Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Други

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 120

Наставна тема Реализам
Наставна јединица Силвије Страхимир Крањчевић ‒ Мојсије (анализа одломка)
Тип часа Обрада
Циљ часа  Упознавање ученика са одликама рефлексивне поезије
хрватског реализма на основу песме Мојсије Силвија
Страхимира Крањчевића.
 Тематско-мотивска и језичко-стилска анализа песме.
Образовни задаци  Тумачење песничких слика и тематско-мотивске основе
песме.
 Лирски приказ људске природе кроз дијалог Бога и Мојсија.
 Тумачење стилских средстава (поређење, метафора, архаизам,
анафора, епифора) и њихове функције.
 Анализа формалних одлика песме.
 Извођење закључака о универзалним значењима песме. Однос
према идеалима. Песимизам.
Функционални задаци  Подстицање ученика на уочавање естетских чинилаца и
тумачење њихове уметничке улоге у тексту.
 Снажење навике да се уметнички утисци поткрепљују
примерима из текста.
 Навикавање ученика на истраживачко читање.
 Оспособљавање ученика за арументовано анализирање
књижевног текста.
 Оспособљавање ученика за формалну анализу песме.
Васпитни задаци  Развијање естетског сензибилитета.
 Извођење закључака о универзалним значењима песме.
 Развијање читалачког интересовања према поезији.
Кључни појмови Реализам у хрватској књижевности, рефлексивна песма

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту
Наставна средства Табла, креда
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Библија
Литература и додатни  Миодраг Павловић, Читанка – Уџбеник за други разред
материјал за гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2013.
наставнике  Миодраг Павловић, Књижевност у другом разреду гимназије
и средње стручне школе, Klett, Београд, 2014.
Литература и додатни  Миодраг Павловић, Читанка – Уџбеник за други разред
материјал за ученике гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2013.
Напомене /

ТОК ЧАСА
Уводни део часа Упознавање ученика са животом и делом Силвија Страхимира
(5 минута) Крањчевића и његовим значајем за књижевност хрватског реализма.
 Силвије Страхимир Крањчевић један је од најзначајнијих
хрватских песника до првог светског рата. Напустио је студије
теологије и радио је као наставник средње трговачке школе у
Босни. Сарађивао је са главним књижевним часописима,
уређивао је часопис Нада у Сарајеву (1895–1903), а поред
песама писао је и мање информативне и критичке чланке.
Крањчевић је један од ретких песника који је дубоко осетио
проблеме свог народа и савремена друштвена кретања, па је о
њима певао непосредно и спонтано у својим песмама као и о
својим личним питањима. Он у песмама износи потресно оно
што тишти и мучи његово време.
 Дела: Бугаркиње (1885), Изабране пјесме (1898), Трзаји (1902),
Пјесме (1908), Пјесничка проза (1912), Сабрана дјела: Дјела, I
-IV (1993–1934).
Следи изражајно читање песме.

Главни део часа Анализа тематско-мотивске основе песме.

(35 минута) Којој лирској врсти припада ова песма? Одреди њену тему и
основне мотиве. Којим књижевним поступцима се служи
Крањчевић у изградњи песме? Које песничке слике на вас
делују најупечатљивије? Објасни зашто. Поткрепи свој
одговор цитатима из песме.
 Књижевна врста – рефлексивна песма.
 Тема – библијска − Мојсијево извођење Јевреја из египатског
ропства;
 Књижевни поступци − дијалошки и приповедачки елементи.
 Мојсије води дијалог са Богом и моли га да му помогне да
изведе народ из ропства. Дијалозима се износе суштинске
дилеме (мотиви) − поимање слободе (слобода или ропство као
начин живота), вера и сумња у идеале, питање слободне воље и
права на избор, проблем вође, родољубље, однос човека и
Бога, поимање човека.
 Најснажније песничке слике – кретање народа и дијалог са
Богом.
Представи лик Мојсија. Које су његове особине? За шта се
занаже? Који су његови аргументи којима брани право народа
на слободу? Какав је његов однос према идеалу слободе?
 Лик Мојсија − Мојсије је храбар, одлучан и истрајан вођа. Он
подсећа Бога да му је удахнуо душу, да је човек разумно биће
које не може трпети ропство, упозорава га да је људска жеља
да живи слободно природна. Он види слободу као идеал –
ослободити народ из ропства и довести га до Обећане земље.
Он сумња у своје идеале јер народ због кога он подноси све
муке и који води ка слободи сумња у њега. Иако је постао
жртва својих идеала, Мојсије од њих није одустао, јер без њих
човек нема сврху у овом свету, изгубио је оно што га је чинило
јединственим и посебним.
На који начин почиње песма? Коме се Мојсије обраћа? Како
Бог образлаже ропство и сопствену неделатност да заштити
народ? Чиме Мојсије брани свој став?
 Мојсије моли Бога да избави из ропства његов народ и да казни
силнике који га тлаче. Међутим одговор Бога отвара
суштинску дилему:
Да бијем народ, а због народа,
О, створе мој?! А зашто да бих ја
Због једног створа други кидо створ?!
...
А све сам ово напунио ја
Живота клицом, свим је мио вијек
И свачије је право дисати.
 Бог указује на то да Мојсије од њега заправо тражи да погази
највећи закон – право на живот.
 Мојсије брани своју молбу тиме да је Бог тај који је човеку
удахнуо душу и да су сви смртници део њега. Човек тежи
царству небеском и због тога није праведно да пада у ропство.

