SADRŽAJ

1. Uvod.............................................................................................................................................3

2. Nacionalna bezbednost Izraela....................................................................................................4

2.1. Činioci sistema nacionalne bezbednosti Izraela..................................................................5

3. Pretnje za nacionalni sistem bezbednosti Izraela.......................................................................12

4. Sistem nacionalne bezbednosti Turske......................................................................................15

5. Pretnje po sistem nacionalne bezbednosti Turske.....................................................................18

6. Zaključak....................................................................................................................................20

Literatura........................................................................................................................................21
1. Uvod

Pitanje mesta i uloge bezbednosti postavlja se kao jedno od najvažnijih pitanja opstanka i razvoja
države. Država je bila i ostala važan činilac u organizovanju bezbednosti, a bezbednost se
oduvek smatrala kao ustavna institucija, koja mora da poseduje odgovarajući sistem
organizovanosti i uređenosti. Sistem bezbednosti kao celovita delatnost svakog društva uključuje
skup činilaca i njihovih akcija u miru, vanrednim situacijama, kao i ratovima. Svi elementi koji
čine bezbednost jedne države, pri tom i njenog suvereniteta i stanovništva su povezani na osnovu
političkog načela i pravnog poretka zemlje. Dakle, na osnovu prethodnog, sistem nacionalne
bezbednosti možemo definisati kao skup bezbednosnih elemenata države koji međusobno
interreaguju i koji služe zajedničkoj svrsi, a to je bezbednost, sigurnost, odnosno celokupna
zaštita suvereniteta, integriteta i nacije jedne države.1

Nacionalni sistem bezbednosti je društveni sistem koji je definisan ciljem zbog kojeg je
uspostavljen, strukturom, funkcijama i relacijama. Njegovo osnovno obeležje je u tome što se
uspostavlja svesnom ljudskom delatnošću koja je neprekidno usmeravana ka postizanju trajnih
nacionalnih ciljeva. Reč je o funkcionisanju nacionalnog sistema bezbednosti koje može da bude
optimalno uspešno, delimično uspešno, al ii neuspešno, što znači da i njegov finalni proizvod
(stanje nacionalne bezbednosti ) može da bude jedno od sledećih: optimalno, zadovoljavajuće ili
nepovoljno. Državna politika presudno utiče na karakter i ciljeve sistema nacionalne bezbednosti
jer indentifikuje unutrašnje i spoljašnje prijatelje i neprijatelje matičnoj državi.2

Svaka država bazira svoj sistem nacionalne bezbednosti drugačije, što je logično, jer svaka
država ima drugačije unutrašnje i spoljašnje faktore koji različito utiču na samu njenu
bezbednost.

1
Dragišić, Z., Sistem nacionalne bezbednosti - pokušaj definisanja pojma (http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-
stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2009-3/10%20Sistem%20nacionalne%20bezbednosti%20%20pokusaj%20definisanja
%20pojma.pdf) (pristupljeno 12.01.2016)
2
Mijalkovski, M., Tomić, D., Marić, P., Nacionalni sistem bezbednosti, Beograd, 2013, str. 7.

2
2. Sistem nacionalne bezbednosti Izraela

Izrael je oduvek imao jedan odbrambeni cilj, a to je da osigura sopstvenu egzistenciju i

bezbednost svog stanovništva. Izrael je mala država u odnosu na svoje arapske susede, što u
prevodu znači da mu u samom početku nedostaje strateška dubina. Njegova mala populacija
dodatno povećava senzitivnost na vojne i civilne gubitke. Svoje kvantitativne nedostatke
nadoknađuje ostvarenjem kvalitetnije naoružane prednosti.

Izrael živi pod stalnom pretnjom neprijatelja koji traže njegovo uništenje i koji grubo i
sistematski krše zakone ratovanja. Uprkos ovoj, za Izrael, teškoj poziciji, jevrejska država i dalje
nastoji da poštuje moralne i pravne norme po čemu se razlikuje od svojih neprijatelja. Za
neprijatelje Izraela jedan oblik pobede bila bi situacija u kojoj Izrael gubi svoje vrednosti kao
jevrejska i demokratska država. Moralne norme i zakoni oružanog sukoba moraju se poštovati u
svakom trenutku, što će pomoći da se održi međunarodni legitimitet za upotrebu sile. IDF
strateški dokument naglašava da međunarodni legitimitet predstavlja vitalnu komponentu
nacionalne bezbednosti.

Izraelska strategija nacionalne bezbednosti zasnovana je na pretpostavci da Izrael ne sme da

izgubi nijedan rat, a najbolji način da se rat ne izgubi jeste da se on ni ne započinje. Izraelska
strategija započinje održavanjem kredibilnog i zastrašujućeg stava, što uključuje spremnost da
izvede preventivne napade. U slučaju da zastrašivanje ne uzme maha, Izrael će gledati da spreči
eskalaciju sukoba i da odredi ishod rata brzo i efikasno. S obzirom na pomenuti nedostatak
strateške dubine, Izrael mora da spreči neprijatelja da uđe na njegovu teritoriju i teži da svaki
konflikt prenese na neprijateljsku. Dakle kompletan sistem nacionalne bezbednosti Izraela je
fokusiran na obezbeđenje egzistencije svog stanovništa i teritorije od konstantnih unutrašnjih i
spoljašnjih pretnji3.

Celim sistemom nacionalne bezbednosti direktno rukovodi predsednik Vlade Izraela.

Parlamentarni nadzor i kontrolu rada obaveštajne zajednice vrši podkomitet za obaveštajni rad i
tajne službe, komisija Ministarstva spoljnjih poslova i odbor za odbranu.

3
http://fas.org/nuke/guide/israel/doctrine

3
2.1. Činioci sistema nacionalne bezbednosti Izraela

Obaveštajno bezbednosni sistem Izraela počeo je institucionalno da se razvija u procesu

stvaranja Izraelske države i čine ga:

 Mossad - Institut za obaveštajne i specijalne operacije Izraela

 Generalna služba bezbednosti Šin Bet (Šabak) - unutrašnja kontraobaveštajna služba
 Aman- obaveštajno bezbednosna služba Ministarstva odbrane
 Obaveštajni sektor izraelske policije – deo Ministarstva unutrašnjih poslova
 Centar za politička istraživanja – deo Ministarstva spoljnih poslova
 Nacionalni savet bezbednosti
 Sigint služba – elektronsko snimanje, izviđanje, komunikacije i prisluškivanje
 Komitet za antiterorizam.

 Policija

Izraelska policija je zadužena za osiguravanje javnog reda i mira, nadgledanje granica i borbu
protiv kriminala. Izraelska policija je profesionalna i u svom sastavu ima 35.000 službenika.
Osim redovne policije, deluje i pogranična policija (MAGAV) koja osim nadgledanja granica
deluje i na području Zapadne obale. Pograničnu policiju uvežbavaju stručnjaci Tzahala, a ona
deluje kao pomoćna snaga izraelske vojske.

