Факултет за хотелијерство и туризам у Брњачкој бањи

Универзитет у Крагујевцу

Семинарски рад из предмета: Пословна комуникација

Типови личности менаџера и стил

комуницирања са сарадницима

.
Садржај
Увод............................................................................................................................................................2
5 типова личности према Ерицх Фромм..................................................................................................3
Типови личности према Ерицх Фромм.................................................................................................4
Личност менаџера.....................................................................................................................................6
Стилови комуникације..............................................................................................................................8
Комуницирање са запосленима.............................................................................................................10
Ефективна комуникација са запосленима.........................................................................................11
Не потцењујте интерну комуникацију у фирму.................................................................................12
Отклањање тешкоћа у процесу комуницирања................................................................................14
Закључак...................................................................................................................................................15
Литература...............................................................................................................................................16

1
Увод

Особине личности битно одређују однос према раду, одређују човеково понашање у процесурада,
као што је и човеково понашање одређено условима рада, који опет повратно утичу нањегову
личност. О томе шта је личност и шта би се подразумевало под појмом личности постоје различита
схватања. Та различитост схватања у великој мери је повезана са развојем друштва,мењањем
места појединца у друштву, повезана је са веома квалитетним богаћењемњеговог духовног света
и са прогресивним развитком социјалних функција. Тако да свака наука која изучава човека, своју
пажњу усмерава, наравно у складу са предметним одређењем, на различите услове и аспекте
индивидуалне интегрисаности, аутономије и активности.

2
5 типова личности према Ерицх Фромм

5 типова личности према Ерицху Фромму засноване су на принципу

продуктивности. Према чувеном психоаналитичару, само једна од ових пет
типологија може да уложи у своју слободу, да освоји сопствену емотивну и личну
независност. Остатак, с друге стране, представљају егзистенцијалну филозофију
више заинтересованог типа, материјалистичку и непродуктивну.

Постоји много теорија о личности. Заправо, чак иу овом тренутку, могуће је да

више од једне особе осећа неку контрадикцију између њих. Имамо Јунгову теорију
личности, то је Царл Рогерс, Цаттелл, Еисенк или Цоста и МцЦраеова "Биг Фиве"
теорија личности. Да ли то значи да се данашња наука понашања још није сложила
да дефинише карактер и особине људске личности?
Свака струја, свака школа психологије и сваки аутор из сопствених теоријских
модела наводи посебну дефиницију личности. дакле, типологија коју је у то време
развила Ерицх Фромм била је заснована на интересантном приступу заснованом на
хуманистичкој филозофији. Без обзира да ли верујемо или не, стварно је данас
корисно.

Ако постоји једна ствар коју овај социјални психолог и аутор Уметност љубави или
Страх од слободе чврста је обавеза човека да постигне истинску аутономију, да
улажу у своју независност, поштујући то од других. Према Ерицху Фромму,
постизање овог циља је синоним за продуктивност.
1

1
https://sr.psychologyinstructor.com/5-tipova-lichnosti-prema-erickh-fromm/

3
Типови личности према Ерицх Фромм

Теорија личности Ерицха Фромма, нео-фројдијанског психоаналитичара, заснована

је на двије основне потребе: потреба за слободом, како то знамо, и потреба за
припадношћу. Стога, када прочитамо његов рад, постоји чињеница која обично
привлачи пажњу: Фромм је имао нешто негативан поглед на људско биће, сматрао
га је превише пасивним и мотивираним искључиво његовом потребом за
потрошњом.

Из тог разлога, велики део његовог рада подстиче нас да подстичемо наш лични
развој, да искључимо нашу зависност од спољашњих фактора, материјалних добара
или потребе за тријумфом и препознавањем да улажу у квалитете као што су
љубав, поштовање, креативност или понизност.

На овај начин и упркос чињеници да су људски карактер и личност дубоко

укорењени и тешки за промену, било би довољно да будемо мало свјеснији наших
тенденција и ставова да се обавезујемо на промјену. Да видимо шта су ове пет
типова личности према Ерицху Фромму.

1. Перцептивна личност
Рецептивни тип карактерише стална потреба за одобрењем и признавање од стране
других. Међутим, оно што је најупечатљивије у овом профилу личности јесте то
што се њихова подршка обично не надокнађује, нема улагања у другу или узајамну
пажњу.

Често их карактеришу ниске социјалне вјештине, тешкоћа у доношењу одлука и

јасно потцјењивање властитог људског потенцијала.

