CNCstruganje HAAS

KURS PROGRAMIRANJA
ZA UPRAVLJA^KU
JEDINICU HAAS –
CNC struganje
PROGRAMIRANJE – principi, na~ela
- STRUKTURA NU-SISTEMA
MERNI SISTEM
Numeri~ko programsko upravljanje ma{inama je Merni element
upravljanje po programu u alfa-numeri~kom kodu,
koji sadrì niz komandi zapisanih u odre|enom
MAŠINA UPRAVLJAČKA
jeziku radi obezbe|enja predvi|ene funkcije radnih ALATKA JEDINICA
organa masine. Pogonski motor
POGONSKI SISTEM
U zavisnosti od broja upravljanih koordinatnih osa, NU sistemi mogu biti 2, 2.5, 3, 3.5, 4, 4.5, 5 i vi{e osni
Hijerarhijski posmatrano postoje slede}e osnovne vrste upravljanja:

- konvencionalno NC (Numerical Control);
- kompjuterizovano CNC (Computer Numerical Control);
- direktno DNC (Direct Numerical Control).
Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces programiranja), koji
se u obliku niza komandi prenosi na upravlja~ku jedinicu ma{ine (ru~nim unosom, bu{enom trakom,
ra~unarom, i td.).
Nizom komandi u programu defini{u se geometrijski, tehnolo{ki i pomo}ni uslovi koji su

potrebni da bi se dobio èljeni kvalitet i oblik radnog dela.
Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.
Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se nalaze re~i, a re~i se
sastoje od adrese i numeri~kog podatka (slika dole).
PROGRAM
PRIMER PROGRAMA
BLOK
RE^
NUMERI^KI
ADRESA
PODATAK
Osim adresa i numeri~kih znakova koriste se i razni

drugi znaci - %, /, ( ), ;…
Adrese su ustvari komande (FUNKCIJE) i

ozna~avaju se slovnim oznakama G, S, F, M,
T, D,…
Najva`niji podaci koji su potrebni za izradu programa su:
- stezanje obratka;
- redosled zahvata i operacija;
- alati za obradu;
- tehnolo{ki podaci;
- dimenzije izratka.
Da bi se odredila kretanja alata, na ma{inu (obradak) se postavlja zami{ljeni koordinatni sistem. Njegov centar se
postavlja po potrebi, zavisno od na~ina obrade i tolerancija.
Smerovi osa odre|eni su internacionalnim standardom, kao {to je ISO/R 841 ili DIN 66217.
@eljeni pomaci alata tada su odre|eni kao ta~ke unutar tog koordinatnog sistema i moraju se podudarati sa
dimenzijama izratka.
Svako pojedina~no kretanje alata mora se napisati kao posebna instrukcija upravljanja, zajedno sa pripadaju}im
tehnolo{kim podacima (br. obrtaja vretena, smer obtanja, korak…).
Zavisno od na~ina i mesta gde se pravi program, razlikujemo ru~no i ma{insko programiranje.
Ru~no programiranje obi~no se radi van ma{ine, a naknadno unosi program u memoriju ukucavanjem sa tastature
upravlja~ke jedinice (moè se ru~no programirati i direktno na ma{ini).
Ma{insko programiranje radi se na ra~unaru uz pomo} CAD/CAM softvera, a program tako|e naknadno unosi u memoriju
ma{ine.
Eksterno uno{enje programa na ma{inu vr{i se sa ra~unara, ostvarivanjem standardne komunikacije RS 232 (serijski port),
ili, {to je slu~aj kod novijih ma{ina, uno{enjem preko USB porta koji se nalazi na samoj ma{ini.
FUNKCIJE
- funkcije pojedinih adresa -
G - funkcije
G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi puta, odre|uju kretanje alata tokom obrade.
Puna adresa G-funkcije obeleàva se sa Gx, gde X predstavlja neki broj koji defini{e datu funkciju (adresu).
Na primer : G1, G28, G110 i td.
G-funkcije se dele na funkcije jednostavnog kretanja i funkcije sloènog kretanja ili tzv. “cikluse”.
Jednostavne G-funkcije su one pomo}u kojih ma{ina izvodi jedno kretanje ili operaciju – linearno, kru`no kretanje, ~ekanje
u mestu, odlazak u referentnu ta~ku itd.
Sloène G-funkcije ili ciklusi su one pomo}u kojih ma{ina izvr{ava niz kretanja i radnji u okviru jedne oblasti – ciklus
dubokog bu{enja, ciklus obrade `ljebova, ciklus urezivanja navoja, itd.
Da bi ma{ina izvr{avala ono {to ho}emo, uz odre|enu G-funkciju moraju stajati i atributi koji odre|uju pozicije
alata ili neku drugu radnju, zavisno od vrste G-funkcije.
G01 X100. Z100.; G04 P5.; G42 X20. …..
M - funkcije
M – funkcije su pomo}ne funkcije pomo}u kojih se ostvaruju razne pomo}ne radnje ma{ine.
Mogu se podeliti na slede}e grupe:
- pomo}ne funkcije za definisanje razli~itih vrsta zaustavljanja – stop komande;
- pomo}ne funkcije glavnog vretena;
- pomo}ne funkcije za definisanje podru~ja broja obrtaja;
- pomo}ne funkcije za upravljanje rashladnim sredstvom;
- pomo}ne funkcije za izmenu alata;
- ostale, po potrebi definisane pomo}ne funkcije.
T – adresa
T – adresa sluì za memorisanje, odnosno pozivanje odre|enog alata. Na primer, T03 zna~i da smo pozvali alat koji je memorisan u ma{ini
pod rednim brojem 3.
F – adresa
F – adresa sluì za definisanje (zadavanje) koraka. Ako se druga~ije ne setuje, ma{ini se zadaje korak u mm/o
S – adresa
S – adresa sluì za definisanje (zadavanje) broja obrtaja glavnog vretena. Broj obrtaja se zadaje u o/min
N – adresa
N – adresa sluì za obeleàvanje rednog broja bloka. Na primer, N100 G0 X100, govori nam da se kretanje sa G0 X100 nalazi pod rednim
brojem bloka (reda) 100. Brojevi blokova se ne moraju unositi u program, ali su nekada jako korisni, pogotovo kod velikih programa, jer se
pomo}u njih moè brè prona}i neki blok u programu.
X, Y, Z – adrese
X, Y, Z – adrese koje defini{u pomake alata u smeru tih osa
I, J, K, R, Q – adrese
I, J, K, R, Q – adrese koje defini{u dodatne parametre pri definisanju kru`ne interpolacije i raznih ciklusa
O – adresa
O – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj programa (naziv programa). Na primer, O00010 predstavlja program koji je memorisan u
ma{ini pod rednim brojem 00010. OBAVEZAN NA POÊTKU SVAKOG PROGRAMA!
P – adresa
P – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj podprograma. Tako|e, ima funkciju i adrese u koju se sme{ta vreme ~ekanja, odnosno vreme
mirovanja alata u toku obrade. Na primer, G4 P100. govori da }e alat narednih 100 sekundi mirovati tamo gde je predhodno zate~en.
L – adresa
L – adresa koja sluì za davanje broja ponavljanja ciklusa, a tako|e i podprograma
RADNI KOORDINATNI SISTEM
TL strugovi
DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM
X Z ravan je ravan obrade – kretanja alata
Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom koji ozna~ava

udaljavanje alata od radnog komada.
Nulta ta~ka ‘’W’’ je ta~ka koju mi progla{avamo za po~etak

koordinatnog sistema i u odnosu na koju ma{ina vr{i apsolutna
kretanja.
G - FUNKCIJE
G – funkcije aktivne pri uklju~ivanju ma{ine
G0 – brzi hod, pozicioniranje;

G18 – aktuelna ravan obrade je ravan XZ;
G21 – programiranje u metri~kom sistemu mera;
G40 – poni{tavanje kompenzacije pre~nika alata (G41, G42);
G54 – nulta ta~ka (prva u nizu);
G64 – poni{tavanje ta~nog zaustavljanja (G61);
G80 – poni{tavanje svih ciklusa;
G97 – konstantni broj obrtaja glavnog vretena (o/min);
G99 – brzina pomo}nog kretanja u mm/o.
Modalne funkcije
Modalne funkcije su one koje vaè kroz vi{e blokova, sve dok se ne ukinu nekom funkcijom iz iste klase.
To u dobroj meri ubrzava programiranje jer se dozvoljava preskakanje pisanja funkcija i koordinata koje su u predhodnim blokovima date,
a nisu ukinute nekom funkcijom iz svoje klase.
Funkcije ~ije zna~enje vredi samo unutar jednog bloka (ili dok se ne izvrše) nisu modalne, a to su pomo}ne funkcije i G-funkcije iz
modalne klase 0.
Na sledeće dve strane dat je spisak G-funkcija, gde je pored zna~enja odre|ene funkcije data i pripadnost modalnoj klasi.
SPISAK G - FUNKCIJA
Funkcija Zna~enje
G0 Brzi hod, pozicioniranje;
G1 Linearna interpolacija;
G1 Linearna interpolacija sa obaranjem i zaobljavanjem ivica;
G2 Kru`na interpolacija u smeru kazaljke na satu (CLW);
G3 Kru`na interpol. u suprotnom smeru kazaljke na satu (CCLW);
G4 Vreme čekanja (s);
G17 Izbor ravni obrade XY;
G18 Izbor ravni obrade XZ;
G19 Izbor ravni obrade YZ;
G20 Programiranje u in~nom sistemu mera;
G21 Programiranje u metri~kom sistemu mera;
G28 Odlazak u ma{insku referentnu ta~ku;
G29 Odlazak u referentnu ta~ku;
G32 Rezanje navoja;
G40 Poni{tavanje korekture radijusa alata;
G41 Korektura radijusa alata – leva;
G42 Korektura radijusa alata – desna;
G50 Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~avanje broja obrtaja u radu;
G51 Poni{tavanje G50 (YASNAC);
G52 Postavljanje koordinatnog sistema (FANUC);
G53 Opoziv teku}eg koordinatnog sistema;
G54-G59 Nulte ta~ke od br. 1 do br. 6;
G70 Ciklus finog struganja;
G71 Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II);
G72 Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala (tip I i tip II);
G73 Ciklus konturnog struganja pripremka;
G74 Aksijalno urezivanje `ljebova;
G75 Radijalno urezivanje `ljebova;
G76 Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza;
Funkcija Zna~enje
G80 Poni{tavanje zatvorenih ciklusa;
G81 Ciklus bu{enja;
G82 Ciklus bu{enja sa ~ekanjem na dnu rupe;
G83 Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine;
G84 Ciklus urezivanja navoja – desni navoj;
G85 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom
G86 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena;
G87 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom;
G88 Ciklus razbu{., razvrtanja sa ~ekanjem i ru~nim povratkom;
G89 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe;
G90 Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje);
G92 Ciklus rezanja navoja;
G94 Ciklus radijalnog struganja;
G96 Aktivna konstantna brzina rezanja;
G97 Aktivan konstantni broj obrtaja;
G98 Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min;
G99 Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o;
G100 Ga{enje preslikavanja oko ose;
G101 Preslikavanje oko ose;
G102 Programiranje izlaza koordinata na RS-232 port;
G103 Limitiranje blokova ~itanih unapred;
G110-G129 Nulte ta~ke od br. 7 do br. 26;
G154 Koordinatni sistemi (nulte tačke) P1-P99;
G184 Ciklus urezivanja navoja – levi navoj;
G187 Kontrola ta~nosti obrade uglova;
G200 Izmena alata u toku brzog hoda.
OPIS G - FUNKCIJA
G0 – Brzi hod, pozicioniranje
Ova funkcija sluì za kretanje u brzom hodu (m/min) od trenutne pozicije do programirane
pozicije.
Programira se sa uslovom puta G0 i krajnjom pozicijom alata X i Z.
Ova krajnja pozicija moè biti programirana u apsolutnim koordinatama (u odnosu na
koordinatni po~etak “W”) ili inkrementalnim merama (u odnosu na predhodnu poziciju).
Kretanje po osama od jedne do druge ta~ke kontrolisano je linearnim interpolatorom.
Prevaljeni put ne dostiù sve ose istovremeno. Prvo se vr{i kretanje po jednoj osi najkra}im
rastojanjem (pod 45 stepeni), a onda i kretanje po drugoj osi do programirane ta~ke.
G0 X50. Z73. ili G0 U20. W33. UPOZORENJE: izbegavati brzi hod G0 dat sa obe koordinate u jednom bloku
(G0 X100. Z2.) u koliko nismo sigurni koju će tačno putanju alat imati!!!
X, Z – apsolutne koord. koje se dostiù
U, W – relativne koord. koje se dostiù
G1 – Linearna interpolacija Kretanje sa programiranim korakom. Alat se kre}e po pravoj liniji (najkra}im rastojanjem)
odre|enom brzinom do programirane ta~ke. Obe ose dostiù istovremeno krajnju zadatu
ta~ku.
Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X, Z i veli~inom F koja
predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak u mm/o. Krajnja pozicija moè biti
programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) ili
inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju).
G1 X50. Z73. F0.15 ili G1 U20. W33. F0.15

