ИСТОРИЈА ВРЧИНА

Садржај
 СТАРИ ВЕК

На простору данашњег Врчина живели су келтско племе

Скордисци. Овај предео су населили у 3. веку п.н.е. Према
академику Владимиру Ћоровићу, овде су имали своје светилиште
богиње Орције (sacrum Orcinum). Такође Ћоровић тврди, да је по
томе Врчин добио име. Друго мишљење је да је Врчин добио име
по келтској речи Vrdda(in) која прелази у Vrdtin. Та реч на келтском
значи твђрава или град почаствованима (тј. боговима). Римљани ће
ову област заузети у 1. веку п.н.е.
Трагови праисторије не постоје у Врчину. Мада се Врчин налази у
близини Лештана, где су нађене кости и лобања неандерталца.
Треба поменути и Винчанску културу, која се налази исто у
непосредној близини.
На Авали су Римљани саградили тврђаву Жрново, коју су
југословенске власти, нажалост, 1934. године детонирале, како би
се подигао споменик Незнаном јунаку.

СРЕДЊИ ВЕК
О средњем веку у Врчину немамо информације, нити знамо да ли је
постао. Знамо да су се смењивале аварске, мађарске, бугарске,
ромејске и српске власти.

НОВИ ВЕК
У новом веку почиње развој Врчина. На простору данашње цркве
код Гробља, постојало је Маџарско насеље, које је било село, а
данас само неколико кућа тамо има.
Село се први пут у историјским изворима помиње 1528. године у
турском попису. Тада је носио име Хрчин и имао је 6 кућа. У
следећем попису у 1530. године помиње се да Врчин има само 12
становника, а 1560. године 19.
Тад је Врчин био подељен у више села. Касабова, која се помиње
као мезар тј. селиште, је првобитно било село али је после
расељено. То је данашњи Касаповац, који се налази око пруге.
Такође се помиње село Годен, за које пише да се пре налазило у
београдској нахији, па онда у авалској. Није познато где је то село,
али могуће је да је то Годањ, потес на источној страни села. Није
познато када је Врчин тад добио цркву.
На простору Бегаљице, Врчина и Гроцке налазила су се села Горњи
и Доњи Гаврани. Данашња Орловица се некад звала Орлово. Село
Рибница се налазила на простору Рамница и Доње Мале.
Према аустријском попису из 1717. године, Врчин није имао
становника, али већ 1732. године према попису Београдске
митрополије има 35 домаћинстава. Помиње под аустријским
називом Vrozi, Wertschan и Вречин.
На црквеном сабору у Београду 1730. године, помиње се кнез
Ранисав из села Врчина, који задаје заклетву, да ће владати
равноправно.
Након пада Првог Српског устанка, 1813. године многи Врчинци
беже преко Дунава у Војводину, а већ 1815. године се враћају у
Врчин.
У харачким списима Врчин је 1818. године имао 76 кућа, а 1822.
године 81.
Пописом из 1846. године, Врчин има 123 куће и 877 становника, и
тада постаје највеће село у Србији, а већ 1827. године добија
основну школу.
Нова црква је почела да се гради 1829. године. Била је
надограђивана и преправљана 1834. и 1896. године. То је црква
Светих Апостола Петра и Павла, која и дан данас постоји. Врчинци
су 1834. године добили остале ресурсе од кнеза Милоша
Обреновића за њену изградњу.

САВРЕМЕНО ДОБА
Априла 1941. године Немци нападају Југославију и стварају војну
управу у Србији. Како би сачували Србију, ствара се Комесарска
управа на челу са Миланом Аћимовићем