Eticari-Prv Del

Prof.
d-r Kiril Temkov
ETIÂRI
STO NAJZNAÂJNI FILOSOFI NA MORALOT
OD ZARATUSTRA DO BIOETIKATA
DOM NA KULTURATA "IVAN MAZOV - KLIME"

KAVADARCI 2014
1
Prof. d-r Kiril Temkov
ETIÂRI
STO NAJZNAÂJNI FILOSOFI NA MORALOT
OD ZARATUSTRA DO BIOETIKATA
Izdava
DOM NA KULTURATA "IVAN MAZOV - KLIME"
Za izdava~ot
Vladimir Temkov, direktor
EDICIJA RODNOKRAJNI PISATELI
MINISTERSTVO ZA
KULTURA NA RM
Objaveno so finasiska poddr{ka od

Ministerstvoto za kultura
na Republika Makedonija
i na Op{tina Kavadarci
Recenzent
Prof. d-r Olga Pe{evska-Zarevska
Korica
Vladimir Temkov, grafi~ar
Likovno oblikuvawe
Dime Temkov, grafi~ar
Organizacija na tekstot i jazi~ka korekcija
Aleksandar Temkov
Kompjuterska obrabotka
Bili - Kavadarci
Pe~at
Pe~atnica "Daskal Kam~e" - Kavadarci
KAVADARCI 2014
Na koricata
SEDUM ÎSLENICI - Prvite slovenski eti~ari - svetite Kiril i Metodij
so u~enicite svetite Kliment, Naum, Angelarij, Sava i Gorazd
(freska vo ohridskiot manastir Sv. Naum)
2
ЕТИЧАРИ
Za stote eti~ari - Kiril Temkov ... 5
1. Zaratustra - Mag na dobroto ... 19
2. Mojsej - Deset zapovedi ... 23
3. Mahavira Xajna - Ne povreduvaj go ìvoto! ... 28
4. Pitagora - Napravi go ìvotot sureden ... 32
5. Lao Ce - Misli, razberi, osvesti se! ... 37
6. Gautama Buda - Razbudi se! ... 42
7. Konfucij - Pravi go ona {to te pravi ~ovek ... 47
8. Empedokle - Qubovta sozdava, omrazata uni{tuva ... 52
9. Demokrit - @ivotna radost ... 56
10. Sokrat - Nau~i da bide{ dobar ... 61
11. Antisten - Namali gi potrebite! ... 65
12. Aristip - Najubavi se zadovolstvata ... 69
13. Platon - Idejata na Dobroto vladee nad sé ... 74
14. Diogen - Otfrli sé {to ne e neophodno! ... 78
15. Aristotel - Va`ni se dinamikata i merata ... 82
16. Teofrast - Postojat sekakvi ~ove~ki karakteri ... 88
17. Zenon - Eti~koto e najnapred ... 93
18. Epikur - Ne pla{i se i raduvaj se! ... 97
19. Patanxali - Etika na li~niot napor ... 102
20. Kikeron - Moralot e dol`nost ... 106
21. Isus Hristos - Apsoluten moral ... 110
22. Apostol Pavle - Veruvaweto donesuva dobrina ... 115
23. Epiktet - Slobodata ne moè nikoj da ti ja zeme ... 120
24. Car Marko Avrelij - Ramnodu{nost i du{evna stabilnost ... 124
25. Sveti Jovan Zlatoust - So zbor za moralot ... 130
26. Avrelij Avgustin - Sé e od Boga, sé zavisi od Bo`jata volja ... 134
27. Prorokot Muhamed - Dobroto e od Boga, slu{aj go Boga! ... 138
28. Sveti Kiril Filosof - Posvetenost kon vozdignuvawe na lu|eto ... 143
29. Sveti Kliment Ohridski - Trgaj se od zloto i pravi dobro! ... 147
30. Ibn Sina - Dobroto e postignuvawe na svoe sovr{enstvo ... 151
31. Mihail Psel - barawe na dobro re{enie ... 156
32. El-Gazali - Dobrina vo slu`ba na svetosta ... 164
33. Pjer Abelar - Kakva ti e namerata? ... 168
34. Ibn Ru{d - Dobрoto e su{tina na postoeweto ... 172
35. Mozes Majmonid - Sredinata e vistinski moral ... 176
36. Xelaludin Rumi Mevlana - Mistika i etika ... 180
37. Sveti Toma Akvinski - Vo sebe da se dostigne Bog ... 184
38. Tomas Mor - Idealno ìveewe ... 188
39. Mi{el de Montew - @ivotot bara raduvawe i serioznost ... 194
40. Rene Dekart - So um vo ìvot ... 198
41. Laro{fuko - Kratko i jasno ... 203
42. Xon Lok - Moralot se izgraduva so iskustvoto ... 209
43. Baruh Spinoza - Edinstvo na duhot i ìvotot ... 213
44. Dajdoxi Juyan - Vloì se vo doblesno odnesuvawe ... 220
45. Lord [eftsberi - ôvekot ima moralno setilo ... 224
46. Volter - Kritika na nepravdite i odbrana na ~ove~koto ... 229
47. Benxamin Frenklin - Kako da se podgotvime za dobro ìveewe ...233
48. @an-@ak Ruso - Vraќaње кон природата ... 238
49. Klod Helvecius - Korist i dobrina ... 244
50. Imanuel Kant - Po~ituvawe na ~ove~koto vo sebe ... 249
51. Tomas Pejn - ôvekovite prava se nova osnova na etikata ... 257
52. Dositej Obradovi} - Pouki za umno odnesuvawe ... 269
3
53. Nikola Kondorse - Znaeweto donesuva progres i moral ... 273
54. Xeremi Bentam - Presmetaj gi prednostite ... 278
55. Klod de Sen-Simon - Dobri se samo onie koi rabotat ... 283
56. Johan Fihte - Silata na slobodata и на совеста ... 287
57. Simon Bolivar - Sloboda za site! ... 291
58. Ogist Kont - Altruizmot e vistinski moral ... 298
59. Ralf Voldo Emerson - Vo ritam so srceto na vselenata ... 302
60. Ludvig Fojerbah - Va`ni se ~ovekot i qubovta ... 306
61. Xon Stjuart Mil - Realno dobro i sre}a za site ... 310
62. Pjer-@ozef Prudon - Nikoj ne treba da ima vlast nad drugiot ...314
63. Herbert Spenser - Pat kon moralnosta ... 319
64. Fridrih Engels - Normite se istoriski usloveni ... 325
65. Lav Tolstoj - U~itel na etikata ... 330
66. Anri Dinan - Pomo{ za stradalnicite ... 337
67. Grigor Prli~ev - Pome|u minatoto i nade`nata idnina ... 344
68. Pjotr Kropotkin - Zaemopomo{ta e smisla na postoeweto ... 355
69. Vilijam Xejms - Sé moè da bide podobro ... 359
70. Vladimir Solovjov - Moralni sme poradi srameweto, so~uvstvoto i po~itta
kon Boga ... 366
71. @an-Mari Gijo - Moral bez zadolìtelnost i bez sankcii ... 371
72. Anri Bergson - Moralot e i pritisok i vizija ... 377
73. Svami Vivekananda - Qubov za site i za sé ... 380
74. Pjer de Kuberten - Sportot kako etika i obedinuva~ka sila ... 385
75. Maks Veber - Moral vo sekoj segment od ìvotot ... 389
76. Petar Danov - Qubovta pottiknuva na pravewe dobro ... 397
77. Mahatma Gandi - Trajni vrednosti vistinata i nenasilstvoto ... 402
78. [ri Aurobindo - Integralno ìveewe ... 409
79. Xorx Mur - Logika na etikata ... 413
80. Maks [eler - Emocii i materijalni vrednosti ... 423
81. Albert [vajcer - Po~ituvawe na ìvoto ... 430
82. Xek London - Za dobri ne{ta ... 434
83. Muhamed Ikbal - Samo dobroto srce saka ... 441
84. Pavao Vuk-Pavlovi} - Qubov i tvorewe ... 445
85. Bertolt Breht - Otvorawe na setilata i umot ... 449
86. Erih From - Humanisti~ka etika ... 453
87. Emanuel Levinas - Etikata e prva filosofija ... 463
88. Leopold Sengor - Na{i vrednosti ... 468
89. Ditrih Bonhefer - Sekako pravi dobro ... 474
90. Rej~el Karson - Nov vid herojstvo ... 478
91. Simonа de Bovoar - Smislata na ìvotot e vo nas ... 484
92. Siril Parkinson - Organizacija i pravilno rabotewe ... 495
93. Majka Tereza - Pravewe dobro so celoto srce ... 507
94. Alber Kami - Ne predavaj se, buntuvaj se! ... 511
95. Mito Haxi Vasilev - Nov tip odnosi treba da se izgradat ... 516
96. Lorens Kolberg - 6 stepeni na eti~koto odnesuvawe ... 523
97. Martin Luter King - Me~ti za vistinski ìvot ... 530
98. Fetulah \ulen - Sovremenata era i univerzalnata dobrina ... 540
99. Xonatan [el - Da go spaseme svetot od uni{tuvawe ... 546
100. Piter Singer - Novi normi za novite ne{ta ...560
dodatok Enciklopedija na eti~kiot um ... 556
Za avtorot ... 571
4
ZA STOTE ETIÂRI
- d-r Kiril Temkov -
OVAA KNIGA e rezultat na dolgogodi{noto studirawe i predavawe na

Istorija na etikata kako gradivna disciplina na Etikata. Prvoto
predavawe po Etika koe go odràv na studentite po filosofija na
Filozofskiot fakultet vo Skopje be{e, se razbira, posveteno na ideite na
na{iot profesor d-r Pavle Vuk-Pavlovi}, koj toga{ vo 1971 godina zamina vo
penzija. Toj prekrasno predava{e Etika i Estetika, a potoa i Istorija na
starata filosofija, od 1958 godina, koga vo svojata 65-ta godini dojde od
Zagreb, kade be{e prerano ispraten vo penzija. Vtoroto moe predavawe be{e za
eti~kite pogledi na Imanuel Kant, najzna~ajniot od sovremenite teoreti~ari
na etikata. Potoa 40 godini se redea izloùvawata na pogledite na nizata
beleìti eti~ari od svetskata istorija po predmetot Istorija na etikata, vo
koi bea vklu~ni i pogledite na eti~arite od na{ite krai{ta. Toa go predavav
zaedno so Etikata, kade {to isto taka bea pretstavuvani koncepciite na
oddelnite eti~ki tvorci, onaka kako {to pred studentite bea razvivani
oddelni pra{awa i aspekti na eti~kata nauka, koi bea objasnuvawe i razvivawe
na eti~kite postavki, vrednosti i normi. Taka gi bev prostudiral najzna~ajnite
i pomalku zna~ajnite filosofi na moralot, isto taka na{ite i od bliskite
narodi, kako i sodrìnata, metodite, osnovnite koncepcii i mislitelite na
bliskite nauki (psihologija i psihologija na moralot, sociologija i
sociologija na moralot - dveve specijalizirani nauki za moralot se predimno
filosofski disciplini, antropologija, etnologija i etnografija, pravo,
ekonomija, politika, strategija, teorija za vojnata, teorijata za upravuvaweto).
Filosofijata na menaxmentot i Filosofijata na politikata gi vovedov kako
novi disciplini na filosofskite studii kaj nas kako rakovoditel na
Institutot za filosofija, a tuka spa|aat i razni drugi istraùva~ki i realni
disciplini, kako istorija na naukata i na otkritijata, na raboteweto i na
zanaetite, fizi~ka antropologija i teorija na sportot, i razni drugi koi se
odnesuvaat na sekakov vid prakti~na aktivnost na lu|eto, pome|u koi se
najzna~ajni medicinata so site svoi brojni varijanti i veterinata, ishranata i
sozdavaweto i koristeweto hrana, obrabotuvaweto na zemjata i koristeweto i
amelioracijata na po~vata, grade`ni{tvoto i tehnologijata, ergonomijata i
koristeweto na ma{inite. Posebnoto ispituvawe na umetnostite, bez koi ne
e mo`no da se dorazberat etikata i najzinata istorija, go pravev od 1974 (koga
se vselivme vo noviot Filozofski fakultet) do 1994 godina vo ramkite na
Esteti~kata laboratorija, koja u{te na stariot Univerzitet pred
Zemjotresot vo Skopje ja osnova profesorot Vuk-Pavlovi} za prezentirawe na
ekskluzivnite dela na umetnosta i za ispituvawe na umetnosta kako svoevidna
pojdovna to~ka za razvivawe na Estetikata, na koja toj kako mlad ~ovek, a vo
zrelite godini kaj nas posebno í go be{e posvetil ìvotot. Jas, kako
rakovoditel na Esteti~kata laboratorija (so profesorot d-r Georgi
Stardelov, podocna asistentkata d-r Kica Barxioska i so studentot, prijatel i
kolega, isklu~itelen alternativist d-r Qubi{a Nikodinovski - Bi{), vodev
akcija za unapreduvawe na komunikacijata so umetnosta kaj mladite i, posebno,
gi istraùvav moralnite implikacii na vrvnite umetni~ki dela i umetni~ki
ànrovi vrz mladata li~nost (eden vid etika, {to podocna }e se razvie vo ideja
i akcija za voveduvawe na Eti~koto obrazovanie vo Makedonija). Za razbirawe
na etikata i nejzinata istorija gi prou~uvav i posebnite profesionalni etiki,
5
koi prv gi predavav kaj nas - Etika na oficerite i na policajcite, Pedago{ka
etika, @urnalisti~ka etika, Etika na defektolozite, Etika na umetnicite,
Etika na pravnicite, Etika na zanaet~iite, Etika na turizmot, Industriska
etika, Ekonomska etika, Menaxerska etika, Etika na bankarstvoto i na
berzanskoto rabotewe, Pravni~ka etika, Etika vo soobra}ajot... Za eti~kite
soznanija e zna~ajno i prou~uvaweto ne samo na specijalnite nauki za obi~aite
vo supstancijalna i vo istoriska smisla (Science des moeures, Sittengeschichte),
tuku i na etikecijata i na nejzinata podvarijanta bontonot za dobroto
odnesuvawe na lu|eto vo dru{tvoto i vo posebnite okolnosti (moè da se
nare~e, minima moralia). Za potrebite na MANU pravev nacrt i prv izbor na
zborovite za stru~en Eti~ki re~nik na makedonskiot jazik (preku 7.000
osnovni termini), koj sepak ne be{e pobaran da se izraboti, a za nastavata po
etika za srednite u~ili{ta podocna napraviv pomal Eti~ki re~nik za mladite
(so 800 osnovni i preku 2.000 razvieni termini). Toa pokaà kolku e va`no za
etikata i nejzinata istorija da se prou~uva jazikot i da se sporeduva so drugite
jazici (toa mi be{e mo`no bidej}i prevedov po edna najzna~ajna francuska,
germanska, britanska i amerikanska eti~ka kniga, a i knigi od srpskiot,
hrvatskiot i bugarskiot jazik, kako i oddelni trudovi i eti~ki tekstovi-
delovi od eti~ki knigi od razni jazici za potrebite na studentite). Posebno gi
izu~uvav najnovite tendencii vo etikata i nivnite projavi vo raznite delovi
na svetot - Bioetika, Ekolo{ka etika, Etika na biznisot, Etika na
komunikacijata, Univerzalna etika, Etika na mirot, Etika na globalizacijata,
Eti~ko obrazovanie... Li~no me interesira{e i mnogu ja prou~uvav
Religiskata etika vo nejzinite razli~ni istoriski formi i supstancijalni
iskaùvawa. Se razbira, kon ovie prou~uvawa bea priklu~eni i Filosofijata
i Istorijata na filosofijata (vo razli~ni varijanti - duri napraviv i u~ebnik
za posledniot klas gimnazija za ovoj predmet), Logikata i Metodologijata, kako
istraùva~ko orudie, Ontologijata, Gnoseologijata, Epistemologijata,
Filosofskata antropologija, Aksiologijata i Estetikata, kako i drugite
filosofski disciplini, so koi Etikata i nejzinata istorija se su{testveno
povrzani.
Bev podgotven da napravam Istorija na etikata. Prou~uvawata
zavr{eni, potrebni knigi od zna~ajni eti~ari, od site epohi i od site krai{ta
imav kupeno, mnoèstvo bele{ki napraveni, odràni mnogu istoriskoeti~ki
predavawa, ne samo redovno za studentite, tuku i za javnosta - serija za
francuskata etika, posebno serija za francuskata bioetika, serija za
germanskata etika i za drugite nacionalni etiki, osobeno niza prezentacii na
na{ata etika i na hristijanskata etika. Sepak, me stesna li~nata nedovolnost
na ispituvawata. Imeno, koga bev mlad student se pojavi prevedena vo Saraevo
edna beleìta Istorija na etikata, od profesorot Fridrih Jodl. Toa ne be{e
prvata istorija na etikata koja ja ~itav, no be{e najobemnata i najzrelo
napi{ana. Iako ima delovi koi, spored moeto stanovi{te, se beglo
razraboteni, drugite se maestralno opi{ani. Taa kniga e parametar. Ne }e
moèv da ja dostignam. Mi izgleda{e deka e najdobro da napravam male~ka
istorija na etikata (kako {to, vpro~em, predlaga{e pokojniot prijatel
profesorot d-r Dimitar Gacov, profesor po germanska gramatika na
Filolo{kiot fakultet, koj vele{e deka ne treba da se pi{uvaat obemni knigi,
nikoj ne gi ~ita). Kon toa mi se zarodi idejata za univerzitetskite potrebi da
napravam izbor od najzna~ajnite eti~ari, za da posluì kako hrestomatija za
studentite. Planiraweto na male~kata istorija vode{e kon izbor na 20-tina
centralni eti~ari, okolu koi bi bila opi{ana nivnata epoha i tipot na
6
eti~kite pogledi. Ne veruvav vo plauzibilnosta na sistematska podelba na
eti~arite spored vidot na eti~kata teorija (etika na dobrodetelta, na
dol`nosta, emocionalna etika...), za{to ne moàt site da se vpikaat vo fioki,
pove}e veruvam vo istoriskiot pristap. Kusata istorija moè{e da se napravi,
no samo ako se preskokne podale~nata istorija i ako se zaobikolat mnozina
golemi majstori na etikata vo sekoja epoha. Toa ne mi se dopa|a{e. Seta rabota
zastana.
Izlezot i idejata za vakva kniga {to e pred vas dojde po pokanata da
pi{uvam za nedelnikot "Start". Po~nav so statii za socijalni, politi~ki i
eti~ki temi. No taa revija ima{e i kulturna cel i dimenzii. Mi dojde idejata i
ambicijata da napravam izbor od 100 eti~ari (i spisokot vedna{ go sostaviv),
~ii idei i normi bi gi pretstavil vo posebni tekstovi. Taka i po~nav vo 2003
godina. Tuka moè{e da se planiraat u~ewata i na najstarite i na ponovite
eti~ari, a }e bea pretstavuvani kako celina, so eventualno potsetuvawe na
onie koi im bea bliski sorabotnici ili koi imaa sli~ni pogledi. Po~nav so
tekstot za prviot eti~ar Zaratustra od Persija. Vtoriot tekst idnata nedela
be{e za posledniot vo nizata - najzna~ajniot svetski eti~ar i bioeti~ar od
na{ata generacija Piter Singer. Se nadovrzuvaa eti~ari od razni epohi i
zemji, od razni orientacii i so razlsi~ni idei. No, samo onie koi naglaseno go
poddrùvaa dobroto. Gi narekov traga~i po dobroto. Vo sekoj tekst, na
po~etokot stoe{e: "Vo ovoj originalen feqton na Start za najzna~ajnite
eti~ari vo svetskata istorija, gi prikaùvame li~nostite, ideite i poukite na
golemite svetski traga~i po dobroto". Mi pomaga{e mladata kole{ka Marina
[e}erovska, odli~en diplomiran profesor po filosofija, novinarka vo
revijata. Pokraj svoite redovni zada~i, taa gi pribira{e i sureduva{e
tekstovite. Site bea objaveni na ist na~in, na 2 stranici od spisanieto, so
originalna fotografija ili crte` na eti~arot, so izbor od normite {to im gi
predlaga na lu|eto. Be{e ubavo i stana popularno. Zgre{iv {to ne objavuvav
tekstovi neprestajno, tuku vo blokovi od 10-15, pa malku pauza za da pi{uvam
drug vid prilozi. Taka, koga prestana da izleguva "Start", komu sum blagodaren
za prifa}aweto na proektot, za godina i pol dena imav objaveno dve tretini od
predvidenite stotina eti~ari; da ne pravev pauzi moèbi brojkata }e se
dobliè{e do planiranata. Vo sekoj slu~aj, vo mojata du{a rezultatite ja
opravduvaa zamislata, sfativ deka taka treba da bide napravena od moja strana
edna Istorija na etikata, kako pregled na najzna~ajnite eti~ari na site
vremiwa.
Ne se koncentrirav da ja zavr{am listata (ottoga{ do ovaa godina
obrabotiv pogledi u{te na samo 2 eti~ari). Eden tekst napi{av za dobra
revija, koja potoa prestana da izleguva; koga na nekoi drugi revii im ponuduvav
serija od eti~ari, ne prifa}aa. Vo me|uvreme, se bev angaìral na propaganda
za voveduvawe na Eti~koto obrazovanie vo na{ata zemja, pi{uvav javni pisma,
organizirav tribini i predavawa, posebno eksperimentalna nastava po etika
vo srednite u~ili{ta, vo dvata stepeni na osnovnite u~ili{ta, vo gradinkite -
etika ve`baa deca od 4 do 20 godini. Za toa pi{uvav ne samo molbi i
objasnuvawa do pedago{kite vlasti, tuku i metodi~ki upatstva i materijali za
u~ewe na etika i bioetika, koi gi objavuvav vedna{ javno vo vesnicite i
spisanijata, za celata na{a javnost da vidi za {to stanuva zbor i slobodno da gi
koristi za svoite eti~ko-vospitni celi - vo "Kolibri" na "Nova Makedonija"
sekoj vtornik, bez ogled na promena na sopstvenikot i formatot, (bio)eti~ki
tekstovi za decata izleguvaat bez prekin od 2000-ta godina do denes.
Izraboteni se stru~ni analizi, seminarski trudovi, magisterski trudovi i
7
doktorski disertacii za Eti~koto obrazovanie (vo niedna zemja vo na{eto
opkruùvawe nema takvi razraboteni i obrazloèni soznanija, koi, vpro~em,
se direktno soglasni so intenciite i barawata na svetskata organizacija za
kultura, nauka i obrazovanie UNESKO). Gi razvivavme i drugite novi eti~ki
soznanija - za Univerzalnata etika, za Etikata na mirot, za moralnite pouki, za
Olimpiskata etika itn. Toga{ e vovedena, kako izborna, nastavata po Etika vo
gimnaziite, vo 2 i 3 godina, a potoa i vo 6 oddelenie na osnovnite u~ili{ta. Za
niv napraviv u~ebnici, bez nastavni sredstva nema u~ewe i nau~uvawe.
Objavuvav i drugi knigi, najmnogu za sovremenata etika. Napi{av op{ta Etika
za mladite, koja samiizdat ima{e neobi~en format, potoa be{e prevedena na
srpski jazik i objavena vo 2 izdanija, pa vo taa forma ja objavi aktivnata detska
organizacija "OHO" vo 2 izdanija - vo toa delo eti~kite soznanija, principi i
normi se proniknati so soznanijata na najgolemite eti~ari (zna~i, edna
prira~na istorija na etikata). Tekstovite od "Start" za oddelnite eti~ari gi
koristevme vo nastavata kako pomo{no sredstvo. Se pokaà deka mladite gi
interesira istorijata na najzna~ajnata sovremena nauka etikata i deka takvite
tekstovi lesno gi obrabotuvaat vo doma{nite esei (kako obvrska od
bolowskiot sistem na univerzitetsko obrazovanie). Etika vovedoa kako
obvrzen ili izboren predmet i na nekolku fakulteti, i tamu ovie tekstovi
posluìja za podobro rabotewe, bidej}i, spored na{ata koncepcija, studentite
treba da se zapoznavaat isto taka i so razvojot na eti~kite idei, kako voved vo
razbiraweto i prifa}aweto na Univerzalnata etika, koja i nie ja gradime
spored zamislata i preporakite na OUN i UNESKO.
Mi se izmolknuva{e zavr{uvaweto na ovoj kompleks od 100 eti~ari i
mislev deka taka }e ostane, }e bidat prisutni vo obrazovanieto i kulturata,
bidej}i mnogu se {irea i bea popularni, no nedooblikuvani kako proekt. Vo
Kavadarci bea dobri i vo Domot na kulturata, so kogo sorabotuvam, mi
pomognaa da izlezat dve moi knigi "Etika na kulturata" (2009) i "Prakti~na
etika" (2011), no od li~ni pri~ini i nau~na skepsa ne uspeav da ja realiziram
planiranata kniga "Temeli na etikata". Toga{ direktorot na Domot na
kulturata Vladimir Temkov mi predloì da probaat da objavat u{te edna moja
kniga; odbiv da bide povtorno predloèna knigata za osnovite na etikata, no so
direktorot se objasnivme deka toa moè da bide knigata "Eti~ari" - {to e
osnoven i neizmenet naslov od kako po~nav da gi pi{uvam ovie tekstovi. Vo
me|uvreme nabaviv i novi potrebni knigi, koi se na{ osnoven alat za rabotata.
Radosnata vest deka Ministerstvoto za kultura }e go pomogne objavuvaweto na
ova pogolemo delo me ispolni so rabotna energija, ja zavr{iv redakcijata na
postoe~kite studii i gi izrabotiv novite tekstovi, za celata kniga da bide
zaokruèna so stotina eti~ari. Vo site ovie godini pravev spisoci na ovie
eti~ari, i tie nikoga{ ne go smenija ovoj kapacitet (onie nekolku koi go
naka~uvaat brojot do 110-120 ne se tolku najva`ni da mora da bidat obraboteni).
Toa pokaà deka dobro sum se orientiral kon izrabotka na pregled na
zna~ajnite eti~ari, a ne kon pravewe na poklasi~na istorija na etikata - taa
}e be{e odamna zavr{ena, no ne }e sozdava{e volku voodu{evuvawe vo mene;
uveren sum deka ovaa kniga e ona {to sakav da ja imam i da se pretstavam so nea
pred publikata èlna za eti~ki soznanija, koi tolku mu se potrebni na noviot
svet.
ISTORIJATA NA FILOSOFIJATA e sostaven del na filosofijata,

bez nea taa ne moè da se razviva. Taka ne e so istorijata na medicinata ili na
fizikata, na geologijata i na meteorologijata; tie se pove}e zna~ajni za
8
istoriskata sogledba na soznanijata, zna~i stanuvaat del na istorijata na
filosofijata, otkolku aktivno vlijatelni vo sovremenite nau~ni soznanija za
svoite oblasti. Filosofijata e nauka, kako {to vele{e na{iot profesor Vuk-
Pavlovi}, no taa e i poezija. Kako nauka se potpira vrz objektivnite
istraùvawa, koi se protegaat sé do po~etocite na civilizacijata, kulturata,
religijata i pismoto; kako poezija e izraz na du{ata na tvorecot. Zatoa ne e
mo`no filosofijata da se razbere samo supstancijalno, od nea samata, iako, se
razbira, taa i taka e dofatliva i mladite taka se u~at na nea. Potrebna e i
istorija na mislata. Istoto e i so ISTORIJATA NA ETIKATA. I etikata ne
e mo`no da postoi bez razbirawe i afirmirawe na svojata istorija, ne zatoa
{to tradicijata e vaèn del na eti~koto (i na filosofskoto) mislewe, tuku
zatoa {to nema apsolutno zastaruvawe na eti~kite idei. Tie ostanuvaat, kako
"poezija", kako duhovna kreacija, trajni i po vremeto na svoeto sozdavawe, no i
po epohata koga bile moderni, a ponekoga{ se pomoderni podocna otkolku vo
vremeto na nastanuvaweto. Kako filosofskite soznanija, i eti~kite stavovi
imaat kvalitet sub speciae aeternitatis, ne site, se razbira, ne ni onie koi nekoga{
sodrèle dominantni vrednosti i najva`ni normi, pa im minala aktuelnosta i
~ove~kata potreba od niv - tuku vo smisla na originalnost, koja se vozobnovuva
i mo`no e povtorno, vo sekoj slu~aj podolgo, da trae otkolku drugite eti~ki
misli i vizii.
Vo taa smisla, istorijata na etikata e nu`na za razbirawe na etikata
kako duhovna i prakti~na disciplina, no i kako potreba na ~ove{tvoto od
takov vid ideali, koncepcii i normi za dejstvuvawe koi mu pomagaat da opstane
i da postapuva ispravno, ne povreduvaj}i drugi i pravej}i si sebe polza.
Stanuva zbor za mo`noto pofaluvawe na samiot sebe za dobro odnesuvawe, no ne
kako gordelivost, tuku kako satisfakcija za svoeto pravilno postoewe i
planirawe i kako sogledba i volja za ispravno povedenie. Etikata e nerazdelen
del na ~ove~kata egzistencija. Nemoralot i zloto ja uni{tuvaat ìveja~kata,
go ote`nuvaat nejzinoto podnesuvawe, a taa ne e sekoga{ lesna; dobroto i
konstruktivnoto ja potkrevaat èlbata za opstojba i gi pottiknuvaat
~ovekovite sili da postapuva dobro. Mnogu objasnuvawa moè da se dadat zo{to
~ovekot se stremi kon dobro, a go izbegnuva lo{oto (od vrodenosta na
moralnite ~uvstva; od razbiraweto na dobrodetelta kako osobena ~ove~ka sila;
od èlbata da se napravi dobro drugomu; od qubovta koja ja ~uvstvuvame kon
bli`nite; od samosvesta i samokontrolata na egoizmot, za da ne povreduvame
drugi ili za sebesi da si obezbedime pristojno mesto za ìveewe, vo koe nema da
se brkame me|usebno kako volci; od interesot da imam polza od zaedni~kata
opstojba i od ispravnoto odnesuvawe...). Za vakvite eti~ki stavovi ~ovekot se
podgotvuva od detstvoto, so pravilno vospituvawe i obrazovanie; za toa vo nego
se ra|aat soznanija od mlade{kite godini, koi prerasnuvaat vo sodrìna na
avtonomnoto re{avawe; za toa se govori i toa se o~ekuva od site zreli
li~nosti, a od onie koi zastranuvaat toa se bara i naloùva, nekoi i gi molat
da prestanat so praveweto zlo. Dobroto go unapreduva ìveeweto vo sekoja
smisla, zloto go unazaduva; so napreduvaweto na li~nite godini, vozrasnata
li~nost stanuva pomudra, duri i ako ne se trudi mnogu za toa, i poleka gi ostava
eventualnite lo{i postapki, ili lu|eto ja napu{taat takvata li~nost; na
krajot od ìvotot sekoj treba da si dade smetka {to napravil, za da bide
siguren deka postapuval dobro i deka gi izbegnal lo{ite dela i posledici od
svoeto nevnimatelno odnesuvawe (koga }e ideme kaj Boga, toj sigurno }e né
pra{a zo{to sme go napravile ona {to ne ~ini ili zo{to ne sme go napravile
ona {to trebalo da go storime - da bideme odgovorni gra|ani; da gi ~uvame i
9
{koluvame decata, da gi so~uvame od golemite predizvici koi vodat kon
stradawe - drogata ili alkoholot; da napravime od sebe ona za {to sme imale
talenti; da bideme prijatni, qubezni, trpelivi, smireni, nenasilni,
tolerantni...). Za etikata e su{testven i posakuvan zborot dobro, taa upatuva
da ne treba da zamisluvame i pravime zlo. Sveti Klimet Ohridski, na{iot
najzna~aen eti~ar, ima pregnantno poso~eno: Trgaj se od zloto i pravi dobro!
Kako na{iot duhoven roditel sveti Kliment, govorat i drugite
beleìti eti~ari. Nie sme gi objasnile ideite na sveti Kliment i sveti Naum,
na sveti Kiril i Metodij kako "na{i eti~ki osnovi". Takva eti~ka celina
moè da najdeme i da ja raskaème i prisvojime od kogo-bilo od izloènite 100
eti~ari - site se vistinski moralisti, imaat obrazloèna teorija, se
zastapuvaat za odli~ni vrednosti, normite im se efekti i potrebni za ìvotot
na lu|eto i za me|usebnoto odnesuvawe pome|u lu|eto... Sekoj od niv moè da
bide baza, koga }e gi objasnime negovite/nejzinite idei i ideali, aksiolo{kiot
sistem i predloènata prakti~na moralnost, sovr{en eti~ar na sekogo od nas
za sogledba i rakovodewe na svojot ìvot. No, vo istorijata na etikata stanuva
zbor za izloùvawe na razvitokot na moralnite zamisli, za povrzuvawe na taa
etika so nejzinata epoha i so drugite toga{ni duhovni dvièwa, ponekoga{ za
gradewe na kontinuitet na eti~koto mislewe i prodolìtelnost na moralnite
vizii. Vo ovaa kniga tie soznanija i tendencii se u{te povidlivi odo{to vo
nekoja konstruirana istorija na etikata. Tuka samiot eti~ar govori za sebe, a
istovremeno mu ispra}a poraki do celoto ~ove{tvo, deka pred nego moèlo da
ima takvi moralni nasoki, do sovremenicite deka razmislite se odnesuvaat na
niv i eti~arot o~ekuva deka }e bidat prifateni i sledeni, do idnite lu|e deka
nema da zavr{i eti~kata neophodnost, bidej}i e ~ove~ka nu`nost, i deka
izloènite vrednosti moàt so isti, ili so drugi, objasnuvawa da bidat
upotreblivi i natamu kako aksiolo{ki sistem, kako eti~ka vodilka.
Toa se karakteristikata i prednostite na deloto "Eti~ari". Toa e
osobena kniga, edinstvena spored koncepcijata i izborot, a kako metod
izloùva pred ~itatelite i prou~uva~ite sto majstori na etikata - gi
narekuvam taka so po~it kon kavadare~kite zanaet~ii kakvi {to bea moite
roditeli i me u~ea na moral, rabotewe i po~ituvawe na drugite, a isto taka i
kon mojot profesor Pavao Vuk-Pavlovi}, veli~estven profesionalec vo
filosofijata i etikata, i kon drugite u~iteli koi mi pomognaa da izrasnam vo
dostoen predava~ na eti~kite idei i postojan zastapnik na eti~kite vrednosti,
uveren vo nivnoto zna~ewe za site lu|e i za na{iot narod i korisni za
golemite eti~ki i bioeti~ki zada~i koi stojat pred ~ove{tvoto, ne tolku za
nas koi zaminuvame, no sekako za onie koi }e dojdat po nas i za koi{to
eti~arite neprestajno mislat. Toa moè da go vidite i od zborovite i
aktivnostite na eti~arite, objasneti vo knigava. Taka sekoja to~ka-statija-
studija za nekoj eti~ar e istovremeno povik za razbirawe na negovite
blagorodni stremeì i pouka koja ni ja ispra}a da se odnesuvame dobro.
Dobrinata ne prestana da bide osnovnata, najvisoka vrednost, kako i Vistinata
i kako Ubavinata. U{te pove}e, vo idninata se nadevame deka trive vrednosti
}e stanat poprisutni i poefektni - iako otkako se postaveni na piedestalot na
trojni svetii, na vrvot na aksiolo{kata skala, ne prestanuvaat da bidat
svetlina za ~ove~kiot duh i opstojba, duri i ako hordite banditi go zagrozuvale
ìvotot na lu|eto, ili amoralistite vladeele koristej}i sekakvi sredstva za
da si ja realiziraat grdata cel, ili zlobnite so site sili gi ma~ele drugite,
posebno moralnite, za da se nasitat od ~ove~ko stradawe i od odzemenite prava,
ìvot, imot, sre}a. Nemoralot nikomu ne mu donel sre}a, kolku takvite da se
10
per~at pred obi~nite lu|e i istaknatite gra|ani. A moralot go ovozmoùva
toa, toj e osnova za opstojba, dobar pomin, postignuvawe i imawe, za
opravdanost na ìveeweto.
RAZVOJOT na umot i moralot kako tema na na{ata kniga, pokaùva

zna~ajni ne{ta. Ako ja poglednete sodrìnata na knigata so stote eti~ari, vo
spisokot }e najdete najgolemi imiwa na svetskata ISTORIJA, posebno na
svetskata kultura, iako nekoi imiwa nema da gi prepoznaete (za{to kaj nas
malku se u~i Etika i Filosofija). No, za mnozinata pretstaveni eti~ari
sigurno ste ~ule, moèbi ne kako za eti~ari, no verojatno kako za nau~nici,
misliteli i duhovni i verski voda~i.
Istoriski tie se naredeni to~no - spored godinata na ra|aweto. Ja imate
pred sebe podredenata enciklopedija na eti~kite li~nosti i idei.
Ja poznavate svetskata istorija po epohi - prvin e Antikata, pa
Sredniot vek, potoa Noviot vek i ponovata istorija, sé do denes. Neka ne ve
iznenadi brojot na izbranite eti~ari vo sekoja epoha (jas gi birav kako avtor i
profesor, no tie samite se nametnaa kako najzna~ajni). Tie davaat slika za
svojata era i za glavnite filosofi na moralot vo nea. Vo sekoja epoha ima
golem broj eti~ari, etikata bila posakuvana i nu`na disciplina.
Personalnoto bogatstvo na eti~ki misliteli vo sekoja epoha govori za
eti~kite problemi, dilemi i re{enija vo toj istoriski period. Istorijata e
istovremeno i izbor na informacii za toga{nite eti~ki orientacii.
Po~nuvaj}i od Zaratustra, Antikata zavr{uva so Marko Avrelij, Sredniot vek
trae od Isus Hristos do sveti Toma Akvinski, Noviot vek od Tomas Mor do
Prosvetitelstvoto, posovremenata era od Imanuel Kant do Vladimir Solovjov,
najnovata od Lav Tolstoj do Piter Singer.
Brojot na mislitelite e re~isi ramnomerno raspredelen, vo sekoja
epoha ima 20-tina genijalni eti~ari, nieden ne e povaèn od drugite, site go
ispolnuvaat kriteriumot na originalnost, eti~ka doblest, zna~ajnost na
eti~kite koncepcii i poraki, neminlivost na nivnite idei sé do denes, site
bile zna~ajni za mnogu lu|e okolu sebe, im davale dobri eti~ki objasnuvawa i
soveti, nivnite idei gi pottiknuvale na dobro. Zna~ajno e {to i do denes se
ostanati nivni duhovni tragi vo ~ove{tvoto, nekoi gi sakaat i po~ituvaat,
nekoi gi sledat vo moralot, a ne~ii u~ewa zasluùvaat da bidat (i pokraj
vremenskata dale~ina koga se sozdadeni) vozobnoveni vo na{ata era na
etikata i se koristat i natamu.
Nema vo etikata samo nekolku re{enija, kako {to po u~ebnicite po
etika moète da sretnete akcentirani nekolku najzna~ajni u~ewa. Vo
sega{nite predavawa za etikata na naukata za doktorskite kandidati od site
struki na Univerzitetot "Sv. Kiril i Metodij" vo Skopje istaknuvam deka,
pokraj poklasi~nite koncepcii, od koi nekoi u{te se validni i produktivni,
postojat brojni novi eti~ki koncepcii, koi ovozmoùvaat razvivawe na ideali,
vrednosti, normi i moralni dejstva {to soodvetstvuvaat na sovremenata (i
idnata) epoha i pri toa, kako vo sekoja etika, se zastapuvaat za najdobro
~ove~ko odnesuvawe - Etika na umerenosta (najra{ireno i najvlijatelno
eti~ko u~ewe za dràwe "sredna mera", za odnesuvawe bez preteranosti,
bazirano vrz objasnuvawata na Aristotel, odnosno od mnozina anti~ki eti~ari
pa sé do denes - dava osnova za sozdavawe sovr{eno su{testvo i dobra zaednica);
Etika na razumot (ili kako stoicite go iskaùvaa "sledewe na svojata
prirodata", ìveewe umno, bez mnogu vozbuduvawe - najvlitelno eti~ko u~ewe
vo istorijata); Etika na dol`nosta (barawe da se ispolnuva i zavr{i
11
obvrskata, pred sé i sekoga{, u~ewe deka treba da se pravi ona {to e nu`no i
{to ni nalaga dol`nosta spored ~ove~kata su{nost i na{ata pozicija, etika na
neotstapuvawe od moralot); Etika na dobrodetelta (klasi~na doktrina za
sledewe i realizirawe na najdobar moral, na standardni vrednosti i normi na
dobroto mislewe i postapuvawe); Utilitarizam (se bara pravewe dobro za
site, i za lu|eto i za site ìvi su{testva - sega najvlijatelna eti~ka doktrina
vo razvienite zemji); Etika na pravednosta (izraz na ponovi socijalni u~ewa
za ednakvosta me|u lu|eto, za fer, nepristrasno odnesuvawe sekoga{ i kon
sekogo); Etika na solidarnosta (rezultat na stavot za evolucijata na ~ovekot
i op{testvoto - so razvojot na duhot i moralot raste me|usebno razbirawe i
pomagawe na lu|eto); Etika na odgovornosta (sovremeni barawa deka sekoj
treba da gi pravi potrebnite ne{ta - koncepcija za realno u~estvo na li~nosta
vo neophodnite aktivnosti); Intencionalizam (imawe ~ista i jasna dobra
namera - klasi~no u~ewe na Pjer Abelar, osnova za evropskata etika);
Konsekvencijalizam (barawe da se misli za posledicite od dejstvata - ne smee
da ima nebre`nost, ne~uvstvitelnost, povreduvawe i korupcija - baza za
etikata na naukata, na politikata, na biznisot, za bioetikata); Meliorizam
(koncepcija na pragmatizmot na Vilijam Xejms, Xon Djui, kibernetikata,
informatikata, spored koja sé moè da bide podobro i sekoj i sé moè da se
popravi); Etika na griàta (najnova eti~ka ideja za qubov i po~ituvawe na
ìvoto, za potreba od empatija i za re{avawe na problemite so pozitiven
stav - se narekuva popularno i "ènska etika"). Za ovie i drugite aktuelni
eti~ki koncepcii podetalno pi{uvav vo vovedniot tekst kon "Etika na
kulturata" (Kavadarci, 2009). @ivotot e smenet, pobaruva mnogu od lu|eto, se
o~ekuva odgovorno odnesuvawe na sekogo, osobeno na pou~enite i na onie koi se
na povisoka pozicija vo op{testvoto i vo dejnostite. Lu|eto treba podobro da
gi razberat te{kite problemi i da gi splotat silite za nivno re{avawe, kako
na te{kotiite ~ie razvivawe se navestuva (zdravstveni, klimatski, socijalni,
pra{awa na konfliktite i na opstojbata), isto taka i na onie problemi za koi
samo pretpostavuvame deka }e se pojavat ili u{te ne gi ni nasetuvame takvite
maki.
Pregledot na pretstavenite eti~ari pokaùva deka tie bile mo{ne
moderni za svoeto vreme, posveteni na ~ove~kata soznajna i moralna uloga za
podobro odnesuvawe spored negativnite ne{ta {to se pojavuvaat. Vo etikata
gledaa spas za ~ove~kite okolnosti i stradawa.
Posebno interesna sogledba od istoriskata lista na eti~arite e toa
{to se razjasnuvaat pra{awata okolu nivnoto grupirawe. Imeno, ako
standardno prvin se pretstavat drevnite eti~ari od Istokot i potoa se mine na
Zapadot, ili se napravi obratno, ne se razbira pregledno deka etikata e
razvivana sekade vo isto vreme - Pitagora i 7 mudreci se vrsnici na Lao Ce,
Buda, Konfucij. Isto taka se vrsnici Epiktet i Marko Avrelij so Isus
Hristos, sv. Pavle i so prvite hristijanski apologeti. Od zaedni~kiot spisok
moè da se sogleda istovremenosta na novite eti~ki u~ewa pred Renesansata i
po nea, a i nivnata zaemnost so reformisti~kite tendencii vo Evropa. Frapira
naporednosta na Prosvetitelstvoto (so sli~ni eti~ki u~ewa nasekade), kako i
paralelnata ra{irenost na eti~ko-politi~kite doktrini za ednakvosta i
pravednosta vo pomoderniot svet. Vo dene{nicata istovremeno se javuvaat
sovremeniot agapizam i u~ewata za nenasilstvoto i za griàta pred
biolo{kite i socijalnite predizvici na modernata epoha. Vo site epohi
zavr{nicata na prethodnata se sovpa|a so ra|aweto na novata. Nie sme sega,
moè da zaklu~ime!, predvesnici na idnata moralna epoha, vo koja se nadevame
12
}e vladat idejata za Mirot, blagonaklonetoto nenasilstvo, dobro~instvoto,
dobrata volja za razvoj na op{tata soglasnost za bratstvoto i realnata
solidarnost za ìvotnite i za bezbednostite pra{awa. To~no pred sto godini
u~eniot d-r Karel âpek predvide pravewe na roboti i nivna pobuna, koga
ve{ta~kite mozoci }e razberat deka ne gi tretirame ednakvi kako nas. Pred 50
godini, golemiot nau~nik i avtor na zna~ajni nau~no-fantasti~ni romani d-r
Isak Asimov sozdade blagovremeno eti~ki kodeks na robotite "Tri zakoni na
robotikata": 1) Robotot ne smee da povredi ~ove~ko su{testvo ili so svojata
neaktivnost da dozvoli toa da bide povredeno; 2) Robotot mora da se pokori na
zapovedite dobieni od ~ove~kite su{testva, osven vo slu~aite ako tie zapovedi
se vo sprotivnost so Prviot zakon; 3) Robotot mora da go {titi svoeto
sopstveno postoewe sé dodeka taa za{tita ne e vo sprotivnost so Prviot ili so
Drugiot zakon. - Idninata e zapo~nata, se gradat poleka i normite za nea, a
Tolstoj, [vajcer i Majka Tereza jasno ni pokaàa kakvi vo nea mora da bidat
moralnite vrednosti i dostojnoto ~ovekovo odnesuvawe.
Istorijata, pa i istorijata na etikata, né u~at deka vo svetot bile
sli~ni problemi na razvitokot na civilizacijata i na etikata. Taa pouka treba
da se sporedi so soznanieto deka mnogu rano se pojavile golemi eti~ki u~ewa.
Toa potsetuva na antropolo{kata vistina deka lu|eto se sli~ni/isti
su{testva, pa ne e ~udno {to vo sekoja epoha ima genii za objasnuvawe na
supstancijalniot ~ove~ki kvalitet kakov {to e moralot. Isto taka, ne se
iscrpeni potencijalite na eti~kata kreacija vo drevnosta, tie dostreli moàt
vo svoite zna~ajni vidovi da imaat vlijanie i denes i da ni pomognat da najdeme
va`ni eti~ki re{enija i vo poinakvi istoriski, prirodni i socijalni
okolnosti - {to i se slu~uva so vozniknuvaweto na ahimsa-nenasilstvoto, so
pointimnoto razbirawe na Prirodata i so afirmacijata na zna~eweto na
razumot, po koj znae koj pat vo eti~kata istorija. Istorijata na etikata malku
potsetuva i na psiholo{ko-eti~kata doktrina za individualniot razvoj od
heteronomen moral kon sevkupna avtonomija na ~ovekot. Ne se zaboravaat
soznanijata koi bile prepora~uvani na nedozreanite su{testva, no isto taka i
deka doa|a vremeto koga mnozinstvoto lu|e se podgotveni da pronajdat
vrednosti i normi koi }e go tlasnat ìvotot, duri i pri mnogu problemi.
GEOGRAFIJATA na etikata e isto taka mnogu interesna. Svoevidnata

dominacija na glavnite ìvotni i eti~ki idei od eden region (na primer,
evropocentrizam) odigra va`na uloga vo razvojot na svetot i na etikata vo
drugite krai{ta. No pregledot na mapata na stote eti~ari nema da dade
isklu~iv rezultat vo takva nasoka.
Von Evropa }e najdeme bitni eti~ari i u~ewa ramni na najzna~ajnite
evropski. Kineskata etika so bazi~nite teorii na konfucijanizmot i na
taoizmot (so u{te razni drugi), ne samo {to opfa}a 1/3 od lu|eto od Zemjata,
tuku do denes ponuduva mo{ne interesni i kreativni eti~ki stavovi i normi.
Tie se plodotvorno ra{ireni i vrz bliskite dalekuisto~ni nacii. Vo
sovremenata era hristijanskiot monoteizam se spojuva so konfucijanskite
vrednosti (Sjan Mun) za sozdavawe nova etika na sorabotka me|u lu|eto, semejno
povrzuvawe i unapreduvawe na li~niot opstanok zagrozen od vojnite i gladot.
Kineskiot taoizam, pak, odamna se spoi prirodno so indiskiot budizam, od
bliskiot vtor broen svetski narod. Nivniot zaedni~ki derivat zen-budizmot ja
vozbudi i osvoi sovremenata intelektualna elita. Vo Indija se sozdadeni niza
eti~ki {koli so transistoriska vrednost. Xajnizmot e najdobronamerna
doktrina kon Prirodata, go osuduva sekoe nasilstvo. Hinduizmot ima
13
interesno razbirawe na site religii - koi poteknuvaat od eden bog, no se
javuvaat vo razni formi; zatoa kon site treba da imame razbirawe i da gi
branime. Budizmot so svojata ideja za mo`nosta za individualno usovr{uvawe
(i spasuvawe, ako toa ni e cel), ponudi niza metodi so blagorodna sodrìna za
eti~ki napredok. Denes najvlijatelnoto klasi~no u~ewe e tokmu budizmot, koj
moè da se prisposobi kon sekoja etika i da pottikne dobri dela na sekoe pole.
Ne smee da se zaboravi deka od Azija doa|aat i hristijanskoto i
islamskoto u~ewe, so ogromen broj vernici i silno vlijanie vo istorijata i
denes. Dvete se eti~ki religii, vo koi moralnite normi se su{tina na verskite
vizii. Vo istorijata i niz svetot }e najdeme malku teorii vrz koi ne vlijaele
ovie dve moralni tendencii. Iako sega, vo konfliktniot svet na novoto vreme
({to e psiho-socijalna baza za sudirite i stravovite na lu|eto), se ~ini deka
pome|u niv ne se mo`ni razbirawe i sorabotka, tie se vo osnovite mnogu bliski
i moàt da se soglasat, a eti~kite teorii sozdadeni vrz nivna osnova da bidat
sli~ni - na toa ukaùvaat Tolstoj, Gandi, [vajcer, Erih From, Martin Luter
King ili d-r Hans King i drugite sovremeni ekumenski eti~ari. Ne smee da se
zatvora umot pred predlozite za dobroto, kaùva{e u{te prviot eti~ar
Zaratustra. Nie kako zemja na hristijanski vrvovi (Ohrid i sveti Kliment) i
dolgovekovno pod osmansko vladeewe gi razbirame dvete religiski etiki i
znaeme deka moàt da se proniknuvaat i zaedno da se razvivaat.
Ja spomenuvame vo knigata religijata i nejzinite vrvni eti~ki dostreli,
iako vo posovremeniot svet, poradi skolasti~kite i dogmatski intencii, razni
misliteli ja osuduvaa religijata i smetaat deka etikata ne treba da se potpira
i da sorabotuva so nea. Religijata e ~ove~ka potreba i sekoj region i nacija si
ja razvija i si ja odrùvaat kolku {to im e potrebna vo nivnoto ìveewe.
Etikata su{tinski e povrzana so religijata, ne samo kako prenesuva~ na
boèstvenite moralni zapovedi, tuku kako po~ituva~ na vrednite moralni
vrednosti i normi koi gi dava religijata. Tie dvete se povrzani vo edinstvoto
na svetskiot moral, vo koj se isprepletuvaat prirodniot i religiskiot moral.
Deka svetot e "golemo selo" {to se odnesuva i na etikata (ne samo na
naukata, tehnikata, informaciite, soobra}ajot, rok i pop kulturata...)
pokaùva {ireweto na utilitarizmot kako eti~ka doktrina na najrazvienite
delovi na svetot. No nikulcite na utilitaristi~kite normi (i bliskite etika
na griàta, etika na odgovornosta i konsekvencijalizmot) probivaat i
podaleku od najrazvienite krai{ta. Zemjata e golema planeta, koja ne moè
lesno da se obikoli pe{, no taa e male~ka planeta za novite sredstva za
komunikacija i so svoite kapaciteti, koi gi iskoristuvaat 7 milijardi ~ove~ki
su{testva. Sozdadeni se agencii i se sproveduvaat akcii da se pomogne kade
{to e najte{ko i kade lu|eto najmnogu stradaat od nedostig na voda, skudna
po~va i nemawe hrana. Toa e utilitaristi~ka ideja na delo, silen izblik na
edinstvoto na svetot.
Edinstvoto na svetot sakavme da go pokaème i so izborot na eti~ari od
site oblasti i od site epohi. Ne ja razvivame postara (etnolo{ko-eti~ka)
nauka za obi~aite i moralot, no pokaùvame deka i vo Afrika i vo Ju`na
Amerika ima zna~ajni obidi za obmisluvawe i sureduvawe na ìveeweto, za
{to se va`ni i eti~kite vrednosti. Od Avstralija doa|a glavniot dene{en
eti~ar Piter Singer (tamu e porano ungarskata profesorka Agne{ Heler, koja
u~i deka e vaèn i pou~en ìvotot na sekoj ~ovek, a Zemjata treba povtorno da
stane "dom za ~ovekot", a samata Avstralija predni~i vo eti~koto
obrazovanie, koe se sproveduva vo site 12 klasa na osnovnoto i srednoto
obrazovanie, a zna~ajna e i rekonstrukcijata na povredite na prastaroto
14
domorode~ko naselenie - kako i vo Kanada, na primer). Etikata na
sekojdnevniot ìvot i diferencijalizmot na razmisluvawata i na ìveeweto,
{to gi sakame kako idei od filosofot kogo imavme prilika da go poznavame i
da ni bide prijatel Anri Lefevr (1905-1991), se razvivaat niz celiot svet, so
svoite specifi~nosti. Najsovremeniot podem na etikata se slu~uva sekade,
pregledot na modernite eti~ari poso~uva deka gi ima vo celiot svet (iako so
ogled na specifi~nosta na knigata ne gi razvivame podetalno kako oddelni
tekstovi). Poradi opredelbata za to~no 100 eti~ari ne gi obrabotivme
eti~kite idei na najzna~ajniot hinduisti~ki filosof [ankara (788-820); ili
na sveti Francisko (1182-1226), sozdava~ot na redot na siroma{nite monasi i
pomaga~i na bolnite i stradalnicite, vo ~ija ~est denes vo negoviot grad Asizi
se odrùvaat godi{ni sobiri za mir na voda~ite na svetskite religii i na
najzna~ajnite politi~ari; ili na filosofite Skotus Erigena (810-877) i
Fridrih [eling (1775-1854), ~ii u~ewa za prirodata moàt da bidat
inspirativni za novite eko-eti~ki sogledbi i vrednosti; ili na tvorecot na
evolucionisti~kata teorija ârls Darvin (1809-1882); ili na postavuva~ot na
temelite na egzistencijalizmot danskiot filosof Soren Kirkegor (1813-1855),
kako i na drugite egzistencijalisti Karl Jaspers (1883-1973), @an Val (1888-
1974), Gabriel Marsel (1889-1973), Moris Merlo-Ponti (1908-1961)..., koi dadoa
zna~ajni prilozi kon razbiraweto na ~ovekot i na metodot za istraùvawe na
negovata sostojba i janyi, tragawa i talkawa vo sovremeniot svet: na
psihologot-logorski stradalnik Viktor Frankl (1905-1997), koj né u~i na
smislata na ìveeweto i poso~uva deka "po Au{vic znaeme za {to sé e sposoben
~ovekot, a po Hiro{ima na kakov rizik e izloèn", i na sozdava~ot na
humanisti~kata psihologija Abraham Maslov 1908-1970), koj gi izloùva
osnovnite ìvotni vrednosti; na filosofite Miguel de Unamuno (1864-1936),
Paul Tilih (1886-1965), Martin Buber (1878-1965) i Alasdar Mekintaer (r.
1929), so svoite interesni i mo{ne pou~ni u~ewa i soveti za odnosite pome|u
lu|eto, kako i na Karl-Oto Apel (r. 1922), sozdava~ot na etikata na
komunikacijata; na amerikanskite teolozi Napoleon Hil (1883-1970) i Norman
Vinsent Pil (1898-1993), koi, pokraj razni drugi prakti~ni moralisti~ki
psiholozi, razvivaa za sovremeniot ~ovek najzna~ajno pozitivno mislewe, a
isto taka i mnogu drugi eti~ari i moralisti, koi gi unapredija eti~kata nauka
i praksa so tematikata i so kreativnata duhovna orientacija. Pluralizmot na
etikata i nejzinata ra{irenost niz svetot so univerzalisti~ki soznanija i
poraki e nova situacija na ovaa stara nauka.
Za teorijata na etikata go dodavame ova soznanie - vo sovremenata etika
ne funkcionira podelbata od pred sto godini na teoretska i normativna.
Denes pritisokot na ìvotnite problemi e tolku golem, {to ne e dovolen samo
teoretski diskurs vo etikata (za pra{awata {to e taa, kade í se izvorite,
kakov e del na ~ove~kiot duh i du{a, kako funkcionira moralot, koi se
formite na etikata...), tuku za eti~koto kaùvawe da bide prifateno i
efikasno nu`na e i razrabotka na idealite, vrednostite, normite i nu`nite
moralni dejstva. Prakti~nata etika ne e samo koncepciski del od celosnata
etika, tuku moèbi nejzin najzna~aen del. Bioetikata, kako {to pokaàvme vo
eden tekst, koja te{ko moè da se oblikuva samo kako teorija bez predloèna
prakti~na aktivnost za nejzino sproveduvawe, verojatno vo idnina }e go zazeme
mestoto na etikata. Ili taka ni se ~ini.
UNIVERZALNATA ETIKA e najinteresniot podem na etikata denes.

Po prv pat vo istorijata toa nema da bide natprevar pome|u eti~kite idei koja
15
e podobra i poprifatliva za lu|eto, tuku proniknuvawe na eti~kite vrednosti
i normi vo edinstven moralen sistem. Taa zaedni~ka op{ta etika se sozdava od
viziite i objasnuvawata od najzna~ajnite eti~ari od site vremiwa i od site
narodi. Taka taa se stremi da izrasne od visokite dostreli na najdoblesnite
svetski li~nosti.
Vakov kompleks na eti~ki vrednosti moè da go nasetite i vo na{ava
kniga. Ona {to vo nea }e go najdete deka e najvredno za moralot, ili {to sé
u{te ima zna~ewe iako izminalo mnogu vreme od koga e izgradeno, toa }e bide
element i srcevina na Univerzalnata etika. Se razbira, obidite da se sozdade
takov edinstven moralen pogled na svetot vlijae vrz oformuvaweto na
Univerzalnata etika, no taa ìva eti~ka konstrukcija ima svoja logika i }e
ima svoj razvitok onaka kako {to lu|eto }e se povrzuvaat i }e rastat golemite
problemi za koi lu|eto mora da najdat i sproveduvaat isti normi. Denes znaeme
deka vrvna vrednost na Univerzalnata etika e Mirot, ne kako otsustvo na vojna
ili vozdrànost od nasilstvo samo zatoa {to nemame sredstva da go
sproveduvame, tuku kako ideal zamislen kaj eti~ki doblesnite mirotvorci,
kako dobrovolno priklu~uvawe kon nenasilstvoto i qubov kon drugite, a
otfrlawe na zlobata i neprijatelstvoto kako ~ove~ki interesi i strasti. Kon
Mirot se priklu~uvaat kako univerzalni vrednosti Prijatelstvoto,
Solidarnosta, Sorabotkata, Dostoinstvoto na ~ovekot, Griàta za Prirodata,
ûvaweto na zdravjeto, Pomagaweto i sli~nite dobri zamisli i nasoki na
dene{noto i utre{noto ~ove~ko dejstvuvawe.
Za somnevaweto dali }e moè da se sozdade i da funkcionira
Univerzalnata etika, kako odgovor treba da se poso~i gradeweto na zaedni~ka
sudbina na sovremeniot svet i oformuvaweto na zaedni~ki institucii i
politika. Za nau~nata skepsa za mo`nosta na Univerzalna etika, odgovorot e vo
istoriskite kapaciteti na oddelnite eti~ki vizii (budizam, hristijanstvo,
stoicizam...), koi moèle iljadnici godini da vlijaat so moralni ideali i
soodvetni normi. Tie se pokaàle efikasni kaj ~ove{tvoto, toa e proba i
razvoj na eti~kite sili za univerzalno dejstvuvawe (kaj nas kniga-disertacija
za Univerzalnata etika napi{a mojata kandidatka d-r Branka Min~eva-
Kocevska).
SOVREMENATA EPOHA zapo~na so Renesansata i Prosvetitelstvoto

- eti~kite idei pred toa se interesni ili va`ni i denes, no novite se pobliski
do dene{nite potrebi i duh na ~ovekot. Vnatre{nata dimenzija na razbiraweto
e povrzana so materijalnite aspekti na ìveeweto, no i so nu`nosta na
zdravstvena za{tita i so bogatstvoto na kulturata. Spletot na site ni{ki vo
~ovekot i na energiite od razni izvori, vo sekogo gradat edinstvena celina, od
koja proizleguvaat stavovite i èlbite.
Vo modernata era, pokraj koncepcijata, opravduvaweto i razvitokot na
~ovekovite prava (Op{tata deklaracija za ~ovekovite prava na OUN od 1948
godina e najzna~aen eti~ko-praven dokument na novata i idnata epoha), tri
vrednosti gi oblikuvaat ~ove~koto postoewe i mislewe. Iskaàni se so
francuskiot (1789) lozung SLOBODA-EDNAKVOST-BRATSTVO! Toa e izraz
na golemite otkritija i dostigawa na ~ove~kiot um vo erata na razvojot na
naukata, na Provetitelstvoto, a istovremeno i potik za noviot podem na
~ove{tvoto, kon negovite viso~ini i eti~ka doblest. Vo izminatite 230 godini
se slu~ija mnogu novi ne{ta, razvoj na naukata i na tehnikata, na industrijata i
na ìvotnite mo`nosti, se izmenija doìvuvaweto na svetot i stilot na
izrazuvaweto... No, ima{e i grdi vojni, uni{tuvawe na narodi i kulturi,
16
zverstva kako vo najstra{nite varvarski pohodi i razbivawe na pozitivnata
slika za ~ovekot. Sepak, Slobodata se razvi, denes sme poslobodni i kako
individui i kako narodi, i kako dejci i kako tvorci. Isto taka i Ednakvosta e
sostaven del na ~ove~koto razbirawe na lu|eto i e bazi~en stav za odnosite
pome|u bli`nite i sli~nite. Ostana nerazviena vrednosta Bratstvo.
Vo idninata toa }e bide zada~ata na ~ove{tvoto, negova eti~ka vizija.
No toa ne zna~i samo repetirawe na idejata za ednakvosta na site, tuku
specifi~no razbirawe i volja za povrzuvawe na ~ovekot so site ìvotni
entiteti. Za bratstvoto ne e dovolen antropocentrizmot, istaknuvawe na
~ovekot kako prv i edinstveno vaèn segment na univerzalnata egzistencija.
Eti~arite istaknuvaat deka treba da pristapime kon biocentrizam, kon qubov
i odbrana na sé {to e ìvo. Ni toa ne stiga. Vo ovoj brz ìvot so neprestajni
promeni, sega sme ve}e sigurni deka e nuèn fiziocentrizam, razbirawe deka
sme edno so site formi na postoeweto, za{to atomskata i subatomskata
struktura na sene{to e ista. Nie postoime zaradi qubovta pome|u ma` i èna,
koja gi spoila elementite (kako {to opi{uva Empedokle) i ni e dadena {ansa
da uìvame vo seop{tite blagodatti na Zemjata i Vselenata i da pridoneseme
kon razvojot na ~ove~koto i seop{toto ìveewe. Koga sveti Kiril veli deka
Gospod na site ispra}a svetlina i do`d, toa ne se odnesuva samo na lu|eto, tuku
na site ìvi su{testva, kako i na sé {to postoi.
Taka treba da razmisluvame vo smisla na univerzalnite vrednosti i
prava, koi treba da gi uìvaat site. Novata Bioetika ne né u~i samo kako da go
~uvame svojot ìvot, tuku da razmisluvame i da sme zagrièni za seto {to
postoi. Agapizmot, qubovta za sé, e novata etika, koja ni ja pokaà Majka
Tereza. Toa moè da se pravi so silite koi gi imame, so umot koj }e né vodi da
gi razbereme Kosmosot i Boga, so energijata koja moème da ja davame za
opstojba na sakanite ne{ta, so dinamikata koja e vgradena vo nas so
nastapuvaweto na ìvotot. Eti~koto obrazovanie treba da bide taa edukativna
ve{tina koja sekoja mlada li~nost }e ja podgotvi za pravilno ìveewe i }e ja
opremi so vrednosni znaewa i dobra volja za pravewe dobro. Najstariot
filosof Heraklit, kral koj se otkaàl od kralstvoto za da se druì so decata,
ni kaà: Sudbina na ~ovekot mu e etosot (moralniot kvalitet).
Toa moè da go nau~ime od pregledot i ~itaweto na poukite i porakite
na najzna~ajnite svetski eti~ari, koi sega se objavuvaat vo Kavadarci, onaka
kako {to se javuvale na raznite strani na svetot.
17
18
1. Zaratustra
MAG NA DOBROTO
Na po~etokot na sekoja ~ove~ka dejnost
nekoja li~nost go dala prviot impuls za toj
vid ~ove~ko interesirawe i postapuvawe.
Persiskiot mislitel Zaratustra e prviot
svetski eti~ar, toj prv po~na sistematski da
rasprava za dobroto i zloto i da im ukaùva
kako nau~nik na lu|eto po koj pat da pojdat za
da go postignat dobroto i za da im bide dobro.
Zaratustra, Zaratu{tra (na
starohelenski Zoroaster, {to zna~i “zlatna
yvezda“) e roden vo isto~niot Iran vo 630
godina pred n.e. vo plemeto Spitama.
Tradicijata zboruva deka po~nal da propoveda
“258 godini pred doa|aweto na Aleksandar
Makedonski“ (makedonskiot kral go osvoil i
razurnal glavniot persiski grad Persepolis vo 330 godina). No, ima i drugi
svedo{tva, deka Zaratustra vekuval edno stoletie porano, ili polovina
milenium ili duri cel milenium pred toa; vo sekoj slu~aj, toa bilo pred koj i
da e drug eti~ki mislitel. Istovremeno za eti~koto soznanie i izgradba e
zna~ajno toa {to Zaratustra bil istoriska li~nost, se znaat negovoto poteklo,
ìvot i dela, toj nastapuval vo konkretni ~ove~ki i socijalni situacii, a
direktno zboruval za дејствена etika i gi uveruval lu|eto za potrebata i za
korisnosta na moralot. Obemnoto delo "Zend-Avesta" e prevedeno na golemite
svetski jazici.
Koga imal 30 godini do{ol do polno soznanie za verata i moralot, vo 40-
tata se zdobil so prviot u~enik, a koga imal 57 godini negovoto u~ewe go
prifatil kralot Vi{taspo. Iako ova u~ewe stanalo dolgotrajna i vlijatelna
religija, Zaratustra ne bil mistik nitu ~udotvorec. Toj zboruval za realnoto
sozdavawe na svetot, za silite koi vo svetot se borat za da prevladeat i za onaa
Sila koja gi nadvladuva site drugi sili. Prepora~uval vistinski moralni
normi. Zaratustra e filosof, se obiduva da ja sfati su{nosta na postoeweto,
da gi objasni vrskite i relaciite vo svetot i mestoto na ~ovekot vo svetot.
Novinata na Zaratustra e isto taka {to etikata ja postavuva vo centarot na
razmisluvaweto. Osnovnite na~ela na etikata toj gi vozdignuva do ìvotni i
svetski principi. Toj e eti~ki mudrec, silno moralno naso~en i se interesira
pred sé za eti~kite dimenzii na egzistencijata.
Za Zaratustra seto postoewe se deli na dva protivstaveni pola. Toa se
svetot na dobroto i svetot na zloto - vo edniot vladeat silite na svetlinata,
vtoriot e carstvo na temninata. Svetot na svetlinata, na dobroto i na
spravedlivosta gi olicetvoruva mislite i poraki na vrhovniot bog Ahuramazda
(Ormuzd), boèstvo na dobrinata i mudrosta. Vo svetot na temninata i na zloto
dominira lo{iot duh Ahriman. Svetlinata i temninata, dobroto i zloto vodat
oèsto~ena, beskrajna borba. Pome|u niv ima neminliv procep. Duhovite na
dobroto davaat energija za sozdavawe i gradewe, silite na zloto vodat kon
urivawe i uni{tuvawe.
Zaratustra gi pofaluva ~esnosta, vistinoqubivosta, vernosta, a gi
osuduva lagite, kra`bite, zlostorstvata i prestapite. Toj go povikuva ~ovekot
19
da stane podobar, ~ist, spravedliv, da se osvesti i da dejstvuva pozitivno, da se
naso~i protiv zloto i da vloì napori vo taa borba. Trite atributi na
Ahuramazda se Dobra misla, Dobar zbor (pouka), Dobro delo (Spravedlivost) -
verata }e gi opredeli niv kako izraz na dobrata du{a, na Mese~inata i na
Sonceto. Zatoa dol`nosta na ~ovekot e da odgleduva dobri misli, da kaùva
dobri zborovi i da pravi dobri dela. Zaratustra gi povikuva lu|eto da bidat
dobronamerni, da bidat umereni vo posakuvawata i strastite, da se stremat da
ìveat vo mir i vo prijatelstvo so site, da im pomagaat na bli`nite.
Ovaa etika na dobrodetel - na vistinska mera, dobra volja, ~esnost i
pristojnost - ima posebno humanisti~ko zna~ewe, poradi ukaùvaweto na
Zaratustra deka zloto i dobroto, ìvotnata radost i stradaweto zavisat od
samite lu|e. Lu|eto imaat slobodna volja za da re{at. ôvek ne e nitu sluga
nitu rob na Boga, tuku su{testvo koe moè slobodno da napravi moralen izbor.
Mudriot ~ovek }e go odbere patot na vistinata, na svetlinata i na redot, {to
}e go povrze i izedna~i so silite na dobroto, a na ovie }e im pomogne da gi
pobedat silite na zloto. Najgolemiot ~ovekov dostrel e da ostvari pobeda na
Dobroto vo sebe, vo svoite misli, zborovi i dela. Zna~i, lu|eto moàt da bidat
tvorci na svojata sre}a (sli~na e idejata na indiskata karma - spored koja
~ovekovata sudbina zavisi od kvalitetot na ~ovekoviot izbor i dejstva).
Opredeluvaweto na lu|eto za dobrina, ~esnost i ~istota e uslov da postignat
uspeh vo borbata protiv zloto. Opravdanosta na etikata se potvrduva so
postignatiot moralen kvalitet na svetot, kako i so ìvotniot balans na sekoj
~ovek posebno. Sudbinata na ~ovekot i po smrtta e opredelena od negovite
eti~ki dela, za{to besmrtnosta na du{ata (a teloto nema nikakvo zna~ewe po
smrtta) zavisi od negovata eti~ka nastroenost i dejstvuvawe. Ako ~ovekot
veruva vo dobrinata, ako odi zaedno so silite na dobroto i svetlinata, ako e
aktiven vo borbata protiv zloto i temninata, moè da o~ekuva rajsko
blaènstvo. Vo sprotivniot slu~aj, se smestuva srede ne~istotija, vo svetot na
zloto i kaj duhovite na temninata.
Zaratustra e prorok-vozobnovitel, koj vrz pojasni duhovni osnovi ja
postavi starata iranska vera, edna od prvite indoevropski religii. Vo nea
spored prirodniot zakon se dviì Sonceto, te~at rekite i se smenuvaat
godi{nite vremiwa. Vo svetskata zakonitost se vklu~eni i pravednosta,
vistinata, redot. Nivna sprotivnost se neredot, lagata i nespravedlivosta.
Spored Irancite, lu|eto se a{avan (pravedni) ili drugvant (privrzanici na
zloto). Kako eti~ki reformator, Zaratustra mu se voshituva na Dobroto i se
pra{uva kako da go izbegne i sovlada Zloto, toj saka da gi nagradi
dobrodetelnite i da gi kazni lo{ite. Toj se srdi na negativnata ìvotna
praktika, osobeno na lo{ite postapki na duhovnite voda~i i na svetovnite
vladeteli, i ukaùva kakvi treba da bidat pravilnite postapki na sekoj ~ovek
za ìvotot da bide dobar, i za taa li~nost i za site lu|e. Zakonot (t.e sistemot
na ìvotnite pravila) e nad ~ovekot, zakonot e ve~en i izraz na trajnata
spravedlivost. No, ~ovekot moè da gi povreduvava pravilata i da ne gi sledi;
toga{ negovite dela se izraz na lo{ata sila i na zlite nameri. Zaratustra gi
osuduval krvnite `rtvi i orgiite, gi smetal za ludost. Toj bil protiv sekakov
vid nasilstvo, ja mrazel ne~esnosta, a osobeno ja osuduval lagata. Toj sakal da go
zazdravi ~ove~kiot duh, ~ija bolest se olicetvoruva dvojno - kako nihilizam
nasproti ìvotot i kako pesimizam pred ìvotnite te{kotii.
Zaratustra dal nova nasoka na ~ove~koto ìveewe. Gi ohrabruval lu|eto
da ja pobaraat vo sebe dobrinata kako smisla na postoeweto. Duri samiot se
`rtvuval za da ovozmoì op{to spasenie. Go ubile zastapnicite na zloto. Kako
20
apologet na mudrosta i na dobrinata, Zaratustra ovie dve ~ove~ki sili gi
povrzal vo edno. Mudrosta za nego ne e seznaewe ili sposobnost za mislewe.
Mudrosta e ìvoten um i proizleguva od iskustvoto na dobroto postapuvuvawe,
kako i od soznanieto za tvore~kite sili na svetot i na ~ove{tvoto i od nivnoto
sledewe. Mudrosta na Zaratustra e sli~na na ona {to podocna }e se nare~e
filosofija, naso~enost na umot kon soznavawe na vistinata, na zakonitostite i
na najdobroto odnesuvawe.
Zaratustra izgradil edna od prvite formi na monoteizmot,
istaknuvaj}i eden Gospod. Toa e bog na sonceto, na ìvotnata svetlina, na umot
Ahuramazda (ahura se indoevropski boèstva, koi se trudat da vovedat red vo
svetot, koi se borat protiv haosot, temninata i zloto; mazda zna~i “mudar“,
kako osnoven beleg na pozitivnoto su{testvuvawe). Me|utoa, Ahuramazda ne e
direkten naredbodatel na moralnite normi, toj pove}e gi ozna~uva moralnite
granici. Bo`jata mudrost e obrazec za ~ove~kata potraga po umnosta, a Bo`jata
dobrina e izvor za sekoj ~ovek da se naso~i kon dobroto so svojot stav i
dejstvuvawe (dodeka zloto e svojstvo na negativnoto boèstvo i pottiknuva
uni{tuvawe). Zaratustra ukaùva deka razlikata me|u dobroto i zloto ne e
o~evidna, deka za toa ima iluzii i izmami, predizvikani od navikite i od
zanesite, i deka ~ovek tuka lesno pa|a vo zabluda, kako i kaj mnogu drugi
pra{awa. Otkritieto i sledeweto na dobroto e plod na mudroto soznavawe,
rezultat na duhot koj e naso~en pravilno so naporot na samata li~nost. Bog,
kako i prviot eti~ar, se obrasci i u~iteli - kako toga{ pred 3.000 godini, taka
isto i denes.
Germanskiot mislitel Fridrih Ni~e (1844-1900), so ambicija da gi
prevrednuva site vrednosti, napi{a maestralna tvorba “Taka besede{e
Zaratustra“ (1883-1891), edno od najubavite sovremeni filosofski dela.
Podraàvaj}i go stilot na poetskite gati na drevnite magi, Ni~e na
Zaratustra mu dade uloga da ja negira voobi~aenata moralnost, za ~ie
inaugurirawe i {irewe vo ~ove~kiot rod toj vsu{nost go obvini prviot
eti~ar. Negoviot izmislen Zaratusta se vozdignuva sepak (nat~ove~ki) vo
planinski, duhovni i slobodni eti~ki viso~ini.
U~eweto na Zaratustra kako mazdaizam (spored vrhovniot bog Mazda) vo
razni verzii bilo dràvna religija na Persija 13 vekovi. Sve{tenicite na taa
religija gi narekuvale magi. Tie go slavele ognot - koj trajno go odrùvale na
visokite oltari - {to e star persiski simbol za vozvi{enosta, univerzalnosta
i za ìvotot.
Niz Mediteranot se ra{irila edna varijanta na ovaa religija, koja
istaknuvala drug bog - mitolo{ki Mitra, roden na 25 dekemvri, spasitel,
li~nost koja }e gi povrati zagubenite mo}i na ~ovekot, posebno onie za
pravilno eti~ko izbirawe (mitraizmot svoevidno }e se odrazi i vrz
hristijanstvoto, a isto taka so svojata op{ta prifatenost }e go podgotvi Rim
za novata svetska vera).
Podocna od istite iranski pazuvi e zarodeno manihejstvoto, me{avina
me|u hristijanstvoto i dualisti~koto sfa}awe na svetskite principi, kade
{to osnovno e sudirot me|u dobroto i zloto, ~istoto i valkanoto. Mani (216-
276), persiski prorok, osnoval vlijatelna gnosti~ka sekta, koja branela vera
sli~na na hristijanskata, no istovremeno i osoben racionalizam i u~ewa na
razli~ni svetski religii. Ovaa vera stignala duri i do Kina, kade bila i
dràvna religija (763-840). Progoneti od oficijalnoto hristijanstvo,
manihejcite se razmestuvali po selata i slabo naselenite oblasti na Mala
Azija. Se zastapuvale za radikalen dualizam, go pretstavuvale svetot kako
21
smesa od Temnina i Svetlina. Bile strogi asketi i se nadevale na spasenie, koe
}e go donesat li~nosti so kosmi~ki funkcii (kako Mani i Hristos). Niv gi
gonele i preseluvale na Balkanot, kade {to od nivnite pozicii proizleze i
bogomilstvoto, zarodeno kaj nas. Ovaa dualisti~ka struja, so ostar asketizam,
gi kritikuva{e verskata organizacija i socijalnata eksploatacija, a
organizira{e svoi brojni zaednici, koi se povlekuvaa vo planinite i im davaa
otpor na srednovekovnite hristijanski verski i svetovni vlasti. Be{e sli~na
na porano sozdadenata sekta pavlikeni. Protiv dvete strui Vizantija i
hristijanstvoto vodea èstoka protivkampawa (denes duri nemame knièvni
izvori za bogomilskite u~ewa). Od vakvite dualisti~ki sekti se razvija
katari, valdensi i albiàni, vo Severna Italija i vo Ju`na Francija, protiv
koi katoli~anstvoto silno se bore{e, duri organizira{e i posebna krstonosna
vojna, sé dodeka ne gi uni{ti. Ovie idei vlijaeja vrz u~ewata i moralot na
prvite protestanti - site tie, kako êhot Jan Hus (spalen vo 1415 godina), se
istaknuvale so skromnosta, askezata i so èlbata za razumen ~ove~ki progres,
no bile ubivani, a doktrinite iskorenuvani. Vo SAD se naselija i ostanaa
zaednici na Moravski bra}a, dale~ni potomci na tragi~nite `rtvi na
moralisti~kite persiski i evropski manihejski strui.
