UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET
- osnovne diplomske akademske studije -

PROJEKTNI RAD

PREDMET:
Sociologija

TEMA:
"Upotreba narkotika među mladima u Srbiji"

Autori:
Broj
Prezime i ime: Smer:
indeksa:
Reković Kristina 080061 LO
Jovanović Milica 080312 LO
Ćosić Slađana 080286 LO
Zdravković Sanja 080022 LO

Datum prijema rada:_____________

Ocena:________________________

Beograd,decembar 2008.
Sadržaj:

Uvod......................................................................................................3
Šema psihoaktivnih droga.................................................................. 4
Legenda................................................................................................5
Podsekcije.......................................................................................... 5
Istraživanje...........................................................................................9
Cilj istraživanja....................................................................................9
Metoda istraživanja.............................................................................9
Uzorak ispitanika................................................................................ 9
Statistička obrada rezultata................................................................ 9
Multivarijatna metoda......................................................................... 9
Primerak ankete:............................................................................... 10
Rezultati i diskusija:..........................................................................13
Zaključak:..........................................................................................23
Literatura:..........................................................................................24

2
 Uvod
Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u fiziološkim i
psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje.
Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti.
Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se
naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je "svaka supstana, koja je u stanju da,
kada se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon
ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti". Droge su različite prirodne ili
hemijski sintetizovane supstance koje imaju psihoaktivni učinak. One prvenstveno deluju na
vegetativni nervni sistem. Neke od njih pri produženom konzumiranju stvaraju težu ili lakšu
ovisnost i imaju razne posledice na zdravlje konzumenta.
Bolest zavisnosti od droga se naziva narkomanija. 1957. godine Svetska zdravstvena
organizacija definisala je narkomaniju kao: "stanje periodične ili hronične intoksikacije
izazvano ponovljenim unošenjem droge". Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku,
fizičku i stanje tolerancije.
Mnoge današnje droge tokom istorije su se koristile kao lekovi (heroin, marihuana,
hašiš, kokain). Sumeri, Kinezi, Asteci i drugi narodi starog doba koristili su opijum, kokain i
halucinogene gljive za uklanjanje bola, radi pojačanja fizičke izdržljivosti ratnika, u religiozne i
druge slične svrhe.
Pojedine droge kao što su kokain ili heroin se često mješaju sa nekim drugim
supstancama opasnim po čoveka (nišador,gips,razne vrste otrova za insekte,brašno, ...)

Podela droga

Svetska zdravstvena organizacija dala je sledeću podelu psihoaktivnih droga:

-alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli)

-amfetamini
-barbiturati, hipnotici, sedativi, trankvilizanti
-halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocibin i dr.)
-kanabis (marihuana, gandža i hašiš)
-kokain (čista materija i lišće biljke koke)
-opijati (sirovi opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin)
-droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi...)

Prema načinu na koji su droge tretirane u zakonskim odredbama, možemo ih podeliti na

legalne i ilegalne. U legalne droge spadaju alkohol i nikotin, kao i mnogi lekovi (poput lekova
za smirenje, protiv bola, za spavanje).
Prema psihoaktivnim učincima droge se mogu podeliti u tri grupe: psihodepresore,
psihostimulatore i halucinogene.
Prema zavisnosti delimo droge na:
teške (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i
lake (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD...)

3
 Šema psihoaktivnih droga

Sledeći Vennov dijagram je pokušaj organizacije i pružanja osnovnog prikaza najčešćih

psihoaktivnih droga u preklapajućim grupama i podgrupama bazirano na farmakološkoj
klasifikaciji mehanizama delovanja.Predmeti u svakoj od podgrupa su približno bliski onima
sa sličnim delovanjem, te takođe prate ukupni smeštaj skladno legendi ispod dijagrama.
Primarna preklapanja prikazana su mješanjem boja.

4
 Legenda

Plavo: Stimulanti uobičajeno povečavaju u potencijalu prema gore lijevo.

