KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE NEUHRANJENOSTI DECE DO PET GODINA

STAROSTI U SIROMAŠNIM ROMSKIM NASELJIMA, KORISTEĆI PRISTUP

POZITIVNOG ODSTUPANJA

Mesto i datum: Brestovac, 24.08.2017. godine

Ime deteta: Andrej Čavelić

Ime majke: Biljana Čavelić

Vreme provedeno u porodici: od 13.15h do 16.45h

Vreme trajanja intervjua: prvi deo snimka 01:06:51, drugi deo snimka 54:48, ukupno 02:01:33

Intervjuer: Dragana Mitić, psiholog

Napomena: U nastavku transkripta, zbog pojednostavljenja, komentari i dodatna pitanja koja
postavlja intervjuer biće označena slovom I, dok će odgovori koje daju ispitanice/i biti boldovani.

1. Opšta uvodna pitanja

1.1. Ko sve živi u vašem domaćinstvu (broj porodica u istom domaćinstvu
– ukoliko ih ima više - broj članova, srodstvo)?
-Ja, suprug, petoro dece, svekrva, svekr, dever I baba.
I: Dobro. Je l’ živite svi zajedno ili…?
-Svi smo zajedno.
I:Svi ste zajedno, dobro.
1.2. Ukoliko ima više porodica u domaćinstvu (*npr. više sinova sa svojim
porodicama i baba i deda): Da li zajedno kuvate, nabavljate hranu i
perete veš za celo domaćinstvo?
-Da, ali više ja pošto svekrva radi. Nije kod kuće, ali radi.
Dok ja raspremim, dok spremim za decu da jedu pošto
ona je na poslu, radi.
I: Dobro, hoču da vas pitam je l’ spremate hranu za sve koji
živite?
-Da, da.
I: Dobro. Je l’ zajedno nabavljate hranu?
-Da.
I: Dobro. Je l’ perete veš zacelo domaćinstvo?
-Da.
I: Je l’ zajedno perete sa dečijim vešom vaš veš I ostalih
ukućana ili…?
-Ne. Moj, ovaj naš veš posebno, a za decu posebno.
1.3. Koliko je staro Andrej (ime odabranog deteta)? Koliko još dece imate?
Koliko ona godina imaju?
-Andrej. On ima četiri godine.
I: Koliko još dece imate?
-Još četiri.

[1]
 I: Koliko su stari?
Četri devojčice. Anabela ima mi 7 godine, Andrea 6, Andrej
4, Anastasija 2 I sad 27. maja puni šest meseci.
I: Dobro to je najmlađe dete, je l’ tako?
-Najmlađe.
2. Ishrana majke u toku trudnoće

I: Sada ču Vas pitati Biljo nešto vezano za trudnoću Sa Andrejem.

Znači dok ste bili trudni sa Andrej, pokušajte da se setite šta je i kako
je.
2.1. Kada ste se u trudnoći, posle izostanka prve menstruacije, javili
ginekologu na pregled?
-Pa nakon mesec dana. Nije ni bilo mesec dana. Tada sam
se javila.
2.2. Koliko često ste se javljali ginekologu tokom cele trudnoće? Zašto?
-Pa išla sam ja non-stop redovno na kontrole za ultrazvuk,
ali nisam znala da je muško, tek na kraju sam shvatila da
je muško. Često sam išla na kontrolu.
I: Koliko je to često?
-Pa u tih, ja nisam njega rodila u 9 meseci jer u 8 I po. Svi
su mi deca u 8 I po. To je geneksi. Svi tako zajedno ali išla
sam do 5 meseci, 6 non-stop sam išla. Posle ne. Bilo mi je
dobro, nisam se osećala loše. Sve je u redu bilo.
I: Mhm, a zašto ste išli kod ginekologa?
- Pa išla sam zbog ultrazvuka. Pa krv da vadim, molraća,
analize, sve
I: Jeste li imali neki zdravstveni problem u trudnoći?
-Ne, nikakav. To je samo sto mi je muka bilo u svakoj
trudnoći.
2.3. Koliko obroka ste imali tokom trudnoće?
-A jela sam s njim b’e po… Mnogo, mnogo sam jela. Nisam
znala kolko mi je dosta.
I: Znači često ste jeli.
2.4. Koju vrstu hrane ste jeli tokom trudnoće?
-Pa ja sam više, najviše sam jela testenine, jer više me je
vuklo na testeninu, na slatkiše. Ovako jela malo zapržena
nisam mogla da jedem zbog želudca jer me boleo. A više
ovako testenine, pa pržila sam pile bareno, batak. Sve, sve
moguće ali malo manje, više ovo da bude zaprženo zbog
želudca.
I: Jeste jeli povrće?
-Da jesam.
I: Mislim na papriku, paradajz…
-Da, da. Jela sam.
I: Voće jeste jeli?

[2]
 -Voče, ovako I onako jer ja ne volim voće da jedem. Ne
volim to da jedem.
I: Mhm, a mesa? Jeste jeli meso?
-Da. Jela sam meso sam jela.
I: Šta ste najviše jeli.
-Najviše sam jela piletinu. Najviše.
2.5. Da li ste u trudnoći nešto promenili u odnosu na uobičajene navike
ishrane ili života? (Ako DA) Koje su to promene bile?
-Ne, ne, ne. Isto mi je. Ništa nisam se promenila. Isto. Sa
svakom decom je tako bilo. Sa svi petoro, isto, isto, isto.
Ista mi je trudnoća bila sa svu decu. Nisam imala nikakvih
problema. Da spavam mnogo ili da se umaram, ne. Sve mi
je isto bilo I lepo mi je bilo, nisam imala nikakvih
problema.
2.6. Da li pijete kafu? Koliko kafa dnevno? Da li ste u toku trudnoće pili
kafu (čaj)? Koliko dnevno?
-Da
I: Koliko kafe dnevno pijete?
-Pa neki put pijem 3, 4 puta. Neki put pa 1, 2 puta.
I: Jeste li u toku trudnoće pili kafu?
-Jesam.
I: Koliko ste pili?
-Pa, u trudnoći nisam mnogo pila. Ujutru I uveče.
2.7. Da li ste pušili tokom trudnoće?
-Da.
I: koliko ste otprilike cigara?
-Pa meni je kutija trajala dva dana. Dva dana tokom
trudnoće.
I: Znači desetak cigareta…
-...na dan.
2.8. Da li ste u trudnoći koristili alkohol? (Ako DA) Koliko često i u kojoj
količini?
-Ne.
I: Pivo ili tako nešto.
-Ne, to malo tako da probam samo zbog trudnoće ovo. A ovako da
pijem, ne.
I: Koliko često je bilo to po malo?
-To u 2, 3 meseca ako probam samo, ovako ne.
2.9. Da li ste tokom trudnoće uzimali vitamine ili neke preparate za
jačanje zdravlja i otpornosti (*vitamine, folnu kiselinu i sl)?
-Pila sam vitamini, to sam pila i ništa više. Samo vitamini.
I: A je l’ vam dao ginekolog ili ste Vi sami?
-Ne, ne, ne, ginekolog.
I: Je l’ se sećate možda kako se (zovu vitamini)…
-Ne, ne mogu da se setim stvarno. Ne mogu, al sam pila

[3]
 vitamini.
2.10. Koliko sati ste se u toku dana i u toku noći kao trudnica odmarali?
-Dani nisam nisam imala, nisam mogla da spavam danju
niakako. Nije mi se spavalo. A noću legnem oko 9 uveče,
ustanem oko 8, 9 tako. I lepo sam spavala, nisam imala
problema.
I: Niste se budili da ustajete?
-Ustanem da pijem vodu ili sok, ovako do WC i ništa više.
I: Ovako niste imali probleme?
-Ne.
2.11. Da li ste tokom trudnoće radile naporne fizičke poslove?
-Ne, samo kuću sam raspremala. Nit sam isla da radim u
njive ili bilo gde, ne.
2.12. Da li ste tokom trudnoće bile izložene nekim posebnim stresnim
situacijama?
-Pa to jeste kad naprimer kad mi se razboli ona ili
Anabela. Pošto su one prve pre njega rođene. Na primer
kad se razboli malo temperaturica, tu se malo potresem
zbog temperaturice. Ovako ne.
I: Dobro, mislim na neke baš stresne situacije. Ne daj Bože da
Vam je neko um’ro u porodici ili od rođaka.
-Da, to mi je umrla majka, da. Ali kad sam s njom bila
trudna, a sa Andrejem, ne.
2.13. Da li ste u trudnoći bili izloženi nasilju?
-Ne, niko me nije maltretirao.
2.14. Na koji način ste održavali higijenu tela tokom trudnoće?
-E to je non-stop. Svako veče sam se kupala. Ne svako veče,
svako drugo veče sam se kupala, svako veše oprala, kosu
prala, to. To svako veče, a svaki drugi dan kupala.
I: A garderobu, koliko često ste menjali.
-Svaki dan.
2.15. Na koji način ste vodili računa i održavali higijenu zuba tokom
trudnoće?
-Jesam, ali nisam često.
I: Koliko je to otprilike.
-Pa tako u 2, 3 dana jednom operem, nisam mogla često,
ali prala sam.
I: Jeste imali neki problem sa zubima?
-Ne, s njima ne.
I: A jeste išli kod zubara čisto na kontrolu ili tako nešto?
-Ne, nisam, nisam. To sam imala problema samo s
Anastasijom zbog zuba, a ovako ne.
3. Minimalni podaci o detetu ___________ na rođenju
3.1. Sa kojom težinom je rođen/a Andrija (ime deteta)?
-2.65kg

[4]
 3.2. Da li je ________ na vreme ili prevremeno rođena beba?
-Pa u 8 i po. Sva su mi deca rođena u 8 i po.
3.3. U kom mesecu trudnoće je rođen/a ________?
I: Odgovorili ste mi na sledeće pitanje u kom mesecu je rođen.
Znači u 8 i po.
3.4. Da li su postojale neke zdravstvene komplikacije prilikom porođaja?
Ukoliko DA, koje?
-Za malog?
I: Ne, za Vas.
-Ne, ništa, ništa. Na primer kad sam se porodila da budem
šivena, ne, ništa.
I: Prirodni porođaj je bio?
-Prirodni, da. Sve je u redu.
3.5. Da li su postojale neke zdravstvene komplikacije deteta odmah po
rođenju? Ukoliko DA, koje?
-Ne. Nikakvih, nikakvih.
4. Prakse hranjenja
4.1. Dojenje 4.1.1. Da li ste dojili svoje dete? (*Ukoliko je odgovor DA, nastaviti sa
pitanjima iz bloka 4.1. Ukoliko je odgovor NE, preskočite pitanja iz
bloka 4.1. i 4.2. i pređite na blok 4.3.)
-Da.
4.1.2. Posle koliko sati/dana su vam prvi put doneli Andreja na podoj?
-U bolnici? Pa kad sam se porodila sa Andrejom morala sam da
budem 2 sata u sali. Pa onda sutra dan su mi ga doneli. Zato što,
samo što sam se porodila i ja nisam se rano porodila… Ne, ne,
lažem. Ja sam se porodila s njim oko 5 sati popodne. Porođaj je
trajao pola sata. Pola 6, odmorila se do 9, 10 u sali. Onda odveli
su me u sobi i ujutru u 6 sati su mi ga doveli.
I: Gde je dete bilo za to vreme?
-Pa kod njih. Dok su ga izmerili, dok su ga obukli, sve to.
I: Mhm, mhm, znači prošlo je 10-ak sati više od kad su Vam dali…
-Pa da. Jer sam morala da budem u sali, pa da vidu kako, što, da l’
sam ja imam neke probleme u unutrašnjost, dete su pregledali
da li je… da neće da bude bolestan.

4.1.3. Da li je bio/la aktivna beba prilikom dojenja? Kako se ponašao/la u

situaciji podoja?
-Da, da, sisao je. Ja sam njega kad sam ostala trudna s
Anastasijom njega odvajala od sise, jer nisam smela da
dam, jer ona je povraćala... On je povraćao kad sam ja
njemu dala sisu pošto sam bila trudna s Anasasijom pa u
godinu i po dana sam ga odvojila od sise. Jer je non-stop
imao povraćanje, nisam smela da mu dam. Otišla sam kod
doktora, oni su mi rekli, ne smete da ga dojite zato što ste
trudni i može da se oseti dete i morala sam da prestanem.