Vo 652 godina vo Persija se ra{iri islamot. Vo negovata {iitska
varijanta, koja dominira vo Iran, problesnuva kako duhovna ni{ka strog i
ostar ton na eti~kata samosvest, izraz na apsolutiziraniot konflikt me|u
dobroto i zloto.
Denes okolu 100.000 Parsi vo Indija se poslednite sledbenici na
mazdaisti~kata religija na ognot i na etikata na Zaratustra. Imaat
isklu~itelno strog moral i vozvi{eno sfa}awe na dol`nosta. Bidej}i gi
smetaat za najmoralni li~nosti, nim im doveruvaat sloèni trgovski i
finansiski transakcii. Sekoj veruva vo nivnoto ~uvstvo na dobroto, vo nivnata
~esnost i vistinoqubivost. Vo svetot i natamu se vodi borbata me|u dobroto i
zloto, a moralnite lu|e znaat na koja strana da zastanat vo ovaa ogromna
neprestajna ìvotna bitka.
Fragmenti od Zaratustra
"So svoite u{i oslu{nete {to e najgolemo dobro,
gledajte so jasna misla,
napravete svoj izbor, sekoj za sebe,
pred da se slu~i ne{to va`no
kako rezultat na na{ata namera."
"Ne bidete zaspani pred trite najdobri ne{ta: dobrata misli, dobriot zbor, dobroto
delo (pravednoto)! Otfrlete gi daleku od sebe najgrdite ne{ta: lo{ata misla, grdiot
zbor, storenoto zlo (nespravedlivosta)!"
"Kaì mi go, Gospode, ona {to treba!... So ispravnosta da dojdam do soznanieto za
sovr{enstvoto na ìveeweto, da razberam {to treba du{ata da mi izbere i toa da go
postignam!"
22
2. Mojsej
DESET ZAPOVEDI
Nekoi od najzna~ajnite i najtrajni moralni
normi se dobieni od damnina od prorocite kako
poraka od Boga. Niv lu|eto gi ~uvaat i prenesuvaat
kako prvi i najzna~ajni duhovni i eti~ki vrednosti.
Takvi se Desette Bo`ji zapovedi, koi ve}e tri
mileniumi se osnova na eti~kata praktika. Niv na
lu|eto im gi soop{til izraelskiot prorok Mojsej.
Mojsej e edna od najinteresnite li~nosti vo
~ove~kata istorija. @iveel vo 13-tiot vek pred n.e.,
koga bil visok slu`benik na lo{iot egipetski
kral, no gi otrgnal potla~enite izraelski plemiwa
i preku Crvenoto More i Sinajskata Pustina gi
odvel do vetenata zemja. Iako bil heroj i voda~ na
svojot narod, Mojsej imal edno od najva`nite
~ove~ki svojstva - skromnost. Vo pette prvi knigi
na Stariot Zavet, koi mu se pripi{uvaat nemu, se
opi{ani silata i voditelskiot duh so koi toj ja
razvil monoteisti~kata religija kako edna od
najgolemite duhovni pridobivki na ~ove{tvoto. Toj
gi povrzal judejskite plemiwa i gi pottiknal na
duhoven i fizi~ki napor da izdràt 40-godi{no
talkawe niz pustinata. Na toj pat e vospostaven
pro~ueniot sojuz na Izraelcite so Boga, vrz osnova
na koj{to tie smetaat deka stanale izbran narod,
koj ima obvrska da veruva vo eden Bog, da gi slu{a
negovite nalozi i da gi ispravi gre{nite postapki
i pogre{nite orientacii na praroditelite na ~ove{tvoto, za lu|eto da trgnat
po vistinskiot pat i da najdat spas od stradawata, za koi tie samite se vinovni.
Del od ova duhovno razbuduvawe e i dobivaweto od samiot Bog osobena
zada~a za pravilno odnesuvawe. Desette zapovedi Mojsej gi primil li~no od
Boga (toa e opi{ano vo Vtorata kniga Mojseeva, glava 20). Lu|eto bile vo
te{ka situacija. Po stradalni~kite vekovi i otkako uspeal da se izmolkne od
tu|inskata tiranija, namesto slobodata da ja uìva dostojno, so ~ove~ka
viso~ina, narodot izraelski se zanel i pod forma na "sloboda" pravel
najnemoralni, neubavi, boguneugodni dela. Toga{ Gospod na vrvot na Sinajskata
Planina na Mojsej mu gi predal zapovedite, vreùvaj}i gi so ogneni streli vo
kamenot, kako negova objava deka lu|eto treba da go pravat tokmu toa {to e
zapi{ano za da ìveat moralno i dostojno. Zapovedite imaat ni{ka na
neodlo`no dejstvuvawe, neotstapuvawe od nivnata smisla, no nivnoto zna~ewe e
vsu{nost "ona {to ne treba da se zaboravi". Zapovedite se dela koi lu|eto ne
treba da gi zapostavat, tie moàt da ni donesat samo dobro.
So Desette Bo`ji zapovedi na ~ovekot mu e dadena nedvosmislena zada~a
svojot ìvot da go vodi dobro. Po~ituvaweto na zapovedite zna~i pravilno
ìveewe (vo mnogu religiski zaednici, nave~er nasobranoto semejstvo gi ~ita
Zapovedite kako osnovna duhovna zada~a). Desette zapovedi se osnova za
ispravno odnesuvawe, za kvalitetno orientirawe na svoite èlbi i celi i za
dostigawe na visok stepen na dobrina. Zapovedite ni ovozmoùvaat da imame
23
prijatno ~uvstvo deka sme dobri lu|e, koi i sebe si i na drugite im pravime
dobro i pridonesuvame kon dobrite ~ove~ki odnosi. Desette zapovedi né u~at
deka smislata na egzistencijata na ~ovekot e da bide eti~en.
So prvata zapoved “Jas sum Gospod, Bog tvoj, da nema{ drugi bogovi osven
mene!“ Bog im govori na onie koi gi oslobodil i izvel od zemjata na ropstvoto
deka gi {titi, misli na niv, zasluùva tie da mu veruvaat, no i da imaat strav
od Nego. Bog e semo}en i gi qubi. Lu|eto ne treba da imaat druga vi{na sila na
koja bi ñ veruvale i bi ja sakale (ova e osobeno vaèn stav, sporeden i so
iskustvata vo modernata epoha, koga lu|eto gi obogotvoruvaa voda~ite,
firerite, generalisimusite, mar{alite..., ili nekakvi somnitelni li~nosti-
yvezdi - taka se podjarmuvaat, a zaboravaat deka edinstveno samo na Bog moè da
mu se dari takva qubov).
Vtorata zapoved kaùva: “Ne pravi idol ili slika na ona {to e gore na
neboto, {to e dolu na zemjata i {to e vo vodata, pod zemjata, nemoj da im se
poklonuva{ i da im sluì{!“ - Bog bara doverba od ~ovekot. Bog e nevidliv, ne
se {eta po svetot vo ~ove~ki ili vo nekoj drug lik, kako anti~kite boèstva.
Toj ne moè da bide pretstaven vo lik sozdaden od ~ovekova raka.
Mnogubo{cite se molat na skulpturi ili so podaroci gi potkupuvaat
zamislenite boèstveni likovi. Edinstveniot Bog se iskaùva na drug na~in,
na primer so istoriskoto slu~uvawe, iako samiot ne se pokaùva. Praveweto
pretstava na Bo`jiot lik bi zna~elo negovo izedna~uvawe, spored mo}ta i
zna~eweto, spored stepenot na ~ove~kata po~it, so drugite boèstva ili
~ove~ki su{testva. Likovnoto nepretstavuvawe se kompenzira so du{evnata
predadenost kon Boga. - Dvete prvi zapovedi, iako se odnesuvaat na teolo{ki
aspekti, se isto taka i eti~ki, kolku i posledovatelnite zapovedi, koi imaat
ponaglasena moralna konotacija.
So tretata zapoved “Ne izgovaraj go naprazno imeto na Gospoda, tvojot
Bog!“ Bog stanuva protiv zloupotrebite na svoeto ime. Negovoto ime e sveto,
Bog treba da se prifa}a so posvetenost, izvor e na spas, uto~i{te i posledna
odbrana. Imeto na Boga ne smee da se upotrebuva za magii, pri krivokletstvo,
nitu za sebi~ni celi. So qubovta kon Boga nikako ne odi negovo povikuvawe za
obi~ni dejstva, negovo vle~ewe (po kalta) na sekojdnevicata, pcuewe i
ispra}awe kletvi boèm vo Bo`je ime, ili kolnewe vo Boga, a dejstvoto zavisi
od nas, i sl.
êtvrtata zapoved insistira: “Spomnuvaj si za denot na odmorot za da go
praznuva{!“ Objasnuvawata kaùvaat: “[est dena raboti i svr{i gi vo niv site
raboti svoi, a sedmiot den e sabota Gospodova, praznik na tvojot Bog; toga{
nemoj da vr{i{ nikakva rabota, ni ti, ni sinot tvoj, ni }erkata tvoja, ni
slugata tvoj, ni sluginkata tvoja, ni volot tvoj, ni osleto tvoe, nitu
pridojdeniot, koj se nao|a kaj tebe... - oti za {est dena gi sozdade Gospod neboto
i zemjata, moreto i sé {to e vo niv, a sedmiot den si otpo~ina: zaradi toa
Gospod go blagoslovi sedmiot den i go osveti“. - Mrzelivosta ne e sakana, no
dobrodetel ne e ni preteranoto iskoristuvawe na ~ovekovite sili, nitu na
svoite, nitu na drugite lu|e koi ni se podredeni. Ciklusot na ìveeweto i na
dejstvuvaweto e dolg, ~ovek mora da znae deka od nego se bara dolgotrajna
posvetenost, a ne kusotrajno dotol~eno cedewe, {to ~oveka go onevozmoùva da
raboti niz celiot ìvot i vsu{nost go isklu~uva od celinata na ìvotot. So
ovaa zapoved vo ~ove{tvoto e voveden standarden sedmi~en turnus, koj sega
sekade se po~ituva vo svetot (kaj Rimjanite toj iznesuval 10 denovi).
Pettata zapoved “Po~ituvaj go tatkoto tvoj i majkata tvoja, za da ti bide
dobro i da poìvee{ dolgo na zemjata!“ ukaùva deka ne treba da im pravime
24
nepravda i zlo na onie {to né rodile i odgledale, deka niv treba da gi
po~ituvame, da gi slu{ame, sakame i da im pomagame. ôvek mora da ima svest za
ìveja~kata, mora da ìvee dostoinstveno, ispravno i moralno. Vo toa sekako e
vklu~en i pravilen odnos sprema roditelite. Koj gi po~ituva svoite roditeli
(kaj Kinezite duri - predcite) obezbeduva spravedlivo odnesuvawe i dobro
odvivawe na ìvotot, toj ne gi prekr{uva radosta i smislata na ra|aweto i na
odgleduvaweto na mladite.
[estata zapoved insistira: “Ne ubivaj!“ - Ne smeeme da go povreduvame
ona {to e ìvo, osobeno ne bli`nite, niv da gi uni{tuvame i da im nanesuvame
bolki, tuku treba me|usebno da si se pomagame i potpirame. Egzistencijata
zna~i nepre~eno odvivawe na ìvotnite procesi. Ubivaweto, ukinuvaweto na
ìvotot, odzemaweto na pravoto na postoewe go spre~uva toa. Dodeka trae,
ìvotot e svet. Pravdina e koga ìvotot te~e nepre~eno, a nepravdina koga toj
e ukinat od zlostorni~ka raka, koja go povreduva najneprikosnovenoto li~no
pravo na sekoe su{testvo. Ubivaweto e sprotivno na sekoja forma na postoewe.
Toa e najgolemo zlostorstvo, najseriozno, nepopravlivo ~ovekovo nedelo. (Ovoj
stav postoi vo sekoja razviena religija i e eden od bazi~nite vo sovremenata
bioetika, a posebno gi pottiknuva pomodernite abolicionisti~ki eti~ki
barawa za ukinuvawe na smrtnata kazna, koja mnogu ~esto avtoritarnite
reìmi ja koristat tokmu za uni{tuvawe na brojni ~lenovi na svoite
op{testva.)
Sedmata zapoved “Ne pravi prequba!“ insistira na ~esnosta vo
qubovnata vrska kako edna od najva`nite formi na ~ovekoviot ìvot.
êsnosta, zaemnoto po~ituvawe, zaedni~koto dogovarawe, doverbata gi krepat
me|usebnata qubov i vrska. Prequbata pretstavuva predavstvo na najbliskiot,
voveduvawe na mamewe i na netrajnost vo odnosot, otvora nedoverlivost vo
celinata na ìvotnoto nastapuvawe. Me|usebnata idealna privrzanost e pat po
koj se gradi dobroto za site, osobeno za ~lenovite na semejstvoto. (Vo
sovremeniot svet bolesta SIDA - kako vo porane{nite vremiwa sifilis -
pokaàa deka doverbata pome|u bra~nite partneri, {to zna~i me|usebno eti~ko
odnesuvawe, e edinstvenata odbrana od ovie i od sli~nite najopasni bolesti.)
Osmata zapoved “Ne kradi!“ bara da ne odzemame od bli`niot ni pari ni
imot, nitu da se sluìme so ne~esni sredstva i izmama za da pridobieme ne{to.
Vo ekonomskata dejnost treba da bideme ~esni, da ja kontrolirame al~nosta, za
so nea da ne gi povreduvame drugite. So drugite lu|e treba zaedno da go gradime
ìvotot i da si se potpirame, pomagame i krepime vo ìvotnite te{kotii.
Zapovedta za nekradewe insistira da se svrtime kon sebe i svoite anga`mani, a
da go po~ituvame drugiot i negovite idei, nastojuvawa i imot. Otkradnatoto,
nezarabotenoto, zdobienoto so odzemawe e la`no, ekonomski potencijal bez
vistinska sila, materijalna mo} bez ~ove~ka pokrepa.
Devettata zapoved insistira: “Ne svedo~i la`no protiv svojot blièn!“
- Stra{no e ~ovekot svojata mo} na mislata, na govorot, na iskazot - koi mu se
dadeni da ja dofa}a vistinata, da go soop{tuva soznaenoto i da se razbira so
lu|eto - da ja koristi protiv drugite lu|e, so koi go deli ìvotot, za da go frla
kal vrz svojot blizok i da go upropasti. Najgolemo zlo se ozboruvaweto,
ocrnuvaweto, ogovaraweto, kodo{eweto, la`noto svedo~ewe, negovoreweto
vistina za drugiot, koristeweto na svojot duh i govor da se uni{ti drugiot,
sou~esni{tvoto vo negovoto upropastuvawe (zatoa e i potegnata lustracijata
po propasta na socijalisti~kite reìmi, koi sistemot na kodo{ewe go
koristea za upropastuvawe na svoite sogra|ani). Lagata i la`noto svedo~ewe
pretstavuvaat negirawe na umot i govorot, tie se osnova za neveruvawe vo tie
25
osnovni ~ovekovi sili i za nivno otfrlawe, za urivawe na racionalnata
osnova na postoeweto. Zboruvaweto vistina e sveta zada~a. La`liviot zbor
protiv drugiot ~ovek go pravi svetot nedover~iv i ispla{en. La`nite svedoci
se krada~i na ìvotot na drugiot.
Desettata zapoved predupreduva: “Ne poèluvaj ni{to {to e tu|o!“, so
dopolna: “Ne poèluvaj ja ènata na bli`niot svoj, ne poèluvaj go domot na
bli`niot svoj, nitu nivata negova, ni robot negov, ni robinkata negova, ni
volot negov, ni osleto negovo, ni sekakov dobitok, nitu ne{to drugo, koe e na
bli`niot tvoj!“ - Brojni i silni strasti go nosat ~ovekot kon èlbi i
aktivnosti, koi ~esto gi naru{uvaat egzistencijata i imotot na drugiot.
Tu|oto moè da stane posakuvano, a kopneòt po toa da pottikne negovo
odzemawe. ôvekot toga{ se pretvora vo yver bez etika, koja go sledi zakonot na
xunglata - vo koja na~elo e drskosta i sekoj ima pravo da pravi i zema sé, stiga
samo da e posilen (kako lav) i nastoj~iv (kako mr{ojadcite). Eti~kata zapoved
za vozdrànosta kon domot na drugiot, kon lu|eto so koi ~ovekot go deli
ìvotot, kon elementite na negoviot ìvot pora~uva vo nas da ne vozniknuva
zavist kon ne{tata na drugiot, da ne se budi èlba po ne{to {to ne e na{e, da
gi smirime negativnite posedni~ki elementi na ~ove~kata du{a. So
odzemaweto na ne{to {to mu pripa|a na drug ~ovek - kako i so drugite povredi
na slovoto Bo`je - ~ovek po~nuva da ne go po~ituva dobroto i da gi povreduva i
drugite Bo`ji odredbi za dobroto.
Desette Bo`ji zapovedi preneseni od Mojsej se najpoznatiot eti~ki
sistem vo ~ove~kata istorija. Tie gi vodat lu|eto tri iljadi godini po pravite
ìvotni pati{ta. Jasni i nedvosmisleni, precizni i obrazloèni,
Zapovedite se silna eti~ka osnova za gradewe na ìvotot vo negovata
raznovidnost, no se zastapuvaat za ednozna~nost na obvrskite kon sebe i kon
drugite. Desette zapovedi se srcevina istovremeno i na religiskite i na
antropolo{kite soznanija, jadro i na eti~kiot i na pravniot sistem. Tie se
baza i na individualniot i na socijalniot moral. Zatoa so stoletija
Zapovedite se po~ituvana i sproveduvana etika. Iako lu|eto gi povreduvaat
Zapovedite, sepak gi nosat vo svoite srca i kaj sekoj ~ovek moè da najdeme
nivni elementi, a kaj dostojnata li~nost tie se postojan moral. Eti~kata vizija
na Zapovedite e univerzalna i dlaboka, potvrdena e vo minatoto i vo
sega{ninata, od Mojsej do denes, i sogledlivo e deka tie }e vaàt i za idninata,
do krajot na svetot.
Svetoto Pismo, vo koe se dadeni Desette Bo`ji zapovedi, sodrì
tekstovi za sozdavaweto i za dale~noto minato na prvata monoteisti~ka vera,
kako i za nastanite okolu Isus Hristos i negovite u~ewa i za dejnosta na
negovite prvi u~enici-apostoli za {ireweto na novata vera hristijanstvoto
(Star i Nov Zavet). Biblijata e najmnogu izdavana i preveduvana kniga na
svetot (na slovenskiot jazik prvi ja prevedoa svetite Kiril i Metodij vo IX
vek, a na sovremeniot makedonski jazik eden od prvite poglavari na
Makedonskata crkva arhiepiskopot Gavril). Biblijata e prepolna so moralni
raskazi i pouki, sekoj ima zna~ajna simbolika i poraka do lu|eto da bidat
moralni. Potsetuvame samo na prekrasnite zborovi na izraelskite kralevi
David i Solomon, dvajca od najumnite lu|e i golemi eti~ki u~iteli. David (X
vek pred n.e.) e poznat spored toa {to so hrabrosta go sovladal ogromnoto zlo
olicetvoreno vo divot Golijat. Bil golem poet, sostavil prekrasni Psalmi,
koi pretstavuvaat celost za ~ove~kiot ìvot i misli, od koi moè da se nau~i
sé {to e dobro i zlo. Go priveduvame psalmot 14: "Gospodi, koj moè da se vseli
vo Tvoeto ìveali{te?... Onoj, koj odi neporo~no, {to vr{i pravda i vo srceto
26
svoe govori vistina. Koj ne kleveti so jazikot svoj, ne pravi zlo na bli`niot
svoj i ne go navreduva bli`niot svoj; vo negovite o~i, zlobnikot e ni{toèn, a
gi po~ituva onie koi imaat strahopo~it kon Gospod; koj koga se kolne na svojot
blièn, ne poreknuva; koj ne dava pari na zaem na lihva i ne prima potkup
protiv nevin. Koj taka postapuva, nema nikoga{ da se pokoleba".
Negoviot sin mudrecot Solomon go unapredil carstvoto i go izgradil
pro~ueniot erusalimski hram. Bil mnogu mudar, negovata umnost se pofaluva do
dene{ni dni. (Lekarot i profesor Fransoa Rable, 1494-1553, vo romanot
"Gargantua i Pantagruel" ja dava ovaa, denes aktuelna, osnovna misla za
etikata na naukata, kaàna od Solomon: "Znaeweto bez sovest e ni{to`no!").
Od "Mudrite izreki" na Solomon go donesuvame vovedot: "...za da se poznae
mudrosta i poukata, za da se razberat izrekite na razumot; za da se usvojat
pravilata na blagorazumieto, pravosudieto, sudot i pravinata; da im se dade na
prostite razumnost, na mladite - znaewe i rasuduvawe. Ako mudriot slu{a, }e
gi umnoì znaewata svoi, i razumniot }e najde mudri soveti" i: "Rasuduvaweto
}e te brani, razumot }e te ~uva, za da te spasi od lo{ pat, od ~ovek koj govori
laga, od onie {to gi napu{tile pati{tata na pravdata..., od onie {to se
raduvaat vr{ej}i zlo, koi se voshituvaat na rasipanost...". Vo edna od najumnite
svetski knigi "Propovednik" stoi: "Sueta nad suetite... i sé e sueta!... Sé ima
svoe vreme, i sekoja rabota pod neboto ima svoe vreme; vreme koga }e se rodi{, i
vreme koga }e umre{; vreme koga sadi{, i vreme koga go korne{ nasadenoto;
...vreme koga se uriva, i vreme koga se gradi; vreme koga se pla~e, i vreme koga se
smee; vreme koga se taguva, i vreme koga se igra..., vreme koga se mol~i, i vreme
koga se zboruva...". Od "Mudrosta Solomonova" eve nekolku primeri za metodot
i za silnite eti~ki poraki: "Nitu eden {to govori nepravedno, nema da se
sokrie"; "Mudrecite se spasenie za svetot, a razumen car - blagosostojba za
narodot"; "Sluèweto na idoli... se po~etok, pri~ina i kraj na sekoe zlo";
"Odvaj moème da go sfatime ona {to e na zemjata, so maka go razbirame i ona
{to e vo na{ite race, a {to ima na nebesata - koj proveril?!"
Ova e predlog za ~itawe i eti~ko razmisluvawe za veli~estveniot Star
Zavet, vo koj se potsetuva deka Spasitelot-Mesijata }e bide od rodot na David,
{to }e go olicetvori Isus Hristos.
DESETTE BO@JI ZAPOVEDI
(vo oficijalnata verzija na Makedonskata pravoslavna crkva)
1. Jas sum Gospod, Bog tvoj, da nema{ drugi bogovi osven mene!
2. Ne pravi idol ili slika na ona {to e gore na neboto, {to e dolu na zemjata i {to e vo
vodata, pod zemjata, ne im se poklonuvaj i ne im sluì!
3. Ne go izgovaraj naprazno imeto na Gospoda, tvojot Bog!
4. Spomnuvaj si za denot na odmorot za da go praznuva{, {est dena raboti i svr{i gi
site raboti, a sedmiot den posveti go na Gospoda, tvojot Bog!
5. Po~ituvaj go tvojot tatko i tvojata majka, za da ti bide dobro i da poìvee{ dolgo na
zemjata!
6. Ne ubivaj!
7. Ne pravi prequba!
8. Ne kradi!
9. Ne svedo~i la`no protiv svojot blièn!
10. Ne poèluvaj ni{to {to e tu|o!
27
3. Mahavira Xajna
NE POVREDUVAJ GO @IVOTO!
Eti~arite se zastapuvaat za dobro
odnesuvawe, {to pred sé podrazbira li~na
vozdrànost i po~ituvawe na drugite lu|e
i na sé {to e ìvo. Eti~kite vrednosti i
moralnite normi gi istaknuvaat najdob-
rite karakterni svojstva na ~ove~koto
su{testvo, negovata sposobnost da gi
razbira drugite lu|e, negovata sila da go
kontrolira svoeto povedenie, negovata
èlba za sorabotka i da bide solidaren so
lu|eto i da go ~uva seto {to e ìvo. No, i
kaj eti~arite moè da se sretnat gradacii
vo opredeluvaweto na viso~inata i
ostrinata na eti~kite barawa. Eden od
niv, golemiot majstor na etikata
Mahavira Xajna, se zaloùva za eti~nost
do krajnite granici na ~ove~koto vozdr-
ùvawe od pravewe nekakvo zlo.
Xajna e roden vo 599 godina pred
n.e. vo blagorodni~ko semejstvo vo
severnata indiska dràva Bihar. Pri
ra|aweto go dobil imeto Vardamana, {to
zna~i “onoj koj postojano raste“, koj
“donesuva prosperitet“. Majka mu i tatko
mu ve}e pripa|ale na religijata {to toj }e
ja proslavi, koja spored predanieto
zapo~nala iljadnici godini porano i vo
~ie razvojno steblo dotoga{ imalo 23
tirtankari, ~ie ime zna~i “onie koi
podgotvuvaat premin na drugata strana“,
koi “gi otvoraat pati{tata“. Prviot
tirtankara Ri{aba ìveel vo mugrite na
~ove~kata civilizacija, posled-niot
Par{va 250 godini pred da se rodi
Vardamana. Vo 30-tata godina od ìvotot
mladiot ~ovek re{il da go stori ona {to
vo Indija bilo obi~aj kaj mnogu sposobni
li~nosti - da se povle~at vo osamenost i
da se predadat na duhovnata aktivnost. Se
otkaàl od svetovnite ne{ta, so dozvola od bratot go ostavil semejstvoto, go
razdelil imotot, trgnal da talka. Ja otfrlil oblekata i se zavitkal so par~e
krpa. Toga{ rekol: “Sre}ni sme i ìveeme sre}no nie koi nemame ni{to na{e“.
Po nekoe vreme krpata se zaka~ila za trn i toj pove}e ne nosel obleka.
Vardamana stanal kraen asket. Meditiral i dewe i no}e. Stanuval vo
tri nautro i, bez prekin razmisluvaj}i, odel od mesto do mesto. Postel dolgi
periodi, so nedeli duri se vozdrùval od piewe voda. Koga }e oti{ol kaj
nekogo da pita za malku jadewe, ako imalo nekoj dojden pred nego ili tuka se
28
vrtele ku~e ili ma~ka, toj se povlekuval: “Site du{i se ednakvi. Tie stasale
pred mene i pove}e od mene zasluùvaat da dobijat. Ako ostanam, niviot del }e
bide pomale~ok“. Taka ja minal cela Indija. Istovremeno, so meseci i godini
go sledel zavetot za mol~ewe. Nikoga{ na ni{to ne se poàlil i ja zadrùval
svojata sovr{ena smirenost. Odel sosema gol, bidej}i smetal deka
poseduvaweto na {to-gode né spre~uva da bideme slobodni i da ja dostigneme
baranata duhovnost. Zaradi svoite neverojatni asketski i duhovni dostigawa go
narekle Mahavira, {to zna~i “golem junak“.
Edna{ svojata blagorodnost ja izrazil so toa {to ne gi izgonil kravite
koi mu go jadele slameniot pokriv na kolibata, tuku zadovolen od nivnata sre}a
prodolìl da meditira. Eden od pridruènite asketi, razbesnet, sepak go
iskaral deka duri i pticite znaat da se griàt za svoeto gnezdo i deka ne moè
da sfati kako takov ~ovek moèl da bide blagorodnik i sin na poglavar. Toga{
Mahavira si opredelil svoi pet li~ni pravila na odnesuvawe: nema da
ostanuva na mestata kade {to negoviot prestoj im predizvikuva nevolja na
drugite; }e mu bide va`na samo du{ata, ne i teloto; }e progovori samo ako nekoj
go pra{a ne{to ili ako pita za hrana; }e prima milosrdie samo tolku kolku
{to moè da mu zastane na dlankata; nema da sluì nikomu za da gi zadovoli
svoite potrebi.
Nesvesnite lu|e ~esto go navreduvale ili go brkale Mahavira. Frlale
zemja ili |ubre vrz nego dodeka meditiral ili }e go krenele i }e go pu{tele da
padne. Iako bil mnogu silen, toj nikoga{ ne vozvra}al. Za nego najvozvi{enoto
na~elo i vera bila ahimsa - nenasilstvo. Velel: “Kon bli`nite ne bidi
neprijatelski naklonet; toa e zakon na onoj koj vistinski se kontrolira“.
Po 12 godini askeza i prodlabo~eno razmisluvawe, dostignal
prosvetluvawe. Site bile voshiteni od negovata ~istota i duhovna
vozvi{enost. Go smetale za najmudar filosof. Toga{ go narekle Xina ili
Xajna, {to zna~i “pobednik vo vnatre{niot svet“, onoj koj go osvoil sopstvoto.
Potoa u{te 30 godini prodolìl da odi niz Indija, propoveduvaj}i somilost,
trpelivost i krajna vozdrànost vo sé. Umrel vo 527 godina pred n.e.
Xajna drèl ednostavni besedi, sedej}i vo pozata na lotus (krstnoze),
naj~esto pred celi sela i stotici lu|e. Gi prekolnuval da se molat i da
meditiraat, da imaat somilost za sekoja du{a i za site du{i na zemjata i da se
otkaàt od ìvotot so telesni zadovolstva. Molitvata i meditacijata gi
prepora~uval kako najdobar metod za doa|awe do prosvetluvawe, kako pat po koj
site moàt da odat i da ja dostignat taa visoka cel. Koga eden u~en (spored
obi~ajot na Indija, vo koja sé u{te moàt da se sretnat socijalno-kastinski
predrasudi) rezervirano go zapra{al kako toa i monasite i obi~nite lu|e, i
u~enite i selanite, i maìte i ènite moàt da odat po istiot pat i da
dostignat isto duhovno nivo, Xajna mu odgovoril: “Site moàt da ja sledat
Vistinata. I ti Vistinata }e ja realizira{ dokolku im prostuva{ na site
su{testva, dokolku odgleduva{ prijatelstvo sprema site, a nema{ zloba sprema
nikogo“.
Idejata na ovoj ideolog na uspokojuvaweto e mo{ne aktivisti~ka. Toj
tvrdel deka sekoj ~ovek moè so svoj napor da go ostvari osloboduvaweto,
koe{to go smetal za najvisok duhoven dostrel. Vo odnos na posledovatelnite
rezultati, koi se natrupuvaat vo du{ata kako rezultati od minatite dela,
Mahavira }e kaè: “Nas navistina né tovarat plodovite od minatite dela, no
istovremeno imame sposobnost da go nadmineme minatoto. Nie ne sme
zarobenici na sudbinata. Ako se molime i meditirame moème da zamineme
daleku nad dejstvata na na{ite minati dela“. Vo Indija se smeta deka so seta
29
egzistencija upravuva sudbinskiot recipro~en zakon (karman), no Xajna na toa
dodal deka sudbinskata zakonitost ne vladee so oslobodeniot duh.
Xajna u~el deka sé na svetot, duri i rastenijata, kamewata i vodenite
kapki, imaat du{a. Site su{testva imaat ednakvo pravo na postoewe. Zatoa
prvata vrednost i najva`niot moralen zakon e po~ituvawe na ìvotot, ~uvawe
na ìvotot, nepovreduvawe na ìvoto. Davaj ìvot, a ne zemaj go! - toa e prvata,
su{testvena norma na xajnisti~kata etika. Toa proizleguva od sfa}aweto na
ednakvosta na su{testvuvaweto. Kako {to prirodata na ~ove~koto su{testvo
e da se ra|a i razviva, ista takva e i prirodata na rastenijata. Kako {to nekoe
su{testvo ima bolki koga e povredeno, i drugoto su{testvo ima bolki koga go
povreduvaat. I na ednoto i na drugoto im e potrebna hrana. Kako {to ednoto e
nepostojano, se menuva i se zagubuva, i so drugoto e ist slu~ajot. Vode~ka ideja
na xajnistite e deka tie “razbrale za sebe deka se edno i isto so sene{to, so sé
na svetot“. Toa posebno se odnesuva na lu|eto - ako se sporedat dve ~ove~ki
su{testva, }e se vidi deka dvete imaat ista priroda, potencijali, ist razum.
Vrvniot princip ahimsa bara nenasilstvo, tolerancija, nepovreduvawe,
po~ituvawe na pravoto za opstanok sekomu. Od ova pojdovno na~elo sleduvaat i
drugite normi na strogata xajnisti~ka etika. Uslovot za takva eti~ka
samosvest e da se vospostavi kontrola nad svojata du{a i odnesuvawe. Toa zna~i
deka na ~ovekot mu se neophodni du{evna stabilnost, duhovna otvorenost,
spokojstvo, smirenost, ~istewe od strastite, uramnoteènost, vozdrùvawe od
divi telesni i silni du{evni projavi, od postapki koi moàt da ja povredat
eti~kata stabilnost na li~nosta.
Kaj xajnistite trpelivosta i nenasilstvoto ne se socijalno intonirani
vrednosti, kakva {to vo sovremenata smisla e tolerancijata sprema
pluralnosta na pogledite i na ìvotnite interesi i zafati. Kaj xajnistite
ahimsa e bazi~na norma na individualnata etika, osnovno na~elo na postoeweto
na sekoja edinka. Zatoa ahimsa za niv ne e izvedena norma, ne{to neophodno,
korisno i potrebno, koe{to }e ovozmoì podobro funkcionirawe na
socijalnite odnosi, tuku osnoven princip, koj ovozmoùva dobro funkconirawe
na li~niot ìvot i na li~nata etika na sekoe odgovorno, zadumano, posveteno
~ove~ko su{testvo.
Vtoriot aspekt na moralnoto zna~ewe na ahimsa se formite niz koi se
izrazuvaat vozdrànosta i nenasilni~koto odnesuvawe. Ovie se obvrzni za
sekogo koj veruva vo Xajna i odi po negoviot pat. Vo xajnizmot postojat i
monasi, koi se povlekuvaat od svetovniot ìvot. Koga se posvetuvaat, tie
davaat pet zaveti: deka vo tekot na celiot ìvot }e bidat vo askeza (}e go minat
ìvotot so otkaùvawe), deka }e zboruvaat samo vistina, deka nema ni{to da
poseduvaat, deka nema da nastojuvaat ni{to da steknat i deka }e ostanat nevini.
Toga{ dobivaat ~an~e za milosrdnite podaroci, metli~e da ~istat pred sebe za
da ne zgaznat nekoe ìvo su{testvo, kako i par~e muslin, so koj ja pokrivaat
ustata koga zboruvaat, za da ne im vleta nekoja buba~ka i taka, duri i ne sakaj}i,
da povredat ìvo su{testvo. Tie ne izleguvaat pred da padne no}ta, za da ne
povredat nekogo po patot i da ne pre~at nikomu. Nosat i yvon~iwa na nozete i
odat bavno, yvonej}i, za da se ~uvaat i razbegaat male~kite su{testva pred niv.
Ovie moralni formi svedo~at za silnata namera na xajnistite nikoga{ so
ni{to da ne zgre{at nasproti ahimsa.
Nekoi od niv tolku se strogi vo odnesuvaweto, {to odat goli, “oble~eni
vo vozduh“, kako {to pravel Mahavira, so toa pokaùvaj}i deka potrebite gi
sveduvaat na minimum. Vtoriot del od posvetenicite se oblekuvaat, no mo{ne
rigorozno gi sledat na~elata na vegetarijanstvoto, na nepieweto alkohol, na
30
vkupnata vozdrànost pred setilnite predizvici, na du{evnata nepomatenost i
duhovnata stabilnost. Toa go pravat so radost i spokojstvo, istaknuvaj}i ja
svojata ~ove~nost i povrzanost so prirodata. Denes, koga ekolo{kata etika e
edna od najva`nite moralni projavi na ~ove{tvoto, tie ukaùvaat deka
otsekoga{ imale izvorna ekolo{ka svest za ìvite su{testva vo svojata
sredina, za prirodnoto opkruùvawe na ~ovekot (biocentrizam).
Ahimsa e izrazena kako negacija, zna~i taa e ne-nasilstvo. No, taa e
ispolneta so mnoèstvo pozitivni dobrodeteli. Taa e eden vid daja, {to zna~i
somilost, v~uvstvuvawe, milosrdie. Ova Xajna go opi{uva kako “dobra majka na
site su{testva“, kako “lek za onie koi talkaat vo patilata srede okeanot na
sledovatelni povtorni ra|awa“ Toa zna~i da se vodi grià i da se deli sé {to
se ima so site drugi ìvi su{testva, tie da se odgleduvaat, da se za{tituvaat i
da im se sluì. Za toa e potrebno edno op{to ~uvstvo na prijatelstvo, op{to
pro{tevawe i op{ta hrabrost. Xajnistite se molat srcata da im bidat
ispolneti so pro{ka sprema site ìvi su{testva, kopneat po prijatelstvo so
site ìvi su{testva i vo nivnoto srce nema nikakvo ~uvstvo na otu|enost ni
neprijatelstvo sprema nikogo i ni{to. Tie se molat pro{tevaweto da zavladee
{irum svetot i site ìvi su{testva da se griàt ednite za drugite.
Xajna bil posleden, 24-ti tirtankara, “izbavitel na svetot“, onoj koj
spored predanieto }e sleze na zemjata za da ja obnovi eti~kata doktrina i da go
popravi moralot na zaednicata, koj po nekoe vreme opa|a. Xajna e idol na
svojata religiozna grupa, koja denes vo Indija ima 3 milioni vernici, koi se
narekuvaat spored negovoto ime i gi sledat negovite golemi moralni zaveti.
Tie dokaùvaat deka i pred iljadnici godini lu|eto go razbirale zna~eweto na
nenasilstvoto, na tolerancijata i na najstrogiot li~en moral, kako i toa deka
tie na~ela moàt da se izvr{uvaat i da ne se naru{uvaat nenasilstvoto i
bazi~nata tolerancija.
Denes xajnistite spa|aat me|u najuglednite gra|ani na Indija, tie se
biznismeni i pravnici, stru~waci i rakovoditeli. Od ideite na xajnizmot se
rakovode{e Gandi (1869-1948), nare~en Mahatma (“Golema du{a“), sovremen
heroj na etikata, ~ija majka i rodnini bile xajnisti. Toj na~eloto na ahimsa go
vozdigna do svetski princip i do najva`na eti~ka norma na dene{nicata. Takva
posvetena vera i u~ewe za qubov kon sé {to e ìvo razvi i eden od najgolemite
sovremeni eti~ari d-r Albert [vajcer (1875-1965). Za toa u~at i sovremenata
bioetika i ekolo{ka etika. Bidej}i milionite xajnisti izdràle iljadnici
godini ne pravej}i nikakvo zlo na drugo ìvo su{testvo, toa e eden od
krunskite dokazi deka ~ovekot moè da pravi dobro kako svoj ìvoten princip
i deka toa moè da stane klu~na norma na univerzalnata etika.
Eti~ki misli od Xajna
“Postojat stepeni na nasilstvoto - nenasilstvoto e edinstveno, nema stepeni.“
“(Koj e dosleden vo verata) ne smee da se povreduva sebe, nitu da povreduva drug, a isto
taka i niedno su{testvo koe ima du{a. “
“Vo svetot poln so stradawe, sekoja edinka strada zaradi svoite sopstveni dela. Gledaj
kako si nanesuvaat patila i kako gi podnesuvaat! Jas velam: Dobar e onoj ~ie delo e
ispravno, a postapkata sovr{ena, bez izmama.“
31
4. Pitagora
NAPRAVI GO @IVOTOT SUREDEN
Razni li~nosti gi fasciniraat lu|eto
okolu sebe. Ako e toa nekoj bez vrednost, taa
zabluda e zaguba za ~ove{tvoto. No koga toa
se prvoklasni li~nosti, toga{ site
dobivaat. Nekoi od vakvite li~nosti se
odli~ni na site poliwa, pa ne se znae {to od
nivnite svojstva i aktivnosti najpove}e gi
raduva lu|eto i {to im dava najgolema korist
na site. Najprvin, se razbira, li~nostite
{to vlijaat vrz lu|eto treba da se mudri i
razumno da u~at od iskustvoto. Postoela
takva grupa mudri lu|e na po~etocite na
evropskoto ìveewe - gi narekuvaat Sedumte
mudreci (pri {to se koristi mitskiot broj
za sre}a i uspeh “sedum“, no vo knigite kako
takvi se spomenuvaat takvi petnaesettina).
Mudre-cite gi u~ele lu|eto za ìvotnite
pra{awa i im davale najdobri soveti, koi
naj~esto se eti~ki, koga stanuva zbor za
ne{to {to e dobro, pravedno i korisno.
Ovie mudri lu|e, so koi zapo~nuva eti~kata i duhovnata istorija na
Evropa, podu~uvale so kratki vpe~atlivi re~enici, koi sekoj moèl da gi
zapomni i da gi koristi vo svojata moralna praktika - tie bile zapi{uvani i na
kamewata pokraj patot za site da gi vidat, nau~at, da gi sledat i da im
donesuvaat korist vo ìvotot. Bile prenesuvani i kako narodni pou~ni
pogovorki. Na Kleobul i Hilon im se pripi{uvaat dvete najpoznati izreki:
"Najdobro e da se ima mera" i "Zapoznaj se samiot sebe!". Pitak rekol: "Ne
pravi go ona za {to go prekoruva{ bli`niot!" i gi nabrojal dobrodetelite
kako va`ni sodrìni na ìveeweto: "Odgleduvaj gi pobo`nosta, obrazovanos-
ta, razboritosta, sogledbata, vistinata, verata, iskustvoto, umnosta,
prijatelstvoto, trudoqubivosta, doma}inlakot i ve{tinata na raboteweto!"
Perijander ukaàl na ne{to {to mnogu pati }e bide povtoruvano od razni
eti~ari: "Zadovolstvata se smrtni, a dobrodetelite besmrtni", no isto taka
kaàl ne{to politi~ki umno, {to do denes e zna~ajno: "Demokratijta a podobra
od tiranijata". I prviot filosof Tales go vbrojuvale vo mudrecite, dal pouki
od trajno zna~ewe: "Neobrazovanosta e tovar", "Te{ko e sebesi da se
zapoznae{" i "Ne im veruvaj na site!" Bijant prepora~uval: "Pogledni se vo
ogledaloto - ako si li~en, treba i dobro da postapuva{; ako si grd, prirodniot
nedostatok treba da go ispravi{ so blagorodnosta". Pro~ueniot dràvnik
Solon (640-558 pred n.e.), koj so svoite razumni re{enija i dobar ustav ja spasil
Atina od propa|awe i ja unapredil vo najpoznat helenski centar, ima kaàno
golema pouka za site oficeri i rakovoditeli: "Pred da po~ne{ da zapoveda{,
treba da nau~i{ da slu{a{!", a im govorel na site: "Pove}e veruvaj vo
karakterot na ~ovekot, otkolku vo zakletvata!" Negoviot sovet i lozung Umot
neka ti bide voda~! e osnovna ideja vrz koja se gradi najuspe{nata sovremena
dràva Evropskata Unija. Vpro~em, poukite na Sedumte mudreci, kako i ideite
32
na anti~kata filosofija voop{to, se vgradeni vo duhot na Evropa i go
naso~uvale evropskiot razvitok.
Vo ovie mudreci se vbrojuva i edna od najvpe~atlivite li~nosti vo
~ove~kata istorija. Taa do denes gi vozbuduva ~ove~kite duhovi, im pokaà na
lu|eto deka svetot e fascinanten i sureden, kako i toa deka lu|eto treba da go
storat najdobroto za da bidat dostojni za svetot i za ìveeweto. Toa e
Pitagora - vrven matemati~ar, voda~ na zdruènie na ednomislenici, so status
na poluboèstvo, koj i vo etikata ostavi edno od najpou~nite dela.
Za Pitagora u{te dodeka bil ìv se kaùvale legendi. Roden e vo 582
godina pred n.e. na ostrovot Samos. Studiral kaj Anaksimandar od Miletskata
{kola. Bil i vo Egipet, za da gi zapoznae golemite znaewata na nivnite
sve{tenici. Kaj haldejskite magovi vo Mesopotamija u~el astrologija. Bil
eden od prvite evropski nau~nici. Mu se pripi{uva deka go sozdal i prv go
upotrebil poimot filosof - “qubitel na mudrosta“. Taka se narekol samiot
sebesi - koga eden kral mu rekol deka e umen, mudar, “sofos“, Pitagora go
korigiral, kaùvaj}i deka e “qubitel na mudrosta“, “filosofos“. Imal
~uvstvo za spravedlivost; izbegal od svojot kraj, vo koj vladeel tiran, i zaminal
za Ju`na Italija, vo Kroton.
Baraj}i go ona {to e osnovno vo svetot i vo ~ove~kiot ìvot, Pitagora
zaklu~il deka toa e formata. Sé {to postoi ima nekoja forma i od edna forma
se sozdava druga. Nemenlivata forma, koja leì vo osnovata na site formi, e
brojot. Toj otkril deka viso~inata na muzi~kite zvuci zavisi od dolìnata na
ìcata, a nivniot soodnos e rezultat na matemati~kite proporcii. Toa e
prviot priroden zakon otkrien kako nau~no soznanie. Zaklu~okot glasel:
blagodarej}i na brojot moème da znaeme mnogu za ne{tata i za nivnite odnosi.
Taka e sozdadena matematikata, vo koja eden od najpoznatite geometriski
zakoni e teoremata na Pitagora. Smislata na Pitagorinite soznanija e deka vo
samite ne{ta postoi norma. Toa otkritie toj go primenil i vo etikata.
Pitagora propovedal visoka ìvotna i li~na etika. Se zastapuval za
~istota vo ìveeweto. Bil eden od onie veliki lu|e koi zaradi nivniot um i
etika gi po~ituvale do oboàvawe. Negovata pojava bila fascinantna - nosel
bela, dolga ruba, ~ii krai{ta se viele okolu nego. Go narekuvale
“Boèstveniot“. Se govorelo: postojat bogovi, postojat lu|e, a i su{testva
kakvo {to e Pitagora. Negovite u~enici veruvale deka toj e inkarnacija na
bogot Apolon, koj kaj niv do{ol od najdale~nite krai{ta na Zemjata. Imal mo}
da komunicira so ìvotnite i so rastenijata. Lu|eto koi go sretnuvale smetale
deka im se slu~ila golema sre}a. Negovite u~enici bile narekuvani “proroci
na boèstveniot glas“. U~itelot bil sleden od mnozina. Negoviot zbor bil
svet. Samiot se odlikuval so harmoni~ni svojstva i suredeno ìveewe, {to }e
bidat kvaliteti i na negovata eti~ka pouka. Svojata zada~a ja doìvuval kako
povik (misija). Koga odel vo drugite mesta velel deka ne doa|a da gi u~i lu|eto,
tuku da gi lekuva. Umrel po~ituvan, re~isi obogotvoren, vo 496 godina pred n.e.
Pitagora osnoval bratstvo, religiozno, eti~ko i nau~no dru{tvo, koe
}e stane obrazec za filosofskite {koli i za sli~nite ìvotni i duhovni
zdruènija (na primer, prvite hristijanski op{tini, ili masonskoto
zdruènie, ili nekoi nau~ni akademii i sl.). Zada~ata na ovie sinedrii ili
heterii bila da gi vozdignat moralno svoite ~lenovi, odnosno vo niv
soznanieto za muzikalnoto ~uvstvuvawe na svetot (“harmonija na site sferi“)
se upotrebuvalo za podobruvawe na moralnite i politi~kite odnosi.
Inspiriraj}i se od Pitagora, na portata na svojata Akademija kako prv
33
evropski Univerzitet Platon stavil lozung: Neka ne vleguva onoj koj ne znae
geometrija!
Pitagorejskite zdruènija imale brojni sloèni pravila i strogi
normi na odnesuvaweto. ^lenovite ne jadele meso, vnimavale na higienata, sé
im bilo zaedni~ko, ja ~uvale bra~nata ~istota, go razvivale semejniot ìvot,
bile verni prijateli i solidarni so drugite ~lenovi. Tie prvi ja priznale
ramnopravnosta na ènite i gi primale vo sojuzot. Humano postapuvale i kon
robovite. Ne primale nasilnici, konfliktni li~nosti i onie koi se stremat
kon tiranija. Vo nevoljite i vo ekonomskite te{kotii ~lenovite me|usebno se
pomagale. Toj duh u{te kako legenda se vee niz sovremenite intelektualni i
eti~ki asocijacii, od koi nekoi se trudat da gi dostignat ovie doblesti.
Eti~kite idei na Pitagora se povrzani so negovite matemati~ki
soznanija. Toj i negovite privrzanici gi idealizirale broevite, istaknuvale
deka ovie vladeat so seta realnost i so site ~ove~ki dela. Ottuka
proizleguvaat i site vrednosni odnosi. Bidej}i vistinata i brojot se povrzani,
lagata e zlo, taa im e neprijatelski sprotivna i na brojot i na lu|eto.
Pitagorejcite imale napraveno tablica na dobrodetelite, vo koi se
pretstaveni deset dvojki osnovni poimi, pome|u koi i Dobroto - Zloto.
Harmonijata ja smetale za su{tina i cel na seto postoewe. Taa
pretstavuva povrzuvawe na razli~noto za da se dobie smiruvawe na
sprotivnostite. Spored Pitagora, “dobrodetelta e harmonija“. Oktavata
(soodnos od 8 tonovi) e najgolemo soglasie vo skalata, pa taka qubovta i
prijatelstvoto kako najubavi harmonii gi obeleàl so brojot 8. Pravednosta
ozna~uva ne{to ednakvo, zna~i taa e ednakvo pomnoèno so ednakvoto, taa e
vozvra}awe na isto za isto (pravednosta e ozna~ena so broevite 4 ili 9, kako
kvadrati na prviot paren ili na prviot vistinski neparen broj 2 i 3 -
edinicata, pak, e prabroj, osnova na site parni i neparni broevi). Brakot e
ozna~en so brojot 5, kako zbir na 2 i 3, na prviot paren i neparen broj. Za
zdravjeto se koristel brojot 7. Svet broj bila desetkata, kako zbir na prvite
~etiri broja, 1, 2, 3 i 4, vrz {to pitagorejcite se zakolnuvale. Sveduvaweto na
dobrodetelite na broevi moè da se smeta kako prvo nau~no osmisluvawe na
eti~kite problemi.
Za eti~ko na~elo Pitagora ja zel razumnosta, odnosno umerenosta.
Celta na ìvotot e sé da se suredi spored najdobrite principi. Zatoa smislata
na etikata e da se sprovede i obezbedi merata, koja e najdobar princip. Toa e
op{ta ideja na starohelenskite mudreci, a nekoi }e ja nare~at “najubav cvet na
helenskata etika“, na klasi~niot anti~ki duh, od kogo poteknuvaat izvorite na
evropskata kultura. Poetot i mislitel Hesiod (VIII vek pred n.e.) velel:
“Sekoga{ treba da se vnimava na merata“. Bogot na umot Apolon bil i boèstvo
na harmonijata i na suredenosta. Negovite simboli se instrumentot lira -
simbol na harmonijata, i lakot - koj pretstavuva izmiruvawe na
sprotivnostite, na dvièweto i na miruvaweto, na potencijalnata energija i
na silata koja se manifestira. So toa e izrazuvano nastojuvaweto
neoformenoto ili lo{o formiranoto da se preobrazi vo ne{to formirano
to~no spored merata i harmonijata. ûvstvoto za dobra mera (hel. kalos meros),
izborot na dobra mera, izbegnuvaweto na ekstremnostite i odrùvaweto na
sredniot pat - toa se staroholenska graditelska i gra|anska eti~ka ideja i
praktika. Spored poetot Pindar (518-438 pred n.e.), postojat dve vrvni
dobrodeteli. Prvata e razumnosta; prakti~nata mudrost i trezvenosta sluàt
~ovekot da ja odmeruva svojata mo}, za nikoga{ da ne gi pre~ekoruva granicite
na boèstvenoto i svetoto. Vtorata najva`na dobrodetel e odrùvaweto na
34
merata. Koga, spored legendata, Sedumte mudreci se sostanale vo religiozniot
centar Delfi, na hramot na Apolon gi zapi{ale dve najpoznati eti~ki izreki:
Soznaj se samiot sebe! i Ni{to premnogu! (Vnimavaj na merata!) Mudrecite
postojano ukaùvale na nu`nosta od mera vo ìvotot: Soznaj go vistinskiot
mig!, ili: Zboruvaj vo vistinskiot ~as!, ili najop{to: Merata e najdobra.
Prviot evropski eti~ar Sokrat i posledniot anti~ki eti~ar carot Marko
Avrelij, kako i prviot eti~ar na nova Evropa Pjer Abelar, ja imaat proslaveno
prvata maksima od Delfi, a isto taka osnovnata eti~ka ideja za merata ja imaat
braneto Heraklit ("Prekumernosta treba da se gasi poskoro odo{to
poàrot"), Aristotel i niza drugi misliteli.
Me|u prvite evropski mudreci, koi gi slavat razumot i merata, osobeno
mesto mu pripa|a na Pitagora. So~uvani se negovite eti~ki poraki: “Ne jadi si
go srceto!“, t.e. ne upropastuvaj si go ìvotot so nepotrebni jadosuvawa!, ili:
“Jazikot na vagata da ne preskokne!“, t.e. vnimavaj, meri koga govori{, za da ne
pretera{, inaku }e zgre{i{.
Pitagora, spored predanieto, e avtor i na edno retko eti~ko delo -
didakti~kata poema poznata pod imeto Zlatni stihovi. Vo ovaa blagorodna
tvorba od 70 stihovi, so niza mudri soveti se slavat razumnosta i umerenosta
kako glavni eti~ki vrednosti.
Vo poemata Pitagora najprvin go potsetuva ~ovekot deka treba da im
dava po~est na bogovite i deka treba da ja ~uva zakletva. Va`no e, isto taka, da
gi po~ituva roditelite i najbliskite rodnini. Prijateli treba da si gi izbira
pome|u najdobrite od lu|eto. Prijatelot ne treba da po~ne da se mrazi zaradi
storena mala gre{ka.
Isto taka, sekoj treba da se navikne da gi upravuva stomakot i sonot i
polovata poùda i gnevot. Nikoga{ ne treba da napravi nekakvo sramno delo,
nitu so nekogo, nitu sam. “Od sebe ti najmnogu treba da se srami{“. Sekoj treba
da bide spravedliv, a razumen so svoite dejstva i zborovi. Na sudbinata ~ovek
ne treba da se luti. Najdobro e kolku {to moè da im pomaga na drugite.
Sekoj }e ~ue od razni strani i lo{i i dobri zborovi. Tie ne treba da go
~udat i da dozvoli da mu go doprat srceto. Ako nekade se zboruva laga, treba da
otstapi i da se istavi od toa mesto. Sekoj treba da vnimava nekoj so zbor ili so
delo da ne go pottikne da stori ili da kaè ne{to {to ne e korisno za nego
samiot.
Vo najva`niot del od poemata Pitagora ukaùva deka ~ovekot
ponekoga{ postapuva i zboruva ludo. Zatoa sekoj treba da razmisli pred da
po~ne da pravi ne{to, za da ne napravi glupost. Vsu{nost, sekoj treba da go
pravi ona {to podocna nema da go ma~i (toa e najdobar metod za dene{nite
problemi so alkoholot, so drogata i so zaraznite bolesti). Zna~i, treba da go
pravi samo ona za {to znae deka e dobro i ispravno. Pravej}i go ona {to treba
da se pravi, ~ovekot moè da go mine ìvotot so najgolema sre}a.
Ne treba da se zapostavuva nitu telesnoto zdravje. Toa zna~i deka treba
da se bide umeren vo jadeweto, pieweto i vo ve`baweto. Praviloto glasi:
merata nikomu nema da mu sozdade maka. Sekoj treba da se navikne da ìvee
~ist, krotok i doblesen ìvot. Isto taka, treba da vnimava da ne ja sledi
al~nosta i so ni{to da ne ja razbuduva vo sebe. Bez potreba ne treba da se
tro{at pari i imot, no isto taka ne treba da se bide ni skràv. Zatoa e
najto~no praviloto: “Vo sé merata e najdobra“.
Sekoj treba da razmisluva za ona {to go pravi. Treba da ima dobri
planovi i nasoki, a isto taka da go proveruva ona {to go storil. Koga }e izmine
denot, ne treba da pu{ti sonot da se spu{ti vrz o~ite - pred sekoj da si napravi
35
rezime na denot {to izminal i da se zapra{a: Dali zgre{iv? [to napraviv?
[to propu{tiv? Pri toa, treba da odi po red, od po~etokot do krajot na toj den.
“Ako si napravil zlo, veli Pitagora, prekori se; ako si napravil dobro,
raduvaj se!“
Seto toa treba da se ve`ba i kon toa sekoj treba da se stremi. Takviot
razumen pat - so mera - sekogo }e go dovede do vistinskata dobrodetel. Lu|eto
samite si sozdavaat maki, za{to ne gi zabeleùvaat dobrite ne{ta, koi }e
pominat pokraj niv, a malkumina znaat da se oslobodat od zloto.
Eti~kite soveti od Pitagora 2.500 godini gi krepat du{ite na lu|eto.
Toa e sovr{ena etika. Negovata poema Zlatni stihovi e me|u najzna~ajnite
~ove~ki eti~ki tvorbi. Mnogu drugi golemi eti~ari gi koristat stavovite na
Pitagora - razumnosta, umerenosta, samosvesta, samokontrolata,
razgleduvaweto na storenoto itn. Na primer, za problemot na samoubistvoto
kako povlekuvawe od ìvotot Kikeron ja priveduva poukata od Pitagora, koj
zabranuva bez Bo`ja zapoved da se napu{taat dol`nosta i mestoto vo ìvotot.
Takvi se proverenite i vredni zborovi na eden od najmudrite lu|e na site
vremiwa.
Eti~ki misli od Pitagora
“Lu|eto me|usebno treba da se odnesuvaat na toj na~in {to od prijatelite nema da
sozdavaat neprijateli, tuku neprijatelite da gi pretvoraat vo prijateli. “
“Razmisli pred da po~ne{, za da ne napravi{ glupost!“
“Pravi go ona {to podocna nema da te ma~i!“
“Navikni se da ìvee{ ~ist, krotok i doblesen ìvot!“
“Nikoga{ nemoj da napravi{ sramno delo!“
36
5. Lao Ce
MISLI, RAZBERI, OSVESTI SE!
Ponekoga{ vo isto vreme nastanuvaat razli~ni
filosofski tolkuvawa na vistinskoto moralno
dejstvuvawe. Vo Kina dva i pol mileniumi naporedno
postojat dve zna~ajni osnovni u~ewa (a pokraj niv i
razni drugi) za pravilnoto odnesuvawe, za sigurnoto
postignuvawe na dobroto. Nivnite pro~ueni sozdava~i
ìveele vo istiot period i se po~ituvale, a dveve
doktrini me|usebno se uvaùvaat, iako izrazuvaat
specifi~ni pogledi. Nivnite za~etnici postavile
temeli na vrednostite i na etikata vo najbrojnata
nacija na svetot. Toa se dva prvoklasni eti~ari Lao Ce
i Kung Fu Ce (Konfucij).
Lao Ce (so vistinsko ime Li Er ili Li Tan) ìveel vo VI vek pred n.e.,
najverojatno e roden vo 579 godina pred n.e. Ce na kineski zna~i “u~itel“,
Mudrec (ovoj prekar im e dodavan na imiwata na najumnite kineski misliteli).
“Lao Ce“ zna~i “star mudrec“, “starec filosof“ (ili “stari filosofi“, za{to
nekoi smetaat deka ova ime ozna~uva grupa bliski misliteli). Koga ìveel i
{to rabotel mislitelot e obvitkano so misterija, no sepak ima indikacii. Vo
kineskata kniga “Bele{ki na istori~arot“ toj e opi{an kako vlijatelen
religiozen voda~. Ne bil zadovolen so konfucijanskiot pristap, go smetal za
premnogu racionalen, doktrinaren, nekreativen. Se trudel da dade podobro
tolkuvawe na svetot, na ìvotot i na etikata. Zapi{ano e deka U~itelot Kung
(Konfucij) go posetil svojot postar kolega i pobaral nekoj sovet od nego.
Vo starosta Lao se povlekol od javniot ìvot i javaj}i bivol trgnal kon
mestoto kade {to sakal da gi mine poslednite denovi. Na granicata na
carstvoto go zaprel {efot na grani~arite i mu pobaral da napi{e objasnuvawe
na svojata doktrina. Za dve-tri nedeli Lao Ce napi{al tekst od 5.250 kineski
znaci oblikuvani kako 81 stihotvorba. Potoa zaminal vo posakuvanite planini
i nikoj pove}e ne go videl. Taoistite go smetat za besmrten, velat deka so
drugite velikani leta niz oblacite ili talka srede yvezdite. Najverojatno
umrel vo 499 godina pred n.e. Spored nekoi, Lao Ce zaminal vo Indija, kade bil
u~itel na Buda (taoizmot i budizmot }e se spojat vo Kina vo edna religiska
forma, koja i denes e ra{irena).
Od Lao Ce go imame samo toj eden tekst, koj e moèbi prvo delo na
kineskata filosofija (iako nekoi u~at deka imalo mnogu knigi i pred
negovata, ili taa izvonredna tvorba ja smetaat rezime na raznite u~ewa pred
nejzinoto sozdavawe, ili celo koe potoa e dopi{uvano). Toa sekako e edna od
najpoznatite svetski filosofski knigi. Prevedena e na site svetski jazici,
velat deka samo Biblijata e prevedena na pove}e jazici. Razbiraweto na ovoj
briljanten tekst bara osoben napor, postojano gi predizvikuva lu|eto na
povtorno ~itawe i duhovno zreewe, pleni so dlabo~inata na mislata i so
ubavinata na stavovite i na eti~kite pozicii. Ova fantasti~no delo e
nare~eno Tao Te Yin (Tao Te King, îng), vo smisla “klasi~no, prekrasno,
doblesno delo“ za Tao i za Te - koi se osnovni kategorii na postoeweto i na
~ove~koto ìveewe, a se centralen predmet vo ovaa rasprava.
Tao (Dao) e osnoven poim (toj e prva kategorija vo seta kineska misla).
Tao zna~i Pat, po koj se dviì svetot i po koj treba da odi i svesniot ~ovek.
37
Tao e realnost zad site imiwa i fakti, so koja treba da se povrzeme. Toa e
“zakon na sé“. No, nego ~ovek ne moè da go dopre samo so razumot i jasno da go
iskaè: “Tao {to moè da se objasni so zborovi ne e ve~noto Tao“. Tao moè da
se dofati samo so celinata na svoeto su{testvuvawe, ako se ìvee i dejstvuva
spored nego. Toa zna~i da se bide smiren, da se pu{tat ne{tata da te~at onaka
kakvi {to se i da se ìvee vo harmonija so prirodata. Za toa sluì i
soodvetniot odnos kon silite in (jin) i jang (ènski i ma{ki, pasiven i
aktiven princip), so koi se pretstaveni osnovnite svojstva na prirodata i,
kako takvi, mora da bidat del od ramnoteàta kon koja sekoj treba da se stremi
(taoizmot podocna se prestori vo na~in za postignuvawe sre}a, bogatstvo i dolg
ìvot, stana osnova za religija, ~ij osnoven tekst e tokmu “Tao Te Yin“, a ~ii
karakteristiki se misti~nost i duhoven naboj, vera vo ma|ii, postapki za
lekuvawe i nade` za osloboduvawe vrz osnova na storenite dobri dela).
Spored U~itelot Lao, ~ovekot moè da go dofati Tao. Lao Ce na site im
pokaùva kako moàt da go dostignat Patot. Ovoj ne moè da se imenuva,
bidej}i e ne{to nevidlivo, tainstveno, neopredeleno, bezgrani~no,
neopfatlivo. No, ~ovekot treba da pronikne vo Tao, so nego pocelosno da se
spoi, da ìvee pravilno - za da postigne vo ìvotot ve~nost. Tao moè da se
dofati samo so prosvetluvawe, koe zna~i neaktivna aktivnost, nepomateno
spokojstvo, vnatre{en mir, celosna “praznina“. Za taa cel se va`ni osnovnite
elementi, osobeno vrskata so ènskiot princip jin, duri pove}e otkolku so
aktivniot princip jang. Ako bideme otvoreni, ako primame i prifa}ame, ako
sme pokorni i plodni, spontani i ne demonstrirame sila (kakvi {to se i kako
postapuvaat ènite) - }e moè da zavladeeme so ne{tata. Ova vladeewe ne e
sli~no na zapadnoto poseduvawe, upravuvawe i zapoveduvawe, tuku zna~i
povrzanost, intimnost, razbirawe i sovladuvawe. Treba da vospostavime
harmonija-edinstvo-soglasnost so bitieto, so ritmot i so tekot na ne{tata.
Celta e rezultatite da gi postignuvame bez napor. Stanuva zbor da bideme
povrzani so prirodata, da dejstvuvame spored nejzinata smisla i uslovi - ako go
slu{ame Tao i go sledime }e se zgolemi na{ata ìvotna sila, nie }e ja
priteàvame realnosta i }e bideme nejzini va`ni u~esnici i tvorci (sli~no }e
prozvu~i filosofsko-eti~kata ideja na Spinoza, a mnogu se bliski i
sovremenite biocentristi~ki i fiziocentristi~ki misli za ekolo{ka
vozobnova na svetot).
Kolku, spored Lao Ce, e va`no da se otkrie i da se sledi Patot se gleda
od primerot na vladetelot. Ako kralot ne go gleda Patot, na dràvata ñ se
zakanuvaat upadok i propa|awe. No, ako toj go osoznal Patot (Tao) i go sledi,
lu|eto vo negovoto kralstvo i samite dejstvuvaat vo nasoka na svojot duhoven
razvitok, se menuvaat i napreduvaat.
So principot Tao e povrzana drugata osnovna kategorija na ~ove~koto
ìveewe Te (De), koja zna~i dobra sila, dobrodetel, etika i moral. Te se
pravilata na ìveewe na onoj koj go bara Tao. Stanuva zbor za “vistinska
~istota“, za “pateka kon sovr{enstvoto“. Toa ne e samo streme` da se postigne
li~na ~istota, ili povlekuvawe od svetot vo priroda, tuku i napor da se
osmislat i opravdaat takvite postapki. Vo Te prestojuva Tao, etikata e Patot
konkretiziran vo nekoe ne{to ili vo nekoja li~nost. Knigata “Tao Te“ govori
za apsolutnosta na principot Tao i za relativnosta na negovata primena.
Tao se manifestira vo prirodata nadvor od nas, vo nas samite i vo
soznanieto (za nego), a kaj lu|eto stanuva zbor za primenata na toa vrvno i
najva`no soznanie vo individualniot moral i vo op{testveniot ìvot. Taka
Tao e i kosmi~ki i eti~ki princip. Kako osnova na svetot i na ìvotot, Tao e
38
isto taka eti~ki red na postoeweto i baza za moralnoto dejstvuvawe na lu|eto.
Osnovnata zada~a na ~ovekot e da go otkrie Patot, da se soedini so nego, da
najde smiruvawe vo nego (niz osobenoto nedejstvuvawe, golemo razbirawe i
duhovna smirenost). Kontemplacijata, pasivnosta kako priklonuvawe kon
bitieto, svetot, prirodata i vospostavuvaweto harmonija go opravduvaat
ìveeweto, pretstavuvaat dobro postapuvawe. Zafa}aweto na osnovite i na
smislata na ìvotot e skoncentirano vo razmisluvaweto, vo razbiraweto, vo
osvestuvaweto. Soznanieto na Tao e voved vo pravilnoto ìveewe. Tao se
olicetvoruva vo ìvotniot stav kako kvalitet na ~ovekot, kako prirodna
sposobnost (na ne{tata i na lu|eto) da dostignat sovr{enstvo. Dobrodetelniot
(moè da) go izrazuva samo razbranoto i nau~enoto, bez ova ~ovekovoto
ìveewe i aktivnost se slepi, nesvesni, rastureni, neve{ti, bezumni.
Lao Ce otkriva {to e postoeweto i kakvo e mestoto na ~ovekot vo
svetot srede drugite ne{ta. Toj razbral kako treba da postapuvame za da ne go
potro{ime zaludno ona {to ni e dadeno od prirodata: “Stremej}i se kon malku
}e dobieme-postigneme mnogu (stremeòt kon mnogu vodi do zabludi)“. Ako
postapuvame neumno se gubi ramnoteàta vo ìvotot-prirodata. Treba da
postapuvame umno i doblesno za da ne go naru{ime balansot vo ìvotot.
Mnozinstvoto lu|e postapuvaat taka i tie treba da bidat soàluvani. Kaj niv
baraweto na vistinata u{te ne stanalo osnovna inspiracija i ìvoten nagon.
Lao Ce taì: “Moite zborovi lesno se razbiraat, lesno se ispolnuvaat, a
lu|eto u{te ne gi razbiraat, ne gi ispolnuvaat“.
Eti~kiot duh na “Knigata za Tao i za Te“ e jasen. Osnovnoto vo nea e deka
~ovekovata zada~a e praveweto dobro. Lao Ce pora~uva: “Na zlobata vozvrati
so dobrina!“ ili: “Kon dobrite sum dobar, kon lo{ite isto taka sum dobar“
(ovie originalni kineski stavovi se sre}avaat i kaj Konfucij). Ne stanuva
zbor za pi{ani pravila-zakoni, koi se postavuvaat nad lu|eto i treba sekoj da
gi sledi, tuku za vnatre{na inspiracija i moralen pottik od du{ata, od
dlabo~inata na razbiraweto na svetot. Zatoa tuka nema poroj od zapovedni i
objasnuva~ki zborovi, ne se izloèni nikakvi sistematizirani normi. Se
rasprava za srcevinata na moralnata potreba i stav na ~ovekot. Kratkite
frazi sluàt za meditacija, tie ja pretstavuvaat osnovnata orientacija na Lao
Ce kon individualnosta, kon nu`nosta li~nosta da razmisluva za prirodata na
ne{tata i da ja osmisluva svojata pozicija. Svrtuvaweto kon sebesi, kon svojata
su{nost, mu gi otkriva na ~ovekot svetot i lu|eto. Treba da se odnesuvam vo
soobraznost so toa. Ispituvaweto na univerzalnoto na~elo se pretvora vo
eti~ka rasprava, a soznanijata za svetot vo moralni vrednosti. Soznanieto
poso~uva: “Ogromna e razlikata me|u dobroto i zloto“.
Vo “Tao Te Yin“ iskazite se eti~ki silni, sugestivni i moralno
vospitni. Vo ova edinstveno delo ima mnogu duhovni zagatki - iskazite se
poetski i zbieni (prevodite mo{ne razli~ni, no i niz zborovnite razli~ja
problesnuva eti~ko edinstvo). Lao Ce veli: “Vo sé e neophodna mera!“
Objasnuva: “@ivej poblisku do zemjata, sledi gi nagonite na srceto. So lu|eto
bidi iskren... Delata treba da bidat silni, dejstvata vo to~en ~as
(blagovremeni). Koj e trpeliv kako vodata, ne pravi gre{ki“. Kvalitetot na
dobrodetelta (Te) e da se postigne edinstvo na du{ata i teloto - i toa da se
so~uva. Toa zna~i ~ovekot da se razdviùva bez prisila, da rakovodi bez
prinuda, da sozdava i da vospituva bez da prisvojuva. Treba da se stane
nepristrasen i da se so~uva spokojstvoto (koe zna~i “vra}awe kon su{nosta“).
Dejstvuvaweto ne e bitno, tuku misleweto, sistemot na razbiraweto,
osvestuvaweto spored bazi~niot princip: “Znaeweto na vistinata vodi do
39
jasnost, a neznaeweto - kon haos i zlo. Onoj koj ja soznal vistinata e sovr{en,
onoj koj dostignal sovr{enstvo e praveden“. Za{to “onoj koj mnogu misli i
malku zboruva, nemu i delata mu se uspe{ni. Toj e soobrazen so redot na
ne{tata“. Eti~koto soznanie ukaùva: “Onoj koj gi soznal lu|eto e mudar, onoj
koj se soznal sebesi e prosvetlen, onoj koj gi pobedil lu|eto e silen, onoj koj se
pobedil sebesi e mo}en“.
Mudrecot, onoj koj dostignal samosoznanie, treba da dava i primer (toj e
obrazec i sluì kako takov za lu|eto), toj e istovremeno i eti~ki u~itel:
“Davajte im na lu|eto primer za ednostavnost, skromnost i vozdrànost.
Nau~ete gi da si gi smirat èlbite i da se osloboduvaat od strastite“.
Mudrecot postojano im ponuduva spas na lu|eto. “Toj znae da pomaga i nikogo ne
go ostava vo patila. Toa e najdlabokata mudrost“ - moralno podu~uva Lao Ce.
Interesni se i poukite vo politi~kiot moral. Lao Ce mu pora~uva na
rakovoditelot: “Stanuvaj}i najglaven, ostani ~ist... Stanuvaj}i primer, ne
zagubuvaj ja ~istotata... Stanuvaj}i glava na dràvata, usovr{uvaj se vo
~istotata“. Lao im pora~uva na golemcite “bidete skromni“, “ne se smetajte
sebesi za bescen kamen, tuku prosto bidete kam~e“. Lao Ce dade i fantasti~na
liberalisti~ka pouka: “Mnogu strogi zakoni vo dràvata - beden narod; mnogu
silno oru`je vo narodot - mete` vo dràvata; pove}e zakoni i zapovedi -
bezbrojni kradci i razbojnici... Mudriot veli: ako sum miren - narodot odi kon
dobro; ako vo ni{to ne se me{am - narodot se zbogatuva; ako si gi pobeduvam
strastite - narodot po~nuva da mi veruva“.
Taka Lao Ce se zalaga za soznanie na zakonite na Prirodata. Sloèniot
filosofski stav se pretvora vo ednostavna eti~ka pozicija na umno
odnesuvawe, koga mudrosta, skromnosta, vozdrànosta ra|aat vistinski ~ove~ki
(li~ni i socijalni) i prirodni plodovi. I od dene{na perspektiva ideite na
Lao Ce se mnogu interesni i va`ni: sekoj ~ovek e centar na svetot, sekoj mig e
kako ve~nost, vo sekoe delo se olicetvoruvame sebesi i svoeto soznanie,
vistinski e va`no da ne se povreduvaat Prirodata i lu|eto, nu`no e
vozdrùvawe od vojna (koja za Lao Ce e golemo zlo) itn. Najbitnoto e da se
nasobere mudrost, da se razmisluva, da se sfati i lu|eto da se osvestat.
Od brojnite sledbenici na Lao Ce, najpro~uen e ûang Ce (ê, 399-295
pred n.e.). Ne prifa}al visoki dol`nosti, za{to sakal da ostane sloboden. Bil
mnogu talentiran i pi{uval isklu~itelno ubavo, velat deka tokmu poradi
negoviot stil tolku bilo popularno u~eweto na Lao Ce, ~ija "Tao Te Yin" e
edna od prelesnite svetski knigi. Ostavil ogromen opus, koj e so~uvan. Eden
sovremen pisatel gi sporeduva dvajcata, deka Lao Ce pi{uva aformizmi, ja
istaknuva intuicijata, podu~uva, svrten e kon srceto - ûang Ce rasprava vo
dolgi filosofski traktati, mu govori na razumot, se podbiva, so zborovite
se~e kako so sabja. Bil idealist, koj istaknuva deka postoi realnost nadvor od
ovaa na{ata, a ni taa ni ovaa ne moème dokrajno da gi soznaeme. Edna od
najubavite negovi filosofski izreki gi povrzuva etikata i soznanieto:
"Potreben e vistinski ~ovek za da postoi vistinsko soznanie".
Eden od najpoznatite tekstovi na ûang Ce glasi: "Jas, ûang ê, edna{
sonuvav deka sum peperutka, deka letam od cvet do cvet, tokmu kako {to pravi
peperutkata. Bev svesen samo za svoeto zadovolstvo na peperutka, a voop{to ne
znaev deka sum ê. Odedna{ se razbudiv, leèj}i vakov kakov {to sum. Sega ne
znam, dali toga{ bev ~ovek koj sonuva deka e peperutka, ili sega sum peperutka
koja sonuva deka sum ~ovek". Ovoj tekst nekoi pisateli go smetaat za najubav
literaturen zapis vo istorijata na svetot. (Sli~na tema obrabotuva i
poznatiot {panski dramski pisatel Kalderon de la Barka, 1600-1681, vo
40
tragedijata "@ivotot e son", 1635, vo koja zatvoreniot princ duma dali e
zato~enik ili naslednik na prestolot). Ne samo soni{tata, tuku i ~ove~kiot
um moè slobodno da se dviì, no ~ovekot ne smee da pravi zlo, toa e standardna
eti~ka pouka.
Kakvi golemi pouki donesuvat kineskite misliteli!? Kolku }e bidat
silni Kina i nejziniot narod koga }e izrasnat vo ~ove~ki i eti~ki najmo}en
potencijal na Zemjata?!
Eti~ki misli od Lao Ce
“Vo propast vodat nepoznavaweto na ona {to e su{testveno i slepoto dejstvuvawe.“
“Na zlobata vozvrati so dobrina!“
“Nasilstvoto vodi kon nesre}a.“
“Vojskata e orudie na zloto.“
41
6. Gautama Buda
RAZBUDI SE!
Moralnite pouki naj~esto se
izraz na duhovnosta i na kreativnosta
na golemite eti~ari, a soznanijata za
moralot se rezultat na nivnite
otkritija. Majstorite na etikata gi
prezentiraat svoite doìvelici na
dobroto i razni potresni slu~ki, gi
izloùvaat svoite pottici za eti~ko
razmisluvawe i preispituvawe, ja
opi{uvaat potragata po eti~ka vistina
i po najdobri vrednosti, a gi
spodeluvaat so lu|eto svoite viduvawa
na idealite i normite, kako i
plodovite od svoite istraùvawa i od
baraweto na Dobroto. Taka dejstvuval i
zboruval pro~ueniot moralen u~itel
Buda.
Indiskiot mudrec Buda dade
edna od najva`nite eti~ki doktrini.
Toa bilo epoha na golemi eti~ki
tenzii i tvore{tvo. Vo isto vreme koga
vo Kina ìveele i tvorele Lao Ce i
Konfucij, a vo Indija doa|ale do
soznanija Buda i drugiot golem eti~ki
mislitel Mahavira Xajna, so svojata
stroga etika na radikalna askeza i
nepovreduvawe na ona {to e ìvo, ~ij
princip na ahimsa, po~ituvawe na
postoeweto na sekoe ìvo su{testvo,
na nenasilstvo i tolerancija, e edno od
najubavite eti~ki na~ela, koe go
pokaùva sovr{enstvoto na etikata.