X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dostiè
U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dostiè
F – brzina kretanja alata – korak (mm/o)
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G0 I G1
G1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivice
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do
programirane ta~ke uz zadato obaranje ivice.
Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, {irinom oborene ivice
I i K ili uglom obaranja A i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili
korak. Krajnja pozicija moè biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu
na koordinatni po~etak) ili inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu
poziciju).
Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ina I, K i A. Kod adresa I i K pozitivne
vrednosti su one koje se izvode kretanjem u pozitivnom smeru osa X i Z.
PRAVILA:
G1 X50. K5. F0.15 ili G1 U20. K5. F0.15 - Koristiti K adresu samo sa X (U) adresom;
- Koristiti I adresu samo sa Z (W) adresom;
G1 Z50. I5. F0.15 ili G1 W20. I5. F0.15 - Adrese I i K nestavljati u okviru jednog bloka;
- Naredni blok mora biti linearno kretanje upravno na
G1 X50. A150. F0.15 ili G1 U20. A150. F0.15 predhodno;
- Obaranje ivica ne moè se koristiti u ciklusima;
G1 Z50. A150. F0.15 ili G1 W20. A150. F0.15 - Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikom
X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dostiè obaranja ivica.
U, W – relativne koordinate po X i Z ta~ke koja se dostiè
I – {irina ivice koja se obara po X-osi
K – {irina ivice koja se obara po Z-osi
A – ugao koji zaklapa Z osa sa oborenom ivicom u pozitivnom
matemati~kom smeru
F – brzina kretanja alata – korak u mm/o
G1 – Linearna interpolacija sa obaranjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja
Obaranje ivice Kod
1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

G01 Z-1. I5.
X40.
2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

G01 Z-1. I-5.
X5.
Obaranje ivice Kod
3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z-1.

G01 Z-20. I5.
X40.
4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z-1.

G01 Z-20. I-5.
X5.
Obaranje ivice Kod
1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

G01 X20. K-5.
Z-20.
2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

G01 X20. K5.
Z10.
Obaranje ivice Kod
3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

G01 X20. K-5.
Z-20.
4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

G01 X20. K5.
Z10.
G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e po pravoj liniji odre|enom brzinom do
programirane ta~ke uz zadato zaobljenje ivice.
Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X ili Z, radijusom zaobljenja
R i veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Krajnja pozicija moè
biti programirana u apsolutnim koordinatama X i Z (u odnosu na koordinatni po~etak) ili
inkrementalnim merama U i W (u odnosu na predhodnu poziciju).
Potrebno je obratiti pa`nju na predznak veli~ine R. Pozitivna vrednost adrese R je ona kod
koje zaobljenje ide ka pozitivnoj osi narednog kretanja.
PRAVILA:
G1 X50. R5. F0.15 ili G1 U20. R5. F0.15
- Koristiti R adresu samo sa X (U) ili Z (W) koordinatom, nikako sa obe u istom
G1 Z50. R5. F0.15 ili G1 W20. R5. F0.15 bloku;
- Kada se koristi R adresa, adrese I i K ne smeju se koristiti;
X, Z – apsolutne koordinate ta~ke koja se dostiè - Naredni blok mora biti linearno kretanje upravno na predhodno;
U, W – relativne koord. po X i Z ta~ke koja se dostiè - Automatsko zaobljavanje ivica ne moè se koristiti u ciklusima;
- Izvodljivo je samo kretanje po jednoj od osa prilikom zaobljavanja ivica.
R – radijus zaobljenja ivice
F – brzina kretanja alata – korak u mm/o
G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja
Zaobljavanje ivice Kod
1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

G01 Z-1. R5.
X40.
2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

G01 Z-1. R-5.
X5.
3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z10.

G01 Z-1. R5.
X40.
4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z10.

G01 Z-1. R-5.
X5.
G1 – Linearna interpolacija sa zaobljavanjem ivica – prikaz mogu}ih kretanja
1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

G01 X20. R-5.
Z-20.
2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

G01 X20. R5.
Z10.
3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

G01 X20. R-5.
Z-20.
4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

G01 X20. R5.
Z10.
VAŽI ZA SL-
VAŽ SL-STRUGOVE!
G2 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu)
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom

luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke na
satu.
Programira se sa uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W),
radijusom kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F
koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u
kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ).
Po uklju~ivanju ma{ine vaì naredba G18 (ravan XZ), tako da je ne moramo
nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od
dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G2 dati i radnu ravan
(G17 ili G19).
Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada
G2 X50. Z-60. R20. F0.2 polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se
X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè (mm) zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom
slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u
F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.
G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2

X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè
I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po X-osi
K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po Z-osi
VAŽI ZA SL-
VAŽ SL-STRUGOVE!
G3 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)

luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od
kazaljke na satu.
Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom
kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja
brzinu pomo}nog kretanja ili korak.
Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ).
nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve
preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G3 dati i radnu ravan (G17 ili
G19).
G3 X50. Z-60. R20. F0.2 Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada
polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat.
X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè (mm)
Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog
luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih
merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.
G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2

VAŽI ZA TL-
VAŽ TL-STRUGOVE!
G2 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)

luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom
od kazaljke na satu.
Programira se sa uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W),
radijusom kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F
koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak. Vrlo je va`na ~injenica u
kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ).
nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od
dve preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G2 dati i radnu ravan
(G17 ili G19).
Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada
G2 X50. Z-60. R20. F0.2 polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat. Druga mogu}nost je da se
X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè (mm) zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, K. U ovom
slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka. Predznaci
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih merimo, a u
F – brzina kretanja alata – korak (mm/o) smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.
G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2

VAŽI ZA TL-
VAŽ TL-STRUGOVE!
G3 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu)

luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke na
satu.
Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom alata X (U), Z (W), radijusom
kru`nog luka R ili poloàjem centra kru`nog luka I, K i veli~inom F koja predstavlja
brzinu pomo}nog kretanja ili korak.
Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija (XY, XZ ili YZ).
nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XZ. U koliko se obrada vr{i u nekoj od dve
preostale ravni (XY ili YZ), potrebno je u re~enici sa G3 dati i radnu ravan (G17 ili
G19).
G3 X50. Z-60. R20. F0.2 Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva je da se zada
polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat.
X, Z – koordinate ta~ke koja se dostiè (mm)
Druga mogu}nost je da se zadaju rastojanja po~etne ta~ke kretanja alata do centra
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm) kru`nice I, K. U ovom slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog
luka. Predznaci rastojanja I, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa po kojima ih
merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru kru`nice.
G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2

PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G2 I G3
TL strug
SL strug
G4 – Vreme ~ekanja
Programira se adresom G4. Parametrom P defini{e se vreme zadràvanja alata u mestu, u
G4 P200. sekundama (bez tačke iza celog broja su milisekunde).
P – vreme ~ekanja (s) Naj~e{}e se koristi kod promene smera obrtanja glavnog vretena u toku obrade (urezivanje
navoja ma{inskom ureznicom) i u okviru ciklusa bu{enja, razbu{ivanja i dr.
G17 – Izbor ravni obrade XY
Kada je aktivna funkcija G17, putanja alata se vr{i u ravni XY. Koristi se za transformaciju pravougaonog u polarni koordinatni sistem.
Upotrebljava se kod “pogonjenih alata” za aksijalna glodanja i bu{enja van centra.
G18 – Izbor ravni obrade XZ

Kada je aktivna funkcija G18, putanja alata se vr{i u ravni XZ. Prilikom uklju~ivanja struga u pogon, ova f-ja je automatski aktivna.
G19 – Izbor ravni obrade YZ

Kada je aktivna funkcija G19, putanja alata se vr{i u ravni YZ. Ova f-ja tako|e pretvara pravougaoni u polarni koordinatni sistem.
G20 – Programiranje u in~nom sistemu mera

Funkcijom G20 omogu}avamo programiranje u in~nom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.
G21 – Programiranje u metri~kom sistemu mera

