Uslužni sektor

Japanski uslužni sektor čini oko tri četvrtine ukupnog ekonomskog učinka. Bankarstvo,
osiguranje, nekretnine, maloprodaja, transport i telekomunikacije su sve glavne industrije poput
Mitsubishi UFJ, Mizuho, NTT, TEPCO, Nomura, Mitsubishi Estate, ӔON, Mitsui Sumitomo,
Softbank, JR East, Seven & I, KDDI i Japan Airlines koji se ubrajaju u najveće kompanije na
svetu. Četiri od pet najtiražnijih novina na svetu jesu japanske novine. Vlada Koizumi postavila
je Japan Post, jednog od najvećih pružalaca usluga štednje i osiguranja za privatizaciju do 2015.
godine. Šest glavnih keiretsusa su grupe Mitsubishi, Sumitomo, Fuio, Mitsui, Dai-Ichi Kangio i
Sanva. U Japanu živi 251 kompanija iz kompanije Forbes Global 2000 ili 12,55% (od 2013.).
Japanske industrije uslužnih delatnosti, uključujući trgovinu, najviše doprinose bruto
nacionalnom proizvodu (BNP), generišući oko 74,1 procenata nacionalnog iznosa u 2004.
godini. Pored toga, usluge su sektor koji se najbrže razvija i nadmašuje proizvodnju. Sektor
usluga obuhvata mnoge raznolike aktivnosti. Veleprodaja i maloprodaja bile su dominantne, ali
reklama, obrada podataka, izdavaštvo, turizam, industrija zabave i druge industrije naglo su rasle
u 1980-im. Većina uslužnih industrija bila je mala i intenzivnog rada, ali je postala tehnološki
sofisticiranija kako su računarski i elektronski proizvodi bili inkorporisani od strane
menadžmenta.

Veleprodaja i maloprodaja
Trgovinski poslovi veletrgovaca i trgovaca često su bili nepravedno kritikovani, kao i nazivani
zastarelim i neefikasnim. Mali trgovci i prodavnice „mom and pop“ su preovlađivali - 1985.
godine u Japanu je bilo 1,6 miliona maloprodajnih objekata, što je nešto više od ukupnog broja
maloprodajnih objekata u Sjedinjenim Državama (1,5 miliona u 1982. godini), iako Japan ima
upola manje stanovnika u odnosu na Sjedinjene Države i manji je po veličini od Kalifornije.
Mala preduzeća su velika baza glasača LDP-a i imala su snažan stav u odnosima vlasti i
preduzeća. Poslovna situacija za nejapanske kompanije se poboljšala, mada, usled rastućeg
iskustva stranih firmi na tržištu i veće međunarodne saradnje u jeku globalizacije. Japanska
ekonomska kriza devedesetih takođe je pomogla.
Tokom 1980-ih, japanski potrošači otkrivali su prednosti kataloške kupovine, što je nudilo ne
samo praktičnost, već i veći izbor i niže cene. Prema istraživanju kompanije “Nikkei”, posao sa
poštanskom narudžbinom se proširio za 13 procenata samo u periodu od aprila 1987. do marta
1988. na više od 8,9 milijardi američkih dolara godišnje prodaje. Lanac specijalnosti, posebno
oni koji rukuju muškom i ženskom odećom, obućom i elektronikom široke potrošnje, takođe su
bili bolji od celokupne industrije. Robne kuće, supermarketi i supermarketi (hibridne
supermarkete i diskontne prodavnice) i druge velike maloprodajne operacije dobivale su posao
na štetu malih trgovaca, iako je njihov napredak bio prilično spor. Između 1980. i 1988, robne
kuće povećale su svoj udeo u ukupnoj maloprodajnoj prodaji za samo jedan procenat na 8,4
procenta. Supermarketi su povećali tržišni udeo sa 6,5 na 7,3 procenta. Između 1980. i 1988. broj
robnih kuća porastao je sa 325 na svega 371, a ostale velike samoposluge u periodu između
1984. i 1988. godine povećale su se za 62 jedinice.
Kasne 1990-te donele su pad poštanskih narudžbina iz kataloga u korist online kupovine.
Od uslužnih delatnosti, restorani, reklamiranje, poslovanje nekretninama, hotelijerstvo i
industrija za obradu podataka, porasle su naglo 1980-ih.
Industrija brze hrane bila je profitabilna i za strane i za domaće kompanije. Do 1989. godine
porodični restorani i lanci brze hrane prerasli su u posao od 138 milijardi USD godišnje. Ukupni
rast je opao u kasnim 80-im zbog naglog rasta najamnina i povećanja broja restorana u mnogim
oblastima. Broj hotelskih i gostinskih soba porastao je sa 189.654 1981. godine na vrh na
342.695 u 1988. godini i od tada ponovo opada.
Ova činjenica zasniva se na uslugama tercijarnog sektora