2. Личност експлоататора
Од 5 типова личности, према Ерицху Фромму, то је несумњиво један од најчешћих
према самом аутору. То се односи на овај тип профила који гради односе и односе
са другима из чистог интереса, за своју корист, па чак и, како је то тада изрекао
Фромм, "из комерцијалног интереса".

Искоришћавајући тип је спреман да лаже и манипулише како би добио оно што му

треба, а он то ради тако што фокусира свој интерес на људе са ниским
самопоштовањем како би их искористио.2
21
https://sr.psychologyinstructor.com/5-tipova-lichnosti-prema-erickh-fromm/

4
3. Личност акумулатора
Профил акумулације или копања односи се на људе који имају само једну сврху, а
потребно је: да негују материјалну робу, да поседује све више ствари, све више и
више објеката …

Дакле, што више ствари радите, више сте сигурни да се осећате, независније
постајете, а што више мислите да можете постићи лично задовољство. Међутим,
треба напоменути да ова нездрава везаност за материјал никада није засијењена, јер
увијек постоји нешто што недостаје, срећа никада није потпуна или лошија, нешто
ново се и даље излази на тржиште које је потребно за акумулатор, који мора
набавити.
4. Меркантилна личност
Међу типовима личности, према Ерицху Фромму, најизразитије је на нашем
тржишту рада из очигледних разлога: то су људи који успостављају односе са
другима како би добили економску предност. То су везе засноване на јасној
финансијској или пословној сврси.

Сада, оно што на први поглед може изгледати нормално или очекивано, заправо
оно што највише штети неповредивом принципу људске слободе коју је бранио
Фромм. Ове меркантилне везе настојају да успоставе разлике у друштвеном
статусу, где неки постигну престиж и моћ, док су други подређени првом.

5. Продуктивна личност
До сада смо видели оне врсте личности које су Фонм дефинисали као
"непродуктивни", односно профили који не улажу у своју слободу и личну
аутономију, а камоли у ону др. Међутим, далеко од тога да се изгуби, далеко од
тога да се не остави са овим донекле песимистичким погледом на људско биће,
можемо рећи да постоји овај пети профил у коме се наша нада и наш лични циљ
постављају у центар.

Производни тип је особа која пренесе све своје напоре и његов интерес да се
посвети човеку. у основи, они су људи који могу да граде љубавне, значајне и
значајне односе са својим вршњацима.
Поред тога, они имају веома здрав приступ у суочавању са негативним емоцијама и
притисцима или покушајима контроле које други могу вршити на њима.

Да закључимо, овај приступ који је предложио Ерицх Фромм позива нас да још
једном размислимо о овој идеји да смо толико видели у области личног развоја, и
то: само они који у своју психолошку вредност улажу у своју самопоштовање, у

5
 своју независност и који могу да промовишу исту ствар у другим, могу поставити
темеље за хуманије друштво.

Као што видимо, овај приступ према личности према Ерицху Фромму има јасну
друштвену компоненту која може бити валидан извор мотивације, зашто не, да
генеришемо колико год је могуће промена које стимулишу наш раст. Хајде да их
ставимо у праксу.

Личност менаџера

Рецимо, у медицини се под личношћу подразумева она индивидуа која у

нормалним околностима своје поступке контролише, која је способна да се
оријентише у простору и времену,која се придржава елементарних норми хигијене.
У правним наукама, личност је носилац правног поретка, грађанских права и
обавеза и као таква је свесна степена својеодговорности. У културолошким
наукама личност је носилац и потрошач материјалних и духовних вредности.
У социолошкој науци личност је производ друштвених односа у одређеној
заједници, али је и субјект друштвеног живота који је усвојио норме и вредности,
што омогућава учешће у колективној интеракцији. Етику интересује индивидуа као
морални субјект, као личност која је свесна своје слободе икао таква способна да
одговори савести и дужности, да буде часна и достојанствена и да има развијен
осећај за правду. Менаџмент интересује личност која ће успешно водити
менаџмент процес и која ће утицати на обликовање ставова вредности, мишљења и
опажања у циљу праведног одлучивања и добрих међуљудских односа.