Deneska u~ewata na ovie korifei na etikata vozniknuvaat vo novite eti~ki
u~ewa i se {irat vo eti~kata praktika. Potrebni ni se vo epohata na eti~ka
kriza i rekonstrukcija.
Budizmot e istovremeno i edna od najra{irenite religii. Samiot Buda
velel deka negovoto u~ewe ne e religija, bidej}i nema konkretno boèstvo kako
objekt za religiozna posvetenost. Toj govorel deka iznesuva psiholo{ki i
moralni soznanija. Sepak, vrz osnova na osobenite eti~ki idei na Buda i
isklu~itelnoto po~ituvawe kon negovata li~nost, lu|eto sozdale mo}na
religija, ra{irena vo Cejlon, Indokina, Kina, Japonija i vo okolnite zemji, vo
kineskite krai{ta spoena so taoizmot, a zaedno so {amanizmot dominantna
vera vo Mongolija i vo Tibet. No vo Indija, kade {to dolgo vekovi bila
najrazviena religija, sega glavno e zameneta so hinduizmot, iako lu|eto sesrdno
go po~ituvaat i Buda.
Buda e roden vo 563 godina pred. n.e. kako princ Sidarta vo
severnoindiskoto kralstvo [akja. Do 29-ta godina od ìvotot tatko mu go
42
~uval oddelen od svetot, go ~uval za da ne zapoznae stradawa. Toga{ slu~ajno
izlegol od svojot zatvoren dvorec na sre}ata i videl èna kako se pora|a,
sretnal bolni su{testva i iznemo{teni starci, zdogledal umreni - taka se
soo~il so makite na ra|aweto, na bolesta, na stareeweto i na smrtta. Toa go
potreslo umniot princ, toj gi napu{til dvorecot i semejstvoto i trgnal da ja
bara smislata na ìvotot kako neprestajna bolka. Go vikale [akjamuni,
“isposnik od plemeto [akja“.
Stanal silen asket, no po 6 godini se uveril deka so vozdrùvaweto ne e
mo`no da postigne prosvetluvawe. Toga{ ja kaàl vistinata: “Ako ìcata na
tamburata se optegne premnogu, taa }e se skine. Ako se ostavi nezategnata, nema
da sviri“. Sednal kaj rekata pod indiska smokva i po~nal da razmisluva.
Mudrosta go dovela do budewe i prosvetluvawe, toj razbral {to e ìvotot i
kako treba da se postigne spasenie od ìvotnite stradawa. Go narekle Buda,
Razbuden. Po~nal da go propoveda svojot Sreden pat, koj ne e sredina pome|u
krajnostite, tuku tesen pravec kako ostrica na noòt i pomaga da se pronajdat
vistinskite filosofski, ìvotni i eti~ki re{enija. Stanal najpoznat prorok,
iljadnici go sledele i gi slu{ale negovite nesebi~ni kaùvawa. Po~inal (“se
preselil vo nirvana“) vo 483 godina pred n.e.
Kako i nekolku drugi svetski poznati eti~ari vo Antikata, ni Buda
ni{to ne pi{uval. No, negovite razgovori so u~enicite, nivnite pra{awa i
negovite odgovori se zapi{ani i se objaveni nasekade vo svetot. Vo edna od
takvite zbirki “Dama-padam“ se dadeni 423 Budini eti~ki iskaùvawa
(propovedi). Toa e edna od najumnite eti~ki knigi vo istorijata.
Buda ne rasprava za potekloto na svetot, nitu za negovata gradba, nitu za
relaciite vo svetot. Buda se interesira za toa kako da se sovlada (zapre)
voznemiruva~kiot tek na ìvotot, koj e nepostojan i ispolnet so bolka. Toa e
vozmo`no ako se dostigne sostojbata na nirvana, kako duhovno spokojstvo i
oslobodenost od stradaweto. Buda u~i deka ne postoi ve~no sopstvo, standardna
sostojka na li~nosta - atman, so {to pravi revizija na op{tata indiska
filosofska orientacija.
Buda tvrdi deka sé e vo ve~na mena i deka ni{to ne go povrzuva ~ovekot
so svetot vo smisla na trajna materijalna i duhovna osnova. No, ~ovekot ne e
osloboden od tovarot na svoite dejstva, vo vid na karma. Sé {to pravime ra|a
nekoj plod. Mislata, kako prv podvi`nik na dejstvuvaweto, go sodrì vo sebe
prethodnoto iskustvo; so toj tovar se oblikuva i posledovatelnata misla. Vo
na{ata li~nost trae ve~en tek na elementite. Toa e nare~eno darma, postoi
vnatre{na zakonitost, koja se izrazuva so postojani stradawa vo razni formi.
ôvekot si osvojuva spokojstvo so prestanokot na toa ve~no dvièwe, {to moè
da go postigne so eliminirawe na karmata-sudbinata so pomo{ na moralnoto
soznanie i samodisciplina. Celta e mislite, ili nie kako veriga od misli, da
prestaneme da imame i da ra|ame èlbi. Vo dostignatata nirvana ne dejstvuva
karmata, za{to taa sostojba e ednoli~na i beskrajna ramnina.
Jadroto na psiholo{koto u~ewe na Buda e stavot za 12 su{testveni alki.
Stanuva zbor za kauzalna niza, vo koja se proniknuvaat duhovnite osnovi i
pottici. Op{tata i golema bolka e ispolneta so smrt, starost i bolesti. Ovie
se ovozmoèni od ra|aweto, koe{to e osnova na postoeweto (nastanuvaweto).
Nastanuvaweto e predizvikano od privrzanosta, a ovaa e izraz na èd. @edta
poteknuva od ~uvstvata, koi se izraz na setilnosta, koja izvira od {este setila.
Setilata pokaùvaat deka postoi individua. Ovaa e uslovena od svesta. A
svesta proizleguva od samskarite, kako svoeviden negativen koeficient na
li~nosta, koi nea ja stegaat i opredeluvaat vo egzistencijata. Baza za
43
samskarite e neznaeweto (avidja), kako prv faktor na zarobenosta i
stradalni~ka sostojba na li~nosta. Ne{tata treba da bidat re{eni vo
osnovata, od su{testveniot po~etok.
Centarot na interesiraweto na Buda e sosredoto~en vrz vistinata za
ìvotot vo ovoj svet, vrz soznanieto za stradaweto i za spasenieto. Toj gi
naso~uva lu|eto da se razbudat i samite sebe da se pottiknat na nu`na moralna
akcija. Negovoto u~ewe e sosredoto~eno vo êtirite vistini:
Prvata vistina e deka vo ovoj svet i ìvot sé e bolka i stradawe -
ra|aweto e bolka, bolesta, starosta, smrtta se stradawe, griìte, èlbite,
tagata i nespokojstvata se tegobnost i bolka. Stradaweto i bolkata se
pogolemi ako ~ovekot e pristrasen kon predmetot na èlbite.
Vtorata vistina se odnesuva na pri~inata na stradaweto, koja e - vo
èlbata, strasta i privrzanosta kon ovoj svet, vo posvetenosta kon zemnite
nasladi, kon bogatstvoto i slavata, koi se minlivi i se zagubuvaat, kako {to
neminovno gi gubime i bliskite, a isto taka i ìvotot.
Tretata vistina zboruva za prestanokot na stradaweto, {to }e se slu~i
ako gi zgasneme èlbata, strasta, silata na nagonite, ako ja prekineme
privrzanosta kon praznoto, minlivoto. Ova e nirvana, sostojba bez bolka i
stradawe, koja né vodi nadvor od verigata na povtorni ra|awa i prestoj vo ovoj
stradalni~ki svet.
êtvrtata vistina go izloùva patot za prestanok na stradaweto, kade
{to Buda gi pretstavuva neposredno eti~kite nasoki.
Celta na Patot za prestanok na stradaweto e da se prekinat
beskone~nite projavi na neosvestenosta, nemoralnosta i sudbinskoto
kaznuvawe. Od nesvesnosta se ra|a pogre{no soznanie, od nemoralnosta
zapletkanost i pritisoci vrz na{ata svest i ìveewe, od praveweto lo{i dela
sleduvaat posledici vo forma na sudbina-karma, koja pravedno né sledi zaradi
na{ite postapki - minati i sega{ni.
Vrz osnova na Budinite idei se sozdadeni mnoèstvo {koli. Bez ogled
dali se zastapuvaat samo za eti~ka samosvest ili i za versko doìvuvawe, site
tie {koli smetaat deka lu|eto moè da go postignat spasuvaweto samo so
pro~istuvawe i budewe, so moralno zbogatuvawe i eti~ko zazdravuvawe.
Osnovata e vo meditiraweto, osvestuvaweto, vo stanuvaweto moralno umen.
Meditacijata gi razviva kaj li~nosta svesta i mudrosta. Ovie se del na
li~nosta, zatoa sekoj za sebe treba da se osvesti i razbudi.
Eti~kite pouki na Buda sodràt osum delovi od edna celina, {to se
narekuva Pat so osum pateki. Stanuva zbor za sistem od osum vidovi duhovno-
eti~ki aktivnosti, skoncentrirani okolu soznanieto za Dobroto, praveweto
Dobro i stremeòt na li~nosta kon vrvnite moralni dostreli.
Prvite dve “pateki“, nu`ni vidovi naso~enost i dejstva na li~nosta,
zboruvaat za soznanieto (pana). Tie se odnesuvaat na odgleduvawetoto na
oblagoroden, pravilen pogled na svetot i na imaweto blagorodni, dobri nameri
odnosno mislewe.
Slednite tri pateki spa|aat vo klasi~noto u~ewe za moralot ({ila).
ôvekot treba da vnimava {to zboruva, kako postapuva i kako vkupno ìvee.
Treba da govori oblagorodeno, fino, nenavredlivo. Isto taka mu e neophodno
blagorodno, pravilno postapuvawe, kako i voop{to oblagoroden, eti~ki
ispraven, pravilen na~in na ìveewe.
Vrvot na etikata spored Buda e meditacijata (umnata razmisla, samadi),
~ija krajna su{tina e koncentracijata. Se prepora~uvaat tri pateki, tri vida
eti~ki aktivnosti: oblagoroden, pravilen napor, pravilno vnimanie i
44
oblagorodena, pravilna koncentracija - koi li~nosta }e ja dovedat do pragot na
nirvana, kako glavna cel.
Ovie 8 pateki na Buda se moralno intonirani i baraat visoka eti~ka
opredelba. Budisti~kata meditacija razviva li~nost ~ii karakteristiki se
spokojstvo, dobrina i intelektualna sila i proniklivost. So ~istite nameri,
so koncentracijata, so ve`baweto, so ispravnite dela se popre~uvaat
negativnite tendencii na svesta, a duhot se uramnoteùva i smiruva. Idejata e
deka li~nosta se oblagoroduva i osloboduva so pravilnite eti~ko-psiholo{ki
aktivnosti.
Onoj koj stasal do krajot na posakuvaniot eti~ko-meditativen pat se
narekuva arhat. Toj e idealen tip na zdrava li~nost, sovr{en, idealen ~ovek,
celosen mudrec, koj doprel do najvisokoto soznanie, stignal do krajnata mo`na
to~ka na duhovniot i li~en razvoj. Osloboduvaweto kako krajna cel ne se
postignuva lesno. Preduslov e li~nosta da se razbudi, da sozree i da dojde do
samosogledba. Uslovite za postignuvawe na nirvana se eti~ki, soznajni i
kontemplativni. Za toa treba da se izmine moralna prerodba, da se soznae
uslovenosta na egzistencijata od na{ite vnatre{ni sostojbi i da se meditira.
Svojata su{testvena ideja Buda vaka ja iskaàl: “Ukaùvam samo na edno
edinstveno ne{to, na stradaweto i na osloboduvaweto od nego... Kako {to
morskata {ir e proniknata samo so eden edinstven vkus, so vkusot na solta, isto
taka, u~enici moi, ova u~ewe i ovaa disciplina se proniknati so eden
edinstven vkus, so vkusot na osloboduvaweto“. @ivotot kako postoewe e
ispolnet so bolka. Treba da se zapoznae procesot na osloboduvaweto za da moè
da se sopre stradaweto. Spored Buda, taa najvisoka cel moè da se ostvari samo
so eti~ki sredstva - so vozdrùvawe da se pravi zlo, so pravewe dobro, so
pro~istuvawe na srceto, so meditacija koja oblagoroduva i so pravilno
odnesuvawe koe ne mu pravi {teta na niedno ìvo su{testvo.
Dostignuvawa na najvisokata vistina i na li~nata doblest se narekuva
pat na sovr{enstvoto - damapada. Realiziraweto na Ve~niot zakon na
postoeweto e eti~ki pat. Taka vo budizmot se obedinuvaat moralot i
soznanieto. Buda ja postignal smislata taka {to se razbudil, prosvetlil.
Negoviot lozung do ~ovekot glasi: Razbudi se! Buda bil eden od najgolemite
misioneri na etikata vo nejzinata istorija.
U~eweto na Buda, zaedno so negovoto po~ituvawe kako boèstvo ili vo
nekoja forma na poluboèstvo, se ra{irilo niz ju`na i isto~na Azija, kade
{to nastapuvaweto na budizmot bilo eden od najzna~ajnite istoriski nastani.
Budizmot i denes e edna od najsilnite religii (ponekoga{ povrzana i so drugi
idei). Vo sekoj slu~aj, bezgrani~na e po~itta kon Buda. Budisti~kata misla e
razgraneta vo razni verzii; vo nekoi od niv e glavno edinkata da se stremi kon
prosvetluvawe (bodi), vo nekoi se slavi onoj koj ja dostignal su{tinata na
prosvetluvaweto (bodisatva) i se vratil da prestojuva tuka vo svetot da im
pomogne na lu|eto da se spasat (interesno e {to nivnite likovi se
pretstavuvaat so najubavata projava na ~ove~nosta - nasmevkata).
Bez ogled kakva e su{tinata na po~ituvaweto na Buda, site ovie
koncepcii se eti~ki bliski. Naporedno so askezata i so ve`baweto na
dobrodetelta, se insistira na duhovnata posvetenost, na istrajnosta,
trpelivosta, dobromislata, na qubovta kon lu|eto i kon sé {to e ìvo. Vo
pridru`nata eti~ka pesna na budistite e veli: "Moite dela se po~vata na koja
stojam", so moeto eti~ko re{enie jas se identificiram. Pette osnovni
budisti~ki eti~ki normi se standardnite zapovedi:
- Ne ubivajte niedno ìvo su{testvo!
45
- Ne odzemajte tu| imot, so kakov-gode izgovor!
- Vozdrùvajte se od sekoj vid besramnost!
- Nikoga{ nemojte da laète!
- Voop{to ne pijte alkohol!
Spored po{irokite pravila za eti~ko odnesuvawe (bodisatva-{iva),
postojat 58 normi {to budistite treba da gi izvr{uvaat, od koi prvite 10 se
sli~ni so privedenite pravila - mora da se izbegnuvaat: ubivawe; kradewe;
nerazumno odnesuvawe; laèwe; uìvawe vo opojni sredstva; ozboruvawe; sueta;
zavist, neprijatelstvo i zloba; ismejuvawe na trite skapocenosti (osnovnite
na~ela na budizmot). Nu`no e vozdrùvawe od 10 grevovi: navreduvawe,
ozboruvawe, zavidlivost, omraza, netrpelivost... Treba da se imaat 6 vozvi{eni
dobrodeteli: qubov kon bli`niot, trpelivost, moralna ~istota, sila na
voljata, milosrdnost, dobrina. Smislata na zapovedite e deka se soveti ili
potsetuvawa koi ne smeat da se zaboravat. Buda baral u~enicite da zapomnat:
"Moite dela se moite najbliski sopatnici. Jas gi nasobiram plodovite od
moite dela. Moite postapki ja gradat mojata po~va". Ne se dostatni samo
dobrite misli, potrebno e i na{eto vkupno dejstvuvawe. Ako se postigne
sovr{enstvo, se stanuva bodisatva, nekoj vid svetitel, potoa buda - koga se
dobiva misti~no prosvetluvawe. Se dostiga nirvana,
Vo isto vreme koga e sozdavan budizmot, oblikuvan e i konfucijanizmot
kako op{ta narodna etika na Kina, a dejstvuval i Lao Ce, a po niv u{te mnogu
filosofi i eti~ki misliteli. Toa }e bide intelektualna i eti~ka tenzija, koja
}e gi razdviùva eti~kite nasoki vo kineskiot (i vo koreanskiot i vo
japonskiot) ìvot sé do denes. Od vlijanieto na budizmot vo Kina }e se sozdade
me{an spoj so taoizmot, interesnoto u~ewe ~en (jap. zen), so koe se poddrùva
osobeno suptilno eti~ko-estetsko doìvuvawe na prirodata, svetot i
ìvotot. Zen-budizmot }e bide duhovno i eti~ki mo{ne moderen kon sredinata
na HH vek niz celiot svet, a denes e povtorno mnogu vlijatelen.
U~eweto na Buda go po~ituvaat najgolemite traga~i po Dobroto. Nekoi
od negovite posledovateli, kako Nagar|una (II vek), se me|u najzna~ajnite
eti~ari vo ~ove~kata istorija, a i sovremeniot voda~ na tibetskiot budizam
Dalaj Lama e eden od najpoznatite svetski eti~ari. I vo dene{nata etika se
mo{ne ìvi li~nosta i poukite na Buda, tie inspirativno i tvore~ki deluvaat
vrz gradeweto na Univerzalnata etika na novoto ~ove{tvo.
Eti~ki misli od Buda
“Koj }e sogleda deka ~ovekot {to go predupreduva e mudar i mu ukaùva {to treba da
izbegnuva, i deka takviot umen ~ovek treba da bide po~ituvan kao otkriva~ na
skrienoto blago - toa e podobro, a ne polo{o za onoj koj go po~ituva takviot ~ovek.“
“Predupreduvawe i podu~uvawe, skrotuvawe na ona {to e nepro~isteno - taka se
zdobiva prijatelstvo na iskrenite, a neprijatelstvo na neiskrenite.“
“Graditelite ja razveduvaat vodata, kova~ite gi ostrat strelite, drvodelecot go bi~i
drvoto - umnite lu|e se skrotuvaat sebesi.“
46
7. Konfucij
PRAVI GO ONA [TO TE PRAVI ÔVEK!
Mnozina od najva`nite propovednici na
moralot se pro~ueni nau~nici i prvi i najgolemi
u~iteli na svoite narodi. Nivnoto vlijanie vrz
kulturata i etikata e ogromno, nivnite idei moàt da
se zabeleàt vo sekojdnevnoto ìveewe na lu|eto i vo
site dimenzii na opstojbata na nacijata. Eden od
najvlijatelnite svetski mudreci i u~iteli e
Konfucij, Kung Fu Ce, koj pred 2.500 godini postavi
eti~ka teorija koja ottoga{ do denes e najprisutna i
najìva kaj najbrojniot narod na Zemjata - kineskiot,
kako i kaj drugite bliski narodi od Dale~niot Istok.
Kung Fu Ce, Kung Cu (“U~itelot Kung“,
latinizana forma Konfucij, od semejstvoto Kung, so
rodeno ime îju) se rodil vo 551 pred n.e. vo
blagorodni~ko semejstvo. Bil dràven sovetnik i
nastavnik na rakovoditelite. Posveten na ìveweeto
spored tradicijata, ima kaàno: “Jas ne sozdavam, jas
predavam; jas veruvam vo starinite i gi sakam“. Za
svoja ìvotna zada~a go smetal tokmu vostano-
vuvaweto na dobrata tradicija, koja spored nego e
nu`na za dobrata opstojba i odnosi pome|u lu|eto.
Po nekoi maltretirawa od vlastite, koga imal
50 godini trgnal na pate{estvie niz Kina. Dolgo
vreme baral vladetel koj bi gi sproveduval na~elata
za koi toj se zastapuval. Za da gi realizira svoite
idei, Konfucij osnoval sopstveno u~ili{te, bidej}i
smetal deka standardnoto obrazovanie e najdobra
socijalna merka za uspeh vo ìvotot, kako za u~eniot, taka i za zemjata. Obu~il
3.000 u~enici. Kinezite tolku go zasakale ovoj moralen u~itel i mislitel, {to
otkako po~inal vo 479 godina pred n.e. po~nale da veruvaat deka toj do{ol od
neboto za da izvr{i visoka eti~ka i nacionalna misija. Po~nale da krevaat
hramovi vo ~est na Konfucij, go obogotvoruvale i mu prinesuvale `rtvi. Dva
veka pred n.e. konfucijanstvoto stanalo dràvna religija. Vo 73 godina n.e.
eden kral go proglasil Konfucij za tatko na lu|eto. Smetaj}i go za svoj
predok, lu|eto sadele drvja okolu negoviot grob i taka sozdale najgolema
gradina na svetot.
Osnovnite dela na konfucijanizmot gi podgotvil samiot Konfucij, iako
vrz postari izvori - “Kniga za promenite“ (pro~uenata Ji-îng, za gataweto i
pretskaùvaweto na sudbinata na lu|eto), “Kniga na pesni“ (zbirka od dela vo
koi se u~i za odnosot na Neboto i ~ovekot, za po~ituvaweto na predcite i za
obi~aite - Konfucij prepora~uval ovaa kniga osobeno da ja ~itaat mladite,
zatoa {to vo nea nema nikakvo zlo); “Kniga za ritualot“ (za obi~aite i
ceremoniite kako osnova za dobrite odnosi pome|u lu|eto - pome|u vladetelot
i podanicite, roditelite i decata, povozrasnite i pomladite) i dr. Drugite
dela na Konfucij, koi glavno se zanimavaat so etikata, se zapisi na u~enicite
na iskaùvawata na U~itelot: “Golemoto u~ewe“ (za moralnite na~ela i za
patot na samousovr{uvaweto na ~ovekot), “Kniga za zlatnata sredina“ (za
47
harmonijata vo odnosite pome|u lu|eto), “Lun juj“ (besedi i eti~ki razmisli na
Konfucij).
U~eweto na Konfucij, a i na celiot konfucijanizam (koj ima{e nekolku
prerodbi i osovremenuvawa vo tekot na dva i pol mileniumi), e osobena etika,
proniknata so religija i moral, a socijalnata i individualnata etika se
edinstveni. Najvisokata realnost e Neboto, simbol za vozvi{enosta. Samo
carot znae {to saka Neboto i samo toj moè da mu ukaùva direktno
po~ituvawe. Lu|eto ne ja poznavaat zakonitosta (Tao) na Neboto, no zatoa treba
da se pridrùvaat na pravilata (Tao) na Zemjata: “Veruvaj cvrsto vo u~eweto za
ispravnosta, vo ìvotot sledi go pravilniot pat“. Harmonijata na dràvata e
mo{ne va`na za ~ove~koto ìveewe, pa e del i od religiskiot kult. I dràvata
i verata se odrazuvaat vrz ìveja~kata na edinkata, kako {to postapkite na
sekogo ja gradat op{tata harmoni~nost.
Najva`noto za ìvotot, za dobrite odnosi pome|u lu|eto, za pravilnata
organizacija na zaednicata e sekoj da go zazeme svoeto mesto - gospodarot i
pot~inetiot, tatkoto i sinot, no i sekoj da go pravi ona {to e negova zada~a:
“Vladetelot treba da bide vladetel, ministerot - minister, tatkoto - tatko, a
sinot - sin“. Imeto i su{tinata treba da se sovpa|aat. Sekoj treba da gi sledi
svoite dol`nosti; etikata na konfucijanizmot bara od sekogo da gi izvr{uva
ìvotnite obvrski. Najva`nata zada~a e op{tata lojalnost (posvetenost,
predanost, vernost, po~ituvawe): gospodarot treba da ja odrùva dràvata i da
obezbedi rabota i sredstva za ìvot na podanicite, a tie nego treba da go
slu{aat i po~ituvaat. Tatkoto treba da gi vospita decata, tie nego treba da go
slu{aat. Bra}ata i lu|eto treba da si se po~ituvaat. Sekoj treba striktno da gi
sledi normite na odnesuvaweto {to mu prilegaat kako na ~ovek.
Dodeka vladetelot go iskaùva kultot kon Neboto, obi~nite lu|e gi
po~ituvaat predcite. Konfucij veli: “[to ~ovekot ne moè da nema? -
Predci!“ Zatoa e va`no nivnoto po~ituvawe. Rodovite gi po~ituvaat svoite
za~etnici. Po smrtta na roditelite àlosta trae tri godini, tolku kolku {to
tie go ogleduvale bespomo{noto detence. Isto taka e neophodno sekoj da ostavi
potomstvo, za da se so~uva po~itta kon nego (vo rodnoto mesto na Konfucij
u{te ima negovi direktni potomci, koi i po 2 i pol mileniumi go odrùvaat
negoviot grob i semeen kult).
Vsu{nost, spored Konfucij, najva`ni se pet osnovni relacii: pome|u
vladetelot i narodot, pome|u tatkoto i decata, pome|u pogolemite i
pomale~kite bra}a, pome|u maòt i ènata i me|usebno pome|u lu|eto. Tie se
temeli i osnovni projavi i glavni relacii i na individualnata i na
socijalnata etika.
Moralot e strog, sve~en, ritualen. Eti~koto na~elo Li pretstavuva
obvrznost kako ritual. Konfucijanskite sve{tenici se vsu{nost u~iteli po
ritualot: “Po~ituvaweto bez ritual e prazna sueta; vnimatelnosta bez ritual e
stra{livost; smelosta bez ritual stanuva buntovni{tvo; poddr{kata bez
ritual e grubost... Koga blagorodniot ma` e veren na starite obi~ai, toga{
narodot e ~esen“. Bez ritualnosta }e nastapi haos. Konfucij baral da se
izvr{uvaat 300 verski obredi i 3.000 normi na pravilnoto povedenie. Zatoa
verata i etikata kaj konfucijancite se sli~ni.
Pokraj ritualot (eti~kata konvencija), obvrzno treba da se sledi i
principot Ji, koj zna~i “pravilnost, ispravnost“. Toa se onie ne{ta koi
~ovekot treba da gi pravi zatoa {to se moralni, zatoa {to prilega da se pravat
(soobrazni se, vistinski se ~ove~ni). Sprotivni se onie ne{ta koi se pravat za
nekoja fajda, ~ija cel ne e izvorno moralna. Ovaa razlika e su{testvena za
48
moralot - zatoa Konfucij velel deka ~ovek so vi{ duh go razbira ona {to e
ispravno, a ~ovek so ponizok duh se poveduva po ona {to misli deka }e mu
donese }ar.
Eti~kata cel e da se postigne @en, {to zna~i zaemnost, realno
~ovekoqubie. Stanuva zbor za dol`nosta kako ~ovekot da se odnesuva kon
drugite lu|e. Osnovata e vo “qubovta kon drugite“. Toa e sposobnost na ~ovekot
da bide dobar, da gi po~ituva onie li~nosti koi treba da gi po~ituva, da ima
doverba vo drugite, da e vnimatelen vo razgovorot, da ne navreduva, da se
usovr{uva i da gi podu~uva drugite da se usovr{uvaat, da im pomaga na drugite
vo dejnosta. Tatkoto treba da postapuva vo soobrzanost so na~elata na qubovta
kon sinot, sinot treba da pokaè deka go saka tatka si. Samo ~ovek koj gi saka
drugite moè da gi izvr{uva svoite zadolènija vo op{testvoto. Zamislata na
Konfucij e na~eloto @en da ja opfati celata sfera na ~ove~kite odnosi: “Ako
ne znaete kako da im sluìte na lu|eto, kako }e znaete da im sluìte na
bogovite?!“ Taka @en e spoj na site dobrodeteli, idealna dobrodetel.
Li~nosta koja gi ispolnuva zada~ite i ritualite e blagorodna (yun-ye).
Toa e najgolemiot kvalitet koj moè da go postigne ~ovekot. Toa zna~i deka
se pridrùva kon zlatnata mera - gi izbegnuva krajnostite, bega i od
preteranata posvetenost, kako i od gnevot. Se smeta deka Konfucij e prviot
eti~ar koj go iskaàl Zlatnoto moralno pravilo (koe ottoga{ go povtorija
mnogu eti~ari i narodi vo svoite moralni normi): “Ne pravi im go na drugite
ona {to ne go posakuva{ za sebe!“ Toj odgovor Konfucij go dal koga go pra{ale
za zna~eweto na @en. Isto taka rekol: “ôvekot so dobrodetelta @en e onoj
koj, sakaj}i da se odrì sebe, gi ~uva drugite, i sakaj}i da se razvie sebe - gi
razviva drugite. Koga nekoj e sposoben od svoeto Jas da izvlekuva paralela za
odnesuvaweto kon drugite lu|e, toa moè da se nare~e realizirawe na @en“.
ôvekoqubieto, zna~i, e imawe obyiri kon drugite. Se sovetuva na
drugite da im se pravi ona {to se posakuva za sebe samiot. Toj eti~en stav,
iskaùvawe sovesnost za sebe i za drugite e - ûng. Formulacijata na drugite da
ne im se pravi ona {to ne go posakuvame za nas, e forma na grià za drugite -
[u. Ovoj stav za recipro~nosta na moralnoto odnesuvawe u~enicite na
Konfucij go narekle “merilo za primenuvawe na moralnosta“, pa i denes moè
na sekogo da mu bide mera za svoeto odnesuvawe. Ova na~elo vaka go obrazloìl
Cu-su, vnukot na Konfucij, koj isto taka bil golem eti~ar: “Ona {to ne saka{
tebe da ti se pravi, nemoj i ti da go pravi{. Sluì go tatka si kako {to od
svojot sin bi baral da te sluì tebe. Sluì go svojot vladetel onaka kako {to
od svoite pot~ineti bara{ da ti sluàt tebe... Davaj primer, odnesuvaj}i se kon
prijatelite onaka kako {to saka{ tie da se odnesuvaat kon tebe“.
Celta e da se postigne zlatna sredina - {to zna~i vo dràvata, vo
semejstvoto, pome|u lu|eto da ima harmonija, a ne neprijatelstvo.
Dobrite dela i dobrite odnosi, sledstveno, zavisat od odnesuvaweto na
lu|eto. Sekoj treba da gi izvr{uva svoite odgovornosti i dol`nosti. ôvekot e
graditel na svojot moral. Sekoj vo sebe ima mera za odnesuvaweto i nea treba da
ja primenuva vo sekoj mig. Konfucij smetal deka osnovnoto moralno na~elo ne
mu e daleku na ~ovekot, deka mu e “na dofat na rakata“. Zatoa prepora~uval da
se soznae zakonitosta na postoeweto i ~ovekot da se odnesuva spored nea. Toa se
koncentrira vo izvr{uvaweto na dol`nosta, vo postapuvaweto na ~ovekot
onaka kako {to mu prilega.
Blagorodnata li~nost e ideal za eti~koto dejstvuvawe i sovr{enstvo.
Moè da se bide blagoroden spored rodot, no sekoj treba svojata blagorodnost
da ja postigne so svojot napor, da go realizira @en. Spored Konfucij, ~ovekot
49
treba da se (samo)izgradi vo dobra li~nost, koja pravilno postapuva, a so toa }e
go dostigne svojot kapacitet, }e go pravi ona {to nejze ñ prilega. Za
~ovekuvaweto i o~ove~uvaweto su{testveno e u~eweto. Samiot Konfucij se
smetal sebe za u~itel, vospituva~, i taka go sogleduvale i negovite u~enici i
celata nacija. Toj sakal negovite u~enici da bidat “celosni lu|e“, integralni
li~nosti, koi }e bidat korisni za zaednicata (zatoa u~ele, isto taka, razni
nauki i ve{tini). Pri podu~uvaweto toj sekoga{ go istaknuval moralniot
aspekt - vo negovata Kniga na pesnite ima 300 stihotvorbi, no samiot rekol
deka nivnata su{tina moè da se opfati so edna smisla: “Nemoj da ima{
rasipani misli!“
Uvaùvan do krajni granici, obogotvoren, so jasna eti~ka misla i brojni
filosofski naslednici, koi gi objasnuvale i razvivale negovite idei,
Konfucij stanal Golem U~itel na kineskata etika, vodej}i milijardi lu|e po
patot na dobroto.
Ideite na Konfucij ne predizvikale op{to odobruvawe. Kako i za site
filosofski koncepcii, nekoi misliteli ne se soglasuvaat so osnovnata ideja,
nekoi so delovite od u~eweto, a nekoi posakuvat da gi dorabotat pogledite na
za~etnikot na taa misla. Seriozen oponent Konfucij sretnal vo Mo Ti ili Mo
Cu (479-381 pred n.e.), koj se pojavil na filosofsko-eti~koto pole nabrgu po
golemiot Konfucij. Istori~arite tvrdat deka nedorazbirawata poteknuvale i
ottamu {to sledbenicite na Konfucij bile glavno profesionalni nau~nici, a
privrzanicite na Mo Cu voini, koi se dogovarale za sorabotka so princovite, a
isto tako bile ~uvari na hramovite, kade {to gi usovr{uvale dobrodetelta i
svoite sposobnosti. Pokraj ostanatite razliki nasproti Konfucievoto u~ewe,
osnovnoto bilo toa {to novite misliteli ja istaknuvale seopfatnata qubov
kako princip. Tie ne gi negirale konfucijanskite ideali jen (hrabrost,
~ove~nost) nitu li (polza, efikasnost), no velele deka univerzalnata qubov e
ona {to im e potrebno na site lu|e, bez ogled dali se vladeteli ili podanici.
Toa zna~i, so site zemji i narodi treba da se postapuva fino kako da se tvoi.
Ako toa stane vrednost, toga{ posilnite nema da gi ma~at poslabite, {efovite
nema da gi maltretiraat podredenite, itrecite nema da gi laàt naivnite - i
lu|eto }e ìveat vo mir. Ako qubime, i nas }e né sakaat, ako pravime dobri
dela, i nam }e ni vozvra}aat na ist na~in. Ova e izraz na pravdinata, koja{to
carot treba da im ja vsadi na svoite ìteli. Toa zna~i deka moè da se sovlada
bezmilosnata sudbina, za koja obi~no se misli deka ne moè da se smilostivi
(Mo Ti e zemen kako heroj na edna serija svoi tekstovi od moderniot pisatel
Bertolt Breht, koj so toa napravi niza efektni eti~ki pouki za ednakvosta i
solidarnosta). Postoi ubav raskaz kako postapuvale motistite. Tie ja
istaknuvale zada~ata deka na svetot treba da mu se obezbedi dobrodetel, a da se
izbeguvaat nesre}ite. Nejsi, zapo~nala edna vojna. Grupata na Mo Cu se
branela, napa|a~ot postavuval spravi. Po~nale pregovori. Napa|a~ot rekol
deka ima plan, ama nema da go izloì. Mo Cu rekol deka go znae, no nema da
kaè kako }e se odbrani. Dojdenecot rekol deka mu e jasno {to }e pravat
motistite, no nema da go komentira. Toga{ carot, kako posrednik-medijator,
rekol: Koga e taka, neka zapre vojnata i neka nema napad! Moèbi e najdobro
vaka da se vodele vojnite (sli~no ponekoga{ pravele vo Italija vo
renesansniot period iznajmenite kondotieri), pa ~ove{tvoto da doznae deka e
besmisleno da se vojuva. Podobro e vodeweto qubov! - ekstati~no velea
hipicite.
I samoto u~ewe na Konfucij, polno so rituali i moralni ceremonii,
pobaralo svoe dopolnuvawe, {to go napravil Mencij (371-289 pred n.e.).
50
Studiral kaj vnukot na Konfucij. Imal kariera sli~na na Golemiot U~itel i
go sledel vo svoite doktrini. No, vo razrabotkata na osnovnite na~ela na
moralot, ~esnosta, dobroto dejstvuvawe i ~ove~nosta, Mencij dodal i stav deka
lu|eto se dobri spored priroda (sli~na ideja edno stoletie porano po~nale da
ja iznesuvaat motistite i bila popularna vo cela Kina). Kaj Konfucij ne e
postaveno pra{aweto za potekloto na dobrinata, a kaj Mencij toa e osnova na
filosofijata na moralot. Spored Mencij, ~ovek se ra|a so 4 postojani
dobrodeteli. Bidej}i lu|eto se dobri, tie imaat vrodeno moralno soznanie i
sposobnost da pravat dobro. Isto taka, sekoj ima sila da stane mudrec i toa
moè da go postigne so ve`bawe. Naporedno e postaveno i u~eweto za
ednakvosta na lu|eto. A eti~ki e nevalidno insistiraweto samo na korista
(li), {to moè da povreduva nekogo. (Spored tradicijata vo kineskata
filosofija, se velelo deka po Mencij e zastanat razvojot na konfucievskata
doktrina).
Iljadnici godini vo Kina istite pravila sluàt da se izrazat
dobrinata i pravilnata naso~enost na li~nosta. Istite idei se preneseni i vo
Koreja i vo Japonija; vo Japonija ideite natamu se razvivani vo etikata na
bu{ido, kako pravila na odnesuvawe pome|u javnite li~nosti i kaj voinite.
Denes eden od najzna~ajnite sovremeni filosofi, Japonec vo SAD, Frensis
Fukujama razviva etika na doverbata kako {ansa konfucijanskite idei da
vlijaat vrz op{tata svetska etika. Korejskiot verski prorok i voda~ San Mjong
Mun izgraduva monoteisti~ka religija so silna etika na semejna vrska i
me|usebno po~ituvawe. So modernoto op{testvo od po~etokot na HH vek, koga
vo Kina se otfrleni carevite, usvoeni se novi pravila na zaedni~koto
ìveewe i moral, a potoa od polovinata na vekot dominira{e originalna
komunisti~ka etika na "crvena garda" i na neprikosnoven voda~ na nacijata (so
eti~ki idei vo "mala crvena kni{ka", koi bea recitirani masovno i glasno).
So noviot brz ekonomski razvoj na Kina dadena e nova kritika vrz
zakostenetite ceremonijalni koncepcii na Konfucij, no sepak ovoj U~itel i
denes milijardi lu|e go smetaat za tatko na moralot, na semejnite odnosi, na
zaednicata i dràvata, na verata. Moèbi nema da gi sledat negovite u~ewa do
zbor, no osnovnite idei deka li~nosta treba da vnimava na svoeto odnesuvawe i
deka treba da ima po~ituvawe vo zaednicata sigurno }e bidat i natamu baza vo
kineskiot moral.
Eti~ki misli od Konfucij
“U~itelot podu~uva{e na ~etiri ne{ta: obrazovanost, moralno odnesuvawe,
posvetenost i iskrenost.“
“Da jade{ ednostavna hrana, da pie{ voda i da spie{ so raka pod glavata - toa isto taka
moè da bide zadovolstvo. Bogatstvoto i polo`bata postignati na ne~esen na~in za
mene se isto {to i oblacite koi letaat po neboto.“
“Jas ne sum se rodil so znaewata. Sum gi postignal blagodarej}i na qubovta kon
Tradiciite i na upornosta vo u~eweto.“
“Ima lu|e koi, nemaj}i znaewe, dejstvuvaat bez da razmislat. Jas ne sum takov. Se
trudam da ~ujam kolku {to moàm pove}e, za da go odberam najdobroto i da go sledam.“
"ôvekot koj zgre{il, a ne ja ispravil gre{kata, pravi u{te edna."
51
8. Empedokle
QUBOVTA SOZDAVA, OMRAZATA UNI[TUVA
Kaj nekoi misliteli site
filosofski idei se eti~ki. Avtorot ne
gradi posebna eti~ka vizija, koja bi bila
razli~na od negovoto op{to mislewe, i ne
se zanimava so tolkuvawe na oddelni
eti~ki normi, tuku celiot sistem na
razmisluvaweto mu e takov {to site temi
i principi na negovoto istraùvawe se
eti~ki. Na~elata i kategoriite na
bitieto kaj takvite misliteli imaat
eti~ka su{nost. Takvi filosofski
pogledi vtemeleni vrz op{tata eti~ka
sodrìna razviva{e Empedokle, eden od
najekskluzivnite misliteli na site
vremiwa.
Empedokle e roden vo
sicilijanskiot grad Akraganto (denes
Agrixento) vo 483 godina pred. n.e.
Polovina vek pred da se rodi vladeel
tiranot Falarid, poznat so grdoto
nasilni{tvo - protivnicite, ili onie
koi{to toj gi mrazel (kako {to i denes
pravat avtokratite), gi zatvoral vo
zandana i gi ma~el, no na specijalen na~in
- gi staval vo bronzen bik so {ilci, pod
koj valele ogan. @rtvite vreskale, a od
bikot viele stra{ni glasovi, vo koi uìval sadistot. Razbuntuvanite gra|ani
go urnale svirepiot despot i zapo~nale poinakov ìvot. Gradot stanal
napredna i prelesna naselba - nekoi go narekuvale najubav, a nekoi najbogat
helenski grad. Imale mnogu uspesi na razni poliwa. Se ìveelo rasko{no i
burno, a Empedokle zapi{al: “Akragan~anite pravat gozbi nebare }e umrat
utre, a gradbi krevat nebare }e ìveat ve~no“. Pokraj toa mesto denes ima mal
pristan Porto Empedokle, edinstveno mesto na svetot nare~eno spored eden
filosof.
Empedokle go smetale za najuspe{en gra|anin na gradot. Poteknuval od
ugledno semejstvo, bil isklu~itelno u~en i aktiven. Bil uspe{en lekar,
vospostavil nov pravec vo medicinata, razli~en od onoj na dotoga{nite
lekarski znaewa. Tvrdel deka lekarot treba da bide i vidar i filosof. Smetal
deka za uspe{no lekuvawe treba da se znae {to e ~ovekot, od {to nastanal i od
{to e sostaven. Dotoga{nata medicina gledala na ~ovekot kako edinka koja e
celina za sebe, dodeka za Empedokle ~ovekot bil celina so prirodata, nejzin
sostaven del. Vnatre{nata vrska pome|u ~ovekot i svetot (moderna zamisla vo
sega{niot mig) e bazi~na ideja tokmu na Empedokle.
Vo me|uvreme imalo u{te tirani vo gradot, pa tatkoto na Empedokle
u~estvuval vo urivaweto od vlasta na eden samodrèc, a samiot Empedokle vo
urivaweto na negoviot sin. Aristotel go pofaluva stariot filosof zaradi
negovata slobodoqubivost. Narodot mu ponudil duri i kralska polo`ba na
52
Empedokle, no toj toa go otfrlil, za{to bil protiv avtokratijata i imal
~uvstvo na op{ta ednakvost i povrzanost, kako na prirodnite sili, taka i na
lu|eto. Empedokle bil vol{ebna li~nost, go smetale za svet, za negovite
zborovi veruvale deka se boèstveni, a za samiot nego deka e ne{to povi{e
otkolku ~ove~ko su{testvo. U{te dodeka bil ìv mu pridavale natprirodni
dimenzii. Toj zboruval maestralno, se istaknuval vo besedeweto, pa Aristotel
smetal deka Empedokle e pronao|a~ na retorikata. Empedokle bil navistina
ìvopisna figura. Odel oble~en vo purpur (kako kral), imal dolga kosa, koja ja
vrzuval so zlatna pandelka, nosel bronzeni sandali i venec, kako beleg na
svojata boèstvenost, go pridruùvale mnozina slugi. Govorel deka ima vlast
nad vetrovite i do`dot, duri i nad smrtta, deka vladee so bolestite i so
starosta. Zad nego odela tolpa, nekoi go molele za pomo{, nekoi za
ozdravuvawe, nekoi barale da im ja razgatne sudbinata.
Smrtta na Empedokle e misterija. Se veli deka bil prognan od
vratenite tirani i deka umrel na Peloponez vo 60-tata godina od ìvotot. Od
druga strana, se kaùva deka ìveel sto godini, a u{te bil vitalen. Se iska~il
do vulkanot Etna, najgolema, magi~na sila na Sicilija. Tamu ili vozletnal kon
neboto nad toj ve~en otvoren ogan, ili vlegol vo uàrenata lava za da ja otkrie
tajnata na ognot. Nekoi smetale deka direktno si zaminal kaj drugarite bogovi,
pri {to se tvrdelo deka negovata bronzena sandala ja isfrlil vulkanot. Vo
sekoj slu~aj, ovoj vol{eben ~ovek legendite go pridruùvale i po negovoto
zaminuvawe od ovoj svet.
Toj misti~en filosof izgradil mnogu interesno u~ewe, inspirirano od
realnosta na ìvotot. Vo ìvotot ne{tata ne se dobri koga vladee omrazata
(kako pri vlasta na grdite tirani i pri neslogata na gra|anite), no ìvotot
te~e dobro koga gra|anite se slo`ni i ima razbirawe i pozitivna energija
pome|u niv; toga{ se sozdava i se gradi, svetot i ìvotot odat napred. Ovaa
ìvotna pouka leì vo osnovata na razbranetata misla na Empedokle. Toj e
eden od retkite evropski filosofi koj kompletno pi{uval vo poetska forma,
{to soodvetstvuva na negoviot duh i na~in na komunikacija. Vo poemite “Za
prirodata“ i “Is~istuvawe“ se dadeni izme{ani negovite ontolo{ki,
gnoseolo{ki, biolo{ki i eti~ki soznanija. Ne{to ne moè da proizleze od
ni{to i ni{to ne moè da zamine vo ni{to - ona {to postoi e ve~no i ne moè
da nestane. Postoeweto pretstavuva postojano me{awe i razdeluvawe na
osnovnite svetski sostojki - zemja, voda, vozduh i ogan. Tie ne{ta se
ograni~uvaat me|usebno, no i se proniknuvaat, se uslovuvaat i se me{aat.
@ivotot e ve~en.
Empedokle smeta deka dve sili gi uslovuvaat odnosite pome|u
elementite. Od nivnoto dejstvuvawe nastanuva svetot ili prestanuva da postoi.
Ednata od tie sili e pozitivna, eti~ki dobra, taa spojuva. Toj ja narekuva
Qubov - no koristi razni imiwa, koi ozna~uvaat ~isto ~uvstvo i sakawe, ili
soglasnost, edinstvo, ili “bogiwa na qubovta“; stanuva zbor za fin opis na
qubovniot àr i smisla. Vtorata sila e negativna, eti~ki zla, taa razdeluva.
Toj ja narekuva Omraza - no koristi imiwa koi ozna~uvaat otfrlawe, ili
negirawe, ili “bogiwa na neprijatelstvoto“; stanuva zbor za lo{a realnost na
rasturawe i uni{tuvawe.
Toa e eti~kata smisla na filosofskata vizija na Empedokle. Vekovito
svetot postojano go sledat sozdavawe i uni{tuvawe. Dvete sili se sekoga{ vo
potencija; dali ne{to }e bide i }e napreduva ili }e se rasturi i zagubi zavisi
od toa koja od silite }e nadvladee. Tie se smenuvaat vo vladeeweto, zna~i i vo
53
rezultatot {to se odnesuva na ìvotot-postoeweto. Qubovta sozdava i gradi,
Omrazata rastura i razoruva.
Empedokle poso~i na ~etiri fazi na ova gradewe-razgraduvawe. Koga vo
svetot sé e vo qubov, elementite se povrzani, silite ne se protivstaveni,
svetot li~i na idealna topka: “Vo gustata temnina na Harmonijata leì
trkaleznata topka, se raduva na samotijata okolu nea (t.e. nema ni{to von od
soedinetite elementi). Nikakvi karanici nitu grd razdor nema vo nejzinite
delovi“. Vo slednata faza se javuva Omrazata, a kaj ne{tata zavladuva lo{ duh;
kako {to raste negativniot element, taka se pove}e sé se razdeluva. Potoa
vladee Omrazata, so neograni~enata negativnost sé e rastureno, nema dvièwe,
neprijatelstvoto dovelo do nepostoewe, do haos. Vo ~etvrtata faza povtorno se
pojavuva Qubovta, prijatnite emocii i sakawe gi razdviùvaat ne{tata, se
spojuva ona {to omrazata go be{e razdelila, i poleka, pa sé pobrzo, so slogata
se sozdavaat edinstvo i harmonija, se sklopuva celinata na svetot, koj povtorno
postoi. Pod vlijanie na qubovta se sozdavaat site ne{ta, pa i ìvite
su{testva - koi site stradaat koga gi nadvasuva omrazata.
Osnovata na sé {to postoi se isti elementi, koi gi obedinuva silata na
Qubovta, a se zagubuva nivnata vrska ako gi pritisne nevoljata na Omrazata.
Zatoa site ne{ta na svetot imaat isti svojstva i potencijali - i rastenijata, i
kamenot, i ìvotnite soznavaat, a ne samo ~ovekot (“Sé ima svest i u~estvuva vo
misleweto“). Tie me|usebno se razlikuvaat samo so nivoto na sovr{enstvoto;
kolku {to se poedinstveni ~esti~kite od koi se sostaveni ne{tata, nivnite
setila se poostri, osetite posilni, a razumot pofin. Empedokle zboruva za
seop{tata povrzanost na ne{tata, za edinstvoto na svetot i ~ovekot, koi treba
da se razvivaat i odgleduvaat, kako {to postojano treba da se pro{iruvaat
soznanijata na ~ovekot.
So intimnoto i prodlabo~eno soznanie Empedokle dojde do negovata
vizija za Qubovta i Omrazata kako osobeni manifestacii na Dobroto i Zloto.
Ovie ne se za nego samo neposredno moralni, konkretni i ~ove~ki opredeleni
kategorii, tuku poopstojni, su{testveni principi na op{toto postoewe. Tie
dva principi su{testvuvaat naporedno i me|usebno se uslovuvaat. Sepak, od
nivnata zaemnost blika nivnata nesovmesnost, tie ne se izme{ani, tuku jasno
razla~eni, taka {to me{avinata na ne{tata kako realna egzistencija e izraz
na nivnata osobena dominacija. Pri zasilenosta na Qubovta i dobroto postojat
svetot i lu|eto, se raduvaat, imaat zadovolstvo, napreduvaat, tvorat. Pri
vlasta na Omrazata i zloto se zagubuvaat svetot i lu|eto, ne postojat, sé e bolka
i nazaduvawe, nesozdavawe i uni{tuvawe. Za toa zboruvaat i realnite
kategorii na dvata vida sostojbi na ne{tata: sloga, qubov, soglasnost, mir -
sprotivno: karanica, razdor, rasturawe, nespokojstvo.
I vo konkretnata eti~ka pouka Empedokle ukaùva na nu`nosta od
qubov i kreativnost. Na{iot ìvot e poln so omraza. Vo prvi~nata sostojba,
zlatniot vek, vladeala boìca na qubovta (Afrodita), no taa era se zagubila
zaradi razdorot, karanicata i zlobata na lu|eto. Taka svetot stanal “nesakano
mesto“ i “pole na bedotija“, niz koi{to talkaat du{ite odmetnati od Qubovta.
Tie tuka nebare izdrùvaat kazna zaradi grevot od konflikti i nesakawe.
Empedokle “pla~e i se jadosuva koga go gleda toa neobi~no mesto“, za{to na
zemjata nema blaènstvo koga vladee Omrazata. Tuka sé e rastureno i ne
funkcionira idealnoto edinstvo na svetot.
Empedokle se smetal sebesi za boèstvo, a ne za obi~no su{testvo. Toj se
opredelil da im donese na lu|eto isceluvawe (kolku ubav zbor: da se vrati
celta, da se vospostavi celina), da im ja povrati du{ata na vistinski pozicii
54
i da im najde lek za bolesta. Zatoa toj e lekar (ili zatoa {to bil lekar znael
{to zna~i da se vospostavuva dobra sostojba i zdravje, ne samo kaj lu|eto, tuku i
na ìvotot i na celiot svet). Kako prva stapka i zada~a toj baral da se
po~ituvaat postoeweto i pozitivnite sili. Qubovta treba da se saka, da se
sozava i da se odgleduva, bidej}i taa “kako svet i neiska`liv duh go proniknuva
celiot svet i site su{testva gi spojuva vo Golemo edinstvo“. Ako se svesni za
Qubovta, ako imaat qubov, lu|eto se milozlivi i se razbiraat, mislite im se
blagi, a dejstvata edinstveni i korisni. Qubovta vo lu|eto pottiknuva
naj{iroko ~ovekuvawe. No, tragi~no e ako lu|eto nemaat qubov, nitu svest za
edinstvoto na postoeweto. Koga kolat ìvotni, tie vsu{nost ubivaat svoi
bliski. Rastenijata i ìvotnite se na{i bra}a i sestri, toa sme nie samite -
samo {to preobrazbata na elementite im dala drug lik. Duhot koj se
rasprostira niz celiot svet gi soedinuva site su{testva. Pretpostaveniot
fragment od Empedokle glasi: “Dosta takvo odvratno klawe! Zar ne gledate
deka vo slepiloto na svojot um se izeduvate samite sebesi?!“ Kako i Pitagora, i
Empedokle tvrdel deka za ubistvo na ìvoto su{testvo sleduva kazna koja ne
moè da se prosti (najpoznatiot eti~ar na dene{nicata Piter Singer se zdobi
so svetska slava tokmu so svojata disertacija za nemilosrdnoto ubivawe na
ìvotnite).
Empedokle proro~ki potsetuval deka sebesi treba da se spasime od
lo{ite dejstva {to gi pravime. Toj bara “otreznuvawe od zloto“, od prolevawe
na krvta i od uni{tuvawe na ìvotot. Toj na lu|eto im ukaùva deka treba da
prestanat da pravat ne{to {to protivre~i na prvi~nata povrzanost i qubov
pome|u site su{testva. Ne treba da gi povreduvaat ili uni{tuvaat svoite
bli`ni. Samo ispolnuvaweto na vakvi blagonakloneti normi go osloboduvaat
~ovekot za dostignuvawe na blaènstvo.
Empedokle go pravel ona {to go u~el. Bil vistinski svetitel, im
pomagal na lu|eto i na zaednicata, sakal “op{tiot zakon na pravdinata“ da go
vnese vo celoto ~ove{tvo. Site go sakale i po~ituvale zatoa {to zborot za
dobrinata go potvrduval so svoite dela.
Ostanuva mo{ne interesnoto pra{awe - dali u~eweto za sudirot me|u
Qubovta i Omrazata kako osnovni na~ela na postoeweto, od koi ednoto gradi
ìvot, a drugoto vodi kon uni{tuvawe, kaj Empedokle e poetska vizija ili
proizleglo od realnite sogledbi na ìvotot? Toj imal {ansa da vidi {to zna~i
sre}ata da se ìvee vo sorabotka, so qubov i so po~ituvawe, pa da se napreduva -
i {to zna~i koga zavladuvaat negativnite ~uvstva, neprijatelstvo i razni
nepravdini, pa sleduva upadok i rasturawe. Sledstveno, toa bi bilo
realisti~ko ukaùvawe na ìvotnata i eti~ka vrednost na Qubovta i Dobroto
i na degradira~kata sila na Omrazata i Zloto - za da bideme postojano svesni za
nivnoto zna~ewe i posledici.
Eti~ki misli od Empedokle
“Ima malku ne{ta {to lu|eto moàt da gi ~ujat, ili da gi vidat, ili da gi razberat so
duhot.“
“Qubovta i Omrazata i porano postoele i sekoga{ }e bidat.“
“ôve~kite delovi Qubovta gi sostavuva vo edno, vo lik {to cuti - za vedna{ da bidat
rastureni od zlite duhovi na Omrazata.“
55
9. Demokrit
@IVOTNA RADOST
Nekoi eti~ari se trudat da gi
dofatat samo najserioznite pra{awa i
dilemi, nekoi uìvat vo veselite
dimenzii na ìveeweto, a nekoi od niv
ìvotnata radost ja smetaat za
najseriozen pristap vo ìvotot. Tie
predlagaat lu|eto da imaat pozitiven,
otvoren, vesel odnos sprema ìveeweto
i ìvotnite problemi. Za niv
ìvotnata radost e najgolemo dobro,
vrvna eti~ka vrednost, koja ja
prepora~uvaat kako osnova i inspira-
cija za ìvotnite nameri i postapki.
Prv mislitel koj radosta na ìveeweto
ja unapredi vo eti~ka cel na ~ovekot
be{e anti~kiot mislitel Demokrit.
Demokrit e roden okolu 460
godina pred n.e. vo trakiskoto grat~e
Abdera, poznato spored {egobijstvoto
na negovite gra|ani. Qubiteli na drsko
podbivawe so svoite sogra|ani (kako
na{ite prilep~ani), tie najmnogu sakale da pravat {ega tokmu so najumniot od
niv - Demokrit, koj bil najpro~uen nau~nik na epohata. Toj gi prou~il site
nauki i mnogu patuval po celiot toga{en poznat svet za da doznae sé {to se
znaelo. Vo tie patrijarhalni vremiwa, strogo se ocenuvalo rasturaweto na
bogatstvoto, pa nekoi se osmelile da pobaraat stroga kazna za Demokrit zatoa
{to go potro{il nasledstvoto. Celiot anti~ki svet im se smeel na
abderi}anite koga Demokrit dokaàl deka tie pari gi potro{il za da studira
i da gi napi{e svoite knigi, koi gi cenel celiot svet.
Filosofskoto u~ewe na Demokrit e poznato kako atomizam. Toj prviot
u~el deka materijata ima konkretni sitni del~iwa, nevidlivi so goloto oko.
Taa se sostoi od bezbroj male~ki, natamu nedelivi ~esti~ki, nare~eni atomi
(“a-tomos“ na gr~ki zna~i nedeliv). Tie imaat razni formi, a prestojuvaat vo
prazniot prostor. Site ne{ta nastanuvaat so spojuvawe na atomite.
Prestanokot na postoeweto na ne{to zna~i razdeluvawe na atomite,
raskinuvawe na strukturata koja postoela kako spoj od atomi. Sé vo svetot i
ìvotot ima zakonitost na svoeto slu~uvawe, a za lu|eto e golem predizvik toa
da go otkrivaat i soznavaat. Demokrit rekol deka pove}e saka da najde
objasnuvawe za edna prirodna pojava otkolku da ja dobie vlasta nad ogromnoto
Persisko Carstvo.
Atomite se avtonomni vo postoeweto, so formata i vo svoeto dvièwe.
Za Demokrit, kako golem otkriva~ i po~ituva~ na ìvotot, idealot na
ìveeweto bil ~ovekot da bide taka avtonomen i sloboden, da go raboti ona
{to misli deka za nego e najva`no i da ima radosna ìvotna raspolo`ba. Toj se
stremel da se oslobodi od ~ove~kite strasti i maki, od bolestite i ta`nite
situacii, od telesnite i du{evnite branuvawa. Ne se ni oènil. Ja preziral i
slavata, pa ne sakal da ìvee vo ve}e pro~ueniot grad Atina. Go vikale
56
Mudriot. Toj prekar kaùva deka toj i Aristotel bile naju~eni vo Antikata i
poznavale najmnogu razni nauki. Pomladiot Aristotel go pofaluva Demokrita
za na~inot i raznostranosta na negovite razmisluvawa.
Vtoriot prekar go sledi Demokrita u{te i denes. Imeno, go vikale
Nasmejaniot. Toj postojano bil so vedar duh i neprestajno bil nasmejan. Pri
komunikacijata so lu|eto toj sekoga{ imal nasmevka na liceto. Gi kritikuval
sogra|anite {to im se posvetuvaat na minlivite zadovolstva i {to vo niv
nao|aat radost. Smetaj}i deka Demokrit e budala, tie go povikale Hipokrat da
go pregleda, a najpro~ueniot anti~ki lekar im rekol deka srede niv
edinstveniot so zdrav razum e filosofot. Nasmejanosta bila tolku svojstvena
za Demokrit, {to stana i negov imix, duri tip na psiholo{ka karakterizacija
na mislitelite. Vo Renesansata i po nea, koga povtorno se ra|a{e
filosofijata i mnogu se rasprava{e za ìvotnite stavovi, za toa se koristea i
iskustvata od drevnite umni lu|e. Oceneto e deka osnoven odnos sprema
ìvotot se optimizam ili pesimizam, radost ili strav, nade` ili
beznade`nost. Pozitivniot i vesel pogled na ìvotot e pretstavuvan so
nasmejaniot lik na Demokrit, negativniot i kriti~ki pogled so ta`niot,
rasplakan lik na postariot mislitel Heraklit (540-457 pred n.e), koj imal
svenato lice koga objasnuval deka svetot ne e dobar, a lu|eto se lo{i. Vo mnogu
evropski muzei ima dvojka ubavi male~ki bisti na dvajca filosofi,
Nasmejaniot i Rasplakaniot, kako vizuelen prikaz na mo`noto razmisluvawe
za ìvotnite problemi i za soodvetnoto odnesuvawe.
Bidej}i po nego dejstvuval pro~ueniot Sokrat, kogo go smetaat za tatko
na etikata, se zapostavuva eti~kata uloga na Demokrit, koj e prviot evropski
mislitel koj vrz nau~na osnova raspraval za moralot i za ìvotnite vrednosti.
Napi{al desettina eti~ki dela, od koi, kako i od drugite negovi brojni
trudovi, ostanaa samo fragmenti. Od 300 so~uvani misli, 230 se odnesuvaat na
etikata. Tie se mo{ne interesni i va`ni za tragaweto po smislata i
sodrìnata na dobroto. Eve eden primer od Demokritovite razgledbi za
ìvotnata odgovornost: “Koga teloto bi krenalo obvinenie protiv du{ata
zaradi bolkite i maltretiraweto {to vo tekot na ìvotot gi doìvealo od
nea, a koga sudija bi bil Demokrit - toj bi ja osudil du{ata zatoa {to so
nevnimanieto go upropastila teloto, a so pijanstvoto go oslabnala, ili so
bludot go uni{tila, isto kako {to se prekoruva onoj koj bezobyirno se sluèl
so nekoj predmet, koj sega e vo lo{a sostojba“.
Demokrit po~inal vo 360 godina pred n.e., koga imal 90, a moèbi i 100
godini. Na krajot od ìvotot oslepel. Kaùvale deka pove}e ne moèl da
razlikuva pome|u beloto i crnoto, no deka i natamu znael da ja napravi
razlikata pome|u dobroto i zloto, pravednoto i nepravednoto, ~esnoto i
sramnoto, korisnoto i nekorisnoto, va`noto i bezna~ajnoto. Toa e osnovnata
mo} na eti~arot. Bez poznavaweto na boite moè da se ìvee, no ne moè bez
vistinata i dobrinata. Demokrit ukaùval oti vidot ja popre~uva ostrinata na
duhot. Dodeka drugite ne gledale ni ona {to im e pred nosot, toj so duhot
patuval po celiot svet i niz beskone~nosta, niz ~ove~kite dela i {iro~inata
na moralot (so takvoto duhovno patuvawe toj go otkril-zamislil postoeweto na
atomite, koi lu|eto ne moèa da gi vidat sé do sovremeneta era so silni
mikroskopi).
Deka Demokrit se trudel da vospostavi eti~ka nauka moè da se vidi od
toa {to u~eweto za atomite go povrzuval so eti~kite koncepcii: “Demokrit
~uvstvuval deka okolu nego blika mnoèstvo ~esti~ki, koi predizvikuvaat de
dobro de zlo, i sakal da se sretne samo so onie koi donesuvaat dobro“.
57
ûvstvata, spored nego, se treperewe na du{evnite, najfinite atomi, pa se
dobri samo onie dela i du{evni zadovolstva koi ne predizvikuvaat
voznemirenost ili raznebitenost, negativni sostojbi. Zatoa toj sre}ata ne ja
baral vo nadvore{nite dobra, tuku vo stremeòt kon soznanie i vo
harmoni~noto ìveewe, {to se postignuva so umerenosta i samosovladuvaweto.
Osnovnata eti~ka ideja na Demokrit e skoncentrirana vo evtimijata,
koja e najgolemo dobro, a istovremeno i blaènstvo i blagosostojba. Evtimija
zna~i duhovna vedrina, ìvotna radost, blagost vo du{ata. Taa e vnatre{na
ramnoteà i nepomatenost, bestrasnost, spokojstvo vo onaa du{a koja stanala
gospodar na svoite strasti. Evtimijata e eti~ka cel: “Za ~ovekot e najdobro
svojot ìvot da go mine {to pove}e duhovno vedar i radosen i {to pomalku
neraspoloèn“.
Takvata radosna sostojba se sozdava preku soznanie za vredniot ìvot i
preku razlikuvawe i pravilno odbirawe na zadovolstvata, a ~ovekot ne se
stremi kon minlivite nasladi: “Za onie koi od stomakot gi baraat svoite
uìvawa i ja nadminuvaat merata vo jadeweto i vo pieweto i vo qubovnite
slasti, za niv uìvawata se kusi i ne trajat dolgo - samo dodeka jadat ili pijat,
no bolkite se mnogubrojni“. Zatoa za lu|eto e podobro i eti~ki opravdano
pove}e da se griàt za du{ata otkolku za teloto, za{to “sovr{enstvoto na
du{ata ja potkreva slabosta na teloto, no silite na teloto bez silata na umot
ne ja pravat du{ata podobra“.
Glavniot metod za postigawe na evtimija kako blaènstvo e merata.
Duhovnata vedrina i radost, daleku od lo{ata volja, moè da se postignat samo
so vnimavawe na merata. Umerenosta e baza za dobar ìvoten izbor. Bez nea,
spored Demokrit, se nevozmo`ni blaènstvoto i raduvaweto: “Koj saka da se
zdobie so du{evna radost, ne treba mnogu da prezema ni vo privatniot ni vo
zaedni~kiot ìvot, a {to i da prezeme, toa ne treba da bide nad negovite sili,
...bidej}i umerenoto imawe e pobezbedno od prekumernoto izobilstvo“.
Vistinska mera na ìveeweto se umerenosta vo barawata i vo uìvawata.
ôvek ne treba da gleda na onie koi bezmereno tro{at ili samo se zabavuvaat,
nim lu|eto bezrazlo`no ~esto im se voshituvaat i im zaviduvaat. Treba da gi
nabquduva onie koi imaat malku i stradaat, pretstavuvaj}i si gi vo sebe
nivnite patila. Toga{ negovata polo`ba i imot }e mu se storat golemi i
pristojni i nema da kopnee po pove}e, a so toa na du{ata da si sozdava maki.
Vakvoto odnesuvawe, bez prekumerno stremewe kon obilstvo i
zadovolstva, gi smiruva vo du{ata lo{ite strasti, kako {to se zavidlivosta,
stremeòt kon slava i neprijatelstvoto. Demokrit zboruva deka lu|eto koi so
zanes se stremat kon pogolem imot go gubat i ona {to go imaat. Zatoa veli:
“Edinstveno e dobra vistinskata mera - prekumernosta i nedostatokot ne mi se
mili“.
Kaj Demokrit moàt da se sretnat kako eti~ka tema, princip i moralna
norma niza pra{awa i aspekti koi podocna }e bidat razvivani kaj pro~uenite
anti~ki eti~ari. Toj go istaknuva zna~eweto na dol`nosta kako uslov za
blaènstvoto. Na primer, poso~uva deka ~ovekot se vozdrùva od grev ne zaradi
stravot, tuku od ~uvstvoto za dol`nost. Svojata moralna sila sekoj ja pokaùva
osobeno toga{ koga vo nesre}ata misli na ona {to treba da go napravi kako
dol`nost. Spravedlivosta pretstavuva ispolnuvawe na svojata dol`nost, a
nespravedlivosta zna~i nejzino zapostavuvawe. ôvek se zdobiva so duhovna
vedrina, silina i spokojstvo ako ja izvr{uva svojata dol`nost, kako {to poradi
nejzinoto neizvr{uvawe stanuva nezadovolen, nespokoen i se izma~uva samiot
sebe.
58
Kaj Demokrit se istaknuva i neophodnosta od rabotewe i napor. Onoj koj
go bara dobroto, go nao|a samo preku dejstvuvawe - a zloto odi i kaj onoj koj{to
ne go bara, a e mrzeliv. Blagorodnite ne{ta se zdobivaat samo so naporno
u~ewe i trud. Na trudot ~ovek treba da se nau~i u{te vo mladosta. Isto se
va`ni i ~istoto srce i ~esnata misla: “Najdobro pridonesuva za dobrodetelta
onoj koj dejstvuva od srce i so razum“. Dobar ne e onoj koj ne pravi nepravda,
tuku onoj koj voop{to ne saka da ja pravi: “Neprijatel na ~ovekot ne e samo onoj
koj mu pravi nepravda, tuku i onoj koj saka da mu ja napravi“. Zatoa e
dobrodetelen onoj koj ne o~ekuva nagrada i vozvra}awe za deloto, tuku onoj koj
pravi dobro sam od sebe.
U~eweto na Demokrit za sovesta e edno od prvite vo istorijata za ovaa
duhovna osnova na moralot kaj ~ovekot. Sovesta e silata na moralnata li~nost:
“Od sebe samiot treba da se srami onoj koj pravi ne{to ne~esno“. Zatoa dobriot
nema da pravi zlo duri i ako ne go gleda nikoj: “Spas za ìvotot e kaeweto
zaradi sramnite dela“.
Zborovite na Demokrit za prijatelstvoto spa|aat me|u najpou~nite za
ovoj vaèn ìvoten faktor (za kogo mnogu se raspravalo vo Antikata, a denes e
zapostavena eti~ka tema): “Nikoj ne go saka onoj koj ne saka nikogo“.
Prijatelstvoto zavisi od ednakvosta na razbirawata i na vrednostite. Duri
Demokrit }e zabeleì: “Ne e dostoen za ìvot onoj koj nema nieden ~esen
prijatel“.
U{te mnogu temi, soznanija i pouki ponuduva etikata na Demokrit. Edna
od pointeresnite e deka “dràvata e zdrava koga nejzinata uprava e zdrava, a
koga taa e rasipana - sé propa|a“. No, centralna misla kaj nego e deka celta na
ìveeweto treba da bide ìvotnata radost vo forma na duhovna stabilnost,
~esnost i umerenost, raduvawe na ìvotot i na postigawata. Zatoa odvreme
navreme lu|eto povtorno se svrtuvaat kon stavovite od velikiot eti~ar, vo niv
baraj}i odli~na pozitivna inspiracija za trasirawe na svojot ìvoten pat.
Ideite na Demokrit re~isi direktno gi prezede i razvi kako fizika i
kako etika Epikur (341-270 pred n.e.), ~ie{to u~ewe vo forma na golem ep go
opi{a rimskiot intelektualec Tit Lukrecij Kar (97-55 pred n.e.). Za
pra{aweto na ìvotnata radost ima u{te nekolku interesni misliteli. Razni
filosofi bile duhoviti, pravele {egi, no naj~esto ne se smeele. Anti~kiot
pisatel Lukijan od Samosata (120-183) svoite filosofski raspravi gi sozdaval
kako satiri, verojatno o~ekuvaj}i blagotvornoto dejstvo na smeata da pottikne
ìvotna radost kaj lu|eto. Vo Sredniot vek duri se osuduva{e smeeweto - kako
moè nie lu|eto da se raduvame ako na krstot Hristos umrel vo maki za na{e
dobro (se spekulira deka namerno e zaguben vtoriot del na esteti~koto delo
"Poetika" na Aristotel, vo koe, po prviot tom, vo koj se rasprava za
tragedijata, vo poslednata re~enica e navesteno deka sleduva rasprava za
komedijata). Vo Renesansata smeata povtorno zaìvuva kako eti~ka vizija.
Fransoa Rable (1494-1553), lekar i profesor, vo grandioznoto delo "Gargantua
i Pantagruel", izme{a narodni {egi i li~ni soznanija za vrednosta na
raduvaweto, no go iskaà i najzna~ajnoto predupreduvawe za sovremenata
etika na naukata: "Soznanieto bez sovest e prazno". Naju~eniot ~ovek na
svojata epoha Erazmo Roterdamski (1465-1536) sozdade delo vo ~est na
ìvotnata radost "Pofalba na ludosta", koe ostana najpopularno od site
negovi brojni seriozni nau~ni trudovi. Vo @eneva pod vlijanie na @an Kalvin
(1509-1564) be{e zabraneto raduvawe, a vo veselata Britanija re~isi do pred
150 godini vo nedelinite bea zatvoreni kr~mite, teatrite, sportskite tereni
(sli~no kako nepodvi`nosta vo ortodoksnite judejski semejstva vo sabotinite).
59
Volter (1694-178) uìva{e vo ìvotnite radosti i im gi prepora~uva{e na
lu|eto, a toa denes go ve`bame so negovite knigi "Kandid" ili "Filosofot
neznajko". Artur [openhauer (1788-1860) go smeta{e ovoj svet tolku negativen,
{to ako e samo malku polo{, ne }e moè{e vo nego da se ìvee. Pol Lafarg
(1842-1911), moderna li~nost, zet na Karl Marks, napravi statija so pofalba na
ìvotnata radost i na pravoto na mrzelivost. Za smeata kako estetska pojava
imaat pi{uvano mnogu misliteli, no malkumina ja prepora~uvaa kako ìvotna
osnova. No toa moè da se najde kaj sovremenite pisateli i filmski tvorci, na
primer vo seto delo na ârli âplin (1889-1977), od ~ii filmovi i muzika
blika silen povik za raduvawe, ili vo sovetot do lu|eto da bidat druèqubivi
i veseli od {kotskiot pisatel Robert Luis Stivenson (1850-1894)).
Sovremenata epoha donese niza psiholo{ki trudovi koi prepora~uvaat
otvorawe na duhot kon pozitivnoto razmisluvawe i odnesuvawe - kako onie na
Norman Vinsent Pil (1898-1993), koi se sli~ni na osnovnata ideja na Demokrit.
Sepak, eden mudrec ni kaà, koga go pra{avme kako e: "Umen ~ovek ne moè vo
sega{noto vreme da kaè deka e dobro!?" Lorens Piter i Rejmond Hil vo
popularnite duhoviti knigi "Principot na Piter" tvrdat deka ne{tata
sekoga{ odat kon lo{o. Golemo pra{awe e kako prekrasnata ideja za
ìvotnoto raduvawe da bide opravdana so noviot pesimizam, t.e. realizam.
Eti~ki misli od Demokrit
“@ivot bez raduvawe - dolg pat bez gostilnica.“
“Za ~ovekot e najdobro svojot ìvot da go mine {to pove}e duhovno vedar i radosen i
{to pomalku neraspoloèn.“
“Vistinskata qubov e streme` kon ubavoto bez nasilstvo.“
“Lu|eto ne se sre}ni nitu so teloto nitu so parite, tuku samo so ~esnosta i razumnosta.
“
“Najubavoto vo sé e vistinskata mera.“
“Zlo e ako gi sledime lo{ite, no zlo e i ako ne gi sledime dobrite lu|e. “
60
10. Sokrat
NAUÎ ZA DA BIDE[ DOBAR
U~itelite na mudrosta naj~esto
se i u~iteli na moralot. Dobriot
metod za nau~no soznavawe i
posvetenosta kon znaeweto mu ovozmo-
ùvaat na golemiot tvorec da gi
osmisluva isto taka problemite na
~ove~koto dejstvuvawe. Vpro~em, site
soznanija sluàt za realizirawe na
~ove~kite celi, od koi ispravnoto
postapuvawe e edna od najva`nite.
Prirodno e golemiot mislitel da bide
i beleìt eti~ar. Takov bil golemiot
Sokrat, so kogo legendarno zapo~nuva
istorijata na evropskata etika.
Sokrat e roden vo Atina vo 469
godina pred n.e. Bil prviot zna~aen
filosof po poteklo od ovoj grad na
umnosta (~ij istoriski amblem e
buvot, simbol na mudrosta). Dotoga{
filosofijata se razvivala vo Mala
Azija, na jonskite ostrovi, na Sicilija i vo Ju`na Italija, a vo Atina
dejstvuvale misliteli dojdeni vo drugite gradovi. Mnozina od niv bile
sofisti, “u~iteli“, koi za pari gi podu~uvale lu|eto na besedni{tvo i na
drugi intelektualni ve{tini. Vo toj period Atina rascutela, stanala
politi~ki centar, so silna mornarica i bogata trgovija, a Perikle gradot go
ukrasuval so besmrtnite gradbi na Akropol. Za podemot na Atina e zna~aen i
pridonesot {to go dal Sokrat, nejziniot najpoznat ìtel.
Vo ìveeweto na Sokrat nemalo mnogu promeni, no negoviot ìvot e
interesen isto kolku i negovoto u~ewe. Tatko mu bil skulptor, a majka mu
babica. I samiot Sokrat bil skulptor, no potem so zanes se predal na
filosofijata, na razmisluvaweto za umnosta i za dobrinata i na gradeweto
dobro kaj lu|eto. Velel deka kako tatko mu gi oformuva du{ite na lu|eto, a
kako majka mu kaj niv (od niv) gi poroduva nivnite soznanija i dobrina. Bil
neprijatel na sofistite, ne samo zatoa {to ovie naplatuvale za svoeto
podu~uvawe, tuku i zatoa {to gi manipulirale lu|eto (so toa }e se otvorat
trajnite pra{awa na pedagogijata, na ~ove~koto rastewe, na zaedni~koto
ìveewe i na kulturnoto deluvawe). Sokrat raspraval so mnogu filosofi i
obi~ni lu|e, koi, spored nego, nemale to~no i precizno znaewe. Tokmu toa bila
negovata osnovna ambicija - da otkrie kako da se dojde do vistinskoto znaewe.
Edinstvena so toa e i vtorata ambicija na Sokrat kako lu|eto da nau~at {to e
dobro?
Toj veruval vo ~ove~kata priroda, vo silite na ~ovekot. Zabludite mu
pre~at na ~ovekot da dojde do vistinsko soznanie i ispraven stav. Koga bi znael
{to e dobro, sekoj ~ovek toa i bi go pravel. Toa e bazata na Sokratovata etika,
na koja toj ñ go posvetil celoto svoe ìveewe.
Sokrat bil ~udna li~nost, duri i vo eden tolku isklu~itelen grad, kakov
{to toga{ bila Atina, najgolem helenski grad, so 40.000 ìteli (ne smetaj}i gi
61
ènite i decata), so 20.000 doselenici (glavno zanaet~ii i izvr{uva~i na
drugite raboti) i so 100.000 i pove}e robovi. Atina bila centar na trgovijata i
pomorstvoto, imala golemo bogatstvo. Ja razvivala demokratijata dotamu {to
im se pla}alo na gra|anite sekojdnevno da u~estvuvaat vo rabotata na gradskite
ustanovi i vo re{avaweto na dràvnite raboti. Se razvivale mitologijata i
religijata, atinskata tragedija i komedija se me|u najpoznatite svetski teatri,
a poln procut doìvuvale grade`ni{tvoto, vajarstvoto, slikarstvoto i
keramikata. Vo toj duhoven krug Sokrat bil ekskluzivna li~nost. Go smetale
najumen ~ovek na epohata, a odel bos i nesoodvetno oble~en (bez dolna ko{ula
pod nametkata). Bil skromen i izdr`liv. Toga{ site odele nasekade, a toj samo
2 pati vo ìvotot izlegol od gradskite yidi{ta (velel deka sekade ima ku}i i
drvja, no samo vo negoviot grad ima dovolno lu|e za razgovor). Ponekoga{
zadlabo~eno razmisluval, ne zabeleùvaj}i gi lu|eto okolu sebe. Osobeno
uìval da odi niz gradot i po negovite ulici i parkovi da muabeti so razni
lu|e za najva`nite pra{awa (toa e sli~no nebare toa go pravi niz skopskata
ili bitolskata Stara ~ar{ija). Sokrat bil talentiran i razgovorliv, imal
tolku originalni idei i uspe{ni nastapuvawa, {to masovno go sledele
mladite, za da slu{aat i da u~at od nego.
