1

Test iz worda

Informatika

Ш
акоперке је прастара група риба саркоптеригија чија
су парна пераја посебне грађе са меснатом основом
која је изнутра подупрта снажном мускулатуром и
костима тако да добија лепезаст облик који подсећа на људску шаку
(зато назив шакоперке).

Ова група риба има вретенасто тело, два леђна и једно репно пераје. Првобитно су биле
слатководне рибе које су живеле у водама склоним пресушивању па им је тада рибљи мехур служио као плућа. Зато
се код њих образују унутрашњи носни отвори (хоане). Рибљи мехур је код ових риба, као и код дводихалице, у вези
са вентралном страном ждрела1. По тој особини се разликују од свих осталих риба, а истовремено су слични са
копненим кичмењацима код којих плућа комуницирају са вентралном страном ждрела. Имају велики филогенетски
значај у историји развоја животиња. Њихова старост се процењује на 350 милиона година па је то један од разлога
што се њихови представници, попут латимерије, називају живим фосилима. Сматра се да су се од њих развили
стегоцефали прапреци водоземаца који су истовремено и преци свих копнених кичмењака.

То је веома стара група риба из палеозоика која је до
1939. године била позната само у фосилном облику. Те
године је у водама Индијског океана, поред источне
обале Капланда у Јужној Африци, уловљена чудна риба
дугачка скоро 2 m. Рибари су је предали тадашњем
кустосу музеја госпођици Латимер, а она је проследила
тај чудни проналазак познатом ихтиологу и хемичару
Смиту. Професор Смит је рибу назвао латимерија,
односно, Latimeria chalumnae према проналазачу и реци
Халумни (Chalumna). Откриће ове рибе је било својствена
научна сензација пошто се за шакоперке сматрало да су
изумрле пре око 75 милиона година. Петнаестак година
касније, тачније 1953.г. поново у Индијском океану,
поред Коморских острва уловљена су још два примерка
шакоперки која се разликују од латимерије и сврстана су
у засебан род маланија (Malania). Недавно је у морима
Индонезије откривена још једна врста рода латимерије
(Latimeria menadoensis). Латимерија се врло често назива
и целакант према реду целакантиформес
(Coelacanthiformes) коме припада.

Mislilo se da su Latimerije izumrle još od razdoblja krede, sve dok nije jedan primjerak bio ulovljen 22. prosinca 1938.
Mrežom ribarskog broda oko 70 metara duboko u Indijskom oceanu, daleko od obale Južne Afrike na visini ušća rijeke
Chalumna. Kasnije je pronađeno još primjeraka na otocima Komori, Sulawesi i Indoneziji, Keniji, Tanzaniji, Mozambiku,
Madagaskaru i Južnoj Africi, u zaštićenom području Simangaliso Wetland. Mayore Courtenay Latimer, otkriće koje je
detaljno opisano u zanimljivoj knjizi pod nazivom "Priča o latimeriji."U prosjeku jedna latimerija doseže težinu od 80 kg,
dužinu od dva metra a životni vijek od oko 60 godina cca. Latimerija je jedino živo biće koje posjeduje međukranijalni zglob
koji joj omogućuje da u unutrašnjosti tijela razdvoji gornju od donje polovice lubanje. Pretpostavlja se da je ta sposobnost
vezana uz konzumaciju velikog plijena. Njezine ljuske luče sluz a tijelo odiše ulje koje je laksativnog svojstva što ju čini
nejestivom osim ako nije prethodno sušena i usoljena. Tvrdoća njezinih ljuski je tolika da su je stanovnici Comore rabili kao
postavljeni papir. Oči Latimerije su ekstremno osjetljive na svijetlost, zahvaljujući prisutnosti „tapeum lucidum“.Vrsta ribe je
imenovana Latimeria chalumnae, u čast pronalazača i vode u kojoj je ulovljena, i od tada se latimerija smatra "živučim
fosilom".

1) Jhbjhbjhbjhbjhbn
2) Bjhghghghgvbjhv

1
mogucnosti

Gimnazoja danilovgrad
 2
Test iz worda
3) Bnjkbjhb jhbjhjbn
4) Nnjmnv gjcvghgv
5) Vbjhjhjhgbjhkkkk,m,

€$&@<>

17.12.2016. 16:54

Gimnazoja danilovgrad