Zavarivanje gusa - sivog liva

Uvod

U Srbiji, veoma su ĉesti sluĉajevi polomljenih delova od sivog liva koje treba zavariti i vratiti u funkciju.
Znanje za tu vrstu posla je ranije itekako postojalo, mnogi zavarivaĉi i firme su potpuno uspešno vršili
reparacije sivog liva, ukljuĉujući i zavarivanje na toplo.
Danas već sa odlivom starih majstora, reparacija delova od sivog liva opet postaje aktuelna u smislu
zahteva za znanjem i procedurama od strane mlaĊih.

Inaĉe reĉ „gus“ u smislu sivog liva tj livenog gvoţĊa potiĉe od nemaĉke reĉi „gusseisen“ što znaĉi liveno
gvoţĊe a sama reĉ „guss“ oznaĉava svaki odlivak, bilo od sivog liva, bilo od aluminijuma ili neĉeg drugog,
meĊutim kod nas u ţargonu se odnosi na sivi liv.
Uprošćeno o metalurgiji

Grupa legura gvoĊţa sa sadrţajem ugljenika preko 2.1% (i još nekim drugim elementima) se naziva livenim
gvoţĊima (poznato je da se nekih 1.7 % ugljenika rastvara u Fe matrici, a preko toga se izluĉuje u nekoj
drugoj formi, npr kod sivog liva, posle sporog hlaĊenja, u obliku grafita a brzim hlaĊenjem u obliku
cementita tj karbida).

Livena gvoţĊa imaju niţu taĉku topljenja od ĉelika (oko 1200C u odnosu na ĉelik gde je oko 1500C), dobru
teĉljivost tj livkost u teĉnom stanju, a tokom oĉvršćavanja i hlaĊenja umereno skupljanje. Ova svojstva
omogućavaju odlivke sloţenih geometrija i oblika. Jednostavan je za proizvodnju, zbog manje temperature
topljenja dovoljne su gasne peći. Postoji maltene bezbroj formula, a najĉešće se dobija iz otpada. Lako se
obraĊuje, mogući su veći reţimi rezanja u odnosu na ĉelik.

MeĊutim delovi od ovih legura su osetljvi na koncentraciju napona, a ţilavost im je vrlo mala što ograniĉava
njihovu primenu. Elongacija/izduţenje tokom kidanja je praktiĉno nula. Ima mali koeficijent širenja na
povišenim temperaturama.
Mehaniĉka svojstva zavise od mikrostrukture kao i izluĉenog grafita kao oblika ugljenika. U stvari, sadrţaj,
oblik i veliĉina grafitnih ĉestica odreĊuju ĉvrstoću i ţilavost livenih gvoţĊa.
Kako se izluĉuje grafit u livenom gvoţĊu, tako se mogu dobiti razne vrste livenih gvoţĊa a nas zanima
najviše sivi liv.

U zavisnosti od brzine hlaĊenja, ugljenik se izluĉuje/vezuje na razne naĉine, i dobijaju se razne vrste livenih
gvoţĊa.
Brzim hlaĊenjem, dobijaju se strukture u kojima ugljenik nije uspeo da se odvoji od drugih elemenata pa se
dobijaju razne vrste krtih livova...
U sluĉaju sporih hlaĊenja ima vremena da se izluĉi ugljenik u slobodnoj formi, u obliku grafita. U ovu grupu
grafitiziranih livenih gvoţĊa spadaju sivi liv, nodularni liv, temper liv, vermikularni liv...

Sivi liv nastaje sporijim hlaĊenjem. Od temperature oĉvršćavanja tj od 1200C do nekih 725C, struktura je
austenitna, a onda u zavisnosti od sadrţaja ugljenika dolazi do rekristalizacije tj promene strukture, pa se
dobija struktura ferit+grafit ili perlit (ferit + cementit) + grafit, odnosno ferit+perlit+grafit.

Grafit se izluĉuje u obliku listića tj u obliku lamela kod sivog liva (a u obliku kuglica kod nodularnog liva
(dobija se uglavnom dodavanjem magnezijuma) tj u obliku crvića kod vermikularnog liva (dobija se
dodavanjem cerijuma, magnezijuma, titanijuma...)...).
Izluĉeni grafit u obliku listića tj velikih lamela kod sivog liva slabi metalnu osnovu, bukvalno je strano telo
koje se smestilo u šupljinu. Zbog toga je ĉvrstoća metalne osnove oslabljena za recimo 50% i time je
izuzetno osetljiv tj sklon lomovima jer su mu ĉvrstoća na zatezanje, na savijanje, ţilavost, kovnost gotovo
ravne nuli. Sa druge strane, upravo zbog grafita, dobro podnosi pritisak i vibracije pa je ĉest izbor recimo za
kućišta mašina i blokove motora.

Kod livenih gvoĊţa gde je grafit izluĉen u obliku kuglica ili crvića, a koji su po dimenzijama manji od lamela
a pogotovu imaju manji odnos površine ka zapremini vrednosti ĉvrstoće su veće tj ukupna mehaniĉka
svojstva kao i svojstvo zavarljivosti su bolja od onih kod sivog liva.

Poznavanjem procedure zavarivanja sivog liva, lako je zavarivati ove druge bolje zavarljive forme
grafitiziranih livenih gvoţĊa.

Mikrostruktura sivog liva, ove tamne pruge su lamele grafita Lamela grafita koja izuzetno napreţe
metalnu osnovi i slabi je, i koja zato postaje osetljiva na koncentraciju napona i koja gubi osobine
plastiĉnosti.

Mikrostruktura nodularnog liva, ugljenik je izluĉen u obliku kuglica grafita Kuglice grafita su manje, imaju
manji odnos površine prema zapremini, manje napreţu metalnu osnovu, pa su mehaniĉka svojstva veće
nego ona kod sivog liva a zavarljivost je bolja u odnosu na sivi liv.
Zavarljivost sivog liva
Potreba za zavarivanjem se moţe grupisati:
- u proizvodnji novih delova, ali ĉešće nodularnog liva nego sivog liva (procena oko 10% svih zavarivanja
sivog liva),
- popravak grešaka u livnicama (procena oko 50% svih zavarivanja sivog liva),
- reparaturno zavarivanje polomljenog, prsnutog, pohabanog sivog liva (procena oko 40% svih zavarivanja
sivog liva). Najĉešće nauljenog, zagorelog, promenjene strukture posle godina ili decenija eksploatacije.
Delova ili nema ili se dugo ĉeka na njih, pa se onda ţeli zavarivanjem vraćanje u radno stanje.

Zavarljivost sivog liva je uslovljena njegovom strukturom i hemijskim sastavom, pa se moţe reći da je lakše
ili teţe zavarljiv, uvek teţe od ĉelika, a ponekad se mora odustati jer ga je nemoguće zavariti. U svakom
sluĉaju ga treba svrstati u uslovno zavarljive materijale zbog niske plastiĉnosti i sklonosti formiranju krtih
struktura zbog brzog hlaĊenja usled zavarivanja.

Nekoliko faktora uslovljava zavarljivost sivog liva:

- procenat ugljenika i oblik i veliĉina lamela kao i vrsta i veliĉina zrna metalne osnove,
- Izuzetno niska ţilavost i otpornost na istezanje i savijanje,
- ĉesto veliki sadrţaj fosfora i sumpora,
- impregnacija uljem i drugim materijama,
- promenjena struktura usled izlaganju plamenu...

Veliki procenat ugljenika izaziva promenu strukture pri zavarivanju. Zavarivanje se moţe smatrati
procesom izuzetno brzog hlaĊenja rastopljenog metala, pa se tipiĉno mogu oĉekivati sledeće strukture (a
mogu se pravilnim procedurama zavarivanja izbeći ili smanjiti):
Zona neposredno ispod metala zavara trpi najveći termo šok, tj zagrevanje i naglo hlaĊenje pa se dešava
metalurški proces da ugljenik ne stigne da se izluĉi u grafit već se izluĉi u obliku karbida gvoţĊa, što je
izuzetno tvrda i krta struktura (poznata kao belo liveno gvoţĊe, tj odbel), koja ĉesto puca bilo tokom
zavarivanja bilo odmah posle u radu. A takoĊe stopa skupljanja je relativno velika u odnosu na osnovni
materijal što takoĊe doprinosi pojavi unutrašnjih napona i vodi do pojave prslina.
Zona ispod odbela je uglavnom neka forma martenzitne strukture (ugljenik je zarobljen u matrici gvoţĊa),
takoĊe krta, tvrda struktura, osetljiva na koncentraciju napona...
Veliĉina ovih zona, nivo krtosti i sklonost ka prslinama i zaostalim naponima zavisi osim od vrste materijala,
tako od primenjene procedure zavarivanja, što će reći, pravilnom procedurom se opasnost od ovih
struktura moţe smanjiti i izbeći.
Treba dodati da ponekad deo ugljenika moţe oksidirati i postati CO2 gas koji poĉinje da „kuva“ metal
zavara, i koji nekad prouzrokuje poroznost u metalu šava.

Zavarivanjem tj lokalnim unosom toplote se stvara zagrevanje pa hlaĊenje i time se stvaraju termiĉki
naponi u Zoni Uticaja Toplote (ZUT) uslovljeni širenjem pri zagrevanju a i skupljanjem pri hlaĊenju. Već je
reĉeno da je zbog izluĉenog grafita ţilavost sivog liva vrlo mala pa se teško nosi sa ovim naponima.
Ponekad ovi naponi postanu toliko veliki da izazivaju pucanje dela.
Zato je rešenje ovog problema u zavarivanju kompletno predgrejanog dela (toplo zavarivanje) ili vrlo malo
zagrevanje (kontrolisano hladno zavarivanje).

Veliki sadržaj fosfora izaziva stvaranje tvrdih metalnih jedinjenja sa gvoţĊem i ugljenikom stvarajući tvrde i
krte strukture tipa belog liva. U sluĉaju ulaska u metal šava, mogu izazvati pojavu toplih prslina. Jedan od
primera za ovakvu strukturu su ploĉe šporeta smederevaca.

Ĉesto su delovi motora i kućišta „popili“ ulje i/ili upili razne nečistoće. Pri livenju su moţda zaostali pesak
od kalupa, ili zaostali defekti koji spreĉavaju vezivanje metala zavara sa osnovnim materijalom a primetno i
samo razlivanje metala šava. Pri zavarivanju delova impregniranih uljem i neĉistoćama treba preduzeti
mere da se izvuĉe deo njih na površinu ili da se sagore grejanjem (uz recimo prethodnim premazivanjem
parafinom) ili najĉešće korišćeno, tehnikom zavarivanja, tako da se prihvati kao sasvim normalno poroznost
u prvom sloju, pa onda obrusiti recimo 70-80 tog prvog sloja, pa ponoviti proceduru nekoliko puta, dok prvi
sloj ne postane besporozan.
Treba istaći da nijedan standard koji klasifikuje elektrode za sivi liv ne uzima u obzir prisustvo topitelja i
agenasa u oblozi elektroda namenjenih za borbu protiv ovih kontaminacija. Zato je i nemoguće priĉati o
„ekvivalentnosti“ svih elektroda u okviru jedne klase nekog standarda. Prosto postoje odliĉne elektrode, sa
razvijenom oblogom za reparaturno zavarivanje prljavih livenih gvoţĊa i postoje one koje samo
zadovoljavaju uslove standarde koji se odnose na metal ali ne i na sastav obloge. Sastav obloge kod
dobrih elektroda je tajna proizvoĊaĉa i pri izboru uvek treba koristiti one najbolje a nikada najjeftinije.

