Nesreca je sto ljudi dobra srca tako rado odlaze u drugu

krajnost, ako neki nedostojni karakteri iznevere

njihova misljenja.

Fredrih von Siler

KARAKTER

Danas preovladava misljenje da definicija karaktera treba da

obuhvati i moralna i voljna svojstva licnosti. Olport u raspravi o
karakteru, predlaze da ovaj aspekt licnosti bude odredjen kao
vrednovana licnost, ukazujuci time da se ne radi o zasebnom skupu
crta licnosti, vec o nacinu kako nas drugi vrednuju. Inglis i Inglis
smatraju da pod karakterom treba podrazumevati sistem crta ili
tendencija u ponasanju koje coveku omogucuju da reaguje, uprkos
preprekama, na jedan relativno dosledan nacin u odnosu na obicaje i
pitanje morala. U knjizi Opsta psihologija sa psihologijom licnosti
Rot predlaze da karakter bude odredjen kao intengrisani sistem
osobina koje omogucavaju pojedincu da, uprkos preprekama, na
relativno dosledan nacin postupi, i to upravo u odnosu na moralne
principe i moralna shvatanja nekog drustva. Te osobine dolaze do
izrazaja u odnosu na coveka prema: a) samom sebi, b) radnim
zadacima, c) drugim ljudima i d) normama ponasanja uze i sire
drustvene zajednice. Prema Rotu covekov odnos prema moralnim
normama ponasanja ispoljava se preko odnosa prema drugim ljudima,
radu i sebi, pa u tom sklopu treba, verovatno, tragati za crtama koje
bismo mogli oznaciti kao karakterne crte. Uspostavljajuci odnos
prema drugima, covek je sklon da im veruje ili ne veruje, pa se
poverenje ili nepoverenje svakako javlja kao karakterna crta.
Otvorenost, saradnja, spremnost za pomaganje su, takodje, karakterne
crte. Prema Glifordu osnovu covekovog karaktera cine potreba za
slobodom, potreba za oslanjanjem na vlastite snage, potreba za
konformizmom i postenje. U tekstovima o konformizmu najcesce se

istice zahtev da stanovista drugih budu, pre usvajanja, preispitana sa

moralnog stanovista, sto bi pre moglo da bude deo evropske nego li
americke kulturne tradicije, pa otud, verovatno, i ova razlika u
definiciji karaktera evropskih i americkih autora. Kod Olporta se pod
konformizmom smatra nepozeljno svojstvo licnosti. Pek i saradnici
su, faktorijalizacijom crta karaktera, dosli do sest tendencija koje se
nalaze u osnovi karaktera: To su:
1) moralna stabilnost: tendencija da se sledeutvrdjene maralne norme
bez vanjske prisile;
2) ego snaga: kompleks sposobnosti da se reaguje na dogadjaje sa
tacnim opazanjem, odgovarajucim emocijama i racionalnim
sudjenjem;
3) Super ego snaga: oznacava stepen u kome je ponasanje uskladjeno
sa skupom usvojenih moralnih principa, koji se najcesce oznacavaju
terminom savest;
4) spontanost: oznacava tendenciju da se zelje i osecanja ispoljavaju
direktno u akciji;
5) prijateljstvo: oznacava opsti stav srdacnosti prema drugima;
6) kompleks agresija krivica: oznacava kompleks intenzivnog
osecanja neprijateljstva, povezan sa snaznim osecajem krivice zbog
unutrasnjih impulsa.
U tipologiji karaktera koju je izlozio Teofast opisano je, trideset
karaktera. Svaki opis pojedinih karakternih tipova pocinje opisom
dominantne crte koja obelezava karakternu strukturu osobe koja
pripada tom tipu, a zatim slede opisi situacija u kojima se ta crta
ispoljava. Dominiraju dva svojstva: nesigurnost i nepoverenje u ljude.
Svih trideset karakternih tipova koje je opisao Teofrast predstavljaju
negativne sklopove licnosti. Frojdova tipologija karaktera (oralni,
analni, falusni i genitalni karakter) zasnovana je na tipovima
organizacije seksualne energije u raznim razvojnim periodima ranog
detinjstva. Njegova teorija karaktera izvedena je iz socijalnih uticaja
koji oblikuju jedinku u odredjenu karakternu strukturu. Odnos prema
ljudima From shvata dosta siroko , ukljucujuci u njega i odnos prema
siroj drustvenoj zajednici. Covek, prema Fromu, odnos prema svetu