Funkcijom G21 omogu}avamo programiranje u metri~kom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.
G28 – Povratak u ma{insku referentnu ta~ku
Naredba G28 se koristi za povratak svih osa u ma{insku referentnu ta~ku. Ako se neka od osa X, Z, U ili W daju posebnim blokom sa
G28, samo te ose koje su date vra}aju se u ma{. ref. ta~ku. Ako uz naredbu G28 zadamo neku poziciju (G28 X100. Z100.), alat }e prvo
dosti}i tu zadanu tačku, a tek onda otići u referentnu mašinsku tačku. U koliko kretanja zadajemo inkrementalnim koordinatama U i W,
ma{inska referentna ta~ka }e biti dostignuta naredbom G28 U0 W0 ili G28 U0 (samo po X-osi) ili G28 W0 (samo po Z-osi).
Važno je znati da funkcija G28 gasi dužinsku korekciju za tekuće kretanje.
G29 – Povratak u referentnu ta~ku
Funkcijom G29 pomeramo alat u neku referentnu ta~ku koju smo definisali u naredbi G29 (G29 X300. Z500.). Pomeranje se odvija u
teku}em koordinatnom sistemu brzim hodom.
VAŽNO:
VAŽNO NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G28 I G29 ZBOG MOGUĆIH NEŽELJENIH
POSLEDICA, A USLED NE PAŽNJE PROGRAMERA ILI RUKOVAOCA MAŠINE!!!
G32 – Rezanje navoja
Funkcija G32 ne spada u grupu ciklusa, ve} predstavlja “ru~no” rezanje

navoja. Mogu}e je obra|ivati cilindri~ne i konusne navoje konstantnog
koraka. G32 je modalna funkcija i poni{tava se funkcijama iz iste
grupe: G0, G1, G2, G3 ili sa reset. Jednom napisana, vaì za sve opise
konture (ne mora se pisati u svakom redu).
Sa prvim blokom funkcije G32 korak je sinhronizovan sa signalom
enkodera glavnog vretena. Ta sinhronizacija ostaje u toku svake linije
(bloka) G32 sekvence. To je mogu}e obezbediti i pri ukidanju i
ponovnim pozivanjem G32 bez gubitka prvobitne sinhronizacije. Broj
obrtaja mora biti konstantan tokom celog procesa rezanja.
Potrebno je ulaznu i izlaznu ta~ku putanje alata postaviti dovoljno
daleko od radnog komada da ne bi do{lo do o{te}enja navoja usled
efekta ubrzavanja i usporavanja servo osa.
G32 X50. Z-40. F1.5
G32 U50. W-40. F1.5
X – apsolutna pozicija po X-osi ---
Z – apsolutna pozicija po Z-osi G97 S300 M03 Konstantni broj obrtaja
U – inkrementalna pozicija po X-osi N1 G0 X30. Z8. Brzi hod do startne ta~ke

N2 G32 Z-10. F1.5 Ravan navoj sa korakom 1.5
W – inkrementalna pozicija po Z-osi
N3 X36. Z-20. Prelaz na konusni deo navoja
Q – ulazni ugao navoja
N4 Z-30. Povratak na ravan navoj
F – Korak (mm/o) (korak navoja) N5 X42. Z-33. Izlaz iz navoja pod 45 stepeni
Napomena: ulazni ugao navoja Q se zadaje kao: 60 G0 X 50. Brzi hod na poziciju za novi ulaz G0 Z8.
stepeni = 60000 ili 180 stepeni = 180000 Davati samo cele u obradu sa drugom dubinom
brojeve!
---
G40 – Poni{tavanje kompenzacije vrha alata
Funkcijom G40 poni{tavamo naredbe G41 i G42.
G41, G42 – Startovanje kompenzacije vrha alata – leva i desna kompenzacija

Da bi smo razumeli svrhu kompenzacije vrha alata, potrebno je da prvo
uo~imo na~in merenja alata za obradu. Na slici levo, prikazana su dva
P osnovna tipa merenja pozicije plo~ice alata kod HAAS strugova (ostale
tipove prilikom umeravanja videti u knjizi dobijenoj uz mašinu).
P Ta~ka preseka ivica plo~ice P je tzv. imaginarna ta~ka sa kojom
programiramo putanju alata. U koliko obradjujemo po pravolinijskim
putanjama sa prelazom koji je pod uglom razli~itim od 90 stepeni ili po
TIP 2 TIP 3 kru`noj putanji, javi}e se razlika izme|u programirane i dobijene mere. To
se moè videti na slici desno.
Da bi dobili èljene dimenzije komada koristimo naredbe G41 (leva
kompenzacija) i G42 (desna kompenzacija) – slika dole levo.
Ugao vrha pločice
NAPOMENA:
APOMENA U TOKU RADA SA KOMPENZACIJOM VRHA ALATA, BILO
KOJI RADIJUS NA KONTURI KOMADA KOJI SE OBRADJUJE
NE SME BITI MANJI OD RADIJUSA PLOČICE ALATA!
Prvo kretanje po X ili Z koordinati u ~ijem bloku se nalaze naredbe G41 ili G42, zove se ulazno (prilazno) kretanje. Ono mora biti isklju~ivo
linearno G0 ili G1. Na startu prilaznog kretanja trenutna pozicija nije kompenzovana, da bi na kraju tog kretanja bila pomerena za radijus plo~ice.
Nije preporučivo paliti kompenzaciju pri kretanju koje započinje obradu. Takodje, nije preporučivo ni gasiti kompenzaciju dok sasvim nismo izašli
alatom iz materijala.
Karakteristi~an blok sa kompenzacijom alata: G41(G42) G0 X Z ILI G41(G42) G1 X Z F

Takodje, blok koji sadrì naredbu G40 zove se izlazno kretanje. Poslednje kretanje mora biti linearno (G0 ili G1). Na po~etku izlaznog kretanja,
trenutna pozicija je kompenzovana dok }e krajnja pozicija kretanja biti bez kompenzacije.
Karakteristi~an blok sa ga{enjem kompenzacije alata: G40 G0 X Z ILI G40 G1 X Z F
G50 – Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~enje broja obrtaja u radu

Naredba G50 podrazumeva upotrbu u dva slu~aja. Postavljanje novog koordinatnog sistema, pomeranjem postoje}eg u novi poloàj, kao i
ograni~avanje broja obrtaja glavnog vretena na neku maksimalnu vrednost.
Da bi se postavila nova nulta ta~ka, moraju se dati vrednosti koordinata X i Z: G50 X… Z…

Da bi se pomerio teku}i koordinatni sistem moraju se dati inkrementalne vrednosti pomeranja po Xi
Z, tj. moraju se dati vrednosti U i W: G50 U… W…
Ova funkcija je veoma korisna za primenu u slu~aju da imamo potrebu postavljanja nulte ta~ke unutar komada (od ~eone povr{ine komada
pomeramo u –Z smeru).
Ovo vaì za slu~aj da koristimo “FANUC” koordinatni sistem (sto i treba da je slu~aj jer je on podudaran “HAAS-u”). Vrste koordinatnih sistema
mogu se birati setingom 33 (FANUC ili YASNAC). O sistemu YASNAC moè se detaljnije videti u priru~niku dobijenim uz ma{inu.
U slu~aju da naredbu G50 koristimo za ograni~avanje broja obrtaja vretena, potrebno je dati i vrednost maksimalnog obrtanja: G50 S3000, gde je
S u o/min. Ova funkcija je veoma zna~ajna kod obrade gde se koristi konstantna brzina rezanja G96. U tom slu~aju se spre~ava dostizanje
maksimalnog broja obrtanja ma{ine pri vrlo malim pre~nicima obratka.
G51 – Poni{tavanje funkcije G50 (YASNAC)

Naredba G51 se koristi za poni{tavanje postoje}ih parametara u geometriji alata i nulte ta~ke u YASNAC sistemu.
G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema (FANUC)

G52 funkcija uspostavlja lokalni koordinatni sistem. Ona nije modalna tako da vaì samo do izvr{enja narednog bloka. Vrednosti koordinata X i Z
unose se u registar G52 ru~no ili kroz program, a one se automatski dodaju na sve “ofsete” (kao da pomeramo celi koordinatni sistem). Vrednosti u
registru G52 mogu se obrisati ru~nim uno{enjem 0 ili programiranjem G52 X0 Z0.
Kod YASNAC sistema naredbom G52 se prelazi na drugu nultu ta~ku (na pr. G55). Programiranjem G92 X0 Z0 upravljanje }e prihvatiti tu vrednost
kao novu nultu ta~ku i smestiti je u registar G52.
G53 – Prelazak na ma{inski koordinatni sistem

Funkcijom G53 poni{tavamo radni koordinatni sistem i prelazimo na ma{inski. G53 nile modalna funkcija.
G54–G59 – Korisnički definisane nulte ta~ke
Predstavlja {est korisni~ki definisanih koordinatnih sistema. Njihove pozicije unose se u tabelu mašine “OFFSET”.
G70 – Ciklus finog struganja
Ciklus finog struganja G70 je u su{tini jednostavni lokalni podprogram koji se moè
koristiti kako u okviru grubog ciklusa skidanja materijala iz punog (G71, G72, G73), tako
i kao pojedina~na operacija.
U ciklusu se moraju dati najmanje dva podatka, a to su broj po~etnog P i krajnjeg Q
bloka u kojima je opisana putanja alata. Posmak dat u okviru bloka G70 vaì kroz sve
blokove opisa putanje.
Programirana putanja se zadaje od po~etne do krajnje ta~ke (od P do K), stim {to se pre
zadavanja G70 mora alat dovesti u neku startnu poziciju S (naj~e{}e brzim hodom).
Tako|e, alat se automatski vra}a brzim hodom u startnu poziciju po zavr{etku ciklusa.
Napomena:
Napomena: u okviru ciklusa, kru`na putanja se mora programirati isklju~ivo preko
naredbi G2 i G3 (ne preko G1 i radijusom zaobljenja R)
G70 P30 Q80 F0.15

P – broj po~etnog bloka (na pr. N30);
Q – broj zavr{nog bloka (na pr. N80);
Za način primene videti primere date na sledećim stranama (G71 i G72).
F – korak (mm/o)
G71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP I

