IZVIJANJE PRITISNUTIH

ŠTAPOVA

OTPORNOST MATERIJALA I
 IZVIJANJE PRITISNUTIH ŠTAPOVA

Otpornost materijala proučava probleme:

1. Čvrstoće
2. Krutosti
3. Elastične stabilnosti konstrukcija i delova
konstrukcija od čvrstog deformabilnog materijala.

Kod vitkih pritisnutih štapova nije izražen problem

njihove čvrstoće već problem stabilnosti.
Kod pritisnutih štapova uslov čvrstoće je
dovoljan za dimenzionisanje samo relativno
kratkih štapova, čija osa pod datim
opterećenjem ostaje prava.

uslov čvrstoće

Kod relativno dužih (vitkijih) pritisnutih

štapova uslov čvrstoće je potreban, ali ne i
dovoljan uslov zbog mogućnosti da se osa štapa
savije – izvije mnogo pre nego što maksimalni
normalni napon dostigne dozvoljenu vrednost.
Ugibi neograničeno rastu kada aksijalna
sila dostigne neku kritičnu vrednost.

Pod kritičnom vrednošću aksijalne

sile dolazi do neograničenih ugiba, tj.
do loma štapa i kada na njega ne
deluje nikakvo poprečno opterećenje.

Savijanje štapa usled dejstva aksijalne

sile pritiska se naziva izvijanje.

Kod vitkih pritisnutih štapova nije izražen problem

njihove čvrstoće već problem stabilnosti.
 Naizgled nije potpuno očigledno
kako će telo da se polomi kada se
atomi guraju jedni u druge pod
dejstvom spoljašnje sile. Zbog toga
se treba podsetiti linearnog stanja
napona – aksijalnog naprezanja.

Smičući napon
Morov krug napona
kod aksijalnog pritiska

Normalni napon
U telu se javljaju smičući naponi i oni su najveći u ravnima koje
su pod uglom od 450 u odnosu na glavne ose.
Kod duktilnih materijala, lom može nastati usled plastičnog
tečenja u tim ravnima. Kod krtih materijala, do loma dolazi zbog
nagomilavanja prslina koje se obrazuju približno pod uglom 450
i dovode do toga da se telo polomi na delove duž ravni koje su
pod uglom 450
Problem izvijanja je u stvari problem
stabilnosti ravnoteže između
spoljašnjih i unutrašnjih sila.

Problem određivanja ravnoteže

kod deformabilnih tela je
analogan određivanju stabilne
ravnoteže kod krutih tela.

Slučajevi ravnoteže krutog tela:

o Stabilna ravnoteža tela
o Labilna ravnoteža tela
o Indiferentna (neutralna) ravnoteža tela
Stabilna ravnoteža Labilna ravnoteža Indiferentna (neutralna)
ravnoteža

Stabilna ravnoteža
Štap je pričvršćen u tački A oko
koje se može obrtati. Ako se
težište štapa nalazi na vertikali
ispod tačke A, ravnoteža štapa
je stabilna.
Ako je nekim silama štap
izveden iz položaja ravnoteže, on
teži da se u njega vrati odmah po
prestanku delovanja opterećenja.
 Labilna ravnoteža Štap (kugla) će se nalaziti u ravnoteži i
onda ako se težište nalazi iznad tačke A,
ali je u tom slučaju ravnoteža labilna.
Kada je štap jednom izveden iz
ravnotežnog položaja, on se u njega više
neće vratiti nego će po prestanku
delovanja sila koje su ga izvele iz tog
ravnotežnog položaja, nastaviti da se
obrće, sve dok ne zauzme položaj stabilne
ravnoteže.

Indiferentna (neutralna) ravnoteža

Ravnoteža štapa je indiferentna ako je
on učvršćen u težištu.
Ako je pod dejstvom sila štap (kugla)
preveden iz jednog položaja u drugi, on
ostaje u njemu i po prestanku dejstva dih
sila.
Svi položaji štapa su ravnotežni i
ravnopravni.
Slični kriterijumi o stabilnosti ravnoteže važe i za prav štap pod uticajem aksijalnih sila.