Unutar policije deluju i elitne antiterorističke snage YAMAM i YASSAM.

 Yamam (skraćenica za posebne policijske jedinice) je elitna antiteroristička jedinica za

spašavanje talaca. To je jedna od najiskusnijih i najspecijalizovanijih jedinica ovakve
vrste na svetu. Jedinica je učestvovala u stotinama operacija u i van granica Izraela.
 Yasam je antiteroristička jedinica na poziv i njena odeljenja postoje u svakoj četvrti.
Izvorno, ova jedinica je formirana za razbijanje nereda kao interventna jedinica. Ova
jedinica je stekla reputaciju najelitnije snage na pozivu i spremna je u svakom trenutku.
Yassam ima pod-jedinicu Rapid Response Motocikl.

Civilna garda deluje kao civilna dobrovoljna organizacija građana koji pomažu policiji u
svakodnevnom radu.

4
  IDF (izraelske odbrambene snage)

Potreba za odbranom jevrejske zajednice predržavnog Izraela nastala je mnogo pre njegovog
proglašenja nezavisnosti i menjala je mnogo oblika pre nego što se ujedinila u singularnu vojnu
silu poznatu kao IDF. Sve je počelo od običnih ljudi, od farmera i pionira, ljudi koji su
jednostavno želeli da odbrane svoj dom. Dok je njihov trening i pristup oružju bio ograničen,
njihova borba za bezbednošću i nezavisnosti nije. Vojska je obavezna za Jevreje i Druze, dok se
muslimani i hrišćani mogu dobrovoljno prijaviti. Muškarci služe vojni rok 36 meseci, a žene 21
mesec. Izrael je jedina država na svetu u kojoj žene imaju zakonsku obavezu služenja vojnog
roka. Trenutna zastupljenost žena u oružanim snagama Izraela iznosi 33%.

IDF je inicijalno osnovana 1948. godine ukratko nakon osnivanja države Izrael. IDF je
asimilirao pred-državne paravojne organizacije uključujući Haganu, Palmah, Irgun i Lehi 4.
Ukratko nakon što se izborio za svoju nezavisnost Izrael je napadnut od strane Egipta, Jordana,
Sirije, Libana i Iraka što je prouzrokovalo varnicu iz koje je nastao rat za nezavisnost (1948-
1949. godine). Kroz efektivnu organizaciju IDF je uspešno prevazišao ljudsku i resursnu
prednost koji su imali njegovi arapski neprijatelji. Konačno primirje potpisano je u julu 1949.
godine. koje je onkončalo rat za nezavisnost. U ranim godinama svoje državnosti Izrael se
suočavao sa bezbednosnim problemima, pošto su njegovi arapski susedi konstantno narušavali
primirje. Izraelski brodovi nisu mogli da plove kroz kroz Suecki kanal i tiranski tesnac jer sui h
blokirali teroristi, koji su pri tom konstantno infiltrirali Izrael iz susednih arapskih zemalja,
izvodeći oružane napade, dok je sa druge strane Egipatska vojska povećala vojno prisustvo na
Sinajskom poluostrvu. 1956. godine Egipat, Jordan i Sirija potpisali su trojni vojni savez,
povećavajući neposrednu pretnju sa kojom se Izrael suočavao. Iste te godine Izrael je otpočeo
osmodnevnu kampanju (Sinajska kampanja) tokom koje je IDF preuzeo kontrolu nad pojasom
Gaze i Sinajskim poluostrvom. Nakon međunarodnog pritiska Izrael se povukao sa ovih teritorija
u fazama. Nakon ovog incidenta snage Ujedinjenih Nacija pozicionirane su duž Izraelsko-
Egipatske granice, a izraelskim brodovima je osiguran neometan prolaz. Nadolazeća decenija
bila je relativno mirnodopska, omogućavajući Izrealu i IDF-u da se razviju.Maja 1967. godine,
Egipat je povećao svoje vojno prisustvo na Sinajskom poluostrvu, prognao snage UN-a na
Izraelsko-Egipatskoj granici, zatvorio tiranski tesnac i potpisao pakt odbrane sa Jordanom.
Suočeni sa egzistencijalnom pretnjom, Izrael se pozvao na pravo na samoodbranu. IDF je
pokrenuo preventivni napad protiv Egipta, čime je započeo šestodnevni rat. Jordan je započeo
napade na Izrael, izazivajući odgovor od strane IDF-a. Konflikt se rasplamsao is a Sirijom na
severu. Tokom tih šest dana IDF je preuzeo Sinajsko poluostrvo i pojas Gaze od Egipta, zapadnu
obalu (uključujući istočni Jerusalim) od Jordana i Golanske visoravni od Sirije. Nakon završetka
šestodnevnog rata, Egipat je inicirao rat iscrpljivanja protiv Izraela, sa sporadičnim akcijama duž
Sueckog kanala što je eksaliralo u intezivne i lokalizovane sukobe, koji su doveli do velikih

4
Sheffer, G., "Israel's Security Networks: A Theoretical and Comparative Perspective", USA, 2013.

5
gubitaka na obe strane izmedju 1967 i 1970. godine. 1970 obnovljeni prekid vatre je uspostavljen
izmedju ove dve države. 1973. godine, na najsvetiji dan Yom Kippur, Egipat i Sirija otpočele su
koordinisano-iznenadni napad na Izrael. Tokom tronedeljnih teških borbi IDF se izborio sa
inicijalnim napadima i uznapredovao do zapadne strane Sueckog kanala i do okosnica Sirijskog
glavnog grada Damaska. 1979. godine Israel i Egipat su sklopili mir. Pod uslovima istog Izrael
se kompletno povukao sa Sinajskog poluostrva. Konstantni napadi na Izraelske severne gradove
od strane Palestinske Liberalne Organizacije (PLO) dovelo je do nastanka operacije “Mir” za
Galileju 1982. godine. Narednih godina Izrael je vodio neumornu borbu protiv PLO koji su
započeli ustanak, napadajući vojsku i civile, koristeći oružje poput molotovljevih koktela, ručnih
granata, pušaka i eksploziva. !993. godine Izrael i PLO su potpisali sporazum u Oslu, koji je
doveo do dugogodišnjeg pregovora o miru. Bez obzira na ove sporazume terorističke
organizacije poput Hamasa su tokom devedesetih nastavili svoje napade unutar Izraela. Izrael je
1994. godine potpisao mirovni sporazum sa Jordanom.5 Posebno treba naglasiti da je Izrael
odneo pobedu u svim ovim sukobima i ratovima.

IDF danas predstavlja izraelsku vojsku, a samim tim i kamen temeljac njegove bezbednosti.
Jedinice koje spadaju u IDF su sledeće :

 Vazduhoplovne snage: univerzalno priznate kao jedne od najmoćnijih svetskih avio

borbenih snaga. Od osnivanja Izraela one su igrale veliku ulogu u osiguravanju velikog
broja vojnih pobeda. Do dana današnjeg vazduhoplovstvo ostaje centralni stub IDF u
odvraćanju terorističkih pretnji i obezbeđivanja strateške prednosti Izraela u ratu.