Међутим, целовитим одређењем личности бави се психологија, иако савремена

мисао све јасније указује да је она недовољан оквир за разумевање личности.
Постоји велики број одређења личности. По Олпорту личност је динамичка
организација оних психофизичких система унутар саме индивидуе, система који
одређују њено карактеристично понашање и њен карактеристичан начин
мишљења. За Николу Рота личност је јединствена организација особина која се
формира узајамним деловањем појединца и социјалне средине итако одређује
општи, за појединца карактеристичан начин понашања. Значи, сваку личност
карактеришу релативно трајне особине, особине које су међу собом повезане и
зависне и којетако чине јединствену организацију или структуру. Зато се личности
међу собом разликују. Иначе,особине личности су целовитост, особеност и

6
 доследност у понашању, тако да се под особинама личности не подразумевају само
особине темперамента и карактера, већ се подразумевају и способности, и мотиви,
као и карактеристичан начин задовољавања потреба. Особине које чине личност
формирају се, поред биолошког наслеђа, и током живота у социјалној средини у
којој делују наслеђени социјални услови. Биолошки фактори који утичу на
развитак личности су нервни систем, ендокрини систем и телесна конституција.
Ови фактори су, пре свега, одређени или укључују наслеђе, па као такви имају
значаја за формирање личности. Међутим, много већи значај на формирање
личности има узајамни утицај наслеђа и средине. Јер, одређене наслеђене
диспозиције под утицајем средине могу бити потиснуте, не морају се уопште
појавити, а могу се чак изаменити. Тако свака средина на специфичан начин
погодује формирању одређених особина. У социјалној средини се појединац
развија и формира као личност. То је процес социјализације. Велики је број разних
врста социјалних фактора од којих зависи формирање личности. Али, у литератури
сенајчешће помињу:
породица и породични услови, школа, група вршњака, рођаци и познаници,
истакнутеличности у друштву, брак и односи у браку, занимање, пословни односи,
материјално стање, социјални положај, класно-слојна припадност, друштвено-
економски систем, култура.

Појам типа обухвата систем особина који се може разликовати од других система,
а разликовање одређеног броја типова у које се покушавају сврстати све особе или
део особа назива се типологијом. Тако типологије обухватају два или више
разликованих типова. Једна од првих типологија личности је Хипократова, коју је
касније допунио Гален, који разликује колерички тип (карактеришу гаинтензивна
осећања, одлучност, раздражљивост, склоност ка агресивном
понашању),сангвинички тип (карактерише га брза промена расположења са
израженом склоношћу ка ведром расположењу, уз површност емоција), флегматик
(карактерише га ретко и споро реаговање, тешкоиспољавање ионако слабих
осећања, непокретљивост, али сталоженост), меланхолик (карактеришуга ретке
реакције, уз доминацију дуготрајних и интензивних осећања туге и забринутости).
Следе типологије Кречмара и Шелдона, који су разликоване типове сврставали у
зависности од телесних карактеристика и Јунгова типологија, који је разликовање
појединаца нашао у одређеним психичким функцијама, односно у основним
начинима реаговања личности. Тако је личности поделио на екстровертни тип
(карактерише их окренутост према спољашњем свету, другимљудима, према
3
стварности) и интровертни тип (карактерише га окренутост према себи). Треба још
напоменути да на однос према раду значајно утичу и међуљудски односи,
организација рада и облик руковођења. Утичу и менаџмент као метод управљања и

3
Shel Holtz, Korporativni razgovori: vodič za provedbu učinkovite i prikladne interne komunikacije

7
 менаџери као друштвена група. Да би један менаџер био успешан, односно да би
успешно обављао све управљачке улоге и задатке, поред знања и способности мора
да поседује и одговарајуће особине личности.У литератури се наводи велики број
особина које су изузетно значајне и које карактеришу успешног менаџера. Тако се
најчешће наводи да добар менаџер треба да буде:
- Вредан и радан, што би значило да његов рад мора да буде узор свим члановима
организације.- Интелигентан, што значи да поседује оне интелектуалне
способности које ће му омогућити да брзо учи ибрзо се прилагођава променама.-
Поштен и правичан, јер ће тако најлакше стећи ауторитет код својих сарадника.-
Енергичан и амбициозан, да би могао да истраје кад наиђе на тешкоће и одлучан да
оствари постављене циљеве.- Флексибилан, да би се брзо и на прави начин
прилагодио новонасталим околностима у окружењу.- Креативан и маштовит, што
значи да мора бити отворен према новим идејама, и способан да поднесетерет
конкуренције и увек понуди нешто ново.- Оптимиста, са позитивним ставом и
позитивном енергијом и према другим људима, и према животууопште.- Јака и
стабилна личност, да помогне да се бројни проблеми савладају, да се ничега не
плаши, да верујеу себе, друге људе, у одлуке и акције које предузима.-
Комуникативан, јер се успешна комуникација често поставља као један од
одлучујућих фактора зауспешност менаџера.