[5]
 I: A je l’ se dešavalo da zaspi dok sisa?
-Da.
I: I šta ste radili tad?
-Pa dok ne ispusti sisu, ja ga ne pomeram. Čim mi ispusti
sisu ja ga ostavim da spava. Ali do 2, 2 i po sata pije dok se
ne napije dovoljno.
I: A je l’ se dešavalo da taman što uhvati bradavicu povuče
malo i zaspi?
-Da.
I: I šta ste radili tad?
-Pa šta sam mogla. Kad mi naiđe mleko ja ga mrdam malo
da ga probudim jer naiđe mleko..
I: Kažite mi to. Pokazali ste mi rukom, ali kažite mi da se čuje.
-Uhvatim ga za nos, da bi se on probudio, da bi ja njemu
dala jer naiđe mi mleko da ne izbacim od mene mleko,
dignem ga da bi on pio.
4.1.4. Šta ste preduzimali u situacijama (ako i) kada _____ nije hteo/la da
sisa?
-Pa kad na primer sad mu dajem i nakon.. meni je sestra
rekla, ove babice, na svakih 2 sata da ga dojim. A po neki
put kad je baš fino nadojen i kad oću ja da mu dam sisu,
opet kad me neće, on neće. Jer povrati, jer je nahranjen
dovoljno i neće.
4.1.5. Da li su vam dete odmah nakon porođaja dali u naručje? Da li ste imali
priliku da ga/je držite uz sebe neko vreme (i koliko) čim se rodio/la?
-Da, da, da li su mi.
I: I posle?
-Posle su, da li su mi držala sam ga jedno 15-20 minuta
dok se nije uspavao u moje ruke i onda su ga uzeli,
izmerili. Rekli su da moraju da ga vode kod dečijeg
pedijatra, da ga pregleda da li je dobro i sve to.
I: Znači 15-ak minuta ste ga držali.
4.2. Znanja i 4.2.1. Koliko često ste dojili Andreja u prvim nedeljama i mesecima (*treba
prakse da kaže na koliko sati, ili koliko puta dnevno, ili da na neki drugi način
vezana za da opis vremenskih interval koje je procenjivala kao odgovarajuće
dojenje između dva podoja)?
-Pa često. Na svaki sat dva, po neki put kad se napije 2, 3
sata neće da pije jer dovoljno pije. Ovako često više mu
dajem jer mi non-stop mleko naiđe i onda mu dajem, da en
izbacim.
4.2.2. (*Ukoliko i dalje doji) Koliko često u toku dana sada dojite dete _____ ?
I: Je l’ dojite sada Andreja?
-Ne.
I: A dojite…
-Anđelu da.
4.2.3. Kako majka može da zna da treba da podoji dete? Po kojim znacima ili
[6]
 ponašanju deteta to može da se vidi?
-Pa najviše kad naiđe mleko. Tad se dete i budi samo i
plače i onda znam da je gladan. Znači čim naiđe mleko
znam da je gladan i čim na primer neće kod babe, kod tate,
kod dede znam da oće kod mene i da mu dam sisu. Znam
da je gladan. Svaka majka zna kad je njegovo dete gladno.
4.2.4. Da li dete treba da se doji noću? Do kog uzrasta? Ako dete koje je
mlađe od 6 meseci ne traži noćni podoj, da li ga, po vašem mišljenju,
treba buditi da bi sisalo? (Ako DA) Da li to važi za svu decu ili samo za
neku? Koju?
-Pa onaj deo kako su mi rekli, treba. Jer ustaje dete, budi
se. Po neki put ne dajem mu ja uveče kad zaspi. Podojim ga
fino, i on kad ustane ja moram malo vode da mu dam. Jer
mleko.. kažu da ima jeste u mleku voda ali mora malo i
vode prokuvane da mu dajem. Dala sam mu i vodu i.. dojila
sam ga često.
I: Čekajte. Hoćete da kažete da ste mu noću davali vodu.
-Po neki put da.
I: A jeste ga dojili?
-Da, non-stop. Non-stop na sisu je bio.
I: I noću?
-I noću je pio.
(Baka u pozadini: Njemu sisa nije izašla iz usta)
I: Do kog uzrasta treba dete noću da se doji?
-Pa oni kako su mi rekli da treba do 5, 6 meseci dok ne
poraste, da se doji. Posle od 5 meseci, 6 ne smeš često da
dojiš dete, zato što počinje hrana. Kašice, sokovi, supice
malo manje da se daje, zbog hrane.
I: Ako je dete mlađe od 6 meseci ne traži noćni podoj,spava. Je
l’ treba da se budi dete?
-Treba, treba. Jer naiđe mleko i moraš da mu daješ da ne
bi plakao.
I: Je l’ to važi za svu decu ili samo za neku?
-Kako, ne razumem sad.
I: Pa je l’ bi ste budili svu decu, bez obzira sa kojom kilažom su
rođena, da l’ su zdrava ili bolesna?
-Budila bih kad mi naiđe mleko.
I: Znači svako dete. Svu decu biste budili.
-Čim mi naiđe mleko, ja bih budila.
4.2.5. Po čemu ste, kada je dete bilo u prvih 6 meseci života, znali da li imate
dovoljno mleka da bi dete dobro napredovalo?
Zato što sam ga vodila i kod lekara i kad je došla babica,
videli su da je moje mleko, hranljivo mleko i on se non-
stop popravljao. Ali sad kad je počeo malo više da raste,
neće više… bira šta će da jede.
Baka u pozadini: Neće svašta da jede.
[7]
 -Mnogo probira.
Baka u pozadini: On neće svašta da jede, samo nešto ekstra.
-Neće svašta. Jer ako na primer sad ja, na primer, uzmem
jednu čokoladu, i ja ‘oću sa svima da podelim, on neće. On
‘oće sam. Znači on bira. ‘Oće sve njegovo da bude, bira.
Neće ovo, neće ono. “Neću ovu salamu”, “Neću ovu viršlu,
oću ono”
Baka u pozadini: Bira viršle, bira meso, bira sve. Znači to,
ekstra nešto hoće da jede.
I: Znači hoće posebnu hranu, posebnu vrstu hrane?
-Da, da.
4.2.6. Da li ste detetu _____ u vreme pre navršena 4 meseca, davali vodu?
-Davala sam. Da, prokuvanu vodu.
4.2.7. Da li ste pre navršena 4 meseca, osim vode, detetu davali neku drugu
tečnost osim vode – zaslađenu vodu, čajeve (koje) ili nešto drugo od
tečnosti?
-Čaj da. Od kamilice. Ili onaj bebilibi čaj za grčeve.
I: Kako ste rekli? Bebi..
-Bebibili, za grčeve. Kad je imao grčeve, morala sam da mu
dam. Jer sve do 40 dana, dete ima grčeve. Ili ja ili dete. I
čim malo više plače, čim se malo stegne ja mu dajem to.
Vodila sam ga kod lekara, i rekli su mi koji čaj da pije zbog
grčeve.
I: Jeste mu davali nešto osim čaja i vode?
-Ne, nisam.
I: Sokiće neke?
-Ne, nisam smela sve dok nije napunio 6 meseci da počne
da jede.
4.2.8. Da li ste pre navršenih 6 meseci, osim svog mleka, detetu davali vodu
ili neku drugu tečnost– zaslađenu vodu, čajeve (koje) ili nešto drugo
od tečnosti? (ako je odgovor NE) Kada ste počeli sa uvođenjem drugih
tečnosti i koje su to bile? Kada ste i kojim redosledom uvodili te
tečnosti?
-Da.
I: I pre četvrtog i pre šestog meseca, je l’ tako?
-Da, da.
I: A jeste mu tad i dalje davali čaj?
-Pa to samo kad je imao grčeve, smao čaj. Kad je imao
grčeve, davala sam mu. Ne svako dan, nego čim ima grčeve,
ja mu skuvam i dajem.
I: A posle toga kad su prošli grčevi, jeste mu dalje davali čaj?
-Davala sam mu kamilicu, nanu, da ga ne boli ništa jer to je
čaj. Čaj je uvek zdrav za decu.
I: Dobro, a jeste mu davali sokić pre 6-og meseca?
-Ne, dok nije napunio 6 meseci.
I: Kojim redom ste uvodili tečnost, znači vaše mleko, pa ste mu
[8]
 dali…
-Moje mleko, pa oko 12, 1 sat popodne dajem mu malo
vodu, pa nakon 3, 4 sata, sve po malo, ne smem puno jer su
rekli doktori da u dojku imam i vode, i da nema potrebe da
dam, ali ja sam opet dala po malo po malo vodu da pije.
I: Dobro, htela sam da Vas pitam sta ste prvo uveli? Znači Vaše
mleko kao hranu, pa ste mu dali vodicu, pa kad je dobio grčeve,
malo čajeve.. dobro, to, to sam htela da Vas pitam.
4.2.9. Možete li da mi kažete koliko je brzo napredovao/la u prvim
mesecima života? Koliko kilograma je imao/la sa:
a) 6 meseci
b) godinu dana
c) 2 godine
d) 3 godine
-On je napredovao sve pa kako da vam slažem, do godinu, godinu
I po. On je baš..
Baka u pozadini: Dok nije prohodao.
-Dok nije prohodao, dok nije počeo malo više da priča, on je imao
kilažu dobru. A kako je počeo da se igra, da priča, da šeta, da
bira..
Baka u pozadini: Neće svašta da jede.
-Sad malo više, eto kako je porastao, više ‘oće da na primer pije
sokić. Više ‘oće slatkiše nego da jede. Jer ako vidi nešto dobro on
će da jede. Neće svašta da jede. Mnogo bira.
I: Dobro sad Vas pitam konkretno da l’ se sećate kolko jei mao kilažu
sa 2 meseca, sa 3…
-Jao, to ne mogu da se setim. Ali imao je oko 2, 3 meseca imao je 3
I po kila, 4, 4 I po 5. Nisam mogla non-stop da vodim jer je u Niš
prijavljen, I nisam mogla non-stop u niš da ga vodim. Ali imao je
dovoljnu kilažu. Kao moja Anastasija to što je sad. Takav je bio.
I: Je l’ se sećate sa godinu dana koliko ke otprilike imao kilograma?
-9 kilograma.
I: 9 kilograma?
-9 I nešto kila.
I: Je l’ se sećate sa 2 godine koliko je imao?
-To ne znam. To ne mogu da se setim, a znam da je imao sa… kao
moja Anastasija, tol’ko je imao. Baš je krupan je bio. Mnogo je
krupan bio.
I: A sa 3 godine je l’ se sećate?
-Eee sad, tad je poćeo I da šeta I da priča. Sad malo manje. Birao
je šta će da jede, da pije. Tad je malo više jeo.
4.2.10. Da li (još uvek) dojite ______(ime deteta)? (Ako da) koliko puta
dnevno dojite svoje dete? Da li dete dojite noću?
I: Rekli ste mi malopre da ne dojite Andreja vise.
-Ne.
4.2.11. Da li ste u nekim situacijama izmlazali svoje mleko i davali
[9]
 detetu umesto da ga dojite?
Ne, ne, to jedino, da Vas ne lažem, kad nisam dobila
menstruaciju onda sam htela da idem kod doktora. E tad
sam morala da se nadojim u flašici jer sam išla kod
ginekologa. Nisam mogla da ga povedem sama kod
ginekologa. Tad se izmlazim u falšici. Svekrvi sam dala i
suprugu da ga podoje dok ja idem kod doktora. Ovako, ne.
I: Je l’ se često dešavalo ili ne?
-Ne. To samo kad sam išla da vidim da l’ sam trudna, jer
nisam imala menstruaciju, morala sam da idem.
4.2.12. (*Ako DA) U kojim se situacijama to dešavalo? Opišite u kakvu
posudu ste izmlazali svoje mleko i šta ste nakon toga sa njim radili.
(Odgovor u prethodnom pitanju.)
4.2.13. Šta radite sa dojenjem kada ste bolesni? Opišite neku takvu
situaciju.
-Pa ništa, ja sam njega dojila.
I: Dojili ste ga.
-Ali nisam često. Pila sam.. Nisam pila svakakve lekove
koje mi je doktor prepisao jer dojim, da ne utiče na dete.
Najviše to je samo bio Paracitamol. To je za svu decu. Ove
tabletice ili sirup. Ovako ništa više. I Čaj.
4.2.14. Da li dojite dete kada je bolesno?
-Da, da. Dojila sam ga.
4.2.15. Da li se dešava da dojite više od jednog deteta u istom periodu
(*ukoliko ima i stariju decu, da i odojče i starije dete/deca još uvek
sisaju)?
-Ne. Samo njega sam dojila.
4.2.16. (*Ukoliko DA) Da li postoje neke higijenske mere koje
primenjujete kada sa dojenja jednog deteta dajete drugom detetu da
sisa? Smatrate li da je potrebno u takvim slučajevima neko od dece
ima prednost /prvenstvo u sisanju?
4.2.17. (*Ako dete više ne sisa) Kada se dete odviklo od dojenja? Da li
je samo prestalo da sisa ili ste ga vi odbili?
-Pa kad sam ostala trudna sa Anastasijom. Godinu I po
dana je imao.
I: Znači, kako ste ga odbili?
-Pa kako.. to sam morala da kažem da ne valjda, da smrdi.
Svašta sam mu rekla. Stavila sam mu malo ljuto da bi mogo
da jede. Jeste da sam ga jedva odbila. Jedva sam ga odbila,
ali morala sam zbog njegovo zdravlje jer je povraćao.
Nisam smela da ga dojim više.
4.3. Primena, 4.3.1. Da li ste dohranjivali ili dohranjujete dete adaptiranom mlečnom
priprema i formulom? (*ako nije koristila mlečnu formulu preći odmah na
čuvanje 4.3.10)
mlečne Ne, to po neki put kad oće da mu se pije sad kad je poraso
formule 2 godine kad je imao.
[10]
 I: Ne, mislim dok ste dojili jeste ga dohranjivali?
Baka iz pozadine: Ne.
-Ne, ne.
I: Znači on je za tih godinu i po dana sisao?
-Da.
Baka iz pozadine: Sve sisao.
I: A dok ste ga dojili jeste mu davali možda ponekad kravlje mleko ili
kozije?
-Ne, ne.
I: Znači isključivo Vaše?
-Samo moje mleko.
4.3.2. (*Ako DA) Da li svakodnevno, kada u toku dana i koliko mlečne
formule?
4.3.3. U kom mesecu života ste detetu ____ uključili mlečnu formulu? Da li je
to bio dodatak vašem mleku ili potpuna zamena za vaše mleko?
4.3.4. Opišite mi detaljno na koji način pripremate ili ste pripremali dok je
dete to koristilo, mlečnu formulu za svoje dete - svojim rečima, svaki
korak - od trenutka kada uzmete kutiju sa mlečnom formulom, pa
završno sa davanjem mlečne formule detetu, šta sve radite (*zanima
nas proces posebno s obzirom na higijenske principe, ispravno
korišćenje/prokuvavanje vode, čuvanje u određenoj posudi i sl.)?
4.3.5. Koliko kašičica mlečne formule treba da se razmuti za jedan obrok,
prema uzrastu deteta?
4.3.6. Da li ste se uvek pridržavali/pridržavate uputstva za pripremu
mlečne formule (*ako dete i sada još koristi) (*ako dete još koristi
mlečnu formulu, pogledajte uputstvo na kutiji o količini suve materije
za određeni uzrast deteta)?
4.3.7. Kako ste nabavljali mlečnu formulu?
4.3.8. Šta se dešavalo a) dok je vaše dete imalo manje od 6 meseci, b) bilo
starije od 6 meseci (*ispitati ponašanje u obe vremenske tačke) kada
nemate mogućnosti da nabavite mlečnu formulu? Kako ste onda
hranili dete?
4.3.9. Gde obično odlažete/čuvate kutiju sa mlečnom formulom?
4.3.10. Koliko unapred - pre hranjenja deteta može da se pripremi
mlečna formula? Koliko dugo može da se čuva a da se ne pokvari –
van frižidera – u frižideru/na hladnom mestu?
I: Je l’ znate na šta mislim?
-Na veštačko mleko?
I: Na veštačko mleko. Jeste imali nprilike da nekad vidite…
-Ne, nisam. To kako da Vam kažem.. pa kako, ja nikad mu
nisam davala veštačko mleko…
I: Uopšte, jeste čuli, jeste videli nekad?
-To sam videla u bolnici, dok sam bila kad sam se porodila,
videla sam žene da nisu mogle, nisu imale dovoljno mleka
za svoju decu pa su im sestre vidim, pokazuju im kako
stave dve kašike mleka ovog za decu..
[11]
 I: ..praha. To je u stvari prah.
-Da, praha, vode i u celu flašicu. Tako sam videla u bolnici
kako radu sestre za druge dece. A ovako…
I: ..za svoje ne znate.
4.3.11. Koliko unapred pripremate mlečnu formula za noćno
hranjenje?
-Ne, znači samo kad je gladan. Znači dajete mu to mleko.
Čim više neće da pije, znači izubacite to mleko. Kad je
posle gladan, opet napravite. Ne sme da po stoji nikako to
mleko.
I: A šta recimo ako ne popije beba sve to? Šta radite, šta biste
uradili sa to mleko što ostane?
-Pa ne bi mu dala. Bacila bi. Ne bi dala, napravila bi drugo.
4.3.12. Da li ste mu/joj davali ili dajete dodatnu mlečnu hranu u: a)
prva 4 meseca života; b) prvih 6 meseci života (*u to spada i kravlje,
kozje ili neko drugo mleko - *pitajte koje - ako majka dohranjuje dete
u nedostatku svog mleka ili iz drugih razloga)? Kada ste prvi put uveli
kravlje (ili neko drugo mleko) i na koji način (*ako navede da je u
pitanju “Kravica”, koji procenat masnoće, a za to i bilo koje mleko ako
je bilo rastvoreno, u kom odnosu)? (*ako ne daje detetu dodatnu
mlečnu hranu – npr. dete neće da pije mleko) preći na 4.4.)
-Posle 6 meseci dala sam mu da proba malo ovo kravlje
mleko ovo “Moja kravica” da se navikne da pije kad
poraste da voli da pije. Ovako po šoljicu, čašicu.
I: A koji je procenat masti?
-Pa naj ovo da l’ 1,8 da l’ 2,8. Ono najmanji procenat.
I: Jeste mu davali čisto mleko ili razblaženo?
-Pa posle 6 meseci na primer kad sam prestala da ga dojim
u godinu i po dana dala sam mu čisto jer je godinu i po
dana. Smeo je da pije ovo “Moja kravica”. Dala sam mu
tako.
I: A ovo što ste rekli posle 6 meseci, jeste razblažili to ili…?
-Pa na primer kad sam htela da mu dam na primer da vidi
kod druge dece kako piju iz flašice. Imala sam komšike.
Dolazila su deca sa flašicom, i on vidi i ja moram da mu
dam, muško je, da proba. Uzela sam šolju mleka. Ne, lažem.
Dve šoljice mleka i čaša vode. Samo da proba. Ovako mu
nisam davala.
I: Je l’ mu se svidelo?
-Da, hteo je i posle kad je porasto dala sam mu da pije. Voli
mleko da pije.
4.3.13. (*Ako DA) Da li svakodnevno, kada u toku dana i koliko mleka?
-Ne, ne, ne, to samo po neki put kad dođu tako komšike sa
svojom decom..
I: ..kad vidi drugu decu.
-Da, kad vidi jer je muško, a ovako ne.
[12]
4.4. Uvođenje 4.4.1. Da li mu/joj dajete dodatnu nemlečnu hranu? Koja je to hrana? Koju
nemlečne količinu hrane (*zamolite da vam precizira u broju zalogaja koje
komplemen pojede ili na neki drugi način)?
tarne -Pa prvo kad je napunio 6 meseci , prvo mu je bila kašica.
ishrane Od šargarepe. Sok od šargarepe, malo pire krompira, supe
ove pileće.
I: Kako ste pravili supe? Je l’ su to iz kesice ili ste pravili?
-Da, iz kesice. Kupila sam ovu čistu pileću supu sa
povrćem.
I: A kako ste mu davali? Samo onako kašičicom da kusa ili ste
drobili hleb...
-Da, da drobila sam po malo hleba. Po neki put mu dam i
tako, a po neki put na primer neki put nije hteo sa hlebom,
mrdao ustima, neki put pristane i ovako supu da kusa.
I: Koju količinu, koliko je on mogo da pojede?
-Pa kolko je mogo da pojede, kad napravim za decu one je
mogo da pojede pa malo manje od pola tanjira jer je beba,
6 meseci. A kad sam kupila kašicu, on po celu teglicu je jeo.
I: To je otprilike 125 ml, dobro.
4.4.2. Kada ste detetu ______ počeli da dajete drugu hranu osim svog mleka?
Kako ste znali/odlučili da baš tad treba da uvedete dodatnu ishranu?
Da li se i sa kim konsultujete oko toga?
-Pa kad je počela od 6 meseci. Kad počnu da se daju detetu
kašice, sokovi.. od 6 meseci pa na gore.
I: A je l’ Andredju sad dajete hranu koja nije mleko?
-Pa dajem mu, ali bira. Mnogo bira.
I: Šta on sad jede?
-Pa on najviše šta traži kad na primer dođe od posla, on najviše
voli da jede viršle, kuvane viršle ili da mu se prži meso, krompir
pomfrit da jede to obožava.
Baka u pozadini: Kečap, majonez.
-Kečap, majonez pavlaka to, to najviše voli.
I: A koliko može da pojede, recimoviršle kad jede?
-Viršle može da pojede 3, 4. Pavlaku može celu da jede. Ovako
jogurt, kiselo mleko to može da jede.
I: Dobro, da napravite neku čorbicu, koliko tanjira može da pojede?
-Kad na primer napravim pasulj. Tu može da pojede dva tanjira.
Na primer kad napravim pire krompir, i to može dva tanjira da
pojede. To voli da jede i obožava da jede.
I: Znači šta voli da jede, ručka više.
-Supicu i to može. Na primer kad mu pržim krompir, može 2, 3
turice da pojede ali bez hleba. Bez hleba krompir jede.
I: Kako ste znali kad treba da počnete da mu dajete hranu drugu osim
svog mleka?
-Tad sam išla kad je napunio 6 meseci, išla sam na kontrolu da
prima vakcinu. I pitala pedijatar da l’ može. On kaže može da
[13]
 pođe. Morate da gledate kad idete u prodavnicu od 6 meseci pa
na gore. Tad sam počela.
I: Mhm, znači po savetu pedijatra.
4.4.3. Molim vas da mi objasnite postupno kada ste počeli i koju nemlečnu
hranu da uvodite detetu – u kom mesecu je i šta od hrane bilo prvo,
kako ste mu/joj to pripremali? Šta ste zatim uveli? (**Ž elimo da
saznamo u periodu a) pre 4. Meseca, b) pre 6.meseca, c) do godinu
dana detalje o tome šta su davali, koliko dugo, da li su i koliko
razmake pravili od uvođenja jedne do uvođenja druge nove hrane,
kojim su redosledom uvodili; interesuje nas isto to i za sadašnji period
– na ovom pitanju se treba zadržati duže da se jasno shvati momenat
i način uvođenja nemlečne ishrane)
-Od 6 meseci, kašica je bila.
I: Od čega je bila?
-Od šargarepe.
I: Jeste kupovali ili ste pravili kašice?
-Ne, ne. Kupila sam.
I: Jel jeo on kupljenu kašicu?
-Jeo je, jeo je.
I: Jeste svaki dan uvodili nove namernice ili recimo 2, 3 dana
jede kašicu od šargarepe, pa mu posle napravite kašicu od
krompila, ili.. kako je to?
-Na primer jedan dan jede kašice. Jedan dan jede supicu,
jedan dan pire. Menjala sam, nisam svaki dan isto. Menjala
sam.
I: Odma’ od početka tako?
-Odma’ od 6 meseci počela sam da menjam jer nisam htela
da mu dam na primer svakog dana kašice, kašice. Davala
sam mu i supicu i pire i to sam menjala sve.
I: Znači davali ste mu, niste dugo davali jednu vrstu hrane?
-Ne, nisam.
I: Nego svaki dan različito.
-Različito, da.
I: Čak i u početku kad ste počeli da mu, kad ste mu dali kašicu
od šargarepe, sutradan ste pripremili supicu?
-Nešto drugo, da.
I: Kad ste uveli šargarepicu, rekli ste, posle ste počeli supice.
-Da.
I:Kakve su to supe bile?
-Pa najviše je bila ova pileća supa sa povrćem. Jer tu ima
najviše vitamina.
I: Šta od povrća?
-Šargarepe. Šargarepica, pa malo imala je to kao pileće. To
je najviše, to sam mu najviše davala. Gde ima samo povrće.
Jer tu najviše vitamina unese.
I: Šta ste mu posle toga davali?
[14]
 -Pa posle kad je napunio na preimer 8 meseci, 9, kad je
počeo da napuni, posle sam mu dala voće da jede, pa sam
mu dala, imala je kašica od breskve, od jabuke sam mu
davala, od banane. Kako je više i više rasto više, mislim
gledala sam od kolko meseci ide kašica. Ovako davala sam
mu na primer uzmem jabuku pa malo ispečem ili kompot
dajem od jabuke. Šargarepu malo na primer kad hoću da
napravim uzmem malo i skuvam mu jabuku. Pa malo
ubacim, tu ide malo šargarepica, pa ide malo kruška, tu
sve pomeša se i jede se. Posle sam mu dala i voće. Kako
raste tako…
I: Šta ste mu od voća dali?
-Jabuke…
I: A jeste mu dali sveže ili ste kuvali to? Kako ste mu davali?
-Ne, po neki put uzmem sa kašikom sveže, a po neki put
kuvam ili pečem jabuku, pečem. Pa je ispasiram, kao
kašicu napravim.
I: Dobro, da to bude onako mekano da može da jede. Jeste
pravili razmake izmedju uvođenja hrane?
-Da.
I: Koliko ste pravili?
-Na primer dajem mu ujutru u 8, 9, kad je počeo da jede
već. U 8, 9. Pa posle mu dajem oko 12, 1, pošto ga dojim.
Malo razliku praivm da ne povrati. Da ne, jer ne sme pa i
mnogo da jede zbog stomak, jer je mali je bio. Ne smeš
mnogo hrane da dok je beba da uneseš. Malo hrana, malo
podojim. Malo hrana, malo podojim.
I: Zapravo htela sam da vas pitam, recimo kad ste mu uveli
šargarepu taj prvi dan. Jeste mu dali jednu malu količinu da
proba ili je pojeo celu teglicu.
-Ne, ne, malo. Kad je počeo tek da jede po malo količinu,
dok se nije naviko.
I: A jeste mu davali samo jednom dnevno ili 2, 3 puta ste ga ponudili
sa s tom kašicom.
-Pa, na dan na primer, sad sam na primer kupila. Sve do 4, 5
popodne ovaj stajala je u frižider. To se ne može pokvari jer je u
stakleno. Dajem mu na primer samo dajem 2, 3 kašice pa neće,
kašičice, pa neće, pa opet, pa opet. Sve dok se nije naviko jer je
bebica pošto prva hrana dok se on navikne da jede.
I: A dobro a sutradan. Ako ostane od te šargarepe malo, je l’ mu
dajete to ili…?
-Iz kašice, ne.
I: Nego dajete mu nešto drugo ili šargarepu opet?
Da, nešto drugo mu dajem. Ili na primer, dok mi se skuva
supa, ili jabuke ovo. Kupi mu suprug, pa po malo mu dajem
dok se ne skuva. Da bi menjao hranu.
[15]
4.4.4. Koliko puta dnevno hranite dete? Koliko hrane pojede u okviru jednog
obroka (*zamolite da specifikuje: npr. dva pržena jaja, jedna viršla,
jedno parče hleba…. i sl.)?
-Jaoj, pa ne znam ni ja. Non-stop. Non-stop samo: “Mama,
gladan sam”. “Mama, gladan sam”.
I: Dobro, kad biste mogli da izračunate. Koliko bi to puta bilo.
-Pa jede 5, 6 puta. Jeste da ne jede na primer ono baš, ali
jede 5, 6 puta redovno.
I: Malopre ste mi malo pomenuli, aj sad opet da ponovimo.
Koliko može da pojede za jedan obrok.
-Pa za jedan obrok kad je na primer u pitanju pasulj ili
krompir, može po 2 tanjira da pojede sad. Viršle, po 3, 4
viršle može da pojede. Celu pavlaku, jogurt, to može da
pojede.
I: Koliko parčeta hleba može da pojede?
-Pa zavisi. Više jede, koru neće ovako i onako. Sredinu, ako
mi verujete kupim hleb, on napravi u onaj hleb rupu. Rupu
napravi, dok ne izvadi tu sredinu ne pušta hleb.
I: Znači voli sredinu.
-Da.
I: Ovaj, je l’ jede jaja?
-Jede.
I: I recimo sad hoće da jede jaja za obrok, i koliko može da
pojede jaja?
-Pa kad je na primer pržena jaja, može da pojede na
primer 2 jaja. A kad su kuvana može da jede 7, 8. Kad su
kuvana.
I: Dobro, znači za uskrs je veseo.
-Jao, to mnogo.
4.4.5. U koje doba dana dete obično jede? Da li dete jede zajedno sa
porodicom u vreme zajedničkih obroka ili nezavisno od toga? Zašto je
tako?
-Pa znači probudi se. Čim ustane gladan je. Napravim mu
da jede. Nakon sat, dva: “Mama, gladan sam”. Nakon sat,
dva: “Gladan sam”. A kad se malo više zanese u crtani, ja ga
ponudim. Na primer jede u 8, 9 ujutru I dođe 11, 12 da se
jede. On se zagleda u crtani, ja kažem: “ Ajde, ajde. Ajde da
jedeš Andrej”., I onda ako ustane, jede. Po neki put
zaboravi jer se zagleda u crtani, pa ga ja nudim.
I: Pa dobro, I posle, znači to je oko 12 I posle kad jede?
-Posle jede oko 1, pola 2, pa oko 3, pola 4. Sve do uveče. Do
11 sati uveče, onda prestane.
I: Je l’ jede zajedno sa vama sacelom porodicom za vreme
zajedničkih obroka? Je l’ imate zajedničke obroke? Da svi
sednete za stollom…
-Da, da, ali neće sa s nikim u tanjir. Sam. Neće.
[16]
 Baka u pozadini: Grozi se.
-Da, on neće sa mnom da jede s jedan tanjir. Sa supruga.
Samo sam.
I: Dobro a, htela sam da Vas pitam, izvinite prekinula sam Vas.
Je l’ jede on kad svi jedete ili ‘oće da traži hranu kad ne jedete.
-’Oće da traži. ‘Oće, kad ne jedemo, traži hranu. I kad ne
jedemo, traži hranu.
4.4.6. (*Ako je odgovor DA ) Kada dete jede za stolom sa odraslima, da li
sedi na odvojenoj stolici ili ga neko od članova porodice (*ko) drži u
krilu?
-Pa sad kad je poraso on sam jede. On mi traži, ja mu dam,
I sam jede.
I: I znači sam jede? Ima svoj tanjirić?
-Sve, da. Sve sam.
4.4.7. Ko od članova porodice nadgleda koliko je dete pojelo i da li mu treba
pomoć prilikom jela?
Baka u pozadini: Ne, ne okrećemo pažnju.
-Pa neću da okrećem pažnju na njega kolko mu se jede.
Kolko mu se jede, jede. Ne gledam.. Ne obraćam…
I: Je l’ pomislite nekad da je mnogo malo pojeo?
-Po neki put na primer to kad se teški put, kad se razboli
malo, kad je temperaturica, malo manje jede I ja ga malo
više nudim kad je razboljen. A ovako jede si. Ne obraćam
pažnju, jede kolko može.
I: Je l’ pomislite nekad da je mnogo pojeo?
-Po neki put mislim da je mnogo ali žao mi je da mu kažem
nemoj da jedeš. Nek’ jede pa šta bude.
I: Je l’ mu treba pomoć dok jede?
-Kako?
I: Pa da ga hranite, da mu držite…
-Ne, ne, sam. Sipa sve.
I: Je l’ sam uzima hleb...?
-Samo mi traži, ja mu dajem to. Znači hleba, tanjir, kašiku,
viljušku. To mu sve pored njega mora da bude I on si sam
jede.
I: Je l’ ume sam da sipa?
-Sve. Sve ume sam.
Baka u pozadini: Sve sam.
4.4.8. Da li su obroci obično u isto vreme? Od čega to zavisi?
-Pa nije, po neki put jede malo ranije. Kad ustane malo
ranije u 7. Po neki put kad malo više spava oko 9, 10. Znači
čim ustane, zavisi u kolko ustane ujutru.
I: Od čega zavisi kad će da jede?
-Kako od čega zavisi?
I: Pa je l’ zavisi od toga kad Vi spremite hranu il’ zavisi od toga
kad on hoće da jede? Od čega zavisi?
[17]
 -Ne, on na primer dok ja spremam hranu, on odma
pogleda u frižider. Da l’ ima da jede. Ako ima, jede. Al’ na
primer dok ja spremam on mene žuri. “Ajde, ajde, ne mogu
više, ne mogu”. I ja to sve na brzinu samo da bi’ mu dala da
jede. I ne voli da čeka. Da čeka hranu nema šanse.
I: Nestrpljiv je.
-Neće to. To počinje odma da plače. Nema li za njega, to je
nemoguće.
4.4.9. Šta ste detetu dali da jede juče ujutru, u podne, uveče?
4.5. Način 4.5.1. Da li dete jede iz svojih posebnih činija/tanjirića ili posuđa kojom se
hranjenja služi cela porodica?
-On ima jedan tanjir mali I ne daje nikome. Malu viljušku,
mali tanjir I malu kašiku.
I: Je l’ to samo njegovo?
-Samo on. Po neki put oće ova mala da uzme. To njoj
krišom dam da ne vidi. Ne voli da jede po nikog. Da ne vidi.
I: Je l’ koristi možda kašiku, viljušku kojom jedete I svi ostali?
-Neće. Neće to, grozi se. Ne. Zna koja je njegova, neće. Grozi
se.
4.5.2. Da li se dešava da nekada jede iz zajedničke šerpe/posude u kojoj je
jelo za celu porodicu?
-To dok ja na primer idem da uzmem tanjir. On ‘oće iz
šerpu da izvadi. Znači nestrpljiv je. On ‘oće odma iz šerpu
da izvadi.
I: A je l’ se dešava recimo napravite salatu neku u činijicu?
-To da, jede sa sestrom. Salaticu da. Sa sestrom.
4.5.3. Da li dete ______ držite u krilu (vi ili ko od ukućana) dok jede?
-Dok on jede? Ne. Sam jede. Sam.
4.5.4. Šta radite kada Andrej ne želi da jede? Da li se to često dešava?
-Pa na primer kad ne jede, silom mu dam da jede. Jer mora
da jede. Mora da jede. Pa lažem ga: “Kupiću mu ovo,
kupiću mu ono, da će da ima...”, a čim mu kažem: “Ako
jedeš Aki, dobićeš mišiće”. Čim čuje to, on jede. Samo da bi
imao mišiće.
I: Znači pokušavate da ga zainteresujete malo, da ga animirate,
da…
-Da. Kažem: “Aki, ako ne jedeš dovoljno, nećeš da budeš
jak kao tvoj tata. Kao tvoj deka.”
I: I on onda jede.
-Da.
I: Je l’ se to često dešava da on neće da jede?
-Ne. Ne, to teški slučaj.
4.5.5. Da li detetu pomažete prilikom uzimanja hrane (a da li ono i samo
koristi kašiku, viljušku) ili ga u potpunosti vi hranite?
-Da, po neki put na primer kad ga mrzi sam da jede:
“Mamo, hrani me”. I nahranim ga.
[18]
 I: A je l’ ume on da jede?
-On ume da jede. Al’ kad neće, kad se zagleda u televizor,
znači ja moram da ga hranim jer se zagleda u crtani.
4.5.6. Da li ga/je druge osobe iz vašeg domaćinstva hrane ______? Ko sve?
-Da. Ja.. Šta? Kome najviše dozvoljava? Meni, suprugu I
babi. Nikom više. Nikome.
4.5.7. Koiz vaše kuće za ______ najčešće sprema hranu?
-Ja.
4.5.8. Ko ga/je najčešće hrani?
-Pa svi. Svi ga nudimo. Samo što on neće po svakoga. Samo
po, kad, on ko hoće da ga hrani. Ja suprug I baba. Niko više.
Njegova baba.
4.5.9. Ako _____ treba da nahrani neko iz susedstva, da li ga ostavljate, da li
dajete uputstva kako treba da ga hrani ili neke druge instrukcije (šta
da mu se ne daje da jede, koliko hrane da mu da, u koje vreme treba
da ima obrok i sl.)?
-Neće da jede. Oće da mu daju, na primer kad idemo u
komšiluk da mu daju, neće da jede.
Baka u pozadini: Od tuđe kuće neće da jede.
-Da uzme od nekoga ili da kaže evo ti Andrej, neće. To
neće. Neće, jer grozi se. Takav je da neće.
I: A je l’ Vam se dešavalo da sad imate neke obaveze i nema ko
decu da čuva i ostane neko s njima? Je l’ se dešavalo tako?
-Da, suprug.
I: Ne, ne mislim na vas iz porodice, nego nekog iz komšiluka,
neki rođak? Je l’ se desilo to?
-Ne, ne.
Baka u pozadini: Ne, ne, oće da ostane smao sa moje ćerke.
-Ovako iz komšiluka, s nikim neće. Ne. Ja i nigde ne idem.
Ja sam sve u kuću s njim. Nigde ne idem, sve sam s njim. Ne
mrdmam. Gde idem ja, tu i on.
4.5.10. Da li drugi ljudi iz vašeg susedstva hrane vaše dete? Ako da,
koju hranu mu daju? Koliko se to često dešava?
4.5.11. Ako se desi da znate da će dete nahraniti neko iz susedstva, da
li ostavljate hranu koju treba da mu da? Da li ostavljate uputstva kako
treba da ga hrani ili neke druge instrukcije (šta da mu se ne daje da
jede, koliko hrane da mu da, u koje vreme treba da ima obrok i sl)?
5. Priprema hrane i opremljenost kuhinje
5.1. Odakle uzimate vodu za piće, kuvanje, održavanje lične higijene?
(*Ako su izvori različiti, neka objasne) Da li se ista voda koristi i za
odrasle članove domaćinstva i za Andreja? (*Ako je odgovor NE)
Zašto?
-Pa imamo pumpu napolje.
I: A za kuvanje je l’ tu vodu koristite?
-Da, da. Za kuvanje.