 Mornarica: Izraelska mornarica nadgleda izgradnju pomorskih snaga IDF-a i njenog

poslovanja. Primarni ciljevi mornarice su da brane i štite Izrael od pretnji koje dolaze sa
mora, da upozori na predstojeće ratno stanje. Mornarica je takođe odgovorna za zaštitu
strateških infrastruktura duž obale Izraela, prirodne resurse, kao i luke. Mornarica takođe
igra bitnu ulogu u sprečavanju krijumčarenja oružja terorističkim organizacijama na
granicama Izraela, uključujući Hamas u pojasu Gaze i Hezbolah u Libanu.

 Kopnene snage :

 Golani - brigada koja je koja je zadužena za odbranu severno-istočnog regiona zemlje,

igrala je ključnu ulogu u svim izraelskim ratovima i sastoji se od četiri bataljona od kojeg
je jedan izviđački.
 Padobranska brigada - vrši operacije sa velikom mobilnošću u svim ratnim uslovima,
sastoji se od tri izvršna bataljona i jednog izviđačkog.
 Nahal - nastala kao program koji kombinuje vojnu službu i uspostavljanje novih
poljoprivrednih zajednica. Cilj Nahala je da snabdeva IDF vojnicima i osnovnim

5
http://www.idf.il/ (pristupljeno: 14.01.2016)

6
 potrepštinama i da se osnuju poljoprivredne zajednice. Sastoji se od četiri bataljona među
kojim je jedan izviđački.
 Kfir - ova brigada je najveća i najmlađa brigade IDF-a. Osnovana je pomoću spajanja
većeg broja postojećih bataljona, kao posledica potrebe za borbom protiv palestinskih
terorista u Judeji i Samariji. Specijalizovana je u anti-terorističkim operacijama i urbanoj
borbi i stoji na čelu odlučne borbe IDF-a protiv terorizma.

 Sajeret Matkalu - Specijalna izraelska antiteroristička jedinica u sastavu IDF

Specijalne jedinice se uglavnom osnivaju u okviru regularnih vojnih i policijskih snaga.

Namenjene su, pre svega, izvršavanju posebnih zadataka koji zahtevaju specifična znanja i
veštine, obuku i opremu koje regularne jedinice ne poseduju u tom obimu. Od svog nastanka
1957. godine, jedinica koja se sastoji od 200 najboljih komandosa i nekoliko stotina rezervista,
stekla je epitet verovatno najbolje antiterorističke snage na svetu. U Izraelu, i uopšte u vojnim
krugovima, postala je mit, tajno bratstvo vojnika koji u svom spartanskom i večitom ratu sa
terorizmom udaraju niotkuda i koji su do sada ostvarili na desetine podviga. U Egiptu, Libanu,
Jordanu i u verovatno najbolje izvedenoj akciji u istoriji, na Entebeu, aerodromu u Ugandi gde je
1976. godine oteto 106 putnika Er Fransa. Pregledavši pasoše putnicima i ocenivši ih prema
prezimenima, otmičari su izdvojili one jevrejskog porekla i odveli ih do zgrade starog
aerodromskog terminala, oslobodivši istovremeno sve ostale. To je bilo suviše očigledno
podsećanje na nacističku selekciju tokom Drugog svetskog rata, kada su milioni Jevreja u
koncentracionim logorima birani da žive ili umru. Za Izraelce to je bilo kao da im istorija daje
još jednu priliku i najednom daljina aerodroma Entebe, nekih 3600 kilometara od Izraela, jednog
od poslednjih mesta na svetu gde bi izraelski komandosi trebalo da deluju, više nije bila nikakva
prepreka za iznenadni napad. Komandosi su skupa sa lendroverima i mercedesima prebačeni
avionom na Entebe. Prerušeni u pripadnike Idi Aminove vojske, izveli su prepad na aerodromsku
zgradu, pobili otmičare i spasli sve sem troje talaca.

Nasuprot američkim komandosima koji se oslanjaju na sirovu snagu, hrabrost i sofistikovano

oružje, Jedinica operiše u sumraku između regularne vojske i obaveštajne službe – to su elitni
vojnici trenirani za brutalni jezik regiona, jezik koji će Amerikanci sada morati da nauče.
Teoretski, ova jedinica slična je jedinicama poput američkih Zelenih beretki, Vojnih rendžera,
Delta snaga ili britanskog SAS-a. Članovi jedinice se ne regrutuju, već se pronalaze među
vojnicima cele izraelske vojske i treba da se istaknu svojom inteligencijom, požrtvovanošću i
sposobnostima6.

6
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=304724 (pristupljeno: 14.01.2016)

7
  Mossad7

Mosad je formalno osnovan 1949. godine sa ciljem stvaranja centralnog tela koje bi koordinisalo
i unapredilo saradnju između postojećih obaveštajno-bezbednosnih službi. Dve godine nakon
osnivanja, Mosad je reorganizovan i od tada zvanično predstavlja samostalnu državnu instituciju
zaduženu za spoljni obaveštajni rad, specijalne tajne akcije i protivteroristička dejstva. Službom
rukovodi direktor koji je neposredno odgovoran predsedniku Vlade.

Mosad je formiran u odeljenja koja se pored zadataka sprečavanja terorističkih napada protiv
izraelskih ciljeva u inostranstvu i nabavke nekonvencionalnog naoružanja neprijateljskih
zemalja, težišno bave i prikupljanjem ekonomskih, naučnih i tehnoloških informacija, kao i
podataka koji su od vitalnog značaja za Izrael. Iako je Mosad civilna služba, bez činova, većinu
sastava čine službenici koji su došli iz izraelskih bezbednosnih snaga i mnogi od njih su
prethodno bili oficiri izraelske armije IDF.

Sedište Mosada je u Tel Avivu i ma šest odeljenja:

 odeljenje prikupljanja je najveće i odgovorno za špijunske operacije

 odeljenje političke akcije i veza sprovodi političke aktivnosti i održava veze sa stranim
obaveštajnim službama is a državama sa kojima Izrael nema normalne diplomatske
odnose
 divizija za specijalne operacije (Metsada) sprovodi atentate, sabotaže i paravojne projekte
 LAP (Lohamah Psihologit) odeljenje je odgovorno za psihološko ratovanje, propagandu i
operacije obmanjivanja
 odeljenje za istraživanje je odgovorno za obaveštajnu sintezu
 tehnološko odeljenje je odgovorno za razvoj tehnologija za podršku mosadovih operacija

 Šin Bet (ISA)

