SADRŽAJ

1. Pojmovno određenje modula..................................................................................................3

2. Principi modularne nastave.....................................................................................................4
3. Strukturisanje sadržaja u modularnoj nastavi.........................................................................8
4. Prednosti modularne nastave..................................................................................................9
Literatura...................................................................................................................................10
Zaključak...................................................................................................................................11
 1. Pojmovno određenje modula

Terminom modul označava se konstruisana celina sastavljena od elemenata logički

međusobno povezanih koja omogućuje elastičan pristup i promene ukoliko se za to ukaže
potreba. Menjaju se elementi, ali se ne narušava celovitost. U obrazovanju modul se poima
kao oblikovanje nastavnih sadr- žaja i postupaka u zaokružene celine.
Modularni pristup nastavi počeo se primenjivati 60-ih godina 20. veka i brzo se raširio u
anglosaksonskim zemljama. Osnovni cilj je bio da učenici i studenti mogu gotovo samostalno
da rade po individualnim programima za učenje koji sadrže ceo niz pojmova, informacija i
metodičkih uputstava radi ostvarivanja postavljenih didaktičkih ciljeva.
Uloga nastavnika je informaciono-kontrolna i upućivačko-usmeravajuća. M. V. Bulanova-
Toporkova kaže da se modularni pristup primenjuje isključivo u višim i visokim školama, ali
P. I. Tretjakov i I. B. Senovski govore o modularnoj nastavi u školama ne svodeći je na
visoko školski nivo. Mi smatramo da je principe modularne nastave mogućno primenjivati od
trećeg (ponekad i drugog) razreda osnovne škole pa naviše po celoj piramidi obrazovnog
sistema.
Modul je relativno samostalan deo nekoga sistema sa određenom funkcijom, a nastavni
modul je logički oblikovana i zaokružena celina informacija i radnji potrebna za sticanje
znanja, umenja i navika. To je logički izdvojen deo sadržaja nastavnog predmeta koji treba
usvojiti da bi se postigli postavljeni ciljevi što se utvrđuje kontrolom znanja, umenja i navika
po sasvladavanju modula.
Zadatak modula je saznajnog i praktičnog karaktera što znači da treba da obezbedi sticanje
teoretskih znanja i praktičnih umenja i navika. U ovoj drugoj funkciji su laboratorijski
praktikumi i vežbe, praksa u radionicama. Informacioni zadatak modula realizuje se u toku
nastavnog procesa u obliku lekcija, praktičnih zanimanja, samostalnog učioničkog i
vanučioničkog rada.
Svaki od elemenata treba da ima prikladan prateći programski paket. U završnoj fazi rada
učenicima su potrebna konkretna uputstva za korišćenje stečenih znanja u praktičnim
aktivnostima.
 2. Principi modularne nastave

Principi ove nastave izviru iz opšteusvojenih didaktičkih načela. Nastavnik koji se opredeli za
modularni pristup treba da polazi od sledećih principa: modularnosti, obrade iz nastavnog
programa izdvojenih elemenata, dinamičnosti, primenljivosti i operativnosti znanja,
elastičnosti, sagledavanja perspektive, raznovrsnosti i metodičkog konsultovanja, paritetnosti.
Princip modularnosti zahteva da se učenju pristupa zavisno od sadržaja i njemu
prikladnih organizacionih oblika i metoda. Neophodno je da se učenje organizuje prema
pojedinačnim funkcionalnim čvorovima – modulima namenjenim za ostvarivanje postavljenih
ciljeva. Da bi se to postiglo, treba poštovati sledeća didaktička pravila:
1. Nastavno gradivo treba komponovati tako da svakome učeniku omogućuje da dostigne
ciljeve koje je, zajedno sa nastavnikom, sam sebi postavio;
2. Modul treba da bude zaokružena celina da bi se omogućilo konstruisanje jedinstvenog
i koherentnog sadržaja učenja koji odgovara kompleksinm didaktičkim ciljevima
pojedinačnih modula;
3. Prema odabranom nastavnom gradivu treba odabrati različite vrste i oblike učenja
podređene namenjenoj svrsi.