[19]
 I: A za održavanje lične higijene? Za kupanje, umivanje, pranje
zuba…?
-Pa to je isto sve. To je čista voda.
I: Je l’ istu vodu koristite za Andreja, za decu Vašu i za vas?
-Da. Iz pumpe, da.
5.2. Da li prilikom pripreme hrane imate potrebe da koristite dasku za
seckanje? (*Ako ima dasku za seckanje namirnica, zamoliti da vam
pokaže i pitati) Šta sve sečete na toj dasci? Da li namirnice za dete
______ seckate na toj istoj dasci? Kako održavate higijenu daske za
seckanje (*pranje, brisanje, sušenje, odlaganje)?
-Nemam dasku. Imala sam, dok mi se nije slomila. A ovako
kad sam imala, uvek sam, na dascu. Na primer da isečem
luka, šargarepu, krompir, da.
I: Je l’ ste tu sekli povrće, znači rekli ste mi luka, šargarepu. Je l’
ste sekli meso nekad na toj dasci?.
-Imala sam posebno za meso, one drvene; a one plastične
za povrće. Sad trenutno nemam, jer izgubila su je deca.
I: Kako sad seckate?
-Pa na ruke. Na ruke ili na sto. Na sto gde spremam, tu ih
seckam. Obrišem pravim, stavim krpu jednu i onda ih
seckam.
I: A čime brišete?
-Pa krpom. Prvo sunđerom, pa onda krpom.
I: Je l’ suvim sunđerom ili kako?
-Ne, ne, nakvasim sunđer prvo sa sudomilom, pa čistom
vodom, pa suvom krpom.
I: Dobro, i kad obrišete suvom krpom, je l’ tu na sto seckate
ili…?
-Ne, ne, ne, krpu stavim dok iseckam.
5.3. Koliko dugo posle kuvanja hrane za porodicu, šerpe sa
pripremljenom hranom ostaju van frižidera?
-Pa, vidite. Znači čim spremim na šporet, i jedemo. Onda
stavim ga na stolu sve dok se ne ohladi. Jer ne smem u
frižideru. I onda kad čim završimo, neće niko da jede. Čim
se ohladi, u frižider.
I: Dobro pitam Vas pre nego što, znači spremite ručak još niste
jeli. Kolko ručak sme da stoji dok ne krenete da jedete?
-Pa nakon, ‘nači čim jedemo, pola sat, i onda počnemo svi
da jedemo. Dok se en ohladi malo ručak, jedemo svi.
I: A šta mislite, koliko sme da stoji taj ručak tako, na šporetu?
-Dok ne počnemo mi.. A dok ga skuvam. Pa sve dok ga ne
skuvam i nači bude gotov; malo provrije pola sat i ja ga
pomerim. Zna se koliko treba na šporetu da bude. Ne sme
više od kolko treba.
Baka u pozadini: Ali nisi ti možda razumela.
I: Sad ću da pokušam da Vam objasnim. Ovaj, ne razumemo se.
[20]
 Kad spremite ručak, koliko taj ručak može da stoji gotov,
spremljen na sobnoj temperaturi?
- A da je na šporetu?
I: Na šporetu. Na šporetu, na stolu, koliko sme da stoji van
frižidera? Ili dok ne sednete da jedete?
-Pa sve dok se ne ohladi jer ne smem u frižider da ga
stavljam dok se ne ohladi. Čim se ohladi, jedemo, ohladi se
i u frižider.
I: Ja Vas pitam pre, pre nego što jedete.
-Kolko sme da bude?
I: Koliko sme da stoji na šporet taj ručak? Spremljen ručak na
šporet. Verovatno da se ne ohladi, ili ako hoćete da ga ohladite
-Pa jedno 5-10 minta, onda ga pomerim od šporeta.
I: I recimo nećete odma’ da jedete, ‘oćete da jedete za sat
vemena, dva, tri.
Baka u pozadini: Mi jedemo odma.
I: Vi jedete odma’.
Baka u pozadini: Odma jedemo. Ako je vruć, jedemo, ohladi
se malo, stavimo u frižider. Do uveče mi nemamo hranu.
-Onda spremam novi ručak.
Baka u pozadini: Ona tebe nije razumela, ali ja tebe
razumem.
I: Dobro.
5.3.1. (*Ako se hrana za dete posebno sprema, pitati) Koliko dugo i u čemu
hrana spremljena za dete ______ stoji van frižidera posle pripreme (kao
i ostaci posle završenog detetovog obroka)?
-Pa po neki put jer vidite, neće na primer to jelo što ja
spremim, oće drugo. Znači spremim mu posebno. Kad neće
on to da jede što ja spremim, ‘oće nešto drugo, traži mi
drugo, ja mu spremim.
I: A recimo ako nešto posebno spremate za njega, koliko sme
da stoji van frižidera posle pripreme ta hrana?
-Pa ja njemu… znam kolko jede. Jer po neki put oće
njegova sestra s njim da jede . Znam koliko je njima
potrebno, tolko spremim. Znači ne ostavljam da stoji.
Znači kad oću njemu da spremim, znam kolko treba jer
znam da i sestrama priča da jedu. Znam kolko je njima
potrebno, samo za nji. Nikad da ono previše ostane
I: A kol’ko sme taj ručak da stoji tako? Je l’ oni odma’ jedu to što
spremite ili…?
-Da, da. Sve što spremim za nji’, pojedu i tako.
I: Je l’ se desilo da preskoče nešto malo od obroka.
Baka u pozadini: Kad preskoče, ona baca to.
-Kako, ne razumem sad.
I: Pa recimo Andrija je pojeo 1 činiju makarone. A vi ste
spremile malo više. Šta radite sa tom hranom?
[21]
 -Pa, ništa, stavljam u frižider pa kad oće da ogladni, ako
ostane pošto oni vole testeninu da jedu. Ako ostane stavim
u frižider i kad traže da jede, podgrejem i dam mu da jede.
I: A ako u to njegovu činijicu malo mu ostane od.. ne mora
malo, kolko pojede pojede i ostane mu makarone, šta radite s
tom hranom?
-A to, to ne dajem. To, što ima u šerpu, odvojim. A ovo što
ostane u činiju to bacim. To mu ne dajem.
5.3.2. Na koji način odlažete namirnice u frižider? (u kojim posudama, na
koji način: otvoreno/poklopljeno/poluzaštićeno)?
-Pa na primer kad je jelo, to se stavlja sa šerpom. A ovako
paprika paradajz, to ide u kese.
I: A kako kad stavljate jelo. Je l’ poklapate to.
-Da, da, sa poklopcem.
I: A je l’ poklapate skroz ili malo...
-Skroz, skroz.
5.3.3. Šta od namirnica smatrate da svakako mora da stoji u frižideru?
-Pa najviše je potrebno na primer mlečni proizvodi, hrana
koju skuvam. Ovo, jela to najviše
Baka u pozadini: Kobasice, salama, viršle.
-Kobasice, salame, viršle, jogurt, to najviše. To je
najpotrebnije.
Baka u pozadini: Paštete.
-Što se pokvari, što ne sme van frižidera, mora da bude u
frižideru. Ima neki koji treba u fružideru, i onda to se
stavlja. A koje ne treba, može van frižidera.
I: A šta, šta je to od hrane što mora da stoji u frižideru?
-Pa to je na primer salama, viršle, kobasice, jogurt,
pavlaka.
Baka u pozadini: Mleko.
-Što sprema ova jela pasulj, krompir, to.
5.4. (*Ako ste zapazili da u domaćinstvu postoji zamrzivač, pitajte) Koju
hranu zamrzavate i na koji način (otvoreno, u kesi koja je zatvorena i
čime, u plastičnoj posudi i kakvoj i sl.)?
I: Je l’ imate zamrzivač?.
-Ne, nemamo.
5.5. Koju vrstu hrane iz zamrzivača dajete Andreju?
I: Je l’ kupujete zamrznutu hranu?
Baka u pozadini: Da.
-Da spremim?
I: Da. Je l’ kupujete recimo ono zamrznuto povrće, zamrznuto
meso, je l’ kupujete to?
-Da, da, kupujemo.
I: Šta jede Andrej od toga?
-To zamrznuto? Šta najviše voli da jede, to je zamrznuto,
pomfit što ima. To ‘oće da pojede. ‘Oće one pogačice, žu-žu.
[22]
 I ‘oće da jede onu salatu sa majonezom, zamrznuto. Da, i
grašak zamrznut, mnogo voli da jede.
Baka u pozadini: Čekaj, još nešto on voli da jede. Ne mogu
da se setim.
-Pa to je to mama. To je to.
5.6. Kako odmrzavate hranu kada želite da je date detetu _______?
(*zamolite da opiše postupak odmrzavanja: npr. prvo iz zamrzivača u
frižider, ili odmah na toplo mesto, pod toplu vodu i dr).
-Pa pre nego što na primer kupim i treba da spremim. Ja
pre toga na primer nešto njemu na pravim, dok se ne
odmrzne. Jer ja izvadim to malo ranije da bi se odmrzlo, a
njemu pre toga spremim, dok to mu ne spremim…
I: A kako odmrzavate to što je mrzlo?
-Pa kako, to stavim u vanglu i u hladnoj vodu i onda to se
razmrzne. Na preimer ako je meso melveno ili krilca ili
batak to stavim u hladnoj vodi, s kesom. A ovako grašak,
to može odma u vodu, i stavim na šporet.
5.7. (*Ako nemaju frižider) Kako odlažete i čuvate hranu da bude na
hladnom?
I: Imate li frižider, kako beše?
Baka u pozadini: Imamo.
I: Je l’ čuvate hranu u frižideru?
-Čuvam, da. Samo što po neki put eto dok se ja zamajem,
dok oni jedu…
Baka u pozadini: Sad su malo veći i znaju gde šta stoji.
-I oće da naprave lom u fružideru. Da ga isprljaju. Ali.. I
zna kad treba u frižider da stavi.
Baka u pozadini: Uzimaju sami i jedu.
6. Mišljenje o korisnosti pojedinih prehrambenih proizvoda za decu
6.1. Koja je hrana, po vašem mišljenju, dobra za malu decu? Zašto?
-Pa najviše što se daje to je povrće. Najviše je za decu
povrće.
I: Šta od povrća?
-Pa najviše šta treba da jede deca, to je na primer krompir.
On je zdrav. Krompir, pasulj I ovako I onako pošto oni su
malo manji, zbog stomaka. Ali ovako pasulj, krompir,
boranija, grašak. To je naj. Da ima vitamina. To ima
vitamina. Ovo đuveč što ima smrznut. E to, tu najviše ima
vitamina. Sve ima, zato.
6.2. Koja je hrana loša za malu decu? Zašto?
-Za malu decu, to je pasulj I kupus. Znači ono kad se kuva.
I: Aha, a što mislite da je..?
-Pa to je teška hrana. Za decu je teška hrana.
I: Pa šta može da se desi deci?
-Pa na primer kad jedu malo više pasulja, taj kupus. ‘Oće

