Šta je istošolni brak?

 Istopolni brak je bračna zajednica između dva muškarca ili

dve žene koji je priznat od strane države. Politički pokret za njegovo ozakonjivanje
počeo je ranih devedesetih godina i brzo je dospeo u žižu interesovanja, zbog čega su
ga mnoge države već legalizovale. Broj mladih u svetu koji ovo podržava je u stalnom
porastu. Međutim, i dalje postoji veći broj onih koji misli suprotno.

Gde je legalan? U Americi, 20 saveznih država i distrikt Kolumbija su legalizovali

ovu vrstu zajednice, dok još tri države priznaju građanske i vanbračne zajednice. Pored
toga, još 17 država na svetu je legalizovalo istopolne brakove; Holandija je bila prva,
a posle nje su sledili Kanada, Brazil, Urugvaj, Argentina, Južna Afrika, Novi Zeland,
Engleska, Vels, Portugalija, Španija, Francuska, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska
i Norveška.

Koji su argumenti za istopolne brakove? Za pobornike, ovo je pitanje društvene i

ekonomske jednakosti; oni veruju da će, ako država prizna njihovu zajednicu, biti jedan
korak bliži punom legitimitetu u očima društva i zakona. Postoje međutim i vidne
koristi od ovih brakova, za pojedince koji se u njima nalaze: moći će zajedno da plaćaju
porez, zajedno koriste razne vladine programe, ili donose bitne odluke o životu i
smrti umirućeg partnera. Postoje studije koje kažu i da će se to odraziti na njihovo
mentalno i telesno zdravlje, ali i na zdravlje dece koja sa njima odrastaju.

Koji su argumenti protiv? Oponenti tvrde da će država ohrabriti rađanje dece ako bude
insistirala na tome da samo muškarac i žena mogu da budu u braku, dok će u suprotnom
sebe lišiti moćnog oružja za društveno preživljavanje. Takođe, protivnici smatraju da je
deci bolje sa roditeljima različitog pola jer muškarca i ženu vide kao
komplementarne ličnosti ne samo u seksualnom smislu već i u roditeljskom.
Postoje i drugi argumenti, religijski (da bog ne odobrava niti ovakvu aktivnost niti
zajednicu, te da je njena legalizacija kršenje svetosti braka) i čisto biološki (da to nije
normalno).

Koje su koristi od njih? Obično se navodi njih devet: Prvo, zajedničko

plaćanje poreza. Drugo, nasleđivanje imovine u slučaju smrti jednog partnera. Treće,
donošenje bitnih medicinskih odluka. Četvrto, poslodavci često daju porodične benefite
samo venčanim parovima. Peto, u slučaju smrti partner može da se postara za
sahranu. Šesto, brak garantuje podelu imovine i starateljstvo nad detetom u slučaju
razvoda. Sedmo, bračni drugovi mogu da podnose zahtev za porodične popuste na
zdravstveno osiguranje, u zemljama u kojima je to moguće. Osmo, vlada ne može da
natera venčani par da iznosi poverljive informacije o kojima se pričalo tokom
braka. Deveto, bračni partneri imaju pravo posete u pritvorima, zatvorima, bolnicama i
drugim mestima koja su rezervisana samo za članove porodice.
Koja je razlika između braka, građanske i vanbračne zajednice? Brak je
tradicionalna zakonska monogamna zajednica. Građanska i vanbračna zajednica su
slične braku ali pružaju tek neke njegove benefite, uglavnom male.

Da li se institucija braka menjala u prošlosti? Jeste. Istorijski i arheološki

podaci pokazuju da je koncept braka varirao od civilizacije do civilizacije. Za
početak, nisu sve bile monogamne (jedan muškarac i jedna žena), a mnoge su i
danas poligamne (islamska kultura u kojoj jedan muškarac može da ima i do četiri žene).
Sve do skora, brak nije bio romantična veza muškarca i žene koji se vole,
već ekonomski ugovor dogovoren na roditeljskom nivou sa ciljem
proliferacije i podizanja uticaja obe porodice, kako na mikro nivou (selo,
recimo) tako i na geopolitičkom nivou. Pored toga, mnoge države tokom dvadesetog
veka i ranijih perioda nisu dozvoljavale ni međurasne brakove, što je sada
napušteno. Nikada međutim nijedna civilizacija nije dozvoljavala gej
brakove, iako su u mnogima istopolne veze bile uobičajena pojava.