Princip obrade iz nastavnog programa izdvojenih elemenata nalaže da se nastavno

gradivo u modulu razmatra kao jedinstvena celina usmerena na ispunjavanje integrisanog
didaktičkog cilja, što znači da modul mora biti precizno strukturisan. Ovaj zahtev mora biti
povezan sa principom podele nastavnoga gradiva na odeljke u programiranoj nastavi u kojoj
se sadržaji usitnjuju na male, tesno povezane, deliće koji se kasnije postepeno sjedinjavaju. U
moduralnoj nastavi je obrnuto – najmanjom jedinicom smatra se šira programska tema (ili
njen deo) koja odgovara konkretnom didaktičkom cilju.
Da bi se ovaj princip dosledno ostvario, treba poštovati sledeće zahteve:
1. Integrisani didaktički cilj treba razlučivati na posebne delimične ciljeve;
2. Dostizanje svakog pojedinačnog cilja treba obezbediti odgovarajućim nastavnim
sadržajima svakoga elementa;
3. Ukupnost pojedinačnih ciljeva integrisanih u opšti cilj treba da čini jedan modul.
Princip dinamičnosti podrazumeva slobodnu promenu sadžaja modela u skladu sa
društvenim zahtevima. Veoma brz naučni razvoj dovodi do brzog zastarevanja znanja pa je
neophodno povremeno proveriti vrednost programom obuhvaćenih sadržaja. Nastavno
gradivo treba stalno razrađivati i obnavljati. Zato je neophodno tako oblikovati nastavni
materijal na promenljive delove koje je moguće relativno nezavisno jedan od drugoga
menjati, dopunjavati i razvijati. Protivurečnost između stabilnih i promenljivih sadržaja rešava
se primenom principa dinamičnosti kojim se postiže elastična stabilnost.
Ovaj princip podrazumeva poštovanje sledećih zahteva:
1. Sadržaj svakoga elementa i, shodno tome, svakoga modula, može se lako menjati i
dopunjavati;
2. Komponovanjem elemenata različitih modula moguće je stvarati nove module;
3. Modul treba prezentovati u obliku koji omogućava laku zamenu elemenata.
Princip praktičnosti i operativnosti znanja i njihovih sistema je neophodan jer se u
nivoima obrazovnog sistema pojavio problem primenljivih znanja što je uticalo na nivo
profesionalne pripreme. Problem se može rešiti tako što će se učenici obučavati ne samo
vrstama delatnosti nego i načinima delovanja. Praktičan pristup modularnoj nastavi je bitan,
ali on ne doprinosi mnogo razvoju učeničkog staralaštva. Operativna znanja stiču se uspešnije
ako učenici u toku samostalnog rada ispoljavaju inicijativu, snalažljivost i sposobnost da
koriste svoje znanje i u situacijama drukčijim nego kad su ga sticali. Znanja mogu biti
praktična i operativna samo ako su čvrsto povezana sa umenjima.
Princip praktičnosti i operativnosti znanja podrazumeva da se u modularnoj nastavi uvažavaju
sledeći zahtevi:
1. Ciljeve u modularnoj nastavi treba povezivati sa metodama umne i praktične
aktivnosti i načiima delovanja;
2. Radi ostvarivanja postavljenih ciljeva neophodna je predmetna i međupredmetna
izgradnja modula misaono logična i praktično usmerena;
3. Nastava treba da zahteva od učenika da zadacima pristupaju problemski kako bi se
razvio stvaralački odnos prema učenju;
4. Nastava treba da upućuje učenike kako da prenose znanje iz jedne vrste aktivnosti u
drugu.
Princip elastičnosti zahteva takvo oblikovanje modularnih programa i modula koje
omogućava prilagođavanje učenja i usvajanje sadržaja prema individualnim potrebama
učenika. Zato je neophodno poštovati sledeće zateve:

1. Pre individualizacije učenja neophodno je dijagnostikovati startna znanja učenika;

2. Dijagnostika treba da bude tako sprovedena da njen rezultat moće, bez teškoća, da
bude osnova za individualizovano oblikovanje konkretnoga modula;
3. Pri individualizaciji treba voditi računa o konkretnim potrebama i interesovanjima
učenika;
4. Na osnovu potreba i prethodnih znanja učenika moguće je postaviti
individualizovanje ciljeve učenja;
5. Važno je da se sagleda tempo usvajanja (mogućnosti) svakog učenika
pojedinačno;
6. Metodički deo modula treba prirediti tako da omogućuje individualizaciju
tehnologije učenja;
7. Neophodna je individualna kontrola i samokontrola ostvarivanja utvrđenih ciljeva
učenja.
 Princip sagledavanja perspektive traži da se temeljno sagledaju bliži, srednji i
dalji motivi za učenje kod svakoga učenika. Zato je potrebna optimalna mera između
nastavnikovog upravljanja i učenikove samostalnosti. Preterano čvrsto upravljanje sužava
učenikovu inicijativu i samostalnost. Kad se učenicima omogućava samostalnost, neophodno
im je jasno precizirati trenutne i krajnje ciljeve učenja. Oni treba da znaju kakvu im
perspektivu nudi njihova saznajna i praktična aktivnost.
U realizaciji ovoga principa nastavnik treba da vodi računa o sledećim zahtevima:

1. Svakom učeniku u početku treba prezentovati njegov modularni program razrađen za

odgovarajući period (mesečni, dvomesečni, polugodišnji);
2. U modularnom programu treba navesti kompleksan didaktički cilj koji učenik treba da
shvati kao svoj značajan i očekivani rezultat;
3. Učenik treba da prihvati modularni program kao program učenja i dostizanja
postavljenih ciljeva koji mu omogućuje ostvarivanje bližih, srednjih i daljih
perspektiva;
4. U početku svakoga modula potrebno je konkretno predstaviti integrisane ciljeve
učenja u svojstvu rezultata aktivnosit;
5. U početku svakog elementa treba precizno navesti delimične ciljeve učenja u svojstvu
rezultata u savladavanju konkretnog elementa.
Princip raznovrstnosti metodičkog konsultovanja treba da obezbedi visoku
profesionalnost u saznajnoj aktivnosti učenika. Efikasnost učenja zavisi od mnogih faktora, a
ponajviše od usaglašenosti sadržaja učenja sa mogućnostima učenika. Međutim, i pri
sagledavanju toga uslova, u toku učenja iskrsava mnogo problema zbog neumešnosti učenika
da izaberu najbolji put sa savladavanje gradiva ili zbog nerazvijenosti navika za samostalno
učenje. Priličan je broj nastavnika bez visoke didaktičke kulutre što se ogleda u siromaštvu
metoda i postupaka koje primenjuju.
Da bi nastavni radi bio didaktičko-metodski raznovrstan, potrebno je uvažavati sledeće
zahteve:
1. Nastavno gradivo koje obuhvata modul treba tako metodski prezentovati da
olakšava usvajanje informacija;
2. Treba predložiti različite metode za usvajanje sadržaja a učenici će se slobodno
opredeljivati za one koje im najviše odgovaraju oslanjajući se na svoje iskustvo i
trasirajući vlastiti put učenja;
3. Potrebno je konsultovati se sa pedagozima, stručnjacima za organizaciju nastave i
učenja da bi se ispitale različite mogućnosti, metode i organizacioni modeli učenja
koji će biti najprikladniji u savlađivanju konkretnih sadržaja;
4. Nastavnik slobodno bira između predloženih metoda i organizacije učenja, a može
raditi i po svojim originalnim metodama i organizacionim šemama;
5. U situacijama kada nastavnik sam oblikuje modul poželjno je da u sadržaj uključi
metode obučavanja koje koristi jer to omogućuje razmenu iskustava među
nastavnicima koji predaju iste predmete.
 Princip paritetnosti ukazuje na odnos nastavnika i učenika u obrazovno-vaspitnom
procesu. Reč je o srazmeri između nastavnikove i učenikove aktivnosti.
Cilj je da učenik bude što aktivniji u nastavnom procesu, a ako se nastavnik pojavljuje
pretežno u ulozi isporučioca informacija, to je nemoguće postići. Da bi učenik bio aktivan, i u
toj aktivnosti samostalan, treba za to da bude osposobljen. Zato je potrebno da nastavnik bude
što više savetnik, organizator i usmerivač učeničke aktivnosti, a što manje isporučilac
informacija.
Princip paritetnosti u modularnoj nastavi podrazumeva sledeće:

1. Modularni program treba tako prirediti da omogući učenicima samostalno

usvajanje znanja do određenoga nivoa;
2. Modularni program treba da bude takav da oslobodi nastavnika od čisto
informativne funkcije i da mu omogući da ostvaruje konsultativno-
koordinirajuću funkciju;
3. Modul treba da omogući da nastavnik i učenik zajedno biraju optimalan put za
učenje;
4. U modularnoj nastavi nastavnik predaje neke upravljačke funkcije
modularnom programu u kome se one transformišu u učeničko
samoupravljanje.
 3. Strukturisanje sadržaja u modularnoj nastavi

Svrha razrade modula je da se određena tema raščlani na komponente koje će biti u

skladu sa obrazovno-vaspitnim zadacima, da se odrede savremeni nastavni oblici i metode za
svaku komponentu i intregacija svega toga u jednu celinu. Polazeći od toga, nastavni modul je
sjedinjavanje različitih vrsta i oblika nastave i učenja podređenih opštoj temi li nekom drugom
aktuelnom problemu. Sadržina modula zavisi od zadataka i ciljeva postavljenih nastavnim
planom i programom u određenom tipu škole koji precizira vrstu i sumu znanja, navike i
umenja koje učenici treba da steknu.
Dosadašnja iskustva govore da su neke srednje škole u anglosaksonskim zemljama
delile predmetni fond od 40 do 50 časova u jednom tromesečju na 10 do 12 modula. Podela
na module obavlja se na osnovu precizne analize saznajnog mehanizma odgovarajuće oblasti
što omogućava da se znanja grupišu prema fundamentalnim pojmovima, da se logično i čvrsto
poveže materijal, da se izbegnu ponavljanja u okviru modula i među srodnim predmetima i da
se skrati vreme za obradu i usvajanje građe.
Modul je samostalna strukturalna jedinica koja je tako oblikovana da učenik (student)
može savladavati samo pojedine njegove delove. On je nekompletan ako ga ne prate potrebni
didaktički i metodički materijali, pregled osnovnih pojmova, navika i umenja koje treba
usvojiti. Takav pregled može da služi kao temelj za prethodnu kontrolu koja treba da pokaže
sa kakvim znanjima učenici pristupaju ciljevima i zadacima postavljenim u modulu. Nije
neophodno da učenik posle takve kontrole dobije brojčanu ocenu, ali je važno da dobije
uputstvo za dodatni rad u toku kojega će savladati sadržaje bez kojih ne može uspešno
savladavati građu modula.
Za svaki modul priprema se komplet priručnih i ilustrativnih materijala koji učenik
treba da dobije u samom početku savlađivanja građe iz modula. Uz to ide i spisak neophodne
literature koja će biti obimnija ukoliko su učenici stariji a građa modula kompleksnija.
Noseća informacija u modulu obično je širokog obima i velike složenosti koji treba da
su usmereni na ostvarivanje objedinjenih pedagoških ciljeva. Pošto se zadaci obučavanja,
tokom vremena, mogu menjati radi aktuelizacije građe u skladu sa naučno-tehničkim
razvojem i opštim napretkom, potrebno je da u strukturi modula postoji osnovni (stabilni) i
promenljivi deo. Osnovni deo će sadržati fundamentalne pojmove konkretne nastavne oblasti,
zakone, opšta pravila, strukturu uzajamno povezanih generalija. Promenljivi deo će varirati u
zavisnosti od potreba učenika (studenta) i naročito od tempa tehničko-tehnoloških promena.
Ukratko, za razradu kompleksa modula potrebno je veoma dobro analizovati i
didaktičko-metodički proučiti sadržaj i strukturu predmeta vodeći računa o standardima
znanja koje učenici treba da steknu.
 4. Prednosti modularne nastave