[23]
 da boli stomak jer to je mnogo teška hranma I za stomak I
za želuca, jer teška hrana.
I: Šta mislite, grickalice, je l’ su dobre za decu?
-Da.
I: Grickalice. Čips, smoki, grisini…
Baka u pozadini: Da, to jedu.
I: Je l’ to zdravo za decu?
-Meni jeste, jer moja deca uvek vole to da jedu. I tražu
uvek. I ništa im se eto hvala Bogu.
6.3. Kada za neku vrstu hrane znate da je dobra, da li insistirate na tome
da je vaše dete jede? Na koji način? Šta se dešava ako baš tu, za njega
korisnu hranu, dete odbija? (*ako je potrebno da pojasnite, recite –
npr. boranija, grašak, voće i sl.)
-Hoće da. I jedu tu hranu. Tikvice najviše jedu.
I: Kako, kako pokušavate da ih privolite da jedu. Kako da ih
naterate da jedu?
Pa kako, jer ja kad počnem da spremam, ja kažem: “To je
ukusno”. “Je l’ vidite na televizor kako fino napravu, tako
će I vaša mama vama da napravi.” “Imaćete mišiće”.
“Bićete zdravi”. Vitamini, oni to su svesni.
I: A je l’ Vam se desilo da od ove što kažete da je hrana dobra
za decu, zdrava, da nešto Andrej neće?
-Ima. Boraniju ne voli da jede. A ovo ostalo…
Baka u pozadini: Spanać jede.
I: A za boraniju, kako pokušavaš da..
-Pa na primer kad skuvam boraniju, jede. To ni ja ne
jedem, ni suprug ne jede. Zato što ni mi ne jedemo, pa ni
on neće, ali ne voli. Miris ne može da podnese. Ne voli to.
Jednostavno, ne voli da jede.
I: Dobro, a jeste pokušali da ga nekako…
-Pokušala sam da mu dam boraniju. Na primer, svekrva
mnogo voli da jede. Svekrva mi baš voli to, da jede.
Baka u pozadini: Samo ja I moja Ljiljana(?).
-Oni dvoje jedu. Kad vide kako baba I deda jedu: “Jedi Andrej,
jedi”. Neće.
6.4. Ako za neku vrstu hrane znate da nije zdrava za decu, da li ipak
dozvoljavate da dete to jede? Zašto? (*ako je potrebno da pojasnite,
navedite: koka kola, čips, slatkiši i sl.)
-A vidite. Ima neki na primer, što neko kaže nije zdravo.
Na primer čips, on je slan, mora malo. Ne smeš da jedeš
previše. Treba da ima energiju. Znači ako kupiš taj čips ili
taj smoki, ne smeš preko mere da ga jedeš. Možeš po malo
da jedeš, ali često ‘oćeš, često da jedeš ali po malo. Jer na
primer ako jede non-stop grickalice, hranu neće da jede.
Jer ne smeš na primer, sad ako mu izvadiš još nije
doručkovao ili ručao, a ti da mu izvadiš grickalice, to ne
[24]
 valja. Sve dok ne jede hranu, ne sme. Ja mu ne dajem. Sve
dok hranu ne jede.
7. Dostupnost hrane
7.1. Da li imate obično dovoljno hrane za svoju decu?
-Imamo. Svekr radi, suprug, svekrva. Uvek ima. Mora da
ima, hrana je najbitnija.
7.2. Šta dete Andrej najradije jede?
-Od svu hranu? Pa voli krompir, viršle, salamu, kobasice,
pljeskvacie, bataci, krilca. To.
7.3. Mislite li da se vaše dete Andrej hrani na odgovarajući način? (Ako
NE) Zašto?
-Pa vidite. Da Vam kažem nešto. Znači kad pretera malo
više sa hranom. On neki put I ne zna. On ‘oće malo više
preko mene da jede. Jer on nema ograničenje kolko ‘oće
da jede. Jeste, ja sam majka, žao mi je. Ali moram da ga
pazim jer ne sme previše da pojede. Previše pojede. Jer ja
znam njega, čim malo više pojede, više nego što treba.
Njega stomak boli. Razumete me?
I: Dobro, je l’ mislite da se hrani onako kako bi trebalo da se
hrani?
-Pa jede, jede. Dovoljno je, nikad se nije žalio.
7.4. Šta dete jede od sledećih prehrambenih proizvoda? (*pitati za svaki
da se izjasni koliko puta nedeljno ili mesečno se jedu ove namirnice):
7.4.1. Ž itarice; kuvana testenina; pirinač; pahuljice? Na koji način jedu ove
prehrambene proizvode?
I: Kol’ko često jede od žitarica? Tu se podrazumevaju kuvane
testenine, pirinač, pahuljice.
-Pa testenine skoro svaki dan. Skoro svaki dan jede
testenine.
Baka u pozadini: To I voli da jede.
I: Dobro, pirinač?
-Pirinač ‘oće da jede I skoro samo kad je na primer s
povrčem ili sutlijaš.
I: Pahuljice kukuruzne? One “Corny Flakes” ili tako, je l’ jede
to?
-Slabo, slabo to jede.
7.4.2. Proteini: meso i mesne prerađevine (koje vrste mesa i kako
pripremljene; koji suhomesnati proizvodi i da li/kako dodatno
termički obrađeni)? (*posebno pitati za ribu, budući da sami retko
pominju ribu kada se pomene meso)
-Pa vidite, ja da Vam kažem. Ja nemam njemu meso svaki
dan da dam. Ali na primer na svaki drugi treći dan kad
kupim meso, jede.
I: Šta jede od mesa najviše?
-Najviše jede pljeskavice I.. roštilj meso, pljeskavice,