Reklamiranje
Pošto je velika većina prodajne konkurencije u Japanu veoma raznolika, oglašavanje je izuzetno
važno. Potrošači moraju da vide pogodnost proizvoda i usluga za njihov životni stil. Intenzivna
konkurencija domaćem tržištu podstiče rast najveće svetske reklamne agencije, Dentsu, kao i
drugih oglašivača. Veliki deo reklamnog napora ide u razvoj brenda, pošto su japanski potrošači
veoma svesni imena brenda. Brendovi se vide kao sredstvo identifikacije i garancija za kvalitet.
Japansko potrošačko tržište je takođe jedno od najbržih na svetu, a kompanije se neprestano
muče da osmisle nove proizvode, što je ujedno i napor za reklamiranje.

Turizam u Japanu
Japan je 2018. godine privukao 31,19 miliona međunarodnih turista. Japan ima 21 svetsku
baštinu, uključujući dvorac Himeđi, istorijske spomenike drevnog Kjota i Nare. Popularne
atrakcije za strance uključuju Tokio i Hirošimu, planinu Fuđi, skijališta poput Niseko u Hokaidu,
Okinava, vožnju shinkansen-om i iskorištavanje prednosti japanske hotelske i hotspring mreže.
U izveštaju o konkurentnosti na putevima i turizmu za 2017. godinu Japan je zauzeo četvrto
mesto od ukupno 141 države. Dobio relativno visoke rezultate u skoro svim istaknutim
aspektima, kao što su zdravlje i higijena, sigurnost i bezbednost, kulturni resursi i poslovna
putovanja. Prema Google-ovoj godini pretraživanja 2019, Japan je bio drugi najviši termin
pretraživanja kategorije putovanja, iza Maldiva.
Poreklo rane tradicije poseta živopisnim nalazištima je nejasno, ali je ranije izletnička ekskurzija
bio pohod Matsuo Bashō-a 1689. godine na tadašnji "krajnji sever Japana", koji se dogodio
nedugo nakon što je Hayashi Razan kategorisao Tri pogleda na Japan 1643. Tokom Japanske ere,
od oko 1600. do Meiđi restauracije 1867. godine, putovanje u zemlji je bilo regulisano
upotrebom shukuba ili poštanskih stanica, gradova u kojima su putnici morali da podnesu
odgovarajuću dokumentaciju. Uprkos ovim ograničenjima, na dobro pređenim rutama bile su
dostupne portirske stanice i konjušnice, kao i mesta za smeštaj i hranu. Za to vreme, Japan je bio
zatvorena zemlja za strance, tako da u Japanu nije postojao strani turizam.
 Nakon Meiđi restauracije i izgradnje nacionalne železničke mreže, turizam je postao više
pristupačna perspektiva za domaće građane i posetioce iz stranih zemalja koji su mogli legalno
ući u Japan. Već 1887. vladini službenici prepoznali su potrebu organizovanog sistema
privlačenja stranih turista; Kihinkai (貴賓 会), koji je imao za cilj da koordinira aktere u turizmu,
osnovan je te godine uz blagoslov premijera Ito Hirobumija. Njeni rani lideri su bili Shibusava
Eiichi i Ekida Takashi. Druga velika prekretnica u razvoju turističke industrije u Japanu bio je
usvajanje Zakona o hotelijerstvu iz 1907. godine, kao rezultat toga Ministarstvo železnica počelo
je sa izgradnjom hotela u javnom vlasništvu širom Japana.
Tokom većeg dela istorije posle Drugog svetskog rata, Japan je bio izuzetno neprivlačno
turističko mesto za svoje stanovništvo i veličinu BDP-a; od 1995. do 2014. bila je daleko
najmanje posećena zemlja u G7, uprkos tome što je bila druga najveća zemlja u grupi, a od 2013.
bila je jedna od najmanje posećenih zemalja u OECD-u po glavi stanovnika.
Domaći turizam ostaje važan deo japanske ekonomije i japanske kulture. Deca u mnogim
srednjim školama vrhunac svojih godina vide kao poseta Tokiju Diznilendu ili možda Tokijskom
tornju, a mnogi srednjoškolci često posećuju Okinavu ili Hokkaido. Razgranata železnička
mreža, zajedno sa domaćim letovima, ponekad u avionima sa modifikacijama koje favoriziraju
relativno kratke udaljenosti u putovanju unutar Japana, omogućava efikasan i brz transport.
Međunarodni turizam ima manju ulogu u japanskoj ekonomiji u poređenju s drugim razvijenim
zemljama; u 2013, međunarodni prihodi od turista iznosili su 0,3% BDP-a Japana, dok je za
Sjedinjene Države taj procenat bio 1,3%, a za Francusku 2,3%.
U ulaznom turizmu, Japan je 2007. zauzeo 28. mesto u svetu kada je ta zemlja imala drugi
najveći BDP. Yomiuri Shinbun je 2009. godine objavio modernu listu poznatih znamenitosti pod
imenom “Heisei Hyakkei” (Sto pregleda iz perioda Heisei).
Turisti iz Južne Koreje činili su najveći broj dolazaka turista nekoliko puta u prošlosti. U 2010.
godini njihova 2,4 miliona dolazaka činilo je 27% turista koji su posetili Japan.
Putnici iz Kine su najviše potrošili u Japanu po zemljama, trošeći procenjenih 196,4 milijarde
jena (2,4 milijarde dolara) u 2011. godini, ili gotovo četvrtinu ukupnih rashoda stranih
posetilaca, pokazuju podaci Japanske turističke agencije.
Prema Japanskoj nacionalnoj turističkoj organizaciji u 2017. godini, 3 od 4 strana turista stigla
su iz drugih delova istočne Azije, odnosno iz Južne Koreje, Kine, Tajvana i Hong Konga.
Japanska vlada nada se da će do 2020. godine primiti 40 miliona stranih turista svake godine.

