotrebivši
uskutski izraz koji je značio: „Zaledi svoje nade.”
Čak ju je i komuniciranje sa Azoiaksisom, koje nije mogla da prekine, sve
više zbunjivalo. Izgleda da Azoiaksis nije imao u svom srcu mesta za Dienu
Pasharatid. Uprkos njenim vrlinama, nije na nju obraćao pažnju. Nije obraćao
pažnju uprkos njenom doličnom ponašanju, njenoj smotrenosti.
Bar što se toga tiče. Stanovnik, Gospodar crkve Silnog mira, pokazao se
žalosno nalik Iu Pasharitidu. Pre bi se moglo reći da ju je to razmišljanje, a ne
uteha, gonilo preko praznih morskih milja. Sve što bi joj bar na trenutak
odvuklo pažnju bilo je dobro došlo. I tako, kada se ukazala obala Borliena,
ona se hitro okrete od točka i pozva duvača u rog da objavi „Povoljnu plimu”.
Uskoro su ograde sva četiri broda bile načičkane vojnicima, koji su željno
iščekivali da po prvi put ugledaju zemlju koju su nameravali da napadnu i
osvoje.
Sartorilrvrash je na palubu stigao među poslednjima. Kraće vreme ostao
je na svežem vazduhu, tresući odeću i duboko udišući vazduh da bi rasterao
miris fagora. Ali fagora nije bilo; ostao je samo njihov opori miris… to i delić
znanja.
Pošto je Zlatno prijateljstvo napustilo Findovel, krenulo je na jugoistok
preko ponora Ponipot, pored drevnih zemalja, pa kroz tesnac Kadmer, najužu
prevlaku vode između Kampanlata i Hespagorata. To su bile zemlje o kojima
se govorilo u legendama; neke su pominjale da ljudska bića potiču odatle,
neke da je ovde nastao jezik. Tu je bio Ponipot, Ponipot o kome je mala Tatro
čitala u svojim bajkama, gotovo nenastanjen Ponipot, okrenut prema
zalascima sunaca, sa svojim starim gradovima koji su propadali, a čija su
imena još bila u stanju da podstaknu buru u ljudskim srcima… Povašet,
Provaš, Gal-Dundar na zaleđenoj reci Azri.
Posle Ponipota, obala se spuštala niz stenovitu kičmu Radada, do zemlje
visokih pustinja, južnog kraka Prepreka, za koji se govorilo da u njemu živi
manje od jednog miliona ljudskih bića… za razliku od tri četvrt miliona u
susednom Randonanu… a sigurno je manje bilo ljudskih bića nego fagora: jer
Radado je predstavljao zapadni kraj velikog migracionog puta dvobridaša koji
se protezao preko celog Kampanlata, krajnju Tulu do koje su ta stvorenja
dolazila tokom leta svake Velike godine, da bi održali svoje nedokučive
rituale, ili da bi jednostavno ukočeni čučali i zurili preko tesnaca Kadmera
prema Hespagoratu, prema odredištu o kome ništa nisu znala druga živa bića.
Smiren ili ne, za vreme tih dugih toplih dana provedenih na nepokretnom
brodu, Sartonlrvrash je bio zadovoljan. Pobegao je iz svoje radne sobe u
široki svet. Preko dana, vodio je dugačke intelektualne razgovore u kojima je
uživao sa admiralom vojnom sveštenicom, Odi Jeseratabar. Njih dvoje su
postali dosta bliski. Njen zamršen način izražavanja prvo je postao manje
formalan. Počeli su da cene skučeni prostor svojih kabina i da čeznu za njim.
Postali su oprezni ljubavnici. Tako se oplovljavanje Divljeg kontinenta
pretvorilo u oplovljavanje duša.
Sedeći zajedno na palubi za vreme tog očaravajućeg mira, ostareli
ljubavnici, Borlienežanin i Uskutka, promatrali su gotovo nepokretno more. U
pozadini je zaklonjena maglom ležala unutrašnjost Radada. Bliže njima s leve
strane, nalazilo se ostrvo Gliat. Nešto dalje, s desne strane, bila su tri druga
ostrva, potopljeni planinski vrhovi koji kao da su lebdeli na dnu vode.
Odi Jeseratabar, pokaza na desno. „Gotovo mogu da zamislim kako se
iskrcavam na obalu Hespagorata… u zemlju koja se zove Torosa, tačnije.
Svuda oko nas su dokazi da su Hespagorat i Kampanlat nekada bili povezani
prevlakom zemlje, koja je uništena za vreme kakve vulkanske erupcije. Šta ti
misliš, Sartori?”
Proučavao je grbu ostrva Gliat. „Ako je verovati legendama, fagori potiču
iz udaljenog dela Hespagorata, Pegovina, gde žive crni fagori. Možda su
fagori iz Kampanlata migrirali ka Radadu u nadi da će ponovo pronaći drevni
most preko koga će se vratiti u svoju postojbinu.”
„Da li si ikada u Borlienu video kog crnog fagora?”
„Jednom u zarobljeništvu.” On povuče dim iz veronikane.
„Kontinenti razdvajaju različite vrste životinja. Ako je nekada postojao
most, onda bismo mogli očekivati da ćemo pronaći iguane iz Hespagorata na
obali Radada Ima li ih, Odi?”
Nešto joj iznenada sinu i ona reče: „Mislim da ih nema, jer su ih ljudi
možda istrebili.. Radado je ogolelo mesto; jede se sve što se može naći. Ali
sta je sa Gliatom? Dok smo usidreni, imamo vremena na pretek; možemo ga
iskoristiti za unapređivanje ljudskog znanja. Ti i ja ćemo poći u ekspediciju,
uzećemo jedan čamac za spasavanje i videti šta možemo da pronađemo.”
„Je li to izvodljivo?”
„Ako ja kažem da jeste.”
 „Seti se naše gotovo pogibeljne ekspedicije u zalivu Prognanih.”
„Tada si mislio da sam luda.”
„Mislim da si sada luda.”
Oboje se nasmejaše, i on joj steže šaku.
Admiral pozva bo’sun. Robovi se daše na posao. Spušten je jedan čamac
za spasavanje. U njega se ukrcaše Odi Jeseratabar i Sartorilrvrash. Zatim ih
veslači prebaciše preko staklene površine mora na ostrvo udaljeno dve milje.
Sa njima je pošlo i dvanaest naoružanih vojnika, oduševljenih što im se
pružila prilika da napuste omrznuti trup broda.
Ostrvo Gliat merilo je pet milja u prečniku. Brodski čamac pristao je na
strmoj peščanoj plaži u jugoistočnom delu. Tu je ostavljen jedan stražar. a
ostali članovi ekspedicije krenuše dalje.
Iguane su se sunčale na stenju. Nisu se uplašile ljudi koji su nekoliko
proburazili kopljima da bi ih poneli na brod i upotrebili kao dobrodošli
dodatak u jednoličnoj ishrani. Bile su sitne u odnosu na džinovske crne iguane
Hespagorata, Ove su retko dostizale više od pet stopa u dužinu. Bile su šareno
smeđe. Čak su i krabe, koje su živele kao njihovi paraziti, bile male i imale
samo osam nogu.
Dok su Sartorilrvrash i Odi Jeseratabar tragali po stenama za jajima
iguana, ekspedicija je napadnuta. Četiri fagora izletela su iz zaklona, sa
kopljima u rukama i stuštila se na njih. Bile su to rutave zveri, sa krznom u
dronjcima i sa rebrima koja su štrčala.
I sami iznenađeni, fagori su uspeli da ubiju dva vojnika, gurnuvši ih sa
stenja u vodu. Ali ostali vojnici im se suprotstaviše. Iguane se razbežaše,
galebovi odleteše krešteći; došlo je do kraće trke preko stenja, a onda se
okršaj okončao. Fagori su mrtvi… sem jedne gilote kojoj je Odi Jeseratabar
poštedela život.
Ta gilota bila je krupnija od svojih sadruga i telo joj je bilo prekriveno
gustim crnim krznom. Pošto su joj ruke čvrsto svezali na leđima, odveli su je
u čamac i prebacili na Zlatno prijateljstvo.
Kada su se našli nasamo Odi i Sartori se zagrliše, čestitajući jedno
drugome što su dokazali da je istinita stara legenda o zemljišnom mostu. I što
su preživeli.
Dan kasnije, podigoše se monsunski vetrovi i flota se ponovo uputi prema
istoku. Levo od broda sada je promicala obala Randonana u svom svojem
divljem sjaju; ali Sartorilrvrash je najviše vreme provodio ispod palube,
proučavajući njihovu zarobljenicu koju je nazvao Gliat.
 Gliat je govorila jedino urođenički jezik dvobridaša i to u dijalektu. Pošto
nije znao urođenički, pa čak ni Hurdu, Sartorilrvrash je morao da koristi
prevodioca. Odi je sišla u natrpano mračno spremište da vidi šta on to radi i
počela da se smeje.
„Kako možeš da se gnjaviš s tim smrdljivim stvorenjem? Dokazali smo
ono što smo želeli, da su Radado i Trosa nekada bili povezani. Bog Azoiaksis
je bio na našoj strani. Mala kolonija iguana izolovana na ostrvu Gliat
predstavlja bočni ogranak, otcepljen od glavnine iguana na južnom
kontinentu. Ovo stvorenje, koje živi među belim fagotima, verovatno
predstavlja neku vrstu preživelog potomka hesparogatsko-pegovinske crne
lože. Nema sumnje da oni izumiru na jednom ovako malom ostrvu.”
On odmahne glavom. Iako se divio njenoj oštroumnosti, smatrao je da
suviše brzo donosi zaključke.
Tvrdi da je njena družina bila na brodu koji je doživeo brodolom kod
Gliata za vreme prethodnog monsuna.”
„To je očigledna laž. Fagori ne plove. Oni mrze vodu.”
„Kaže da su bili robovi na trosanskoj galiji.”
Odi ga potapša po ramenu. „Slušaj, Sartori, verujem da smo mogli
dokazati da su ta dva kontinenta nekada bila povezana i samim gledanjem u
stare karte u odaji sa kartama. Na radadskoj obali nalazi se Purporian i luka
po imenu Popevin na obali Tose. ,Pop’ znači ,most’ na Čistom Olonetu, a
,Pup’ ili ,Pu’ isto to na Lokalnom Olonetu. Prošlost je zaključana u jeziku,
samo ako čovek zna kako da gleda.”
Iako se smejala, on se ukočio zbog njenog superiornog sibomalskog
držanja. „Ako ti se vrti od mirisa, dragi, bolje da izideš na palubu.”
„Uskoro ćemo se približiti Kivasienu. Gradu na obali. Kao što ti je
poznato ,ass’ ili ,as’ na Čistom Olonetu znači ,more’.. a to je ekvivalent ,ašu’ u
Pontpianu.” Pošto ga je zapljusnula tom bujicom znanja, smešeći se, ona se
povuče, popevši se krajnje vešto uz lestve na gornju palubu.
Iznenadio se kada je narednog dana otkrio da je Gliat ranjena. Na palubi,
gde je ležala, nalazila se bara zlatne krvi. Počeo je da je ispituje preko
prevodioca. Iako ju je pomno posmatrao nije mogao da uoči makar i najmanji
trag kakvog osećanja dok je odgovarala.
„Ne, nije ranjena. Kaže da ulazi u razdoblje strasti. Upravo je dobila
menstruaciju.” Prevodilac ga je posmatrao kako mu se lice krivi u znak
gađenja, ali ništa ne reče, jer je bio niži po rangu.
Nekada je strašno mrzeo fagore… ali to je bila prošlost, kao i toliko toga
iz njegovog prošlog života, shvati on… toliko da je zanemarivao njihovu
istoriju, isto kao što je odbijao da nauči njihov jezik. Takve stvari prepuštao je
JandolAnganolu… JandolAnganolu i njegovom perverznom poverenju u ta
stvorenja. Međutim, seksualne navike fagora predstavljale su metu za
razbludne poruge derana sa matrasilskih ulica; prisetio se da su ženke
dvobridaša, koje nisu bile ni ljudska bića ni zveri, izbacivale iz uterusa nešto
nalik na jednodnevni mestruacioni odliv kao uvod u razdoblje strasti, kada bi
se našle na vrućini. Možda zbog sećanja na ta stara šaputanja zamišlja da
njegova zatvorenica ispušta ovom prilikom još jetkiji miris.
Sartorilrvrash se počeša po obrazu. „Kako beše ona reč koju je upotrebila
za katameniju? Na Urođeničkom?”
„Razdoblje strasti nazvala je „tenr” na svom jeziku. Da naredim da je
poliju?”
„Pitaj je kako često ulazi u razdoblje strasti.”
Morali su da udare gilotu, koja je i dalje bila vezana, pre no što je
odgovorila. Dugačak ružičasti slinac visio joj je iz jedne nozdrve. Konačno je
priznala da ima deset razdoblja u toku jedne male godine. Sartorilrvrash
klimnu i pope se na gornju palubu da se nadiše malo svežeg vazduha. Jadno
stvorenje, pomisli on; šteta što svi ne možemo da živimo u miru. Jednog dana
moraćemo da razrešimo dilemu ljudska bića-dvobridaši, na ovaj ili onaj
način. Kada on bude mrtav, kada ga više ne bude.
Plovili su ispred monsuna cele te noći, narednog dana, i naredne noći.
Kiša je često bila tako jaka da oni sa Zlatnog prijateljstva nisu mogli da
razaznaju ostale brodove iz flote. Za sobom su ostavili tesnac Kadmer. Svuda
oko njih prostirao se sivi Narmoset, njegovi talasi parali su površinu
dugačkim belim prugama. Svet se pretvorio u tečnost.
Tokom pete noći naišli su na oluju i karak umalo nije nastradao. Svo
drveće božikovine i narandži koje je raslo po sredini broda nestalo je u
talasima i mnogi su strepeli da bi brod mogao da potone. Sujevemi
moreplovci obratiše se svom kapetanu sa molbom da zarobljenog fagora baci
preko ograde, pošto je svima poznato da dvobridaš na brodu donosi nesreću.
Kapetan se složio. Sve drugo je ionako već pokušao.
Sartorilrvrash je bio budan iako je bilo dosta kasno. Nemoguće je bilo
spavati za vreme oluje. Pobunio se protiv kapetanove odluke. Niko nije bio
raspoložen da sluša njegove razloge; bio je stranac, te u opasnosti da i sam
bude bačen preko ograde. Sakrio se dok Gliatu nisu izvukli iz njenog prljavog
spremišta i bacili u pobesnelu vodu.
U toku narednog sata najgori naleti vetra se primiriše. U vreme kada se
pojavila lažna svetlost i kada su ispred sebe mogli da razaznaju Puriš, pirkao
je još samo sveži povetarac. Do zore su ugledali i ostala tri broda, koja su
nekim čudom ostala čitava i nisu se suviše udaljila jedan od drugoga. Bog
Azoiaksis je bio dobar. Uskoro su mogli da kroz purpurnu priobalnu
izmaglicu razaznaju ušće Kacola, na kome je ležao Kivasien.
Nad stožerima obzorja lebdela je neprirodna tama. More oko sibomalske
flote vrvelo je od delfina koji su se jurili ispod same površine. Iznad glava
kružile su u velikom broju jata morskih i kopnenih ptica. Nisu se glasale, ali
je lepet njihovh mnogobrojnih krila zvučao kao pljusak bez kiše. Ptice se nisu
razbežale ni kada se sa broda oglasila „Dobra plima”.
*
Kada je vetar zamro, konopi se olabaviše i počeše da lupaju po jarbolima.
Četiri broda se približiše jedan drugome nadomak obale.
Dienu prinese oku špijunsko staklo i zagleda se prema uskoj prevlaci
ostrva koja je zadirala duboko među uzburkane talase. Ugledala je neke ljude
kako stoje na toj prevlaci i nabrojala je njih dvanaestoricu. Jedan je krenuo
prema njima. Za vreme monsuna zaobišli su obale Randonana; ovde je
počinjao Borlien… neprijateljska teritorija. Bilo je veoma važno da vest o
približavanju flote ne stigne pre njih do Otasola; iznenađenje je i u ovom kao
i u većini ratnih pohoda igralo veliku ulogu.
Iz časa u čas bivalo je sve svetliie. Zlatno prijateljstvo izmenilo je signale
sa Jedinstvom, Dobrom nadom i belom karavelom, Vajabarskim moliteljem,
upozorivši ih na opasnost.
Čovek sa šeširom široka oboda krenu kroz penu. Iza njega, na ušću reke,
video se neki brod, čiji je trup bio napola skriven. Uvek je postojala
mogućnost da ulete u zasedu, da odu predaleko, izgube vetar i nađu se u
klopci. Dienu je napeto stajala kod ograde na gornjoj palubi; na trenutak je
poželela da je s njom i njen nevemi Io; on je uvek tako brzo donosio odluke.
Čovek u talasima odmota zastavu i otkri borlienske pruge.
Dienu pozva artiljerce da se poredaju duž ograde koja je gledala prema
kopnu.
Udaljenost između broda i obale se smanjivala. Čovek u moru se
zaustavio, u vodi do butina. Mahao je odvažno zastavom. Ludi Borlienci…
Dienu izda naređenja kapetanu artiljeraca. On joj salutira i spusti se niz
lestvice da prenese naređenja svojim ljudima. Ljudi su radili u parovima,
jedan je baratao oko okidača, drugi je podupirao cev.
„Pali!” povika kapetan artiljeraca. Nastade pauza, a zatim se oglasiše
pucnji.
I tako poče bitka za kivasienski peščani sprud.
*
Zlatno prijateljstvo nalazilo se dovoljno blizu tako da je Hanra
TolramKetinet mogao da raspozna lica vojnika duž ograde. Video je kako ga
artiljerci uzimaju na nišan.
Do sada su mu oznake na jedrima otkrile da je reč o sibornalskim lađama,
koje su se našle iznenađujuće daleko od kuće. Pitao se nije li njegov
prevrtljivi kralj sklopio izdajnički savez kako bi uvukao Sibomal u Zapadne
ratove na strani Borliena. Nije imao razloga da ih smatra neprijateljima - dok
oružje nije podignuto.
Prijateljstvo se sada gotovo postrance kretalo u odnosu na njega, tako da
su njegovi artiljerci imali dobar ugao za gađanje. Procenio je da mu gaz neće
dozvoliti da priđe bliže. Jedinstvo je isprednjačilo ispred komandujućeg broda
i sada je zaokrećući prilazio sleva TolramuKetinetu, suviše se približavajući
istočnom kraju ostrva Kivasien. Čuo je kako se preko vode izvikuju
naređenja, dok su se glavna i prednja jedra na Jedinstvu spuštala.
Dva manja broda, koja su plovila bliže randonanskoj obali, zaokretala su
udesno. Dobra nada se još borila sa širokom smeđom bujicom zapadnog
kraka Kacola, dok je beli Vajabarski moliteIj već prošao… moglo se reći da
mu je već gotovo bio za leđima, mada još dosta daleko. Sem na Dobroj nadi,
na svim ostalim brodovima mogao je da vidi odsjaj puščanih cevi uperenih
prema njemu.
Čuo je kako kapetan artiljercima naređuje da zapucaju. TolramKetinet
ispusti zastavu, okrenu se, zaroni u vodu i snažnim zamasima zapliva nazad
na peščani sprud.
GortorLanstatet ga je već štitio odostrag. Naredio je ljudima da se sakriju
iza nasipa od škriljca, te je polovinu svojih vatrenih snaga usmerio prema
komandujućem brodu, a polovinu prema beloj karaveli, Vajabarskom
molitelju. Ovaj drugi se i dalje brzo približavao prema položaju na kome su se
nalazili. Poručnik je imao i jednog dobrog strelca; uputio ga je da sa još
jednim čovekom pripremi bacač za zapaljeni katran.
Olovne kugle pogađale su vodu oko generala. Trudio se da roni što više, a
što ređe da izlazi na površinu kako bi udahnuo vazduh. Bio je svestan delfina
koji su promicali blizu njega, ali oni nisu pokušavali da ga na bilo koji način
ometu.
Pucnjava iznenada prestade. On izroni i pogleda unazad. Bela karavela,
koja je na jedrima imala hierogram Velikog točka nesmotreno se isprečila
između njega i Zlatnog prijateljstva. Vojnici Šiveninki, okupljali su se na
gornjoj palubi i pripremali da zapucaju na branioce prevlake.
Zapljusnuše ga talasi. Obala je bila neočekivano strma. TolramKetinet
ščepa neki koren i baci se među grmlje, povukavši se još nekoliko stopa u
zaklon, a zatim pade ničice. Ležao je tamo teško dišući, lica naspram smeđeg
peska. Nije bio povređen.
A onda pred očima ugleda ljupko lice kraljice MirdemIngale. Govorila je
ozbiljno. Sećao se načina na koji su joj se pokretale usne. Još jednom je
preživeo. Pobediće samo zbog nje.
Nijs bio baš pametan, u to nema sumnje. Nije trebalo da dozvoli da
postane general. Nije posedovao prirodni dar da komanduje ljudima poput
Lanstateta. Ali…
Od kada je primio poruku kraljice nad kraljicama u Ordelaju… prvi put
mu se u njoj obratila lično, mada ju je primio iz druge ruke… razmišljao je o
kraljevoj nameri da se razvede od nje. TolramKetinet se plašio kralja.
Njegova privrženost kruni bila je podeljena. Iako je razumeo dinastičku
potrebu JandolAnganolovog postupka, taj je postupak uzburkao
TolramKetinetova osećanja. Uveravao je sebe da je naklonost koju je osećao
prema kraljici izdajnička. Ali kraljica u izgnanstvu predstavljala je sasvim
drugu stvar; tu više nije bila po sredi izdaja. Više se nije dovodila u pitanje ni
odanost prema kralju koji ga je poslao da umre u randonanskoj džungli samo
radi ljubomore. On se ponovo podiže i potrča prema prevlaci na kojoj se
nalazio Gortor- Lanstatet i koju su opsedali Sibomalci.
Njegove borlienske trupe zaklicaše kada se TolramKetinet baci među njih.
On ih zagrli, a zatim proviri preko nasipa od škriljca prema pučini.
U narednom trenutku scena se dramatično izmenila. Zlatno prijateljstvo je
spustilo jedra i bacilo prednja i zadnja sidra. Zaustavilo se na nekih dve
stotine jardi od obale. Jedan srećni pogodak iz samostrela pogodio je pramac i
zapalio prednju katarku. Dok su se mornari borili sa plamenom, dva čamca za
spasavanje puna vojnika udaljavala su se od broda; jedan od čamaca… mada
to TolramKetinet nije mogao znati… predvodila je admiral Odi Jeseratabar,
koja je ukočeno stajala na pramcu; Sartorilrvrash je zahtevao da pođe s njom i
sada je krajnje samotno sedeo kod njenih nogu.
Jedinstvo se gotovo nasukalo levo od malog ostrva tako da su trupe
počele da se iskrcavaju u plićak; vojnici su zatim otresito stali da gacaju
prema obali. Mnogo bliže nalazio se Vajabarski molitelj, zaglavljen u plićaku,
sa opuštenim jedrima, sa koga je bio spušten čamac pun vojnika što se sada
neiskusno približavao obali. Taj je brod bio najbliža meta, i vatra iz fitiljača
ga je malo oštetila.
Jedino Dobra nada nije promenila položaj. Zahvaćena bujicom iz Kacola
koji se ulivao u more, mirovala je sa svim podignutim jedrima, i pramčanim
jarbolom okrenutim prema ostrvu Kivasien, ne doprinoseći nimalo žaru bitke.
„Mora da veruju kako su se suočili sa celim kivasienskim garnizonom”,
reče GortorLanstatet.
„Nama bi baš bio potreban taj garnizon, jadni đavoli. Ako ostanemo ovde
masakriraće nas.”
Trinaest slabo naoružanih ljudi nikako nije moglo da se nosi sa četiri
krcata čamca vojnika naoružanih fitiljačama sa zapinjačem.
Ali tada se more podiglo, rastvorilo i u gomilama su počeli da nadolaze
asatasi.
*
S jednog kraja mora Orlova na drugi, asatasi su leteli poput strela sa mora
na obalu.
Ribari koji su poznavali more čuvali su ovaj i naredni dan za proslave i
slavlja. To se događalo samo jednom svakog ranog leta za vreme Velikog leta,
u doba visoke plime. U Lordriardru, mreže su bile spremne. U Otasolu,
cerada je bila raširena. U Gravabagalinienu, kraljicu su upozorili da se kloni
opasne obale. Ono što je za obaveštene predstavljalo feštu izobilja, za neuke
je bila smrtonosna kiša.
Sa daleke sredine okeana prema obali su se uputila čitava jata asatasija.
Njihova seoba za vreme Velikog leta obuhvatala je čitavu planetu. Boravile su
u plodnim daljinama Ardentskog mora, do kojih nijedan čovek nije dopro. U
doba sazrevanja, jata su kretala na dugački put prema istoku, nasuprot
okeanskim strujama. Prolazila su kroz Klimentsko more, a zatim kroz uska
vrata Kamderskog tesnaca.
Ovo suženje teralo je jata da se zbiju. Međusobna blizina, kao i početak
monsunskog razdoblja u Narmosetskom moru, uslovljavali su izmenu
njihovog ponašanja. Ono što je u početku ličilo na dugačko lagano putovanje,
bez određenog cilja, pretvaralo se u trku… trku koja je bila osuđena da se
završi smrtonosnim letom.
Ali za taj let, tu željenu smrt duž hiljada milja obale, bio je neophodan još
jedan uslov. Plima je trebalo da bude ona prava.
Tokom dugih vekova zime, sa morima na Helikoniji se svašta događalo,
ali nikada nisu ostajala bez plime. Posle apastrona i najcrnjih godina, ponovo
je počeo da se oseća Frejrov uticaj. Kada je njegova džinovska masa počela
ponovo da obasjava smrznutu planetu, počela je takođe da uzburkava i mora.
Njegova privlačna sila, kojom je delovao na okeansku masu, bila je sada
osetna, samo 118 zemaljskih godina od periastrona. Bilo je vreme male
godine, kada su Bataliks i Frejr delovali udruženim snagama. Rezultat toga
bilo je šezdesetoprocentno povećanje sile plime u odnosu nj zimsku situaciju.
Uska mora između Hespagorata i Kampanlata udružila su se sa jakom
strujom koja je tekla prema zapadu tako da su se prolećne plime iznenada
izdizale i povlačile sa neverovatnom snagom. Jata asatasija bacala su se u te
neverovatne nalete vode koji su se kretale prema obali.
Brodovi Sibomalske flote našli su se prvo na suvom, a zatim ih je
zapljusnuo plimski talas koji se bez upozorenja i strmoglavo izdizao iz mora.
Pre no što su posade uopšte shvatile šta ih je pogodilo, asatasi su bili tu.
Otpočeo je smrtonosni let.
Asatasi su nekrogenetske ribe, ili tačnije ribe-gušteri. U doba zrelosti
Soštižu dužinu od osamnaest inča; imaju po dva velika mnogofacetna oka; ali
ono po čemu se najpre prepoznaju je pravi koštani šiljak, na koščatoj lobanji.
Za vreme svog smrtonosnog leta asatasi dostižu brzinu dovoljnu da šiljkom
probiju čoveku srce.
Asatasi su kod Kivasiena iskočili iz vode na nekih stotinu jardi od
Zlatnog prijateljstva. Vazduh ih je bio tako pun da su i oni koje su leteli tik
nad površinom vode i oni koji su dostigli visinu od pedeset stopa zajedno
sačinjavali jedno čvrsto telo ribe-guštera koja se brzo kretala. Svetlucali su
poput mnoštva oštrica mačeva. Vazduh se pretvorio u oštricu mača.
Brod predvodnik bio je od pramca do krme preplavljen asatasima.
Pogodile su sve koji su stajali na palubi. Strana broda koja je bila okrenuta
prema moru bila je prekrivena tim stvorenjima koja su visila okačena za
pozabadane šiljke. Isto je bilo i sa sva tri preostala broda. Ali najgore su prošli
čamci koje je plima već napunila vodom. Svi koji su se našli u njima bili su
ranjeni, a mnogi i pobijeni. Čamci su bili probušeni i sva četiri počeše da
tonu.
Začuše se povici užasa i bola… koji su se gubili među kričanjem ptica što
su se obrušavale iz visina da ščepaju obrok.
Prvi nalet asatasija potrajao je dva minuta.
Samo su TolramKetinetovi ljudi prošli bez ozleda. Plimski talas je prešao
tačno iznad njih, tako da su još bili iscrpljeni i polusvesni kada su naišli
asatasi.
Kada je bombardovanje oslabilo oni se pridigoše i svuda oko sebe
ugledaše haos, Sibomalske trupe su se praćakale u vodi, a približavale su im
se velike ribe grabljivice. Bespomoćnu Dobru nadu čiji je glavni jarbol bio
uzdrman, struja je vukla ka pučini. Vatru koja je zahvatila jarbole na Zlatnom
prijateljstvu niko nije pokušavao da ugasi. Svuda unaokolo, stenje i drveće
bilo je prekriveno smrskanim telima riba. Mnogi asatasi zaboli su se šiljcima
visoko u grane ili debla drveća ili su uleteli u nepristupačne pukotine u
stenama. Na smrtonosni let duboko u kopno pošlo je mnogo riba. Mračna
džungla koja je okružavala ušće Kacola bila je izložena pravoj najezdi ovih
riba-guštera koje će istruliti pre zalaska Bataliksa.
Daleko od toga da je ponašanje asatasija predstavljalo kakav morbidni hir,
ono je bilo dokaz raznovrsnog načina na koji su vrste osiguravale sebi
besmrtnost. Kao i inače različiti bijelki, jelki i gunadui koji su prekrivali
ledene ravnice Kampanlata zimi, asatasi su bili nekrogena vrsta i stvarali su
život samo kroz smrt.
Asatasi su bili hermafroditi. Zbog svog suviše rudimentarnog sastava,
asatasi nisu imali razvijen reprodukcioni aparat, te se stoga njihovo
razmožavanje odvijalo kroz uništenje. U njihovim crevima stvarale su se klice
u obliku končastih crvića. Bezbedni u unutrašnjosti roditelja, crvići su
preživljavali udare kojima se završavao smrtonosni let, a potom bi nastavljali
da žive hraneći se crkotinom.
Progrizli bi put u spoljašnji svet. Zatim bi prošli kroz metamorfozu iz koje
bi izišli u stadijum nogatih larvi, što su veoma podsećale na minijaturne
iguane. U jesen svake male godine, minijaturne iguane, koje su i dalje bile
vezane za kopno, krenule bi nazad ka velikom moru roditelju, nestajući u
njemu, tonući u njega bez traga poput zrnaca peska, da nastave životni ciklus
asatasija.
Iznenadni obrt događaja bio je tako zapanjujući da su se TolramKetinet i
Lanstatet uspravili na svojoj prevlaci i počeli da se osvrću unaokolo. Ogromni
talas koji je natopio svu obalu bio je samo uvod u bujicu koja je zahvatila
Sibomalce što su pokušali da se iskrcaju na nju.
Prvi talas jurnuo je uz Kacol, Preostala voda sada se vraćala, noseći sa
sobom crno blato koje je obojilo more svojim vrtlozima. Mnogo sablasnije je
delovala reka tela, levo od TolramKetineta, koja je izvirivala iz ušća reke,
praćena kreštanjem morskih ptica. General je pretpostavio da su to oni koji su
našli smrt u Kivasienu, i sada konačno krenuli put svoje grobnice.
Nadolazeći talas prevrnuo je čamac za spasavanje sa Zlatnog prijateljstva.
Na one koji su odmah izronili obrušio se oblak riba-guštera.
Sartorilrvrash se praćakao u vodi zajedno sa ranjenima, među kojima je
ugledao i Odi Jeseratabar. Jedan obraz bio joj je razdran, a u stražnji deo vrata
zabola joj se riba-gušter. Mnoge povređene napali su galebovi grabljivci. 1
Sartorilrvrash je bio ranjen. Probivši se do Odi, on je podiže u naručje i krenu
put obale. Voda je postajala sve dublja.
On primaknu lice blizu asatasija zabodenog u njen vrat, njegove oči se
nađoše uz veliko koštano oko ribe, iz koga još nije iscureo sav život.
„Kako da se čovečanstvo zaštiti od prirode, kada ona neprestano nadire
poput potopa, ne vodeći računa o tome šta odnosi sa sobom?” reče on sam
sebi. „To se odnosi na tebe, Akhanaba, ti hratoče jedan!”
To je bilo sve što je mogao da učini kako se glava onesveštene Odi ne bi
našla pod vodom. Na nekoliko jardi od njega nalazila se prevlaka tla, ali nivo
vode je unaokolo i dalje rastao. On od straha poče da vrišti… a onda u
prevlaci ugleda jednog čoveka koji je ličio na omrznutog generala
JandolAnganola, TolramKetineta.
TolramKetinet i GortorLanstatet, proučavali su položaj sibomalskog
broda, Vajabarskog molitelja, koji se nalazio nedaleko odatle s njihove desne
strane. Plimski talas ga je odbacio na obalu, ali uskovitlana voda, koja se
vraćala iz Kacola, ponovo ga je vratila u more. Osim asatasija koji su virili iz
levog boka, bio je u sasvim dobrom stanju. Potpuno demoralisana posada,
bacala se na obalu i u grmlju tražila sigurnost.
„Taj brod nam se prosto nudi, Gortore. Šta kažeš?”
„Nisam mornar, ali osećam sve jači povetarac koji duva prema obali.”
General se okrenu prema dvanaestorici ljudi koji su bili s njim.
„Vi ste moji hrabri sadruzi. Nijednom od vas ne manjka hrabrosti. Da je
ijednom od vas ponestalo hrabrosti, svi bismo bili izgubljeni. Čeka nas još
jedan izazov pre no što se nađemo na sigurnom. U Kivasienu nećemo naći
pomoć, i zato moramo ploviti duž obale. Pozajmićemo ovu belu karavelu. To
je poklon… mada ćemo možda morati da se borimo za taj poklon. Isukajte
mačeve. Za mnom!”
Dok je trčao niz sprud, u pratnji svoje družine, gotovo je naleteo na nekog
blatnjavog čoveka koji se batrgao da iziđe na suvo sa ženom u naručju. Čovek
ga pozva po imenu.
„Hanra! Pomozi!”
Zaprepastio se kada je video da je to borlienski kancelar, i odmah je
pomislio. Mora da je i njega JandolAnganol prevario…
Zaustavio je družinu. Lanstatet izvuče Sartorilrvrasha iz bujice, a druga
dvojica prihvatiše ženu. Ona je nešto mrmljala i polako dolazila k sebi. Zatim
nastaviše ka Vajabarskom molilelju.
 Posada i vojnici sa lađe Šiveninkija pretrpeli su prilične gubitke. Neki su
bili ubijeni; oni koje su asatasi ranili uglavnom su bili na obali. Ptice su
skakutale po brodu, hraneći se ribama-gušterima koje su se uhvatile u snasti.
Preostala je svega šačica vojnica oficira koji su zametnuli bitku. Ali
TolramKetinetova družina uspela se na brod po onoj strani koja je bila
okrenuta prema moru i nadvladala ih. Protivnici su im i inače bili
demoralisani. Posle mlakog zalaganja, predali su se i bili naterani da poskaču
na obalu. GortorLanstatet pođe sa još trojicom ispod palube, da vidi nema li
dole još nekoga koga bi trebalo izbaciti s broda. Sedam minuta posle
ukrcavanja, bili su spremni da isplove.
Osmorica iz družine pogurnuše karavelu. Brod se lagano zanjiha, jedra se
napeše, mada su ih ribe-gušteri na više mesta rasparale.
„Idemo! Idemo!” vikao je TolramKetinet s mosta.
„Mrzim brodove”, reče GortorLanstatet. On pade na kolena i poče da se
moli, podigavši šake iznad glave. Začu se eksplozija i sa svih strana po njima
zaprška voda.
Njihov piratski čin videli su oni sa Zlatnog prijateljstva. Topdžija je na
njih pucao iz jednog topa sa otprilike dve stotine jardi.
Dok je Molitelj klizio iz zaklona džungle puževim korakom, zahvatio ga
je jači povetarac. Iako im niko to nije kazao, dvojica topdžija među
Borlinežanima pristupiše jednom od topova na palubi. Opališe iz njega na
Zlatno prijateljstvu a onda je ugao između brodova postao tako oštar da se cev
toga nije više mogla dovoljno iskrenuti u četvrtastom otvoru da bi na nišan
uzeli brod predvodnik
Posada topova na brodu predvodniku bila je suočena sa istom nevoljom.
Nisu više uputili nijednu kuglu, već su bacili sidro među podvodno rastinje
oko ostrva; onda je zavladala tišina. Ona osmorica, koja su bila u vodi, uspeše
se preko mreža za ukrcavanje i stigoše na palubu klicajući dok se Molitelj
udaljavao.
Ostrvsko rastinje promicalo im je sleva. Drveće su napadale ptice
strvinari, koje su proždirale pobodene asatase, dok su stršljenovi i pčele koje
su uznemirili ljutito zujali oko njih. Molitelj je uskoro trebalo da prođe pored
uskutskog broda. Jedinstvo, koji je i dalje bio nasukan na kopnu.
„Možeš li ga razneti u prolazu?” povika GortorLanstatet prema donjoj
palubi sa topovima.
Topdžije potrčaše ka pramcu, otvoriše poklopce, pripremiše nespretne
topove. Ali sada su se već kretali dosta brzo tako da nisu stigli da pripreme
top na vreme.
 Osramoćeni Io Pasharitid, bio je među posadom i vojnicima sa Jedinstva
koji su dezertirali sa broda u džunglu kako bi umakli smrtonosnom letu. On je
prvi napustio brod. Njegovo dezertiranje bilo je smišljeno, a ne posledica
panike.
Jedino je on od svih Sibomalaca iz flote jednom ranije posetio Kivasien.
To je bilo na njegovom obaveznom obilasku u svojstvu ambasadora na
borlienskom dvoru. Pošto mu se to mesto nije baš naročito dopadalo, smislio
je da pođe u nabavku kako bi malo obogatio jednolične brodske zalihe. Prema
njegovom proračunu mogao je da izbiva dva sata za vreme opšte panike, a da
to niko ne primeti.
Ali kada je ugledao spaljene ruševine grada predomislio se. Vratio se na
mesto okršaja na vreme da vidi kako se Vajabarski molitelj udaljava, i na
njegovoj prednjoj palubi, Hanru TolramKetineta, ljubimca kraljice nad
kraljicama.
Io Pasharatid nije baš sasvim ogrezao u samointeresu, mada je u ovom
trenutku ljubomora igrala izvesnu ulogu u njegovim postupcima. On potrča
napred, skupljajući ljude koji su čučali u grmlju, i poče da ih vuče nazad na
Jedinstvo. Plimski talas ga je nasukao, ali ne i oštetio.
Posle kraćeg manevrisanja veslima, kojima je pripomogla i plimska
bujica, uspeše da oslobode karak sa plaže. Jedra su podešena prema vetru i
pramac broda se lagano okrenu ka otvorenom moru.
Podigoše signalne zastavice, i objaviše da je Jedinstvo krenulo u poteru za
gusarima. Taj signal bio je namenjen očima Dienu Pasharatid na Zlatnom
prijateljstvu; ali ona nikada više neće pročitati nijedan signal. Bila je među
prvima koji su poginuli od samrtnog leta asatasija.
*
Tek kada su izišli iz zaliva i sveži zapadni vetar ih poneo lagano protiv
glavne okeanske struje, TolramKetinetu i Sartorilrvrashu ukazala se prilika da
se zagrle.
Kada su jedan drugome ispričali o svojim pustolovinama, TolramKetinot
reče: „Malo čime mogu da se ponosim. Pošto sam vojnik, moram da idem
tamo gde me pošalju. Moje generalovanje se svelo na to da se moja vojska
razišla, a da nisam imao prilike da povedem nijednu jedinu bitku. To je
sramota s kojom ću od sada morati da živim zauvek. Randonan guta cele
ljude.”
Bivši kancelar posle jednog trenutka reče: „Zahvalan sam na putovanjima
koja nisu bila ništa više planirana od tvojih. Sibomalci su me iskoristili, ali iz
tog iskustva proisteklo je nešto odista vredno. Više nego vredno.” On pokaza
na Odi Jeseratabar, koju su previli i koja je sedela na palubi slušajući razgovor
muškaraca zatvorenih očiju.
„Starim, a ljubav pod stare dane uvek izgleda smešna mladima kao što si
ti, Hanra. Ne, ne poriči.” On se nasmeja. „1 još nešto. Prvi put sam shvatio
koliko su naša pokolenja srećna što žive u ovom razdoblju Velike godine,
kada preovladava vrućina. Kako li su naši preci preživeli zimu? A točak će se
okrenuti i ponovo će biti zima. Kakva zla sudbina, roditi se dok Frejr umire i
ne znati da može biti i drugačije. U nekim delovima Sibomala, ljudi uopšte ne
vide Frejr tokom mnogih vekova zime.”
TolramKetinet slegnu ramenima. „Slučajnost.”
„Ali šta je sa ogromnom skalom rasta i uništavanja… Možda je naša
greška u tome što sebe na vidimo kao deo prirode. Pa, od ranije mi je poznato
da te takva nagađanja baš ne zanimaju. Ali jedno ti moram reći. Verujem da
sam razrešio bar jedno od tih revolucionarnih pitanja…”
Oklevao je gladeći svoje mokre brkove. Smešeći se, TolramKetinet stade
da ga požuruje da nastavi.
„Verujem da mi je na um pala ideja kakvu još nijedan čovek nije imao.
Ova je gospa zaslužna za to. Moram stići do Oldoranda ili Panovala kako bih
tu svoju misao izneo pred moćnike Svetog panovalanškog carstva. Nazovimo
to mojim zaključkom. Sigurno će me nagraditi, pa bismo onda Odi i ja mogli
udobno da nastavimo život.”
Češući se po obraslom licu, TolramKetinet primeti: „Zaključak koji se
plaća! Mora da mnogo vredi.”
Taj čovek je budala, oduvek sam to znao, pomisli bivši kancelar, ali nije
mogao da propusti priliku.