[25]
 ćevapi I bataci.
I: Znači pileće meso I ovo nešto, roštilj meso. Šta jede od
suhomesnatih proizvoda?
-Viršle i salame najviše.
I: A paštete?
-I paštete.
I: Da li dodatno obrađujete viršle, salame? Je l’ kuvate, pržite?
Šta radite?
-Po neki put na primer kad čim vidi viršlu oće ovako da
jede. Ali više I više mu pržim I skuvam.
I: Znači, ali dešavalo se da mu date ovako iz pakovanja?
-Iz pakovanja oće, da.
I: Je l’ jede ribu? Je l’ mu dajete ribu da jede?
-Jede. On voli sve ribe da jede.
I: Ali, koliko često jede ribu?
-Ne jede tako često. Ne dajem mu ja to non-stop. Malo više
dece, ne mogu non-stop da kupim. Razumete? Ali kad
imam pare najviše mu kupujem osliće, jer nema tu mnogo
koske. Malo više ovako, kad imam novca.
7.4.3. Jaja (na koji način pripremljena)?
-Jaja voli pržena I kuvana. Sve mu je jedno. Samo da je jaje.
Ne bira.
I: Kol’ko recimo pojede nedeljno? Kol’ko jaja može da pojede?
-Pa na primer, ja njemu svaki dan jaja da mu dam, on će
svaki dan da jede.
I: Voli jaja, dobro.
7.4.4. Biljni protein: sočivo, pasulj, soja i dr.
I: Znate šta je leća, sočivo?
-Ne.
I: Dobro. Pasulj je l’ kuvate često?
-A da. Kuvam, to ‘oće da jede, samo što nemamo svaki dan,
svaki drugi treći dan. Da, jedemo.
I: A nešto od soje, jeste probali?
-Ne, nisam.
I: Grašak?
-Jede grašak.
I: Kol’ko često?
-Pa na primer svaki drugi dan jede. Ima određeni dani kad
si jede. Jer na primer ako taj dan nema mnogo para da
kupim grašak, spremim mu nešto drugo. Zasiti se. Kad
nemam novca da kupim hranu.
I: A boraniju je l’ spremate često?
-Ne, zato što niko ne jede sem svekrve.
7.4.5. Povrće: šargarepa, peršun, celer, keleraba, brokoli, tikvice, spanać,
blitva, zelje, kupus? Na koji način (sveže, ili kuvano, prženo ili na neki
drugi način)?
[26]
 I: Je l’ jede šargarepu?
-Ovako jede, da.
I: Svežu?
-Da.
I: A u jelo, je l’ jede?
-Ne. Neće tako da jede. U supu.. kad vidi supu.. pošto je sad
malo više porasto.
I: A peršun?
-Ne jede.
I: Celer?
-Ne, samo supu. Ovako kad, oće da jede ali šargarepu u
supu neće. A ovako kad ima u supicu, to jede.
I: Dobro, pitam Vas za celer. Je l’ jede u neko jelo, je l’ stavljate
celer?
-Ne.
I: Kelerabu?
-Ne.
I: Brokoli?
-Ne.
I: Tikvice?
-E tikvice da.
I: Kako jede tikvice?
-Pa najviše voli da jede tikvice pohovane sa jaja.
I: Spanać, je l’ jede?
-Da. Ja mu skuvam. Znači skuvam taj spanać I voli da stavi
u spanać malo pavlake. Da, tako jede.
I: Blitvu? To je ono kao zelje.
-A ne, ne. To ne. Nego ‘oće kad na primer idemo u
palačinicu. I na primer eto ja volim da jedem. I ja sedim,
kupim to. ‘Oće samo da proba.
I: Zelje, kupus? Je l’ jede to?
-Slabo, slabo, mnogo slabo to.
I: A kupus?
-A kupus jede.
I: Kako mu spremate kupus?
-Pa najviše on voli znači kad spremim ovako u šerpu. Malo
vodljivije. Ovo da kusa, neće.
I: Mislite ovo varljivo(?) ?
-Da. Tako je, da. To neće baš to. Ali mnogo voli zapečeno u
rernu.
7.4.6. Voće: jabuka, kruška, šljiva, jagoda, trešnja, malina, lubenica, banana,
breskva, kajsija, grožđe i dr.)?
I: Jabuke?
-Voli.
I: Je l’ mu pravite kompot ili sveže voće.
-Ne. Sad ‘oće sveže ovako.
[27]
 I: Kruške?
-Voli.
I: Kako? Sveže…?
-Izljuštim. Da. Samo da im izljuštim.
I: Šljive?
-Voli I to da jede.
I: A je l’ voli da jede sveže ili kao kompot, pekmez.
-Ne, ne. Sveže, sveže. Ovako I voli kompot.
I:Džemovi..
-Slatko. Da, da.
I: Jagode?
-Voli.
I: Trešnje?
-Voli.
I: Maline?
-Voli.
I: Lubenice?
-Voli.
I: Dobro voli, a je l’ jede?
-Sve to jede on.
Baka u pozadini: Banane, kupine sam mu donela.
I: Banane?
-Jede.
I: Breskve?
Baka u pozadini: Ma, sve sve.
I: Kajsije?
-Jede.
I: Grožđe?
-Jede.
I: Kol’ko često? Je l’ kupujete? Je l’ jedete samo dok je sezona tog voća
ili kupujete pre I posle toga?
-Čim zatraži. Čim mu se to prijede. To ‘oće, mi mu uzmemo. Ne
moramo mi na primer sad da čekamo da bude sezona, pa da mu
damo. Al na primer eto lubenica kad je sezona, tad jede. Jer ne
može da se nađe pre toga. A ovako voće što ima I pre toga,
kupujemo I dajemo mu.
I: Mislite na jabuke, kruške? Nešto što može tokom cele godine da se
kupuje.
-Da, da. Kupujemo.
I: Je l’ jede on nešto od voća a da Vas ja nisam pitala?
-Sve jede sem ove, suve šljive, to ne jede. Suve one kajsi.. ovaj…
Baka u pozadini: Ne kajsije, nego to su one bre, smokve.
-E to jede.
7.4.7. Mahunarke: pasulj, grašak, boranija?
7.4.8. Jezgrasti plodovi i semenke (orasi, badem, lešnik i dr.)
I: Je l’ jede orahe?
[28]
 -Da.
Baka u pozadini: To rastura.
I: Bademe?
-Ne.
I: Jeste mu davali?
-Probala sam da mu dam, ne.
I: Lešnjak?
-Jede.
I: Kikiriki?
-Jede. To jede.
I: Kol’ko često mu dajete ove…?
-Lešnici skoro svaki dan jede. To si ga uvek dajemo.
Baka u pozadini: To im donesem.
7.4.9. Sveže ceđeni sok od voća? Kog? Sveže ceđeni sok od povrća? Kog?
I: Je l’ cedite deci sok od voća? Da im pravite onako?
-Ne, neće on to. Probala sam da mu napravim na primer od
pomorandže, mandarine da mu iscedim, neće.
Baka u pozadini: On ‘oće ovako da ih jede.
I: A je l’ jede narandže, mandarine, limun?
-Da, to jede. To jede. Znate kako ‘oće limun da jede, na primer
kad mu stavim malo šećera, od gore. Tad ‘oće, al’ samo šećer
poliže.
I: Je l’ ste pravili nekad limunadu?
-Da. To sam pravila. To je pio. I na primer u čaj kad na pravim,
iscedim mu limun, I to.
I: Je l’ ste pravili možda neke ceđene sokove od povrća za Andreja?
-Ne. Nisam.
Baka u pozadini: Nemamo mi te sprave za to.
7.4.10. Da li Andrija jede sir, sirni namaz i druge mlečne prerađevine?
Koliko često? Na koji način? U kojoj količini? Za koji obrok?
Baka u pozadini: Uff, to rastura.
-Jede, jede.
I: Sirni namaz? Onaj sirko…
-Da, da, jede to.
I: Je l’ jede druge mlečne prerađevine? Jogurt, pavlaku,
kačkavalj..?
-Jede, sve jede. Kačkavalj i ovako i onako. On ne voli
mnogo da jede. ‘Oće da jede, ali ne mnogo. Ali ovako
pavlaku na primer, sitan sir, feta… to jede. To sve jede.
I: Kol’ko često jede?
-Pa pavlaku, jogurt i kiselo mleko i ova feta, to skoro svaki
dan jede.
I: Kako može, je l’ jede samo ti, ili uz jelo?
-Uz jelo, ‘oće i uz jelo. Po neki put na primer ‘oće samo
pavlaku, a ovako ‘oće sa hlebom da jede, da namaže. Ili sa
krompirom.
[29]
 I: Kol’ko može da pojede?
-Pa one male čašice iz pavlake može sve da pojede.
I: Celu čašicu?
-Celu. I jogurt, kiselo mleko.
I: A je l’ za neke određuje obrok, recimo za doručak, za ručak ili
ne vezano za…?
-Ne vezano, može da jede ovako.
7.5. Koje hrane vam najčešće nedostaje?
-Pa najviše da Vam kažem iskreno, šta je najviše, šta je
potrebno. Ovako mislite da se ______?
I: Da.
-Pa šta je najviše, to je više najviše, što najviše da se
poraste to što oni jedu. I ove ovako mlečne proizvode. To
je najviše. Što oni vole da jedu, i to najviše nam treba.
7.6. Na koji način uglavnom premošćavate te nedostatke?
-Pa to radim, na primer ako, kada nemam. Baka ide,
snađemo se. Kad traži.. Otac i ja. Suprug. Ma to kad znači
potraži, to. Tu hranu. Mora da ima. Jer on drugo znači..
Zadnji put, tražio je tu viršlu, a nema. Mora znači da bude.
On neće ništa drugo da jede, sve dok to ne proba. On je
takav. I uvek mora.. On znači potraži, i mora da ima za
njega.
7.7. Šta biste od hrane više voleli da imate za svoju decu? Zašto?
-Jao, pa ja šta bi’ volela. Volela bi moja deca sve da imaju.
Sve što požele da imaju. Kad bi bila tol’ko bogata.
I: Pa šta, šta konkretno biste voleli više da jedu? I da više imate
za decu?
-Pa više oni, što se kaže suhomesnati proizvodi I ove
zamrznute proizvode. Grašak, tikvice, malo mlevenih
mesa, bataci, to. Jer volu da jedu. Malo mlečne proizvode,
testenine, to.
I: Zašto biste voleli?
-Jer vole to. Vole da jedu moja deca. I zdravo je da jedu to.
I: Šta radite zimi za povrće?
-Kako, za papriku za ajvar?
I: Da, za papriku, krompir, luk…
-Mi dok je leto, mi ili uzmemo ili tako komšije ima koji nas znaju
mnogo. Mnogo vole moju decu. Uvek im daju paprike. I suprug I
mi kupujemo I svekrva. JE l’ vidite, sami ste videli da smo mi već
počeli da pripremamo. I krompir imamo I crni luka, evo I
paradajz, pa ćemo zdravlje Boga kad dođemo do pare da
uzmemo I crvenu papriku za ajvar, za kupus.
I: Znači spremate zimnicu. A za voće kako se snalazite?
Pa voće kad na primer kad ima, mi uzmemo, kad nema..
I: Šta uzmete? Mislite kupite ili..?
-Kupimo. A ovako po neki put kad na primer jabuku otkinem I
[30]
 daju mi komšije.
8. Znanja o neuhranjenosti i njenim dugoročnim efektima
8.1. Da li biste mogli da mi kažete na šta se misli kada se govori o
neuhranjenosti dece?
I: Je l’ znate šta znači da je neko dete ne uhranjeno?
-Da nije nahranjeno dovoljno. Na to mislite?
I: Je l’ znate, šta za Vas znači neuhranjeno dete.
-Pa da nije nahranjeno kako treba. Da mu ne daje, na
primer majka kako treba da jede, kako treba da ga odbaci,
od hleba da mu ne daje tako, to je to. I to je greota na
primer da ti svom detetu en daš da jede, ili da mu braniš.
I: A mislite da neko namerno to..
-Pa ima neko na primer sad jede ima, i posle 5 minuta 10,
kaže: “Pa ‘el si jela, ajde posle jedi”. To je glupost. Znači
kad traži da jede, daj mu da jede. Znači gladan je, može da
jede.
I: Mislite da je neuhranjeno dete, zapravo gladno dete?
-Pa da.
I: Neuhranjenost je zapravo kad stalno dete ne jede, kad nema
dovoljno, ili jede ali vrlo malo, pa je onda to dete mršavo,
ispijeno, bledo. Ima suvu koži, i tako. To je to.
8.2. Zbog čega dolazi do neuhranjenosti?
-Kad ne jede. Pa to je to što ste mi Vi sad objasnili, da
nema dovoljno. Kad nemaš da mu daš da jede, pa pobledi.
To svako dete to je isto.
8.3. Po čemu se prepoznaje neuhranjeno dete?
I: A onako kako ste mi vi opisali neuhranjenost po čemu biste
recimo prepoznali neuhranjeno dete?
-Pa vidi, kad eto. Na primer znam kad je. Vidim kad mnogo
plače.
I: Ne, ne mislim na Vašu decu, nego generalno.
-Ne, ne. Za drugu decu. Na primer ili kad vidi po nekoga:
“Mama daj mi”. Gladan je. To je to. Ili na primer kad vidi
da ne može više, da je malo više pobleđen. Da mu je
malaksalo(?) sve, a da nije bolesno, onda je malaksalo,
znači nije dete nahranjeno dobro.
8.4. Da li se dešavalo da među decom u vašoj porodici, široj familiji ili
naselju uočite neuhranjeno dete?
-Pa nije. Jer ja nigde ne idem. To je to. Što ja nigde ne idem
i ne znam. Sve sam kući.
I: A šta misite? Da li neuhranjenost može da se odrazi na
detetovo ponašanje?
-Pa ne znam. Evo vidite sami da non-stop jede. I ne znam.
Nije se nikad zadesilo da moje dete da bude gladno. I ne
znam ni kako izgleda to. Jer uvek nahranjuhem. Jedino

[31]
 kad je bolestan, ne dao Bog. Kad ima temperaturu, tad
neće da jede.
I: Dobro, ali ne mislim na Vašu decu. Nego šta mislite
generalno. Da l’ neuhranjenost odnosno nedovoljna količina
hrane koja je dugoročna, dugo vremena da dete nije jelo, ili da
jede malu količinu hrane? Šta mislite, da l’ to može da se odrazi
na ponašanje deteta.
-Pa može. ‘Oće najviše na malaksalost. A najviše zavisi od
majke. To što je od majke, jer sve sve to je majka. Jer ako
majka ne daje svom detetu i ne prisili ga, a on neće da
jede; to je sve do majke zavisi. Da l’ će dete da jede, da l’
neće.
8.5. (Ako DA) Šta ste preduzimali u tom slučaju?
8.6. Kako se neuhranjenost odražava na detetovo ponašanje i zdravlje?
I: A je l’ može na zdravlje da se odrazi?
-’Oće, može. E to je, to je..
I: U kom smislu?
-Pa mučnina da ide, da bude malaksalost, da pobledi, da
ne može da stoji na noge. To.
8.7. Na koji način neuhranjenost može uticati na razvoj deteta u
budućnosti?
-Pa ne znam. To jedino, ne znam ni ja. Verujte mi da to ne
znam. Kako da Vam objasnim kad ne znam.
9. Prakse brige o detetu
9.1. Ko, pored vas, svakodnevno brine o detetu (*Kroz prethodna pitanja i
dosadašnji tok opservacije već se može oceniti ko je u domaćinstvu
primarni, a ko sekundarni negovatelj deteta. Iako je majka često
primarni negovatelj, nije retkost da o detetu, npr. najviše brine baba
(ili starija kćerka u porodici) – u tom, slučaju imati u vidu, i u
izveštaju napomenuti da je baba (ili neko drugi) primarni, a majka
sekundarni negovatelj)?
-Najviše ja.
I: Dobro, pored Vas. Ko još brine o Andredju?
-I baba I suprug najviše.
9.2. Šta ta druga osoba radi za dete (ako je sekundarni negovatelj
prisutan, pitajte ga/je direktno)?
-A baba. Baba bi dala svoj život najviše za njega.
I: Dobro, ali šta radi ona? Je l’ ga hrani, kupa, sprema mu
hranu? Navedite mi šta radi ona za Andreja.
Ona za njega najviše zarađuje, a ja kupam. Sve ja. Sve mu, sve
ja. Samo što ona mu seuvek, uvek mu kupi da jede I sve. Vidite
da on ne voli njega niko da hrani. Samo ja, kad ‘oće. A ovako
sam jede.
10.Higijena
10.1.1. Iz čega ste mu/joj davali vodu kada je kao beba počeo da pije