U sluĉaju da je deo bio izloţen plamenu, vreloj pari itd tj velikim temperaturama, struktura mu je sigurno
promenjena a mehanizam te promene se karikirano moţe opisati:
Prvo, dolazi do oksidacije grafita i metalne osnove, slabljenja materijala i ĉak pucanje.
Drugo, ugljenik iz perlitne osnove, usled temperature migrira ka grafitu, taloţi se i pravi velika, ogromna
grafitna zrna koja dodatno slabe osnovu, a sa odlaskom ugljenika iz perlita (mehaniĉka smeša ferita tj
gvoĊţa i cementita tj karbida gvoţĊa), ostaju feritna zrna koja se pod dejstvom toplote takoĊe ukrupnjavaju,
pa dolazi do totalne promene strukture, od perlitno grafitne u feritno grafitnu sa ogromnim lamelama grafita
i ogromnim feritnim zrnima i još sva podloţna oksidaciji. Mehaniĉka svojstva ovog materijala su izuzetno
loša a zbog ogromnih lamela grafita, gotovo je nemoguće vezivanje metala zavara za osnovni materijal. U
nekim sluĉajevima, zavarivanje je nemoguće. Posebnu paţnju treba posvetiti zavarivanju ovakvih delova,
kako pri izboru dodatnog materijala, tako i kompletne procedure zavarivanja, uz napomenu da tako saniran
deo takoĊe oĉekuje vraćanje u surove uslove rada, tj pod dejstvo velike temperature.

Zavarivanje sivog liva obloženim elektrodama

Zavarivanje sivog liva se danas uglavnom vrši obloţenim elektrodama a gotovo uvek u sluĉajevima
reparaturnog zavarivanja. Prosto obloge elektroda (dobrih, ne svih) sadrţe elemente koji dovode npr:
- do manjeg unosa toplota, tako što se prenos metala vrši finim sprejom, i/ili se moţe raditi brţe...
- izvlaĉenje dela prljavštine, ulja iz materijala itd u šljaku,
- legiranje metala zavara za borbu protiv toplih prslina i napona skupljanja pri hlaĊenju...

Ugljenik je ĉudan element, a u sivom livu ga ima na pretek. Vezuje se za skoro sve elemente. Zato su za
zavarivanje sivog liva razvijene elektrode koje sa jedne strane prave manje mešanje sa osnovnim
materijalom, sa druge ne vezuju ugljenik već ga eventualno samo taloţe u sebi...

U sluĉaju zavarivanja sivog liva ĉeliĉnim elektrodama metal šava koji se sastoji od mešavine metala
elektrode i metala sivog liva, prima mnogo ugljenika, a zbog brzog hlaĊenja struktura postaje zakaljena tj to
je neka krta martenzitna koja ili puca, ili ima u sebi toliko zaostalih napona da puca u eksploataciji, ili je
toliko tvrda da je mašinski neobradiva.

Zato se najĉešće za uspešno zavarivanje sivog liva koriste elektrode na bazi nikla ili bakra jer oni ne vezuju
ugljenik (Dešava se da se „pokupljeni“ ugljenik prosto nataloţi, npr baš u formi grafita u osnovi nikla (nikl ne
pravi karbide) a u bakru se uopšte ne rastvara. O ovome će još biti reĉi...).

Postojanjem ovih elektroda i primenom posebnih tehnika zavarivanja koje se baziraju na poznavanju
mehanizama pojave tj izbegavanja tj umanjenja štetnih struktura, moguća su potpuno uspešna zavarivanja
sivog liva.

Ukratko:
- metal elektrode daje zavar koji ne rastvara ili delimiĉno rastvara ugljenik iz osnovnog materijala,
- unos toplote je manji jer su obloge elektroda uglavnom baziĉno-grafitne, tj grafit koji odliĉno provodi struju
omogućava zavarivanje niskim amperaţama,
- elektrode su ranije uglavnom bile namenjene za rad na minus polu a kao što je opšte poznato, tada je
uvarivanje, tj mešanje sa osnovnim materijalom manje (za razliku od TIG-a gde je uvarivanje najvece na
minus polu) što je praćeno malim unosom toplote.
- u zadnje vreme, mnogi proizvoĊaĉi su osvojili proizvodnju elektroda koje rade na plus polu. Unos toplote
je tada veći ali naplavljivost ovih elektroda omogućava brţe voĊenje, a time i manji unos toplote.
- obloga elektrode igra kljuĉnu ulogu u uspešnom zavarivanju sivog liva!

O elekrodama će kasnije biti još pisano.

Zavarivanje sivog liva TIG-om

Bez obzira na pokušaje, nekad i uspešne TIG majstora, TIG je uglavnom postupak koji se ne primenjuje
kada je reparatura u pitanju. Prvo, argon za razliku od obloge elektrode ne vrši nikakvo ĉišćenje
kontaminiranog liva. Unos toplote je veliki zbog sporog voĊenja. Nema dezoksidatora, pa postoji problem
pri višeslojnom zavarivanju. Teško je naći odgovarajuće ţice, a i kada se naĊu nisu ništa jeftinije od
elektroda. Potrošnja argona dodatno poskupljuje proces. TIG-om mogu raditi samo vešti (skupi) majstori a
REL-om moţe raditi skoro svaki bravar ili priuĉeni varioc.
Kada je u pitanju popravka gasnih pora, sitnih defekata u proizvodnji, TIG pronalazi svoje mesto.
Najĉešće su u upotrebi dve ţice:
- ER Ni-1 (nisko ugljeniĉni nikl, sa recimo 3-4% Ti). Problem sa ovom ţicom moţe biti u malom sadrţaju
ugljenika, kasnije će biti pisano zašto ga treba biti više u dodatnom materijalu, a prisustvo Ti, vrlo snaţnog
karbidotvorca znaĉi stvaranje nešto karbida tj krtih struktura, što moţe dovesti do slabljenja materijala ili
pslina. U praksi, na ĉistom livu, pre svega nodularnom, nije bilo problema.
- Ţica na bazi NiFe. Ovaj Fe vezuje C prilikom hlaĊenja i pretvara se u neku od zakaljivih tvrdih i krtih
struktura. Ako se pretera sa unosom toplote moţe doći do prslina ili stvaranja vrlo tvrdih zona koje su teško
mašinski obradive.
- Ţice na bazi Fe, tipa ER 70S-6 i sliĉne. Metal vara ovih ţica upija ugljenik iz sivog liva i postaje zakaljiv,
što će reći tvrd, krt i sklon prslinama, pa nije pokazao kao dobar izbor.
- Ţice tipa ER 307 tj legura zvana 18/8/6. Ponekad moţe biti uspešna, naroĉito pri manjem mešanju sa
osnovnim materijalom i kod nodularnog liva.
- Moguće je ponekad koristiti ţice na bazi Cu kao dodatni materijal, mada se ovo pre moţe nazvati
lemljenjem. Materijal mora biti ĉist.

MIG/MAG zavarivanje sivog liva

Uglavnom se primenjuje za zavarivanja po odobrenim kvalifikacijama zavarivanja i to u proizvodnji tj na
„ĉistom“ materijalu, a pre svega na nodularnom livu ili na zavarivanju livenog gvoţĊa za drugi materijal (npr
ĉelik) ili i za navarivanja. Moguća je primena i punjenih ţica. I ţice punog preseka i punjene ţice su
uglavnom na bazi feronikla.

Zavarivanje sivog liva prema unosu toplote

Razlikujemo:
- Zavarivanje na toplo,
- Zavarivanje na polutoplo,
- Hladno zavarivanje...

Toplo zavarivanje sivog liva, istorodnim dodatnim materijalom

Najĉešće se koristilo u livnicama, kao i za reparaturu pojedinih skupih delova (npr glava motora lokomotiva,
graĊevinskih mašina, ...). Kod onih koji su ovladali ovim postupkom, rezultat je bio potpuno uspešna
sanacija. Bila je to uobiĉajena tehnika dok se nije razvilo tzv hladno zavarivanje.

Prvo bi se radilo ĉišćenje dela (ruĉno, brušenjem, ţljebljenje elektrodom, zagrevanjem, hemijski...) i
eventualno ukopavanje ţljebova. Ţljebovi su bili široki, sa zaobljenim dnom. Ako je bilo zazora u prostoru
koje je trebalo popuniti koristile su se grafitne podloške.

Sledilo je predgrevanje na temperaturu oko 600C. Mogli su se naći razni podaci o ovoj temperaturi (od
strane uspešnih firmi):
- 550C +/- 100C,
- 580-600C,
- 400-650C,
- 595-650C
- ...
Ne preporuĉuje se predgrevanje preko 650C jer preko toga sivi liv naglo gubi ĉvrstoću i postojala bi
opasnost da se ceo ili delimiĉno uruši pod sopstvenom teţinom.

Uspeh cele operacije je zavisio od peći za jednoliko predgrevanje i hlaĊenje. Kao gorivo se koristilo:
prirodan gas, drveni ugalj, struja... Dodatni materijal je bio na bazi nodularnog liva sa velikim procentom
silicijima (radi pospešivanja procesa grafitizacije).
Zagrevanje je bilo sporo, da bi se izbegli naponi zbog nejednakih debljina zidova i to što je predmet bio
sloţenije geometrije to se sporije grejalo. Usluĉaju grejanja brenerima, bolje je bilo grejanje propan-
butanom zbog sporijeg dizanja temperature.

Pominjale su se preporuke za brzinu grejanja:

- 100 C/1 h,
- 120 – 150 C/1h,
- za skupe delove sloţene geometrije do 40C/1h,
- za delove sa extremnim prelazima debelih na tanke zidove ĉak 10-15 C/1h što je stvarno trajalo dok se ne
dostigne pomenutih 600C.

Deo se onda vadio iz peći i odmah pokrivao izolacijom osim samog mesta zavarivanja ali i dogrevao.
Izolacija je spreĉavala odvoĊenje toplote ali i isijavanje toplote. U svakom sluĉaju nije lako bilo
zavarivaĉima na ovim poslovima.