Stabilna ravnoteža Sve dok je sila koja deluje centrično

na štap ispod neke granične
vrednosti, ravnoteža spoljašnjih i
unutrašnjih sila u štapu čija je osa
prava ostaje stabilna, tj. ako štap usled
dejstva nekih sila dobije ugibe – savija
se osa štapa, a kada dejstvo sila
prestane, nestaju i ugibi i štap dobija
svoj prvobitni oblik.

Granična vrednost sile pritiska naziva se kritična sila.

Dok je sila relativno mala osa štapa je prava.

F < Fkrit
Ako se osa štapa iskrivi, posle prestanka dejstva
opterećenja ona se potpuno ispravlja.
 Labilna ravnoteža

Kad je sila koja deluje centrično

na štap iznad kritične vrednosti,
ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih
sila u štapu čija je osa prava
postaje labilna, tj. ako je štap
usled dejstva nekih sila dobio
ugibe, ovi ugibi nastavljaju da
rastu i posle prestanka dejstva
opterećenja, štap se izvija.

Svaka sila pritiska veća od kritične je u stanju

da savije štap do loma. F > Fkrit
Ravnoteža štapa je nestabilna - labilna.
 Indiferentna (neutralna) ravnoteža

Ako sila koja deluje na štap ima

kritičnu vrednost, spoljašnje i
unutrašnje sile nalaze se u
indiferentnoj ravnoteži.
Prav i izvijen položaj štapa pod
ovom silom su jednako mogući.

Kada sila pritiska dostigne kritičnu vrednost,

osa štapa ostaje i dalje prava, a malo povećano
opterećenje može da je savije.
F = Fkrit
Ravnoteža štapa je indiferentna - neutralna.
Stabilna ravnoteža Labilna ravnoteža Indiferentna ravnoteža

F < Fkrit F > Fkrit F = Fkrit

Sistem se nalazi u stanju stabilne ravnoteže ukoliko, za sva
moguća mala pomeranja u odnosu na ravnotežni položaj,
rezultujuća sila teži da sistem vrati u prvobitni ravnotežni položaj.

Deo konstrukcije koji se nalazi u stanju labilne ravnoteže je

nepouzdan. Čak i mali poremećaji njegovog labinog ravnotežnog
stanja mogu dovesti do katastrofalnih posledica koje nastaju usled
narušavanja moći nošenja konstrukcije.

U trećem slučaju, pri malom pomeranju tela, ono se ponovo nalazi

u stanju ravnoteže bez tendencije da se vrati u prvobitni položaj
ali ni da ide dalje. To je slučaj indiferentne - neutralne
ravnoteže.
 IZVIJANJE U ELASTIČNOM PODRUČJU
OJLEROVI SLUČAJEVI IZVIJANJA PRAVOG ŠTAPA

Leonhard Euler (1707-1783) istraživao je stabilnost pritisnutih

štapova.
Razvio je matematičku teoriju stubova i sračunao teorijsko
kritično opterećenje stubova 1744. godine, mnogo pre
izvedenih eksperimenata koji bi pokazali značaj njegovih
rezultata.
Bez odgovarajućih eksperimenata koji bi potvrdili njegovu
teoriju, Ojlerovi rezultati su ostali neiskorišćeni više od sto
godina, mada su danas oni osnova za projektovanje i analizu
većine stubova.

Da bi se našla vrednost kritične sile treba naći onu silu pod kojom su
podjednako mogući prav i izvijen oblik štapa. Ovo je put kojim je pošao Ojler
pri proučavanju izvijanja štapova.

Ojler je 1774. odredio kritičnu silu izvijanja za elastičan štap pa se ova sila
naziva Ojlerova kritična sila.
 OJLEROVI SLUČAJEVI IZVIJANJA PRAVOG ŠTAPA

Vrednost kritične sile zavisi od načina oslanjanja štapa, pa će ovde

biti obrađena četiri takozvana osnovna Ojlerova slučaja:

1. Zglobno oslonjen štap na oba kraja

2. Štap na jednom kraju uklješten, a na drugom kraju slobodan
3. Štap na jednom kraju uklješten, a na drugom kraju zglobno
oslonjen
4. Štap na oba kraja uklješten
 OJLEROVI SLUČAJEVI IZVIJANJA PRAVOG ŠTAPA
Pretpostavke

Pri proučavanju izvijanja uvode se sledeće pretpostavke:

1. Štap je konstantnog poprečnog preseka

2. Materijal je homogen, izotropan i linearno-elastičan
3. Štap je zanemarljive težine
4. Sila je aksijalna, bez ekscentriciteta

Na početku se pretpostavlja da krajevi štapa mogu da se rotiraju –

oba kraja su zglobno oslonjena, tako da su sve vreme na zajedničkoj
vertikali.
Jednačine ravnoteže se uspostavljaju na deformisanoj geometriji
štapa.
Pomeranja su mala.
 IZVIJANJE U ELASTIČNOM PODRUČJU
1. Prvi slučaj – štap je zglobno oslonjen na oba kraja

Da bi se odredila kritična sila posmatra

se štap čija je osa malo savijena pod
dejstvom sile F.