Стилови комуникације

Када се прича о стиловима комуникације, постоје многе поделе, али у последње

време се, из практичних разлога, највише пажње обраћа на асертивну комуникацију
и поделу људи на оне који разговарју на пасиван, агресиван, пасивно-агресиван или
асертиван начин. Осим тога што је асертивна комуникација најкориснија и за оног
који је примењује, као и за његову околину, ваљало би кратко описати на које
начине се, према овој подели, испољавају остали видови неадекватне
комуникације.

Такође, људи који разговарају на асертиван начин имају и психолошку подлогу за

то. Исто важи и за људе који нису у стању, не умеју или немају довољно развијене
способности да се изразе на асертиван начин. Људима је лако да примете
добробити од асертивне комуникације. Не можемо, међутим, рећи да такве
добробити не желе за себе. Они који се не понашају асертивно, имају разлоге, који

8
могу бити неосвешћени, али свакако јесу врста препреке у свакодневној
комуникацији.

Описаћемо пратеће особине, мишљења и ставове људи који нису усвојили

асертиван стил комуникације и, нпослетку ћемо приказати како изгледа особа која
је способна да асертивно разговара.

Пасивни саговорници ће пратити друге и испуњавати њихове жеље, често неће ни

говорити о својим осећањима и виђењима ситуције. Када говоре, они то чине благо,
понекад чак с призвуком извињавања. Често ће им поглед бити спуштен и/или став
погурен. Они осећају нелагоду поводом изражавања властитог мишљења.
Асертивност мешају с агресивношћу. Дакле, заузимање за себе сматрају
агресивним наметањем својег мишљења. Осећају, гледано на дуге стазе, очај
поводом тога што не испољавају своја осећања. Често су и бесни, али тога нису ни
свесни, јер је бес за њих забрањена емоција. Верују да их други газе, не поштују, не
обраћају пажњу на њих, да су жртве. Такође, често верују да су неспособни да се
заузму за себе.

Агресивни саговорници су други крај континуума. Они су доминантни, често ће

покушати да обезвреде друге и њихове идеје, док ће своје насилно наметати
другима. Склони су критици и многим замаркама, као и импулсивно-агресивним
понашањима. Гласни су, продорни и, углавном, нису добри слушаоци. Пошто теже
да контролишу друге, често ће бити одбачени, или ће, да се то не би десило, они
одбацивати друге. Међутим, уколико је вођа неке групе агресивац, онда ће
следбеници осећати страхопоштовање према њему. Агресивни саговорници
сматрају да су супреиорни, одлучни, да им свет „дугује“, да они знају шта раде, да
је њихово гледиште једино исправно.

Пасивно-агресивни саговорници су они који на површини делују пасивно, али на

индирекатн начин показују агресивност. Они, додуше, имају потешкоћа да
признају своју љутњу, што се и телесно види. Често им се израз лица и порука коју
шаљу не подударају. Стога можемо рећи да су често несвесни проблема. Сарказам
ће користити уместо хумора. Тежиће да, често несвесно, саботирају разне
активности. Често ће их други одбацити, а они се осећати озлојеђено. О себи мисле
да су немоћни и слаби.

Асертивни саговорници су они који су у контакту са својим мислима, ставовима,

осећањима и жељама, умеју да их изразе тако што ће другима указати поштовање и
обраћати пажњу на туђе мисли, ставове, осећања и жеље. Они се осећају повезани с
другима и имају доживљај да владају својим емоцијама. Други их често

9
 доживљавају као зреле, фер особе с којима је лако разговарати. Асертивне особе
многи поштују, чак и када се с њима не слажу.

Комуницирање са запосленима

И Вербално комуницирање : директно (састанци и убеђивања) и индиректно

(писано) комуницирање :

√ Састанци менаџра са запосленима

• Каскадни састанци
• Организација и припрема састанака: материјали и информације
√ Убеђивање запослених - комуницирање ''један на један'‘, примена за “опинион
лидере”, синдикалне вође и сл
√ Писана комуникација - преношење порука запосленима да су промене неопходне
кроз интерне новине, билтене, зидне новине, електронску пошту, интранет .

ИИ Невербална комуникација: понашање менаџера у свакодневном раду.