Zastrašujući izgled jednog dela predgrejanog na 600C, spremnog za zavarivanje. Ovo se mora pokriti,
ostaviti samo mesto zavarivanja pristupaĉno a zavarivaĉ je morao nositi azbestno ili sliĉno odelo... inaĉe...
bi ostali samo dugmići.
Radna temperatura je morala da bude veća od 450C i pazilo se da oscilacije temperature tokom rada ne
budu veće od +/-50C, pa se eventualno deo dogrevao najĉešće brenerima.

Postupak je najĉešće bio oksi-acetilenski gasno plameni, a ţica koja se dodavala, već reĉeno, na bazi
nodularnog liva sa velikim procentom silicijima (radi pospešivanja procesa grafitizacije. Kao što svi znate
ferit ima površinski centriranu kubnu rešetku (zamislite jednu praznu kutiju u koju nešto moţe da se
smesti), što znaĉi da ima mesta za neke atome da se smeste unutar nje. Silicijum je brţi od ugljenika, on
se smešta unutar feritne rešetke a ugljenik onda nema gde da se smesti u matrici gvoţĊa pa se onda
izluĉuje kao grafit...). Ţice su bile obloţene topiteljom ili neobloţene uz dodatak topitelja. Topitelj bi se ili
naneo na zonu zavarivanja ili bi se brenerom zagrejala ţica, umoĉila u topitelj i tako se nanosila na mesto
zavarivanja. Topitelj (najĉešće sa natrijum karbonatom) je imao zadatak da rastvara teško topive okside
silicijuma koji je onda onemogućavao ugljeniku vezivanje sa atomima gvoţĊa kao i prevoĊenje neĉistoća u
trosku. Osim toga je imao za zadatak da povećava kvašenje osnovnog materijala tj razlivanje dodatnog po
osnovnom, povećavao teĉljivost metalnog kupatila i štitio od oksidacije. Ovakav topitelj je pravila i jedna
firma u Srbiji.

Inaĉe postojale su i elektrode sa jezgrom od nodularnog liva, sa oblogom od ovakvog topitelja ali je
uglavnom svima bilo lakše da rade gasnim plamenom. Homogenost šava i mehaniĉka svojstva su bila
ĉesto „nekonzistentna“, a operativna zavarljivost je bila loša pa je prednost najĉešće davana gasno
plamenom postupku.

Površina ţljeba bi se plamenom dovela do malog topljenja tj do „znojenja“, vrh šipke bi se istopio,
uglavnom sa neutralnim plamenom i rastopljenja kap bi se nanela na mesto zavarivanja. Metalno kupatilo
se mešalo kruţnim pokretima plamena da bi se izvršila degasifikacija i bolje uvarivanje u osnovni materijal.
VoĊenje je bilo udesno, sa njihanjem brenera od jedne do druge ivice ţljeba (po putanji „obrnuto C“).
Brener bi se vodio pod 75-80 stepeni u odnosu na površinu koja tek treba da se preĊe, tj usmeren ka
stvorenom kupatilu, a šipka se drţala pod 60-75 stepeni u odnosu na brener, a vrh brenera na nekih 10-tak
mm od rastopa...
Zbog velike temperature predgrevanja, i još unošenja toplote pri zavarivanju, metalno kupatilo bi bilo vrlo
veliko i teĉno. Zato su se ĉesto stavljale podloške na mestima velikih zazora i ţljebova.
Jedna od preporuka je bila da se izabere plamenik sa protokom od 80-90 l/h acetilena po 1 mm debljine
materijala.

Grafitne podloške.
Kada bi se poĉelo sa zavarivanjem, ne bi se dozvolilo da se deo šava ohladi već bi se jedna sekcija cela
zavarila.

Posle zavarivanja bi sledilo hlaĊenje, i to vrlo sporo. Deo bi se vratio u peć i tamo bi se programirala brzina
hlaĊenja. Brzine hlaĊenja bi bile u sluĉaju delova sa kritiĉnim segmentima isto onako sporo kao što se i
zagrevalo (10-15C/h) a inaĉe se kod delova osetljivih na napone primenjivalo hlaĊenje max 40C/1h a za
ostale 50-100C/h. Tako bi išlo do 300C a onda bi se peć iskljuĉila, pa bi se deo (u peći) hladio zajedno sa
peći.

Nije tu ponekad bio kraj još!!!

Iskusni metalurzi su posle hlaĊenja na sobnu temperaturu (odmah ili kasnije) primenjivali termiĉku obradu
ţarenjem, negde na oko 550 C, za svaki sluĉaj, da se eliminišu zaostali naponi.

Ovakav pristup je davao zavare bez pora, bez prslina, bez ijedne zakaljene zone. Pošto je struktura vara
bila od nodularnog liva, mehaniĉka svojstva su bila bila bolja od osnovnog materijala.

Prednosti ovog postupka su bile jasne, a mane su bile skupa demontaţa, skupa oprema i peći za grejanje i
dogrevanje, komplikovana manipulacija, isijavanje toplote pri zavarivanju, ponekad promena dimenzija pa
ponovna mašinska obrada, danonoćno angaţovanje inţenjera i zavarivaĉa... Svima je jasno da se radilo o
poslu koji je trajao nekoliko dana, i bio izuzetno skup. Zato je polako nestao.

Danas u Srbiji ovo gotovo niko više ne radi i nikome i ne pada na pamet. Koliko znam, zadnji koji se upustio
u ovu avanturu, Sloba P. iz Velikog Orašja je pre 3-4 godine bio napravio peć i poĉeo sa reparaturom
traktorskih glava, bio osvojio potpuno uspešno tehnologiju, ali je odustao zbog visoke cene i velikog
angaţovanja oko takvog zavarivanja.

A evo i razotkrivenog jednog mita na temu gasnog zavarivanja prsnutih glava karikama:
U opisu mog posla spada i konstantan obilazak firmi koje se bave zavarivanjem, pri čemu dolazim u
kontakt sa svim mogućim ljudima koji imaju veze sa zavarivanjem. Nekada su ti susreti i čudni, mogu se
čuti svakojake priče iz sfere baronisanja... Između ostalog se mogu čuti priče kako je neko negde nešto
uradio-zavario i napravio čudo neviđeno, a što nema na prvi pogled logike i objašnjenja. Najčešće su te
priče prosto besmislene, ali ulazak u sukob sa "glavnim junakom" bi značio štetu za posao, pa je bolje
samo klimati glavom, treptati i bečiti se, mrmljati hvalospeve majstoru...
Ipak neke od tih priča imaju smisla iako zvuče neuobičajeno na prvi pogled...
2004 sam bio u jednoj firmi vezano za reparaturno zavarivanje "gusanih" traktorskih glava, i glavni majstor
Vidoje je tvrdio kako je nekada sve bolje bilo, kako su tada (1970-tih) pravili elektrode/žice kako treba, kako
sada nema tog kvaliteta elektroda/žica itd, ... i kako on ima sopstvenu tajnu kako se najbolje zavaruju
puknute gusane glave, i otkriće mi, jer mu se „dopadam“... a to je gasnim postupkom, pri čemu je dodatni
materijal, istrošene karike od istog motora, pa prvo brenerom zagreje glavu, zavari je gasnotopeći kariku, a
posle zavarivanja umota zavarenu glavu u neko platno, stavi u pesak i posle toga glava kao nova, sve koje
je uradio traju još uvek a odradile ko zna koliko vremena i kilometara i ako hoću može da me odvede kod
komšije jer mi se na licu videlo da mu ne verujem...
Kasnije sam na još par mesta čuo istu tajnu...
Ima li ova priča smisla?
OK, gore je iscprno opisano reparaturno zavarivanje sivog liva na toplo istorodnim dodatnim materijalom po
procedurama koje poštuju metalurgiju livenog gvožđa...
...Ukratko još jednom, žice za gasno zavarivanje su napravljene od legure čiji je sastav jednak livenom
gvožđu, tj recimo 3.5% ugljenika + još neki elementi, sa mnogo Si koji ubrzava izlučivanje C u obliku grafita
i dobijena struktura je tipa nodularnog liva, tj možda najpoželjnije forme livenog gvožđa jer je manje
osetljiva na prsline, lakše zavarljiva od sivog liva, jača je... itd. Osim žice, dodaje se i topitelj... A najbitniji
deo procedure je vrlo sporo hlađenje najčešće u samoj peći ili u pesku ili u pepelu, recimo brzinom od
50°C/h, što će reći da se sa nekih 500°C na 20°C hlađenje odvija za 24h... Inače topli postupak je
superioran u odnosu na hladni, pogotovo kada postoje termička opterećenja delova u radu, kao kod glava
motora (tada nema bimetalnih naprezanja, čvrstoća vara je ista ili jača od osnovnog materijala, nema zona
degradiranog materijala...).
E zato, ovaj mit sa karikama je moguć, a u ovome je "tajna". Karike su u stvari napravljene od nodularnog
liva, obično vrlo kvalitetnog, kontrolisanog hemijskog sastava... Drugim rečima, materijal karike je skoro
jednak pomenutim žicama koje se potpuno uspešno koriste uz topitelj za sanaciju puknutih glava. Jedino
nemaju povećan sadržaj Si koji se kod žica namenski dodaje radi bolje i što veće grafitizacije. Zavarivači
koji su koristili karike, nisu predgrevali i progrevali glave "baš po proceduri", nisu ni koristili topitelj... Ali ako
su glave bile očišćene dobro, ako su ipak brenerom zagrejali glavu "kolko tolko otprilike dovoljno", ovaj mit
je moguć, jer su karike vrlo slične namenski pravljenim žicama a "kolko tolko" su ispoštovali najbitniji deo
procedure a to je predgrevanje i sporo hlađenje...

Danas gotovo niko ne radi gasno zavarivanje ni običnog čelika, osim možda ovi što uvode grejanje po
zgradama, radnici toplana i vodovoda ... a kamoli da se bave gasnim zavarivanjem puknutih glava, pa još i
karikama "tajnom... koja se prenosila onima koji su se dopali majstoru ili među odabranim pripadnicima
bratstva zavarivača"...

Zavarivanje sivog liva na hladno, raznorodnim dodatnim materijalom

U sluĉaju zavarivanja sivog liva ĉeliĉnim elektrodama, metal šava će primiti veliku koliĉinu ugljenika,
dobijena struktura će biti zakaljiva na vazduhu, i dobiće se metal šava koji je vrlo sklon prslinama, bilo
tokom zavarivanja bilo u radu, a sa druge strane vrlo velike tvrdoće.

Da bi se to izbeglo, koriste se elektrode ĉija osnova nije Fe i ne stupa ili delimiĉno stupa reakciju sa
osnovnim materijalom.

Već je reĉeno da je nekada davno jedini naĉin sanacije sivog liva bilo toplo zavarivanje i zahtevalo
danonoćno angaţovanje peći, ljudi, znanja... Obiĉnom ĉoveku je tada reparaturno zavarivanje sivog liva
bilo strah i trepet. Ali pojavom elektroda na bazi nikla i feronikla sa specijalnim oblogama, i sa poštovanjem
prilagoĊenih tehnologija zavarivanja, moguće je da maltene svako, po gruboj proceni, uspešno odradi 90%
reparatura.