Turizam nakon katastrofe u Fukušimi

Nakon trostrukog topljenja nuklearnih reaktora u Fukušimi, broj stranih posetilaca je mesecima
opadao. U septembru 2011. godine oko 539.000 stranih ljudi posetilo je Japan, što je za 25
procenata manje u poređenju sa istim mesecom 2010. Taj pad je najvećim delom pripisan
nuklearnoj nesreći Fukušima, a jači jen učinio je posetu Japanu skupljom.
 Kako bi ojačala turizam, japanska turistička agencija objavila je u oktobru 2011. plan da dade
10.000 avionskih karata u Japan kako bi podstakla posetioce da dođu. U 2012. godini bile bi
ponuđene besplatne karte ukoliko bi pobednici pisali putem interneta o svojim iskustvima u
Japanu. Oni bi takođe trebali odgovoriti na neka pitanja o tome kako su se osećali tokom posete
Japanu nakon zemljotresa i kako bi interesovanje za turizam u Japanu moglo da se obnovi. Oko
15 miliona američkih dolara bilo bi utrošeno na ovaj program. Dana 26. decembra 2011. godine,
japanska turistička agencija na svom sajtu izvestila je da projekat „Letite u Japan!“ Koji bi dao
10 000 povratnih karata za Japan, nije odobrila vlada za fiskalnu 2012. godinu.

Literatura:
 public domain material from the Library of Congress Country Studies website
http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/. - Japan
 "Tourism Statistics". JTB Tourism Research & Consulting Co.
 ^ "The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017" (PDF). World Economic Forum. April
2017.
 ^ "Google's Year in Search". Google Trends.
 ^ Leheny, David Richard. The Rules of Play: National Identity and the Shaping of Japanese
Leisure. Cornell University Press. p. 59. ISBN 0-8014-4091-2.
 ^ "International tourism, number of arrivals - United States, Japan, Germany, United Kingdom,
France, Italy, Canada | Data". data.worldbank.org. Retrieved March 16, 2020.
 ^ Silver, Nate (August 18, 2014). "The Countries Where You're Surrounded By Tourists".
FiveThirtyEight. Retrieved March 16, 2020.
 ^ "2017 年推計値" (PDF). Japan National Tourism Organization. Archived from the original
(PDF) on May 8, 2016.
 ^ "International tourism, receipts (current US$) | Data". data.worldbank.org. Retrieved March
17, 2020.
 ^ "GDP (current US$) | Data". data.worldbank.org. Retrieved March 17, 2020.
 ^ Dickie, Mure (January 26, 2011). "Tourists flock to Japan despite China spat". Financial Times.
Retrieved March 16, 2012.
 ^ "Tokyu Group in steadfast pursuit of Chinese tourists". TTGmice. Retrieved April 18,2013.
 ^ "Japan Tourism Agency aims to draw more Western tourists amid boom in Asian visitors".
Japan National Tourism Organization. February 6, 2018. Archived from the original on January 7,
2019.
 ^ Bhattacharjya, Samhati (May 17, 2016). "Japan to offer 10-year multi-entry visas for Chinese as
part of tourism push". International Business Times. Retrieved May 17, 2016.