Šin Bet je Generalna služba bezbednosti, drugačije nazvana i Šabak ili Izraelska Sigurnosna
Agencija i predstavlja unutrašnju kontraobaveštajnu službu Izraela. Ona deluje unutar zemlje, na
bezbednosnoj zaštiti države i naroda. Nastala je ukratko nakon osnivanja države, međutim njene
funkcije, struktura i nadležnosti nisu zakonski određene sve do 2002. godine., pre toga one su
određivane od strane vlade. Tokom godina, razna ovlašćenja koja su dodeljena Šabaku, usidrena
je u zakonu, kao što su: Zakon o zaštiti privatnosti, Zakon o prisluškivanju i dr. Ipak ovi zakoni
su bili specifični i ograničeni, dok je ukupan status strukture, funkcije i ovlašćenja Šabaka
definisan Statutom Izraelske Sigurnosne Agencije. ISA Statut ustanovljava četiri centralna
aspekta aktivnosti ove službe:

7
http://www.mossad.gov.il (pristupljeno: 14.01.2016)

8
 1. Institucionalni aspekt: Status ISA i ustanovljenje njenih ovlašćenja, svoje subordinacije
vladi i status direktora ISA.
2. Funkcije: Koja je misija ISA, njene funkcije, generalna poverena ovlašćenja ( uključujući
i obavljanje ispitivanja), spcifična poverena ovlašćenja (obavljanje pretresa, primanje
podataka o komunikacijama i vršenje bezbednosnih provera)
3. Kontrola i nadzor: status internog kontrolora, zahtev pružanja vladi i državnom braniocu
periodične izveštaje, uslov prijema eksternog odobrenja za pravne uredbe i pravila i
uspostavljanje spoljašnjeg tela za izvršavanje bezbednosnih provera.
4. Jedinstveni aspekti ISA: status internih kontrolnih mera, odgovornosti ISA zaposlenih i
njihovih pomoćnika, restrikcije ISA zaposlenih, tokom perioda njihove zaposlenosti i
uputstva u vezi poverljivosti8.

 Aman

Treći „stub“ obaveštajno-bezbednosne zajednice u Izraelu je Aman (Agaf ha-Modi’in), odnosno

vojno-obaveštajna služba. Ova služba je relativno samostalna u okviru izraelskih odbrambenih
snaga i nalazi se u rangu sa kopnenom vojskom, ratnim vazduhoplovstvom i mornaricom. Aman
priprema nacionalne obaveštajne procene za Premijera i kabinet Vlade, dnevne obaveštajne
izveštaje, procene ratnog rizika, studije ciljeva u okolnim arapskim zemljama, a odgovoran je i
za protivelektronsku borbu, te za prekogranične tajne operacije. Služba okvirno broji oko 7.000
ljudi i sastoji se od više odeljenja, od kojih su najznačajnija sledeća:

 direktorat vazduhoplovnne obaveštajne službe (obaveštajna služba avijacije)

 ured pomorske obaveštajne službe (obaveštajna služba mornarice)
 obaveštajni korpus ( prikupljanje i analiza podataka za Ministarstvo odbrane)
 terenski obaveštajni korpus (obaveštajna služba glavnog štaba kopnene vojske)
 obaveštajne jedinice 4 regionalne komande (centralna, severna, južna i granična)

Aman proizvodi sveobuhvatne nacionalne obaveštajne procene za premijera i njegov kabinet,

dnevne obaveštajne izveštaje, rizik o ratnim procenama, ciljna istraživanja obližnjih arapskih
zemalja i presretanje razgovora. Aman takođe sprovodi prekogranične, agentske operacije. Aman
je nezavisna služba ekvivalentna vojsci, mornarici i vazduhoplovnim snagama i procenjeno je da
ima oko sedam hiljada zaposlenih. Amanov cabinet za spoljašnje poslove odgovoran je za veze
sa stranim obaveštajnim službama. Generalštab duboko-izviđačke jedinice Sayaret Maktal je
Izraelov primarni entitet za anti-terorizam i obaveštajni rad. Male vazduhoplovne i mornaričke
obaveštejne jedinice vršile su operacije kao polu autonomna grana Amana. Vazduhoplovni
obaveštajni radovi koriste primarno izviđačke i radio-presretačke aktivnosti da bi sakupljali
informacije, pored izviđačkih aviona, velikoj meri se koriste i bespilotne letelice i dronovi koji se

8
https://www.shabak.gov.il/English/about/Pages/default.aspx

9
koriste za osmatranje neprijateljskih jedinica. Veliki broj objekata za elektronsko prikupljanje
informacija i opservaciju je pod ingerencijom Amana9.

 Nacionalni Savet Bezbednosti

Nacionalni savet bezbednosti je centralno telo Izraela za koordinaciju, ispitivanje, analizu i

monitoring na polju nacionalne bezbednosti i predstavlja forum osoblja za Izraelskog premijera i
vladu. Savet vuče svoj autoritet iz vlade i vrši operacije na osnovu uputsva koje izdaje premijer.
NSB je ustanovljen 1999. godine. od strane kabineta premijera Binyamin Netanyahu-a. NSB-ove
dužnosti su usidrene u zakonu 2008. godine delimično kao odgovor na Drugi libanski rat. Uloge
NSB-a su sledeće10:

 Da održavaju seniorne savetne forume za premijera i vladu koji se odnose na probleme

nacionalne bezbednosti.
 Da koordiniše integrativne procene procesa i trendova u svim aspektima nacionalne
bezbednosti.
 Da vodi integracijske odnose između službi i organa koji se bave nacionalnom
bezbednošću.
 Da savetuje vladu o polisama koje se odnose na nacionalnu bezbednost.
 Da planira, na osnovu dugoročne percepcije, komponente nacionalne bezbednosti, uz
pomoć postojećih tela za planiranje u državnim službama i organizacijama koje se bave
nacionalnom bezbednošću.

9
http://fas.org/irp/world/israel/aman/ (pristupljeno: 15.01.2016)
10
Spira, Y., Israel: National Security Council Expanding its Scope of Operation, Yeshiva World News, 2014.

10
3. Pretnje za nacionalni sistem bezbednosti Izraela

Još od samog svog nastanka Izrael se konstantno suočavao sa unutrašnjim i spoljašnjim

bezbednosnim pretnjama. Okolnosti koje su okružile Izraelsko proglašenje nezavisnosti ni u
jednom trenutku nisu imale mirnodopski karakter. Kad je država ustanovljena, dugoročni
konflikt između jevrejskih i arapskih komuna doveo je do eskalacije totalnog građanskog rata, u
kojem su intervenisale vojske nekoliko susednih arapskih država, među kojima su bile Egipat,
Liban, Jordan, Sirija i Irak. Ratno stanje je prekinuto primirjem pod velom Ujedinjenih Nacija, a
primirju se nisu priključili Irak i palestinci. Izrael je u narednih nekoliko decenija vodio
konstantni rat sa susednim arapskim državama i do dana današnjeg žarišta nisu potpuno ugašena.
S obzirom na pretnje sa kojima se stalno suočavao, Izrael je dve nedelje nakom proglašenja svoje
nezavisnosti osnovao IDF (izraelske odbrambene snage) koji sad predstavlja glavnu odbrambenu
snagu države uz ostale bezbednosne službe.