Najĉešće se koriste obloţene elektrodama na bazi nikla i feronikla a ponekad i na bazi bakra ili nikl+bakar.
Obloge su takve da daju mali unos toplote, bore se sa neĉistoćama, zaptivaju pore u sivom livu a daju blag
prelaz tj malo mešanje sa osnovnim materijalom i relativno mekanu ZUT.
Prednosti zavarivanja ovim elektrodama su, osim izostanka reakcije sa ugljenikom, još i mehaniĉke
osobine koje su iste ili veće od onih kod sivog liva, a sigurno mnogo veće plastiĉnosti.

Zavarivanje se vrši na hladno, bez predgrevanja, ili sa predgrevanjem do 200-300C.

O samom izboru elektroda, i o vrstama elektroda će kasnije biti nadugaĉko i naširoko pisano.

Priprema za zavarivanje
Kao i uvek, za poĉetak je potrebno očistiti deo, i identifikovati prsline i mesta loma, kao i
ustanovljavanje da li postoji neko parĉe koje nedostaje pa kasnije tu treba postaviti zakrpu. Prostiranje
prsline se moţe utvrditi recimo penetrantima. Ako postoji snop prslina (paukova mreţa) potrebno je
odstraniti celu zonu i kasnije privariti zakrpu najĉešće od ĉelika.

Ako je deo polomljen, pripremiti neku vrstu alata za fixiranje i poštujući proceduru zavarivanja dovesti ga u
sklop pripojima duţine 10-15 mm na svakih 75-150 mm.

Pre ţljebljenja se koriste mere za sprečavanje širenja prsline i to ili bušenjem otvora na krajevim svih
prslina ili navarivanjem „mostova“ ili i jedno i drugo.
(Otvor, znaĉi da se buši sve dok burgija ne probije zid).

Krajevi prsline se buše

burgijom 3-4 mm.
Nekad se moţe desiti, kod otvrdnutog liva, maltretiranog u eksploataciji, da unos toplote bušenjem razvije
nove prsline ili mikroprsline. Zato se nekad radije prave tj navaruju mostovi na krajevima prslina. Zakopa se
roto glodalom plitko, ili dletom, par milimetara u dubinu, ili direktno na oĉišćen materijal, i onda se navare
mostovi recimo 20-40 mm u duţinu tako da kraj prsline bude na pola te duţine. Smisao mostova je da se
iskoristi napon skupljanja metala vara, koji sada privlaĉi prsnute delove jedne ka drugim i tako poništava
napone koji su bili suprotni i doveli do prsline.

Navarivanje mostova
Navarivanje mostova
Neki ne ţele da mnogo misle, pa urade i zabušivanje paţljivim unosom toplote ali i navare mostove. Neki
dodatno, posle popunjavanja prsline odrade još jedan popreĉni most po sredini prsline.

Sama prslina se moţe izvaditi na nekoliko naĉina: roto glodalom, brusilicom, bušilicom – zabušivanjem
rupa tako da jedna rupa zajeda drugu pa sve tako duţ prsline, elektrodom za ţljebljenje... Kako god se radi,
pratiti porast temperature tokom ove operacije jer unos toplote moţe biti takav da dovede do novih prslina
što treba izbeći.
Elektroda za žljebljenje je dobra kod zauljenog liva jer sagoreva ulje i neĉistoće. TakoĊe se mora pratiti
porast temperature. Radi lakšeg praćena prsline, oznaĉiti je pre ţljebljenja elektrodom, npr kredom. Posle
ţljebljenja elektrodom potrebno je oksidiranu pokoricu odstraniti brusilicom ili roto glodalom ili turpijom i fino
doterati ivice ţljeba. Pravac ţljebljenja je ka otvorenom kraju prsline. Koristiti je pre svega kod debelozidnih
delova.

Neki majstori koriste i turpiju posle ţljebljenja brusilicom. Neki koriste i ĉekić i dleto za odvajanje defektnog
materijala.

Ţljebovi ne smeju imati oštre ivice i prelaze, već ih uvek jako zaobliti zbog osetljivosti sivog liva na
koncentraciju napona.

Ţljebljenje elektrodom Neposredno posle ţljebljenja elektrodom Obrusiti pokoricu nastalu ţljebljenjem
elektrodom poštujući zaobljene prelaze

Žljeb za sanaciju prsline ne mora biti duţ dubine celog preseka. Preporuka je sledeća:

Ako je deo debljine do 15 mm, uraditi ţljeb prema donjoj slici tj da dubina bude 2/3 debljine. Ako je debljina
zida veća, uraditi prema prvoj slici, tj dubina ţljeba da bude oko 1/2 debljine zida.
Ova preporuka je svoju korektnost dokazala nebrojeno puta u praksi. Naroĉito se ovaj pristup preporuĉuje
kod hladnog zavarivanja jer zatvaranje korena povećava sklonost ka pojavi prslina tokom zavarivanja.
Uoĉiti i širok ţljeb i veliki radijus u njegovom dnu i pri izlasku ţljeba na površinu dela.

Razlog za ovu preporuku je sledeći:

Zatezna ĉvrstoća i ostala mehaniĉka svojstva su veća kod metala šava a pogotovu ţilavost i elongacija.
Zato će popreĉni presek iako je tanji biti jaĉi od punog preseka da je od sivog liva. A sa druge strane,
tokom zavarivanja se ostavlja mogućnost malog disanja usled širenja i skupljanja pri zavarivanju. TakoĊe
ovako se moţe lepo centrirati dva polomljena dela.

Posle ţljebljenja treba razmisliti o predgrevanju. Postoji dva pristupa. Jedan je ne predgrevati uopšte, a
drugi je bas predgrevanje na neku od preporućenih temperatura (200C-350C).
Argumenti za izbor su sledeći:

Zavarivanje na hladno, bez predgrevanja:

Razlog zašto se dešavaju strukturni i termiĉki naponi koji dovode na kraju do pucanja jeste upravo
temperaturni ciklus. Unosom temperature, zbog brzog hlaĊenja, u ZUT-u se izdvajaju krte faze osetljive na
pojavu prslina. Dalje odlivci su najĉešće sa komplikovanim geometrijama, sa i debelim i sa tankim
zidovima, i bilo kakvo grejanje, a pogotovo improvizovano bi dovelo do brţeg dostizanja temperature
predgrevanja u tankim zidovima ali i tokom hlaĊenja ti tanki zidovi bi se mnogo brţe hladili i potpuno bi
promenili strukturu.
Zato je razvijeno zavarivanje sa izuzetno niskim unosom toplote (uz naravno ostale mere). Koristi se
elektroda manjeg preĉnika, polaţe se gusenica od recimo 10-15-20 mm, u svakom sluĉaju kratka, njihanje
je ograniĉeno na 2-2.5 preĉnika elektrode tj samo toliko da se obezbedi lepo uvarivanje elektrode u ivice
šava. A onda se ĉeka da se mesto na kome je poloţen var ohladi dok se ne ohladi na nekih 50-60C a
merni instrument je goli dlan. Stavi se dlan na mesto zavarivanja, pa ako moţe ruka da se drţi, dovoljno je
ohlaĊeno. Temperatura u široj zoni vara ne bi trebalo da preĊe 100C (u jednoj ozbiljnoj knjizi se pominje
max 95C).
Hladno zavarivanje se pre svega odnosi na zavarivanje elektodama na bazi nikla. Ne preporuĉuje se ako
se koriste ĉeliĉne elektrode, jer se elektrode na bazi nikla plastiĉno deformišu i tako se oslobaĊaju naponi u
šavu.
Luk treba da je kratak da bi se dobio prenos sitnim kapima bez prštanja i da se najbolje iskoristi energija
plazme, elektroda se vodi vertikalno. Osim prve gusenice, luk svih ostalih se pale na već poloţenim po onoj
šemi gore. Za svaki sluĉaj, ukloniti završni krater roto glodalom.

Zavarivanje sa predgrevanjem (neki ga zovu polutoplo):

Predgrevanje ima za cilj, pre svega smanjenje stope hlaĊenja, tj usporavanje hlaĊenja i na taj naĉin se
izbegava ili smanjuje koliĉina loših struktura u ZUT-u kao i naponi izmeĊu debelih i tankih zidova. TakoĊe
se smanjuje tvrdoća ZUT-a. MeĊuprolazna temperatura bi trebalo da bude max 300C a poţeljno max 50C
preko temperature predgrevanja.
Ako se koristi elektroda na bazi ĉistog nikla, predgrevanje moţe biti niţe, ako se koristi elektroda od
feronikla, nešto veće, a ako se koriste (a gotovo nikada se ne koriste) ĉeliĉne elektrode, onda predgrevanje
moţe biti i preko 300C.
Predgrevanje bi trebalo da rade samo oni koji imaju dobre ureĊaje ili peći i koji razumeju metalurgiju sivog
liva a pogotovo ako postoji sloţena geometrija sa oštrim prelazima i tankim zidovima. Grejanje brenerima
tek tako napamet ili kopirati kako je neko negde radio nije dobar pristup. Iskustvo je pokazalo da se
uglavnom napravi velika šteta.

Posle polaganja svake gusenice, a posle skidanja šljake, pri zavarivanju raznorodnim elektrodama treba
obavezno raditi iskivanje. Iskivanje se radi ĉekićem sa zaobljenim vrhom a nikad sa špicastim. Iskivanje
daje najbolji efekat dok je metal vara vruć, pa se ponekad pravi ekipa, zavarivaĉ plus „ĉukaĉ šljake i
iskivaĉ“ da bi se iskivanje što brţe uradilo posle nanesene gusenice. Jer ako sve radi zavarivaĉ, onda
postoji malo kašnjenje. On mora da odloţi klješta sa elektrodom, pa onda da podigne masku pa da naĊe
ĉekić, koji mu se u meĊuvremenu ĉesto zagubi ili padne a on ne moţe u momentu da ga naĊe, pa da stavi
naoĉare da mu šljaka ne ide u oĉi (dok on krene da ĉuka, proĊe vreme kada iskivanje ima efekta)...
Iskivanje je najbolje pneumatskim alatom.
Iskivanjem se znaĉajno uklanjaju zaostali naponi, tako što se dešava plastiĉna deformacija gusenice i to i u
poduţnom i u popreĉnom smeru kao i po dubini-na strani provara. Zaostali naponi se ovim uklanjaju i do
50%. Na ovaj naĉin se otpuštaju naponi, spreĉava krivljenje i deformacije... Sila iskivanja treba biti takva da
se udarima deformišu tj sabiju nabori tj ripne od zavarivanja, ne više. Udariti po centru šava. Zbog poznatih
razloga, izbegavati iskivanje prvog i poslednjeg sloja ili njih iskivati paţljivo znatno laganijim udarcima.