Ciklus G71 sluì za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidati materijal u aksijalnom pravcu iz punog ¯ materijala do
neke èljene konture. Moèmo izvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristi ciklus fine obrade G70 koji
koristi podatke za konturu date u ciklusu G71.
Isto kao i kod ciklusa G70 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se pozivaju u okviru linije G71 sa P (prvi blok sa konturom) i Q
(poslednji blok sa konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a po potrebi i dodatak za finu obradu koja moè
do}i posle grube ili naknadno (sa istim ili drugim alatom).
Reìmi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G71 vaè kroz sve blokove istog.
Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv.-a monotona putanja. Kod
ovog tipa X koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj. startna
i krajnja ta~ka putanje moraju biti na istoj X poziciji (startna ta~ka svakog
prolaza polazi iz iste Z pozicije). Takva putanja se zove monotona. Slika
dole pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa.
Kod tipa II, X-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona –
startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste Z pozicije.
G71 P30 Q80 F0.15 D1. I0.5 K0.2 U0.5 W0.2

F – korak (mm/o);
D – dubina struganja po prolazu (polupre~nik) (mm);
I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu (polupre~nik) (mm);
K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm);
U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm);
Prilikom zadavanja kru`ne putanje koristiti funkciju G2
W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm);
umesto G1 sa radijusom R.
Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G71
(blok P) mora sadržati samo X-koordinatu!
PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G71 – TIP I
G71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP II
Brzi hod
Rradni hod
Programirani put
Sigurnosna ta~ka
Po~etna ta~ka
Krajnja ta~ka
Dodatak za
zavr{nu obradu
Kod tipa II, X-osa menja pravac neposredno pre ulaza u materijal i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa
iste Z pozicije. Sve {to je re~eno za f-ju G71 TIP I vaì i za TIP II.
Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G71
(blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu!
…
G71 P1 Q8 U0.3 W0.1 D3. F0.3
N1 G0 G42 X.. Z..
...
PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG AKSIJALNIM CIKLUSOM G71 – TIP II
G72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP I
G72 P30 Q80 F0.15 D1. I0.5 K0.2 U0.5 W0.2

F – korak (mm/o);
D – dubina struganja po prolazu (pozitivna vrednost po Z-osi)(mm)
I – veli~ina i pravac po X osi dodatka za grubu obradu
(polupre~nik) (mm);
K – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za grubu obradu (mm);
U – veli~ina i pravac po X osi dodatka za finu obradu(pre~nik)(mm)
W – veli~ina i pravac po Z osi dodatka za finu obradu (mm);
Ciklus G72 sluì za pojednostavljeno programiranje grube obrade kod koje moramo skidati
materijal u radijalnom pravcu iz punog ¯ materijala do neke èljene konture. Moèmo
izvoditi kako spolja{nju, tako i unutra{nju obradu. Posle ovog ciklusa, naj~e{}e se koristi
ciklus fine obrade G70 koji koristi podatke za konturu date u ciklusu G72.
Isto kao i kod ciklusa G71 potrebno je definisati putanju konture kroz blokove koji se
pozivaju u okviru linije G72 sa P (prvi blok sa konturom) i Q (poslednji blok sa
konturom). Poželjno je da se ostavi dodatak za zadnji prolaz grube obrade (I i K), a po
potrebi i dodatak za finu obradu koja moè do}i posle grube ili naknadno (sa istim ili
drugim alatom).
Reìmi obrade koji se navode u okviru same linije ciklusa G72 vaè kroz sve blokove
istog.
Prilikom zadavanja kru`ne putanje, koristiti funkciju G2 umesto G1 sa radijusom R.
Radijalna obrada je u stvari putanja tipa II, jer se kod nje menja X-koordinata.
Razlikujemo dva tipa putanje obrade. Tip I je tzv.-a monotona putanja. Kod ovog tipa Z koordinata ne menja pravac na programiranoj putanji, tj.
startna S i krajnja Q ta~ka putanje moraju biti na istoj Z poziciji (startna ta~ka svakog prolaza polazi iz iste X pozicije). Takva putanja se zove
monotona. Slika na predhodnoj strani pokazuje mogu}e slu~ajeve kod ovog tipa.
Kod tipa II, Z-osa menja pravac i takva putanja se zove nemonotona – startna ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije.
Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP I” prvo kretanje posle zadavanja ciklusa G72
(blok P) mora sadržati samo Z-koordinatu!
G72 – Ciklus radijalnog struganja iz punog materijala – TIP II

Brzi hod
Kod tipa II, Z-osa menja pravac neposredno pre ulaza u
Radni hod
materijal i takva putanja se zove nemonotona – startna
Programirana putanja
ta~ka svakog prolaza ne polazi sa iste X pozicije. Sve
Startna tačka ciklusa
Početna tačka konture
{to je re~eno za f-ju G72 TIP I vaì i za TIP II.
Programirana
putanja
Krajnja tačka konture …
Dodatak za grubi prolaz
G72 P1 Q8 U0.3 W0.1 D3. F0.3
Dodatak za fini prolaz
Dodatak za N1 G0 G41 X.. Z..

grubu obradu
...
Dodatak za
finu obradu
Da bi mašina znala koji je tip obrade u pitanju (tip I ili tip II), za željeni “TIP II” prvo kretanje posle zadavanja
ciklusa G72 (blok P) mora sadržati i X i Z koordinatu!
PRIMER PROGRAMA STRUGANJA IZ PUNOG RADIJALNIM CIKLUSOM G72 – TIP I
G73 – Ciklus konturnog struganja pripremka
G73 P30 Q80 F0.15 D5. I7. K7. U0.8 W0.3

F – korak (mm/o);
D – broj prolaza (pozitivan broj);
I – veli~ina i smer po X osi rastojanja od prvog do poslednjeg
prolaza (polupre~nik) (mm);
K – veli~ina i smer po Z osi rastojanja od prvog do poslednjeg
prolaza (mm);
U – veli~ina i smer po X osi dodatka za finu obradu (pre~nik) (mm);
W – veli~ina i smer po Z osi dodatka za finu obradu (mm);
Ciklus G73 vr{i struganje po nekoj programiranoj putanji tokom svih N prolaza (ofset putanje). Možemo ga koristiti kod obrade pripremaka dobijenih
livenjem ili kovanjem. U zavisnosti od broja prolaza D, moèmo posti}i èljenu dubinu rezanja po prolazu. Startna pozicija S je nezavisna od drugih
uslova, a prilaz prvom i slede}im zahvatima moè biti brzim ili radnim hodom, zavisno od toga {ta smo dali u prvom bloku P. Posle svakog prolaza
no` se vra}a u po~etnu ta~ku S čiji će naredni položaj biti ofsetovan za dubinu rezanja. Po zavr{etku poslednjeg prolaza, no` se zaustavlja u ta~ki S.
Vrednost D ne sme biti decimalna ili će se u suprotnom javiti alarm!
Dubina rezanja prvog prolaza po X-osi defini{e se kao (U/2+I) i (W+K) po Z-osi.
Svaki naredni prolaz defini{e se kao (I/(D-1)) po X-osi i (K/(D-1)) po Z-osi.
Poslednji prolaz ostavlja dodatak za finu obradu (U/2) po X-osi i W po Z-osi.
Ovaj ciklus se takodje može koristiti sa finim prolazom zadavanjem ciklusa G70.
Kod ciklusa G73 ne moramo voditi računa o monotonosti konture kao kod ciklusa G71 i G72.
PRIMER PROGRAMA KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA CIKLUSOM G73
G74 – Aksijalno urezivanje `ljebova
G74 F0.15 D1. X50. Z20. I5. K5. U0.5 W0.2
F – korak (mm/o);
D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakog prolaza
(pozitivan broj) (mm);
X – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po X-osi (pre~nik) (mm);
Z – apsolutna vrednost dubine struganja po Z-osi (mm);
I – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po X-osi
(polupre~nik) (pozitivan broj) (mm);
K – dubina jednog prolaza po Z-osi (mm) (inkrementalno);
U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata
(odbijaju}i vrednost D) (pre~nik) (mm);
W – inkrementalna, ukupna dubina struganja po Z-osi (mm);
Ciklus G74 moè biti primenjeno za aksijalnu obradu `ljebova, PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA AKSIJALNOG ŽLJEBA
struganje sa lomljenjem strugotine ili za duboko bu{enje.
Setingom 22 moèmo odrediti vrednost izvla~enja alata brzim
hodom pre novog zahvata u istom pravcu.
Napomena: u jednom bloku G75 pisati ili
Napomena:
koordinate X i Z ili veli~ine U i W. Napomena:
Napomena: za zatvorene
žljebove (kao u primeru desno) D mora biti jednako 0!
G75 – Radijalno urezivanje `ljebova (spolja{nje i unutra{nje)
G75 F0.15 D1. X50. Z20. I5. K5. U0.5 W0.2
F – korak (mm/o);
D – sigurnosno odstojanje pri povratku na startnu ravan svakog
prolaza (pozitivan broj) (mm);
X – apsolutna vrednost dubine struganja po X-osi (pre~nik) (mm);
Z – apsolutna vrednost poslednjeg prolaza po Z-osi (mm);
I – dubina jednog prolaza po X-osi (mm) (inkrementalno);
(polupre~nik) (mm);
K – inkrementalna vrednost izme|u dva susedna prolaza po Z-osi;
U – inkrementalna vrednost rastojanja do poslednjeg zahvata alata;
Ciklus G75 moè biti primenjeno za radijalnu obradu `ljebova
lomljenjem strugotine. Tako|e moè biti dato i struganje bez W – inkrementalna, ukupna veli~ina struganja po Z-osi (mm);
vra}anja (obrada celom dubinom `ljeba).
Setingom 22 moèmo odrediti vrednost izvla~enja alata brzim PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA RADIJALNOG ŽLJEBA
hodom pre novog zahvata u istom pravcu.
Napomena:
Napomena: u jednom bloku G75 pisati ili koordinate X i
Napomena: za zatvorene žljebove (kao u
Z ili veli~ine U i W. Napomena:
primeru desno) D mora biti
jednako 0!
G76 – Ciklus automatskog rezanja navoja iz n prolaza
G76 F1.5 D0.2 X20. Z-30. K1.5
A – ugao vrha alata (o);
F – korak navoja (mm/o);
D – dubina struganja pri prvom prolazu (mm);
X – apsolutna vrednost unutra{njeg pre~nika navoja (mm);
Z – apsolutna vrednost duìne navoja (mm);
I – inkrementalna veli~ina konusa navoja po X-osi (polupre~nik)(mm) (kod
spolja{njih navoja vrednost I uzima negativan predznak);
K – inkrementalna vrednost visine navoja (polupre~nik), defini{e granicu poslednjeg
prolaza (pozitivna vrednost) (mm);
Ciklus G76 moè se koristiti za struganje ravnih i konusnih U – inkrementalna vrednost rastojanja startne ta~ke do unutra{njeg
navoja. pre~nika navoja (mm);
Optere}enje i tro{enje alata moè biti kontrolisano W – inkrementalna, ukupna duìna navoja po Z-osi (mm).
kori{}enjem P koda. P kod specificira koja strana alata reè i
kako će biti rasporedjena sila rezanja (vidi sledeću stranu).
Visina navoja bi}e izra~unata kao vrednost K umanjena za dodatak fine obrade. Setingom 86 defini{emo veli~inu dodatka za finu obradu, a vrednost
koja je uneta po difoltu je 0.
Dubina prvog prolaza definisana je parametrom D koji tako|e odre|uje i broj prolaza uzimaju}i u obzir i visinu navoja K, kao i uzeti metod rezanja.
Dubinu struganja poslednjeg prolaza moèmo kontrolisati tako|e i sa setingom 86. Bilo koji metod P da uzmemo, zadnji prolaz nikad ne}e biti manji od
vrednosti setinga.
Ugao vrha konusa (plo~ice) A moè biti u rasponu od 0-120 stepeni. Ako se parametar A ne zada u bloku G76, podrazumeva se da je vrednost ugla 0.
U principu, kada se radi sa standardnim pločicama za rezanje navoja ne treba pisati ugao A u okviru ciklusa G76.
U koliko se na kraju navoja zahteva izlaz pod uglom, kontrolisa}emo ga setinzima 95 (veli~ina oborene ivice (mm)) i 96 (ugao izlaza). Vrednosti
koje se nalaze po difoltu u tim setinzima su 1 za 95 i 45 stepeni za seting 96. Da bi smo startovali efekte izlaza iz navoja, ne moramo
programski uključiti ove setinge naredbom M23 jer mašina to radi automatski. Ako hoćemo ravan izlaz, pozivamo gašenje izlaza iz navoja M24.
Setingom 99 reguli{emo minimalnu dubinu prolaza (posle prvog). Vrednost koja se