Izrael je konstantno suočen sa nizom pretnji po svoj nacionalni sistem bezbednosti, protiv kojih
se neumorno bori i koje mogu predstavljati ozbiljan problem za njegovu stabilnost i sigurnost.
Sama činjenica da se nalazi okružen dugogodišnjim neprijateljima je alarmatna i predstavlja
glavnu pretnju zbog koje je primoran da napravi stegnut obruč na svojim granicama i koji
zahteva pametno raspoređivanje odbrambenih snaga.

Jedan od najvećih strahova Izraela jeste Iran. Kada kažemo “strah”, mislimo upravo na to, s
obzirom da je osmišljen i termin za to - iranofobija. U Izraelu je stvoren konsenzus oko toga da
Iran predstavlja ne samo prvorazrednu stratešku pretnju po nacionalnu bezbednost, već i po samu
egzistenciju države. U izraelskoj javnosti često se prave istorijske analogije sa nacističkom
Nemačkom i sa holokaustom u kome je stradalo oko 6 miliona Jevreja. Današnji Iran se poredi
sa Nemačkom tridesetih godina prošlog veka, Ahmedinedžad sa Hitlerom, a nemoć
međunarodne zajednice da zaustavi iranski nuklearni program sa politikom popuštanja Nemačkoj
koja je dovela do sramnog Minhenskog sporazuma 1938. godine. Zbog čega se Izrael toliko plaši
Irana? Da li se radi o objektivnoj proceni iranske pretnje ili je po sredi nešto drugo? Na ovo
pitanje Hagai Ram izraelski profesor sa Univerziteta Ben Gurion pokušava da pruži odgovor u
svojoj najnovijoj knjizi Iranophobia: the Logic of an Israeli Obsession. Ram uvažava strateške
izazove pred koje Iran stavlja jevrejsku državu, od podrške Hamasu i Hezbolahu, preko
nuklearnog programa pa sve do anti-cionističke retorike u kojoj prednjači iranski predsednik
Mahmud Ahmedinedžad. Međutim, Hagai Ram tvrdi da se, pored ovih donekle opravdanih
strahova, u pozadini izraelskog straha od Irana nalazi jedan unutrašnji strah. Radi se naime o
unutrašnjem političkom izazovu koji orijentalni (Mizrahi) i pobožni (Ortodoksi) Jevreji
predstavljaju za cionistički projekat sekularne, moderne nacionalne države koji su po ugledu na
evropske države započeli evropski Jevreji (Aškenazi). Iranofobija je zapravo u ovoj interpretaciji
vid "moralne panike" koja strah od unutrašnjih "kućnih demona" projektuje na spoljni svet,

11
tačnije na Iran. Kako tvrdi Ram "Iran je postao ekran na koji mi izraelski Jevreji projektujemo
naše sopstvene strahove od različitosti"11.

Od sredine prošle godine došlo je do pogoršanja bezbednosne situacije u Izraelu, posebno na

Zapadnoj Obali i Starom gradu Jerusalima, gde se nalaze najposećenije turističke lokacije.
Ovakvo stanje praćeno je nasilnim incidentima, a ne bi trebalo isključiti i mogućnost terorističkih
napada, u koje mogu biti uvučeni strani turisti. Postoji visok stepen rizika od izbijanja nemira u
Izraelu, u Gazi i na Zapadnoj obali, pri čemu bezbednosna situacija može rapidno brzo da se
pogorša, čak i bez upozorenja. Postoji visok stepen rizika od terorističkih napada u Izraelu,
napadi mogu da se dogode bilo gde i u bilo koje vreme. Ovaj rizik može da se uveća u svakom
momentu.

U Siriji se međusobno bore sunitski i šijitski ekstremisti, kao i Al Kaida i Hezbolah. Tok sukoba
se s posebnom pažnjom prati u susednom Izraelu jer su sve ove grupe udružene u mržnji prema
jevrejskoj državi. S obzirom na napetu situaciju u susednoj zemlji, izraelska vlada se trudi biti
politički suzdržana. Izraelska vojska je doduše u nekoliko navrata bombardovala ciljeve u Siriji,
ali ti napadi su, kako navode službeni izvori, služili samo zaštiti nacionalne sigurnosti. Cilj
napada bio je da se spreče transporti oružja Hezbolahu. U Izraelu se trenutno razmišlja o raznim
scenarijima koji bi mogli nastupiti nakon okončanja nasilja u susedstvu. Jevrejska država se
mora pripremiti na dolazak različitih vlastodržaca u Damask. Svaki od njih, tako se misli u
Izraelu, predstavljaće specifičan izazov.

Intervencija Rusije u sirijskom građanskom ratu dopušta, možda čak i zahteva da Izrael preispita
svoje ciljeve i pravila igre drugih aktera u regionu, počevši od Irana i Asadovog režima. Iako
suočeni sa iranskom ambicijom za regionalnu hegemoniju i prisustvom njihove vojske na granici
sa Libanom i Sirijom, Izrael je do sada izbegavao bilo kakav potez koji bi doveo do rušenja
Asada, a time i uništenja iranskog uticaja u Siriji. Ipak, Izrael se mora aktivno angažovati u
rušenju Asada i na taj način zadati strateški poraz Iranu u Siriji, za to vreme sarađujući sa
regionalnim i međunarodnim akterima koji dele izraelske interese. Iranska ambicija za
regionalnu hegemoniju predstavlja ozbiljnu pretnju po Izrael, odnosno pretnju predstavljaju sami
iranski napori da se naoružaju nuklearnim bombama, da razviju svoj raketni program i da
generišu vojno prisustvo na izraelskoj granici sa Sirijom i Libanom.

Najteži izazov sa kojim se Izrael suočava u Siriji proističe iz Hezbolaha i Irana, dok su izazovi
koji proističu iz Asadovog režima i ISIS drugog stepena hitnosti za rešavanje. Ipak, na Asadov
režim treba obratiti posebnu pažnju jer je upravo Asad taj koji omogućava sve veće prisustvo

11
Haggai, R., "Iranophobia: the Logic of an Israeli Obsession", USA, 2009.

12
Irana i Hezbolaha u Siriji. Rušenje Asadovog režima predstavlja ključ za slabljenje radikalne ose
u narodu.

Analiza pretnji Izraelu otkriva da je Islamska Država trenutno daleko od granica Izraela i da je
ograničenih vojnih sposobnosti, pa samim tim strateški ne predstavlja direktnu vojnu pretnju u
ovom trenutku. Nasuprot tome, Hezbolah koji poseduje napredno naoružanje i projektile dugog
dometa koji dosežu celinu teritorije Izraela, predstavlja ozbiljnu pretnju po Izraelsku bezbednost.

