Писана припрема наставника за час

Наставни предмет: Црногорски-српски, босански и хрватски језик и књижевност

Разред: трећи (III)

Наставна тема: Модерна

Наставна јединица: Ликови из драме Коштана

Тип часа: обрада новог градива, утврђивање
Метод рада: комбиновани (разговор, рад на тексту, монолошки метод)
Облик наставе: фронтални, групни

Временска артикулација часа:

- уводни дио: 10 минута
- главни дио: 30 минута
- завршни дио: 5 минута

Активности:
наставника: објашњава, поставља питања, наводи ученике на размишљање и правилно закључивање,
указује на евентуалне грешке, отклања недоумице
ученика: слушају, размишљају, закључују, дају одговоре

Наставна средства и литература:

1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд,
1999.
2. Борисав Станковић, Драме, Просвета, Слово љубве, Београд,1979.
3. Милија Николић, Ликови у Коштани, Књижевност и језик, бр. 4, 1968.
4. Љиљана Бајић, Књижевно дело Борисава Станковића у настави, Завод за издавање уџбеника,
Београд, 2002.

Уводни дио часа:

П: Ученицима дјелим папириће са стиховима пјесама. Дужни су да препознају стихове и тако се
подијеле у четири групе. Прва група добија задатак да анализира лик Коштане, друга лик Миткета,
трећа лик хаџи Томе, Стојана, а четврта група остале ликове. Имају десет минута да ураде и по пет
минута да презентују своје радове.

Главни дио часа:

П: Након десет минута свака група презентује свој рад. Оно што се мора истаћи о ликовима:
КОШТАНА: Оличење младости и љепоте. Њена љепота се огледа у лику, гласу и стасу, покретима, она
привлачи, постаје опсесија и младих и старих. У њеном присуству сви и на тренутак забораве
свакодневницу и стеге патријахалног живота. Њена пјесма је лијек за несрећне и разочаране, али она
није вулгарна, разголићена, без самоконтроле. Није похотна и грамзива, када је Тома кити дукатима, она
их иза леђа враћа Марку. Она није рођена да воли једног мушкарца, да га двори и свекру пере ноге. Она
чезне за нечим вишим, за потпуном слободом. Она је пуна страсти и нечег сањалачког. Њена пјесма је
лабудова пјесма личног живота. Њен лик не би био потпун без Миткета, оне се међусобно допуњују.
Она га на крају моли да је спаси, да је не би живот потпуно поразио. Међутим, он јој говори да спаса
нема и да јој је таква судбина. На то је пристао и он и зато је несрећан, што пре буде прихватила ту
истину мање ће је бољети.
МИТКЕ: Са собом носи расцеп личности на оно што је био и оно што је сада. Сада је остарио,
психички смрвљен, спутан животом и породичним обавезама, али и оквирима које намеће средина. Он
је страдалник, а његова садашњост сива и суморна. Умјетничка симболика његовог лика је у томе да се
спозна вјечита истина да је „човек само за жал и муку здаден“. Он ту истину прихвата, али се не мири са
њом, већ се повлачи у неку гробну тишину. Коштана га подсећа на оно што је некад био и у њеној
близини на тренутак заборавља стварност у којој живи. У њој види и своју глад за љепотом и животом.
Било је у његовом животу и жена и пјесме и кафана, али он жали што то није трајало дуже. Брат га
насилно жени женом коју не воли, која је домаћица, умрљана брашном и пепелом. Њега карактерише
жал за младошту, дерт и севдах (болест коју душа болује), њему је пјесма саговорник и сапатник. Он
осликава човјекову промашеност и пролазност.
СТОЈАН: заљубљен, спреман да се свега одрекне због љубави, крши обрасце ваљаног понашања,
сукобљава се са оцем, ремети обрасце које намеће средина и ипак остаје згаженог срца.
ТОМА: домаћин човјек, хаџија, деспотског, патријархалног морала, али и он јауче и јечи над
сопственим удесом, и што је жртва те круте, ледене, мрачне патријархалне средине. Не воли жену која је
хладна и никад се не смије. И он поред Коштане на тренутак заборавља све и предаје се развратништву,
а кори сина јер му каља част.
КАТА: Као и све Борине јунакиње, несрећна, не смије да се супротстави мужу, без права гласа. Као и
свака мајка настоји да заштити сина, крије његово развратништво.
Споменути АРСУ, САЛЧУ и ГРКЉАНА, Марка и Магду.
П: Када погледамо особине свих ликова можемо да закључимо да се у овом дјелу сукобљавају
двије стране живота. Које су те двије стране и који ликови их представљају?
О: На једној страни је затворени и строги живот чорбаџијских породица, заробљених и спутаних
патријархалним моралом. У њему се гуши младост, уништава љубав и живот чини празним. Том животу
припадају Арса и Хаџи-Тома. На другој страни је живот испуњен радостима и страстима, уживањем и
опуштањем. Том животу припадају Коштана и Стојан, али и несрећни и носталгични Митке, да би му се
у једном тренутку приклонио и строги Хаџи-Тома.
П: Шта је заједничко свим јунацима у дјелу?
О: Сви су на неки начин несрећни, неки отворено показују потребу за слободом и уживањем, а неки су
жртве неписаног патријархалног морала и њима је, можда, и теже, јер су прихватили та правила и
одлучили да живе несрећни.
П: По чему се разликују јунаци у делу?
О: Сви имају више сличности него разлике, једина разлика је у томе што неки отворено показују свој
став, а други своју несрећу крију иза маске патријархалног морала, тако да међу њима и нема неке
суштинске разлике.
П: Која су два кључна лика у дјелу и шта их повезује?
О: Коштана и Митке.
Коштана оличење бујне младости и веселог живота. Она је од оних чија љепота води у пропаст. Остала
је ''чаршијски чиста'', њене косе су немршене, грло неизгрижено, али сем љепоте и царског гласа, она
има још нешто: немирну, упечатљиву душу умјетника, неодређену потребу нечег љепшег. Њен поглед је
упрт у даљину и висину, њој се гади циганска мала и куће, чији су прозори облепљени хартијом. Она
неће да јој се живот на камену суши и вене, она неће да двори и свекру пере ноге, њој треба ОНО – оно
за чим човјек вјечито жуди, а никад га не досегне. Када јој се ноћу очи рашире и отворе, груди заиграју,
а сан не долази, њој тада треба да изађе и осјети, удахне мирис ноћи.
Од њене пјесме сви полуде, пуцају и прангије и стакла у кафани, сви повилене, пуцају и главе
механџијама, звече дукати којима је ките. Протерају је у Турску, а пошто се заврше радови у пољу,
одлазе и враћају је назад, и при повратку пуцају као да владику воде.
Миткетова туга је тешка, а жал велика, а ''коју не'је поглед'аја, туј не'је пољуб'ија''. Најјаче мјесто је у
4.чину када га Коштана моли да је одведе, а он згажен и поражен каже јој да је и ''там земља и овде
земља''. Тако је суђено и мора се покорити, и он се покорио, и он који се читавог живота борио.
Њихове судбине су различите, а опет истоветне. Митке је на крају свог промашеног живота, а Коштана
тек на почетку, али су и једно и друго дубоко несрећни људи.
П: Ако Коштана није главни лик, зашто драма носи њено име?
О: Коштана није главни драмски лик, али је она разлог дешавања и понашања, без ње не би било ни
драмске радње, ни драме. Она је мотив који покреће остале јунаке на дјеловање и понашање, на
испољавање одређеног животног става и филозофије живота, на буђење емоција и ерупцију жеђи за
животом и љубављу. Коштана је само повод да остали ликови спознају сву празнину својих живота. Она
их обједињује, покреће и зато драма носи њено име.