U nekom preseku na rastojanju z od

jednog kraja postoji ugib v(z).

U tom preseku se javlja moment

savijanja kao posledica dejstva spoljašnje
sile F
M=F v
IZVIJANJE U ELASTIČNOM PODRUČJU
M=F v
Diferencijalna jednačina elastične linije kao što je poznato glasi:
EI x v′′ = −M x (z )
pa u ovom slučaju ona ima oblik:
Mx ( z) Fv
v′′ = − =−
EI x EI x
Ako se uvede oznaka:
F
k =
2

EI
gde je: - E modul elastičnosti materijala
- I glavni moment inercije poprečnog preseka

Dobija se homogena diferencijalna jednačina drugog reda:

v′′ + k 2 v = 0
čije se rešenje traži u obliku: v= A cos kz + B sin kz
 v= A cos kz + B sin kz

A i B su integracione konstante koje zavise od graničnih uslova.

U ovom slučaju zglobnog oslanjanja štapa granični uslovi glase:

z = 0, v = 0 v= A cos kz + B sin kz A=0

0
z = l, v = 0 v= A cos kz + B sin kz B sin k l=0

Kako ne može biti B=0, jer u tom slučaju, zbog A=0, dobija se v=0, ugib ne
bi postojao (to je trivijalno rešenje, koje pokazuje da je prav oblik štapa
jedan od mogućih ravnotežnih oblika štapa), drugo rešenje je:

sin k l=0 k l=n π n=1, 2, 3,.....

gde je n ceo prirodan broj. Za n=0 rešenje nema smisla jer bi tada bilo k=0, a
F
kako je k =
2
to bi bilo moguće samo za F=0, tj. kada je štap neopterećen.
EI
 Postoji više modova
k l=n π n=1, 2, 3,..... deformacija - izvijanja

nπ
kl = nπ ⇒ k = F n 2 π2
l = 2
F EI l
Pošto je: k2 =
EI

n π
2 2
F = 2 EI
l
Najmanja vrednost sile – kritična sila – dobija se za n=1 i za I=Imin:

π 2 Ojlerova kritična sila za

Fkrit = 2 EI min štap koji je zglobno
l oslonjen na oba kraja
 n πz
Jednačina elastične linije izvijenog štapa glasi:v = Bsin kz = Bsin - sinusoida
l
Integraciona konstanta B ostaje neodređena; ona se može odrediti polazeći od
tačne diferencijalne jednačine elastične linije i predstavlja najvreću vrednost
(amplitudu) ugiba B=fmax.

Oblici
elastične linije
za različite
vrednosti
parametra n

Broj n određuje broj polutalasa izvijenog štapa.

Praktično je mogić samo prvi slučaj n=1, jer rušenje štapa nastaje znatno
pre nego što se obrazuje veći broj polutalasa.
Štap se izvija oko ose minimalnog
momenta inercije.

Pomeranje preseka se vrši u pravcu

maksimalnog momenta inercije.

Stub pravougaonog
poporečnog preseka na
slici će se izvijati oko ose
y-y, a ne oko ose x-x.
Ojlerova kritična sila za
štap zglobno oslonjen na
oba kraja:
π2
Fkrit = 2 EI min
l

Kritični napon:

Fkrit π 2 1 π 2 E  I min  π 2
E 2
σ krit = = 2 EI min = 2   = 2 imin
A l A l  A  l
Drugi slučaj – štap na jednom kraju uklješten a na drugom slobodan

Ako označimo nepoznati ugib gornjeg kraja štapa sa f

Tada je moment savijanja u preseku na rastojanju z:

M = −F ( f − v )
Pa diferencijalna jednačina elastične linije glasi:
Mx (z) F(f − v)
v′′ = − = = k2 (f − v)
EI x EI
F
k =
2