„Vidiš”, nastavi Sartorilrvrash, spustivši glas tako da se i jva čuo od
lepetanja platna iznad njih:‘Nikada nisam mogao da podnesem rasu
dvobridaša, za razliku od svog gospodara. Iz toga i proističu najveće razlike
među nama. Moja ideja, moj zaključak, ne ide uopšte u račun dvobridašima.
Stoga će biti nagrađen, shodno propisima panovalanškog proglasa.”
Ustavši sa stolice, Odi Jeseratabar uze Sartorilrvrasha za ruku i obrati se
TolramKetinetu i Lanstatu, koji im se pridružio. „Možda ne znate da je kralj
JandolAnganoI uništio kancelarevo životno delo ,Alfabet istorije i prirode .
Takav zločin se ne zaboravlja. Kancelarov zaključak, kako ga skromno
naziva, omogućiće mu da se osveti JandolAnganolu, a možda će nam
omogućiti da zajedno radimo na obnavljanju .Alfabeta’.”
Lanstatet oštro reče: „Gospo, vi ste naš neprijatelj, i zakleli ste se da
uništite našu zemlju. Trebalo bi da ste ispod palube, u okovima.”
„To je prošlost”, reče dostojanstveno Sartorilrvrash. „Sada smo samo
lutajući naučnici… bez doma, kad smo već kod toga.”
„Lutajući naučnici…” To je za generala bilo suviše, te on postavi jedno
praktično pitanje. „A kako ćete stići do Panovala?”
„Odgovarao bi mi i Oldorando… bliži je i nadam se da ću tamo stići pre
kralja, ako on već nije tamo, kako bih mu što više zagorčao život pred
venčanje s tom Madi princezom. Ni ti ga ne voliš, Hanra. Ti si prava osoba da
me odvezeš tamo.”
„Ja idem u Gravabagalinien”, odvrati mračno TolramKetinet, „ako u ovoj
kadi uspemo da stignemo do tamo, a da nas neprijatelj ne sustigne.”
Svi pogledaše unazad. Vajabarski molitelj je sada bio na otvorenom moru,
grabeći na istok duž obale. Jedinstvo je isplovilo iz zaliva Kivasien, ali je bilo
još daleko iza njih. Nije im od njega pretila neposredna opasnost.
„U Gravabagalinienu ćeš naći svoju sestru Mai”, reče Sartorilrvrash
generalu. General se nasmeši i ništa ne odgovori.
Kasnije tog dana primetili su da ih progoni i Dobra nada sa skrpljenim
glavnim jarbolom. Dva broda progonitelja izgubila su se u izmaglici dok su
munje iznad njihovih glava dolazile iz zapadnog mora, sa ivicama bakarne
boje. U unutrašnjosti oblaka nemo je sevalo.
Iz mora se podigao drugi talas asatasija, poput raširenih krila, da bi se
bacio na kopno. Molitelj se nalazio suviše daleko od obale da bi pretrpeo
kakvu štetu. Svega je nekoliko riba-guštera proletelo pored lađe. Ljudi ju
ovog puta samozadovoljno posmatrali ono od čega su to jutro primili toliko
udaraca. Dok su puzili prema Gravabagalinienu, spustila se tama ispunjena
grmljavinom a na obali su se mogle videti sićušne žeravice, na mestima gde
se stanovništvo gostilo mrtvim osvajačima.
*
A nešto bezimeno kretalo se prema mestu na kome je boravila kraljica
nad kraljicama u svojoj drvenoj palati: ljudsko telo.
RobajdajAnganol ukrao je prevozno sredstvo kojim se odvezao nizvodno
od Matrasila do Otasola, ispred svoga oca. Kuda god da se uputio, radio je to
žurno i svaki čas se osvrćući; sigurno nije znao da zbog tog držanja
progonjenog čoveka nalikuje svom ocu. Smatrao je da je on progonitelj.
Razmišljao je samo o tome kako da se osveti ocu.
U Otasolu je, umesto da ode u podzemnu palatu koju je njegov otac
trebalo da poseti, otišao kod starog Sartorilrvrashovog prijatelja,
deuteroskopiste, Bardola KaraBansitija. KaraBansiti nije bio baš naklonjen ni
kralju ni njegovom čudnom sinu.
Kod njega i njegove žene odselo je neko društvo deuteroskopista iz
Valgosa. Ponudio je Robajdaju postelju u kući koju je održavao u blizini luke,
gde će se o njegovim potrebama, rekao je, brinuti jedna devojka.
Robajdaj se samo povremeno zanimao za žene. Međutim, žena u
KaraBanstijevoj kući u luci odmah mu se dopala, sa onom dugačkom
smeđom kosom i nekim tajanstvenim, pomalo oholim držanjem koje kao da je
govorilo da joj je poznata neka tajna koju ni sa kim nije podelila.
Predstavila se kao Meti, a on je se seti. Bila je to devojka koju je jednom
imao u Matrasilu. Njena majka je pomogla njegovom ocu posle bitke kod
Kosgata u kojoj je ovaj bio ranjen. Pravo ime bilo joj je Abati.
Ona njega nije prepoznala. Bez sumnje je ta dama imala mnogo
ljubavnika. U početku joj Robajdaj nije otkrio da je poznaje. Nije joj prišao,
puštajući je da ona dođe k njemu. Da bi na njega ostavila utisak, pričala je o
skandaloznoj vezi sa sibomalskim službenikom u Matrasilu; posmatrao joj je
izraz na licu dok je govorila, i razmišljao o tome kako se njen pogled na život
razlikuje od njegovog, pun tajnih dolazaka i odlazaka.
„Nisi me prepoznala, jer mene je teško prepoznati, pa ipak jednom
prilikom ti se u očima čitalo manje bola, a bili smo blizu jedno drugome kao
što je jezik blizak zubim.”
Ona zatim reče svoje ime i zagrli ga, hineći oduševljenje.
Kasnije je rekla kako ima razloga da bude zahvalna majci, kojoj je
redovno slala novac, na tome što ju je naučila kako treba sa muškarcima.
Izgrađivala je svoj ukus prema potrebama ljudi visoka roda i moćnika; rekla
je kako ju je KaraBansiti sramno zaveo, ali da se sada nada boljemu. Poljubila
ga je.
Pustila je da joj ćarfrul sklizne, tako da su joj sada blede noge bile
otkrivene. Kako je po svuda viđao samo okrutnost, Robajdaj je u ovome
video paukovu klopku. Željno je ušao u nju. Kasnije su ležali i ljubili se, a
ona se zamamno smejala. I voleo ju je i mrzeo.
Sve u njemu je vrištalo da požuri u Oldorando, pa ipak je ostao s njom još
jedan dan. Mrzeo ju je i voleo.
Drugo veče u njenoj kući. Mislio je da će istorija prestati, ako ostane
zauvek. Ona je ponovo raspustila svoju prelepu kosu, podigla suknju,
spustivši se ponovo s njim na kauč.
Zagrlili su se. Vodili ljubav. Bila je izvor zadovoljstva. Abati poče da ga
skida radi produženog uživanja kada neko pokuca na njena vrata. Oboje
sedoše, zaprepašteni.
Naredni put kucanje je bilo mnogo žešće. Vrata se s treskom otvoriše i
unutra posrćući stupi krupan mladić u čudnoj dimariamskoj nošnjji. Bio je to
Div Muntras, poludeo od želje.
„Abati!” povika on. Umesto odgovora, ona zavrišta.
Pošto je sam doplovio do Otasola, Div je posle pomnog raspitivanja
uspeo da joj uđe u trag. Prodao je sve što je imao, osim sata-talismana koji je
ukrao od Biliša, i koji je pohranio na sigurno mesto, u svoj opasač. A sada, na
kraju traganja, našao je devojku koja mu je zaokupljala misli sve vreme od
kada je raspusno lenčario sa ocem na palubi Lordrijardske gospe, u zagrljaju
drugog čoveka.
Lice mu se pretvori u grimasu besa. On podiže pesnice. Pognu se i jurnu
napred.
Robajdaj skoči i stade na Kauč, leđima okrenut prema zidu. Lice mu je
potamnelo od ljutnje što ga neko prekida. Što neko viče na kraljevog sina i to
u ovakvom jednom trenutku! O ničem drugom nije razmišljao do o tome da
ubije nepozvanca. Za opasačem je imao bodež napravljen od fagorskog roga,
oštro, dvobrido oružje. On ga izvuče.
Div se još više razbesne kada ugleda oružje. Mislio je da će brzo da se
otarasi tog žgoljavka koji mu se meša u posao.
Abati stade da viče na njega, ali on ne obrati na nju pažnju. Stajala je sa
šakama na lepim usnama i širom otvorenih očiju od užasa. To se Divu dopalo.
Ona će biti sledeća.
On jumu napred. našavši se u jednom skoku na kauču. Rog ga je pogodio
tačno ispod poslednjeg rebra. Njegov vrh očešao je rebro pri ulasku. Njegov
jarosni nalet samo je doprineo da mu se rog zabode u telo do balčaka, probivši
slezinu i stomak, pri čemu se drška slomi i ostade njegovom protivniku u ruci.
Div ispusti jedan dugačak krkljavi ropac. Tečnost poprska zid kada on
pade na njega, a potom nastavi da klizi na pod.
Besan, Robajdaj ostavi devojku da plače. Pronašao je dvojicu koji su se
oslobodili tela tako što su ga bacili u Takisu.
Robajdaj pobeže iz grada, kao da su mu za petama besni psi. Nikada se
više nije vratio ni devojci, ni u onu sobu. Imao je zakazan sastanak na koji
umalo nije zaboravio, sastanak u Oldorandu. Putem je neprestano proklinjao i
plakao.
Nošeno strujom, okrećući se onamo kuda je ona išla, telo Diva Muntrasa
provuklo se kroz pristanište i stiglo do ušća Takise. Niko ga nije video dok je
plovilo, jer većina ljudi, pa čak i robova, bila je zauzeta oko velike asatasi
fešte. U telu se naseliše ribe da daju svoj doprinos njegovom izgledu dok se
ono kretalo ka želucu mora, kako bi postalo deo voda koje su se kretale ka
zapadu, ka Gravabagalinienu.
To veče, kada su sunca zašla, običan svet spustio se na plaže i rtove. U
svim zemljama koje su se graničile sa morem Orlova, u Randonanu, Borlienu,
Tribriatu, Iskahandi i Dimariamu, svetina se skupljala na ivici vode.
Velika fešta asatasija se završavala. Došlo je vreme za pauzu i zahvalnicu
za takav blagoslov duhu koji je prebivao u vodi.
Dok su žene pevale i igrale na pesku, muškarci su odlazili u vodu noseći
male čamce. Ti čamci bili su listovi na kojima su gorele kratke sveće, koje su
ispuštale slatkasti miris.
Na svakoj plaži, u sumrak su u more porinute čitave flote lišća. Pojedini
listovi su plutali, i na njima su tinjale sveće još dugo pošto se smrklo,
nalikujući na gosije i fesape obešene u njihovoj postojanoj tami, kako ih
zamišljaju sujeverni. Neki od listova dospeo bi daleko na pučinu pre no što bi
utrnuo njegov slabi plamen.
 POSETIOCI IZ DUBINA
Svako ko se kretao prema Gravagabalinienu već iz daljine bi ugledao
drvenu palatu, kraljičino pribežište. Stajala je tamo, nalik na kakvu igračku
zaboravljenu na plaži.
Prema legendi Gravabagalinien su posećivali duhovi. U neko daleko doba
u prošlosti na mestu današnje bedne palate nalazila se tvrđava. 1 ona je u
nekoj velikoj bici bila potpuno uništena.
Ali niko nije znao ko se to tu borio, ili zbog čega. Znalo se samo to da je
bilo mnogo mrtvih koji su sahranjeni u plitkim grobovima na mestima gde su
pali. Njihove seni, daleko od svojih zemljišnih oktava, bio je glas da još
pohode to mesto.
Na tom starom, neposvcćenom mestu, sada se odigrala još jedna tragedija.
Kucnuo je čas da kralj JandolAnganol stigne sa dva broda, vojnicima i
fagorima, sa Esomberom i KaraBansitijem, da se razvede od svoje kraljice.
Kraljica MirdemIngala sišla je niz stepenice i razvela se. Doneseno je
vino, i počinjeno je mnogo nedopuštenih stvari. Alam Esomber, K’Sarov
izaslanik, probio se do odaja bivše kraljice svega nekoliko časova pošto ju je
razveo. A onda je stiglo obaveštenje da je Simoda Tal pogubljena u dalekom
Oldorandu. Ova gorka vest saopštena je kralju u trenutku kada su prvi zraci
Bataliksa na istoku obojili u žuto spoljašnje zidove palate koji su se ljuštili.
Sada se moglo razabrati ono što je bilo neizbežno u poslovima ljudi i
fagora, jer događaji su išli ka klimaksu u kome će čak i glavni učesnici biti
bespomoćno terani poput kometa koje uranjaju u tamu.
Glas JandolAnganola bio je gotovo nečujan od tuge dok je čupao bradu i
kosu, zazivajući Akhanabu.
„Tvoj sluga pada pred tobom ničice, o Veliki. Zbog tebe me ispunjava
tuga. Zbog tebe je moja vojska poražena. Zbog tebe me je sin napustio. Zbog
tebe sam se razveo od svoje voljene kraljice, MirdemIngale. Ti si kriv što je
moja buduća mlada ubijena… Šta još moram da pretrpim zbog tebe?
Neka bar moj narod ne pati. Primi moju patnju, o Veliki Gospodaru, kao
dovoljnu žrtvu koju prinosim umesto svog naroaa.”
Kada je ustao i navukao tuniku, bledi AbstrogAthenat oprezno primeti:
„Tačno je da je vojska izgubila Randonan. Ali sve civilizovane zemlje
okružene su varvarima koji ih poraze kada ih napadnu. Trebalo bi poći, ne sa
mačem, već sa rečju Božjom.”
 „Krstaši su u provinciji Panoval, ne u siromašnoj zemlji poput naše,
vikare.” Povukavši tuniku preko rana, on u džepu napipa pokazivač vremena
sa tri brojčanika, koji je uzeo od KaraBansitija u Otasolu. 1 sada ga je, kao i
onda. smatrao lošim znamenjem.
AbstrogAthenat se pokloni držeći bič iza leđa. „Ako se pokažemo
humanijim i izbegavamo neljudska bića možda bismo mogli da umilostivimo
Svemoćnog.”
JandolAnganola obuze iznenadni bes i on zamahnu levom šakom tako da
zglobovima prstiju zahvati vikara po licu.
„Brini se o Božjim stvarima, a svetovne prepusti meni.”
Bilo mu je jasno na šta je taj čovek ciljao. Njegova primedba odnosila se
na proterivanje fagora iz Borliena.
Ne zakopčavši tuniku i osećajući kako njeno tkanje upija krv od
poslednjeg šibanja, JandolAngalnol se pope stepenicama iz podzemne kapele
u prizemlje drvene palate. Juli poskoči da ga dočeka.
U glavi mu je tutnjalo kao da će oslepeti. Pomilova malog fagora i
prstima zaroni u njegovo debelo krzno.
Senke su napolju još bile duge. Uopšte nije znao kako da se suoči sa
jutrom: juče je stigao u Gravabagalinien i … u u prisustvu izaslanika Svetog
K’Sara, Alama Esombera… razveo se od svoje lepe kraljice.
Palata je bila zatvorena, kao i prethodnog dana. Samo, sada su po svim
odajama ležali muškarci utonuli u polupijani san. Sunčeva svetlost probila se
kroz tamu u obliku ukrštenih linija, tako da mu se činilo da prolazi kroz
ispletenu torbu, dok je išao ka vratima.
Kada ih je otvorio, dočekala ga je Prva fagorijanska straža na dužnosti,
redovi nepomičnih dugačkih čeljusti i rogova. To je odista bilo vredno videti
pomisli on, pokušavši da odagna mračno raspoloženje.
Izišao je na vazduh pre no što su počele vrućine. Video je more i osetio
povetarac, ali nije na njih obraćao pažnju. Pre svitanja, dok je još bio u
dubokom snu od pića, posetio ga je Esomber. Sa Esomberom je bio i njegov
novi kancelar, Bardol KaraBansiti. Obavestili su ga da je Madi princeza s
kojom je nameravao da se oženi mrtva, da ju je neko ubio.
Više ničeg nije bilo.
Zašto li se samo mučio da se razvede od svoje prave žene? Šta ga je to
spopalo? To je bio raskid koji ni najčvršći čovek ne bi mogao da preživi.
Želeo je da razgovara s njom.
 Iz obzira nije mogao da pošalje glasnika u njene odaje. Znao je da je tamo
sa malom princezom Tatro i da čeka da on ode i sa sobom povede svoje
vojnike. Verovatno je čula vesti koje su stigle u toku noći. Verovatno se
plašila za svoj život. Verovatno ga je mrzela.
On se okrenu na svoj uobičajen nagao način, kao da želi da pobegne.
Prilazio mu je novi kancelar svojim teškim, odlučnim korakom i podvaljkom
koji je podrhtavao. JandolAnganoI je primetio KaraBansitija i okrenuo mu
leđa. KaraBansiti je prvo morao da stigne njega i Julija pa tek onda nespretno
da se pokloni.
Kralj se zagleda u njega. Obojica su ćutala. KaraBansiti skrenu svoj
zamagljeni pogled od kraljevog.
„Zatekli ste me u lošem raspoloženju.”
„Ni ja nisam spavao, sire. Veoma mi je žao zbog te najnovije nesreće koja
se svalila na vaša pleća.”
„Mom lošem raspoloženju nije kriv samo Svemoćni, već i vi, koji niste
tako moćni.”
„Šta sam to uradio, sire, te sam pao u nemilost?”
Orao se namršti, tako da je sada njegov pogled još više nalikovao pogledu
sokola.
„Znam da ste u potaji protiv mene. Bije vas glas čarobnjaka. Primetio sam
vaš zluradi pogled koji niste mogli da sakrijete kada ste došli da me obavestite
o smrti… znate već koga.”
„Madi princeze? Ako mi toliko ne verujete, sire, onda ne bi trebalo više
da vam budem kancelar.”
JandolAnganoI mu ponovo okrenu leđa, sa tunikom od žute gaze
prošarane crvenim krvavim mrljama nalik na kakvu drevnu zastavu.
KaraBansiti poče da se gega. Nesvesno je zurio u palatu i primetio da se
boja sa nje ljušti. Osećao je jasno razliku između običnog čoveka i kralja.
Uživao je u svom životu. Poznavao je mnogo ljudi i bio od koristi svojoj
zajednici. Voleo je svoju ženu. Napredovao je. A onda se pojavio kralj i
pokupio ga protiv njegove volje, kao da je neki rob.
Prihvatio je tu ulogu, i kako je bio dosledan čovek, trudio se da posao
obavlja što bolje. A sada se ovaj suveren drznuo da kaže KaraBansitgu da je u
potaji protiv kralja. Nije bilo granica kraljevskoj pristrasnosti… i koliko je
mogao da vidi, nije bilo načina da izbegne put u Oldorando zajedno sa
JandolAnganolom.
 Više nije osećao simpatiju prema kralju u nevolji.
„Htedoh da kažem, vaše Veličanstvo”, poče on odlučnim glasom, a zatim
se i sam uplaši svoje drskosti dok je gledao u ta krvava leđa. »Znam da je u
pitanju sitnica, ali pre no što smo isplovili iz Otasola uzeli ste od mene onaj
zanimljiv pokazivač vremena sa tri brojčanika. Da nije možda još kod vas?”
Kralj se nije ni okrenuo ni pomerio.
Samo odvrati: „Ovde je, u džepu tunike.”
KaraBansiti duboko udahnu vazduh, a zatim reče mnogo slabijim glasom
nego što je nameravao: „Da li biste mi ga, molim vas, vratili, vaše
veličanstvo?”
„Ovo nije trenutak da mi se bilo ko obrati za bilo kakvu uslugu, jer radi se
o opstanku Borliena u sastavu Svetog carstva.” Dok je ovo govorio bio je
pravi orao.
Obojica su stajali, posmatrajući Julija koji se ukopao u žbunju koje je
okruživalo palatu. Stvorenje je piškilo na način svoje vrste.
Kralj se odmerenim korakom uputi prema moru.
Ništa nisam bolji od kakvog prokletog roba, reče KaraBansiti sam sebi.
Zatim krenu za kraljem.
Dok je kržljavac skakutao za njim, kralj ubrza korak, žurno govoreći u
hodu, tako da je krupni deuteroskopista bio primoran da trčkara za njim.
Nijednom reči više nije pomenuo merač vremena.
„Bio sam miljenik Akhanabe i on mi je pružio mnoge radosti u životu. A
u svakoj od njih mogao sam da nazrem novu koja mi se smeši… sutra, i
prekosutra i nakosutra. Šta god da sam poželeo mogao sam da dobijem, pa i
više od toga.
Istina je da sam ponekad morao i da se vraćam za koji korak unazad, da
sam trpeo i poraze, ali i u tome sam nazirao obećanje. Nisam dozvoljavao da
me takve stvari dugo uznemiravaju. Moj lični poraz kod Kosgata… pa, nešto
sam tamo naučio i onda zaboravio na sve to; na kraju sam ipak tamo
izvojevao veliku pobedu.”
Prođoše pored niza gving-gving drveća. Kralj ubra jedan plod gving-
gvinga i dok je govorio zagrize u njega sve do koštice, pustivši da mu sok curi
niz bradu. Zatim stisnu napola pojedenu voćku.
„Danas svoj život sagledavam u novoj svetlosti. Možda sam već dobio
sve ono što mi je bilo obećano… konačno, meni je više od dvadeset pet
godina.” Bilo mu je teško da govori. „Možda je ovo moje leto, i u budućnosti
kada protresem drvo s njega neće otpasti nikakva voćka… Mogu li se još
osloniti na mnoštvo? Zar nas naša religija ne upozorava da moramo očekivati
gladna vremena? Bah!… Akhanaba je poput kakvog Sibomalca, neprestano
opsednutog zimom koja će doći.”
Koračali su duž niskog stenja koje je delilo unutrašnjost od plaže, na koju
je kraljica obično dolazila da se kupa.
„Kažite mi”, reče namerno JandolAnganoI, „ako vi kao ateista nemate
nikakvu religijsku konstrukciju koju biste mogli da.primenite na ovaj slučaj…
kako onda shvatate u čemu se sastqje moje teškoće?” KaraBansiti je ćutao,
oborivši svoje teleće crveno lice prema tlu kao da ga skriva pred kraljevim
pronicljivim pogledom. Sakupi hrabrost, reče on sam sebi.
„Pa? Hajde, kažite sve što želite. Nemam duše. Izbičevao me je moj vikar
surutkastog lica…”
Kada je KaraBansiti zastao, kralj učini to isto.
„Sire, nedavno sam, da bih učinio uslugu prijatelju, primio kod sebe
izvesnu mladu damu. Moja žena i ja primamo u svoju kuću mnoge ljude, neke
žive, neke mrtve; i životinje radi disekcije - fagore, ili radi disekcije ili kao
stražare. Niko do sada mi nije prouzrokovao tolike nevolje kao ta mlada
dama.
Volim svoju ženu, i nikad nisam ni prestao da je volim. Ali žudeo sam za
tom mladom damom. Prezirao sam je, a opet sam žudeo za njom. Prezirao
sam sebe, pa ipak sam i dalje žudeo za njom.”
„Pa, da li ste je imali?”
KaraBansiti se nasmeja i po prvi put se njegovo lice u kraljevom
prisustvu ozari. „Svakako, isto onoliko sam uživao u njoj kao vi u onom
gving-gvingu, tom voću koje čoveku toliko prija tokom dana. Sok je, sire,
istekao.. Ali to je bio kmir, a ne ljubav, a kada se kmir stišao… mada je to
nema sumnje bio proces… letnji proces, sire… kada se kmir jednom stišao,
prezirao sam sebe i više je nimalo nisam želeo. Smestio sam je da živi drugde
i naredio joj da mi više ne izlazi na oči. Kasnije sam saznao da je počela da se
bavi majčinim zanatom i da je prouzrokovala smrt bar jednog čoveka.”
„Kakve sve to veze ima sa mnom?” upita kralj oholo ga pogledavši.
„Sire, verujem da je pokretački princip vašeg života žudnja, a ne ljubav.
Religijskim rečnikom ste mi rekli da ste miljenik Akhanabe koji vas je
zbog toga darivao mnogim radostima. Ja bih rekao da ste uzimali ono što ste
mogli, činili šta ste hteli i tako želite i da nastavite. Volite dvobridaše kao
oruđe vaše požude, ne vodeći računa o tome da se fagori u stvari nikome ne
podređuju. Ništa vam se ne može isprečiti na putu… osim kraljice nad
kraljicama. Ona može da vam se ispreči na putu, jer jedino ona na celom
svetu upravlja vašom ljubavlju i možda jednim delom poštovanja. I tako je
mrzite, jer je volite.
Ona stoji između vas i vašeg kmira. Jedino ona može da podnese vašu
dvostrukost. U vama, kao i u meni, i verovatno u svim ljudima, podeljena su
dva principa… ali ta podvojenost je u vama velika poput vašeg kraljevstva.
Ako više volite da verujete u Akhanabu, poverujte onda sada da vas ovim,
nazovimo to nazadovanjem upozorava da vaš život može krenuti pogrešnim
tokom. Vratite se na pravi put dok vam se još nudi prilika.”
Zastali su na steni, ne obraćajući pažnju na jednolično hučanje mora,
okrenuti jedan prema drugome, obojica napeti. Kralj se saslušao svog
kancelara ne pomakavši se, dok se Juli u blizini kotrljao po tvrdoj travi.
„Šta predlažete, kako da svoj život vratim na pravi put?” Manje
samouveren čovek od KaraBansitija uplašio bi se boje njegovog glasa.
„Evo mog saveta, vaše veličanstvo. Nemojte ići u Oldorando. Simoda Tal
je mrtva. Više nemate razloga da posetite tu neprijateljsku prestonicu. Kao
deuteroskopista, upozoravam vas da to ne činite.” Ispod svojih sedih obrva
KaraBansiti je pažljivo motrio kakav utisak će njegove reči ostaviti na
JandolAnganola.
„Mesto vam je u vlastitom kraljevstvu, naročito u ovom trenutku, jer vaši
neprijatelji još nisu zaboravili pokolj Mirdolatora. Vratite se u Matrasil.
Ovde je vaša prava kraljica. Padnite ničice pred njom i zatražite da vam
oprosti. Pred njenim očima pocepajte Esomberov dokument o razvodu.
Uzmite ponovo ono što najviše volite. Zdrav razum možete sačuvati samo u
njenom prisustvu. Odbacite lažna brbljanja Panovala.”
Orao se zagledao u pučinu, brzo trepćući.
„Živite zdravijim životom, veličanstvo. Vratite sina. Odbacite Panoval,
udreknite se fagorske straže, živite zdravim životom sa svojom kraljicom.
Odbacite lažnog Akhanabu, koji vas je odveo…”
Ali preterao je.
Strahovit bes spopade kralja. Taj ga je bes ispunjavao dok se nije sav u
njega pretvorio. Bacio se na KaraBansitija. Pred tim nerazumnim besom,
KaraBansiti posrnu i pade, trenutak pre no što se kralj našao na njemu.
Klečeći na njegovom obimnom telu, kralj izvuče mač. KaraBansiti zavrišta.
„Poštedite me, vaše veličanstvo! Noćas sam spasavao vašu kraljicu od
podlog silovanja.”
 JandolAnganoI zastade, zatim ustade i uperi mač u drhtavo telo pored
nogu. „Ko se to usudio da dodirne kraljicu kada sam ja bio u blizini?
Odgovori?”
„Vaše veličanstvo…” glas mu je neznatno podrhtavao, a usne priljubljene
uz tle; pa ipak je ono što je rekao, rekao jasno. „Bili ste pijani. Izaslanik
Esomber otišao je do njene sobe da je obeščasti.”
Kralj je teško disao. Zatim je vratio mač u korice. Ostao je nepokretno da
stoji.
,,Ti, ništavni, obični stvore! Kako bi ti mogao da shvatiš život jednog
kralja? Ja se ne vraćam stazom koju sam jednom proživeo. Imate život koji ja
mogu uzeti, ali imam sudbinu i slediću put Svemoćnog.
Otpuži nazad tamo gde pripadaš. Ti me ne možeš savetovati. Sklanjaj mi
se s puta!”
Ali ostao je da stoji nad anatomistom koji je bio na zemlji. Kada im je
prišao Juli njuškajući, kralj se iznenada okrenuo i uputio nazad prema drvenoj
palati.
Stražari ustadoše kada začuše njegov povik. Trebalo je da napuste
Gravabagalinien za jedan sat. Krenuće za Oldorando kako je bilo planirano.
Njegov glas, njegov hladni bes, uzmuvaše sve u palati kao da je kakvo gnezdo
rikibaka sa koga je podignut panj. Unutra su se mogli čuti Esomberovi vikari
kako se dozivaju kreštavim glasovima.
Ova uzmuvanost stigla je i do kraljičinih odaja. Kraljica je stajala nasred
svoje sobe boje slonove kosti i osluškivala. Njen stražar bio je kod vrata. Mai
TolramKetinet sedela je sa dve sluškinje u predvoiju, stežući Tatro u naručju.
Preko prozora bile su navučene debele zavese.
MirdemIngala je na sebi imala dugačku tanku haljinu. Lice joj je bilo
bledo poput senke ptičjeg krila na snegu. Stajala je uvlačeći topao vazduh u
pluća i izdišući ga, osluškujući zvuke koje su proizvodili ljudi i hoksniji,
psovke i izdavanja naredbi. Jednom je prišla zavesi; a onda, kao da je prezrela
vlastitu slabost, povukla je ruku koju je podigla i vratila se na mesto gde je
ranije stajala. Od vrućine joj se na čelu pojaviše graške znoja koje su sijale
poput bisera. Jednom je jasno čula kraljev glas, ali to se više nije ponovilo.
Što se tiče KaraBansitija, on je odmah ustao čim je kralj otišao. Sišao je
do plaže gde ga niko nije mogao videti, da povrati boju. Posle kraćeg vremena
počeo je da peva. Povratio je slobodu, mada ne i pokazivač vremena.
Kralj je u svom bolu otišao u malu odaju u jednoj od trošnih kula i za
sobom zamandalio vrata. Prašina u vazduhu davala je fantomski izgled
zlatnim kriškama koje su se provlačile kroz rešetke. Mesto je mirisalo na
perje, gljive i staru slamu. Na golim daskama poda video se izmet golubova,
ali kralj kao da to nije primećivao; legao je i naporom volje naterao sebe u
pavk.
Njegova duša, odeljena od tela, postade mirna. Poput leptirovog krila koje
pada ona potonu u somotnu tamu. Kada je sve drugo nestalo ostade tama.
Bio je to paradoks limba kroz koji je duša sada besciljno plovila: duša se
širila posvuda i predstavljala je beskrajan posed dok mu je istovremeno bila i
tako bliska, kao što je taman prostor ispod pokrivača svakom detetu.
Duša nije imala smrtne oči. Ona je stvari videla na drugačiji način. Videla
je ispod njih, kroz opsidijan, bila je domaćin nejasne svetlosti, nepomične ali
koja kao da se kretala u odnosu na dušu koja se spuštala. Svako to svetlo
nekada je bilo živi duh. Sada je svako bilo odvučeno do velikog materinskog
principa koji će postojati čak i kada svet bude mrtav, izvornog posmatrača,
principa većeg čak i od… ili bar odeljenog od… bogova poput Akhanabe.
Ova duša se kretala ka jednom određenom svetlu koje ju je privlačilo,
gosiju svog oca.
Iskra koja je nekada bila ništa manje do ličnost VarpalAnganola, kralj
Borliena, podsećala je sada na probnu skicu sunčeve svetlosti na kakvom
starom zidu, sa s mukom iscrtanim rebrima i karlicom. Sve što je preostalo od
glave koja je nosila krunu bio je nagoveštaj nekakvog kamena, sa ćilibarom
što je ovlaš označavao očne duplje. Ispod ove male ljušture… providne
ljušture… nalazili su se fesapi nalik na trag prašine.
„Oče, tvoj nezaslužni sin dolazi pred tebe da te zamoli da mu oprostiš za
svo zlo koje ti je naneo.” Tako je govorila duša JandolAnganola, viseći tamo
gde vazduha nije bilo.
„Dragi moj sine, ovde si dobro došao uvek kada budeš imao vremena da
posetiš svog oca koji je sada među mrtvima. Ja ti ništa ne zameram. Oduvek
si bio moj dragi sin.”
„Oče, neće mi smetati tvoje zamerke. Štaviše, jedva čekam tvoje najteže
ukore, jer sam svestan težine svog greha prema tebi.”
Tišina koja je usledila posle ovih njihovih govora bila je nemerljiva jer se
nije mogla odrediti otkucajima srca.
„Ćuti, sine, ovde se ne govori o grehu. Ti si bio moj voljeni sin i to je
dovoljno. Ništa drugo ne treba reći. Ne treba žaliti.”
Kada bi došlo vreme da neko progovori, prašnjavi plamen, nalik na
gašenje plamena sveće, pojavljivao bi se iz otvora koji je nekada izgleda
predstavljao usta. Taj dim mogao se videti kako se penje kroz kavez od rebara
i uz dimnjak grla.
Duša ponovo progovori. „Oče, molim me ta na meni iskališ svoj bes, za
sve ono što sam ti učinio tokom života i što sam skrivio tvoju smrt. Oslobodi
me bar te krivice. Da ne pokleknem pod težinom svojih greha.”
„Ti si nevin, sine moj, nevin poput talasa koji zapljuskuje obalu. Ne
osećaj se krivim za svu nesreću koju si uneo u moj život. A sada, u onom što
je ostalo od tog života, ja se ni zbog čega ne ljutim na tebe.”
„Oče, deset godina sam te držao u tamnici dvorca. Kako mi to može biti
oprošteno?”
Plamen krenu naviše, pojavljujući se u obliku iskri.
„To vreme je zaboravljeno, sine. Jedva da se i sećam doba provedenog u
zatvoru, jer si često dolazio da porazgovaraš sa mnom. To sam cenio, jer si
me pitao za savete… koje sam ti sa zadovoljstvom davao koliko je to bilo u
mojim mogućnostima.”
„Bilo je to melanholično mesto.”
„Tamo sam imao vremena da razmišljam o sopstvenim promašajima u
životu i da se pripremim na ono što posle života dolazi.”
„Oče, samo da znaš kako me boli tvoje praštanje!”
„Priđi bliže, dečače moj, dopusti da te utešim.”
Ali živima je bilo zabranjeno da dodirnu mrtve u kraljevstvu prvobitnog
tvorca. Ako bi ta krajnja podvojenost bila narušena, oboje bi bili uništeni.
Duša se lebdeći malo udalji od te stvari koja je visila ispred nje u provaliji.
„Uteši me još jednim savetom, oče.”
„Govori.”
„Kao prvo, dozvoli da vidim da li je onaj moj napaćeni sin pao među vas.
Plaši me njegov nestalni život.”
„Ništa ne brini, dočekaću ja već momka kad stigne… ali za sada još
putuje po svetu svetlosti.”
Posle izvesne pauze duša ponovo uspostavi vezu.
„Oče, tebi je poznat moj položaj među živima. Posavetuj me kuda da
pođem. Da se vratim u Matrasil? Da li da ostanem u Gravabagalinijenu? Ili da
nastavim za Oldorando? U kome od ovih mesta leži za mene najprobitačija
budućnost?”
 „U svakom od tih mesta ima onih koji te čekaju. Ali u Oldorandu postoji
neko ko te čeka, a koga još ne poznaješ. Ta osoba drži tvoju sudbinu u svojim
rukama. Pođi u Odorando.”
„Držaću se tvog saveta u budućim akcijama.”
U početku sporo, a zatim veoma žurno, duša je počela da se uzdiže
napuštajući iskričave bataljone mrtvih. Negde se oglasio doboš. Ispod nje su
se iskrice rastakale, tonući nazad u izvornog tvorca.
Beživotno telo na podu zvonika poče lagano da se pomera. Udovi stadoše
da mu se grče. Zatim sede. Na bezizražajnom licu otvoriše se oči.
Jedino živo biće koje je ugledao bio je Juli, koji dopuza bliže i reče:
„Jadni moj kralj u teteru.”
Ništa ne odgovorivši, JandolAnganoI poče da mrsi krzno kržljavca i
dopusti mu da se priljubi uz njega.
,,Oh, Juli, kako je život težak.”
Posle jednog trenutka, on potapša dvobridaša po ramenu. „Dobar si ti
momak. Ne znaš šta je zlo.”
Dok se stvorenjce priljubljivao uz njega, kralj je osetio neki predmet na
boku, i iz džepa izvukao sat sa tri brojčanika koji je uzeo od KaraBansitija.
Kada god bi ga pogledao, misli bi mu se uznemirile, pa ipak nije mogao da se
odluči i baci ga.
Nekada je taj uređaj za vreme pripadao Biliju, stvorenju koje je tvrdilo da
dolazi sa sveta kojim ne vlada Akhanaba. Trebalo je Bilija proterati iz savesti
(kao što bi prognao misao o onim prokletim Mirdolatorima), jer Bili je
predstavljao izazov za celokupnu razrađenu stukturu uverenja na kojoj je
počivalo Sveto panovalanško carstvo. Kralja je ponekad obuzimao strah da bi
mogao ostati bez svog religijskog uverenja, kao što je ostao bez toliko drugih
stvari. A od svega mu je ostala samo još njegova vera i ovaj ponizni neljudski
mezimac.
On zagunđa. S velikim se naporom ponovo diže na noge.
Već posle sat vremena kralj JandolAnganol nalazio se na čelu svojih
snaga, jašući na Lepvingu; pored njega jahao je izaslanik Alam Esomber. Iza
njih su ušli kraljevi kapetani, zatim Esomberova družina, a iza njih Prva
fagorijanska straža, načuljenih ušiju, skarletnih očiju upravljenih ispred sebe,
marširajući kao što je to činio njihov kralj pre mnogo vekova, prema gradu
Oldorandu.
*
 Kraljev odlazak iz drvene palate, zajedno sa svim onim naglašenim
osećanjem teskobe, ostavio je priličan utisak na posmatrače sa Avernusa. Bilo
im je drago što više ne moraju da gledaju kralja u pavku. Čak i odane
obožavateljke njegovog veličanstva osećale su se neprijatno dok su
posmatrale njegovo ispruženo telo na podu koje napustio duh.
Za svo ljudsko stanovništvo na Helikoniji, pavk, ili paterplakejšn,
predstavljao je nešto uobičajeno kao pljuvanje. Nije imao neko religijsko
značenje, iako je bio čest pratilac religije. Isto onako kao što su žene ostajale
u drugom stanju sa budućim životima, tako su ljudi ostajali u drugom stanju
sa životima onih koji su napustili svet pre njih.
Na Avernusu su tajanstveno helikonijsko upražnjavanje pavka smatrali za
religijsku funkciju koju su u grubim crtama poistovećivali sa molitvom. Zbog
toga su ga se svih šest porodica stidele. Porodice nisu imale nikakvih
inhibicija kada je seks bio u pitanju: neprestano osmatranje već odavno je to
osiguralo; za njih su ljubav i viša osećanja predstavljali samo sporedne efekte
božanskih funkcija, na koje nije trebalo obraćati pažnju kad god je to bilo
moguće ali sa religijom je bilo naročito teško izići na kraj.
Porodice su smatrale da je religija primitivna opsesija, bolest, opijum za
one koji nisu mogli pravilno da misle. Neprestano su se nadali da će
Sartorilrvrash i njemu slični postati vojna ateistička sila koja će usmrtiti
Akhanabu i na taj način doprineti srećnijem stanju stvari. Oni nisu ni voleli ni
razumeli pavk Zeleli su da on nestane.
Na Zemlji su preovladivala drugačija mišljenja. Život i smrt mogli su se
posmatrati kao jedna nedeljiva celina; tamo gde se pravilno živelo nije
postojao strah od smrti. Zemljani su sa najvećim mogućim zanimanjem pratili
upražnjavanje pavka na Helikoniji. Tokom prvih godina veze sa Helikonijom,
oni su na stanje transa gledali kao na neku vrstu astralne projekcije
helikonijske duše, prilično slične meditaciji. Kasnije se razvili istančanije
gledanje na tu stvar; preovladalo je shvatanje da ljudi na Helikoniji poseduju
neobičnu sposobnost da pređu granicu između života i smrti i da se vrate. Taj
kontinuitet im je podaren kao nadoknada za neverovatni diskontinuitet
njihove Velike godine. Pavk je imao evolucionu vrednost i predstavljao je
neku vrstu sjedinjenja između ljudi i njihove promenljive planete.
To je bio razlog zbog koga su se Zemljani naročito zanimali za pavk U
tom su razdoblju otkrili vlastitu povezanost sa svojom planetom, i to su
jedinstvo doveli u vezu sa sve većom empatijom sa Helikonijom.
*
U narednim danima, kraljicu nad kraljicama obuzela je tromost zbog koje
se osećala dosta bedno.
 Izgubila je dragocene stvari koje su činile stvarnost, njen miomiris. Posle
oluje, cveće više nikad ne bi visoko podiglo glave. Uz duboko osećanje
krivice da je na neki način izneverila svoga kralja provlačio se i gorki bes
prema njemu. Ako ga je izneverila, to nije bilo svesno, a godine tokom kojih
mu je otvoreno iskazivala ljubav, kao što se otvoreno diše, bile su više nego
proćerdane. Pa ipak, ispod njenog besa još je postojala ljubav. A to je bilo ono
najokrutnije. Razumela je JandolAnganolovu sumnju u samog sebe bolje od
bilo kog drugog. Nije bila u stanju da raskine vezu koju su nekada iskovali.
Svakoga dana, posle molitve, tonula je u pavk, da bi stupila u vezu sa
majčinim gosem. Posle malaksalosti, prisetivši se kako je Sartorilrvrash
prokleo sve pater-plakejšne kao praznoveije, MirdemIngala je, u besu sumnje,
dovodila u sumnju i to da li je uopšte posetila svoju majku, da nije možda
fantom samo u njenoj glavi, da li za bilo koga postoji život posle smrti, sem u
sećanjima onih koji još nisu prešli zabranjenu obalu.