podrazumeva je 0.076 mm, a svaki prolaz ne sme biti manji od vrednosti zadate
ovim setingom.
P1: jedna rezna ivica, konstantna snaga rezanja – podrazumevani

model obrade navoja.
P2: dve rezne ivice, konstantna snaga rezanja
P3: jedna rezna ivica, konstantna dubina rezanja
P4: dve rezne ivice, konstantna dubina rezanja
Koja će opcija biti upotrebljena zavisi prvenstveno od tipa materijala koji se
obradjuje. Iskustvo u industriji obrade metala ukazuje da najbolje rezultate može
dati tip P2, što opet treba uzeti sa rezervom. Najbolje je početi rad sa tipom P1 i
posmatrati ponašanje obradnog procesa.
Parametar D predstavlja dubinu prvog prolaza, a svaki
slede}i se dobija kao relacija D*sqrt(N), gde je N – n-ti
prolaz.
PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G76
Napomena: rezanje navoja raditi sa
konstantnim brojem obrtaja G97!
Napomena: u setingu 232 podešava se

podrazumevani tip obrade navoja P.
Fabrički podešen je tip P1.
G80 – Poni{tavanje zatvorenih ciklusa
Ovo je modalna funkcija. Poni{tava sve zatvorene cikluse i traje sve dok ne aktiviramo neki od njih. Tako|e, ciklusi se
mogu poni{titi i sa G0 i G1.
ZATVORENI CIKLUSI
Zatvoreni ciklusi predstavljaju ciklus sa ograni~enom operacijom po Z-osi. Funkcija ovih ciklusa ogleda se samo u ravni G18 (X-Z ravan).
Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se sastoje iz niza elementarnih kretanja brzim i radnim hodovima, namenjenih odre|enoj tehnolo{koj
obradi. Drugim re~ima, ciklusi se sastoje od vi{e pojedina~nih radnji koje se u~estano ponavljaju na isti ili sli~an na~in {to se daje potrebnim
parametrima. Velika su pomo} kod programiranja jer se izbegava nepotrebno pisanje funkcija i koordinata koje se stalno ponavljaju, naro~ito pri
obradi vi{e istih elemenata. Svi zatvoreni ciklusi dopu{taju ponavljanje operacije na drugom mestu zadavanjem druge startne pozicije po X
koordinati (samo ravan G18), dok Z koordinata ostaje ista i bez ponavljanja kompletnog pisanja ciklusa.
Funkcija G80 gasi cikluse, kao i programiranje naredbi G0

ili G1. Jednom dat ciklus moè se ponavljati u bilo kojoj
naknadno datoj ta~ki u ravni XZ, bez ponovnog pisanja
ciklusa.
Imamo pet osnovnih operacija implementiranih u svaki

ciklus:
1. Pozicioniranje po X osi;
2. Brzi hod do sigurnosne ravni (R-ravan);
3. Operacija obrade;
4. Operacija na dnu rupe;
5. Povratak na sigurnosnu ravan (R-ravan)
G81 – Ciklus bu{enja
PARAMETRI CIKLUSA G81

F – korak (mm/o);
R – pozicija R ravni (apsolutno) (mm);
W – inkrementalna vrednost dubine bu{enja (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (opciono) (mm);
Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm).
G81 je modalna funkcija.
S Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi

izazva}e ponavljanje ciklusa.
G82 – Ciklus bu{enja sa zadràvanjem

F – korak (mm/o);
P – vreme ~ekanja na dnu rupe (s);
Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm).

S Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi
PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA CIKLUSOM G81
PRIMER PROGRAMA OBRADE BUŠENJA SA ČEKANJEM CIKLUSOM G82

G83 – Ciklus dubokog bu{enja sa izvlačenjem strugotine

I – veli~ina prvog radnog hoda (mm);
J – veli~ina kojom se umanjuju naredni prolazi (mm);
K – minimalna dubina prolaza (mm);
P – ~ekanje na dnu rupe (s);
Q – dubina prolaza-inkrementalno (mm);
Z – apsolutna vrednost dubine bušenja (mm);
F – korak (mm/o).
S

Jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X osi
Ako se zadaju vrednosti I, J i K ima}emo sledeći način rada ciklusa. Prvi prolaz uze}e vrednost I, svaki slede}i umanji}e se za vrednost J, a
minimalni prolaz }e biti vrednost K. Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q. Kada se zada
veli~ina P, alat }e na kraju poslednjeg prolaza sa~ekati dato vreme u sekundama pre povratka na startnu poziciju.
Seting 52 menja na~in rada funkcije G83 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja moè da se defini{e kao granica za bezbedno
izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R.
U koliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat }e se pri vra}anju iz zahvata rukovoditi njime i to tako {to }e veli~ina do koje se alat izvla~i
iz rupe biti jednaka poziciji R + seting52 (vidi sliku).
Seting 22 predstavlja vrednost rastojanja do predhodno izbušenog nivoa po Z-osi do koje alat ide brzim hodom u povratku i nastavlja radnim
(inkrementalna vrednost u mm).
PRIMER PROGRAMA OBRADE DUBOKOG BUŠENJA SA IZVLAČENJEM STRUGOTINE CIKLUSOM G83
SA DUBINOM BUŠENJA Q
SA DUBINOM BUŠENJA
DATIM KROZ PARAMETRE I,
J, K
G84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj
W – inkrementalna vrednost dubine navoja (mm);
Z – apsolutna pozicija dubine navoja po Z-osi (mm).

Nije potrebno startovati vreteno (CW) pre ciklusa, upravljački
sistem to radi automatski.
G85 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom

F – korak (mm/o);
U – inkrementalna vrednost kretanja po X-osi (mm);
W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm); X – apsolutna
vrednost kretanja po X-osi (mm);
Z – apsolutna vrednost dubine obrade po Z-osi(mm)

PRIMER PROGRAMA UREZIVANJA NAVOJA CIKLUSOM G84
PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA SA POVRATNIM HODOM CIKLUSOM G85

G86 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe

F – korak (mm/o);
W – inkrementalna vrednost dubine obrade (mm);
X – apsolutna vrednost kretanja po X-osi (mm);

G87 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom

F – korak (mm/o);

Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE START’ za nastavak
programa.
PRIMER PROGRAMA RAZBUŠIVANJA (RAZVRTANJA) CIKLUSOM G86

G88 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe i ru~nim povratkom

F – korak (mm/o);
P – vreme ~ekanja (s);

izazva}e ponavljanje ciklusa. Posle ru~nog povratka, pritisnuti
‘CYCLE START’ za nastavak programa.
G89 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe

F – korak (mm/o);
P – vreme ~ekanja (s);


G184 – Ciklus urezivanja navoja – levi navoj
W – inkrementalna vrednost dubine navoja (mm);
Z – apsolutna pozicija dubine navoja po Z-osi (mm).

Nije potrebno startovati vreteno (CCW) pre ciklusa, upravljački
sistem to radi automatski.
G90 – Ciklus uzdu`nog struganja (spolja{nje i unutra{nje)

F – korak (mm/o);
I – rastojanje i pravac konusa po X-osi (radijus) (mm);
U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (mm);
W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (mm);
X – apsolutna koordinata cilja (T) po X-osi (mm);
Z – apsolutna koordinata cilja (T) po Z-osi (mm).

Moè se koristiti za jednostavno struganje.
Budu}i da je modalna funkcija,
mogu}e je raditi vi{e prolaza
daju}i sukcesivno X i Z koordinate
prolaza (struganje iz punog).
Ciklus moè biti dat sa 3
parametra: X, Z i F. Za definisanje
konusa zadajemo I.
Programirati se moè u bilo koja 4

kvadranta XZ ravni variraju}i
parametre U, W, X i Z. Konus
moè biti pozitivan i negativan.
PRIMER PROGRAMA STRUGANJA

CIKLUSOM G90
G92 – Ciklus rezanja navoja
G92 je modalna funkcija. Moè se koristiti za jednostavno struganje. Budu}i da je modalna funkcija, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i
sukcesivno X koordinate prolaza. Ciklus moè biti dat sa 3 parametra: X, Z i F.
Za definisanje konusa dajemo I koje se ra~una od cilja (T), tj. X-koordinate. Videti sliku iz ciklusa G90.
Na kraju navoja, automatski se izvodi izlaz navoja pod 45 stepeni (po difoltu) pre dostizanja cilja (T).
Veli~ina ugla izlazanavoja moè se regulisati setinzima 95 i 96 i funkcijama M23 (upali) i M24 (ugasi).
Da bi se obradio neki navoj ovom f-jom, moramo dati svaki prolaz (dubinu prolaza) po X-osi zasebno, ne ponavljajući ciklus G92 (jer je
modalna f-ja).
I – rastojanje i pravac konusa po X-osi (polupre~nik) (opciono) (mm);
U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik) (opciono) (mm);
W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm);
G94 – Ciklus radijalnog struganja
G94 je modalna funkcija. Moè se koristiti za jednostavno struganje.
Budu}i da je modalna, mogu}e je raditi vi{e prolaza daju}i
sukcesivno Z i X koordinate prolaza (struganje iz punog). Ciklus
moè biti dat sa 3 parametra: X, Z i F. Za definisanje konusa dajemo
K koje se ra~una od cilja (T), tj. Z-koordinate.
Programirati se moè u bilo koja 4 kvadranta XZ ravni variraju}i
parametre U, W, X i Z.
Konus moè biti pozitivan i negativan.

