Nikola kuzanski

O lovu na mudrost

IX
Kako su istu stvar, različito imenovali Sveto pismo i filozofi

‘’u početku stvori Bog nebo i zemlju, potom svetlost’’

-sada se ovde daje, govor o počecima.
-u početku, dakle u samome početku kao početku unutar njega jeste stvoren
MOĆI POSTATI sveta; jeste u samome početku gde je stvoreno nebo i zemlja
(u početku postalo, stvoeno Nebo-svod, Zemlja suvo, Sunce-svetlost)
MOĆI POSTATI-je ono u čemu je sve stojeće u čemu je postalo-ono je stvoreno u tom moći
postati; sve je stvoreno u tom moći postati!
Iz moći postati sve je stvoreno i iz toga moći postati ono jeste postalo, jer je stvoreno. Narav
svega postalog jeste u tome-moći postati.
-nalog Stvoriteljeve REČI: ono po čemu postaje nešto; moći postati se kreće da bi zbiljski
postalo je NARAVNO. Moći postati je narav onoga što će postati; narav postalog je u moći
postati. Ono što može moći postati već svoju narav ima stvorenu u -MOĆI POSTATI. Ono što
može postati jeste stvoreno u svojoj naravi mogućnopostanka.
-reč božja je nalog; jeste ono po čemu se narav odigrava da bi izvršila po nalogu ono što treba a
to je da sve što je stvoreno postane- moći biti, je uslov za postati jeste moći postati onog
postalog zbiljski.
-stvaralački um-moći postati; jednorođeno, od Boga bog je jedan-jednorođeno
-reč je ono nalog odakle ono stvoreno u moći biti se ozbiljuje da postane.
-reč je o moći postati-koje je stvaralački um, spram toga se razmatra---
*osvrt na ono šta filozofi smatraju počecima:
1.motiv ureživanja, dovođenja u red onoga što može postati ono je zbrkano a rečju ono biva
sprovedeno dovedeno u red-nusom, stvaralačkim umom iz svoga moći postati ono Postaje.
2.Uviđa da filozofi o stvaranju, gvore zapravo o MOĆI POSTATI-kao onoga iz čega Bog stvara,
ono tada još nije i nije i nema tvar ali s-stvaranjem ono postaje počinje da posotji od Najčistije
zbiljnosti-Bog.
3.Mojsije: moći postati-je božje delo, stvorenje. MOĆI POSTATI-prethodi svetu koji je
stvoren. Svet u moći postati jeste jedna mogućnost još nije svet već je stvoren, ali mora moći
nekako postati a to može zahvaljujući-moći postati u kome je stvoren. Večno zbiljski jeste pre
moći postati, jer moći postati mora biti omogućeno, tj.stvritelj, jer moći postati ne može
postohoditi onome postalom. Vreme i protor dolaze nakon MOĆI POSTATI, jer moraju moći
postati da bi postali, a jesu postali.

MOĆI POSTATI-filzoofi
Tales -moći postati: voda kao princip onoga arhe iz čega sve jeste, ali vodi, prethodi moći
postati, jer je bog stvorio sve pa je stvorio i vodu u tome moći postati, moći postati kao ‘’figura’’
prazno prethodi onotloški postanku vode ukoliko je postala.
-MOĆI POSTATI počelo, koje prethodi svemu postalom, -postavlja se jedan prncip iznad
helenskog arhea; sve teroije o postanku sveta govore o postanku čulnog sveta ali treba uvideti
Stvoritelja; njihovi principi neka stoje u tom domenu, ali Stvortelj je onaj koji delom MOĆI
BITI čini da to sve može postati jer je stvoreno. Jer, počela su ona puno ih je, zato plurazlizam
počela i mogućnost da to bude voda vatra vazduh, upravo iz traženja principa prirode, ali time da
se može navesti gomila počela govori da počelo posotji, a ako je jendina onda nije niti jedno od
navedenih, jer počela prelaze jedno u drugo: kada se supsumira presokratsko gledanje. Mora
posotjati JEDNO JEDNOSTAVNO POČELO koje se ne meša sa drugima, dakle to ne može biti
tvarno kao vodaitd.
Ono što je PO-stalo, ono je posle stalo, nakon, ono je po-čelo da posotji prema svome po-četku,
ono ima po-četak po-stojanja; da bi moglo moći postojati ono mora moći po-stati.
-moći postati je večno, a ono po-čelo da postoji jeste ono što je postalo, a postalo je iz jednog
moći postati, u tom svome moći ono može moći postati.

