СИМВОЛ ВЕРЕ

1. Верујем у Једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега

видљивог и невидљивог.
2. И у Једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца
рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога
истинитог, рођеног, а нествореног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
3. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од
Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
4. И који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен;
5. И који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
6. И који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
7. И који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству
неће бити краја.
8. И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем
и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
9. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
10. Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
11. Чекам васкрсење мртвих.
12. И живот будућег века. Амин.
 Хришћанска вера је веома опширна. Кроз историју, Бог се откривао људима на
различите начине. О томе знамо из усмено преношене речи – Светог предања и онога
што је записано – Светог писма. У најранијем преиоду хришћанске историје, када би
неко имао жељу да се крсти, морао је бити упознат са основним истинама вере. Тога се
требало придржавати и без тога нико није био крштаван. Када се крштавају деца, што
је данас најчешћи случај, кум је тај ко би требало да има веру и знање о вери.

Црква је једна и православна вера је једна. Због тога је било потребно да се вера
у целој Цркви изрази на исти начин. У раној историји Цркве, у разним местима су се
појављивала различити скраћени текстови којима су биле представљене основне
истине вере. Једно такво скраћено изложење вере се назива символ вере.

Да би се такво скраћено, а једно за целу Цркву Христову, изложење вере

саставило, а нарочито због одбране православља од људи који су се лажно
представљали као учитељи Цркве и ширили своја неистинита учења, у Никеји је 325.
године сазван Први васељенски сабор. На њему је, између осталог, усаглашен текст
заједничког Символа вере за целу Цркву. Он је допуњен на Другом сабору у
Цариграду, 381. године и након тога је забрањено његово мењање, макар и у једном
слову. Пошто је настао на Васељенским саборима у Никеји и Цариграду, назива се још
и Никејско-цариградски символ вере.

***На Првом васељенском сабору је донесено седам чланова Символа вере и

део осмог, а на Другом сабору је допуњен осми члан и додато је још четири, што је
укупно 12 чланова.

***Речи симбол и символ, иако су сличне у писању, имају различита значења

СимБол је знак који у себи садржи одређено значење и смисао, а СимВол је скраћено
представљање нечег обимног. Тако је Символ вере укратко и једноставно изложена
веома опширна хришћанска вера.

ПРВИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „Верујем у Једнога Бога Оца,

Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ – У Символу
вере садржане су најузвишеније истине православља. У њему Црква најпре изражава
веру у једнога Бога Оца. Заједница Оца и Сина и Светога Духа, Света Тројица, јесте
вечна љубав. Плод ове Божије љубави јесте стварање свега невидљивог – анђела, и
видљивог – света и човека. Бог ствара свет како би свима могао да подари Своју љубав
и да све створено буде у заједници са Њим. Та заједница јесте Црква. Бог је
Сведржитељ, јер Својом љубављу и божанском силом све што је створио одржава.

ДРУГИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И у Једнога Господа Исуса Христа,

Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од
Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а нествореног,
једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало“ – Другим чланом Символа вере
исповедамо да, као што верујемо у једнога Бога Оца, тако верујемо и у једнога Господа
Исуса Христа, Његовог Сина, кога је Он послао међу нас. Бог Син је исто вечан,
свемоћан, благ и истинити Бог као и Бог Отац. Божанство Господа Исуса Христа се
често приказује у Светом писму. Неки од примера су крштење на Јордану и
Преображење на Тавору. Сведоци Његовог божанства су били и апостоли који су
својим очима видели васкрслог Христа и бројна друга чуда као и чули многе Његове
речи. Све што Бог чини, то је од Оца, кроз Сина у Духу Светоме, па тако је и свет
створен кроз Бога Сина. Име Сина Божијег говори о његовој узвишеној мисији. Исус
значи Спаситељ, а Христос значи Помазаник – Месија. У Старом завету, помазивали су
се цареви, свештеници и пророци на службу Богу, тј на њихове главе је изливано,
односно мазано свето уље као знак нове службе. Христос је носилац све три ове
службе које уједно и испуњава.

***Христос је свима заповедио да имају љубав међу собом и љубав према Богу.
Љубав према ближњима показује се чињењем добра другима, а љубав према Богу
показује се испуњавањем Христових заповести.

ТРЕЋИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „Који је ради нас људи и ради нашега
спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао
човек“ – Највеће дело љубави Божије према човеку јесте долазак Сина Божијег
људима ради њиховог спасења. Људи су због непослушности прекинули заједницу са
Богом. Због првог Адама и његовог греха, прекршене заповести Божије да не једе плод
са Дрвета познања добра и зла, смрт је ушла у свет. Због Господа Исуса Христа, Који
се назива Нови Адам, смрт је побеђена и људима је дарован вечни живот. У Христу је
обновљена заједница људи са Богом. Иако се човек удаљио од Бога, љубав Божија
према човеку је остала иста. Оваплоћење Христово је највећа тајна Цркве. У овој тајни
посебну службу има Пресвета Богородица. За разлику од Еве, која је Бога одбацила,
Пресвета Дјева Марија је прихватила благослов Божији и послужила је Господу целим
Својим животом и бићем. Она је била удостојена да Бога Сина роди као Човека.

***Христос се назива Логосом или Речју Очевом.

***Реч „плот“ значи тело, а „оваплотити се“ значи примити на себе тело.
Оваплоћење означава истину да је Бог Син постао Човек.

ЧЕТВРТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И Који је распет за нас у време

Понтија Пилата, и страдао и био погребен“ – Људи који нису поверовали у Господа
Исуса Христа, у све оно што је говорио и чинио, они који су Његову љубав према
људском роду одбацили, од њих је Спаситељ и страдао. Био је ухваћен, изложен
подругама и исмевањима, био је тучен и на крају разапет на крст и сахрањен. Без
иједног греха, Христос је кажњен. Разапињање на крст била је насрамнија казна у то
доба, која се примењивала само над највећим злочинцима. Чак је и римски намесник,
Пилат, посведочио да ниједан грех на Исусу нашао није, али је испунио вољу народа.
Црква овај догађај и дан обележава као Велики Петак, најтужнији дан у години. Тајни
ученик Исусов, Јосиф из Ариматеје, затражио је од Пилата да му преда тело Христово
да би га сахранио. То је и учинио, по тадашњим обичајима схрањивања. Помазао Га је
мирисним уљима, увио у чисто бело платно и положио у нов гроб усечен у камену
недалеко од Голготе, места распећа.

***Жена Понтија Пилата је за разлику од свог мужа поверовала у Господа

Исуса Христа. Касније је за Њега и мученички пострадала и уврштена је међу свете у
Православној Цркви. Звала се Клаудија Прокула

***Кривица коју је Пилат написао, због чега разапиње Христа, гласила је: „Исус
Назарећанин – цар јудејски“ и била је написана на три језика: грчком, латинском и
јеврејском. Тиме је посведочено да Христос није имао греха на Себи и да је убијен
само зато што је обећани Месија, Спаситељ света.

ПЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И Који је васкрсао у трећи дан, по

Писму“ – Вековима пре Христовог доласка међу људе, Свети пророци су најавили
Његов долазак и рођење од Дјеве, као и Његово страдање, рапеће и славно Васкрсење.
Када је Господ положен у гроб, на отвор гроба је постављен велики камен. Испред
гроба је била постављена стража. Пошто је дан након распећа био велики празник код
Јудеја, нико није ни долазио до гроба. У недељу ујутру су мироносице, жене које су
веровале у Христа, кренуле на гроб да помажу тело Христово мирисним уљима, по
тадашњем обичају. Јавио им се анђео и објави им радосну вест да је Христос васкрсао.
Затим се васкрсли Христос јављао и мироносицама, и апостолима и још многим
другим праведним људима. Касније су ти праведници пострадали за Христа, тј. били су
гоњени и прогањани јер су сведочили Христово Васкрсење из мртвих. У петом члану
Символа вере стоје речи „по Писму“, управо да се покаже да је Господ знао да је дошао
на страдање да би избавио људски род од смрти. Све је дакле објављено раније јер је
Бог свезнајући. Све оно што су најављивали пророци испунило се у Христу и тиме је
додатно посведочено да је он заиста истинити Бог и човек и Спаситељ.

ШЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И Који се вазнео на небеса и седи са

десне стране Оца“ – Христос се након свог Васкрсења јављао својим ученицима у
периоду од четрдест дана. У том периоду је такође многа чуда чинио, а ученике је
припремао за велико дело ширења хришћанства широм света. Четрдесетог дана након
Васкрсења, Христос се на Маслинској гори, пред Пресветом Богородицом, апостолима
и другим људима који су га волели, вазнео на небо. Тада су се појавили анђели и
објавили да ће Христос опет доћи исто онако како се вазнесе, видљиво, у слави, у
пратњи анђела, да суди свету. Вазнесењем и седењем са десне стране Оца, Христос је
људској природи дао највећу могућу почаст. Зато Господ и обећава свима који Га воле
да ће бити тамо где је и Он, односно у Царству Божијем.

***Бог није ограничен простором као ми. Зато, када се каже „са десне стране
Оца“, мисли се на највећу част која је дата људима кроз Христа.

СЕДМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И Који ће опет доћи са славом, да суди

живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја“ – Први Христов долазак је
био у скромности и понижењу, али други долазак Његов биће у слави. Први пут је
дошао тихо, као Лекар, да излечи људе од зла и греха, а други пут ће доћи као Судија,
у величанству и сили, да суди свим људима који су икада живели. Након Суда, сви који
су имали љубави и волели Христа кроз љубав према својим ближњима и тако што су
помагали другима не гледајући само себе, они ће и бити помиловани љубављу
Божијом, ући ће у Царство Свете Тројице и вечно ће се радовати једни са другима у
Богу.

***Христос је рекао да време Његовог Другог доласка не зна нико од анђела и

људи.
 ОСМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И у Духа Светога, Господа,
Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и
заједно слави, Који је говорио кроз пророке“ – Дух Свети, трећа личност Свете
Тројице, на крају се објављује свету. Он због тога није мањи од Оца и Сина, јер и Он
учествује у стварању света, у Христовом доласку на земљу, у животу Цркве. Дух Свети
је она Дух Утешитељ кога је Христос на Свом Вазнесењу обећао апостолима да ће
послати. Дух Свети је у Јерусалиму сишао на апостоле педесети дан након Христовог
васкрсења и дао им дар говорења различитим језицима како би ширили учење и веру
коју им је Христос оставио. Дух Свети је истинити свемогући Бог и слави се и поштује
једнако као Отац и Син и заједно са Оцем и Сином. Духом Светим се поново духовно
рађамо у крштењу. Он нам излива благодатне дарове у миропомазању и тако нас
присаједињује Цркви Христовој. Благодаћу Духа Светога ми можемо и да се
причестимо Телом и Крвљу Господа Исуса Христа на Литургији. Дух Свети свему даје
живот и зато се назива Духом Животворним. Дух Свети надахњивао је пророке и
апостоле, који су писали књиге Старог и Новог завета. Зато се Свето писмо и назива
речју Божијом, јер је Бог говорио кроз пророке и апостоле, односно они су били ти који
су благодаћу Духа Светога преносили реч Божију.

***Дух Свети се назива Утешитељ. Он је дошао да утеши хришћане због

Христовог Вазнесења на небо и да управља Црквом.

ДЕВЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „У једну, свету, саборну и апостолску

Цркву“ – Господ Исус Христос је основао Цркву. Црква је заједница верника са
Христом. Кроз свете тајне, благодаћу Духа Светога, заједница између Христа и оних
који верују у Њега је непрекидна. Црква је једна, јер је и Христос један. Црква је света,
јер је и Христос свет. Црква је саборна, јер Дух Свети сабира у Цркви све хришћане у
једно Тело Христово. Саборна је и зато што је Христос саборна Личност, јер је у Њему
сабрано јединство Бога и Човека. Христос је истинити Бог и истинити човек.
Апостолска је зато што су апостоли од Бога добили благослов да проповедају и шире
учење Христово. Наследници апостола су епископи које су апостоли постављали у
епископску службу. Они воде рачуна о Цркви и преко њих имамо непрекинут низ
наследника апостола до данас.

ДЕСЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „Исповедам једно крштење за

опроштење грехова“ –Крштењем постајемо чланови Цркве. Као што исповедамо веру
у Цркву коју је Бог основао, тако исповедамо и веру у једно крштење, у коме нам се,
због љубави Христове, опраштају сви греси које смо до тада учинили. Крштење се
назива и новим рођењем. Према Христови речима, онај ко се не крсти, не може ући у
Царство небеско. Када смо крштени, удостојавамо се и учешћа у свим осталим светим
тајнама Цркве, а нарочито у Светој тајни причешћа, у којој примамо истинито Тело и
Крв Христову.

ЈЕДАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „Чекам васкрсење мртвих“ – У

једанаестом члану Символа исповедамо веру у свеопште васкрсење мртвих на крају
времена. Када Господ Исус Христос буде дошао да суди живима и мртвима, сви људи
који су икада живели, васкрснуће, тј. оживеће и стаће пред Христа. Пред Богом, као
судијом, неће бити неког непоштења које можемо срести код људи који су судије.
Свакоме ће се судити по његовој вери и делима. Они који су проводили свој живот у
смирености и покајању, у врлини, љубави, љубећи Бога, они ће вечно да живе и да се
радују у Богу.

ДВАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ – „И живот будућег века“ – Када се

заврши суђење сваком човеку, наступиће живот вечни, бескрајна радост са Оцем и
Сином и Светим Духом. Живот вечни је вечна радост у близини Божијој. Христово
обећање је да ће свако ко живи црквеним, духовним животом наследити живот вечни
од Бога. Круна тог духовног живота је свето причешће.