F – korak (mm/o);
K – rastojanje i pravac konusa po Z-osi (opciono)(mm);
U – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po X-osi (pre~nik)
PRIMER PROGRAMA STRUGANJA CIKLUSOM G94 (opciono) (mm);
W – inkrementalno rastojanje do cilja (T) po Z-osi (opciono) (mm);
G96 – Konstantna brzina rezanja
Funkcija G96 je modalna, {to zna~i da vaì do poni{tavanja sa naredbom G97. Brzina rezanja se daje u m/min. Broj obrtaja vretena se automatski
reguli{e u zavisnosti od trenutnog pre~nika obrade prema relaciji S=1000V / πD. Treba je primenjivati svuda gde dolazi do promene prečnika u
toku obrade kako bi se zadržao konstantan kvalitet obradjene površine. Takodje treba biti obazriv kako kod pojedinih operacija tako i kod pojedinih
ciklusa gde se NE SME raditi sa konstantnom brzinom rezanja G96!
G97 – Konstantan broj obrtaja

Funkcija G97 je modalna, {to zna~i da vaì do poni{tavanja sa naredbom G96. Broj obrtaja vretena se daje u o/min. Broj obrtaja vretena je
konstantan tokom cele obrade. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju.
G98 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/min

Naredba G98 je modalna funkcija i menja se funkcijom G99. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/min kada
je seting 9 setovan na INCH, a mm/min kada je setovan na METRIC.
G99 – Brzina pomo}nog kretanja (korak) u mm/o

Naredba G99 je modalna funkcija i menja se funkcijom G98. Odre|uje kako se interpretira brzina pomo}nog kretanja. Veli~ina F je u inch/o kada je
seting 9 setovan na INCH, a mm/o kada je setovan na METRIC. Ova funkcija je automatski aktivna po uklju~ivanju ma{ine ili resetovanju.
G110 -129 – Koordinatni sistemi (nulte ta~ke)

Ove funkcije predstavljaju dodatne korisni~ke koordinatne sisteme takodje sme{tene u memoriji ma{ine (OFFSET).
Imaju istu ulogu kao i nulte ta~ke G54-G59.
G154 – Koordinatni sistemi P1-P99

Ova funkcija obezbe|uje 99 dodatnih nultih ta~aka. G154 sa parametrom P od 1-99 aktivira dodatne koordinatne sisteme. Na primer, G154 P10
aktivirat će nultu ta~ku br. 10 iz liste dodatnih nultih ta~aka.
G100 – Ga{enje preslikavanja oko ose
Funkcija G100 vr{i poni{tavanje naredbe G101.
G101 – Preslikavanje oko ose

X – komanda za X-osu; Programiranje slike u ogledalu oko neke ose moè biti individualno oko X i/ili Z ose. Ova funkcija nije
modalna. Na dnu ekrana biće vidljiva indikacija koja je od osa preslikana. Ovaj G-kod moè biti
Z – komanda za Z-osu.
kori{}en u bloku bez ostalih G-kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvo kretanje.
Mogu se tako|e konvertovati celi programi kada èlimo da nam ose promene smerove. Setinzi 45 i 47 sluè za ru~no davanje slike u
ogledalu oko odabrane ose.
G102 – Programiranje izlaza na RS-232

X – komanda za X-osu; Programiranje izlaza na RS-232 port omogu}uje nam da trenutne radne koordinate svih osa prebacimo na
neki eksterni ure|aj preko RS-232 porta. Ova naredba nije modalna i ima efekta samo u bloku u kojem
Z – komanda za Z-osu.
je programirana. G102 moè biti kori{}ena u bloku bez ostalih G-kodova i ne}e uzrokovati bilo kakvo
kretanje.
Jedna kompletna linija teksta bi}e poslata na prvi port. Svaka osa koja bude izlistana na RS-232 port ima}e isti format kao vrednosti
(koordinate) prikazane u programu.
Setingom 41 moèmo uticati na preglednost podataka. Ako je seting aktivan (ON), izme|u svake adrese bi}e praznina. U suprotnom, svaki
znak }e biti odmah do predhodnog. Setingom 25 kontroli{emo znak EOB (;) izmedju
blokova.
G103 – Limitiranje blokova ~itanih unapred

P = 0-15 – max. broj blokova ~itanih unapred
G103 [P…]
Funkcija G103 se koristi za ograni~avanje blokova koje upravlja~ka jedinica ~ita i priprema unapred za izvr{avanje,
a za vreme dok se izvr{ava teku}i blok naredbi. G103 nije modalna funkcija. Kada je programirano G103 P0,
limitiranje blokova se isklju~uje (isto tako i ako samo zadamo G103). Ako se zada G103 Pn, tada }e upravljanje
manipulisati sa n blokova ~itanih unapred. Kompenzacija alata, G41 ili G42, ne moè biti aktivna pod dejstvom
G103.
G187 – Kontrola ta~nosti obrade (zaobljavanja) uglova
Funkcija G187 nije modalna. Reguli{e sa kojom ta~nosti će biti obradjen ugao saglasno
odabranoj toleranciji. Format zapisa G187 je sledeći:
G187 Exxxx, gde je parametar E – maksimalna vrednost zaobljavanja ugla.
Seting 85 predstavlja parametar E, a sa tim setingom mašina radi sve vreme obrade dokle god ne
aktiviramo funkciju G187 sa nekom drugom vrednošću za E.
Naredba G187 Exxxx se vraća na vrednost setinga zadavanjem samo naredbe G187, ili
resetovanjem programa, f-jama M30, M02, kao i pritiskom na E-STOP.
G200 – Izmena alata u toku brzog hoda
U – inkrementalno kretanje po X-osi u poziciju za izmenu alata (mm);

W – inkrementalno kretanje po Z-osi u poziciju za izmenu alata (mm);
X – krajnja pozicija po X-osi pri povratku na komad (mm);
Z – krajnja pozicija po Z-osi pri povratku na komad (mm);
T – broj alata koji se menja.
Funkcija G200 nije modalna.

Služi da bi se uštedelo vreme izmedju odlaska jednog alata za izmenu, same izmene i povratka novog alata do komada.
Na primer: G200 T0202 U100. W200. X102. Z2. – tekući alat će se za vreme brzog hoda u tačku udaljenu od predhodne za 100 mm po X-osi
i 200 po Z-osi, zameniti sa alatom broj 2 koji sada postaje aktivan i koji se takodje u brzom hodu vraća u tačku datu koordinatama X102. i Z2.,
čime postaje spreman da u narednom bloku vrši obradu komada.
SPISAK M - FUNKCIJA
Funkcija Zna~enje
M0 Program stop
M1 Opcioni program stop
M2 Kraj programa
M3 Vreteno napred
M4 Vreteno nazad
M5 Vreteno stop
M8 Rashladno sredstvo uklju~eno
M9 Rashladno sredstvo isklju~eno
M10 Stezanje paknova na hidrauličnoj steznoj glavi
M11 Otpu{tanje paknova na hidrauličnoj steznoj glavi
M17 Obrtanje magacina alata uvek u napred
M18 Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeru
M19 Orijentacija vretena (opcija)
M23 Izlaz navoja uklju~en
M24 Izlaz navoja isklju~en
M30 Kraj programa sa povratkom na po~etak
M31 Izbaciva~ strugotine napred
M33 Izbaciva~ strugotine stop
M36 Prihvata~ delova – gore (opcija)
M37 Prihvata~ delova – dole (opcija)
M41 Stepen prenosa – niì
M42 Stepen prenosa – vi{i
M43 Otklju~avanje magacina alata (samo za servis)
M44 Zaklju~avanje magacina alata (samo za srevis)
M76 Ga{enje displeja
M77 Aktiviranje displeja
M88 Uklju~ivanje hla|enja visokim pritiskom
M89 Isklju~ivanje hla|enja visokim pritiskom
M97 Pozivanje lokalnog podprograma
M98 Pozivanje posebnog podprograma
M99 Povratak iz podprograma ili petlje
OPIS M - FUNKCIJA
M0 – Program stop
M0 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Zaustavlja obrtanje vretena, hla|enje i interpolaciju blokova koji se pripremaju unapred
(G103). Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start” program se nastavlja od narednog bloka.
M1 – Opcioni program stop

M1 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Potpuno je ista kao i M0 osim {to je potrebno aktivirati dugme sa kontrolnog panela
“Optional stop”, tako da kada ma{ina nai|e na M1 u programu – staje. Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start”, program se nastavlja od
narednog bloka.
M2 – Kraj programa
M2 se koristi za zaustavljanje programa – KRAJ PROGRAMA. Program se mora resetovati, ina~e se kursor ne}e vratiti na njegov po~etak. U
principu, bolje je koristiti naredbu M30 iz razloga što pored restartovanja programa, resetuje i pojedine G funkcije kao i pojedine korekture.
M3 – Vreteno napred
M3 sluì za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Svi alati desne orijentacije funkcionišu sa ovim smerom obrtanja.
M4 – Vreteno nazad
M4 sluì za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Smer obrtanja je suprotan i koristi se za alate leve orijentacije.
M5 – Vreteno stop
M5 sluì za zaustavljanje glavnog vretena. Blok se odlaè dok je br. obrtaja ispod 10 o/min.
M8 – Rashladno sredstvo uklju~eno

Pomo}nom funkcijom M8 startujemo rashladno sredstvo. Zadaje se pre po~etka radnog hoda.
M9 – Rashladno sredstvo isklju~eno
Pomo}nom funkcijom M9 gasimo rashladno sredstvo. Zadaje se neposredno posle poslednjeg radnog hoda.
M10 – Stezanje paknova

Pomo}nom funkcijom M10 steèmo paknove.
M11 – Otpu{tanje paknova

Pomo}nom funkcijom M11 otpu{tamo paknove. U koliko se vreteno okreće, zaustaviće se neposredno pre izvršavanja otpuštanja.
M14 – Zaklju~avanje (stezanje) glavnog vretena