STRUKTURA:
3 PODRUČJA I 10 POLJA MUDROSTI
Područja: I) mudrost kao nešto večno
II)mudrost kao u neprestanoj sličnosti
III)mudrost kao u vremenskom toku sličnosti svetli s udaljljaenosti

PRVO POLJE. Polje učena neznanja

-stoga što bog jeste sve ostalo jeste- dakle sv je po jeste, po bogu da jeste
-bog je uzrok svih znanja jeste Bog, jer jeste, jer znanja jesu; ne može se znati šta je bog pa ni
kako se zna šta je to bog, dakle štastvo svega se ne zna kako se može saznati, ali se zna da ono
jeste.
-moći postati se ne može pojmiti kao šta ono jeste, niti se bog može pojmiti kao šta on jeste.
Pojam jeste se ne može pojmiti. Jeste-je štastvo neke stvari kao šta ona jeste, a samo prazno
nama šta ne znamo šta jeste do štastvo a tastvo opet ne znamo šta jeste do da ejste. Dakle nije
spoznatljivo jer ne znamo šta jeste jeste niti šta šta jeste.
-govor o učenosti. Nešto se može saznati po svome pojmu, ali bog je veći od pojma, mi imamo
pojam boga, ali ne pitamo šta pojam jeste. Imamo pojam stvari po kojima znamo šta one jesu, ali
bog nadilazi pojam, i ne možemo znati šta on jeste, ali jeste jer imamo pojam o njemu, on nadilazi
štastvo stvari, a nama je jedino moguće da kažemo: bog, pojam boga,
-bog je dakle, veći od svega spoznatljivog, jer ono što omogućava spoznaju veće je od spoznaje i
spoznatljivog. Nama je dat spojam za spoznavanje kao sredstvo spoznavanja. G je veći od
pojmljivog.
-stvorenje ako kaže za sebe d aje stvorneje utom priznaje da je po liku stovitelja.
-Bog je stvorio stovrenja koja su stvorenja po svome obliku, po sovjoj biti ona jesu-da su
stvorenja. Njihova stovrneost je njhivo udeovoljenje.
*Bog nadilazi moći postati, onotloški prethodi svemu što može postati, jer sve što može postati
stvoreno je u svome MOĆI POSTATI.
-on jeste sve što može biti, on je jeste toga što može biti, on je ispunjeno jeste jer on jeste, a
ostalo može biti jer on jeste. On je savršen- svršen u smisluiz onoga što a priori jeste nešto
može tek moći postati moći biti da jeste.
-um se hrani nepotorišivom hranom, neograničenom, neprestanom, neusavršivom- NE je ovde beg
od konca granice, sve ono što nije nešto, već je sve u sovjoj svojstvenosti apsolutno razrešeno i
neiscrpono. Ako um pije sa takvog izvora večno živi.*logično um ne jede šargarepu
Dakle, um se tako približava isitni, uvek traži uvk u izbiljobitku svega, prepšta se raspušta
-beskorissnost filozofskog posla lova na štastvo stvari, uvek bi to bilo nekakvo određeno nešto,
no ne samo štastvo po sebi. Zato platno najbliži jer kaže da se bog ne može naći; jer ono nalazivo
jeste moguće za nači, a bog nije moći postati da bi mogao postati nađen, on naprosto jeste.
Učena neznanja-jer zanti nešto jeste znati šta nešto jeste, a uzrok samog šta-se ne mže naći do
Boga samog, ali reći šta-bog ejste osim da-jeste, se ne može, jer onaj ko omogućava poznaju
svega što jeste dolazi od mog naše pojmovne spoznaje da poimamo da nešto jeste po svome -šta-,
i to je granica.

DRUGO POOOLJE: MOĆI JEST-Bog

-UM ulaskom u polje MOĆI JEST lovi u izobilju.
Kada se govori o Bogu, onda se sve kaže: NE jer nestvoren, sve što čovek jeste bog nije, ne je
odgraničenost granice razgraničenost apsolvacija
-bog je nepostao, jer on je zbiljski uvek, a ono što je zbiljski po sebi ne može postati; on je pre
ničega i nečega, jer nešto prestaje da bude pa je ništa; a on je pre.
-sve što je postalo jeste zahvaljujući onom moći postati- niti postalo može *postati ono što nije
postalo niti nešto drugo
-BOG JE MOĆI JEST moći zbiljski jeste ono što može biti-on je zbilja moći biti onoga što može
postati iz moći biti. Sve što se pokazuje nije bog, i zato se ne traži u polju moći postati; nego on
je moći jeste.
-pre svake razlike, pre razlike zbiljnsoti i mogućnosti; sama zbiljnost; pre razlike bitka i nebitka;
pre svega što je naon njega, jer sve posle njega razlikuje se po tome što jeste-nakon njega. Sve
što je nakon njega slaže se jedno sa drugim prema svome bitku-da je nakon njega, a i razlikuje se
međusobno prema borju.
-on je MOĆI JEST, je svako MOĆI. Sve ono što jeste nužno biva po tome moći jeste. Mora moći
da jeste moći postati da bi postalo. Moći jeste je nužnost jeste po čemu sve biva da jeste.
-u bogu se moći biti i moći postati i moći jeste ne razlikuju! MOĆI JESTE ima u sebi moći postati
i moći biti jednakoizvorno.-sve stvoreno i što zbiljski može postati jeste na način da je nivelisano
u bogu u tome moći jeste. Zbiljnost je večnost, Bog, dakle sve sledi ono odakle je iz moći jeste
je moći postati-jeste stvoreno.