Sve je dovodila u sumnju. Pa ipak, pavk joj je pružao utehu u istoj meri
kao i more. Jer sada je i njen mrtvi brat JeferalOboral boravio među gosima,
prosipajući svoju ljubav prema njoj dok je tonuo ka izvornom tvorcu.
Kraljičin neizrečen strah, da ga je ubio JandolAnganoI, pokazao se
neosnovanim. Sada je znala ko je kriv za to. A na svemu tome bila je
zahvalna.
Ipak, žalila je što i taj dodatni razlog ne može da upotrebi u korist mržnje
protiv kralja. Plivala je u moru među svojim zaštitnicima. Svaki put kada bi se
vratila na obalu gubila bi duhovni mir. Fagori bi je vratili u palatu na njenom
tronu; njen se nemir pojačavao što se više približavala vratima. Dani su se
vukli, a ona nije postajala mlađa. Gotovo da i nije razgovarala sa Mai. Otrčala
bi u svoje škripave odaje i sakrila lice.
„Ako se osećate tako loše, krenite za kraljem u Oldorando, i zamolite
K’Sarove predstavnike da ponište vaš razvod”, reče nestrpljivo Mai.
„Da li bi se tebi svidelo da pratiš kralja?” upita MirdemIngala. „Meni ne
bi.”
U njenom sećanju još je vatrom bilo urezano ono doba rasipništva, kada
je kralj ovu ženu, njenu dvorsku damu, odvlačio u svoj krevet i kada je sa
njima dvema, kao da su najniže prostitutke uživao pojedinačno ili u isto
vreme. Nijedna od njih nikada nije spominjala to vreme… ali ono je uvek bilo
prisutno među njima, opipljivo poput oštrice mača.
Uglavnom zbog osećanja potrebe za razgovorom, kraljica je ubedila
KaraBansitija da još nekoliko dana ostane u palati; svaki dan bi njegov
odlazak odlagala za još samo jedan dan. On ju je preklinjao govoreći kako ga
u Matrasilu čeka žena. Ona ga je preklinjala da još malo ostane. Molio ju je
da mu dozvoli da ode, ali iako je bio veoma lukav, nikako mu nije polazilo za
rukom da odbije kraljicu. Svakog dana šetali su obalom, ponekad nailazili na
krda jelena, dok se Mai izgubljeno vukla za njima.
Prošla je već nedelja i dva dana kako su JandolAnganol, Esomber i
njihova družina napustili Gravabagalinien; kraljica je zlovoljno sedela u
svojoj sobi, zureći put uskog dela kopna koji je oivičavao njeno kraljevstvo.
Vrata se širom otvoriše i unutra utrča TatromanAdala, kreštavo je pozdravivši.
Dete je prešlo pola puta od vrata do mesta na kome se njena majka
šćućurila. Majka joj podiže glavu i pogleda je ispod kose u neredu tako jetko
da Tatro zastade.
„Mot! Hoćeš da igraš?”
Majka primeti koliko crte lica njene kćeri podsećaju na očeve. Božanstvo
genetika možda je u zapećku krilo i nove tragedije. Kraljica vrisnu na Tatro.
„Gubi mi se s očiju, ti mala veštice!”
Zaprepaštenje, sablazan, bes, pometenost, stadoše da se smenjuju na
dečjem licu. Ono se obli crvenilom, kao da se rastače, i niz njega potekoše
suze, a telo da joj potresaju jecaji.
Kraljica nad kraljicama skoči na bose noge i potrča prema tom malom
biću. Okrenuvši je, izgura je iz sobe i za njom zalupi vrata. A onda i ona,
oslonivši se telom o zid, podiže ruke iznad glave i zaplaka.
Kasnije toga dana, raspoloženje joj se popravi. Potražila je dete i
preterano se uzvrpoljila oko njega. Mračno raspoloženje ustupilo je mesto
oduševljenju. Navukla je stari ogrtač i sišla. Naredila je da joj donesu njen
pokretni pozlaćeni presto, mada je vrućina podneva u Gravabagalinienu bila
nepodnošljiva. Poslušni fagori bez rogova ga donesoše. Došli su i majordom
SkafBar, princeza Tatro sa dadiljom, i dadiljina služavka, noseći bajke i
igračke.
Kada se mala procesija okupila, MirdemIngala se pope na svoj presto i svi
krenuše na plažu. U ovom času, nisu ih pratili ostali dvorani. Frejr ih je
gledao, viseći nisko iznad grebena stene, dok je Bataliks blistao gotovo u
zenitu.
Lagani talasi, svetlucavi kao da je svet tek započeo taj dan, nadolazili su,
uvijajući se na trenutak otkrivali svoja hladna srca. Oko Linienske stene voda
je pozivajući grgoljila. Nije bilo ni traga nedavnog naleta asatasija, a neće ga
ni biti do naredne godine.
MirdemIngala je izvesno vreme ostala da stoji na plaži. Fagori su ćutke
stajali pored njenog prestola. Princeza je uzbuđeno trčala unaokolo, izdajući
naređenja služavkama kako da naprave najjači zamak od peska.
Primamljivom moru teško je bilo odoleti. Jednim pokretom šake kraljica
otkopča pojas ispod grudi i ostade bez haljine. Njeno mirisno telo bilo je
izloženo suncu.
„Ne ostavljaj me, mot!” zavrišta Tatro.
„Neću dugo,” odvrati njena majka i potrča niz plažu da zaroni u more
koje se povlačilo.
Kada se jednom našla ispod površine, to viljuškasto stvorenje postade
riba, okretno poput ribe, i gotovo isto tako brzo. Plivajući snažnim zamasima,
ona prođe pored tamnog obrisa Linienske stene i izroni tek kada se našla
daleko u zalivu. Odavde je rt prema istoku imao zaobljen oblik i ostavljao je
dosta uzan prolaz između sebe i podnožja stene. Ona se oglasi. Kraljica nad
kraljicama istog časa našla se okružena delfinima… svojim prijateljima, kako
ih je nazivala.
Znala je da će doći poredani po rangu. Trebalo je samo da pusti malo
mokraće u vodu i njihovi srebmasti redovi bi se pojavili okruživši je i
približavajući se sve više i više, sve dok ne bi uspela da spusti šake na dvojicu
sa istom sigurnošću kao da ih spušta na doručje prestola.
Samo privilegovani su mogli da je dodirnu. Njih je bilo dvadeset jedan.
Iza njih nalazilo se još dvorana, ukupno njih šezdeset četiri. Ponekad je
nekom od tih dvorana iz spoljašnjeg kruga bilo dozvoljeno da se pridruže
onim prvima. Iza drugog kruga dvorana nalazila se pratnja čije je članove
MirdemIngala samo nazirala. Možda ih je bilo hiljadu tri stotine četrdeset
jedan. U pratnji se nalazila većina majki, dece, i starijih koji su pripadali ovoj
školi… ili narodu, kako ih je kraljica videla.
Iza pratnje, stalno na straži, nalazio se puk. Retko kad je viđala
pojedinačne članove puka i nikada je nisu ni ohrabrili da im se približi, ali
shvatila je da ih ima gotovo isto onoliko kao i članova pratnje. Isto tako je
shvatila da u dubinama ima čudovišta kojih su se delfini plašili. Dužnost puka
bila je da štiti pratnju i dvorane i da ih upozorava kada se pojavi opasnost.
MirdemIngala je verovala svojim prijateljima više nego ljudima sa kojima
se družila; pa ipak, kao i u svakom drugom odnosu između dva živa bića,
svako od njih je imao nešto što nije delio s onim drugim. Ona nije mogla s
njima da deli svoj život na kopnu, a oni su imali nešto u dubinama, neko
mračno znanje koje nisu mogli da podele s njom. Kako je to bilo nešto
nepoznato, nešto što nije spadalo u vidokrug njenog znanja, obavijao ga je
veo zlokobnosti.
Unutrašnji krug dvorana obratio joj se glasovima koji su podsećali na
muziciranje kakvog velikog orkestra. Njihovo zviždanje tik pored nje bilo je
smerno i slatko… uistinu, bila je prihvaćena kao kraljica i pod vodom kao i na
suvom. Dalje na pučini, oglasi se produženo baritonsko čavrljanje koje je
prekidalo duboko gunđanje što se preplitalo s njim na složen način.
„Šta je, mili moji prijatelji?”
Oni podigoše svoja nasmejana lica prema njoj i poljubiše je u ramena.
Poznavala je sve članove unutrašnjeg kruga ponaosob i svima im je nadenula
imena.
Nešto ih je brinulo. Ona se opusti, pustivši da se njeno razumevanje širi
unaokolo kroz vodu poput urina. Otplivala je daleko u dubinu s njima, tamo
gde je voda bila hladnija. Uvijali su se oko nje, povremeno dodirujući njenu
kožu svojom.
Potajno se nadala da će na trenutak ugledati čudovišta iz pravog mora.
Tek je kratko vreme živela u progonstvu u Gravabagalinienu, tako da ih još
uopšte nije videla. Međutim, ispostavilo se da joj ovog puta saopštavaju kako
se nevolja približava sa zapada.
Upozorili su je na smrtonosni let asatasija. lako im je nedostajalo njeno
osećanje za vreme, postalo joj je jasno da šta god da se približavalo, dolazilo
je sporo ali neumitno i stizalo je uskoro. Podiđoše je čudni drhtaji. Stvorenja
odgovoriše na njih. Svaki drhtaj njenog tela predstavljao je deo njihove
muzike.
Shvativši njenu radoznalost, delfini je povedoše još dalje.
Ona se zagleda kroz kobaltno plavo okno mora. Doveli su je do ruba
plitkog sloja na kome je rasla morska trava, povijena pred strujom koja je
neprestano nadirala u tom pravcu. Stadoše da se probijaju kroz nju. Ispod njih
nalazio se peskoviti bazen. Ovde je bio smešten glavni deo pratnje, redao se
niz za nizom, svaki okrenut prema zapadu.
Iza njih, krećući se kao da su u patroji, nalazio se ceo puk, zbijen u gustim
redovima, dok su se tela pribijala jedno uz drugo; more se od njih crnelo, a
kraj im se nije nazirao. Nikada ranije kraljici nije bilo dozvoljeno da ovako
izbliza osmotri celu školu ili da nasluti njihov približan broj, od koliko
pojedinaca se sastoji. Udruživanjem složenih linija, stvoreno je neverovatno
jedinstvo, koje se protezalo daleko iza njenih ljudskih čujnih moći.
Ona ispliva na površinu, a dvor krenu za njom. MirdemIngala je mogla da
ostane pod vodom tri do četiri minuta, a i delfini su morali da uzimaju vazduh
u isto vreme kada i ona.
Ona pogleda prema obali. Bila je dosta daleko. Jednoga dana, pomisli
ona, ova divna stvorenja koja mogu da volim i u koja imam poverenja odneće
me tamo gde neću viđati ljudska bića. Promeniću se. Nije znala da li to čezne
za smrću ili za životom.
Na udaljenoj obali neke prilike su igrale. Jedna od njih je mahala
nekakvom tkaninom. Prva kraljičina ljutila pomisao beše da su za to
upotrebili njenu haljinu. Zatim shvati da joj upućuju neke znake. To je moglo
značiti samo jedno. Nešto se dogodilo. Osetivši se krivom, njene misli
skrenuše na malu princezu. Iznenada to shvativši, ona stisnu grudi.
Unutrašnjom krugu ukratko objasni o čemu je reč, a zatim zapliva nazad
prema obali. Neki od prijatelja su je sledili a neki plivali ispred nje u obliku
strele, stvarajući na taj način pogodnu brazdu kojom je ona mogla brže da
pliva.
Njena haljina ležala je nedirnuta na prestolu koji su čuvali fagori,
pogrbljenih ramena kao da ne primećuju nikakvo uzbuđenje. Jedna od
služavki je u očajanju, skinula vlastitu haljinu da bi njome mahala. Kada je
MirdemIngala izišla iz vode ona je ponovo navuče, kako niko ne bi došao u
priliku da njeno telo upoređuje sa kraljičinim.
„Eno nekog broda”, povika Tatro, želeći da joj prva saopšti novost.
„Približava se neki brod!”
Uz pomoć špijunskog stakla koje joj je SkafBar doneo, kraljica sa rta
ugleda brod. Zatim posla po KaraBansitija. Dok se on nije pojavio, ugledali
su još dva jedra, koja su predstavljala tek mrlje na zapadnom obzorju.
KaraBansiti protrlja oči glomaznom šakom kada vrati špijunsko staklo
SkafBaru.
„Gospođo, smatram da najbliži brod nije iz Borliena.”
„Odakle, onda?”
„Za pola sata, jasnije ćemo videti njegove oznake.”
Ona reče: „Baš ste tvrdoglav čovek. Odakle dolazi taj brod? Zar ne
možete to da odredite prema znaku na jedru?”
„Da mogu, gospođo, pomislio bih da je po sredi Veliki točak Karnabara, a
to je čista glupost, jer bi to značilo da se jedan sibomalski brod našao daleko
od kuće.”
On ščepa staklo. „To jeste sibomalski brod… i to prilično velik. Šta li radi
u ovim vodama?”
Deuteroskopista prekrsti ruke i namršti se. „Ovde nema ko da vas brani.
Nadajmo se da se uputio u Otasol i da su mu namere gostoljubive.”
 „Prijatelji su me upozorili na ovo”, reče mračno kraljica.
Dan se vukao dalje. Brod je sporo napredovao. U palati je vladalo veliko
uzbuđenje. Burad sa katranom otkotrljana su na uzvišenje iznad malog zaliva
gde su predviđali da će pristati čamci sa broda ako im je odredište bio
Gravabagalinien. Ako se pokaže da su neprijateljski raspoloženi, članove
posade dočekaće bar zapaljeni katran.
Vazduh je predveče postao gušći. Više nije bilo sumnje oko hierograma
na jedru. Bataliks je tonuo u koncentričnim aureolama svetlosti. Ljudi su
dolazili u palatu i odlazili iz nje. Frejr je nestao u istoj izmaglici kao njegov
drug. Sumrak se još nije povlačio, a jedro je svetlucalo na moru; sada je
menjalo smer kako bi zadržalo vetar.
Sa tamom su iznad njihovih glava počele da se pojavljuju i zvezde. Noćni
Crv je jasno goreo, a pored njega se nejasno nazirao Kraljičin Džiljak. Niko
nije spavao. Mala zajednica se plašila i nadala, znajući koliko je ranjiva.
Kraljica je sedela u svom zamračenom holu. Visoke sveće od kitovog ulja
treperile su pored nje na stolu. Vino, koje je služavka sipala u kristalnu čašu i
kome je dodala lordriardrski led, stajalo je nedirnuto i bacalo zamagljeno
crvenilo po stolu. Čekala je i zurila preko sobe u goli naspramni zid, kao da
na njemu čita buduću, sudbinu.
Njen adutant ude, poklonivši se. „Gospođo, čuli smo zveket lanaca.
Spuštaju sidro.”
Kraljica pozva KaraBansitija i oni odoše na obalu. Nekolicini muškaraca i
fagora naloženo je da zapale burad ako bude potrebe. Gorela je samo jedna
baklja. Ona je uze i s njome zakorači u mračnu vodu. Uopšte nije obraćala
pažnju što joj se odora skvasila. Podigavši baklju iznad glave krenula je
prema svetlima koja su joj se približavala. Istog časa je osetila glatke dodire
svojih prijatelja oko nogu.
Kroz huk talasa sada se probijalo i škripanje vesala.
Drveni zid broda i njegova smotana jedra jedva su se nazirali u pozadini.
Spušten je čamac. Krajica ugleda muškarce nagih leđa kako zapinju veslima.
U sredini čamca stajala su dva muškarca, jedan je držao svetiljku koja im je
maglovito osvetljavala lica..
„Ko se usuđuje da se ovde iskrca?” doviknu im ona.
Do nje dopre drhtavi glas: „Kraljice MirdemIngala, kraljice nad
kraljicama, jeste li to vi?”
„Ko pita?” ponovo doviknu ona. Ali prepoznala je taj glas pre no što je
dočekala odgovor koji je ovog puta došao iz manje daljine.
 „Vaš general, gospo, Hanra TolramKetinet.”
On iskoči iz čamca i krenu kroz vodu prema obali. Kraljica podiže ruku i
dade znak onima na uzvišenju da ne pale burad. General pade pred njom na
jedno koleno, stisnuvši joj šaku na kojoj je blistao prsten sa plavim kamenom.
Drugu šaku mu položi na glavu, da bi je primila. U polukrugu oko njih sidjala
jc kraljičina fagorska straža čija su se mrzovoljna lica nejasno nazirala u
mraku.
KaraBansiti krenu napred da prilično iznenađen pozdravi generalovog
saputnika iz čamca. Zagrlivši snažno Sartorilrvrasha, on reče: „Imao sam
razloga da pretpostavim kako se kriješ u Dimariumu. Ali ovog puta sam
pogrešio.”
„Retko kad grešiš, ali ovog puta si omanuo za celi kontinent”, odvrati
Sartorilrvrash. „Postao sam svetski putnik… a šta ćeš ti ovde?”
„Ostao sam ovde po kraljevom odlasku. Izvesno vreme me je
JandolAnganol uzeo za tvog naslednika i umalo nisam na tom položaju
izgubio glavu. Ostao sam zbog kraljice. Potpuno je rastrojena, jadnica.”
Obojica pogledaše prema MirdemIngali i TolramKetinetu, ali ne primetiše
da je ijedno od njih tužno.
„Šta je sa njenim sinom. Robom?” upita Sartorilrvrast. „Ima li kakvih
vesti o njemu?”
„I ima i nema.” KaraBansiti se namršti. „Ima tome već nekoliko nedelja,
došao je u moju kuću u Otasolu, neposredno posle samrtnog leta asatasija.
Momak je poludeo i stvoriće neku nepriliku. Pustio sam ga da prenoći.”
Spremao se još nešto da kaže, ali ipak je ućutao. „Ne pominji Robaja pred
kraljicom.”
Dok su dva para stajala na obali i razgovarala, čamac se vrati do Molitelja
po Odi Jeseratabar i Lanstateta.- Kada su veslači izvukli čamac van domašaja
velike plime, cela družina se uputi plažom do palate, sledeći kraljicu i
TolramKetineta. Kroz prozore palate dopirala je svetlost.
Sartorilrvrash predstavi Odi Jeseratabar KaraBansitiju s puno
oduševljenja. KaraBansiti postade primetno hladan; jasno svima stavi do
znanja da jedna sibomalska admiralka nije bila dobrodošla na borlienskom
tlu.
„Shvatam kako se osećate”, reče tiho Odi KaraBansitiju. Bila je bleda i
iscrpljena, usana belih i razbarušene kose.
Pripremljen je obrok za neočekivane goste, tokom koga se general sreo sa
svojom sestrom Mai koja mu pade u zagrljaj. Mai je plakala.
 ,,Oh, Hanra, šta će se desiti sa svima nama?” upita ona. „Vodi me nazad u
Matrasil.”
„Sada će sve biti u redu”, reče njen brat sigurnim glasom.
Mai mu uputi pogled pun neverice. Želela je da se oslobodi kraljice… a
ne da joj ova postane snaja.
Jeli su ribu, a posle nje poslužen je venison sa sosom od gving-gvinga.
Pili su vino koje je za sobom ostavila kraljeva vojska, rashlađeno najboljim
lordrijardskim ledom. Za vreme jela, TolramKetinet je ispričao društvu
ponešto o stradanjima Druge Armije u džungli; povremeno se okretao prema
Lanstatetu koji je sedeo do njegove sestre, da ovaj potvrdi njegove reči.
Kraljica kao da uopšte nije slušala, mada su reči njoj bile upućene. Jela je
malo, a pogled skriven iza dugačkih trepavica retko kada je podizala sa stola.
Posle obroka, ona dohvati sveću u držaču od kositra i obrati se gostima.
„Noć je na izmaku. Pokazaću vam vaše odaje. Vama se više radujem nego
svojim prethodnim posetiocima.”
Vojnici i Lanstatet bili su smešteni u stražnjim odajama. Sartorilrvrash i
Odi Jeseratabar dobili su odaju u blizini kraljičine, zajedno sa robinjom koja
je trebalo da ih služi i brine se o Odinim ranama.
Kada su svi bili smešteni, MirdemIngala i TolramKetinet ostaše sami u
hodniku koji je prenosio svaki zvuk.
„Bojim se da ste umorni”, reče on dok su se peli stepenicama. Ona ništa
ne odgovori. Njena prilika je pre nagoveštavala suzdržanu enegriju nego
umor, dok se pela stepeništem.
U gornjem hodniku spušteni zastori lupkali su po otvorenim prozorima
propuštajući prvu jutarnju svetlost Sa kule se oglasi neka poranela ptica.
Osvrnuvši se iskosa na njega, ona reče: „Nemam muža, kao što ni ti nemaš
ženu. Nisam ni kraljica, mada me tim nazivom još oslovljavaju. Od kada sam
stigla ovamo nisam bila ni žena. Ono što jesam, videćeš pre završetka ove
noći.”
Ona otvori vrata svoje spavaće sobe i dade mu znak da uđe.
On zastade, izustivši: „Tvorca mu…”
„Tvorac će videti ono što će videti. Izgubila sam veru kao što ću izgubiti i
ovu odoru.”
Kad je ušao ona otkopča haljinu tako da se pred njim pojaviše njene lepe
grudi, sa bradavicama okruženim tamnim krugovima. On za sobom zatvori
vrata, izgovarajući njeno ime.
 Predala mu se snagom volje.
Tokom preostalog dela noći, nijedno od njih nije zaspalo. Ruke
TolramKetinetđ ostale su obavijene oko njenog tela, a njegovo telo u njenom.
Tako je konačno dočekala odgovor na svoje pismo koje je poslala po
kapetanu Ledu.
Naredno jutro donelo je izazove koji su bili zaboravljeni tokom prethodne
noći. Jedinstvo i Dobra nada približavali su se nebranjenoj luci. Pasharatid se
primicao sve bliže.
Uprkos teškim časovima, Mai je zahtevala da joj brat posveti pola sata;
dok mu se žalila na bedan život u Gravabagalienu, TolramKetinet je zaspao.
Ona ga posu čašom vode da ga probudi. Ljutito posrćući on iziđe iz palate i
ode da se pridruži kraljici na obali. Stajala je sa KaraBansitijem i jednom od
starih dvorkinja, zagledana prema pučini.
Dva sunca nalazila su se na različitim delovima neba i oba su sijala
mnogo sjajnije jer je uskoro trebalo da ih zaklone crni kišni oblaci koji su se
peli padinama neba. Dva jedra su se presijavala na ozračenoj svetlosti.
Jedinstvo je bilo već sasvim blizu, a Dobra nada nije zaostajala više od
jednog sata za njim; hierogrami na razapetim jedrima jasno su se videli. Na
Jedinstvu su spustili prednje jedro kako bi omogućili drugom brodu da ih
sustigne.
Lanstatet je već uposlio svoje vojnike; istovarivali su opremu sa
Molitelja.
„Približavaju se, neka nam je Akhanaba na pomoći!” doviknu on To
IramKetinetu.
„Šta radi ta žena?” upita TolramKetinet.
Jedna starica, kraljičina služavka, dugogodišnja čuvarka drvene palate,
pomagala je Lanstatovim ljudima da istovare stvari sa Molitelja. Na taj je
način pokazivala svoju odanost kraljici. Muškarci iznad nje kotrljali su
burencad sa barutom sa palube na mostić. Starica je usmeravala burencad niz
nagib, odmenjujući na taj način jednog vojnika koji je mogao da se prihvati
dragog posla.
„Pomažem vam… šta mislite da radim?” zavrišta ona na generala. Pažnja
joj je popustila. Naredno burence skotrlja se sa mosta i udari je po ramenu, te
preskoči staricu, koja licem pade na šljunak.
Podigoše je, i protiv njene volje i položiše na leda. Niz lice joj je curela
krv. MirdemIngala pohita niz padinu da je uteši.
 Kada je kraljica klekla pored stare služavke, TolramKetinet stade iznad
nje i položi šaku na kraljičino rame.
„Moj dolazak vam je pričinio nevolje, gospo. To mi nije bila namera.
Pokušavam da zažalim što nisam otplovio pravo za Otasol.”
Kraljica ništa ne odvrati, već samo položi staričinu glavu u krilo. Staričine
oči se sklopiše, ali disanje joj je bilo ujednačeno.
„Rekoh, gospo, da se nadam da ne žalite što nisam otplovio prvo za
Otasol.”
Kada se okrenula prema njemu na njenom licu se ogledala rastresenost.
„Hanra, ne žalim zbog prošle noći koju smo proveli zajedno. To je bila moja
želja. Mislila sam da ću se osloboditi Jana. Ali nisam postigla ono čemu sam
se nadala. Za to treba da krivim sebe, a ne tebe.”
„Oslobodila si ga se. Razveo se od tebe, nije li? O čemu to govoriš?
Izgledao je ljut. „Znam da nisam baš sjajan general, ali…”
„Oh, prestani s tim!” prekinu ga ona nestrpljivo. „To nema nikakve veze s
tobom. Šta me briga što si izgubio svoju vojsku? Govorim o vezi, svetom
stanju koje postoji između dva bića dugo vremena… Neke stvari se ne
završavaju kada se nadamo da će se završiti. Jan i ja… to je kao da ne
možemo da se probudimo… oh, nisam u stanju to da izrazim rečima…”
Pomalo ljutito, TolramKetinet reče: „Umorna si. Poznato mi je kako žene
mogu da se uznemire. Pobrinimo se prvo za preče stvari.” On pokaza prema
pučini i reče sigurnim glasom. „Pošto se Zlatno prijateljstvo ne pojavljuje,
znači da je bilo previše oštećeno za plovidbu. Admiral Jeseratabar kaže da je
na njemu bila Dienu Pasharatid. Možda je poginula, a u tom slučaju Io
Pasharatid na Jedinstvu biće željan osvete.”
„Plašim se tog čoveka”, reče MirdemIngala. ,,A imam i razloga.” Ona
pognu glavu nad staricom.
Njen je general postrance odmeri. „Ja sam ovde da te zaštitim od njega, je
li tako?’
„Pretpostavljam da je tako”, reče ona bez imalo oduševljenja. „Bar tvoj
poručnik nešto preduzima s tim u vezi.”
JandolAnganoI se pobrinuo da se u drvenoj palati ne nađe nikakvo oružje
kojim bi njeni stanovnici mogli da se brane. Ali stenje koje se protezalo u
more od same Linijenske stene primoravalo je svaku lađu pristojne veličine
kao što je Jedinstvo, da prođe između Stene i rta,. u tome su branioci videh
svoju šansu. GortorLanstatet je u pomoć svojoj družim na plaži doveo fagore.
Pomoću čekrka na obalu su prebačena i dva velika topa sa Vajabarskog
molitelia i upravo su ih prebacivali na rt, odakle će štitit, zaliv.
SkafBar i još jedan sluga pristigoše sa nosilima na kojima ranjenicu
vratiše u sigurnost palate i na rane joj staviše zavoje sa ledom.
Ostavivši kraljicu, TolramKetinet otrča da pomogne oko postavljanja
topa. Bilo mu je savršeno jasno da se nalaze u velikoj opasnosti. Pored fagora
i nekolicine nenaoružanih pomagača, Gravabagalinen je branila družina od
trinaest vojnika koja je pristigla s njim iz Ordelaja. A na svakom od ova dva
sibomalska broda, koja su se upravo približavala zalivu nalazilo se verovatno
najmanje po pedeset dobro naoružanih ljudi spremnih za borbu
Pasharitidov brod Jedinstvo upravo je manevrisao kako bi se širom
stranom našao okrenut prema obali.
Vukući konopce, ljudi su pokušavali da nameste drugi top. KaraBansiti
stade pred kraljicu s prekrštenim rukama i reče: „Gospođo, ponudio sam
kralju dobar savet koji je on pogrešno shvatio. Dozvolite da i vama ponudim
nešto slično nadajući se da ćete to ljubaznije primiti. Vi i vaše dvorske dame
trebalo bi smesta da osedlate hoksnije i bez oklevanja krenete u unutrašnjost.”
Lice joj se ozari tužnim osmehom. „Drago mi je što brinete o meni,
Bardole. Idite vi. Vratite se svojoj ženi. Ovo mesto je postalo moj dom.
Poznate su vam priče da u Gravabagalinienu prebivaju drevni duhovi ubijenih
u nekoj bici koja se davno odigrala. Radije ću se pridružiti tim semma nego
otići.”
On klimnu. „Da, možda je tako. U tom slučaju i ja ostajem, gospođo.” …
Nešto u njenom izrazu stavi mu do znanja da je zadovoljna onim sto je
rekao. Iznenada, ona ga upita: „Šta mislite o toj neprikladnoj vezi između
našeg prijatelja Rushvena i te Uskutke… koja je ni manje ni vise - nego
admiral?” .
„Za sada ćuti, ali meni to nije dovoljno. Možda bi bilo bolje da to dvoje
pošaljemo odavde. Nikad se ne zna kakve sve trikove jedan Sibomalac krije u
rukavu. Moramo biti lukavi, gospo… malo šta drugo je na našoj tram strani.
„Izgleda da je stvarno odana mom bivšem kancelaru.”
„Ako ste u pravu, gospo, onda to znači da se odrekla sibomalskih ciljeva.
A to može biti samo razlog više da taj Pasharitid ovde pristane. Pošaljite je
odavde za dobro svih nas.”
Dim se valjao po moru, skrivajući sve sem jedra Jedinstva. Trenutak
kasnije začuše se eksplozije.
Hici završiše u vodi u podnožju jedne niske stene. Kod druge salve biće
već precizniji. Očigledno je osmatrač primetio premeštanje topa na obali.
 Ali pokazalo se da su to bili samo hici upozorenja. Jedinstvo zavi na levo
i krenu pravo prema malom zalivu.
Kraljica je stajala sama dok joj se dugačka kosa, koju nije stigla da
pokupi, vijorila na vetru. Na neki način, bila je spremna da umre. Možda bi se
tako najbolje resila svih nevolja. Sva očajna, shvatila je da nije spremna da
prihvati TolramKetineta, poštenog ali bezosećajnog čoveka. Sva se ukočila pri
pomisli da će morati emocionalno da mu se pokori. U stvari, njegovo telo,
njegova milovanja te noći, samo su u njoj probudili veliku žudnju za Janom.
Obećala se još usamljenijom nego ranije.
Šta više, s melanholičnom objektivnošću naslućivala je kolika mora da je
Janova usamljenost. Izgledalo joj je da ju je mogla bar delimično utažiti, da je
sama bila malo zrelija.
Na pučini je monsunska kiša stvarala ponore tame i iskrivljene svetlosti.
Kiša je dobovala po površini vode. Oblaci su se spustili sasvim nisko. Dobra
nada se gotovo izgubila u tmini. A samo more… Mirdemlngla ga osmotri i
ugleda svoje prijatelje kako s mukom savlađuju talase. U prvi mah je
belasanje njihovih tela zamenila za penušave talase. Kiša se ubrzo primicala i
prve kapi već su je šibale po licu.
Narednog trenutka, svi su se s mukom probijali kroz strašan pljusak.
Top se zaglavio; točkovi su mu upali u blato. Jedan je čovek pao na
kolena psujući. Svi su psovali i drali se. Ako se pljusak nastavi, musketa koja
se nalazila u izbušenoj konzervi će se natopiti.
Nada da će uspeti da pravilno postave top sada je bila izgubljena. Vetar je
menjao pravac zajedno sa olujom. Jedinstvo je bilo odbačeno prema zalivu.
Kada se brod našao nadomak Linienske stene, delfini su stupili u akciju.
Kretali su se u formaciji - prvo pratnja zatim puk. Ulaz u zaliv bio je
preprečen njihovim telima.
Mornari sa Jedinstva, napola zaslepljeni kišom, vikali su i pokazivali
prema okupljenim leđima ispod trupa. Izgledalo je kao da brod plovi preko
crnih sjajnih oblutaka. Delfini su se čvrsto priljubili uz drvo. Jedinstvo uspori,
brekćući.
Uzbuđeno vrišteći, MirdemIngala zaboravi na svoju tugu i pohita prema
vodi. Ona stade da pljeska rukama hrabreći svoje agente. Pesak i so lepili su
se za njeno telo ispod odore. Ona zaroni i krenu napred roneći protiv struje.
Čak je i TolramKetinet oklevao da pođe za njom. Brod se nadnosio nad njom,
a kiša ju je šibala.
Jedan od njenih prijatelja izroni iz vode kao da je očekivao da se ona
pojavi i ustima ščepa tkaninu njene haljine. Prepoznala je u njemu jednog od
starijih članova unutrašnjeg kruga i izgovorila njegovo ime. U zbrci glasova
što ih je ispustio krila se hitna poruka koja je glasila: skloni se, ili bi
džinovske stvari… nije mogla da odredi kakve… mogle da te ščepaju. Nešto
iz dalekih dubina postalo je svesno njenog mirisa.
Te vesti su zaplašile čak i kraljicu nad kraljicama. Ona stade da se povlači
dok ju je prijatelj celim putem pratio. Kada je stigla do peska i stala da cedi
mokru haljinu on je zaronio i nestao ispod pene.
Jedinstvo je ležalo na svega nekoliko brodskih dužina od mesta na kome
su stajali kraljica i njeni sledbenici. Između plaže i lađe nalazili su se delfini,
oba kruga i puk, čvrsto stisnuti jedni uz druge. Kroz nalete kiše i vetra,
kraljica je prepoznala zapovednika Ia Pasharitida - a i on je prepoznao nju.
Stajao je onako visok i smrknut na mokroj palubi, crne brade, u
raskopčanoj platnenoj jakni tako da je bio mokar od kiše, kape navučene
preko očiju. Pogledao ju je, a onda stupio u akciju.
U šaci je držao koplje. Popevši se na ogradu broda, jednom rukom se
držeći za konope, on se nagnu napred i poče da udara njime po vodi. Svaki
put kada bi udario crvenilo bi pošikljalo uz oštricu oružja. Voda se sva
zapenila. Pasharatid je nastavljao da udara.
Sujevemi mornari smatrali su da su delfini sveta stvorenja. Saveznik
duhova iz dubina, prema mornarevom mišljenju nije mogao da pričini
nikakvo zlo. Naškodi mu i on će žrtvovati vlastiti život u opasnosti.
Pasharitid je bio okružen razbesnelim mornarima. Oduzeli su mu koplje i
bacili ga. Posmatrači sa obale videli su ga kako se bori na palubi dok nisu
dojurili njegovi vojnici i oslobodili ga. Tuča je potrajala izvesno vreme.
Kraljičini prijatelji uspešno su zatvorili put do Gravabagalimena.
Oluja je bila na vrhuncu. Talasi su postali viši, razbijajući se o obalu u
veličanstvenom besu. Kraljica poče da vrišti u znak pobede, a onako
raščupana veoma je u tom trenutku ličila na svoju mrtvu majku, divlju
Sananu, dok je TolramKetinet nije povukao nazad, u strahu da se ponovo ne
baci u vodu.
Munja na trenutak raspara utrobu oluje, a zatim se začu grmljavina. Oblak
se pomeri poput oduvanog lista papira, okupavši iznenada Dobru nadu
srebrnim vodenim tušem. Taj brod se nalazio na trećinu milje ili manje od
drugog broda, dok se njegova posada borila da ga održi podalje od obale.
Grupa delfina krenu iz zaliva i stade da se udaljava od Dobre nade, kao da
ih je tamo iz daljine nešto pozvalo.
 More se uzburkalo. Ključalo je oko lorajanske lađe. Ljudi sa obale kasnije
su se zaklinjali da je voda ključala. Potresi su postajali sve veći, a predmeti su
poskakivali unaokolo. Zatim se iz vode izdigla neka masa, otresla talase sa
glave, nastavila da se izdiže i izdiže dok nije nadvisila jarbole Dobre nade.
Imala je oči. Imala je velike upale obraze i dlake na njušci koje su se uvijale
poput jegulja. Nastavila je da se pojavljuje iz mora u obliku sve veće spirale,
deblje od čovečjeg torza. Oluja je bila njen element.
A onda se pojavila nova spirala. Drugo čudovište bilo je besno, ako je
suditi prema divljim pokretima njegove glave, lzdiglo se poput kakve
džinovske zmije, zatim je udarilo po talasima, zaronilo, ali tako da su pojedini
delovi njegovog vretenastog tela ostali da svetlucaju u lepljivom vazduhu.
Ponovo mu se pojavila glava, zaljuljavši Dobru nadu. Ta dva stvorenja
udružiše snage. Ne vodeći ni o čemu računa dok su upražnjavali ovaj skaredni
sport, vijugala su kroz vodu. Jedna je zamahnuvši repom udarila po boku
karavele, slomivši daske i drvene klinove.
A onda su obe zveri otišle. Voda se izravnala na mestu gde su se malopre
nalazile. Odazvale su se pozivu delfina i sada su se vraćale u dubine okeana.
Iako su se retko pojavljivale pred ljudima, ta velika stvorenja i dalje su
sačinjavala deo ciklusa živih bića koja su se prilagodila Velikoj godini na
Helikoniji.
U ovom razdoblju njihovog postojanja, velike zmije bile su aseksualne.
Odavno je prošlo razdoblje njihovog intenzivnog parenja. Tada su to bila
leteća stvorenja i protraćile su vekove u ljubavnoj anoreksiji, hraneći se
potomcima. Poput kakvih džinovskih zmajeva-muva, one i njima slične
okretno su se kretale iznad dva pusta pola ovog sveta na kome nisu imale
neprijatelja, pa čak ni svedoka.
Sa primicanjem Velikog leta, ta vazdušna stvorenja preselila su se u južna
mora, uglavnom u More Orlova, gde je njihova pojava navela neke odavno
mrtve i neobaveštene mornare da okean nazovu prema njima. Na udaljenim
ostrvima, poput Puriša i Lordraja, stvorenja su se oslobodila svojih krila. Na
stomacima su otpuzala do mora i tamo se porodila.
U morima će provesti leto. Na kraju su se njihova ogromna tela rasparala
i njima su se hranili asatasi i drugi morski stanovnici. Proždrljivi mladunci
bili su poznati kao ribe-lakomice. To uopšte nisu bile ribe. Kada bi mrazevi
duge zime doprli do njih, ribe-lakomice bi izlazile na kopno i poprimale novi
oblik, i tada bi ih zvali nevoljnim imenima, kao što je Vutrin crv.
U njihovom sadašnjem aseksualnom stanju, dve zmije su pokrenute
podsećanjem na davnu prošlost. Delfini su im probudili sećanja posluživši se
mirisom koji je kraljica nad kraljicama ispustila u vodu za vreme svog
menstrualnog ciklusa. U zbunjenom nemiru stale su da se uvijaju jedna oko
druge; ali nije bilo te moći koja bi vratila ono što je davno prošlo.
Njihova utvarna pojava ubila je svaku želju za borbom kod onih na
Jedinstvu i Dobroj nadi. Gravabagalinien je bilo mesto koje su pohodili
duhovi. Sada su se u to uverili i osvajači. Oba broda razapela su sva jedra do
jednog i otplovila prema istoku pred olujom. Oblaci su ih zastrli i oni
nestadoše s vidika.
Delfini su nestali.
Samo je još voda besnela. Penjući se visoko uz Liniensku stenu uz
potmule udare koji su odzvanjali plažom.
Branioci Gravabagaliniena krenuše nazad kroz kišu prema drvenoj palati.
*
Odaje palate odzvanjale su poput doboša pod naletima monsunske kiše.
Ritam se stalno menjao u zavisnosti od toga da li je kiša slabila ili se
pojačavala.
U velikoj odaji zasedalo je ratno veće kome je predsedavala kraljica.
„Kao prvo, treba da raščistimo s kakvim čovekom imamo posla”, reče
TolramKetinet. „Kancelaru Sartorilrvrahs, recite nam šta znate o Iu
Pasharatidu i molim vas da to bude sažeto.”
Sartorilrvrash ustade, pređe šakom preko ćelave glave i pokloni se
njenom veličanstvu. Ono što je imao da kaže bilo je odista kratko, ali i
neprijatno. Izvinio se što mora da podseća na stare nesreće, ali budućnost je
uvek bila povezana sa prošlošću vezama koje čak ni najmudriji nisu mogli da
predvide. Mogao bi da navede…
Uhvativši pogled Odi Jeseratabar, on pređe na stvar, prethodno povivši
ramena. Tokom godina provedenih u Matrasilu, njegova kancelarska dužnost
bila je da otkriva dvorske tajne. Dok je kraljičin voljeni brat, JeferalOboral,
bio živ, otkrio je da Pasharatid… tada ambasador svoje zemlje… uživa u
naklonostima jedne mlade devojke, iz puka, čija majka drži kuću na lošem
glasu. On, kancelar, takođe je saznao od VarpalAnganola da je Pasharatid
smislio način da posmatra kraljicu dok je naga. Taj momak je propalica,
požudan i bezobziran, i jedino je zahvaljujući ženi uvek uspevao da se
nekažnjeno izvuče; ali prema svemu sudeći žena mu je sada bila mrtva.
Šta više, želeo je da pomene i govorkanja… koja su bila možda i više od
toga… koja je čuo od vodiča po imenu Pokazivač puta, s kojim se sprijateljio
na svom putu kroz pustinju za Sibomal, da je Io Pasharatid ubio kraljičinog
brata.
 Znala sam”, reče MirdemIngala otpustivši ga. „Sve govori u prilog tome
da je Io Pasharatid opasan čovek.”
TolramKetinet ustade.
On zauze vojnički stav i poče da se izražava krajnje kitnjasto
pogledavajući svaki čas prema kraljici da bi video kakav utisak na nju
ostavlja njegov nastup. Rekao je da je sada jasno kako se Pasharatid može
zaplašiti. Razumno je bilo pretpostaviti da ta protuva sada zapoveda
Jedinstvom i da je u stanju da pomoću svojih veza utiče na odluke
zapovednika Dobre nade. On, TolramKetinet, razradio je vojni plan s
neprijateljske tačke gledanja i tvrdi da će Pasharatid vući poteze ovim redom.