Uticaj koji Rusija ima na krizu u Siriji za Izrael stvara dve mogućnosti. Prva je jačanje saveza sa
sunitskim narodima u regionu, pre svega iz Saudijske Arabije i Turske pod vođstvom SAD-a.
Ove države u Izraelu vide strateškog partnera u borbi sa radikalnom osom sa severa. Druga
mogućnost se nalazi u partnerstvu Izraela i Rusije i borbi za ostvarenje zajedničkog cilja- Sirije
bez Asada. U svakom slučaju Izrael mora biti svestan da je trenutno od moralnog imperativa
važnije rušenje Asadovog režima jer će to dovesti do strateškog gubitka za Iran i Hezbolah12.

12
Yadlin, A., Valensi, C., Russia’s Involvement in Syria: A Strategic Opportunity for Israel, INSS Insight No. 755, 2015.

13
4. Sistem nacionalne bezbednosti Turske
Obaveštajno-bezbednosni sistem savremene Republike Turske sačinjavaju:
 nacionalna obaveštajna organizacija – MIT
 bezbednosno-obaveštajni organi turskih oružanih snaga
 policijske snage MUP-a
 žandarmerija
 obalska straža.

Na čelu nacionalnog sistema bezbednosti i obaveštajno-bezbednosnog sistema nalazi se Savet za

nacionalnu bezbednost (Milli Güvenlik Kurulu – MGK) koji sačinjavaju predsednik Turske,
premijer, ministri za odbranu, unutrašnje i spoljne poslove i komandant žandarmerije13.

Nacionalni savet za obaveštajnu koordinaciju (Milli Istihbarat Koordinasyon Kurulu”) ima

zadatak da formuliše osnovne pravce delovanja turskih obaveštajnih službi i obezbedi stalnu
koordinaciju njihovog delovanja

 Nacionalna obaveštajna organizacija (MIT)

Najvažnija i najmoćnija obaveštajna služba Turske danas je Nacionalna obaveštajna organizacija

(MIT), formirana 1965. godine. MIT je u organizacionom pogledu podeljen na šest sektora:
 prikupljanje
 kontraobaveštajna delatnost
 terorizam i subverzije
 bezbednost
 informacije
 logistička služba

U nadležnosti MIT-a su obaveštajne aktivnosti svake vrste, kako u zemlji tako i van nje. U
vojnim i diplomatskim krugovima se Turska danas više no ikada smatra dragocenim prijateljem i
saveznikom upravo zbog veoma specifičnog geostrateškog i geopolitičkog položaja koji ima kao
spona između Evrope i Azije na političkom, geografskom i ekonomskom planu. Stoga je sasvim
razumljivo to što MIT održava veoma blisku i obostrano korisnu saradnju sa obaveštajnim i
kontraobaveštajnim službama Rusije u oblasti borbe protiv Kurda i čečenskih pobunjenika. Na
čelu MIT-a se nalazi jedan podsekretar (zajedno sa svojim kabinetom) koji je za ukupno
funkcionisanje službe direktno odgovoran premijeru lično, a imenuje ga (na predlog premijera)
MGK. 

Centrala MIT-a je smeštena u Ankari, deo je kabineta podsekretara i organizovana je, po

problemskom principu, u više direkcija.

13
mycity-military.com/Vojske-sveta-baze-i-objekti/Obavestajne-sluzbe-i-sluzbe-bezbednosti-Turske.html (pristupljeno:
16.01.2016)

14
  Zamenik podsekretara za obaveštajni rad ima u svojoj nadležnosti četiri direkcije – za
obaveštajni rad, za psihološke obaveštajne aktivnosti, za elektronske i tehničke
obaveštajne aktivnosti i za kompjuterske sisteme.
 Zamenik podsekretara za operacije rukovodi radom direkcije za operacije, regionalnih
direkcija i predstavnika službe u inostranstvu.
 Zamenik podsekretara za administrativne poslove je odgovoran za rad direkcija za
personalne i za administrativne poslove, Centra za obuku kadrova MIT i Sekretarijata
odbrane.

Svaka direkcija se sastoji iz dve ili više nižih organizacionih jedinica (odeljenja i odseka).
Procenjuje se da je najveći deo operativnog obaveštajnog rada usmeren na istraživanje dva
najvažnija bezbednosna problema turske države – problema sa Kurdima i njihovim
separatističkim i terorističkim organizacijama i problema političkih i vojnih odnosa sa Grčkom
koji su već decenijama napeti i preopterećeni zbog Kipra. Dakle, MIT prevashodno prati grčke
vojne i obaveštajne aktivnosti na Kipru i u zoni Egeja, kao i aktivnosti PKK i drugih kurdskih
organizacija, a sve to iziskuje i veoma aktivno prisustvo ove organizacije na tlu Zapadne Evrope
i svugde gde je registrovano prisustvo kurdskih izbeglica ili iseljenika. 
 
Direktor MIT-a je podređen isključivo predsedniku vlade na čiji predlog, zapravo, Veće za
nacionalnu bezbednost i imenuje direktora Agencije. Izbor konačno potvrđuje i predsednik
republike. MIT dostavlja svoje obaveštajne procene i analize predsedniku republike, premijeru,
načelniku Glavnog štaba, sekretaru Veća za nacionalnu bezbednost i, već prema potrebi, još
nekim relevantnim pojedincima. S druge strane, MIT ima pravo i mogućnost da svoju ekspertizu
na bezbednosnom planu može da ponudi i javnim institucijama. Zauzvrat, sve javne organizacije
i službe su,u skladu sa zakonom, obavezne da na zahtev MIT-a daju sve potrebne informacije i
pruže mu svu traženu pomoć u obavljanju njegovih funkcija. 

U Turskoj postoji i vojna obaveštajna služba pri Glavnom štabu Oružanih snaga Turske, ali ona
ne može ni izdaleka da se poredi sa MIT -om, ni po brojnosti ljudstva i filijala u inostranstvu, ni
po delokrugu rada, a ponajmanje po ovlašćenjima i mogućnosti pristupa najrazličitijim izvorima
i najvišim instancama.
 
Pored MIT, na obaveštajnim i bezbednosnim poslovima i zadacima su angažovani još i
žandarmerija, policija i Obalska straža. 

 Policijske snage Turske (TNP)

Kao sastavni deo Ministarstva unutrašnjih poslova, policijske snage su zadužene za sudske
aktivnosti (istrage kriminalnih dela, pomoć tužilaštvu) kao i za administrativne (bezbednost i
imovina građana, javni red i mir, kriminalistički poslovi, cenzura filmova, nadzor stranaca …) i
političke aktivnosti (poslovi političke policije – borba protiv subverzivnih dejstava). Turci koji
su ustanovili nekoliko država kroz istoriju održali su javni red i bezbednost paralelno sa
nacionalnom odbranom. Održavanje javnog reda i bezbednosti je oduvek bila primarna dužnost
vladajućih autoriteta ovih država. Prva policijska organizacija osnovana je tokom Otomanskog
carstva 1845. godine sa ciljem da ujedini postojeće bezbednosne snage. Današnja turska policija
zapošljava blizu 228.000 policijskih službenika i samim tim je ova organizacija danas jedna od

15
najvećih u javnom sektoru Turske. Ova organizacije je takođe jedna od vodećih kada je
sprovođenje zakona u pitanju, u državi i regionu. Osnovni zadatak turske policije jeste
sprovođenje mira u zemilji i bezbednosti svih građana. TNP pruža podršku mirovnim misijama
na Balkanu, Avganistanu i u Africi i time dokazuje svoju upornost u održavanju mira u kritičnim
regionima širom sveta. S obzirom na geografski položaj svoje zemlje, TNP je važna figura i
internacionalni partner u borbi protiv organizovanog kriminala14.
 