Ova vrsta nastave znatno doprinosi povećanju efikasnosti učenja jer je koncentrisanija
i usmerenija od klasične predavačke nastave.
Neke od vrednosti modularne nastave su:
 Metodički zasnovana usklađenost svih vidova nastavnog procesa u okviru svakog
modula i između modula;
 Sistemski pristup u oblikovanju modula i određivanju njegovog sadržaja;
 Elastična struktura modularnog mehanizma;
 Efikasna kontrola usvojenih znanja, umenja i navika;
 Podsticanje nastavnika da se stručno i didaktičko-metodički usavršavaju;
 Brza i precizna diferencijacija učenika prema postignutim rezultatima koji se više ne
dele na grupe (odlični, vrlo dobri, dobri) nego se svakome pojedincu može odrediti
mesto u grupi zavisno od toga u kojoj meri je ostvario ciljeve;
 Znatno se skraćuje vreme za savladavanje gradiva jer je ono koncentrisano,
koherentno i logički čvrsto povezano.
Modularno oblikovanje nastavne građe omogućava da se vreme predviđeno nastavnim
planom za realizaciju programa nekog predmeta preraspodeli po odgovarajućim segmentima
nastave i da se spektar aktivnosti proširi na praktične i labaratorijske radove, na samostalan
rad učenika. Pri kompleksnom razmatranju sadržaja nastavnih modula izbegava se
podudaranje i preklapanje sadržaja srodnih predmeta, a javlja se i mogućnost da se u nastavni
proces uvode metode naučnoga istraživanja.
Uzajamna povezanost različitih oblika nastavnoga rada u modularnoj organizaciji
omogućava da se celishodno upravlja stručno-metodičkim radom nastavnika i da se lakše
otkrivaju slaba mesta u didaktičkom pristupu nastavnika. To je dobra osnova za utvrđivanje
programa stručnog usavršavanja nastavnika jer su sagledane slabe tačke u njihovome radu.
Velika prednost modularnog pristupa je i to što potpunije zadovoljava stvaralačke potrebe
učenika, otvara im nove perspektive i mogućnosti, proširuje interesovanja i omogućava im da
sebi odrede mesto u podeli rada.
 Literatura

1. Dr. Mladen Vilotijević i dr. Nada Vilotijević

 Zaključak

Modularna nastava je jedna od novijih vrsta nastave koja svoje mesto u procesu obrazovanja
tek zauzima.
Principi modularne nastave su:
1. Princip modularnosti;
2. Princip obrade iz nastavnog programa izdvojenih elemenata;
3. Princip dinamičnosti;
4. Princip praktičnosti i operativnosti znanja i njihovih sistema
5. Princip elastičnosti
6. Princip sagledavanja perspektive
7. Princip raznovrsnosti metodičkog konsultovanja
8. Princip paritetnosti
Velika prednost modularnog pristupa je i to što potpunije zadovoljava stvaralačke potrebe
učenika, otvara im nove perspektive i mogućnosti, proširuje interesovanja i omogućava im da
sebi odrede mesto u podeli rada.
Koriste se i prate sve sposobnosti, znanja i umeća studenata.
Boduje se startno znanje, zatim u toku rada i na kraju tehnički, teorijski i stvaralački nivo
znanja.
Pogodna je za nastavu na fakultetima i univerzitetima, naročito posle prihvatanja bolonjske
deklaracije.