Prvo… -
„Molim vas skratite, ili će nas taj čovek zaskočiti za stolom”, reče
KaraBansiti. „Sigurno ste isto tako dobar govornik kao što ste i general.”
Namrštivši se, TolramKetinet reče da će Pasharatid zaključiti kako dva broda
nikada neće uspeti da osvoje Otasol. Najbolje što može da učini jeste da
zarobi kraljicu i na taj način natera Otasol da udovolji njegovim zahtevima.
Treba da pretpostave kako će Pasharatid pristati istočno od Gravabagaliniena,
čim mu se ukaže kakva zgodna plaža. Zatim će sa svojim ljudima krenuti
pešice na Gravabagalinien. On, TolramKetinet (lupi se po grudima dok je to
izgovarao), izjavljuje da smesta moraju usredsrediti svoju odbranu na
predviđeni napad s kopna. Kraljica je sigurna dok je s njim.
Posle opšte diskusije, kraljica izda naređenja. Dok je govorila, kiša stade
da kaplje po stoju. „Pošto je voda moj element, ne mogu da se žalim što krov
prokišnjava”, reče ona.
MirdemIngala ih posavetova da odbranu postave duž perimetara zemljišta
na kome se nalazila palata i da general dovuče svo moguće raspoloživo oružje
i oruđe zgodno za borbu, i da ne zaboravi na naoružanje sa Vajabarskog
molitelja.
Okrenuvši se ka Sartorilrvrashu, ona mu naredi da smesta sa Odi
Jeseratabar napusti palatu. Mogu iz štale uzeti tri hoksnija.
„Ljubazni ste gospo”, odvrati Sartorilrvrash, mada je izraz na njegovom
usukanom licu nagoveštavao da se nadao nečem sasvim drugačijem. „Da li
biste mogli da nas poštedite?”
„Mogu, ako ti je saputnica u stanju da jaše.”
„Mislim da nije.”
„Rushvene, mogu da te poštedim onako kako te je i Jan poštedeo. Ti si ga
podržao u nameri da se razvede, zar ne? Što se tiče tvoje nove naložnice
koliko se razabirem ona je ili je bila bliska prijateljica omrznutog la
Pasharatida.”
On se osupnu. „Moja gospo, ali bilo je dosta muka i nevolja… U igri su
bila mnoga politička pitanja. Bio sam plaćen da podržavam kralja.”
„Imao si običaj da tvrdiš kako podržavaš istinu.”
Odsutno je stao da pretražuje svoj ćarfrul kao da mu je potrebna
veronikana, a onda pređe na glađenje zulufa.
„Ponekad se dve uloge poklope. Poznato mi je da vaše nežno srce kao i
kraljevo brane fagore u našem kraljevstvu. Pa ipak oni predstavljaju glavni
uzrok ljudskih nevolja. Leti, kada ih je malo, pruža nam se prilika da ih se
otarasimo. Ali leto je i razdoblje u kome se međusobno prepiremo i uopšte u
njima ne vidimo svoje prave neprijatelje. Verujte mi, gospo, proučio sam
istorije kao što je Brakstova Tribriatiada i saznao sam…”
Iz pogleda koji mu je uputila nije se moglo zaključiti da mu nije sklona,
ali ipak je podigla ruku.
„Rushvene, dosta! Bili smo prijatelji, ali naši životi su se izmenili. Otiđi u
miru.”
On neočekivano potrča oko stola i uhvati je za šaku.
,Otići ćemo, otići! Konačno, navikao sam da se sa mnom okrutno
postupa. Ali udovoljite jednoj mojoj želji da pre no što odemo… Uz Odinu
pomoć otkrio sam nešto od životne važnosti za sve nas. Idemo u Oldorando
gde ćemo o tom otkriću obavestiti Svetog K’Sara u nadi da ćemo biti
nagrađeni. Ono će takođe naići na negodovanje kod vašeg bivšeg muža, što će
vam možda biti milo da čujete…”
„Šta tražiš?” prekide ga ona ljutito. „Reci već jednom. Čeka nas važan
posao.”
„Moj je zahtev vezan za to otkriće, gospo. Kada smo svi bili bezbedni u
palati u Matrasilu, imao sam običaj da čitam vašoj maloj kćeri. Sada za to ne
marite. Sećam se lepe knjige s bajkama koju je Tatro imala. Hoćete li mi
dozvoliti da tu knjigu ponesem sa sobom u Oldorando?”
MirdemIngala se ukoči negde između smeha i vriska. „Mi ovde
pokušavamo da se spremimo za napad s kopna, a vi mi tražite dečju knjigu
bajki! Uzmi knjigu što se mene tiče… a onda pođi odavde i ponesi sa sobom
taj tvoj neumorni jezik!”
On je poljubi u ruku. Dok se licem prema njoj povlačio ka vratima, on se
kiselo osmehnu i reče: „Kiša jenjava. Ne bojte se, uskoro ćemo napustiti ovo
negostoljubivo pribežište.”
 Kraljica zavitla svećnjak za njim.
***
S jedne strane palate nalazila se bujna bašta u kojoj su rasle trave i
gromovi voća. Jedan deo bašte bio je ograđen i u njemu su držane svinje,
koze, pilići i guske. Iza ovog ograđenog dela podizao se niz čvornovatih
stabala. Iza drveća nalazio se nizak zemljani nasip, obrastao travom, koji je
opasivao močvarno tle prema istoku… iz tog pravca će se pojaviti
Pasharitidova vojska, ako se pojavi.
Posle stručnog razgledanja terena, TolramKetinet i Lanstatet zaključiše da
moraju iskoristiti ovu staru liniju odbrane.
Razmotrili su i mogućnost evakuacije Gravabagaliniena brodom. Ali
Molitelj je bio nestručno usidren. Za vreme oluje bio je dosta oštećen, tako da
bi teško mogao isploviti.
Sve što je bilo vredno istovareno je s broda. Pojedina duža rebra broda
iskorištena su za kulu osmatračnicu na najdebljem drvetu.
Kada se tle osušilo posle oluje, nekoliko fagora uposleno je da podignu
zaklone za ljude na nasipu. Ostali su kopali jarkove u blizini.
Na taj prizor naišli su Sartorilrvrash i Odi Jeseratabar kada su napustili
zdanje. Putovali su jedno iza drugog na hoksnijima, dok se treća životinja na
koju su natovarili prtljag vukla za njima. Ugledali su KaraBansitija kako
nadgleda iskopavanje utvrđenja i Sartorilrvrash se zaustavi.
„Moram se pozdraviti sa starim prijateljem”, reče on kada je sišao sa
hoksnija.
„Nemoj dugo”, upozori ga Odi. „Zbog mene ovde nemaš prijatelja.”
On klimnu i uputi se ka deuteroskopisti, povivši ramena.
KaraBansiti je poslovao nešto na komadu močvarnog tla; pomagalo mu je
nekoliko radnika dvobridaša. Kada je podigao pogled i ugledao
Sartorilrvrasha, njegovo krupno lice se smrači, a zatim kao da ga je na to
nagnala snaga uzbuđenja ono se razvuče u osmeh. Dade znak Sartorilrvrashu
da mu se pridruži.
„Evo prošlosti… ovaj nasip predstavlja deo drevnog odbrambenog
sistema. Fagori iskopavaju geometriju legende koja postaje stvarnost…”
On ode do tek iskopane jame. Sartorilrvrash krenu za njim. KaraBansiti
kleknu na ivicu jame, ne obraćajući pažnju na gnjecavo blato. Na dužini ruke
ispod površine ledine, izvirivalo je iz tresetnog tla nešto za šta je
Sartorilrvrash u prvi mah pomislio da je stara crna spljoštena torba. To je
moglo biti i to, ali i čovek. Telo je ležalo na levom boku. Kratka kožna tunika
i čizme nagoveštavali su da je taj čovek bio vojnik. Napola skrivene ispod tog
spljoštenog obličja nalazile su se korice za mač. Čovekov profil, sa
iskrivljenim ustima usled razbijenih, zuba, bio je pod pritiskom zemlje
potisnut u stravičan osmeh. Meso je bilo tamno smeđe.
Otkriveno je još tela. Fagori su radili nezainteresovano, prstima stružući
blato. Iz blata se pojavi novi mumificirani vojnik sa strašnom ranom na
grudima. Crte lica bile su mu jasne kao da su iscrtane olovkom. Očne duplje
su se spustile tako da je imao izraz melanholične odsutnosti.
Podrumski zadah tla nagrizao im je nozdrve.
„Nisu se raspali zahvaljujući tresetnom tlu”, reče Sartorilrvrash. „Mogli bi
to biti vojnici koji su poginuli u nekoj bici ili nečem sličnom. Verovatno su
stotinu godina stari.”
„Mnogo više”, reče KaraBansiti i skoči u jarak. Zatim izdvoji iz gomile,
za koju je Sartorilrvrash mislio da se sastoji od naslaganog kamenja, jedan
primerak i podiže ga kako bi ga ispitao. „Momka sa polomljenim zubima
verovatno je ovo ubilo. To je seme radžabaral drveta, tvrdo poput čelika.
Verovatno je bilo ispečeno, te zato nije proklijalo. Od proleća, kada
radžabaral stvara seme, prošlo je preko šest vekova. Napadači su koristili zrna
umesto đuladi. Ovde se odigrala legendarna bitka za Gravabagalinien.
Pronašli smo to mesto zahvaljujući činjenici što ponovo nameravamo da ga
iskoristimo za borbu.”
„Jadni đavoli!”
„Oni? Ili mi?” On ode do stražnjeg ugla iskopane jame. Ispod tela čoveka
sa ranom na grudima ležao je fagor, tek delimično vidljiv. Lice mu je bilo
crno, krzno zamršeno i pocrvenelo od vode iz močvare, tako da je sada
podsećalo na isceđeno povrće. „Vidiš li kako su se i tada ljudi i fagori borili i
umirali zajedno.”
Sartorilrvrash zgađeno frknu. „Isto tako mogli su biti i neprijatelji. Nemaš
dokaza ni za jednog ni za drugo. ’
„Nema sumnje da je to loš znak. Ne bih voleo da kraljica ovo vidi. Ili
TolramKetinet. I on je scumber. Bolje da pokrijemo tela.
Bivši kancelar se okrenu. „Ne pokrivaju svi od nas tajne koje otkriju,
prijatelju. Saznao sam nešto što će, kada to iznesem pred vlasti u Panovalu,
izazvati Sveti rat protiv rase dvobridaša širom celog Kampanlata.
KaraBansiti ga odmeri preračunavajući se, svojim zakrvavljenim očima.
„I bićeš plaćen za to što ćeš otpočeti rat, a? Moja je izreka živi i pusti
druge da žive.”.
„Da, tako rezonuješ ti, Bardole, ali ne i ta rogata stvorenja. Njihovo
uverenje”se razlikuje od tvoga. Oni će nas brojčano nadmašiti i pobiti ako
ništa ne preduzmemo. Da si ti video krda flamberga…
„Ne uzbuđuj se. Uzbuđenost uvek izaziva nevolju… A sada nastavimo s
poslom. Verovatno ovde unaokolo ispod površine zemlje leži na stotine tela”
Čvrsto prekrstivši ruke na grudima, Sartorilrvrash reče: „I ti se hladno
odnosiš prema meni kao i kraljica.” . …
KaraBansiti se lagano izvuče iz jarka. „Kraljica ti je dala sve što si tražio,
knjigu i tri hoksnija.” On zaglavi zglavak prsta među zube i zagleda se u
bivšeg kancelara.
„Šta imaš protiv mene, Bardole? Zar si zaboravio ono doba kada smo kao
mladići zurili kroz tvoj teleskop i posmatrali mene Kaidava koji je hitao iznad
nas? I kako smo iz toga izvlačili zaključke o kosmičkoj geometriji pod kojom
postojimo?”
„Nisam zaboravio. Ali ti si ovamo stigao sa Sibomalkom - oficirom,
zakletim neprijateljem Borliena. Kraljici preti smrt, a kraljevstvu rasulo. Ni ja
ne volim JandolAnganola niti fagore, pa ipak želim da i u buduće budu tu, da
bi ljudi i dalje mogli da gledaju kroz teleskope.
Izazovite prevrat u kraljevstvu, što je i tvoja i njena želja, i time ćete
prevrnuti i teleskopa.”
On se zagleda kroz drveće prema moru sa gorčinom na licu i slegnu
ramenima.
„Svedok su propasti Kivasiena, mesta koje je nekada predstavljalo sedište
kulture, koje je bilo dom velikog JarapRombreja. Kultura može bolje da cveta
pod starom nepravdom nego pod novom. To je sve što imam da kažem.”
„Time ti pravdaš svoj način života.”
„Uvek ću se boriti za vlastiti način života. Verujem u njega. Čak i onda
kada to zahteva da se borim protiv samoga sebe. Pođi, i povedi tu ženu sa
sobom… i nemoj zaboraviti da se u sibomalskom rukavu uvek krije nešto
pored njegove ruke.”
„Zašto tako razgovaraš sa mnom? Ja sam žrtva. Lutalica… izgnanik.
Moje životno delo je uništeno. Mogao sam biti JarapRombri svoga
vremena… ja sam nevin.”
KaraBansiti zavrte svojom velikom glavom. „Živiš u veku u kome je
nevinost zločin. Idi sa svojom damom. Idi i zatruj svet svojim otrovom.”
Gledali su jedan drugoga izazivački. Sartorilrvrash uzdahnu, a KaraBansiti se
vrati u jarak.
Sartorilrvrash krenu nazad do Odi Jeseratabar koja ga je čekala sa
životinjama. Uzjaha svog hoksnija bez reči, sa suzama u očima.
Krenuše prema severu ka Oldorandu. JandolAnganol i njegova družina
uputili su se tim tragom svega nekoliko dana ranije, na svom putu ka domu
kraljeve nesuđene ubijene neveste.
 OLDORANDO
Sunca su pržila sa neba bez oblaka, pritiskajući pašnjake udruženim
sjajem.
Kralj JandolAnganol, Orao Borleian, uživao je u divljini. Način na koji je
on uživao nije bio uobičajen. Sastojao se uglavnom od napornih marševa i
kratkih odmora. A to nije bilo po ukusu K’Sarovog izaslanika, Alana
Esombera, ljubitelja uživanja.
Kralj i njegove trupe, sa pratećim duhovnicima, približili su se Oldorandu
sa juga, stigavši jednim od starih puteva hodočasnika koji je vodio kroz
Oldorando ka Svetom Panovalu.
Oldorando se nalazio na raskrsnici Kampanlata. Migracijski putevi fagora
i razni ukti Madija prolazili su istočno i zapadno od grada. Stari put soli
krivudao je prema severu u Kizinte i jezero Dorzin. Na zapadu se nalazio
Kac… prljavi Kac, dom koljača, zanatlija, lutalica i zločinaca; na jugu se
nalazio Borlien… prijateljski Borlien, dom još većih zločinaca.
JandolAnganol se približavao zemlji u ratu sa varvarima kakva je bila i
njegova vlastita. Taj rat između Oldoranda i Kaca izbio je kako zbog
nesposobnosti kralja Sajrena Standa tako i zbog opakosti Kacija.
Suočen sa propašću Druge armije, JandolAnganol je sklopio primiije sa
brdskim klanovima Kacija, poslavši im velike količine žitarica i veronikane,
na šta su ostali gledali kao na kukavički potez.
Što se Kacija tiče, za njih je mir predstavljao relativan pojam; odavno su
se navikli na sukobe do istrebljenja Oni bi jednostavno posle sukoba obesili
lukove na vrata svojih koliba i prihvatili se uobičajenog posla. U te poslove
spadali su lov, krvave svađe, pravljenje lonaca… pravili su odličnu grnčariju
koju su potom trampili sa Madijima za otirače… krađa, vađernje dragog
kamenja i teranje suvonjavih žena da što više rade. A rat sa Borlienom, iako
tek povremen, uneo je među klanove novo osećanje jedinstva.
Pošto su neverovatnim slučajem propustili da se posvađaju za vreme
velike proslave u čast pobede… na kojoj je JandolAganolovo žito pretvoreno
u neke pitkije stvari… vodeći klanovi Kaca prihvatili su za svog jedinstvenog
sizarena moćnog grubijana po imenu Skrampabovr. U znak zahvalnosti što su
ga izabrali, Skrampabovr je naredio da se pogube, to jest „nabodu kako je
glasio lokalni izraz, svi Oldoranđani koji su živeli na tlu Kacija.
Sledeći potez Skrampabovra bio je da popravi štetu koju je rat naneo
sistemu za navodnjavanje na terasama i u selima na jugoistku. Kao vrhunac,
počeo je da podstiče dvobridaše da dođu u Kac iz Randonana, Kvejna i
Oldoranda. U zamenu za njihov rad, obećao je fagorima da će ih štititi od
hajki koje su harale Oldorandom. Pošto su bili divljaci, klanovi Kacija nisu
imali razloga da progone fagore sve dok su se ovi pristojno vladali i nisu
primećivali žene Kacija.
JandolAnganol je zadovoljno slušao ovakve izveštaje. Oni su potvrđivali
njegovo mišljenje o sebi kao darovitom diplomati. Takeri su bili manje
zadovoljni. Takeri su bili vojnici Svetog Panovalanškog carstva, sa čvrstim
vezama unutar same panovalanške biskupije. Kilandar IX, bar se tako
govorkalo, i sam je bio Taker u mladim danima.
Moćna ruka Takera poslala je iz grada Oldoranda vojsku da pohara Akac,
bedno planinsko naselje koje je služilo kao prestonica i pobije preko noći više
od hiljadu tek pristiglih fagora i nekoliko Kacija.
Ovaj uspeh izmetnuo se u veliki poraz. Na putu kući, Takere, koji su
postali neoprezni posle uspešne pohare, zaskočili su klanovi gospodara
Skrumpabovera i mnoge od njih krajnje sadistički pogubili. U Oldorando se
vratio samo jedan Taker, i to više mrtav nego živ, da ispriča šta se dogodilo.
Tanak bambusov štap bio mu je uvučen u telo kroz čmar; zašiljeni kraj izbijao
je iza ključne kosti desnog ramena. Bio je naboden.
Izveštaji o ovom divljaštvu stigli su i do kralja Sajrena Standa. On objavi
sveti rat protiv varvara i raspisao nagradu za Skrampaboverovu glavu. Od
tada je krv lila na obe strane, ali uglavnom na oldorandskoj. Trenutno,
polovina oldorandske vojske… u kojoj nije bilo mesta za fagore… usiljeno je
marširala po divljini šoatapraksija, kojim su obilovale padine Kacija.
Kralj je ubrzo izgubio zanimanje za te borbe. Posle ubistva njegove starije
kćeri, Simode Tal, povukao se među zidine svoje palate i retko su ga viđali.
Trgnuo se tek kada je čuo da dolazi JandolAnganol, a i tada samo zbog
ujedinjenih nastojanja svojih savetnika, Madi kraljice i preživele kćeri, Milue
Tal.
„Čime ćemo zabaviti tog velikog kralja, Sajrene, najdraži?” upitala je
kraljica Batkametona, svojim pevljivim glasom. „Ja sam jadnica, cvet, i to
hromi. Hromi cvet. Da li bi želeo da mu pevam moje pesme o Putu?”
„Baš me briga za tog ćoveka. On je neobrazovan”, odvrati njen muž.
„Jandol će doći sa svojom fagorskom stražom, jer ne može da plati prave
vojnike. Ako već moramo u našoj prestonici da trpimo te gubavce, možda će
nas zabavljati svojim životinjskim plesovima.”
Klima u Oldorandu bila je topla i iznurivala je čoveka. Erupcija brda
Rastijonik predstavljala je samo početak vulkanskih aktivnosti. Sumporni
pokrov često je prekrivao tle. Zastave koje je kralj naredio da se istaknu u
znak pozdrava borlienskom rođaku, mlitavo su visile u bezvazdušnoj
atmosferi.
*
Borlienskog kralja obuzelo je neko nestrpljenje. Marš od
Gravabagaliniena potrajao je dobar deo tenera; prvo su prešli preko laporskih
farmi, a zatim preko divljih predela. JandolAnganol ih je terao da idu sve brže
i brže. Jedino se Prva fagorijanska nije žalila.
Loše vesti nastavile su da ih stižu. Usevi su podbacili i u celom
kraljevstvu vladala je glad; predeli kroz koje je prolazio to su i potvrđivali.
Druga armija ne samo da je bila poražena: ona nikada više neće izići iz
džungli Randonana. Ono malo ljudi koji su uspeli da se vrate kućama,
zaklinjali su se da nikada više neće vojevati. Bataljoni fagora koji su preživeli
nestali su u divljini.
Ni iz prestonice nisu stizale ohrabrujuće vesti. JandolAnganolov
saveznik, arhisveštenik BranzaBaginut, pisao je da u Matrasilu ključa, da
baroni prete kako će preuzeti vlast i vladati u ime skritine. Kralju se priliči da
se dostojno ponese, i to što pre.
Uživao je u kretanju, bio oduševljen trenutnim zbivanjima, radovao se
večernjim bivacima, pa čak dobro podnosio i dnevnu jaru, daleko od
priobalnih monsuna. Činilo se kao da zadovoljstvo crpi iz previranja osećanja
koja su ga ispunjavala. Lice mu je postalo mršavije, napetije, ćudljivost
izraženija.
Alam Esomber nije delio njegovo oduševljenje. Odgojen u očevoj kući u
podzemnim pukotinama Panovala, nije bio sretan na otvorenom i bunio se
protiv usiljenog marša. Napirlitani izaslanik Svetog K’Sara konačno je
naredio predah, znajući da ima podršku svoje umorne pratnje.
Bilo je doba dana kada se blistavo cveće otvara između trave bez sjaja,
Privlačeći pažnju mušica-sumraka. Oglasila se i neka ptica svojim
dvozvučnim pevom.
Napustili su laporne farme i prelazili su preko tresetišta na kojima nisu
bile podignute farme i na kojima je uspevalo da opstane svega nekoliko sela.
Izaslanikova družina se u potrazi za hladom povukla ispod jednog
ogromnog denis drveta, čije je lišće podrhtavalo na povetarcu. Drvo denis
sastojalo se od mnogo stabala koja su rasla iz istog korena, neka od njih su
bila mlada, neka drevna, i sva su bila mlitava… kao i sam Esomber… sa
čvornovatim pregibima koji su se pružali po tlu u svim pravcima.
 „Šta vas goni da toliko žurite, Jandole?” upita Esomber. „Zbog čega
hitamo sem zbog same izopačene hitnje? Drugačije rečeno, kakva vas to bolja
i drugačija sudbina čeka u Oldorandu od one koju ste opozvali u
Gravabagalinienu?”
On ispruži noge i podiže vragolasti pogled prema kralju.
JandolAnganol čučnu u blizini, balansirajući na palčevima. Do nozdrva
mu dopre miris dima i on se zagleda u daljinu, tražeći njegov izvor. Igrao se
kamenčićima koje je bacao na tle.
Skupina kraljevih kapetana, kraljevski oružar i ostali oslanjali su se o
svoje oružje nedaleko odatle. Neki od njih pušili su veronikanu, a jedan je
zadirkivao Julija, bockajući ga kopljem.
„Moramo stići do Oldoranda što je pre moguće.” Rekao je to glasom u
kome se nije osećala želja za prepiranjem, ali Esomber je ostao uporan.
„I ja želim da vidim taj donekle gnusni grad, ako ni zbog čega drugog a
ono da se nekoliko milenija kvasim u njegovim čuvenim toplim izvorima. Al
to ne znači da želim i da trčim celim putem donde. Izmenio si se od naših.
panovalanških dana, Jandole… nisi više onako zabavan, ako smem da
primetim…”
Kralj poče žešće da baca kamenčiće. „Borlienu je potreban savez sa
Sajrenom Standom. Onaj deuteroskopista koji mi je poklonio pokazivač
vremena sa tri brojčanika, BardolKarabansiti, rekao je da nemam šta da
tražim u Oldorandu. U tom trenutku uverio sam se da moram tamo poći. Otac
me je podržao. Njegove poslednje reči koje mi je uputio bile su… dok mi je
ležao na rukama… Pođi u Oldorando’. Pošto je ona budala, TolramKetinet,
dozvolio da mu vojska bude desetkovana, šta mi drugo preostaje nego da se
zalažem za savez sa Oldorandom. Sudbine Borliena i Oldoranda oduvek su
povezane.” On divlje baci i poslednji kamenčić, kao da time želi da porekne
svoje razloge.
Esomber ništa ne reče. Iščupa vlat trave i poče da je sisa, odjednom
postavši svestan kraljevog pogleda.
Posle jednog trenutka JandolAnganol skoči i dočeka se na rastavljene
noge.
„Evo me gde stojim. Dok upirem nogama o zemlju, energija zemlje struji
kroz moje telo. Ja sam sa borlienskog tla. Ja sam prirodna sila.
On podiže ruke stegnutih prstiju.
Fagori naoružani fitiljačama ležali su unaokolo poput bezoblične stoke,
posmatrajući ravnicu. Neki su čeprkali ispod kamenja i nalazili larve ili
rikibake koje su zatim jeli. Ostali su nepokretno stajali, samo što bi ponekad
pomerili glavu ili zastrigali ušima ne bi li oterali muve. Krilata stvorenja
zujala su u hladu. Esomberu je bilo neugodno i on ustade.
„Ne razumem šta želiš da kažeš, ali samo izvoli, zabavi se.” Glas mu je
bio suv.
Dok je govorio kralj je osmatrao obzoije. „Navešću ti jedan primer kako
bi mogao bolje da shvatiš kakav sam ja u stvari čovek. Mada sam odbacio
svoju kraljicu MirdemIngalu, razlog nije važan, ona ipak i dalje ostaje moja.
Kada bih otkrio da si se, na primer, ti usudio da uđeš u njenu spavaću sobu u
nameri da je obljubiš dok smo bili u Gravabagalinienu, ja bih te, ne obazirući
se na naše prijateljstvo, i bez grižnje savesti ubio, te obesio tvoj edr na ovo
drvo.”
Nijedan od njih se ne pomeri. Esomber potom ustade i ostade da stoji
leđima okrenut prema jednom stablu denisa. Lepo usko lice postalo mu je
bledo poput kakvog mrtvog lista.
„Pitam se da li ti je palo na pamet da ti vaši prokleti fagori, dobro
naoružani sibornalskim oružjem, plaše obične momke kakav sam ja? Da neće
naići na topao doček u prestonici Sajrena Standa, gde je u toku sveta hajka?
Da li si se ikada uplašio da bi mogao… pa, da i sam poprimiš neke osobine
fagora?”
Kralj se lagano okrenu, sa izrazom koji je odavao potpunu
nezainteresovanost.
„Vidi sad ovo.”
On iskrivi lice u mešavinu grimase i osmeha, i frknu kroz nos. Zatim
pojuri, skupi se, i preskoči jedno stablo drveta, dobre četiri stope iznad tla.
Bio je to savršen skok. Pošto se povratio od napora, on se okrenu, i preskoči
stablo iz suprotnog pravca, s takvom silinom da se našao tik uz Esombera.
Kralj je bio za pola glave viši od izaslanika. Ovaj drugi se uznemiri,
poseže za mačem, a zatim se ukoči, i tako napet ostade da stoji pored kralja.
„Dvadeset pet mi je godina, u odličnoj sam formi, i ne plašim se nijednog
čoveka niti fagora. Moja tajna je u tome što mogu da se snađem u svakoj
prilici. Oldorando je moja prilika. Ja crpem energiju iz geometrije prilika.
Nemoj me zadirkivati, Alame Esombere, nemoj ni zaboraviti šta sam ti rekao
o svetosti onoga što je nekada bilo moje. Ja sam vaša prilika, a ne obrnuto.”
Izaslanik se pomeri u stranu, zakašlja se kako bi imao razloga da pusti
korice mača i prinese šaku ustima, te uspe bledo da se osmehne.
„U strašnoj ste formi, to vidim. To je neverovatno. Tvorca mu, baš vam
zavidim. Prava je nesreća što ja i moja mala svita vikara nismo u tako dobroj
formi. Oduvek sam mislio da molitva jača mišiće. Stoga, moram da zahtevam
da vi nastavite put sa svojom pratnjom i svojom omiljenom vrstom…
ubitačnim tempom… a mi ćemo vas slediti umeremm korakom, a?”
JandolAnganol ga je posmatrao s nepromenjenim izrazom. A onda iskrivi
lice u divlju grimasu. „Dobro. Predeo je miroljubiv, ali čuvajte se. Pljačkaši
baš ne ga je neko naročito poštovanje prema vikarima. Nemojte zaboraviti da
vi nosite dokument o mom razvodu.”
„Samo vi idite napred. Ja ću na vreme predati K’Saru vaš dokument” On
napravi polukrug šakom i zadrža je ispruženu ispred sebe. Kralj je ne prihvati.
Umesto toga, JandolAnganol se bez reči okrenu i zviždukom pozva Julija
da mu se pridruži. Zatim pozva gilotu predvodnika straže, Ght-Mlark Czarn.
Oformi se povorka neljudskih bića i marš se nastavi; ljudska bića su krenula
za njima, ali ne u nekom naročitom poretku. Uskoro, Alam Esomber,
zajednom sa svojim sledbenicima, ostade sam ispod denis drveta. Ubrzo
JandolAnganol više nije video njihove prilike skrivene u senci. Ubrzo se i
samo veliko drvo izgubilo u treperavoj toploti ravnice.

Dva dana kasnije, kralj je zaustavio svoju vojsku na svega nekoliko milja
od Oldoranda. Po brdovitom predelu izvijali su se pramenovi dima.
Stajao je pored jednog od drevnih kamenih stubova koji su dominirali
predelom. Nestrpljivo čekajući da fagorska zaštitnica pristigne,
JandolAnganol je jednim prstom prelazio preko izlizanog crteža na kamenu,
poznatom mu ustrojstvu dva koncentrična kruga sa usečenim linijama koje su
se protezale od unutrašnjeg ka spoljašnjem krugu. Samo na trenutak upitao se
šta bi taj stub i to ustrojstvo na njemu mogli da znače; ali takve enigme…
koje verovatno nikada neće biti odgonetnute, kao što ni on ne može očekivati
da će mu neko reći koji je davno mrtvi kralj uspravio to kamenje… zaokupile
su mu um samo na trenutak. Njegove misli bile su inače usredsređene samo
na ono što se nalazilo neposredno ispred njega.
Stigli su do oblasti koja je u stvari predstavljala zaleđe legendarnog grada
kome su se približavali.
Od tog grada nije još bilo ni pomena. Unaokolo su se pružala niska
valovita brda, podnožja podnožja planina Kizint koja su se protezala nalik na
oklopljenu kičmu preko kontinenta. Ispred njih, po tlu je vijugao jedan od
ukta, nestajući u daljini na obe strane.
Ukt je ovde bio žutosmeđa, a ne zelena linija, sa koje se uzdizalo nekoliko
visokih drveta i mnogo grmova i ciklada, ovenčanih šarolikim cvetnim
pokrovom, čije seme su migratorska plemena skupljala u prolazu.
Nijedan put nije bio širok poput ovog ukta. Međutim, za razliku od bilo
kog puta, on nije bio namenjen za putovanje ljudskih bića. Uprkos poharama
aranga i flebita, postao je neprobojan. Plemena Madija sa svojim životinjama
putovala su duž njegove ivice. Protogonistici su i ne razmišljajući proširili ukt
razbacujući semenje i odbacujući razne stvari. On se širio iz godine u godinu
prerastajući u izduženu šumu.
Taj potez šume nije bio pravilnog oblika. Čudno rastinje, kao šoatapraksi,
koje se zadržavalo poput čička na krznu životinja, uspevalo je na mestima gde
je tle bilo pogodno i rasprostiralo se u obliku guštera. Madi su zaobilazili
nove guštare ili su se probijali kroz njih ostavljajući za sobom trag koji bi
kasnije izbrisali naredni naleti neznanaca.
Ono do čega je u početku dolazilo slučajno postalo je utvrđeno pravilo.
Ukt je služio kao prepreka. Leptiri i male životinje, koji su se mogli naći s
jedne strane te prepreke, nisu se videli s druge. U senci ukta živele su neke
vrste ptica, glodara, i jedna vrsta smrtonosne zlatne zmije; svi oni nikada nisu
napuštali njegove granice dok su se kretali kontinentom. U uktu su svoj
vragolasti život provodile i nekolike vrste Drugih.
I ljudi su priznavali postojanje tog ukta jer su ga koristili kao granicu.
Ovaj ukt označavao je granicu između Sevemog Borliena i Oldoranda.
A ta granica je gorela.
Iz novoprobuđenog vulkana oticala je lava koja je zapalila ukt. Počeo je
da gori duž ivice poput fitilja.
*
Uređaji na Avernusu beležili su pojedinosti pojačane vulkanske aktivnosti
na svetu ispod njih koji se približavao periastronu. Podaci poslati na Zemlju
vezani za planinu Ristijonik pokazivali su da se materijal iz erupcije peo do
visine od pedeset kilometara. Niži slojevi ovog oblaka brzo su odnošeni
prema istoku, obilazeći svet za petnaest dana. Materijal, koji se peo preko
dvadeset jednog kilometra u visinu, kretao se prema zapadu sa
preovladavajučim tokom niže stratosfere, da bi obišao oko sveta za šezdeset
dana.
Slični podaci dobijeni su i kod drugih erupcija. Oblaci prašine, koji su se
skupljali u stratosferi, pretili su da udvostruče Helikonijin albedo, odbijajući
sve veću toplotu Frejra dalje od površine. Tako su elementi biosfere delovali
poput kakvog dopunskog tela ili mašine koja štiti njene vitalne procese.
U dekadama tokom kojih će Frejr biti najbliži Helikoniji, planetu će štititi
slojevi kisele prašine od njegovih najgorih uticaja.
Nigde taj dramatični homeostazis nije bio osmatran sa više čuđenja i
zavisti nego na Zemlji.
Šumski požar na Helikoniji predstavljao je kraj za mnoga uplašena
stvorenja. Posmatrano iz naročitog ugla, to je bio znak odlučnosti toga sveta
da spase sebe i svoj tovar organskog života.
*
Vojska JandolAnganola čekala je zbijena u jednoj plitkoj dolini. Stub
dima na istoku nagoveštavao je približavanje požara. Veliki broj dlakavih
prasića i srca trčao je duž ukla prema zapadu i sigurnosti. Za njima su išli
sporiji flebiti, glasno mekećući u prolazu.
Prolazile su i čitave porodice Drugih, požurujući svoje mladunče na isti
način na koji su to činili i ljudi. Imali su tamno krzno i bela lica. Neke vrste
nisu imale rep. Vešto su se prebacivali s grane na granu i nestajali.
JandolAnganol se podiže u čučanj kako bi mogao da posmatra šta se oko
njega događa. Mali kržljavac Juli skoči nadajući se da će se gospodar poigrati
s njim. Fagori su nastavili da se ravnodušno odmaraju poput stoke, žvaćući
svoje dnevno sledovanje kaše i osušenog isitnjenog mesa.
Madiji i njihova stada bežali su pred požarom. Dok su neke od njihovih
životinja pokušavale da se oslobode ili uletale u užasu u gustiš, samo
protogonistici nastavili su da poštuju običaj i slede ukt.
„Slepe budale!” uzviknu JandolAnganol.
U umu je već skovao plan. Jedno odelenju fagorijanske straže naložio je
da postavi zamku. Kada su se pojavili prvi Madiji, pred njima se iz gustiša
iznenada pojavila mreža od iskidanih lijana. Oni se zaustaviše u neredu, dok
su im se ovce, asokini i psi gomilali oko nogu.
Njihova Madi lica bila su bezazlena poput lica papagaja ili cveća.
Uvučena čela i brade i izbačene oči i nosevi davali su im stalni izgled
začuđenosti koju kao da je izazivao svet oko njih. Muškarci su imali
ispupčenja na čelima i vilicama. Kosa im je bila sjajno smeđa. Dozivali su
jedni druge očajnim golubijim glasovima.
Iz zaklona iskoči odelenje fagora. Svaki fagor okomi se na po nekoliko
zaplašenih Madija. Svaki od njih dohvati troje od četvoro za prašnjave ruke
opaljene suncima. Nisu se opirali. Jedna gilota dohvati predvodnika, jednog
asokina kome je o grudima lupkala okačena konzerva. Ženke su krotko stajale
u blizini.
Neki Madiji pokušali su da pobegnu. JandolAnganol udari dvojicu
pesnicom, i posla ih na tle. Ostadoše da leže plačući u prašini. Ali odostrag su
nadirali novi i on ih pusti na prođu.
Njegova družina se probi kroz ukt sa svojim ulovom. Gusto fagorsko
krzno štitilo ih je od tmja. Gurajući zarobljenike ispred sebe oni pređoše iz
Borliena u Oldorando. Već su bili dobro odmakli na sigurno kada je požar
zahvatio taj deo šume, putujući otresitim korakom i ostavljajući za sobom
pepeo.
Tako je kraljevska družina stigla u grad Oldorando, više nalikujući na
gomilu ovčara nego na kraljevsku svitu. Protogonistici zatvorenici bili su
izranavljeni i krvarili su od zadobijenih povreda pri prolaženju kroz gustiš
ukta, kao i mnogi ljudi. Sam kralj bio je sav pokriven prašinom.
U vezi s Oldorandom bilo je nečg gotovo teatralnog, možda stoga što se u
njegovom središtu nalazila kićena pozornica na kojoj je blistalo u najvećem
sjaju štovano ovnovsko lice Akhanabe Svemoćnog. Istinska molitva obavljala
se u samoći; kada se religije okupe, one za svoje bogove postavljaju
alegorijske slike.
Nalazeći se u sparnom središtu Kampanlata, povezan rekom Valvoral sa
Matrasilom… i na kraju… sa morem, Oldorando je bio grad putnika.
Uglavnom su dolazili da odaju počast, a ako nisu dolazili zbog toga, onda su
trgovali.
I u samom izgledu grada ogledalo se dugo postojanje ovih suprotnih
namera. Holivalski deo grda protezao se dijagonalno sa jugozapada do
severoistoka, uzdižući se nad razgranatom trgovinom poput namreškane
stene. U Holival je spadao i Stari grad, sa svojim neobičnim sedmospratnim
kulama, u kojima su bile nastanjene stalne religijske zajednice. Bilo je tu
akademika, jedan ženski red. Bilo je takođe hodočasnika i prosjaka, kao i
božjeg ološa, onih koji su udarali po praznim nedrima. Bilo je tu senovitih
dvorova i mesta za molitvu duboko ukopanih u zemlju. Tu se uzdizao i Dom
sa svojim pratećim manastirima i palata kralja Sajrena Standa.
Postojao je opšti dogovor… bar medu onima koji su živote provodili u
Holivalu… da ova oblast svetosti, ova dijagonalna pristojnost, bude omeđena
kanalima svetskih opačina.
Ali u Holivalske pompezne i uzavrele zidove i zabranjene bedeme bila su
usečena mnoga vrata. Pojedina su se otvarala samo za vreme ceremonija.
Druga su omogućavala ulazak u Stari grad samo privilegovanima. Kroz jedna
su mogle da ulaze samo žene, a kroz druga samo muškarci (fagorima je bio
zabranjen ulazak u neokaljani Holival). Ali ostala, a ona su se najviše i
koristila, propuštala su i najobičnije svetovnjake da ulaze i izlaze kad god im
drago. Između onoga što je sveto i onoga što to nije, kao i između života i
smrti, postavljena je prepreka koja nikoga nije sprečavala da je pređe.
Oni, koji nisu bili sveti, živeli su u manje pompeznim kućama, mada je
čak i među njima bilo bogataša koji su sagradili svoje palate duž širih
bulevara. Zli su napredovali, a dobri se probijali kroz život kako su znali i
umeli. Od celokupnog gradskog stanovništva, koje je sačinjavalo osam stotina
devedeset hiljada ljudskih bića, gotovo sto hiljada pripadalo je religijskim
redovima i služilo Akhanabi. Bar isto toliko bilo je robova koji su služili kako
vernike tako i nevernike.
U duhu tradicije koju je Oldorando voleo bilo je i to da postave dva
glasnika odevene u plavu i zlatnu tkaninu da čekaju dolazak JandolAnganola
kod južne kapije sa kočijom u kojoj je trebalo da ga odvezu do kralja Sajrena
Standa.
JandolAnganoI je odbio da se poveze kočijom i umesto da se trijumfalno
proveze duž avenije Vozen, uputio se sa svojom prašnjavom družinom u
Pavk. Pavk je bila udobna, donja oblast krčmi i pijaca gde je bilo trgovaca
koji su kupovali i životinje i protagonistike.
„Madiji nisu na ceni u Embrudoku”, reče jedan kršni trgovac, upotrebivši
staro seosko ime za Oldorando. „Imamo ih i suviše, a poput Nondada, loši su
radnici. Drugačije bi stvar stajala sa vašim fagorima, ali u ovom gradu e
smem njima da trgujem.”
„Prodajem samo Madije i životinje, čoveče. Reci cenu ili idem drugome.”
Kada su se dogovorili oko sume, Madiji su prodati u robove, a životinje
na klanicu. Kralj je bio zadovoljan. Sada je bio bolje pripremljen za susret sa
Sajrenom Standom. Pre ove transakcije, nije imao kod sebe nijednog runa.
Fagori koje je poslao u Matresil po zlato nisu se vratili.
Krećući se u vojnom poretku, Prva fagorijanska krenu dalje avenijom
Vozen, duž koje su se okupljale gomile ljudi da ih vide. Ljudi su klicali
JandolAnganolu dok je koračao sa Julijem. Bio je omiljen među svetinom
Oldoranda, uprkos svoje naklonosti prema službeno prokazanim
dvobridašima. Običan narod upoređivao je žustrog čoveka punog života sa
svojim debelim, dosadnim, domaće gore monarhom. Običan narod nije
poznavao kraljicu nad kraljicama. Običan narod gajio je naklonost prema
kralju čija je buduća mlada bila surovo ubijena… bez obzira što je ta mlada
bila samo jedna Madi, ili polu-Madi.