П:Koja je функција пјесме у делу Боре Станковића? Да ли је она забавног карактера?

О: Музика и пјесма имају значајну уметничку функцију у овом дјелу. Овде пјесма није разбибрига,
весеље, израз задовољства и среће. Пјесма је овде исповијест, тугованка, сан или сањарење. Њом се
изражава туга за младошћу, туга због неостварене љубави, бол због удаје за недрагог, чежња за
вољеним; увијек је сјетна, меланхолична, болна.
П: Сваки од јунака има своју пјесму. Покушајте да препознате стихове и вежете их за одређени
лик из дјела, као и да опишете какве емоције изражавају.
Коштана: - Ја не жалим снагата моја
Жалим срмали јелек
Жалим срмали јелек!
Ај, хој, хој, срмали јелек!
Њена пјесма изражава младалачку чежњу за природом и слободом.
Митке: Да знајеш, моме, море, да знајеш, Механџи, море, механџи,
Каква је жалба за младост Донеси вино, ракију,
На порта би ме чекала Да пијем, да се опијем,
Од коња би ме скинала Дертови да си разбијем!
У собу ми унела
Оф, аман, заман, младо девојче
Изгоре ми срце за тебе.
Његова пејсма враћа у прошлост, подсјећа на некадашње љепоте и љубави-она је носталгична, елегична,
рањива и болна.
Хаџи-Тома: Море, насред села шарена чесма течаше,
Аман, течаше,
И на чесму две до три моме стајашев,
Аман, стајашев.
Његова пјесма је посебна јер повређује старе ране и побеђује стеге патријархалног морала, раскрављује
спутано и сасушено срце.

Завршни дио часа:

У овом дијелу часа заједнички коментаришемо и вреднујемо рад група.