Žandarmerija i Obalska straža deluju u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova, ali imaju tipično
vojno ustrojstvo.

 Žandarmerija ima oko 180.000 aktivnih pripadnika i još pedesetak hiljada rezervista, a
opremljena je borbenim oklopnim sredstvima, helikopterima i lakim avionima. U
mirnodopskim uslovima deluje kao civilna policija sa izvršnim ovlašćenjima,
organizovana u snage unutrašnje bezbednosti, manevarske, pogranične, trenažne i
logističke jedinice, dok se u slučaju vanrednog ili ratnog stanja ujedinjuje sa kopnenom
vojskom OS Turske i deluje pod jedinstvenom komandom KoV15. 

 Obalska straža osigurava bezbednost obale i teritorijalnih voda, reka i jezera unutar
turske teritorije (koji nisu u nadležnosti ratne mornarice) kao i bezbednost potencijala
RM prilikom izvođenja manevara, pruža brodove za akcije traženja i spasavanja, a
nadležna je i za borbu protiv ilegalnog useljavanja u zemlju i protiv krijumčarenja. U
organizacionom pogledu, Obalska straža je podeljena na 4 oblasne komande – Crno
more, Mramorno more sa Bosforom i Dardanelima, Egejsko i Sredozemno more kao i na
komande za logistiku, za obuku i za brodske i vazduhoplovne jedinice16.

 Turske oružane snage (TAF)

Nakon učlanjenja Turske u NATO 1952. godine, pokrenuta je modernizacija turskih oružanih
snaga, a krajem osamdesetih godina prošlog veka započela je njihova rekonstrukcija. Danas je
TAF konačno efektivno rekonstruisan i sposoban da se nosi sa rizicima i pretnjama od terorizma
do konvencionalnog ratovanja. TAF mora biti spreman da odgovori na regionalne krize sve dok
su te krize pretnja po svetski mir. TAF se sastoji iz kopnenih i vazdušnih snaga i mornarice koji
su direktno povezani sa turskim generalštabom. Rukovodilac generalštaba je komandant turskih
oružanih snaga i u toku ratnog stanja vrši ulogu glavnog komandujućeg umesto predsednika
Republike Turske. Pod rukovodstvom generalštaba je rukovođenje oružanim snagama i
upravljanje programima za organizaciju, trening i edukaciju pripadnika oružanih snaga kako bi
bili spremni za potencijalno ratno stanje. Generalštab takođe nadgleda odnose TAF-a sa NATO i
drugim zemljama17.

14
http://www.egm.gov.tr/EN/Pages/About-Us.aspx (pristupljeno: 16.01.2016)
15
http://www.fiep.org/member-forces/turkish-gendarmerie/ (pristupljeno: 16.01.2016)
16
http://www.sgk.tsk.tr/baskanliklar/genel_sekreterlik/ingilizce/hist.asp (pristupljeno: 16.01.2016)
17
http://www.tsk.tr/20_ingilizce_tsktr/2_about_taf/history.html (pristupljeno: 16.01.2016)

16
5. Pretnje po sistem nacionalne bezbednosti Turske

Turska se u posthladnoratovskom periodu suočava sa brojnim izazovima, i unutrašnjim i

spoljnim, koji ozbiljno ugrožavaju njenu nacionalnu bezbednost. Ona u novonastalim
okolnostima vidi sebe kao element stabilnosti i ravnoteže na području Balkana, Kavkaza i
Bliskog Istoka. U nameri da se afirmiše kao regionalna sila, Turska je uspostavila vojne veze sa
svojim susedima, kao i sa mnogim zemljama koje su uključene u program NATO-a “Partnerstvo
za mir”. Zvanična Ankara ne krije svoje uverenje da su UN sasvim nedemokratska organizacija,
a došlo je i do izvesnog zahlađenja u odnosima sa zapadnim saveznicima, što zbog spora sa
jednom članicom NATO (Grčkom) oko Kipra, što zbog frustrirajuće dugog čekanja na članstvo u
EU kome Turska pridaje veliki značaj. Stoga Turska pridaje sve veći značaj vojnoj saradnji sa
Izraelom koja je uspostavljena još 1996. godine i koja se, očigledno, polako kreće ka stvaranju
vojnog saveza, ali i strateškoj saradnji sa Jordanom i postupnoj normalizaciji odnosa sa Iranom.
Zapravo, zahvaljujući saradnji sa Izraelom i Jordanom, Turska je dobila mogućnost da izviđa u
prostoru iznad severozapadnog dela Saudijske Arabije, Crvenog mora i istočnog Sredozemlja. 

U savremenim međunarodnim odnosima dominantnu pretnju bezbednosti predstavljaju:

terorizam, organizovani kriminal, sistemska korupcija, ilegalna trgovina oružjem, sistematsko
kršenje ljudskih prava i sloboda, ali i etnički, unutrašnji konflikti. Savremeni terorizam
predstavlja društveni fenomen koji se doživljava kao potpuno nova pojava, s obzirom na način
njegovog ispoljavanja.

Kurdistanska radnička partija (Parti Karkare Kurdistan - PKK), osnovana je 1978. godine, sa
ciljem ujedinjenja svih Kurda i stvaranja kurdske države, što nailazi na neodobravanje država u
kojima žive Kurdi, jer bi to značilo separaciju njihovih teritorija i ugrožavanje suvereniteta i
teritorijalnog integriteta. Kurdi su najveća etnička grupa na svetu, muslimanske su veroispovesti,
imaju svoj jezik, kulturu i tradiciju, ali nemaju svoju državu. Po nekim procenama ima ih između
12 i 20 miliona i žive na prostoru ‘’Kurdistana’’ – delovi Turske, Irana, Iraka, Sirije i Jermenije.
Oko 11 miliona Kurda, koji od 1923. godine imaju samo status etničke grupe, živi u Turskoj, što
čini 20% turskog stanovništva, i izaziva u Turskoj višedecenijske ‘’nerešive’’ problem. Od tog
vremena započinje pobuna Kurda, njihovo nasilje protiv turske vlasti i turskog stanovništva, a
onda i početak represalija turske države nad kurdskim pobunjenicima, kao i nad kurdskim
stanovništvom u Turskoj koje ih podržava. Mete PKK su turske državne institucije, policijske
stanice i policajci, zapadni turisti, kao i Kurdi koji su lojalni turskim vlastima. U Turskoj je PKK
jedina od organizacija koja sprovodi samoubilački terorizam.