uspostavlja na dva nacina. Prvi oznacava terminom asimilacija

(sticanje stvari), a drugi terminom socijalizacija (odnos prema ljudima
i samom sebi). Predlozio je sledecu tipologiju karaktera:
(1)

Neproduktivne orijentacije

(a) Primalacke orijentacije (ocekuje sve od drugih a nista od

vlastite aktivnosti)
(b)
Izrabljivacka orijentacija (osnovni zivotni stav je
neprijateljstvo u odnosu prema ljudima)
(c) Sakupljacka orijentacija (sigurnost je zasnovana na
sakupljanju i stednji, prisilno cisti, pedantni)
(d) Trzisna orijentacija (karakterna orijentacija ciju su koreni
u iskustvu sebe kao robe i svojih vrednosti kao prometnih
vrednosti. Osnovna osecanja su bespomocnost,nesigurnost i
osecanje manje vrednosti)
(2)

Produktivne orijentacije

From smatra da je produktivnost oznaka za covekovu sposobnost da

ostvari mogucnosti koje su mu svojstvene. Naglasava da karakterni
tipovi iz prve grupe (tzv.neproduktivne orijentacije) nisu u celini
negativni. Pek i saradnici predlozili su podelu karaktera u pet tipova:
amoralni, koristoljubivi, konformisticki, iracionalno savesni i
racionalno altruisticki.
Amoralnom tipu pripisana su svojstva: infantilna emocionalna
labilnost, greska u opazanju socijalnih situacija, slaba sposobnost
samokontrole, nedoslednost i otvorena agresija u ponasanju;
Sebicni tip karakterise: nesposobnost sagledavanja posledica vlastitog
ponasanja, slaba samokontrola, slaba integrisanost licnosti,
egocentrizam, negativizam i agresivnost, kako u aktivnom,tako i
pasivnom obliku.
Konformisticki tip je opisan kao osoba koja prihvata zahteve drugih
na miran i nekritican nacin. Socijalna i moralna pravila usvaja
pasivno. Nije sposoban za kompleksno,racionalno misljenje. Sredinu
shvata kao porodicu.

Iracionalno savesni tip ima svoj vlastiti svet pravila koja strogo
odredjuju njegovo ponasanje. Vrlo slabo kontaktira sa realnoscu pa je,
zbog predominacije principa u odlucivanju i ponasanju, rigidan.
Dobar deo aktivne agresije pokusava da kontrolise.
Racionalno altruisticki tip predstavlja idealan karakterni tip.To je
osoba, svesna sebe, svojih sposobnosti, kao i svog mesta u svetu u
kome zivi. Slobodna je i od konflikata i od iracionalne potrebe da
sledi rigidna pravila ponasanja. Razvoj ovih osoba nije zavrsen, vec,
naprotiv, postoji otvorenost ka stalnom razvoju.
Kolberg ne govori o tipovima karaktera, vec o nivoima moralnog
razvoja, ali daje slicne kategorije. Predlaze da se moralni razvoj
razvrsta na tri nivoa:

Od svih faktora koji uticu na formiranje karakternih crta najdetaljnije

su prouceni porodicni uticaji. Pek i saradnici su nasli cetri dimenzije
dinamike porodicnih odnosa od posebnog znacaja za formiranje
karaktera. To su: demokratija autokratija, konzinstencija porodicnih
vaspitnih uticaja, uzajamno poverenje i blagost grubost u odnosima
odraslih prema deci. Osobe koje pripadaju amoralnom tipu poticu iz
neharmonicnih porodica u kojima nije bilo poverenja u odnosu prema

deci, ljubavi, emocionalne sigurnosti i discipline zasnovane na

doslednom odnosu roditelja prema pozeljnim oblicima decjeg
ponasanja. Osnovni razlozi koji dovode do formiranja amoralne
licnosti prema ovim autorima su sledeci:
(1) njihovo iskustvo ne sadrzi nista u moralnoj sferi sto bi moglo biti
utvrdjeno na osnovu roditeljskog primera;
(2) kad postoji jasna osnova za utvrdjivanje moralnih standard, za
usvojene standarde nema realne nagrade;
(3) nema pravedne kazne za pogresno opazanje moralnog kodeksa
drustva
Altruizam, racionalnost i licna stabilnost nisu mogle da se razviju, jer
za njih nije bilo psiholoske osnove u porodicnoj situaciji. Pijaze
objasnjava moralni razvoj na osnovu teorija razvoja decje koncepcije
sveta. Smatra da kognitivna ogranicenja deteta od 3 do 8 godina imaju
za posledicu mesanje moralnih sa fizickim zakonima. Takodje smatra
da intelektualni razvoj i iskustvo steceno u odnosima sa vrsnjacima
dovodi do izmene u opazanju moralnih pravila od vanjskih
autoritarnih zahteva ka unutrasnjim principima. I Kolberg naglasava
povezanost moralnog sudjenja i inteligencije. Istrazivanjima koje je
on vrsio dobijena je korelacija izmedju sposobnosti moralnog
sudjenja i inteligencije od 0.31 . Kolberg je predlozio da se unutrasnja
osnova na kojoj je zasnovana otpornost jedne osobe prema
iskusenjima kojima se krse moralne norme, kao i otpornost licnosti na
zahteve sredine sa kojima se ne slaze oznaci terminom
moralni
karakter . U knjizi Opsta psihologija Nikola Rot za pojam
karakter vezuju se mnoga gledista i definicije. Dosta cesto se izrazom
karakter oznacava moralna strana licnosti. Kaze se da o karakteru
govorimo kada se licnost ocenjuje s obzirom na to u kojoj se meri
ponasa u skladu sa drustvenim moralnim principima. Vrlo cesto se
izrazom karakter oznacavaju voljne ili konativne osobine coveka, pa
se kao o osobinama karaktera govori o upornosti, odlucnosti,
doslednosti u ponasanju, inicijativnosti i slicnim osobinama. Pod
karakterom i karakternim osobinama treba podrazumevati zaista
voljne osobine, ali pre svega ako se one pojavljuju u ponasanju u vezi
sa moralnim principima koji vaze za odredjeno drustvo. Pod