ИИИ Симболичка комуникација

√ Језички симболи
√ Ритуали и церемоније – укидање ритуала прославе успеха
√ Материјални симболи : штедња, уклањање очигледних знакова успеха

Ефективна комуникација са запосленима

Често није само довољно рећи запосленима како треба да комуницирају међусобно
и са клијентима. Ако сте ви вођа тима ситуација је као у породици, морате да

10
 поставите модел комуникације и ви да будете пример. Тек тада можете очекивати
од осталих чланова да вас прате.
Понашајте се према запосленима онако како очекујете да се они понашају према
клијентима.
• Слушајте их са пуном пажњом. Остварите контакт очима. Саслушајте њихове
коментаре и питајте да ли сте добро схватили оно што су желели да кажу.
• Будите опуштени и пријатељски настројени. Не допуштајте да вас бриге о другим
проблемима спријече да саслушате рапорт.
• Било да седите, стојите или разговарате телефоном, остварите отвореност у свом
ставу. Пазите на говор вашег тела и гласа.
• Увијек будите прецизни код својих захтева и побрините се да запослени имају све
ресурсе потребне да остваре циљеве.
• Будите учтиви али одлучни.
• Разговор завршавајте тако што им дате ваш приказ и схватање ситуације. Ако сте
уприлици, захвалите им се на њиховом времену.
У случају да не обраћате пажњу на комуникацију са подређенима, дајете им пример
да комуникација није битна и немојте онда очекивати да се они другачије понашају
према својим подређеним или клијентима.

Не потцењујте интерну комуникацију у фирму

Интерно комуницирање – скривено благо

Намерне опструкције, обуставе рада, штрајкови долазе као крајње последице, а све
почиње од гласина, немотивисаности, лоше комуникације између виших и нижих
менаџера, билтена који нико не чита, корпоративних вредности у које нико не
верује, директора који се запосленима обраћа само путем саопштења… Једном
речју – запостављена интерна комуникација. Неуважавање ове важне функције у
свакодневном пословању организације неизоставно доводи до лоше
продуктивности и лоших тржишних резултата, што у кризним ситуацијама и током
великих промена може да резултира великим сломом и крахом целог система. Да
ли је то оно што желите?4

Функционални значај интерне комуникације

Функционални значај интерне комуникације огледа се у практичним ефектима које
интерна комуникација мора нужно остварити како би се омогућило пуко одржање
и обнављање организоване људске заједнице. Функционални значај интерне
4
Jovanović M., O menadžmentu, Beograd, 1997.

11
комуникације има динамички карактер јер се остварује путем конкретних и
опипљивих активности које имају свој почетак, своје трајање и завршницу у
реалном простору и времену и предузимају их запослени у организацији.

Тешкоће у процесу комуницирања

Комуницирање је веома осетљив процес кога ометају бројне тешкоће и препреке.
Посебне тешкоће су везане за адекватну перцепцију поруке. Оне произилазе из
саме организације, актера комуникације и начина на који се она обавља. Познавање
тешкоћа у комуницирању је битан предуслов њиховог побољшања.

Тешкоће и препреке које настају у процесу комуницирања могу се систематизовати

у три групе:

- организационе тешкоће,
- тешкоће везане за формулацију порука, и
- тешкоће везане за психолошке профиле учесника.

Организационе препреке
Организационе препреке и тешкоће су врло чест узрочник блокирања и
искривљавања порука. Често се догађа да информација при проласку кроз
организацију, од најнижег до највишег нивоа задржи свега 20% своје
информативне вредности. При сваком преласку из једног канала у други
информација губи нешто од свога значаја а ако су ти канали недефинисани и
неуходани деформације су веће.

Организационе баријере настају услед неодређености организационе структуре. У

многим организацијама се не зна од кога потичу поруке и коме се прослеђују. Није
прецизирана одговорност за информације и активности у том процесу. Ова
неодређеност се може проширити у општу констатацију да се не зна ко шта треба
да ради. Уз нејасне улоге у комуницирању организационе тешкоће увећавају
недовољне информације које сами учесници треба да имају о онима са којима
сарађују. Пошиљалац не зна много о примаоцу и обрнуто.

Препреке везане за формулацију порука

Препреке везане за језичку формулацију порука настају услед тога што речи као
најчешћи елементи порука немају исто значење за различите учеснике
комуникације. Саме речи могу бити различито тумачене а посебно је то случај са
њима када се нађу у различитим контекстима. Једна реч када се изговори и напише
у различитом контексту и за истог слушаоца поприма различита значења. Муке са
12
 речима а још са реченицама и језичким фразама често су непремостиве баријере у
процесу комуникација.