Crveno: Depresanti uobičajeno povečavaju potencijal prema dolje desno.
Zeleno: "Halucinogeni" su psihodelični prema lijevo, disocijativi prema desno, uobičajeno
manje predvidljivi prema dolje desno, uobičajeno manje potentni prema dnu.
Pink: Takozvani "antipsihotici". Novi kontroverzni dodatak grafikonu.

Podsekcije

Bijelo: Preklapanje svih tri glavnih sekcija (Stimulanti, Depresanti i Halucinogeni) —

Primjer: kanabis ima efekte iz sve tri sekcije.
Purpurno: Preklapanje Stimulanta (Plavo) i Depresanta (Crveno) — Primjer: nikotin ima
efekte oba.
Svetlo plavo: Preklapanje stimulanta (Plavo) i psihodelika (Zeleno) — Glavni psihodelici imaju
i stimulirajući učinak
Žuto : Preklapanje Depresanta (Crveno) i disocijativa (Zeleno) — Glavni disocijativi
imaju depresivni efekt

5
6
 Ekstazi
(ekseri,i)
Empatogeni proizvod
sintetičkog porekla MDMA ili
drugi metamfetamini
(MDEA,MDA,MBDB,MDOH)
Način
Oralno,snifovanje
upotrebe
Oblik Tablete,kapsule,prah
Deluju 4 do 8 sati,a početak
delovanja je 20 do 60 min posle
uzimanja.Ubrzanje rada srca i
ubrzano disanje,osećaj fizičkog
i mentalnog
blaženstva,empatija,gubitak
inhibicije,stimulatno i blago
iskrivljeno opažanje i promena
Efekti orijentacije u vremenu,prijatni
vizuelni efekti,filozofski
osećanje lucidnosti.
LSD Kokain
(Esid,trip) (Koka,koks,belo,kokta...)
Biljnog porekla (izolovan iz lista
koke) ili sintetičkog porekla
Jak halucinogen,sintetična vrsta toksina (laboratorijski produkt
iz raži sinteze).Prosečna dužina
delovanja od 20 do 30 minuta,do 4
sata za kokain biljnog porekla.
Oralno,ponekad mazanjem na kožu Snifanje,ubrizgavanje,pušenje
kartončić,tečnost,mikrodot Prah,čvrsta masa,pasta...
Deluju od 5 do 12 sati,a početak Psihološki:
delovanja je od 1/2 sata do 2 sata posle -brzo daje osećaj ''da te
uzimanja.Efekti su čulni i diže''
mentalni:osećanje da si u svom svetu,s -psihostimulans
posebnom vezom sa svetom oko sebe i -droga komunikacije
samim sobom.Čulni poremećaj:vizuelna -borilački
i čulna oštrina,ponekad su moguće duh,živahnost,euforija
vizuelne i čulne iluzije,poremećaj veze -razdražljivost,nervoza
sa vremenom i prostorom,ponekad su Fizički:
moguće i halucinacije.Unutrašnji -ubrzava srčani i disajni
trip,neopisivo iskustvo i ritam
osećanje,ponekad mentalni -povećava krvni pritisak
preokret.Haotične -lokalni anestetik,anestezira
misli,sanjarenje,depersonalizacija.Gubit -smanjuje osećanje gladi i
ak mogućnosti prosuđivanja,usporene žeđi gornje disajne kanale i
reakcije. vilicu
Heroin
injekcije,pušenje,ponekad
snifovanje
prah,kamen,''sečen''
talkom,praškom za veš,mlekom
u prahu,laksativom,aspirinom...
Psihološki:
-ublažava bol i deluje kao
sedativ,tj.sredstvo za
umirenje.
-osećanje olakšanja
-podstiče osećaj
psihičkog zadovoljstva
-teškoće u izražavanju
-pospanost
Fizički:
-opuštenost mišića
-usporavanje srčanog i disajnog
ritma
-usporenost reakcija
-ublažavanje bola
-suvoća kože

