Бановина Хрватска

Бановина Хрватска је ила територијална јединица

унутар Краљевине Југославије од 1939. до 1941. године. Бановина Хрватска
1939.—1941.

Садржај
Стварање бановине
Границе бановине
Бановина пред Априлски рат
Застава
Види још Грб
Референце
Литература
Спољашње везе

Стварање ановине
Доласком Драгише Цветковића на чело владе отворени су
преговори за споразум са Хрватима. Драгиша Цветковић
је ио мало познат и езутицајан члан Стојадиновићеве
Бановина Хрватска (са котарима)
владе, радикал из Ниша. Тре ало је да извршава налоге
које му је давао кнез Павле који га је и поставио на то Главни град Загреб
место. Пре доласка на чело владе, о ављао је функције Земља Краљевина
градоначелника Ниша, министра социјалне политике и Југославија
народног здравља и заменика министра правде. У
Површина 65.456 км2
декларацији Цветковићеве владе решење хрватског
питања означено је као специјална мисија. Преговоре са Становништво 4.024.601 (1939)
Хрватима он је тражио још као министар Статус Бивша покрајина
Стојадиновићеве владе, чиме је од 1938. године подривао
Владавина
Стојадиновићев режим. Такви ставови до ро су
• Облик бановина
прихваћени у вођству ХСС-а. Преговарач Цветковића са
бан
друге стране ио је сам Влатко Мачек. Истовремено,
Мачек преговара и са фашистичком Италијом. Он тражи • Иван Шубашић
новчану помоћ како и у Хрватској дигао оружани Историја
устанак којим и се осло одио јединства са Југославијом, • Успостављено 1939.
а потом посе ним уговорима при лижио Италији. • Укинуто 1941.
Процењено је да став 116. Октроисаног устава из 1931.
године даје довољно могућности да промена не доведе до Претходник Следбеник
ревизије Устава (у ванредним околностима краљ може Савска ФД Хрватска
поступати мимо законских одред и Устава). Цветковић је бановина (ДФ
нај ољим уређењем сматрао оно којим и Југославија (Краљевина Југославија)
ила подељена на три о ласти. Словеначка о ласт остала Југославија) ФД Босна и
и у границама Дравске ановине. Надао се да ће Мачек Приморска Херцеговина
бановина
прихватити хрватску о ласт коју и чиниле Савска и (Краљевина (ДФ
Приморска ановина, са Ду ровником. Остале ановине Југославија) Југославија)
ушле и у састав српске о ласти. Дунавска ФД Србија
бановина (ДФ
Након првог сусрета (4. април 1939.) Цветковића и (Краљевина Југославија)
Мачека, председник владе је донекле променио своје Југославија) Независна
мишљење. Поверовао је да ће Мачек постати унитариста Врбаска Држава
бановина Хрватска
прихватајући његов предлог и одржање династије и
(Краљевина Краљевина
државе. Оглушио се о упозорења правних стручњака да Југославија) Италија
су то илузије. Цветковићев нацрт Југославије Дринска Краљевина
при лижавао је државу конфедерацији и хрватском циљу бановина Мађарска
– одређивању посе не територије на којој и (Краљевина
надлежности аутономне владе иле знатне. Средином Југославија)
априла 1939. године дошло је до другог сусрета на коме Зетска
су о е стране иступиле са конкретним предлозима. бановина
Цветковић предлаже стапање Савске и приморске (Краљевина
ановине у једну јединицу. Био је спреман да преда и Југославија)
Ду ровник. Мачек је поред свега тога тражио да коначан
о им ановине уде одређен путем пле исцита у преосталим деловима Босне и Херцеговине,
Далмације, Срема и Војводине. На трећем сусрету Цветковић је одредио срезове у којима се има
спровести пле исцит, а хрватска страна учинила је уступак тиме што се одрекла пле исцита у
Војводини. Спор је решен 22. априла 1939. године тако што су о е стране пристале на опсег хрватске
ановине настале спајањем Савске и Приморске ановине са котаром Ду ровник, с тим да су
оставиле поменуте срезове спорним (приступ ће ити одређен након спроведеног пле исцита). О е
стране одустале су од својих максималних захтева. Споразум од 27. априла Намесништво није хтело
да прихвати. Оно се слагало са пле исцитом у Босни и Херцеговини и Срему, али је од ијало
пле исцит у Војводини и Боки Которској. Такође, желели су спровести пле исцит у општинама
Савске и Приморске ановине у којима су Ср и у већини. Против територијалних уступака Мачеку у
Босни и Херцеговини иступао је и Мехмед Спахо, а сличну резерву изражавао је и Антон Корошец.