Trenutno najveću pretnju po bezbednost Turske svakako predstavlja kriza u Siriji. Brojni i
uglavnom nepotvrđeni izveštaji u turskim medijima kažu da će turska vojska uskoro intervenisati
u Siriji. Zanimljivo je da na visokom državnom nivou u Turskoj niko, poput ministra inostranih
poslova, uključujući ministra Mevluta Čavušoglua, ne demantuje te tvrdnje. Turski predsednik
Redžep Erdogan je naglasio da Turci neće dozvoliti da terorističke organizacije iskoriste
haotično okruženje uz granicu sa Turskom. Međutim, američka obavještajno-analitička agencija
Stratfor navodi da je mogućnost kopnene invazije na Siriju malo verovatna. Uprkos tome, vredi

17
naglasiti rizike koji bi primorali Tursku da se odluči za takvu akciju. Mediji su bez konkretnih
dokaza počeli da šire različite glasine o napadu Turske na Siriju, a, prema nekim izveštajima,
turska vojska bi sa 18.000 vojnika i uz znatnu vazdušnu podršku ušla 30 kilometara u dubinu
sirijske teritorije i obezbedila područje od grada Jarabulusa do Azaza, grada koji su okupirali
pobunjenici. Tom bi operacijom turska vojska zauzela bi područja trenutno pod kontrolom
terorista takozvane Islamske države. Tako bi turska vojska pokušala obezbedila tampon-zonu
prema svojoj granici, znatno oslabila ekstremističku grupu, pružila pomoć sirijskim
pobunjenicima i olakšala povratak sirijskih izbeglica. Međutim, tim bi potezom Turska drastično
naglasila svoju ulogu u sirijskom sukobu i, prema američkim obaveštajnim analitičarima,
mogućnost takvog scenarija malo je verovatna.

Usled krize u Siriji, iz dana u dan se povećava broj izbeglica iz te zemlje koje pristižu u Tursku.
Shodno tome, turska vlada je donela poseban dokument kojim se uređuje turski odgovor na
izbegličku krizu. Taj dokument18 sadrži načine na koje Turska nastoji da pomogne ugroženim
ljudima iz Sirije. Najugroženiji Sirijci nastavljaju da primaju pomoć u hrani, dok sve izbeglice
imaju pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.

18
Turkey’s regional, refugee and resilience plan 2016-2017. in response to the Syrian crisis, Turska, 2015.

18
6. Zaključak

Sistem nacionalne bezbednosti predstavlja prioritet za egzistenciju svake države, pa se samim

tim pitanje mesta i uloge bezbednosti postavlja kao jedno od najvažnijih pitanja opstanka i
razvoja države.

Kao što smo mogli videti iz prethodnog teksta obe države kao i mnoge druge fokusiraju sve
svoje snage i resurse na razvoj sistema nacionalne bezbednosti, suočavajući se sa raznoraznim
ugrožavajućim situacijama. Svaka služba ima svoja zaduženja i svoje dužnosti koje bez
pogovora ispunjava. Ovo nas je pri tom i dovelo do sledećeg zaključka. Sistem nacionalne
bezbednosti je kompleksna i opširna, defanzivna i ofanzivna mreža svake zemlje, koja se sastoji
od upravnih i izvršnih elemenata. Oni su neophodni za ostvarivanje interesa svojih zemalja, ali
na prvom i najbitnijem mestu za zaštitu i sigurnost nacionalnog suvereniteta i integriteta, koja bi
bila nemoguća bez ovog potpornog stuba.

Kao što smo mogli primetiti, Izrael svoj sistem nacionalne bezbednosti bazira na svojoj policiji,
vojsci i obaveštajnim službama od kojih se najviše ističu Mossad, Aman, Šabak i Sigint. Njihova
strategija nacionalne bezbednosti zasniva se na uverenju da ne treba ulaziti u oružane sukobe,
kad god ih je moguće izbeći. Izrael je konstantno suočen sa nizom pretnji po svoj nacionalni
sistem bezbednosti, protiv kojih se neumorno bori i koje mogu predstavljati ozbiljan problem za
njegovu stabilnost i sigurnost. Sama činjenica da se nalazi okružen dugogodišnjim neprijateljima
je alarmatna i predstavlja glavnu pretnju zbog koje je primoran da napravi stegnut obruč na
svojim granicama i koji zahteva pametno raspoređivanje odbrambenih snaga.

Slično kao Izrael, i Turska svoj sistem nacionalne bezbednosti bazira na svojoj policiji, vojsci i
obaveštajnim službama, od kojih je najistaknutija MIT. U nadležnosti MIT-a su obaveštajne
aktivnosti svake vrste, kako u zemlji tako i van nje. Kao i većina država sveta, i Turska se
suočava sa savremenim pretnjama kao što su: terorizam, organizovani kriminal, sistemska
korupcija, i dr. Ipak, najveću pretnju po tursku bezbednost predstavlja aktuelna sirijska kriza i
veliki broj izbeglica koje pristižu svake godine u Tursku iz ove susedne zemlje. U želji da očuva
svoju bezbednost, a da istovremeno pruži pomoć ugroženom sirijskom stanovništvu, Turska je
donela posebne dokumente kojima uređuje ovu oblast.

19
 Literatura

1. Dragišić, Z., Sistem nacionalne bezbednosti - pokušaj definisanja pojma

(http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2009-
3/10%20Sistem%20nacionalne%20bezbednosti%20-%20pokusaj%20definisanja
%20pojma.pdf)
2. Haggai, R., Iranophobia: the Logic of an Israeli Obsession, USA, 2009.
3. Mijalkovski, M., Tomić, D., Marić, P., Nacionalni sistem bezbednosti, Beograd, 2013.
4. Sheffer, G., Israel's Security Networks: A Theoretical and Comparative Perspective,
USA, 2013.
5. Spira, Y., Israel: National Security Council Expanding its Scope of Operation, Yeshiva
World News, 2014.
6. Turkey’s regional, refugee and resilience plan 2016-2017. in response to the Syrian
crisis, Turska, 2015.
7. Yadlin, A., Valensi, C., Russia’s Involvement in Syria: A Strategic Opportunity for
Israel, INSS Insight No. 755, 2015.
8. mycity-military.com/Vojske-sveta-baze-i-objekti/Obavestajne-sluzbe-i-sluzbe-
bezbednosti-Turske.html
9. http://fas.org/nuke/guide/israel/doctrine
10. http://fas.org/irp/world/israel/aman/
11. http://www.idf.il
12. http://www.tsk.tr/20_ingilizce_tsktr/2_about_taf/history.html
13. http://www.mossad.gov.il
14. http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=304724
15. https://www.shabak.gov.il/English/about/Pages/default.aspx
16. http://www.egm.gov.tr/EN/Pages/About-Us.aspx
17. http://www.fiep.org/member-forces/turkish-gendarmerie/
18. http://www.sgk.tsk.tr/baskanliklar/genel_sekreterlik/ingilizce/hist.asp

20