karakterom,dakle, treba podrazumevati sistem crta licnosti koje

pokazuju kako pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim
principima i moralnim shvatanjima drustva u kome zivi. Karakterne
osobine su prema tome one karakteristicne crte pojedinca kojima se
izrazavaju istovremeno i njegove voljne osobine i njegov odnos
prema drustvenim etickim principima. Pod karakternim osobinama
treba zaista podrazumevati voljne osobine, kao sto su doslednost,
upornost, energicnost. Neko je dosledan i energican izvrsavajuci
odredjene postupke koji se u odredjenom drustvu ocenjuju kao
opravdani ili neopravdani, pozeljni ili nepozeljni, moralni ili
nemoralni, dobri ili losi. Zato je tesko odvojiti voljne osobine od
moralnih ocena. Hrabrost, kukavicluk, savesnost, postenje, nepostenje
i mnoga druga svojstva licnosti koja ukljucuju moralno vrednovanje
predstavljaju osobine koje redovno ocenjujemo i koje su vazan
sastavni deo licnosti. Ovu vrstu osobina mi prvenstveno nazivamo
karakternim osobinama. Karakterne osobine, mozemo reci, jesu one
crte pojedinca kojima se izrazavaju istovremeno i njegove voljne
osobine i njegovo ostvarivanje moralnih principa. Pod karakterom
treba da podrazumevamo sistem osobina kojima se oznacava nacin
aktivnosti u ostvarivanju drustveno vaznih ciljeva. Dobar karakter bi
imao covek koji se odlikuje moralnim osobinama ali koji ne mora
istovremeno da se odlikuje i odlucnoscu u ponasanju. Los karakter bi
imao covek koji se ne drzi moralnih principa, iako pokazuje odlucnost
u svojim postupcima. Cvrst karakter bi imao onaj koji pored moralnih
principa pokazuje i energicnost i upornost u svom ponasanju dok bi
slab karakter imao onaj koji moze da poseduje i neke pozitivne
moralne osobine ali nema odlucnosti da ih primenjuje. U knjizi
Psihologija licnosti Nikola Rot navodi da se pojmovi karakter i
karakterne osobine ponekad i izjednacavaju. Pokusava se donekle da
se napravi razlika izmedju pojmova licnosti i karaktera, ali ta razlika
ostaje veoma neodredjena. Smatra se da je licnost siri pojam, da
obuhvata sve osobine pojedinca; karakter je uzi pojam i obuhvata za
pojedinu licnost bitne osobine, one koje su najkarakteristicnije za
pojedinca. U knjizi se spominje jedan istrazivac E.Webb koji je
ukazao na to da postoji W faktor. Taj faktor se, po njemu, ogleda u
vecoj ili manjoj upornosti u zadovoljavanju motiva. Takodje je i
poznati engleski psiholog Spirman prihvatio da pored faktora opste

sposobnosti, postoji i opsti voljni faktor, koji se manifestuje u

karakternim osobinama. Veoma cesto se pod karakternim osobinama
podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristicno
ponasanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna
shvatanja odredjenog drustva, pa se o postenju, sebicnosti,
nesebicnosti, skromnosti i slicnim govori kao o karakternim
osobinama. Karakternim osobinama se, dakle, oznacavaju osobine
kojima se izrazava pridrzavanje ili nepridrzavanje odredjenih normi
koje vladaju u odredjenom drustvu. Treba napomenuti da je veoma
tesko odvojiti jedan od drugog voljni i eticki moment. Ne postoji
aktivnost sama za sebe. Za ocenjivanje pojedinacne licnosti narocito
je vazno utvrditi bas one osobine kojima se izrazava nacin postupanja
u vezi s moralnim principima. Dakle, pod karakternim osobinama u
ovoj knjizi podrazumevaju se pre svega one osobine koje se
manifestuju bas u vezi sa etickim principima koji vaze za odredjeno
drustvo, osobine kojima se ocenjuje ponasanje pojedinca kao pravilno
ili nepravilno, korisno ili stetno, moralno ili nemoralno. Hrabrost,
kukavicluk, savesnost, postenje predstavljaju svojstva koja se mogu
nazvati karakternim svojstvima. Da se osobine koje se nazivaju
karakternima odnose i na moralne ciljeve i na voljne osobine,
pokazuje i faktorska analiza motiva koju navodi Gliford. On razlikuje
nekoliko grupa faktora, izmedju ostalog, i faktore koje on naziva
potrebama u vezi sa samoodlucivanjem. Po njemu postojale bi cetri
potrebe ove vrste:
1. potreba za slobodom, koja se manifestuje u zelji za slobodom
bez ogranicavanja, u teznji da covek bude slobodan stvaralac ;
2. potreba za oslanjanjem na samoga sebe, tendencija da se covek

pouzda u samoga sebe

3. teznja za konformisanjem kulturi i vladajucim obicajima. Ova se

teznja manifestuje u prihvatanju konvencionalnih etickih

principa i teznji da se svi pridrzavaju ovih principa. Tamo gde je
ova potreba razvijena nema teznje za samostalnim postupanjem;
4. postenje, koje se najopstije moze oznaciti kao izbegavanje da se

laze i vara. Ispitivanja pokazuju da ispitanici koji nisu varali pri

izvrsavanju jednih zadataka, po pravilu, nisu varali ni pri

izvrsavanju drugih zadataka.