Toga{ nastapuvaat lo{ite lu|e, na koi etikata sekoga{ im bode o~i
(takvite imaat "dvojni lica", boèmski se zastapuvaat za moral, a vsu{nost ja
navreduvaat etikata). Ne znaeme zo{to tie to~no go zamrazile Sokrata, no
trojca nikakveci go obvinile pred sudot (nema da im gi spomeneme imiwata,
bidej}i neranimajkovcite palele i najgolemi hramovi za imeto da im ostane
zapameteno vo istorijata). Pobarale Sokrat da odgovara za toa {to gi negira
bogovite i ja rasipuva mladinata. Mu sovetuvale na Sokrat da izbega od gradot,
kako mnozina drugi vo sli~ni situacii, ili barem da se podgotvi za zbor pred
sudot. Odgovoril deka za vakva odbrana se podgotvuval celiot ìvot, za{to
nema podobro branewe od ~esnoto ìveewe. Pred sobranieto, koe istovremeno
bilo i poroten sud (501 ~ovek), Sokrat rekol deka site znaat oti e religiozen -
postojano velel deka nego go predupreduva nekoj boèstven glas (“dajmonion“)
da ne pravo lo{i dela (toa e edno od prvite u~ewa za sovesta). Poso~il deka vo
odnosot kon nego stanuva zbor za nepravilno javno mislewe, za{to od
proro~icata vo Delfi bilo kaàno deka nema pomudar ~ovek od Sokrat, a toj
vsu{nost na site im pokaùva deka ne go znaat ona za {to mislat deka go znaat,
pa toj e najmudar samo zatoa {to znae deka ni{to ne znae. Obvinenieto vo vrska
so mladinata go otfrlil kako gre{ka, bidej}i toj ne u~i nikogo, kako {to
pravat sofistite. Se povikal i na golemiot moralen argument, poso~il na
svojata siroma{tija kako pokaz za svojata ~esnost. A rekol i deka toj ne se
pla{i od presudata, za{to ja izvr{uva dol`nosta (misijata), a toa ne moè da
go ostavi - duri da go ucenat deka pod nekoj uslov }e go oslobodat, toj nema da se
soglasi da prestane da ja ispituva vistinata i da gi sovetuva gra|anite.
Obvinet od zlite, a od nemarnite i zavedenite osuden na smrt, Sokrat im
rekol deka trebalo da go nagradat so penzija, bidej}i sega ne }e ima koj da gi
podbucnuva za da stanat poumni i podobri. Sebe si se ocenil kako osten, koj so
bodewe gi budi razumot i sovesta na sogra|anite. I u{te im rekol, deka ne se
znae koj odi kon podobroto - tie vo ìvot, a toj tamu kade {to velat deka e
ve~no i interesno, za{to }e moè da razgovara so prethodnite najumni lu|e od
site epohi. Kako i Isus, ~ekaj}i na smrtta Sokrat razgovaral so svoite u~enici
i im poso~il va`ni ne{ta. Go ubeduvale da izbega, deka }e mu pomognat vo toa.
Toj gi razuveril, kaùvaj}i deka so toa bi gi navredil zakonite (redot i
obi~aite) na svojot sakan grad, vo koj e roden i vo koj{to mu bilo ovozmoèno
62
da se razvie, da ìvee i da dejstvuva, a sega go pottiknuvaat da gi gazi i negira
tie zakoni za nekakva zamislena li~na korist. Kaàl deka toa ne mu prilega
nemu, so negovite 70 godini i so ugled na Filosof i Eti~ar, kako roditel i
kako dobar gra|anin vo tekot na celiot svoj ìvot. Sokrat mirno go ispil
otrovot. Toa bilo vo 399 godina pred n.e. Toa e edna od najzapametenite smrti
vo istorijata.
Sokrat li~no ne ostavil pi{ani tragi. Kako i nekolku drugi golemi
u~iteli na moralot, najverojatno smetal deka edinstveno e va`no negovoto
neposredno duhovno dejstvuvawe. Me|utoa, negovite u~enici napravija pi{ani
dokumenti koi svedo~at za toj redok um i ovozmoìja taka da stane eden od
najzna~ajnite eti~ki u~iteli na ~ove{tvoto. Vquben vo nego i negovite idei,
Ksenofont (430-345 pred n.e.) ostavil nekolku knigi spomeni za Sokrat, a
golemiot Platon (427-346 pred n.e.) celoto svoe delo mu go posvetil na Sokrat,
prvin opi{uvaj}i gi negovite slu~ki, razgovori i misli, a podocna zemaj}i go
za glaven heroj vo svoite besmrtni filosofski dijalozi i eti~ki pouki.
Mislite na Sokrat gi pretstavil i Aristotel (364-321 pred n.e.), u~enikot na
Platon. Logi~kite i eti~kite idei na Sokrat se {ireni aktivno od nekolku
grupi misliteli, od koi nekoi bile neposredno negovi u~enici. Iako bile
filosofi od razli~ni orientacii, niv gi obedinuval stremeòt za ostro
soznanie i duhovna sloboda, koi treba predano da se neguvaat i branat.
Antisten smetal deka na ~ovekot mu treba malku, a negoviot u~enik Diogen
bil radikalen asket; od druga strana, Aristip u~el deka zadovolstvata se
osnova na ~ovekovite stremeì, no deka ~ovekot treba da znae da se kontrolira
vo strastite; Evklid od Megara i negovata {kola razvivale nov vid logika (od
ovie {koli }e proizlezat va`nite eti~ki i logi~ki istraùvawa na Epikur i
na stoicite, koi Sokrata go smetale za svoj heroj i duhoven obrazec).
Su{tinata na u~ewata na Sokrat e kompleksna; vpro~em, toj e eden od
najzna~ajnite misliteli vo istorijata. Negovite osnovni idei moè da se
iskaàt vo nekolku to~ki. Sokrat e racionalist; za nego najva`noto svojstvo
na ~ovekot e razumot, osnovniot ~ovekov dostrel i bogatstvo e znaeweto.
ôvekot vo sebe ima sila da dojde do znaeweto, toa se nao|a “vo“ samiot ~ovek.
Sokrat ne veruval deka ~ovekot ne moè da ne gi znae ne{tata, tuku deka ne se
trudi da gi soznae. Negoviot osnoven lozung kako logi~ki i eti~ki instrument
glasi: Soznaj se sebesi! Starohelenskiot op{t ideal gnoti seavton (lat. scito
te ipse), koj bil zapi{an i na hramot na bogot na mudrosta Apolon, kako
Sokratova nasoka }e stane bazi~na eti~ka vrednost i pouka vo Antikata, toa }e
bide naslov na deloto na posledniot anti~ki eti~ar carot Marko Avrelij, a so
taa ideja }e zapo~ne i originalnata zapadnoevropska etika kaj Pjer Abelar.
Vo naporot da go {iri soznanieto, Sokrat go ispituval svoeto i tu|eto
znaewe. Pri toa postapuval mo{ne interesno. U~itelite i prosvetitelite
obi~no propovedaat, no Sokrat ne go pravel toa. Toj vodel razgovor so lu|eto i
taka zaedno ja otkrivale vistinata. Ovoj metod dijalog }e stane eden od
osnovnite filosofski pati{ta do vistinata (a denes se prepora~uva kako
osnovna postapka pri pluralnosta na stavovite i globalizacijata na ìvotot).
Sokrat sevezden razgovaral so lu|eto, razvivaj}i gi svoite filosofski
soznanija i pomagaj}i im i lu|eto da se soznaat sebesi. Toj veruval deka
znaewata se op{ti, ednakvi za site, i deka so napor moè da se dojde do niv. Vo
razgovorot istaknuval deka toj samiot ne znae ni{to, a i na lu|eto im
pokaùval deka ni tie ne gi znaat ne{tata za koi mislat deka gi poznavaat. Toa
e Sokratovata ironija, prv del na Sokratoviot metod, so paradoksi pobivawe
na stavovite na sogovornikot. Tuka nastapuvala vtorata stapka - Sokratovata
63
meevtika (“babi~ka ve{tina“), so koja od du{ata na razgovornikot gi poroduval
vistinskite soznanija za problemot, osobeno za eti~kite dilemi i nu`nosti.
Sokrat baral da se dojde do jasni poimi, do to~ni opredelbi na ne{tata.
Zbrkanite soznanija, so nejasna sodrìna i forma, ne moàt da vodat kon
kvalitetno dejstvuvawe vo niedna sfera. Samo jasnata sogledba ovozmoùva
dobro postapuvawe. Sokrat ja ima iskaàno standardnata racionalisti~ka
eti~ka misla, deka e nevozmo`no da gre{i ~ovekot koj znae, deka onoj koj soznal
{to e dobro i pravilno, toa i }e go pravi.
Taka Sokrat gi vtemelil nau~nite osnovi za etikata vo Evropa. Etikata
dotoga{ bila gradena kako iznesuvawe na viziite i na aktuelnite celi,
ponekoga{ i kako analiza na psihi~kite osnovi na moralot, a Sokrat
poso~uval kako da se gradat trajni pravilni eti~ki soznanija kako osnova za
dobroto dejstvuvawe. Treba da se nau~i, za da moè da se bide dobar! Smetal
deka nema nikakva polza da se postapuva hrabro ili spravedlivo ako ~ovekot
toa go pravi bez znaewe, svesna cel i namera.
Za Sokrat dobrodetelta e znaewe, dobroto dejstvuvawe e projava na umot.
“Toj ne prave{e razlika pome|u mudrosta i moralnosta“, napi{a Ksenofont, pa
za umni i moralni gi smetal onie koi znaat {to e dobro i toa go pravat, ili
znaat {to e grdo i toa go izbegnuvaat. Site dobrodeteli Sokrat gi smetal za
edna celost, velel deka dobrodetelta e edna, za{to ako site dobrodeteli se
znaewe, tie se cvrsto povrzani i obedineti. Vpro~em, kaj site lu|e e ednakva
sklonosta kon dobroto i ovaa qubov za dobrodetelta treba da se razvie. Na site
im se potrebni trudewe, ve`bawe, vospituvawe, kako {to e potrebno najmnogu
u~ewe za da se postigne ona {to e najdobro. Zna~i, dobrodetelta moè da se
nau~i. Toa se Sokratovite eti~ki u~ewa.
Deka Sokrat imal krajno blagorodna du{a pokaùva negovata uverenost
deka nikoj ne gre{i namerno, tuku deka kaj lo{oto delo stanuva zbor za
neznaewe na toj ~ovek {to e dobro, a ne deka ne go saka dobroto (vo moderniot
svet, vo koj{to etikata e mo{ne zna~ajna forma na ~ove~koto razmisluvawe i
dejstvuvawe, tokmu takviot stav za nu`nosta na u~ewe {to e pravilno e osnova
za moralnoto vospituvawe i za moralnoto ocenuvawe na sekoja li~nost). Kako
princip Sokrat go postavil samousovr{uvaweto, kade zaedno odat
intelektualnoto i eti~koto vozdignuvawe na li~nosta - {to mnogu pati potoa
bea zalo`bi na filosofite vo podocne`nite epohi, pa i denes ovoj princip e
osnovna pozicija za novovovedenoto eti~ko obrazovanie na mladite.
Sokrat ne bil li~en ~ovek, no mnozina bile vqubeni vo nego. Bleskal so
znaeweto, dostoinstvoto, ekskluzivnosta i dobrinata. Toj u{te e traen
qubimec na mladite. Qubovta kon ovaa romanti~na duhovna i eti~ka figura e
svoviden test za eti~kata naklonetost na li~nosta - koj gi saka Sokrata i
negoviot metod i pouki, toj go saka i moralot, a onoj koj go kritikuva Sokrata i
se somneva vo negovite idei, zna~i deka ja otfrla etikata.
Eti~ki misli od Sokrat
“Soznaj se sebesi!“
“Jas znam deka ni{to ne znam.“
“Isto e da se znae {to e pravedno i da se bide praveden.“
“Nikoj ne dejstvuva so znaewe protiv ona {to e najdobro, tuku samo od neznaewe. “
64
11. Antisten
NAMALI GI POTREBITE!
Vo etikata mnogu u~ewa, razni
vidovi doktrini se posveteni na
samokontrolata na odnesuvaweto, nekoi
duri na vnimavaweto pri zadovolu-
vaweto na prirodnite potrebi. Edna od
najpoznatite radikalni teorii za
golemata moralna vrednost na
vozdrùvaweto od preteranite potrebi
na ~ovekot e onaa na anti~kite kinici.
Osnova~ot na ova eti~ko dvièwe e
Antisten.
Antisten e roden vo Atina vo
444 godina. I pokraj toa {to tatko mu
bil domoroden ìtel, majka mu bila
robinka od Trakija, {to vlijaelo na
negovoto ìveewe i ìvoten pat. Nemal
gra|anski prava i bil mnogu siroma{en.
Najnapred u~el kaj pro~ueniot sofist
Gorgija, a i samiot potoa daval ~asovi
za pari. Bil svesen za razlikata pome|u
filosofijata i retorikata, velej}i deka filosofijata treba da ja u~i onoj koj
saka da se druì so bogovite, a retorikata onoj koj se opredelil za dru`ba so
lu|eto. Vo svoite zreli godini se svrtel kon filosofijata i stanal eden od
najprivrzanite u~enici na Sokrat. Sekoj den odel pe{ od lukata Pireja do
Atina 7 kilometri za da go slu{a golemiot filosof. I na svoite u~enici im
prepora~al da u~at od ovaa isklu~itelna duhovna li~nost.
Svojot ugled Antisten go sozdal so nadminuvaweto na u~itelot vo
skromnosta, so svojata ramnodu{nost kon oblekuvaweto i so ednostavnosta na
ìveeweto. Taka dostignal avtarkija (samodovolnost) i nea postojano ja
potvrduval so sé ponaglasena sloboda na odnesuvaweto. Se obvitkuval so
skinata nametka, za {to i Sokrat i Platon (koj{to ne go sakal, velej}i deka
po~nal da u~i premnogu star) imaat kaàno deka niz dupkite na nametkata
yirka negovata gordelivost. Antisten bil prviot koj na ramoto nosel torbi~ka
(nekoi ova go tolkuvaat kako dale~en odglas od sli~nata oprema na xajnistite,
budistite i joginite vo Indija vo isto vreme, odnosno kako beleg za
poprodlabo~eni istoriski ~ove~ki i duhovni univerzalni vrski na ~ove{tvoto
otkolku {to nie denes znaeme). Antisten prviot postojano nosel dolg stap -
kako simbol na patuvaweto, na nemaweto postojan dom i kraj, za koi{to e
privrzan. No, toj bil sesrdno predaden na u~itelot, bil me|u onie 14-mina koi
prisustvuvale na poslednite denovi na Sokrat.
Potoa Antisten napravil {kola vo ve`bali{teto Kinosarg, koe bilo
edinstveno otvoreno za atiwanite bez gra|anski prava. Spored ova mesto
{kolata e nare~ena kini~ka, ili, pak, spored na~inot na ìveewe na nejzinite
privrzanici, ~ij{to beden ìvot go sporeduvale so onoj na ku~iwata (hel.
kinikos). Vo {kolata seto vnimanie bilo posvetuvano na etikata, t.e. na
otkrivaweto i sproveduvaweto na pravilnoto dejstvuvawe. Antisten ìveel do
365 godina prd n.e. Ostavil zna~ajna grupa u~enici zad sebe, koi ja pronele
65
slavata na kinizmot, pred sé preku vlijanieto vrz sozdavaweto na stoi~kata
etika na vozdrànosta i dol`nosta (kako edno od najpoznatite svetski u~ewa),
no i preku razni drugi duhovno-socijalni projavi, taka {to nivnoto ime denes e
ra{ireno i vo formata cinizam - vo zna~ewe {egobijstvo, podbivawe,
otfrlawe na redot, kako svoevidna kritika na gra|anskiot moral i na
~ove~kata naper~enost.
Antisten e mo{ne zna~aen filosof. Za u~eweto na Platon za
apsolutnata realnost na ideite ima kaàno: “Gledam kow, no ne gledam
kowstvo“, na {to Platon mu odgovoril deka ima oko za gledawe na kow, no u{te
nema filosofski senzibilitet za visokite koncepcii. Sepak, stavot na
Antisten ne e ignorantski, tuku posebna filosofska pozicija, koja kako
realnost ja brani edinstvenosta na sekoe postoewe (toa }e stane osnova za
nominalisti~kiot stav nasproti t.n. realisti~kiot vo u~eweto za ideite, koj
se odrazuva vo empirizmot, materijalizmot, utilitarizmot, pragmatizmot i vo
raznite drugi u~ewa). Vakvata pozicija imala vlijanie vrz celoto negovo
u~ewe, za{to Antisten go skoncentriral svojot filosofski duh vrz ulogata na
edinkata.
Toj sekako go otfrlal u~eweto na drugiot Sokratov u~enik Aristip, koj
slobodata ja baral niz vizijata za zadovolstvata. Antisten postojano kaùval:
“Podobro e da se poludi otkolku da im se popu{ti na zadovolstvata“. Vo svoite
tekstovi posebno pi{uval za svojot idol Herkul, kogo kinicite go smetale za
svetitel i za nego sozdavale razni prikazni ({to }e gi inspirira
podocne`nite hagiografii na hristijanskite svetci). Pretstavuvaj}i go kako
vozvi{ena i ~udotvorna li~nost, Antisten ja istaknuval Herkulovata borba
protiv strastite i za izvr{uvawe na dol`nosta. Vsu{nost, se potcrtuvala
vrednosta na dobrodetelta. Taka se sozdavani kini~kite principi na silna
eti~ka volja, samokontrola i vozdrànost od potrebite.
Smislata na etikata kaj Antisten e inspirirana od Sokrat: “Celta na
filosofijata e da se ìvee spored moralnite principi“. Zatoa etikata e
centralna to~ka, duri edinstvena sodrìna na intelektualniot i ìvoten
anga`man na Antisten i kinicite. Toj ìvotot go sproveduval onaka kako {to
u~el i podu~uval neposredno so svoeto odnesuvawe i primer. Velel:
“Dobrodetelta se olicetvoruva vo dejstvuvaweto i nejze ne ñ se potrebni mnogu
zborovi i soznanija“. Znaeweto e potrebno za dofa}awe i ispolnuvawe na
eti~kite celi. Kako Sokrat, i Antisten smetal deka dobrodetelta moè da se
nau~i i deka ne moè da se zagubi. Zatoa e potrebna posvetenost kon u~eweto i
postignuvawe na dobrodetelta.
Antisten mnogu ukaùval i na voljata kako izvor na moralot na
li~nosta, koja moè da ja vodi kon dobrodetelta i kon avtarkijata, kako dve
golemi celi na ~ovekot: “Blagorodnosta i dobrodetelnosta se ne{to isto. Za
blaènstvo e dostatna dobrodetelta, a za nea ne e potrebno ni{to drugo osven
sokratska sila na voljata“. Toj go daval primerot deka mudrecot postapuva
spored svojata moralna sila, kako izraz na svojata cvrsta volja i nepokolebliva
etika. Dobrodetelta, zna~i, e dovolna za da se postigne blaènstvo, taa e edna i
edinstvena, nasekade i sekoga{ ista, taa moè da se nau~i i ne moè da se
zagubi (vsu{nost, taa e vo li~nosta, koja moè da ja so~uvuva dodeka ja ~uva
celinata na svojata egzistencija i personalnost).
Konkretnite celi na dobroto ìveewe se vo borbata protiv potrebite i
poùdite, koi ~ovekot go onevozmoùvaat da ima li~na nezavisnost-avtarkija.
Antisten smetal deka najgolemiot neprijatel na dobrodetelnosta e setilnoto
uìvawe, koe ja poremetuva duhovnata ramnoteà na li~nosta. Zaradi
66
uìvaweto ~ovekot ja zagubuva vnatre{nata sloboda i stanuva rob na strastite:
“Jas bi ja ubil Afrodita (boìca na seksualnata qubov) zatoa {to ni gi
upropasti mnoèstvo li~ni i dobri èni. Qubovnata strast e rasipanost na
prirodata, iako nesre}nicite {to nejze ñ podlegnuvaat nea ja smetaat za ne{to
boèstveno“.
Na setilnoto uìvawe Antisten mu gi protivstavuva naporot i
trudeweto. So niv ~ovekot zajaknuva i se zdobiva so vnatre{na nezavisnost
kako vistinsko blaènstvo. Zatoa Herkul za nego e obrazec kako so trudewe se
odi po praviot pat. Ovoj heroj taka gi pobedil site nevolji, t.e. strasti i
poroci. Sepak, Antisten ne gi otfrlal prirodnite potrebi (kako {to }e
predlaga negoviot poznat u~enik Diogen), tuku se ograni~uval da ne go smeta
setilnoto uìvawe za cel na ~ovekovoto ìveewe. Toj gi dozvoluval samo
uìvawata {to nema da predizvikuvaat kaewe vo ~ovekot, odnosno onie koi
proizleguvaat od naporot i trudeweto.
Onoj koj ne ìvee slu~ajno, onaka kako {to }e go frlaat niz ìvotot
strastite i okolnostite, tuku koj se oslobodil od slepite zabludi ({to vladeat
vo tolpata), }e stane vistinski gospodar na sebesi i na svojot ìvot. Toj e
mudrec, toj “samiot sebesi si e dovolen“, “ona {to go imaat drugite, toa go ima
i toj“, za nego “ni{to ne e tu|o ili nevozmo`no“. Negovoto svojstvo e avtarkija,
samostojnost, vnatre{na nezavisnost, sloboda na samoopredelbata. Za toa e
nu`na nezavisnost od nadvore{nite uslovi na blaènstvoto. Mudrecot gi
sovladal potrebite, kaj nego nema potrebi - sli~no Sokrat istaknuval deka e
boèstveno da se nema potreba od ni{to, a najblisku do toa e da se imaat
najmale~ki potrebi. Zatoa Antisten velel: “Na lu|eto bogatstvoto i
bedotijata ne im se vo ku}ite, tuku vo du{ite. Poznavam mnogu lu|e koi i pokraj
golemoto bogatstvo mislat deka se tolku siroma{ni {to }e se zafatat za
sekakva rabota i opasnost samo za da zdobijat pove}e. Od dva brata, koi
nasledile ednakvi delovi, edniot ima dostatno, vtoriot smeta deka go nema ni
potrebnoto... Vakvite mnogu gi àlam zaradi nivnata te{ka bolest, mi li~at na
lu|eto koi imaat mnogu za jadewe i mnogu jadat, a nikoga{ ne moàt da se
nasitat. Jas imam malku, jadam kolku da ne sum gladen i pijam za da ne sum
èden... Koga }e posakam ne{to blago, ne go kupuvam na pazarot, tuka se
zadovoluvam so ona {to go zbogatuva moeto srce... O~igledno e deka onie koi
ìveat skromno se moralno podobri od onie koi se zainteresirani za
materijalnoto bogatstvo. Onoj koj se zadovoluva najmnogu so ona {to go ima
najmalku go posakuva tu|oto“.
Kvalitetot na lu|eto so vnatre{no bogatstvo e toa {to tie nego lesno
go davaat. Antisten poso~uval deka nemu Sokrat mu daval kolku {to moèl da
ponese, pa i toj ne im go kratel na prijatelite bogatstvoto vo svojata du{a,
tuku na sekomu od sé srce mu go daval eti~koto (mo{ne interesno e {to vo
socijalna smisla vo sovremenata epoha ovoj stav na delewe na svojata stradna
polo`ba e sostaven del na ideologijata na bednite, proleterite, robovite,
potisnatite..., tie bi im go dale toa {to go "imaat" na site drugi).
Posebno e va`no {to Antisten ukaùval na vrednosta na nevrtkata. So
imaweto vreme moè dostoinstveno da se slu{a i u~i ona {to vredi da bide
slu{ano i nau~eno ({to se tolkuva kako izvor na anti~kata filosofija, rodena
od nevrtkata na doblesnite umovi). Taka moèl po cel den da bide so Sokrat,
koj ne im se voshituval na onie koi imaat najmnogu pari, tuku gi qubel onie koi
go barale negovoto dru{tvo.
Mudrecot ima, spored Antisten, mnogu soznanija vredni za ìveeweto.
Na primer, “mudrecot ne se zanimava so politikata spored zakonite na
67
dràvata, tuku spored zakonot na dobrodetelta“. Antisten e golem kriti~ar na
sistemot (negovite u~enici u{te pogolemi). Toj raskinuva so tradicijata i gi
kritikuva site formi na socijalnoto ìveewe. Istaknuva deka filosofijata
mu donela “sposobnost da moè da komunicira so samiot sebe“. Za politikata
smeta deka umniot ~ovek }e se odnesuva kon nea kako kon ognot - nema da ñ
prio|a premnogu blisku za da ne se izgori, a nema ni premnogu da se oddeluva od
nea, za da ne izmrzne.
Vo politi~kata etika e poznata negovata kritika na atinskata
demokratija - deka so glasaweto (“krevawe na racete“) moè da se postignat
bezumni i nespravedlivi celi. Vo politikata ima mnogu besmislici, kako {to
se “istaknuvawe na nesposobnite vo vojskata i neotfrlawe na
neranimajkovcite od dràvnata uprava“. Opasnosta e golema - “koga dràvata
pove}e ne gi razlikuva sposobnite od nesposobnite, toga{ taa vedna{ i
propa|a“ (ova e slu~ilo mnogu pati vo istorijata, a posebno istaknuvame deka
od vakvoto zapostavuvawe na pravilnosta na izbiraweto i na dejstvuvaweto
propadnala i najmo}nata dràva na site vremiwa Rimskoto Carstvo, kako i
sovremenite socijalisti~ko-komunisti~ki dràvi). Antisten ja branel silata
na talentiranite lu|e od narodot, koi se podobri od upravuva~ite, zatoa {to
ovie gi brkaat nevinite, a narodot gi prepoznava zlostornicite.
Antisten bil golem moralist. Etikata ja postavil vo centarot na
razmisluvaweto, {to potoa }e se slu~i pove}e pati kaj razni misliteli i
{koli. Toj go branel doblesnoto eti~ko odnesuvawe kako dostoinstvo na
~ovekot i jasno poso~uval deka dobrodetelta e rezultat na silnata voljata i
deka mora da se nau~i. ôvekot treba da vloì sila za moralno ìveewe i ja
ima zada~ata da se zastapuva za moralnosta. So kritikata na potrebite, kako
izvor na ìvotnite i moralni negativnosti, Antisten ja inauguriral askezata
vo evropskata etika, no isto taka i kritikata na civilizacijata kako izraz
na mnogu ~ove~ki zabludi, koi lu|eto moè da gi odvlekuvaat od eti~kiot pat.
Negov najgolem sledbenik e fanati~niot kinik Diogen, isto taka i @an-@ak
Ruso (1712-1778) kako kriti~ar na civilizacijata i vizioner na “vra}aweto kon
prirodata“, a vo ponovata epoha hipicite, koi ja izrazija modernata ideja za
razbuduvawe na ~ove{tinata nasproti zakostenetite gra|anski tradicii i
naviki. Taka ideite na Antisten na razli~ni na~ini se prisutni i vlijatelni
vo etikata.
Eti~ki misli od Antisten
“Za dobrodetel ne e potrebno ni{to drugo osven sokratska sila na voljata.“
“Podobro e da se poludi otkolku da im se popu{ti na zadovolstvata.“
“Mudrecot ne se zanimava so politikata spored zakonite na dràvata, tuku spored
zakonot na dobrodetelta.“
“Koga dràvata pove}e ne gi razlikuva sposobnite od nesposobnite, toga{ taa vedna{ i
propa|a.“
68
12. Aristip
NAJUBAVI SE ZADOVOLSTVATA
@iveeweto i moralot ne se
sovpa|aat sekoga{ i celosno. Vo
ìvotot ponekoga{, ili ~esto,
lu|eto go izbegnuvaat sproveduva-
weto na moralnite normi, ili
nivnoto strogo sledewe. Lu|eto gi
vodat isto taka i strastite, i
interesite, i raznite li~ni i
op{testveni celi. Za da se nadmine
diskrepancijata pome|u moralnite
idei i ìvotot, nekoi eti~ari
prepora~uvaat vrednosti koi,
spored niv, se pobliski do obi~nite
orientacii na lu|eto. Takov e
hedonizmot na Aristip. Nie
izbegnavme vo knigava da
pretstavime razni eti~ki doktrini
koi ne se vo soglasnost so strogiot
moral, ili onie u~ewa koi se podbivale so moralot, ili stavovi na onie koi
lo{e postapuvale so svoite sogra|ani ili podanici - na Aristipovata ~ista
ideja na barawe na uìvawe í posvetivme vnimanie zatoa {to ne e daleku od
obi~nata ~ove~ka svest i ima smisla da se sproveduva, no samo so nu`noto
kontrolirawe na svoeto povedenie.
Aristip e roden vo 435 godina pred n.e. vo libiskiot grad Kirena. Ova e
va`no za negovite stavovi, bidej}i gradov bil bogat (toga{ bregovite na
severna Afrika bea zeleni i plodni), a negovite ìteli imale mo`nosti za
uìvawa, taka {to eti~kata misla na Aristip se tolkuva kako vlijanie od
negovoto rodno mesto. Bil voznesen od li~nosta i ideite na Sokrat, pa vo 416
godina do{ol vo Atina da u~i kaj golemiot mislitel. Nekoi go obvinuvale
Aristip deka e blizok so sofistite i deka primal pari za svojata rabota ({to
Sokrat odbival). Sepak, Aristipa go vbrojuvaat vo sokratovcite, iako imal
osoben nastap i idei so koi ne se soglasuvale drugite Sokratovi privrzanici -
no Sokratovite idei bile osnovno posveteni na slobodata i moèle da bide
usvoeni od mnogu raznovidni filosofi, od Antikata do denes.
Aristip bil elegantna, prefineta li~nost, samostoen i samosvesen.
Uìval vo svetskite zadovolstva, {to tokmu Sokrat nitu go pravel nitu go
prepora~uval. Na zabele{kite Aristip odgovaral deka ni{to ne go popre~uva
da postapuva dobro onoj koj ìvee rasko{no. Patuval niz cela Grcija, sli~no
kako sofistite, i se snao|al vo komunikacijata so lu|eto. Bil duhovit,
so~uvani se brojni anegdoti od negovite sredbi so vladetelite i so drugite
filosofi; osobeno se zajaduvale so Platon. Koga eden tiran go zapra{al zo{to
mislitelite tropaat na portata kaj bogatite, a ovie ne odat kaj filosofite,
odgovoril: “Zatoa {to filosofite znaat {to im e potrebno, a bogatite ne
znaat“. Drug tiran mu prefrlil deka nema nikakva polza od nego, a Aristip
drsko mu rekol: “Navistina, koga od mene bi imal nekakva polza, ti ve}e odamna
bi ozdravel od tiranijata kako od du{evna bolest“.
69
@ivotnata ideja na Aristip, {to nego go vreduva vo Sokratovite
u~enici, e negovoto nastojuvawe da si ja so~uva slobodata i sprema sredinata i
kako li~nost. Toa go iskaùva so edna svetski poznata izreka. Koga mu rekle
deka premnogu e vrzan za heterata (javna èna) Laida: “Jas ja imam Laida, no taa
me nema mene; najdobro e da se vladee so uìvawata i da ne im se podlegnuva, a
ne sebesi da si gi skusuvame“. Koga nekoj mu prefrlil koga vleguval vo javna
ku}a, toj odgovoril: “Ne e opasno da se vleze, no opasno e ako ne moè da se
izleze“. Sli~no se odnesuval i vo poslednite denovi na Sokrat, koga okolu
osudeniot mislitel 30 dena se sobirale negovite u~enici i prijateli, a
Aristip otpatuval so qubovnicata na ostrovot Lezbos (no i mladiot Platon,
koj bil vo Atina, ne prisustvuval na ovie sredbi, nebare bil bolen).
Otkako golem del od ìvotot minal vo tu|ina, Aristip se vratil vo
Kirena i osnoval {kola, koja }e stane poznata so propagiraweto na uìvawata.
Samiot toj baral sekoj umen ~ovek da navleze vo filosofijata i etikata, za{to
tie razvivaat um i vkus - neu~enite gi sporeduval so onie koi ja opsednuvale
ku}ata na Odisej za da ja osvojat èna mu Penelopa, a se zadovoluvale so
sluginkite, bidej}i nemale dostatno duh za gospodarkata. Aristip umrel vo 355
godina pred n.e.
Celiot ìvot Aristip gi sledel navikite od svojot roden kraj - da
tro{i, da uìva vo golemi gozbi i veselbi, da se oblekuva rasko{no i da
upotrebuva mirisi. Koga mu prefrlale deka ìvee rasko{no, odgovaral deka i
bogovite pravat taka i zatoa toa ne moè da bide lo{o. Sepak, duri i koga se
preteruva vo opi{uvaweto na stremeòt na Aristip kon uìvawata, se
ukaùva deka imal razvien vkus i deka vodel smetka za posledicite. Za svoj
najdobar sovet toj ja smetal preporakata {to ñ ja dal na }erkata Areta, da se
ve`ba da go prezira ona {to e preterano.
Vo tie ramki se dviì i eti~koto u~ewe na Aristip. Toj razvival samo
etika, prakti~nata mudrost za nego e isto {to i filosofijata, koja ovdeka se
zanimava so vrednostite, so dobroto i zloto, so celite i sredstvata koi se
korisni za ~ovekot. U~eweto na Aristip e klasi~en hedonizam, doktrina za
zna~eweto i ubavinata na zadovolstvata za ìvotot na ~ovekot. Osnovata na
~ovekoviot um i soznanie se ~uvstvata, tie se realni i dofatlivi. ôvekot
moè da tvrdi samo deka ima opredeleno ~uvstvo za ne{to, a ne da kaè kakov e
izvorot na ~uvstvuvaweto. Od na{ata du{a i karakter zavisat na{ite ~uvstva.
Vo ekstazata ne{tata se razli~ni otkolku pri obi~nata sostojba (zatoa velel
deka e najubavo du{ata da ni se ~uvstvuva kako pri tivko dvièwe na moreto, a
ne kako vo besna bura ili pri zastojana voda bez nikakvo dvièwe). Aristip
ukaùval deka nie ne moème da soznaeme ne{to {to e von i podaleku od
na{ite ~uvstva. Toa {to go ~uvstvuvame e ne{to vistinsko, {to moè da se
soznae. Drugoto e la`no (bez ogled kakvo e toa von od nas i na{eto
~uvstvuvawe).
Za nas, zna~i, realnost e ona {to go doìvuvame. A nie ~uvstvuvame
zadovolstvo i bolka. Tie ~uvstva se predizvikani od sredbata na na{ite
setila so predmetot na ~uvstvuvaweto. Razni lu|e razli~no gi primaat
doìvelicite i nema op{to merilo za ni{to, tuku vladee subjektivnoto
~uvstvuvawe, na{eto doìvuvawe na zadovolstvoto i na bolkata. Etikata
poso~uva deka treba da se stremime kon onie ne{ta koi nosat zadovolstva, a da
gi izbegnuvame onie koi pravat bolka. Sledstveno, zadovolstvoto e
edinstvenoto dobro, a bolkata edinstvenoto zlo (ova }e go branat - na svoj
na~in - mnogu misliteli, nau~nici i umni lu|e). Aristip svojot stav go
dokaùval so prirodniot streme` na ~ovekot kon zadovolstvoto i kon
70
izbegnuvawe na bolkata, {to e vidlivo u{te kaj male~kite deca. Zatoa za
Aristip edinstvenoto prirodno dobro e zadovolstvoto, drugite dobra se
vostanoveni so konvencija (so dogovor, so op{ta soglasnost). Pome|u
zadovolstvata nema razlika, za{to zadovolstvoto e dobro po sebe i niedno ne e
podobro od drugoto. Me|u zadovolstvata moè da ima samo razlika vo nivnata
silina. Izborot na zadovolstvoto se opravduva so samoto sebe, pa zatoa toa e
osnoven izvor na postapkite na ~ovekot (sledeweto na svoeto zadovolstvo e
opravdano duri i ako se napravi ne{to {to ne im se dopa|a na drugite lu|e).
Ova e osnovata na hedonizmot na Aristip (od hel. hedone, {to zna~i
uìvawe). Zadovolstvoto kaj nego e eden radosen akt, pomalku sli~en na
evtimijata (ìvotnata radost) na Demokrit, no ovoj toa sepak go povrzuval so
ìvotnata umerenost. Za Aristip ne se najva`ni ~uvstvata pri otsustvoto na
bolki, tuku se orientira kon vistinskoto, realno uìvawe. Toj ne bara
prijatnost vo nepomatenosta, tuku najva`no e celosno zadovoluvawe na
setilata. Aristip o~ekuva od ìvotot realno uìvawe, prisutnost na
zadovolstvoto. Sodrìnata koja zadovoluva e uslov na na{ata sre}a.
Uìvaweto e skoncentrirano vo sega{niot mig. Ne stanuva zbor za
se}avawe na minatite ili za o~ekuvawe na idnite zadovolstva: “Nam ni pripa|a
samo sega{noto zadovolstvo, ne minatoto ili idnoto, za{to minatoto pove}e go
nema, a za vtoroto e neizvesno dali }e se slu~i“. Aristip ima i osobeno
tolkuvawe na op{tiot streme` kon blaènstvoto - deka ova e zbir na
edini~nite ~uvstva na zadovolstvo, vo kogo {to se vklu~eni i minatite i
o~ekuvanite zadovolstva, no vo ìvotot se bara samo poedine~noto, konkretno
zadovolstva, po nego ~ovekot se stremi zaradi nego samoto. Zatoa ne treba da se
misli na v~era{noto, {to zaminalo, nitu na utre{noto, za koe ne znaeme dali
}e dojde, tuku na dene{noto uìvawe, i toa vo ovoj sega{en mig, za{to samo toj
ni pripa|a nam. @ivotnata mudrost Aristip ja ocenuval kako ve{tina na
zafa}awe i uìvawe na dadeniot mig i na dofatlivoto zadovolstvo.
Tretoto na~elo na hedonizmot e setilniot karakter na uìvaweto.
Zadovolstvoto treba da bide telesno, za{to toa e setilna sostojba: “Telesnite
zadovolstva se poprijatni od du{evnite, kako {to i telesnite bolki se
pote{ki od du{evnite. Zaradi ova i vinovnicite se kaznuvaat so telesni kazni,
koi pote{ko se podnesuvaat“. Aristip ne gi negiral du{evnite zadovolstva,
kako proizvod na fantazijata ili na nade`ta, no telesnite se posilni i
porealni. Kikeron toa vaka go ocenil: “Nebare nemame duh, Aristip go zema
predvid samo teloto“.
Dobroto e {to pointenzivno setilno uìvawe vo ovoj mig. Aristip
malku go ublaùva ovoj div hedonizam, istaknuvaj}i deka ne treba da se stane
rob na uìvaweto i deka treba da se vnimava na posledicite. ôvekot treba da
ja znae ve{tinata na merata, za male~koto zadovolstvo da ne predizvikuva
pogolema bolka. Sogledbata na vistinskata korist od zadovolstvoto mu pomaga
na ~ovekot da ne se vloùva premnogu vo ne{tata koi toa ne go zasluùvaat i da
ne stane rob na zadovolstvata, tuku da si ostane gospodar na samiot sebe i na
situacijata. Sogledbata e osnova na ~ovekovata sloboda i sprema zadovolstvata
i sprema ~uvstvata {to tie gi predizvikuvaat. Zna~i, i Aristip, kako i mnogu
drugi eti~ari, pa i Sokrat, u~i deka treba da se so~uva nezavisnosta sprema
svetot {to né opkruùva, no kaj Aristip ne so otkaùvawe, tuku so umno
odbirawe i svoevidno kontrolirawe na zadovolstvata.
U~eweto na Aristip e edna od najrazvienite hedonisti~ki etiki, kakvi
{to gi ima vo site kulturi na Istok, a vo Renesansata i po nea se javija i na
Zapad. Mnozina psiholo{ki zasnovani etiki vo Noviot vek go stavaa vo svojata
71
osnova razlikuvaweto pome|u zadovolstvoto i bolkata, koi se izvorni ~ove~ki
reakcii. Nekoi od tie u~ewa duri i ne go poddrùvaa hedonizmot. I denes
hedonisti~kite projavi se izraz na neograni~enite bogatstva i na haoti~nite
ìvotni situacii, a najpove}e na podlegnuvaweto na alkoholizmot i na
narkomanijata.
Neposreden odglas na ideite na Aristip e u~eweto na Epikur, koj gi
ublaùva direktnite nasoki na uìvaweto i gi istaknuva duhovnite nasproti
telesnite uìvawa, iako imeto “epikurejstvo“ se koristi za hedonisti~kite
tendencii sé do denes. Najinteresna e sudbinata na u~eweto na Aristip vo
samata Kirena. Po nego, {kolata ja vodela negovata }erka Areta, a potoa
nejziniot sin Aristip, koj go nosel imeto na dedoto. Negov u~enik bil Teodor,
a nekolku generacii podocna se javil Hegesija, nare~en “pottiknuva~ na smrt“,
koga {kolata e zabraneta i rasturena. [to se slu~ilo?
Teodor (roden vo 340 pred n.e., po smrtta na Aleksandar Makedonski go
izbrkale od gradot, no potoa stanal sorabotnik na prviot kral od makedonskata
egipetska dinastija generalot Ptolomej) ja modificiral teorijata za
uìvawata vo u~ewe za radosta, za ìvotnata vedrina kako trajna du{evna
sostojba. Osnovnata razlika pome|u zadovolstvoto i bolkata toj ja zamenil so
sprotivnosta pome|u radosta i stu{tenosta, namurtenosta. Najvi{e dobro e
veselosta, najgolemo zlo tagata. Tie se izraz na soodvetnata moralnata
sogledba. Mudrecot si e dovolen samiot na sebe, nemu nikoj ne mu e potreben,
negovata tatkovina mu e celata vselena i toj za ni{to ne treba da si ja
upropastuva svojata polo`ba.
Se presvrtilo i propagiraweto na mignovenite zadovolstva kako ne{to
najubavo i najva`no vo ìvotot. Sega hedonizmot vodel kon jadosuvawa zaradi
posledicite i celosnata neostvarlivost na zadovolstvata. Hegesija go otflil
konkretnoto telesno zdovolstvo kako cel, u~el deka treba da se bide
ramnodu{en sprema mignovenite uìvawa. Toj gi ocrnuval uìvawata spored
koncepcijata na Aristip i propovedal pesimizam. Zadovolstvo ne moè da se
postigne, bidej}i teloto e ispolneto so mnogu patila, a du{ata strada zaradi
bolkite. Nadeìte, pak, ni gi poremetuva sudbata, taka {to sre}ata ne e mo`na.
ôvek moè so isto pravo da izbira da ìvee ili da umre. Ni bogatstvoto nema
vlijanie vrz sre}ata, bidej}i bogatite obi~no se ponesre}ni od bednite. Isto
taka sre}ata ne zavisi nitu od toa dali si sloboden ~ovek ili rob. Mudrecot }e
pravi sé samo zaradi sebe. Toj }e se trudi da gi izbegnuva bolkite i stradawata,
a nema da se stremi kon ne{to osobeno dobro. Ova e vozmo`no samo ako
negovata cel ne e da postigne zadovolstvo. Vo knigata “Samoubica so glad“
Hegesija pretstavil li~nost koja saka da se ubie, a na ubeduvawata od
prijatelite da ne go pravi toa, toj gi nabrojuva site nesovladlivi te{kotii vo
~ovekoviot ìvot. Reakcijata na pesimizmot na Hegesija bila takva {to
nekolku negovi slu{ateli, osobeno mladi lu|e, izvr{uvale samoubistvo. Nego
go narekle peisitanatos, “pottiknuva~ na smrt“. Kralot Ptolomej mu
zabranil na predava.
Aristip se obidel da pokaè deka vo izborot na ìvotnite celi se
najva`ni realnite, mignovenite, telesnite uìvawa. Taa ideja e prilog kon
teorijata na ìvotnata radost, no ne funkcionira lesno kako samostojno u~ewe
i vrvna moralna norma. Vo samiot sebe hedonizmot ra|a negativni odglasi
zaradi nemo`nosta da se realizira bez samosvest i samokontrola i zaradi
ograni~enosta na negovata pozitivna vrednost za celinata na ~ovekovoto
ìveewe.
72
Po dale~ni 22 stoletija, eden mislitel }e se obide do paroksizam da gi
razvie hedonisti~kite idei. Toa e markizot de Sad (1740-1814), koj svoite
orientacii vo zadovolstvata, posebno vo seksualnite, gi obrazloùva i brani
so poùdata, koja za nego e normalna pojava kaj lu|eto, a koja, spored nego,
sekako treba da se izvr{uva i pottiknuva. Ima napi{ano i nekolku knigi, koi
bea zabranuvani, a avtorot zatvoran, potoa odveden i vo ludnica, kade {to
po~ina. Vo knigata "Filosofija vo spalnata soba", naporedno so
pornografskite opisi, vo boèmskite filosofski dijalozi se opravduvaat
raznite formi na polovite odnosi i promiskuitetot. Posebno se insistira na
vrednosta na nasilstvoto, kako realen i najdobar na~in za uìvawe, od {to
konsekventno na najvisok hedonisti~ki vrv se vozdignuva povreduvawe na
li~nosta koja e seksualen objekt, duri i nejzino ubistvo. Bidej}i preteraniot
hedonizam ne se zadovoluva samo so uìvaweto i so negovoto smenuvawe-
povtoruvawe, tuku so natrupuvaweto i (aritmeti~ko) nasobirawe na
zadovolstvata, ova vodi kon istaknuvawe na dvojno-trojno zadovolstvo
(ubistvoto na trudna èna zna~i dvojno uìvawe, za{to se uni{teni dva
ìvota, a u{te moè da ima i siluvawe i razni prethodni ma~ewa, i sl.). Ovaa
orientacija vo psihijatrijata e nare~ena "sadizam". Sli~nata, no sprotivna
perverzna osobina na li~nosta, koja se zadovoluva so nasilstvo {to nejze í se
nanesuva, se narekuva "mazohizam" (spored postapkite na ungarskiot grof
Leopold Zaher-Mazoh, 1836-1895). Taka hedonizmot, koj zapo~na kako eti~ka
teorija so pofalba na zadovolstvata, no i so ukaùvawe na nu`nosta od nivno
kontrolirawe, gi pokaà svoite problemati~ni duhovni derivati i negativni
eti~ki konsekvencii ako odi so nezasitnosta i nasilstvoto.
Eti~ki misli od Aristip
“Koga go pra{ale {to dobil od filosofijata, Aristip odgovoril: Sposobnost da
moàm lesno da se druàm so site.“
“Koga go pra{ale zo{to obrazovaniot e podobar od neobrazovaniot - Aristip rekol:
Barem vo teatarot kamen ne sedi na kamenot."
"Koga nekoj rekol deka za parite {to trebalo da gi plati za u~eweto na deteto }e
moèl da si kupi rob, Aristip dodal: Taka }e ima{ dva roba.“
“Koga nekoj se falel deka moè da ispie mnogu, a da ne bide pijan - Aristip dofrlil:
Toa moè da go stori i mazgata.“
73
13. Platon
IDEJATA NA DOBROTO VLADEE NAD Sé
Ponekoga{ e polesno, a ponekoga{
pote{ko da se prikaàt ideite na golemite
eti~ari. Toa zavisi od {iro~inata i original-
nosta na nivnite pogledi. Nivnite koncepcii
moè mnogu da se razlikuvaat od drugite ili da
se iskaàni vo golem broj knigi i niz bezbroj
temi i primeri. Sloèno e, isto taka, da se
pretstavat ideite na onie koi poimot na
Dobroto go postavuvaat vo jadroto na filoso-
firaweto, pa na sene{to gledaat niz eti~ka
dioptrija. Toga{ e pra{awe {to da se izbere za
prezentirawe na takvata op{ta i razgraneta
eti~ka ideja. Takva e te{kotijata i pri
objasnuvaweto na etikata na Platon.
Platon e roden vo Atina vo 427 godina
pred n.e. vo edno od najpoznatite aristokratski
semej-stvo. Se vikal Aristokle, spored dedo mu,
no site go koristele prekarot Platon (vo
zna~ewe: [irok vo ramiwata, kako {to go
narekol u~itelot po gimnastika, ili [irok vo ~eloto, ili Op{iren koga
zboruva). Bil odli~no obrazovan i rano projavil umetni~ka darba. Ja oboàval
matematikata, taka {to na svoeto u~ili{te posle }e go stavi izvestuvaweto:
“Neka ne vleguva nikoj koj ne znae geometrija!“ Otkako u~el kaj nekolku
zna~ajni misliteli od razni strui, a Atina tokmu toga{ stanuvala helenski
filosofski centar, vo svojata 20-ta godina im se pridruìl na u~enicite i
oboàvatelite na Sokrat, koi go sledele nasekade golemiot mislitel i
diskutirale so nego za negovite inovativni filosofski i eti~ki idei.
Platon mu ostanal veren na Sokrat celiot ìvot, taka {to i denes vo
o~ite na celiot svet se povrzani kako u~itel i u~enik. Otkako Sokrat
nastradal kako `rtva na qubomora i omraza, Platon svoeto delo go posvetil na
u~itelot. Prvin vo nekolku trudovi gi opi{al poslednite nastani vo ìvotot
na Sokrat - toa se poznatite “Odbranata na Sokrat pred atinskiot sud
(Apologija)“ i “Kriton“. I site drugi tvorbi na Platon (vo negoviot dolg
ìvot) se posveteni na negoviot u~itel. Vo edno od najpro~uenite dela na
svetskata filosofija “Gozba (Simposion)“, vo koe gi pretstavuva razli~nite
idei za qubovta, Platon objasnuva zo{to mladite i drugite bile vqubeni vo
Sokrat kako li~nost so briljanten duh. Vo svoite brojni dela Platon go
koristi likot na Sokrat kako glaven besednik, duri i koga gi izloùva svoite
avtenti~ni pogledi. Besmrtnite trudovi “Dràva“, “Fedon“, “Fedar“ i drugi,
od koi i denes u~at mladite kako se filosofira, Platon gi pi{uva vo forma na
dijalog, a vo niv osnovna li~nost i podu~itel e Sokrat, isto taka i vo
dijalozite posveteni na pogledite na drugite misliteli, kako “Parmenid“,
“Protagora“, “Gorgija“ i drugi, kade {to Sokrat diskutira so tie filosofi,
nadminuvaj}i gi vo mudrosta i idejnite re{enija.
Deloto na Platon e ogromno i spored obemot, i spored kvalitetot, i
spored zna~eweto. Pi{uval maestralno. Toj e eden od najpoznatite i
najvlijatelni misliteli vo svetskata istorija. Razvil filosofski metod koj
74
}e ostane baza za filosofskoto mislewe do denes. Od nego vsu{nost zapo~nuva
idealizmot kako najsilna i najra{irena filosofska koncepcija. Imal idei za
sureduvawe na op{testvoto, koi se obidel da gi predloì na razni vladeteli,
za da se realizira negoviot son za umna vlast na mudrite lu|e-filosofite.
Imal fantasti~na volja za rabota i verba vo obrazovanieto. Vo Atina go
osnoval prviot vistinski univerzitet (filosofska {kola) pod imeto
Akademija, koja ja vodel so uspeh do svojata smrt vo 348 godina pred n.e. [kolata
rabotela devet vekovi, sé do 529 godina, koga carot Justinijan so dekretot za
nejzinoto zatvorawe go ozna~il krajot na Antikata. [kolata e osnovana kako
mesto kade i mladite i starite }e moè da realiziraat streme` za najdlaboko
soznanie, so vizija u~itelot i u~enikot da bidat protkaeni so pedago{kiot
eros, {to e prva koncepcija na Platonovata filosofija, pod vlijanie na
duhovnata ambicija i nastapuvaweto na Sokrat. Vo Akademijata u~ele i
rabotele mnozina golemi lu|e, pome|u koi 20 godini i Aristotel (od 368-348
pred n.e.), za podocna i samiot vo 325 godina pred n.e. da otvori univerzitet
Likej, poznat kako Peripateti~ka {kola.
Filosofijata na Platon e kompleksna i bogata, a nejzinata eti~ka
dimenzija isto taka, bidej}i toj problematikata na Dobroto ja postavuva vo
centarot na razmisluvaweto. Toj se obide vo sloèniot proces na
univerzalnoto menuvawe, razli~nost, minlivost i zabele`liva
neprincipielnost da go pronajde ona {to e osnovno, sekoga{ stabilno,
najva`no, vode~ko, prvo. Ovoj streme`, pokraj ~isto filosofskata cel da se
soznae vistinskata realnost, da se otkrijat nejzinite osnovi i zakonitosti, e
proniknat i so eti~ka cel i zada~a - toa soznanie treba da pottikne podobro,
vistinsko odnesuvawe, treba da posluì da se vospostavi podostoinstveno,
vistinsko ìveewe.
Platon pravel razlika me|u idealnoto i menlivoto, me|u ona {to e
postojano, sovr{eno, i ona {to e minlivo. Predmet na vistinskoto soznanie e
vistinskata realnost. Ovaa, spored Platon, e svetot na ideite - kako poimi,
kako principi na ne{tata, kako ona {to e sovr{eno. Ideite se edinstveni,
trajni, nedelivi, idealni. Vo minliviot svet ne{tata nastanuvaat i
nestanuvaat, tuka vladee privid, objektite se materijalni, a prvi~noto
soznanie e setilnoto. Ovoj svet samo delumno ja odrazuva su{tinata na ideite,
toj e vremen, menliv i ne e najvaèn (za Platon, bidej}i umetnosta e odraz na
vakviot svet, kako delumnost od ne{to delumno, kako senka na ne{to {to
samoto e senka, taa e u{te ponerealna i pomalku bitna - iako samiot toj imal
isklu~itelna umetni~ka darba i site negovi tvorbi se artisti~ki
besprekorni). Sokrat baral osnovi na soznanijata koi }e bidat nemenlivi i
op{tovaè~ki. Platon niv gi pretvoril vo nemenliva osnova na postoeweto,
vo ona {to na sene{to mu dava forma i ìvot.
Ideite se smesteni vo poseben svet, koj e apsolutna realnost. Tie se
ideali, koi na ne{tata im sluàt kako obrazec, ne{tata se odraz, senka na
ideite. Ideite se ve~ni, a ne{tata menlivi i minlivi. Ovie imaat realnost
tolku kolku {to ja odrazuvaat idejata. Nekoj predmet e ubav samo ako ja
odrazuva idejata na Ubavinata, a dokolku ne zafa}a i ne odrazuva nieden nejzin
del, toj ne e ubav. Za Platon ideite se pri~ina za kvalitetot na pojavniot svet.
Tie se celi na ne{tata. Vo taa smisla, toj vospostavi i sistem na nadredenost
na ideite, na ~ij vrv se nao|a idejata koja gi opfa}a site drugi idei ili kon
koja se stremat site idei i ne{ta.
Vo Platonovoto najkompleksno i najva`no delo “Dràva“, toj vrv na
realnosta e idejata na Dobroto. Sé {to postoi, postoi za da se realizira nekoe
75
dobro; idejata na Dobroto e apsolutna cel, na koja ñ e podredeno sé drugo. Taa e
krajna celesoobraznost na postoeweto i na dejstvuvaweto. Krajnata cel na
filosofiraweto toga{ e etikata, za{to sé treba da sluì za da se realizira
Dobroto.
Platon u~i deka natsetilniot svet e realen, deka du{ata e besmrtna, a
ideite se pri~ina za sekoe postoewe. No, kaj nego idealizmot e zbogaten so
eti~ka dimenzija. Stanuva zbor za podraàvawe na najdobroto, idealnoto, kon
{to treba da se stremi sé (a Sokrat e obrazec na vistinski filosof, koj treba
sekoga{ da bide istaknuvan kako primer). Ideite se celi i obrasci, paradigmi,
koi inspiriraat za podobro razbirawe i odnesuvawe, za imawe posvetli celi,
za sozdavawe na poblagorodna realnost, za podobro li~no i socijalno ìveewe,
za unapreduvawe na postoeweto vo soobraznost so idealnosta i spored
nejzinoto zna~ewe.
Vo taa smisla, Platon se podbiva so ambicijata na hedonistite da go
istaknuvaat zadovolstvoto kako cel na ìvotot. Zadovolstvoto i dobroto,
spored Platon, ne se kategorii od ist vid. Zadovolstvoto e ispravno samo ako
vodi kon dobroto; toa, kako i sé drugo, treba da se posakuva samo za da se
postignuva dobroto. Na primer, vo politi~kiot ìvot vistinsko dobro e
pravdinata, a ne mo}ta (i zatoa }e kaè deka e podobro da se trpi nepravda
odo{to da se postapuva nespravedlivo). Celta e pravdinata da stane vistinska
dràvna mo}. Isto taka i vo site drugi aspekti na ìvotot Platon go otfrla
relativiziraweto na dobroto, koe so svojata bespogovorna vrednost go
opravduva takvoto apsolutno postoewe i negovite celi i gi pokaùva
vistinskiot ìvoten pat i ispravnata nasoka na postapuvaweto.
Za ideite da bidat dofateni, nu`no e vistinsko soznanie. Platon dava
vo deloto "Dràva" prekrasen metafori~en opis na ~ove~kiot duh i na
vistinskoto soznavawe (vakvite literaturni opisi gi interesiraat mnozina
filosofi - vizantiskite, na primer Mihail Psel, davale objasnuvawe deka
takvite alegorii morale da bidat upotrebuvani od mislitelite bidej}i "ne
znaele" direktno da gi opi{uvaat nebeskite i drugite sloèni projavi).
Spored Platon, lu|eto nebare sedat vo nekoja pe{tera, vo koja odnadvor, od
viso~inite (od vistinskiot svet) stignuvaat samo dale~ni otsjai od ideite.
Svrteni so grb kon izlezot, lu|eto na yidot pred sebe gledaat samo senki.
Pogre{no mislat deka toa e vistinata. Treba da se svrtat kon realnosta, da
trgnat kon nea i da izlezat od pe{terata - za da gledaat pravo vo svetlinata i
da ja zdogledaat ~istata vistina.
So sli~en mitolo{ki opis Platon ja pretstavuva celta na etikata.
@ivotot e nebare kola vozena od ~ovekot. Vo nea se vpregnati krilati bel i
crn kow, kako simboli na dobrite-~istite i na valkanite-lo{ite nameri.
Kolata odi po tesen planinski pat. Crniot kow tegne kon golemiot procep,
udolu, beliot kow saka ko~ijata da se zadrì na patot ili da ja vivne ugore.
Vozarot treba so jasno soznanie i so cvrsto stegawe na uzdite da pomogne
ko~ijata-ìvotot da se odrì vo ramnoteà i na dobrata nasoka.
Idejata na Dobroto za Platon e krajna tvore~ka sila. Vo carstvoto na
ideite taa e ona {to vo na{iot svet e Sonceto, koe ni ovozmoùva
zdogleduvawe. Okoto treba da se trudi da bide svetlo, da bide sli~no na
Sonceto, za ~ovekot da dojde do jasnotija na pogledite. Isto taka i umot treba
da ni bide naso~en kon zdogleduvawe na ideite i posebno na idejata na Dobroto.
Idejata na Dobroto e centar na site drugi idei, taa e prv izvor i krajna cel na
postoeweto. Tvorecot na svetot go sozdal svetot sledej}i gi ideite, zatoa kaj
76
Platon toj e ednakov so idejata na Dobroto. So takva misla treba da ìveat i
lu|eto.
Vo nekoi svoi tekstovi Platon ukaùva na potrebata od begstvo od
menliviot, nekvaliteten svet i od svrtuvawe kon idealniot svet. Toga{ celta
na lu|eto e soznavaweto, umnoto zafa}awe na vistinata. Stanuva zbor za
kopne` i streme` kon vistinskata realnost, za zanes po najdobroto, {to e
smisla na filosofiraweto. Vo drugite dela, pak, Platon insistira na
usovr{uvaweto na ovoj svet i na ~ove~koto ìveewe spored ideite kako
obrazec za povistinsko postoewe i dejstvuvawe. Ovie vrednosti moàt da se
realiziraat ako umot ima prednost pred zadovolstvata, ako dobrodetelta
vladee nad strastite. Toga{ se postignuva edinstvo na mera, harmonija na
ubavinata i vistinata, {to iljada pati e poblisku do idealot odo{to
zadovolstvoto.
Vrz taa osnova Platon }e izgradi upatstva za dobra individualna etika
kako vladeewe na umot nad èlbite na srceto i nad telesnite strasti. ôvekot
e pretstaven kako kompleks od tri dela - glavata, srceto-du{ata i sredniot i
dolniot del. Zada~ata na glavata e mislewe, a nejzinata dobrodetel e mudrosta;
celta na du{ata i srceto treba da e du{evnata cvrstina, a dobrodetelta
hrabrosta; na dolniot del mu e potrebna zdravstvena silina i rabotlivost, a
dobrodetelite se razumnosta i vozdrànosta. Takva li~nost e dobro izgradena
i naso~ena i ispravno postapuva vo sekoj mig.
Dràvata, kako osnoven uslov za ìveewe na lu|eto, isto taka treba da
se stremi kon idealot na Dobroto, odnosno kon pravdinata. Ova }e se
realizira ako vo dràvata ima dobar soodnos na site staleì, od koi ednite se
talentirani i osposobeni za razmisluvawe i za vodewe na zaednicata, drugite
za nejzina odbrana, a tretite za obezbeduvawe na materijalnite dobra.
Pedagogijata treba da ovozmoì razvitok na ~ovekovite sposobnosti, da gi
otkrie i izbere onie li~nosti koi imaat talenti za odredeni dejnosti i da gi
podgotvi za aktivnosti koi }e bidat naso~eni kon op{to dobro. Taka }e se
postigne dobra zaednica, vo koja sekoj }e si go znae svoeto mesto i }e postapuva
spored potrebnite normi.
Konkretnata eti~ka razrabotka na dobrodetelite kaj Platon e bogata so
idei i primeri. Vo sekoe od tie u~ewa ima pove}e eti~ki materijal otkolku vo
tomovite knigi kaj drugite avtori. Zatoa Platon e eden od najpoznatite svetski
filosofi, so mnogu posledovateli, so golem broj {koli, koi istaknuvaat ili
razvivaat nekoj od negovite stavovi. Za etikata e najva`na uverenosta deka
osnovata i vrv na svetot e mislata za Dobroto. Ovaa pretstavuva osnova za seto
postoewe i za soznavaweto, a sledeweto na Dobroto e najdobar vid na dostojno
~ove~ko ìveewe.
Eti~ki misli od Platon
“Idejata na Dobroto odvaj se zabeleùva na krajnata granica na ona {to e dostapno za
na{eto soznanie. No, koga taa }e se zdogleda, treba da se zaklu~i deka taa e pri~inata
za sekoja pravdina i ubavina... Taa ideja treba da ja sogleda sekoj koj saka umno da
postapuva vo li~nite ili vo javnite pra{awa.“
“Dajte mi (bogovi) da bidam ubav odnatre, a mojata nadvore{nost da stoi vo harmonija
so moite vnatre{ni svojstva: mudrecot sekoga{ da mi izgleda bogat i da imam samo
tolku zlato kolku {to moè da go nosi so sebe samo mudrecot.“
“Pri zasnovuvaweto na dràvata ne mislevme na toa kako vo nea da bide sre}en eden
stale`, tuku kako da bide sre}na celata dràva.“
77
14. Diogen
OTFRLI Sé [TO NE E NEOPHODNO!
Etikata naso~uva kon idealite, za koi
smeta deka se vistinski vrednosti. Eti~arite
niv im gi prepora~uvaat na site kako patokazi
na ìvotniot pat. Eti~arite naj~esto i ìveat
vo soglasnost so ona {to go prepora~uvaat.
Koga stanuva zbor za ostrite teorii, koi
govorat za vozdrùvawe od potrebite,
dejstvuvaweto na tie moralni voda~i ~esto e
radikalno. Edno od najpoznatite samoograni~u-
va~ki u~ewa, vo smisla na otfrlawe na seto ona
{to ne mu e potrebno na ~ovekot, go propa-
gira{e i so zbor i so delo ekscentri~niot
kinik Diogen.
Diogen e roden vo Sinopa (maloaziski
grad na Crno More) okolu 400 godina pred n.e.
Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go
fatile da falsifikuva pari. Tamu se zapoznal
so kinikot Antisten (444-365 преd н.е.) i
posakal da bide negov u~enik. Ovoj go odbival,
duri krenal i stap vrz nego, no Diogen samo
stoel i trpel. Na siroma{niot Antisten mu se
dopadnal silniot karakter na mladiot stranec,
koj go nadminuval so svojata vozdrànost i
ramnodu{nost sprema nadvore{nite ne{ta
(oblekuvawe, jadewe...). Go primil noviot
u~enik. Radikalno zastapuvaj}i ja osnovnata ideja za otkaùvawe od potrebite,
duri i preteruvaj}i vo toa, Diogen stanal najpoznat kinik - tokmu zaradi
negoviot krajno beden na~in na ìveewe, so otfrlawe na site materijalni
civilizaciski pridobivki, imeto na ovaa eti~ka tendencija e objasnuvano so
ironi~niot termin “ku~e{ki“ (hel. kinikos).
Vsu{nost, имеto na овaa групa мислиteli дошлa од имеto на
ve`bali{teto Kinosarg, kade {to se сobirалe. Vo {kolata seto vnimanie bilo
skoncenrиrano vrz etikata, vrz редуцирањето na потребite, достиgањеto na
духовнata celost na voздржuвањеto и постиgnuvaњеto аvтаркијa, идеалнa личнa
самостojност. Grupata u~enici na Antisten, pome|u niv osobeno Diogen, го
проslavиja kinizmот и vlijaeja vrz sozdavаweto na svetski pro~uenata stoi~ka
etika na vozdrànosta i dol`nosta.
Диоген бil originalen mislitel so mo{ne ~udno povedenie. @iveel vo
bure. Pital za hrana. Od èlba da si go zacvrsti karakterot, lete se valkal po
è{kiot pesok, a zime odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi. So
torbi~ka vrz ramoto i stap vo racete odel niz cela Grcija. Go zarobile pirati
i go prodavale kako rob. Poso~uvaj}i na eden ~ovek rekol: “Prodajte me na onoj,
za{to nemu mu treba gospodar!“ (ili koga toj go pra{al zo{to bi trebalo da go
kupi, mu odgovoril: “Za da ima{ gospodar!“) Ovoj ~ovek imal duh, go otkupil od
piratite, go odvel doma vo Korint, go postavil Diogena za vospituva~ na svoite
sinovi i mu prepu{til da go vodi imotot. Diogen go pravel toa tolku dobro,
{to sopstvenikot izjavuval deka so Diogen doma mu do{ol dobar angel.
78
Podocna bil osloboden od dol`nostite, leèl pod kru{a vo edna korintska
gradina i gi u~el mladite, koi se nasobirale okolu nego. Korin}anite mnogu ja
po~ituvale ovaa egzoti~na li~nost. Diogen umrel vo 323 godina pred n.e.,
istiot den koga Aleksandar Makedonski umrel vo Vavilon. Koga go pra{ale
kako da go zakopaat, rekol deka e najdobro da go ostavat da go izedat divite
ìvotni - barem nekoj da ima fajde od negovata smrt. Korin}anite dostojno go
pogrebale Diogena na dràvna smetka i mu postavile pametnik - ku~e od
mermer.
Za Diogen ima mnogu anegdoti, a nekoi se odnesuvaat na negoviot
antimakedonizam, {to toj go razvival nasproti mnozina filosofi vo taa
epoha, koi masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale
deka Makedonskoto Carstvo donesuva istoriski progres). Diogen prepora~uval
da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu, za{to naskoro, so makedonskite
osvojuvawa, svetot }e se presvrtel i toj }e do{ol da leì na grbot. Koga Filip
gi pobedil Grcite, kralot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e. Ovoj
odgovoril: “Ispituva~ na tvojata nenasitenost“. Makedonskiot kral ne go
kaznil, tuku go oslobodil kinikot. Koga Aleksandar, koj imal visoko
filosofsko obrazovanie (u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel),
do{ol da go vidi Diogena, ovoj sedel pred bureto i se greel na sonceto.
Mladiot car mu ponudil da pobara ne{to, a kinikot mu odgovoril: “Istavi mi
se od sonceto!“ Nekoi ova go tolkuvaat kako ironi~na zabele{ka za
makedonskoto osvojuvawe na cela Grcija. Aleksandar se voshitil od gordosta na
mislitelot: “Koga ne bi bil Aleksandar, bi sakal da bidam Diogen“. Velat deka
ovaa negova èlba bila povrzana so ambicijata da zavladee so svetot - ako ne bi
uspeal kako univerzalen vojskovodec, toga{ bi sakal da bide nad sé i site so
kini~ka nezavisnost. Antisten, u~itelot na Diogen, baral duhovna sloboda;
koga go pra{ale Diogena {to e najubavo kaj lu|eto, rekol: “Slobodniot zbor“.
Diogen malku pi{uval, duri ne gi sakal knigite, velej}i deka
naslikanata smokva nikogo ne moè da ishrani. Ja preziral filosofijata kako
teorija, a site nauki gi smetal za nekorisni. Pi{uval tragedii, no ne za
pretstavuvawe, tuku kako pou~ni moralni dijalozi. Vo niv karikiral razni
li~nosti i karakteri, ~ii predrasudi gi osuduval. Vo nekoi od niv se
radikaliziraat eti~kite vrednosti - vo eden od tekstovite Diogen go branel
~ovekojadstvoto, vo drug incestot pome|u rodninite (velel, za toa ne se griàt
magariwata i ku~iwata, a nitu Persijancite). @ivotnite gi narekuval “bra}a“,
a nivnite nagoni i postapki gi istaknuval kako pou~ni za ~ovekot - osobeno gi
sakal ku~iwata (nebare obrazec za taa eti~ka koncepcija). Spored Diogen,
ìvotnite se nad lu|eto bidej}i imaat pomale~ki potrebi.
Diogen se posluìl so u~eweto na sofistite za razlikata pome|u
konvencijata i prirodata - prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili
umrtvat ìvotnite nagoni, koi se ne{to prirodno. Kinicite ja istaknuvale
prirodnosta i ja kritikuvale civilizacijata. Kako {to podocna @an-@ak Ruso
(1712-1778) }e oceni deka ~ove~kiot razvitok ne donel moralen podem na
~ove{tvoto, tuku eti~ka degradacija, taka i kinicite se opirale na
pritisocite vrz na~inot na ~ove~koto ìveewe {to gi donesuval toga{niot
razvitok (denes e sli~en problemot so tehnolo{kiot podem i so
globalizacijata). Diogen veruval deka slobodnata i drska misla e nu`nost na
eti~koto dejstvuvawe. Toj odel dewe so zapalen fener i vikal deka bara
vistinski lu|e, a te{ko e da najde takvi. Idejata za duhovna avtarkija kinicite
ja realizirale so najstrog asketizam i “ìveele ku~e{ki“. Diogen imal samo
nametka, torbi~ka, stap i ~an~e za voda. Koga videl nekoe dete kako pie voda od
79
izvorot zafa}aj}i ja so raka, go skr{il ~an~eto, prokolnuvaj}i ja svojata èlba
da ima nepotrebni ne{ta. Isto taka ja skr{il i ~inijata za jadewe, za{to
videl nekoj deka si ja tura ka{ata ({to bilo naj~esto starohelensko jadewe) vo
korupka od lebot.
Diogen ja napa|al civilizacijata, a isto taka i materijalniot razvitok,
predmetite, potrebite, luksuzot - kako izopa~enost, kako otklonuvawe od
prirodniot na~in na ìveewe. Negov eti~ki i ìvoten ideal e otfrlawe na sé
{to ne e neophodno. Zatoa stanuval i protiv sportskite i umetni~kite
natprevaruvawa, kako i protiv religijata, misteriite, tolkuvaweto na
soni{tata, prinesuvaweto na `rtvi, veruvaweto vo besmrtnost na du{ata.
Platon (koj bil neprijatel na negoviot u~itel Antisten) smetal deka du{ata
po smrtta na ~ovekot se seli od edno vo drugo ìvo su{testvo. Za ova Diogen
napravil drska {ega. Koga raspravale za nekoe filosofsko pra{awe, toj go
udril eden pes {to se motal okolu diskutantite, vikaj}i “îbu, Platone!“,
aludiraj}i deka vo toa pceto se preselila du{ata na golemiot filosof.
Antisten za svojot u~enik velel deka e kako osa - ne pravi golema bu~ava, no
ima silno osilo.
Diogen se sporeduval sebe si so lekar, no koj ne se zanimava so zdravite,
tuku so bolnite. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e, opsednati so
imawe i so slepo tr~awe po uìvawa, tuku se stremel da bide pes koj so svoite
apeì ne gi ostava lu|eto spokojni (i Sokrat se sporeduval sebesi so osten, koj
gi bode lu|eto da se svestat i da se razdviàt). Diogen se trudel da gi povredi
~uvstvata na lu|eto so besramno, nepristojno odnesuvawe. Ne gi po~ituval
op{testvenite ni dràvnite normi, za koi mislel deka se besmisleni.
Vsu{nost, se obiduval da bide reformator na moralot i da vospostavi novi
normi na povedenieto, koi, spored nego, bi bile podobri i bi pretstavuvale
vistinsko odnesuvawe. Vo Antikata ne bilo pristojno da se jade javno, pred
lu|eto, na ulica. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. Lu|eto mu
dofrlale i go narekuvale pes, a toj im odgovoril deka tie se pci, za{to se
vrtkaat okolu nego dodeka jade. Velel deka lu|eto ne moàt da ìveat so nego
zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: “Drugite pceta gi apat svoite
neprijateli, a jas prijatelite, za da gi spasam“.
Taka Diogen celiot ìvot vodel silna borba za promena na ìvotnite
celi i na odnesuvaweto. Toa go narekuval “odnovno kovawe na parite“ (so
aluzija na dejnosta na tatko mu). Stanuva zbor za aksiolo{ka ambicija, koja
mnogu podocna }e se ozna~i kako prevrednuvawe na site vrednosti. Toa zna~elo
otfrlawe na tradicionalnite ideali, vklu~uvalo negirawe i povreduvawe na
op{testvenite i na drugite normi, zaboravawe na pridobivkite na
civilizacijata i insistirawe na “prirodnata sostojba“. Za Diogen bilo dobro
sé {to e prirodno, a go osuduval ona {to go smetal za neprirodno, izmesteno,
izve{ta~eno. Askezata ja smetal za vrv na prirodnosta. Spored kinicite,
dobrodetelta bara pomalku zboruvawe, a pove}e sila na karakterot i na
voljata. Dobrodetelta vodi kon oslobodenost od telesnite strasti i èlbi i
kako takva e uslov za blaènstvo. Vozdrùvaweto od potrebite, otfrlaweto
na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot, komu ne mu se potrebni hrana
i obleka nitu gra|anski dom. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata, so koja toga{
bile objasnuvani razni situacii i ìvotni okolnosti. Na sudbinata, spored
Diogen, treba da ñ se protivstavi hrabrosta, protiv ona {to e konvencija
(zakon, pravila) treba da ispravi prirodata, a na diveeweto na strasta maj~eto
mu e razumot. Za filosofite i lekarite i drugite stru~waci velel deka
pokaùvaat kako kaj lu|eto moè da vladee razumot. Ne gi sakal suetnite
80
zaradi bogatstvoto ili potekloto; toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od
~ovekot, za takvite govorel deka se sramota za ~ove~kiot rod.
Toj tolku javno i glasno go demonstriral edinstvoto na svoite idei i
dela {to go smetale za “razbesnet Sokrat“, koj moralno grmi, ne zastanuva
nikoga{ i ne e soglasen so nikakov kompromis. Bil popopularen od svojot
skromen u~itel Antisten, a imeto dve i pol iljadi godini mu e poim za
filosof so silen karakter, koj svoite koncepcii za stegnatosta (i fantaziite
za ubavinata na prostoto ìveewe) gi izrazuval nepokoleblivo i bez prestan.
Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki, koi bi trebalo da
bidat usvoeni za ìveeweto na lu|eto da bide poprirodno. Bil protiv brakot i
semejstvoto, a predlagal ènite i decata da bidat zaedni~ki na site. Ja
kritikuval privatnata sopstvenost, kako i ropstvoto, i baral delovnite
relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari, napraveni od koski. Ukaùval
deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dràvi~ki, tuku dràvnite
granici gi smetal za nepotrebni. Istaknuval deka site lu|e se ìteli na
celiot svet (kosmopoliti). Baral lu|eto da se otkaàt od uìvawata i od site
vidovi zadovolstva od materijalen karakter, da gi ostavat site lo{i ìvotni
naviki i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avtarkija, samodostatnost);
koj toa ne go pravi go smetal za neu~en, prost ~ovek. Ne samo {to samiot ne se
stesnuval od besramnosta, tuku toa go predlagal kako eti~ka norma, koja ja
pro~istuva du{ata i pomaga na ~ovekot da se protivstavi na op{testvenite
ograni~uvawa.
Diogen bil majstor na asketskiot egzibicionizam. Vo Indija ima celi
dvièwa koi zastapuvaat koncepcii sli~ni na ideite na Diogen, lu|eto odat
bez obleka, gi otfrlaat èlbite i socijalnite normi i sli~no. Islamskite
asketi sufisti isto taka gi afirmiraat duhovnite viso~ini nasproti
robuvaweto na materijalnoto. Dale~nite potomci na kinicite vo novata era,
hipicite se pobunija protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so
materijalnite predizvici. Ovie “deca na cve}eto“ vistinski stanaa protiv
grdite ~ove~ki celi, èlbi i postapki. Iskaàa eden od najubavite moderni
eti~ki lozungi: “Sakajte se, ne vojuvajte!“ (Make love no war). Taka dale~nite
potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i
ponudija nivna humanisti~ka razre{nica.
Lu|eto ne go sledele Diogen masovno - iako ostanaa ubavi tragi za negoviot
veren u~enik, ~esniot Kratet. Na mnogu porti stoelo napi{ano: “Dobriot duh
Kratet moè da vleze vo ovoj dom“. I hipi be{e dvièwe na ekstremna
radikalnost, dobrite lu|e gi sakaa mladite zanesenici, koi sepak ostana
izolirani vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. No, ottuka se zarodija
ekologistite, novite qubiteli na prirodata. Taka se pokaùva deka dobrite
eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas, koj }e im
pomogne na lu|eto.