-razlikuju se jedno i njegova mogućnost. Ono zbiljski jedno početak broja jeste to jeste broja,
ono može biti-kao mnogostrukost dva trilalala ali je posle moći biti u formi mnogostrukosti. Nije
zbiljski jer je moći biti-i onda postane 1,2,3. Jedno-može biti svaki broj, a njegvoa mogunost
jeste da bude neki od brojeva. Jedno kao mgućnost pre razlike su večno i zbiljsko. Ono pre
razlike pre mnogogo, a , je jedno. Kao mogučnost posle moći biti, ali kao jedno pre nego što
postane.
-zbiljnost broja sledi večnost, kao slika isitnu; dakle, zbiljnsot broja je jedno nakon moći
postati...zbiljski je jednost u večnosti ono što može postati jedno, tako je i u večnosti zbiljnosti
sve ono što može postati dva-ovde se hoće reći da je jednost, : dva koje je večnost i dva koje je
naon moći postati- ono je kao beskonačno prema konačnom: u tom smislu, da ono može moći
postati shodno tome da je već zbiljski ono dva u večnosti, ali ne razgraničeno dovojeno od jedan.
Jeste dva-može biti dva. Zbiljnost-mogućnost. Mogućnost i zbilnost pre razlike mogućnosti i
zbiljnosti u bogu su jedno. Isto tako je i broj dva; no kada . Ono što je moći biti sledi ono što je
zbiljski, da bi iz moći biti postalo. Ono je već sve u bogu, ali u vremenu ono postaj sutra danas, no
ono je već stvoreno u tome moći biti jedno nema razlike.
**greška filzoofa je što boga traže u ontičkom tj.strani gde posojte suprotnosti. U polje ‘nakon
moći postati’ ili pak u polje samog moći postati a ne moći jeste. Bog se traži u apsolutnom
razrešenom granica i suprtosnoti.
-za boga se ne može putati da li jeste ili nije; u nejgvooj regiji to ne stoji, regija ontološkog. On
je stariji od načela razlike. On trasncendira mogućnost:razlikovanja, itka i nebitka.
MOĆI BITI-ona prosotornost gde se ne razlikuje moći biti i zbilja biti
**ZBILJA BITI, znači postati iz oći biti
Npr. Razlika čega? Onoga što je nešto, ono što je nešto ne bi bilo to nešto ako bi bilo u razlici sa
samim sobom, pre svake razlike ono JESTE.

Nema razlike na ontološkom nivou.

