MOJIM PESMAMA - Jovan Sterija Popović

Odlazite, pesne moje,

Moga čuvstva mila čeda,
Kol'ko ćete l' trpit vreda,
Od nestašnih zolja mnogih!

Kad ljubovno ljubov blaga

Svom porodu prašta mane,
Stroge jesu oči strane,
I spev hudi mrakom kazne.

No nek samo Srpstvo traje,

Makar bili vaši dani
Zaboravom pretrpani,
Il' pesništva smešna bruka.

Nek' sudbine strela svaka

O vas bolje vrh otupi,
Da kad Srpstvu zlim pristupi,
Ne uzmože rane dati.

Naglost, razdor i nesloga,

Praotačne naše kletve
Neka u vas traže žertve,
Kad se njima rod zarazi.

Neka Srpstvo bude slavno,

Ma se hvala od vas krila,
Ta naša je gordost bila
 Samo roda glas uzneti.

Nek' veselo Srpstvo bude,

I tako su bolne grudi,
Gdi se čuvstvo k pesmi budi,
I tuga je pevcu druga.

Ako l' nežno kakvo srce

Vaš, pesmice, zvuk ushiti,
Neka samo lepim kiti
Svoje prsi, svoje nravi.

Nek' se prođe vence slati,

Pevca želja ta ne draži,
Koliko li slava važi,
Kad se brza smrt prijavi!

Podizati roda cenu,

Jedan spomen nek' vas prati,
Pak i taj će tokom sprati
Povremena nagla reka.