Neke od dodatnih tehnoloških mera koje doprinose uspešnoj reparaturi su:

- „puterovanje“, naroĉito za dobijanje nepropusnih šavova,
- primena tehnike zavarivanja poznate pod imenom „pola-pola“,
- „sidrenje“,
- sprečavanje „disanja“ ako je prslina dugaĉka ...
Ne bih se trenutno zadrţavao na ovim naprednim tehnikama. Ko se bude u praksi bavio zavarivanjem
sivog liva lako će doći do detaljnog opisa i njihovog smisla.
- tretiranje lemom za prodiranje u mikropore (nekad mekim lemom, nekad tvrdim ali sa niţom taĉkom
topljenja),
- tretiranje zaptivnim fluidom,

Već reĉeno dodatni materijali su najĉešće obložene elektrode, i sigurno su prvi izbor u reparaturi u
odnosu recimo na TIG ili MIG/MAG ţice.

Odmah da napomenem, jeste da su elektrode za zavarivanje sivog liva klasifikovane po standardima, ali ta
klasifikacije se odnosi na ĉist metal šava (navari se na ĉeliku 6 slojeva elektrodom i onda se posmatra ĉist
metal šava... Nema baš veze sa konkretnim zavarivanjem prljavog, nauljenog, zagorelog, ostarelog... sivog
liva). Apsolutno ne postoji mogućnost poreĊenja elektroda recimo od ĉistog nikla i donošenje zakljuĉka tipa
„sve je to jedno isto, pripadaju istom standardu, daj da kupim najjeftiniju“. Već reĉeno, obloge tih elektroda
ĉine njihovu suštinu, a ona se nigde ne pominje u standardu. Zato je izbor dobre elektrode jedna od
kljuĉnih stvari u uspešnom zavarivanju sivog liva.

Obloţene elektrode koje su razvijene za zavarivanje sivog liva su:

- Elektrode na bazi čistog nikla (namerno ne pominjem standard „E Ni-CI“, da ne bi neko pomslio da su
sve elektrode iz ove klase iste ili barem da su tu negde).
Prosto nisu iste, neke su odliĉne i sa njima ćete odraditi uspešno neku reparaturu, lepo će se razlivati,
pokupiće prljavštinu i izneti je u šljaku... a neke iz ove iste klase neće. Prosto jedne su zamišljene,
projektovane i napravljane i poboljšavane decenijama da bi dale najbolji mogući rezultat a druge su
napravljene da bi zadovoljile standard a treće naravno da budu najjeftinije... I da bude jasno ...-„CI“ je
skraćenica od Cast Iron = liveno gvoţĊe na engleskom. Bar 50-tak puta sam sreo da neki pišu ili ĉitaju „ce-
el“ tj CL i kada ih pitam što tu piše CL, objasne mi da je obloga na bazi hlora...
To su oni što kupuju „...najjeftinije...“, ne razumeju mehanizme uspešnog zavarivanja sivog liva i koliko je
kritiĉno izabrati dobru elektrodu, niti da hloru ovde nema mesta.

Ove elektrode se gotovo ne mešaju sa osnovnim materijalom, tj zona mešanje vrlo mala. Obloge su
baziĉno grafitne i dobri proizvoĊaĉi ovu elektrodu prave tako da bude sa visokim stepenom baziĉnosti
(poenta je da su takve pri malim temperaturama) da bi mogla da iznese prljavštinu iz materijala u šljaku.
Ovim se vezuju fosfor i sumpor itd i izbegavaju tople prsline. Grafit sluţi za što bolje provoĊenje struje, jer je
od kljuĉnog znaĉaja što manji unos toplote (elektroda „radi“ na maloj amperaţi). U zavisnosi kakav je grafit
stavljen (ne stavljaju svi isti grafit), omogućava se bolji prenos rastopljenih kapi. U oblogu se stavljaju
agensi i topitelji za što bolju borbu protiv prlavštine i potpomaganje njenog sagorevanja u luku. TakoĊe se u
oblogu stavljaju aditivi za prenos materijala u izuzetno sitnim kapljicama. Ovo je bio jedan od kljuĉnih
koraka u razvoju uspešnog zavarivanja na hladno, a to se tada u struci prozvalo „mekotečna“ elektroda (ni
dan danas neki ne umeju da naprave mekoteĉnu elektrodu). Sitne kapljice ne bombarduju materijal već se
neţno slivaju i fuzionišu sa materijalom. „Snaga“ luka je takva da rastura oksidne slojeve i sagoreva
zaostatke ulja u mikroporama.
Ima još jedna tajna kod elektroda ovog tipa a koje su dobre. Suprotno onoj pomenutoj ţici za TIG ER Ni-1
(koja se ponekad koristi za TIG zavarivanje sivog liva) ove elektrode sadrţe dosta ugljenika (oko 1%). Kod
najboljih elektroda ovo je projektovano i izvedeno sa smislom. Radi se o tome da se ugljenik ne vezuje sa
niklom ali se rastvara u njemu. Na taj naĉin, se kod izgorelog liva unekoliko nadoknaĊuje nestali ugljenik,
ali pre svega se dešava da metal šava od nikla pokupi i taj ugljenik od elektrode i još eventualno od
osnovnog materijala i pošto se ne vezuje sa njim on se u njemu onda izluĉuje kao grafit. Izluĉivanjem
grafita, metal šava od nikla bubri tj širi se dok se sa druge strane skuplja usled hlaĊenja tj na ovaj naĉin se
ova dva dejstva unekoliko potiru. Ako dodamo da metal šava od nikla ima veliku elongaciju i platiĉnost, pa
još ako se iskivaju, ostaće vrlo mali procenat zaostalih napona. A ako se preduzmu još par tehnoloških
mera, opasnost od zaostalih napona će biti potpuno uklonjena.
Nadam se da sam barem malo razjasnio zašto je dobra elektroda, a pre svega njena obloga, od kljuĉnog
znaĉaja za uspešnu reparaturu sivog liva

Ove elektrode daju najmanju tvrdoću posle zavarivanja, pa su uvek prvi izbor ako se deo na tom mestu
mašinski obraĊuje. Moţe se oĉekivati max 280 HB u ZUT-u ako se ne vodi mnogo raĉuna i ne preduzimaju
tehnološke mere za smanjenje tvrdoće i zaostalih napona. Naroĉito su pogodne za zavarivanje u jednom
prolazu...

Vezuju se na minus pol, što znaĉi uvarivanje je malo tj mešanje je malo (a plus rade na maloj amperaţi i
plus je prenos mekoteĉan tj sitnim kapljicama...), i polaţu se tanji slojevi. Iskivanje je gotovo obavezno za
metal šava od ove elektrode. Ţljeb obavezno sa velikim radijusom.
Stari majstori kada filozofiraju kaţu: „...zavarivanje sivog liva dobrom elektrodom na bazi čistog nikla je kao
lemljenje, toliko je mala zona mešanja, a vezivanje je odlično, a primenom tehnoloških mera se mogu
smanjiti zaostali naponi kao i tvrdoća a i dobiti povoljna struktura u ZUT-u...“.

U sluĉaju višeslojnog zavarivanja, ova se koristi za puterovanje, i ako se koristi u kombinaciji sa feronikl
elektrodom, ova na bazi nikla daje šavu ţilavost a feronikl daje veću ĉvrstoću.

Obloga je osetljiva na vlagu, pa elektrode treba paţljivo ĉuvati da svi oni fini aditivi, topitelji i agensi ne bi
kristalisali i nestali.
Ako elektroda ovlaţi, pratiti uputstvo proizvoĊaĉa za sušenje, tj ne sušiti na 300-400C. Jer zbog svih onih
aditiva, topitelja i agensa itd, kod ozbiljnih proizvoĊaĉa namerno je obloga napravljena „poroznom“ što je
suprotno od guste i nabijene. Na taj naĉin pri sušenju se moţe pri niţim temperaturama odstraniti vlaga jer
kroz poroznu oblogu vlaga lako izlazi a ne ugroţavaju se pomenuti aditivi, topitelji i agensi koji u stvari ĉine
elektrodu.
Primenom tehnoloških mera moguće je dobiti vrlo nisku tvrdoću i laku obradljivost. Stari majstori kaţu:
„...može se obrađivati noktom...“. U stvari morao bi metal šava ove elektrode vrlo lako da se obradi
turpijom.

Ova elektroda ima i mana:

Zatezna ĉvrstoća joj je mala pa nije pogodna za višeslojna zavarivanja debelih preseka gde se mogu
oĉekivati naponi usled ukrućenja. Nije dobra ni za sivi liv veće ĉvrstoće a zbog toga ni za nodularni liv jer joj
je zatezna ĉvrstoća relativno mala. Nije pogodna za livove sa većim sadrţajem fosfora. Koeficijent
linearnog širenja je veći od onog kod sivog liva pa izbegavati njenu primenu tamo gde postoji rad na većoj
temperaturi. U sluĉaju da se zbog vezivanja sa osnovnim materijalom ili neĉeg drugog treba baš ona
primeniti preporuĉuje se primena u kombinaciji sa feronikl elektrodama koje imaju veću ĉvrstoću a termiĉko
širenje je manje nego kod ĉistog nikla. Boja (srebrenasta) je razliĉita od boje sivog liva.

- Elektrode na bazi feronikla (namerno ne pominjem standard „E NiFe-CI“, da ne bi neko pomslio da su

sve elektrode iz ove klase iste ili barem da su tu negde. Još jednom, standard koji klasifikuje ove elektrode
nema ama baš nikakve veze sa ukupnim kvalitetom ovih elektroda).
Ĉist metal šava ovih elektroda je otprilike 53-55%Ni i 45%Fe. Što je naravno apsolutno nebitno, jer nije ova
elektroda projektovana za navarivanje u 10 slojeva i dobijanje ĉistog metala šava, već je namenjena za
vezivanje sa sivim livom i u stvari koliko je nebitan ĉist metal od ove elektrode toliko je bitna mešavina
metala ove elektrode sa sivim livom. A kakva mešavina će se dobiti zavisi kako je elektroda projektovana, tj
kakvo joj je razlivanje na nekoj amperaţi pri nekoj brzini voĊenja pri nekoj amperaţi.
Npr. nekim proizvoĊaĉima najboljih elektroda u ovoj klasi je bio cilj da se pri mešanju od 20-30% dobije
metal šava koji je po koeficijentu toplotnog širenja što je moguće bliţi koeficijentu širenja sivog liva (a koji je
izuzetno mali a inaĉe taj koeficijent kod nikla je veliki). Na taj naĉin se smanjuje opasnost od prslina usled
razliĉitih koeficijenata širenja tj skupljanja pri oĉvršćavanju.
Metal šava ima veliku zateznu ĉvrstoću, pa se njome po tom svojstvu mogu zavarivati livovi velike ĉvrstoće
(npr nodularni liv), ukrućeni delovi, spojevi ĉelika i sivog liva itd
Plastiĉnost je takoĊe veća kod ove elektrode nego kod one od ĉistog nikla.
Zbog ove dve osobine, ĉesto se kod višeslojnog zavarivanja koristi ova elektroda u kombinaciji sa onom od
ĉistog nikla.
Boja metala šava nije tako sjajno srebrna kao kod elektrode od ĉistog nikla.
Metal šava ove elektrode iskivati blaţim udarcima nego kod ĉistog nikla.
Najnovije generacije ove elektrode takoĊe imaju u oblozi bogat sadrţaj elemenata za borbu sa prljavštinom
u sivom livu i bolje vezivanje sa njim.
Po svojoj metalurškoj prirodi, bolje su za vezivanje sa sivim livom sa puno fosfora od onih sa ĉistim niklom.