III)treće polje, NE-DRUGO

Odredba (Sokrat)- jeste ono što određuje nešto što ozražava rodnu podudarnost i specifičnu
razliku vrsnu, obuhvata rečju svoje sznačenje. Odredba je znanje nečega.
Nešto što se u svojoj odredbi pojmu spoznaje .
Um ako pliva u onome što prethodi moći-postati.
Ono pre moći postati ne može postati, niti biti nešto drugo do ono samo. Ono prethodi rodu i
razlikama i kao takvo ne može se odrediti pojmovima hdonso rodu i vrsti.
Odredba samog sebe, je ono što se ni po čemu drugome ne odrešuje. Jer prethodi razlici
odredbe i određenoga. Sve po tome sebeodređujućem može biti određeno, jer ono jedino Jeste.
Sve što jeste određeno je time da jeste. Od-ređeno time, znači nije ono samo od sebe određeno.
Ne-drugo, ono što određuje sebe i sve ostalo jer je sve ostalo određeno ostalo određeno spram
toga sebeodređenog. Ne-drugo.
-sve što se može imenovati jeste to akko je imenovano. Princip ne-drugosti je u svemu, rincip
identiteta, to je ovo a ne ono drugo, a ono SAMO NE DRUGO JESTE PO SEBI SAMOM
NE.DRUGO, a ne sva druga koja su ne-druga spram ostalih ne-drugih. Princip identiteta. Samo se
u svome polju nedrugoti može pronaći.
-trojednost ejste jednost, jer je jednost sadržana bitak onog tro, određuje samog sebe i sve
ostalo; princip odredba identiteta, da nešto jeste nešto. Bog određuje drugo pa nije drugo od
drugoga već je to jedno što je drugo, ali to drugo nije on sam, nego njegov princip da ono jeste.
Sve što jednostavno može biti je da jeste ne-drugo. Zbiljski ne-drugo.
-isto i ne-drugo nisu isto, jer isto prethodi nedrugom, bog je ne drugo od neba ali nije ni isto što
i nebo. Nekakvo drugo bi moralo biti ali drugačijim načinom doli jeste a to ne može. Ono jeste da
nije drugo nego ono samo ne-drugo. Ne-drugo nije drugo. Drugo je ono što nije ne-drugo, dakle,
ne-drugo je jeste, drugo nije jeste, dakle drugo nije. Og određuje drugo, nedrugo samim sobom
određeno je princip određenosti svega drugog, da ono nije nedrugo. Ako mu se oduzme nedrugost
ostaje mu drugo. Medrugo ne može postati drugo, jer je po svome bitku ne-drugo, dakle ne može
postati a već jeste. Tako da jeste ne može posati nego može postati nešto određeno koje jeste
nedrugo već drugo. Ništa nije drugo, nego to što jeste. Bog ga određuje, nedrugo određuje
drugo. U vrsti se rađa slično sebi nešto, a ne drugo. Sve kako je tvori ono što stvori koje je tako
kak oje ono koje jekako jeste. NEDRUGO prethodi drugom i određuje ga. Nema suprotnosti.
Samo to nije ono drugim određeno i zato je nedrugo a drugo je određeno nedrugim i zato je
drugo jer nije nedrugo. Bog nije besmrtan na nalin smrtno-besmrtno, nego nema uopšte razlike
života i smrti no Život, onotloški dignitet. Bog prethodi ništa, jer određuje ništa kao nedrugo
nego ništa. Ie drugo ništa nego ništa.

ČETVRTO POLJE svetlosti

Odredba-ono što sve određđuje (bog)
Sve što jeste je određeno tim da jeste i jeste sve jer jeste određeno ka osve posotjeće.
Odredba *jeste, lepa isitnita mudra jasna dostatna. Odredba- je ono što je u odredbi odredba, i
ono što je u određenom određeno, u rečenom rečeno je rečeno u tom rečenom.
*odredba je ono što u def.potvrđuje da to određeno definisano jeste to.
-prncip identiteta-ne-drugo, sunce nije ništa do nedrugo, ono jeste sunce kao ono u odredbi
odeđeno. Odredba pripada određenoj stvari, ne nedrugoj kao ni jednoj drugoj, nego ne drugoj u
smislu idnetiteta sunce je sunce.
Bog je princip identiteta, on je idnetitet sam, on je sve ono odreeno u određenom.
*dostatnost- sve je zasnovano na dostatnosti, princip da jeste ono što jeste, i ništa drugo. Sve
je ono što je kako je određeno jer na drugi način ne može biti i najbolje je jer bolje od boljine
svoje ne može biti, nego kako JESTE- o bože hvaal ti vidim koliko je to jeste čistooo
---hoće mudrost oslobaža se tela, hrli u smrt koja je večni život hlri u umnost mudrost, to uđiva.

O ISTOM
- u nedrugom je nedrugo
Princip nedrugspti čini da sve ostalo bude drugo. Ali i kada se kaže drugo ono je nedrugo nego
drugo. Drugo je drugo. Nije nedrugo, niej idneitet sam, ali ima princip identiteta u sebi, da je
drugo kao drugo.
-dobro u drugom jeste drugo. Ništa drugom nije dobro do drugog. Ako je sunce sunce njgovo
dboro je sunce. Sunce je sunce, a priroi govorenaj o njegvoj veličini sjaju-to je ono što nije
apsolutno nedrugo kao Bog, no je sunce sunce, ...