EI ′′
v +k v=k f
2 2

Opšte rešenje diferencijalne jednačine je:

v = A cos kz + Bsin kz + f
gde su A i B integracione konstante, koje zavise od graničnih uslova.
Pored njih treba odrediti i ugib f.
U ovom slučaju poznato je da je i pomeranje i obrtanje uklještenog kraja jednako nuli,
pa su granični uslovi:
z = 0, v = 0
z = 0, v′ = 0
Nepoznati ugib slobodnog kraja može se odrediti iz relacije: z = l, v = f
Zamenom graničnih uslova u jednačinu: v = A cos kz + Bsin kz + f
sledi:
A = −f , B = 0
Pa jednačina elastične linije glasi: v = f (1 − cos kz )
Za f = 0 dobija se v=0 (moguće-trivijalno rešenje koje odgovara nedeformisanom
obliku štapa).
Da bi pomeranje slobodnog kraja bilo različito od nule i jednako f v=f ≠0
π
1 − cos kl = 1 ⇒ cos kl = 0 ⇒ k l = ( 2n + 1) Odavde nalazimo da je
2 najniža vrednost
F kritične sile (za n = 0)
k2 =
EI
π2
Ojlerova kritična sila za štap na jednom Fkrit = 2 EI
kraju uklješten a na drugom slobodan 4l
Treći slučaj – Štap na jednom kraju uklješten a na drugom kraju
zglobno oslonjen
Ovaj statički neodređeni zadatak možemo da
svedemo na statički određen uklanjajući
uklještenje i uvodeći kao statički nepoznatu
moment uklještenja M0.
Moment savijanja u preseku na rastojanju z:
M0
M = Fv+ z
l
Pa diferencijalna jednačina elastične linije glasi:
Mx (z) 1  M  F v 1 M0
v′′ = − = − Fv + 0 z = − − z
EI x EI  l  EI EI l

M0
v′′ + k 2 v = − k 2 z
Fl
M0
Opšte rešenje diferencijalne jednačine je: v = A cos kz + Bsin kz − z
Fl
 M0
v = A cos kz + Bsin kz − z
Fl
gde su A i B integracione konstante, koje zavise od graničnih uslova.
Osim njih treba odrediti i statički nepoznatu - moment uklještenja M0.
U ovom slučaju poznato je da se pomeranja krajeva štapa jednaka nuli, pa su
granični uslovi:
z = 0, v = 0
z = l, v = 0

Geometrijski uslov za određivanje statički nepoznate M0 glasi: z = l, v′ = 0

Zamenom graničnih uslova u rešenje diferencijalne jednačine dobijaju se
integracione konstante A i B i jednačina elastične linije glasi:
M  sin k z z 
v= 0  sin k l − l 
F  
Nagib tangente na elastičnu liniju u uklještenju prema uslovu z = l, v′ = 0

M 0  k cos k l 1 
v′ =  − =0
F  sin k l l 
 M 0  k cos k l 1 
v′ =  − =0
F  sin k l l 

Ovo je zadovoljeno za ili M 0 = 0 (što predstavlja trivijano rešenje koje odgovara

nedeformisanom obliku štapa), ili

tg k l = k l
Rešenje ove jednačine možemo dobiti
grafičkim putem, a najniži koren ove
jednačine je
k l = 4,49,
F
pa kako je k = 2

EI

π2 Ojlerova kritična sila za štap na jednom

Fkrit ≈ 2 2 EI kraju uklješten a na drugom kraju
l zglobno oslonjen
 Četvrti slučaj – Štap uklješten na oba kraja
Pretpostavljajući simetričan oblik izvijanja vredost statički nepoznate M0 jednaka
je na oba kraja.