На који начин Бог описује идеал који препознаје у Мојсију? За

шта ће Мојсије бити кажњен смрћу?
 Бог одаје Мојсију признање да се у њему налази онај пламен
 људски који је уградио у првог човека, пре почињеног греха –
тежња ка идеалима, ка небеском. Он обећава Мојсију да ће му
услишити молбу, али да ће управо то бити његова смрт, тај
пламен, тај идеал, онда кад у њега почне сумњати:
Смиловат ћу се твојој жељици,
Ал јао теби што си желио.
И теби баш, што гориш пламеном
Од идеала силних, вјечитих,
Та сјајна ватра црна бит ће смрт,
Мријети ти ћеш, када почнеш сам
У идеале своје сумњати.

Протумачи песничку слику кретања народа ка Обећаној земљи.

Које стилске фигуре препознајеш у овој слици?
 Бог показује пут у Обећану земљу. Живописна песничка слика
народа. Метафора живота. Поређење живота с пустињом и
људи с прашином:
И просуо се народ пустаром
Ко облаци од густе прашине,
Кад заиграју коло вјетрови.
А шта је живот - ко и пустара,
А шта су људи - ко и прашина,
А над свим виси крило удеса
И мота горе, доље, упоред:
И час се прашак љеска о сунцу
И прељева се бојом шареном,
А час га ено с блатом смијешана
И невиђена гдје у каљужи.
Пред силним људством горио је ступ
Од црне земље па све до сунца.
А усред ступа жарио се прст
На руци силног бога Јехове.

Који грех чини народ на путу ка Обећаној земљи? Како то

Мојсије објашњава? Како изгледа сусрет народа и Мојсија са
Обећаном земљом? Опиши њихове реакције. Како бисте
окарактерисали поступак народа?
 Божји глас разуме само Мојсије који се окреће народу и тада
угледа да они уместо да славе Бога, клањају се златном телету.
Мојсије моли Бога да опрости народу који се лако превари и
заведе сјајем, али овога пута чује само смех Бога. Мојсије је
озарен Божјом светлошћу јер је довео народ у Обећану земљу
(врло упечатљива слика), али, уместо да буду захвални, они се
окрећу против Мојсија. Кулминација – народ оптужује
Мојсија да га је на силу повео из египатског ропства (где им је
осигурана храна). Та оптужба против Мојсија значила је
 његову смрт:
Ај, то је дакле земља Ханаан?!
И зато си нас вуко пустаром,
Да још нам за њу ваља стрмоглав
Низ ово гадно брдо срнути,
Да панемо на хладна огњишта!
И тко је теби право подао,
Слободи да нас водиш силовно
По својој вољи - ко на узици
Од ланаца из земље мисирске?!

Протумачи поенту песме.

 Након ових речи Мојсије умире, а поенту песме изговара сам
Бог:
И теби баш, што гориш пламеном
Од идеала силних, вјечитих,
Та сјајна ватра црна бит ће смрт,
Мријети ти ћеш, када почнеш сам
У идеале своје сумњати!

 Језик и стил. Формалне одлике.

‒ оригиналне метафоре;
‒ узвишен стил;
‒ архаичност;
‒ стилске фигуре: метафора, поређење, анафора, епифора;
‒ стих: десетерац.
Завршни део часа У завршном делу часа води се разговор о универзалним значењима
(5 минута) песме. Разговара се о људској потреби за слободом и о потреби
постојања идеала у животу.

За наредни час ученици треба да обнове одлике прилога.

 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Мојсије
Силвије Страхимир Крањчевић (1865−1908)

‒књижевни правац: реализам

‒књижевна врста: рефлексивна песма
‒тема: слобода, идеали
‒мотиви: слобода, ропство, вера и сумња у идеале, слободна воља, проблем вође, родољубље,
однос човека и Бога, поимање човека
књижевни поступци: дијалошки и приповедачки елементи
песничке слике: дијалог са Богом; кретање народа
лик Мојсија: храбар, одлучан, истрајан, верује у идеале, жртвује се
кулминација: оптужба народа, Мојсијева смрт
поента: „Мријети ти ћеш кад почнеш сам / у идеале своје сумњати!“
језик и стил: оригиналне метафоре; узвишен стил; архаичност;
стилске фигуре: метафора, поређење, анафора, епифора;
стих: десетерац