Ovom M funkcijom zaključavamo (ukrućujemo) glavno vreteno u datom poloàju. Ima ulogu, izmedju ostalog, kod obrade sa pogonjenim
alatima i C-osom.
M15 – Otpu{tanje glavnog vretena
Ovom M funkcijom otpu{tamo (otključavamo) glavno vreteno.
M17 – Obrtanje magacina alata uvek u napred

Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u
napred, od alata broj 1. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji moè biti pode{en na najkra}e obrtanje do
odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom).
N1 T0101 M17
M18 – Obrtanje magacina alata uvek u suprotnom smeru

Ovo je modalna pomo}na funkcija koja daje naredbu da se revolver glava uvek obr}e u jednom smeru pri izmeni alata. Smer obrtanja je u
suprotan i ide od poslednjeg alata. Ako se ova funkcija ne zadaje, obrtanje se izvodi saglasno setingu 97 koji moè biti pode{en na najkra}e
obrtanje do odre|enog alata ili uvek u jednom smeru (ili drugom).
N1 T1010 M18
M19 – Orijentacija glavnog vretena
Funkcija M19 se koristi za orijentaciju glavnog vretena u fiksnu poziciju. Vrednost P moè biti data kada èlimo da vreteno bude orijentisano
na neki (ceo) ugao u stepenima. Na primer M19 P180. Parametrom R moèmo davati decimalne vrednosti uglova (do 4 decimale). Ostvaren }e
biti onaj ugao koji dozvoljava servo sistem (merni sistem) svojom rezolucijom. Na primer M19 R132.6534
M23 – Izlaz navoja uklju~en

Komanda M23 nalaè upravljačkoj jedinici izvr{avanje izlaza (oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G76 ili G92. Ovo je modalna funkcija.
Setinzima 95 i 96 odre|ujemo veli~inu i ugao oborene ivice.
M24 – Izlaz navoja isklju~en

Komanda M24 nalaè mašini izvr{avanje ravnog izlaza (bez oborene ivice) kraja navoja kod ciklusa G76 ili G92. Ovo je modalna funkcija.
M24 se moè poni{titi aktiviranjem M23, resetovanjem programa ili gašenjem ma{ine.
M30 – Kraj programa sa povratkom na po~etak

Koristi se za zaustavljanje programa. Zaustavlja vreteno, sva kretanja i gasi hla|enje. Kursor se vra}a na po~etak programa koji je spreman za
ponovno startovanje. M30 poni{tava i korekturu duìne alata.
M31 – Izbaciva~ strugotine napred

Startovanje motora izbaciva~a strugotine u smeru za izbacivanje. Konvejer ne}e startovati ako su vrata ma{ine otvorena. To se moè regulisati
setovanjem bita 17 parametra 209. Vremensko aktiviranje izbacivača mogu}e
je setinzima 114 i 115 – uključuje se na svakih, na pr. 15 min. i radi neprekidno, na pr. 15 min do isključenja.
M33 – Izbaciva~ strugotine stop

Zaustavlja kretanje izbacivača strugotine.
M36 – Prihvata~ delova – gore (pozicija za hvatanje komada)
Aktiviranje hvata~a odsečenih gotovih komada u položaj za prihvat.
M37 – Prihvata~ delova – dole

Deaktiviranje hvata~a gotovih komada. U ovom položaju komad se sklanja sa hvatača.
M41 – Stepen prenosa – niì

Koristi se za odabir nièg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je
ma{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!!
M42 – Stepen prenosa – vi{i

Koristi se za odabir vi{eg stepena prenosa kod glavnog kretanja. Vreteno staje kada se menja oblast brzina. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je
ma{ina sa zup~astim prenosom – SAMO ZA STARE TIPOVE MAŠINA!!!
M43 – Otklju~avanje magacina alata

Samo za servis.
M44 – Zaklju~avanje magacina alata

Samo za servis.
M76 – Ga{enje displeja

Koristi se za ga{enje prikaza na ekranu mašine.
M77 – Aktiviranje displeja

Koristi se za aktiviranje prikaza na ekranu. Funkcioni{e samo u slu~aju kada je aktivan kod M76.
M97 – Pozivanje lokalnog podprograma
M97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine koja je sme{tena pod rednim brojem Nnnnnn u istom programu iz koje se i poziva (obavezno
iza M30). Sa Pnnnnn prelazi se na liniju Nnnnnn glavnog programa koja je po~etak subrutine. Koristi se za jednostavne operacije koje ne
zahtevaju komplikovane i glomazne programe.
Sa L moèmo zadati broj ponovnih pozivanja subrutine.
Kodom M99 moramo nazna~iti povratak iz podprograma.
M98 – Pozivanje posebnog podprograma
Ova funkcija se koristi za pozivanje posebnog podprograma, nezavisnog u memoriji ma{ine. Parametrom Pnnnn nazna~avamo broj programa
koji se poziva iz memorije i mora biti u istom bloku sa M98. Podprogram pod brojem Onnnn, mora tako|e biti ve} une{en u memoriju
ma{ine i mora se zavr{avati kodom M99 radi povratka u glavni program po njegovom izvr{enju.
Parametar L moè biti stavljen u bloku sa M98 kako bi nazna~ili broj ponavljanja petlje pre nego {to se pre|e u slede}i blok.
O0001 (broj glavnog programa)

..... (program)
M98 P100 L4 (pozivanje podprograma, broj podprograma je 100, ponavljanje istog 4 puta) ......
(nastavak glavnog podprograma)
M30 (kraj glavnog programa)
O0100 (broj podprograma u memoriji ma{ine)
..... (izvr{avanje podprograma)
M99 (povratak u glavni program O0001)
M99 – Povratak iz podprograma ili petlje
Ovom pomo}nom funkcijom se vra}amo u glavni program iz podprograma ili makroa. Ako sa M99 damo parametar Pnnnn, ne}emo imati
povratak u glavni program na prvi slede}i blok ve} na liniju Nnnnn specificiranu u parametru P.
O0001 (glavni program)
……...
N70 M98 P2
N71 M99 P100
………
N100 (nastavak sa ove linije)
………
M30
O0002 (podprogram)
M99
PRIMER BUŠENJA SA LOMLJENJEM

STRUGOTINE URADJENOG PREKO
LOKALNOG PODPROGRAMA M97 I
BROJA PONAVLJANJA L
PRIMERI PROGRAMIRANJA
1.
% %
O00001 (LINEARNA I KRUZNA INTERPOLACIJA) N10 O00002 (LINEARNA INTERPOLACIJA SA I, K, R, A)
T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU) N20 N10 T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU)
G54 N20 G54
N30 G50 S3500 N30 G50 S3500
N40 G97 S500 M03 N50 G00 N40 G97 S500 M03 N50 G00
X100. Z10. M08 X100. Z10. M08 N55
N55 G96 S170 G96 S170
N60 G00 G42 X16. Z4. N60 G00 G42 X16. Z4.
N70 G01 Z2. F0.3 N80 G01 X32. N70 G01 Z2. F0.3 N80 G01 X32.
Z-6. F0.15 N90 G01 Z-28. Z-6. F0.15 N90 G01 Z-32.
N100 G01 X40. I4. N100
Z-32 N110 G01 X70. G01 X70.
N120 G01 X76. N110 G01 X76. A-20.
Z-40.24 N130 G01 Z-49. N120 G01 Z-52. R3. N130 G01 X90.
N140 G02 X82. R-2. N140 G01 Z-62.
Z-52. R3. N150 G01 X86. N150 G01
N160 G03 X90. G40 X100. F0.3 N160 G00 X200.
Z-54. R2. N170 G01 Z-62. Z200. M09 N170 M30
%
N180 G01 G40 X100. F0.3
N190 G00 X200. Z200. M09
N200 M30
%
2.
%
O00003 (PROGRAMIRANJE INKREMENTALNIM KOORDINATAMA) N10
T0101 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3500
N40 G97 S500 M03 N50
G00 X100. Z10. M08
N55 G96 S170
N60 G00 G42 X16. Z4.
N70 G01 W-2. F0.3 N80 G01
U16. W-8. F0.15 N90 G01
W-22.
N100 G01 U8. W-4. N110 G01
U30.
N120 G01 U6. W-8.24
N130 G01 W-8.76 N140 G02 X82.
Z-52. R3. N150 G01
U4.
N160 G03 X90. Z-54. R2.
N170 G01 W-8.
N180 G01 G40 X100. F0.3
N190 G00 U55. W262. M09
N200 M30
%
3.
%
O00004 (REZANJE NAVOJA FUNKCIJOM G32)
N10 T0202 (ALAT ZA REZANJE NAVOJA)
N20 G54
N30 G97 S400 M03
N40 G00 X100. Z10. M08
N50 G00 X19.6 Z5. (PRVA DUBINA ZA PRVI PROLAZ)
N60 G32 Z-20. F1.5
N70 X30. Z-40.
N80 Z-60.
N90 G00 X40.
N100 G00 Z5.
N110 G00 X19.2 (NOVA DUBINA ZA DRUGI PROLAZ)
(PONOVO PISATI G32 SA ISTOM PUTANJOM...)
(...I TAKO PONAVLJATI DO UNUTRASNJEG...)
(...PRECNIKA NAVOJA)
(..........)
N290 G00 X40.
N300 G00 X200. Z200. M09
N310 M30
%
4.
%
O00005 (CIKLUS FINOG STRUGANJA G70)
N10 T0303 (ALAT ZA FINU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3900
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X92. Z3. M08
N60 G96 S170
N70 G70 P80 Q180 F0.12
N80 G00 G42 X14.
N90 G01 X32. Z-6.
N100 G01 Z-32. I4.
N110 G01 X70.
N120 G01 X76. A-20.
N130 G01 Z-49.
N140 G02 X82. Z-52. R3.
N150 G01 X86.
N160 G03 X90. Z-54. R2.
N170 G01 Z-62.
N180 G01 G40 X92.
N190 G00 X200. Z200. M09
N200 M30
%
5.
%
O00006 (CIKLUS STRUGANJA NAVOJA G76)
N10 T0404 (ALAT ZA STRUGANJE NAVOJA)
N20 G54
N30 G97 S800 M03
N40 G00 X20. Z5. M08
N50 G76 P2 X17. Z-20. D0.2 K1.5 F1.5
(IZLAZ NAVOJA, AKO SE NISTA DRUGO NE ZADA,…)
(…RUKOVODICE CE SETINZIMA 95 I 96)
N60 G00 X200. Z200. M09
N70 M30
Rezanje navoja ciklusom G76 %
6. %
O00007 (CIKLUS UZDUZNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G90)
N10 T0505 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3900
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X110. Z5. M08
N60 G96 S200
N70 G01 G42 X102. Z3. F0.5
N80 G90 X94. Z-49.7 F0.2
N90 X88.
N100 X82.
N110 X76.
N120 X70.
N130 X64.
N140 X58.
N150 X52.
N160 X50. Z-50. F0.15
N170 G00 G40 X110. Z5.
N180 G00 X200. Z200. M09
N190 M30
%
7. %
O00008
(CIKLUS RADIJALNOG SPOLJASNJEG STRUGANJA G94) N10
T0505 (ALAT ZA SPOLJASNJU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3900
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X110. Z5. M08
N60 G96 S200
N70 G01 G41 X102. Z1. F0.5
N80 G94 X51. Z-2.5 F0.2
N90 Z-5.
N100 Z-7.5
N110 Z-10.
N120 Z-12.5
N130 Z-15.
N140 Z-17.
N150 Z-19.
N160 X50. Z-20. F0.15
N170 G00 G40 X110. Z5.
N180 G00 X200. Z200. M09
N190 M30
%
8. %
O00009 (REZANJE NAVOJA CIKLUSOM G92)
N10 T0606 (ALAT ZA REZANJE NAVOJA)
N20 G54
N30 G97 S700 M03 N40 G00
X110. Z5. M08 N50 G00
X35.
N60 G92 X19.6 Z-20. I-4. F1.5
N70 X19.2
N80 X18.8
N90 X18.4
N100 X18.
N110 X17.6
N120 X17.3
N130 X17.
N140 G00 X200. Z200. M09
N150 M30
Rezanje navoja ciklusom G92 %
Ciklus aksijalnog unutrašnjeg struganja iz punog %