APOLTUNO NAJVEĆE--sa kojim se podoara-NAJMANJe-npojmiljivo shavtanje

-istinia kao ono apsolutno razrešeno-svega određenja, a mi shvatamo određenja, onda ako je
nešto određen oak oneodređeno ,mi ga shvatamo u nepojmljivosti.
-najveća jednakost nepojmlniva jer nadilazi naše sposobnosti shavtanja usmke razumske čulne,
dakle ona jetee apsolutno najveće ono što može biti, razrešeno onoga moći biti, na ontološkom
nivou sve je ono ono što može biti, dakle nije ni veće ni manje.
-najveće i najmanje se podudaraju. Jer to je svedeno na količninu. Veliko i malo se odudaraju da
jesu-količina. Pododarnost jeste u tome NAJ. Ono nivečiše razlike manje i veće, jer je NAJ ono
što ih spaja. Apsolutna količina niečiše superlativm NAJ- da je nešto malo ili veliko, ono time
NAJ jeste apsolutno iznad svake suprotnosti. Naj(veće-manje)
-NAJveće apsolutno ono što može zbiljski ospotojati. Bitak tako, nepojmljiv, nije: više jeste nego
nije, nije ni jeste i nije da nije, niti je nebitak biše nije nego što jeste.-stvar je u tome da je
razrešeno razlike.
-razum ne spaja protivrečnosti, to može samo um. Raz-um, razlujučuje ono što je umski jedno
-beskonačno je nepojmljivo jer je apslutno, ne.odreeno, dakle ono je prinip određenosti odrešeno
g jer je u njemu tj.njime neodredivo, bekoančno nema ime a konačno ima.
NAJ veće i najmanje, nadilazie trasncenirdaju količnu suprtnosti malo vleiko

NAJVEĆE JE JEDNO
-neizrecivo, nepojmljivo
-sve što se može imenovati, on posotji tako da od njega posotji nešto veće ili manje
-mnoštenoat bića je u skladu, broj je ono što je srazmera svega, onda nema razlučivanja stvari
ako se oduzme broj prestaje sklad mnoštvenosti bića
-nabrajanjem brojva do nkakvog najvećeg, taj najveći izbrojani nije najveći do njega se ne
dolazi, rast broja je konačan---jendost je najmanji broj od njega ne može biti manje a ni veće.
Jer je jednost!!!!!!!!!konačnost broja je jednost, jer ne dopušta nadilazeće ni podilazeće, ona je
ravan u smislu, pona je početak i konac.
Apsolutna jednost vleičina jeste Bog- ona je ono sve što ože biti. Jednost ne može postati broj
niti se moež umnožiti. On je zbiljski sve ono što je moguće.
Jednost je način dokazivanja jednog boga. Jednost je početak broja, a mnoštvenost je konačna
jer se završava ejdnim. Apsolutna jednost bićevitost jeste u jednosti na način a je bitak svega
što može biti, mnoštvenost se drži uz nj.

NAJVEĆE JE APSOLUTNA NUŽNOST

-sve stvari su konačne, jer sve* su konačne u svome sve, i da su stvari konačne u stvorenosti
jednosti. Konačno je jer je na koncu ima konac i početak. A početak jeste njegvo konac.
-zbiljski najveće je početak i kraj svega konačnog.
Ne najveće je konačno, i ima svoj početak od drugog, jer onda bi bilo samo od sebe i bilo b ga
kad ga ne bi još bilo.
-apsolutno najveće je ono bez čega ništa ne može biti. Dakle BTIAK. Ništa se ne suprotstavlja
bitku jer ono nije nebitak ni bitak.
-ništa ne moež biti bez bitka. Sve jeste poradi bitka. Neograničen ibitak je neograničeno
najveće, ništa ne može biti bez najvećega.
Bitak i ne bitak ne mogu izreći ime najvećega, jer je ono neizrecivo, iznad svakog izrecivog bitka
je Najveći. Stoga je ono aspolutna nužnost. Apsolutna nužnost je istina da je jedno najveće.
O TROJEDNOJ I JEDNOJ VEČNOSTI
-jednost prethodi drugosti
-jednost nepromenljivost; drugost je promenljivost; ono što je nepormelnljivo prethodi
promenljivom. Večno prethodi drugosti.
DRUGOST- jeste da se sastoji IZ JEDNOGA I DRUGOGA, a jedno jeste početak broja a broj
je ono što iz svog početka jeste drugost kao broj nakon jednosti. Jendnost je moći biti broja,
mnoštevnosti. Po naravi jednost je vačna i prethodi drugsti.
NEJEDANKOST je po naravi od jednakosti, jer jednakost je nerazlučenost, a nejedanost je
drugst jednakost jer sadrži moći biti jedanko i razlučivanje da je nešto spram jednakosti sa
drgim jedanko a mežusobno nejedanko ako se druoti po sebi geldaju a ne spram ne-drugog
-jednako je između većeg i manjeh; između-znači a priroi uslov mog razlučivanja.--dolazak do
jednstavnoga: oduzimanjem i dodavanjem ovim se hoće reći da je princip svega jednost ako
jednakost svoženje na jednakst kao jednost.
-nejedankost i drugost po naravi jednake, jer njima prethosi jednost tj.jednakost
-jednakost je večna, jer prethodi nejednakom koje nije večno već je prmelnjivo svodlivo
-spojeno znači istodobno sjedinjeno. Sjedinjenje jeste princip jednakosti, ono nma razlike ako
jeste jedinstveno. Stoga jedan uzrok ako je pre druog on je prncip dao ovom utoku da uzrokuje
shodno da je on poo naravi njegovj. Jednost je uzrok spajanja da oba jseu uzrok. Imaju stu
narav.
-dvojsnost je prvo deljenje, uzrok deljenja.
JENDOST-UZROK SPAJANJA DOVJNOST-UZROK DELJENJA
Stoga je spajanje kao jednost pre deljenja kao dvojsnosti
Spajnaje je večnost kao jednost; a deljenje je drugost kao konačnost
-sve što je včeno je savršeno jednost. Ne može večnoga biti mnogo niti savršenoga, jer bi onda
ono moralo stajati u skladu a kako nešto ako je već drugo može biti u skaldu sa onim drugim, ono
mora bti jedno sjedninjeno.JEDNOST JEDNAKOST SPAJANJE jedno.večni