Rizici Mučnina,gubitak apetita,grčenje
viličnih mišića,smanjenje
imunog
odgovora,hipertermija,dehidraci
ja,srčani i bubrežni problemi
Pri uzimanju velikih
doza,povećanje krvnog pritiska
i rizik od pojave
konvulzija(grčeva)
Psihološka
zavisnost,tolerancija,depresija,a
nksioznost i rizik od dugotrajne
depresije
U slučaju da je osoba koja uzima LSD
psihički nestabilna,to može dovesti do
ozbiljnih mentalnih
poremećaja(psihoza,šizofrenija).Može
prouzrokovati i
napetost,stres,psihološku
nestabilnost,prolazni ili trajni ''bad trip'' :
jako osećanje nemira,paničan
strah,paranoja,ozbiljno stanje depresije
Neki ''fleš'' može da se dogodi kasnije
zbog stresa,neke druge psihoaktivne
droge ili čak zbog fizičkih
vežbi.Tolerancija na drogu(ovisnost) se
Emocionalna depresija,napadi
nemira,problemi sa
nesanicom,gubitak apetita,nazalna
iritacija,opsesija,napadi
paranoje,hipohondrija,problemi sa
disanjem,značajna psihološka
zavisnost,jaka tolerancija,apsces
prilikom ubrizgavanja,iznenadna
smrt,srčani problemi
Zavisnost,slabljenje imunološkog
sistema odbrane,smanjenje
seksualne
želje,izolacija,odbijanje fizičkog
kontakta,''Rupe u
pamćenju'',gubitak
svesti,koma,predoziranje
 javlja veoma brzo,dentalni
problemi,osećanje umora,gubitak težine
Tabela1.Informacije o rizicima koji su povezani sa upotrebom proizvoda

8
 Istraživanje
Cilj istraživanja

Istraživanju je bio cilj da se dobije uvid u informiranost i stavove mladih prema

narkomaniji i narkoticima uopšte i njihovoj upotrebi.

Metoda istraživanja

Merni instrument (anketa-upitnik).

U svrhu ovog istraživanja sastavljena je skala stavova mešovitog tipa (to su pitanja
zatvorenog tipa, u kojima se ispitanik može odluciti izmedu više ponuđenih odgovora). Tu su
takođe i pitanja otvorenog tipa). U sastavljanju pitanja služili smo se informacijama iz
literature i interneta, zakonima, podacima centara za prevenciju narkomanije. Konačna forma
upitnika sastoji se od 23 pitanja.

Uzorak ispitanika

Uzorak se sastoji od 156 ispitanika, 92 muškarca i 64 devojke, uglavnom studenata

Beogradskog Univerziteta.
Ispitivanje je vršeno uglavnom sa studentima na sledecim fakultetima: Saobraćajni fakultet,
Farmaceutski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, Policijska
Akademija, Ekonomski fakultet.

Statistička obrada rezultata

Kako bi ovu problematiku osvetleli sa što više različitih aspekata služili smo se različitim
metodama obrade. Zatvorena pitanja obrađena su multivarijatnim statističkim metodama, a
odgovori na otvorena pitanja svrstani su u kategorije prema njihovom sadržaju.

Multivarijatna metoda (citat iz knjige “Savremena Sociologija” S.Pantelić)

Multivarijantna analiza je logičko-statistički postupak u sociologiji (P. Lazarsfeld) koga

treba razlikovati od istoimenog postupka u matematičkoj statistici. Multivarijantnom analizom
utvrđuju se uzročne relevantnosti statističke povezanosti dveju grupa pojava tj. dejstvo
mogućeg trećeg faktora na dve korelacijski povezane pojave. Kako je cilj multivarijantne
analize da se istomogućnost prividne korelacije među pojavama, a što jeste slučaj u
sociološkim istraživanjima, pretpostavlja se dejstvo trećeg činioca. Objašnjenjem
(eksplikacijom) u ovom postupku, nazivamo slučaj kada treći činilac predhodi onim između
kojih je utvrđena prvobitna korelacija; slučaj kada treći činilac pojavljuje između prvobitno dva
utvrđena (interpretacija); slučaj kada se objašnjenje dva prethodno utvrđena činioca realizuje
uvođenjem trećeg nezavisno od vremenske povezanosti (specifikacija). Multivarijantnom
analizom se omogućava uzročno objašnjenje društvenih pojava za koje je utvrđeno
postojanje statističke veze. Nije u pitanju originalni sociološki postupak, već primena logičkih i
statističkih podataka u sociološkom statističkom materijalu.
 Primerak ankete

Anketa
Tema: “Droga među mladima”

Anketa se sprovodi za potrebe seminarskog rada grupe studenata Saobraćajnog fakulteta.