[32]
 prvi put po rođenju? Koliko puta i koju količinu u toku dana? Da li ste
mu/joj davali vodu koju svi ukućani piju ili ste imali neki poseban
način za pripremu vode za dete?
-Pa vidite. Neko kaže, ima neko kaže može da izgubi
tečnost dete kad ne daješ vodu detetu. I ja sam se plašila.
I: Šta ste mu davali? A kako ste mu davali?
-Nisam ja njemu non-stop često davala dok je bio bebica u
mesec i u danima. Nisam mu ja njemu non-stop da mu ja
dam na svaki minut. ‘Nači samo dam malo, pa nakon dva,
tri sata po malo, pa jer dojim ga. U mleko ima i voda.
I: A kako ste mu davali? Čime?
-A flašica.
I: U plastičnu ili staklenu?
-Plastičnu, plastičnu.
I: Kol’ko puta ste mu otprilike davali?
-Pa na dan mu dam 3, 4 puta samo mu davala, i po malo.
I: Je l’ se sećate kolko je to količinski otprilike?
-Pa malo, kako da Vam kažem, malo. Za jedno dve, tri
kašičice one male. Po malo jer on nije hteo non-stop, jer je
beba. Više traži da ga podojim nego voda.
I: A jeste mu davali vodu koju svi pijete ili ste…?
-Ne, ne. Kupili smo vodu. I plus tu kuvanu vodu, i prekuvam pa
dajem. Ovako mu nisam davala.
10.1.2. Da li dete pije tečnosti iz čaša koje koriste svi ukućani ili ima
posebnu čašu?
-Ne. Ne, on voli najviše, ne voli da pije gde svi piju. Na
primer eto, kad imam staklene, ‘oće od jednu sve. Ali
plastične, mora njemu jedna. Samo njegova da bude.
10.1.3. Da li je vaše dete koristilo u prvih 6 meseci po rođenju (*da li i
sada koristi) flašicu sa cuclom? Da li je pilo (*a dodatno da li sada) pije
iz čaše sa uskim otvorom?
-Pa samo za vodu.
I: A čaj, kako ste mu davali?
- I čaj, i čaj iz tu flašicu.
I: A sada je l’ koristi?
-Flašicu? Ne.
I: Da li je pio, ili sada pije iz čaša sa uskim otvorom? Je l’ znate
kako to izgleda?
-Ona mala, široko ona?
I: Da, gore ovako ima drške, pa uzak otvor...
-Nije, nije pio.
10.1.4. Na koji način održavate higijenu flašice i čaša iz kojih dete pije
(*zamolite za detaljniji opis, da shvatite da li i čime detaljnije pere ove
posude, da li iskuvava, steriliše i sl.)?
-Pa kad on ispije tu vodu; onda uzmem prokuvam tu
flašicu, isparim je. Pa onda pustim je da se osuši. I kad
[33]
 treba da mu dam, tad mu sipam vodu.
I: Znači kad on završi sa vodom, Vi odvrtite cuclu..
-Da, i onda stavim da se prokuva.
I: I stavite u.. Je l’ je perete pre toga ili ne? Kako?
-Ne. Izbacim, onda stavim u šerpu jednu i skuvam to sa
svem cuclom. Pa izvadim, onda isperem sa običnom
vodom, i tako.
I: Je l’ stavite negde da se cedi ili sušite krpom? Kako?
-Ne, stavim da se ocedi.
I: I onda?
-Onda poklopac.
10.2. Koliko često kupate dete? (*Detaljno: da li svaki put celo telo, da li
samo gornji ili donji deo tela, koliko puta mu/joj peru kosu; *ako je
odgovor da kupa dete svakog dana ili više puta dnevno, pitati da li
postoji uobičajeno vreme u toku dana za kupanje i kako je to
odredila).
-Pa sad, skoro svaki dan. Svaki dan pre spavanja.
I: Znači uveče, nadveče.
-Na primer, ako ne mogu na primer da ga kupam danas.
Operem ga do pola. Čiste stvari ga obučem.
I: A kad ga kupate, kako ga kupate? Je l’ mu perete I kosu..?
-Da, da. I kosu I telo, sve, da. A kad ga na primer operem
samo do pola ili do guše. Po neki put neće da se kupa ceo.
‘Nači non-stop ga kupam I neće. Kaže: “Mama juče sam se
kupao, operi me”. Samo ga do pola operem. A kad ‘oće,
onda ‘oće ceo. I sam ‘oće. Po neki put mi ne da ja da ga
kupam. Jer vidi od ove velike sestre, pa I on uzme. Zna da
stavi šampon. Pa se trlja sa sapunom. Sve sam.
I: A zimi kako ga kupate? Je l’ isto svaki dan ili?
-Pa nije. Zimi svaki dan ne.
I: Kol’ko često ga kupate?
-Pa svaki drugi dan. Ali ga perem svako veče. Svako gaveče
perem. A kupanje nije svaki dan zimi
I: A kako ste odredili to da ga perete, da ga kupate uveče? Je l’
Vam tako najviše odgovara ili šta?
-Najviše mi odgovara, zato što po ceo dan se igra, prlja se.
Na primer ako ga kupam sad, posle pola sata opet je
prljav. Razumete?
I: Da.
10.2.1. Da li se dete kupa u kupatilu (ako ga ima u kući) ili negde
drugde (*tražiti opis: gde, kako – u kadici, lavoru, koritu, poliva se
stojeći i sl.)?
I:Gde ga kupate?
-Pa u.. imamo sad malo veću, jer polomila mu se njegova
ona korita plastična. Pa imam onaj mali plastičan lavor, pa
ga okupam. A kad je pa vrućina, po neki put ga stavim tu
[34]
 ispred pa ga okupam. Vrućina je. A ovako, samo uveče.
I: A je l’ dete stoji u lavor ili napunite lavor vodom pa on
sedne?
-Ne, napunim ja lavor. A ovamo isto, ja ga kupam. Jer
nemam tuš, nemam ništa. A po neki put kad vidi ovo malo
veće korito, ‘oće tu. Dok ga ne stavim, ne može da se smiri.
10.2.2. Koja sredstva se koriste za kupanje u porodici? A za pranje
kose? (*Specifikovati naziv uobičajenih sredstava koje koriste). Zašto
baš ta sredstva?
-Šampon za kosu I sapun za telo.
I: Je l’ imate neki određeni ili nije birno?
-Pa nije bitno. Kad imamo malo više novca kupimo malo
one skuplje I bolje. A kad ne, običan.
I: A za sapun?
-Za sapun, više dečiji koristimo, ovaj “teasan”, “baby”.
I: A što baš taj?
-Pa oni su najbolji za kožu.
10.2.3. Čime se detetu pere telo i kosa?
-Sa sapunom.
I: Je l’ imate neki poseban sapun ili?
-Da, za njega imam poseban sapun. Imam za njega poseban
sapun, a šampon, bilo koji u koji nije ovaj pamulirali
glamur(?). A sapun, ima poseban.
10.2.4. Od kog uzrasta dete može da se kupa istim sredstvima kao i
odrasli?
-Pa to je kad malo više poraste. Kao dve godine. Od godinu
i po pa dve. A ovako mora dečiji.
I: Mislite do uzrasta od 2, 3 godine treba dečijim sapunom da
se kupa dete?
-Tako je, da.
10.3. Koliko puta dnevno perete ruke? Kada tačno (*ako može da odredi
pre ili posle kojih poslova u kući i/ili oko deteta)?
-Non-stop. Non-stop.
I: Ako biste mogli da odredite kolko bi to bilo.
-Pa uvek kad presvlačim dete, operem. Kad spremam
nešto, operem. Kad treba nešto da ih nahranim, operem.
Pa 10-15 puta i više puta, ne mogu, ne znam ni ja.
10.3.1. Čime? (*specifikovati sredstvo)? Zašto baš tim sredstvom?
-Pa, po neki put šampon, a po neki sudomilom. Po neki put
sapunom, al meni su non-stop čiste ruke. Jer sam non-stop
u vodi. Zbog dece.
I: A zašto baš tim sredstvima perete ruke?
-Pa, to što imam, to uzmem da operem.
10.3.2. Koliko puta dnevno Andrej pere ruke? Da li Andrej sam/a pere
ruke ili to radite vi? Da li ruke pere samo vodom ili i nekim
sredstvom? Kojim?
[35]
 -Pa Andrej, uvek kad.. eto sad, sad kad ima malo više deca,
kad ima malo više ljudi, on I zaboravi. A ovako, čim jede,
ide da opere. ‘Oće da mu se povrati pumpa. Vidi nas. Kako
mi idemo, tako I on. Vidi mene, opere lice, ruke, noge,
obavezno.
I: Kad biste mogli da odredite kolko dnevno puta opere ruke?
Recimo kad nema gužve. Ajde sad je vanredna situacija…
-E, znači kad se igra, on se na dan dva, tri puta igra napolje,
a više je unutra. Kad jede, on je sad pošto je više unutra
sad; gleda televizor kad jede, kad ide do wc-a da piški, I
kad spava.
I: Je l’ pere sam ruke ili mu Vi pomažete?
-Pa kad ‘oće, sam. A više puta ja.
I: Je l’ pere ruke samo vodom ili?
-Ne, ne. Sa sapunom.
I:Kojim sapunom pere ruke?
-Ovaj dečiji što se on kupa.
10.3.3. Da li Andrej pere ruke redovno pre jela? Da li pre jela umiva
lice? Koje su situacije kada smatrate da ne mora da pere ruke pre jela
(*npr. kada je ceo dan u kući i nije se uprljalo)? Da li mu/joj vi perete
ruke ili to čini samostalo? Da li morate da ga/je podsećate na pranje
ruku ili to radi samoinicijativno? Ako samo pere ruke, na koji način
proveravate da li je opralo ruke?
-Po neki put ne, po neki put da. Jer je malo više deca, ne
mogu sve da obratim pažnju.
I: A je l’ umiva lice pre..?
-Da, da.
10.3.4. Da li Andrej pere ruke redovno posle jela? Koje su situacije u
kojima ne mora da pere ruke posle jela?
I: Je l’ ima situacija kad smatrate da ne mora da pere ruke pre
jela? Recimo ako je unutra i nije se isprljao, ili tako?
-Pa ne, mora da se operu ruke za sve. Jer mora, to je
čistoća. Mora da ima oprane ruke.
I: Je l’ ga podsećate da treba da opere ruke ili on to sam radi?
-Više on. Ja mu kažem jednom, i on zapamti. Kazem mu:
“Aki kad jedeš, moraš”. Znači sve mu objasnim pre toga i
on zna. Sva moja deca, smao ova mala Anđela.
10.3.5. Da li proveravate kako je dete obavilo potrebne higijenske
aktivnosti? Na koji način?
-Da, on mi pokaže. “Mama, je l’ je dobro”? Ako nije dobro ja
mu opet operem. Pokažem ja.
I: Je l’ pere ruke posle jela?
-Pa kad jede? Više puta kad se izmasni ‘oće, jer vidite kako
on jede, videli ste. ‘Oće da opere sam ruke, da obriše ili
ako ga mrzi da ide da opere ruke. Uvek ima na dohvat
vlažne maramice, pa obriše. Samo da ne budu prljave.
[36]
 I: A šta Vi mislite je l’ isto kad obriše maramicom I kad opere
ruke?
-Ne, ne. Bolje je pranje ruka. Bolje, samo što on malo više
tvrdoglav.
I: Je l’ postoje situacije kad ne mora da pere ruke posle jela?
-Ne, mora.
I: Da li proveravate kako je dete obavilo potrebne higijenske
aktivnosti?
-Da.
I: Na koji način?
-Pa znači, on mi kaže kad ‘oće da ide da piški, idem s njega,
vidim. Na primer kad ‘oće da kaki, pokaže mi uvek, uvek
mora. Jer zavisi neki put na primer kad ga do’vati stolica
na primer, ja moram da vidim. Da vidim kakva je stolica,
jer zbog njega. Nije zbog mene, zbog njega najviše. Jer uvek
proveravam.
I: Ovde se mislilo na to da li pere ruke pre jela, posle jela, pre
wc-a, posle wc-a.
-Da, da. Pere. Da, da, da.
10.4. Da li je dete _____ samostalno prilikom korišćenja toaleta? (Ukoliko
DA) Da li je potrebno da dete posle korišćenja toaleta pere ruke? Da li
smatrate to isto i kad je u pitanju mala i velika nužda?
-Da. Samostalno.
I: Je l’ ima nošu ili…?
-Pa i on neće sad u nošu, kaže: “Ja sam poras’o, al ‘oću sam
ovako.”
I: Je l’ imate poljski wc ili tu u dvorištu?
-Pa imamo i poljski a imamo i u dvorište. Al’ on se plaši da
ide u poljski wc.
I: Imate u dvorište, aha. Je l’ potrebno da dete posle korišćenja
toaleta pere ruke?
-Da, potrebno je. Zbog infekcije.
I: Da li smatrate da je isto kad je velika i mala nužda?
-Da, da mora.
I: Mora da pere ruke?
- Mora da pere ruke.
10.4.1. Šta ste detetu nastojali da prenesete kao naviku vezanu za
održavanje higijene prilikom i posle korišćenja toaleta (*nastojte da
vam kaže koje su njegove instrukcije detetu, što doslovnije)?
-Pa uvek mu ja govorim: “Aki, kad treba da ideš da piškiš,
kažeš mami”. Ide sa mnom. Ja moram da mu pokažem jer
on je mali. Moram da mu pokažem da shvati, da mora da
pere ruke. On sve to s’vati. Ali po neki put, iznervira se,
neće ni meni da kaže i trpi, neće. Naljuti se na mene što
‘oću ja njega da.. On ‘oće sve sam. On ‘oće ko da je on veliki.
Ponaša se kao da je odrasto. Videli ste i sami da on je
[37]
 tvrdoglav i da ja moram. Ali sve ide po vodu, kako mu
kažem.
I: A recimo kad ide da kaki, jeste ga naučili da se briše? Ili ga Vi
brišete?
-Zna i sam. Po neki put ‘oće, sam traži od mene, a po neki
put ja.
I: A je l’ ume da se obriše?
-Da, ume.
I: A posle toaleta je l’ pere ruke?
-Da. Ja mu operem ruke. Tad zaboravi jer odma ide, ulazi
unutra za crtani.
10.4.2. Da li proveravate kako je dete obavilo potrebne higijenske
aktivnosti? Na koji način?
10.4.3. (*Ukoliko dete nije samostalno prilikom korišćenja toaleta)
Kada pomažete detetu oko korišćenja toaleta, na koji način održavate
higijenu ruku pre i posle asistiranja detetu?
I: Na koji način Vi održavate higijenu ruku kad mu pomažete da ide u
toalet?
-Da opere mislite? Pa čim završi, povratim pumpu, uzmem sapun,
on uzme. Ja kažem: “Aki, sa sapunom trljaj ruke”. On trlja, trlja.
On malo pere, posle ja njemu malo više preperem I obriše rukice.
I: Dobro, mislila sam na Vaše ruke. Na higijenu Vaših ruku. Kad mu
pomažete, kad ga odvedete u wc..
-Da, da. I Ja operem obavezno ruke, a I on sa mnom.
10.4.4. (*Ukoliko je dete u pelenama) Koliko često detetu _____ menjate
pelenu? Koliko pelena dnevno vam je potrebno za dete _____ ?
10.4.5. Kakvo je vaše mišljenje o tome do koliko godina dete treba da
nosi pelenu?
-Pa sve, ne znam ja. Kako da Vam kažem, moja deca su
koristili sve do 2, 2 I po godine pampers.
10.5. Koliko često se detetu peru zubi? (*Specifikovati: pre ili posle
koje/kojih aktivnosti, ako je uopšte vezano za to; u koje doba dana);
I: Je l’ perete zube Andreju?
-Sad sam počela. Ovih dana nije hteo, i sad sam mu uzela
sam mu pastu, uzela sam mu četkicu. Video je njegove
sestre kako oni peru i ne dozvoljava ja. Jer vide kako oni
peru i on uzme sam pastu, četkicu ima. Kupila sam mu ovu
dečiju od jagode. Videla se da je od jagode i onda uzme
sam da opere. Pored njega sam i pokaže mi kako je oprao.
I: Znači od skoro ste počeli da mu perete zube? Ovaj, a kada,
kada pere zube?
-Pa čim ustane ujutru i kad legne.
I: Znači ujutru iuveče pere zube. Dobro.
10.5.1. Da li dete ima sopstvenu četkicu za zube?
-Da.
10.5.2. Da li zube pere samostalno, uz vašu pomoć ili mu/joj ih vi
[38]
 perete? (*ukoliko je primereno, zamolite da dete pred vama opere
zube, o čemu će zapažanja zapisati opserver);
Pa po neki put kad njega mrzi, on kaže: “Mama, možeš ti”.
Ali više puta on sam. Više puta sam, jer zna. Video je i zna.
10.5.3. Čime pere zube? Koliko često menjate/kupujete novu četkicu
za zube? Zašto?
-Pastom za zube, ove od jagode. Dečje.
I: Kol’ko često menjate četkicu za zube?
-Pa on je sad skoro počeo pre nedelju dana.
I: A za kol’ko ćete da mu promenite?
-Pa za nekoliko, za jedno 10 dana, drugu četkicu uzeću mu da bi
on, jer on ‘oće sve novo I novo. Sve bolje I bolje.
I: Mislite da je 2, 3 nedelje dovoljno..
-Dovoljno da. Za jednu četkicu.
I: Za jednu četkicu, I onda se kupuje..
-Pošto je on mali, I ne puši. Ovo je samo hrana.
10.5.4. Da li za dete imate poseban peškir za lice i ruke? Ima li
poseban peškir za kupanje?
-Oni imaju jedan dečiji peškir. To je ono kad vidi, kako da
vam kažem taj dečiji peškir. Jer mi imamo više peškira,
ovo je za odrasle. Al’ imamo jedan dečiji peškir i on više s
njime se briše. A po neki put kad nije mu do dohvat ruke
peškir, uzme svoju majicu ili pelenicu i obriše. Ali vidi da
je čisto, neće prljavo.
I: A je l’ briše taj peškir koji on koristi, je l’ koriste i ostala deca
ili samo on?
-I ostala deca.
I: A je l’ ima poseban peškir zakupanje, da je njegov peškir?
-Nema, nema.
I: Šta koristite ostali, to i za njega. Je l’ tako?
-Za decu to.
I: A za decu. Zaboravila sam maločas da Vas pitam vezano za
četkicu. Šta mislite, što treba da se menja četkica za zube?
-Zato što na primer kad opere, ja ne vidim. On može
,njemu padne dole. Pa džabe ti da opereš kad tebi na
primer nekoliko puta padne dole. A tu se šeta, pravi se i
mora.
11.Stimulacija ranog razvoja - neposredna komunikacija majke i deteta
11.1. Koliko dugo (obraćajući se majci) boravite dnevno van kuće? Ko tada
brine o detetu? Koliko (sati) tokom dana ste vi u kući a dete je van
kuće (igra se na ulici, van kuće je sa babom i sl.)?
I: Je l’ boravite van kuće, Vi?
-Ne. Sve sam kući.
I: Znači uvek vodite Andreja?
-Uvek sa mnom. Andrej je uvek sa mnom.