Moment savijanja u preseku na rastojanju z:

M = F v + M0
Diferencijalna jednačina sada glasi:
Mx ( z) 1 F v M0
v′′ = − = − ( F v + M0 ) = − −
EI x EI EI EI
F
k =
2
M0
EI v′′ + k v = − k
2 2

F
Opšte rešenje diferencijalne jednačine je:

M0
v = A cos kz + Bsin kz −
F
 M0
v = A cos kz + Bsin kz −
F
gde su A i B integracione konstante, koje se određuju iz graničnih uslova:
z = 0, v = 0 (a)

z = l, v = 0 (b)

Osim njih treba odrediti i statički nepoznatu - moment uklještenja M0

Zbog simetrije štap je jedanput statički neodređen, a geometrijski uslov
za određivanje statički nepoznate glasi:
z = 0, v′ = 0 (c)

Zamenom (a), (b) i (c) u opšte rešenje diferencijalne jednačine dobijaju

se tri homogene linearne jednačine:
M0
A− =0 Ovaj sistem jednačina ima rešenje različito od
F trivijalnog samo ako mu je determinanta
M0 koeficijenata jednaka nuli, tj. ako je: 1 – cos k l = 0
A cos k l + Bsin k l − =0 F
F π2
k2 =
Bk = 0 Fkrit = 4 2 EI EI
l
Ojlerova kritična sila za štap na oba kraja uklješten
 OJLEROVI SLUČAJEVI IZVIJANJA PRAVOG ŠTAPA
Slobodna dužina izvijanja. Vitkost štapa
Kada se uporede četiri Ojlerova slučaja izvijanja vidi se da se izrazi za
kritičnu silu mogu pisati u zajedničkom obliku
π2 π2
I slučaj Fkrit = 2 EI min = 2 EI min
l l0
π2 π2 π2
II slučaj Fkrit = 2 EI = EI min = EI min
(2l )
2 2
4l l0
π2 π2 π2 π2
III slučaj Fkrit ≈ 2 2 EI min = 2 EI min = 2
EI min = 2 EI min
l l  l  l0
2  
 2
π2 π2 π2 π2
IV slučaj Fkrit = 4 2 EI min = 2 EI min = 2
EI min = 2 EI min
l l l l0
4  
2
gde je l0 takozvana slobodna dužina izvijanja ili dužina jednog polutalasa.
OJLEROVI SLUČAJEVI IZVIJANJA PRAVOG ŠTAPA
Osnovni oblici izvijanja

I II III IV

l0- slobodna dužina izvijanja

zavisi od uslova oslanjanja
krajeva štapa
 VITKOST ŠTAPA. NAPON PRI IZVIJANJU
Kritični napon se dobija iz izraza:
Fkrit π 2 1 π 2 E  I min  π 2
E 2
σ krit = = 2 EI min = 2   = 2 imin
A l0 A l0  A  l0
π2 E π2 E π2 E
σ krit = 2 = = 2
l0  l0 
2
λ
2
imin  
i
 min 
l0
λ= Vitkost štapa - Odnos između slobodne dužine
imin izvijanja i minimalnog poluprečnika
inercije poprečnog preseka

π2 E
σ krit = 2 Ojlerov obrazac za kritični napon
λ
 IZVIJANJE U ELASTIČNOJ OBLASTI
π2 E
σkrit = 2 σ krit λ 2 = π2 E
λ
Kritični napon za dati materijal zavisi isključivo od vitkosti štapa i to po
hiperboličkom zakonu. Grafički prikaz te zavisnosti poznat je kao Ojlerova
hiperbola.
Ojlerov obrazac za kritični napon izveden je polazeći od približnog oblika
jednačine elastične linije koji odgovara malim deformacijama, kada važi
Hukov zakon, pa prema tome Ojlerovi obrasci za kritičnu silu i kritični
napon mogu se koristiti pri kritičnim naponima manjim od napona
proporcionalnosti pri pritisku (napon na granici elastičnosti)

σ krit < σ P

Ovakvo izvijanje poznato je kao

izvijanje u elastičnom području.
Očigledno je da je ovo moguće za
relativno velike vitkosti štapova.
 IZVIJANJE U NEELASTIČNOJ OBLASTI

Izvijanje pritisnutih štapova moguće

je i pri naponima većim od napona na
granici proporcionalnosti.
To je izvijanje u neelastičnom
području u kome ne važi Hukov
zakon a ni Ojlerovi obrasci.
Granica između jedne i druge biće
ona vitkost pri kojoj je kritični napon
dostigao
σ P (σ E )
π2 E
σkrit = 2 = σP
λ

E Kritična
Kritična (granična) vitkost razdvaja dva područja λP = π (granična) vitkost
σP
λ > λP Područje elastičnog izvijanja