Mane ove elektrode potiĉu pre svega od iskustva sa lošim elektrodama ovog tipa:
Za starije „modele“ ovih elektroda je obavezno predgrevanje radi boljeg vezivanja sa osnovnim
materijalom, i smanjenjem koliĉine štetnih struktura i tvrdoće ZUT-a.
A takoĊe loše elektrode iz ove klase ponekad imaju oĉajno razlivanje, pa korisnici sve elektrode ovog tipa
cene prema ovim oĉajnim starijim tipovima.
Imale su veliku elektriĉnu otpornost i unos toplote je bio veliki, samim tim i mešanje je veliko a i ZUT je
veliki sa lošom strukturom i velike je tvrdoće i teško obradiv. TakoĊe zbog toga se i obloga lako pregreva tj
uţari se brzo i time ispare svi bitni elementi iz obloge.
Ako je mešanje sa sivim livom veliko, moţe se desiti pojava prslina usled stvaranja zakaljenih struktura.

MeĊutim postoje noviji tipovi ovih elektroda koje poseduju suštinska poboljšanja u odnosu na ove stare. A
inaĉe nigde u standardu se ova suštinska razlika ne vidi.
Prvo, jedan deo njih traţi struju na + polu. Neko će pomisliti da će uvarivanje biti veće kao npr kod klasiĉne
baziĉne elektrode u odnosu na rutilnu ali nije to ovde toliko izraţeno. Obloga je takoĊe baziĉno grafitna,
radi se sa relativno malim strujama a zbog veće naplavljivosti na + polu moguće je elektrodu voditi brzo. Tj
vreme voĊenja elektrode je brţe od vremena potrebnog za inkubaciju martenzita i drugih tvrdih i krtih
struktura usled unosa toplote. Naravno opšte poznatim tehnološkim merama moguće je dodatno smanjiti
tvrdoću i zaostale napone i izbeći loše strukture metala šava i ZUT-a.
Drugo, smanjena je elektriĉna otpornost elektrode, pa nema usijavanja obloge i njenog pregrevanja i
isparavanja bitnih elemenata iz obloge.
Zbog ovoga je moguće izabrati veliki opseg struje tj i malu struju za male delove, ivice itd ali i veliku struju
za bolju produktivnost. Nije neobiĉno da se luk na elektrodi od 2.5 mm moţe upaliti na 20A (naravno time
nema penetracije u materijal ali paljenje luka je savršeno kod nekih od ovih elektroda).
Razlivanje i kontrola rastopljenog metala je odliĉna, pa majstori koji prvi put rade sa ovim elektrodama kaţu
„...kontroliše se kao bazična elektroda na čeliku...“. (Za one koji ne znaju, mnogo je lakše kontrolisati
baziĉnu elektrodu nego rutilnu na ĉeliku, zbog loše osobine rutilne da joj se šljaka podliva pod luk ili preliva
preko luka kao i zbog male penetracije i lošeg vezivanja sa debelim presecima.).
Neke od njih imaju dodatke nekih elemenata u tragovima, recimo itrijuma i sl za dobijanje veće ĉvrstoće.
Zbog Fe sadrţaja u metalu šava i potencijalne pojave zakaljivih struktura u njemu, ĉesto se ove elektrode
projektuju i proizvode da daju deblju šljaku, što doprinosi sporijem oĉvršćavanju metala šava i manjoj brzini
hlaĊenja tj smanjenju opasnosti od loših tvrdih i krtih struktura.

Još bih jednom napomenuo:

- postoji velika razlika izmeĊu starih tipova feronikl elektroda i novih (dobrih naravno). Ako je neko imao
loše iskustvo sa starim tipovima, treba da ga zaboravi, ove nove nemaju nikakve veze sa starim.
- Obloga elektrode, i konstrukcija jezgra i legirajući elementi u tragovima kod novih elektrode novih
elektroda su takve da ĉesto omogućavaju perfektna zavarivanja,
- Standard ne prepoznaje niti daje naznake o konstrukciji jezgra elektrode, niti o legirajućim elementima niti
o šljaci (debeloj) niti o savršenom paljenju luka, niti o lakoj kontroli rastopljenog metala tako da zahtevati
ovu elektrodu po standardu „E-NiFe-CI“ znaĉi ĉesto kupiti najjeftiniju i lošu elektrodu.
- Ĉvrstoća, plastiĉnost, termiĉki koeficijent metala koji je mešavina sivog liva i metala elektrode nigde se ne
pominje u standardu.

Jedna napomena, vaţi i za elektrode na bazi ĉistog nikla i feronikla. Pri zavarivanju sa onim lošim se moţe
uoĉiti rascvetavanje njihove obloge i nepravilan transfer metala sa elektrode u osnovni materijal kao i
nestabilan luk.
Rascetavanje obloge loše elektrode. Luk je nestabilan, ima prštanja, a u jednom momentu krupan deo
obloge otpadne u kupatilo, napravi malu exploziju, i ĉesto poroznost ili ukljuĉak šljake kao rezultat.
Kod dobrih se obloga troši ravnomerno. Topljenje je praćno zvukom sa manje praskanja, a nekad se ĉuje
samo milozvuĉno šuštanje... Prosto, milina raditi sa takvim elektrodama.
Druga napomena, takoĊe za Ni i NiFe tipove. Neke od njih su legirane bakrom i to moţda sa par procenata.
Iz metalurgije su poznate taĉke topljenja tj još bitnije oĉvršćavanja ovih legura (sivi liv na oko 1200 C, bakar
na oko 1080C, nikl na oko 1450C, feronikl na oko 1500C...). Gledano od rastopljenog stanja metala zavara,
prvo znaĉi oĉvršćava nikl/feronikl na 1450-1500C dok je sivi liv još teĉan, pa tek onda oĉvršćava sivi liv na
oko 1200C. U takvoj situaciji, lako se dešava da ostaju veće pore u zoni mešanja na strani sivog liva. Zato
se taj problem unekoliko rešava bakrom. Kada oĉvrsne i sivi liv na 1200C, postoji još ta teĉna faza bakra
koja ima vremena da u opsegu 1200-1080C popuni pukotine i pore i plus da se uklini/usidri izmeĊu kristala
sivog liva i na taj naĉin poveća vezivanje. Obiĉno su to debelo obloţene elektrode, i namenjene za rad u
jednom prolazu, jer pri višeslojnom zavarivanju temperatura narednog sloja u stvari moţe lako da rastopi
bakar u prethodnom i tako izazove pojavu prslina (zvanih likvifikacione...) ili većih unutrašnjih napona.
I jedna zanimljivost. Na trţištu su se pojavile NiFe elektrode (iz onog spektra novije konstrukcije) ĉije je
jezgro prevuĉeno bakrom. Većina tih elektroda je dobra ali sama prevlaka bakra je toliko tanka da nema
nikakav smisao osim vizuelnog i zaštite jezgra od oksidacije. Nekome se moţe uĉiniti da je elektroda
odliĉna samozbog te bakarne prevlake ali u stvari radi se o marketinškom triku, takva elektroda je jednaka
onim NiFe elektrodama bez bakarne prevlake jezgra. Naravno i kod nekih takvih, prevuĉenih bakrom,
postoji par %Cu u oblozi koji ima gore pomenuti efekat popunjavanja pora pošto sivi liv oĉvrsne i bolje
vezivanje izmeĊu metala elektrode i sivog liva usled interkristalne penetracije bakra u sivi liv.

Dobre elektrode, i Ni tip i nova generacija NiFe tip se lako razlivaju i vode pri minimalnim amperaţama,
mogu se koristiti u svim poloţajima i apsolutno ne zahtevaju neku veštinu zavarivaĉa, i poĉetnik moţe lako
kontrolisati razlivanje i zavarivanje.

Još neki tipovi elektroda:

- NiCu tip:
Daje sliĉnu boju sivom livu a već reĉeno ne vezuje ugljenik pa se ne metal zavara ne zakaljuje. Zato se
ĉesto koristi u livnicama za popravke odlivaka za popunu lunkera tj rupa ili kao pokrivni sloj. Preporuĉuje se
za ovu elektrodu predgrevanje, iskivanje, tanki i kratki zavari.

Ima i jedna anegdota iz Skoplja, vezano za ovaj NiCu:

Bili smo u njihovoj ţelezari i to delu prodatoj ruskoj (ili ukrajinskoj?) firmi. I potegosmo pitanje reparature
sivog liva ali kolega nam objasni da sa time nemaju problema. Ima, reĉe, kod njih jedan Rus/Ukrajinac koji
sve popravlja na sledeći naĉin: Uzme elektrodu od nikla, skine svu oblogu, obmota spiralno oko te ţice
bakarnu ţicu iz nekog kabla za struju (samo on zna kolika je razmera bakarne ţice prema niklovom jezgru),
sve premaţe nekom super-tajnom ruskom mašću (verovatno iz neke pećine iz Sibira gde je kroĉilo svega
par ljudi do sada) i zavari sve ţivo od sivog liva. No comment.

- E St tip:
Elektroda sa ĉeliĉnim jezgrom ali sa baziĉno-grafitnom oblogom. Namenjena za zavarivanje liva koji u sebi
ima šljake od livenja, za debele delove, kao i za popravku novog liva jer šav rĊa. Zbog grafitne obloge unos
toplote je manji ali svejedno metal šava će vezati dosta ugljenika i zakaliće se tj dobiće se tvrda struktura,
ponekad teško obradiva-najĉešće samo brušenjem. Tvrdoća će zbog manjeg unosa toplote i manjeg
mešanja biti manja od one sa obiĉnom baziĉnom elektrodom. Ako se baš ţeli bolja obradivost, moguće je
pokrivni sloj uraditi elektrodom na bazi ĉistog nikla. TakoĊe ako se nanosi više od 3 sloja ove elektrode,
preporuka je naneti jedan elastiĉni meĊusloj sa elektrodom od ĉistog nikla.
Pošto je visoko baziĉna, izdvaja neĉistoće iz sivog liva i transferiše ih u šljaku. Dobro se razliva i brzo
oĉvršćava. Ali zbog većeg koeficijenta skupljanja ĉelika u odnosu na sivi liv treba oĉekivati i termiĉke
napone.