Običan narod bio je pobožan. Sveštenici su izišli sa stegovima na kojima
je pisalo, OTKRIJTE SVOJE GREHE, BLIŽI SE KRAJ SVET. POKAJ SE
DOK JE VREME. I ovde, kao i u Borlienu, panovalanška crkva računala je
na javni strah kako bi pokorila nezavisne umove.
 Prašnjavo napredovanje se nastavilo. Pored drevne piramide kralja
Denisa. Kroz oblast Vozena. Na široki Lojbridenski trg. Ka suprotnom kraju
trga, preko potoka. Park Vistler. Prema trgu i parku bio je okrenut i veliki
Dom težnji i slikovita kraljevska gradska palata. U središtu trga, zlatni
paviljon, a u njemu lično kralj Sajren Stand, koji je čekao da pozdravi svog
posetioca.
Pored kralja sedela je kraljica Bathkarnetona, odevena u sivi kedrant
ukrašen crnim ružama i sa neudobnom krunom. Između njihovih veličanstava
na manjem prestolu sedela je njihova preostala kćer, Milua Tal. Njih troje
mirovalo je tako apsurdno dostojanstveno, ispod platnenog krova, dok su se
ostali dvorani znojili na suncu. Vrućina je prosto zujala od muva. Orkestar je
svirao. Upadalo je u oči to što nije bilo vojnika, ali nekoliko starijih oficira u
blistavim uniformama lagano je marširalo unaokolo. Civilna garda održavala
je red među pukom duž perimetara trga.
Oldorandski dvor bio je poznat po svojim uštogljenim formalnostima.
Sajren Stand je davao sve od sebe da ovom prilikom omeška dvorsku
etikeciju, ali i sada je bio prisutan čitav niz savetnika i crkvenih
dostojanstvenika, a mnogi od njih bili su u lakoj svešteničkoj odeći, ukrućeni
i uspravni dok su čekali da se rukuju sa JandolAnganoiom i poljube ga u
obraz.
Orao je stajao uz svog kapetana i grbavog oružara, promatrajući ih
izazivački, još prašnjav od puta.
„Vaša svečana smotra mogla bi da služi na čast svakom muzeju, rođače
Sajrene”, reče on.
Sajren Stand bio je odeven, kao i njegovi oficiri, u potpuno crni ćarfrul
kojim je izražavao svoju tugu. Iskobeljao se sa prestola i prišao
JandolAnganolu raširenih ruku. JandolAnganoI se ukočeno nakloni. Juli je
stajao korak iza njega, vukući sline, inače nepomičan.
„Pozdravljam te u ime Svemoćnog. Oldorandski dvor želi ti dobrodošlicu
u tvojoj miroljubivoj i bratskoj poseti našoj prestonici. Neka Akhanaba učini
ovaj susret plodnim.”
„Pozdravljam te u ime Svemoćnog. Zahvaljujem ti na bratskom prijemu.
Došao sam da izjavim saučešće i izrazim svoju bol zbog smrti vaše kćeri,
Simode Tal, koju sam odabrao sebi za nevestu.”
Dok je govorio, JandolAnganoI je ispod obrva posmatrao okolinu. Nije
verovao Sajrenu Standu. Stand ga povede duž poredanih dostojanstvenika, i
JandolAnganoI dozvoli da mu tresu šaku i da ga ljube u prljav obraz.
Ponašanje Sajrena Standa govorilo mu je da mu kralj Oldoranda nosi
nesreću. To ga je saznanje uznemirilo. Svuda se u ljudskim srcima krila
mržnja. Ubistvo Simode Tal ostavilo je traga, i on je s tim sada morao da
računa.
Posle smotre, priđe mu kraljica, šepajući, oslonjena o Miluu Tal. Pogled
Bathkametone je izbledeo, pa ipak bilo je još nečeg u njenom izrazu, u načinu
na koji je držala glavu… pokorno, pa ipak nekako drsko… što je ostavilo
utisak na JandolAnganola. Setio se primedbe Sajrena Standa koja je jednom
stigla i do njegovih ušiju… zašto li mu se urezala u pamćenje? … „Ako
izvesno vreme živiš sa nekom ženom Madija, više nikad ne poželiš nijednu
drugu.”
I Bathkametona i njena kćer imale su ptičja lica, osobena za njihovu
vrstu, koja su plenila. Iako je krv Milue Tal bila razblažena ljudskom, ona je
ostavljala egzotično taman, veličanstven utisak, sa ogromnim očima koje su
sijale sa obe strane njenog orlovskog nosa. Kada su je predstavili, pogledala
je JandolAnganola pravo u oči, uputivši mu Pogled prihvaćanja. On se na čas
seti Sartorilrvrashovih eksperimenata vezanih za parenje; pred njim je stajao
jedan krajnje uspešan primerak unakrsnog oplođavanja.
Sa zadovoljstvom je posmatrao ovo jedino vedro lice među tolikim
mračnim, te joj reče: „Veoma ličite na portret vaše sestre koji mi je poslat. Ali
još ste lepši.”
„Simoda i ja smo bile veoma slične, ali i dosta različite, kao i sve sestre”,
odvrati Milua Tal. Muzika njenog glasa podsetila ga je na mnoge stvari, vatre
u noći, bebu Tatro kako guče u hladnoj sobi, golubove u drvenoj kuli.
„Naša jadna Milua je potresena zbog ubistva svoje sestre, kao i svi mi
ostali”, reče kralj, proizvevši neke zvuke koji bi se najbolje mogli opisati kao
uzdah i podrigivanje. „Otposlali smo agente na sve strane u poteru za ubicom,
zlikovcem koji se predstavio kao Madi da bi prodro u palatu.”
„Za nas oboje to je bio strašan udarac.”
Začu se još jedan kratak uzdah. „Sledeće nedelje zasedaće Sveto veće, na
kome će biti odata naročita pošta sećanju na našu mrtvu kćer, i koje će Sveti
K’Sar blagosloviti svojim prisustvom. To će nas razveseliti. Morate ostati s
nama do tog događaja, rođače, i osećajte se kao kod svoje kuće. K’Sar će biti
sretan što će moći da pozdravi tako cenjenog člana svoje Zajednice… a i
vama će se ukazati prilika da izvesno vreme provedete s njim, čega ste
verovatno svesni. Jeste li već ranije upoznali njegovu Svetost?”
„Poznajem njegovog izaslanika, Alama Esombera. On će uskoro stići.”
„Ah. Da. Hmmm. Esomber. Pronicljiv momak.”
 „Voli pustolovine”, primeti JandolAnganol.
Orkestar prestade da svira. Krenuše preko trga prema palati; Milua Tal se
stvori pored njega. Ona ga pogleda svojim sjajnim očima, osmehujući se. On
je zaverenički upita: „Jeste li spremni da mi kažete koliko vam je godina,
gospođice, ako tu tajnu sačuvam za sebe?”
„Oh, to je jedno od pitanja koje mi najčešće postavljaju”, odvrati ona.
„Zajedno sa ,Da li volite što ste princeza?’ Ljudi misle da sam u prednosti
zbog svojih godina, i verovatno su u pravu. Pojačane vrućine u ovom
razdoblju izbacuju na površinu mlađe osobe. Omogućuju im da se na mnoge
načine vrže razvijaju. Već preko godinu dana sanjam snove odraslih. Da li ste
ikada sanjali da se nalazite u neodoljivom zagrljaju boga vatre?”
On se naže prema njoj i odvrati razdragano divljim šapatom: „Pre no što
vam otkrijem da li sam upravo ja taj bog vatre, moraću sam da odgovorim na
vlastito pitanje. Ne dajem vam više od devet godina.”
„Devet godina i pet tenera”, odvrati ona, „ali nisu važne godine, već
osećanja.”
Pročelje palate bilo je dugačko i visoko tri sprata, sa masivnim uglačanim
stubovima od radžabala koji su se uzdizali kroz naglašene vodoravne ploče
gornjih spratova. Krov je blistavo stremio uvis, prekriven plavim pločicama
koje su izradili Kaci grnčari. Palata je prvobitno bila podignuta pre više od tri
stotine pedeset malih godina, pošto je Oldorando delimično bio razoren za
vreme invazije fagora; iako je drveni deo od tog vremena obnavljan, zadržan
je njen prvobitni izgled. Fino izrezbareni drveni zakloni štitili su prozore bez
stakla. Vrata su bila od iste vrste izrezbarenog drveta, ali prebojena srebrom i
pojačana debelim drvenim pločama. Unutar palate oglasio se cevasti gong,
vrata su se otvorila i Sajren Stand povede svoje goste unutra.
Usledila je dvodnevna gozba i održani su bezbrojni isprazni govori. U
tome su svoju ulogu odigrali i topli izvori po kojima je Oldorando bio
prisutan. Služba zahvalnosti održana je u Domu i prisustvovali su mnogi
visoki crkveni dostojanstvenici. Pevanje je bilo veličanstveno, odeća
raskošna, tama u velikoj podzemnoj kripti kakvu je Akhanaba samo poželeti
mogao. JandolAnganoI se molio, pevao, govorio, sav se predao ceremoniji,
ali nikome nije verovao.
Niko nije razumeo ovog čudnog čoveka, svi su motrili na njega. A on je
motrio na sve. Sada je svima postalo jasno zašto su ga neki zvali Orao.
Pobrinuo se da Prva fagorijanska straža bude pristojno smeštena. U gradu
u kome su mrzeli fagore o njima se dobro brinulo. Od Doma pa preko trga
Lojlbrajden protezao se park Zviždač, oblast zelenila potpune omeđena
Valvoralom ili njegovim pritokama. Ovde se čuvalo drveće brasimip. Ovde je
bio i satni Zviždač, poznat širom kontinenta. Ovaj gejzir prodorno bi zašištao
svakog sata, sa najvećom tačnošću, Prolazili su dani, nedelje, teneri, godine,
vekovi; a satni Zviždač se i dalje oglašavao. Neki su govorili da je dužina sata
od četrdeset minta, određena na osnovu ove buke koja je dopirala iz tla.
Drevna sedmostrana kula i neki novi paviljoni nalazili su se na ivici
parka. Fagori su bili smešteni u paviljone. Četiri mosta koja su vodila u park s
unutrašnje strane čuvali su fagori, a sa spoljašnje ljudi, tako da niko nije
mogao da prodre u park i uznemirava dvobridaše.
Unaokolo se ubrzo okupilo mnoštvo ljudi koji su došli da posmatraju
vojsku dvobridaša preko vode. Ova dobro obučena naizgled mirna stvorenja
veoma su se razlikovala od fagora kako su ih inače ljudi zamišljali, kako jašu
nalik na bogove na velikim riđim hatovima, putujući bogovskim brzinama da
bi posejali užas među ljudima. Ti jahači ledene oluje imali su malo šta
zajedničko sa zverima koje su uporno marširale po parku.
Dok se JandolAnganoI spremao da napusti svoje kohorte i vrati Sajrenu
Standu, primetio je da se među njih uvukao neki nemir. Porazgovarao je sa
majorom-Čzarnom, ali od nje je uspeo da izvuče samo to da je straži potrebno
izvesno vreme da se privikne na novi smeštaj.
Pretpostavio je da ih je malo uznemirila i buka koju je podizao satni
Zviždač. Pošto je pokušavao rečima da ih smiri, otišao je, sa kržljavcem koji
je poskakivao pored njega. Vazduh je ispunjavao sumporni miris vulkanskih
isparenja.
Milua Tal našla se pred njim čim je prošao kroz srebrnu kapiju palate. U
poslednja dva dana veoma je zavoleo njeno živahno društvo, njen gugutavi
golubiji glas.
„Stigli su neki od tvojih prijatelja. Kažu da su sveštenici, ali ovde izgleda
da su svi sveštenici. Njihov zapovednik baš ne izgleda kao neki sveštenik.
Suviše je lep da bi bio sveštenik. Meni se čini da je nevaljao. Voliš li ti
nevaljale ljude, kralju Jandole? - jer mislim da sam ja prilično nevaljala.”
On se nasmeja.
„Mislim da si nevaljala. Kao i većina ljudi. Uključujući i neke
sveštenike.”
„Znači treba biti naročito nevaljao da bi se čovek izdvojio iz gomile.”
„To je razuman zaključak.”
„Da li se ti zato izdvajaš iz gomile?”
Ona uvuče svoju šaku u njegovu, i on je prihvati.
 „Postoje i drugi razlozi. Jedan od njih je što sam bog vatre.” „Zaključila
sam da me većina ljudi razočara. Znaš li da smo sestru, pošto je ubijena,
pronašli kako uspravno sedi u stolici, potpuno obučena. Nigde nije bilo krvi.
To me je razočaralo. Zamišljala sam kako krv teče u potocima. Zamišljala
sam da se ljudi bacakaju unaokolo dok ih ubijaju, kao da mrze ono što im se
događa.”
JandolAnganol upita oporim glasom: „Kako je ubijena?”
„Zigankes, rog smrdljivaca, prošao joj je pravo kroz srce! Otac kaže da je
to bio rog smrdljivca. Pravo kroz odeću, pa kroz srce.” Ona sumnjičavo
osmotri Julija, koji je sledio svog gospodara, ali Juli nije imao rog.
„Jesi li se uplašila?”
Ona mu uputi podrugljiv pogled. „Nikada ne razmišljam o tome. Nikada.
Ipak. pretpostavljam da razmišljam o njenom uspravnom sedenju. Oči su joj
još bile ledeno otvorene.”
Uđoše u prijemni hol prekriven tepisima. Upozorenje Milue Tal da je
Alam Esomber stigao sa svojom „malom raspuštenom gomilom vikara”, kako
ih je Esomber nazivao, uznemirilo je JandolAnganola. Okružili su ih plemići
Oldoranda koji su se učtivo pravili važni i dodvorni.
Svojim orlovskim pogledom kralj prodre u stražnji deo odaje, gde ugleda
još jednu poznatu priliku koja se, po kraljevom dolasku, žurno uputila kroz
stražnja vrata. Prilika se osvrnula dok je napuštala prostoriju i njegov pogled,
i pored mnogobrojnih glava između njih, srete se s JandolAnganolovim. A
onda nestade i vrata se za njom zatvoriše.
Po kraljevom dolasku, Esomber se učtivo izvini svojim sagovomicima i
krenu napred kako bi se poklonio JandolAnganolu, uz jedan od njegovih
podrugljivih osmeha.
„Kao što vidite, stigli smo, Jandole, moja pomalo duhovna družina i ja.
Jedan iščašen zglob, jedan slučaj trovanja hranom, jedan od izaslanika čeznuo
je za malo raskoši, i to bi bilo sve. Prljavi smo od puta, razume se, od
besmisleno dugog pešačenja preko vašeg kraljevstva…” Oni se formalno
zagrliše.
„Drago mi je da ste dobro stigli, Alame. Mada mi se čini da ovdašnja
raskoš baš nema mnogo veze sa veseljem.”
Esomber je posmatrao kržljavca koji je stajao pored kralja. On razdragano
krenu da pomiluje Julija, ali povuče ruku. „Grizeš li, stvari jedna?” „Ja sam
civilizovan”, odvrati Juli.
Esomber izvi obrvu. „Ne želim da trčim pred rudu, Jandole, ali da li će
ova ovde prilično ukrućena gomila, Sajren Stand i njegovo društvo, trpeti u
svojoj sredini znaš već šta, pa makar bio i civilizovan? Hajka je u toku… u
znak proslave smrti vaše verenice, pretpostavljam…”
„Do sada nisam imao nikakvih neprilika… ali ubrzo stiže K’Sar. Biće
bolje da se pre njegovog dolaska malo razonodite. Uzgred, upravo sam video
svog bivšeg kancelara, Sartorilrvrasha. Znate li šta o njemu?” „Hmmm. Da,
znam, sire.” Esomber protrlja svoj elegantni nos. „Samo što ste vi i vaši
fagorijanski pešaci usiljenim maršom otišli napred, on i njegova Sibomalka su
naišli na mene i moju razuzdanu skupinu vikara. Oboje su jahali na
hoksnijima. Ostatak puta prešli su s nama.”
„Kakvim poslom je došao u Oldorando?”
„Zbog provoda?”
„Pokušajte ponovo. Šta vam je kazao?”
Alam Esomber obori pogled prema podu kao da pokušava da prizove
neko varavo sećanje. „Zigankes, putovanja odista smekšavaju um… hm,
stvarno ne bih umeo da kažem zašto, sire. Možda će biti najbolje da ga lično
to pitate.”
„Došao je iz Gravabagaliniena? Šta je tamo tražio?”
„Sire, možda je želeo da vidi more. Čuo sam da neki ljudi to rade pred
smrt.”
,,U tom slučaju, njegov bi želja mogla poslužiti kao opomena”, odvrati
JandolAnganoI, srčano. „Večeras mi niste baš od neke pomoći, Alame.”
„Izvinite. Noge su mi u tako lošem stanju, a to utiče i na moju glavu. Možda
ću biti upotrebljiviji pošto se okupam i večeram. Ali uveravam vas da nisam
prijatelj vašeg pomalo brbljivog bivšeg kancelara.”
„Samo obojica želite da svet oslobodite fagora.”
„To isto želi i većina ljudi samo što nema hrabrosti da nešto i preduzme.
Fagora i očeva.”
Zagledaše se jedan u drugoga. „Biće bolje da ne potegnemo pitanje
hrabrosti”, reče JandolAnganol i udalji se.
On se umeša u skupinu muškaraca odevenih u ćarfrule sa ornamentima i
sa egzotičnim frizurama i bez izvinjenja prekinu njihov razgovor sa kraljem
Sajrenom Standom. Sajren Stand je bio zbunjen, ali je ipak, mada nevoljko,
zamolio svoje slušaoce da ga napuste. Prostor oko dva kralja se raščisti. Istog
časa, pojavi se lakej sa srebrnim poslužavnikom, da ih posluži ledenim
vinom. JandolAnganoI se okrenu. Tek polunamerno, on gurnu poslužavnik i
čovek ga ispusti.
 ,,O-la-la”, reče Sajren Stand. ,,U redu je, nije bilo namerno, video sam.
Ima još dosta vina. A ima i leda, kojim nas sada snabdeva žena kapetan, Imija
Muntras. Moramo se prilagoditi tim novinama.”
„Kralju brate, nikada nisam mario za uglađen razgovor. Ti ovde u svojoj
palati kriješ čoveka koji je bio moj kancelar, koga sam oterao, čoveka koga
smatram svojim neprijateljem od kada je prešao na stranu Sibomalaca, čoveka
po imenu Sartorilrvrash. Šta će on ovde? Da li ti je doneo neku tajnu poruku
od moje bivše kraljice, a bojim se da jeste?”
Kralj Oldoranda se strepeći obazre oko sebe.
Čovek koga si pomenuo stigao je ovamo pre nekih dvadeset minuta,
zajedno sa skupinom uvaženih ličnosti, od kojih je jedan Alam Esomber.
Složio sam se da mu ponudim utočište. S njim je i jedna dama. Uveravam te
da oni neće biti gosti pod ovim krovom.”
„Ona je Sibomalka. Otpustio sam tog čoveka. Smatram da on nije došao
ovamo da bi mi napravio neku uslugu. Gde će stanovati?”
„Dragi brate, ni ti ni ja ne treba o tome da razbijamo glavu. Noćni leptir
ne viđa se po danu, kako mi kažemo.”
Gde će odsesti? Da li ga ti to štitiš? Budi iskren sa mnom.
Sajren Stand je sedeo na visokoj stolici. On dostojanstveno ustade i reče:
„Ovde postaje suviše toplo. Hajde da prošetamo po bašti pre no što se
skuvamo.” Zatim dade znak ženi da ostane gde jeste.
Krenuše preko odaje kroz špalir ljudi koji su se klanjali. Za njima je
krenuo jedino kržljavac Juli. Bašta je bila osvetljena bakljama postavljenim u
niše. Pošto ni napolju kao ni u palati vazduh gotovo da nije strujao, baklje su
postojano gorele. U uredno podrezanim alejama osećao se smrad sumpora.
„Ne bih želeo da ti dosađujem, brate Sajrene”, reče JandolAnganol. „Ali
nadam se da shvataš kako ja ovde imam nepoznatih neprijatelja. Jedan pogled
na Sartorilrvrasha, na njegovo lice, bio mi je dovoljan da shvatim kako mi je
on sada neprijatelj koji je došao ovamo da mi stvara neprilike. Poričeš li to?“
Sajren Stand se malo pribrao. Bio je veoma krupan i teško u disao dok je
hodao. Hladno reče: „Poznato ti je da običan svet u Oldorandu, ili
Embrudoku, kao što neki vole da ga zovu, služeći se njegovim starim
imenom, smatraju ljude iz tvoje zemlje… nadam se da ti je jasno da ja ne
delim s njima tu predrasudu… za varvare. Nisam u stanju da ih ubedim u
suprotno, čak ni ističući da nam je religija zajednička.”
„Kakav je to odgovor na moje pitanje?”
 „Dragi moj, ostao sam bez daha. Mislim da sam dobio alergiju. Smem li
da upitam da li tog smrdljivca stalno vodaš sa sobom da bi uvredio moju
kraljicu i mene?” On prezrivo pokaza na Julija.
Došao je red na JandolAnganola da se nađe u neprilici.
„Smatram za uvredu to što si ga doveo na dvor. Trebalo bi da je smešten
na ostrvu Zviždača sa ostalim životinjama.”
„Uveravam te da je on samo moj najdraži psić. Noću spava ispred vrata
moje spavaće sobe da bi zalajao ako se pojavi kakva opasnost.”
Sajren Stand zastade, spoji šake na leđima i pomno se zagleda u jedan
grm.
„Ne bi trebalo da se svađamo, obojicam imamo ionako dosta nevolja, ja u
Kacu, ti kod kuće u Matrasilu, ako je verovati izveštajima koji stižu do mene.
Ali to stvorenje ne možeš dovesti na moj dvor… ceo dvor je protiv toga, bez
obzira šta ja lično mislim o tome.”
„Zašto mi to nisi rekao pre dva dana kada sam stigao?” Oldorandski kralj
zabrinuto uzdahnu. „Imao si dva dana poštede. Posmatraj to na taj način.
Uskoro stiže Sveti K’Sar, kao što ti je poznato. Mnogo mi znači to što ću
imati čast da ga primim u svom domu, ali to je za mene i velika odgovornost.
On neće dopustiti da se u njegovoj blizini mota kakav fagor. Preveliki si teret
za nas, Jandole. Pošto si obavio ono zbog čega si došao, zašto sutra ne bi
krenuo nazad u svoju prestonicu, sa svojom trupom životinja?”
„Zar sam toliko nepoželjan? Pozvao si me da ostanem za vreme K’Sarove
posete. Kakvim ti je to otrovom Sartorilrvrash napunio uši?”
„Boravak Svetog K’Sara mora proteći što je mirnije moguće. Možda je
meni savez sa moćnim Panovalom važniji nego tebi, jer je moje sarstvo bliže.
Iskreno rečeno, smrdljivci, i ljubitelji smrdljivaca nisu baš omiljeni u ovom
delu sveta. Ako ovde više ne moraš da se zadržavaš, predlažem da te sutra što
pre otpremimo.”
,,A šta ako moram?”
Sajren Stand pročisti grlo. „Zbog čega bi morao? Obojica smo religiozni,
Jandole. Hajde zajedno da se pomolimo i podvrgnemo šibanju, te se ujutro
rastanemo kao prijatelji i saveznici. Zar to nije najbolje? Tako ćemo se tvoje
posete sećati sa zadovoljstvom. Daću ti brod kojim možeš brzo da se spustiš
niz Valvoral i začas stigneš kući. Osećaš li miris rascvetalog zaldala? Divan
je, zar ne?”
„Shvatam.” JandolAnganoI prekrsti ruke. „Dobro, ako tvoje prijateljstvo i
tvoja religija samo dotle sežu… mi ćemo vas osloboditi sutra svog prisustva.”
 „Biće nam žao što odlazite. Isto tako i našoj kraljici i kćeri.” „Udovoljiću
tvom zahtevu, mada nemam o njemu baš neko dobro mišljenje. Za uzvrat,
odgovori na moje pitanje. Gde je Sartorilrvrash?” Kralj Oldoranda odjednom
postane srčaniji. „Nemaš prava loše da misliš o mom zahtevu. Zar misliš da bi
moja kćer danas bila mrtva da se nije spremalo vaše venčanje? Bilo je to
političko ubistvo… jadnica nije imala ličnih neprijatelja. A onda još dolaziš
na moj dvor sa pedeset smrdljivaca i očekuješ dobrodošlicu.”
„Sajrene, rekoh ti da mi je iskreno žao zbog smrti Simode Tal. Da samo
pronađem ubicu, znao bih šta s njim da uradim. Ne pojačavaj moju tugu,
optužujući me i za to zlo.”
Sajren Stand položi šaku na ruku svog brata kralja.
„Ne brini zbog… čoveka koga si pomenuo, tvog bivšeg kancelara. Dali
smo mu sobu u jednom od hostela za monahe koji se nalazi izvan zidina ove
palate i Doma. Nećeš morati da se sretneš s njim. I mi se nećemo rastati kao
neprijatelji. To ne bi išlo.” On izduva nos. „Samo se postaraj da sutra napustiš
Oldorando.”
Jedan drugom se nakloniše. JandolAnganol lagano krenu ka svojim
odajama u jedom krilu palate, a Juli ža njim.
Bezlične tapiserije visile su sa tamošnjih zidova, a daščani pod bio je
prljav. On zakuca na vrata pešadijskog majora. Niko mu ne odgovori.
Odjednom mu sinu ideja i on se uputi duž hodnika do vrata Farda Fantila i
pokuca. Kraljevski oružar mu doviknu da uđe. Grbavac je sedeo na krevetu i
glancao čizme; kada je video ko ulazi istog časa je skočio na noge. Fagorska
straža nepomično je stajala pored prozora sa kopljima u rukama.
JandolAnganol odmah pređe na stvar.
„Upravo si ti čovek koji mi treba. Ovo je tvoj rodni grad i bolje od mene
poznaješ lokalne običaje. Sutra odlazimo odavde… da, neočekivano, ali
nemam izbora. Plovimo za Matrasil.”
„Nevolje, sire?”
„Nevolje.”
„Sav je vražji, mislim na kralja.”
„Želim da povedem i Sartorilrvrasha, kao zarobljenika. Ovde je, u gradu.
Želim da ga pronađeš, svladaš i prokrijumčariš u ove odaje. Ne možemo mu
prerezati grkljan… to bi izazvalo preveliki skandal. Dovedi ga ovamo,
neopaženo.”
Fard Fantil stade da korača gore-dole po sobi, mršteći se. „Tako nešto ne
možemo da učinimo. Nemoguće je. Zakon to ne dozvoljava. Šta je učinio?”
 JandolAnganol udari pesnicom po dlanu. „Poznat mi je tok misli tog
opasnog starog prevrtljivca. Došao je do nekog suludog saznanja koje može
da me diskredituje. Na neki način ono je sigurno vezano za fagore. Pre no što
ugleda svetlost dana, moram ga smestiti na sigurno, moram ga zatvoriti. Sutra
odlazimo s njim zatvorenim u sanduk. Niko neće znati. Stanuje u jednom od
hostela iza palate. Oslanjam se na tebe, Fard Fantile, jer znam da si dobar
čovek. Učini mi to i nagradiću te, imaš moju reč.”
Oružar je još oklevao. „Zakon to ne dozvoljava.”
Kralj reče čeličnim glasom: „U svojim odajama držiš fagora. Izričito sam
to zabranio. Sem mog kržljavca, svi dvobridaši trebalo bi da su smešteni u
parku Zviždača. Zaslužio si bičevanje jer ne poštuješ moja naređenja… i
umanjenje čina.”
„On je moj lični sluga, sire.”
„Hoćeš li mi dovesti Sartorilrvrasha ili ne?”
Fard Fantil pristade mrkog pogleda.
Kralj baci na krevet vrećicu zlata. Bio je to novac koji je dva dana ranije
zaradio na pijaci.
„Dobro, preruši se u sveštenika. Pođi smesta. Povedi sa sobom tog svog
ljubimca.”
Kada su čovek i fagor otišli, JandolAnganoI izvesno vreme ostade u
mračnoj sobi, razmišljajući. Kroz prozor je mogao da vidi JarapRombrijevu
kometu nisko na sevemom delu neba. Pogled na tu sjajnu mrlju u noći podseti
ga na poslednji susret sa očevim gosijem i na njegovo predskazanje da će u
Oldorandu sresti nekog ko će upravljati njegovom sudbinom. Da li se to
odnosilo na Sartorilrvrasha? Njegov mozak, poput munje, poče da razmatra i
ostale mogućnosti.
Zadovoljan što je učinio sve što se moglo učiniti na neprijateljskom
terenu, vratio se u svoje odaje, a Julije, kao i obično, ostao ispred vrata gde se
smestio za spavanje. Kralj ga pomilova u prolazu.
Pored kreveta je bilo ostavljeno vino i led. Možda je to bio način na koji
je Sajren Stand iskazivao zahvalnost gostu koji odlazi. Namrštivši se
JandolAnganoI popi punu čašu slatkog vina, a zatim zavitla poslužavnik i vrč
u ugao.
Oslobodivši se odeće, uvuče se ispod pokrivača i istog časa zaspa.
Oduvek je imao čvrst san. Ove noći, san mu je bio čvršći nego obično.
Sanjao je mnoge zbrkane snove. Bio je mnogo toga, a na kraju i bog
vatre, koji korača kroz zlatnu vatru. Ali ta vatra je bila više tečna nego
plamena. On j bio vatreni bog mora, a MirdemIngala je jahala na delfinu
neposredno ispred njega. Strašno se borio. More ga je ščepalo.
Konačno ju je uhvatio. Čvrsto ju je držao. Svuda oko njih bilo je zlato.
Ali užas koji se kretao duž ivica sna brzo mu se približavao. MirdemIngala je
bila drugačija no što ju je pamtio. Plakao je dok se hrvao s njom. Zlato mu je
teklo niz vrat i iz očiju. Bila je nalik na…
Iznenada se probudi. Trenutak se plašio da otvori oči. Nalazio se u
postelji u odlorandskoj palati. Nešto je čvrsto stezao. Divlje se tresao.
Gotovo protiv njegove volje, oči mu se otvoriše. Samo je ono zlato iz sna
još bilo tu. Natopilo je prekrivače i jastuke. Natopilo je i njega.
Vrisnuvši, on sede, odbacivši sa sebe kožu koja je bila prebačena preko
njega. Juli je ležao uz njega. Nije imao glavu. Ostalo je samo telo. Bilo je
hladno. Zlatne krvi bilo je po svuda; prestaje je da teče i sada se zgrušavala
ispod leša i ispod kralja.
Kralj se baci na go pod, licem prema pločicama. Zaplaka. Jecaji dopreše
iz neke unutrašnje pukotine i stadoše da protresaju celo njegovo krvlju
natopljeno telo.
Na oldorandskom dvoru bio je običaj da se služba svakog jutra vrši u
deset sati, u kraljevskoj kapeli, koja se nalazila ispod palate. Kralj Sajren
Stand je želeći da iskaže čast svom gostu, pozivao svakog dana
JandolAnganola da čita… prema običaju… iz svetog „Testamenta
RajNilajna”. Tog jutra je u kapeli bilo mnogo šaputanja i nagađanja, kada su
se kraljevski pravoverni članovi okupili. Mnogi su sumnjali da će se
borlienski kralj pojaviti.
Kralj se spustio stepeništem koje je vodilo iz njegovih odaja. Dobro se
oprao i obukao, ne u čarfrul, već u tuniku do kolena, na noge je navukao
čizme i ogmuo se lakim ogrtačem. Lice mu je bilo strašno bledo. Ruke su mu
se tresle. Nemarno je hodao, praveći korak po korak, i dobro je vladao sobom.
.
Dok je silazio niz stepenice, za njim potrča njegov oružar i reče:
Sire niste mi odgovorili dok sam malo pre kucao na vaša vrata. Oprostite
“imam zatvorenika koga ste tražili: u mojoj je sobi, svezan u garderobi.
Paziću na njega dok brod ne bude spreman. Samo recite kada cu moći da ga
prokrijumčarim na brod.”
„Možda će se planovi izmeniti, Fard Fantile.”
Kraljevo držanje i njegove reči uznemiriše oružara.
„Jeste li bolesni, sire?” upita on s ružnom grimasom dok ga je posmatrao
ispod obrva.
„Vrati se u svoju sobu.” I ne osvrnuvši se, kralj nastavi da silazi sve do
prizemlja, a zatim do podzemne kraljevske kapele. Ušao je poslednji. Himna
je svirana na vraču i bubnjevima. Sve se oči okrenuše prema njemu kad je
ukočeno ušao, poput dečaka na štulama, i popeo se u ložu pored Sajrena
Standa. Samo je Stand i dalje zurio u oltar, brzo trepćući, kao da nij svestan
nikakve promene.
Kraljevska loža se rastvarala pod vemicima. Bila je sva u ornamentima, a
njene izrezbarene stranice ukrašene srebrom. Do nje je vodilo šest usečenih
stepenika. Neposredno ispod nje nalazila se jedna jednostavnija loža, do koje
je vodio samo jedan stepenik i u njoj je sedela kraljica Bathkametona sa
kćerkom.
JandolAnganol zauze svoje mesto pored drugog kralja, zagledao se ispred
sebe i služba se nastavi. Tek posle dugačke himne u slavu Akhanabe, Sajren
Stand se krenu i dade znak JandolAnganolu, isto kao i prethodnih dana, da
pročita deo iz Testamenta.
Sporim korakom JandolAnganol siđe niz šest stepenika, pređe preko crnih
i crvenih pločica do stalka sa knjigom, te se okrenu prema vemicima. Nastupi
potpuna tišina. Lice mu je bilo belo kao pergament
Suočio se sa kamenim izrazima na licima. Sa njih je pročitao znatiželju,
prikrivene osmehe, mržnju. Nigde ni traga naklonosti, sem na licu
devetogodišnje devojčice, koja je sedela pored majke. Primetio je, kada je
obratio pažnju na nju, da je upravila prema njemu stari Madi podled
Prihvatanja, kao i prvog dana kada je stigao.
On progovori. Glas mu je u početku bio iznenađujuće tih, ali posle tog
lošeg početka počeo je da dobija na jačini.
„Želim da kažem… vama vaša kraljevska visosti, plemići, svima rekao
bih… molim vas da mi oprostite što neću čitati, već umesto toga iskoristiti
priliku da vam se izravno obratim na ovom svetom mestu, gde Svemoćni čuje
svaku reč i može da pogleda u svačije srce.
Znam da sigurno gleda u vaša srca i u njima vidi koliko mi dobra želite.
Isto onoliko koliko i ja vama želim. Moje je kraljevstvo veliko i bogato.
Ipak sam ga ostavio i došao ovamo gotovo sam… gotovo sam. Svi mi težimo
da svom narodu obezbedimo mir. Tome sam i sam dugo težio isto kao i moj
otac pre mene. Moja životna želja je da Borlien napreduje. Na to sam se
zakleo.
Ali postoji i jedna više lična težnja. Nemam ono što muškarci najviše
žele, čak više od želie da služe svojoj zemlji. Nemam kraljicu.
Kamen koji sam pokrenuo pre pola godine i dalje se kotrlja. Tada sam
odlučio da se oženim kćerkom iz kuće Stand; tu nameru ću sada ispuniti.”
On zastade, kao da je i sam uznemiren onim što namerava da kaže.
Pogledi svih prisutnih u kapeli zaustavili su se na njegovom licu u potrazi za
životnom pričom koja je na njemu bila ispisana.
„Stoga ovo nije samo moj odgovor na ono što je njegovo kraljevsko
visočanstvo, kralj Sajren Stand, uradio; objavljujem ovde, pred tronom onoga
koji je iznad svih zemaljskih moći, da ja… kralj JandolAnganoI iz kuće
Anganola… nameravam da ujedinim narod Borliena i Oldoranda krvnim
srodstvom. Nameravam da se što je moguće pre oženim cenjenom i voljenom
kćeri njegovog veličanstva, princezom Miluom Tal Stand. Posvećenje našeg
venčanja održaće se, s Akhanabinom voljom, u mom glavnom gradu
Matrasilu, pošto se od mene traži da odavde već danas krenem.”
Mnogi vernici poskočiše, da bi videli kako će Sajren Stand reagovati na
ovu zapanjujuću vest. Kada je JandolAnganoI prestao da govori, oni se pod
njegovim ledenim pogledom pretvoriše u kipove i u kapeli ponovo zavlada
potpuna tišina.
Sajren Stand je lagano skliznuo sa sedišta i više se nije mogao videti.
Prizor je poremetio krik Milue Tal koja se brzo oporavila od prvobitnog
iznenađenja i pohitala preko dvorane da zagrli JandolAnganola.
„Biću ti verna,” izjavi ona. „i u svemu prava žena.”
 KAKO JE PRAVDA ZADOVOLJENA
Petarde su eksplodirale. Stvorila se gužva. Ratel je pijan. U svetlijim
delovima grada održavane su molitve.
Stanovništvo grada Oldoranda veselilo se zbog vesti o veridbi
JandolAnganola i princeze Milue Tal. Nekog logičnog razloga za slavlje nisu
imali. Kraljevska kuća Stand i crkva, s kojom je ova bila u vezi, dobro su
živele na račun stanovništva. Ali prilika za slavlje bilo je malo i mudro su
birane.
Kraljevska porodica zadobila je opštu naklonost kada je princeza Simoda
Tal ubijena. Takvi jezivi događaji doprinosili su emocionalnom životu ljudi.
To što je mlađa sestra sada bila verena za čoveka koji je prvo bio veren s
njenom sada mrtvom sestrom, predstavljalo je za njih pravu pozorišnu
predstavu. Počela su da kolaju unaokolo razbludna nagađanja’ o tome kada je
Miula Tal dobila prvu menstruaciju… i kao i obično… o seksualnim
navikama Madija. Da li su potpuno promiskuitetni ili pravi monogamisti? To
je bilo pitanje na koje niko nije znao odgovor, mada je mišljenje većine
muškaraca išlo u korist prve tvrdnje.
Postupak JandolAnganola naišao je na opšte odobravanje.
Prema javnom mišljenju, bio je pristala prilika, niti neprijatno mlad, niti
odvratno star. Oženio se jednom od najlepših žena u celom Kampanlatu, i
razveo od nje. Zašto se ne bi oženio devojkom mlađom od svog sina… takvi
dinastički brakovi nisu bili retki; broj devojčica prostitutki kod Istočne kapije
i Uidoka nudio je jasan odgovor na to pitanje.
Što se fagora tiče, stanovništvo je bilo neutralnije no što se to mislilo u
palati. Razume se, svima je bio poznat istorijat grada, i ono čuveno kada su ga
horde fagora uništile. Ali to je bilo tako davno. Sada nije bilo pljačkaških
bandi smrdljivaca. Fagori su retko viđani u Oldorandu. Ljudma se dopadalo
da posmatraju one u parku Zviždača, zureći preko Valvorala u Prvu
fagorijansku stražu. Oni su bili pomodno popularni.
Ništa od toga nije ublažavalo nemir kralja Sajrena Standa.
Kako je oduvek bio prilično neodlučan, propustio je priliku kada je još
mogao da zabrani taj brak. Proklinjao je sam sebe zbog toga. Proklinjao je i
svoju kraljicu. Bathakametona je odobravala taj brak.
Bathkametona je bila jednostavna žena. JandolAnganol joj se dopadao.
Kao što je rekla pevajući, „dopadalo joj se kako izgleda”. Iako nije baš mnogo
marila za rasu dvobridaša, u neprestanim hajkama videla je izvesnu
netrpeljivost koja se lako mogla proširiti i na njenu vrstu: Madiji ionako nisu
bili omiljeni u Oldorandu i često je dolazilo do nasilja nad njima. Stoga je
smatrala da će ovaj čovek, koji je štitio fagore, biti dobar prema njenoj jedinoj
preostaloj kćeri, koja je bila polu-Madi.
Šta više, Bathkametona je znala da Sajren Stand već dugo razmišlja o
tome da Miluu Tal uda za Tajnta Indreda, panovalanškog princa, mnogo
starijeg i odvratnijeg od JandolAnganola. Nije volela Tajnta Indreda. Nije joj
se sviđala pomisao da njena kće živi u mračnom Panovalu, zakopana ispod
kizintkih planina. Za jednu Madi nije bilo dobre prilike, kao ni za kćer jedne
Madi. JadnolAnganol i Matrasil izgledali su kao bolja ponuda.
I tako se ona, na svoj ponizni način, suprotstavila kralju. Bio je primoran
da svoj bes iskali na drugom mestu. A prilika za to mu se odmah ukaza la.
Spolja gledano, Sajren Stand se topio od ljubaznosti. Nije smeo da prizna
ni najmanju odgovornost za ubistvo Julija. Čak je JandolAnganola pozvao da
se s njim dogovori oko priprema za venčanje. Sreli su se u odaji u kojoj su sa
stropa visili ventilatori, gde su u saksijama rasli vulusi i na čijim su zidovima
visili svetli ćilimi Madija, umesto prozora, u panovalanškom stilu.
Sa Sajrenom Standom bila je njegova žena i savetnik u svetim stvarima,
jedan visoki mrzovoljni čovek duguljastog neobrijanog lica koji je sedeo u
pozadini, koji ni u koga nije gledao, niti je šta govorio.
JandolAnganoI je stigao u uniformi, u pratnji jednog od kapetana, srčanog
čoveka koji je izgledao zbunjen svojom novom diplomatskom ulogom.
Sajren Stand nasu vino i ponudi čašu JandolAnganolu.
Ovaj odbi. „Nadaleko je poznata slava vaših vinograda, ali zaključio sam
da me vino uspavljuje.”
Ne obazrevši se na taj udarac, Sajren Stand pređe na stvar.
„Zadovoljni smo što ćete se oženiti princezom Miulom Tal. Sigurno se
sećate da ste nameravali da se s mojom ubijenom kćeri venčate u Oldorandu.
Stoga zahtevamo da se ceremonija održi ovde, pod providnošću samog
Svetog K’Sara, kada on stigne.”
„Sire, ako sam dobro shvatio vaše reči, vi ste želeli da danas odem
odavde.”