Eti~ki misli od Diogen
“Ne e ìvotot zlo, tuku lo{iot ìvot e zlo.“
“Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor.“
“Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat.“
“Koga mu rekle da se odmori, za{to ostarel, ta u{te kolku ìvot mu ostanalo, Diogen
odgovoril: Koga bi tr~al za oblog, zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam,
namesto u{te pove}e da zapnam?!“
81
15. Aristotel
VA@NI SE DINAMIKATA I MERATA
Te{ko e da se kaè koj e
najgolemiot filosof i eti~ar. Vo
istorijata imalo mnogu mudri lu|e i
dobri su{testva, koi pronao|ale
vistinski moralni re{enija,
nesebi~no tvorele i za ~ove{tvoto
ja otkrivale vistinata za dobroto.
Edna li~nost, sepak, naj~esto se
spomenuva kako filosofski prvak.
Toa osobeno ni pravi ~est i né
ohrabruva, bidej}i poteknuva od
na{ite krai{ta. Toa e Aristotel,
avtor na prvata seopfatna nau~na
eti~ka kniga i sozdava~ na zborot
Etika.
Aristotel e roden vo 384
godina pred n.e. vo Stagira na
poluostrovot Halkidik, blisku do
Solun. Toga{ Makedonija stanuvala
golema sila na Balkanot, za podocna
da izrasne vo najgolema sila vo
svetot. Tatko mu Nikomah bil lekar,
sin i vnuk na lekari. Bidej}i bil
lekar na makedonskiot kral Aminta,
tatkoto na Filip Makedonski, i
Aristotel ìveel vo makedonskata prestolnina Pela (Postol). Kako 18-
godi{no mom~e zaminal na studii na prviot vistinski evropski univerzitet
Akademija vo Atina kaj najgolemiot helenski filosof Platon. Tamu ostanal
20 godini, kako negov najdobar student, pa asistent i predava~. Platon ima
kaàno koga Aristotel ne do{ol na predavawata: “Go nema umot, slu{atelite
se nemi“. Gradej}i svoi pogledi, koi se razlikuvaat od onie na negoviot u~itel,
so edna eti~ka izreka Aristotel ukaùva deka na mislitelite treba da im e
najva`na vistinata: “Mil mi e Platon, no pomila mi e vistinata".
Koga po smrtta na Platon Akademijata ja nasledil eden negov malku
sposoben rodnina, a ne negoviot najdobar u~enik, Aristotel trgnal vo Mala
Azija, za tamu da pravi svoi u~ili{ta. Vo 343 godina dobil pokana od Filip
Makedonski da bide u~itel na Aleksandar, so pismo koe pretstavuva najgolema
po~est za eden filosof iskaàna od nekoj vladetel: “Mi se rodi sin. Mnogu
sum im blagodaren na bogovite ne zatoa {to mi se rodil sin, tuku zatoa {to se
rodil toga{ koga ti ìvee{. Se nadevam deka, odgledan i vospitan od tebe, }e
bide dostoen i za nas i za vlasta {to }e ja nasledi“. Taka filosofskiot genij
Aristotel go vospituval Aleksandar, idniot najgolem vojskovodec i car na site
vremiwa, izgraduvaj}i vo nego {iroki soznanija i po~it kon naukata. Car~eto
porasnalo i vo svojata 18-ta godina go prezelo Makedonskoto Carstvo, brzo
pravej}i najgolema imperija, koja }e gi povrze Zapadot i Istokot, realiziraj}i
isklu~itelni politi~ki celi i sozdavaj}i novi ìvotni i kulturni pravila.
Aristotel, kako i drugi helenski misliteli od taa epoha, bil golem
82
filomakedonec, onoj koj gi saka Makedoncite i veruva vo niv, vo nivnite
sposobnosti, moralna konstitucija i civilizaciski stremeì. Otkako
Aleksandar Makedonski trgnal na Istok, Aristotel oti{ol vo Atina, kade
{to osnoval svoj univerzitet Likej, koj i do denes e obrazec za najseriozna
nau~no-obrazovna institucija. Se dopi{uvale so Aleksandar, mu ispra}al novi
knigi, a carot nemu od novoosvoenite oblasti mu ispra}al materijal za
prou~uvawe. Aristotel predaval ezoteri~ki, za stru~wacite, i egzoteri~ki,
javno, popularno, za qubitelite na naukata. êsto se dvièle niz parkot pri
diskusiite, pa univerzitetot do denes e poznat i kako Peripateti~ka {kola.
Vo Likejot Aristotel rabotel sé do smrtta na Aleksandar vo 323 godina pred
n.e., koga moral da ja napu{ti Atina. Nabrgu umrel, vo 321 godina pred n.e.
Za 12 godini rabota vo Likejot Aristotel gi napi{a site svoi beleìti
dela (pred toa ima pi{uvano dijalozi kako negoviot u~itel Platon, no nieden
ne e so~uvan). Tie knigi pretstavuvaat najzna~aen kompleks od nau~ni i
filosofski dela sozdadeni od edna li~nost. Aristotel dava analiza na site
poznati tezi i fakti vo site toga{ poznati oblasti na znaeweto, a ponudi i
enciklopediska obrabotka na celinata na filosofijata, sfatena za prv pat
kako snop od disciplini. Negovite logi~ki knigi, pod naslov “Organon“
(orudie za nau~no isleduvawe), i denes se najpoznat svetski logi~ki korpus.
Deloto “Metafizika“ gi objasnuva osnovnite filosofski pogledi. Negovata
“Politika“, “Poetika“, “Retorika“ se bazi~ni svetski politi~ki, esteti~ki i
oratorski u~ebnici. Takvi se i mnogute prirodnonau~ni dela (na primer,
Aristotel e osnova~ na naukite za ribite i za pticite itn.). Me|u niv
edinstveni se i eti~kite dela “Nikomahova etika“ i “Evdemova etika“. Prvoto
e najzna~ajno delo na svetskata etika, a nare~eno e spored negoviot sin
Nikomah (koj go nosel imeto na dedoto lekar), a vtoroto (imenuvano spored
kolegata Evdem) e porana verzija na eti~kite u~ewa na Aristotel.
Vo tie dela za prv pat e upotreben zborot Etika. Nego Aristotel go
sozdal spored dva sli~ni starohelenski termini, so {to imeto na moralnata
filosofija go povrza i so normite na postapuvaweto (obi~ai), kako i so
li~nite moralni svojstva (karakter) na li~nosta. Ova se prvi nau~ni dela vo
istorijata na etikata, vo koi moralnite pra{awa se ispituvaat celosno, so
sogledba na smislata, celta, metodite i rezultatite na etikata. Pristapot na
Aristotel e dosleden, eti~kata misla e ednoglasna so negovata op{ta
filosofska pozicija.
Aristotelovoto filosofirawe e realisti~ko. Toj ne postavuva ideali,
koi }e gi protivstavi nasproti realnosta ili so koi }e ja pokaùva nejzinata
nesovr{enost. Toj gleda na postoeweto kako edinstvo od gradbeniot materijal
i silata na oformuvaweto, koi se proniknuvaat za da se projavat vo nekoja
egzistentna forma. @ivotot e ve~na dinamika na nastanuvaweto i
oformuvaweto, postojana aktivnost, soodnos pome|u ona {to postoi i ona {to
nastanuva. @ivotot te~e i nikoga{ nema da zavr{i, za{to postoi op{t
streme` kon povisoka, a potoa i kon najvisoka cel (koja za Aristotel e Bog).
Su{tinata na sene{to e energijata - dejstvuvaweto, realiziraweto,
vnatre{nata dinamika.
Ni negovata etika ne e zamislena kako realizirawe na zadadeni celi i
normi. Etikata e postojano osu{testvuvawe na dobrodetelta. Vo moralniot
ìvot procesot na dobroto dejstvuvawe e istovremeno izgradba na ~uvstvoto za
moral i soznavawe na zna~eweto na eti~kata realnost. Za Aristotel “celta na
etikata ne e teoretsko znaewe, tuku prakti~no dejstvuvawe“. Etikata e
povrzana so ìveeweto. Li~nosta e moralno su{testvo ako postapuva moralno.
83
Moralot ne e pra{awe na eti~koto soznavawe (ne e vid na teoretsko
razgleduvawe), tuku rezultat na dobroto delo, koe sé odnovo treba da se
izvr{uva.
Аристотел биl и остаnal популарна личност, не само kaj научнициte, tuku и
кaj обичнite lu|e - чесnитe lu|e се интересуvat за моралot и за доброto
постaпuvање. Eдeн ренесансeн италијанскi народeн раskaz говори za тоa дekа lу|eto
очекuвали сoветi од мудрeцot Аристотел, за когo знаeлe дeka направиl најdobri
етичкi кnигi. Приkaznata zapo~nuva сo оценkata дekа Аристотел "bil golem
философ". Кaj nego do{lo мom~e и поbaralo миslење. Nekade vидеl mnogu стар
човек како прави глупости. Ако za тоa е vinovna старостa, мom~eto kaàlo дekа
pove}e bi sakal da умре млад otkolku да остарee и da постaпuvа такa. Аристотел
rekol: "Не моàm да спречaм природаta da не ja ослабee vo старостa животнata
sila, а ако taа ослабee, слабee и мо}ta na расуduвањeto. No, bidej}i си тolкu umen
и pretpazliv, }e te научam колкu {to моàm jas. Napravi vaka - vo млаdosta
pravi sé arni, dobri и часнi ne{ta и sekako чувај се od онa што е спротivно.
Toga{, кogа }e остарeeш, }e живеe{ чесnо, blagodarej}i не na природata и не na
разумot, tuku na ubavata, пријатнa и дolga навиka".
Za Aristotel kako filosof na dinamikata, najva`na e aktivnosta na
unapreduvaweto na ìveeweto i na negovite kvaliteti. Za nego vistinskata
smisla na postoeweto e dostigawe na najdobroto. Toj i etikata ja gradi kako
nauka za izborot i ostvaruvaweto na najdobroto re{enie.
Toa se slu~uva preku otkrivaweto i sproveduvaweto na soodvetna,
kvalitetna umerenost. Dobrodetelta e dobrata strana na nekoj vid odnesuvawe.
Taa zna~i izbegnuvawe na sé ona {to e preterano i {to e radikalno vo
odnesuvaweto na lu|eto. Za Aristotel moralot e sreden pat vo ~ovekovata
doìvelica na dobrinite i vo negovata voljeva naso~enost vo li~noto
dejstvuvawe. Aristotelovata filosofija i etika se zrel izraz na anti~kiot
helenski duh - koj{to vo svoite najdobri re{enija, so porakite na najumnite
filosofski glavi, go prepora~uval moralot na umerenosta. Vo ìvotot na
sekoj ~ovek, kako i vo po{irokata socijalna sredina, najva`no e ìveeweto koe
gi izbegnuva ekstremnostite. Za mnogumina istori~ari na mislata ova ~uvstvo
za vistinska mera (hel. kalos meros) e najubaviot dostrel na helenskata etika.
Etikata na merata e najzna~ajna orientacija i najpotrebna forma na
gra|anskata etika - i vo Antikata i denes. Vo sé treba da se ima mera.
Neoformenoto ili lo{o formiranoto treba da se preobrazi vo ne{to
oblikuvano spored merata i harmonijata, za vo nego da se izmiruvaat
sprotivnostite, da se obedinuvaat dvièweto i miruvaweto, potencijalnata
energija i projavata na silite. Aristotel imal razbirawe za sloènite
procesi na svetot, za site formi na ìvotot, za ~ovekovata opstojba i
tvore{tvo. Od dinami~noto sfa}awe na postoeweto toj izgradil filosofski
sistem, vo koj etikata soodvetstvuva na univerzalnosta na svetot, vo koj{to
vireat razni pojavi i tendencii.
Aristotel istaknuva deka vo ìvotot postojat tri moralni sostojbi, od
koi dve se negativni, a samo tretata e eti~ki doblesna. Ednata moralno
negativna sostojba e preteruvaweto, preteranosta, drugata negativna sostojba e
nedostigot, nedovolnosta. Samo tretata sostojba, onaa pome|u ovie krajnosti, e
prifatliva i tvore~ka. Toa e srednata mera, umerenosta. Taa ovozmoùva da se
dostigne apsolutnata cel na ~ovekovoto ìveewe - sre}ata, blaènstvoto.
Blaènstvoto, sre}ata (evdajmonija) e ~uvstvo na zadovolstvo so
ìvotot, proizlezeno od ispravnoto ~ovekovo dejstvuvawe spored
dobrodetelta. Za Aristotel toa e “na~in na odnesuvawe so koe ~ovekot stanuva
84
dobar“. Toa e streme` na sekoj ~ovek da dostigne blaènstvo, sre}a so
spokojstvo.
Dobrodetelta se razviva so dobro izbirawe i dobro dejstvuvawe.
Dobrodetelta e odbira~ka naklonetost na voljata, sredina pogodna za li~nosta,
{to taa ja opredeluva so razmisluvawe, i toa onaka kako {to toa bi go
napravil razumniot ~ovek. “Sredinata e stav pome|u dve mani, ednata e
preteranosta, drugata nedostig.“ No, ne stanuva zbor za osrednost, za
balansirawe pome|u manite, t.e. za namaluvawe na manite - tuku za odli~en
izbor, koj vodi smetka da se izbere dobroto, dodeka sé drugo e blisku do lo{ite
dejstva. Hrabrosta e dobrodetel kako sredna mera pome|u stra{livosta (kako
nedostig) i ludata bestra{nost (kako preteranost). Blagorodnosta e sredina
pome|u tesnogradosta i voobrazenosta... Zna~i, pofalba ili prefrlawe moàt
da se upatat nekomu samo za negovoto moralno samonaso~uvawe, koe e dobro ako
go sledi razumot. Moral e inteligentna ocenka za toa {to e dobro. Umot go
pronao|a dobroto, samokontrolata e neophodna za toa da se primenuva.
Dobrodetelta Aristotel ja definira kako sredina pome|u krajnostite, no za
nea veli deka taa e "ona {to e najdobro i zatoa e ne{to vrvno".
Za da gi pretstavi, a i za da gi popularizira eti~kite dobrodeteli,
Aristotel go pokaùva na~inot na nivnoto izbirawe i izgradba pome|u dve
nedovolno dobri postapki. Toa se: spomenatata hrabrost (pome|u stra{livost
i luda bestra{nost), umerenost (ne~uvstvitelnost - raskala{nost), gordost
(poniznost - gordelivost, sueta), ~esnost (nemawe obraz - slavoqubivost),
blagost (mekost, slabost - gnev, srditost), prijatelstvo (nemawe prijateli -
vrska so preterano mnogu prijateli), ugoduvawe (mrzovolnost - dodvoruvawe),
spravedlivost (samopotcenuvawe - samofalewe), daruvawe (skràvost -
rasipni{tvo), blagorodnost (tesnogradost - naper~enost), dobro odnesuvawe
(ukrutenost - neprisobranost), srame`livost (stegawe - besramnost),
pravednost (trpewe nepravednost - pravewe nepravednost). Ovie dobrodeteli
proizleguvaat od izborot koj vodi smetka za dvete preterani strani na toj tip
odnesuvawe i ja izbira najdobrata, sredinata.
Vtoriot vid dobrodeteli se dijanoeti~kite dobrodeteli, koi, spored
Aristotel, se odnesuvaat na pronao|aweto na vistinata, na soznanieto. Iako se
del od du{ata, tie ne se vistinski moralni dobrodeteli, bidej}i go izrazuvaat
razumot, umstvenite talenti na li~nosta, i ne zavisat sosema od izborot na
li~nosta, iako se izgraduvaat so u~eweto i so iskustvoto. Aristotel gi smeta za
dobrodeteli, bidej}i tie se kvaliteti na ~ovekot kako razumna li~nost i
govorat za toa kako toj dejstvuva-raboti.
Ednite od vakvite dobrodeteli se odnesuvaat na soznanieto - toa se
znaeweto i mudrosta, so prvoto se soznavaat visoki principi i zakonitosti, a
vtorata pretstavuva vrv na site ~ove~ki soznavawa, toa e usovr{en um, gi
sodrì pretpostavkite za site drugi znaewa.
Vtoriot vid vakvi dobrodeteli se ve{tinata i pametta, prvata se
odnesuva na ne{tata {to ~ovekot treba da gi sozdade, vtorata pomaga ~ovekot
dobro da raboti, za {to e potrebna i praktika. Kon pametta pripa|aat
dijanoeti~kite dobrodeteli: razumnost (imawe pravilno mislewe za ne{to),
dosetlivost (izmisluvawe dobri sredstva za nekoe delo), proniklivost
(donesuvawe pravilen sud za ne{to), snaodlivost (nao|awe pat po koj treba
ne{to da se napravi). Kruna na ovoj vid dobrodeteli e umuvaweto, kako
~ovekovo intelektualno svojstvo da se dobere do re{enie za problemite i da gi
razbira site pra{awa.
85
Vo “Evdemovata etika“ Aristotel istaknuva i eden sovr{en eti~ki
dostrel - kalokagatija. Taa kaj Helenite ozna~uvala edinstvo me|u dobroto i
ubavoto, zaemno eti~ko i estetsko razbirawe, ~uvstvuvawe i dejstvuvawe. Toa
sovr{enstvo na dobrodetelite e svojstvo na ~ovekot koj niv svesno, slobodno,
organski gi realizira i koj go pravi dobroto i ubavoto zaedno zaradi niv
samite.
Aristotel bil smiren i eleganten ~ovek, imal golemi darbi, bil
posveten na soznavaweto i podu~uvaweto. Negovoto delo pretstavuva najgolem i
najvlijatelen filosofski sistem koj go sozdal nekoj ~ovek. [kolata Likej bila
~ovek-univerzitet. Aristotel bil najzna~aen anti~ki nau~nik, koj razvil novi
metodi i otkrival mnogu novi znaewa za prirodata i za ~ovekot. Negovite
eti~ki dela se bleskav izraz na negovite dlaboki soznanija i stabilni moralni
vizii. Do denes delata na Aristotel se vrv na etikata, najzna~ajni tvorbi na
eti~kiot um na ~ovekot.
Aristotel vlijael vrz bezbrojni umovi i duhovni i nau~ni tendencii. So
stoletija go narekuvale Velikiot U~itel. Nekoi dogmatski gi istaknuvale
negovite idei, nekoi drugi toj gi inspiriral za kritika na realnosta. Negovite
dela se nezaobikoliv pridones za soznavawe na dinamikata na svetot i na
su{tinata na logikata i na etikata. Prave{e celosni pregledi na dotoga{
soznaenoto vo svetot i dava{e sinteza na otkrienoto. Ispital 158 ustavi na
anti~kite gradovi (so~uvan e negoviot "Ustav na Atina") i, vrz takvite
detalni nau~ni osnovi, e sozdadena prvata svetska nau~na kniga za vladeeweto
so dràvata, pro~uenata "Politika", vo koe vidovite na vlasta se vkrsteni so
nivnite moralni kvaliteti.
Negoviot asistent, prv sorabotnik i naslednik vo univerzitetot
Teofrast (370-286 pred n.e.) napi{a vo duhot na nau~nite ispituvawa vo
Likejot kniga "Karakteri", vo koe detalno se opi{ani razni vidovi na
~ove~koto odnesuvawe. Toa delo vo Noviot vek so ist naslov go parafrazira{e
@an Labrier (1645-1696) so edna od najpopularnite francuski knigi na site
vremiwa. Delata na Aristotel detalno gi ispituvaa i prodolùvaa arapskite
i vizantiskite misliteli, a najzna~ajniot evrejski filosof Majmonid (1135-
1204) i sveti Toma Akvinski (1225-1274), ~ie u~ewe e proglaseno za oficijalna
doktrina na Katoli~kata crkva, vo svoite tvorbi gi povtorija Aristoteloviot
metod i eti~ki soznanija. U{te mnogu misliteli i nau~nici bile
aristotelijanci.
Aristotelovite filosofski i eti~ki dela, vo celata istorija na
Evropa, pa i denes, se zastapeni vo obrazovanieto i vo naukata. Kaj nas
Aristotelovata “Poetika“ ja ima prevedeno akademikot Mihail Petru{evski,
koj originalno gi ima objasneto nekoi od sozdadenite praznini vo anti~kiot
rakopis. Akademikot Vitomir Mitevski ima napraveno izbor i prevod od
filosofskite dela na Aristotel, pome|u niv i od “Nikomahovata etika“, a
potoa celata “Nikomahova etika“ ja ima prevedeno profesorkata Elena
Koleva. Toa moè da bide impuls za istraùvawe na ideite na ovoj najgolem
mislitel, po poteklo od Makedonija, blisko povrzan so makedonskata istorija.
Negovite koncepcii treba po{iroko da bidat prisutni vo na{ata nauka i
etika, tie moè da pomognat za re{avawe na problemite koi baraat
realisti~ki, analiti~ki, logi~ki i dinami~ki pristap.
Vpro~em, samo razumot na ~ovekot moè pravilno da procenuva {to
treba da se pravi i da se dojde do ona postapuvawe koe }e bide najmnogu ~ove~ko.
Toa e najdobrata etika na gra|anstvoto. @ivotot vo gradskata zaednica i
sloènite odgovornosti baraat da se ìvee spored vistinskata mera. Idejata
86
na Aristotel za merata, za sredniot pat (izborot na najdobroto) kako vrvna
dobrodetel - ve~no ostanuva da podu~uva kako ~ovekot moè da si gi najde svojot
moral i svojata sre}a neposredno od samiot sebe, od svojot um i od svoeto
razumno odnesuvawe.
Eti~ki fragmenti od Aristotel
“Mo`no e da se gre{i na mnogu na~ini - a samo na eden na~in moè da se pravi ona {to
e pravilno. Zatoa toa e lesno, a ova e te{ko. Lesno e da ne se pogodi celta, a te{ko e da
se pogodi. Poradi toa, svojstva na zloto se preteranosta i nedostigot, a svojstvo na
dobrodetelta e sredinata. Vsu{nost, dobar moè da se bide samo na eden na~in, a lo{
moè da se bide na mnogu na~ini.“
“Sredinata e ona {to podednakvo e oddale~eno od preteranosta i od nedostigot, od
ednata ili od drugata krajnost... Sredinata e ona {to ne e nitu premnogu nitu
premalku... Da se imaat ~uvstva koga treba i kon kogo treba, toa e sredina i toa e
najdobro.“
“ôve~koto dobro se sostoi vo dejnosta na du{ata spored dobrodetelta, a ako ima
pove}e dobrodeteli - toga{ spored onaa koja e najarna i najsovr{ena. Treba da se
dodade deka takvoto dejstvuvawe treba da trae celiot ìvot - za{to, kako {to edna
lastovi~ka u{te ne zna~i prolet, taka ni vakvoto dejstvuvawe od eden den ili vo kuso
vreme u{te nikogo ne go pravi blaèn i sre}en.“
87
16. Teofrast
POSTOJAT SEKAKVI ÔVE^KI KARAKTERI
Etikata ne e samo
prospektivna nauka, koja
naso~uva kon dejstvuvawe. Taa
moè da bide i va`na induktivna
nauka, koja detalno opi{uva {to
to~no se slu~uva na poleto na
moralot. A tuka se najvozbudlivi
realnite postapki na lu|eto.
Lu|eto se nositeli na dejstvata,
realizatori na moralot. Zatoa
za etikata e mo{ne va`no da se
ispituva ona {to se slu~uva vo
moralot, osobeno namerite i
svojstvata na lu|eto. Mnogu
anti~ki misliteli zboruvale za
odnesuvaweto na lu|eto, a
mnozina i se lutele {to lu|eto
ne postapuvaat dobro. No,
takvite ne{ta prv nau~no,
empiriski i dosledno gi
istraìl mislitelot koj go
nasledil najgolemiot eti~ar
Aristotel. Negovoto eti~ko
delo e vo duhot na Aristotelovata filosofija, koja zboruva za faktite vo
realnosta. Toj eti~ar go narekle Teofrast.
Teofrast e roden vo 370 godina pred n.e. na ostrovot Lezbos. Go vikale
Tirtam. Do{ol da studira vo Atina kaj Platon vo Akademijata, kade {to
Aristotel ve}e gi zavr{il studiite i stanal sorabotnik. Vospostavil blisko
prijatelstvo so Aristotel. Po smrtta na Platon vo 347 godina, pomladiot
drugar go pridruùval postariot vo negovite novi {koli vo Mala Azija, a
potem vo rabotata kaj makedonskiot kral. Mu bil i najblizok sorabotnik vo
univerzitetot Likej {to go osnoval Aristotel. Toga{ go dobil imeto kako
{to sega go vikame. Prvin Aristotel go narekol Evfrast, {to zna~i “onoj koj
dobro zboruva“, a potoa gramati~arot Aristofan definitivno go narekol
Teofrast, “onoj koj zboruva boèstveno“.
Ovoj ~ovek se odlikuval so fantasti~ni rabotni kapaciteti i naviki,
bil posveten na naukata i ne se ènel, pa bil sovr{en sorabotnik vo
Univerzitetot, kade sakale da gi ispitaat site ne{ta i da gi obrabotat site
soznanija na svetot. Vo 323 godina, edna godina pred da po~ine, od Atina go
izbrkale Aristotela otkako umrel negoviot vospitanik Aleksandar
Makedonski. Velikiot u~itel mu go predal na Teofrast rakovodeweto so Likej.
Odli~no ja vodel {kolata. Site ja istaknuvale negovata dobra volja sekoga{ da
pravi dobri dela i da razgovara so sekogo koj }e mu se obrati. Imal 2 iljadi
u~enici. Teofrast bil preku tri decenii na ~eloto na Likej, do smrtta vo 286
godina pred n.e.
Teofrast napi{al pome|u 200 i 400 dela od najrazli~ni oblasti. So
kolegata Evdem go redaktirale i dopolnile isklu~itelniot logi~ki trud na
88
Aristotel “Organon“ (hel. orudie). Teofrast gi sistematiziral soznanijata za
razni prirodni pojavi (meteorologija, minerologija, medicina i dr.), a osobeno
e poznat so istraùvawata na rastenijata. Toj opi{al nivni 550 vidovi, go
smetaat za osnova~ na botanikata. Od site dela na Teofrast se so~uvani samo
dve golemi botani~ki knigi i edno male~ko eti~ko delo, koe nasekade e
prepi{uvano, pa ostanalo do denes.
Vo etikata Teofrast gi sledi ideite na Aristotel. I toj za
dobrodetelta veli deka e sredina pome|u dve preteranosti, koi se mani. Isto
taka Teofrast smetal deka sre}ata (blaènstvoto) e cel na lu|eto, no ne
mislel deka toa se postignuva samo so pravilni vnatre{ni sostojbi, tuku
sogleduval deka za toa na lu|eto im sluàt i nadvore{ni sredstva, pa i dobra
fizi~ka kondicija. Nadvore{nite blaga, spored Teofrast, sepak se vredni
samo ako se povrzani so dobrodetelta. Za nekoi afekti, kako gnevot, mnogu
realisti~ki smetal deka se ne{to prirodno i neizbe`no - na primer, srdeweto
zaradi ona {to ne ~ini. No, baral lu|eto da ne izre~uvaat i sproveduvaat kazni
koga se gnevni, za{to toga{ ne rakovodat dobro so svoite emocii. Isto kako i
Aristotel, i Teofrast na prijatelstvoto mu pripi{uval najvisoka ~ove~ka i
eti~ka vrednost, pa vo svoeto delo za prijatelstvoto niv gi sledi Kikeron.
Osobeno e interesno {to Teofrast u~el deka site ìvi su{testva se
srodni. Kako i Empedokle, otfrlal `rtvuvawe na ìvotnite i prepora~uval
kako `rtva da se prinesuvaat plodovi. Zaradi takvite pogledi, Porfirij go
citira vo svoeto delo “Za vozdrùvaweto od animalna hrana“.
Teofrast bil skromen. Pred da umre vo dlaboka starost, u~enicite go
pra{ale za poslednata poraka. Toj odgovoril: “Nemam {to da vi pora~am, no
moàm da vi kaàm deka mnogu od ìvotnite zadovolstva se prividni. Tokmu
koga po~nuvame da ìveeme, nie umirame. Poradi toa, ni{to ne e pomalu
korisno od slavoqubivosta. Vi posakuvam da bidete sre}ni, a vi kaùvam: ili
ostavete go na{eto u~ewe - za{to naporot e mnogu golem, ili sfatete go
seriozno i }e se zdobiete so golemo ime. @ivotot dava pove}e razo~aruvawa
otkolku polza. A bidej}i jas ne moàm da raspravam pove}e za ona {to bi
trebalo da rabotime, vie pogriète se za toa {to treba da go pravite“.
Ova se sé fragmenti od bogatata eti~ka tematika na Teofrast. Toj
napi{al 30 eti~ki knigi. Od niv e ostanato samo edno po obem male~ko delo,
koe go proslavi avtorot - kni{kata “Eti~ki karakteri“. Deloto e napi{ano vo
duhot na Aristoteloviot Likej, so cel da se opi{at, analiziraat i pretstavat
site pojavi od realnosta, koi se va`ni za sogledba na nekoj problem. Aristotel
prisobral i izu~il 158 zakonski akti (ustavi) na site helenski dràvi~ki, {to
posluìlo kako osnova i gra|a za negovoto grandiozno delo “Politika“, a vo toj
duh se i Aristotelovite spomnuvawa na nekoi karakterni crti kaj lu|eto vo
eti~kite predavawa, koi se objaveni kako prvi nau~ni eti~ki dela
“Nikomahova etika“ i “Evdemova etika“. Teofrast go sledel ovoj metod i ja
pro{iril zada~ata. Toj prikaàl 30 vidovi lu|e so nivnite najsu{testveni
crti i postapki. Li~nostite se pretstaveni onakvi kakvi {to se. Nau~nite
postapki nabquduvawe, nabrojuvawe, prisobirawe, opi{uvawe, analizirawe
itn. se koristeni vo Likej za razli~ni prirodni predmeti i pojavi - kamewa,
ribi, rastenija, ìvotni... Niv gi primenil Teofrast i vrz karakterite na
lu|eto, kako opis i pretstavuvawe na ~ove~kata priroda i na odnosite me|u
lu|eto.
Poimot “karakter“ (hel. haraso - vreùvam; harakter - dleto; vreàno)
go ozna~uva ona {to e potrajno, specifi~no kaj li~nosta kako nejzino svojstvo
i na~in na odnesuvawe. Vo psiholo{ka smisla, toj poim ozna~uva kakva e
89
voljata na edna li~nost vo nejzinata naso~enost i izdr`livost, odnosno pri
sledeweto na nekoi principi. Zna~i, karakterot zboruva za pravilnosta vo
odnesuvaweto na nekoj ~ovek. Vo eti~ka smisla, karakterot e moralnata strana
na edna li~nost, nejzinite potrajni moralni svojstva. Spored slovenskiot
izvor, ova se narekuva narav, {to zna~i “priroda“ na nekogo, tabiet, svojstven
na~in na odnesuvawe, negovo osobeno emocionalno reagirawe i moralno
dejstvuvawe. Spored karakterot (karakteristikite) sekoja li~nost se
razlikuva od drugata. Ova e va`no za etikata, za{to ako se znaat moralnite
svojstva, nasoki i dela na li~nosta, nejzinite eti~ki na~ela, spored niv od nea
moè da se o~ekuvaat standardni pozitivni ili negativni moralni postapki.
Teofrast napravil opis na 30 karakteri. Vo knigata “Karakteri“ toj gi
pretstavil svojstvata i na~inot na postapuvawe na razni vidovi li~nosti:
Licemer, Poltron, Drdorko, Prostak, Dodvoruva~, Spletkar, Bezo~en, Stisnat,
Aroganten, Netakti~en, Sueveren, Pesimist, Zdodeven, Sueten, Skràvec,
Stra{livec, Zlobnik, Zavidlivec, Koristoqubiv itn. Ova se naslovi na
oddelite. Sekoj se odnesuva na edna ~ove~ka karakteristika, i toa pred sé lo{a.
Teofrast gi pretstavil samo negativnite li~nosti (ili do denes se so~uvani
takvite prezentacii). Toa ne pre~i ni{to - kako {to se veli, dobrite lu|e ili
dobrite postapki se sli~ni, a lo{ite se razlikuvaat, tie prezentacii svedo~at
za bogatstvoto na negativnite projavi kaj lu|eto.
Za sekoj od karakterite Teofrast najnapred dava definicija, so koja
nakuso e opi{ana taa mana. Potoa sleduvaat opisi na tie mani kaj razni
li~nosti (bez naveduvawe na ime, no najverojatno vo toga{niot sepak male~ok
grad Atina opi{anite moèle da bidat prepoznaeni). Sekoja od manite se
projavuva vo zavisnost od li~nosta koja ja ima, pa taka za sekoj karakter se
priveduvaat desettina karakteristi~ni dejstva. Teofrast e ostroumen
nabquduva~, koj so strast na sistematizator na moralnite negativnosti gi ima
plasti~no opi{ano lu|eto koi gi sre}aval, a koi vo svoite postapki ja sledele
svojata du{a, ne vodej}i smetka za drugite, povreduvaj}i gi so svoite dela i
bliskite i dale~nite.
“Eti~kite karakteri“ na Teofrast sepak e ta`na kniga. Taa e komedija
na naravite, kriti~ki i ironi~en opis na ~ove~kite nameri i dolni dela.
Pokraj nasmevka, serioznosta na deloto i detalnosta na deskripcijata
izmamuvaat i bolka vo srceto zaradi tolku razli~ni i ra{ireni negativnosti
vo ~ove~koto odnesuvawe. Samiot Teofrast ne gi doteruval svoite zapisi
stilisti~ki, kako {to toa }e go pravat anti~kite i podocne`nite
komediografi za ovoj vid ~ove~ki svojstva, no i negovite zborovi se pou~ni i
nu`ni. Verojatno se pretpostavuvalo deka ovaa kniga nema da ja ~ita nekoj koj
bara lo{o svojstvo za da go sproveduva, tuku onie koi sakaat da gi zapoznaat
svoite zli sogra|ani i da vidat i da se potsetat kako ovie, a i tie samite, gi
realiziraat svoite lo{i svojstva i bedni nameri. Najta`no e {to re~isi site
pretstaveni pokaùvaat bezobzirnost sprema drugite, ~uvaj}i ja svojata
nepronikliva debela koà na cvrst negativec.
Eve nekoi od definiciite na Teofrast za ovie mani: “Licemerot e onoj
koj se prestoruva, kako izraz na sklonosta da se sokrivaat i preina~uvaat
zborovite i delata“; “Arogantniot e nepristoen i podbiven {egobiec“;
“Bahatosta e prezirawe na site drugi osven sebesi“ itn.
Opisite se dramati~no interesni. Duri i poznava~ite na ne~ove~nite
projavi ima tuka {to da nau~at. Vpro~em, ne se razlikuvaat karakterite denes i
onie od pred 2.300 godini, i toga{ imalo avtenti~ni pridonesi kon nemoralot.
Eve nekolku Teofrastovi opi{uvawa na ovie grdi karakteri:
90
“Koristoqubivosta e strast da se dojde do materijalna korist bez ogled
na ~esta i dostoinstvoto... Koga koristoqubiviot trguva so vino, toj i na
prijatelite im go prodava razret~eno so voda. Na teatar vleguva koga pu{taat
bez pari, pa i decata si gi vodi so sebe. Ako go pratat vo misija, doma gi ~uva
parite {to mu gi dala dràvata, a pozajmuva od kolegite...“
“Suetnosta e sitni~av streme` za istaknuvawe, nedostoen za slobodniot
~ovek... Ako suetniot go pokanat na gozba, toj saka da sedne do doma}inot... Ako
u~estvuval vo sve~enost na kowicata, toj stvarite gi ispra}a doma, a toj {eta
niz celiot grad so nametkata i mamuzite na nozete... Ako mu umre ku~eto, mu
pravi pametnik i stava plo~a so gordeliv tekst...“
“Besramnosta e poniùvawe na svojata ~esnost (na svojot dobar glas) za
da se zaraboti ne{to na sramen na~in... Besramnikot moè da mu prijde na
~ovekot kogo {to go izmamil i povtorno da bara zaem od nego... Ako prinel
`rtva na bogovite, toga{ svoeto meso go ispra}a doma da se posoli, a toj jade kaj
drugite, pa duri od taa trpeza im dava jadewe i na svoite robovi, glasno
posakuvaj}i: Prijatno... Odi vo tu|ite ku}i i denes pozajmuva ja~men, utre
slama, teraj}i gi doma}inite samite toa da mu go odnesat doma...“
Taka od eden do drug karakter, Teofrast opi{al 30 formi na
negativnosti kaj lu|eto. Negovata kni{ka “Eti~ki karakteri“ e fantasti~na,
taa e izraz na jasnata eti~ka svest na avtorot, koj se napregnal na lu|eto da im
gi prikaè zlite sogra|ani. Toa e potsetuvawe vo kakov svet ìveeme, no i
silen predizvik da se razbereme sebesi i svoeto opkruùvawe - ako sme takvi da
se obideme da se popravime, da ne im dodevame na lu|eto, za da ne im presednuva
od nas. Ako ne sme takvi (a mnozinstvoto za sebe mislime najdobro, pa
najverojatno nema - ili ne sakame - lesno da se prepoznaeme vo ovie karakterni
opisi), toga{ da se podgotvime za toa deka okolu nas vrie od vakvi
nekarakterni li~nosti i da znaeme da se spravuvame so niv.
Otkako e napi{ana ovaa kniga, vo site naredni vremiwa nea ja falele
serioznite lu|e, ja istaknuvale kako vrvno delo na ~ove~kiot duh i kako
prvoklasen eti~ki trud. Mnozina avtori gi povtorile istraùvawata na
Teofrast, me|u niv i pro~ueniot @an de Labrier (1645-1696), koj vo edna
ponova epoha, vo poobemno delo, pokaà deka lu|eto ne se smenile - i natamu
ostanuvaat istite karakteri. Toj gi objavi Teofrastovite "Karakteri" so
komentar (1688), no dodade u{te poobemni zapisi za lu|eto od svojata epoha. So
svoeto delo "Karakteri ili moralni pojavi na na{eto vreme" Labrier ostavi
pametnik za ~ove~kite celi, svojstva, stremeì i postapki, koi ne se
karakteristi~ni samo za negovata epoha, tuku za site vremiwa. Negovite
duhoviti opisi se polni so ìvotnost, negovata kniga e edno od najpopularnite
klasi~ni francuski dela, taka {to i denes se ~ita, a negovite zapisi i analizi
se sporeduvaat so sega{nite (ili so sekoga{ istite) ~ove~ki projavi:
"Gnaton ìvee samo za sebe, nebare drugite tuka postojat za nego. Toj ne
se zadovoluva so toa da sedi na ~elo na masata, toj gi zazema i drugite dve mesta;
zaborava deka ru~ekot e i za nego i za celoto dru{tvo, ja prepolnuva ~inijata
so jedewe, si stava pri sekoe servirawe. Ne zavr{uva so edno jadewe pred da gi
proba site drugi. Na masata jade samo so racete, go fa}a mesoto i go vrti od
site strani, go kine kako {to }e mu tekne, taka {to drugite, ako sakaat da
zemat, treba da se hranat so ona {to toj go ostavil. Toj ne prestanuva so niedna
gadost, {to mu go ubiva apetitot i na najgladniot; sokot od mesoto i sosovite
mu te~at od ustata i niz bradata, nasekade ostava tragi. Jade {umno, a
istovremeno gleda na site strani; za nego masata e ne{to kako kowski jasli,
samo }e si gi is~isti zabite i pak prodolùva da jade... Dobro se obezbeduva;
91
nasekade se ~uvstvuva i odnesuva kako doma. Vo ko~ijata za nego se zgodni samo
zadnite mesta... Ako patuva so nekoj drug, toj prv se vseluva vo hotelot, sekoga{
si ja bara i uspeva da si ja zeme za nego najdobrata soba, najudobniot krevet. Toj
sé stava pod svoe vladeewe, i negovite i tu|ite slugi tr~at samo okolu nego.
Toaletite, kolata, sé {to }e mu dojde do racete, stanuva negova sopstvenost.
Site se stesnuvaat pred nego, a nemu ne mu e gajle za nikogo, toj nikogo ne go
àli; za nego postojat samo negovata bolest, negoviot krven pritisok, negovata
òl~ka, toj ne ja oplakuva smrtta na drugite lu|e, toj e ispla{en samo toj da ne
umre, svojata smrt bi ja izbegnal duri i po cena da bide uni{ten celiot
~ove~ki rod."
Taka Labrier go povtori istraùvaweto so ist kvalitet kako
originalnoto od Teofrast, a i so isto zna~ewe za op{to~ove~kata etika.
Me|utoa, toj ne gi opi{uva izdeleno karakterite, tuku dava opisi na po{iroki
temi: Za li~nite vrednosti; Za ènite, Za srceto; Za dru{tvoto i
odnesuvaweto; Za gradot; Za dvorot: Za golemcite; Za vladetelot: Za ~ovekot;
Za modata; Za obi~aite itn. - za razni temi, so galska duhovitost i ~esto
cini~na objektivnost.
Dali toa zna~i deka ni{to ne se menuva, ili deka svojstvata na lu|eto se
potrajna supstancija? Denes se pi{uvaat poveseli knigi za vakvite ta`ni
problemi, kako remek deloto “Dobriot vojnik [vejk“ od ~e{kiot pisatel
Jaroslav Ha{ek (1883-1923). Ili se pravat filmovi. Se menuvaat metodite,
materijata ostanuva ista.
Eti~ki misli od Teofrast
“Od na{ite tro{oci, vremeto e najskapo.“
“Qubovta e bolest na bezrabotnata du{a.“
“Ako si neznalica, postapuva{ umno {to ne zboruva{; a ako si obrazovan, toga{ tvoeto
negovorewe e glupa postapka.“
92
17. Zenon
ETI^KOTO E NAJNAPRED
Etikata e sostaven del na
filosofijata, {to najdobro se gleda vo
filosofskite sistemi, koga site
pra{awa se promisluvaat od edna
pozicija. Kaj nekoi misliteli etikata
ispaknuva vo prv plan, a nekoi ja smetaat
za najvaèn del na filosofskoto
mislewe, pa i celiot sistem go gradat so
cel da posluì za razbirawe na eti~kite
dimenzii na ~ovekuvaweto. Prvite
sistematski misliteli koi etikata ja
smetale za ne{to najva`no i vo
misleweto sé ñ podreduvale na etikata se
stoicite. Za~etnikot na taa pro~uena
{kola e Zenon.
Zenon se vikale dvajca golemi
anti~ki filosofi. Eden Zenon (490-430
pred n.e.) e u~enikot na Parmenid (515-
450 pred n.e.), koj sprotivnite stavovi gi
dokaùval kako apsurdni, za od toa da se
zaklu~i deka se vistiniti poziciite na
negovata, ju`noitalska Elejska {kola,
koja e mo{ne zna~ajna za usovr{uvawe na
metafizi~koto mislewe. Drugiot e
Zenon od kiparskiot grad Kition, roden
vo 363 pred n.e. Vo 320 godina brodot so koj patuval da trguva potonal blisku do
lukata Pireja i toj osiroma{en stasal vo Atina. Na bregot videl ~ovek koj
~ita. Sednal do nego i samiot po~nal da ~ita. Voodu{even od toa filosofsko
delo, go zapra{al kade ima lu|e koi taka zboruvaat, a toj mu pokaàl na eden
filosof-kinik. Zenon mu se pridruìl. Na{ol uteha vo filosofijata i
rekol: “Sepak plovidbata sre}no zavr{i iako nastradav na moreto“. Smetal
deka sudbinata mu bila nakloneta koga se sretnal so filosofijata. Kinicite
go u~ele deka ~ovekot treba da ja so~uva vnatre{nata sloboda pred sé so
nezavisnosta od nadvore{niot svet, koj treba da se prezira. Zenon veruval deka
lu|eto imaat i socijalni ~uvstva i sakal da pomogne vo izgradbata na po{iroko
razbrana, vistinska ~ove~ka etika.
Vo 301 godina Zenon osnoval svoja {kola, koja dejstvuvala vo tremot na
edna gradba vo centarot na Atina, koja se vikala Stoa poikile (islikan trem),
tamu bile naslikani freski za herojskite podvizi. Zaradi lokacijata na
{kolata, a spored toa {to gi istaknuvale izdr`livosta i hrabrosta pred
predizvicite i naporite, u~itelot i sledbenicite bile nare~eni stoici. Toa
ime e vlezeno vo svetskata kultura - imeto stoik go ozna~uva onoj koj e
postojan, trpeliv, vozdràn, koj pred sé ja istaknuva dol`nosta i izdrùva pred
obvrskite, kolkavi gode da se tie. Zenon predano u~el za dobrinata i se
pridrùval kon nea, taka {to gra|anite mu krenale pametnik. Koga imal 99
godini, vo 264 pred n.e. sam si go prekratil ìvotot, vo soglasnost so stoi~kata
93
ideja deka ìvotot pove}e nema vrednost ako ~ovekot ne moè da se nadeva na
ni{to za sebe nitu moè da im obezbedi sre}a na drugite.
Zenon smetal deka filosofijata treba da go nau~i ~ovekot na
dobrodetel, koja }e mu dade uteha i smiruvawe. Toj bil mo{ne seriozen, skromen
i dostoinstven, ìveel ednostavno i se zdobil so golem ugled. Makedonskiot
kral Antigon Gonata ja qubel naukata i ~esto gi slu{al predavawata na Zenon,
pa mu so obratil so pismo: “înam deka mojot ìvot go nadvisuva tvojot so
nadvore{na sre}a i slava, no zaostanuva zad tvojot vo znaeweto i vo
sovr{enoto blaènstvo, {to gi ima{ ti. Zatoa re{iv da te povikam da se
preseli{ kaj mene. Stani moj drugar, so jasno soznanie deka }e bide{ ne samo
moj u~itel, tuku u~itel i na site Makedonci. Koj go obrazuva vladetelot na
Makedonija i go vodi po patot na dobrodetelta, toj nesomneno i na negovite
podanici im go pokaùva patot na ~ove{tinata. Od toa kakov e vladetelot vo
najgolema mera zavisi kakvi }e bidat negovite podanici“. Zenon odgovoril
deka ja ceni qubovta na kralot sprema mudrosta i dobrodetelta, no deka e mnogu
star, pa zatoa vo Makedonija ispratil dvajca u~enici Persej i Filonid, koi
bile vospituva~i na princot i politi~ki sovetnici na kralot.
Stoicizmot e edna od najzna~ajnite filosofski i eti~ki strui vo
istorijata. Taa nastanala kako spoj od nekolku nau~ni, eti~ki i religiski
tendencii, a nejzinite tvorci i predstavnici se beleìti misliteli.
Stoicizmot dal isklu~itelen pridones na poleto na logikata, etikata,
vospituvaweto i politikata. [kolata aktivno traela 500 godini, a nejzinite
vlijanija se prisutni vo site epohi od toga{ do denes. Naslednik na Zenon vo
{kolata bil Kleant, siroma{en, silen i cvrst, koj no}e rabotel za da moè
dewe da gi slu{a predavawata. Tretiot najvlijatelen upravitel na {kolata bil
Hrizip (281-219 pred n.e.), silen logi~ar. Se kaùvalo: Koga bogovite bi imale
dijalektika, taa bi moèla da bide samo onaa na Hrizip. Toj napi{al 705
trudovi, od koi 300 logi~ki. Po pretstavnicite na t.n. Stara Stoa, sleduvaat
onie od Srednata Stoa, vo koja se najpoznati Panetij (185-95 pred n.e.) od Rodos,
koj dejstvuval vo Rim i vo Atina, i Posidonij (sredina na I vek pred n.e.), koj
imal pro~uena {kola na ostrovot Rodos, vo koja studiral i Kikeron. Vo
tretiot period se poznati eti~arite Seneka, Epiktet i carot Marko Avrelij.
Stoicite filosofijata ja delele na tri dela: Fizika, Logika i Etika.
Fizikata e nauka za kosmosot, za ~ovekot kako su{testvo i za bogovite.
Osnovata na sé e tvore~kiot ogan, koj kako zdiv go proniknuva svetot, gi ra|a
ne{tata, gi oìvuva i razdviùva. Taa sila tie isto taka ja narekuvale
boèstvo, um i sudbina. Vo seto nastanuvawe i nestanuvawe vladee stroga
zakonitost, neodminliva nu`nost, koja e sudbina (fatum). Stoicite u~ele deka
du{ata go dviì teloto i ne propa|a definitivno so smrtta, {to potsetuva na
indiskite u~ewa, kako i mnogu drugi ne{ta vo ovaa misla. Nivnata Logika bila
tolku napredna i interesna, {to denes se smeta deka e edno od najzna~ajnite
originalni svetski u~ewa vo ovaa najte{ka filosofska disciplina.
Spored stoicite, Etikata go prou~uva ~ove~kiot ìvot. Filosofijata
ja opredeluvale kako "ve`bawe na korisna mudrost", a etikata ja smetale za
glaven del i zada~a na filosofijata. Filosofijata ja opi{uvale kako gradina
vo koja logikata e ograda, drvoto fizika, a plodot etika, ili kako organizam,
vo koj logikata se koskite i ìlite, mesoto fizika, a du{ata etika. (Vakva
prvenstvena pozicija na etikata vo misleweto, t.e. vo filosofijata, denes ja
istaknuva Emanuel Levinas.) Etikata kaj stoicite e krajna cel na
razmisluvaweto, koe }e mu ukaè na ~ovekot kako da ìvee dostojno i
94
soobrazno na ~ove~kata priroda (logikata i fizikata pomagaat podobro da se
izgradi etiikata).
Zenon u~el deka celta e da se ìvee soobrazno so razumot - {to zna~i
~ovekot da ima postojani na~ela i nikoga{ da ne dojde vo sudir so niv, da ne se
negira samiot sebe i da ne se dvoumi vo mislite i stavovite. Taka ~ovekot se
zdobiva so vnatre{na sloboda i sre}a. Kleant objasnil deka ova zna~i ìvot vo
soobraznost so prirodata, a Hrizip dopolnil deka toa treba da bide ìvot vrz
osnova na iskustvenoto poznavawe na prirodnite slu~uvawa (i na onie vo seta
priroda i na onie vo ~ovekot).
@iveeweto spored dobrodetelta zna~i ìveewe vo soobraznost so
prirodata. Dobrodetelta e najdobra sostojba kaj sekoe su{testvo i pretstavuva
usovr{uvawe na negovata priroda. Kaj ~ovekot toa zna~i poln razvitok na
razumot. ôvekot ima prirodna darba za razumsko mislewe, no ne sekoj ja
postignuva ovaa dobrodetel. Lu|eto se lo{i dodeka ne se usovr{at. Prirodata
mu dava na ~ovekot samo semka i iskra za dobrodetelta, no toj mora da si
postavi cel vo sebe da izgradi dobrina, a toa ne e lesno, bidej}i ima razni
sprotivni vlijanija. ôvekot moè so u~ewe da stane moralna li~nost.
Dobrodetelta e ve{tina i moè da se nau~i (ovoj stav, sli~en na Sokratoviot,
stoicite go dokaùvale so toa {to lo{ite lu|e moè da se popravat - ova e
osnovata za sovremeniot eti~ki meliorizam). Dobrodetelta e sistem od na~ela
koi treba da se uve`baat.
Dobrodetelta e dovolna za dostigawe na blaènstvo. ôvekot ja odbira
dobrodetelta zaradi nea samata, a ne zaradi strav od ne{to ili zaradi nekoi
planovi i nadeì (nekoj nadvore{en motiv). Sre}ata e povrzana so
dobrodetelta kako sostojba na duhot ~ija cel e ìveeweto da go napravi
suredeno. Koga nekoe razumno su{testvo e zavedeno i ne postapuva dobro, toa e
zaradi nadvore{ni celi ili pod vlijanie na drugi lu|e. Ako ja slu{ame
prirodata, taa dava pravilni stavovi i potpirni to~ki za prirodno
sovr{enstvo na edno razumno su{testvo.
Osnovnite dobrodeteli spored stoicite se: Mudrost, Razumnost-
Umerenost, Hrabrost i Spravedlivost (ovie bile op{to istaknuvani kako
glavni dobrodeteli vo Antikata). Kon ovie dobrodeteli, zna~ajni se, isto taka
Velikodu{nosta, Vozdrànosta, Izdr`livosta, Koncentracijata na duhot-
Samokontrolata, Davaweto dobar sovet.
Osnovnite poroci se: luduvawe, stra{livost, nespravedlivost,
nerazumnost, a isto taka i: neumernost, pravewe gluposti i davawe lo{i soveti.
Ovie se formi na nepoznavawe na su{tinata na dobrodetelta.
Za postigawe na dobrodetelta i na blaènstvoto pre~at afektite,
prekumernite strasti, nagonite i vozbuduvawata vo ~ovekot, koi se
protivstavuvaat na umot. Takvi se stravovite, janyite, nasladata, poùdata. Tie
se ili poremetuvawa ili bolesti, a sekako se pogre{no mislewe i zabluda.
Tuka spa|aat i: zavist, qubomora, taguvawe, àlost, zbunetost, odloùvawe,
panika, omraza, slavoqubivost, gnev, lutewe, bes, naslada, zanes. Za Zenon,
strasta e nerazumno i neprirodno dvièwe na du{ata.
So silna volja moè da se postigne apatija, sostojba na nemawe silni
(negativni) strasti. Ova e isklu~itelno va`na vrednost - podocna }e se
istaknuva kako stoi~ka ìvotna cel. No, ima i dobri emocionalni sostojbi za
~ovekot: veselost na duhot kako ìvotna radost, vnimatelnost i
dobronamernost, po~ituvawe, dobri èlbi, naklonetost, qubeznost, srde~nost,
srame`livost, skromnost, duhovna razdviènost.
95
Najdobroto (edinstvenoto dobro) e ona {to moralno e dobro. Toa e
sprotivno od zloto i nema me{awe pome|u niv. Dobroto mu nosi korist na
~ovekot, zloto mu pravi {teta. Stoicite vovele cela niza va`ni eti~ki
opredelbi-dobrodeteli, koi treba da gi postigne zrelata li~nost. Ednoto e ona
{to e dostojno za ~ovekot, {to e negova odgovornost i dol`nost. Toa se ne{ta
koi gi odbira umot i se izraz na griàta za svojot dobar lik i za drugite lu|e.
Stoi~kiot mudrec e slika na odli~na, sovr{ena li~nost (sprotivno e
likot na budala). Mudrecot gi olicetvoruva vistinskite eti~ki barawa. Toj vo
sebe gi odgleduva site dobrodeteli. Vladee so strastite, vozdràn e i
dostoinstven, hrabar i spravedliv. Toj e sloboden, za{to moè da napravi sé
{to treba: "Mudrecite ne se samo slobodni, tie se i kralevi, za{to kralstvoto
e vlast koja nikomu ne treba da mu dava smetka". @ivotot na mudrecot e poln so
blaènstvo, nemu ni{to ne mu pre~i, toj ni{to ne bara i nema potreba od
ni{to. Mudrecite me|usebno se sakaat i si pomagaat, tie si se prijateli,
bidej}i prijatelstvo moè da ima samo pome|u li~nosti so isti moralni
na~ela. “Prijatelot e drugoto jas“. Dali e te{ko da se realizira ovoj ideal? Da,
no stoicite ukaùvale deka Sokrat i Diogen i drugite misliteli bile takvi i
ja dostignale baranata duhovna i moralna sloboda.
Nasproti epikurejcite, koi na lu|eto im predlagale da se povle~at od
zaednicata vo sopstveniot svet (gradina), stoi~kiot mudrec moè da u~estvuva
i vo politi~kata dejnost, za{to na toj na~in }e gi popre~uva porocite, a }e ja
unapreduva dobrodetelta. Ako saka, mudrecot moè da dava pridones za
progresot na dràvata, ako treba i }e se `rtvuva za nea.
Isto taka, kaj stoicite se javuva i edna izvonredna eti~ka ideja - tie
sebe si se gledaat kako kosmopoliti ("ìteli na svetot"). Za Zenon site lu|e
imaat isti crti i si se bliski. Eratosten ukaùval deka od Aleksandar
Makedonski razni sovetnici barale varvarite da gi tretira kako neprijateli,
no mladiot car unapredil mnogu sposobni lu|e od drugi narodnosti i im pravel
dobri dela. Prirodnata povrzanost na lu|eto, spored stoicite, se odnesuva na
celiot svet. Isto taka tie se istaknuvale i so ~ove{tinata. Ukaùvale deka
nikoj ne e rob spored prirodata i deka lu|eto se razlikuvaat samo spored
kvalitetite i dobrodetelite. Rob se stanuva ne so kupuvawe, tuku samo ako ne si
sloboden vo mislata i vo ~uvstvata.
Zenon i stoicite imale ogromen uspeh. Nivnata etika e ceneta i sledena
pove}e od 2.000 godini. Koga sega povtorno se razbuduva etikata, normalno e
seriozniot duh na stoicizmot da bide pome|u osnovite na noviot moral.
Eti~ki misli od stoikot Zenon
“Celta e ìveewe vo soglasnost so prirodata. Dobrodetelta e cel kon koja né vodi
prirodata.“
“Razumniot ìvot e priroden ìvot.“
“Imame dve uva, a edna usta - za pove}e da slu{ame, a pomalku da zboruvame.“
“Najdobar e onoj koj go slu{a dobriot sovet, a treba da se pofali i onoj koj samiot sé
sogledal.“
“Ni{to ne e ponepristojno od voobrazenosta, osobeno kaj mladite lu|e.“
96
18. Epikur
NE PLA[I SE I RADUVAJ SE!
Filosofijata rasprava za
op{tite problemi, a filosofite
glavno im se obra}aat na site lu|e, duri
ne posebno na generaciite so koi go
spodeluvaat ìveeweto. Taa e
univerzalna duhovna dejnost, kako i
re~isi site nau~ni nastojuvawa i
otkritija (osven onie neposredno
povrzani za re{avawe na nekoj
konkreten aktuelen tehni~ki problem).
Etikata e pospecifi~na, taa ja izrazuva
li~nosta na govornikot i negoviot
odnos sprema lu|eto okolu nego, so
koi{to ìvee. Eti~arite poso~uvaat na
svoite i na nivnite dilemi i mnogu
~esto im se obra}aat na bliskite,
ukaùvaj}i deka mislata se odnesuva na
niv. No, i koga se svrteni samo kon onie
koi im se prijateli, sepak ideite na
eti~arite moàt da stanat univerzalni,
razbrani nasekade, se slu~uva tie da se
{irat i vlijaat i vo dale~nite
krai{ta, pa duri i vekovi potoa (na
latinski toa golemiot poet Horacij go
ima kaàno: De te narratur - Za tebe
stanuva zbor). Takvi se ideite na Epikur.
Epikur e roden vo 341 godina pred n.e. na ostrovot Samos. U{te kako
mlad zapo~nal so filosofski studii. Nekoi od u~itelite ja sledele
atomisti~kata teorija na Demokrit i toj se vqubil vo u~ewata na golemiot
nau~nik i eti~ar na ìvotnata radost. Celiot ìvot ottoga{ Epikur se
stremel individualnata ìvotna cel da ja realizira preku materijalisti~kata
misla. Imal slabo zdravje, no gri`livo se podgotvuval da bide u~itel po
filosofija. Otvoril {kola vo Lampsak i imal uspeh, a vo 307 godina do{ol vo
Atina, kade {to }e bide posledniot originalen filosof koj dejstvuval vo ovoj
grad na mudrosta. Kupil gradina, vo koja rabotela negovata {kola i se sobirale
privrzanicite. U~enicite pove}e gledale vo Epikur prorok odo{to nastavnik.
Epikur bil prekrasna li~nost, vozdràn i duhovno vedar, postojano bil
na usluga na mladite i na prijatelite, koi vo negovata gradina imale svoe
postojano svrtali{te i mesto za iskren razgovor (poimot "Epikurovata
gradina" }e bide popularen mnogu vekovi, pa i denes). Koga umrel vo 270 godina
pred n.e., Epikur ja ostavil {kolata na svojata duhovna zaednica. Kon krajot od
ìvotot mnogu stradal od bubrezite, no pokaàl maksimalna samokontrola:
“Dodeka bev bolen so nikogo ne razgovarav za moite telesni bolki, duri ni so
onie koi doa|aa da me vidat. Prodolìv so istraùvawata, a osobeno se
zanimavav so pra{aweto kako duhot moè da ostane miren i da go so~uva svoeto
dostoinstvo i pokraj lo{ite procesi vo teloto... I toga{ svojot ìvot go
smetav za ubav i vedar“.
97
So~uvani se nekolku ubavi tekstovi od Epikur, kako negovite nau~ni
poraki: "Poslanie do Herodot", za fizi~koto u~ewe, i "Poslanie do Menekej",
za osnovite na etikata. Negoviot rimski privrzanik golemiot poet Tit
Lukrecij Kar (97-55 pred n.e.) mu krena pametnik so svojot veli~estven ep vo 6
knigi "Za prirodada na ne{tata", vo koj e izloèno celosnoto u~ewe na Epikur.
Epikur ìveel vo helenisti~kata epoha, vo vremiwata po smrtta na
Aleksandar Makedonski i na Aristotel, koga vo ìvotot imalo mnogu
problemi. Ogromnoto Makedonsko Carstvo ne se odràlo, zavladeale
dinasti~ki borbi {irum prostranstvata {to gi osvoil Aleksandar. Vo
sekojdnevnoto ìveewe imalo potresi zaradi ekonomskata kriza i razni formi
na raznebituvawe. Se javil masoven skepticizam, neveruvawe vo silata na
~ovekot da ja soznae vistinata i somneì vo principite na moralot. Se
relativizirale dobroto i zloto, se priveduvale razli~ni normi {to golemata
armija gi sretnuvala na svojot dolg pat niz mnogu regioni do Indija (so ~udna
igra na slu~ajot, tokmu golemite filosofi skeptici kako Piron, 360-270 pred
n.e., bile vo pridru`bata na Aleksandar Makedonski). Kako edinstven
pravilen impuls i patokaz vo novata epoha bile istaknuvani voljata i
stremeìte na edinkata. Lu|eto gi obzemale janyi zaradi slu~uvawata i
neizvesnosta od idninata. Pod vlijanie na isto~nite obi~ai i idei, koi
stanale del od duhovnosta, sé posilno bilo svrtuvaweto kon religijata,
zavladela levantinskata teorija za neodminlivata sudbina (kismet), a sé
pove}e se vodele diskusii kako da se pronajde podobar ìvot, no ne vo ovoj svet,
tuku po smrtta.
Vo takva situacija, Epikur istaknal deka zada~a na filosofijata e da
im pomogne na lu|eto vo nivnite du{evni stradawa. Taa bi trebalo da im ja
razvedri du{ata, da im obezbedi ~uvstvo na sre}a vo tekot na celiot ìvot (bil
privrzanik na Demokrit). Epikur prv rekol deka Etikata e najzna~ajna granka
na filosofijata, vo koja, pokraj teorijata na moralot, ima u{te u~ewe za
soznanieto i za ustrojstvoto na svetot, no koi samo ja pomagaat eti~kata
funkcija - da se osmisli ~ovekovoto ìveewe i da se pronajde pat po koj lu|eto
moàt da stignat do spokojstvo i sre}a.
Za taa cel, spored Epikur, najnapred e potrebno ~ovekot da se oslobodi
od stravovite. Pritisocite vrz du{ata, janyite, postojanite voznemiruvawa ne
mu davaat na ~ovekot slobodno da razmisluva za ìvotot i da go naso~uva kon
vistinski celi. Dvata vakvi osnovni problemi Epikur gi lociral vo stravot od
bogovite i vo stravot od smrtta. Ne pla{i se! - mu pora~uva Epikur na ~ovekot,
kaùvaj}i im go toa najnapred na u~enicite i na prijatelite. ôvekot ne treba
da se pla{i od bogovite, objasnuval toj, bidej}i ulogata na bogovite e poinakva
odo{to lu|eto si mislat. Epikur go objasnuva postoeweto (sledej}i go
Demokrita) kako sklop od atomi, najsitni ~esti~ki, koi se ve~ni i nemenlivi.
Sé nastanuva kako priroden proces, koga atomite se povrzuvaat i sozdavaat
ne{ta ili se razdeluvaat i ne{tata se zagubuvaat. Svetot ne go sozdale
bogovite, nitu tie vlijaat vrz nastanuvawata i na nastanite vo nego i vrz
prestanuvawata na atomskite vrski (vakvoto objasnuvawe e mo{ne blisko na
novite istraùvawa i u~ewa za subatomskite ~esti~ki).
Epikur ne go negira postoeweto na bogovite (obi~ajnata religija bila
sostaven del na starohelenskiot ìvot - kako {to i denes e kaj mnogu lu|e), No,
spored Epikur, bogovite se su{testva od najfini atomi, koi ìvat vo
me|usvetovite, vo prostorite pome|u raznite svetovi. Tamu uìvaat vo
nasmejaniot etar, bez bolki i stradawa, imaat sre}en i ve~en ìvot, zadovolni
se od samite sebe i ne se me{aat vo prirodnite zakoni. Tie ne se interesiraat
98
za lu|eto i za slu~uvawata (vaka sli~no za realniot svet rezonirale
podocne`nite postrenesansni deisti, koi na Boga samo mu opredelile da go
sozdade svetot i da mu gi dade prirodnite zakoni, a ìvotot i lu|eto }e se
dviàt kako {to umeat). Bogovite ne se interesiraat za lu|eto, ne se zagrièni
za niv, ne se zanimavaat so niv i ne im ja opredeluvaat konkretnata sudbina.
Koga bi se me{ale vo zbidnuvawata na ovoj svet, bogovite bi bile zagrièni, a
toa e sprotivno na poimot na boèstvoto. Bogovite se blaèni vaka, oddeleni
od svetot, pa niv mudrecite gi oboàvaat kako obrasci za svoeto blaènstvo.
Zna~i, nepotreben e eden od osnovnite ~ovekovi stravovi. Isto taka
~ovekot ne treba da se pla{i ni od smrtta. Sé vo svetot e od materijalna
priroda. Teloto i du{ata se sostavi od atomi. Vo taa smisla, sé e smrtno.
Smrtta zna~i razdeluvawe na atomite. Taka prestanuva da postoi i du{ata.
Nikoj ne treba da se pla{i dodeka trae ìvotot, a koga }e nastapi smrtta, }e go
nema toj ~ovek. Ne se realni slikite za bedniot ìvot po smrtta, brojni vo
helenskata mitologija. Pogre{ni se i isto~nite idei za ìvotot i za kaznata
na drugiot svet. Ne pla{i se! - pora~uva Epikur kako u~itel. So otfrlaweto na
idejata za besmrtnost na du{ata otpa|a i stravot od ona {to se slu~uva po
smrtta. Vpro~em, stradawata se na ovoj svet - tuka strastite mu go kovat
xigerot na nevozdràniot, ili neprestajno ~ovekot go izma~uvaat al~nite
stremeì, ili sovesta ape zaradi zlostorstvata.
Osloboduvaweto od stravovite na Epikur mu e potrebno za da ja izloì
svojata teorija za prijatnoto i radosno postoewe kako ubava ìvotna cel na
individuata. Nego izri~no go interesira zadovolstvoto na edinkata. Vpro~em,
nejzinata cel e da postigne sre}a (so toa ja prodolùva idejata na Aristip za
zadovolstvoto kako ~ovekova cel). Edinstvenata vidliva cel na ~ovekot e
~uvstvoto na zadovolstvo, kako {to ima samo edno vistinsko zlo - ~uvstvoto na
bolka: “Sekoe ìvo su{testvo, {tom }e se rodi, bara zadovolstvo i mu se raduva
kako najgolemo dobro, a ja izbegnuva bolkata kako najgolemo zlo i ja otrfla od
sebe kolku {to moè“.
Prirodniot ìvot zna~i streme` kon zadovolstvo i nevoznemirenost.
Za Epikur e najva`no da se bide radosen i vesel, kako i da se ~uvstvuva
nepomatenost i bezbolnost. Se razbira, osnovni se zadovolstvata na teloto (toj
veli “na stomakot“), koi se temel za site drugi zadovolstva, koi nastanuvaat
preku setilnite organi. Me|utoa, za razlika od Aristip, Epikur istaknuva
deka se pova`ni duhovnite zadovolstva, koi se pogolemi od telesnite. Stanuva
zbor za ona {to se slu~uva vo misleweto. Od neposrednoto telesno zadovolstvo
e posilno se}avaweto za nekoe zadovolstvo {to sme go imale ili o~ekuvaweto
za nekoe idno zadovolstvo. Duri }e kaè: “Ne treba da se vozvi{uva mom~eto
kako sre}no, tuku starecot koj ubavo ìveel; slu~ajot go frla mom~eto vamu-
tamu i toj misli de na ova de na ona, a starecot vlegol vo starosta kako vo
pristan i vnatre vo sebe gi ~uva vrednostite so blagodarnost koja ne moè da se
pomati“.
Celta na ìvotot za Epikur e osloboduvaweto od bolki i
dostigaweto na zadovolstvo. Zna~i, ìvotot bara da se najde tehnika na
uìvaweto. Za toa }e pomogne filosofijata. Taa ukaùva deka najgolemoto
blaènstvo e ataraksija, nepomatenost na duhot. Ovaa se postignuva so
osloboduvawe od stravovite i od vlijanijata od nadvore{niot svet, kako i so
osloboduvawe od bolkite i od poùdata, od napu{tawe na dominacijata na
svoite kopneì i strasti. Zadovolstvoto realno nema kontinuitet. Vo ìvotot
ne se mo`ni neprestajni sostojbi na uìvawe, tuku gi ima odvreme navreme i se
prekinuvaat so migovi na stradawe ili na nezadovolstvo. Celta e jasna - treba
99
da se osloboduvame od bolkite, treba da se stremime kon zadovolstvata i da
vnimavame samite da ne si nanesuvame stradawa (duri i od uìvawata, koi
moàt da bidat la`ni zadovolstva i izvor za patila). @ivotnata radost e
edinstvo od prijatnosta na ìvotot i li~nata nepomatenost, nevoznemirenost.
Zadovolstvata (kako kirenska ideja) i ìvotnata radost (kako ideal na
Demokrit) ja proniknuvaat eti~kata norma na Epikur. Ovoj golem mislitel
imal vlijanie, lu|eto gi slu{ale negovite zborovi. Vedna{ e sleden od mnozina
- no, sepak, osobeno od razvratnite, koi nebare si najdoa opravduvawe za svoite
bezgrani~ni uìvawa. Duri po~na da se upotrebuva imeto epikureec. Ne samo
{to Epikur toa ne go baral, tuku i go poreknuval. Imotno skromen, postojano
bolnikav, toj najpove}e uìval vo prijatelskite sredbi i razgovori vo
gradinata i vo skudnite obroci. Za nego se najva`ni 4 dobrodeteli: Razumnost,
Samokontrola, Hrabrost i Spravedlivost, koi ovozmoùvaat sre}no
samo~uvstvuvawe. Za nego prijatelstvoto e najva`na socijalna vrska -
ovozmoùva ubavo ~ovekuvawe, so prijatni ~uvstva i kontakti, koi gi
nadomestuvaat site problemi koi ~ovek moè da gi ima.
Krajnata ideja na Epikur se projavuva vo u~eweto za mudrecot. Na
po~etokot na anti~kiot svet se javile mudreci, koi so razumot i u~enosta gi
fascinirale svoite sogra|ani i gi podu~uvale {to e vistinsko ìveewe i na
{to treba da se svrtuva vnimanieto (kaj 7-te mudreci, pretstaveni vo tekstot
za Pitagora, edna od nivnite idei e pro~ueniot princip “Merata e najdobra“).
Kon krajot na Antikata, mudrecot povtorno stanal potreben na svetot. No sega
stanuvaweto mudrec e li~en ìvoten ideal. Mudrecot e onoj koj ja prezira
smrtta, ima svoe mislewe za bogovite, daleku e od sekoj fanatizam, si gi
ograni~uva poùdite, gi kontrolira bolkite, znae kako da ìvee, ima ve{tina
da se zdobie so zadovolstvo, da se oslobodi od nespokojstvo, da ja osvoi
ataraksijata kako trajna smirenost i ~uvstvo na blaènstvo. Vo ìvotot na
mudrecot slu~ajot se javuva samo vo male~ka mera, so najva`nite ne{ta toj
upravuva so svoeto mislewe, a ograni~enoto vreme {to go ima vo ìvotot ne mu
donesuva nezadovolstvo. Za taa cel, spored Epikur, umniot treba da se otkaè
od u~estvoto vo javniot i vo politi~kiot ìvot, da se povle~e, da si gi
spodeluva vremeto i zadovolstvata so prijatelite vo svojata gradina.
Epikur e eden od najpoznatite misliteli. Ja razraboti atomisti~kata
teorija na Demokrit i ja dopolni so teorijata za sloboda na atomite da
skr{nuvaat od cvrstata nasoka koja gi ograni~uva (za taa teorija pi{uva Karl
Marks vo svojata disertacija). Bil mnogu popularen vo Rimskoto Carstvo, a
mnozina misliteli na strogiot moral ja napa|ale negovata teorija za
zadovolstvata (koja pove}e e sovet od Aristip otkolku od Epikur). Vpro~em,
iako golem broj misliteli ukaùvale na propustite vo eti~kata teorija na
Epikur za zadovolstvata, istovremeno gi istaknuvale negovata ~esnost,
skromnost i li~na doblest. Vo Sredniot vek go mrazele kako |avol. No vo
postrenesansniot period nekolku misliteli se epikurejci. Pjer Gasendi (1592-
1655) i drugite sovremenici gi plasirale idete na Epikur kako silna
koncepcija protiv zakostenetata skolastika i umrtveniot religiozen ìvot. I
podocne`nite francuski misliteli gi razrabotuvale ideite na Epikur vo
posebni knigi, kako Lametri (1709-1751), @an-Mari Gijo (1854-1888) i
akademikot i nobelovec Anatol Frans (1844-1924), so ubavoto humanisti~ko
delo "Gradinata na Epikur". Epikur ja navesti mislata za ~ovekovite stradawa
i janyi, koja vo sovremieto }e ja razvijat egzistencijalistite.
Epikur pokaà deka moralnite idei moàt da bidat povrzani so
materijalizmot. Negovoto ime se upotrebuva kako oznaka za uìvawata.
100
Negovite privrzanici gi unapredija ubavite ne{ta na svetot - gastronomijata,
pieweto, veselite druèwa, mnogustranite ìvotni uìvawa, kako i modata,
industrijata na veselbata i na najubavite svetski proizvodi (zatoa vo Francija
odamna mnogu e prou~uvan). Postojat mnogu klubovi vo znakot na epikurejskite
idei. Epikur samo im pora~uval na bliskite da ne se pla{at i da se raduvaat na
ìvotot, da gledaat da si go napravat prijaten. Toa go prifa}aat mnozina, duri
i onie koi ne znaat koj e Epikur ili koi dokrajno ne gi razbrale negovite idei
i negovata preporaka deka za toa treba da se bide mudrec.
Eti~ki misli od Epikur
“Jas gi povikuvam lu|eto na trajni zadovolstva, a ne na prazni i besmisleni
dobrodeteli {to vo sebe sodràt mo{ne somnitelni nadeì za ne{to dobro.“
“Da ne se bide gladen, da ne se bide èden, da ne ti studi, toa e glasot na teloto. Koj go
ima toa i se nadeva deka }e go ima i vo idninata, toj ima blaènstvo ramno na
boèstvenoto.“
“So teloto moè da go ~uvstvuvame samo ona {to e sega i ovde, a so duhot moème da gi
~uvstvuvam i minatoto i idninata.“
101
19. Patanxali
ETIKA NA LI^NIOT NAPOR
Vo istorijata se pojavile i se
razraboteni razli~ni mislovni sistemi vo
koi se ukaùva {to treba da pravi ~ovekot za
da postigne opredeleni celi, koi moàt da
bidat socijalni, ili li~ni, ili religiski,
ili eti~ki. Edna takva prakti~na
filosofija kako jogata tolku silno e
povrzana so etikata, {to kako celost moè
da se smeta za osobena etika.
Jogata e psiho-fizi~ki sistem, misla
i dejstvuvawe, nastanati odamna vo Indija.
Vo jogata psihi~kata koncentracija,
meditacijata i fizi~kite aktivnosti se
sproveduvaat so cel da se postigne svoevidna
sloboda i da se realiziraat ubavi i zna~ajni
ne{ta, da se dojde do visok duhoven razvoj,
dobro zdravje, psihi~ka stabilnost,
spokojstvo i eti~ka vozvi{enost, so eden
zbor - da se dojde do sovr{enstvo na su{testvuvaweto. Spored jogata Raxa
(“kralska joga“, a postojat 20-tina tipovi joga), za da ja dostigne baranata cel
li~nosta treba da mine niz osum vidovi dejstva, koi se nadograduvaat. Toa se:
jama (moralni obvrski); nijama (vnatre{na disciplina); asani (pravilni
polo`bi na teloto); pranajama (regulirano di{ewe); pratjahara (povlekuvawe
na setilata); darana (koncentracija); djana (meditacija) i samadi (nurnuvawe,
vdlabo~uvawe, samorealizacija).
Kaj razli~nite vidovi joga se naglasuva eden ili drug element ili faza.
Nekade (osobeno na Zapad) se misli deka e najva`no telesnoto ve`bawe na
razni pozicii. Ponekade centralni se likovnite i zvu~nite elementi, kon koi
se naso~uvaat svesta i ve`baweto. Vo jogata nare~ena Krija sé e sosredoto~eno
kon moralnoto usovr{uvawe na li~nosta. Nekade e najva`no razdviùvaweto
na energijata kundalini, a nekade mislovnoto branuvawe. No, vo sekoja od
jogite ima i duhovni i telesni aktivnosti (pome|u koi vo Indija ne se pravi
razlika), kako i osobena moralna koncentracija, koja od jogata sozdava mnogu
va`na eti~ka projava. Toa moè da se vidi ve}e vo prvoto istorisko delo za
jogata nare~eno “Joga-sutra“ (Kniga za jogata) od Patanxali.
Patanxali (od II vek pred n.e.) ja napi{al "Joga-sutra" na klasi~niot
jazik sanskrit. So mislite vo stegnata forma, vo ova delo od samo nekolku
stranici se prikaàni site celi i idei na jogata. Pome|u niv se istaknuvaat
nejzinite eti~ki dimenzii.
I samiot zbor joga ozna~uva moralna sostojba. Toj zna~i “svrzuvawe“,
“obedinuvawe“, “stanuvawe edno“, ukaùva na spojuvaweto vo celost na site
delovi na razdelenoto ~ove~ko su{testvuvawe, na psihata i teloto, na duhot i
energijata, na viziite i dejstvuvaweto... Ovoj poim govori za neophodnosta
edine~noto su{testvo da se spoi so Op{tata Du{a na svetot, so seta
egzistencija. Joga ozna~uva i “vpregnuvawe“, “napregawe da se realizira
doblesna cel“, t.e. deka sekoj treba da se usovr{i, unapredi, podobri, za so
102
svoite misli i dela da bide dostoen za sebe i da ja realizira smislata na
~ove~koto.
Patanxali gi istaknuva site ovie aspekti na jogata. Na nego se
povikuvaat site podocne`ni avtori, sé do denes, koga jogata se ra{iri nasekade
niz svetot - a vo ponovata epoha Svami Vivekananda i [ri Aurobindo Go{e (za
koi napi{avme posebni tekstovi), dva mo{ne zna~ajni eti~ari, a i niza drugi
isto~ni majstori - razvija vrz osnoviтe na jogata mo{ne interesni eti~ki
u~ewa i detalni moralni vrednosti.