Anketa je anonimna, sva pitanja su osmišljena za potrebe seminarskog rada i sprovodi se
među studentima Beogradskog Univerziteta. Anketa se bavi drogom kao kulturološkom i
socijalnom fenomenu, sa tačke gledišta nas mladih. Molimo vas da zaokružite samo jedan
odgovor ili više ali samo ako je to u tekstu naznačeno, a na pitanja koja zahtevaju pisanje
odgovora odgovarate kratko i jasno.

1. Koliko imate godina _____

2. Pol muški ženski
3. Koliko mesto iz koga dolazite broji stanovnika:
Manje od 5000 5000-15000 15000-30000
30000-100000 više od 100000 Beograd
4. Obeležite neku supstancu za koju mislite da nije droga (možete obeležiti više
odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš Kokain
5. Gde ste se do sada sreli sa najboljom edukacijom o drogama (možete obeležiti više
odgovora):
Internet Neka zdravstvena ustanova Škola
Televizija Među vršnjacima U krugu porodice
Časopisi Negde drugo: ___________________
6. Da li ste nekada sa roditeljima razgovarali o drogama: da ne
7. Ko bi po vašem mišljenju, trebao da ima vodeću ulogu u edukaciji:
Zdravstvene ustanove Škola Roditelji
Televizija Novine (pisani medij)
Neko drugi: _______________________

10
8. Kako bi ocenili edukaciju o drogama u srednjoj školi:
 Vrlo dobru
 Dobru
 Nemam mišljenje
 Lošu
 Vrlo lošu
 Nismo ni imali takvu edukaciju u školi

9. Parola "Najbitnije je ne probati" koja se provlači kroz većinu edukacija o štetnosti droga
po vama je:
Vrlo dobra Dobra Nemam mišljenje Loša Vrlo loša
10. Da bi danas bio "cool", koliko je bitno da konzumiraš neku od droga:
Nebino je Skoro nebitno Nema uticaj Bitno Vrlo bitno
11. Kakvo je vaše ekonomsko stanje u porodici:
Ispod proseka Prosečno Iznad proseka
12. Da li vam je neko nekada nudio neku od droga da ne
13. Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite koju (možete obeležiti više
odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš
Kokain Neku drugu:_____________________
14. Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite ko je osoba koja vam je nudila
narkotike (možete obeležiti više odgovora):
Poznanik Momak/Devojka Nepoznata osoba
Rođak Roditelji
Dobar drug Neko drugi:__________________________
15. Ukoliko je vaš odgovor na pitanje br. 12 "da" navedite gde vam je ponuđena droga
(možete obeležiti više odgovora):
Škola Privatni stan Ekskurzija
Kafić Ulica/park Doček nove godine
Negde drugo:___________________________
16. Da li poznajete neku osobu iz vašeg društva koja koristi neku od droga:
da ne
17. Da li ste nekada probali neku od droga da ne
18. Ako je vaš odgovor "da", koliko ste imali godina: ___

11
19. Ako je odgovor na pitanje 17 "da", da li ste nastavili sa konzumiranjem:
Da redovno Da povremeno Ne
20. Ako je odgovor na pitanje 17 "da" navedite koju (možete obeležiti više odgovora):
Marihuana LSD Ekstazi
Heroin Hašiš
Kokain Neku drugu navedite koju:________________