„To je bio nesporazum. Dato nam je na znanje da ste se rešili onog vašeg
pripitomljenog stvorenja čije nas je prisustvo vređalo.” Čim je ovo izgovorio
pogledom je potražio mrzovoljnog savetnika kao da od njega očekuje
podršku. „Priredićemo slavlje dostojno vas, budite uvereni.”
 „Jeste li sigurni da će K’Sar stići za tri dana?”
„Njegovi glasnici su već ovde. Naši agenti su u vezi s njim. Njegova svita
prešla je preko jezera Dorzin. Ostale posetioce, kao što je princ Tajnt Indred
od Panovala, očekujemo sutra. Vaše venčanje biće sveti istorijski događaj.”
Shvativši da Sajren Stand želi ovim odugovlačenjem da stekne prednost u
odnosu na njega, JandolAnganol se povuče u ugao sobe da porazgovara sa
svojim kapetanom. Želeo je da krene što pre, dok se ne dogodi još kakva
izdaja. Ali za odlazak mu je bio potreban brod, a brodovima je raspolagao
Sajren Stand. Kapetan ga je podsetio i na Sartorilrvrasha, vezanog i
zatvorenog u garderobi Fard Fantila, u kojoj samo što se nije ugušio i s kojim
se nešto pod hitno moralo učiniti.
On se obrati Sajrenu Standu. „Imamo li razloga da verujemo da će Seti
K’Sar pristati da za nas održi obred? Veoma je star, zar ne?”
Sajren Stand napući usne.
„Pa ostareo je, dakako. Prečasni. Ali, nikako ne bih mogao da se složim
da je veoma star. Možda ima trideset devet godina i koji tener. Ali on bi
svakako mogao imati zamerke na taj savez, na osnovu činjenica da Borlien i
dalje prima fagore i odbija da sprovede hajku. Što se toga tiče, ne bih hteo da
budem dogmatičan; moramo, razume se, čuti šta on misli o tome, lično od
presvetlog.”
Obrazi JandolAnganola užarili su se od besa.
On reče suzdržanim glasom: „Postoje razlozi zbog kojih se može
poverovati da začetke naše voljene religije… kojoj niko nije privrženiji od
mene… možemo naći u jednostavnom fagorskom obožavanju. Da potiče iz
vremena kada su i fagori i ljudi živeli mnogo primitivnije. Iako crkvena
istorija teži da prikrije tu činjenicu, Svemogući je nekada veoma ličio na
dvobridaša. Te je sličnosti gotovo nestalo tokom poslednjih nekoliko vekova.
Pa ipak, ona i dalje postoji.
Niko danas ne misli da su fagori svemoćni. Iz vlastitog iskustva znam
kako pitomi mogu da budu, ako se njima upravlja čvrstom rukom. Svejedno,
naša religija zavisi od njih. Stoga nije pravedno ubijati ih na osnovu crkvenih
proglasa.”
Sajren Stand se osvrnu tražeći pomoć od svog sveštenika-savetnika. Ovaj
dostojanstveni čovek progovori svetim glasom, ne dižući pogled: „Takvo
jedno mišljenje neće naići na razumevanje kod njegove Svetosti K’Sara, koji
će kazati da borlienski kralj bogohuli protiv lica Akhanabe.”
„Tako je”, složi se Sajren Stand. „To mišljenje neće naići na odobravanje
kod nikog od nas, brate. K’Sar te mora venčati, a ti svoje mišljenje zadrži za
sebe.”
Sastanak se ubrzo okonča. Kada je ostao nasamo sa kraljicom i mračnim
savetnikom, Sajrus Stand protrlja svoje nabrekle šake i reče: „Znači, sačekaće
K’Sara. Imamo tri dana da sprečimo to venčanje. Potreban nam je
Sartorilrvrash. Prebivališe fagora u parku Zviždača je pretraženo, ali njega
tamo nema. To znači da je još u palati. Pretražićemo i kraljeve odaje… svaki
ugao i svaku pukotinu.”
Mračni savetnik pročisti grlo. „Postavlja se pitanje i one žene, Odi
Jeseratabar. Ovamo je stigla sa Sartorilrvrashom. Jutros je potražila pribežište
u sibomalskoj ambasadi pomalo pometena, prijavivši nestanak svog prijatelja.
Koliko sam razumeo, ona je admiral. Moji agenti kažu da nije lepo dočekana.
Ambasador bi mogao da je optuži za izdaju. Svejedno, neće je izručiti… bar
za sada.”
Sajren Stand se hladio, a zatim popio i nešto vina. „Možemo i bez nje.”
„Ima još nešto što ide u prilog vašem veličanstvu, a do čega su došli moji
crkveni advokati”, nastavi svešenik-savetnik. „Dokument o razvoju kralja
JandolAnganola i MirdemIngale još je u posedu Alama Esombera. Iako ga je
kralj potpisao i veruje da je to svršena stvar, prema drevnoj odredbi
panovalanškog crkvenog prava razvod kraljevskih ličnosti ne važi dok
dokument fizički ne dospe na čuvanje kod K’Sara. Ta odredba je ustanovljena
da bi se odložili loši dinastički savezi. Tako je kralj JandolAnganoI trenutno u
de facto stanju decree nisi.”
„I ne može ponovo da se oženi?”
„Svaki brak sklopljen pre no što taj dokument postane punovažan,
smatrao bi se nevažećim.”
Sajren Stand pljesnu rukama i nasmeja se. „Odlično. Odlično. Ovaj
bezobrazluk mu neće upaliti.”
„Ali savez sa Borlienom nam je potreban”, reče slabim glasom kraljica.
„Draga moja, moramo podriti njegov položaj, poniziti ga, i Matrasil će ga
odbaciti. Našti agenti javljaju o tamošnjim pobunama. Potom bih mogao ja da
se pojavim kao spasilac Borliena, i postanem vladar oba kraljevstva, kao što
je Oldorando vladao nad Borlienom u prošlosti. Zar nemaš nimalo osećaja za
istoriju?”
JandolAnganoI je bio sasvim svestan svog nezavidnog položaja. Kad god
bi se osetio obeshrabren, došao bi k sebi besno razmišljajući o pakosti Sajrena
Standa. Kada se dovoljno opravio od šoka pošto je pronašao Julijevo
obezglavljeno telo, i bio u stanju da iziđe iz sobe, nabasao je na glavu u
hodniku. Nekoliko jardi dalje niz hodnik ležao je čovek stražar koga je sam
postavio, izboden na smrt, lica divljački unakaženog mačem. JandolAnganoI
stade da povraća. Osećao se bolesnim i narednog dana. Uprkos toploti, u telu
mu je vladala studen.
Posle susreta sa Sajrenom Standom, uputio se prema parku Zviždača, gde
ga je mala skupina okupljenih pozdravila klicanjem. Druženje sa
fagorijanskom stražom ga je smirilo.
Pretražio je njihove prostorije mnogo pažljivije nego prvi put. Fagori
zapovednici vukli su se za njim. Jedan od paviljona određen je za neku vrstu
gostinske kuće, tako da je bio lepo namešten. Na gornjem spratu nalazio se
jedan pravi apartman.
„Ovaj apartman uzeću za sebe”, reče JandolAnganol.
„Za vas je. Nijedna osoba iz Hrl-Dra Nhda nema ovamo pristup.”
„Ni fagori.”
„Nema fagora.”
„Vi ćete ga čuvati.”
„Tako smo razumeli.”
Nije imao razloga da se zabrine što je zapovednik upotrebio drevno
fagorijansko ime za Oldoradno, iako mu je bilo poznato da poseduju duga i
naizgled neiskorenjivana sećanja. Bio je suviše naviknut na njihov arhaičan
način izražavanja.
Dok se vraćao kroz park u pratnji četiri fagora, tle je počelo da podrhtava.
Potresi su bili česti u Oldorandu. Ovo je bio drugi koji je osetio od svog
dolaska. On pogleda preko trga Lojlbrajden u palatu. Poželeo je da dođe do
dovoljno jakog potresa koji bi je uništio, ali video je da su drveni stubovi duž
pročelja projektovani za potrebe maksimalne stabilnosti.
To kao da nije brinulo promatrače i besposličare. Prodavač kolača
nastavio je da obavlja uobičajeni posao. Telom JandolAnganola prođe
unutrašnji drhtaj i on se zapita nije li na pomolu smak sveta, uprkos onome
što govore svi mudri ljudi.
„Neka se sve završi”, reče on sam sebi.
A onda se seti Milue Tal.
Nešto pre zalaska Bataliksa u palatu dotrča glasnik da najavi preuranjeni
dolazak princa Tajnta Indreda od Panovala pred Istočnu kapiju.
JandoLAnganolu poslat je formalni poziv da prisustvuje ceremonijalnoj
dobrodošlici na trgu Lojlbriden, poziv koji nikako nije mogao da odbije.
Nezainteresovan za državničke poslove ili ratove koji su se negde drugde
vodili, Tajnt Indred bio je u lovu u Kizintu, tako da je došao natovaren
lovačkim trofejima… kožama, perima i slonovim kostima. Stigao je u
zatvorenoj nosiljci, i sa nekoliko kaveza sa životinjama koje je uhvatio.
Skupina od dvanaest članova svirala je živahnije melodije za vreme marša, a
zastave su se vijorile. Njegov dolazak bio je mnogo upečatljviji od
JandolAnganolovog. Tajnt Indred nije morao da zastane kod pijace kako bi
došao do nešto novca.
U prinčevoj sviti nalazio se jedan od malobrojnih prijatelja
JandolAnganola na panovalanškom dvoru, Guadl Ulbobeg. Ulbobeg je
izgledao iscrpljen nakon puta. Kada je postalo jasno da će se službena
ceremonijalna dobrodošlica pretvoriti u produženu pijanku, JandolAnganol
ugrabi priliku da porazgovara sa starcem.
„Postajem sve slabiji za ovakve ekspedicije”, primeti Guadl Ulbobeg.
Zatim spusti glas i dodade: „Među nama govoreći, Tajnt Indred je iz tenera u
tener sve zamorniji. Strašno bih želeo da se povučem iz njegove službe.
Konačno, meni je preko trideset šest godina.”
„Zašto se ne povučeš?”
Guadl Ulbobeg položi šaku na JandolAnganolovu ruku. Kralja dirnu ovaj
spontani prijateljski gest. „Sa ovim mestom ide prajnska biskupija. Zar se ne
sećaš da sam ja biskup Svetog panovalanškog carstva, neka je blagosloveno?
Kada bih se povukao pre penzije izgubio bih to mesto i sve što ide uz njega…
Tajnt Indred, uzgred budi rečeno, nije mnogo zadovoljan tobom, dopusti da te
upozorim.”
JandolAnganoI se nasmeja. „Čini mi se da me svi mrze. Kako sam to
uvredio Tajnta Indreda?”
„Oh, pa svima je poznato da su on i naš naduveni prijatelj Sajren Stand
kovali plan da se on oženi Miluom Tal dok se ti nisi umešao.”
„Znaš za to?”
„Ja sve znam. Takođe znam da ću smesta poći da se okupam, a potom
pravo u krevet. Piće mi više ne prija u ovim godinama.”
„Popričaćemo ujutro. Samo se ti dobro odmori.”
Zemljotres se ponovo oseti u prvoj polovini noći. Ovog puta bio je dosta
ozbiljan tako da je dignuta uzbuna. U siromašnijim delovima grada crepovi i
balkoni su se rušili. Žene su trčale vrišteći po ulicama. Robovi digoše uzbunu
u celoj palati.
 To je dobro došlo JandolAnganolu. Metež je sasvim odgovarao njegovim
ciljevima. Njegovi kapetani istražili su stražnji deo palate i otkrili… kao što
se moglo i očekivati kod zgrade koja nije morala da služi već duže vremena
kao tvrđava… mnogo izlaza koje su koristili oni koji su za njih znali. Neke od
njih napravila je posluga iz palate radi svojih potreba. Iako je ispred palate
bilo stražara, svako ko je to hteo mogao je da iziđe sa stražnje strane. Kao što
je učinio i JandolAnganoI.
I to samo da bi otkrio kako se palata zabavlja na svoj način. U aleju koja
se protezala duž severoistočne strane palate stigla su kola u koja je bilo
upregnuto šest hoksnija. Iz njih iziđoše četiri kršna čoveka. Jedan ostade da
pridržava hoksnija predvodnika, dok su ostala trojica počela da skidaju drvene
grede sa bočnih vrata. Otvoriše vrata i pozvaše nekog iz kola. Kada ne dobiše
odgovor, dvojica se popeše nazad u kola i uz udarce i psovke izvukoše neku
svezanu priliku na ulicu. Preko zatvorenikove glave bila je navučena vreća.
Kada je počeo suviše glasno da se buni, zadobio je udarac po ramenima.
Bez žurbe, trojica delija otključaše čelična vrata i uđoše u jednu od
spoljašnjih zgrada palate. Za sobom zalupiše vrata.
JandolAnganol je posmatrao ovaj događaj skriven na tremu. Pored njega
se nalazila krhka Milua Tal. Sa mesta na kome su stajali mogli su da osete
teški miris zaldala na koji je Sajren Stand prethodno obratio pažnju
JandolAnganolu. …
U paviljonu u parku Zviždača, koji su nazivali Beli paviljon, napravili su
pribežište. Biće sigurni pod nadzorom fagorijanske straže. Kralj je još mislio
na prizor kome su prisustvovali na ulici.
„Mislim da tvoj otac namerava da me ubije pre no što uspem da
pobegnem iz Oldoranda.”
„Ubistvo i nije tako loša stvar, ali on namerava na neki način da te
osramoti. Ako budem mogla saznaću i kako, ali on me sada samo mrko gleda.
Oh, zašto su kraljevi tako teški? Nadam se da ti nećeš biti takav kada
pobegnemo za Matrasil. Toliko sam znatiželjna da ga vidim i da plovim niz
Valvoral. Brodovi koji plove nizvodno u stanju su da se kreću fantastičnim
brzinama, brže od ptica.
Imaju li pekube u Borlienu? Volela bih da u svojoj sobi imam nekoliko,
kao moja Mot. Najmanje četiri pakube, a možda i pet… ako možeš sebi da
dozvoliš toliki trošak. Otac je rekao da nameravaš da me ubiješ radi osvete i
da mi odsečeš glavu, ali ja sam mu se samo nasmejala, isplazila mu jezik…
jesi li video koliko dugačak jezik imam?… i rekla: Zgog čega da mi se sveti,
ti glupava stara kraljevska spodobo?’ a on se onda strašno razbesneo.
Pomislila sam da će doživeti apolopleksi.”
 Ona je veselo ćeretala dok je on pretraživao stan.
Uzevši njihovo jedino svetlo, JandolAnganol reče: „Ne nameravam ništa
loše da ti učinim, Milua. Budi uverena u to. Svi misle da sam zločinac. Ja sam
u rukama Akhanabe, kao i svi drugi. Čak nisam ni razmišljao o tome da tvom
ocu učinim išta nažao.”
Ona sede na krevel i zagleda se kroz prozor, tako da joj se kljunasti profil
još više isticao u senci. „To sam mu i ja rekla, ili nešto slično. Bio je tako
besan, da mu je nešto izletelao. Poznaješ Sartorilrvrasha?”
„Dobro ga poznajem.”
„Ponovo je u očevim rukama. Očevi ljudi su ga pronašli u sobi grbavca.”
On odmahnu glavom. „Ne. On je još svezan i zatvoren u garderobi. Moji
kapetani će ga prebaciti ovamo radi sigurnosti.”
Milua Tal se zakikota. „Prevario te je, Jane. To je neki drugi čovek, rob
koga su tamo noću smestili. Pravog Sartorilrvrasha pronašli su dok su svi
ostali pozdravljali starog debelog princa Tajnta.”
„Tvorca mu! Taj mi čovek nosi nesreću, taj čovek nosi nesreću. Bio je
moj kancelar. Šta on to zna? … Milua, šta god da se dogodi ja ću se s tim
suočiti. Moram se suočiti, u pitanju je moja čast.”
„Oh, ziganeks. ’Moja čast je u pitaju?’ Isti si otac kad tako govoriš. Zar ne
bi trebalo da kažeš kako te izluđuje moja dečja lepota ili nešto slično?”
On je uhvati za šake. „Možda je tako, moja slatka Milua! Ali pokušavam
da kažem kako ta vrsta ludila nije dobra ako je nešto ne podržava. Moram
preživeti obeščašćenje, moram ostati čist. Tada ću ponovo biti častan. Svi će
me poštovati jer sam preživeo. Tada će moći da se sklopi savez između moje i
tvoje zemlje, što već odavno želim, i ja ću to uraditi s tvojim ocem ili bilo s
kim drugim ko ga nasledi.”
Ona plesnu rukama. „Ja sam njegova naslednica! Tada će svako od nas
imati po celu jednu državu.”
Uprkos svojoj napetosti, svojim slutnjama da će ga snaći još veće nevolje,
on prsnu u smeh, zagrli je i stisnu njeno krhko telo uz svoje.
Zemlja se ponovo zatrese.
„Možemo li ovde zajedno prespavati?” prošaputa ona.
„Ne, to ne bi bilo u red. Ujutro ćemo poći da posetimo mog prijatelja
Esombera.”
„Nisam znala da ti je on prijatelj.”
 „Mogu ga naterati da mi bude prijatelj. Uobražen je, ali nije zločinac.”
Podrhtavanje tla je prestalo. Noć je prošla. Frejr se pojavio u svoj svojoj
snazi, ponovo skriven od pogleda žutom izmaglicom i temperatura je počela
da se penje.
Tog dana je oko palate primećeno tek nekoliko važnih osoba. Kralj
Smiren Stand objavio je da neće držati audijenciju; oni koji su izgubili dom ili
dete za vreme potresa uzalud su kukali u zagušljvim predvorjima ili su vrćani.
Nigde se nije mogao videti ni kralj JandolAnganoI. Niti mlada princeza.
Narednog dana, četa oldorandskih stražara, osmorica snažnih, uhapsila je
JandolAnganola.
Presreli su ga dok je silazio niz stepenište koje je vodilo iz njegove sobe.
Otimao se, ali oni su ga podigli i odneli u zatvor. Bacili su ga niz zavojte
kamene stepenice u tamnicu.
Dosta vremena ostao je da dahćući leži na podu, van sebe od besa.
„Juli, Juli”, neprestano je ponavljao. „Toliko mi je bilo loše zbog onoga
što su ti učinili, da nisam mogao da sagledam opasnost u kojoj sam se
našao… nisa ni pomišljao…”
Posle nekoliko minuta ćutanja, on glasno reče: „Suviše sam samouveren.
To mi je uvek bila mana. Preterano sam bio uveren da mogu da izađe na kraj
sa svime što me snađe…”
Mnogo kasnije on se diže sa poda i bespomoćno osvrnu oko sebe. Daska,
prislonjena uz jedan zid, služila je kao krevet i klupa. Svetlost je dopirala
unutra koz jedan visoko postavljen prozor. U jednom uglu nalazio se odvod
za sanitarne potrebe. On skliznu na klupu i stade da razišla o vremenu koje je
njegov otac proveo u zatočeništvu.
Posle toga je još više klonuo duhom i počeo da razmišlja o Milui
Tal.
„Sajrene Stande, ako joj bude falila i jedna trepavica, ti slanje…”
On se ukoči. Na kraju ipak primora sebe da se opusti i leđima osloni o
vlažni zid ćelije. Zatim riknuvši skoči i poče da šeta, gore dole, između zida i
vrata.
Prestao jc tek kad je čuo struganje čizama niz stepenice. Začu se zveket
ključeva u bravi i jedan član lokalnog sveštenstva, odeven u crno, uđe u
pratnji dva stražara. Dok mu se jedva primetno klanjao, JandolAnganol u
njemu prepoznade savetnika Sajrena Standa uskog lica, po imenu Krispan
Mornu.
 „Na osnovu kog đavolskog zakona sam ja, kralj prijateljske zemlje, ovde
u poseti, zatvoren?”
„Došao sam da vas obavestim da ste optuženi za ubistvo, i da će vam za
taj zločin biti suđeno sutra, kad Bataliks iziđe, pred kraljevskim crkvenim
sudom.” Grobni glas na trenutak zamre, a zatim nastavi: „Pripremite se.”
JandolAnganol besno krenu napred. „Ubistvo? Ubistvo, vi ste čopor
kriminalaca? Kakvo je ovo novo lupeštvo? Koga sam ja to ubio?”
Njegovo napredovanje zaustaviše ukrštena koplja.
Sveštenik odgovori: „Optuženi ste za ubistvo princeze Simode Tal, starije
kćeri kralja Sajrena Standa od Oldoranda.”
On se ponovo pokloni i povuče.
Kralj ostade na istom mestu zureći u vrata. Njegove orlovske oči
netremice su zurile u daske, nijednom nije trepnuo, kao da se zavetovao da
ponovo neće zatreptati dok se n nađe na slobodi.
Gotovo nepokretan proveo je celu noć. Snažan nagon za kretanjem u
njemu, sada kada je bio sputan, ostao je namotan poput opruge. Tokom svih
časova tame ostao je krajnje budan, čekajući da zaskoči svekoga ko bi se
usudio da uđe u tamnicu.
Niko nije došao. Nije dobio ni hrane ni vode. Tokom noći osetio je
podrhtavanje tla negde u daljini… toliko udaljeno da je do njega lako moglo
doći u njegovoj arteriji, a ne u zemlji… ali kiša od maltera poprskala je
kamenje. Ništa drugo se nije dogodilo. Čak ni kakav pacov nije posetio
JandolAnganola.
Kada je svetlost prodrla u njegov zatvor on ode do kamenog slivnika.
Popevši se na njega i žarivši prste u rupu između dva kamena, koju su izdubili
prethodni zatvorenici, moga je da pogleda kroz nezastakljen prozor.
Dragoceni dah svežeg vazduha dospe do njegovih obraza.
Njegova ćelija nalazila se s prednje strane palate, blizu ugla Doma, ili se
bar njemu tako učinilo. Mogao je da vidi trg Lojlbrojden. Mesto na kome je
stajao bilo je suviše nisko tako da nije moga da vidi ništa iza njega, osim
vrhova drveća u parku.
Trg je bio prazan. Pomislio je da će možda ugledati Miluu Tal ako bude
dovoljno dugo čekao… ako i nju njen otac nije bacio u tamnicu.
Prozor je bio okrenut prema zapadu. Na malom komadu neba koji je
mogao da vidi nije bilo izmaglice. Bataliks je bacao dugačke senke preko
kamenih kocki. Ove senke izbledeše, a zatim se raspoloviše jer je i Frejr
izišao. Potom njihov sjaj zamre, ponovo se pojavi izmaglica i temperatura
poče da raste.
Dođoše radnici. Donesoše platforme i motke. Radili su kao svi drugi
radnici… bez imalo oduševljenja; bili su obučeni za taj posao, ali ne i da žure
da ga završe. Posle izvesnog vremena, podigoše stratište.
JandolAnganoI se vrati do klupe i sede, zabivši nokte u slepoočnice.
Straža dođe po njega. Beskorisno im se suprotstavio. Okovaše ga. On
poče da reži na njih. Sasvim ravnodušno ga gurnuše uz kamene stepenice.
Sve je ispalo upravo onako kako je kralj Sajren Stand priželjkivao.
Zahvaljujući neprestanoj enantiodromiji koja utiče na sve stvari, stvarajući od
njih njihove suprotnosti, pružila mu se prilika da likuje nad čovekom koji je
nedavno likovao nad njim. Poskakivao je klikćući od radosti, ispuštao radosne
krike, grlio Bathkametonu, veselo je sevao očima prema snuždenoj kćeri.
„Vidiš, dete, zločinac kome si se obesila oko vrata biće žigosan pred
svima kao ubica.” On krenu prema njoj kao da želi da je proždere.
„Predaćemo ti njegov leš da ga grliš za manje od jednog dana. Tako je, samo
još dvadeset pet časova i tvoje devičanstvo će zauvek biti spašeno od
JandolAnganola!”
„Zašto i mene ne obesiš, oče, i oslobodiš se tako svih svojih kćeri o
kojima treba brinuti?”
Naročita odaja u palati bila je odvojena za sudnicu. Crkva ju je posvetila
za potrebe suđenja. Grančice veronikane, skantioma i gorkoplaninske trave…
a za sve se mislio da su dobre za hlađenje… bile su okačene unaokolo da
snize temeperaturu u prostoriji i ispune je svojim miomirisom. Okupile su se
mnoge učene glave sa dvora i iz grada da prisustvuju raspravi, ali nisu se baš
svi od njih slagali sa svojim vladarem, kao što je on to mislio.
Tri glavna glumca u ovoj drami bili su kralj, njegov mrzovoljni savetnik,
Krispan Momu i sudija po imenu Kimon Euras, koji je u crkvi zauzimao
mesto ministra državnog arhiva.
Kimon Euras je bio toliko mršav da je sav bio pogrbljen, kao da mu je
zategnuta koža povila kičmu preko koje je bila navučena; bio je ćelav, ili
tačnije rečeno, bez vidljivih tragova kose, a koža lica mu je bila sivo bleda i
Podsećala na pergament na kome je toliko škrtario. Njegov paukovski izgled,
dok je sedeo na svojoj klupi, odeven u crni kedrant koji mu je sezao do
lopatastih stopala, kao da je bio garancija da će i isto tako paukovski
velikodušno iskazati i svoje milosrđe.
Kada su ti naočiti velikodostojnici zauzeli svoja mesta, začuo se gong i
dva stražara, izabrana zbog svoje snage, uvukoše u odaju kralja
JandolAnganola. Nateraše ga da ostane da stoji nasred prostorije kako bi svi
mogli da ga vide. ..
U svakoj sudnici zatvorenik je odeljen od onih koji su slobodni. Ovde je
ta odvojenost bila istaknutija nego ogično. Kraljevo kratko zatočeništvo bilo
je ipak dovoljno dugo da mu se tunika i telo isprljaju. Pa ipak on je stajao
uzdignute glave, sevajući svojim orlovskim pogledom po sudnici, više nalik
na kakvu pticu grabljivicu koja lovi slabosti, nego na čoveka koji moli za
milost. Jasnoća njegovih pokreta i izraz lica ostali su nepromenjeni.
Kimon Euras otpoče svoj dugački uvodni govor sipljivim glasom. Drevna
prašina sa dokumenata koji su bili u njegovoj nadležnosti nataložila mu se u
grlu. Osetno je glasnije počeo da govori kada je došao do reči. okrutno
ubistvo naše voljene princeze Simode Tal, u samoj ovoj palati, rogom
dvobridaša. Kralju JandolAnganole od Borliena optuženi ste za podsticanje
ovog zločina.”
JandolAnganol istog časa izazovno zavika. Sudski poslužitelj ga udari
otpozadi, rekavši: „Zatvorenicima nije dozvoljeno da govore u ovom sudu.
Naredni put ćemo vas baciti nazad u ćeliju.”
Krispan Momu je uspeo da za ovu priliku nabavi još crnji ogrtač od onih
koje je inače nosio. Boja mu se odbijala od vilice, obraza, očiju, a dok je
govorio i od grla.
„Nameravamo da pokažemo je krivica ovog borlienskog kralja očigledna,
i da je ovamo došao jedino u nameri da uništi princezu Miluu Tal i na taj
način okonča lozu kuće Stand. Podnećemo kopiju instrumenta kojim je
princeza Simoda Tal bila okrutno ubijena. Takođe ćemo vam predstaviti i
stvarnog počinitelja tog čina. Dokazaćemo da svi činioci nedvosmisleno
ukazuju na to da je naš zatvorenik začetnik te okrutne zavere. Donesite
bodež.”
Jedan rob pohita napred, napravivši od svoje užurbanosti pravu predstavu
i dodade traženu stvar.
Nesposoban da ostane po strani, Sajren Stand ispruži ruku i ščepa rog pre
no što je Krispan Momu uspeo da ga uzme.
„Ovo je rog neke fagorske zveri. Ima dva oštra prida, te se ne može
zameniti rogom nijedne druge životinje. Odgovara obliku rane u grudima
pokojne princeze. Jadna, draga, devojka.
Ne nameravamo da se pretvaramo kao da je ovo oružje kojim je
počinjeno ubistvo. To oružje je izgubljeno. Ovo je samo jedan sličan rog,
nedavno izvučen iz glave jedng fagora.
 Želim da podsetim sud, a on će prosuditi da li je ta činjenica važna ili ne,
da zatvorenik ima fagora ljubimca. Tog kržljavca zatvorenik je bogohulno
nazvao po velikom ratniku-svecu našeg naroda, Juliju. Nije naše da
ispitujemo da li je ta uvreda namerna ili počinjena iz neznanja.”
„Sirene Stande, bićeš nagrađen za svoju bešćutnost”, reče JandolAnganoI
i zbog tih reči primi jedan silovit udarac.
Kad je rog-bodež prestao da kruži unaokolo, izrezbarena prilika Kimona
Eurasa dovoljno se odvi da upita: „Šta još optužba ima da priloži kao dokaz
protiv optuženog?”
„Videli ste oružje kojim je to delo počinjeno”, objavi crni glas Krispana
Momua. „A sada ćemo vam predstaviti osobu koja je upotrebila to oružje da
ubije princezu Simodu Tal.”
U sudnici je polu uneseno, polu uvučeno jedno telo koje se otimalo. Oko
glave je imalo svezanu vreću i JandolAnganoI se istog časa seti zatvorenika
koga je video dve noći kada su ga silom izbacili iz drvenog vagona.
Zatvorenik je dovučen do sredine sudnice. Izdata je naredba i vreća mu je
skinuta s glave.
Lice mladića koje se pojavilo kao da se sastojalo od besa, raščupane
glave, zajapurenih obraza; bio je odeven u iscepanu košulju. Kada su ga
snažno udarili te je umesto da se otima, počeo da cvili, u njemu prepoznaše
Robaj- dajAnganola.
„Roba!” povika kralj i primi udarac u bubrege koji udvostruči njegov bol.
On klonu na klupu, potpujo skrhan pošto je video svog sina kao zatočenika…
Roba se oduvek plašio zatočeništva.
„Ovog mladića su uhapsili agenti njegovog veličanstva u morskoj luci
Otasol u Borlienu”, reče Krispan Momu. „Teško mu je bilo ući u trag, pošto je
ponekad živeo kao Madi, prihvatajući njihove navike i način oblačenja. Ipak,
on je ljudsko biće. Ime mu je RobajdajAnganol. On je sin optuženog, i o
njegovoj divljini naširoko se priča.”
„Da li si ubio pokojnu princezu Simodu Tal?” upita sudija, glasom nalik
na cepanje pergamenta.
Robajdaj brzinu u plač, i kroz plač čuše kako kaže da nije nikoga ubio, da
nikada nije bio u Oldorandu, i da samo želi da ga ostave da na miru provodi
svoj bedni život.
„Nisi li izvršio to ubistvo na podsticaj svog oca?” upita Krispan Momu, a
zvuk svake izgovorene reči podsećao je na udare kakve male sekire.
„Mrzim svog oca! Plašim se svog oca! Nikada ne bih izvršio nijednu
njegovu zapovest.”
„Zašto si onda ubio princezu Simodu Tal?”
„Nisam. Nisam. Kunem se da sam nevin.”
„Koga si ubio?”
„Nikoga nisam ubio.”
Kao da su upravo to bile reči koje je čitav život čekao da čuje, Krispan
Momu podiže umrljanu šaku visoko u vazduh a za njom i nos sve dok ovaj ne
zasija na svetlosti kao da je izbrušen.
„Čuli ste ovog mladića kako tvrdi da nikoga nije ubio. Pozivamo svedoka
koji će dokazati da laže. Uvedite svedoka.”
U sudnicu uđe jedna mlada žena, koja je slobodno, mada pomalo
nervozno, koračala u pratnji dva stražara. Pokazano joj je da zauzme mesto
ispod sudijinog postolja, dok su je svi u sudnici požudno posmatrali. Njena
lepota i mladost su plenili. Obrazi su joj bili sjajno namazani. Tamna kosa bila
joj je napadno očešljana. Na sebi je imala tesno pripijen čagirak u cvetnom
dezenu koji je isticao njenu figuru. Zastala je sa jednom šakomm položenom
na bok, pomalo izazovno, i uspela je da istovremeno izgleda i nevino i
zavodljivo.
Sudija Kimon Euras izvi svoju glavu poput alabastera napred i možda je
bio nagrađen jednim kratkim pogledom u njen dekolte, jer kada je upitao:
„Kako se zovete, mlada ženo?” glas mu je gotovo ljudski, što ranije nije bio
slučaj.
Ona odvrati slabim glasom: „AbatVasidol, molim, prijatelji me obično
zovu Abati.”
„Ubeđen sam da imate mnogo prijatelja”, reče sudija.
Pošto ovaj razgovor na Krispana Mornua nije ostavio nikakav utisak, on
reče: ,,I ovu damu su doveli agenti njegovog veličanstva. Nije došla kao
zatvorenik već po sopstvenoj želji i biće nagrađena jer se zalagala za istinu.
Abati, da li bi nam rekla kad si poslednji put videla ovog mladića i u kakvim
okolnostima?”
Abati ovlaži usne, koje su se već i inače sijale, i reče: „Oh, gospodine,
bilo je to u mojoj sobici u Otasolu. Sa mnom je bio moj prijatelj Div. Sedeli
smo na krevetu, znate, i pričali. A onda iznenada ovaj čovek ovde…”
Ona zastade.
„Nastavi, devojko.” „Suviše je grozno, gospodine…” U sudnicije vladala
grobna tišina, kao da su čak i trave za rashlađivanje svenule od vrućine. „Pa,
gospodine, ovaj ovde čovek ušao je sa bodežom. Tražio je sa pođem s njim? a
ja nisam htela. Ja ne radim takve stvari. Div je hteo da me zaštiti, a ovaj čovek
ovde ga je udario svojim bodežom… ili rogom, da to je bio rog, znate… i
ubio Diva. Ubo je Diva pravo u stomak.”
Ona pažljivo pokaza na svoju hipograstičku oblast, a svi u sudnici
istovremeno istegnuše vratove.
„Šta se potom dogodilo?”
„Pa, znate, gospodine, ovaj je čovek odneo telo i bacio ga u more.”
„Sve je to laž, lažna zavera!” viknu JandolAnganol.
Devojka je bila ta koja mu je odgovorila, i to dosta besno. Sada se već
bolje osećala u sudnici i počela je da uživa u svojoj ulozi.
„Nije laž. Istina je. Zatvorenik je odneo Divovo telo i bacio ga u more. A
onda se desila neobična stvar; nekoliko dana kasnije ono se vratilo, mislim na
telo, u ledu, u Otasol, to znam jer sam ga videla u kući mog prijatelja i
zaštitnika, Bardola KaraBansitija… koji je kasnije na kratko bio kraljev
savetnik.”
JandolAnganol se prigušeno nasmeja i obrati izravno sudiji. „Kako bilo
ko može poverovati u jednu tako neverovatnu priču?”
„Nije nemoguća, i ja je mogu dokazati”, izjavi odvažno Abati. „Div je
imao naročiti komad nakita sa tri brojčanika pokretnih brojki, merač vremena.
Te brojke bile su žive. Div ga je čuvao u opasaču.” Ona pređe rukom preko
svog pasa da bi pokazala gde je Div nosio opasač i svi ponovo izviše vratove.
„Taj isti komad nakita pojavio se kod KaraBansitija, a on ga je dao njegovom
veličanstvu, koji ga verovatno još i sada ima kod sebe.” Ona teatralno uperi
prst u JandolAnganola.
Bilo je očito da je kralj uzdrman, jer nije progovorio ni reči. Merač
vremena je ostao zaboravljen u džepu njegove tunike.
Prisetio se, ali prekasno, da se od prvog časa plašio tog merača-vremena,
da je na njega gledao kao na neku tuđinsku stvar, naučnu stvar kojoj nije
trebalo verovati. Kada mu je BilišOpin, čovek koji je tvrdio da je stigao sa
jednog drugog sveta, ponudio taj merač vremena, JandolAnganoI mu ga je
bacio nazad. On se na taj tajanstven način vratio do njega preko deuterosko-
piste. Iako je to nameravao, nije ga se oslobodio.
Sada ga je izdao.
Nije mogao da progovori. Bio je pod uticajem neke zle čarolije: znao je
to, ali nije umeo da kaže kada je sve to otpočelo. Od te čarolije ga nije spasio
ni svo posećivanje Akhanabi.
 „Pa, vaše veličanstvo, pa, brate”, reče Sajren Stand, s uživanjem, „imate li
taj komad nakita sa živim brojkama?”
JandolAnganoI izgovori slabim glasom. „Nameravam da ga poklonim kao
svadbeni poklon princezi Milui Tal…”
U sudnici nastade graja. Ljudi su trčali tamo amo, sveštenici su zahtevali
da se uspostavi red, Sajren Stand je prekrio lice kako bi sakrio pobednički
izraz na njemu.
Kada je ponovo uspostavljen red, Krispan Momu postavi Abati još jedno
pitanje. „Sigurna si da je ovaj ovde čovek, RobajdajAnganol, sin kralja, taj
koji je ubio tvog prijatelja Diva? Da li si ga ikada ponovo videla?”
„On mi je, gospodine, strašno dosađivao. Nije hteo da ode. Ne znam šta bi
se desilo sa mnom da ga vaši ljudi nisu uhapsili.”
U sudnici zavlada kratkotrajna tišina dok su svi mozgali o tome šta se to
moglo dogoditi jednoj tako privlačnoj mladoj dami.
„Dozvoli da ti postavim poslednje i prilično lično pitanje”, reče Krispan
Momu, uperivši u Abati svoj mrtvački pogled. „Očigledno si žena niskog
porekla, a čini se da imaš prijatelje na visokom položaju. Glasine povezuju
tvoje ime sa imenom određeno sibomalškog ambasadora. Šta imaš na to da
kažeš?”
„Sramota”, začu se glas sa klupe, ali Abati odvrati mirnim glasom: „Imala
sam zadovoljstvo da poznajem jednog sibomalškog gospodina. Sibornalci mi
se dopadaju zbog svog uljudnog ponašanja, gospodine.”
„Hvala ti, Abati, tvoje svedočenje bilo je od neprocenjive važnosti.”
Krispan Momu uspe da napravi grimasu koja je trebalo da predstavlja osmeh.
Zatim se okrenu prema sudnici, i progovori tek kada je devojka izisla.
„Pretpostavljam da vam daljnji dokazi nisu potrebni. Ova nevina mlada
devojka ispričala nam je sve što je potrebno da znamo. Sin borlienskog kralja
razotkriven je kao ubica. Čuli smo kako je ubio u Otasolu, verovatno po
nagovoru svoga oca, samo da bi se dokopao nekakvog svetlucavot nakita koji
je potom donet ovamo. Njegovo omiljeno oružje bilo je fagorski rog, pre toga
je već ubio Simodu Tal, istim takvim oružjem. Njegovom ocu je preostalo
samo da nastavi put ovamo, da uživa u našem gostoprimstvu, da sprovede u
delo svoj zločinački plan vezan za jedinu preostalu kćer njegovog veličanstva.
Mi smo ovde razotkrili najmračniju poznatu zaveru u istoriji. Necu nimalo
oklevati da zatražim…. od suda i od cele naše nacije… smrtnu kaznu za
oboje, i oca i sina.”
RobajdajAnganol je prestao da se brani čim je Abati ušla u sudnicu. Sada
je ličio na derana, a kada je progovorio glas mu je podsećao na šapat: „Molim
vas, pustite me. Stvoren sam da živim, ne da umrem, stvoren sam za divljinu
kojom vetar huji. Nikakvu ja zaveru nisam kovao sa svojim ocem… to
poričem, kao i sve ostale optužbe.”
Krispan Momu se teatralno okrenu i nađe lice u lice sa mladićem. „I dalje
odbijaš da priznaš da si ubio Simodu Tal?”
Robajdaj ovlaži usne. „Može li list ubiti? Ja sam samo list, gospodine,
zahvaćen svetskom olujom.”
„Njeno veličanstvo Bathakametona spremna je da u tebi prepozna
posetioca koji je nedavno bio u ovoj palati, prerušen u Madija sa očitom
namerom da izvrši taj gnusni čin. Želiš li da njeno veličanstvo dođe u sudnicu
da to posvedoči?”
Robajdaja obuze strašna drhtavica. „Ne.”
„Time je sve dokazano. Ovaj mladić. ni manje ni više nego princ, ušao je
u palatu i… po očevoj naredbi… ubio našu mnogo voljenu princezu, Simodu
Tal.”
Sve se oči okrenuše prema sudiji. Sudija spusti pogled prema podu pre no
što je doneo presudu.
„Presuda glasi. Ruka koja je počinila to grozno ubistvo pripada sinu. Um
koji je upravljao tom rukom pripada ocu. Pa gde je onda izvor krivice?
Odgovor je jasan…”
Iz Robajdaja provali uzvik bola. On ispruži ruku kao da je želeo i fizički
da prekine reči Kimona Eurasa.
„Laži! Laži! U ovoj odaji se govore same laži. Reći ću istinu iako će me
ona uništiti! Priznajem da sam to učinio Simodi Tal. Ali ne zato što sam se
urotio sa ocem kraljem. Oh, ne, to je nemoguće. Mi smo kao dan i noć. Ono
što sam učinio, učinio sam da bih ga razbesneo.
Evo ga ovde… sada je samo čovek, nije kralj! Da, samo čovek, dok moja
majka ostaje kraljica nad kraljicama. Ja, da se udružim s njim? Niti bih ubio
zbog njega, niti bih se oženio zbog njega… Izjavljujem da je taj zločinac
nevin. Ako već moram umreti vašom prljavom smrću, ne želim da se ikada
kaže, pa čak ni ovde da sam bio u dosluhu s njim. Želeo bih da smo se slagali.
Ali zašto bih pomogao nekome ko nikada nije pomogao meni?”
On šakama obuhvati glavu kao da će je strgnuti s ramena.
U tišini koja je usledila, Krispan Momu hladno reče: „Mogao si ocu više
da naudiš da si ćutao.”
 Robaj mu uputi jedan hladan, svestan pogled. „Princip zla u ljudima je taj
koga se plašim… i vidim da je taj princip jači u vama nego u tom jadnom
čoveku opterećenom borlienskom krunom.”