O VEČNOM RAĐANJU
Rađanje jednosti iz jednakosti.
Spajnaje proizilazi iz jednosti na način jednakosti jednosti
-jednost- izvedeno iz jedno, tj.bićevitost je jednost kao biće kao bitak bića, bivastvo. Bog je
bićevnost stvari bitak stvari, ono po čemu one jesu da jesu, szvarima. Jesu psojene i utom
spajanju one jesu dakle to je jednost bića na način jednosti. Bog je oblik bivstvovanja.
Jedankost jednosti je jednakost bićevnosti jednost bićevnosti, a to je jedankost bivsvovnaja
tj.Posotjanja.---*rađanje: kroz ovja pojam uočava se jednakost jednosti: rađanje jednakosti iz
jednosti, ja sam jednaka samoj sebi jer sam jedina ja ta koja je sobom sebi jedna. Jednaka
svome bitku. Jednakost- je rađanje, kao ponavlajnaje jednosti: umnožavanje iste naravi, a narav
je jednost---rađanje u propadljivim stavrima.
*ponavlajnje jednosti kroz rađanje ujedno jednost. Ako se ona umnoži više puta ona je i dalje
principjelno jednost umnožena više puta, u materijalnom ona je i dalje jednost iako se ta jednost
očitava i u materijalnom jer ne posjtie dva posptuno ista bića na svetu, a jesu bića!! P otome
jednosti su bića da jesu. Prnip identita odražva se i u tvarnom obliku!!! Jendost jednom
ponovljena, rađa se samo jedanput kao jednakost jednosti, VEČNO.

O VEČNOM NASTAJANJU SPAJANJA

-rađanje jednosti iz jednosti jeste ponavljanje jednosti; a čovek vidi kao ponavlajnje no je ono
samo princip postajnja, ako rađanja. Tako jednost kao moći biti jeste prinip svega što postaje
Jer sve što je stvorneo stoveno je kao jednost u tome moći biti
.nastajanje jeste i protžnost; .
Protezanje od jednoga drugome; dvoje jednakih i spaja ih jednakost, SPAJANJE NASTAJE OD
JEDNOSTI I JEDNAKOSTI JEDNOSTI, ono je spajanje dvaju, nije spajanje jednoga jer ono
već jeste spojeno spajanjem dvaga, spajanje nastaje iz jednoakosti jednosti i jednosti u
jednakosti. Nastaje od jednosti i jednakosti, jer se jednost i jednakost protežu od jednoga ka
drugome.: od jendosti i jednakosti nastaje spajanje, a ne da spajanje jeste spajanje jednakosti i
jednaksoti, nego ...
OTAC SIN SV.DUH---JEDNOST JEDNAKOST SPAJANJE:
Jednost. Rađanje iz jednosti je ponavljanje jednosti. Rađanje je zadržavanje jednosti jer se iz
jednosti rađa jednakost jednosti, od jednosti i jednakosti nastaje spoajanje-istotst: OVO-
jednost, ONO-jednakost jednosti rođena jednakost jednosti iz jednosti rađanjem; ISTO-
spajanje onog sa ovim tj.jednakosti jednosti sa onim odakle se rodila a to je jednost. ONO se
odnosi na prvo jer se rodilo kao izraz jednosti u sovjoj jednakosti prema sebi, a ISTOST
spajnje. jednakosti prema jednosti; jer jednakost jednosti nije ništa drugo nego jednost,
jednakost je odnos nastao rađanjem iz jednosti odnosom istosti; istost-spaja odnos-tj.jednakost
jednosti sa jednošću, a to je ljubav to je istost. Jednost+jednakost---istost, spajanje. ONOST,
kao ono jednost, jeste odnos prema jednosti, istost je spanjae onosti i jednosti.
--ovakva struktura dijalektička važi i za propadljive stvari
-narav Oca i Sina je jedna, zajednička, jer je sin u naravi jednak ocu, sveza njih dvaju jeste
sv.duh tj.ljubav, naravna ljubav spaja jedno sa drugim. Sin se u ljudskosti sastaje sa Ocem.