21. Koji je razlog zbog koga ste se odlučili da uzmete drogu (popuniti kvadratić pored
svake tvrdnje koja je tačna):
 Radoznalost
 Da ne bi odudarali od društva
 Da biste se opustili
 Da bi zaboravili na probleme
 Bili ste pod dejstvom alkohola
 Mislite da je život kratak i da treba probati sve
 Da biste ličili na vašeg idola (glumca, pevača)
 Nešto drugo: ________________________________________
22. Ukoliko bi imali priliku da li biste probali (popunite samo jedan kružić pored supstance
koji odgovara nekoj tvrdnji):

sigurno ne / verovatno ne / ne znam / možda / sigurno bih

Marihuanu O O O O O
LSD O O O O O
Hašiš O O O O O
Kokain O O O O O
Heroin O O O O O
Ekstazi O O O O O
23. Da li po vašem mišljenju treba legalizovati upotrebu marihuane:
da ne

12
 Rezultati i diskusija

Odgovori na pitanja koje su ispitanici davali, dat je u sledećim tabelama i grafikonima kao i
diskusija posle njih:

1.Koliko imate godina:

Broj ispitanika po Procenat ispitanika

Broj godina godinama po godinama
16 1 0,6
17 1 0,6
18 7 4,5
19 71 45,5
20 10 6,4
21 8 5,1
22 16 10,3
23 17 10,9
24 14 9,0
25 3 1,9
26 1 0,6
27 2 1,3
28 2 1,3
29 2 1,3
30 1 0,6
Ukupno 156 100,0

Kao sto možemo primetiti

većina ispitanika ima 19
16 godina,odnosno studenti su
17 I godine Beogradskog
18 Univerziteta.
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

13
4.Obeležite neku supstancu za koju mislite da nije droga

Koja
Nije droga u
supstanca Nije droga
procentima
nije droga
marihuana 38 24,4
lsd 4 2,6
ekstazi 3 1,9
hašis 7 4,5
kokain 2 1,3
Sve su
109 69,9
droge
Većin

marihuana
lsd
ekstazi
hasis
kokain
Sve su droge

a ispitanika od 69,9% odgorilo je tačno na pitanje da su sve droge,što je i tačno.Mada

veliki broj ispitanika od 24,4% obeležilo marihuanu,što je potpuno zabrinjavajuće. Uzrok
tome možemo tražiti u sve većoj prisutnosti ove droge kao i njenoj niskoj ceni, i naravno u
tome što je marihuana u nekim zemljama legalizovana.

14
5.Gde ste se do sada sreli sa najboljom edukacijom o drogama

Odovori na
Najbolja Odovori na
pitanja u
edukacija pitanja
procentima
internet 24 15,4
neka
zdravstvena 13 8,3
ustanova
skola 69 44,2
televizija 47 30,1
medju
29 18,6
vrsnjacima
u krugu
26 16,7
porodice
casopisi 21 13,5
seminari o
7 4,5
drogama

internet
neka zdravstvena ustanova
skola
televizija
medju vrsnjacima
u krugu porodice
casopisi
seminari o drogama

Možemo primetiti da se sa najkvalitetnijom edukacijom mladi sreću u školi. To je možda i

jedina edukacija koja se organizovano sprovodi nad mladima, jer kao što možemo primetiti
važni segmenti društva kao da nisu ni uključeni u edukaciju.Tu podrazumevamo zdravstvo.
Takođe obeshrabrujuće je i to što se malo mladih,samo informiše o problemima droga,a
prvenstveno mislimo na internet -15,4 % i časopisi -13,5%.

15
6.Da li ste nekada sa roditeljima razgovarali o drogama :

Da li ste
nekad sa Broj
Broj
roditeljima odgovora u
odgovora
razgovarali procentima
o drogama
da 118 75,6
ne 38 24,4
Ukupno 156 100,0

da
ne

Ovim pitanjem smo pokazali da negde oko četvrtine roditelja nije svesno opasnosti od droga
koja preti njihovoj deci, pa stoga nije nikada ni razgovaralo o tim problemima sa njima. Ovim
grafikonom smo pokazali da je činjenica da roditelji misle da se to uvek dešava nekom
drugom i tamo daleko,a ne njima i njihovoj deci što je vrlo moguće.