Преговори Цветковић-Мачек даље су се кретали у смеру оснивања четврте о ласти која не и ила
етнички чиста, већ и је чинили Ср и, Хрвати и Словенци. Хрватска страна временом одустаје од
пле исцита и своју активност усмерава ка до ијању хрватских општина у појединим градовима
Војводине и Босне. Различита мишљења ила су и око назива удуће јединице: српска страна
заговарала је назив „Хрватска ановина“, а хрватска „Бановина Хрватска“. Услед тешких
спољнополитичких околности, Павле Карађорђевић је одлучио да попушта.

Српске опозиционе странке иле су сасвим искључене из преговора Цветковић-Мачек. Цветковић је

од ацио Мачеков предлог да преговара у име српске опозиције, а Сељачко-демократска коалиција
од ацивала је споразум у Фаркашићу. Протести, опомене и упозорења ила су једина средства којима
су српске опозиционе странке могле да се истакну у овим преговорима.

Коначан споразум склопљен је 26. августа 1939. године. Споразум је остао непотврђен у Скупштини
која је распуштена истог дана. Територијални опсег Бановине Хрватске чиниле су Савска и
Приморска ановина, као и срезови Дервента, Градачац, Травник, Фојница, Брчко, Ду ровник, Шид,
Илок. Споразумом нису утврђене коначне границе, те је и другим срезовима остављена могућност да
уђу у састав ановине. Осетљиво питање финансијске самосталности Бановине Хрватске остало је
нерешено. Законодавну власт вршио је краљ и Хрватски са ор. Управну власт вршио је краљ преко
ана кога је сам именовао и разрешавао, а који је за своје поступке одговарао краљу и Са ору. Суд је
судио у краљево име. Споразумом између Драгише Цветковића и Влатка Мачека отпочела је са радом
друга Цветковићева влада позната под називом „Влада народног споразума“ и „Влада Цветковић-
Мачек“ (26. август 1939. – 27. март 1941.). Влатко Мачек о ављао је функцију потпредседника владе.
Стварање Бановине Хрватске представљало је само први корак у удућем преуређењу Југославије.
Била је то федерална јединица у заметку. Државни централизам је стварањем ановине напуштен.
Такође, напуштена је и идеја о народном јединству. Преузређење државе отварало је и тзв. „српско
питање“. Српске политичке странке заузеле су различите ставове по питању споразума. Удружена
опозиција се распада. Демократска странка постала је један од најдоследнијих критичара споразума,
скрећући са идеје споразумевања са Хрватима. Још једном, Демократска странка променила је своју
идеологију. Против споразума ила је и Народна радикална странка. Савез земљорадника прихватио
је споразум Цветковић-Мачек и означио га „великим делом“[1].

Границе ановине
Владимир Ћоровић пише: „Разграничење ановине Хрватске
извођено је не на основу једног начела, него на основу свих који
су Хрватима могли ити од користи. Основа је имала ити
етничка. Хрвати су ван Приморске и Савске ановине тражили
за се е сваки срез, где су они или у већини, али у тим
ановинама нису давали ни једног среза где су већину имали
Ср и. Тако се догодило, да је 847.000 Ср а остало у границама
Хрватске, а свега 421.000 Хрвата у целој осталој држави, кад се
сви католици урачунају у Хрвате. Кад је тре ало ранити те
српске срезове онда су се позивали на своје историјске границе
и узели су у помоћ тај принцип. Међутим, тај принцип
Бановина Хрватска
енергично од ијају кад је у питању Ду ровник, који није никад
улазио у састав њихове историјске државе и који је по својој
традицији сав „словински“, а по својој прошлости у сталној
гравитацији према српском подручју. Кад су Хрвати тражили и до или срезове Шид и Илок, који су у
већини српски, а по историјском праву не рањиви, они су напустили и етничко и историјско начело,
па су захтевали та места као свој животни простор. Таква недоследност и неправичност изазвала је с
правом протесте, који су се појачавали тим више, што је у новим о ластима уведен отворен
антисрпски режим. По ијени су и прогоњени многи људи, раз ијене или онемогућене њихове
установе, створено расположење за њихово потискивање и уклањање. С хрватске се стране и
наглашавало, да је то граница националног поседа и националне државе. И што је још горе, с
најодговорније њихове стране подвлачило се, да је ово само етапа и да они имају нових претензија.
Стављају у покрет акцију, да до ију Барању и северну Бачку, а свим средствима доказују да су
осански муслимани само Хрвати и да ановина Хрватска има права на нове срезове у Босни. То све
ствара мучну атмосферу.“