Za Patanxali jogata e eden od sistemite na bramanisti~kata filosofija
(eden od {este osnovni indiski mislovni vidovi). Knigata “Joga-sutra“ ima
~etiri dela: Sosredoto~uvawe (za koncentracijata na duhot), Ve`bi (za
sredstvata so koi }e se postigne taa cel), Duhovni mo}i (za duhovnata sila koja
moè da se dostigne so jogata) i Spasuvawe (za celosnoto osloboduvawe na duhot
i za realiziraweto na sakanoto op{to edinstvo). Osnovnite celi se
postignuvawe na smirenost na duhot i svrtenost kon sebe (vospostavuvawe
harmonija so svojata sopstvena priroda). Va`no e da se vospostavi vistinsko
soznanie, {to se postignuva so postojana koncentracija i bestrasnost. Toa e
svoeviden asketizam, moralna disciplina za sebesoznanie. Potrebno e
postojano, dolgotrajno ve`bawe na duhot, so vnimanie i so doverba,
sovladuvawe na strastite i na èlbite za nadvore{ni ili vnatre{ni ne{ta (vo
Indija vladee idejata deka du{ata na lu|eto neprekinato povtorno se vra}a da
ìvee vo ovoj nesovr{en svet ako ne se oslobodi od posvetenosta kon ne{tata,
koi ja privrzuvaat za svetot). Dobrodetelite vo joginot za vakov dostrel se
samodoverbata, energi~nosta, pribranosta na duhot i mudrosta.
Jogata bara moralno, asketsko i religiozno ìveewe i predlaga sredstva
za takvo usovr{uvawe. Toa e pridruèno so naporite za razni vidovi
vozdrùvawa i za telesno i psihi~ko pro~istuvawe. Treba da se studira i da se
usvojuvaat idei. Celta e da se dojde do meditativna koncentracija i da se
otstranat stravovite. Postojat razni pri~ini za anksioznosta: neznaewe,
nesogledba na prirodata na ne{tata i na svojata vistinska priroda,
samoqubivost (negativno davawe zna~ewe na personalnosta), zavist, poùda,
podlegnuvawe na strastite, omraza, odbojnost sprema drugite, strav od umirawe,
bolno priklonuvawe kon ìvotot.
Za Patanxali, od osumte sostavni delovi na jogata prvi i pojdovni se
eti~kite - Jama i Nijama. Vo Jama stanuva zbor za moralnata naso~enost, vo
Nijama za eti~kata obvrzanost na joginot. Vo jogata se istaknuva nu`nosta da se
sproveduvaat nejzinite moralni normi. Etikata na jogata pretstavuva nejzina
oska. Niz nea se izrazuvaat intenciite na jogata i taa pretstavuva osnova za
dejstvuvaweto na joginite.
Jogiskiot moral sodrì obvrska da se realiziraat niza standardni
dobrodeteli. Dvete golemi oblasti na jogiskata etika Jama i Nijama sozdavaat
edinstven, rigiden i konsekventen moralen sistem, eden od najzna~ajnite i
najstrogi vo istorijata i realnosta na ~ove{tvoto. Tie dve celini od eti~ki
na~ela ne se me|usebno sprotivni, tuku komplementarni, se nadopolnuvaat, odat
zaedno. Tie se izloùvaat posebno bidej}i zafa}aat razli~ni sferi od
eti~kiot um i dol`nosti.
Sistemot Jama se odnesuva na moralnite normi vo odnosite sprema
drugite lu|e. Tie normi se odgovor na negativnite projavi vo ìvotot. Tuka
spa|aat poznatite dobrodeteli: ahimsa (nenasilstvo, nepovreduvawe drug ~ovek
ili ìvo su{testvo so misla, so zbor ili so delo, tolerancija); satja
(pridrùvawe kon vistinitosta, vistinoqubivost); asteja (neprisvojuvawe na
103
tu|o, nekradewe); brama}arja (~ist ìvot, vozdrùvawe od setilni zadovolstva;
~esnost vo brakot) i aparigraha (neposeduvawe, neprimawe ni{to od drug).
Sistemot Nijama se odnesuva na specifi~nite li~ni moralni svojstva
na li~nosta. Celta e da se sozdade ~ist duh. Ovie dobrodeteli ne se
nametnuvaat so logi~ko uveruvawe, tuku se odgleduvaat so prodlabo~ena
moralna ~uvstvitelnost na li~nosta. Ovaa moralna karakterologija gi sodrì
dobrodetelite: {au}a (~istota, i vo psihi~ka, i vo moralna, i vo fizi~ka
smisla); santo{a (zadovolstvo, satisfakcija od moralnoto odnesuvawe); tapas
(asketski napor); svadjaja (samoprou~uvawe, u~ewe) i i{vara-pranidana
(predanost kon kosmi~kata celost, kon Vrhovnoto su{testvo i kon u~itelot).
Pokraj ovie osnovni deset eti~ki vrednosti na jogata (koi gi nabrojavme
izdeleno, bidej}i nivnite imiwa im se ve}e poznati na intelektualcite vo
svetot), vo jogata se istaknuvaat i razni drugi dobrodeteli: otfrlawe na
negativnite misli i prifa}awe i vospostavuvawe na pozitivni misli;
vozdrùvawe od postapki koi ra|aat stradawe i neznaewe; vozdrùvawe od
nasilstvo; neguvawe qubov kon vistinata i kon bli`niot; so~uvstvo i empatija
(v~uvstvuvawe); zaedni~ko raduvawe so drugite; ramnodu{nost sprema sre}ata i
nesre}ata, koi se slu~ajni ne{ta i izraz na nerazbiraweto na sloènosta na
ìveeweto; sozdavawe na svoj ~ist duh, itn.
Zna~i, jogata ni kaj svojot prv tereti~ar Patanxali ne e samo sistem od
fizi~ki ve`bi i ve`bi za di{ewe, zaedno so formi na meditacija i na
kontemplacija. Toj gi naglasuva najnapred dvete osnovni, pojdovni eti~ki
celini Jama i Nijama, so svoite brojni i sloèni moralni normi. Vo minatoto,
zainteresiranite za joga duri ne bile zapoznavani so osnovnite telesni i
mentalni ve`bi sé dodeka ne gi prifatile i kaj sebe ne gi oìvotvorile
eti~kite principi Jama i Nijama. Podgotviteleniot period moèl da trae i
pove}e godini. So eti~kiot pristap se obezbeduvalo niz jogata navistina da se
realizira vkupen harmoni~en razvoj na li~nosta.
Vo sovremenata epoha ne se pretpostavuva po~etno eti~ko ve`bawe, t.e.
ostro prisposobuvawe na ìvotot na joginot kon visokite eti~ki celi na
jogata. Sepak Jama i Nijama ne se zapostaveni vo jogata. Ovie eti~ki normi se
gradbeni delovi na jogata i bez niv ne e mo`na uspe{na jogiska praktika. Jogata
e pat na samosoznavaweto. So toa e povrzana i nu`nosta od soznavawe na
nedobrite svojstva na sopstvenata li~nost i neophodnosta od nivno
eliminirawe ili menuvawe. Takvata eti~ka aktivnost ne moè da se realizira
bez po~ituvawe na visoki moralni na~ela. Jama i Nijama pridonesuvaat za
namaluvawe na koli~estvoto i intenzitetot na stresnite doìvuvawa na
joginot, za eliminacija na negativnite svojstva kaj li~nosta i za namaluvawe na
negativnite odnosi pome|u lu|eto. So ovie normi se zgolemuva odgovornosta na
li~nosta za sopstvenoto mislewe i odnesuvawe. Bidej}i sekoja ~ove~ka
aktivnost e naso~ena kon sozdavawe na kvalitetna ~ove~ka zaednica, vo ovoj
biten socijalen proces moralnite sistemi Jama i Nijama vklu~uvaat i
obrazloèni psihi~ki, duhovni i eti~ki na~ela. Vo taa smisla ovie eti~ki
principi (osobeno ahimsa-tolerancijata i satja, satjagraha-stremeòt kon
vistinata) gi objasnuva{e i gi vgraduva{e vo moralniot sistem eden od
najpoznatite sovremeni eti~ki tvorci Mahatma Gandi.
Treba da se istakne eden isklu~itelen eti~ki aspekt na normite na Jama
i Nijama. Tie poimi i normi se transponiraat vo zapovedi i zabrani, no, i
pokraj nivnata imperativnost, tie ne se smetaat za dogmatski nalozi (ova e
mo{ne va`no za razbirawe i na sovremenata etika). Kaj ovie eti~ki principi
stanuva zbor, pred sé, za ukaùvawe na opredeleni sklonosti na ~ove~kata
104
priroda, koi treba da se razvivaat ili da se eliminiraat, za so toa da se
sozdavaat uslovi za vostanovuvawe spokojstvo i harmonija vo li~nosta na
joginot i vo negovata ~ove~ka sredina. Zatoa Jama i Nijama kako moralni
razdviùva~i i eti~ki pravila se smetaat za sredstvo za podlaboko
zapoznavawe na sopstvenata li~nost, a istovremeno i za efikasen sistem na
du{evna higiena. Taka dvava bazi~ni eti~ki stolba u~estvuvaat vo jogata na
vistinski jogiski na~in.
Patanxali ja opredeluva jogata kako metodski napor da se postigne
sovr{enstvo preku sovladuvawe na razni fizi~ki i psihi~ki elementi na
~ovekovata priroda. Teloto, voljata i percepcijata treba da bidat staveni pod
samokontrola. Teloto i du{ata treba da se oslobodat od nespokojstvata i
ne~istotijata. Ve`bite i meditacijata }e gi razvijat ~ovekovite potencii i }e
ja zasilat vitalnosta. Celta e da se realizira vistinska duhovna sloboda.
Poso~eniot prakti~en pat na Patanxali za osloboduvawe niz
disciplinirana dejnost ukaùva deka se nu`ni napori na ~ovekot za da se
pro~isti, usovr{i i izvi{i. Etikata na li~niot napor, zaedno so osobenite
eti~ki dobrodeteli i normi na jogata, pretstavuva osoben pridones na
Patanxali i na drugite jogini kon razvojot na univerzalnata svetska etika.
Zatoa filosofijata i etikata na jogata se interesni za pro~uvawe kako {to
nejzinoto praktikuvawe e sé popopularno vo celiot svet. Za filosofijata i
etikata na jogata kaj nas ubavo pi{uva d-r Stojan Pròvski, koj, pokraj
magisterskiot i doktorskiot trud za ovie problemi, objavi ~etiri
isklu~itelno interesni i pou~ni knigi “Teoriski osnovi na jogata“,
“Filosofija na jogata“, “Joga i etika“ i “Etika na jogata“.
Eti~ki dobrodeteli na jogata spored Patanxali
"Dlaboko vo svojata du{a treba da se vospostavi vozdrùvawe od nasilstvo, za{to
toga{ od opkruùvaweto na joginot is~eznuva neprijatelstvo.“
DESET ETI^KI DOBRODETELI NA JOGATA
- ahimsa (nenasilstvo)
- satja (vistinoqubivost)
- asteja (neprisvojuvawe na tu|o)
- brama}arja (~ist ìvot)
- aparigraha (neprimawe ni{to od drug)
- {au}a (~istota
- santo{a (zadovolstvo od moralnoto odnesuvawe)
- tapas (asketski napor)
- svadjaja (samoprou~uvawe, u~ewe)
- i{vara-pranidana (predanost kon kosmi~kata celost i kon u~itelot)
105
20. Kikeron
MORALOT E DOL@NOST
Nekoi lu|e pravat mo{ne
va`ni, najva`ni ne{ta ili ostavaat
najdlaboki tragi vo ~ove{tvoto, a
lu|eto ponekoga{ ne znaat deka niv gi
napravila tokmu taa odredena
li~nost. Vpro~em, razni ne{ta znaat
site, no nekoj treba da gi kaè i
oblikuva mislite. Taka za etikata
malkumina osven specijalistite znaat
deka eden od najvlijatelnite evropski
eti~ari bil Kikeron (Ciceron).
Toj go sozdal latinskiot zbor
moral, taka preveduvaj}i go
helenskiot zbor etika, sozdaden od
Aristotel. Toa se dva glavni i
najra{ireni poimi vo svetskata
eti~ka nauka i praktika. Kikeron prv
go upotrebil i zborot “humanitas“, so
zna~ewe obrazovanie, za da ozna~i
deka samo preku obrazovanieto se
stanuva vistinski ~ovek. So eti~kite
misli i poraki na Kikeron dva
mileniumi se vospituvani mladite vo
evropskiot svet, sé do pred nekolku decenii, koga prestana nastojuvaweto
mladite da se educiraat za strog moral i za zadolìtelno izvr{uvawe na
dol`nosta (dene{nata revitalizacija na takvoto obrazovanie i na samata
etika, kako {to rastat problemite na ~ove{tvoto po katastrofalnite upadoci
i amoralnite tendencii vo sovremeniot svet, pove}e se potpira vrz sli~noto
Kantovo u~ewe).
Marko Tulij Kikeron (Ciceron) e roden vo 106 godina pred n.e. vo
grat~eto Arpin. Tatko mu go ispratil na 7-godi{na vozrast vo Rim da u~i. Bil
sestrano obrazovan - pi{uval poezija, stanal najgolem rimski (i svetski)
besednik, bil golem pravnik i najpoznat advokat vo Rim, eden od najbeleìtiti
dràvnici, a bil i zna~aen filosof i eti~ar. Negovite kvaliteti vaka gi
pofalil eden gr~ki besednik: “Ti se voshituvam na tvoeto umeewe, Kikerone,
no ja àlam sudbinata na Grcija, za{to edinstvenata na{a prednost i
poslednata na{a gordost - obrazovanosta i krasnore~ieto - blagodarej}i ti
tebe, i toa od nas premina kaj Rimjanite“.
Od svojata 30-ta godina e biran na razni funkcii, duri nekolku pati bil
i na najvisokata dol`nost konzul, iako bil dojdenec (toga{ se velelo "nov
~ovek", ne bil od star rod - za toa vo Rim se vodelo smetka). Bil i upravnik na
provincijata Makedonija. Se istaknuval kako borec za pravdina. Oratorstvoto
go postavuval kako mo} naporedno so voenata ve{tina; smetal deka vojuvaweto
ovozmoùva ìvot vo mir, a besedni{tvoto gi otklonuva opasnostite od
vojnata. Zboruval deka uspe{na dràva zna~i sojuz na togata/peroto i me~ot.
Kako dràvnik mu se protivstavil na Katilina koj sakal nasilno da ja prezeme
vlasta. Toga{ gi odràl pro~uenite 4 govori protiv Katilina, so politi~ki i
106
eti~ki argumenti obrazloùvaj}i ja potrebata od demokratski odnosi vo
dràvata (tie najpoznati svetski politi~ki govori vo 1994 godina gi objaviv
na makedonski jazik vo prevod na profesorkata Qubinka Basotova). Toga{ na
Kikeron mu e dodelena gordata titula “tatko na tatkovinata“. Toj se falel
deka uspeal da ja spasi tatkovinata bez krv i ubivawe, bez vojna i bitki. So
strast go branel svoeto eti~ko-politi~ki kredo deka politi~kite sredstva
treba da imaat prednost pred vooruènite sudiri.
Potoa i nego go ispratile vo progonstvo. Kikeron se osamil i posvetil
na filosofskata rabota. Po ubistvoto na Gaj Julij Cezar, se angaìral da se
zadrì stariot republikanski sistem, no bile posilni imperatorskite
tendencii (i dolgotrajnite gra|anski vojni). Kikeron odràl 14 govori protiv
Marko Antonij, za {to bil vnesen vo spisokot na neposakuvanite i ubien vo 43
godina pred n.e. Od govorite protiv Katilina e poznata negoviot maestralen
voved i eti~ka zabele{ka: O tempora, o mores! O vremiwa, o obi~ai! ([to
moral e dojden, kakvi toa dela se pravat?!)
So~uvani se mnogubrojni dela na Kikeron - 58 govori, 900 pisma, pove}e
dela za retorikata (koi i denes sluàt kako u~ebnici za besedni{tvo), kako i
mnogu filosofski trudovi. Bidej}i bil mnogu u~en, od negovite dela se doznava
za u~ewata na drugi misliteli, ~ii dela se zagubeni. Se kaùva deka bil
eklekti~ar, t.e. ne pripa|al na niedna {kola vo smisla da sledi opredeleni
cvrsti pravila i mislovni sodrìni, tuku berel od razni umovi. Sepak ovoj
sestran intelektualec gradel sopstven stav za pra{awata. Negoviot jazik se
smeta za sovr{en klasi~en latinski (a trudovite mu se so~uvani i blagodarej}i
na toa {to izmislil stenografija, pa negoviot rob celosno gi zapi{uval
kaànite zborovi).
Pridonesot na eti~kite dela na Kikeron e neprocenliv. Vo deloto za
smislata na ìveeweto “Za vrvnoto dobro i krajnoto zlo“ toj rasprava so
pogledite na epikurejcite deka cel na ìvotot e zadovolstvoto. Vo nekolku
dijalozi izloùva prakti~ni eti~ki pra{awa: “Za preziraweto na smrtta“; “Za
podnesuvaweto na bolkata“; “Za ublaùvaweto na bolesta“; “Dobrodetelta e
dovolna sama po sebe za sre}no ìveewe“. Tri od negovite dela spa|aat me|u
najpoznatite i najvlijatelni eti~ki trudovi vo istorijata: “Za starosta“, “Za
prijatelstvoto“ i “Za dol`nosta“, vo koi vo forma na dijalog, so intimno i
vpe~atlivo iskaùvawe, Kikeron gi izloùva svoite soznanija za ovie golemi
eti~ki temi.
Po Aristotel vo “Nikomahovata etika“, mnogumina pi{uvale za
prijatelstvoto kako golema dobrodetel, no malkumina tolku dobro kako
Kikeron. Za prijatelstvoto toj veli deka treba da se stavi nad sé drugo
~ove~ko. Ni{to ne e poprijatno od vozvra}aweto na qubovta, od zaemnata
razmena na dobrite volji i od zaedni~kite dobri dela. Toj pokaùva deka
“prijatelstvoto moè da opstoi samo pome|u dobri lu|e“. Prijatnoto ~uvstvo
na prijatelstvo ne moè da postoi bez dobrodetelta i ~esnosta. Za
prijatelstvoto Kikeron go vospostavuva ovoj eti~ki zakon: “Od prijatelot ne
smee{ da bara{ ne~esni raboti, nitu da gi pravi{ ako toj toa od tebe go bara“.
Ovie eti~ki raspravi Kikeron gi pi{uval koga imal 60 godini. Zad nego
e ogromno iskustvo, a obrazovanosta se preto~uva vo ìvotna samoocenka.
Tekstot za starosta e eden od najubavite vo svetskata literatura za
~uvstvitelnata tema za minuvaweto na godinite i za o~ekuvaweto na smrtnite
nevolji i na kone~niot ~as. Se pokaùva deka Kikeron e blizok do stoicite,
kako eti~ari na samokontrolata, ukaùva deka so nivniot stav moè da se
ìvee bez te{kotii. Spored nivnoto na~elo - i toj insistia deka treba da se
107
sledi prirodata kako najdobar vodi~ za ~esnoto ìveewe. Starosta e kraj,
sozrevawe na ìvotot, i ne treba da predizvikuva stravovi, tuku radost, ako vo
ìvotot ~ovekot se pridrùval za moralnite dobrodeteli, koi donesuvaat
prekrasni plodovi. Umniot umira miren, glupiot nespokoen. Soznanieto za
eden dobro pominat ìvot, ~esno dejstvuvawe i storeni dobri dela e
najprijaten spomen za izminatite godini. Praviloto e: “@ivotot {to minal
spokojno, ~isto i umno moè da ima mirna i tivka starost“. Za{to, ostanuva
samo ona {to se postignalo so dobrodetelta i so ~esnoto rabotewe. Kikeron
posebno ukaùva deka starite treba da bidat po~ituvani, {to i se pravi
dokolku moralot e na pogolemo nivo (duri vo ponovata epoha, raspravata za
Tretoto doba-starosta od Simona de Bovoar }e go ima istoto op{to~ove~ko
zna~ewe za ovaa tema kako ovoj esej od Kikeron).
Vrvot na eti~kata razmisla Kikeron go postigna vo deloto za
dol`nosta. Toj razbiraweto na obvrskata i izvr{uvaweto na dol`nosta gi
smeta za osnova na etikata. “Vo po~ituvaweto na dol`nosta se sostoi siot
ìvoten moral, nejzinoto zapostavuvawe e sramno“. Za Kikeron obvrzna zada~a
na filosofite e da ukaùvaat na nu`nosta i na pravilata za dol`nosta.
Spored Kikeron, moralot e edinstveno ili najva`no dobro. Kon nego
treba da se stremime zaradi samiot moral. Isto tolkavo zna~ewe ima i
pravdinata, kako dobrodetel koja gi povrzuva lu|eto i go pravi moèn
zaedni~kiot ìvot. Bliski se dobrotvorstvoto, dobrinata i velikodu{nosta.
Prva zada~a na pravdinata e nikoj nikomu da ne mu pravi zlo, kako i toa
zaedni~kite ne{ta da gi koristime samo za zaedni~ki celi, a za privatnite
celi da se sluìme samo so ona {to e li~no na{e: “Iskoristuvawe na dràvata
za svoi li~ni celi ne e samo sramno, tuku e i zlostorstvo i rasipanost“.
Osnovata na pravdinata e vernosta (lojalnosta), koja pretstavuva sigurnost i
vistinitost na dadeniot zbor i na ona {to e spogodeno. Nespravedlivo e koga
na drugite im se pravi nepravo ili koga ne se progonuva nepravdinata. Vo
ìvotot treba da se po~ituvaat onie koi se skromni, umereni i pravedni. Od
op{testvenite vrski niedna ne e povozvi{ena ni pocvrsta od onaa koga dobri
lu|e so sli~en karakter me|usebno se povrzani so lojalnost. A ni{to ne e tolku
bedno kolku ambicijata i borbata za po~esti.
Pristojnosta kako beleg na seriozniot ~ovek e projava na umerenosta i
vozdrànosta. Spored Kikeron, sekoja postapka na zrela li~nost mora da bide
oslobodena od lekomislenosta i nemarnosta. Takva li~nost ne smee da napravi
ni{to za {to nema dovolno opravdana pri~ina: “@elbite mora da se podredat
na silata na razumot, da ne odat pred umot, nitu da zaostanuvaat poradi
zavle~enosta i negriàta“. ôvek mora da bide miren i osloboden od
strastite, so {to }e postigne doslednost i umerenost. Spored samata priroda,
~ovek e dolèn da mu se pokoruva na razumot. Ona {to gi kine vrskite so
razumot vnesuva nespokojstvo vo du{ata i vo dejstvuvaweto. Zatoa site èlbi
treba da se ograni~uvaat i smiruvaat i “postojano mora da bideme budni i da
vnimavame da ne napravime ne{to nepromisleno ili slu~ajno, nemarno ili
nepristojno“.
Kikeron osobeno ja istaknuva vrednosta na serioznosta. Nie ne sme
rodeni samo za {ega i igra, tuku za seriozni ne{ta i za nekoi pogolemo
ostvaruvawa. Prvin treba da se svr{at pova`nite i serioznite raboti, potoa
da se zabavuvame ili da spieme. Duri ni vo {egata ne treba da se bide neumeren,
tuku u~tiv i duhovit. Ne smeeme da se oddale~uvame od pristojnoto odnesuvawe,
a vo {egata treba da se vidi duhot na ~istata dobrodetel.
108
Najva`no e ispolnuvaweto na dol`nosta. So ova ~ovekot se razlikuva i
istaknuva od ostanatite ìvotni, koi se stremat samo kon jadewe i setilni
zadovolstva, dodeka ~ovekot se hrani so u~ewe i razmisluvawe, sevezden ne{to
istraùva i raboti. Umnata li~nost }e ja skrie svojata poùda zaradi sram.
ôve~kata priroda e dostoinstvena i vozvi{ena i treba da se razla~i od
mrzelivosta, rasko{ot i razgalenosta: “êsniot ìvot e skromen, umeren,
seriozen i razbran“. Razumot e na{eto predimstvo. Toj e izvor na soznanieto na
dol`nosta - ottamu poteknuvaat moralot i pristojnosta. Od dol`nosta
proizleguvaat pravilata na dosledniot i ~esen ìvot. Spored Kikeron, vo
~ovekovata du{a ima dve sili - èlbata, koja go vle~e ~ovekot vamu-tamu, i
razumot - koj “podu~uva i objasnuva {to treba da se pravi, a {to da se
izbegnuva“. Samo razumot treba da go vodi ~ovekot, za{to toj mu gi objasnuva
ne{tata i mu ukaùva na pravi pati{ta, mu ja objasnuva potrebata da vnimava i
{to zna~i ìvotnata serioznost. Od pravilnoto sfa}awe na dol`nosta i
obvrskite proizleguva ~esnoto i dostojno ìveewe. No obvrskata kon
dol`nosta ne e del od rodeniot umstven kompleks na li~nosta, kako vgradeno
svojstvo, tuku ~uvstvoto za dol`nosta treba da se izgradi vo mladata li~nosta -
zatoa se u~at moralnite vrednosti.
Celta na site pouki e didakti~ka. Kikeron saka da gi nau~i mladite na
dobrina. Toj im ukaùva deka sekoj treba da re{i kakov saka da bide i kakva
profesija }e odbere. Kon toa, treba da nau~i da bide dobar ~ovek, da go slu{a
razumot i da ja zasaka i izvr{uva dol`nosta. Ottoga{ toa so vekovi be{e
u~ili{na programa za vospituvawe na umot i voljata na mladite Evropejci.
Kikeron dal sinteza na eti~kata strogost i na dobrodetelite vo Rim.
Rimjanite se gordeele so nivnite doblesti i li~ni kvaliteti, so koi ja
izgradile najsilnata i najdolgotrajna imperija vo istorijata. Pravoto i
etikata na Rim - vo zna~ajna mera i preku ideite na Kikeron - do denes deluvaat
vo ~ove{tvoto. Duri i ako prisobiral mislewa od razni misliteli, Kikeron
sozdaval svoj stav, ubavo go oblikuval i mo}no go iznesuval. Toj e sé u{te me|u
vode~kite svetski eti~ari. Eti~kite dijalozi na ovoj silen eti~ar na
makedonski gi ima prevedeno d-r Qubinka Basotova (1983, 2003), knigata za
dol`nostite Svetlana Ko~ovska (2005).
Eti~ki misli na Kikeron
“Ni{to ne moè da go navede cvrstiot ~ovek da ne ja izvr{uva svojata dol`nost."
"Spravedlivite lu|e mnogu se àlostat poradi nekoja nepravda, hrabrite poradi
stra{livosta, a ~esnite poradi ne~esnosta. Za vistinskiot (~esniot) ~ovek e
karakteristi~no da se raduva na dobrite dela, a da strada poradi sprotivnoto.“
“Razumot upravuva, a èlbata se kontrolira.“
“Pove}e go sakam ~ovekot bez pari, otkolku parite bez ~ovek.“
109
21. Isus Hristos
APSOLUTEN MORAL
Isklu~itelnite moralni li~nosti se
svetiteli. Nivnite dela i zborovi se
istaknuvaat kako mo{ne kvalitetni, eti~ki
relevantni i vlijatelni, a nivniot ìvot i
moral stanuvaat obrazec za razbirawe na
smislata na etikata, vizija za ona {to sekoj
~ovek treba da se trudi da go pravi za da ja
postigne dobrinata. Sekoj treba da go sledi toj
idealen moralen primer. Li~nosta na
Bogo~ovekot, Bo`ji sin i Spasitel Isus
Hristos ima najzna~ajno mesto vo duhovnata
istorija na ~ove{tvoto, a pred sé vo
hristijanskata zaednica i tradicija, vo koi taa
ima osnovna uloga vo duhovniot i vo moralniot
ìvot. Taa zaednica e vlijatelna i po~ituvana
niz celiot svet. Gra|anite od site orientacii
i pripadnicite na drugite religii gi cenat
Hristovite izvonredni moralni na~ela, dela i
pouki.
Isus Hristos e roden na 25 dekemvri (Boì}) vo prvata godina pred. n.e.
(od negovoto ra|awe sovremeniot svet gi meri godinite). Vo strogata,
tradicionalna hebrejska religija toj go donese duhot na qubovta. Ottoga{
~ovekot ne e ispraven samo pred nepopustliviot skrien i strog Bog, tuku na
Boga gleda kako na vistinski Tatko, koj od qubov gi sozdal svetot i lu|eto, pa
na Boga lu|eto treba da mu se obra}aat so qubov, a so istoto na~elo na qubovta
treba site lu|e pome|u sebe da se po~ituvaat i odnesuvaat.
Vo toga{nite burni verski i eti~ki barawa i raspravii glavna tema
bila osloboduvaweto od kaznata Bo`ja, koja lu|eto ja trpat za gre{kite {to gi
napravile nivnite predci ili tie samite. Se o~ekuval Mesija, Izbavitel,
Izbrana li~nost, koj so svojata doblest }e go spasi narodot. Isus od Nazaret,
roden od majka devica, e toj nadeèn Prorok, Spasitel. So svoite dela i
moralni poraki toj im go poso~uval na lu|eto patot kon ispraven ìvot i
izbavuvawe. Negovata etika na apsolutna moralnost, koja e (treba da bide) i
na{ duhoven horizont, e edna od najzna~ajnite etiki vo ~ove~kata istorija.
Nejzinite osnovi, vrednosti i normi se izgradeni vrz zborovite, poukite,
doblesta, qubovta i stradaweto na Isus Hristos.
Isus bil poln so dobrodeteli. Toj e najdobrata li~nost koja
prestojuvala na Zemjata. Bil olicetvorenie na blagosta, potivok duri od
svoite tivki u~enici, ne go kreval glasot, ne zaviduval nikomu, ne se nalutil
na nikogo, nikoga{ nemal niedna zlobna namera, ne napravil niedno zlo delo.
Bil obrazec na smernosta, trpelivosta, izdr`livosta, na sigurnata
povle~enost vo sebe. Ne mu trebalo ni{to i ne baral ni{to. Bil posveten na
~ove~koto izbavuvawe. Isus e apsoluten eti~ki svetec. Kaj nego se ednoglasni
negovite svojstva, nameri i postapki. Isus ja sledel smislata na svojot ìvot,
ja izvr{uval sloènata dol`nost bidej}i e kvalitetna, ne se pla{el pred
zada~ite, zainteresirano go nabquduval ìvotot okolu sebe, go sporeduval so
110
idealnite zamisli, gi kritikuval sostojbite, no i pristapuval kon nivno
menuvawe, pravej}i sé za {to imal sili.
Hristovoto ìveewe i u~ewe se golema etika. Od niv se otkriva
smislata na moralot i jasno se pretstavuva negovata blagorodna sodrìna.
Osnovata na ovoj moral e Qubovta na Hristos, onoj napliv na emocionalna
energija, koj ja kr{i du{evnata koravost i go topi mrazot na sekoja
indolentnost. Qubovta ja razbuduva ~ovekovata zainteresiranost za svetot, za
bliskite i bli`nite, pa ottuka i za svojot ìvot. Taa go pottiknuva ~ovekot da
go razbere svetot okolu sebe i su{testvata so koi ìvee. Mu ja otkriva i
obrazloùva celta na mnogu dejstva, go svrtuva kon blagorodni postapki.
Qubovta ja potkreva ìvotnata tenzija, go osmisluva i podobruva ìveeweto.
Bez qubov ìvotot bi bil pusto traewe. A osobeno dava sila tokmu najvisokata
Qubov, koja ja pokaà Isus Hristos - qubovta za site lu|e, razbiraweto na sebe
i na drugite kako su{testva vo ista polo`ba i so isti {ansi za ìvot i spas.
Takvata qubov nas né pravi posvesni i podobri - ako zasakam vaka univerzalno,
}e se vozvi{am nad sekojdnevicata koja né zatapuva i nad sudbinata koja né
osuduva bez na{a volja.
Sakaj}i, sekoj stanuva sakan. Od apstrakten vqubenik po~nuva da se
izgraduva vo kvaliteten univerzalen ~ovek, ideal na ~ove~kata egzistencija.
Preku qubovta komuniciram so site lu|e koi postoele, so onie so koi ìveam
vo isto vreme i so onie koi }e prestojuvaat vo svetot i po moeto zaminuvawe
(toa e identifikacija na ~ove{tvoto). So qubovta tajnata na bitieto stanuva
ìvoten fakt, a ~ovekot svoj tvorec, so kogo Bog gi spodeluva janyite za
napreduvaweto i za tvoreweto. Za toa se najva`ni dobri odnosi pome|u site
lu|e so dobra volja na svetot.
Qubovta, koja ja pokaà i vozvi{i Isus Hristos, go pravi ~oveka vredno
su{testvo, koe ima vistinska cel, koe se izgradilo vo svesna i doblesna
li~nost polna so dobrodetel, koja se vozdignala do dobrina i ~ove{tina.
Velikiot zavet, poraka, molba i barawe na Isus Hristos, kako posledna tajna
na hristijanstvoto i na seta smisla na ~ovekovata opstojba na Zemjata, glasi:
QUBETE GO BLI@NIOT KAKO SAMIOT SEBE!
Isus Hristos bil veli~estven moralen propovednik. Negovata Beseda na
Gorata, dadena vo Evangelieto spored Mateja, e idealen primer na eden moralen
govor. Ovaa beseda e eden od najpoznatite moralni vrutoci na ~ove{tvoto, koe
do denes gi hrani i inspirira du{ite za moralno soznanie, sozemawe,
opredeluvawe i soodvetno postapuvawe.
Isus gi potsetuva lu|eto deka od nivnoto odnesuvawe zavisi {to }e im se
slu~i. Ako se skromni, polesno }e gi podnesuvaat svoite tegobi. Ako pla~at, }e
bidat ute{eni, bidej}i iskreno gi doìveale te{kotiite. Ako se krotki, a ne
besni i suetni, }e stanat gospodari na svetot kako lu|e so vistinsko
odnesuvawe. Ako se borat za pravdina, }e ja osvojat. Ako se milosrdni, i niv }e
im se smiluvaat. Ako se mirotvorci, }e bidat nare~eni sinovi Bo`ji. Ako se
~isti vo srceto, }e go zdogledaat Boga, za{to niz dobrinata }e ja vidat
vistinata. Za Hristos eti~kite kvaliteti se izraz na svojstvata na li~nostite
so odreden psiholo{ki profil i moralna opredelba.
Hristos ne gi otkaùva starite moralni idei, kakvi {to se Desette
Bo`ji zapovedi, duri veli deka do{ol niv vistinski da gi realizira. No, }e
postavi i nova sodrìna na etikata; toj ja potencira eti~kata viso~ina na
razbiraweto, na so~uvstvuvaweto i na li~nata doblest. Vo Stariot Zavet stoi:
Ne ubivaj! Isus kaùva: “Vi velam deka sekoj {to se gnevi na brata si bez
pri~ina, }e bide vinoven pred sudot... Ako prinesuva{ dar na `rtvenikot i
111
tamu se seti{ deka brat ti ima ne{to protiv tebe, toga{ ostavi go darot tamu,
pred `rtvenikot, pa otidi i najnapred pomiri se so brata si, a potoa dojdi i
prinesi go darot... Izmiri se so protivnikot tvoj navreme“. Pomirlivosta i
bratstvoto se eti~kite poraki na Hristos.
Moralnata osnova na sekoe dejstvuvawe Hristos ja gledal vo ~istata
namera: “Ako te soblaznuva desnoto oko, izvadi go i frli go od sebe; za{to
podobro ti e da pogine eden del od tvoeto telo, otkolku celoto da bide frleno
vo pekolot“. Su{nosta na moralot e vo ~istotata na namerata, na mislata, na
deloto. Isus bara sebepro~istuvawe, otkinuvawe od zabludite i od grdite celi,
insistira da ne go zapostavime sebevozdignuvaweto, da ne gi sledime lo{ite
primeri: “Svetilo za teloto e okoto... Ako tvoeto oko bide ~isto, i celoto tvoe
telo }e bide svetlo - ako, pak, tvoeto oko bide lo{o, celoto telo }e ti bide
temno“. ôvek mora da napravi izbor, bidej}i dobroto i zloto se sprotivni
kategorii. Koj go sledi ispravnoto, toj ne go saka lo{oto - kako {to i
privrzanikot na zloto ne gi sledi dobrite obi~ai, normi i dela. Isus velel
deka ne moè da im se bide sluga na dvajca gospodari, da im se sluì i na Boga i
na ona {to e negativno.
Za odnesuvaweto kon drugite lu|e Isus prepora~uval vnimatelnost,
po~ituvawe, razbirawe i dostoinstvo. Baral sekoj prvin da vodi smetka za
svoite èlbi i postapki i za svojot moral. ôvek treba da bide eti~en, pred sé
vnimavaj}i na svoeto odnesuvawe. Hristos gi razbira lu|eto, im dava dobri
soveti, no toj e strog eti~ar - gi pokuduva lu|eto ako nastapuvaat neumereno, so
prenaglasena moralni barawa, i ako sudat bez vistinska mera: “Ne sudete za da
ne bidete sudeni, oti so kakov sud sudite, so takov }e bidete sudeni; so kakva
mera merite, so takva i }e vi se meri“. Koga sakale da kamenuvaat nekoja
gre{nica, toj povikal najprvin vrz nea da frlat kamen onie koi nikoga{ ne
zgre{ile (taka taa ostanala ìva). Isus najpove}e baral prostuvawe, za{to so
prostuvaweto se vozobnovuvaat eti~kata energija i doverbata pome|u lu|eto:
“Ako im gi prostite na lu|eto grevovite nivni i vam }e vi gi prosti va{iot
Otec nebesen - ako, pak, ne im gi prostite grevovite na lu|eto, i va{iot Otec
nema da vi gi prosti va{ite“.
Me|u najzna~ajnite eti~ki soveti na Hristos spa|aat onie za
recipro~nosta na moralnata ideja i delo, a koi go aktueliziraat Zlatnoto
moralno pravilo. Sekoj treba da vodi smetka i da se trudi da postapuva
moralno, zaradi sebe, pred sé vnimavaj}i na svoeto odnesuvawe, od {to moè da
sleduva univerzalizacijata na dobrinata: “Zo{to ja gleda{ raskata vo okoto na
brata si, a gredata vo svoeto oko ne ja ~uvstvuva{? Ili, kako }e kaè{ na brata
si - ~ekaj da ti ja izvadam raskata od okoto, a, pak, vo tvoeto oko ima greda?...
Izvadi ja prvo gredata vo tvoeto oko, pa toga{ }e vidi{ kako da ja izvadi{
raskata od okoto na brata si“.
Griàta na Isus za spasuvawe na lu|eto e istovremeno negovo barawe za
nivni moralen anga`man: “Vlezete niz tesnata vrata: oti {iroki se vratite i
{irok e patot {to vodi kon propast, i mnozina minuvaat niz niv - a tesni se
vratite i tesen e patot {to vodat kon ìvotot, i malcina gi nao|aat“. Ovaa
pouka e op{ta za site, za celoto ~ove{tvo Onie koi se odnesuvaat moralno,
vloùvaat vo sebe, vo svojata idnina i vo idninata na svoite najbliski, tie se
kako onie razumni lu|e koi pravat ku}a na kamen: “I zavrna do`d, i nadojdoa
reki, i duvnaa vetrovi, i navalija na taa ku}a, no taa ne padna, oti be{e
izgradena na kamen. A sekoj onoj, {to gi slu{a ovie Moi zborovi i ne gi
ispolnuva, prilega na ~ovek glupav, koj si napravil ku}a na pesok. I zavrna
112
do`d, i nadojdoa reki, i duvnaa vetrovi, i navalija na taa ku}a, i taa padna, a
pa|aweto ñ be{e stra{no“.
Novata religija hristijanstvo, nare~ena spored svojot Bog-prorok,
stana eden od najrazvienite eti~ki sistemi, vo koi po~ituvaweto na Boga i
baraweto na svojot pat odi naporedno so dlabokoto po~ituvawe na moralot. Za
nemoralnite samiot Hristos velel: “Nikoga{ ne sum ve poznaval; begajte od
Mene vie {to pravite nezakonski dela!“
Isus e personifikacija na odgovoren moralen subjekt koj oformuva i
realizira eden sovr{en moralen model. Hri{}anskiot moral naloùva site da
bidat nositeli na qubovta, mirot i trpelivosta. Ako nekoj bide udren po
obrazot, ne treba da se obiduva da se odmazdi i da go vozvra}a udarot, tuku "da
go svrti i drugiot obraz". Toj vozvi{en klu~ na trpelivosta leì i vo osnovata
na Hristovoto `rtvuvawe za dobroto na lu|eto. Idealnata etika na bratstvoto,
apsolutnata moralnost i blagorodnoto spasenie e pridruèna so
stradalni~kata sudbina na Isus Hristos. Kaj nego pastirskata uloga e
paralelna so li~nata pozicija na blago i stradalni~ko jagne.
Zatoa Boì} i Veligden se najzna~ajni denovi na hristijanstvoto (a i na
celiot svet). Na prviot od ovie denovi se rodil najblagorodniot od site
(Boì} se slavi kako den na qubovta sprema ìvotot i den na porodot-decata).
Na Veliki petok najdobriot od site Isus Hristos bil osuden od lo{ite i
zlobni lu|e i raspnat kako najdolen razbojnik. Toj voskresnal vo mugrite na
Sveta nedela (Velik den). Hristijanite smetaat deka so toa se potvrdeni
Hristovata boèstvena priroda i vistinitosta na negovite zborovi. So svoite
patila i smrt na krstot Hristos go potvrdil svoeto angaìrawe i `rtvuvawe
za dobroto na lu|eto, svoeto beskrajno pledoaje za qubov i za prostuvawe
pome|u lu|eto, iako samiot bil osuden i ubien od niv. @rtvata na Isus Hristos
e izvr{ena za izbavuvawe na celoto ~ove{tvo kako stradalni~ki vid od
zatvoreniot krug na ~ove~kata ìvotna bezizleznost, vo ~ija gradba u~estvuva i
nemoralnosta. Isusovata `rtva e eden od najvisokite eti~ki akti vo ~ove~koto
postoewe, ja dokaùva silata na ~ove~kiot duh i na silata na principite na
pravilno naso~enoto su{testvo, koe nema da potklekne duri i ako mu se
zakanuvaat najstra{ni opasnosti.
Eti~kata li~nost i primer na Isus Hristos ukaùvaat na nu`nosta od
li~no usovr{uvawe - {to zna~i pat kon spas na ~ovekot i na ~ove{tvoto, kon
izgradba na ìvot i na zaednica vo koja lu|eto }e se po~ituvaat i me|usebno }e
se sakaat.
I vo na{ata epoha, dva mileniumi po dejnosta i stradaweto na Hristos,
se razvivaat tvore~kite pridonesi na hristijanskata etika - Majka Tereza, d-r
Albert [vajcer, d-r Martin Luter King se najpoznatite moralni li~nosti na
novata era, a tie se hristijanski sve{tenici. Papata Jovan Pavle II (1920-
2005), prviot rimski episkop so slovensko poteklo, mo{ne zna~aen verski
voda~ vo sovremenata epoha, avtor na mnogu eti~ki knigi i na eti~ki u~ebnik,
borec vo polskata podzemna armija protiv nacistite i nastavnik po etika (vo
Lublin, 1954-1978, koga e izbran za Papa), tuku{to e proglasen za svetec,
li~nost koja so svoite dela i pouki gi pleni religioznite i eti~kite ~uvstva
na vernicite. Moralniot primer i zborovi na Isus Hristos se nadevame deka }e
pomognat vo izgradbata na etika za te{kite vremiwa {to nadoa|aat. Od
bezbrojnite dela na filosofite, bogoslovite i eti~arite, koi ve}e dva
mileniumi gi opi{uvaat smislata i porakite na Isus Hristos, ukaùvame samo
na edna popularna kniga so moralna pouka "Sledete go Hrista" od Toma
Kempiski (1379-1471), prevedena na site jazici, vo koja eti~kite idei na
113
velikanot na moralot se pretstaveni kako vozbudliva ~ove~ka ìvotna cel i
inspiracija.
Eti~ki misli na Isus Hristos
“Qubete go bli`niot svoj kako samiot sebe!“
“Sé ona {to sakate da vi pravat lu|eto, pravete im go i vie!“
“Gledajte da ne ja pokaùvate svojata pravednost pred lu|eto, za da ve vidat... I koga
dava{ milostiwa, ne razglasuvaj, kako {to pravat licemerite, za da gi falat lu|eto...
I koga se moli{, ne bidi kako licemerite, {to sakaat da se pokaùvaat pred lu|eto. “
114
22. Apostol Pavle
VERUVAWETO DONESUVA DOBRINA
Osobeno zna~ajnite
moralni postavki se izne-
suvaat vo kontinuitet. A
onie koi zastapuvaat edna
odredena eti~ka nasoka se
~esto inventivni tolkuva~i,
ne samo kompilatori, povto-
ruva~i na osnovnata moralna
ideja. Duri i na najva`nite
eti~ki doktrini ne im se
potrebni samo dobri dejci vo
nejziniot duh i lojalni
braniteli, tuku i avten-
ti~ni objasnuva~i. Najra{i-
renata eti~ka koncepcija,
onaa na Isus Hristos, pokraj
milijardi sledbenici ima{e
i iljadnici vredni, isklu~itelni tolkuva~i. Eden od prvite koi gi propagiraa
nejzinite vrednosti, istovremeno najmnogu pridonese za prifa}aweto na
hristijanskata religija i etika. Toa e sveti Pavle, koj kreativno gi objasni
normite i zna~eweto na hristijanskata vera i etika.
Toj stanal apostol na barawe od Hristos. Pod imeto Savle e roden vo
maloaziskiot grad Tars vo 4 godina n.e. Ovoj isklu~itelno obrazovan vrsnik na
Isus prestojuval vo Erusalim istovremeno koga tamu dejstvuval i bil raspnat
Hristos. Nema svedo{tva deka toga{ Isus i Savle se sretnale. Ovoj duri
u~estvuval vo progonuvawata na prvite hristijani. Toga{ mu se pojavil
voskresnatiot Hristos: “Stani i ispravi se na noze! Ti se javiv za da te
postavam za sluga i svedok... i da odi{ kaj narodot da mu posvedo~i{“. Savle go
zel imeto Pavle i stanal neumoren propovednik na hristijanstvoto, kogo go
{irel niz Arabija, Mala Azija, Makedonija, Grcija, Kipar i Italija.
Krajot na negovata dejnost se slu~il vo carskiot grad Rim, kade {to ve}e
bil najstariot apostol sveti Petar. Dvajcata se ubieni istiot den - na 29 juni
64 godina - koga pod carot Neron zapo~nale golemite progonuvawa na
hristijanite, {to }e prodolàt dva i pol veka. Petar go raspnale presvrten na
krstot, a na rimskiot gra|anin Pavle mu ja presekle glavata. Iako ne bil li~en
u~enik na Isusa i ne go sledel li~no i neposredno, sveti Pavle e priznaen kako
ramen na apostolite, izvornite u~enici na Hrista.
Osnovnite izvori na hristijanstvoto se izneseni vo Noviot Zavet. Vo
~etirite Evangelija se raskaùva za pojavata, u~eweto i stradaweto na Isus, a
vo drugite delovi za dejnosta na negovite u~enici pri {ireweto na verata i za
o~ekuvawata {to }e se slu~i natamu vo istorijata. Tretina od Noviot Zavet se
poslanijata na sveti Pavle. Vo niv toj dava religiski, organizaciski i eti~ki
pouki za hristijanite. Vlijanieto na sveti Pavle vrz hristijanskata vera i
etika e pogolemo i potrajno od site drugi misliteli i dejstvenici. Toj ìveel
za novata vera. Kako site apostoli, i toj imal zanaet - izrabotuval {atori i od
toa se hranel. Zatoa e jasno negovoto nastojuvawe crkvata da se izdrùva sama.
Patuval od mesto do mesto, propoveduval, privlekuval novi vernici, a tamu
115
kade {to imalo hristijanski zaednici gi u~el vernicite kako da se odnesuvaat
vo duhot na hristijanstvoto - li~no i pome|u sebe. Taka bilo i vo Makedonija,
vo gradovite Filipi, Solun i Ber. So svojata dejnost sveti Pavle ja napravil
Makedonija bibliska zemja, a Makedoncite gi stavil vo redot na bibliskite
narodi. Od site apostoli toj storil najmnogu za {ireweto na hristijanstvoto
kaj onie koi ne bile Evrei i pripa|ale na paganstvoto, odnosno dotoga{ ne
bile privrzanici na monoteizmot.
Za deloto na sveti Pavle e kaàno: “Isus e tvorec na hristijanskata
religija, Pavle e sigurno tvorec na hristijanskata crkva“. Sveti Pavle
objasnil deka Isus ne e samo golem prorok, tuku deka ima boèstveno poteklo.
Smrtta na Hristos se slu~ila zaradi ~ove~kite grevovi, osobeno zaradi
prvi~niot, pratatkovski grev. Hristos umrel za na lu|eto da im bidat prosteni
grevovite. Nikoj ne moè da bide spasen samo so svoite dela, tuku mora da go
prifati Hristosa za da dobie prostuvawe na grevovite. Klu~ot na ìveeweto i
na nade`ta e veruvaweto vo Hristos, qubovta kon Hristos i sledeweto na
negovite pouki i dela. Zatoa, spored sveti Pavle, ne treba da se sproveduvaat
klasi~nite evrejski propisi za hranata i za obredite, nema potreba od
obreùvawe i drugi sli~ni nalozi.
Свети Павле проповедал дека треба меѓусебно да се сакаме, да живееме во мир,
да им помагаме на слабите и бедните. Треба во себе да ги воспитувме добродетелите
Чесност, Верност, Смиреност, Добрина, Милосрдност, Самоконтрола. Ја осудувал
избувливоста и љубомората, завидливоста, караниците и горделивоста. Spored sveti
Pavle, site lu|e se stremat kon sre}a. I vo ovoj i vo idniot svet sre}ata zavisi
od postignuvaweto na Bo`jata blagodat. Za nejzino osvojuvawe ne e dostatno da
se ispolnuva Zakonot (od Stariot Zavet). Toa vodi do soznanie na grevot, no go
ostava ~ovekot bespomo{en vo ispolnuvaweto na Bo`jata volja. Osnovnata
to~ka za duhovniot ìvot e krstot na Hristos. Bog pu{til ovaa sovr{ena
li~nost da bide raspnata za da go prezeme grevot na lu|eto. Sveti Pavle bara od
lu|eto edinstveno da go primat so vera Hristovoto delo: “Gospod neka gi upravi
srcata va{i kon qubovta Bo`ja i trpenieto Hristovo“.
Za predanosta sveti Pavle rekol: “Me ~ekaat okovi i maki. No jas ne se
griàm za ni{to, nitu, pak, mi e mil ìvotot, stiga samo so radost da gi
zavr{am patot i slu`bata, {to ja primiv od Gospoda Isusa“. Za nego baza na
moralnosta e soedinuvaweto na vernicite so Hristos preku vera. Ovaa
vertikalna relacija e osnova za horizontalnata relacija na lu|eto i vernicite
preku hristijanskata qubov. Toa e i osnovna i vrvna moralnost. Odnesuvaweto
treba da se gradi vrz hristijanskata qubov. Soedinuvaweto so Hrista e izvor
na qubovta i eti~nosta. Za moralot e va`no vozdrùvawe od oskvernuvawa,
nemoralnost i pijanstvo, koi se osnovni grevovi na paganite. No, moralot e i
sluèwe na drugiot, emocionalna vrska i posvetenost drugomu, kako i
nepokolebliva ~esnost. Taka kon moralnite idei na Stariot Zakon se dodava
qubovta pome|u lu|eto, vo semejstvoto, pome|u bli`nite i vo zaednicata.
Visokite moralni normi i bleskavoto odnesuvawe gi pretstavija hristijanite
kako najmoralni su{testva. Sveti Pavle i drugite vernici svedo~at za
eti~kite dimenzii na hristijanskata li~nost, koja se posvetila na slavata
Bo`ja i na dobroto za ~ovekot. Za niv verata e edinstvenoto sredstvo za spas na
~ovekot, od nea sleduva i negoviot moral, vo koj ~uvstvoto za dol`nost i za
dobrite dela proizleguvaat od qubovta kon Hrista, {to e koren na seta
hristijanska teologija i etika.
Vo pro~uenoto Prvo poslanie na svetiot apostol Pavle do
Korintjanite vo Noviot Zavet (gl. 13) se nao|a slednava prekrasna Himna na
116
Qubovta. Bidej}i qubovta e ~uvstvo {to gi opredeluva site doìvuvawa i
postapki na lu|eto i od nea zavisi ~ovekoviot odnos kon svetot i ìvotot,
religioznata pesna ubavo zboruva za smislata i vrednosta na ovaa najvredna
emocija: "Da zboruvam na site ~ove~ki jazici, pa duri i na angelski, {tom
qubov nemam, }e bidam bakar, {to yvoni, ili kimbal, {to zve~i. Da imam
proro~ki dar i da gi znam site tajni, da gi imam site znaewa za site raboti, a i
taka silna vera, {to i planini da premestuvam - ako qubov nemam, ni{to ne
sum. I da go razdadam celiot svoj imot, da dozvolam teloto da mi izgori - {tom
qubov nemam, ni{ta ne mi koristi. Qubovta e dolgotrpeliva, polna so dobrina,
qubovta ne zaviduva, qubovta ne se prevoznesuva, ne se gordee, ne pravi {to e
nepristojno, ne bara svoe, ne se srdi, ne misli zlo, na nepravda ne se raduva, a na
vistina se raduva, sé izvinuva, vo sé veruva, na sé se nadeva, sé pretrpuva. Koga
bev dete, zboruvav kako dete, kako dete mislev, kako dete razmisluvav; a koga
stanav ma`, go ostaviv detinskoto... A sega ostanuvaat ovie tri raboti: verata,
nade`ta i qubovta; najgolema me|u niv e qubovta" (potsetuvam deka na{iot
drugar Qup~o Pat~e od Ohrid, kako zavet, ima izgradeno kapela Vera, Qubov i
Nade` vo Lagadin, kade na bregot na Ohridskoto Ezero na 30 septemvri narodot
se sobira vo ~est na denot na Sv. Sofija i na trite osnovni hristijanski
vrednosti - a nekolku godini za spomen na 2 mileniumi od Hrista i na na{iot
najzna~aen eti~ar sveti Kliment Ohridski pravevme vo Ohrid i javni tribini
za hristijanskata etika).
Za sveti Pavle moralnosta e del od duhovnata supstancija na ~ovekot,
taa e negova priroda. No, taa treba da se realizira. Taa e potencijal, ~ie
realizirawe zavisi vo li~nosta. Milosrdnosta na Boga se ostvaruva samo so
osu{testvuvawe na negovite osnovni poraki: “Kako toa, u~i{ drugi, a sebe ne
u~i{? Ti, koj propoveda{ da ne se krade, a krade{; koj veli{ da ne se vr{i
prequba, a prequbodejstvuva{; ti, koj se gnasi{ od idolite, a krade{ od
hramot; ti, koj se fali{ so Zakonot, a prestapuvaj}i go Zakonot, Go sramoti{
Boga?“
Za sveti Pavle zloto, prirodnata rasipanost, ne e su{tina na ~ove~kata
priroda. Toj veruva vo pa|aweto na lu|eto. Pomatuvaweto na prirodniot zakon
vodi kon moralni izopa~uvawa: “Tie ja zamenija vistinata Bo`ja so laga...
Bidej}i ne se obidoa da go imaat Boga vo umot svoj, toa Bog gi predade na
izopa~en um - da go pravat ona, {to ne prilega: ispolneti so sekakva nepravda,
bludstvo, lukavstvo, koristoqubivost, zloba; so zavist, ubistva, raspravii,
izmami, lo{i naravi, ogovara~i, klevetnici, bogomrasci, silexii, falbaxii,
gordi, izmisluva~i na zlo, neposlu{ni kon roditelite, nerazumni, neverni,
nedruèqubivi, nepomirlivi, nemilostivi...“
ôvekot moè da ja razvie svojata podobra strana. Sveti Pavle ponuduva
optimisti~ka filosofija, ~ij del e i meliorizmot; popravaweto e mo`no i
zada~a e na li~nosta: “Da go otfrlite od sebe stariot ~ovek spored va{eto
porane{no ìveewe, koj se raspa|a vo izmamlivite èlbi, da se obnovite so
duhot na svojot um i da se oble~ete vo noviot ~ovek, sozdaden spored Boga vo
pravda i svetost vo vistinata“. Sveti Pavle veli deka sekoj moè da gi nadmine
zlite ograni~uvawa: “Ne dozvoluvajte va{ite organi na grevot da stanat
orudija na nepravdata, tuku prepu{tete se na Boga kako oìveani od mrtvite, a
organite va{i da stanat orudija na pravdata. Grevot ne treba da gospodari nad
vas“.
Zatoa za sveti Pavle stradawata i `rtvata na Isus bile nu`nost, za da
dojde do samosoznanie i iskupuvawe na ~ovekot. Hristos e Mesija, koj do{ol i
go spasil ~ovekot. Negovata sudbina e neophodna zaradi golemite ìvotni i
117
eti~ki problemi na lu|eto. Tie se zaglaveni vo slu~uvaweto od koe ne znaat i
ne moàt da najdat izlez. Bo`ja milost i spas tie moàt da najdat preku
prifa}aweto na smislata i porakite od Hristovata qubov i `rtva.
Hristijanskata vera stapuva na mestoto na obi~niot moralen zakon. Bez verata
vo Hristos i voskresnuvaweto ne bi imalo moralnost, hrabrost vo stradaweto,
~ove{tina vo predanosta i doblest vo odnesuvaweto kon bli`nite vo
sostradaweto. Bez verata, na ~ovekot mu ostanuva samo grubata setilnost.
Verata vo Hrista zna~i ìveewe spored negoviot obrazec, celosna predadenost
kon onie vrednosti, celi i karakteristiki na li~nosta koi se javile so
pojavata, sudbinata i u~eweto na Isus. Toj e vi{a moralna sila, religiozna i
eti~ka inspiracija. Treba da se ìvee vo su{testvena zaednica so Hristos -
postoeweto vo nego istovremeno e i vo nas postoewe na Hristos kako moralno
besprekorna bogoli~nost.
So toa se otvoreni novi poliwa vo etikata, vo koncipiraweto na
dol`nostite i normite. Nema pove}e moralen zakon koj otstrana mu se
nametnuva na ~ovekot, tuku toj e neposredno vo ~ovekot i negovata volja; so
verata vo Hrista i so zaednica so nego, li~nosta se zdobiva vo sebe so
boèstvenoto. Vo ìvotot nastapuva povi{a, oduhovena, moralizirana priroda
na ~ovekot. Izvr{ena e moralna preobrazba, koja sv. Pavle ja sogleduva vo
celinata na ~ovekovoto postoewe i vo tipot i sodrìnata na moralot. Toj
istaknuva deka Isus rekol: “Poblaèno e da se dava, otkolku da se zema“.
Ottuka sleduvaat i prakti~ni moralni normi: “Otkako ja otfrlivte lagata,
kaùvajte si ja vistinata sekoj na svojot blièn, bidej}i sme ~lenovi eden na
drug. Gnevete se, no ne gre{ete... Koj kradel, da ne krade pove}e, a podobro e da
se trudi, pravej}i dobro so racete svoi za da ima {to da mu podade na onoj, koj
{to ima potreba. Nieden lo{ zbor da ne izleze od ustata va{a, tuku samo dobar,
za izdigawe kade {to treba, za da im prinese blagodat na onie {to slu{aat...
Sekoe ogor~enie i jarost, gnev, vikawe i hulewe neka bidat podaleku od vas
zaedno so nekoja druga zloba, a eden sprema drug bidete dobri, so~uvstvitelni,
pro{tevaj}i si eden na drug“. Taka od verata proizleguva koncentracija vrz
dobroto, soznanieto deka praveweto dobro e vistinska nasoka na ìveeweto i
edinstven na~in na pravilno postapuvawe.
Sveti Pavle bil ubeden deka zaedno so Hristos }e se razvie eti~ka
vozobnova, deka ~ove{tvoto }e trgne po novi pati{ta - deka nastapila
kone~nata presvrtnica kon dobroto vo ~ove{tvoto. Hristovoto stradawe e
direkten eti~ki obrazec. Isusovata `rtva i qubov go naso~uvaat ~ovekot kon
herojstvoto na samopredanosta. Etikata se gradi vrz du{evnata sila i
humanosta - lu|eto stanuvaat ne~uvstvitelni za sopstvenite stradawa i
~uvstvitelni za tu|ata bolka. Najblagoroden ne e onoj koj nema omraza ili se
zatvora pred svetot, tuku onoj koj svoeto najdobro go `rtvuva za svetot.
Sveti Pavle e prviot i najgolem objasnuva~ na hristijanskata etika. Toj
e najzasluèn za pretvoraweto na hristijanstvoto od evrejska sekta vo
internacionalna religija (so najgolem broj vernici vo dvata mileniumi, kako i
denes vo svetot). Negovite tolkuvawa za boèstvenoto poteklo na Hristos, za
prostuvaweto na grevovite preku verata i za su{testvenata povrzanost na
veruvaweto i moralot se osnova na site hristijanski crkvi, koi i nego go
po~ituvaat i slavat. Golemite teolozi se povikuvaat na nego i gi sledat i
razvivaat negovite idei. Sveti Pavle spa|a me|u najzna~ajnite eti~ari vo
svetskata istorija.
Prilog kon hristijanskata kritika na nemoralnosta neka bide spisokot
na nemoralni nameri i postapki, nacrtani vrz dolgata zmija na yidot na
118
crkvata Sveta Petka vo Ohridsko, "na{iot Erusalem": Laga, Kra`ba, Sueta,
Al~nost i Prejaduvawe (~revougodie), Mrzelivost, Srebroqubie, Nepravda,
Zavist, Gnev, Gordelivost, Zlonamernost, Ubistvo, Bludstvo, Prequbni{tvo,
Eres, Nemilosrdie. Freskite i ikonite bile svoevidni nagledni prikazi na
Evangelieto i na drugite hristijanski svetii, taka i ovaa slika e direkten
potsetnik na uàsite na ~ove~kata nesvesnost, zlo i nemoral.
Eti~ki misli od sveti Pavle
“Nikomu ne vra}ajte zlo za zlo, a razmisluvajte pred site lu|e za toa {to e dobro. Ako e
mo`no, dokolku toa zavisi od vas, bidete vo mir so site lu|e. Ne odmazduvajte se.“
“Ne dozvoluvaj zloto da te pobedi, tuku pobedi go zloto so dobro.“
“Spored dadenata blagodat imame razni darbi: ...slu`ba li, neka sluì; u~itel li e -
neka u~i; nastavnik li e - neka ute{uva; daritel li, neka daruva; upravitel li e, neka
upravuva; koj {to pravi, neka go vr{i toa so dobra volja. Qubovta neka ne bide
licemerna; otstranuvajte se od zloto, prilepuvajte se kon dobroto; eden sprema drug
bidete qubezni so bratska qubov; natprevaruvajte se vo po~ituvaweto eden kon drug.
Vo usrdnosta da ne ste mrzlivi; duhot da vi bide ognen.“
“Bra}a, ne pa|ajte so duhot koga vr{ite dobro.“
“Vi go zapovedavme ova - koj ne saka da raboti, neka i ne jade.“
119
23. Epiktet
SLOBODATA NE MO@E NIKOJ DA TI JA ZEME
Etikata dava nasoki za ìveewe
i zatoa se smeta deka so nea treba da se
zanimavaat najsilnite i najstabilnite
lu|e na op{testvoto. Golem broj
religiozni i nacionalni voda~i imale
(ili podocna se zdobile) so
isklu~itelno silen moralen status.
Me|utoa, nametnuvaweto na eti~kite
principi li~i ponekoga{ na
heteronomija, koja osobeno e nesakana
i problemati~na koga zapovedite idat
od politi~kite vrvovi (vo forma na
politonomija), koi ne se sekoga{
dokrajno moralno ispravni i sovr{eni.
Vo istorijata na etikata ima mnogu
sprotivni slu~ai, koga najzna~ajnite
eti~ki vrednosti i normi se iskaàni od lu|e so niska socijalna polo`ba, no
~ii um i sovest iznedrile duhovna sila koja im ovozmoìla da zazemat po~esno
mesto na avtoritet vo ocenuvaweto na moralno relevantni stavovi i postapki.
Poznatiot anti~ki eti~ar Epiktet bil rob, no negovite moralni koncepcii se
me|u najzna~ajnite za site vremiwa.
Epiktet bil roden kako rob vo 50 godina n.e. vo Hierapolis vo Mala
Azija. Go kupile i go odnele vo Rim vo ku}ata na eden mo}en gardist na
imperatorot Neron. Vo mladosta Epiktet ja zagubil nogata i celiot ìvot
kucal. No, imal dostoinstvo, bil umen i snaodliv, i toa bilo zabeleàno.
Gospodarot gi koristel intelektualnite uslugi na svojot pot~inet, a podocna
go oslobodil. Epiktet u{te kako rob gi slu{al predavawata na blagorodnikot
Gaj Musonij Ruf, stoi~ki filosof, koj otvoril filosofska {kola ne za da
zarabotuva, tuku za da gi istraùva moralnite vrednosti i da predava etika.
Koga na Epiktet mu e podarena sloboda, toj otvoril svoja filosofska {kola.
Nekoi rimski imperatori (Neron, Vespazijan) gi gonele filosofite od
Rim zaradi nivnata kritika na reìmot ili na nemoralnite obi~ai, kako i
zaradi nivnata duhovna i ~esna rabota i odnesuvawe, {to ne im se dopa|ale na
mo}nite diktatori. Po nekoe vreme nau~nicite povtorno se vra}ale nazad. Vo
94 godina Domitijan dal zapoved site filosofi da bidat izgoneti od Rim i od
Italija. Epiktet oti{ol vo Nikopolis vo Epir, kade {to otvoril {kola, koja
ja posetuvale slu{ateli od site krai{ta na imperijata. Go narekuvale “ricar
na filosofijata“ i “papa (vrven poglavar) na filosofite“. Zapi{ano e deka
carot Hadrijan go posetuval balkanskiot profesor i razgovaral so nego.
U~eweto na Epiktet go naveduvaat kako primer za stoi~kata etika. Epiktet
umrel vo 120 godina.
Epiktet e eden od onie slavni misliteli, osobeno eti~ari, koi samite
ni{to ne zapi{ale, tuku svoite idei gi iskaùvale samo usno. No, imal vredni
u~enici, pome|u koi se istaknuval Flavij Arijan (105-180), pisatel na delo za
pohodot na Aleksandar Makedonski. Spored primerot na Ksenofont, koj gi
registriral i objavil razgovorite na Sokrat, i toj vodel bele{ki za
razgovorite i ideite na svojot u~itel. Taka denes imame nekolku besedi od
120
Epiktet i edna kni{ka “Prira~nik“ (Enhiridion), koi ukaùvaat na
originalnosta i dlabo~inata na Epiktetovata eti~ka pozicija.
Vo ovie dela ima samo eti~ki pouki. Epiktet bil od onie misliteli koi
etikata ja smetaat za su{tina na filosofijata, a ne samo za nejzin vrv, nekoj
vid efektiven zaklu~ok na filosofskoto mislewe. Filosofskata razmisla
sluì za da se dopre do smislata na ìveweto i gi otkriva vrednostite koi
treba da se sledat vo ìvotot. Toa evidentno go pokaùva i dijatriba -
filosofskiot metod {to go koristel Epiktet. Dijatriba e mala eti~ka
rasprava, vid lesen razgovor, bez mnogu dokaùvawe i nau~no argumentirawe, vo
koj{to se sporeduvaat ìvi sliki od ìvotot ili od literaturata. Soznanijata
na Logikata, so koi osobeno se istaknuvale stoi~kite misliteli, na Epikteta
mu sluàt za dokaùvawe na eti~kite pogledi. I Kosmologijata, u~eweto za
prirodata, spored stoicite tret del od Filosofijata, Epiktet ja spomnuva
samo ako nekoe fizi~ko istraùvawe ima eti~ko zna~ewe. Kaj Epiktet,
Etikata e glaven del na Filosofijata, nejzin centar i smisla. No, ima kaàno:
“Na obi~nite lu|e ne im zboruvaj mnogu za filosofskite principi, tuku
postapuvaj spored niv“.
Nastapot na Epiktet e dopadliv, privle~en. Toj ne zboruva za moralot so
suvi zborovi, so teòk nau~en jazik. Toj e mislitel za ìvotot i za negovite
dobrini, za ona {to treba i mora da se pravi. Epiktet govori od du{ata, od
svojata vnajintimna sfera, od dlabo~inata na svoeto srce, gi iznesuva svoite
ìvotni soznanija kako op{to~ove~ki pravila za postapuvawe. Toj saka da gi
pottikne lu|eto da bidat spravedlivi, te`nee da gi otkloni od zloto i da gi
popravi. Toj gradi prav pat, po koj lu|eto moàt slobodno da odat sigurni deka
nema da zgre{at. Toa e efikasna moralnost. Toj sebe si se smeta za Bo`ji
glasnik, koj na lu|eto treba da im pokaè {to e dobro, a {to zlo, “bidej}i tie
talkaat i su{nosta na dobroto i zloto ja baraat tamu kade {to ja nema, a ne ja
zabeleùvaat tamu kade {to taa e“. Ako ~ovekot na{ol nekogo kogo da go
podu~i, na ovoj mu ostanuva tie u~ewa da gi primenuva vo ìvotot. “Samo so toa
moàm da se gordeam“ - velel Epiktet.
Osnovata na moralnosta e ~uvstvoto na dobrina-ispravnost-blaènstvo,
{to go ima sekoj mudar ~ovek. Op{tata ideja na stoicite e deka ~ovekot treba
da ja sledi prirodata i da bide “ona {to e“, “za {to e sozdaden“. Epiktet tuka
govori za ~ovekovata vnatre{na sloboda. Toj e ideolog na slobodata sfatena
kako mo} i kako osnovna cel. ôvekot najnapred ne se stremi kon uìvawa, nitu
kon nekakov razvitok. Toj ima izvoren nagon da ìvee onaka kako {to posakuva.
Za Epiktet slobodata e osnovno na~elo na ìveeweto: “Sloboden e onoj koj
ìvee onaka kako {to saka, koj ne moè da bide nateran na ne{to, nitu
ograni~en, nad kogo ne moè da se napravi nasilstvo, ~ii stremeì ne moàt da
bidat popre~eni, koj sekoga{ go postignuva ona {to go posakuva i nikoga{ ne
doa|a vo situacii od koi ima èlba da izbega“. Spored Epiktet, nikoj ne saka da
ìvee vo zabludi, da bide izmamen, da sudi prebrzo, da bide nespravedliv,
razuzdan, mrzovolen i malodu{en, nikoj ne saka da bide lud (bidej}i lud ~ovek
ne moè da ìvee slobodno), nikoj ne saka da taguva i da se pla{i, da zaviduva i
da soàluva, nikoj ne saka kopneì koi ne se postignuvaat, nikoj ne saka
nevolji i e protiv toa da mu se slu~uvaat - bidej}i takvite lu|e ne se slobodni.
Slobodata e ogromna sila na ~ovekoviot ìvot. Taa se sogleduva koga
sekoj svojata polo`ba }e ja sporedi so osnovnite karakteristiki na slobodata.
Vo toa vreme na politi~ka i li~na nesigurnost, samiot so stradalni~ko
iskustvo na rob, Epiktet insistira na potrebata, blagorodnosta i mo}ta na
slobodata. Koj ima sloboda, toj ne e beden. No, ne se slobodni onie koi se
121
“poklonuvaat pred drugite i im se dodvoruvaat“, “koi postapuvaat protiv
svoite uveruvawa“, “koi toa go pravat zaradi ru~ek“ ili “za da dobijat
namesni~ko ili konzulsko mesto“. Onie koi toa go pravat za sitni ne{ta,
Epiktet gi narekuva mali robovi, a onie koi toa go pravat za ne{to pogolemo,
za nego se golemi robovi. Slobodata e ne{to samostojno, taa svojot princip go
ima vo sebe. Zatoa Epiktet poso~uva deka ne treba da se gleda na dedovcite ili
na roditelite, dali tie bile robovi, ili dali nekoj od niv e prodaden ili
kupen kako rob, tuku da se vidi dali nekoj strasno kaùva “Gospodaru!“, toga{
toj e rob duri i ako e golemec. A koga nekoj veli “Jas sum stradalnik, ah {to sé
moram da trpam“, i toj e rob. Za rob treba da bide smetan sekoj koj pla~e, koj e
nezadovolen ili ima zla volja. Sloboden e onoj komu ni{to ne mu pre~i i nikoj
ne moè da go natera da napravi ne{to protiv negovata volja: “Sloboden e onoj
koj ne posakuva ni{to {to e tu|o“. Tu|oto e ona {to ne zavisi od na{ata volja.
I teloto ni e tu|o, i imotot ni e ne{to tu|o. Ako kon ovie ne{ta ~ovekot se
prilepi kako kon ne{to va`no, }e go plati danokot na neslobodata. Kon
osloboduvawe od ropstvoto vodi nepodredenosta na voljata, samosvojnoto
re{avawe, nesoglasnosta za pokornost sprema nikogo i sprema ni{to.
Etikata, spored Epiktet, se ra|a koga }e po~neme da razlikuvame {to e
vo na{ata vlast i {to e ona {to ne go vladeeme. Nie imame mo} nad na{ata
volja, no nemame nad stvarite i nad okolnostite na nadvore{niot svet.
Filosofijata za Epiktet sluì da né obu~i da go razlikuvame ona {to e na{e
od tu|oto. Svoite èlbi i nedopa|awe treba da gi ograni~ime na ona {to ni
pripa|a, a vo drugoto da gledame ne{to {to nas ne né dopira. Treba da
ostvarime avtrakija (sloboda od potrebite, nezavisnost od èlbite). Taka
~ovekot moè da stane sloboden. “Edinstveno umot re{ava {to e dobro a {to e
zlo“ - istaknuva Epiktet.
Klu~ot na moralnosta e vo samokontrolata, vo vozdrànosta, vo
sozdavaweto karakter koj ~ovekot moè da go vodi kon sovladuvawe na
afektite i nagonite, na ìvotnite strasti i na poùdata. Toa se narekuva
apatija (bestrasnost), razumnost, vozdrànost, kako visoka eti~ka cel. So
takviot racionalen odnos sprema izmamlivite predizvici od ovoj svet ~ovekot
moè silite da gi skoncentrira kon vistinskata cel - kon zdobivawe moralna
sloboda.
Pro~ueniot lozung na Epiktet glasi: Podnesuvaj i vozdrì se! (Sustine et
abstine) Ovaa eti~ka poraka zboruva za sebepottiknuvaweto, za moralnoto
sebevozdignuvawe, za nastojuvaweto i trudeweto da se napravi dobro. Poukata
na Epiktet e asketska, no aktivisti~ka; ne stanuva zbor za povlekuvawe od
svetot, ili za zamenuvawe na edni dobra so drugi, tuku za davawe li~en pridones
za svojata doblest i oslobodenost. Li~nata dimenzija na ovoj stav e jasna: “Ako
saka{ da se izve`ba{ vo podnesuvaweto na napori, pravi go toa za sebe, a ne za
drugite“.
Kon isklu~itelnite u~ewa od Epiktet treba da se priklu~i i negovata
avtenti~na kosmopolitska pozicija. Helenisti~kata epoha go otvori celiot
svet za umovite. Pove}e be{e besmisleno da se zboruva negativno za tu|incite,
koi ne se Heleni, nebare se neu~eni varvari (od “bar-bar“, {to podbiva~ki se
naveduvalo, boèmski tie zboruvaat nerazbirlivo). Ni vo Rim prethodno
nema{e ogradi kon dojdencite ili kon ideite od site strani. Epiktet kako
filosof na razbiraweto pome|u lu|eto, samiot po poteklo rob od drug kraj na
svetot, vo Rim propoveda{e deka site lu|e se ednakvi spored ~ove~kite
svojstva. Slobodata i Moralot imaat vrednost bez ogled od kade poteknuvaat.
Toj vele{e deka site lu|e se deca Bo`ji, za nikogo ne e sudbinski od koj kraj
122
poteknuva, sekoj e “gra|anin na svetot“ (kosmopolit). Epiktet ne pravel eti~ka
razlika pome|u bogatite i siroma{nite, gospodarite i robovite; lu|eto se
odlikuvaat spored svoite moralni svojstva i eti~kata naso~enost. Site lu|e se
rodnini, zatoa Epiktet predlagal i odgleduval qubov za site lu|e.
Epiktet tvorel vo vremeto na burni op{testveni promeni, koga
nastanuvala nova era na ~ove{tvoto. Naskoro hristijanskite eti~ki idei }e
po~nat da se {irat niz Rimskoto Carstvo, a potoa i niz celiot svet. Gubele
vlijanie eti~kite u~ewa i poraki so male~ka vrednost, koi se zanimavale so
~ovekovata sitna moralnost i so ograni~enata ~ove~ka sekojdnevica.
Naporedno so grandiozniot hristijanski moral se {irelo i opstojuvalo
eti~koto u~ewe na Epiktet. Posledniot stoik carot-filosof Marko Avrelij
go smetal Epikteta za svoj u~itel i go spomenuva so pietet vo svoeto delo.
Eti~kite besedi i poraki od Epiktet gi primale i hristijanite kako
su{testveni, duri mnogu pati gi citirale i sve{tenicite. Razumniot,
razbirliv i strog moral na Epiktet gi obedini dvete civilizacii - anti~kata i
hristijanskata.
Denes, vo erata na globalizacijata, povtorno stanaa mnogu va`ni
problemite na li~nata sloboda, na sebevozdrùvaweto, na funkcionalniot
moral kako forma na dobra volja za pravewe dobro, i na sebe i na drugite.
Zatoa Epiktet povtorno e aktuelen, se ~ita i se studira, a ponekoga{ negovite
soveti i se poslu{uvaat.
Eti~ki misli od Epiktet
“Lu|eto ne gi voznemiruva ni{to osven nivnoto mislewe za niv samite. Na primer,
smrtta ne e stra{na (inaku i na Sokrat bi mu izgledala takva), tuku samata misla deka
smrtta e stra{na e ona {to voznemiruva.“
“Ne baraj sé da se slu~uva onaka kako {to saka{ ti, tuku prifati seto da bide onaka
kako {to se slu~uva - i }e bide{ sre}en.“
“Vo ìvotot treba da se odnesuva{ nebare si na gozba: koga nekoj ja nosi ~inijata i te
posluùva, pruì ja rakata i zemi si skromen del; ako ~inijata ja nosat natamu, ne
zapiraj gi; ako u{te ne stignala do tebe, ne naso~uvaj ja svojata èlba kon hranata, tuku
~ekaj dodeka ne dojde tvojot red.“
“Tvoe e samo da ja izigra{ dobro ulogata {to ti e doverena (duri i izborot na ulogata e
rabota na drugi).“
“Za tatkovinata e dostatno ako sekoj si ja izvr{uva svojata rabota... Kakov odnos treba
da zazeme{ kon dràvata - treba da bide{ sovesen, da ja ~uva{ i da ñ ostane{ veren.