16
7.Ko bi po vašem mišljenju, trebao da ima vodeću ulogu u edukaciji

Ko bi trebao
da ima Broj
Broj
vodeću odgovora u
odgovora
ulogu u procentima
edukaciji
zdravstvene
34 21,8
ustanove
škola 69 44,2
roditelji 75 48,1
televizija 29 18,6
novine
(pisani 9 5,8
medij)

zdravstvene ustanove
skola
roditelji
televizija
novine (pisani medij)

Možemo primetiti da među mladima vlada mišljenje da pored škole, porodice i zdravstvene
ustanove treba da imaju vodeću ulogu u edukaciji,a upravo neki od njih u tom planu zakazuju.

17
13.Koja vam je droga nuđena:

Koja vam je Broj

Broj
droga odgovora u
odgovora
nuđena procentima
marihuana 84 53,8
lsd 20 12,8
ekstazi 36 23,1 Opet možemo primetiti da je marihuana najčešće
heroin 6 3,8 prisutna droga koja je nuđena mladima.Mada
hašiš 19 12,2 velikom broju (39.7%) nije nuđena droga uopšte.
kokain 26 16,7
speed 3 1,9
Nije mi
nuđena
62 39,7
nikakva
droga

marihuana

lsd

ekstazi

heroin

hasis

kokain

speed

Nije mi nudjena nikakva

droga

18
17.Da li ste nekada probali neku od droga

Da li ste Broj Broj

probali odgovora odgovora u
drogu procentima
da 43 27,6
ne 113 72,4
Ukupno 156 100,0

da

ne

Pošto je u pitanju broj 13. velikom broju ispitanika nuđena droga,ohrabrujuće je to što čak
72,4 % ispitanika nije probalo drogu.

20.Droga koja se najčešće konzumira

19
 Broj
Najčešće Broj
odgovora u
konzumirana droga odgovora
procentima
marihuana 41 26.3
lsd 4 2.6
ekstazi 8 5.1
heroin 0 0
hašiš 6 3.8
kokain 6 3.8
Br.ispitanika/ukupno 65/156 41.6/100

Iz

marihuana
lsd
ekstazi
heroin
hašiš
kokain

ovog pitanja se može videti da je marihuana najčešće konzumirana droga.

23.Da li po vašem mišljenju treba legalizovati upotrebu marihuane

20
 Da li Broj
Broj
legalizovati odgovora u
odgovora
marihuanu procentima
da 52 33,3
ne 104 66,7
Ukupno 156 100,0
Iz ovog pitanja možemo primetiti da
je veliki procenat ljudi koji su probali
marihuanu i koji su za njenu
da legalizaciju.
ne

Ukrštanje 2. i 17. pitanja,radi uvida da li je više muškaraca ili devojaka konzumiralo

drogu,iako su muškarci bili nešto brojniji u uzorku.

21
 Da li ste nekada
probali neku od Ukupno
droga
da ne da
Pol muški 32 60 92
ispitanika ženski 11 53 64
Ukupno 43 113 156

60

50

da
ne
40

30

20

10

0
muski zenski

Ukrštanje 3. i 17. pitanja,radi uvida kako sredina utiče na razvoj pojedinca kao ličnosti.

22
 Da li ste nakada probali
Ukupno
neku od droga
da ne da
manje od 5000 1 8 9
5000-15000 5 13 18
Koliko mesto iz
15000-30000 5 14 19
kog dolazite broji
30000-100000 8 26 34
stanovnika
više od 100000 8 21 29
Beograd 16 31 47
Ukupno 43 113 156

40

30
da
ne

20

10

0
manje od 5000- 15000- 30000- vise od beograd
5000 15000 30000 100000 100000

23
Ukrštanje 18. i 19. pitanja,zbog uvida u to koliko ispitanika je nastavilo sa konzumiranjem
droge u odnosu na to kada su prvi put konzumirali neku od droga.

Koliko ispitanika koji su probali drogu je

Ukupno
nastavilo sa konzumiranjem
da redovno da povremeno ne da redovno
Koliko godina su
ispitanici imali kada su 14 0 0 1 1
prvi put probali drogu
15 0 4 2 6
16 0 5 4 9
17 0 6 5 11
18 1 2 7 10
19 0 0 4 4
20 0 0 2 2
Ukupno 1 17 25 43

24
 6

da redovno
da povremeno
ne

0
14 15 16 17 18 19 20

Zaključak

Narkomanija je izuzetno široka i nezahvalna tema za razumljivo i kratko definisanje.