POJAM TROJEDNOSTI U JEDNOSTI NADILAZI SVE

-jednost jeste trojednost, i u tom msislu takva najapstraktnija i najjednostavnija spoznaja
moguća je ako se odbaci sve deljivo u smilu tvarno, telesno, oblikovno, ono iznad čega jeste
ONO, je u lemu se jednom sve treba sagledati-a to je da sve jesteu sebi po tom jednom jeste.
Nema drugakvih jeste, no jeste, koje nema sninima.(u je kugla troguao i kamen pas i orao govno),
NAJVEĆA JEDNOST JESTE TROJEDNA-izbaciti sve oblike. Najveće se pojmi kao trojedno.
TROJEDNO:
1.samo poimanje* jeste trojedno u sebi: poimajuće, pojmljivo, poimati. Trojedni suuodnos,
zajendičkobitak Btika. U biti jednosti je trojednost jednosti.
2.,,jednost je najveća’’-jednost misli na trojednost početak bez početka apsolutn početak, je
jeste-misli se kao ono sjendinjenje povezivanje, najveća-početak od početka, jeste najvećim.
Nastajanje -jeste povezuje i govori o spajanju jednosti i najveće-gde je nastajanje ono što
nastaje usled jednog i drugog jednakozvorno. Najmanje najveće su jedno i sjendinjavanje u
jedno su najmanje najveće i sjedninjavanje-jedno. Mora filozofija da bi ovo jmila da izbaci
pojmljivo. Treba prekočiti razlike.
3.Bog jedan i trojedan

MATEMATIKA
-neprolazna stalnost matematičkih znakova, jesu ono čime se treba služiti da bi se zašlo u polje
večnosti. Svi filozofi, boetije, arisototel, platon, itd. Osloboženje tvar itj.njene možebitnosti
jeste u razumu kao matematici, problemi se matem.rešavaju.
-treba se služiti matematičkim znaksovima:
Pomoću simbola istražiti:
Hoće pokazati da svi filozofi kakvim god geometrjskim elementom da su govorili o trojednom
bogu da jesu imali pravo, jer su uzimali bitne osobine matematičkih momenata i prenosili na
beskonačne likove. Onda beskonačno ograničeno treba da bude osloboženo svakog lika.
-svojstva najveće i beskonačne crte:
Krug, crta, trougao-jedno sa drugim su beskonačno prožimajući
***(99. 100.101.) rider