Kako istopolni brakovi utiču na decu takvih parova? Neka istraživanja

pokazuju da će legalizacija gej brakova doneti mnoštvo benefita deci
rušeći barijere koje sada postoje. Argument u prilog tome kaže da na dete
mnogo više utiče finansijska stabilnost i zdravi odnos između njega i roditelja, nego
seksualna orijentacija roditelja. Postoji studija koja kaže da su deca koja odrastaju
u istopolnim zajednicama u globalu srećnija od druge. Mnogi se sa ovim
ne slažu, i ovakva istraživanja smatraju za plaćena; oponenti gej brakova veruju
da će ovo uticati na seksualnu orijentaciju deteta koje je u pitanju, što
je kršenje njegovih ljudskih prava, a mnogi se boje i da će deca biti
seksualno iskorištavana od svojih usvojitelja ili istopolnih partnera svojih bioloških
roditelja.
Kakav je njegov uticaj na društvo? Teško je govoriti o tome s obzirom da se
radi o novom fenomenu. Takođe, sve zavisi od ugla posmatrača: šta je uticaj, a potom,
ako postoji, šta je pozitivno a šta negativno.

Neke dobrobiti koje obezbeđuje brak: ◦ pravo na zdravstveno osiguranje preko bračnog partnera ◦
pravo na penziju ◦ pravo na državljanstvo ◦ pravo na bolničku posetu ◦ pravo na nasleđivanje ◦
socijalno priznanje i podrška društva

Mnogi argumenti ZA istopolne brakove pozivaju se na liberalne principe kao što su: ◦ jednak
tretman ◦ jednake šanse ◦ neutralnost Brak kao filozofski problem 16

ISTOPOLNI BRAKOVI argument za • Dobrobiti koje pruža brak su uskraćene istopolnim parovima na
osnovu njihove orijentacije. Ako je funkcija braka legalno priznanje ljubavne veze, onda je
isključivanje istopolnih parova arbitrarno, nepravedno i diskriminišuće. Postoji velika relevantna
sličnost između istopolnih i heteroseksualnih veza, a država ipak istopolnim parovima poriče pravo na
brak. • Neki filozofi smatraju da uskraćivanje prava na brak predstavlja glavni oblik ugnjetavanja i
diskriminisanja homoseksualnih osoba jer ih čini građanima drugog reda. • Dakle, istopolni parovi
nemaju jednak tretman. Brak kao filozofski problem 17 ISTOPOLNI BRAKOVI  Protivnici legalizacije
istopolnih brakova kažu da ako je brak po svojoj suštini heteroseksualna institucija, onda uskraćivanje
prava na brak istopolnim parovima nije nikakva diskriminacija – istopolne veze, jednostavno, nisu
kvalifikovane da prerastu u brak.  Pristalice legalizacije istopolnih brakova smatraju da u ovakvoj
argumentaciji postoji cirkularnost (pozivanje na postojeću definiciju braka da bi se došlo do toga kako
brak treba zakonski definisati.)

Normativni argument u prilog toga da je brak suštinski heteroseksualna zajednica se poziva na

njegovu svrhu: svrha braka je reprodukcija u prirodnoj jedinici za rađanje.  Međutim, parovi u braku
usvajaju decu i koriste donatorske gamete što nije “prirodni” način dobijanja dece.  Za brak nije
neophodno da su supružnici sposobni da imaju potomstvo ili da to uopšte nameravaju.  Bračnim
parovima koji ne mogu dobiti potomstvo bez pomoći trećeg lica ili onima koji ne nameravaju da
imaju decu se ne osporava pravo na brak iako ne ispunjavaju ono što je, po normativnom argumentu,
svrha braka.  Postojanje brakova u kojima supružnici ne nameravaju da imaju potomstvo sugeriše
da brak ima i druge svrhe osim rađanja i podizanja dece. Brak kao filozofski problem 19 ISTOPOLNI
BRAKOVI  Neki argumenti protiv prava na istopolne brakove se pozivaju na na princip
predostrožnosti i tvrde da bi promene koje bi mogle uticati na dobrobit dece trebalo sprovoditi sa
velikom opreznošću.  Međutim, prema dostupnim podacima, deca koja žive sa dva roditelja istog
pola ne trpe štetu zbog toga. Brak kao filozofski problem 20 ISTOPOLNI BRAKOVI  Argument protiv
prava na istopolni brak: njegovi zastupnici nemaju principijelan razlog zašto ne bi onda dopustili i
poligamiju.  Jedan odgovor na ovaj prigovor je da se istopolni brak i poligamija razlikuju po tome što
poligamija može da ima štetne posledice po ženu, a istopolni brak nikome ne škodi.  Drugi odgovor
(nekih liberala) je da država uopšte ne bi trebalo da određuje koji oblik zajednice treba da postoji i
treba da prizna različite oblike bračnih veza uključujući i poligamiju.