[39]
 I: Znači nije se desilo da on ostane kući, a da Vi izađete?
-Teško. To je teški slučaj, veliki teški slučaj. On sve sa
mnom. Sve je sa mnom, ne smem. Jer ja.. vidi da se ja
obučem, on odma zna da ću ja da idem. I on odma sa
mnom.
11.2. Da li obično vodite sa sobom Andreja kada izlazite iz kuće?
-Da, da. Ali sve sa njim. Sa njim, ja bez njega ne idem.
11.3. Ako dete ostavljate u kući sa nekim drugim da o njemu brine, koja
uputstva mu/joj dajete?
I: A ako se ipak desi da on ostane. Kažete da je vrlo retko, ali
verovatno se nekad i desilo da ste moraliodete, ko tada brine o
njemu.
-Pa pošto on radi, baba je tu.
I: A je l’ joj ostavljate neka posebna uputstva?
-Pa ona zna njegove naravni kakvi su. Kako ih ja znam, tol’ko I ona
zna. Nema nikakvih problema, jer ona sve zna o njemu.
11.4. Koliko vremena (sati) provodite sa svojim detetom svaki dan? Šta
tada radite sa detetom (*tražite da navede aktivnosti)?
-Pa non-stop. Non-stop, nema, nema, neograničeno. Ako
mi nekad, to mi ne daje da legnem pored male. Pored
Anastasiju. Samo pored njega da budem.
I: Šta radite sa njim u toku dana? Al’ samo s njim.
-Pa eto se igram s njim. Ili puštam mu crtani da gleda. Ili
‘oće da igra igrice pa da mu pričam pričice kad mu se
dosadi. Ali najviše sam s njega.
11.4.1. Koliko često se obraćate detetu? O čemu obično pričate sa
detetom?
-Non-stop. Gde god, “Andrej, Andrej”.
I: Je l’ pričate s njim?
-Pa je l’ vidite da je on non-stop sa mnom. Da samo:
“Mama”, I ništaviše.
I: O čemu pričate sa Andrejem?
-Pa najviše eto kad gleda crtani. Njemu je mnogo
interesantan crtani. Pita me kako ovo, a zašto ovo, kako
mogu ja to da napravim mama, a je l’ mogu ja? Pa na
primer kad pogleda neki film: “Mama, oću i ja da budem
jak, da budem snažan”. Da radi, sve. Sve mu zbog
televizora. Sve što pogleda on ‘oće ja njemu daobjasnim.
Da vidi kako je i šta je.
11.4.2. Da li Andrej traži da ga/je često gledate i/ili bude u
neposrednom telesnom kontaktu sa vama?
-Pa non-stop traži da ga gledam. Samo njega, nikoga više.
Evo malu bebu imam, on bi samo njega da gledam.
I: Je l’ traži da ga držite, da ga grlite, da se mazite sa njim?
-Da, da. Traži to.
11.4.3. Da li on/ona sam/a podstiče razgovor, zapitkuje, uvlači vas u

[40]
 razgovor?
-Da, desi se. I dok radim moje poslove u kući on mene
dođe i pita me.
11.4.4. (*Ako je odgovor NE) Kakvo je njeno/njegovo ponašanje
uobičajeno u kući prema članovima vašeg domaćinstva (*ako je
ponašanje različito prema različitim članovima domaćinstva, zamolite
je da opiše).
-Nije, malo je drugačije sa njega. Sa mnom je malo
drugačiji. Sa mnom je više i mnogo je drugačiji s njim nego
sa mnom. Jer baba nije po ceo dan kući. Sve, tata mu nije
po ceo dan kući i nije s njim u toku kao što je sa mnom.
11.4.5. Da li dete učite da izgovara reči, da li mu pričate priče, da li
dete ohrabrujete da vam priča šta mu se desilo ili o čemu razmišlja?
-Da, učimo, da. I on sam mene pita na primer, sam mene
pita. Kako se kaže ovo, kako se kaže ovo? A kako mogu ja
da kažem ovo?
I: Je l’ mu pričate pričice?
-Da, to obavezno. Najviše mu pričam o Crvenkapici i o
vuku. To najviše.
I: Je l’ ga ohrabrujete da priča s Vama, da priča o tome o čemu
razmišlja?
-Ja ‘oću da mu kažem, on meni po neki put ‘oće da kaže:
“Mama, ja sam mislio ovo da uradim. A kako ćemo?” Na
primer desi, on je mali. Po neki put zadesi se suprug nije
tu, a nemam trenutno novca kod mene, ni baka njegova.
On mene pita: “A mama, kad će da dođe baka, kad će da
dođe tata, oće da mi kupu ovo?” Jer ja znam da radu. On
‘oće. On je mnogo sves’an i pametan. I razume.
11.4.6. Da li Andrej ima igračke? Koje najviše voli? Da li se nekada
igrate sa detetom pomoću njegovih/njenih igračaka?
-Pa sad trenutno nema ništa. Imao je, ali sad nema. Jer
malo više deca, razbacuje.
I: Šta najviše voli?
-Najviše voli automobile ove, i vojnici. To je.
I: Je l’ se igrate nekad s njim, s njegovim igračkama.
-Da, igram se. Sada trenutno nema, a ovako se igram s
njime. Sve u svemu na primer kad hoće da se igramo malo
napolje, pa ‘oće malo loptu. Pa izbušio je onaj dan loptu.
Izbušio i počeo da plače.
I: Nema drugu loptu?
-Nema.
11.4.7. Šta _____________ najviše voli da radi? (*ako je potrebno,
ponuditi: da gleda crtaće, da se igra sa drugom decom, da crta, da radi
neke (*koje?) aktivnosti sa nekim članom porodice)?
-Najviše voli da radi, da gleda crtani. To mu je najviše.
Sunđer Bob i Nindža kornjače. To je Najviše njemu. I igrice
[41]
 na telefon.
I: Je l’ voli da crta?
-Ne, neće on to. Samo da švrlja. Neće. Njega zanima crtani
gde su Sunđer Bob koga najviše voli. Sunđer Boba, Nindža
kornjače i da igra igricu jednu samo. Samo jednu.
I: A je l’ voli da se igra sa sestrama, sa drugom decom.
-Voli, to obožava. Čim vidi da dođe komšiluk, on se igra s
nji.
12.Prakse traženje zdravstvene pomoći
12.1. Stomačne smetnje i smetnje varenja: dijareja/proliv (*pod prolivom
podrazumevamo 3 ili više retke stolice dnevno); povraćanje; grčevi u stomaku
12.1.1. Ako biste mogli da procenite, molim vas da mi kažete koliko
puta dnevno vaše dete piški?
-Pa, kad malo više pije sok, često. A kad neće da pije sok
ide po jedno, pa ne znam ni ja kako da Vam kažem. Kad
više pije sok, više ide u wc da piški. A ovako 10-inu, 15
puta. Kad ne pije sok. A kad pije, non-stop. Jer preterano
pije sok.
12.1.2. Koliko stolica dnevno ima vaše dete (koliko puta vrši veliku
nuždu dnevno/nedeljno)?
-Najviše ima 3 puta. To je za ujutru, popodne i pre
spavanja.
I: Je l’ tako svakog dana ima 3 stolice?
-Ne, ne. Po neki put jednom samo. Po neki put 3 puta, a po
neki put pa 2 puta. Zavisi
I: Je l’ se desilo nekad da nema stolic?
-Ne.
12.1.3. Da li je vaše dete tokom svog odrastanja često imalo proliv?
(Ako DA) Koliko je to često (*nedeljno, mesečno)?
-Ne.
I: Kad je zadnji put Andrija imao proliv?
-Pa evo baš malopre sam pričala sa Vašim kolegom,
desetinu dana je imao, kupili smo lubenicu i šljive baba
mu donela. I on je malo više jeo i onda je počeo proliv da
ima. A ovako ne. Baš sam malopre pričala sa kolegom.
12.1.4. Da li je vaše dete patilo od proliva u zadnje 2 nedelje? (*Ako
DA) Kako ste to rešili/lečili?
12.1.5. Šta radite kad vaše dete ima proliv? (*ako majka ili negovatelj
pomenu neki medicinski preparat, postavlja se pitanje: Kako ga
koristite?)
-Pa vodila sam ga kod doktora, kupila mu probiotik za
proliv.
I: Koji?
-Jao, kako se zove onaj probiotik.. liobif. To je za decu.
I: Je l’ ga odma odvodite kod lekara ili nešto sami pokušate?

[42]
 -Da, prvo pokušavam sa čokoladom ili bananom. Za
kuvanje ova čokolada.
I: I kol’ko sačekate pa da…?
-Pa ako nema na primer nakon pola sata, sata da opet kaki
non- stop, onda ga vodim kod lekara. Prvo pokušavam ako
mogu ja. A ako ne mogu, doktor je tu.
I: A šta je doktor dao, smao probiotik ili još nešto?
-Ne. Samo probiotik. I za stomak onaj, kako se zove onaj
sirup
I: Enterofuril?
-Ne, ne, ne. Na b je počeo. Zaboravila sam kako se beše…
I: Brufen?
-Ne, ne. To je za temperaturicu Brufen. Zboravila sam.
Skoro sam mu baš, kad je imao to. Imala sam i sirup.
I: Znači šta radite kaddete ima proliv? Kad Andrija ima proliv,
šta radite?
-Ili ga ako mogu ja sa čokoladom, ako en vodim ga kod
doktora, probiotik.
12.1.6. Da li kod kuće držite neke lekove protiv proliva (ili preparate
za rehidraciju i sl.) (*ako DA, i situacija dozvoljava, tražite da vidite
lekove) Mogu li da ih vidim?
-Sad trenutno nemam.
Baka u pozadini: Ček, ima u frižider, ako nisam izbacila…
-Nema baba, nema.
I: Je l’ imate još nešto od lekova? Imate li neki lek?
-Za decu? Sad trenutno nemam ništa. Jer sve su mi zdrava
deca.
12.1.7. Koju hranu ili tečnosti dajete detetu kada ima proliv? Na koji
način?
-Kad ima proliv? Pa najviše mu dajem tečnost nane.
Najviše, I voda, to je.
I: Hoćete da kažete čaj od nane?
-Čaj od nane I vodu. Jer sokovi ne smem da mu dam zbog
proliva zbog stomaka.
I: A od hrane šta mu dajete?
-Pa od hrane, samo mu dam ovu laku hranu. To je supicu I
pire.
I: A zašto tako?
-Pa zato što mi tako doktor uvek kaže. Dete uvek kad ima
proliv, samo supicu pire da jede I keks. Ništa više, sa
čajem.
I: Na koji način mu dajete?
-Kako na koji način?
I: Pa recimo ako dete nema apetit ili odbija tad hranu da jede… Kako,
kako mu tad dajete?
-Pa moram, ja ga malo slažem da će da bude zdrav, da neće da, neću

[43]
 da mu kupim ništa, da neću da mu pustim crtani. Moram malo da ga
lažem, da bi jeo. Mora. Ali ustvari, čim mu kažem. Posluša me kad mu
kažem na primer: “Nećeš da imaš mišiće. Bićeš suv. Nećeš da imaš
mišiće kao tvoj tata”. I on mora. On voli da bude, da ima mnogo velike
mišiće kao svoj tata.
I: A kol’ko mu često dajete obroke kada ima proliv? Je l’ mu dajete isto
kao I kad je zdrav ili malo ređe ili malo češće?
-Malo manje. Malo manje zbog proliva. Dajem mu češće ali malo.
12.1.8. Koju hranu ili tečnosti izbegavate da dajete detetu kada ima
proliv?
-Šta mu ne dajem. Sok ne sme to da mu dajem. Kuvana jela
ne smem, ne dajem to. To najviše izbegavam. Samo laku
hranu.
12.1.9. Šta preduzimate kada dete povraća? Šta mislite da je u tim
situacijama najvažnije da se uradi?
-Kako šta radim?
I: Je l’ se desilo nekad da je Andrej povraćao?
-Da, da.
I: I šta tad radite?
-Pa ja ovo, šta radim, ja poludim. Sve, sve ja poludim.
Vidim da povrati, jednom, drugi put, kod doktora odma.
Odma.
I: Šta mislite, šta je tad najvažnije da se tad u radi kad dete
povrača?
-Pa najviše, kad dete non-stop povraća, najviše je tečnost
još više da unese. Jer on kako povraća, on više tečnosti
povrati. I tečnost je najvažnija.
I: Mislite da je bitno da se ta tećnost ponovo uzima.
-Kol’ko on ispovrati… Da ne bi hidrirao.
12.1.10. Kada, u slučaju da dete povraća, procenjujete da je vreme da ga
odvedete lekaru?
-Pa čim vidim da na primer jednom povrati. Nakon 5
minuta, drugi put povrati, znam da će non-stop i odma kod
doktora.
12.1.11. Šta preduzimate kada dete ima grčeve i probadanje u
stomaku? Zbog čega, po vašem mišljenju, to može da se desi?
-Pa najviše da Vam kažem, za to je najbolje nane od čaj
dajemo. I brufen dajemo. Po 5 ml one kašičicei njemu
stane. Ali više čajevi, jer to je najviše za stomak, za grčeve.
I: Šta mislite, što, što može to da nastane probadanje, grčevi u
stomaku kdo dece?
-Pa to ‘oće zato što na primer kad malo više jede, pa ‘oće
da ima. Ili kad se prehladi ‘oće. To znam najviše.
12.1.12. Zbog čega neka deca imaju gliste? Kako se to leči? Da li se neko
od vaše dece lečilo od glista? Na koji način?
-E to je kad jedu mnogo slano. Preslano mnogo kad jedu

[44]
 ‘oće. Ali za moju decu se to nikad nije desilo.
I: Kako se leči to? J l’ znate?
- Ne znam, jer nikad nisu ni imali to. Nikad.
I: Znači, sledeće pitanje: “Da li neko od Vaše dece imalo gliste”,
ali odgovor znamo da nije.
12.2. Povišena temperatura
12.2.1. Da li je ________________ u zadnje 2 nedelje imao/la povišenu
temperaturu?
-Da, imao je. Tad je imao kad je povra.. kad je malo više jeo
i kad ga je boleo stomak i od jaku nervozu i od povraćanje
dobije temperaturu.
12.2.2. Koliko često ima ovakav problem?
-Pa nije, taj dan kad, čim je dobio ja sam njega odvela kod
doktora, dali su mu inekciju, tih probiotika, sirupi. Hvala
Bogu, za nepunih dva dana dete je bilo zdravo.
I: A pre toga je l’ se dešavalo da ima povišenu temperaturu?
-Ne, ne. Jer ja odma vidim po njega, ja znam kakav je.
12.2.3. Šta radite kao mere prve pomoći kada mu je povišena
temperatura? Da li (i ko najčešće od ukućana) prvo pokušavate kod
kuće da spustite temperaturu? Koji su načini na koji samostalno
pokušavate da detetu spustite temperaturu? Kada odlučujete da ga
odvedete kod lekara?
-Sirup. Najviše je sirup.
I: Koji sirup?
-Brufen. To je najbitnije.
I: Da li I ko od ukućana prvo pokušava da kod kuće spusti temperaturu
detetu?
-Pa svi, znači ako sam sama, prvo ja sama. Ako ne, svi. Da l’ je to baba,
da l’ je to tata, svi.
I: Na koji način pokušavate?
-Pa odma da vidu na primer ako trenutno nemam sirup. Idu, potraže
po komšiluk dok ja njega ne odvedem do doktora. Jer da, dok stignem
do doktora, da mu se smiri malo temperatura. Ne bih čekala da ga
odvede pa on da izgori dok ga ja odvedem.
I: A je l’ koristite neke metode, tipa da ga istuširate hladnom vodom,
obloge..?
-Da, da, da istuširam ga. Tako je, da. Pa malo, sa sapunom ga
istuširam, mlaka je voda. Na primer krompir stavim mu, ili pomešam
malo sirće I vodu pomešam, pa na čarapice, ili sa sapunom čarapice
mu nakvasim pa ga obučem sa sapunom.
I: Je l’ pomaže to?
-Da, pomaže.
I: Kada odlučujete da ga vodite kod lekara?
- Pa čim vidim da ja ne mogu, ajde sve u telu, to što smo
rekli.. Al’ čim vidim da ja njemu ne može sirup da mu
spusti temperaturu, znači da mora kod doktora.

