Klasična avantura

Na stranicama koje slede očekuje vas klasična avantura. Kada se za nešto kaže da je
„klasično“, onda je to vrlo često fraza bez specifične težine. Fraza koja se u naše doba, doba
pompeznih reči, često rabi bez ikakvog kriterijuma. A i kada nekakav ustanovljeni kriterium
postoji teško je govoriti o objektivnosti procene. Zato, da ne bude zabune, sintagma „klasična
avantura“ u ovom tekstu se koristi sa vrlo preciznim značenjem, a to je da je reč o
avanturističkom štivu čija je radnja smeštena upravo u ono doba kada je avanturistička
literatura dominantno štivo, kada nastaju jasna pravila ovog žanra (kao differentia specifica u
odnosu na „ostalu“ književnost) i kada on dobija svoj puni zamah i počinje da biva
revalorizovan kao nešto više od puke zabave.

Pariz, s polovine pretprošlog veka, doba je u kom cveta umetnost. Zvezde tog vremena
su pisci Viktor Igo, Stendal, Onore de Balzak, Gistav Flober... slikari Ežen Delakroa i Doinik
Engr... Neoklasicizam, kao poslednja faza klasicizma, je na zalasku. Već se kroz dela nekih
od majstora (najviše kod Delakroe, u paleti boja koje koristi) naslućuje dolazak novih ideja,
grubo suprotstavljenih utemeljenim vrednostima, koje su u ovom slučaju dobile svoj konačni
izraz u rođenju impresionizma.

Osveta grofa Skarbeka u mnogim detaljima verno dočarava zeitgeist. Strip Iva Senta i
Gžegoža Rosinskog, priča je u najboljem maniru devetnaestovekovnih avanturističkih
romana, ne samo Aleksandra Dime starijeg, ali tokom pripovesti o osveti grofa Skarbeka
nesumnjivo ćemo najviše asocijacija imati na njega i njegov slavni roman Grof Monte Kristo.
Na nekoliko mesta u ovom dvotomnom integralu autori su napravili neskriven omaž
Aleksandru Dimi, učinivši ga na izvestan način i učesnikom u priči. Kada dođete do onog
mesta u sudnici gde junak naše priče počinje da nas vodi kroz priču o svojoj neobičnoj
sudbini, videćete u publici jednog čoveka, koji je, kako sam kaže, angažovan od strane jednog
slavnog pisca kako bi na suđenjima pratio interesantne slučajeve, koji bi potom mogli da budu
osnova za zaplet nekog novog književnog dela. Ne kaže se imenom o kom je piscu reč, ali
omaž je toliko eksplicitan, jer osim sličnosti samog grofa Skarbeka i grofa Monte Krista, treba
imati u vidu da Iv Sent priču smešta u Pariz 1843. godine, dok je Dima svoj slavni roman
završio 1844. Interesantno je da je Aleksandar Dima otkrio da je ideju za svoje veliko delo,
dobio iz jedne od priča Žaka Pešea (1758-1830), francuskog novinara i pisca. Ono što je za
našu priču interesantno je da je Peše radio i kao arhivista u policiji, te da je on pak, inspiraciju
za svoje priče često crpeo iz stvarnih slučajeva. U drugoj polovini integrala o grofu Skarbeku,
prisustvo Aleksandra Dime će biti još jasnije, a jedno gusarsko ostrvo na kom se odvijaju
bitni događaji, zove se Mon Kristobal.
 Aleksandar Dima (1802-1870)

Još jedna stvar bi se mogla izdvojiti kao kuriozitet vredan pomena. Glavni junak stripa
u koji ste se zaputili, Poljak je po rođenju. Na nekoliko strana prvog toma ispričana je kratka
istporija stradanja Poljske u XIX veku. Nepovoljan geopolitički položaj Poljske uzrokovao je
da ova velika zemlja bude meta moćnih imperija kojima je u poslednjih nekoliko vekova
okružena. Izbor Poljske u ovom stripu svakako nije slučajan ako imamo u vidu da je slikarska
polovina autorskog dvojca, Gžegož Rosinski, Poljak po rođenju, iako ga danas svrstavamo
među najistaknutije autore frankofonog stripa. Zato nije previše smelo reći da je u Skarbeka
nesumnjivo učitana i sudbina samog Rosinskog, makar utoliko što je reč o poljskom slikaru
koji doživljava slavu u Francuskoj. Sem toga, još jedan Poljak koji je slavu izgradio u Parizu
pojavljuje se u ulozi jednog od pokretača priče. Reč je naravno o Frederiku Šopenu, slavnom
pijanisti i kompozitoru.
 Frederik Šopen (1810-1849)

Album pred vama, Osveta grofa Skarbeka, integral je sačinjen od dva albuma, koji su
premijerno objavljeni 2004. i 2005. godine. Autori koji potpisuju ovo delo, Iv Sent i Gžegož
Rosinski, doajeni su evropskog stripa. Priča o grofu Skarbeku je romantična avantura, na
tragu literature karakteristične za epohu u kojoj se odvija. Sent i Rosinski, deluje sa lakoćom,
prilagođavaju svoj jezik, kako bi priča zvučala što uverljivije. I ona zaista tako zvuči. Iako ste
već čitali priče o ljubavi, prevari, patnji, priče o osveti koja tinja decenijama i pretvara se u
stravičnu destruktivnu energiju, priče o dobrim ljudima koji pod tegom patnje počinju da se
menjaju, Osveta grofa Skarbeka uspeva da bude osvežavajuća priča. Uspeva da nam ispriča
već ispričanu priču, a da ne bude dosadna. Da se bavi velikim temama, a da ne bude naporna.
I u najboljem svetlu brani tezu da možda jesu sve priče ispričane, ali već ispričane priče uvek
mogu da se ispričaju na sasvim nove načine.
Žan Ogist Dominik Engr – Velika odaliska (La Grande Odalisque, 1814.)