JandolAnganoI podiže oči prema tavanici, kao da pokušava da se odvoji
od zemaljskih događaja. Ali u stvari je plakao.
Sudija pročisti grlo, ispustivši iz njega zvuk kao da cepa pergament.
„U svetlosti sinovljevog priznanja, otac se, razume se, oslobađa krivice.
Istorija je puna nezahvalnih sinova… Stoga objavljujem, vođen Akhanabom,
Svemoćnim, da otac može slobodno da ide, a da će sin biti odveden i obešen
čim to bude odgovaralo njegovom veličanstvu, kralju Sajrenu Standu.”
„Ja ću umesto njega, a on može vladati umesto mene.” Te reči izgovorio
je JandolAnganoI, odlučnim glasom.
„Presuda se ne može izmeniti. Suđenje je završeno.”
Nadjačavši buku koju su stvarali oni koji su izlazili vukući noge, začu se
glas Sajrena Standa.
„Ne zaboravite, sada ćemo se osvežiti, a posle podne nas čeka nova
predstava: čućemo šta ima da nam kaže bivši kancelar kralja
JandolAneanola.”
 POGUBLJENJE AKHANABE
Dramu u sudnici i poniženje JandolAnganola pratio je veći broj gledalaca
nego što je kralj mogao i da zamisli.
Osoblje Avernusa, međutim, nije bilo potpuno zaokupljeno pričom u
kojoj je kralj igrao ulogu zaverenika. Neki naučnici izučavali su razvoj
događaja na drugim mestima na planeti, ili druge sledove u kojima je kralj
igrao sporedne uloge. Skupina učenih dama iz porodice Tan, na primer, uzela
je za temu poreklo dugotrajnih svađa. Pratile su nekoliko svađa iz pokolenja u
pokolenje, proučavajući nastanak različitih mišljenja, način na koji su se te
razlike odražavale i konačno bile rešavane. Jedan od tih slučajeva odnosio se
na selo u Sevemom Borlienu. Svađa u njemu se zametnula oko toga da li
svinje dvojice komšija treba da piju iz istog potoka. Potok više nije postojao,
kao ni svinje, ali dva sela su se i dalje mrzela i govorila kako susede treba
„nabiti na kolac”. Kralj JandolAnganol je samo još više zaoštrio svađu kada je
kroz jedno selo prošao sa svojim fagorima, a kroz drugo nije, i jedan mladić
je te noći slomio prst u tučnjavi.
Učene dame porodice Tan toga još nisu bile svesne. Svi njihovi zapisi
automatski su skladištem radi izučavaja, dok su one trenutno radile na
poglavlju te svađe koje se odigralo pre dva veka; proučavale su video trake sa
nemilim događajem nepriličnog napada na starca iz jednog od sela, na koga
su nasrnuli muškarci iz drugog sela. Posle tog gnusnog događaja, neko je
komponovao predivnu naricaljku na tu temu, koja je još pevala na
proslavama. Za učene Tan damme, takvi nemili događaji bili su od
podjednake važnosti kao i kraljevo suđenje… i od većeg značenja od svih
ozbiljnosti neorganskog.
Ostale skupine izučavale su još teže razumljivije stvari. Naročito je
pomno praćena silazna linija fagora. Do sada su na Avernusu već sasvim
dobro shvatili nestalnost fagora koja je zbunjivala Helikonijance. Dvobridaši
su imali drevna ustrojstva ponašanja koja nije bilo lako narušiti, ali ta
ustrojstva su bila mnogo složenija nego što se smatralo. Postojala je neka
vrsta „domaćeg fagora koji je sa istom spremnošću prihvatao vladavinu
čoveka kao i vladavinu kzana; ali skriven od čovekovih očiju postojao je
mnogo nezavisniji dvobridaš koji je preživljavao godišnja doba nalik na svoje
pretke, uzimajući šta mu treba i krećući se stalno dalje; slobodno stvorenje, na
koga čovečanstvo nije izvršilo nikakav uticaj.
Postojali su i naučnici koji su izučavali istorijat Oldoranda u celini, oni
koje je najviše zanimao razvoj. Oni su pratili ispreplitane živote pojedinaca
samo kao opšti putokaz.
Kada su se oči Avernusa prvi put okrenule ka Oldorandu, ili Embrudoku,
kako se tada zvao, on je bio tek nešto više od mesta sa toplim izvorima na
ušću dvaju reka. Usred ogromne ledene pustinje, oko izvora bilo je podignuto
nekoliko onižih kula. Čak i tada, u ranim danima avernijanskih istraživanja,
bilo je očigledno da je ovo mesto strateški smešteno sa mogućnošću razvoja
kada se klima poboljša.
Oldorando je sada bio veći i poznatiji nego što ga je iko iz šest porodica
pamtio. Kao i svaki drugi živi organizam, širio se kada je vreme bilo
pogodno, a u suprotnom skupljao.
Ali ta priča je bila tek na početku što se tiče onih na Avernusu. Čuvali su
zapise, odašiljali neprekidno obaveštenja nazad na Zemlju; moglo se
očekivati da će emisije koje su trenutno odašiljane tamo stići 7877. godine.
Složenost helikonijske biosfere i način na koji se ona menjala u toku Velike
godine, mogla se shvatiti tek po proučavanju dva završena ciklusa.
Naučnici su mogli da ekstrapoliraju. Mogli su inteligentno da nagađaju.
Ali nisu mogli da predvide budućnost, kao što kralj JandolAnganol nije
mogao da predvidi šta će se dogoditi tog popodneva.
***
Sajren Stand nije bio tako dobro raspoložen još od smrti starije kćeke. Pre
onoga što će se dogoditi tog popodneva, to jest pre novog poniženja
JandolAnganola, Stand je pojeo lak obrok koji se sastojao od malo Dorzina i
sazvao sastanak unutrašnjeg kruga veća kako bi ih zadivio svojom pameću.
„Razume se, nisam imao nameru da obesim kralja JandolAnganola”,
obavesti on srdačno savetnike. „Zapretio sam mu pogubljenjem samo da bih
ga spustio na zemlju, kao što je to onaj Drugi, sin njegov rekao, da bih od
njega napravio običnog čoveka, nagog i bespomoćnog. On smatra da se može
ponašati onako kako mu to odgovara. Ali nije tako.”
Kada je završio, ustade njegov prvi ministar da se zahvali veličanstvu.
„Naročito cenimo to što je vaše veličanstvo ponizilo monarha koji
obrazuje fagore i odnosi se prema njima… pa, gotovo kao da su ljudska bića.
Mi u Oldorandu uopšte ne sumnjamo, ne smemo da sumnjamo, da su
dvobridaši životinje, i ništa više. Poseduju sva obeležja životinja. Govore.
Kao i preti i papagaji.
Za razliku od papagaja, fagori su oduvek bili neprijateljski raspoloženi
prema ljudima. Ne znamo odakle su došli. Izgleda da su se pojavili u kasnom
Hladnom Razdoblju. Ali znamo… a to je ono što kralj JandolAnganol ne
zna… da te grozne pridošlice moraju biti istrebljene prvo u oblastima gde
čovek živi, a zatim i sa lica zemlje.
JandolAnganol nas i dalje ponižava tako što nas tera da trpimo njegove
zveri u našem parku. Svima nam je jasno da ćemo, posle poslepodnevnog
događaja, moći još jednom da iskažemo zavalnost kralju Sajrenu Standu što
će nas zauvek osloboditi i čopora tih zveri i njihovog predvodnika.”
Svi zapljeskaše. Zapljeska i Sajren Stana. Svaka reč ministrovog govora
kao da je bila njegova.
Sajren Stand je uživao u ovakvom ulagivanju. Ali nije bio budala. Standu
je i dalje bio potreban savez sa Borlienom; samo je želeo da se obezbedi da će
biti u tom savezu stariji ortak. Takođe se nadao da će poslepodnevna zabava
ostaviti snažan utisak na naciju s kojom je već bio u neprijatnom savezu, na
Panoval. Nameravao je da uputi izazov K’Sarovom monopolu na vojsku i
religiju; to je mogao da učini ako panovalanškom porivu protiv rase
dvobridaša ozbebedi filozofiju na kojoj bi se zasnivao. Posle razgovora sa
Sartorilrvrashom predvideo je da mu taj naučnik može obezbediti upravo
takvu jednu filozofiju.
Sklopio je pogodbu sa Sartorilrvrashom. Kao protivvrednost za
poslepodnevni govor i uništenje autoriteta JandolAngaola, Sajren Stand je
oslobodio iz sibomalske ambasade Odi Jeseratabar, uprkos gunđanju
Sibomalaca. Obećao je Sartorilrvrashu i Odi da će moći da ostanu pod
okriljem njegova dvora i na njemu u miru da rade. Ta pogodba je kod svih
naišla na odobravanje.
***
Prepodnevna vrućina ophrvala je mnoge koji su bili u sudnici; izveštaji
što su pristizali u palatu govorili su o stotinama onih koji su u gradu umirali
od srčanih napada. Poslepodnevna zabava je stoga smeštena u kraljevske
vrtove, u kojima su mlazevi vode poigravali po lišću, a gaze bile okačene po
drveću stvarajući prijatan hlad.
Kada su se uvaženi članovi dvora i crkve okupili, pojavi se Sajren Stand
pod ruku sa svojom kraljicom, i kćerko koja je išla iza njih. Prevrćući očima,
tražio je pogledom JandolAnganola. Milua Tal ga je prva ugledala i pohitala
preko travnjaka ka njemu. Stajao je ispod drveta, u društvusvog kraljevskog
oružara i dvojice kapetana.
„Taj momak je baš odvažan, to mu se mora priznati”, promrmlja Sajren
Stand. Poslao je JandolAnganolu kitnjasto pismo u kome mu se izvinjavao što
ga je greškom pritvorio, pravdajući se time što su svi dokazi govorili protiv
ryega. Ali on nije znao da je Bathkametona napisala jednostavniju poruku,
izrazivši u njoj svoj bol zbog nemilog događaja označivši svog muža kao
„uništitelja ljubavi.”
Kada se njegovo veličanstvo udobno smestilo na prestolu, oglasio se gong
i pojavio se Krispan Momu, kao i uvek sav u crnom. Očigledno je ministra
arhiva, Kimona Eurasa, iscrpla jutarnja dužnost tako da više nije mogao da se
angažuje ni oko čega. U svemu ga je zamenio Krispan Momu.
Popevši se na platformu postavljenu na sred travnjaka, on se pokloni
kralju i kraljici i progovori glasom za koj je dvorska šaljivčina jednom
primetila da podseća na seksualni život dželata.
„Danas posle podne učestvovaćemo na retkoj gozbi. Prisustvovaćemo
unapređenju istorije i filozofije prirode. Tokom prethodnih pokolenja, mi i
ostale prosvećene nacije došli smo do saznanja kako se istorija naših kultura u
najboljem slučaju tek povremeno prekida. Za to je odgovorna naša Velika
godina koja se sastoji od 1825 malih godina, a ne ratovi kako su tvrdili
besposličari. U Velikoj godini postoji razdoblje jakih vrućina i nekoliko
vekova ciče zime. To nas Svemoćni kažnjava zbog greha čovečanstva. Pošto
se hladnoća tako dugo zadržava, civilizaciji je teško da se održi.
Sada ćemo čuti nekog ko je uspeo da prodre korz te prekide, čoveka koji
nam donosi vesti o dalekim stvarima koje nas se danas i te kako tiču.
Podrobnije rečeno, odnose se na te zveri koje je Svemoćni poslao da nas
kažnjavaju, na fagore.
*
Umoljavam vas, prisutne gospodo, da pažljivo saslušate učenjaka
Sartorilrvrasha.”
Travnjakom se razleže slabo pljeskanje. Ipak su prisutni više voleli
muziku i bestidne priče od intelektualnog naprezanja.
Kada pljesak zamre, podijumu priđe Sarotorilrvrash. Iako je na poznati
način gladio zulufe i kradomice se osvrtao levo-desno, nije izgledao
nervozan. Pored njega je koračala Odi Jeseratabar u cvetnom čagiraku.
Oporavila se od rana zadobijenih u napadu asatasija i sada je bila veoma čila.
Dosta one poznate uskutske arogancije još je bilo prisutno u njenom pogledu
kojim je osmotrila okupljene. Izraz lica joj je omekšao tek kada se okrenula
ka Sartorilrvrashu.
Ovaj je prihvatio da nosi platneni šešir koji je skrivao njegovu ćelavost.
Sa sobom je doneo nekoliko knjiga koje je pažljivo odložio na sto pre no što
je progovorio. Savršeni mir s kojim je započeo svoje izlaganje uopšte nije
nagoveštavao užas koji se spremao da poseje.
 „Zahvalan sam kralju Sajrenu Standu što mi je pružio pribežište na
oldorandskom dvoru. U svom dugačkom životu doživeo sam mnogo pramena,
pa čak i ovde, čak i ovde, nisam se oslobodio onih koji su neprijatelji znanja.
Suviše često su oni koji mrze učenje upravo ti na koje bi najviše trebalo da se
oslonimo i očekujemo.
Mnoge godine proveo sam služeći kao kancelar kralja VarpalAnganola a
kasnije i njegovog sina, koji se usuđuje da sada bude ovde uprkos tome što je
jutros imao raspravu sa pravdom. On me je nepravedno otpustio iz službe.
Tokom godina provedenih u Matrasilu sastavio sam pregled našeg sveta, pod
naslovom Alfabet istorije i prirode’ u kome sam težio da ujedinim mit i
stvarnost i da povučem granicu između njih. O tome ću sada da govorim.
Kada sam otpušten, sve moje hartije su bile okrutno spaljene, i moje
životno delo na taj način uništeno. Ali znanje koje posedujem nije uništeno.
Pomoću njega, iskustva koje sam od tada stekao i naročito uz pomoc ovde
prisutne dame. Odi Jeseratabar, vojnog sveštemka-admirala sibornalske flote,
razumeo sam mnogo toga što je za mene prethodno predstavljalo tajnu.
Reč je prvenstveno o jednoj tajni. Kosmološkoj tajni koja se tiče našeg
svakodnevnog života. Saslušajte me, iako je strašno toplo, jer biću što je
moguće kraći, iako mi je skrenuta pažnja da mi to baš nije navika.
On se nasmeja i osvrnu se oko sebe. Svi su ga budno slušali, ili su se
možda pretvarali da ga slušaju. Ohrabren time, on poče da iznosi dokaze.
„Nadam se da nikoga neću uvrediti onim što ću reći. Govorim ovo jer
verujem da čovek voli istinu iznad svega.
Toliko smo vezani za ono što se događa ljudima da malo pažnje
poklanjamo velikim stvarima koje se dešavaju na planeti oko nas. A ona je
veličanstvenih no što možemo i zamisliti. Buja od života. Bez obzira na
godišnje doba, posvuda ima krilatih ili nogatih živig bića, od jednog do
drugog pola. Beskrajna krda flamberga, a svako krdo broji na milione
životinja, tumara bez kraja preko prostranog kontinenta Sibomala. Taj se
prizor ne može zaboraviti. Odakle dolaze te životinje? Koliko dugo su već
tamo? Na ta i slična pitanja nemamo odgovore. Možemo samo ćutati od
zavisti.
Tajne iz davnina biće rešene samo ako srušimo granice. Kada bi svi
kraljevi posedovali mudrost Sajrena Standa.
On se pokloni u pravcu oldorandskog kralja, koji mu uzvrati osmehom,
nesvestan onoga što sledi. Tu i tamo začu se po koji pljesak.
„Dok se na matrasilskom dvoru mirno živelo imao sam čast da uživam u
društvu MirdemIngale koju njeni podanici zovu kraljica nad kraljicama… i to
samo zato što ne poznaju kraljicu Bathkametonu, razume se… i njene kćeri,
TatromanAdale. Tatro je imala kolekciju bajki koje sam joj često čitao, lako
su svi moji papiri uništeni, kao što rekoh, Tatrine bajke nisu, čak ni onda kada
ju je njen okrutni otac prognao na obalu. Ovde imamo kopiju Tatrine knjige.”
U tom trenutku, Odi podiže jednu knjižicu tako da su svi mogli da je vide.
,,U Tatrinoj knjizi nalazi se priča pod naslovom ‘Srebrno oko’. Pročitao
sam je mnogo puta ne shvatajući njeno unutrašnje značenje. Tek za vreme
putovanja uspeo sam da shvatim njenu neuhvatljivu istinu. Možda zato što su
me krda flamberga jako podsetila na primitivne dvobridaše.”
Sve do ovog trenutka, Sartorilrvrash je svojim izlaganjem, oslobođenim
njegove stare pedanterije, jedva uspevao da zadrži pažnju publike. Mnogi od
prisutnih na travnjaku i sami su organizovali hajke i strašno mrzeli fagore;
kada je pomenuta reč „dvobridaši”, oni pokazaše zanimanje.
,,U priči o Srebrnom oku postoji jedan dvobridaš.
Taj dvobridaš je gilota. Ona je savetnica kralja u mitskoj zemlji, Ponpt. Ta
zemlja i nije baš mitska: Ponpt, koga sada zovemo Ponipot, i danas postoji
zapadno od Graničnih planina. Ta gilota je superiornija od kralja, i daje mu
mudre savete prema kojima on vlada. On zavisi od nje kao sin od majke. Na
kraju priče, kralj ubija gilotu.
Samo Srebrno oko je telo poput kakvog sunda, ali srebrno i sija samo
noću. Poput kakve bliske zvezde, ne isijava toplotu. Kada gilota biva
pogubljena, Srebrno oko zauvek otplovi u nepoznato.
Šta sve to znači? Upitah se. U čemu je značenje priče?”
On se nagnu preko podijuma, pogrbi se i upre prst u publiku jedva
čekajući da im to saopšti.
„Rešenje zagonetke mi je sinulo kada sam se nalazio na uskutskoj liniji.
Lađa je bila usidrena u Kadmerskom tesnacu. Odi, ova dama ovde, i ja
iskrcali smo se na ostrvo Gliat, gde smo uspeli da uhvatimo jednu divlju
gilotu crnog krzna. Ženke iz rase dvobridaša imaju jednodnevni menstrualni
odliv iz uterusa kao uvod u oestralni ciklus, za vreme koga se upuštaju u rat.
Zbog predrasuda kojih sam imao prema toj vrsti, nisam znao ni domorodački
jezik dvobridaša, pa čak ni Hurdu, ali sam otkrio da je gilota svoj menstrualni
ciklus nazivala ’tenr’. U tome je bio ključ! Izvinite ako vam se čini da je ovaj
predmet suviše odvratan da bi se o njemu razmišljalo.
U svojim izučavanjima… koja je uništio veliki kralj JandolAnganol…
zabeležio sam da su čak i fagori sačuvali jednu do dve legende. Teško da se
od njih može očekivati da imaju bilo kakvog smisla. Na primer, postoji
legenda u kojoj se kaže da je oko Helikonije nekada kružilo jedno telo,
upravo onako kao što Bataliks kruži oko Frejra. To se telo udaljilo kada je
stigao Frejr i kad je nastalo čovečanstvo. Tako glasi legenda. Ime tog
odbeglog tela na domorodačkom jeziku glasi T’Sen-Hr.
Zašto bi ’tenr’ i ’T’Sen-Hr’ u biti bile iste reči? To sam pitanje sebi
postavio.
Gilota dobija tenr deset puta u maloj godini… svakih šest nedelja.
Možemo stoga pretpostaviti da je to nebesko oko ili mesec služilo za merenje
menstruacionih ciklusa. Ali da li je taj mesec ’TSen-Hr’, pod pretpostavkom
da je postojao, završavao obilazak oko Helikonije svakih šest nedelja? Kako
da proverimo nešto što se događalo tako davno da ga ljudska istorija nije
zabeležila?
Odgovor leži u Tatrinoj priči.
U priči se kaže da se srebrno oko otvaralo i zatvaralo. To može da znači
da se ono povećavalo i smanjivalo, u zavisnosti od udaljenosti, kao što je to
slučaj sa Frejrom. Ono se širom otvaralo ili je mesec bio pun deset puta u
toku jedne godine. To je to. Ponovo imamo broj deset. Delovi slagalice su se
uklapali.
Jasno vam je do kakvog me je to zaključka dovelo?”
Osmotrivši svoju publiku, Sarotirlrvrash primeti da mnogi od njih ništa
nisu shvatali. Učitivo su čekali da on završi izlaganje. Začu svoj glas kako se
prolama.
„Ovaj naš svet nekada je imao svoj mesec, srebrni mesec, koji se izgubio
za vreme nekog poremećaja na nebu. Otplovio je, još ne znamo kako. Mesec
su zvali ’T’Sen-Hr’… a ’TSen-Hr’ je fagorsko ime.”
On pogleda u svoje beleške, na brzinu se posavetova sa Odi, a slušaoci se
uskomešaše. Nastavio je svoje izlaganje sa izvesnom dozom osornosti u
glasu.
„Zašto taj mesec ima samo ime koje su mu dali dvobridaši? Zašto ne
postoji nijedan ljudski zapis o tom izgubljenom telu? Odgovor nas vodi u
lavirinte i zbirku drevnih vremena.
Jer čim sam se malo osvrnuo unaokolo pronašao sam taj izgubljeni
mesec. Ne na nebu, već u svakodnevnom govoru. Kako je izdeljen naš
kalendar? Na osam dana u nedelji, šest nedelja u teneru, na deset tenera u
godini ili četiri stotine osamdeset dana… Nikada to nismo dovodili u sumnju.
Nikada se nismo zapitali zašto se tener zove tener, jer ih ima deset u godini.
Ali to nije sve. Naša reč ’tener’ služi kao sećanje na vreme kada je
srebrno oko bilo otvoreno, to jest kada je bio pun mesec. To je tako jer su
ljudi usvojili fagorsku reč ’tenr’. ’Tener’ je ’tenr’, to jest ’T’Sen-Hr’.”
Žamor gomile postajao je sve jači. Sajrenu Standu očigledno je bilo
neprijatno. Ali Sartorilrvrash podiže Tatrinu knjigu bajki i zamoli za tišinu.
Osećao se tako velikim da je prevideo zamku koja se otvarala pred njim.
„Saslušajte moje zaključke do kraja, prijatelji. Među vama je i kralj
JandolAnganol koji takođe mora čuti istinu… on, koji je tako dugo podsticao
ta ubitačna neljudska bića da se razmnožavaju na njegovoj teritoriji.”
Ali trenutno nikoga nije zanimao JandolAnganol. Njihova ljutita lica bila
su okrenuta prema Sartorilrvrashu lično.
„Zaključak je jasan, neizbežan. Rasa dvobridaša, kojoj možemo da
pripišemo mnoge nevolje ljudi tokom vekova, nije rasa novih osvajača, poput
Driata. Ne. To je drevna rasa. Nekada je zauzimala celu Helikoniju kao što
flambrezi zauzimaju Cirkumpolame oblasti.
Fagori se nisu pojavili za vreme poslednje Veir-Zime, kako je nazivaju
Sibomalci. Ne. Ta se priča zasniva na neznanju. Prava priča, bajka, govori
istinu. Fagori su se pojavili mnogo pre ljudi.
Živeli su ovde na Helikoniji pre no što se Frejr pojavio… verovatno dugo
pre toga. Čovečanstvo se pojavilo kasnije. Čovečanstvo je zavisilo od fagora.
Čovečanstvo je naučilo jezik od fagora i dalje koristi fagorske reči. ,Kmir’ je
domorodačka reč za ,rat’. I ,Helikonija’ je stara reč dvobridaša.”
JandolAnganol konačno povrati glas. Ovaj govor je predstavljao takav
napad na njegova religijska osećanja da je stajao kao u transu, otvorenih usta,
mnogo više podsećajući na ribu nego na orla.
„Laž, jeres, bogohuljenje!” povika on. Reč bogohuljenje prihvatiše i drugi
glasovi. Ali Sajren Stand je naredio stražaru da se pobrine da se
JandolAnganoI više ne meša. Nekoliko grdosija mu se približi… i nađe pred
isukanim mačevima kapetana JandolAnganola. Započe borba.
Sartorilrvrash podiže glas. „Ne, vidite kako vaša slava tamni pred istinom.
Fagori su postali pre ljudi. Fagori su bili vodeća rasa na našem svetu, i
verovatno su se odnosili prema našim precima kao prema životinjama dok se
nismo pobunili protiv njih.”
„Dozvolite mu da govori. Ko se usuđuje da kaže da taj čovek nije u
pravu?” zakrešta kraljica Bathkametona. Muž je udari preko usta.
Iz gomile je dopirala sve veća graja. Ljudi su stajali i vikali ili su klečali i
molili se. Na scenu stupiše novi stražari, a pojedine dvorske dame pokušaše
da pobegnu. Oko JandolAnganola začela se borba. Na Sartorilrvrasha bio je
bačen prvi kamen. Vitlajući pesnicom, on nastavi da govori.
*
Među tom pobesnelom dvorskom svetinom, nalazio se bar jedan
hladnokrvni posmatrač, izaslanik Alam Esomber. Bio je ravnodušan prema toj
ljudskoj drami. Događaji nikada nisu mogli dublje da ga dirnu, već samo da
ga zabave.
Oni na Zemlji daleko u vremenu i prostoru, posmatrali su prizor na
travnjaku kralja Sajrena Standa sa više zanimanja. Znali su da je uopšteno
gledano Sartorilrvrash govorio istinu, iako je grešio u izvesnim
pojedinostima. Takođe su znali da ljudi ne vole istinu iznad svega, kao što je
on to tvrdio. Za istinu se trebalo neprestano boriti, jer se ta bitka neprestano i
gubila. Istina je mogla da otplovi poput srebrnog oka, tako da je niko nikada
više ne vidi.
Kada je T’Sen-Hr otplovio, nijedno ljudsko biće nije prisustvovalo tom
događaju. Kosmolozi na Avernusu i Zemlji su rekonstruisali taj događaj, i
verovali su da su shvatili šta se dogodilo. U velikim poremećajima koji su
zahvatili sistem pre osam miliona zemaljskih godina, gravitacione sile zvezde
koja se sada naziva Frejr, sa masom sto četrdeset osam puta većom od mase
Sunca, otrgnule su T’Sen-Hr od Helikonije.
Proračuni su pokazivali da je T’sen-Hr imao prečnik od 1252 kilometara
naspram Helikonijinih 7723 kilometra. Nije dokazano da li je taj satelit bio u
stanju da potpomaže život.
Izvesno je samo to da su događaji iz te epohe bili gotovo pogubni, tako da
su ostali utisnuti u eotemporalne umove fagora. Nebo se srušilo i to niko nije
zaboravio.
Za ljudske umove bio je od većeg značaja način na koji je život na
Helikoniji opstao uprkos gubitku meseca i pod dejstvom kosmoloških
događaja koji su doveli do tog gubitka.
*
„Da, znam. Ovo zvuči kao svetogrđe i meni je žao”, povika
Sartorilrvrash, kada se Odi stisnula uz njega, a buka se pojačala. „Istinu treba
reći… i saslušati. Fagori su nekada bili vladajuća rasa i to će postati ponovo
ako im se dozvoli da žive. Eksperimenti koje sam sprovodio pokazuju,
ubeđen sam, da smo bili životinje. Genetska božanstva stvorila su
čovečanstvo od Drugih… Drugih koji su bili ljubimci dvobridaša pre
preokreta. Čovečanstvo je nastalo od Drugih, kao što su fagori nastali od
flamberga. A pošto su fagori nastali od flamberga mogli bi ponovo jednog
dana da prekriju svet. Oni i dalje čekaju, divlji, sa kaidavima, u Visokom
Nktrihku, da siđu i osvete se. Zbrisaće vas. Upozoravam. Udvostručite hajke.
Pooštrite ih. Dvobridaši moraju biti istrebljeni za vreme leta, kada je
čovečanstvo snažno. Kada dođe zima, divlji kaidavi se vraćaju!
Moja završna poruka glasi: Ne smemo trošiti snagu boreći se jedni s
drugima. Moramo se borili protiv starijeg neprijatelja… i onih ljudi koji ih
štite!”
Ali ljudi su se već među sobom potukli. Najreligiozniji članovi publike
često su bili oni, poput Krispana Momua, koji su najviše voleli hajke. Pred
njima se našao dođoš i počeo da vređa njihove najdublje religijske principe,
ali istovremeno i da podstiče nasilničke instinkte u njima. Prvoga koji je bacio
kamen napao je čovek koji je stajao do njega. Projektili su leteli po celoj
bašti. Ubrzo se i prvi bodež zabo u telo. Čovek je otrčao među cvetne leje,
krvareći, i tamo pa na lice. Žene su vrištale. Tuča je poprimala sve šire
razmere što su razdraženost i strah rasli. Platneni krov se srušio.
Kada je Alam Esomber mirno napustio scenu, na travnjaku je izbio
minijaturni istorijski ral.
Glavni uzročnik ovog nereda bio je zapanjen. Neverovatno kako su ljudi
odgovarali na znanje. Sveti idioti! Bačeni kamen okrznu ga po ustima i on
pade.
Odi Jeseratabar se baci na Sartorilrvrasha, plačući i pokušavajući da ga
zaštiti od novog kamenja.
U stranu ju je odvukla skupina mladih kaluđera, izudarala je, a zatim
počela da tuče i šutira ispruženo telo bivšeg kancelara. Oni nisu dozvoljavali
da se Akhanabino ime blati.
Krispan Mornu, plašeći se da stvari do kraja ne izmaknu kontroli, istupi
napred i podiže ruke, raskrilivši crni kedrant. Bio je pocepan udarcem mača.
Odi se okrenu i potrča; jedn žena je uhvati za ogrtač u prolazu i u sledećem
trenutku borila se sa desetak ljutitih žena za svoj život.
Galama je postajala sve jača, galama koja će se pre isteka jednog sata
proširiti po gradu. I stvarno, sami kaluđeri su bili ti koji su je proširili. Posle
kraćeg vremena, svi krvavi napustili su ograđeni prostor palate, noseći iznad
svojih glava izmrcvarene leševe Sartorilrvrasha i njegove sibomalske pratilje,
izvikujući putem: „Bogohulnici su mrtvi! Neka živi Akhanaba!”
Posle tuče u bašti, jurnuše na ulice, gde nastaviše da se biju, dok su sa
mrtvim telima paradirali duž avenije Vozen, a na kraju ih bacili psima. Tada
nastupi užasna tišina. Činilo se da i fagorijanska straža u parku nešto očekuje.
Planovi Sajrena Standa su se do kraja izjalovili.
 Sartorilrvrash je samo želeo da se osveti svom bivšem gospodaru i da
izdejstvuje pogubljenje Prve fagorijanske straže. Svesno je tome težio. Ali
izdali su ga njegova ljubav prema znanju kao takvom i mržnja prema
sadruzima. Nije shvatio publiku. Rezultat toga… religijsko uverenje bilo je
dovedeno u nerešivu krizu… i to svega dan pre no što je car Svetog Panovala,
veliki K’Sar Kilandar IX trebalo da stigne u Oldorando da izvrši pomazanje
vernika u ime Akhanabe.
*
Najubedljivije su reči mrtvih mučenika. Kaluđeri su nesvesno propagirali
Sartorilrvrashovu jeres koja je pala na plodno tle. Kroz nekoliko dana i ti
kaluđeri će se naći na udaru.
Gomilu je u toj meri razdražio onaj vid njegovog izlaganja koji
Sartorilrvrash nije ni uočio. Njegovi slušaoci povezali su neke stvari pomoću
svoje vere, stvari kojih Sartorilrvrash usled svoje ograničene naklonosti
uopšte nije bio svestan.
Mislili su da su im glasine koje je crkva dugo potiskivala sada u
ogoljenom obliku bačene u lice. Sva mudrost sveta oduvek je postojala.
Akhanaba je bio fagor… a oni su, kao i njihovi očevi pre njih, život proveli
štujući jednog fagora. Molili su se zveri koju su proganjali. „Ne pitajte stoga
da li sam čovek, životinja ili kamen”, stajalo je u svetoj knjizi. A sada je ta
pogodna enigma oborena jednom banalnom činjenicom. Njihov slavljeni bog,
bog koji je održavao politički sistem, bio je dvobridaš.
Šta će ljudi sada poricati da bi svoje živote učinili podnošljivim?
Nepodnošljivu istinu? Ili svoju nepodnošljivu religiju?
Čak su i sluge u palati zanemarile svoje dužnosti, pitajući jedni druge:
„Zar smo mi robovi robova?” Njihove gospodare obuzela je duhovna kriza. Ti
gospodari uzimali su zdravo za gotovo da su gospodari svoga sveta. Iznenada,
planeta je postala neko drugo mesto… mesto na kome su oni bili srazmerno
novi, i niskog položaja.
Zametnuše se goruće rasprave. Mnogi od vernika u potpunosti odbaciše
Sartorilrvrashove hipoteze, hineći da ih odbacuju kao gomilu laži. Ali, kao što
to uvek biva u sličnim situacijama, bilo je i onih koji su im dodavali i
pripisivali nove stvari, pa čak i tvrdili kako već odavno znaju istinu. Nemir je
postajao sve veći.
Sajrena Standa je samo zanimala praktična strana njegove sudbine. Za
njega to nije predstavljalo stvar od životne važnosti kao za JandolAnganola.
Mario je za religiju samo zato što je pomoću nje lakše vladao. A sada je
iznenada sve dovedeno u pitanje.
 Nesretan, oldorandski kralj proveo je ostatak poslepodneva zatvoren u
ženinim odajama, dok su mu preti cvrkutali oko glave. S vremena na vreme
slao je Bathkametonu da pokuša da sazna gde bi mogla biti Milua Tal, ili da
primi glasike koji su izveštavali o razbijenim radnjama i žestokoj tuči do koje
je došlo u jednom od najstarijih manastira.
„Nemamo vojsku”, kukao je Sajren Stand.
„Niti religiju”, dodade njegova žena, uz izvesno uživanje. „Oboje ti je
potrebno da bi održao red u ovom užasnom gradu.”
„Pretpostavljam da je JandolAnganoI utekao kako ne bi bio ubijen.
Trebalo je da ostane na pogubljenju svog sina.”
Ta misao ga je uveseljavala sve do večeri kada se pojavio kapetan Krispan
Momu. Savetnikov izgled pokazao je da on poseduje neslućene zalihe
izmoždenosti u sebi. On se pokloni svom suverenu i reče: „Ako sam tačno
procenio ovu zbrku, vaše veličanstvo, JandolAnganoI više nije u središtu
pažnje. U središtu se sada našla naša religija. Moramo se nadati da će
poslepodnevni neumeren govor uskoro biti zaboravljen. Ljudi ne mogu dugo
izdržati da sebe smatraju nižim stvorenjima od fagorskih zveri.
Možda je sada pogodan trenutak da JandolAnganola oslobodimo svake
pažnje. Po crkvenom zakonu, on nije razveden, a jutros smo ga razotkrili i
pokazali u čemu se, u stvari, sastoji ta njegova nadutost. Sada je potrošna
roba.
Stoga bi ga trebalo ukloniti iz grada pre no što dođe u priliku da
razgovara sa Svetim K’Sarom… možda preko izaslanika Esombera ili
Ulbobega. K’Sar će morati da se suoči s važnijim stvarima, kao što je
problem duhovne krize. Pitanje udaje vaše kćeri takođe možemo rešiti, sa
određenom strankom.”
,,Oh, znam ja na šta ciljate, Krispane”, zacvrkuta Bathkametona. Mornu
je na svoj posredan način podsećao njegovo veličanstvo da bi Miluu Tal pod
hitno trebalo udati za princa Tajnta Indreda od Panovala; na taj bi način bilo
moguće sapeti Oldorando čvršćim religijskim vezama.
Krispan Mornu ničim ne stavi do znanja da je čuo kraljičinu primedbu.
„Šta ćete učiniti, vaše veličanstvo?”
„Oh, da, mislim da ću se okupati…”
Krispan Mornu izvadi neki koverat iz proreza na svom tamnom ogrtaču.
„Ovonedeljni izveštaj iz Matrasila nagoveštava da uskoro mogu iskrsnuti
različiti problemi. Undraid Čekić, pošast Mordriarta, umro je posle pada sa
hoksnija u toku okršaja. Dok je predstavljao pretnju za Borlien, u prestonici je
vladalo kakvo takvo jedinstvo. Sada kada je Undraid mrtav, a JandolAnganol
odsutan…” on pusti da rečenica ostane da visi u vazduhu i ironično se
nasmeši. „Ponudite JandolAnganolu jedan brzi brod, vaše veličanstvo… i dva
ako je potrebno… da se sa svojom fagorijanskom stražom vrati niz Valvoral
što je moguće pre kući. Mogao bi da prihvati. Ubedite ga da nismo u stanju da
kontrolišemo ovdašnju novonastalu situaciju, tako da ili će skloniti svoje
dragocene zveri ili će one biti masakrirane. Hvali se da je dorastao svakoj
situaciji. Pobrinućemo se da stvarno ode.”
Sajren Stand nabra čelo i stade da razmišlja.
„JandolAnganoI nikad neće poslušati jedan tako dobar savet ako mu ga ja
predložim. Neka to učine njegovi prijatelji.”
„Njegovi prijatelji?”
„Da, da, njegovi panovalanški prijatelji, Alam Esomber i onaj podli Guadl
Ulbobeg. Pozovite ih dok se ja razbludno budem kupao.” Obrativi se svojoj
ženi, on upita: „Želiš li da podeš i ti, draga, i da uživaš u tom razbludnom
prizoru?”
*
Svetina je krenula u akciju. Sa Avernusa su mogli da prate njeno
okupljanje. Oldorando je bio pun besposličara. Kakva nesreća je uvek bila
dobrodošla. Izišli su iz krčmi, u kojima su se bezopasno okupljali. Zaključali
su radnje i dohvatili motke. Ustali su sa svojih mesta ispred crkvi, gde su
prosili. Izbauljali su iz hostela, konačišta i sa svetih mesta. I to samo zato da
bi uzeli učešća u onome što se dešavalo ni ne pitajući o čemu je reč.
Neki hratok je rekao da su niža stvorenja od smrdljivaca. Te reči su
predstavljale ratni poklič. Gde je bio taj hratok? Možda je to onaj slanj koji
stoji tamo preko i razgovara…
Mnogi posmatrači sa Avernusa sa zadovoljstvom su gledali na te tuče i na
događaj koji je do njih doveo. Oni koji su dublje posmatrali stvari sagledali su
i njihov drugi vid. Koliko god je bio protivan zdravom razumu i primitivan,
ishod onoga što je započeo Sartorilrvrash imao je svog pandana na zemaljskoj
osmatračkoj stanici… ali tamo ga nikakva pobuna nije mogla rešiti.
„ Uverenje: nepostojanost. ” Tako je stajalo u raspravi „ 0 jednom
godišnjem dobu na Helikoniji koje traje duže od ljudskog života.” Verovanje
u tehnološki razvoj koje je i dovelo do izgradnje Avernusa, tokom pokolenja
postalo je zamka za one na njemu, isto kao što je i porast uverenja zvanog
Akhanabanizam postao zamka.
Utonuli u introspektivni kvijetizam, oni koji su upravljali Avernusom nisu
videli izlaza iz te zamke. Plašili su se promene koja im je bila najpotrebnija,
iako je njihov stav prema prljavcima koji su trčali ulicom Guske i avenijom
Vozen bio pokroviteljski, ti prljavci su imali nadu koji su oni daleko iznad
njih poricali. Zagrejan od tuče i pića, čovek u ulici Guske mogao je da
upotrebi svoje pesnice ili da viče ispred katedrale. Možda je bio zbunjen, ali
nije podnosio ispraznosti koju su podnosili savetnici među šesl porodica.
Uverenje: nestalnost. Bilo je istinito. Uverenje je uglavnom izumrlo na
Avernusu, ali je za sobom ostavilo očajanje.
Očajanje pojedinaca, ali ne i naroda. Još dok su stariji posmatrali te
događaje i umorno ih slali nazad na Zemlju, prizori pometnje koji kao da su
odslikavali njihovu vlastitu ispraznost, na slanici je počela da se stvara jedna
srčana frakcija.
Ta frakcija je već našla i ime za sebe: Aganiperi. Njeni članovi bili su
mladi i lakomisleni. Znali su da nema načina da se vrate na Zemlju ili da…
što je.nedavni primer Bilija Ksjao Pina zorno pokazao… žive na Helikoniji.
Ali Na Aganipu bi možda imali šanse. Izbegavajući sve prisutne kamere,
napunili su svoja skladišta i odabrali šatl koji bi mogli da podese da ih prebaci
na praznu planetu. U njihovim srcima postojala je nada isto onako snažna kao
i u svakom srcu u ulici Guske.
*
Veče je postalo malo hladnije. Došlo je do novog pomeranja tla, ali ono je
prošlo gotovo neprimećeno u vihoru sveopšteg uzbuđenja.
Smiren i osvežen posle kupanja i okrepljen jelom, kralj Sajren Stand bio
je spreman da primi Alama Esombera i postarijeg Guadl Ulbobega. Udobno
se smestio na kauč i pozvao ženu da stane iza njega kako bi ostavili utisak
skladnog para, pre no što je pozvao dvojicu muškaraca.
Prijem je protekao prema protokolu, a zatim je jedna robinja nasula vino u
čaše već napunjene lordriardskim ledom.
Guadl Ulbobeg je preko lakog ćarfrula zavezao sveštenički pojas.
Nevoljko je ušao i nimalo se nije obradovao kad je ugledao Krispana Mornua.
Osetio je da je njegov položaj nesiguran i to je pokazivao na svoj nervozni
način.
Alam Esomber je za razliku od njega bio neobično veseo. Besprekomo
odeven kao i uvek, prišao je kauču na kome je sedeo kralj i poljubio ruke
njihovim veličanstvima sa izrazom čoveka koji je imun na bakterije.
,,E pa, sire, baš ste nam priredili predstavu danas posle podne, kao što ste
i obećali. Čestitam. Kakav je govor samo održala ona stara ateistička skitnica!
Razume se, sumnja samo još više produbljuje našu veru. Svejedno, do kakvog
 je samo zabavnog preokreta došlo u sudbini gnusnog kralja JandolAnganola,
ljubitelja fagora, kome se još jutros sudilo, a večeras je on junački zaštitnik
božje dece.”