[45]
 I: Dobro, a kol’ko čekate? Date mu sirup i kol’ko sačekate?
-Pola sata.
I: I ako mu ne spusti temperaturu?
-Ako mu se ne spusti temperatura, onda vodim.
12.2.4. Kako znate da dete ima povišenu temperaturu (*od oka, ili
meri)?
-Ne, odma znam ja njega. Odma znam.
I: Po čemu?
-Zato što on odma malaksa i onda je vreo. Vreo je i
pocrveni ceo. Odma znam.
12.2.5. Imate li u kući toplomer? (*ako je primereno, zamolite da vam
pokažu)
-Imala sam pre dva, tri dana, on ga je baš slomio.
I: Je l’ digitalni ili onaj sa živom?
-Digitalni. Digitalni je slomio.
12.2.6. Imate li u kući lekove za snižavanje temperature (koje?); kako
ih čuvate? (*ukoliko je primereno, zamolite da vam pokažu gde čuvaju
lekove, pogledajte rok važenja lekova)
-Nemam trenutno ništa.
I: Dobro, a kad imate, kako ih čuvate?
-U frižideru.
12.2.7. Šta drugo imate od lekova u svojoj kućnoj apoteci? Kako znate
koja sredstva kako da koristite
-Ne.
12.3. Respiratorne smetnje
12.3.1. Da li je dete kašljalo i imalo ubrzano ili otežano disanje u
zadnje 2 nedelje? (Ako DA) Kako ste to rešili/lečili?
-Ne. Nije imao.
12.3.2. Da li Andrija često ima problem sa kašljem/disanjem? Od
kada? Koliko često?
-Ne, ne. Nema često.
12.4. Druge zdravstvene smetnje konkretnog deteta
12.4.1. Od čega još, osim ovoga, Andrej često boluje?
-Samo to što je imao kad je malo više jeo to voće, kad je
imao malo to proliv i to. Ovako ne. Sve u svemu je zdrav.
12.4.2. Šta radite povodom toga?
12.5. Traženje pomoći za bolesno dete
12.5.1. Kada je dete bolesno (uvo, oko, kožna infekcija), šta
preduzimate?
-Pa odma ga kod doktora vodim. Da vidim u čemu je, šta je
stvar.
12.5.2. Kada vodite dete u zdravstveni centar (lokalnu ambulantu)? U
lokalnu bolnicu?
-Pa jer on meni odma kaže kad mu nije dobro. Iako ga ja
primetim. On pre nego što ću ga ja primetim. On meni

[46]
 odma kaže: “Mamo mene to boli, to boli”. “Imam
temperaturu”.
I: I šta Vi radite kad Vam on kaže?
-Odma. Ako ja ne mogu temperaturu da mu smanjim, ja,
kako ja znam. Kod doktora odma ga vodim. Da li, ne
gledam ja to jutro, da li je to mrak, da li je to 3, 4 ujutru. Ne
gledam.Odma.
I: Ali recimo bude neki problem da ga boli uvo, ili recimo da
ima neku kožnu infekciju.
-Pa uvo kad ga boli, to njega nikad ga nije boleo. Uvo nije
nikad. A ovako kad ga pojedu komarci, to mu namažem ili
kremicu ili da vidim da l’ mogu.. jer imam onaj dektanol
krema, što su prepisali. I uvek mi je prepisao. To je za sve.
Da je to za, kad ga pojedu komarci ili kad zacrveni. Uvek tu
kremu imam. Ja bez to ne ostajem. Ali ako vidim da ta
krema njemu ne mož’ da pomogne, doktor je tu.
I: Jeste vodili nekad Andreja u bolnicu?
-Ne.
12.5.3. Da li su vam zdravstvene usluge dostupne 24 sata dnevno ili je
drugačije (*zamolite za detaljnije objašnjenje o postojanju,
dostupnosti i radnom vremenu obližnje ambulante i drugih
zdravstvenih ustanova na koje su usmereni za zdravlje dece)?
-Da, imam. Ovde ambulanta radi do 7. Ako, kad je zatvore
tu je odma Doljevcu odma.
I: Pedijatar je l’ dolazi u Brestovac?
-Da, da. Sredom. Sredom dolazi. A kad je školski dani,
svaki dan.
12.5.4. Da li je dete redovno vakcinisano (ako DA, zamolite da vidite
karton/medicinski dokument o vakcinaciji)?
-Da.
I: Je l’ redovno?
-Da.
I: Je l’ imate onaj papirić, onaj mali karton?
-Jaoj, to sam izgubila. Imala sam, stvarno sam imala u
torbici sam imala. Ali ove dve malo starije ćerkice brčkale
su, sve su mi izvadile. A i on je redovno vakcinisan.
I: Znači Andrija je redovno vakcinisan, kad je primio zadnju
vakcinu?
-Kad je napunio godinu dana. Tad mu je bila zadnja
vakcina.
I: I tad su Vam rekli da…
-Da gotovo je. Da je prestalo, da nema više.
I: A je l’ znate da mora da ima pre škole jednu vakcinu?
-Da. To ima, kad pođe u školu, pre toga.
13.Dete koje ide u vrtić

[47]
 13.1. Da li Andrija pohađa vrtić? (*Ako DA, postavljajte naredna pitanja,
ako je odgovor NE, preći na celinu 14)
-Ne.
13.2. Od kada ______ pohađa vrtić?
13.3. Da li u vrtiću dobija obroke? Koliko obroka dobija?
13.4. Kakva je hrana koju dobija?
13.5. Da li je za vašu porodicu od značaja to što dete ________ dobija taj
obrok u vrtiću?
14.Pitanja za ostale članove porodice (koji donose odluke) (*Identifikujte koga da
intervjuišete – svekrvu, oca ili drugu osobu) (*u višečlanim zajednicama treba identifikovati
najmanje 2, a po potrebi i više članova domaćinstva koji se uključuju u rani razvoj i negu
deteta; u pitanjima koja slede, predviđeni su otac i svekrva kao najčešće prisutne uticajne
osobe u porodičnoj zajednici; ukoliko su, po vašoj proceni, to drugi članovi porodice,
označite o kome se radi i postavite ista pitanja.)

Intervju sa svekrvom (*ukoliko je ona sekundarni a ne primarni negovatelj, kako je objašnjeno

već u prethodnom delu intervjua) + intervju sa ocem (*ponoviti ista pitanja za oboje)
14.1. Intervju 13.1.1 Prema vašem mišljenju, u kom uzrastu beba treba da počne da uzima
sa dodatnu hranu uz majčino mleko?
svekrvo Baka: Pa, evo sad ću odma da Vam kažem. To mene se
m nikad nije desilo. A mojoj ćerki jeste. Zato ako nema ona
dovoljno hrane mora da kupi mleko za bebice. Znači mora,
I to da kupi u apoteku. Znači koja ima _____mleko koje je
kupljeno za bebu. Znači mora da ima gvožđe, da ima
vitamine, da bi dohranila tu decu.
I: Dobro, izvinite. Prekinuću Vas. Ne mislim na to da majka
nema mleka. Nego majka ima mleka ali kada treba da se uvede
druga hrana?
Baka: Čekaj je l’ to za bebice ili…?
I: Beba, znači beba sisa I do kad treba samo da sisa?
Baka: A pa, čekaj, sad ću ovaj da ti odgovorim. JA sam mojoj
deci davala non-stop. A sad ne znam kako bih ti rekla..
I: Do kog meseca Vi smatrate da treba tako?
Ja sam dojila moju ćerku sad što je u međinu, udata; ja sam
je dojila 5 godine. 5 godina sam dojila do dete.
I: A šta mislite, do kol’ko treba da se doji dete?
Pa ja sam eto kažem ti 5 godine, a starijeg sina sam dojila
isto do 7 godine. A ovu drugu ćerku sam dojila do 3 godine.
I: A sad Vas konkretno pitam. Do kad treba samo majčino
mleko dete da jede?
-Pa ja mislim do jedno 2 godine. Tako mu, po moje
mišljenje.
I: Znači 2 godine samo da sisa beba.
Da.
I: Da ne jede ništa drugo osim..?

[48]
 A ne, ne. Redovna hrana.
I: To Vas pitam.
Moraš da je hraniš.
I: A od kog meseca treba da se daju supice, čorbice?
Pa sad ću da Vam kažem, ja sam kad napune moja deca,
dok su bila mala. Od 3, 4 meseca sam ja hranila moju decu.
13.1.2 Da li je dovoljno da beba pije samo majčino mleko tokom prvih 6
meseci? (Ukoliko je odgovor NE) Šta osim majčinog mleka još treba
dodavati?
Do 6 meseci?
I: Da.
Pa ne znam. Ako ima dovoljno hrane, da. Ako nema
dovoljno hrane znači mora.
I: Šta podrazumevate pod hranom? Je l’ mislite na majčino
mleko ili..?
Da. Majka ako nema dovoljno hranu..
I: Odnosno mleka. Je l’ na to mislite?
Da, da mleka. Upravo to, ja sad se.. Pričam kao, seljanski.
Razumeš?
I: Slobodno pričajte.
E sad ona mora da je dohrani. Znači mora da je dohrani da
bi bila beba sita.
13.1.3 Koja je dobra hrana za malu decu (do godinu dana, posle godinu dana,
posle 2 godine) i zašto?
Pa za malu decu ovako, kao za bebice? Ja sam nju odgajila
sa’ću da Vam kažem. Ja sam njoj kupila bebilaka. Onda
napunila ona 3 meseca. Ja iskreno sad pričam. Znači ja ne
lažem, bila je ona tu. Ona nju, kao da nije bila njena ćerka,
to je kao da je bila moja ćerka. Onda sam joj dala do 3
meseca bebilak. Posle toga sam počela da joj dajem kašice.
Od kašice sam joj dala supice. Od subice sam joj dala I
čorbice. I pije. I sve I svašta sam joj dala. Znači nisam vid’la
ja šta sam njoj dala.
I: Dobro, ali uopšte, šta mislite? Do godinu dana, koja je hrana
dobra za decu?
Pa najbolja hrana za decu supica. Na primer kašice, voće
onako da si.. kako sad da ti to ukažem, ne znam. Kad imaš
ono, znaš pa..
I: Mislite u blender?
E da, da, da. Upravo to.
I: Jel’ dobro da jedu voće, povrće?
Da, da. Upravo to. Ja sam njoj to sve dala. Ali znaš kakva je
ona bila? Ona je bila krupna, nisam mogla da je držim u
ruke.
I: A posle godinu dana, koja je dobra hrana?
Posle godinu dana sam joj sve davala. Nisam vid’la šta sam
[49]
 joj dala. Znači šta smo mi jeli, to je jela I ona.
I: A posle 2 godine, šta je dobro da malo dete jede?
Isto, sve sam joj dala.
I: Sve. A zašto? Zašto ste tako..?
Ne znam, tako. Dala sam joj..
I: Zbog čega treba sve da jede?
Pa kažu da je sve dobro, sve to što kuvamo. Što jedemo,
šargarepe, peršum I te, ne znam šta još, te vitamine ima.
To kaže sve, ima vitamine u to. Znači ja nisam vid’la šta
sam joj dala. Ona je to sve jela.
13.1.4 Koju hranu treba izbegavati za decu i zašto?
E pa sad, kako sad da ti kažem. Ja sam, ne znam baš tačno..
I: Šta nije dobro da deca jedu?
Nije dobro da jedeš na primer pasulj. To je teška hrana.
I: Šta može da se desi detetu ako pojede pasulj?
Pa onda je boli stomak, onda je muči želudac, ima kiselinu.
Još nešto ima tu, samo ne mogu sad da se setim. I to ja njoj
nisam dala. Nju najviše sam čuvala. Onda, sve najlakša
hrana sam joj dala. Sve sam joj dala da jede, samo pasulj
ne.
I: Dobro, znači pasulj nije dobar za malu decu? Ima li još nešto
što nije dobro za malu decu?
Pa dobro, kupus ne.
I: I kupus nije dobar.
Kupus nisam davala. Paradajz nisam joj dala.
I: Zašto paradajz?
Zato što je ona bila mala. Ja sam se plašila da se ne zadavi.
Razumeš. Onda je bila mala. E kad je već počela kao ona,
onda je jela.
I: Pa dobro, to Vas pitam, kad su mala deca.
Da, znači ovo ostalo sve. Znači nema šta da joj nisam dala.
Ja si imam šargarepu u dvorište. Ja uzmem šargarepu,
izvadim. Operem, izljuštim sve. A ona je živu jede. I dan
danas ona tako.
13.1.5 Po vašem mišljenju, da li je vaše unuče zdravo? Zašto?
Pa ja mislim da jeste.
13.1.6 Ko u vašem domaćinstvu odlučuje kada da se traži pomoć za bolesno
dete?
Ja. Za svu decu.
14.1.1. Šta radite kad je dete bolesno?
Kad sam kući, ja samo što pogledam decu ovako, ja tačno
znam da njima nije dobro. I odma kažem: “Damire, Biljo da
se, evo pare vodite dete kod lekara”. Ja odma osećam decu.
Bilo njegovu decu, bilo moju decu. Ja to osećam odma.
14.1.2. Koliko vremena provodite sa detetom u toku svakog dana?
Pa bila sam sad ovo leto non-stop na poso. Ovo doba sam
[50]
 bila non-stop. Evo sad ovih 3, 4 dana, možda I jače, nemam
poso. Završilo se, ne radim. Ali sam non-stop pored njega.
I: Dobro, a kad imate posla, kol’ko provodite? Uveče vreme, je l’
provodite s njim?
Da, kad dođem, on već, nekad je budan. Čeka me da dođem
s posla da bi mu kupila nešto da jede. I on kaže: “Babo”,
odma mi mešapo džepove. “Babo, jesi donela pare”? Reko:
“Jesam sine”. I on uzme sve pare. “Idem babo ja da kupim
eme”. Reko: “Ne može sam”. Ide ovaj moj sin ili on, ili
snaja, bilo ko ide. I on šta oće da kupi I jede. Nije problem
za to. To nije problem.
14.1.3. Šta radite zajedno sa detetom?
Ja sa Andrejom kad je, ali većinu ne mogu ni da se vidimo.
Retko, retko kad ostaje ovaj sam. Kad je kući on sa mnom.
Ja mu prvo dajem da jede, operemo ruke, operemo lice,
znači sve to. Lepo ga obučem, dajem mu da jede. I on sede I
gleda televizor ili igrice. Ja sve pored njega sedim.
I: Znači čuvate ga, hranite ga, pazite ga.
Da, znači to njemu ne može da fali dlaka s glave. Ne samo
njemu, svima njima.
14.2. Intervju 14.2.1. Prema vašem mišljenju, na kom uzrastu beba treba da počne
sa ocem da uzima dodatnu hranu uz majčino mleko?
Pa šta ja znam. Kol’ko sam ja čuo do 2,3 meseca kao bez
stajanja. Ne razumem se tačno nešto, tako da ne znam.
I: Šta mislite, do kol’ko meseci samo beba treba da sisa? Ništa
drugo da ne sme da..
Pa za to ne znam. Valjda kao do godinu I po, dve, tri da se
doji dete.
I: A ne, mislim samo majčino mleko.
Pa samo majčino, da.
I: Da treba da sisa oko godinu dana?
Da.
14.2.2. Koja je dobra hrana za malu decu (do godinu dana, posle
godinu dana, posle 2 godine) i zašto?
Pa ne znam ________ što je rekla moja žena I kašice, te supice
šta ja znam, tako to nešto.
I: Je l’ dobro voće, povrće? Je l’ dobro da se daje deci.
I to da. Povrće jeste.
I: Šta mislite da je dobro od povrća da se daje?
Pa šta ja znam. Malo banane, šta ja znam. Uvek da se
kupuje deci banane, šta znam te, kupovali smo nektarine,
pravili sokove od njih. Tako dajemo da piju, da jedu I to.
I: A posle godinu dana, šta mislite, šta je dobro da deca jedu?
Pa, šta ja znam. Pire. Pasulj nikad nismo dali. Teška hrana
za njih. Ne može da podnosi težu hranu. Pire ,virčle,
salame, paštetice, tako dalje.
[51]
 I: A posle druge godine, šta mislite, šta je dobro za decu?
Pa šta njemu odgovara to je zapravo sa njim. Šta možemo
da podelimo.(?) Šta hoće da jede. Da probamo od svega. I
salamu, I kobasice od toga, znači ono što njemu odgovara,
on će da prihvati.
I: A zašto mislite da je to dobro? Takva hrana?
Pa šta ja znam. Ili, šta ja znam. Kako sad da ti kažem?
Valjda njemu prija ta hrana kad on tako jede.
14.2.3. Koju hranu treba izbegavati za decu i zašto?
Pa to ti je________. Čorbice te, pasulj, šta ja znam.
Baka u pozadini: Čorbica je dobra.
Pa dobro imaš razne čorbice ti za decu. Sve te teške hrane
se odbegavaju za(?) decu.
I: Šta? Znači pasulj, šta još?
Pasulj ima još, ne znam, orbice. Još neke sad.
I: A šta mislite grickalice je l’ su?
Ne, grickalice njima, to kupujem često. Grickalice to su
smoki, grisini
I: Jel mislite da je to dobro za decu?
Pa nije baš preporučljivo, ali jede se koje ne koriste često.
Ne u velikom smislu, u velikim merama. Nego ako baš..
I: Zašto treba izbegavati tu hranu koju ste mi rekli?
Pa tegobahni. Zbog njihovog..
I: Zbog stomaka?
Da, znam po sebi kad sam imao tegobe takve iste. Nisam to
jeo. Nisam _________(?)
14.2.4. Po vašem mišljenju, da li je vaše dete zdravo? Zašto?
Pa kolko ja znam da je on zdrav fala Bogu. I kad smo bili u
________ tamo, sve nas pregledaju, da su zdravi, da su.. znam
po tome da je zdrav. Po savetu lekara I svima. I znam
ovako po ponašanje. Vidi se da je zdrav.
14.2.5. Ko u vašem domaćinstvu odlučuje kada da se traži pomoć za
bolesno dete?
Pa dobro, mi uvek kad vidimo deci to kažemo, ovaj..
Baka: Najviše ja.
Pa najviše ti, i za sve najviše ja. Znači mislimo na decu.
Svako misli o detetu
14.2.6. Šta radite kad je dete bolesno?
14.2.7. Koliko vremena provodite sa detetom u toku svakog dana?
14.2.8. Šta radite zajedno sa detetom?
14.3. *Opciono – intervju sa nekim drugim članom porodice koga procenjujete kao
donosioca odluka – navedite ko je u pitanju i postavite ista pitanja kao u
prethodna dva dela intervjua
14.3.1.

[52]
[53]