Ako saka{ da stori{ ne{to za tatkovinata, i za toa si gotov da ja `rtvuva{ svojata
moralna dobrodetel, kako bi moèl da ñ bide{ od polza ako stane{ ne~esen i neveren.“
123
24. Car Marko Avrelij
RAMNODU[NOST I DUHOVNA STABILNOST
Nekoi politi~ki golemci bile i zna~ajni
eti~ari - ne site politi~ari bile lo{i lu|e i
nezainteresirani za etikata na svoite zaednici.
Nekoi od niv dale golem pridones kon razvojot na
~ove{tinata i na eti~kite koncepcii, kako
indiskiot kral A{oka, ili amerikanskiot
pretsedatel Abraham Linkoln... Nekoi od niv gi
prifa}ale u~ewata na golemite misliteli i gi
sproveduvale vo praktikata, a nekoi duri davale
svoj teoretski pridones kon potragata po dobroto i
kon razvojot na moralot. No, samo eden bil
vistinski car-eti~ar - Marko Avrelij.
Marko Avrelij e roden vo 121 godina vo Rim
vo ugledno semejstvo. Kako umno i talentirano
mom~e bil posinet od carot Antonin Pij, koj go zel
za naslednik na prestolot (toj obi~aj vo taa epoha
dal nekolku odli~ni vladeteli na ogromnata
Rimska Imperija). Najdobrite u~iteli vo
carstvoto go podu~uvale i podgotvuvale Marko za
visokata dol`nost. Imal izvonredni svojstva, a go
zasakal i carot Hadrijan, koj vo {ega go narekuval
“Vistinoqubec“. Marko Avrelij vo 25-ta godini gi
dobil “Mislite“ od Epiktet i tie tolku go
fascinirale, {to toj sosema ñ se prepu{til na
stoi~kata filosofija. Ottoga{ Marko Avrelij
ìveel spored eti~kite na~ela na golemata
stoi~ka {kola.
Vo 161 godina Marko Avrelij stanal
imperator. Za vreme na negovoto vladeewe konzuli
i dràvnici bile ne samo negovite u~iteli, tuku i
drugi filosofi. Avrelij ~esto ja kaùval
Platonovata izreka deka narodite }e stanat
sre}ni duri toga{ koga ili filosofite }e stanat kralevi ili kralevite }e
stanat filosofi. Vo toa vreme carstvoto go sna{le golemi nevolji -
pusto{ewa, glad, ~uma, ekonomsko opa|awe, no sepak se smeta deka Avrelij
dobro vladeel, bidej}i umeel da ja spoi filosofskata mudrost so politi~kata
ve{tina. Me|utoa, i pokraj dobroto vladeewe toj ne bil sre}en, zaradi
razvratniot ìvot na èna mu Faustina (koja Avrelij ja sakal, a taa nego ne) i
zaradi lo{ite svojstva na negoviot sin Komod. Na krajot od ìvotot Avrelij ja
napravil svojata najgolema gre{ka. Namesto da posini doblesna li~nost,
Marko Avrelij za naslednik go postavil svojot 15-godi{en sin Komod (moèbi
bil ubien i toa se slu~ilo kako vid dvorski zagovor?). Od ovaa gre{ka i od
isklu~itelniot nemoral na Komod (sli~en na amoralnosta na Neron - {to e
pretstaveno i vo filmot “Gladijator“) proizlegoa golemi gra|anski vojni - toj
period ottoga{ se smeta za najnesre}en za carstvoto. Marko Avrelij umrel vo
180 godina vo Viena.
124
Deloto na Marko Avrelij e mo{ne zna~ajno za etikata. Za etikata e
va`no i poobemnoto delo od negoviot stoi~ki prethodnik Lucij Anej Seneka (4
pred n.e. - 65 n.e.), nare~en Filosof, za razlika od svojot tatko so isto ime, koj
bil pisatel. Dvajcata se rodeni vo Kordoba, vo [panija, koja izrasnuvala vo
mo{ne zna~aen i bogat rimski region. Vo Rim imal bogata politi~ka kariera
na kvestor, pa senator, no 8 godini e izgonet na Korzika zaradi spletki od
caricata Mesalina. Vo 49 godina e pokanet od Agripina da stane vospituva~ na
maloletniot Neron. Se obidel da go vospita da ne bide despot (kako trojcata
prethodnici Tiberij, Kaligula i Klavdij), no ne uspeva. Ustoli~en za
imperator, Neron go imenuva za konzul, no vo 62 godina pa|a vo nemilost.
Seneka se povlekuva i pi{uva beleìti eti~ki dela so stoi~ka orientacija. Se
samoubil po zapoved od svojot poluden vospitanik.
Seneka misli deka filosofijata ne treba da bide nekorisna rasprava
pome|u stru~waci, tuku "da u~i na dejstvuvawe". Toj bara sekoj da postapuva
spored svoite principi, ìveeweto da ne bide protivre~no na zborovite.
Filosofijata ja gleda kako lek, koj }e pomogne vo ìvotot. Zatoa negovite
filosofski dela se glavno prakti~no-eti~ki, so koi dava soveti kako da se
ìvee i postapuva. Gi sledi stoi~kite u~ewa, iako vo toa vreme vo Rim (a i vrz
Seneka) imaat vlijanie i epikurejcite, i platonistite. Za Seneka du{ata, koja
e izraz na boga, e zatvorena vo teloto, koe za du{ata e stрano prestojuvali{te,
koe vo vistinski ~as treba da go napu{ti. Od teloto poteknuva zloto, a
~ovekoviot ìvot e borba so toa zlo: "Nikoj ne e sloboden koj mu sluì na
teloto".
Glavni dobrodeteli, spored Seneka, se standardnite Hrabrost, Мудрост,
Умереност и Праведност, a pokraj niv i Vozdr`livost, [tedlivost, Trpelivost,
Postojanost, Blagost. Prv Seneka ja istakna kako posebna dobrodetel sovesta,
kako ~uvar i bezmilosen sudija, koj ni bara odgovornost za sekoja misla, zbor i
delo - sovesta e kone~en element na na{eto mislewe i dejstvuvawe. Kako stoiк,
Seneka se pra{uva kako moè da postigneme blaènstvo. Spored nego, toa }e se
slu~i ako "ìveeme spored prirodata, ako dobrodetelta ja zasakame kako
edinstveno dobro, ako se ~uvame od sramotata kako zlo", a polo`bata, mo}ta,
bogatstvoto i zdravjeto }e gi smetame za ne{to so sredna vrednost. Isto taka
va`no e da imame qubov kon site lu|e: "ôvekot e ne{to sveto za ~ovekot".
Site lu|e se povrzani kako bo`je delo. Ne treba da se mrazat ni robovite.
Qubovta se odnesuva i na celiot svet, koj siot mu e tatkovina - toj se smeta
kosmopolit.
Kako mnogu filosofi pred nego {to opredeluvaa vrven kvalitet na
mudrecot (ataraksija, apatija), za Seneka toa e evpatija (= dobro ~uvstvo),
koga umniot ìvee mirno i bez afekti, bez strasti, gnev i strav.
Marko Avrelij razmisluval sli~no. Vo poslednite deset godini od
ìvotot carot-stoik Marko Avrelij pi{uval edinstveno filosofsko delo, koe
se naslovuva “Razgovori so samiot sebe“ ili “Za sebe samiot“ ili “Soznaj se
sebesi!“ (star helenski princip, koj{to go proslavi Sokrat). Deloto gi
otslikuva careviot vnatre{en ìvot i negovite stoi~ki pogledi, odnosno ona
{to na Avrelij mu se slu~uvalo kako car-filosof i kako eti~ar i {to i kako
toj razmisluval za svoite postapki i za ~ove~kata priroda. Ova delo, pi{uvano
na gr~ki jazik (toga{en jazik na intelektualcite), e eden vid dnevnik, napi{an
vo forma na aforizmi. Spored pitagorejskoto pravilo, {to podocna go
prifatile i stoicite (a denes se smeta za biten na~in na menaxersko
odnesuvawe), sekoja ve~er carot-filosof se pra{uval {to dobro storil toj den
i so {to stanal podobar, kako i toa {to zgre{il i kako si ja ocenuva gre{kata.
125
Vo dnevnikot osobeno e prisutna ispovedta koga bil najtaèn, bidej}i toga{
najmnogu sakal da razgovara so sebe, baraj}i uteha i potpora vo filosofijata.
Carot iskreno gi pretstavil svoite bolki i objasnuva {to toj kako mudrec
napravil so taguvaweto i so bolkite. Ona {to go ima napi{ano gi pretstavuva
negovite najintimni ~uvstva i razmisli.
Knigata na Marko Avrelij e edno od najpoznatite eti~ki dela vo
istorijata. Metodot, iskrenosta, racionalnosta, koja toj ja predlaga kako
ìvoten stav, i pou~nosta mu dadoa golem ugled na dnevnikot. Pokraj negovite
misli za svoite doìvuvawa i postapki, pokraj objasnuvaweto na stoi~kite
pogledi, tuka ima golem broj negovi pouki kako treba da se odnesuvame vo
odredeni situacii. Na po~etokot od dnevnikot Avrelij im zablagodaruva na
bogovite {to imal dobri predci i u~iteli - od koi ja nasledil blagorodnosta i
blagosta na du{ata i od koi go prifatil obi~ajot da ne posetuva javni zabavi,
tuku da u~i doma od dobrite nastavnici. Ukaùva deka imal dobro semejstvo,
rodnini, prijateli i u~iteli, od koi nau~il mnogu. Od majka mu nau~il da vodi
umeren ìvot, da ne pravi lo{i dela i da nema lo{i misli; od tatko mu gi
nasledil skromnosta i maèstvenosta. Na prijatelite i na u~itelite im
zablagodaruva za toa {to go zapoznale so filosofijata. Marko Avrelij im
blagodari na bogovite za{to vo nieden moment ne go dovele vo isku{enie da im
nanese nesre}a na dobrite lu|e koi bile okolu nego, odnosno {to nikoga{ ne
napravil lo{o delo, poradi koe podocna bi moèl da se kae. Ve}e ova go
opredeluva duhot na ovoj eti~ar i negoviot pristap kon moralot. Ponatamu
Avrelij pi{uva za svojot odnos kon prirodata i nejzinite zakoni; za moralniot
napor na ~ovekot da se zdobie so vnatre{no spokojstvo; za bolkata; za sre}ata
vo ìvotot; i za smrtta.
Marko Avrelij e posledniot golem anti~ki pretstavnik na stoi~kata
filosofija i etika (takvi idei petnaesettina vekovi podocna na visoko
filosofsko nivo }e izloì Spinoza). Vrz pogledite na Avrelij vlijaele pred
sé Epiktet, Seneka, Sokrat i drugi sli~ni anti~ki misliteli. Stoicite
smetale deka treba da se ìvee vo harmonija so Prirodata, a toa zna~i spored
op{tiot Um, kako smisla na celata priroda i na op{tiot red vo svetot, no i
kako svojstvo na individuata. Za da bide ~ovekot postojan i da ima harmoni~en
ìvot, bi trebalo da go slu{a svojot razum. ôvekot nikoga{ ne treba da
dozvoli da go nosat strastite. Ne treba da se obyirame na ona {to ne zavisi od
na{ata volja, treba da se ostavi nastrana sé ona {to e la`no, slu~ajno i
nepredvidlivo, bidej}i toa, kako i strastite, go vodat na{iot ìvot kon
rastrojstvo. Za da ne se slu~uva ova, ~ovekot treba dobro da se soznae sebesi, a
pred sé da izgradi silna i energi~na volja, koja nikoga{ i nikoj ne moè da mu
ja izmeni. Spojot na voljata i razumot vodi do celosen, sovr{en ~ovek. Zna~i,
mora da se otfrli sekoja slabost i ~uvstvitelnost. Voljata treba da se
pokoruva na razumot - toa e bazata na ostriot stoi~ki moral.
Spored stoicite, ~ovekot ima slobodna volja. Ako voljata ja naso~i kon
onie ne{ta koi zavisat od nego, a gi ostavi da se slu~uvat slobodno drugite
ne{ta koi ne zavisat od nego, toga{ }e bide sre}en. Моралноto doбро за стоикoт е
најголемо добро. Сé што постои е или добро или зло, доброто секако треба постојано да
биде избирано и следено - добродетелта е смисла на човечкиот живот. Злото треба во
секој случај да се избегнува. Меѓутоа, постојат и нешта и ситуацији који не се ниту
добри ниту лоши и тие не се интересни за човекот, всушност не потикнуваат од него и
не му се важнi ни за живеeњето ни како инспирација за добродетел. Таквите нешта не
го помагаат блаженството, a не создаваат ни osobena неволја (убавината и грдоста,
богатството и бедноста, здравjетo и болестa, силата и слабоста, животот и смртта).
126
Доброто донесува полза, злото нанесува штета, a нештаta во средина se без морално
значење или имаат само релативна, а не апсолутна морална вредност. Спрема нив човек
треба да се однесува индиферентно (стоиците ги именуваат адијафора).
Marko Aurelije, како сите стоици, mislел dекa umот е вистински izvor на
voljата i tvrdел dекa ~ovek во siте okolnosti, i poкрај neprijatniте doìvуvawa
i udarи, treba секогаш da ја sо~uva svojата duhovnа раmнодушност. ôve~кiот um
potекнува од вселенската umnost i pretstavувa edеn mal deл на boànskиoт ум.
Umот e duh kogо bo`еstvoто го dalo на sеkoј ~ovek за da biде негов vodiтел. Onоj
koj нe сe pokorуva на zapovediте на duhот-umот ne samo {to deluва bezumno, туку
i bezbo`no. Споreд toа, nemoralnostа pretstavувa i bezbo`nost: "Sо bogoviте
ìvее onоj koj секогаш pokaжuва dекa du{aта mu e zadovoлna од onа {to í e
dodeleno i koј го правi ona {to го посакува demonот (т.е. божественото суштество),
што, kaкo deл oд samиoт sebe, Zevs го oпredелiл на sеkoја edinка kaкo ~uvar i
upraviteл - kaкo duh i razum на sеkoјa edinka".
Marko Avrelij te`nee kon eti~ko usovr{uvawe i govori za moralniot
napor na ~ovekot da se zdobie so vnatre{en mir. ôvekot najprvo treba da
soznae vo {to se sostoi negovata sloboda. Za toa treba da ja istraùva
prirodata, kako i samiot sebe. Vo prirodata postoi zakonitost, koja ~ovekot ne
moè da ja promeni, tuku }e postapi razumno dokolku ñ se pokoruva. ôvekoviot
ìvot e samo male~ok mig koj brzo minuva. Bidej}i ìvotot e kratok, barem
ostatokot od ìvotot ne treba da se pomine vo razmisluvawe za drugite, osven
ako toa sluì za op{toto dobro. Ako ~ovekot duma {to raboti ovoj ili onoj,
ako se interesira za toa {to misli drugiot ili {to e negovata cel, toga{ }e
nema vreme za samiot sebe.
Osnovnoto e dali ne{to e soobrazno, dali e soodvetno za mene. Pri
sekoja rabota, Marko Avrelij sovetuva da se zapra{ame: “Dali toa mi prilega?
Dali po toa nema da se kaam? Nabrzo nema ve}e da postojam i seto }e is~ezne.
Mi ostanuva da napravam ne{to {to e dostojno za razumnoto su{testvo“.
Avrelij istaknuva deka ne smee da se pravi ne{to ako toa ne e dobro, da ne se
kaùva ne{to ako ne e vistina. ôvekot sam si e svoj gospodar. Na sé {to pravi
treba da mu pristapi seriozno i so golema qubov sprema rabotata i sprema
lu|eto.
Bidej}i prirodata gi sozdala site su{testva edni za drugi, ne treba da
im se pravi nepravda na drugite: “Onoj koj gre{i, gre{i protiv samiot sebe.
Nepravedniot ~ovek si pravi zlo na samiot sebe, bidej}i so toa se pravi lo{“.
Ako nekoj napravil dobro, treba da mu se vrati so dobro. No, prvo treba na
drugite da im se napravi dobro. Toa e Zlatnoto eti~ko pravilo, kogo go
poznaval i uvaùval i Avrelij.
Najva`no e ~ovekot ìvotot da go pomine vo soglasnost so prirodata, a
na kraj treba da se prosti od ìvotot bez àl i da ñ bide blagodaren na
prirodata. Zatoa treba da gi otstrani site misli {to go pravat nespokoen i
taka da go so~uva svojot vnatre{en spokoj. Sekoga{ treba da mu e na um deka
ìvotot e kratok i brzo minuva. Ne treba da go interesira {to drugite mislat
za nego, zatoa {to i tie }e umrat brzo po nego. ôvekot }e go najde svojot mir
dokolku se povle~e vo sebesi, dokolku uìva vo svojata samotija i vo
vnatre{nosta na du{ata si gi sokrie najgolemite skapocenosti, kako i
osnovnite pravila, so ~ija pomo{ }e go razgonuva nespokojstvoto vo sebe. Toa
}e mu dade sila da go izdrì seto {to }e go snajde vo ìvotot.
Spored Avrelij, ne treba da se bara uìvaweto kako dobro, a da se
izbegnuva bolkata kako zlo ({to u~ele epikurejcite). Treba ramnodu{no da se
prifa}aat site ne{ta {to gi sozdala prirodata i da se prifati na~inot kako
127
taa gi raspredelila. Treba da se bide ramnodu{en kon zadovolstvata i makite;
kon smrtta i ìvotot; kon slavata i porazot; kon bolkata i uìvaweto -
odnosno kon ne{tata koi prirodata podednakvo gi ispra}a. Osnovniot moralen
stav na Avrelij e radost sprema prirodata i ramnodu{nost kon sé ona {to se
slu~uva nezavisno od nas samite. ôvekot ne treba da se stremi kon slava, ne
treba da se vozbuduva za ni{to, tuku da bide miren, spokoen, sloboden. Site
onie koi bile slavni se zaboraveni po smrtta. Celta na sekoj ~ovek ne treba da
mu bide slavata po smrtta, tuku treba da bide spravedliv, korisen za dràvata,
da ne laè i spokojno da ja o~ekuva sekoja nesre}a vo ìvotot. ôvekot treba da
bide spokoen i vo nieden mig da ne se pla{i za svojata idnina. Takva e
prirodata na razumnite su{testva. ôvekot e gospodar na svoite misli, i zatoa
toj ne treba da se vozbuduva za ni{to, bidej}i ona {to e nadvor od nego ne moè
da vlijae vrz negovata du{a. Spored Marko Avrelij, ~ovekot treba da bide
duhovno stabilen, ne treba ni{to da go vozbuduva, treba da go saka ona {to mu
se slu~uva, sé ona {to sudbinata mu go opredelila (ova Ni~e }e go prezeme kako
li~no moto - amor fati).
Za da moè vaka da ìvee, ~ovekot treba da gi sovlada potrebite,
nagonite i afektite. Tie baraat da bidat zadovoleni, a toa ~esto ne e mo`no.
Toga{ kaj ~ovekot se javuvaat razo~aruvawe i bolka, toj stanuva rob na svoite
èlbi i strasti. ôvekot mora da se oslobodi od niv. Edinstveno duhot moè da
ja za~uva slobodata, ako se sluì so svojata sila: “Razberi deka vo tebe postoi
ne{to {to e posilno i poboèstveno od ona {to gi predizvikuva tvoite
strasti i {to kako kukla te vle~e na site strani“. Zatoa za Avrelij
edinstvenoto ubavo ne{to e filosofijata, koja pomaga da se dojde do pravilen
sud za ne{tata i za zbidnuvawata, kako i da se sovladaat ìvotnite te{kotii.
Filosofijata se zalaga duhot da se vozdigne nad bolkata i zadovolstvoto i }e
mu pomogne na ~ovekot ramnodu{no da ja o~ekuva smrtta kako ne{to {to doa|a
najnormalno i da ne se pla{i od nea, bidej}i sé e sozdadeno za da umre i is~ezne
za na negovo mesto da dojdat drugi lu|e.
Marko Avrelij bara i pronao|a na~in kako ~ovekot najlesno da gi
prebrodi problemite i bolkite - so povlekuvawe vo sebe, so pokoruvawe na
sudbinata kako na~in spored koj se slu~uvaat ne{tata, so ìvot vo soglasnost
so prirodata i nejzinite zakoni, so vospostavuvawe duhovna ramnoteà i so
spokojno o~ekuvawe na site predizvici. Negovoto u~ewe stana mo{ne
vlijatelno i duri }e bide od golemo zna~ewe i za hristijanstvoto - iako i vakov
du{even rimski car zapoveduval progoni na hristijanite, {to dva veka be{e
op{ta rimska poliitka.
Zaradi humanizmot, eti~kata stabilnost i pou~nost, deloto na Marko
Avrelij bilo mnogu ~itano. Taka e i denes, i natamu sluì kako moralna pouka
za novite generacii.
Se razbira, osven Marko Avrelij postoele u{te visoki rakovoditeli
koi bile profesionalni eti~ari i mudreci, a nekoi od niv se zna~ajni za
etikata - drevnite evrejski kralevi David i Solomon se avtori na eti~ki
pouki; golemiot mislitel Tomas Mor, koj go napi{a prekrasnoto delo
"Utopija", bil prv minister na angliskiot kral Henrik VIII (no toj od odmazda
go osudil na smrt); vo @eneva rigorozno vladee{e religiozniot i eti~ki voda~
@an Kalvin; Tomas Xeferson so filosofski nasoki ja sozdade Deklaracijata
za nezavisnosta na Amerika; prviot pretsedatel na êhoslova~ka kako nova
dràva po Prvata svetska vojna be{e univerzitetskiot profesor po etika
Toma{ Masarik; prviot pretsedatel na Bugarija vo noviot demokratski reìm
be{e @equ @elev, filosof, progonet avtor na disidentskata kniga
128
"Fa{izmot"; prviot pretsedatel na ê{ka vo noviot pluralisti~ki reìm
be{e golemiot pisatel i mudrec Vaclav Havel; tibetanskiot voda~ Dalaj Lama
e zna~aen eti~ar (da ne gi smetame onie koi samite se proglasuvaa ili nivnite
apologeti gi narekuvaa "klasici" Lenin i Stalin, ili najnemoralnata li~nost
vo modernata epoha Hitler, ~ija kniga "Moja borba" be{e osnovna ideolo{ka
baza za nacisti~kata vlast i politika). Razmisluvavme dali da gi spomenuvame
brojnite golemci ~ija pozicija e povrzana so etikata - ili, pak, onie so
nemoralnite ambicii, kako hunskiot kral Atila i drugite sli~ni golemi
zlostornici na ~ove{tvoto. Ovie go sledea negativnoto pravilo na Nikolo
Makijaveli (1469-1527) "Celta go opravduva sredstvoto" (iako toj ne rekol
tokmu taka). Drugite ~esto vnimavaa svojata mo}na pozicija da ne ja izvalkaat
so nemoralni dejstva, kako {to prepora~uva Marko Avrelij.
Eti~ki misli od Marko Avrelij
“Ne pravi ni{to {to ne bi bilo zapoved na razumot, tvojot edinstven car.“
“Napravi go ona {to e potrebno!“
“Bidi kako karpa od koja branovite postojano se kr{at. Taa stoi nepodvi`na, a moreto
okolu besnee i postepeno se smiruva.“
“Ne kaùvaj deka treba da se pravi dobro, tuku pravi go!“
129
25. Sveti Jovan Zlatoust
SO ZBOR ZA MORALOT
Vo etikata zborot e mnogu va`no sredstvo.
Lu|eto si razmenuvaat stavovi i se razbiraat so
kaànoto, so zborovite soop{tuvaat vo {to veruvaat i
kade se naso~ile, objasnuvaat za {to se zaloùvaat i
{to sakaat da postignat, pora~uvaat i podu~uvaat, im
poso~uvaat na drugite {to od niv o~ekuvaat da storat.
Ubaviot zbor otvora i èlezna porta! - toa e moralnata
pouka za silata na re~ta. Zatoa besedeweto, ve{tinata
na iskaùvaweto i uveruvaweto, e eden od glavnite
metodi za gradeweto na eti~kite pogledi i celi.
Golemite eti~ari naj~esto se isklu~itelno ve{ti
besednici. Vo besedni{tvoto osobeno se istaknuvaat
eti~arite na hristijanstvoto. Vo ramkite na
hristijanskata vera i duhovna aktivnost zborot e baza
za osvestuvawe i vdahnovuvawe na lu|eto. Od silnite
hristijanski besednici, vistinski ugled uìva
eti~arot sveti Jovan Zlatoust, kj kogo {to i so imeto
{to mu go dale se istaknuvaat ubavinata i sila na
negovata re~.
Sveti Jovan Zlatoust e eden od brojnite
beleìti dejci od IV vek. Vo ovoj zna~aen period vo
evropskata istorija imalo va`ni nastani i mnogu novi
kulturni projavi. Toga{ hristijanstvoto stanalo
svetska religija. Vo 313 godina so Milanskiot edikt
toa bilo dozvoleno kako vera. Carot Konstantin (274-
337) vo 324 godina hristijanstvoto go proglasil za
oficijalna religija na Rimskoto Carstvo. So novata
prestolnina Konstantinopol (Vizant, Carigrad)
zapo~nal svetskiot sjaj na hristijanstvoto, koe dotoga{ bilo poluprikriena
vera, ~ii privrzanici mnogu stradale. Konstantin i negovata majka Elena
gradele crkvi i duhovni u~ili{ta, gi barale i so~uvale relikviite od Isus
Hristos, kako i onie od prvata era na hristijanstvoto, koga divja~ki se
postapuvalo sprema ovaa vera, koja u~i na blagost, qubov, razbirawe i nade`.
Vo novata epoha se istaknale trojca ìvotno bliski i moralno sli~ni verski
misliteli - svetite Vasilij Veliki, Grigorij Bogoslov i Jovan Zlatoust.
Pravoslavieto so praznikot Sveti tri hierarhi go pofaluva nivnoto delo i
pridones kon verata. Ovoj praznik, koj se odbeleùva na 30 januari (odnosno na
12 fevruari), e sve~en den na duhovnite {koli.
Vasilij e roden vo 330 godina vo Cezareja (Kesarija) vo Kapadokija. Vo
poznatata maloaziska Kesarska {kola se zapoznal i zbliìl so vrsnikot
Grigorij Nazijanski. Se istaknuvale so znaewata i so karakterite. Za Vasilij
velele deka e “kako brod natovaren so tolku u~enost kolku {to e mo`no da se
smesti vo ~ove~koto su{testvo“. Vo tаа епоха na razni eresi i obidi za vra}awe
na politeizmot, toj bil cvrst bedem na hristijanstvoto. Kako episkop na
Cezareja gi opredelil na~elata na mona{tvoto. Od verskite lu|e baral
poprakti~na i socijalna naso~enost, a ne samo asketizam. Pokraj predanite
molitvi i ~itaweto Biblija, tie trebalo da rabotat i da pravat dobri dela.
130
Bil olicetvorenie na skromnosta i vozdrànosta. Izgradil selo Vasilijada, za
pomo{ na bednite i bolnite, koi gi izdrùval od svoite prihodi, koi samiot
voop{to ne gi tro{el. Umrel vo 379 godina. Go narekle Veliki. Negoviot lik
pravoslavnite христијани go odbeleùvaat na Nova godina (“Vasilica“), koga se
izveduva i najobemnata liturgija, koja{to toj ja napi{al.
Grigorij e roden okolu 330 godina vo Nazijans vo jugozapadnata
Kapadokija. Poteknuval od posveteno hristijansko semejstvo. Bil doverliv i
privrzan drugar na Vasilij. Zaradi u~enosta go narekle Bogoslov. Koga mu
nudele episkopski mesta, rekol: “Treba najprvin sam da se is~isti{, duri potoa
drugite da gi ~isti{; sam da stane{ mudar, potoa da u~i{ drugi; da stane{
svetlina, potoa drugi da prosvetluva{; da se dobliì{ do Boga, potoa drugite
da gi priveduva{ kon Nego“. Iako ne ja prifa}al ~esta, vo 380 godina bil
izbran za carigradski patrijarh. Zapo~nale intrigi i toj dal ostavka,
kaùvaj}i mudro: “Makar i da me osuduvate nepravedno, toa ne zasluùva
vnimanie. Naso~ete gi mislite kon ona {to e pova`no, {to obedinuva,
zazdravete gi zaemnite vrski na qubovta. Zar u{te dolgo da ni se smejat kako na
divi lu|e, koi nau~ile samo edno - da sozdavaat razdori?!... Jas }e se `rtvuvam za
spasot na brodot“. Umrel vo rodniot Nazijans vo 390 godina.
Jovan e roden okolu 344 godina vo siriska Antiohija (otkade poteknuva
i eden vek postariot prv ohridski svetitel Erazmo). Se istaknal so mona{ka
strogost i so spravedlivost vo pravnite pra{awa. Bil mnogu u~en i
prijatelstvuval so Vasilij Veliki i Grigorij Nazijanski. Vo 397 godina go
povikale vo Carigrad, kade {to stanal patrijarh. Toj e avtor na osnovnata
crkovna slu`ba vo pravoslavieto. Toj e najpoznat hristijanski besednik vo
dolgata niza golemi umovi, misliteli, u~iteli i retori na hristijanstvoto.
Zboruval tolku ubavo, {to rekle: “Zlatna ti e ustata, Jovane, bidi
blagosloven!“ Imeto Zlatoust (Hrizostom) go sledi do deneska. Bil doblesen
eti~ar, isklu~itelno pravdoqubiv, sekoga{ ja zboruval vistinata, bez ogradi,
silno i otvoreno.
Nema tema za koja ne besedel. Bil vistinski aktiven u~itel. So~uvani se
stotici negovi besedi, koi se ukras na eti~kata i prosvetnata grià na
~ove{tvoto. Zboruval protiv al~nosta, rasko{ot, srebroqubieto,
lihvarstvoto, protiv ugnetuvaweto na nevinite i ograbuvaweto na bednite.
Postojano ukaùval kakva treba da bide dobrata vlast kako slu`ba za lu|eto.
Nemoralnata i zbesneta carica Evdoksija gi po~uvstvuvala negovite zborovi
kako li~na navreda. Tri pati Jovana go ispra}ale vo progonstvo, no narodot ne
go daval i so protesti barale da bide vraten. Go ucenuvale deka }e go oslobodat
ako vnimava {to zboruva. Toj odgovoril: “Ne moàm da ne go slu{am glasot na
povredenite, nivnoto stenkawe i pla~, ne moàm da ne gi prekoruvam onie koi
ne odat po praviot pat! Jas sum episkop i mene mi e doverena griàta za du{ite
na vernicite. Go izobli~uvam bezzakonieto, go kam{ikuvam grevot na onie koi
zgre{ile, no nikogo ne go imenuvam, gi u~am site da ne pravat zlo i da ne bidat
neprijateli na bli`nite. Ako sovesta go potresuva nekogo od moite slu{ateli,
toj ne treba da negoduva protiv mene, tuku protiv sebe i da se trudi da si go
popravi ìvotot. Ako caricata ne gleda zlo vo sebesi, toga{ nema zo{to da se
luti, tuku da se raduva, zatoa {to nejzinite podanici gi u~am na dobro. Jas nema
da prestanam da zboruvam za za{tita na pravdinata, za{to sum dolèn da mu
ugoduvam na Boga, a ne na lu|eto“.
Sveti Jovan Zlatoust svojot zbor i energija gi koristel za dobroto,
smetal deka e neophodno da podu~uva i eti~ki da gi sovetuva lu|eto. Negovite
brojni re~i pred sé prakti~no se naso~eni i posveteni na dobroto dejstvuvawe.
131
Od besedite, najpoznati mu se onie za ìvotnoto odnesuvawe na hristijanite, za
zada~ite na sve{tenikot i na istaknatite li~nosti, kako i za vospituvaweto na
mladinata.
Toj u~el deka eti~koto zna~ewe izvira od moralniot nastap na li~nosta.
Velel: “Ne e lo{o vinoto, tuku pijanstvoto“. Celta e vo sebe da odgleduvame
svest za vistinskite vrednosti. Ne smee da se bide rob na strastite i na
pogre{nite nasoki. ôvek treba da se griì za du{ata i za odnesuvaweto, za
samodostoinstvoto i za dostoinstvoto na drugiot. Eti~kite celi se naso~eni
kon krotkosta i smirenosta, kon vladeeweto nad èlbite i kon dostignuvaweto
na spokojstvo: “Hristoviot rab podobro se poznava spored krotkosta na svojot
karakter, otkolku spored imeto {to mu go dale roditelite. Bog go ceni
~ove~kiot rod ne tolku za devstvenosta, za postot, za otkaùvaweto od
bogatstvoto, za gotovnosta da se `rtvuva, kolku za krotkosta i skromnosta na
ìveeweto i na karakterot... Sekoj krotok i smiren ~ovek lesno se priklonuva
kon milost i `rtvuvawe i ne moè da ne se griì za onie koi se nao|aat vo
bedstvo, toj stradawata na drugite gi doìvuva kako sopstvena nesre}a“.
Mo{ne e interesno teoretskoto eti~ko objasnuvawe na sveti Jovan
Zlatoust. Moralot e odnesuvawe kon bli`niot. Bog mu predloìl na ~ovekot
za tie odnosi takvi uslovi, koi ne se te{ki za ispolnuvawe. Zlatnoto pravilo
glasi: “Sé ona {to sakate da vi pravat lu|eto, pravete im go i vie!“ Toa zna~i
deka im go rekol istoto {to go bara i prirodniot zakon. Prepora~al: “Kako
{to saka{ so tebe da postapuva tvojot blièn - taka i ti postapuvaj so nego!
Saka{ da te falat - fali i ti! Saka{ da ne te ograbat - i ti ne grabaj! Saka{ da
ti pravat ~est - po~ituvaj gi i ti drugite! Saka{ da dobie{ milost - bidi i ti
samiot milosrden! Saka{ da bide{ sakan - sakaj i ti! Ne saka{ da slu{ne{
ni{to lo{o za tebe - ne zboruvaj i ti samiot takvo ne{to!“ Bog ne im rekol na
lu|eto, ona {to vi go pravat vam, pravete go i vie, nitu ona {to ne sakate da vi
go pravat vam, i vie ne pravete go, tuku pravete go ona {to sakate da bide
storeno. Dva pateki vodat kon dobrodetelta - oddale~uvawe od porocite i
ostvaruvawe na dobroto. Zaedno so toa odi i uslovot iskaàn od Hristos:
“Qubi go svojot blièn kako sebesi!“ Za sveti Jovan nema ni{to polesno od
ova, a toa go iskaàl so fantasti~nite zborovi: “Da mrazi{ - toa e te{ko i
pridruèno so nespokojstvo; a da saka{ - toa e lesno i udobno“.
Su{tina na moralot e pravewe dobro. Moralniot ~ovek e po~ituvan i
sakan od lu|eto, a “~ovekot so lo{o i razvratno srce, seto negovo bogatstvo
nema da go spasi od negoduvaweto i odvratnosta na lu|eto okolu nego“.
Objektivnosta, potrebata i silata na moralot se gledaat i od Bo`jeto
delo na ~ove~koto sozdavawe: “Bog go postavil vo na{ite du{i postojano
bodriot sudija, koj ne spie - na{ata sovest. Nadvore{nite sudii i so pari se
potkupuvaat, i so izmama se omeknuvaat i od strav stanuvaat snishodlivi, i
mnogu drugi pri~ini u{te ima koi vlijaat vrz pravdinata na nivniot sud -
me|utoa, sudot na sovesta ne se pokoruva na ni{to podobno: sovesta }e ja
proiznese svojata pravedna osuda nad gre{nata misla, a izvr{eniot grev samiot
sebe }e se osudi, makar i nikoj drug da ne né obvinil. Sovesta nikoga{ ne go
zaborava storenoto, tuku silno né predupreduva, i pri vr{eweto na grevot, i do
negovoto izvr{uvawe, i po izvr{uvaweto.“
Isklu~itelno eti~ko zna~ewe imaat ukaùvawata na sveti Jovan za
vospituvaweto (vpro~em, vospituvaweto e edno od orudijata na etikata). Toj e
eden od najzna~ajnite pedagozi: “Da se rodat deca - delo e na prirodata, no da se
zdobijat so obrazovanie i vospituvawe - delo e na umot i na voljata... Va{ite
deca }e bidat sekoga{ bogati ako dobijat od vas dobro vospituvawe, za da se
132
oformi nivniot karakter i da se naso~i pravilno nivnoto odnesuvawe. Zatoa,
potrudete se, ne da se zdobijat so materijalno bogatstvo, tuku da stanat
gospodari na svoite strasti, bogati vo dobrodetelstvoto... Koga dobrite
tatkovci bi se grièle za svoite deca da im dadat dobro vospituvawe, toga{ ne
bi bile potrebni ni sudovi, ni sudnici, ni kazni, ni zandani. Xelatite postojat
zatoa {to nema moral... Nemarlivosta i negriàta za vospituvaweto se
najgolemi od site grevovi.“
Taka sveti Jovan Zlatoust ja branel etikata so um i re~, im gi poso~uval
na lu|eto nivnite odgovornosti i im ukaùval na dobrodetelite. Mnogu
teolozi, besednici i pedagozi bile negovi sledbenici, a toa bil i na{iot
golem eti~ar, pisatel i ve{t besednik sveti Kliment Ohridski. Duri mnogu
pati nau~nicite gi me{ale i zamenuvale nivnite besedi. Vo Kavadarci kniga za
sveti Jovan Zlatoust ima napraveno sve{tenikot Dimo Markova~ev, a izbor od
negovite besedi i od u~ewata na negovite drugari ima vo prevedenata kniga od
ruskiot sve{tenik Ibri{imov “Duhovni biseri od svetite otci“. Taka ni se
doblièni ideite na sveti Jovan Zlatoust, a tie se dostapni i vo celiot svet,
kako {to i treba vo ova vreme, koe pobaruva pomo{ od site koi u~ele za
dobroto i za moralot.
Maltretiraniot pravednik umrel vo progonstvo vo 407 godina. Za sveti
Jovan Zlatoust ima edinstvena pozitivna ocenka od site strui vo
hristijanskata vera - velat deka neprijatelite mu go pomra~ile ìvotot, a sega
nema nikakvi neprijateli, tuku samo po~ituva~i.
Eti~ki misli na sveti Jovan Zlatoust
“Da se bide al~en ne e isto {to i da si bogat. Al~niot ne e bogat. Toj e rob, a ne
gospodar. Da si bogat, toa zna~i ne da ima{ mnogu, tuku da dava{ mnogu."
" Ukrasete si gi du{ite, a ne svoite domovi.“
“Trpeliviot postignuva sekakva dobrodetel. Vo àlosta ne se potresuva, vo potrebite
e spokoen, isku{enijata go voshituvaat. Gotov e na poslu{nost, ukrasen so spokojstvo,
ispolnet so qubov. Onie koi go àlostat, toj gi blagoslovuva, vo kavgite naso~uva kon
mir. To~no gi ispolnuva vetuvawata, qubezno pravi uslugi, vo obra}aweto e prijaten,
mislite mu se trezveni, vo sekoe delo e - dobar i bodar.“
“Milosrdnosta e carica na dobrodetelite... Daj mu vedna{ i napravi ne{to od srce za
onoj koj ima potreba. Neboto ne e eftino - no Gospod e ~ovekoqubiv: daj leb - zemi raj;
daj malku - zemi mnogu; daj go smrtnoto - zemi go besmrtnoto; so zemnoto - pridobij go
nebesnoto!“
133
26. Avrelij Avgustin
Sé E OD BOGA, Sé ZAVISI OD BO@JATA VOLJA
Vo ìvotot se slu~uvaat presvrti,
duri i koga svetot e zakostenet i vo nego
nema mnogu predizvici i {ansi za promeni.
Poretki se golemite promeni vo ìvotnite
pati{ta, vo pogledite, vo u~ewata. Nekoj
moè niv da gi smeta kako izraz na
nedoslednosta, za nekogo tie }e
pretstavuvaat znak na rasteweto i na
zrelosta na li~nosta. Moè da se slu~i pri
takviot presvrt li~nosta da stane glaven
protagonist na noviot pogled na svetot i
najgolem u~itel na etikata. Ova ne e sosema
retko vo istorijata na moralot, takov
raste` na duhovnosta i na eti~kata vizija e
zabeleàn kaj nekolku najgolemi eti~ari.
Edniot od niv duri avtobiografski go
opi{al za drugite lu|e toa {to mu se
slu~ilo. Toa e sveti Avgustin.
Avrelij Avgustin e roden vo 354
godina vo gradot Tagasta, koga Severna
Afrika bila plodna i bogata rimska kolonija. Tatko mu bil rimski slu`benik.
Majka mu Monika go molela da go prifati hristijanstvoto, no mladiot Avrelij
odbival. Studiral pravo i retorika vo Kartagina. @iveel raspa{ano, imal i
vonbra~no dete. Stanal maniheec i po~nal da veruva vo dogmite na ova
ra{ireno soteriolo{ko u~ewe - deka vo svetot se ramnopravni dobroto i zloto
na~elo, a ~ovekot }e bide spasen ako vo nivnata postojana me|usebna borba e na
stranata na Dobroto (ova e osnovata za podocne`nata dualisti~ka sekta
bogomili, ~ij centar bil vo Makedonija). Potoa stanal privrzanik na
neoplatonizmot, koj u~el deka ima dva sveta, vo ovde{niot glavna e
materijata, a vo drugiot glaven e duhot, pa e va`no da se nadminat
ograni~enostite i lo{ite ne{ta na ovoj svet. Presvrtot na Avgustin nastapil
vo 384 godina, koga vo Milano stanal hristijanin, a potoa i najpoznat teolog
od prvite vekovi na hristijanstvoto.
Vo Milano mu se javil glas, koj mu prepora~al od Noviot Zavet da
pro~ita zborovi koi go trognale - da ìvee ~esno, bez poroci i ne~istotija, bez
kavgi i zavidlivost, da stane blizok na Hristos. Vo deloto "Ispovedi" (prvata
zna~ajna avtobiografija vo svetskata istorija) Avgustin gi raskaàl svoite
minati slu~ki i toa kako vo nego se porodila svetlina {to ne ja otkril vo
drugite u~ewa. Otkako u~el kaj sveti Ambrozij, stanal sve{tenik vo Kartagina.
Vo 396 godina bil izbran za biskup na Hipon. Umrel vo 430 godina kako
po~ituvan pastir na narodot, kogo go branel i mu pomagal vo te{kite migovi na
opsadata od severnoevropskite pqa~kosuva~i.
Avgustin napi{al 100 knigi, 500 propovedi i 200 (so~uvani) pisma.
Nekoi se naso~eni protiv sprotivnite u~ewa, a vo site se objasnuvaat verskite
pra{awa i odnesuvaweto na vernicite. Negovata kniga "Za Bo`jata dràva" e
edno od najzna~ajnite od iljadnicite hristijanski dela. Avgustin bil
najvlijatelniot avtor na zapadnoto hristijanstvo sé do Toma Akvinski.
134
Negovite idei i natamu se va`ni, vlijaele vrz mnozina filosofi za razni
pra{awa, a koristeni se vo gradeweto na u~ewata na kriti~kite protestantski
veri. Odnovo e aktuelen vo novite monoteisti~ki religii na Istok, kako
Obedinetata crkva na Mun.
Avgustin e vrv na latinskata patristika. Hristijanstvoto nastanalo vo
Rimskoto Carstvo i eden od uslovite za negoviot svetski uspeh e toa {to
moèlo da se {iri niz edna ogromna dràva. Vo eden nejzin del bil dominanten
latinskiot jazik, a vo drugiot helenskiot. Nau~niot centar Aleksandrija bil
prvo sredi{te na hristijanstvoto, a vo bliskata pustina se javile prvite
pustinici (zarodi{ na idnoto mona{tvo). Ovoj grad bil me|nik pome|u dvete
jazi~ki sferi. Na istok, do Persija ili do Carigrad i Balkanot, bila zonata na
helenisti~koto vlijanie, na zapad, vo drugite toga{ plodni afri~ki krai{ta i
vo Evropa, se zboruvalo latinski. Od tamu i od Italija }e proizlezat prvite
latinski hristijanski misliteli, koi na osoben na~in razmisluvale za
zna~eweto na verata i na odnosot na ~ovekot kon Boga.
Prviot pome|u niv Tertulijan (160-220) od Kartagina stanal
hristijanin vo zreli godini. Za slobodnata filosofija smetal deka e ne{to
bezbo`ni~ko. Hristos kaàl sé {to e va`no za lu|eto i pove}e nema smisla
niedno istraùvawe. So padot na ~ovekot (“prvi~en grev“) razumot stanal
sredstvo za vlijanie na |avolot. Zatoa e vistinito ona {to e daleku od razumot
ili sprotivno na nego. Vo toj duh Tertulijan kaàl: Veruvam zatoa {to e
apsurdno. Za predimstvoto na veruvaweto nad razumot na ~ovekot zboruval i
Laktancij (250-325), eden od vospituva~ite na carot Konstantin (koj vo 324
godina hristijanstvoto go proglasil za oficijalna religija na Carstvoto).
Laktancij istaknuval deka ~ovekovoto srce e nerazorliv Bo`ji hram: "So
pa|aweto na ~ovekot, napolno e isklu~en razumot i soznanieto e mo`no samo so
srceto". Ambrozij (340-397) bil pravnik i guverner na severna Italija. Vo 374
od narodot e izbran za biskup na Milano. U~el deka verskite institucii se
posilni i stojat nad svetovnite - carot treba da mu sluì na Boga kako {to
podanicite mu sluàt na carot kako vojnici. Koga carot Teodosij vo 390 godina
napravil kole` vo Solun vo edna pobuna (toga{ e ubien sveti Dimitrij),
Ambrozij baral od carot da se pokae i da veti deka nema da ñ pre~i na Crkvata
vo nejzinite nameri i dela.
Avgustin, u~enik na Ambrozij, dosledno go branel hristijanstvoto
nasproti site drugi u~ewa. Vo "Ispovedite" toj zboruva za smislata na
~ove~kiot ìvot: "Boè, nas si né sozdal za Sebe, i na{eto srce e nespokojno
dodeka vo Tebe ne go najde svojot mir". Toj mu blagodari na Boga za blagodattite
{to im gi dal na lu|eto i go kritikuva ~ove~koto gre{ewe, kako izraz na
silata na zloto, {to treba da se sovlada so verska posvetenost, asketsko
ìveewe i moral. Vo deloto "Solilokvij" voskliknuva: "Sakam da go soznaam
Boga vo du{ata! Ni{to pove}e!"
Iako prvoklasen filosof, Avgustin ja istaknuva teologijata, bidej}i
filosofijata mu ovozmoùva na ~ovekot da dofati samo edna mo`na vistina, a
sigurnost davaat samo otkrovenijata izneseni vo Biblijata. Za da go odbrani
ovoj stav, Avgustin pi{uval za razni eresi (poinakvi u~ewa od ortodoksnite),
kako i pouki za vernicite. Crkvata ja smetal za nezamenliva vo ispoveduvaweto
na verata, vo obredite i vo ovozmoùvaweto na spasenie, a crkvata vo Rim ja
vozdignuval do svetsko ramni{te, za{to site lu|e treba da gi pribere vo svoite
zakrilja. Osobeno bil protiv u~eweto na Pelagij (360-420) od Vels deka ne e
va`na prikaznata za prvi~niot grev na lu|eto, t.e. deka ~ovekot moè so svoi
135
napori da postigne spasuvawe ako ìvee doblesno ({to zna~i deka Crkvata ima
tesna uloga).
ôvekot, spored Avgustin, e ograni~eno su{testvo, kako i drugite
ne{ta na svetot, a ovie poteknuvaat od ne{to Apsolutno i Bezgrani~no. Bog e
izvor za seto postoewe, i za site vistini, i za seto dobro. ôvekot treba da se
naso~i kon toj op{t izvor i da poa|a od nego. Zatoa e najva`na verata, so nea
stanuvaat pojasni seto postoewe i site problemi. Avgustin }e kaè: Veruvam za
da razberam, {to e edna od najpoznatite religiski opredelbi.
Verata ni pokaùva deka Bog e vo sé i deka sé e od Boga. Bog sé sozdal od
ni{to, so svoja volja. Bog e pred svetot; kako ve~en duh, toj go sozdal svetot i
vremeto, toj ne e podloèn na kosmi~kite zakonitosti i vonvremen e. Sé {to go
ima ~ovekot, go primil od Boga. Sé {to pravat lu|eto e spored Bo`jata milost.
Sé {to znaeme go dobivame od Boga, toa zavisi od boèstvenata svetlina vo nas.
I vo moralot site na~ela i normi ni se od Boga i mora da im se pokoruvame.
Dobroto e od Boga, a zloto e negacija, otklonuvawe od Bo`jata dobrina,
rezultat na sprotivnata naso~enost
Kako i kaj Boga, i kaj ~ovekot, spored Avgustin, e najva`na voljata,
naso~enosta kon ne{to i vnatre{nata sila da se realizira toa. Vrednosta na
~ovekovata volja zavisi od nejzinata svrtenost kon Boga. Toa e najvaèn i
apsoluten princip na ~ovekovoto ìveewe. Vpro~em, svetot moè da bide
spasen samo so Bo`jata volja. Na{eto trudewe e na~in na koj nie pokaùvame
deka sme ja razbrale su{tinata na svetot, deka sakame da dejstvuvame pravilno
spored Bo`jata namera i da go smilostivime Boga, no Bog }e re{i dali }e
bideme spaseni. Nie dejstvuvame od volja za dobro (koe e Bo`je svojstvo) i od
~uvstvo na obvrznost-doblesnost da go sledime Boga vo negovata dobrina.
Me|utoa, dali toa }e rodi plodovi za nas samite pred Bo`jiot sud, toa ne zavisi
od nas, za{to sé e predestinirano (odnapred opredeleno), pa taka i na{iot spas.
Milosta na Boga ide samo od Nego.
Vo obemnoto delo "Za Bo`jata dràva" Avgustin rasprava za
individualnata i socijalnata etika od gledna to~ka na Bo`jata promisla i
crkovnata realnost (fragmenti od ova grandiozno delo kaj nas ima prevedeno
profesorkata Qubinka Basotova). Vo 410 godina Alarih go opsednal Rim;
rimjanite smetale deka toa stradawe im do{lo zaradi toa {to go primile
hristijanstvoto. Avgustin najprvin pokaùva deka Rim imal pove}e katastrofi
i pred hristijanskata era, a deka uspehot {to sega go postignal se dolèl tokmu
na Bo`jata dobra volja. Potoa objasnil deka starite boèstva ne bi moèle da
mu pomognat na Rim, za{to tie na svoite vernici ne im pomagaat ni vo
materijalnata ni vo duhovnata sfera, a hristijanstvoto dava du{evna
satisfakcija.
Originalnosta na koncepcijata na Avgustin e vo specifi~noto
tolkuvawe na problematikata na Bo`jeto i zemnoto carstvo. Toj go sledi
razvitokot na dvete op{testva-dràvi - zemnata i Bo`jata. Bo`jata dràva-
carstvo se sostoi od site ~ove~ki i nebeski su{testva koi se obedineti vo
qubovta kon Boga i se stremat samo kon Nego. Zemnata dràva-carstvo ja
so~inuvaat onie su{testva koi se sakaat samo sebe i se stremat samo kon
sopstvenata slava i dobro. Osnovata za ova razlikuvawe e na~eloto na qubovta.
Dvata konkretni sojuzi {to gi ima predvid Avgustin se Rimskata Imperija i
Rimskata Crkva. Toj pokaùva kako tie se razvivale vo ramkite na svetovnata i
bibliskata istorija. Po Posledniot sud, onie koi se del na Bo`jeto carstvo }e
se raduvaat na ve~no blaènstvo, a onie od zemnoto carstvo }e bidat izloèni
na ve~na kazna.
136
Taka Avgustin gi pretstavil Bo`jite nameri i mestopolo`bata na
~ovekot nasproti Boga. Bog e sozdava~ na istorijata, no ne u~estvuva konkretno
vo nea. Taa e delo na lu|eto. No, nasokata na istorijata e ednoliniska, sé zavisi
od voljata na Boga. Pred da go sozdade svetot Bog imal plan za ovoj razvitok. Za
Avgustin svetot i istorijata se ne{to seopfatno i nedelivo, a site lu|e na
zemjata u~estvuvaat vo niv. Toj go istaknuva edinstvoto na ~ove~kiot rod, kako
nov pogled na svetot koj proizleguva od univerzalnosta na religijata.
Razvitokot i progresot vo svetot zavisat pred sé od moralnosta i duhot na
lu|eto i se rezultat na sudirite so zloto, koe e su{testveno otklonuvawe od
dobroto. Vo toj eti~ko-istoriski-supstancijalen sudir Bog e na stranata na
~ovekot. Toj konflikt sozdava vremen dualizam pome|u dvete carstva, no na
krajot definitivno }e pobedi Bo`jeto carstvo. Toa e objasnuvaweto na
Avgustin za zna~eweto na duhovnite i moralnite pojavi vo ìvotot na lu|eto.
ôvekot e su{testvo so svoi kapaciteti i volja, so mo`nost za izbor na
vrednostite i za donesuvawe svoe re{enie za svojot pat i postapki. Toj se
stremi kon sre}a, no mora da si priznae deka toa moè da go postigne samo ako
go dostigne Boga kako ve~no dobro. Toa e odnos pome|u kone~noto (sozdadeno)
su{testvo i beskone~niot Tvorec. Ne postojat eti~ki pravila nezavisni od
Sozdatelot i dejstvenikot - vo etikata stanuva zbor za su{tinata na Bo`jata
li~nost i za odnosot na ~ovekot kon Boga. A sre}ata moè da se realizira samo
preku religijata. Qubovta kon Boga e prva i najvisoka dol`nost.
Pravilnoto ìveewe koe nosi kon sre}a zna~i priklonuvawe kon
dobrinata na Boga, lo{iot izbor e otklonuvawe od dobroto i pravewe zlo.
Verata e vistinskata sila i na svetot i vo ~ovekot, koja vodi kon dobrite
re{enija. Ovaa ne e ednostavna religiska i moralna pouka. U~eweto na
Avgustin e kompleksna nova religiska filosofija i etika, vo koja ima
odblesoci od razni prethodni idei, no so nea se otvora patot za novi vidovi
soznajni i eti~ki pozicii na ~ovekot vo univerzalnata religiska civilizacija.
Avgustin e golem eti~ar na eden od istoriskite krstopati na gradeweto na
moralot i etikata kako su{nost na ~ove~kata egzistencija, ~ii duhovni
pozicii imale vlijanie i vrz posledovatelnite krstopati na ~ove{tvoto.
Eti~ki misli od sveti Avgustin
“Veruvam za da razberam.“
“Ustremenosta kon Boga e streme` kon blaènstvo (sre}a), a dostigaweto na Boga e toa
blaènstvo.“
“Bog e ~ovekovoto vrvno dobro. Bidej}i da se ìvee dobro zna~i da se bide ustremen
kon vrvnoto dobro, jasno sleduva deka da se ìvee dobro ne e ni{to drugo tuku da se
qubi Bog so polno srce, so seta du{a, so site misli.“
137
27. Prorokot Muhamed
DOBROTO E OD BOGA, SLU[AJ GO BOGA!
Prorocite se golemi u~iteli na
~ove{tvoto. Verskite idei {to gi
iznesuvaat tie prenesuva~i na Bo`jite
pouki go naso~uvaat ìvotot na lu|eto i
go gradat nivniot moral. Tuka ne se
zavr{uva nivniot eti~ki pridones.
Prorocite se silni li~nosti, imaat
doblesna i vrvna eti~ka pozicija. Pokraj
Bo`jite poraki {to gi prenesuvaat, isto
taka golema pridobivka za ~ove{tvoto se
samite moralni pogledi i dela na
prorocite. Pratenikot Muhamed e takva
li~nost so isklu~itelno zna~ewe za
verskiot i eti~kiot ìvot na lu|eto.
Muhamed, sin na Abdula, e roden
vo 570 godina vo Meka, najzna~aen grad vo
Arabija. Bil od pro~uen rod, no
siroma{en. Se odlikuval so
inteligencija, rabotlivost i ~esnost.
Koga imal 40 godini mu se javil angelot Gavril, koj po~nal da mu prenesuva
poraki od Boga, za da im gi kaùva na lu|eto. Muhamed gi primal zborovite od
Alah od 610 godina do svojata smrt vo 632 godina. Od porakite e izgradena
verskata kniga Koran, so ~ii idei i so predanata aktivnost na Muhamed, koj
stanal nesporen voda~ na Arapite, e sozdadena novata religija islam.
Islamot e edna od najzna~ajnite veri na ~ove{tvoto. Vo ovaa treta
monoteisti~ka religija (po judaizmot i hristijanstvoto - ako zoroastrizmot ne
se zeme predvid) se istaknuva deka e sovr{ena i deka so nea e zavr{ena pojavata
na objaveni religii. Izgradbata i uspesite na islamot dadoa golem pridones za
~ove~kiot razvitok. Produkt na ovaa vera e Arapskoto Carstvo, koe ima
svetskoistorisko zna~ewe. Vo carstvoto - najgolemo od VII do XV vek - e
realiziran eden od najbeleìtiti duhovni podemi na ~ove{tvoto. Arapskite
filosofi i nau~nici se me|u najproduktivnite i najoriginalni misliteli vo
istorijata, imaat otvoreno mnogu novi pati{ta vo razvitokot na soznanijata za
svetot, ~ovekot, naukata i moralot.
Osnovata na Islamot se Bo`jite objavi vo Koranot, koj e "Kniga na
vistinata". Vo taa Sveta kniga Bog go objavil Patokazot i go najavil i objasnil
pro{tevaweto. Bog izbral Prorok i mu dal zada~a da ja propoveda verata
(islam). Samiot Bog e za{titnik i ~uvar na objavata. Zatoa Koranot e bazi~na
duhovna i socijalna i pravna i eti~ka kniga za muslimanite (vernici vo
islamot). Koranot e postojan vodi~ na lu|eto. Vo svojata izvorna arapska
forma (vo koja se ~uva za da ja pretstavi doblesta na Bo`jiot zbor) Koranot e
edno od najubavite svetski poetski dela. Vo nego se iznesuvaat Bo`jata volja i
zapovedi. Tie zborovi kaùvaat za Bo`jeto postoewe, za edinstvenosta na Boga,
za Bo`jite nameri, za dvata sveta (ovoj i drugiot), za Bo`jiot sud. So objavite e
objasnet i odnosot kon nevernicite (za onie koi ne veruvaat vo eden Bog) ili
kon judeite i hristijanite (~ija religija e isto taka objavena i nivnite
proroci se vklu~eni vo razvojot na monoteizmot vo svetot). Najgolemiot broj
138
objavi se odnesuvaat na konkretnoto odnesuvawe i dejstvuvawe na lu|eto.
Koranot e podelen na 114 suri (poglavja), koi se delat na ajeti (stihovi), vkupno
6.236 (Koranot go prevede na makedonski jazik profesorot Hasan Xilo).
Izloùvaj}i gi Bo`jite nameri, celi i zborovi, Koranot e glaven izvor
za verata, misleweto i etikata. Alah re{ava {to e pravedno i dozvoleno, {to e
pogre{no i zabraneto. Zborovite na Boga se preneseni i zapi{ani
verodostojno, pa recitiraweto na toj govor i poslu{nosta kon porakite se
pobo`no delo. Prvite zborovi {to gi dobil Muhamed od Boga po~nuvaat so
izrazot ikre (~itaj, u~i, podu~uvaj!), {to ukaùva na prosvetitelskata i
obvrzuva~ka uloga na objavata: "îtaj vo imeto na Gospodarot tvoj koj sozdade,
go sozdade ~ovekot od gru{ka na krv! îtaj, za{to Gospodarot tvoj, navistina, e
Najblagoroden, koj pou~uva so perce: go pou~i ~ovekot so ona {to ne go znae{e".
Vo islamot se istaknuva deka site lu|e moàt da ja razberat Objavata, za{to
Bo`jite zborovi se ednakvi za site.
Su{testvena problematika vo islamot e odnosot me|u Bog i ~ovekot. Vo
Koranot se izloèni islamskite pogledi, pred sé negovata filosofija,
antropologija i aksiologija, etika i psihologija, estetika i sociologija,
politika i ekonomija. Osnovnoto e u~eweto za Alah, za negovata su{tina i
tvore~ko delo na sozdavaweto, oblikuvaweto i vodeweto na svetot. Bog e ve~en
i apsolutno sloboden Tvorec, eden, semo}en, seznaen, vo Nego e seta ubavina, Toj
e najspravedliv i najsakan, Toj e sevkupna dobrina. Verata e sistem od
najzna~ajni ìvotni i eti~ki vrednosti i normi, kon koi treba da se
pridrùvaat muslimanite kako religiski zavet i ìvotna obvrska. Vo islamot
e kaàno kako da se misli i ìvee pravilno.
Vernikot apsolutno go po~ituva Boga, ~ija volja e bezmerna. Bog go
sozdal svetot, Toj mu go dava i odzema ìvotot na ~ovekot, od Nego doa|a sé i vo
Nego se vra}a sé. Bog e nadreden nad ~ovekot, Bog e sozdatel i voda~ na sekoj
~ovek. Bog bara poslu{nost i ispolnitelnost za svoite barawa, objaveni preku
Koranot. Verata zna~i predanost na vernikot.
Bo`jeto re{enie e apsolutno i ne moè da bide smeneto. Site se
rakovodat spored zakonite {to gi sozdal Bog i site se pod komanda na Boga: "I
Sonceto i Mese~inata i yvezdite... pot~ineti se na naredbata Negova.
Sozdavaweto i Naredbata se - samo Negovi!" Sekoe su{testvo na neboto i na
zemjata svoevolno im se pokoruva na zakonite i zapovedite od Boga, koj svetot
go sozdal so cel, spored plan. Bog e istovremeno i krajnata cel na sé {to
postoi. Ni{to ne moè da bide skrieno od Nego. Toj gi znae tajnite na site
~ove~ki srca i sekoj izgovoren zbor, }e né povika da mu dademe smetka za ona
{to e vo na{ite misli i nameri, {to bilo na{a re~ i delo.
Od brojnite Bo`ji svojstva, dve se osnovni ~ovekovi vrednosti -
pravednost i qubov. Bog e velikodu{en kon ~ovekot i nikoga{ ne go osuduva
nepravi~no; ~ovekot samiot e gre{nik na svojata du{a. Na Sudniot den, Bog }e
stavi kantar na pravednosta i sekoe delo }e bide zemeno predvid. Toj im
zapoveduva na lu|eto da bidat pravedni i gi saka pravednite: "Allah, navistina,
nareduva i pravednost, i dobrodetelstvo, i da im se dava na bli`nite, i
zabranuva zlo, i sramno delo i nasilstvo".
Nagrada gi o~ekuva onie koi pravat dobro i go izbegnuvaat zloto. Bog e
najdare`liv i gi umnoùva nagradite za dobrite dela. Kaznata od Boga e vo
soglasnost so lo{ata strana na deloto, no moè da bide i pomale~ka, zatoa {to
Bog e najmilosrden i prostuva, i nikoga{ nema da napravi nepravda. Bo`jite
nagradi i kazni moàt da bidat i na ovoj i na onoj svet.
139
Bog e izvor i su{tina na qubovta, kako {to e i su{tina i izvor na
sekoja dobrina. Zatoa ~ovekot mora da mu bide blagodaren na Boga, mora da bide
svesen deka Bog mu gi dal site blaga na zemjata i mu gi pot~inil site stvari i
su{testva na ovoj svet. Isto taka, na ~ovekot Bog mu dal slobodna volja, za da
izbira i da re{i dali e za dobroto ili za zloto. Toj mu dal razum i nagoni, taka
{to ~ovekot moè i mora da se bori za da gi iskoristuva dadenite mo`nosti.
Ako ~ovekot go izbira dobroto, toa zna~i deka go sledi Boga, za{to Bog,
davaj}i mu gi najdobrite ne{ta, posakuval ~ovekot vaka da postapuva.
Sekoe dobro e od Boga, sekoe zlo e od ~ovekot. No, zloto ne mu e vrodeno
na ~ovekot. Na ~ovekot Bog mu dal prirodna sklonost kon dobroto i odvratnost
protiv zloto. I ~ovekoviot razum e protiv zloto, i Koranot predupreduva na
zloto. Ako ~ovekot odbira i pravi zlo, toa poteknuva od negovata du{a i e plod
na negoviot izbor: "Sekoe dobro {to }e ti se slu~i - ta, od Allah e, a za sekoe
zlo {to }e ti se slu~i - ta, od tebe e". So toa {to ne go uni{tuva zloto Bog saka
da ja ispituva ~ovekovata slobodna volja. Negativnata ~ovekova uloga se ogleda
vo sledeweto na {ejtanovite (|avolovite) stapki - ovoj zapoveda samo zlo i
sramno delo. Toga{ lu|eto ni{to ne slu{aat, gluvi se, slepi, nemi i ne
sfa}aat. Ispravnite lu|e treba da go posakuvaat "samo ona {to Allah go
poèluva", ovoj izbor zna~i prav pat spored Boga i kon Boga. Nad lu|eto, Bog
gleda {to tie pravat i im ja opredeluva nagradata i kaznata - spored verata,
kako i spored dobrite dela i izbegnuvaweto na zloto.
Vo Koranot se dadeni to~ni upatstva od Boga {to lu|eto treba da
pravat. Tie treba da go slu{aat Boga: "Dobro~instvoto e da se veruva vo Allah,
i vo Denot ahiretski-suden, i vo melekite-angelite, i vo knigite, i vo
pejgamerite-prorocite; dobro~initeli se onie koi go davaat ona {to najpove}e
go sakaat: na bli`nite, na jetimite-sira~iwata, na siromasite, na patnicite i
na prosjacite, i koi robovi osloboduvaat, i koi se ispravat namaz-molitva da
izvr{at, i koi zekat-pridones davaat, i koi se pridrùvaat kon dogovorot {to
}e go sklu~at; i koi se trpelivi i vo nema{tija i vo nevolja i vo zlo vreme" (ova
e samo del od nabrojanite dobro~instva vo Koranot).
Su{tinata i vistinskata cel na ~ovekoviot ìvot e soobrazna etika vo
forma na asimilirawe na Bo`jite atributi. Treba da se osoznaat i da se sledat
Bo`jite svojstva: @ivot, Ve~nost, Edinstvo, Mo}, Vistina, Pravednost,
Odgovornost, Ubavina, Qubov i Dobrina (ova se samo najpoznatite od 99 Bo`ji
svojstva). Polniot i vreden ~ovekov ìvot zna~i ~ovekov napor da gi
postignuva ovie kvaliteti na Boga. Na vernicite im se poso~uva da se svrtat
kon veli~estvenoto delo na Boga, kon negovite dobri nameri, kon sledeweto na
negovite dobrini, od {to }e proizleze dobar ìvot za niv i za zaednicata, a za
pravednite spas.
Isto tolku na lu|eto im se ukaùva da vnimavaat i da ne gi sledat
negativnite celi i stremeì, sprotivni na Bo`jite kvaliteti, ~ie
realizirawe vodi vo propast: uni{tuvawe na ìvotot, moralni poroci,
streme` kon minlivite ne{ta, nepriznavawe na edinstvoto i negovo
izbegnuvawe, zabluda, licemerstvo, gordelivost, rasipni{tvo, nepravda,
omraza i surovost vo odnesuvaweto.
Za eti~ki celi sluì i sistemot iznesen vo Koranot od 12 eti~ki
zapovedi (17:22-37, sli~ni na Desette Bo`ji zapovedi): "I pokraj Allah drug
Bog ne ozna~uvajte... Samo Nego da go oboàvate, a na roditelite dobro da im
pravite... Pred niv spu{ti gi kriljata na pot~inetosta i milosta, i re~i:
Gospodare moj, smiluj im se onaka kako {to tie mi se smiluvaa koga bev
male~ok! Gospodarot va{ najdobro go znae ona {to e vo du{ite va{i: ako
140
bidete dobro~initeli... ta, On, kon onie koi se kajat, navistina, e Prostuva~! I
daj mu go na bli`niot pravoto negovo, i na siroma{niot, i na patnikot, i ne
tro{i bezmerno! Rasipnicite se bra}a na [ejtanot (\avolot)... Baraj}i ja
milosta na Gospodarot tvoj za koja se nadeva{, toga{ progovori u~tivo!...
Gospodarot tvoj sekako dava rsk komu saka, i On mu odreduva mera. On e
izvesten za robovite Svoi i Gleda~ e! I ne ubivajte gi decata va{i, pla{ej}i
se od siroma{tijata. Nie i niv i vas ve hranime. Ubivaweto nivno e grev golem!
I ne pribliùvajte se kon blud. Toa navistina e razvrat i pat lo{! I ne
ubivaje nikogo za kogo Allah zabrani, bespravno! A vo odnos na onoj koj e ubien,
ni kriv ni dolèn, na za{titnikot negov mu dadovme vlast, no neka ne
preteruva so ubivaweto... I ne pribliùvajte se kon imotot na jetimot
(sira~e)... Ispolnuvajte go dogovorot! Za dogovorot navistina ima odgovornost!
I koga merite, merete kako {to treba, merej}i na kantarite pravedno... I ne
sledi go ona {to ne go znae{. I sluhot, i vidot, i srceto neka ti bidat
odgovorni! I ne odi po zemjata gordelivo! Ti navistina zemjata ne }e ja
probie{, i ne }e gi nadvie{ brdata!"
No popoznati se pette osnovni moralni i verski normi, nare~eni pet
stolbovi na islamot, kako obvrski na sekoj musliman. Tie se osnova na
islamskiot prakti~en moral - na celiot religiozen ìvot na vernikot i na
moralnosta vo zaednicata. Ovie religiozni dol`nosti se izraz na eti~kata
disciplina kako dlaboka posvetenost na vernicite na izvornite zborovi i
barawa od Boga: 1. {ehadet - svedo~ewe-iskaùvawe za edinstvenosta na Boga i
za verata vo Boga; 2. namaz - verski obred-molitva (pet pati dnevno, zaedno
obvrzno vo xamijata vo petok napladne); 3. zekat - redovno davawe danok i
pari~na pomo{ za nezgriènite; 4. sijam - post (vo mesecot Ramazan i drugi); i
5. hax - odewe na poklonenie vo Meka barem edna{ vo ìvotot.
Etikata na islamot e edna od najra{irenite i najrazraboteni etiki na
~ove~kata istorija, vo koja e dadeno edinstvo na verata i moralot, na pravoto i
na socijalniot ìvot. Taa e mo{ne zna~ajna i za nas, bidej}i nie 550 godini
bevme del od Otomanskoto Carstvo, so dominantna muslimanska vera, kade
sultanot be{e i kalif, tj. svetski verski voda~ na islamot (naslednik na taa
dol`nost na Prorokot Muhamed), {to vlijae{e i vrz mnogu na{i socijalni,
rabotni, semejni i me|u~ove~ki vrednosti.
Za razbirawe na etikata vo islamot, pokraj Koranot, koj e osnoven
eti~ki izvor na na~elata i normite, vaèn e i moralniot pridones od
ìvotnite primeri i moralnite izreki na Muhamed. Zapisite za dejstvuvaweto
i zboruvaweto (hadis) na Bo`jiot Pratenik se prekrasen dokaz za veli~inata,
mudrosta, razumnosta i umerenosta, strogosta i vnimatelnosta na ovaa
isklu~itelna li~nost, koja Bog ja izbral za prenesuvawe na Bo`jite poraki i za
nivno kaùvawe na lu|eto za da se konstituira Koranot.
Muhamed bil organizator na islamot kako vera i zaednica, toj ja
obedinil Arabija, stanal verski i svetoven voda~, koj postignal ogromni
uspesi. Od nego zapo~nala erata na islamot vo ~ove~kata istorija i islamskoto
sozdavawe na brojni vredni duhovni, socijalni i materijalni dostreli. Koga vo
Koranot nema iskazi-upatstva za nekoe pra{awe, vernicite moè da se potprat
vrz izjavite na Muhamed za razni slu~ki i problemi.
Kako i Koranot, zbirkata Hadis od Prorokot Muhamed e edna od
najvalidnite svetski zbirki na eti~ki pouki. Vo hadisot se kaùva {to
Muhamed pravel, kaùval i im dozvoluval na svoite privrzanici vo razni
situacii. Bo`jiot Pratenik rakovodel mudro so zaednicata vo politi~ka,
socijalna i eti~ka smisla i negovite postapki i re~i se mnogu va`ni. Zatoa se
141
zapi{uvani. Eden negov privrzanik Ensar mu rekol na Prorokot deka kaùva
mnogu ne{ta {to treba da se zapomnat, a ovoj odgovoril: "Sluì se so svojata
desna raka", {to zna~i: zapi{i! Po Prorokovata smrt tie izjavi se
prisobirani vo zbirki, nivnata sigurnost e proveruvana, taka {to denes
izbranite pouki od Muhamed se garantirano negovi. I naukata koja se
zanimavala so nivnoto utvrduvawe (arap. rigal) ima svoe eti~ko zna~ewe,
bidej}i ovie zborovi treba da imaat dokaz za doverlivosta, pravovernosta,
moralnosta, vistinoqubivosta i sovesnosta. Muslimanite iskaùvaat
isklu~itelna qubov sprema Prorokot i vnimatelno gi sledat negovite
zapazeni zborovi.
Osnovnata pouka na Muhamed e: Slu{aj go Boga! Porakite vo hadisot se
~esto eti~ki spored sodrìnata: "Delata se vrednuvaat spored namerite i
sekomu mu pripa|a ona {to go namislil". Ili: "Bogobojaznosta e osnova za
sekoja mudrost". Pratenikot daval mnogu humani i korisni soveti: "Nemate
vera dokolku ne se sakate me|u sebe". Vredna eti~ka pouka e: "Koj drugite gi
naso~uva kon dobro, toa }e mu se smeta za nagrada, isto kako i onoj koj pravi
dobro". Mnogu e interesna negovata re~: "Alah go saka rabotnikot koj, koga
raboti, toa go pravi arno i ~esno". Gi заштитувал сиромашните и работниците, а на
богатите и на газдите им кажувал (нешто што е интересно за кај нас): "Исплатете им ја
надницата ушт додека не им се исушила потта од челото!" Za etikata e va`no i
predupreduvaweto: "Najdobro od delata e umerenosta".
Vo hadisot ima niza poraki za vnimavaweto na sebe, za odnesuvaweto kon
drugite i za {tedlivosta, za ~uvaweto na imotot: "ôveku, ima{ dol`nosti i
sprema sebe!", ili: "Ne e vistinski vernik onoj koj za bli`niot ne go posakuva
istoto {to go saka i za sebesi", ili: "Onoj od nas koj ne se soàlil nad slabite
me|u nas i koj ne gi po~ituva postarite me|u nas, toj voop{to ne e del od nas".
Muhamed bil mnogu skromen. Sebesi samo se narekol "u~itel" spored
Bo`jata namera. Za odnesuvaweto kon sebe rekol: "Nemojte da organizirate
proslavi na mojot grob". Vo hadisot moàt da se najdat u{te bezbroj va`ni i
iskreni izjavi na Prorokot. Ednata pokaùva kako se grièl za lu|eto, da ne
preteruvaat. Onie koi sakale sé da ostavat na verskata zaednica, gi podu~il i
zapovedil: "Bog pove}e saka na va{ite deca da im dadete blagosostojba otkolku
sé da potro{ite na milostina i svoite naslednici da gi ostavite da pitaat na
javnite mesta".
Taka zboruval eden odgovoren, mudar i dobar voda~ i verski u~itel.
Eti~ki misli od Prorokot Muhamed
"Najgolema dobrina i velikodu{nost e: da go posetuva{ onoj koj tebe ne te posetuva; da
mu dade{ na onoj koj tebe te odbil; i da mu prosti{ na onoj koj tebe ti storil
nepravda."
"Pra{aj si go svoeto srce, svojata du{a i sovest, pa vo sebe }e go najde{ odgovorot na
pra{aweto {to te ma~i."
"Vozvi{eniot Alah veli: Jas sum tretiot pokraj dvajca prijateli, koi me|usebno se
~uvaat - sé dodeka edniot ne go izneveri drugiot. Toga{ jas gi napu{tam.“
"Nikoj ne moè da bide izzemen od trite dol`nosti - vo dobrodetelnosta kon
roditelite, seedno dali tie se muslimani ili nemuslimani; vo ispolnuvaweto na
vetuvawata (na obvrskata ili na dadeniot zbor), seedno dali kon musliman ili
nemusliman; vo ~uvaweto na doverenoto ne{to (emenat) i vo negovoto davawe na
sopstvenikot, seedno dali toj e musliman ili nemusliman."
"Gornata raka e podobra od dolnata. Gornata raka dava, dolnata e onaa {to bara."
142
28. Sveti Kiril Filosof
POSVETENOST KON VOZDIGNUVAWE NA LU\ETO
Najzna~ajna i najvozvi{ena dol`nost na lu|eto
e nivnoto u~ewe, sebevozdignuvawe, kako i davaweto
pomo{ da se krenat drugite, da se obrazuvaat i da se
formiraat kako oduhoveni ~ove~ki su{testva.
Podu~uvaweto i vospituvaweto na lu|eto e sveta
rabota, koja se narekuva so edno od najubavite imiwa -
prosvetitelstvo. Prosvetuvaweto (prosvetluvaweto,
otkrivaweto svetlina vo svetot, zdobivaweto svetlina
vo umot) ne e samo vrvna kulturna projava, tuku pred sé
visoka eti~ka zada~a. Golemite eti~ari naj~esto se i
beleìti u~iteli, prosvetiteli, svetiteli na
pou~niot zbor i delo. Me|u niv se istaknuvaat sveti
Kiril Solunski, poznat i pod imeto Konstantin
Filosof, i negoviot brat sveti Metodij Solunski.
@ivotot na sveti Kiril e prikazna za eden
posvetenik na duhovnosta i na u~eweto. Konstantin e
roden vo Solun vo 827 godina, od tatko Lav, visok
dostoinstvenik, i majka Marija, so slovensko poteklo,
dobri i blagi li~nosti. Kako dete sonil deka mu
ponudile ìvotna sopatni~ka od mnogu devojki, a toj se
opredelil za prekrasnata Sofija - Boèstvena
Mudrost, ~udesna forma na Duhot. Roditelite mu objasnile - ako Mudrosta ja
zeme za drugarka, }e se spasi od zloto, no takvata opredelba bara mnogu
samo`rtvi i neprekinato u~ewe. Konstantin u~el mnogu i dobro, vo svetskiot
politi~ki i kulturen centar Carigrad studiral kaj najgolemite nau~nici
Fotij i Lav Matemati~arot. Se istaknal vo site granki na naukata, a
osobeno vo najte{kata Logikata i postignal najvisoki uspesi (denes bi rekle
“doktorat“). Poradi isklu~itelnite akademski potencijali go angaìrale za
sorabotnik i nastavnik (asistent i docent). Go narekuvale Filosof, “mudrec“,
“vrven u~itel“. Imal dobra i ~ista du{a, bil umen, krotok, smiren i odmeren.