- Cu tipovi elektroda:
Ovo su u stvari elektrode na bazi bakra za zavarivanje raznih bronzi. Ali kada je sivi liv ĉist, moguće je
ponekad uspešno koristiti ove elektrode. Smisao je u tome što prvo oĉvršćava sivi liv a onda metal ovih
elektroda pa se on veţe sa oĉvrslom površinom, popunjava površinsku poroznost i već reĉeno još ĉini
efekat interkristalne penetracije. U principu nema mešanja metala elektrode sa sivim livom pa se ovo moţe
smatrati nekom vrstom lemljenja. Ali ove elektrode ne sadrţe u oblozi agense za borbu sa kontaminacijom
pa se retko koriste.

Očekivane tvrdoće ZUT-a i metala šava u zoni mešanja (bez posebnih mera za smanjenje tvrdoće):

REL aparati za zavarivanje sivog liva

Gore pomenute elektrode na bazi Ni i NiFe mogu raditi na svim aparatima pa i AC aparatima (tzv trafoima tj
hobi aparatima). Tako da svako ko za da vari a razume metalurgiju sivog liva, a ima dobre elektrode a
pridrţava se pravilnog tehnološkog postupka moţe dobiti perfektne rezultate.
Naravno, najbolje je imati aparate sa jednosmernom strujom i poštovati preporuku proizvoĊaĉa o polaritetu.

Neka konkretna uputstva za zavarivanje sivog liva

Identifikacija livenog gvožđa:

Ponekad je teško proceniti od ĉega je deo. Postoje razne preporuke, prema varnici, prema ostatku grafita
na rukama posle turpijanja... Ili recimo TIG om prineti luk na malu ivicu ili ćošak, pa potom probati turpijom.
Ako se teško turpija, verovatno je liveno gvoţĊe. Ili to isto, naneti kratku gusenicu baziĉnom elektrodom ili
CO2 ţicom.

Izbor postupka zavarivanja:

Preporuĉeni postupak je REL. Već je objašnjeno da su suštinski sastojci za uspešno zavarivanje sivog liva
u oblozi. Svi metali (ĉelik, nikl, feronikl, bakar...) su „gušći“ tj daju strukturu koja je neporozna i kompaktnija
od sivog liva koji je po prirodi mikroporozan i u sebi sadrţi razne neĉistoće koje pogoršavaju zavarljivost,
tako da se u oblogama elektroda nalaze sastojci za uspešno zavarivanje. Elektrode su tako konstruisane
da daju minimalni unos toplote a time se smanjuju ili izbegavaju štetne strukture u ZUT-u. Elektrode mogu
raditi na bilo kom REL aparatu ukljuĉujući AC trafoe.
Jeste da zavarivanje na toplo daje najbolje rezultate ali zahteva velika ulaganja i znanje i vreme tako da je
danas zastarelo.
Oko 80% svih zavarivanja sivog liva danas je REL postupkom.

Priprema žljeba:
Ţljeb pripremiti sa što manjim unosom toplote. Moguće je koristiti i dleto. Već je reĉeno da se moţe koristiti
i obloţena elektroda za ţljebljenje, koja moţe i sagoreti deo neĉistoća u sivom livu. Moguće je prslinu „juriti“
zabušivanjem rupa, ovo se ĉesto radi pošto se prslina locira penetrantima. Kada se ţljeb radi brušenjem
raditi neţno, sa što manjim unosom toplote. To isto vaţi za ĉesto korišćen „biaks“ sa roto glodalima.
Preporuka je posle brušenja lepo isturpijati ţljeb za odstranjivanje ostataka brusnog materijala.
Ţljeb napraviti široko, sa velikim radijusom, da ivice budu glatke, bez zareza, već reĉeno zbog izbegavanja
koncentracije napona usled zavarivanja. Poštovati preporuku da se ne vadi cela prslina već da ostane 0.3-
0.5 debljine zida sivog liva.

Tretiranje krajeva prsline:

Već reĉeno, zabušivanjem otvora (neţno, sa malim unosom toplote za izbegavanje stvaranja novih
mikroprslina), blokiranje prsline mostovima (20-40 mm ukupne duţine)... Ako se desi da jedan most pukne,
proveriti kuda se prslina dalje širi i gde joj je kraj, pa napraviti novi most. Neki rade obe stvari, i mostove i
zabušivanje otvora.
Grejanje:
Ako se odlući za hladno zavarivanje, sa meĊuprolazima od oko 60C, na samom poĉetku je poţeljno
grejanjem na 100C odstraniti vlagu, a po potrebi i više da se spali ulje iz površinskih pora sivog liva.

Izbor elektrode:
Koristiti samo proverene dobre elektrode, u skladu sa konkretnim problemom i tehnološkim postupkom. Ne
koristiti elektrode „...molim, dajte mi za gus, najjeftinije...“.
Ne voditi se standardima, oni opisuju samo ĉist metal šava a ne uspešnost zavarivanja.
Najĉešće se zbog malog unosa toplote, kao prvi sloj koristi preĉnik 2.5 mm sa što je moguće manjom
strujom. Preporuka je poĉeti sa 60A na srednje debelim zidovima. Polaritet prema preporuci proizvoĊaĉa
(već reĉeno neke elektrode novijih generacija su napravljene za plus pol. Ne treba se pozivati na iskustvo
od 30-40-50 godina, da su sve elektrode za gus namenjene za rad na – polu, prosto danas neke od ovih
novijih najbolje rade na + polu, tako su projektovane i gore je objašnjeno zašto).

Pripoji i fixiranje u stegama i alatima:

Pošto ţljeb nije napravljen celim presekom već je ostalo malo za naleganje, lako je sklopiti u celinu deo od
nekoliko parĉića (ako je sluĉaj takav). Raznim stegama se moţe fixirati ceo komad. Pripoje odraditi na
svakih recimo 120 mm, duţine 10 mm, jedan sloj elektrodom 2.5 mm. U sluĉaju pucanja pripoja tokom
zavarivanja moţe se uoĉiti da postoje jaki naponi i dilataciji i shodno tome primeniti bolje tehnološke mere.
Pripoje je najbolje odstraniti kada se doĊe do njih, bolje ih je odstraniti nego ostaviti ili pretopiti.

Izvođenje zavarivanja:
Pošto je prslina locirana, oćišćena, ţljeb napravljen, zabušeni otvori i/ili napravljeni mostovi, izvršeno
fixiranje i pripajanje, moţe se pristupiti zavarivanju.

Jedno od rešenja, koje je decenijama opšteprihvaćeni u praksi je tzv „UTP preporuka“ (UTP = Universal
Tief Punkt, je proizvoĊaĉ elektroda iz Nemaĉke).
Radi se na sledeći naĉin, kada u pitanju hladno zavarivanje (i kada je prslina u pitanju):

Prvi zavar se polaţe na sredinu prsline, obiĉno elektrodom 2.5 mm sa najniţom a zadovoljavajućom
amperaţom (zbog što manjeg unosa toplote). Elektroda se vodi vertikalno ili sa malim uglom u odnosu na
vertikalu. Duţina gusenice max 10 x jezgro elektrode, u praksi najĉešće oko 15 mm. Polaţe se tanak sloj,
maximalne širine 2 x jezgro elektrode (ako je elektroda 2.5 mm, znaĉi teţiti da širina gusenice bude oko 5-6
mm). Luk što kraći. Pravilno ugasiti luk, npr popuniti završni krater pa vratiti prema nazad.
Skinuti šljaku i iskovati paţljivo.
Staviti goli dlan na komad, i narednu gusenicu naneti tek kada dlan moţe da dodiruje mesto zavarivanja.
Temperatura dlana je oko 36C i recimo da je temperatura na kojoj dlan moţe da dira metal bez problema
oko 60C. Znaĉi, saĉekati da se mesto zavarivanja ohladi na 60C (ovo ĉekanje je ponekad frustrirajuće i
mnogi podlegnu iskušenju i nastave zavarivanje pre hlaĊenja na 60C. I ĉesto se desi zvuk pucanja. Zato se
pomiriti sa ovim unapred, unapred se naoruţati strpljenjem.). Onda nastaviti.

Redosled polaganja zavara, poĉevši od sredine ka krajevima.

Ostale gusenice, naneti isto tako kratke (max 10 x jezgro elektrode), ali ih polagati od sredine tj od već
poloţene prve gusenice ka krajevima, kao prema slici, naizmeniĉno, na jednu pa na drugu stranu.
Luk sada uvek paliti na prethodno poloţenom zavaru.
Ako je ţljeb dubok, ostale slojeve je moguće, poštujući ista pravila (kratki zavari, iskivanje, hlaĊenje da
moţe dlan da se drţi), uraditi elektrodom 3.2 mm, jer će onaj sloj napravljen elektrodom 2.5 mm sluţiti
unekoliko kao termalna barijera (nikl je loš provodnik toplote).

U sluĉaju otvorene prsline, tj prsline koja izlazi na kraj dela, zabušiti otvor i/ili uraditi most a zavarivanje
izvesti od mosta/zabušenog otvora ka kraju, poţeljno kaskadno. Poštovati sve preporuke (kratki zavari,
paliti luk na prethodnom, iskivanje, hlaĊenje do mogućnosti dodira rukom...). Ako je takva prslina duga,
odraditi pripoj ili više njih od kojih jedan da bude obavezno blizu kraja dela.

U sluĉaju da se jedna prslina uliva u drugu, smer zavarivanja je opet od zabušenog otvora/mosta ka
glavnoj prslini.

Ĉest je sluĉaj lošeg vezivanja sa sivim livom. Uraditi sledeće: dletom ukloniti porozan var, ili brusilicom /
roto glodalom / turpijom odstraniti 75%-80% tog poroznog vara. Saĉekati da se ohladi, pa prevariti novi
sloj... Ako treba nekoliko puta ponoviti. Na taj naĉin se izvlaĉi ulje i sl iz sivog liva, i površina postaje sve
bolja za vezivanje.

Ako postoji velika mreţa prslina na jednom mestu (recimo kod bloka motora...), odstraniti ceo komad i
staviti ĉeliĉnu zakrpu (uvek bolju ĉeliĉnu nego od sivog liva. I bolje je i ne gubi se vreme da se naĊe sliĉan
komad sivog liva).

Najbolja ĉeliĉna zakrpa je od materijala Ĉ.0361 ili sliĉan (jeftin, ima ga svuda a odliĉne zavarljivosti). Pošto
je ĉvrstoća ĉelika veća od one od sivog liva, preporuka je da se uzme debljina ĉeliĉne zakrpe 60-70% od
debljine zida sivog liva (zbog razliĉitih fiziĉko-mehaniĉkih svojstava...). Teţiti da zakrpa ima kruţni, elipsasti
oblik ili ako mora ĉetvrtasti sa velikim radijusima na ćoškovima.
Ćoškove uvek zavarivati na kraju.

Ĉeliĉna zakrpa bi trebalo da je tanja od sivog liva.