У ову групу баријера можемо сврстати и тешкоће у тумачењу невербалних знакова,

говор тела и гласовних сигнала. Њима се често размењује већи број информација
него самим речима. Исти гест се у различитим приликама, при различитим
расположењима учесника комуникације може чак и потпуно супротно
протумачити.

Тешкоће везане за психолошки профил учесника

Најделикатније препреке и тешкоће у процесу комуникација су оне које настају као
последица особених профила личности актера. На комуникације могу утицати
опште црте личности као што су пол, старост, национална припадност, култура,
професија али и низ особина као што је припадност неком занимању, старосној
генерацији, друштвеном слоју или полу. Лако је запазити да старије и млађе
генерације имају свој жаргон тако да пензионери тешко схватају поруке
адолесцената.

Лична обележја учесника у комуникационом процесу још су важнији узрочници

препрека и тешкоћа. На њих посебно утичу емоције, потребе и мотиви пошиљаоца
и прималаца порука. Вођени сопственим потребама и жељама учесници
комуникације у складу са њима деформишу информације. Нека истраживања су
показала да радници који показују несигурност посебно деформишу поруке које
шаљу на више нивое руковођења. Запослени са израженом потребом за успехом у
послу, такође искривљавају поруке, знатно више од запослених код којих су
потребе ове врсте мање изражене.

Психички живот човека чине бројни процеси и особине које се манифестују кроз
јединствене сложаје често назване профилима личности. Неки од тих склопова
посебан утицај имају на контакте таквих личности са њиховим социјалним
окружењем. На комуникације значајно могу утицати склопови параноидних,
5
агресивних, анксиозних, егоцентричних и депресивних личности. Такве
индивидуалне црте ометају перцепцију порука и доприносе њиховом искривљеном
тумачењу.

Отклањање тешкоћа у процесу комуницирања

5
Sklop i razvoj ličnosti, Kultura, Beograd, 1969., str. 154.

13
 Кључно питање у изучавању комуникација је усмерено на њихово побољшање и
отклањање баријера које се пред њих постављају. У том смислу неколико аутора
предлаже различите поступке од поједностављање језика, увођења феедбацка , и
активног слушања до коришћења невербалних знакова и неформалних канала. Рен
иВојч предлажу побољшање слања и примања порука, понављање и повратну
спрегу и поправљање организационе структуре.

Ипак, чини се да потребне мере за отклањање препрека треба везати за саме

баријере, тј. за њихову природу.

Закључак

Комуницирање је јако битно, са сарадницима, запосленима. То утиче на процес пословања,

убрзани процес проиѕводње и јако је битно у отпочињању приватног биѕниза. Од особина
личности зависии човеково понашање на раду. У том смислу, понашање личности у радној
средини треба посматрати као понашање личности која самостално разматра свет на основу свог
субјективног искуства (самосвест), која омогућава задржавање своје индивидуалности и онда када
се тражи униформност (субјективност) и када је доследна у свом понашању (интегритет). А на
основу облика понашања и његових психичких особина створена је типологија личности. и друге
особине менаџера, веома су значајне за успешност менаџмент процеса. Оне, сасвим сигурно,
утичу на обликовање ставова, вредности, мишљења, опажање, надијагнозу, што све укупно битно
одређује начин доношења одлука и предузимања одговарајућих акција. Када се разматрају све
наведене особине које успешан менаџер треба да поседује, поставља се и логичко питање: да ли
постоји личност која све те особине заиста поседује?

Литература

[1] https://sr.psychologyinstructor.com/5-tipova-lichnosti-prema-erickh-fromm/
[2] http://psihoterapijsketeme.rs/2013/stilovi-komunikacije/
[3] Shel Holtz, Korporativni razgovori: vodič za provedbu učinkovite i prikladne interne
komunikacije;
[4] Jovanović M., O menadžmentu, Beograd, 1997.
[5] Prof. dr Dobrivoje Mihailović, Psihologija u organizaciji, Beograd, 2006.

14
[6] Stefanović, V., Menadžment ljudskih resursa, Poslovna škola Megatrend,
[7] Sklop i razvoj ličnosti, Kultura, Beograd, 1969., str. 154.
[8] Nikola Rot: Psihologija ličnosti, Beograd, 1973., str. 59.

15