λ < λP Područje neelastičnog izvijanja

IZVIJANJE U NEELASTIČNOJ OBLASTI

Krajem XIX i početkom XX veka su

Tetmajer u Švajcarskoj i Jasinski u
Rusiji vršili eksperimentalna
istraživanja štapova u neelastičnom
području, tj. pri:

σkrit > σP λ < λP

Na osnovu tih eksperimenata
proistekli su empirijski obrasvi za
kritične napone koji se za čelike i
drvo mogu napisati u sledećem
obliku:

σkrit = A − B λ
gde konstante A i B zavise od materijala. Tetmajerova prava
 IZVIJANJE U NEELASTIČNOJ OBLASTI
λ < λP σ krit = A − B λ Fkrit = σkrit A
Kritični naponi pri izvijanju u neelastičnoj oblasti
(obrasci Tetmajera-Jasinskog)

При виткости
Материјал Модул еластичности Критични напон извијања
штапа

Четинарско дрво
Е = 1·104 MPa σkrit = 28,7-0,19·λ, MPa λ < 100
(бор, јела)

Листопадно дрво
Е = 1·104 MPa σkrit = 36,8-0,27·λ, MPa λ < 100
(храст, буква)

Нискоугљенични
(конструктивни) челик Е = 2,1·105 MPa σkrit = 304-1,12·λ, MPa λ < 105
(топљено гвожђе)

Средњеугљенични челик
Е = 2,15·105 MPa σkrit = 328,5-0,61·λ, MPa λ < 89
(топљени челик)

Ливено гвожђе Е = 1·105 MPa σkrit = 761-11,76·λr+0,052·λ2, MPa λ < 80

Алуминијум и легуре Al Е = 0.71·105 MPa σkrit = 338-0,028·λ2, MPa λ < 80

Kritična sila pri izvijanju u neelastičnom području, dobija se kao
proizvod kritičnog napona određenog po obrascu Tetmajera-Jasinskog i
površine poprečnog preseka štapa:

Fkrit = σkrit A
Obrasci Tetmajera-Jasinskog za kritični napon primenjuju se pri
vitkostima štapova
λT < λ < λP

Ako je vitkost štapa veoma mala, tj. λ < λT

izvijanje štapa je nemoguće. Ovde se javlja gnječenje.

U tom slučaju merodavan je običan uslov čvrstoće pri pritisku:
F
σ krit = < σT
A
 KOEFICIJENT SIGURNOSTI PRI IZVIJANJU ŠTAPOVA

Veličina stvarne pritiskujuće sile ne sme da prekorači veličinu kritične sile.

Da bi štap bio stabilan treba da bude:
Fkrit
F < Fkrit odnosno F=
ν
gde je ν koeficijent sigurnosti na izvijanje.

Najčešće je ν = 1,5 − 5
u zavisnosti od značaja štapa kao samostalnog nosećeg elementa ili kao
sastavnog elementa neke složene konstrukcije.
IZVIJANJE U ELASTIČNOM PODRUČJU

σ ≤ σP

l0
λ= vitkost štapa λ
imin

Vitki elastični štap λ ≥ λp

MINIMALNI POLUPREČNIK INERCIJE
MINIMALNI POLUPREČNIK INERCIJE
Model različitih Ojlerovih slučajeva
izvijanja
Primer: Za dati sistem i opterećenje odrediti kritičnu silu
izvijanja stuba BE. E = 210GPa ; σ P = 240MPa

∑ M D = 0 ⇒ Sx8.00 − 40x12.00 − 10x4.00x2.00 = 0 ⇒ S = 70kN

 Dijagram aksijalnih sila Poprečni presek stuba BE

x
y
Geometrijske karakteristike stuba BE

Kritična sila izvijanja stuba BE A = 5x7 = 35cm2

5x7 4
π E π x210x10
2 2 3 Ix = = 142.9167cm 4
σ kr = = = 47.975MPa < σ P = 240 MPa 12
λ 2
207.85 2
7x54
Iy = = 72.9167 cm 4
12
- izvijanje je u elastičnoj oblasti Imin = I y = 72.9167cm4

π 2 EI min π 2 x210x102 x72.9167 I min 72.9167

Fkr = = = 167.92 kN imin = = = 1.44cm
l02 300 2 A 35

l0 300
λ= = = 207.85
N = 70kN < Fkr = 167.92kN imin 1.44

- stub je siguran sa aspekta izvijanja