Konstantno je podložna redefinisanju zbog distribucije novih droga, menjanjem trendova i
stilova života i “filozofskih pristupa” omadine tj. društva.
Tema u kojoj moraju da važe pravila “igre”, “može biti ali ne mora”, “uopšteno”,
“uglavnom”... Razlog je ipak jednostavan, postoje različite kombinacije profila vaspitanja i
obrazovanja ličnosti, konzumirane količine i vrste droga, vremenskog trajanja problema... Nije
moguće napraviti generalan pristup auto-destruktivnom ljudskom ponašanju, svesnog a
istovremeno dugotrajnog suicidnog karaktera! Zašto neko svojom voljom uopšte testira neku
supstancu o kojoj ne zna ništa, koja ga može iz “prvog puta” fizički ubiti...
Omladina se o svemu informiše na razne načine. Postoje razne “filozofije” i “sadržaji”
koji nude i propagiraju konzumiranje droga, zbog sticanja profita na razne indirektne i direktne
načine. Kao “direktna kontra” takvim interesima je aktivnost NV-organizacija i “ozbiljnih
država” koje se planski bore protiv narkomanije!

25
 Postojeća savetovališta za prevenciju i tretman narkomanije u našem regionu, većinom
posećuju roditelji sa decom koja već imaju gorućih problema. Zašto roditelji “rizične grupe”
nisu zainteresovani za problematiku narkomanije, sve dok im se problem ne dogodi u
vlastitom okruženju. Savetovališta nude besplatno i diskretno svoju pomoć, dele štampani
materijal, vrše urinska testiranja na prisustvo narkotika, zašto se ne informisati???
Saznanje o drogama, odnosno informisanost kompletnog društva je osnovni uslov za
kvalitetniju borbu sa problematikom narkomanije. Informisanost pojedinca je prioritet pristupu
smanjenja pojave zavisnosti, jer mentalitet i mehanizmi društava (porodice) u “tranziciji”
trenutno nisu u organizovanom stanju da prihvate operativna “pravila igre” koja su odavno
ustanovljena u “razvijenijim društvima” zapadne civilizacije.
Uobičajni tekstovi na domaćem informativnom tržištu, ali i slogani u vidu “stop droga”
“nemoj ovo i ono” su se pokazali neefikasnim u preventivnom sistemskom delovanju na
problem narkomanije. Nažalost, moguće je da je kritikovanje postojeće “blesave” situacije u
našem društvu koje ne koristi oprobana uspešna iskustva i mehanizme, samo gubitak
vremena. Ako kao pojedinci smatramo da se to “sve dešava tamo nekom drugom” i ako se
kao društvo trenutno nalazimo u političko-ekonomskom haosu bez novca za sportske terene i
razne sadržaje za omladinu, šta možemo trenutno prioritetno učiniti? Pojedinac mora više
znati! Društvo mora znati istinu!
Obzirom na prisutnost droge i rana iskustva sa drogama, potrebno je obratiti pažnju na
razvijanje socijalnih veština, prosocijalne orijentacije u vrednosnim sistemima, sposobnosti u
odupiranju pritiscima iz okoline i problem-solving tehnike kod mladih.
Kod roditelja raditi na boljem informisanju, angažovanosti u informisanju dece,
adekvatnim odnosima u porodici i na ulogama i hijerarhiji.
Profesori se moraju više aktivirati u prosvetno-pedagoškom i vaspitnom radu, sa mnogo
boljim poznavanjem adolescentne psihologije i specifično problema vezanih za uzimanje
PAS.

Literatura:

 ''Savremena sociologija'' - Snežana Pantelić-Vujanić,Beograd,2004.godine

 Program smanjenja rizika-lekari sveta Francuska(flajeri)
 www.znanje.org
 www.hr.wikipedia.org/wiki/Psihoaktivne_droge

26
27