O DUHU SVEUKUPNOSTI
TROEJDNOST SVEMIRA: kako je nastalo sve principom trojednosti Boga
KRETANJE-posrednik pomoću kojega se spajaju oblik i tvar.
Kretanje planeta se razvija i u svom razvijanju ono obuhvata i pokreće ujedno i zemaljske stvari.
Kretanje zemaljskih stvari jeste razvijanje kretanja planeta.
Zemaljske stvari kriju u sebi uzroke budućih događanja kao kretanja koje će se razviti,
međutim, ono što delujući kretanjem ujedno daje da se kreću i ti uzroci koji postoje u
zemljaskim stvarima, dakle kretanje se širi! Jer se uzroci mogućnost kretanja skovana u
zemlajskim stvarima kao klica razvija te se onda raste širi kreće i sve zemaljsko.
Duša vseta* nosi u sebi kako govore filoofi, klice uzroke stvari i da ih kretanjem razvija u tvari, i
kretanje je rašireno kao i duša u svemu. Duh spajanja potiče od možebitnosti* i duše sveta.
Možebitnost- jeste u smaim stvarima mogućnost da se one razviju---osvrt na tumačenje
kretanja
OVAKO:
Tvar ima sposobnost da primi blik, ona teži tome, a oblik želi biti zbiljski-ali nije apsolutno
moguće da psotji na zemlji jer to može smao bog, dakle i oblik teži zbilnsoti pa se sjedinjuje sa
tvari. Oblik se spušta da dovrši ograniči možebitnost-svojom biti da je učini zbiljskom,
dovršenom, to je u naravi duha. Dizanjem-spuštanjem proennom nastaje kretanje koje je večno
promena; kretanje je sredstvo spajanja oblika i tvari, tj.biljnsoti i mogućnosti; pokretač je oblik
koji dolazi, a možebitnost kao ono u mogućnosti da bude tj.tvar, prima oblik da bi bila-retanje je
posrednik.
Duh je narav.narav je spletanje svega što nastaje kretanjem. Kretanje od opšteg-ka
pojedinačnom, a vrmenskim redom se sužava, kretanje silazi kao delovanje božasnkog duha, Duh
pokreće sve pomoću kretanja. *govor. Mogućnost posredstvom Duha postaje zbiljnost. A
zbiljnost postaje posedstvom Duha mgućnost. SPAJANJE SVEGA U JEDNOST POSREDSTVOM
SV.DUHA KAO KRETANJA. I sve je obuhvaćeno duhom, to je jedno svobuhvatno Jedno.
Kretanjem stavri jesu uređene na savršen način, jer duh dleuje kreanjem na ono što je u
mogućnosti sadržano kao uzroci koji se bude delovanjem duha a oni su kao semena i čekaju da se
razviju duhom; semena koja su u stvrima. A stvari već jesu stvorene. Ništa nije nalik drugome,
nego je najbolje što jeste, svako neko na svoj način sužava kretanje prihvata ga shodno onome
kakvo je moguno da se razvije seme u njemu.
Apsolutno kretanje je mirovanje, i zato mirvoanje nije kretanje jer je kretanje nije najveće;
svaka možebitnost je u aspolutnoj možebitnosti i na taj način je u jednosti sa svim stvorenim.

KRETANJE
SVEMIR: trojednost se ogleda u : jednost iz mogućnosti:zbiljnosti:kretanja spajjajućeg,
Machina mundana***svetski ustroj
Središte sveta podudarno sa obodnicom. Nema ni jedno ni drugo, ali je srazmerno. Da ima i jendo
i drugo bio bi svet O telo, ograničen, i onda sa svojim početkom i krajem-kao granicccom, imao bi
takav status, da bi imao svoj bitak, i neki bitak od onoga od čega je ograničen, a postji samo
bitak. Svet nije zatvreno telo u svojim okovima, takvog ga možemo pojmiti a to nije istinitu i
zato, svet ne možem opojmiti, jer njegovo središte i obodnica jesu bog, kojeg ne možemo pojmiti.
Nema granica unutar kojeg bi se zatvorio pa ga ne možemo pojiti kao konačan-na koncu kao da
ima nekakav telesni početak i kraj. Središte* je tačka jednako udaljena od obodnice, ali ona to
nema kao zemlja da je središte i zato ona nije kugla ni krug, pa se središte ne može odrediti.
Središte jeste u bogu kao ‘tačka’ jer bog je jedina beskonačna jednakost. *samo spram tvarnog
koje je ogrnaičeno a mi ga takvim vidimo u tvari mi gledamo tvarni oblik i možemo odrediti
dredište, no to je nemoguće pojmiti kada je bog u pitanju. BOG-beskonačna obodnica svega-bitak
sve što jeste jeste-asptraktno. Mi pimamo oblike i smtramo krug savršenim ,a li braćellla, to je
takvim, da upravo imamo ideju toga kako bi to moglo ali je to neprimenljivo na boga.
Mi kretanje pojmimo samo sa čvrstim nečim, jasno je nama takvim načinom da se zemlja kreće
ali ne znamo i ne mžemo tačno niakda utvrditi kretanje kao takvo no samo shodno merama
kretanja. Ne psootji čvrsto sedrište oko kgoa ser jretanje dešava, a mi tako jedino kretanje
pjmimo, dakle to nije kako kretanje u btii jeste.
Svet kretanje i lik njegov se ne mogu dosegnuti u svojoj punoći, a nama učeno neznanje kojim
barata um sleduje, da shodno različitim podučavanjima ipak posotji no da je ono predtavljeno
različito govori o nedoslednosti našoj da obuhvatimo aspolutno ono što je ‘većma veće’ od asn.

Kretanje je nama pojmljivo jedno spram nečeg čvrstog.

STVARANJE ZEMLJE
-bog je svugde i nije nigde. Gde god se čovek nalazi čini mu se da tu može biti središe! Svet se
odasvud stojimo činiu da nema kraja. Obodnicu.
Lik sveta je sužen kao kretanje.
(110.111.112.113.114.)