Gledati da ukrajanje bude sa što je manjim zazorom (uzeti parĉe papira, kartona, staviti ga preko rupe u
sivom livu, i prema njemu što je preciznije ukrojiti ĉeliĉnu zakrpu). Moguće je ovde primeniti dobar trik,
dokazan u praksi.
Kada se izvadi komad sa prslinama, odraditi pripremu otvora na sivom livu (oboriti ivice itd...). A onda
puterovati ivice sivog liva elektrodom tipa Ni. Pa onda obraditi ţljeb tako da bude poravnat.
To isto uraditi sa ĉeliĉnom zakrpom. (Znaĉi, kasnije se u stvari spaja zavarivanjem nikl sa niklom a ne ĉelik
sa sivim livom, a naravno samo spajanje sa elektrodom Ni ili NiFe).

Geometriju ţljebova napraviti kako je gore opisano (veliki obuhvatni ugao, sa zaobljenjem u dnu...).

Staviti zakrpu na deo (teţiti da zazor u korenu bude što manji) i pripoje uraditi u ĉetiri suprotne taĉke i
postupiti sa njima kako je gore opisano.

Zavarivanje uraditi kao što je opisano, kratkim gusenicama, od ravnih stranica zakrpe ka ćoškovima, iz 4
poĉetne taĉke, pa naizmeniĉno... Koristiti sve preporuke (iskivanje, duţina i širina gusenice, hlaĊenje do
60C...).
 Mesta pripoja i redosled
zavarivanja.

Za nepropusne spojeve, je od suštinske vaţnosti uraditi široke ţljebove, i obezbediti perfektno vezivanje sa
sivim livom. Dalje koristiti elektrode dokazane za ovu namenu. VoĊenje elektrode je ponekad spiralno ili sa
vraćanjem, radi boljeg vezivanja. Po potrebi preliti bilo posebnim mekim lemom ili tvrdim lemom ili
zaptivnim fluidom. Biti oprezan, ova metoda je kontoverzna jer naknadno se ne moţe zavarivati, mora se
sve vaditi dokle god je lem prodro.

Atestacija i nivo veštine zavarivača

Nekada davno su sivi liv zavarivali najdisciplinovaniji zavarivaĉi i moţda treba dodati oni bistriji koji su hteli
da razumeju zašto se nešto radi na taj naĉin a ne kako njima padne na pamet...
I danas je uspešno zavarivanje sivog liva rezervisano za takve (ako su samostalni, u boljim kućama postoje
inţenjeri koji propisuju tehnološki postupak), ali postoji mogućnost i da se dobije i “ ’artija“ tj atest za
zavarivanje sivog liva.
Kvalifikacija tj atestacija se sprovodi po EN 287-6:2010 barem je to danas zadnja verzija.
Moguće je na atestaciji zavarivati (popuniti) otvor u obliku kupe preĉnika gornjeg otvora 40 mm i preĉnika
donjeg otvora 30 mm (CPH), simuliranu prslinu (CPC), suĉeoni šav (BW) i ugaoni šav (FW).
Opseg pokrivanja je:

Što će reći da za npr potpuno pokrivanje po vrsti zavara trebaju dva atesta. Jedan na prslini i drugi za
suĉeoni spoj.

Dalja atestacija se svodi na grupu materijala, na poziciju zavarivanja, na tip procesa (elektroda, ţica...), na
raznorodnost materijala, jednostrano sa provarom ili obostrano, sa ili bez podloške... Ko ţeli više da zna o
ovome neka pogleda gore pomenuti standard.

Već je reĉeno da i manje vešti zavarivaĉi mogu potpuno uspešno reparaturno zavarivati sivi liv i to sa
amaterskim aparatima. Jedino je bitno da poznaju i sprovedu pravila tehnološki postupak i koriste dobre
elektrode.
Sa druge strane, ne treba normirati vreme reparature sivog liva. Ako se postavi norma, zavarivaĉ moţe
raditi brţe i time ugroziti mali unos toplote.

Raznorodni spojevi
Već reĉeno, veoma je lako zavarivati sivi liv sa drugim metalima jer je lakše zavariti sivi liv i neki drugi metal
nego sivi liv sa sivim livom jer je taj drugi gotovo sigurno lakše zavarljiv nego sivi liv.
Uglavnom se poštuje pravilo da se sivi liv puteruje niklom a onda se nikl zavari za taj drugi metal ili se ĉak i
taj drugi metal puteruje sa niklom ili sliĉnim metalom.

Ubacivanje pojačanja i uvrtanje vijaka

Pre puno, puno... godina, ĉest je bio sluĉaj da se pri vaţnijim reparaturama polomljenog sivog liva ubacuju
ojaĉanja od ĉelika, pa još pritegnuta vijcima i plus zavarena...
Ta tehnika moţe da zbuni današnjeg poĉetnika u smislu da poţeli da je primeni. Nema uglavnom potrebe
za tim, ako se koriste pravilne tehnike, tehnološke mere i dobre elektrode. Vibracionim simulacijama za
ispitivanje dinamiĉke ĉvrstoće zavarenog spoja je dokazano da ako se koriste dobre elektrode i dobar
tehnološki postupak dobija se integritet i ĉvrstoća spoja koji su jaĉi od osnovnog materijala. Zato se ta
tehnika danas smatra zastarelom i nepotrebnom.

Nešto sliĉno vaţi i za ubacivanje vijaka duţ stranica ţljeba. Ali ako neko ubacuje vijke... preporuka je da
dubina rupa ne bude ista, da se ne bi stvorila jedna slaba ravan, vec da se buše naizmeniĉno dublje i pliće
rupe.

Ipak ako neko ţeli evo par primera ojaĉavanja metalnim delovima kao i uvrtanja vijaka i njihovog
prevarivanja.

Ubacivanje ojaĉanja, zakrpa, rebara...

Ojaĉavanje vijcima

Bezbednost
Zavarivanje je tehnologija koja zahteva zaštitu i zavarivaĉa i okoline. I u ovom sluĉaju treba preduzeti sve
mere za izbegavanja udisanja gasova, dimova, para, jer se naroĉito istiĉu kao nepoţeljni dimovi sa
barijumom kao i niklove pare.

Lemljenje
Izluĉene lamele grafita na stranicama ţljeba spreĉavaju vezivanje lema sa sivim livom.

Inaĉe ranije je ĉesto raĊeno umesto toplog zavarivanja takozvano zavarivaĉko lemljenje. Ţljeb je bio
napravljen kao za zavarivanje, koristila bi se šipka od Cu60% / Zn 40% sa malo kalaja ili silicijuma (taĉka
topljenja oko 900C) i onda bi se vršilo predgrevanje, pa bi se plamenom dovela površina sivog liva do
znojenja a onda se natapao ovaj mesingani lem i njime bi se napunio ceo ţljeb. Ĉesto su ovakve
reparature bile uspešne.

Danas se primenjuje i tvrdo lemljenje sa srebrnim kapilarnim lemovima. Najeĉešće su to lemovi tipa L-
Ag40Cd ili njegov pandan bez Cd-a a to je L-Ag55Sn.

Potrebno je obezbediti što sporije hlaĊenje.

Drugi postupci sanacije sivog liva

Pre svega treba pomenuti metalizaciju na toplo i Metalock postupak.
Zavarivanjem elektrodama na bazi nikla se dobija metal šava ĉiji je termiĉki koeficijent drugaĉiji id onog kod
sivog liva, tako da postoji problem sa tim bimetalnim spojem izloţenim termodinamiĉkim naprezanjima
(klasiĉan primer su glave motora). Najĉešće to spoj ne moţe da izdrţi. Zato je rešenje u tim sluĉajevima
(npr kod gusanih glava motora) koristiti druge postupke, npr Metalock – tzv šivenje gde nema unosa toplote
niti zaostalih napona nit problema sa dilatacijima i naponima na povišenoj temperaturi. Više o Metalock
postupku na drugom mestu.

Slučaj iz prakse
Reparatura pulvis spojnice 2006 godine.
U termoelektranama se kao gorivo koristi smrvljeni ugalj kojeg melju mlinovi. Ogromni mlinovi se pokreću
ogromnim elektromotorima ogromnih obrtnih momenata. Ako bi veza izmeĊu elektromotora i mlina bila
direktna, ogromni moment bi pokidao tu vezu. Zato se koriste spojnice koje proklizavaju tj dozirano se od
mirovanja povećava broj obrtaja mlinskog kola na radni broj obrtaja. Spojnice su uglavnom sa obloţenim
kuglicama i poznate kao tip pulvis spojnice. U jednoj termoelektrani, na poklopcu jedne takve pulvis
spojnice se pojavila prslina na mestu otvora za dodavanje maziva do leţaja. Pokušana je sanacija, ali
bezuspešno. Posle je data jednom podizvoĊaĉu pa drugom pa trećem. Svi bez uspeha. Na kraju je došla
kod nas. Starost pulvis spojnice je bila oko 25-30 tak godina.
U poĉetku je prslina bila kao dlaka, ali svaki naredni koji je radio je odstranjivao ono što je radio prethodni
ukljuĉujući i ZUT, pa je na kraju pomenuta prslina u obliku dlake postala prostor od 40 mm.
(Posle naše uspešne sanacije, probijena je rupa za dovod masti do leţaja).

Odstranjeni stari zavari i ZUT od

prethodnih neuspešnih sanacija. Napravljen X ţljeb.

Borba protiv vodonika...

Predgrevanje radi odstranjivanja vlage.
 Priprema za zavarivanje.
Nema ţurbe, samo polako kod hladnog zavarivanja.

Redosled polaganja zavara i unos toplote pod kontrolom. Kaskadno zavarivanje uz iskivanje, od korena
prsline ka slobodnom kraju.
Ovaj izveštaj o metalografiji spoja od strane nezavisne akreditovane kontrolne institucije je potvrda
pravilnog pristupa. Primenom korektnih tehnoloških mera i procedura i pravilnim izborom dobrih elektroda
(korišćena 2 tipa) je dobijena sledeća struktura:

Base material = osnovni materijal star 25-30-tak godina = feritno-perlitni liv. One linije/pruge su lamele
grafita.

HAZ = ZUT (zona uticaja toplote) = moţe se videti da se grafit i u ovoj zoni izluĉio u obliku lamela tj nije
otišao u karbid ili ostao zarobljen u matrici gvoţĊa, tako da nema nepoţeljinih struktura cementita,
ledeburita, martenzita...

Dilution zone = zona mešanja elektrode na bazi nikla i osnovnog materijala. Vide se listići grafita, kako su
se lepo razgmilele.

Weld metal (pure nickel) = metal ĉistog zavara. Kiselina za nagrizanje nije mogla da nagrize metal nikla ali i
ono što se vidi je dovoljno. Vidi se da se ĉak i ovde ugljenik rastvorio u obliku listića grafita i ušao u ĉist
metal tj ĉist nikl.