On se prijatno nasmeja i okrenu savetniku Mornuu kao da traži da ovaj da
sud o njegovoj razdraganosti.
„To je bogohuljenje”, reče Krispan Mornu svojim najcrnjim glasom.
Esomber klimnu, nasmejavši se. „Sada kada je Bog dobio novu definiciju,
sigurno ju je steklo i bogohuljenje? Na jučerašnju jeres, gospodine, danas se
gleda kao na ispravan put, kojim moramo koračati što brže možemo…”
„Nije mi jasno zašto ste toliko veseli” požali se Sajren Stand, „Ali
nameravam da iskoristim to vaše dobro raspoloženje. Želim obojicu da vas
zamolim za uslugu. Ženo, posluži ponovo vino.”
„Učinićemo sve što vaše veličanstvo naredi”, odvrati Guadl Ulbobeg
zabrinuta pogleda, dok je stezao čašu.
Kralj ustade sa kauča na kome je nehajno sedeo, pogladi se po stomaku i
reče, sa primesom kraljevske pompeznosti: „Opskrbićemo vas nečim čime
ćete moći da ubedite kralja JandolAnganola da smesta napusti naše
kraljevstvo, pre no što uvuče moju nedozrelu kćer Miluu Tal u brak.”
Esomber pogleda u Guadl Ulbobega. Ulbobeg u Esombera.
„Pa?” izusti kralj.
„Sire”, poče Esomber, i poče da uvija oko prsta loknu na vratu zbog čega
je morao da spusti pogled prema podu.
Guadl Ulbobeg pročisti grlo, a zatim to ponovi kao odjek. „Smem li se
usuditi da pitam vaše veličanstvo da li ste u skorije vreme videli vašu kćer?”
„Što se mene tiče, sire, ja sam gotovo potpuno u vlasti kralja Borliena”,
dodade Esomber i dalje se baveći loknom na vratu, „I to zahvaljujući svojoj
nesmotrenosti, sire. Nesmotrenosti… neoprostivoj nesmotrenosti… u vezi sa
kraljicom nad kraljicama. I tako kada je kralj Borliena danas posle podne
došao do nas, tražeći našu pomoć, osećali smo se obaveznim…”
Pošto je ostavio rečenicu da visi u vazduhu dok je on pomno ispitivao
izraz na licu Sajrena Standa, Ulbobeg nastavi sa izlaganjem.
„Pošto sam biskup kod Svetog K’Sara od Panovala, sire, te stoga”, reče
Guadl Ulbobeg, „ovlašten da u izvesnim crkvenim stvarima zamenim njegovu
svetost…”
„A kako se kod mene”, nastavi Esomber, Još bespravno nalazi dokument
o razvodu koji je potpisala bivša kraljica Mirdemlngaa, a koji je trebalo već
pre mnogo tenera da bude predat K’Saru, ili nekom od njegovih
predstavnika… izvinjavam se što sam upotrebio tu sada sramnu reč…”
„A kako nijedan od nas nije želeo”, nadoveza se Guadl Ulbobeg, nešto
Prijatnijim glasom, „da preoptereti njegovu Svetost sa suvišnim zaduženjima
tokom ove prijateljske posete bratskoj naciji…”
..Kada će biti spornijih stvari…”
„Niti da vašem veličanstvu stvara neprilike sa…”
»Dosta! povika Sajren Stand. „Pređite na stvar, vas dvojica! Dosta
otezanja!”
»Isto to smo i nas dvojica rekli sebi pre nekoliko časova”, složi se Esom
er uz svoj najslađi osmeh. „Dosta otezanja… odlično rečeno, vaše
veličanstvo… I tako, uz ovlaštenja koja su nam dali oni iznad svih nas,
blagoslovili smo brak između JandolAnganola i vaše prelepe kćeri Milue Tal.
Služba je bila jednostavna, ali ganutljiva, i žao nam je što vaša veličanstva
nisu bila prisutna.”
Njegovo veličanstvo pade sa kauča, šeprtljavo ustade i zagrme.
„Oni su bili venčani?“
„Ne, vaše veličanstvo, oni jesu venčani”, odvrati Guadl Ulbobeg. „Ja sam
obavio tu ceremoniju i čuo njihove zakletve upućene Njegovoj Svetosti in
absentia.”
„A ja sam bio svedok i predao prsten”, reče Esomber. „Bili su prisutni i
neki kapetani kralja Borliena. Ali nijedan fagor. Kunem se.
„Venčali su se?” ponovi Sajren Stand, divlje sevajući očima unaokoo.
Zatim se sruši u ženino naručje.
„Obojica bismo želeli da čestitamo vašim veličanstvima”, ljubazno reče
Esomber. „Ubeđeni smo da će se srećni par lepo slagati.”
*
Bilo je veče narednog dana. Izmaglice je nestalo pred zalazak sunca i na
istočnom nebu videle su se zvezde. Tragovi veličanstvenog zalaska Frejra još
su bili vidljivi na zapadnom delu neba. Nije bilo ni daška vetra. Potresi tla su
učestali.
Njegova Svetost K’Sar Kilandar IX stigao je u Oldorando u podne.
Kilandar je bio veoma star čovek sa dugom belom kosom, tako da je odmah
otišao u krevet čim je stigao u palatu kako bi se oporavio od puta. Dok je
ležao, razni službenici, a na kraju i kralj Sajren Stand, dolazili su i uz
grozničava izvinjavanja obaveštavali starca o religijskim neredima koje će
zateći u oldorandskom kraljevstvu.
Njegova Svetost ih je sve saslušala. Mudro je izjavio da će održati
naročitu službu u vreme zalaska Frejra… ne u Domu već u kapeli palate…
tokom koje će se obratiti okupljenima i razrešiti sve njihove sumnje.
Ponižavajuće glasine da su dvobridaši drevna, superiorna rasa, biće
razotkrivene kao potpuna neistina. Glas ateista nikada neće odneti prevagu
dok je snage u njegovom ostarelom telu.
Ta služba je upravo počela. Stari K’Sar govorio je otmenim glasom.
Gotovo svi su bili prisutni.
Sem dvoje koji su bili zajedno u belom paviljonu u parku Zviždača.
Kralj JandolAnganol upravo je završio molitvu i šibanje zbog kajanja i iz
zahvalnosti, i prao je krv sa leđa dok mu je rob sipao toplu izvorsku vodu iz
krčaga.
„Kako možeš da činiš nešto tako okrutno, mužu moj?” uzviknu Milua Tal,
iznenada ušavši. Bila je bosa i odevena u prozirni beli satara ogrtač. „Od čega
smo sazdani nego od mesa? Od čega bi ti drugog želeo da si sazdan?”
Postoji razlika između duha i tela, a mi treba da smo svesni i jednog i
drugog. Neću od tebe tražiti da upražnjavaš te rituale, mada moraš uvažavati
moje religijske sklonosti.”
„Ali tvoje telo mi je drago. Sada je ono i moje, i ako ga budeš i dalje
mučio, ubiću te. Sešću ti na lice dok budeš spavao i ugušiću te!” Ona ga
zagrli, pripijajući se uz njega dok joj odora nije postala sasvim mokra. On
udalji roba i poče da je ljubi i mazi.
„Volim tvoje mlado telo, ali odlučio sam da te telesno ne upoznam pre
tvog desetog rođendana.”
„Oh, ne, Jane! To je tek za pet tenera! Nisam ja neka krhka stvarčica…
lako te mogu primiti, uverićeš se.” Ona priljubi svoje cvetno lice uz njegovo.
*
„Pet tenera nije tako mnogo, i ništa nam neće biti ako sačekamo.” Ona se
baci na njega i obori ga na krevet, otimajući se i uvijajući u njegovom
zagrljaju, divlje se smejući dok je to radila.
„Neću da čekam, neću da čekam! Znam sve o tome kakva žena treba da
bude i šta žena treba da radi, i biću tvoja žena u svemu.”
Počeše pomamno da se ljube. Zatim je on, smejući se, odgumu. „Ti mala
veštice, dragulju, cvetiću. Sačekaćemo da okolnosti budu povoljnije i dok ne
sklopim neku vrstu primirja s tvojim roditeljima.”
 „Ali sadašnja vremena su teška”, zavapi ona.
Da bi joj skrenuo pažnju, on reče: „Čuj, imam mali svadbeni poklon za
tebe. To je gotovo sve što ovde posedujem. Zatrpaću te poklonima kada se
vratimo kući u Matrasil.”
Iz tunike izvadi merač vremena sa tri brojčanika i pruži joj ga.
Na brojčanicima je stajalo:
07:31:15 18:21:90 19:24:40
Milua Tal ga uze sa razočaranim izrazom lica. Pokuša da ga stavi na čelo,
ali krajevi nisu bili dovoljno dugački da bi se spojili na temenu. „Gde bi
trebalo da ga nosim?”
„Probaj kao narukvicu?”
„Možda. Pa, hvala ti. Staviću ga kasnije.” Ona baci sat na pod, zatim
jednim iznenadnim pokretom skide vlažnu odoru.
„Sada možeš da me pogledaš i uveriš se da li ćeš dobiti valjanu robu.”
On poče da se moli, ali nikako nije mogao da sklopi oči dok se igrala po
sobi. Izazovno mu se smešila, primetivši u njegovim očima buđenje kmira.
On potrča k njoj, ščepa je i odnese do kreveta.
„E pa dobro, slatka moja Milua Tal. Ovog trenutka počinje naš bračni
život.”
Više od jednog sata kasnije, iz zanosa ih prenu snažan potres. Drvena
grada oko njih zaškripa, a mala lampa nađe se na podu. Krevet zazveketa. Oni
skočiše, nagi i osetiše da i pod podrhtava.
„Da iziđemo?” upita ona. „Park malo poskakuje, zar ne?”
„Samo čas.”
Podrhtavaje nije dugo prestalo. Psi su zavijali u gradu. A onda se sve
završilo i zavladala je mrtva tišina.
U toj tišini, u kraljevoj glavi su se rojile misli kao mušice. Mislio je na
zakletve koje je dao… i sve ih odreda prekršio. O ljudima koje je voleo… i
sve ih izdao. O nadama… pokopanim. Nigde u ovom miru koji je svuda
vladao nije mogao da pronađe utehu, pa čak ni u znojavom ljudskom telu koje
je ležalo pored njegovog.
Njegov olovni pogled prikova se za predmet ispušten na rogoznu
prostirku na podu. Bio je to merač vremena čiji je vlasnik nekada bio
BilišOpin, proizvod nepoznate nauke koji je pronašao put da ga prati kroz
tenere njegovog pada.
 Uz iznenadni besni poklič, on skoči i zavitla merač vremena kroz prozor
koji je gledao prema severu. Stajao je nag, zureći napolje, kao da izaziva tu
stvar da mu se vrati u šaku.
Posle trenutnog straha, Milua Tal mu se pridruži, položivši šaku na
njegovo rame. Bez ijedne reči nagnuše se kroz prozor da udahnu malo
svežijeg vazduha. Na severu se nazirala zlokobna bela svetlost, koja je
oivičavala obzorje i drveće. U njenom središtu bučno su poskakivale munje.
„Tvorca mu, šta se to dešava?” upita JandolAnganol, ščepavši vitka
ramena svoje mlade.
„Ne uzbuđuj se, Jane. To su svetla zemljotresa… uskoro će nestati. Često
ih viđamo posle naročito jakih potresa. To je neka vrsta noćne duge.”
„Nije li nekako suviše tiho?” Shvatio je da ne čuje Fagorijansku stražu u
okolini, i iznenada ga obuze nemir.
„Čujem nešto.” Ona iznenada otrča do naspramnog prozora i vrisnu.
„Jandole! Pogledaj! Palata!”
On dotrča do nje i pogleda napolje. Na suprotnoj strani trga LojlBrajden,
gorela je palata. Celokupno drveno pročelje bilo je u plamenu, dok su se
oblaci dima kotrljali prema zvezdama.
„Mora da je potres izazvao požar. Hajde da vidimo možemo li išta
pomoći… brzo, brzo, jadna moja mot!” Vrištala je svojim golubijim glasom.
Zgranuti, njih dvoje se obukoše i istrčaše napolje. U parku nije bilo
fagora, ali, kada su prešli preko trga, ugledali su ih.
Prva fagorijanska stajala je naoružana, zureći u palatu u plamenu,
čuvajući je. Bez ijednog pokreta posmatrali su kako plamen sve više osvaja
građevinu. Ljudi iz grada stajali su malo dalje, bespomoćno zureći, dok su ih
fagori držali na odstojanju.
JandolAnganol krenu s namerom da prođe kroz redove fagora, ali jedan
od njih podiže koplje i prepreči mu put Major fagora Ght Mlark Čzarn
pozdravi svog vođu i reče:
»Vi ne smeti ići više blizu, sire, zbog opasnost. Mi smo napravili
donošenje plamena svim sinovima Frejra u tok crkvi ispod tla. Znanje stiglo u
naše harmje da će zli kralj i crkve-kralj doneti smrt svim slugama vašim iz
ove straže.”
„Niste dobili naređenje.” Jedva je uspeo da izusti. „Pogubili ste
Akhanabu… boga napravljenog prema vašem liku.”
Stvorenje ispred njega sa dubokim skarletnim očima prinese svoju
troprstu šaku lobanji. „Naređenja su se stvorila u našim harnejima. Stigla iz
davnih vremena. Jednom, ova palata je drevni Hrm-Bhrd Jdok.. Dalje se
kaže…”
„Pogubili ste K’Sara, Akhanabu… sve… sve…” Jedva da je mogao da
čuje šta je dvobridaš govorio, od Milue Tal koja ga je držala za ruku i vrištala
iz sveg glasa. „Moja mot, moja mot, jadna moja mot!”
„Hrm-Bhrd Jdok nekada drevno mesto rase dvobridaša. Ne dati ga
sinovima Frejra.”
Nije razumeo. On gurnu njeno koplje i isuka mač. „Pusti me da prođem,
majore Čzarn, ili ću te ubiti.”
1 sam je znao koliko je ta pretnja beskorisna. Čzarn samo reče: „Ne proći,
sire.”
„Ti si bog vatre, Jane… naredi joj ga zgasne!” Dok je kreštala poput
papagaja, grebla ga je po telu, ali on se nije ni pomerio. Čzarn je nameravala
da nešto objasni i hrvala se s rečima pre no što je uspela da kaže: „Drevno
mesto Hrm-Bhrd Jdok dobro mesto, sire. Vazdušne oktave napravile pesmu.
Pre sinova Frejra bilo nijednog na Hrl-Ikor Jaru. U drevna vremena TSen-
Hra.”
„Ali ovo se dešava sada, sada! Živimo i umiremo u sadašnjosti, Gilota!”
Pokušao je da natera sebe da udari ali nije bio u stanju, uprkos vrištanju
devojke pored njega. Napustila ga je volja. Plamenovi su buktali u zenicama
njegovih skupljenih očiju.
Fagor jogunasto nastavi da objašnjava, kao da je automat.
„Dvobridaši ovde, sire, pre sinova Frejra. Pre no što Frejr pušta rđavu
svetlost. Pre no što TSen Hr ide, sire. Stari gresi, sire.”
Ili je možda samo rekla „stare stvari”. Usled besa plamena nije dobro čuo.
Uz tresak se sruši deo palate, a stub vatre suknu ka noćnom nebu. Stubovi
počeše da padaju po trgu.
Gomila složno zavika i povuče se nazad. Među posmatračima bila je i
Abat Vasidol; držala je pod ruku nekog gospodina iz sibomalske ambasade
dok su se svi podvlačili pred toplotom.
“Sveti K’Sar… sve je uništeno”, povika s bolom JandolAnganoI. Milua
Tal sakri lice u odeću JandolAnganola i zaplaka. „Sve je uništeno… sve je
uništeno.
Nije ni pokušao da uteši devojku ili da je odgurne. Nije mu ništa značila.
Plamen je proždirao njegov duh. U tom holokaustu nestajala su njegova
nadanja… nadanja koja će vatra ispuniti. Mogao bi biti gospodar Oldoranda i
Borliena, ali u tom neprekidnom menjanju stvari u njihove suprotnosti, toj
kaznenoj emantriodormiji koja je boga pretvorila u fagora, više nije čeznuo za
time da bude gospodar.
Njegovi fagori su mu doneli pobedu, u kojoj je jasno sagledavao svoj
poraz. Misli mu odleteše do MirdemIngale: ali njeno i njegovo leto je prošlo,
a ova velika lomača, na kojoj su goreli njegovi neprijatelji, predstavljala je
njegov jesenji svetionik.
„Sve je uništeno”, reče on glasno.
Ali kroz redove Prve fagorijanske straže prema njima krenu kao da je u
šetnji, jedna prilika, i stiže upravo na vreme da primeti: „Ne baš sve, drago mi
je što mogu to da kažem.”
Uprkos nastojanju da se ponaša uobičajeno nonšalantno, Esomberovo lice
bilo je bledo i vidno je drhtao.
„Kako nikada nisam štovao Svemoćnog prevelikim žarom, bez obzira da
li je čovek ili fagor, poštedeo sam sebe K’Sarovog predavanja na tu temu. Ta
moja odluka pokazala se kao neverovatno srećna. Neka vam ovo bude pouka,
vaše veličanstvo, da u budućnosti ređe odlazite u crkvu.”
Milua Tal besno podiže pogled i reče: „Zašto ne pobegneš? Moji roditelji
su tamo unutra.”
„Moraćete da naučite da postupate u skladu sa okolnostima kao vaš muž
koji za sebe tvrdi da im je uvek dorastao. Ako vaših roditelja više nema… a
čini mi se da ste što se toga tiče sasvim u pravu… smem li prvi da vam
čestitam što ste postali kraljica i Borliena i Oldoranda.
Nadam se da ćete me unaprediti, jer sam odigrao glavnu ulogu u
sklapanju vašeg tajnog braka. Možda nikada neću postati K’Sar, ali oboje
znate da su moji saveti dobri. Veseo sam po prirodi, čak i u vremenu nedaća
kao što je ovo.”
JandolAnganol odmahnu glavom. On uhvati Miluu Tal za ramena i poče
da je gura odatle.
„Ne možemo ništa učiniti. Ako ubijemo jednog ili dva fagora ništa
nećemo postići. Čekaćemo da svane. U Esomberovom cinizmu ima i nešto
istine.”
„Cinizmu?” upita tiho Esomber. „Zar vaše zveri ne čine isto ono što ste vi
učinili Mirdolatorima? Zar nema cinizma u tome što se vi time koristite? Vaše
zveri su vas učinile kraljem Oldoranda.”
Na kraljevom licu ogledalo se nešto što Esomber nije mogao da podnese.
„Ako je celi dvor zbrisan, šta mi drugo preostaje nego da ostanem, obavim
svoju dužnost, postaram se da se upravljanje kraljevstvom legalno nastavi u
ime Milue Tal? Hoću li uživati u tom zadatku Esombere?”
„Pretpostavljam da ćete se povinovati okolnostima. Kao i ja. Šta je to
radost?”
Krenuše dalje; princeza je nesigurno hodala i bila joj je potrebna pomoć.
Posle izvesnog vremena kralj reče: „Inače će nastupiti anarhija… ili će se
ovde naći Panoval. Bez obzira da li je to povod za radost ili plač, izgleda da
nam se ukazala prilika da ujedinimo naša dva kraljevstva, da postanemo jači i
odupremo se neprijateljima.”
„Uvek ti neprijatelji!” povika Milua Tal svom bogu koji ju je izneverio.
JandolAnganol se okrenu ka Esomberu sa izrazom krajnje neverice. „I
sam K’Sar je nestao. K’Sar…”
„Da, zakazala je božanska intervencija. Ali imam i jednu dobru vest za
vas. Kralj Sajren Stand možda neće ući u istoriju kao najmudriji monarh, ali
dobio je nagon velikodušnosti pre no što je nestao. Verovatno je za to
zaslužna majka vaše kraljice. Njegovo veličanstvo nije moglo da dozvoli da
za stomak obese sina njegovog novog zeta, pa ga je oslobodio pre oko jednog
sata. Možda je to neka vrsta svadbenog poklona…”
„Oslobodio je Robajdaja?” Istog časa se razvedrio.
Srušio se još jedan deo palate. Visoki drveni stubovi goreli su poput
sveća. Nadolazilo je sve više i više građana Oldoranda da u tišini posmatraju
plamen, svesni da nikada više neće biti svedoci jedne ovakve noći. Mnogi od
njih su u svom sujeverju u ovome videli davno proreknut smak sveta.
„Video sam momka slobodnog. Divljeg kao i uvek. Još više divljeg nego
pre. Najbolje bi ga bilo uporediti sa odapetom strelom.”
Sa JandolAnganolovih usana ote se mrmor. „Jadan momak, zašto nije
došao kod mene? Nadao sam se da je konačno prestao da me mrzi…” „Sada
već sigurno čeka na red da poljubi rane mrtvog Sartorilrvrasha… što
predstavlja najnehigijenskiji način zabave koji sam ikada video.” „Zašto Roba
nije došao kod mene…”
Nije znao odgovor, ali ga je JandolAnganol mogao naslutiti: bio je
sakriven u paviljonu sa Miluom Tal. Proći će mnogi teneri pre no što će
posledice današnjeg dana moći da se opravdaju u potpunosti, a on će sve to
vreme morati s njima da živi.
Kao odjek njegovi misli, Aiam Esomber reče: „Smem li da upitam šta
ćete učiniti sa svojom slavnom fagorijanskom stražom, koja je počinila ovo
zlodelo?”
 Kralj ga prostreli pogledom i nastavi da se udaljava od vatre. „Možda ćete
mi vi reći kako čovečanstvo da reši problem fagora”, reče.
 IZASLANIK

Vojnici sa Dobre nade i Jedinstva iskrcali su se na borliensku obalu i
marširajući krenuli na zapad prema Gravabagalinienu pod vodstvom Ia
Pasharitida.
Tokom napredovanja, Pasharitid je sakupljao vesti o prevratu koji se
spremao u Matrasilu. Kada je narod svario vest o masakru Mirdolatora kod
njega je počela lagano da se budi savest; kralj neće biti baš radosno dočekan
kada se vrati.
U Pasharitidovim harnejima rodila se shema u koju je svom dušom
verovao kao da je već postala stvarnost. Uzeće kraljicu nad kraljicama;
osvojiće i Gravabagalinien i nju. Matrasil će je rado prihvatiti za kraljicu. On
će vladati kao njen suprug; nije bio naročito ambiciozan kada je politika bila u
pitanju. Završiće se bežanje, razočaranja, sramote, biće gotovo s njegovom
prošlošću. Jedan mali vojni poduhvat i sve što je želeo biće njegovo.
Prethodnica ga je obavestila o grudobranima oko palate. Napao je pri
izlasku Bataliksa, dok je izmaglica prekrivala tlo. Njegovi ljudi sa puškama
napredovali su u parovima, držeći ih na gotovs, dok su ih kopljanici štitili.
Iza zaklona vijorila se bela zastava. Jedna zdepasta prilika obazrivo iziđe
na otvoreno. Pasharitid dade znak svojim vojnicima da stanu, pa sam nastavi
dalje. Bio je svestan svoje hrabrosti, svog uspravnog držanja. Svakim delićem
svoga tela osećao se kao osvajač.
Zdepasti čovek priđe. Obojica stadoše kada su se našli na udaljenosti
koplja jedan od drugoga.
Bardol KaraBansiti progovori. Upitao je zašto vojnici marširaju na palatu
koju nema ko da brani.
Na to mu lo Pasharitid bahato odvrati da je on častan čovek. Traži samo
da se kraljica MirdemIngala preda, posle čega će u miru napustiti palatu.
KaraBansiti napravi sveti krug na svom čelu i glasno šmrknu. Alas, poče
on, kraljica nad kraljicama je mrtva, pogodila ju je strela koju je odapeo agent
njenog bivšeg muža, kralja JandolAnganola.
Pasharitida ove reči razbesneše jer im nije poverovao.
 „Uverite se i sami”, reče mu KaraBansiti.
On pokaza prema moru, mutnom pri svetlosti u zoru. Ljudi su upravo
puštali u vodu pogrebnu barku.
Pasharitid je to video sopstvenim očima. On ostavi svoje vojnike i otrča
prema plaži. Četiri čoveka sa oborenim glavama nosili su mrtvačku nosiljku
na kojoj je pod slojevima belog muslina ležalo telo. Rub muslina vijorio se na
sve jačem povetarcu. Na telo je bio položen venac od cveća. Jedna starica
kojoj su dlake rasle iz madeža na obrazu stajala je plačući nadomak vode.
Četiri muškarca odnela su s poštovanjem mrtvačku nosiljku na belu
karavelu, Vajabarskog molitelja; probijeni brodski bokovi bili su popravljeni
za ovo poslednje putovanje bez živih. Položiše nosiljku ispod jarbola i
povukoše se.
SkalBar, stari kraljičin majordomo odeven u crno, kroči na brod noseći
zapaljenu baklju. Duboko se pokloni telu umotanom u mrtvački pokrov.
Zatim potpali grmasto drveće nagomilano na palubi.
Kada je vatra zahvatila brod on lagano krenu iz zaliva nošen povoljnim
vetrom. Dim se valjao iznad vode poput raspuštene kose.
Pasharitid baci šlem na pesak, divlje povikavši svojim ljudima.
„Na kolena, hratoci jedni! Kleknite i pomolite se Azoiaksisu za dušu ove
prelepe dame. Kraljica je mrtva, oh, kraljica nad kraljicama je mrtva!”
KaraBansiti bi se s vremena na vreme nasmešio dok je na hoksniju jahao
nazad svojoj ženi u Otasol. Bio je on mudar momak; njegovo je lukavstvo
upalilo; zaustavio je Pasharitidov pohod. Na malom prstu desne šake, nosio je
kraljičin poklon, prsten sa morsko-plavim kamenom.
Kraljica je napustila Gravabagalinien svega nekoliko časova pre
Pasharitidovog dolaska. S njom je pošao njen general, njegova sestra,
princeza Tatro šačica sledbenika. Uputili su se na severoistok, preko plodnog
borlienskog lapora, prema Matrasilu.
Celim putem seljaci su izlazili iz svojih koliba, muškarci, žene i deca i
blagosiljali MirdemIngalu. I oni najsiromašniji trudili su se da nahrane njenu
družinu i pomognu joj na svaki mogući način.
Kraljičino srce bilo je puno. Ali to nije bilo ono isto srce od ranije; u
njemu više nije plamtela vatra ljubavi. Možda će vremenom prihvatiti
Tolram- Ketineta. To ostaje da se vidi. Prvo je morala da pronađe sina i uteši
ga. Posle toga moći će da odredi budućnost.
Pasharitid je dugo ostao na obali. Krdo jelena spustilo se na plažu i počelo
da se gosti duž linije koju je za sobom ostavila plima, ne obraćajući pažnju na
njega.
Pogrebni brod isplovio je na pučinu, noseći telo služavke koja je umrla od
povreda zadobjjenih kada je palo burence s barutom. Plamenovi su se dizali
pravo uvis, a dim je podlegao po talasima. Do Pasharitidovih ušiju dopre
pucanje drvene grade.
Plakao je, cepao tuniku i razmišljao o stvarima koje se nikada neće
dogoditi. Kleknuo je na pesak, oplakujući jednu buduću smrt.
Morske životinje kružile su izvesno vreme oko zapaljenog trupa, a onda
se udaljile. Napustile su priobalne vode i krenule ka dubinama. Krećući se u
dobro organizovanim legijama, plivale su prema mestima kojima nijedan
čovek još nije plovio, da bi se sjedinile sa divljinom Helikonije.
*
Prođoše godine. Pripadnici tog plahovitog pokolenja nestali su jedan po
jedan… Mnogo vremena pošto je kraljica nestala sa lica zemlje, mnogo onog
što je kod nje bilo besmrtno prevalilo je neizmerne struje prostora i bilo
primljeno na Zemlji. Tamo su te osobine i njeno lice ponovo oživeli. Njene
patnje, radosti, neuspesi, vrline… sve je još jednom oživelo za narode
Zemlje¨.
A na Helikoniji su ubrzo izbledele sve uspomene na kraljicu, kao što se
talasi gube na plaži.
*
T’Sen-Hr sijao je u visini. Mesečeva svetlost bila je plava. Čak i danju
kada se Bataliksova svetlost probijala kroz hladnu maglu, dnevna svetlost bila
je plava.
Sve je savršeno odgovaralo rasi dvobridaša. Temperatura je bila niska.
Visoko su podizali rogove i nigde nisu žurili. Živeli su medu tropskim
planinama i šumama hespagoratskog poluostrva Pegovin. Živeli su u miru
jedni s drugima. Dok su kržljavi mladunci lagano odrastali u mlade krege, a
potom dostizali zrelu dob, a njihovo krzno postajalo je sve gušće i crnje.
Ispod tog bezobličnog krznenog pokrivača krila se ogromna snaga. Bacali su
grubo zaoštrena koplja kojima su mogli da ubiju sa razdaljine od stotinu jardi.
Tim oružjem ubijali su one koji bi povredili njihovu teritoriju.
Negovali su i neke umetnosti. Vatra je bila njihov okovani i pripitomljeni
mezimac. Putovali su sa svim što su imali na ramenima; skupine fagora mogle
su se videti kako se povremeno spuštaju do obale gde su hvatali ribu u zamke,
sa vatrom zapaljenom u izdubljenom kamenju pričvršćenom za njihova široka
ramena.
 Razumeli su se i u spravljanje bronze. Od tog metala su pravili ukrase za
sebe; topao sjaj bronze mogao se primetiti oko ognjišta koja su se pušila u
planinskim pećinama. Dovoljno su savladali grnčariju da prave lonce
spiralnog oblika, često složenog izgleda, oblikovane da podsećaju na plodove
voća koje su jeli. Grubo izrađeno sukno kojim su pokrivali telo tkali su od
trske i puzavica. Imali su dar govora. Staluni i gilote išli su zajedno u lov ili
su zajedno gajili kržljavo povrće na raskrčenim površinama. Muškarci i žene
se nisu svađali.
Dvobridaši su držali životinje-ljubimce. Asokini su živeli s njima kao
paraziti i služili im kao lovački psi. Drugi su im bili od manje koristi; praštali
su Drugima sitne krađe radi zabave koju su im priređivali njihovi lakrdijaši.
Kada bi Bataliks zašao i svetlost napustila taj hladni svet, dvobridaši bi
utonili u ravnodušan san. Spavali su smerno poput stoke, pogledavši tamo gde
su se zatekli. Isključili bi se. Nikakvi sni nisu pohodili njihove izdužene
lobanje za vreme mirnih noćnih časova.
Samo kada bi mesec TSen-Hr bio pun, oni su se parili i lovili umesto da
spavaju. To je bilo njihovo vreme za zabavu. Ubijali bi svaku životinju na
koju bi naišli, svaku pticu, svakog drugog dvobridaša. Razlog za to ubijanje
nije postojao; ubijali su jer je to bio njihov način života.
Danju, neki od njih, naročito oni koji su živeli na jugu, lovili su
flamberge. Taj prostrani kontinent, južni polarni kontinent Hespagorata, bio je
naseljen milionima grla flamberga. Sa flamberzima su odlazili rojevi muva.
Sa rojevima muva dolazile su i žute muve. Tako su fagori ubijali flamberge,
masakrirali ih pojedinačno ili u velikom broju, ubijali predvodnike stada,
ubijali noseće ženke i druge, mlade, pokušavali su da ispune svet njihovim
leševima.
Flamberzi se nikada nisu plašili da se upute na sever preko nizina
poluostrva Pegovin. Dvobridaši se nikada nisu umorili od ubijanja. Godine su
dolazile i prolaile, isto kao i vekovi, a velika krda su i dalje jurišala na
neumorna koplja. Oni nisu imali istoriju, sem istorije ovog neprestanog
ubijanja.
Za vreme punog meseca su se i parili: godinu dana kasnije, ponovo za
vreme punog meseca rađali bi se mladunci. Kržijavci su lagano odrastali. Sve
je bilo sporo, kao da im je i za otkucaje srca bilo potrebno dosta vremena,
tako da je lagani beli disk meseca potonuo u maglu na obzorju, sve je bilo kao
onda kada se on izdigao iz istih tih magli. Fagorima je upravaljao taj spori
tempo; pojam vremena nije dopirao do njihovi bledih hameja.
Njihovi ljubimci su umirali. Kada bi umro koji Drugi, njegovo telo je
obično bilo odloženo negde u stranu ili izbačeno izvan logora da posluži kao
hrana lešinarima. Veliki crni fagor nije poznavao smrt: smrt im je isto značila
koliko i vreme. Što su više starili, pokreti su im postajali sve sporiji. Iako su
ostajali u okviru svojih neodređeno podeljenih porodica, polako su se
izdvajali. Iz godine u godinu, njihove sposobnosti postajale su sve
ograničenije. Dar govora su rano gubili. Na kraju su gubili i sposobnost
kretanja.
Tada bi pleme iskazivalo sposobnost da o nekome brine. Nisu se brinuli o
pojedincima, već samo o svojim potomcima i onima koje bi pritisle godine. Ti
isluženi fagori sklanjani su na bezbedna mesta, postajali predmet obožavanja
koji su iznosili prilikom ceremonija, kao, na primer, kada se spremao napad
na susedno pleme.
Poput otelotvorenja laganog proticanja vremena, ostareli fagori prelazili
su onu senkovitu granicu koja odvaja život od drugih stanja sasvim
neprimetno. Vreme se ledilo u njihovom edru. Smanjivali su se, i posle
mnogo godina postajali puki keratinski odrazi prilika kakve su nekada bili.
Čak i tada, treptaji postojanja ne bi se sasvim gubili. Obraćali su im se za
savet. I dalje su učestvovali u životu zajednice. Tek kada bi se raspali moglo
se reći da ih je posetila konačnost: a o mnogima su se tako nežno brinuli da su
poživeli vekovima.
Ovaj sumračan način života dugo se nastavljao. Leto i zima donosili su
tek neznatne promene tom ispupčenom ostrvu koje se protezalo gotovo do
ekvatora. Zimi su se na drugim mestima mora smrzavala; na ostrvu, visoko u
planinama, i dole u nizinama bez šuma, zadržao se neizmenjen letargični raj
tokom mnogih, mnogih tenera, mnogih tenera i mnogo eona.
Rasa dvobridaša nije spremno dočekivala promene. Nepoznata zvezda…
nenajavljena i besprimema zvezda… bila je jedna sjajna tačka mnogo pre no
što je ušla u proračune zajednica.
Na prve fagore sa belim krznom koji su se pojavili nisu obraćali pažnju.
Većina ih je stigla do zrelog doba. Rađali su bele mladunče. Tek tada su
proterani. Prognani su živeli duž tužnih obala mora Kovas, hraneći se
iguanama. Njihovi pripitomljeni Drugi jahali su im na leđima, povremeno
bacajući busene suvog morskog rastinja u pokretne domove.
Fagori i Drugi mogli su se videti u suton kako se izgubljeno kreću duž
obale ka istoku, noseći na ramenima plamen i dim. Iz godine u godinu beli
fagori postajali su sve brojniji, a proterivanje na istok sve učestalije.
Obeležavali su put kamenim stubovima, možda u nadi da će se jednog dana
vratiti kući. Ali do tog povratka nikada neće doći.
Umesto toga, kancerogena zvezda na nebu postajala je sve sjajnija,
pomračivši sve ostale zvezde dok, poput TSen-Hra, nije noću počela da baca
senku. Tada je rasa dvobridaša, posle mnogih savetovanja sa starcima u
teteru, nadenula toj novoj zvezdi ime: Frehir, što znači strah.
Iz pokolenja u pokolenje, veličina te zvezde koje su se plašili nije se
menjala. I iz pokolenja u pokolenje broj belih fagora mutanata rastao je duž
obale Hespagorata. Na zapad od poluostrva Pegovin, zaustavile su ih turobne
močvare zemlje koja je kasnije postala poznata kao Dimariam. Krenuvši na
istok lagano su preplavili alpske predele Troše da bi posle dve hiljade milja,
stigli do Kadmerske prevlake. Sve su to postigli zahvaljujući svojo odlučnosti
lišenoj duha, osobenoj za rasu dvobridaša.
Prešavši preko prevlake, raširivši se po Rađanu, zašli su u predele čija je
klima dosta podsećala na pegovinsku. Neki su se tu nastanili; oni koji su stigli
kasnije, otišli su dalje. Duž celog puta podizali su kamene stubove, da bi
označili zdrave vazdušne oktave koje vode nazad do postojbine njihovih
predaka.
Došlo je vreme katastrofe. Ostarelu zvezdu Bataliks, sa njenim tovarom
planeta, zarobila je zvezda koje su se plašili, mlada, besna, koja je prostor oko
sebe ispunjavala zračenjem. Ta zvezda-strah imala je i svoj slabijeg sadruga.
U kosmičkim previranjima koja su nastupila kada su nastajale nove orbite,
slabiji sadrug je izgubljen. Odjurio je u novom pravcu, odnevši ša sobom
jednu od Bataliksovih planeta i Helikonjjin mesec, TSen-Hr. Sem Bataliksa
našao se u podređenom položaju u odnosu na zvezdu-strah i nateran je da
kruži oko nje. To je bila ta katastrofa, koja nikada neće biti izbrisana iz harnija
rase dvobridaša.
U previranjima koja su usledila i koja su zadesila planetu, drevnu
prevlaku preko Kadmerskog tesnaca uništili su podivljali vetrovi i plime
Prekinuta je veza između Hespagorata i Kampanlata.
Za vreme tih pramena, promenili su se i Drugi. Drugi su bili sitniji od
onih koji su se brinuli o njima, ali zato mnogo bistriji, sa umom koji se lakše
prilagođavao promenama. Njihovim proterivanjem iz Pegovina izmenio se i
odnos fagora prema njima: nisu ih više smatrali samo za ljubimce čija je
dužnost da im razvedre dan, već se od njih tražilo da pronalaze hranu za
zajednicu.
Do revolucije je došlo slučajno.
Jedna skupina Drugih skupljala je hranu u zalivu na obali Radada kada ih
je plima odsekla od ostalih. Privremeno su se nasukali na ostrvu čija je laguna
bila puna uljne ribe. Uljna riba je predstavljala jednu od manifestacija
ekologije koja se menja; u morima ih je bilo na milione. Drugi su ostali da se
pogoste.
 Kasnije, pošto su se njihovi čuvari izgubili, krenuli su svojim putem
prema severozapadu u gotovo pustinjsku zemlju koju su nazvali Ponpt. Tu je
osnovano Deset Plemena ili Ol Onet. Konačno, njihov uveliko modifikovan
oblik jezika dvobridaša, koji je postao poznat kao Olonet, raširio se po celom
Kampanlatu. Ali do toga je došlo tek pošto je prošlo mnogo vekova preko te
divljine koja je počela da se razvija.
Drugi su se sami usavršavali. Deset Plemena raspalo se u njih mnogo.
Brzo su se prilagođavali novim uslovima u kojima bi se našli. Neka plemena
se nikada nisu nigde nastanila i stalno su lutala novim kontinentom. Njihovi
veliki neprijatelji bili su fagori, koje su oni svejedno smatrali za bogove.
Takve obmane… takve težnje… predstavljale su sastavni deo njihovog živog
odgovaranja na svet u kome su otkrili sami sebe. Radovali su se, lovili,
množili, a novo sunce ih je grejalo.
Kada je nastupila prva Velika zima, kada se prvo uskomešano leto
povuklo pred zimom, i sneg znao da pada mesecima, eotemporalnim
umovima mora da se činilo da sve opet postaje normalno. Bilo je to razdoblje
u kome je Deset Plemena stavljeno na probu: pošto su genetski bili
prolagodljivi, njihov budući opstanak zavisio je od stepena uspeha sa kojim
su odoleli vekovima apastrona, dok je Bataliks puzao kroz najsporije delove
svoje nove orbite. Ona plemena koja su se najbolje prilagodila, naredno
proleće dočekala su sa novim samopouzdanjem. Prerasli su u ljude.
Muškarci i žene radovali su se novim veštinama. Osećali su da svet i
budućnost pripadaju njima. Pa ipak bilo je trenutaka kada bi se… dok su
sedeli oko logorskih vatri u noći i dok je iznad njihovih glava blistala zvezda
u obliku oblutka… u njihovim životima otvarale tajanstvene pukotine, pa im
se činilo da gledaju u nepremostivu struju. Vraćala su im se narodna sećanja
na razdoblje kada su se o njima starala neka krupnija bića koja su
upražnjavala surovu pravdu. Tada bi u tišini otpuzali na spavanje, a neme reči
obrazovale bi im se na usnama.
Bilo im je potrebno da nekog poštuju i da neko njima upravlja… i da se
bune protiv pravila… i taj ih nagon nikada nije napustio, pa ni onda kada je
Frejr ponovo pokazao svoju snagu.
Nova klima, sa svojim višim energetskim nivoima, nije odgovarala
belokrznim fagorima. Frejr iznad njihovih glava predstavljao je simbol svih
zala koja su se dogodila. Počeli su da urezuju jedan apotropaički simbol na
kamenju koje je označavalo vazdušne oktave: krug u krugu, sa zracima nalik
na paoke koji su spajali onaj unutrašnji sa spoljašnjim. Fagorskom oku, to je
kao prvo predstavljalo sliku TSen-Hra koji napušta Hrl-Ikro Jara. Kasnije su u
njemu počeli da gledaju nešto drugo, sliku Frejra koji svojim zracima
izravnava Hrl-lkor Jar ispod sebe dok mu se približava
 Dok su se pojedini Olonečani iz pokolenja u pokolenje menjali i postajali
Frejrovi sinovi, fagori su lagano gubili svoju kulturu. Ostali su nepokolebljivi
i držali su rogove visoko podignute. Jer nova klima nije bila baš u potpunosti
na strani Sinova.
Mada Frejr nikada nije sasvim odlazio, postojala su duga razdoblja kad bi
se toliko udaljavao da bi se njegov paukovski oblik krio među zvezdama.
Tada bi rasa dvobridaša ponovo bila u stanju da ovlada Frejrovim sinovima.
Za vreme narednog hladnog razdoblja oni će potpuno satrti svog drevnog
neprijatelja.
To vreme još nije došlo. Ali će doći.