Чим је успостављена Бановина Хрватска, официјелни органи власти су почели да малтретирају,

деградирају, пензионишу и истерију припаднике српске националности и из државне служ е и из
свих просветних, културних, патриотских и националних организација. Из мостарске гимназије су
истерани сви професори српске националности, као и муслимани који су се декларисали као Ср и,
изузимајући тројицу. Најистакнутији политички и јавни радници српске националности су тајно и
у ијани. Др Драгослав Страњаковић истиче да је од августа 1939. до априла 1941. године на тај начин
у ијено око 800 Ср а. [2]

Бановина пред Априлски рат

Хрватско-амерички економиста и војни историчар Јозо Томашевић тврди да су захваљујући посе ном
положају Бановине створени основи целокупне државне инфраструктуре НДХ, а што закључује из
следећих података:

1. законодавна делатност је потпуно самостална;

2. бановински закон не узмиче пред државним;
3. потпуно аутономно правосуђе, од првостепених до апелационих и касационог суда;
4. над бановинским судовима нема више инстанце ван Бановине, ниједан писани чин
краљевске власти из надлежности Бановине није пуноважан, нити се може извршити,
ако га бан није премапотписао;
5. бан директно општи са краљем;
6. бановина има у административном и законодавном погледу надлежност над свим
приходима на њеној територији (пуна финансијска самосталност);
7. стварање наоружаних одреда мачековаца (Грађанска и Сеоска заштита), који су били
основ касније усташке жандармерије, итд.[3]

Види још
Хрватска енциклопедија
Вуковарска резолуција

Референце
1. Петрановић 1988, стр. 113–122.
2. Крваво коло херцеговачко, Саво Скоко , стр. 30 Бановина и Република Хрватска
3. Tomasevich 2002, стр. 56.

Литература
Petranović, Branko (1980). Istorija
Jugoslavije 1918-1978 (https://books.googl
e.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ).
Beograd: Nolit.
Petranović, Branko (1988). Istorija
Jugoslavije 1918-1988 (https://books.googl
e.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ). 1.
Beograd: Nolit.
Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992).
Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini
Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju (htt
ps://books.google.rs/books?id=SwArAQAAI
AAJ). Beograd: Vojnoizdavački i novinski
centar.
Димић, Љубодраг (2001). Историја
српске државности (https://books.google.c
om/books?id=1wE1AAAAMAAJ). 3. Нови
Сад: Огранак САНУ.
Ћоровић, Владимир. Историја српског
народа (http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorij
a/corovic/istorija/index.html).
Tomasevich, Jozo (2002). War and
Revolution in Yugoslavia, 1941-1945:
Occupation and Collaboration (https://book
s.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&p
rintsec=frontcover&source=gbs_ge_summar
y_r&cad=0#v=onepage&q&f=false).
Stanford: Stanford University Press.
ISBN 978-0-8047-3615-2.
Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new
disorder: the Second World War in
Yugoslavia (https://books.google.com/book
s?id=R8d2409V9tEC&printsec=frontcover&
source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=one
page&q&f=false). Columbia University
Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
Radojević, Mira (1992). „Sporazum
Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u
Sremu” (http://istorija20veka.rs/wp-content/u
ploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1992_1-2.p
df) (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta
za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
 Radojević, Mira (1994). „Bosna i
Hercegovina u raspravama o državnom
uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-
1941. godine” (http://istorija20veka.rs/wp-co
ntent/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-199
4_1.pdf) (PDF). Istorija 20. veka: Časopis
Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—
41.
Радојевић, Мира (1995). „Споразум
Цветковић-Мачек и Босна и
Херцеговина”. Босна и Херцеговина од
средњег века до новијег времена (https://
books.google.com/books?id=m2MtAQAAIA
AJ). Београд: Историјски институт САНУ.
стр. 123—133.
Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski
spor oko Vojvodine 1918-1941” (http://istorij
a20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Isto
rija-20.-veka-1996_2.pdf) (PDF). Istorija 20.
veka: Časopis Instituta za savremenu
istoriju. 14 (2): 39—73.
Radojević, Mira (1996). „Srpska građanska
opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935—1941)” (h
ttp://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1-1996/19
96_1-2_02_Radojevic.pdf) (PDF). Tokovi
istorije. 1—2: 21—32.

Спољашње везе
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бановина_Хрватска&oldid=22822046”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 19. јануар 2020. у 14:54 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.