Мотив трајања лепоте и љубави у Santa Maria della Salute

Живот, у свој својој раскоши и лепоти, у својим бригама и весељима, и сунцу

и киши, у својој грандиозности и величини, никада неће бити довољан. Он не
прихвата крај, жели вечност, жуди да се бесконачно дешава, да никада не ућути.
Жели да траје у свима нама, и после нас, кад остане само пепео, он ће бити ту,
брујаће као поветарац и дизаће прашину. До тада, ми ћемо га удисати, носити у
грудима, поносно га уживати - на крају крајева, зато смо га и добили. Колико
смо само срећни што ће живот заувек бити.
Песници и љубавници, сада би се захвалили животу на свему што им је дао:
љубав, поезију, лепоту, можда чак и за сврху. И ту захвалност слали би у
погрешном правцу, јер истина је да ми све то дајемо животу, заузврат. Он струји
кроз нас, даје нам елан, потребу да дишемо, живимо, волимо, и ми управо то
радимо, упоредо диктирајућу стихове песме коју ће он заувек, заувек певати.
Лебдеће у ваздуху, вибрирати као што је наш глас некада. Тренуци, сећања,
трајаће вечно.
А живот не бира тренутке који ће се памтити: он пева о свему. Пева о нашим
падовима, и дизањима, о љубавима и мржњама, о срећи, и свему што је спречава
да буде. Не осуђује нас, пред њим смо сви исти, њему наше одлуке не значе
ништа, сем стихова који ће за њих бити написани. Пред њим смо, могло би се
рећи, сви мали, наочиглед небитни. Али ослушни песму, поезију твојих предака,
уметност стварану не да буде лепа, већ као доказ постојања.
Колико смо само срећни што ће живот заувек бити. Чак и након смрти, након
што наша тела закопају у меку, црну земљу, душе спокојно умирене и спремне
за шта год их даље чека, неко ће бити ту, и даље пун живота, рецитујући наше
стихове. О лепоти упокојених песму појаће љубљени као молитву, одбијајући да
икада престану да воле. Са небесима поредиће њихова лица, о њиховим
особеностима причаће са обожавањем, захваљиваће свему што је свето, тражећи
само да се након смрти поново сретну– сву вечност за те, дивни тренуте! – и
проклињући дан који је Бог одредио као њихов последњи.
Невероватна је чињеница да ће нас неко волети чак и након што нас више
нема, што више не мора, да ће жалити нашу смрт више него своју сопствену.
Наша ће лепота и љубав трајати све док има неког да је цени.