O00010 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G71-TIP I)
9. materijala G71 – TIP I N10 T0707 (BURGIJA SA PLOCICAMA D40)
N20 G54
N30 G97 S800 M03 N40 G00
X100. Z50. M08
N50 G82 X0 Z-130. R2. P3. F0.13
N60 G80
N70 G00 X200. Z200. M09
N80 T0808 (ALAT ZA UNUTRASNJU GRUBU OBRADU)
N90 G97 S500 M03
N100 G00 X50. Z5. M08
N110 G96 S200
N120 G00 X38. Z2.
N130 G71 P140 Q230 D2. I-0.8 K0.4 U-0.8 W0.2 F0.2
N140 G00 G41 X143.5 N150 G01 X122.
Z-42. N160 G01 Z-
69.
N170 G03 X112. Z-74. R5.
N180 G01 X99.
N190 G01 X72. Z-94. N200 G01 Z-
116.
N210 G03 X64. Z-120. R4.
N220 G01 X40.
N230 G01 G40 X38. N240 G00
X200. Z200. M09 N250 T0909
(ALAT ZA UNUTRASNJU FINU OBRADU)
N260 G97 S500 M03 N270 G00
X38. Z2. M08 N280 G96
S230
N290 G70 P140 Q230 F0.12
N300 G00 X200. Z200. M09
N310 M30
%
%
10. O00011 (CIKLUS AKSIJALNOG STRUGANJA G71-TIP II)
N10 T0101 (ALAT ZA GRUBU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3500
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X50. Z5. M08 N60 G96 S170
N70 G00 X159. Z2.5
N80 G71 P90
Q190 D1.2 I0.5 K0.3 U0.8 W0.2 F0.18 N90 G00 G42
X43.6 Z2.5 N100 G01 Z0
N110 G03 X69.23 Z-
81.08 R50. N120 G02 X60. Z-91.9
R15. N130 G01 Z-100.
N140 G02 X80. Z-
114.14 R15. N150 G01 Z-142.
N160 G01 X86. Z-145. N170 G01 X146.
N180 G01 X156. Z-150. N190 G01 G40

X159. Z-151.5 N200 G00 X200.
Z200. M09 N210 T0202 (ALAT
ZA FINU OBRADU) N220 G54
N230 G50 S3900
N240 G97 S500 M03

N250 G00 X159. Z2. M08
N260 G70 P90 Q190 F0.1
N270 G00 X200. Z200. M09
N280 M30
Ciklus aksijalnog spoljašnjeg struganja iz punog materijala G71 – TIP II %
11. Ciklus radijalnog spoljašnjeg struganja iz %

O00012
punog materijala G72 – TIP I
(CIKLUS RADIJALNOG STRUGANJA G72-TIP I)
N10 T0303 (ALAT ZA GRUBU OBRADU) (NASTAVAK)
N20 G54 ........
N30 G50 S3000 N160 G03 X50. Z-28. R2.
N40 G97 S500 M03 N170 G01 Z-4.
N50 G00 X220. Z5. M08 N180 G01 X42. Z0.
N60 G96 S150 N190 G01 G40 X39. Z1.5
N70 G01 X213. Z1.5 F0.5 N200 G00 X200. Z200. M09
N80 G72 P90 Q190 D2. I0.5 K0.4 U0.8 W0.2 F0.2 N210 T0404 (ALAT ZA FINU OBRADU)
N90 G00 G41 Z-124.5 N220 G54
N100 G01 X204. Z-120. N230 G50 S3900
N110 G01 X146.4 N240 G97 S500 M03
N120 G01 X110. Z-70. N250 G00 X213. Z1.5 M08
N130 G01 Z-50. N260 G70 P90 Q190 F0.1
N140 G02 X70. Z-30. R20. N270 G00 X200. Z200. M09
N150 G01 X54. N280 M30
......... %
12. %
O00013 (CIKLUS KONTURNOG STRUGANJA PRIPREMKA G73)
N10 T0505 (ALAT ZA GRUBU OBRADU)
N20 G54
N30 G50 S3500
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X234. Z3. M08
N60 G96 S180
N70 G73 P80
Q180 D5 I10. K14. U0.8 W0.3 F0.22 N80 G00
G42 X40.
N90 G01 X50. Z-2.
N100 G01 Z-18.
N110 G02 X90. Z-38. R20.
N120 G01 Z-48.
N130 G01 X130.66 Z-59.74
N140 G03 X161.64 Z-112.83 R40.
N150 G01 X200. Z-168.
N160 G01 X226.
N170 G01 X230. Z-170.
N180 G01 G40 X234. Z-172.
N190 G00 X250. Z200. M09
N200 T0606 (ALAT ZA FINU OBRADU)
N210 G54
N220 G50 S3900
N230 G97 S500 M03
N240 G00 X234. Z3. M08
Ciklus konturnog struganja pripremka G73 N250 G70 P90 Q180 F0.13
N260 G00 X250. Z200. M09
N270 M30
13. %
%
O00014 (UREZIVANJE ŽLJEBOVA PREKO PODPROGRAMA)
N10 T0707 (ALAT ZA UREZIVANJE ŽLJEBOVA, B=6 mm)
N20 G54
N30 G50 S3000
N40 G97 S500 M03
N50 G00 X80. Z2. M08
N60 G96 S130
N70 G01 X73. Z-5. F0.5
N80 M97 P110 L5
N90 G00 X200.
Z200. M09 N100 M30
(PODPROGRAM)
N110
G00 W-11.
N120 G01 X50. F0.08 N130 G00 X73.
N140 G01 W-4. F0.5 N150 G01 X50.
F0.11 N160 G00 X73.
Primer podprograma sa ponavljanjem
N170 M99
%

CNCstruganje HAAS

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CNCstruganje HAAS

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KURS PROGRAMIRANJA

Hijerarhijski posmatrano postoje slede}e osnovne vrste upravljanja:

Nizom komandi u programu defini{u se geometrijski, tehnolo{ki i pomo}ni uslovi koji su

Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.

Osim adresa i numeri~kih znakova koriste se i razni

Adrese su ustvari komande (FUNKCIJE) i

X, Y, Z – adrese koje defini{u pomake alata u smeru tih osa

DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM

X Z ravan je ravan obrade – kretanja alata

Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom koji ozna~ava

Nulta ta~ka ‘’W’’ je ta~ka koju mi progla{avamo za po~etak

G – funkcije aktivne pri uklju~ivanju ma{ine

G0 – brzi hod, pozicioniranje;

G1 X50. Z73. F0.15 ili G1 U20. W33. F0.15

1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

Obaranje ivice Kod

3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z-1.

4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z-1.

1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

Obaranje ivice Kod

3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

Zaobljavanje ivice Kod

1. Kretanje po Z+ ka X+ X20. Z-20.

2. Kretanje po Z+ ka X- X20. Z-20.

Zaobljavanje ivice Kod

3. Kretanje po Z- ka X+ X20. Z10.

4. Kretanje po Z- ka X- X20. Z10.

1. Kretanje po X- ka Z- X40. Z-1.

2. Kretanje po X- ka Z+ X40. Z-1.

Zaobljavanje ivice Kod

3. Kretanje po X+ ka Z- X5. Z-1.

4. Kretanje po X+ ka Z+ X5. Z-1.

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom

G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom

G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom

G2 X50. Z-60. I20. K0. F0.2

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne ta~ke po kru`nom

G3 X50. Z-60. I-20. K0. F0.2

G17 – Izbor ravni obrade XY

G18 – Izbor ravni obrade XZ

G19 – Izbor ravni obrade YZ

G20 – Programiranje u in~nom sistemu mera

G21 – Programiranje u metri~kom sistemu mera

G29 – Povratak u referentnu ta~ku

Funkcija G32 ne spada u grupu ciklusa, ve} predstavlja “ru~no” rezanje

U – inkrementalna pozicija po X-osi N1 G0 X30. Z8. Brzi hod do startne ta~ke

G41, G42 – Startovanje kompenzacije vrha alata – leva i desna kompenzacija

Ugao vrha pločice

Karakteristi~an blok sa kompenzacijom alata: G41(G42) G0 X Z ILI G41(G42) G1 X Z F

Karakteristi~an blok sa ga{enjem kompenzacije alata: G40 G0 X Z ILI G40 G1 X Z F

G50 – Pomeranje nulte ta~ke / Ograni~enje broja obrtaja u radu

Da bi se postavila nova nulta ta~ka, moraju se dati vrednosti koordinata X i Z: G50 X… Z…

G51 – Poni{tavanje funkcije G50 (YASNAC)

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema (FANUC)

G53 – Prelazak na ma{inski koordinatni sistem

G54–G59 – Korisnički definisane nulte ta~ke

G70 P30 Q80 F0.15

G71 – Ciklus aksijalnog struganja iz punog materijala – TIP I