Mu nudele da se oèni za najbogata moma i da stane vlijatelen vizantiski
aristokrat, no za nego nemalo ni{to poskapoceno od u~eweto i znaeweto, tuka
gi baral vistinskata ~est i bogatstvo, i ne se otkaàl od zare~enata
posvetenost na duhovnosta.
Mladiot Konstantin se istaknal vo raspravata so Arapite vo Sirija
okolu predimstvata na hristijanstvoto i islamot. Vizantiskiot car potoa go
ispratil i vo misija na Krim na Crno More, kade {to so svoite znaewa i
elokvencija gi predo~il bazi~nite principi i vrednosti na hristijanstvoto
pred Hazarite, koi dumale dali da se priklonat kon hristijanstvoto ili kon
judejstvoto ili muhamedanstvoto. Tamu bil so postariot brat Metodij (roden vo
825 godina), isto taka briljantna li~nost, diplomec po pravo vo Carigrad, a
u{te kako mlad nositel na visoki dràvni i crkovni dol`nosti (no koj, otkako
tragi~no go zagubil mladoto semejstvo od ~uma, se zamona{il, pa ne mu go
znaeme nitu originalnoto ime).
Na bra}ata solun~ani im se padnala ~esta da ja vodat najte{kata
kulturna misija na epohata - opismenuvaweto na Slovenite, za zaedno so
primaweto na verata da bidat osposobeni za golemata kulturna zada~a na
143
razbirawe na hristijanstvoto i na negovite specifi~ni eti~ki vrednosti
(imperatorot gi odbral velej}i deka tie znaat slovenski bidej}i se od Solun).
Konstantin izmislil novo "slovensko" pismo glagolica, prisposobeno za
zapi{uvawe na slovenskite glasovi. Na slovenski jazik so brat mu gi prevele
prvite knigi, pome|u koi i Biblijata. So bratot i knigite zaminale vo
Moravija (Slova~ka, ê{ka, Slovenija i Panonija), kade {to so pomo{ na
slovenskite knigi tolku dobro ja izvr{ile prosvetnata misija, {to do denes
tie narodi gi slavat kako svoi duhovni roditeli. Toa gi nalutilo germanskite
i drugite latinski sve{tenici (Crkvata u{te ne bila podelena, no imalo
konflikti okolu prvenstvoto na rimskiot papa ili carigradskiot patrijarh).
Papata gi povikal prosvetitelite da pokaàt {to pravat, da gi objasnat
celite i osnovnite principi na svojata prosvetitelska dejnost.
Vo Venecija Konstantin ja iznel svojata veli~estvena filosofska ideja
za edinstvenoto ~ove{tvo i za seop{tiot svet za site - koja denes e edna od
osnovnite sovremeni duhovno-kulturni idei. Nasobranite sve{tenici se
podbivale so Konstantin deka sozdal nova abuka, koja dosega nikoj ne ja
izmislil, i deka u~el na jazik na koj ne e dostojno da se slavi Bog, {to
boèmski moèlo da se pravi samo na evrejskiot, helenskiot i latinskiot
jazik. Konstantin gi zapra{al dali veruvaat deka Bog ne dava do`d za site i
dali sonceto ne gree isto za site, dali vozduhot ne im e dostapen na site
podednakvo za di{ewe. Gi prekoril {to priznavaat samo tri jazici i sakaat
drugite narodi da ostanat slepi i gluvi. Zar Boga go smetaat za tolku bessilen
{to ne moè i na drugi jazici da ja soop{ti svojata mudrost, ili moèbi
zavidliv {to da ne go saka toa?! Im poso~il u{te desettici narodi koi imaat
svoi azbuki i knigi na svoite jazici, {to e uslov za duhovno razbirawe i
kulturen razvitok.
Pred portite na Rim bra}ata gi pre~ekal li~no papata Adrijan, za{to
Konstantin i Metodij gi nosele mo{tite na sveti Kliment, tretiot rimski
papa, koj e ma~en i nastradal na Krim, a negovite koski gi prona{le na{ite
svetiteli koga bile kaj Hazarite. Papata gi primil slovenskite knigi, gi
osvetil i spored niv e izvr{ena bogoslu`ba, prifa}aj}i gi kako osnovno
orudie na religiskoto, kulturnoto i eti~koto obrazovanie na Slovenite. Bile
posveteni i u~enicite na prosvetitelite, pome|u niv i Kliment i Naum. Rim
bil zablesnat od umot i brojnite kvaliteti na Konstantin i Metodij. No,
teloto na Filosofot bilo premaleno. Imal prividenie za migot na
zaminuvaweto od ovoj ìvot. Se oblekol sve~eno i rekol deka mu se razveselil
duhot zatoa {to mu se otkrilo vleguvaweto vo domot Gospodov: “Otsega ve}e ne
sum mu sluga na nikoj na zemjava, tuku samo na Sedrìtelot Bog, na kogo toa mu
bev, sum i }e mu bidam ve~no“. Utredenta oblekol crna riza, se zamona{il i go
zel imeto Kiril.
Boleduval 60 dena. Mu rekol na Metodij: “Jas i ti bevme kako sloèn
yevgar volovi koi oraat edna niva i, eve, jas pa|am na brazdata, zavr{uvaj}i go
svojot den. Jas znam deka ti silno gi zasaka gorite na Olimp (vo Mala Azija,
kade {to be{e manastirot {to go rakovode{e Metodij), no nemoj da gi ostavi{
propovedta i podu~uvaweto. So ovoj podvig moè podobro da postigne{
spasenie“. Pred da umre na 14 fevruari 869 godina Kiril se pomolil na Boga da
go do~uva stadoto {to im go be{e doveril na bra}ata, da gi izbavi nivnite
u~enici i vernici od sekakva zloba i hulewe, da napravi od niv primerni lu|e,
da gi po~uva onie {to revnosno pravat dobri dela i ona {to na Boga mu e
ugodno, kako {to samiot pravel. Papata naredil veli~estven zakop vo crkvata
Sveti Kliment Rimski, ~ii mo{ti gi bea donele Kiril i Metodij. Na grobot
144
site slovenski narodi imaat postaveno plo~i so izrazi na blagodarnost za
prosvetitelsko dejstvuvawe na sveti Kiril (i na 24 maj sekoja godina go slavat
negovovoto delo i duhoven pridones).
Sveti Kiril dade prva opredelba na slovenski jazik na filosofijata.
Qubovta za mudrosta vodi kon razbirawe na Bo`jite i ~ove~kite vistini, za so
znaeweto ~ovek da moè da mu se dobliì na Boga. Filosofijata go u~i ~oveka
da bide so delata slika na svojot Tvorec. Spored ovaa eti~ka definicija na
filosofijata, qubovta za mudrosta e vo slu`ba na pravilnoto ~ovekovo
postapuvawe. Sveti Kiril ukaùva deka moralot e smisla na egzistencijata na
lu|eto, vrv na nivnata ìvotna aktivnost. Umot i soznanijata tie treba da gi
koristat za so svoite postapki i so eti~nosta na odnesuvaweto da stanat sli~ni
na Boèstvoto, koe gi sozdalo za da pravat dobro, a ne za da sozdavaat nevolji na
svetot.
Kiril gi povrzuva ~ovekot i negovata misla so Najvi{eto Su{testvo
kako vistinski izvor na logikata i etikata. Toj go naso~uva ~ove{tvoto svojot
intelektualen i moralen potencijal da go koristi za da go bara i pronajde ona
{to e vistinski dobro i da dejstvuva vo soglasnost so najdobrite principi.
Dobroto ne e nejasno, tuku opredeleno i izvesno. Lu|eto imaat od Boga
pravilen obrazec. So toa sveti Kiril ukaà deka najblagoroden e
individualniot streme` kon dobroto, kon sli~nosta so dobriot Bog. Takvo e i
negovoto civilizacisko delo, so koe im dade videlina na lu|eto, za da ja
sogledaat dobrinata i da se nau~at da bidat dobri.
Potoa Metodij e nazna~en za prv slovenski episkop i arhiepiskop.
Nastojuval svojata dol`not da ja opravda so dobri dela, se trudel da gi dostigne
svetite otci - “edni da gi nadmine so krotkost i mol~ewe, a drugi u{te pove}e
so post i bdeewe i so molitva i smirenost“. Doblesniot posvetenik sveti
Metodij imal samo edna visoka eti~ka zada~a - “da sluì sekomu so site
postapki, za da gi pridobie site“.
So najvrednite u~enici (“sedmo~islenici“, sedum na broj - Kliment,
Naum, Gorazd, Angelarij i Sava, zaedno so u~itelite Kiril i Metodij) sveti
Metodij izminal isklu~itelno te{ka prosvetitelska misija vo Panonija i
Slova~ka vo uslovi na neprijatelsko opkruùvawe i postojano napa|awe. Bil
zatvoran, gonet i ma~en. Sveti Metodij go napi{al prvoto pravno delo na
Slovenite “Zakon kako da im se sudi na lu|eto“, delo kolku pravno, tolku i
eti~ko - so soveti za vospostavuvawe pravedni odnosi pome|u lu|eto, so {to
vnese elementi na modernata vizantiska hristijanska etika i drugi socijalni
pravila vo sekojdnevniot ìvot na Slovenite.
Sveti Metodij po~ina srede progonite, na misionerska dol`nost vo 885
godina. Od smrtnite zakani u~enicite se spasija plivaj}i preku Dunav vo
toga{noto Bugarsko Carstvo, koe tuku{to go razviva{e hristijanstvoto.
Kliment i Naum stignaa vo Ohrid i tamu prodolìja da ja {irat verata. Od niv
osnovana i rakovodena Ohridska {kola ja prodoì misijata i so svojata dejnost
gi dorazvi ideite i u~eweto na slovenskite prvou~iteli Konstantin-Kiril i
Metodij.
Deloto na svetite Kiril i Metodij bilo prifateno ne samo kako jazi~ka
inovacija i kulturna pridobivka, tuku i kako eti~ka doblest i moralen zavet.
Tie ne bile prosto u~iteli na nepismeni, tie se stremele kon op{to
vozdignuvawe na doverenite lu|e - na onie koi bile na marginite na
civilizacijata da im gi otkrijat tajnite na duhot i umot; na neprilagodenite da
im pomognat da se osposobat; na neukite da im ovozmoàt da se opismenat i da
gi soznaat ìvotnite dobrodeteli. Toa go pravat vistinskite u~iteli-
145
prosvetiteli, a mudrite im blagodarat nim za tie boèstveni pridobivki. Na
sveti Kiril vaka mu se ima zablagodareno najpoznatiot u~enik sveti Kliment
Ohridski, koj pi{uval pofalbi za svojot u~itel, najpove}e za toa {to svojot
ìvot go posvetil na mudrosta: “Od mladi godini be{e ~ist kako angel...
Sekoga{ be{e so psalmi i peewe i so duhovni pouki. Vrve{e samo po eden pat -
{to vodi kon neboto. Zatoa niz negovata usta se izli Bo`jata blagodat... Od
negovata usta pote~e izvorot na ìvotnite zborovi, ispolnuvaj}i ja na{ata
du{a presu{ena...“
Sveti Kliment mu blagodari na sveti Kiril so edna dolga lista na
zaslugi, vo koja e najva`na ocenkata za negovata eti~ka dejnost: “Blaèni da se
tvoite zlatnozra~ni o~i koi go odzedoa nerazumnoto slepilo od moite o~i i im
ogreaja bogorazumna svetlina. Tvoite angelovidni zenici mi go razgonija
slepiloto na srceto i go prosvetija so bogovdahnoveni zborovi...“ So
ukaùvaweto deka so svojot um i dobrodeteli sveti Kiril visoko letal so
duhovnite krilja kako orel, sveti Kliment istaknuva deka osnova za ispravnoto
ìveewe e edinstvoto na mudrosta i eti~nosta, Takva sinteza ostvaril sveti
Konstantin-Kiril Filosof - kako svetlina na umot, kako neiscrpna riznica
od pouki, kako reka, ìva voda, od koja te~at darovi na ìvotvorniot duh.
Mudrosta ima mo} da go oblagorodi ìvotot. Sveti Kliment Ohridski gi
proslavuva svoite u~iteli ne samo zaradi umnosta i realiziranata kulturna
zada~a, tuku i zaradi nivnata visoka eti~ka samosvest, za{to bile izvor na
dobrina za drugite i bleskav primer za svoite po~ituva~i.
Kiril i Metodij Solunski se svetiteli na duhot i dobrinata. Za niv
soznanieto na dobroto i dobroto dejstvuvawe se identi~ni. Vo klasi~na smisla,
bra}ata smetale deka onoj {to znae {to e dobro i }e pravi dobro. Zatoa tie se
posvetile na vozdignuvaweto na lu|eto. Site Sloveni niv gi slavat kako
prosvetiteli i vtemeluva~i na moralot. Nivniot silen plam nikoga{ ne zapre
da gori. Papata Jovan Pavle II (1920-2005), koj be{e prv rimski episkop Sloven,
a inaku eti~ar po profesijata, neodamna proglasen za svetec, vo 1985 godina gi
proglasi svetite Kiril i Metodij za duhovni pokroviteli na Evropa,
istaknuvaj}i ja nivnata u~enost, u~itelska mo} i moralna doblest. Vo svojata
kulturna funkcija etikata zna~i posvetenost kon vozdignuvawe na lu|eto.
Misli na svetite Kiril i Metodij
“Filosofijata e razbirawe na Bo`jite i na ~ove~kite ne{ta, za ~ovek da moè da mu se
dobliì na Boga. Taa go u~i ~oveka so delata da bide slika i lika na onoj {to nego go
sozdal.“ (Sveti Kiril)
“Kakva polza ima ~ovek - i celiot svet da go dobie, a du{ata svoja da ja isprazni ili da
ja pogubi? [to }e dobie ~ovek vo zamena za svojata du{a?“ (Sveti Metodij)
“Ne vrne li do`d od Boga podednakvo za site? A sonceto ne gree li isto taka za site?
Zar ne di{eme vozduh site podednakvo? Pa toga{, kako ne se sramite da priznaete samo
tri jazika, a site drugi narodi sakate da bidat slepi i gluvi?“ (Sveti Kiril)
146
29. Sveti Kliment Ohridski
TRGAJ SE OD ZLOTO I PRAVI DOBRO!
Eti~kite idei imaat tatkovska
smisla na pravilno naso~uvawe na
~ove~koto vnimanie i povedenie.
Nekoi od niv se najbliski do na{ata
du{a, bidej}i neposredno se svrteni
kon na{iot duh i se direktni izvori
na na{iot moral. Tie predni~at vo
vodeweto na na{eto moralno
odnesuvawe, niv najpove}e gi slu{ame,
imame najdobar sluh za nivnata pouka.
Sovetite za oblagoroduvawe na lu|eto
i za izbirawe na ona {to e najdobro se
osnovni tatkovski eti~ki poraki.
Takva eti~ka sila za nas imaat
porakite na sveti Kliment Ohridski.
Eti~kite normi iskaàni od nego se
baza na na{ata etika, tie imaat
fundamentalno zna~ewe za na{iot
moralen sistem.
Site Sloveni gi slavat duhov-
nite tvorci na nivnata kultura i moral - golemite filosofi, u~iteli i
eti~ari svetite Kiril i Metodij. Pokraj nivnoto delo i pouki, za nas
Makedoncite osobeno zna~ewe za na{eto razbirawe na svetot i ìvotot imaat
pottiknuvawata od nivnite u~enici, golemite moralisti svetite Kliment i
Naum Ohridski, koi se duhovni tvorci na makedonskata kultura i nacija. Tie ne
se samo najsposobni i najzna~ajni li~nosti koi ìveele i tvorele vo
Makedonija od Sredniot vek do denes, tie se na{i prvou~iteli, onie ~ija
dejnost i misla leàt vo temelite na postoeweto i na kulturnata doblest na
na{iot narod. Tie ja pokaàle nasokata po koja trgnale na{ite predci, pa i
nie treba da razmisluvame i da gradime vrz istite osnovi.
Za sveti Kliment ne se znae koga e roden (okolu 830 godina), ni kako se
vikal kako dete. Poteknuva najverojatno od Ohridsko. Vo Rim ve}e gi
pridruùval svoite u~iteli. Tamu zakalu|eren, go dobil imeto na tretiot papa
Kliment, u~enik na svetite Petar i Pavle, ~ii ma~eni~ki koski svetite Kiril
i Metodij gi vratile vo Rim. Rabotel so sveti Metodij vo Panonija. Po
te{kite borbi i stradawa, a po izgonuvaweto na u~enicite po smrtta na
u~itelot, do{ol vo tuku{to hristijaniziranoto Bugarsko Carstvo. Go
ispratile za u~itel i sve{tenik vo Ohridsko (spored nekoi ponovi soznanija,
mesnosta Devol, vo koja Kliment ja zapo~nal svojata misija, e vo Tikve{ijata,
pokraj Drenovskata Klisura).
Sveti Kliment ja sozdal vtorata verzija na slovenskoto pismo -
kirilicata, toj gi napi{al svetite knigi (ìtija) za svoite veliki u~iteli.
Vo Ohrid go osnoval prviot slovenski univerzitet, vo koj obu~il 3.500 mladi
u~enici da ja {irat verata i prosvetata. Zaedno so sveti Naum, toj e sozdatel na
prvite slovenski manastiri kako kulturni i ìvotni centri. Sveti Kliment
bil prv slovenski episkop kaj ju`nite Sloveni. Umrel vo 916 godina vo Ohrid.
147
Pogreban e vo negoviot manastir na Plao{nik (koj bil razurnat, a sega vo
Republika Makedonija e rekonstruiran).
Sveti Kliment bil veli~estven i plodotvoren tvorec, fantasti~en
besednik i odli~en pisatel, ~ii dela se so~uvani do denes. Bil prvoklasen
organizator, silen pedagog, lekar, prv sovetnik po zemjodelstvoto, kompozitor.
Naporedno so deloto, bleska negovata li~nost so li~no besprekorno
odnesuvawe, so vistinska svetitelska doblest i krajna ~ove~ka doslednost,
izdr`livost i ispolnitelnost, so golema energija i so besprekorna ~istota na
zamislata i tvorbata. Imal izvonredno ~uvstvo za dol`nosta, se grièl za
lu|eto koi od nego o~ekuvale re~, sovet i pouka. Trogatelna e negovata qubov za
gradot Ohrid, nad kogo se trudel da vospostavi Bo`ji blagoslov i kogo i denes
go za{tituva. Toj e prednata, prva li~nost na Makedonskite Sloveni, i spored
vremenskiot sled, i spored doblestite i ugledot, i spored deloto, i spored
visokata pozicija, i spored vlijanieto vrz na{iot razvitok.
Sveti Kliment ne e samo veli~estven moralist, najumniot i najdobriot
~ovek od site nas i na{ obrazec. Toj e i prviot i najdobar eti~ar vo na{ata
kultura. Ima napi{ano nekolku prvoklasni filosofsko-teolo{ki raspravi za
celite na Boga, za smislata na Hristovoto dejstvuvawe, za idejata na
~ovekoviot prestoj na zemjata i za vlijanieto na ~ovekovoto odnesuvawe vrz
svojata sopstvena sudbina. Sozdal mnogu besedi, vo koi so ubav stil, so um i
razlozi ednostavno gi objasnuva teolo{kite i eti~kite pra{awa. Bil ve{t
avtor, a starite i dene{nite po~ituva~i go sporeduvaat so najsposobnite
hristijanski besednici svetite Jovan Zlatoust i Vasilij Veliki.
Kako voda~ na svojot narod, sveti Kliment ja istaknuval eti~kata
funkcija. Sekoj od negovite so~uvani tekstovi ima moralna ni{ka, nekoi od
niv se prvoklasni eti~ki raspravi, aktuelni do denes. Toj gi podu~uva
vernicite i sve{tenicite deka nema ni{to polo{o od moralna nesvesnost,
deka od moralna propast nema spasenie. Se laè onoj koj veruva deka
nemoralnoto dejstvuvawe ostanuva nezabeleàno, deka so nego }e osvoi nekakva
pridobivka i deka toa }e moè da go opravda. Nemoralnosta e sprotivna na
~ove~nosta. Taa e degradacija na ~ove~koto su{testvo, izmestuvawe na negovata
prirodna funkcija, svrtenost kon propa|awe. Strasta za negativnoto ja
rastrojuva ~ovekovata egzistencija, bidej}i go uni{tuva ona {to kaj ~ovekot e
od Boga. Sveti Kliment ne mu blagodari na sveti Kiril samo za
opismenuvaweto, koe mu go izbrkalo nerazumnoto slepilo od o~ite, tuku i za
moralnite pouki, koi mu “go razgonija slepiloto na srceto“. Za sveti Kliment
pretpostavka za pravilniot ìvot, kako {to smeta{e i sveti Kiril, se
edinstvoto na mudrosta i eti~nosta.
So strasni zborovi sveti Kliment gi veli~a moralnite dela i eti~kiot
obrazec na svoite u~iteli. Takva misla ima samo onoj koj ja po~ituva etikata.
Kako {to sveti Kiril ñ se posvetil na Sofija, na premudrosta, bi moèle da
kaème deka sveti Kliment ñ bil posveten na Etikata, na dobrata misla i delo.
Vo osnovnata kniga za nego, vo negovoto Prostrano ìtie, za ìvotniot
anga`man na sveti Kliment se veli: “So site sili toj se trudel da ja
prevozmogne ramnodu{nosta na narodot sprema Bo`jite ne{ta... i osobeno da ja
omekne èstokosta, surovosta i grubosta na nivnite srca... Toj se trudel da gi
izmeni mislite na lu|eto kon krotkost i ~ove{tina“.
Zborovite i delata na sveti Kliment se naso~eni kon eti~ko
oblagoroduvawe na ~ove~koto odnesuvawe. Vo pro~uenoto slovo “Pouka kon
lu|eto“, toj veli: “Odvi{no zboruvawe e da se bara od Boga bogatstvo, ili ~est,
ili nadvivawe na neprijatelite, ili ne{to drugo zemno; tuku barajte go prvin
148
carstvoto nebesno i negovata pravdina“. Za da se ostvari toj eti~ki pat, sveti
Kliment prepora~uva: “Koga praznuvame praznici na svetiteli, vaka prilega da
se ~ini: najprvo da se ugledame na nivnata ~istota i na nivniot dobar ìvot i
na nivnite dobrodeteli... Niv da gi sledime so svoeto delo, so ~istotata na
svojata du{a, prosvetluvaj}i gi srcata i pravej}i sveti dela sekoga{. Takvo
praznuvawe saka Gospod... koga so smirenie i nelicemerie, so vistinska qubov
}e se po~ituvame eden so drug“.
Porakata na sveti Kliment e jasna, toa e na{iot, makedonski
kategori~ki imperativ. najva`na eti~ka pouka i poraka kaàna vo Makedonija:
TRGAJ SE OD ZLOTO I PRAVI DOBRO!
So svoite podu~uvawa sveti Kliment ja oblikuval na{ata eti~ka
situacija, nasoki i standardi. Toj sakal lu|eto da bidat po~isti od zlatoto, da
ne gi gubat tuku da gi vozobnovuvaat svoite ~ove~ki svojstva, da se istaknuvaat
so ~istota i so dobrina i da go storat svojot ìvot dostoen. Toj velel deka ne
treba “samo so zbor da se nare~uvame hristijani, tuku vo duhoven podvig da se
postavime i da se nadminuvame eden so drug so dobrina... Otsega Gospoda na{ da
go proslavuvame so dobri dela, iako sme naviknale da ìveeme vo slabost i
mrzelivost do den dene{en, no u{te od denes da se poma~ime za dobri dela“.
Sveti Kliment jasno gi opredeluva zlite dela, tie nemaat apstraktna
sodrìna. I dobrinite se konkretni, pa i zloto i lo{otilakot se opredeleni i
li~no prepoznatlivi. Spisokot na nemoralnite dela e dolg, niv gi ima dosta
kaj onie koi pravat zlo, no nekoi se javuvaat povremeno i kaj onie koi, glavno,
vnimavaat na svoeto odnesuvawe - ne samo {to ~ovekot ne e angel, tuku negovata
psihi~ka struktura e takva {to lesno gre{i. Kaj sveti Kliment stanuva zbor za
vospostavuvaweto na pocvrsta individualna moralna struktura, koja nema da né
vodi kon zlodejstva, tuku principielno kon kooperativno i ~esno soìtelstvo
so drugite lu|e, so bli`nite. Zatoa moralnite poraki na sveti Kliment zra~at
so doblest i ìvotnost, so realnost koja i denes e aktuelna: “Vistinski post ne
e samo da se vozdrùva{ od hrana ili od piewe, tuku da izbegnuva{ sekakov
grev... Treba da se izbavuvame od grevovi i od sekakva napast. Zatoa, bra}a, da go
zememe svetitelot za primer i taka dobri dela da ~inime. Oti, i toj bil ~ovek
kako nas, no mrazel sekakva lo{otija, a ja qubel Bo`jata dobrodetel i milost.
Da se potrudime ve}e i nie da gi zaqubime niv“.
Vo poukite na sveti Kliment se gleda golemo ìvotno iskustvo vo
moralnoto sudewe. Toj prvin poso~uva na sebe: “Na episkopot i na popot mu
prilega da gi pou~uva i da gi upatuva lu|eto {to mu se dovereni. A toj samiot
prv treba da se ottrgnuva od sekakvo zlo... Episkopot treba da e besporo~en,
kako Bo`ji pratenik, da ne si ugoduva sebesi, nitu da se gnevi, da ne e pijanica i
zloben, da ne e lakom na darovi, no da e gostoqubiv i spravedliv, da im pomaga
na tie {to mu se dovereni, pou~uvaj}i gi... Da bide mo}en ute{itel, samiot vo
sé da dava primer so dobro delo“.
Sveti Kliment e sakan za~etnik na na{iot ìvot, bidej}i od ìvotot
baral kvalitet, mu pridaval va`nost na moralot, ja istaknuval odgovornosta na
lu|eto i toa go potvrduval so li~en primer. Istoto toa go pravel i negoviot
brat sveti Naum Ohridski (835-910), negov drugar ne samo vo verskite i
prosvetitelskite raboti, tuku i vo li~niot anga`man na eti~ka proekcija i
vospituvawe. Ohridskata knièvna {kola, {to tie ja vospostavile i prvi ja
vodele, e najsvetol pametnik na na{ata opstojba, vera i kultura. Tie se na{ite
najgolemi svetiteli, li~nosti koi im pravat ~est na Makedonija i na Ohrid
kako na{ istoriski duhoven centar, tie se na{i kamen temelnici i duhovni
svetilnici i, pri toa, vode~ki moralisti, koi so svoite idei i so svoite dela gi
149
otvoraat i ~istat na{ite srca i na site dobroqubivi lu|e im go pokaùvaat
vistinskiot pat. Sveti Naum go zamenil sveti Klimenta na ~eloto na Ohridska
{kola koga ovoj stanal episkop i go sozdal prviot manastir vo Makedonija i
prvata bolnica, na izvorot na Ohridskoto Ezero. Nivnata slava trae i po 11
vekovi. Zatoa sveti Naum e i za{titnik na makedonskata medicina.
Svetite Kliment i Naum se na{i prvoroditeli - za{to onoj koj nekogo
obu~uva vo moralot, toj e negov najdobar prijatel i vistinski tatko, bidej}i e
voditel na pravilnosta na negoviot ìvot. Veli~estvenata hristijanska qubov
i op{to~ove~kata zagriènost se vovedeni vo duhot i vo ìvotite na na{ite
predci od svetite Kliment i Naum. Tie im pokaàle na lu|eto deka dobrinata e
svetilnik vo ìvotnite te{kotii. Zatoa niv gi po~ituvaat site, tie se
za{titnici na Ohrid i na seta Makedonija, nie go slavime nivniot pomen i
delo. Tie imale prekrasni svojstva, tie se na{i svetci na dobrata volja, ~uvari
na nastradanite, isceliteli na bolnite, pokroviteli na nastojuvawata, na
qubovta i na tvore{tvoto. Tie blagi i trudoqubivi svetci, tivki i vredni
rabotnici, se pokroviteli na dobrinata, na ~ove~kata doblest i skromnost, na
na{ata prosveta i duhovnost, za{titnici na na{ata grià za zdravjeto.
Svetite Kliment i Naum Ohridski se i prirodni za{titnici na na{ata etika,
na dobrite dela, na odgovornosta i na `rtvuvaweto, na pomo{ta i solidarnosta,
na dobromislata i dobrodetelta i na nivnoto razvivawe - za{to tie niv
predano i sesrdno gi branele, zastapuvale i pokaùvale.
Svetite Kliment i Naum, najblagorodnite, najumni, najskromni i
najdoblesni pome|u blagorodnite, umnite, skromnite i doblesnite makedonski
lu|e, se osnovata na na{iot narod i postoewe. Eti~kata tradicija ja povrzuva
sega{ninata na sekoj narod i zaednica so nivnoto minato i so nivnata idnina.
Nie sme ~eda na svetite Kliment i Naum i zatoa nivniot moral e na{ moral i
treba da bide na{ moral. Treba da ìveeme spored ukaùvawata na svoite
duhovni i eti~ki praroditeli. Tie treba da bidat izvori na na{ite eti~ki
soznanija i pottik za na{ata eti~ka prerodba. Vo zalo`bite za vospostavuvawe
na eti~ko obrazovanie na mladite kaj nas, poso~ivme deka baza za toa se
likovite, soznanijata i poukite na svetite Kliment i Naum i niv mladite
sesrdno gi prifa}aat kako takvi.
Eti~ki misli na sveti Kliment Ohridski
“Trgaj se od zloto i pravi dobro!“
“Da se nadminuvame eden so drug so dobrina.“
“Na{iot svetitel da go proslavuvame otsega so dobri dela, ...u{te od denes da se
poma~ime za dobri dela.“
150
30. Ibn Sina
DOBROTO E POSTIGNUVAWE NA SVOE
SOVR[ENSTVO
Eti~arite se univerzalni misliteli.
Sepak, tie se skromni i glavno nemaat ambicija
da bidat sfateni nasekade vo svetot, a nivnite
misli da vlijaat su{testveno vrz eti~kata
praktika na site lu|e (iako Kant }e potseti
univerzalisti~ki deka treba da se postapuva
taka {to site lu|e da moè da posakaat da ja
prifatat takvata norma kako op{t princip).
Iako eti~arite pred sé im govorat na lu|eto
okolu sebe, nivnoto delo se odnesuva na mo}ta na
~ove~koto sudewe i ocenuvawe, ìvotno inspirirawe i dejstvuvawe, koi se
povrzani so edinkata i nejzinata tvore~ka sila i ambicija. No, eden damne{en
mislitel vlijae{e najprvin vrz ideite, medicinata i eti~kata praktika na
svojot kulturen krug, za potoa da stane {iroko poznat tvorec, koj do deneska, i
po iljada godina, nasekade uìva najgolem duhoven ugled. Toa e Ibn Sina, so
latinsko ime Avicena.
Abu Ali Husain ibn Abdulah ibn Sina e roden vo 980 godina vo
golemiot srednoaziski nau~en centar Buhara. Koga vo XII vek negovite dela
bile prevedeni vo [panija na latinski jazik, spored {panskoto ~itawe na
imeto “Aben Sina“ bila sozdadena formata Avicena (i do denes poznata vo
medicinata, farmacijata i filosofijata). Poteknuval od bogato
blagorodni~ko semejstvo. Isklu~itelno talentiran za u~ewe, gi izu~il site
poznati nauki i se zdobil so ogromno znaewe. Na 16 godini ve}e bil lekar. Po
godina dena eden princ go pokanil da go lekuva. Ibn Sina uspeal i po~nal da se
zdobiva so slava na najgolem vidar. @iveal vo razni krai{ta na Persija, vo
zlatniot vek na islamskata kultura. Predaval, lekuval i go pi{uval svoeto
kapitalno delo “Kanun“, koe sé u{te e najpoznato medicinsko delo na Istok, a
na Zapad nekolku vekovi bilo osnova za medicinskite istraùvawa, studirawe
i praktika.
Istovremeno Ibn Sina gi razvival i svoite filosofski soznanija.
Aristotelovoto delo “Metafizika“ go pro~ital 40 pati pred da go razbere.
Potoa Ibn Sina sozdal prv islamski filosofski sistem, edna tvore~ka
interpretacija na aristotelizmot, proniknata so neoplatonizmot. Negovite
idei vlijaele i vrz mnogu golemi evropski misliteli (Albert Veliki, Toma
Akvinski, Duns Skot i dr.). Rabotel denono}no. Bil duri vezir (najvisok
minister), go povikuvale za lekarska pomo{, a no}e so svoite pomo{nici
pi{uval komentari na Aristotelovite dela. Po rabotata, pred kusiot
utrinski odmor, sepak uìval i vo ìvotot, vo razgovorot, vinoto i muzikata
({to e persiska duhovna tradicija, spored pro~uenite “Rubaii“ od Omer Hajam).
Pred Ibn Sina postoele nekolku islamski filosofi. Prviot filosof
Arap e al-Kindi (801-873), pravnik i lekar, avtoр na 270 dela. So nego
filosofijata stanala del od arapskata kultura. Zapi{al: "Filosofijata e
soznanie na realnosta vo ramkite na ~ovekovite sposobnosti; celta na
filosofijata e vo svoeto teoretsko poznanie da ja пoсtigne vistinata, a vo
svoeto prakti~no poznanie da se odneсuva vo soglasnost so vistinata".
Teoretskata filosofija (во aristotelovskа смисла) se fizikata, matematikata
151
i metafizikata, a prakti~naта se etikata, ekonomijata i politikata, koи se
odnesuvaат na sopsтvenoto odnesuvawe, na raboteweto i на vodeweto na domot i
na rakovodeweto so gradot-zaednicata. ôvekot zapovedite gi dobil od Boga
preku prorocite i sekoe otstapuvawe od zapovedite se kaznuva. Dobrodetelta
ne e cel sama za sebe, tuku sredstvo za dostigawe na sre}a kaj ~ovekot koj go
doznal Boga. Soznanieto sluì da se so~uva ~istotata na du{ata, koja e
edinstveno sposobna da ja razbere Svetlinata na Boga i taka da si obezbedi
vistinsko blaènstvo. Vo du{ata na ~ovekot postoi priroden streme` kon
dobroto, {to doa|a od boèstvenata priroda na du{ata. Na{iot prestoj na
zemjata e privremen, nie sme tuka na pomin, na pat kon ve~niot svet. Najnizok
~ovek e onoj koj go odbira materijalnoto pred duhovnoto i si go naru{uva
svojot pat kon ve~nosta.
Muhamed ibn Zakarija ibn Jahja al-Razi (865-925) bil zlatar, pa
upravnik na bolnica. Siroma{nite gi lekuval besplatno. Koga oslepel od
mnogu nau~ni ispituvawa i hemiski isparuvawa, odbil da se lekuva velej}i deka
videl ve}e dosta i sit e od svetot. Toj strog racionalist, pravel eksperimenti
i nabquduvawa, veruval vo naukata: "Najdobriot Bo`ji podarok za nas e
razumot. So razumot soznavame {to ni e korisno i {to na{iot ìvot go pravi
dobar". Bog mu dal na ~ovekot inteligencija za da mu pokaè deka ovoj svet ne e
vistinskiot svet. Onoj koj studira filosofija go soznava svetot i moè da se
spasi od bednata polo`ba. Spored al-Razi, filosofot ne treba da bide nitu
asket nitu da se stremi samo kon zadovolstvata. ôvekot moè da ìvee pome|u
dveve granici, a da ne bide nedostojno da se nare~e filosof. Bidej}i umot e
najdobar sudija i voda~, al-Razi pokaùva kako moàt da se smirat i
kontroliraat strastite. Qubovta e pot~inuvawe na umot na ~uvstvata. Ako
~ovekot e zadovolen so ona {to ima, nema da bide zavidliv.
Poznatiot mislitel Abu Nasr al-Farabi (870-950) go narekle "vtor
U~itel", po Aristotel, zatoa {to ja vnesol logikata vo arapskata filosofija.
Celta na filosofijata e doa|awe do vistinata i zatoa postoi samo edna {kola,
taa na vistinata. Kako {to vo politikata se {tetni partiite, isto taka e i vo
filosofijata. Spored Aristotel, i toj filosofijata ja deli na teoretska i
prakti~na. Etikata se odnesuva na karakterite na lu|eto. ôvekot e sozdaden da
moè da realizira najgolema sre}a. No, treba da znae {to e sre}ata i kako se
postignuva. Za toa treba da u~i, potreben mu e u~itel. So vospituvaweto se
postignuvaat moralnite dobrodeteli. Site treba da nau~at dobrite dela da
zavladeat so nivnite du{i i da se posvetat na nivnoto izvr{uvawe.
Se gleda deka prvite arapski filosofi samo gi prenesuvale
starohelenskite idei, a Ibn Sina bil prviot originalen arapski mislitel.
Napi{al 242 dela. Na Istok i sega go citiraat. Ostavil golemi tragi vrz
duhovniot ìvot vo evropskoto Sredovekovie, bil inspirator na skolastikata.
Napravil “Kniga za nepristrasno prosuduvawe“, vo koja vo 20 tomovi se
objasneti 28.000 pra{awa (od ova najgolemo komentatorsko filosofsko delo se
ostanati samo delovi, za{to originalot e zaguben vo edno vojno pqa~kosuvawe,
koe, pokraj ostanatite ~ove~ki dostreli, posebno e nastrveno da ja napa|a
filosofijata). Ovoj enciklopedist umrel vo 1037 godina. Koga be{e
odbeleùvana negovata iljadagodi{nina, vo 1954 godina nad grobot na Ibn
Sina e postaven veli~estven mavzolej. Edna od najgolemite svetski nau~ni
nagradi go nosi imeto na Avicena.
Ovoj univerzalen intelektualec go smetaat za najzna~aen arapski
filosof vo istorijata. Postoele mo{ne zna~ajni arapski filosofi so
avtenti~ni idei i golemo vlijanie, no samo Ibn Sina sozdal obemen i
152
razraboten filosofski sistem, koj bil dominanten nekolku stoletija. Vo
svoite dela Ibn Sina dava osnova za podobro razbirawe na islamskiot pristap
i praktika. Vo site svoi tvorbi zboruva za etikata, naj~esto za su{tinskite
problemi na odnosot pome|u metafizikata i etikata. Poznata e trilogijata na
Ibn Sina, od koi i denes e svetski poznato deloto “Kaùvawata za Salman i
Absal (Solomon i Avesalom)“. Toa se zbirki od negovi iskaùvawa, polni so
simboli i vizii, karakteristi~ni za t.n. “svetlosna“ filosofija na blesnuvawe
na duhot. Toj toa go narekuval “isto~na filosofija“ (razmisli od izgrevot na
Sonceto), negov li~en pridones kon krajnata duhovnost, koja saka da dojde do
apsolutnoto soznanie kako {to toa go pravat isto~nite misliteli,
ostvaruvaj}i silna svetlina, koja se pojavuva od istokot.
Edno od poslednite trudovi na Ibn Sina “Znaci i predupreduvawa“
sodrì negovi razmisluvawa po dolgiot ìvoten pat, so koi na ~itatelite im
prepora~uva mudrost i dlaboko posvetuvawe na duhovniot razvitok.
Poslednite tri poglavja se smetaat kako jasno priklonuvawe na golemiot
mislitel kon ezoteri~nata filosofija. Najgolem komentar na ova delo dal
persiskiot mislitel Nasrudin Tusi (1201-1258), koj osobeno se istaknuval vo
eti~kite istraùvawa.
Spored Ibn Sina, Bog e Vistina, Dobro, Qubov i @ivot. Bidej}i
atributite na Boga ne moàt da se razla~at, Bo`jata Dobrina e identi~na so
negovata Qubov. Kako apsolutno Dobro, Bog nu`no se stremi kon {irewe na
svojata dobrina. Toj nea ja zra~i. Toa zna~i deka Bog neprestajno sozdava. Toj e
Tvorec. Taka sozdavaweto na svetot i postojanoto sozdavawe vo svetot se
pretstaveni kako emanacija (seewe od Boga), a ve~nosta na svetot e nu`nost na
postoeweto na svetot spored Boga, kako {to znaeweto za detalite vo svetot e
univerzalno Bo`je znaewe.
Vo precizno i dosledno izvedeniot sistem na Ibn Sina aristotelovsko-
neoplatonisti~kite filosofski idei se povrzani so islamskata tradicija.
Vrvnoto Su{testvo ima mnogu svojstva - 99 na broj. Me|u svojstvata na Boga, koi
se istovremeno i vrednosti na ~ove{tvoto, a se naveduvaat i vo Koranot i vo
molitvite, edno od najva`nite svojstva e deka Bog e îsto Dobro, Apsolutna
Dobrina.
Ottuka kaj Ibn Sina na specifi~en na~in e re{ena dilemata otkade
proizleguva zloto, koe postoi vo svetot. Dali toa poteknuva od Boga, kako {to
od Boga proizleguvaat i drugite su{testvuvawa? Dali Bo`jata promisla moè
da se usoglasi so postoeweto na zloto, koga Bog e Dobar, Tvorec, Milosrden,
Znalec, Mo}en...? Vo Sredniot vek filosofite vodele golema rasprava za ova
pra{awe (koe e aktuelno i denes kaj religioznite misliteli). Vo svojot
filosofski sistem Ibn Sina dal osoben pridones za razbirawe na ovoj
problem. Prirodata na zloto Ibn Sina ja razre{uva razlikuvaj}i gi nu`nite
od slu~ajnite projavi, nezaobikolnite pri~ini od nebitnite (akcidentalnite)
pri~ini. Spored Ibn Sina, zloto su{testveno e sprotivno na dobroto. Dobroto
e univerzalen princip, a zloto e nedostig na dobro. Perspektivata na dobroto
toj ja sogleduva niz hierarhijata na egzistencijata, t.e. vo nejzinite najvisoki
sferi, koi se vo neposredna blizina na Izvorot na postoeweto na ne{tata.
Zloto, spored Ibn Sina, kako sprotivnost na dobroto, se nao|a vo
zemskiot, a ne vo nebeskiot svet. Nebeskiot svet e svet na inteligibiliite
(umnite su{testvuvawa), toj e sosema poinakov i so poinakov kvalitet od
svetot na nastanuvaweto i propa|aweto. Nebeskiot svet, bidej}i e
intelibigilen, e daleku od materijata. Toj svet vo celost e ispolnet so dobro i
e carstvo vo koe vladee dobroto. Inteligibiliite ili ~istite formi ne moàt
153
da bidat zli, tie se sprotivni na zlite ne{ta. Poradi toa Ibn Sina nastojuva
da dokaè - osobeno vo deloto “Kaùvawata za Salman i Absal“ - deka zloto
postoi vo podra~jeto na slu~ajnite pri~ini i posledici i ne e imanentno na
Bo`jata opredelba. Zloto postoi, smetal Ibn Sina, pome|u nesu{testvata,
kako akcidencija, kako ne{to nebitno, a ne kako su{testveno svojstvo. Ottuka
zloto e akcidentalno, za razlika od dobroto, koe vleguva vo Bo`jata su{tina i
postoi po sebe.
Vrednosnata analiza na dobroto, spored Ibn Sina, pokaùva deka sé
nastojuva da go postigne svoeto sovr{enstvo. Zloto se odnesuva na ona {to ne
zasluùva da postoi, {to e nedostig, toa e ona {to na ne{toto mu
onevozmoùva da go postigne svoeto sovr{enstvo.
Pokraj vakvata sogledba na zloto od metafizi~ko-aksiolo{ki aspekt,
Ibn Sina zloto go sogleduva i od fizi~ki i od eti~ki aspekt. Zloto vo
fizi~ka smisla e, na primer, izobli~uvawe na sozdanijata. Zloto od eti~ki
aspekt se odnesuva na nepristojnite postapki i na seto ona {to e sprotivno od
zasiluvaweto na dobrata volja. So drugi zborovi, zloto e rezultat na
materijata, odnosno na nesu{testvenoto postoewe. Zloto go nema vo Bo`jata
promisla, toa ne e posakano vo prvata namera, tuku se izrazuva niz delata
sozdadeni od edini~noto i nebitnoto, ovie se negov negativen izvor.
Prirodnoto zlo vo svetot svoeto postoewe im go dolì na materijata i na
nebitieto. Sledstveno, zloto e sprotivno na Bo`jata Dobrina i promisla vo
svetot. Dobroto, pak, e konzistentno so ovie. Zloto ne e princip vo svetot, tuku
sporedna pojava, povr{en rezultat na materijata. Zna~i, dobroto e postojano, a
zloto slu~ajno delo na ~ovekot i na drugite nedovolno svesni i nemoralni
su{testvuvawa.
Od eti~ka gledna to~ka, interesno e deloto “Stepenite na vistinskite
poznava~i“ za skalite na soznanieto na Boga i za etikata na onie koi se stremat
kon Boga. Tuka Ibn Sina razrabotil eden mnogu vaèn aspekt na osobenata
misti~ka praktika, {to predizvikalo mnogu diskusii vo islamskiot sufizam.
Toj dava u~ewe za stepenite na dostignatoto misti~ko soznanie i na
soodvetnata moralnost. Spored Ibn Sina, postojat tri stepeni koi treba da gi
pomine onoj koj vistinski saka da go soznae Boga. Toa se: asket, poboèn i
znalec (su{testven poznava~).
Celta na asketot (zahid) e da gi odbiva uìvawata i slastite na ovoj
svet, za vo ve~niot svet Bog da mu go podari ona najdobroto i u{te pogolemi
uìvawa; so otkaùvaweto od blagata od ovoj svet se kupuvaat blagodattite na
drugiot svet. Za ovoj vid eti~ko umereno i vozdràno dejstvuvawe postoi
nagrada i zasluga na drugiot svet od Boga, no i spokojstvo osvoeno vo ovoj svet.
Me|utoa, spored Ibn Sina, so ovoj na~in na ìvot, ~ija cel se nagrada,
nadomestok i “isplata“, ne moè vistinski da se soznae Bog. A ako asketizmot
se sproveduva vo ime na ne{to drugo ili so nekoja druga cel osven da se soznae
Bog, toga{ eti~ki ne vredi mnogu, bidej}i samo na Boga mu pripa|a da ja
preokupira du{ata, dodeka ostanatoto nema nikakva validnost.
Pobo`niot (abid), spored Ibn Sina, e onoj ~ovek koj predano i so ~ista
namera gi izvr{uva verskite propisi namaz, post i drugi religiski i eti~ki
dol`nosti sli~ni na ovie. Molitvata i izvr{uvaweto na verskite obredi
imaat svoj udel vo karakteristikata na li~nosta. So toa toj ~ovek ja pro~istuva
du{ata i go izostruva duhot. Za pofalba, sepak, e koga nekoj pravi molitva i
verski obredi i gi sledi verskite zapovedi za da go zasluì xenetot (rajot) i za
da postigne nagrada i zasluga za dobrite dela, a ne zaradi nekoja druga cel.
Takvata vistinska pobo`nost se istaknuva kaj Boga za blagodarnost i nagrada
154
za dobroto delo. Me|utoa, ni takvata li~nost ne gi osvojuva najvisokite
dostreli na religioznata i eti~kata posvetenost.
Poznava~ot, “znalecot“ (arif), se narekuva “onoj koj go posvetuva svoeto
razmisluvawe na svetosta na Bo`jata sila i koj postojano kopnee kon
dostignuvawe na ozarenost od svetlinata na Vistinata vo nejzinata vnatre{na
tajnost“. Ovoj stepen e najvisok vo napredokot na ~ovekoviot ìvot, na ova nivo
se postignuva vistinskoto soznanie na Boga. Za da go dostigne ova religiozno i
eti~ko skalilo, na vernikot, pokraj silnata i sosredoto~ena volja, mu treba i
duhovna ve`ba vo koncentracija (rijada), so koja du{ata se podgotvuva za
ekstaza.
Vakvo ezoteri~no u~ewe ~esto moè da se sretne na Istok. Nego go ima i
kaj najracionalnite misliteli, koi ja obrazloùvaat idejata za umen princip
na postoeweto. Vakvo e i poznatoto u~eweto na Ibn Sina za prorokot, koj ja
ispolnuva zada~ata da ja prenesuva Bo`jata objava. No, profetskoto
dejstvuvawe mora da gi zadovoluva filosofskite i eti~kite kriteriumi. Vrz
osnova na kreativnata sogledba, prorokot sozdava novi moralni vrednosti i
vlijae vrz idninata. Uspehot na prorokot zavisi od toa dali istaknatite celi
se eti~ni i dali op{testveno-politi~kite na~ela i struktura imaat dovolno
eti~ki kvalitet. Zna~i, prorokot treba da bide dobar zakonodavec i sovr{en
dràvnik. Zakonot, spored Ibn Sina, treba da bide zasnovan vrz pravdinata,
koja e osnovna socijalna vrednost. Zakonot mora da gi pottiknuva lu|eto da
pravat op{testveno dobro, so toa {to vo sekoj mig i postapka }e gi potsetuva
na Boga i }e im sluì kako pedago{ka merka za da se svrtat kon vistinskite
vrednosti i taka da se dobliàt do vistinskiot Zakonodavec.
Ova pokaùva kolku etikata ima specifi~ni pojavi i potrebi, koi
zavisat od okolnostite, tradicijata, vkupnata duhovna orientacija na
soodvetnata sredina. Me|utoa, problematikata na dobroto i zloto i pra{awata
na ~ove~kata posvetenost kon praveweto dobro vo li~niot ìvot i vo
op{testvoto se univerzalni pra{awa na ~ove{tvoto. A za niv Ibn Sina dade
odli~ni odgovori i inspirativni idei.
Eti~ki idei od Ibn Sina
"Toj ja deli filosofijata na nekolku disciplini: logika i filosofska propedevtika;
teoriska filosofija, vo {to spa|aat fizikata, matematikata i teologijata; i
prakti~na filosofija, vo koja se etikata, politikata i ekonomijata."
"Bog e edinstveno su{testvo, no toj sozdava Um, koj e dvojstvo od esencija i
egzistencija. Natamu sleduvaat deset stepeni na umovi za da se stigne do
mnoèstvenosta na postoeweto, vo koe, kako kaj Aristotel, sé e materija oblikuvana od
formata. Desettiot um e aktivniot razum vo ~ovekot."
"(Ibn Sina u~i za) ~ove~kata priroda - teloto i du{ata nemaat vistinska vrska pome|u
niv. Tie se dva razli~ni entiteti."
155
31. Mihail Psel
BARAWE NA DOBRO RE[ENIE
Sekoja ~ove~ka zaednica ima
svoja etika, toa ja pravi nea
op{testvo i civilizacija. Da se
znae {to e dobro i da postoi
streme` kon toa, toa e beleg na
pravilno soznanie i na dobar izbor
na lu|eto. Vo sekoj ìvot sretnu-
vame etika koja e najsoodvetna za toj
svet - ili etikata {to tamu ja
nao|ame tokmu svedo~i za znaeweto,
odgovornostite i nadeìte na
lu|eto na taa zaednica. êsto }e се
наjde i eti~ar, koj adekvatno gi
objasnuva aksiolo{koto naso~uvawe
i eti~kite normi na toa op{testvo.
Koga stanuva zbor za pogolemi
zaednici, koji traat podоlgo, сретнувame i niza eti~ari, koi ne mora da se
natprevaruvaat koj podobro }e go objasni moralniot pat na tie lu|e, no i koga
tie nauчnici se razlikuваат поmeѓu sеbе во orientacijата i во стilот, сеpak
нивните ideи сe bliskи, зашто му припаѓаат на ист свет. Пoneкаde поveќе zna~ajni
misliтели, siте zaedno, подoбро збoруваат за своите moralni sоznaнiјa, koи sе
interesnи za svetот. Takа e во Kinа, во Indijа, na Bliskиoт и Средниот Istok, на
Mediteranот, во Zapadnа Evropа... Dолgi vekovi, milioni лuѓе, burni
ideologiji, sli~ni no seпак razli~ni moralni re{enija.
Takva e i eti~kaта istorija на edno od najголемите i najdолготрајни
carstva, Vizantiskoто. Тоа општество врвеlo 1.100 godinи по istiот pаt i gradеlo
во континуитет sli~nа etikа, луѓето имале исти генерални цели, владеал ист систем,
вредностите не се менувале, разработувани се слични норми, сите потраги за нешто
ново биле насочени да се потврди најдоброто старо решение. Византискиот filosof
со najviсок ugled Mihail Psel, кој навестуваше нови духовни барања, претставува
средишна osкa okoлу kojа ќe се обидеме накусо да ги preтstavimе eti~kитe dilemи
i наsоки на toј голем свет, сега помалку zaboraven, sо buрni eti~ki дискусии i so
огромни religiski nadежи во него (~ii duhovni tragi vo misleweto, etikata,
religijata, politikata, socijalnite celi se evidentni u{te kaj nas, koi bevme
del od toa Carstvo ili ja sledevme negovata kultura i duhovnost i davavme
tvore~ki pridones kon nea - vpro~em Makedonija e blisku do Carigrad, Solun
bil vtor po golemina vizantiski grad vo Evropa, na eden krak od poluostrovot
Halkidik e najpoznatiot religiski pravoslaven manastirski kompleks Sveta
Gora, a Ohridskata arhiepiskopija bila povrzana so Carigradskata
patrijar{ija).
Од почетокот на Византија до освојувањата на Цариград od Osmanliite,
луѓето настојувале да развијат хриstijански поглед на светот, да дадат толкување на
Божјите намери, а човекот да постапува са цел да го задовоlи својот Творец.
Duховноста биla и основа и составен дел нa севкупното живеење во оваа сложена
држава, луѓето живеele подготвувајќи се за подобриот друг свет. Истовремено
учените луѓе се труделе да навлезат во интелектуалното минато на Хелада, во која, на
местото каде што se распростираше Византија, porano дејствувале многу умови, који
156
оставиле безбројни автентични дела, со разни теми и ориентации. Од тие стари автори
(Платон, Аристотел, Плутарх...?) имало уште идеи кои зрачат. Византијците особено
истражувале дали старите мудреци знаеле дека доаѓа Месија-Исус и дали во нивните
трудови може да се насети тој светскоисториски настан и развиток. Со своите дела
новите интелектуалци се труделе да ги достигнат височините на оригиналното
христијанство и за човечкото настапување да подготват норми, кои ќе овозможат
правилно верско живеење и фантастично разрешување на средбата со Бога по смртта.
Византија била чудна држава. Се протегала на три континенти и во определени
периоди била најмоќна светска сила. Vo себе bила конгломерат од народи, со безброј
јaзици и интереси, но са доминантна вера, која ги поврзувала. Константинопол бил
најголем град на светот (и практично не можел да биде освоен), државаta лежала на
крстопат od патишта и имала најразвиена светска трговија, сообраќај, наука и
производство. Oд почетocite до крајoт taa била типичнo феудалнa dрàva, сo целa
хиерархијa na власти и subordinacii. Непрекинато cuтele династичкi борбi.
Posтojано се водeлe vojni сo сиte сoседи - Персијanci, Араpi, Словени, Германи,
монголски и турски племiwa. Византија iмашe догматски пaт vo хриstijанствoto.
^увашe и градe{e бројнi црквi и манастирi, кои имаa огромнi имoti. Страсно
гонеше секти и ереси, прва спроведуваше verski смртни казнувања и ги спалуваше
оние који мислат поинаку. Сто години (7-8-ми век) во неа владееше духовна и реална
битка околу иконите (иконокласти, иконоборство), кога се уништувани фрески и
икони како идолатриски претстави и поттици. Isto taka nекои страсни верници
градеа столбови (стилити), на коишто престојуваа со години или по неколку децении,
така покажувајќи ја јавно својата верска посветеност, аскеза и подобрена врска со Бога.
Света Гора, на халкидичкиот крак кај Солун, комплекс od манастири, монашка
република, активна е и денес. Во Византија е постигнат исклучителен уметнички
развиток, во некои периоди врвен за целиот свет (nekoi od prekrasnite dela se na
makedonska teritorija). Но, taa полако ги губеше силата и териториite; иако се
наrekuva{e Vtor Рим, стаnuva{e vtoroklasna сила. Nе zapre да се ko{ka окоlu
предимствoto со римскиот епископ-папа т.е. со католичанството, сметајќи ги своето
учење и црквена власт za подобри и посилни (привремено во 867 година, со
патријархот Фотиј, но во 1054 година дефинитивно, помеѓу Византија и Рим nастапi
раскол, со меѓусебни анатеми, кој до сега не е надминат). Кога дефинитивно остана без
територии и í се закани целосно освојување од Османлиите, ni toga{ Византија не се
согласуваше на компромис со Западот, кој í беше "крвен непријател" (Осмалиите
pove}e od 500 годинi владееја со речиси истата територија и народи, со сличен
државен систем и резон, само што главна религија беше исламот; Москва го презеде
името и улогата на Трет Рим).
Vizantija e direktеn naslednik на Rimskoто Carstvо. Kога во najголемото
carstvо беа воведени prvo dva императори, a пoтоа i dva нivни zameniци-цезари,
prodолì agonijaта на beskrajniте graѓanski војни. При toа rimјaniте беа
trpeливи кон raznи religiи, но ги gonеа hriстијanитe, ги smеtaа за opasеn element
za edinstvoто на dràvата. Judeiте se opiraа ednаш godi{но да му davaat verska
po~it na imperatorot kako ìvo boèstvo ({to zapo~на od Oktavijan Aвgust,
вnук нa Julij Cezar, kogо го proglasiја ìvo bo`ество пo ubistvото на вујкото).
Моноteistiте judеi oтфрлaа da slavат drug osвен svoјот Bog, a hriстијaniте,
najнаpreд evrejska sekta, a потoa vernici на samostојnа crkvа, se odnesuvaa isto.
Po uni{tуvaчкиот bunт, Еvreитe ги raseliја za slednite 2.000 godini niz celиoт
svet, но во ogromnoто Rimsko Carstvо во тоа време po~на да се развива kultот на
raсpнаtиoт i воskrеsнат Hristос, sо nadеж за ve~no spaseниe na onoј svet. Во 313
гodinа е dozvoлena hriстијanskaта vera, a во 324 godina tаа verа ја priфati kaкo
официјалnа za Carstvoто императорот Konstantin (roдеn во Нi{ во 280 година), на
157
koго пред решавачката битка во 312 година му се pojavi na nebото Krst sо bлескави
букви Во ovoј znak ќe pobediш! Царот го напушти Rim i во 330 godinа za
prestoлniна го proglasi Vizant, grad na najубавото mestо na svetот, поmeѓu dva
kontinentи, koj го нарече сo svoето ime Konstantinopoл, веднаш го opremi сo
siте instituciи и со голем broj carski градби i crkvи. Sо majkа му svetа Еlenа,
carот Konstantin staна голем svetител, za{titnik на христијanskата verа,
tradicijа i pravilni doktrinи. Davaшe donaciи на Crkvата i toа се воspostavi
kaкo pravilo za moжнostа за spas. Се мe{aше вo izborот на episkopите i
preтsedavaшe со crkveniте sобiри, а na prvиoт Nikejski sоbor во 325 година се
usvoenи osnovnите na~ela на hristijanskata verа, koи i dеnеs се vaèчки. Дoдеkа
ne umrе во 337 godina, Konstantin Veliki го pokaжа pаtот по koj ќe одат
Vizantija i нeјзиnите лuѓе, и така беше сé do paѓањето на Carigrad во turskи rацe
во 1453 godinа.
Rim imaше svojа гра|anска, војна и политичка etika и познати философи на
моралот. Во novиoт grad i carstvо, речиси сите луѓе и sитe дејности progledaа со
хriстијanski o~i i бараа hriстијanski moral. Гranicaта на dominирањето на
latinskиот i gr~kиoт jаzik оде{e по sredinата на Balkanот i na dva dela го
seчеше Mediteranот, pa i tолкuвawaта на Hrista, smisлата на верата и
организацијата на религијата staнувaа razli~нi. Во нашите текстови пишувавме за
apostolот Pavlе, no i за deјствувaњето на prviте големи eti~arи svetiте Jovan
Zlatoust i Aвrelij Aвgustin na двeте stranи на ovoј простор, koj i do dеnеs е
podeлen со verskа granicа. Го пreтstaviвме deloто на svetiте Кiril i Metodij во
obrazovaнието и ети~koто воzdiгнувawе на Slovenите, како и посебниот придонес
на светите Климент и Наум Охридски во Македонија, a tuка е i deloто на pariskиoт
filosof Pjer Abelar, koj daде osnovи за ednа novа etikа na Zapadот. Za
razбирање на мислењата и на etikата во Vizantiji е va`nо да се daде барем kratоk
pregled на razvojот на eti~kiте pogledи. Car Justinijan (482-565), роден во
околијата на Скопје, го објави во Carigrad (kako што Sloveniте po~наа да го
нарекуваат Vizant-Константинопол) posledното anti~ko golemo delo - kompleks i
sinteza na rimskoto pravo, koe do denes vlijae vrz razvojot na pravnoto
razmisluvawe i pravnata praktika. Истовремено ја забрани натамошната работа на
Платоновата Академија, која 8 векови била најпознат универзитет на античкиот свет
(философите се преселија во Персија). Тој daде da se izgradi i Sveta Sofija (537),
najголемиот hriстијanski hram na svetот (koj dеnеs е muzej на hriстијanstvото i на
islamот, бидејќи Mehmed Osvajувa~от го prenамени за xamijа, но noviот татко на
Turција Kemal Ataturk, по poтeklo од Solun, го нарече spomenik на dve
religiи). Во Константинопол во меѓувреме prestaнаа да зборуваат latinski i минаа
na domaшен gr~ki. Тoа rezultирaше со соodvетен duhovеn razvoj i eti~ki
разjaснуваwa. Po~на влијанието од anti~kiте хеленски misliтеlи, preд sé од
Platon i Aristotel, a delуvaа и aleksandriskiте мудреци, зашто Александрија e
prviот голем grad во koј se razvi helenskiот neoplatonizam i се pojaviја prvите
hriстијanskи tолкuвaњa (на Еvanгелијaта и на целата Библија), monasi, verski
disputi i sl. Ne moжат ni да се nabrojaт iлјadницитe teoloзи i eti~arи нa
vizantiskата etikа, нie ќе ги izloìмe vrednostiте на nekolkу najpoznati.
Pseвdo-Дionizij Areopagit (V vek), verojatno od Sirija, zeл pseвdonim
сpoред prvиoт pokrсtenik од svetи Pavlе во Atinа, истовремено i prv atinski
episkop, i napiшaл delа со trajnа religioznа vrednost. Bog дал објаснување за
Своето постоења и креација со директна Објава на луѓето. Но тоа не е достатно за
философско разбирање на Boжјето дело, зашто философијата saka да го види Бога со
Неговата супериорна природа и најголема добрinа. Меѓутоа, тоа не е dostаpnо за
луѓето, па е нужно да се развие apofati~kа filosofijа, со kojа se согледуваat
158
божествената светлина и љубов, која нас нé поврзува со другите луѓе. Сeto тоа не
може да се разбере со разумот, но е блиско do срцото, а и Бог ги користи Своите мо}и
да нé упaти vo овiе тајнi, зa шto помаgaat цркovнitе личности и институциi (za
apofati~kata filosofija doktorska disertacija na Filozofskiot fakultet vo
Skopje napi{a poznatiot makedonski teolog d-r Otec Stefan Sanxakoski, od
Struga, profesor na Bogoslovskiot fakultet).
Jovan Lestvi~nik (крај на VI, почетак на VII век), веројатно од Сирија,
pоттикнaт od љубовта кон Бога, со 17 година дошол во Синајскаta Гора, каде 19
години духовно bil воden od еден стар мудрец. По неговата смрт, се преселил на
слично место. Vо постојани молитви и пост, со покајнички солзи, осамен и не
говорејќи, sepak не ги одбивал оние кои сакале да му се придружат. На молбa od
браќata монаsi, se приfatil da go раководi манастирot. Напишal proчуен етички
tekst "Skali kon рајot", vo коj gi сoветuva хриstijанitе да гi naso~at мислиte
кon Богa и so низa dobrodeteli dа постигнat духовно сoвршенство. Vo предговорot
e odbeleжano дekа оваa кnига go покaжуva најточнијot пaт за сitе кои brzaat да si
gi запишat имiwata vo небесnata кnигa na Животot. Taа gi преtставuvа
voзвишенite skali коi водat од земскiоt prostor кon Светоto местo, на чиј врv е
Бог na љубoвta. Триесет сkalila (според годинite nа Исусовiоt живот) водat кon
праведностa. Прво е отkажuвање од световноto живeењe. Poтoa беsтраstiе,
ostavaње na griжata за ovoj свет. Потeм оtстраnuвање od светot, па блажена
послушност, ефектно покајanie, размиsluvaње за смртta, радоснo плачewe,
напуштање na гневot, на злопамeweњeto, na лошиte zborovi и na клеветeњeto. Po
тoa следi naмаluвање na говорењeto и mol~eње, избегnuвање na лажewe, на
mrzelivost, na ал~nост и na среброљуbie. Посебно се говори za бестелесноto
живeењe, каkо и za lуѓeto кои живеat чисто и мудро, а тоа go освoјuvaat so раbоta и
зноеwe, poтoa za напуштањeto na земниte gрижi, za беземоционалноста како
умртвување на душata преd смртta na телoto. Daden e i приказ na молитвиte и na
пеsнite vo храмot и na телесноto бдеeњe. Негативниte страсти, коi треба da se
напуштaт, сe малодушностa, страvuvањаta, суетаta, безумната гордelivост.
Позитивниte акти сe кроткостa, едноставностa и незлонамерностa (кои нe сe деl na
природata vo личностa, tuku се освојuvаat со настојување и труд), искоренување на
страстите и целосно смирување на умот, добродетели, благи мисли, свето молчење на
телото и на душата, молитва, која е мајка на добродетелта. Земното небо значи
бестрасност и совршенство како подражавање на Бога и воскрснување на душата пред
општиот воскрес, а посебно на крајот се истакнува сојузот на трите добродетели - вера,
надеж и љубов. Сиот овој обемен текст е исполнет со примери и објаснувања, кои му
помагаат на верникот во неговото богоугодно насочување. Како пример на етичките
зборови од Јован Лествичник приведуваме: "Бог не е ниту виновник ниту причинител
на злото. Затоа се во заблуда оние кои велат дека некои страсти се природни за душата
- тие не разбираат дека ние кон страстите ги пресвртевме природните својства за
добро".
Максим Исповедник (580-662), роден во Цариград во истакнато семејство,
oдлично образован, са посебно интересирање студирал философија. Бил дури и царев
секретар, но поради секташките борби е иставен од тоа место. Се повлекол во
манастир, а потоа патувал niz целиот Медитеран, застапувајќи ги православните
погледи за Исус богочовекот, против монофизитските или монотелитските секти (кои
тврдеа дека Исус има ili само човечко тело или само божествено постоење). Не
отстапил ни пред најголемите силници, цареви и папи. Му ги отсекле језикот и десната
рака, за да не може да проповеда ниту да пишува. Неговите трудови за разни теолошки
прашања се важни, а за етиката особено се суштествени неговите 400 поглавија за
милосрдието, една од клучните христијански доброdeтели.
159
Jovan Damaskin (626-749) е роден и образован во Дамаск. Иако Арапите веќе
го освоиле Левант и уbiле многу христијани, неговото семејство се спасиlo. Таткото
барал учител за својот син и го нашол во некој пленет монах, когo go продавалe каkо
роб. Toj na младiоt Јован mу оvozможil да научи сé za верata и za философијata.
Sтаnal градоначалник na Дамаск. Иако византискиot цар Лeв, кој биl против
иконite, go kodo{el kaj сараценскiоt султан, овoј ne гo убиl, duri му понудиl да
стане гувернер na областa. No Јован si одредиl za себesi да се откаже od богатстваta
и властa, да се oddale~i od светot и da mu служи na Богa vo сиромаштвo. Zaminal za
Eрусалим, vo манастирot Св. Савa. Тамu bil послушeн монах кој gi испоlnuва и
најмаle~kite zapovedi, сé доdeкa, sпоred митskata пrikazna, na nеговиte
nadredeni i учитеlи ne im se јавила vo сoн Мајкаta Божја и im рекла deka toj e
наследник na kralot Давид (pro~uen himnopisec) и deka }е испеe новi песнi za
Богa. Максим сozdal golem број химни, коi и дeнeс se пеаt vo црквite, а go смeтаat
прв кој so многu делa на научeн начин gи објасниl верскite пra{aња.
Simeon Nov Bogoslov (949-1022) дошоl vo Цариград на учи. Ja otfrliл
понудata da stapi vo државнa службa и po~nal сo духовни активности, читањe na
свети tekstovi, дolги ноќни молитвi i so baрањa na смислаta на животot вo
odnosite kon Богa. Sakal so мистичкo искуство да ja потврди својata верa и
доживuвање na живiоt Бог. Zaпознаl старeц od најproчуениot цариградскi
Студитскi манастир, кој mu стаnal духовeн учитеl и воdа~. Стaпиl каkо искушеник
vo манастир. Откриl едeн нов аспект na мистицизмot - гледање na божeственaта
светлina, kako израз na ~ove~kata потрагa po Богa. Иако мноzиna нe билe
по~iтuва~и na Симеоновiоt пaт, кaj другиte toj уживаl najvisok углед. Gi uверuвal
lуѓеto deka сeкоj може da достиgnе највиsokо nivo na верata ако so молитвata и so
срцеto go bara Бога. Под притисoк, отишоl vo друг манастир и стаnal игуман. И туka
биl прогonuvан, no се повlekol vo осамenost, kaде go do~ekal крајoт na земскiоt
живот. Напи{al golem број vlijatelni дела. Добиl име "Богослов", {to go imaat
заслужeno само неколкu византиски теолоzи. Учel дekа сo верata човекot може da se
спаси od своjata тешкa положbа (којa главно e резултат na првi~нiоt греv). Вераta
go води човекot да се sмири сo Богa, а vistinskiot разговор сo Богa go оvozможува
молитваta. Не e довоlно само извршuвање na voобичаенitе верскi обредi и
дolжности, poтребen e sтrеmeж kon виш степен na религискa посвеtеност. Vo eднa
својa химнa veli: "Не говорeте дekа е неvozможno da se прими Божјot Дух, дekа без
Негo ne e можno спасenie, дeka Бог e невидљив за lуѓeto, дekа lуѓeto не ja gledaat
Божjata светлina, или дekа тоa e неvozмо`no vo сegашnoto време! Toa nикogаш не
било неvozможno, tuku дури мошне е можно за оние кои тоа го посакуваат!"
Konstanin Psel се rodiл во Konstantinopoл во 1018 godine. Од
iсклучителnо семејство, talentiran u~enik, biл едуциран na najдoбар moжен na~in
за очекуваните najviсоки dràvnи функции. Biл дури i prv ministеr на
Carstvото. Доживеl семејството да му умре младо. Се зamona{iл и го zeл imeто
Mihail. Потоа раkovodел со edеn od univerzitetите и ја добил po~еsnата тиtulа
"princ на filosofите" (иако во наш дух е поблиску да кажеме војвода на
философите, зашто немал царска крв и не очекувал престол). Уште како момче ја
запознал старохеленската литература и се истакнал со нејзини толкувања. Ги познавал
сите oblasti на тогашната naukа i filosofijа, се обидел da daде sintezа на сите
znaеwa. Напишал голем број трудови од сите дисциплини, религиски химни, хроники,
енциклопедија. Го бранел платонизмот, бил близок со мистичната философија и
модерно го поврзувал животот со класичните идеи, што на некои потоа ќе им изгледа
како навестување на Ренесансата. Umrел во 1078 godinа. Неговата работа и
настојувања ги истакнуваат сите позиции и квалитети на византиската философија,
теологија и наука. За него самиот, да се биде философ значело да не se живee директно
160
sпoреd нормite nа монашкиte na~ela, tuku да bиdeш доstatно разли~en vo
миslењeto, да бidеш добро граѓански вoспитан и да ja познаvaш својata културнa
традицијa. Такa kaj nego философијаta e друго име за образованостa и golemata
ученост. Некoи научници истaknuvaat дekа цelta na Псел bilа vozобновuvawe na
античкata философијa и наукa. Тој гo sмeтаl античкиot дух za врutоk кој пресушил,
no треба da bide обновen, za да се појави онa скриеноto vo nеgo. Самiot neskromno
gi pofалuval сvoite napori vo тaa nasoka. Vo seкоj случај, ja познаваl античкata
мисlа и se smetal себеsi za рационалист, no кој go користи разумot za да gи
vozобнови верскite doktrini. Може da се kaжe дekа бil најdоbriot обнoвuvач na
античкиte хеленски мислиteli vo Византијa, vo којa imaло многu познава~i i
po~ituva~i na древниte мислиteli (duri beшe предлоèno nа Платон da mu se
дaде ime светeц, bidejќi vo svoite dela насeтиl едeн Бог). Хриstijанствоto Псел go
повrзuваl са дале~nata tрадицијa и se залoùvаl за универзалнa хриstijанскa
културa. Vo svoite хроники, koi gi piшuval na razli~en na~in od drugite
vizantiski istoriski dela, Псел даl пример дekа za историјata може da se пишuva
и сo субјективнo стojalиште, што е новина за византискаtа историографiја. Bidej}i
биl posveten верник, na сиte nastani im даваl судбинско Божје значење, no velel
deka za ~ove~kite dela има vlijanie и човековiot избор.
Каkо добар студент и poзнаva~ na реторикata и философијata, Psel gi повrза
двеve античкi дисциплинi, говореj}и дekа tie се нeophodni za сeкоj интелектуалeц -
без философијata говорot }е биde без ум, без говорничкata veштинa философot }е
биde нем; слично kaùva{e i Кикерон, no Псел додаva zna~ajнa zabele{ka, дека
мом~ето треба да учи и наука за политиката, зашто без неа од устата ќе му излегуваат
само празни звуци. На студиите Псел ги воведе двете науки, a изврши и ревизија и
дополна на студиските планови и програми. Прво се учeле 3 науки - граматика,
реторика и дијалектика, а потоа 4 - аритметика, геометрија, музика и астрономија
(слична е наставата на Запад во истата ера, во верските школи и на првите
универзитети). На крајот на студиите доаѓало изучавање на философијата, која Псел ја
обожавал, tој јавно се повикувал на ставовите на Платон и Аристотел. Псел је сметал
философијата наука над науките. Нејзиниот врв метафизика водел кон теологијата,
зашто христијанското учење е најсавршено (теологијата во таа смисла би можеле да ја
наречеме виша философија). Тој објаснувал дека со античките идеи и примери младите
ќе ги изградат не само вкусот и разбирањата, туку и душата ќе им биде украсена со
морални вредности.
Тоа му забележувале мнозина, кои не се согласувале со његовото
воодушевување со Антиката, бидејќи тоа не беше популарно во Византија, која на
својата христијанска духовност гледаше догматски, небаре е најдобра, а полезно е и да
биде изолирана. Пселовото учење за душата било основа за етиката. Душата содржи
човекољубие, од коешто извираат нашите избори и дела и мирољубивост помеѓу
луѓето. Душата има божествено потекло, но е подредена на Бога. Еден дел од душата -
кој се обележува како вегетативен - се однесува на хранењето, раѓањето и
размножувањето. Другиот дел на душата - интелектуалниот - е извор за добродетелите.
Една добродетел овозможува душата да се спои со телото и да управува со него,
другите служат душата да се оддели од телото и да се исчисти (што е постојана тема во
византиската етика), а третите го помагаат крајното чистење на душата за да се
воздигне до посакуваната контемплација. Како и кај душата, се навестува дека и спасот
може да биде дело на самиот човек. Така кај Псел сретнуваме истакнување на
вредностите и на независноста на философијата, но и нејзина поврзаност и користење
во теологијата.
Grиgорij Palama (1296-1359), солунски архиепископ, е најпознатиot
византиски мистички философ (poме|у безброј други). Школuван е vo царскiоt
161
дворec, no рано se повlekol vo монашки живот, заедно са sеtо своe semejstvo.
Напи{аl golem број дела посвеtени na животot и дolжностиte vo манастириte, no
nеговоto име се повrзуva сo исихазмоt (хел. исихија - тишина, mol~eње). Stanuva
zbor za специјално пraшaњe na духовнa концентрацијa na kaluѓerite, kade e главно
mol~eњеto za да се is~iсти срцеto. Sе поставuvа prа{awe како е можno
трансцендентнiоt Бог dа se доживеe so непосреднo личнo mистичкo искуство (so овa
се zanimavaat многu мистичари vo историјata na светot, а исламскиte суфисти
op{to ja приfаќaat идејata дekа Бог e невидlив). Монасиte мистичари примеnuвалe
низa психо-физички dejstva, кои оvozможуваat Бог да mu се појави na човекot каkо
светлiнa vo migot na религискaта екстазa. Користилe визуелизацијa, дишeње и
медитација ("молитва na срцeto"), so кои доаѓale до новi iskustva i nov vid
живeewe. Isihastot moral celosno povle~en, vo opredelena polo`ba,
neprestajno da ja povtoruva t.n. Hristova molitva ("Gospode Isuse Hriste, sine
Bo`ji, pomiluj me") i pri toa sekoj pat da go zadrùva zdivot, postapno bi bil
obzemen so ~uvstvo na beskrajno blaènstvo i bi ja videl nadzemnata svetlina,
onaa koja im se pokaàla na apostolite na Taorskata Gora (Preobraènie). Za
oвie пra{aњa se interesirale оsobenо vo манастириte на Светa Горa.
Dolgotaen duhoven sudir se vode{e so racionalizmot, koj mu se
protivstavuva{e na isihazmot kako misti~ka struja. Eden od glavnite u~esnici
vo sporot e Grigorij Akindin (1300-1348), roden vo Prilep. U~el vo Solun i
odli~no gi poznaval i anti~kata literatura i filosofija. Go sretnal Palama,
koj ve}e bil istaknat isihast, i go zamolil da go upati vo toj vid duhovna
praktika. Vo 1332 se sretnal vo Solun so kalu|erot Varlaam od Kalabrija
(Sicilija), koj donese novi soznanija od Evropa, sega znaeme glavno od sveti
Toma Akvinski (derivat na Aristoteloviot racionalizam) i stana glaven
oponent na Palama. Do 1341 godina Akindin bil posrednik pome|u dvajcata, a
toga{, pod vlijanie na patrijarhot Jovan Kalekas, vo deloto "Protiv
mesalijanite" go napadnal Varlaam. Sporot e vè{ten i za isihasti~kite
su{tina i metodi se vodeni nekolku javni teolo{ki raspravi (vo kakvi {to vo
Vizantija mnogu uìvaa). Akindin ima napi{ano u{te mnogu dela, edno od niv e
"Antieretiki", vo koi se tvrdi deka Bog samo preku simboli moè da mu se javi
na ~ovekot, a na ovoj mu se nedostapni negovata su{nost i energii. Akindin
denes go obvinuvaat deka negovite dela se prevedeni-prezemeni od zapadnite
racionalisti~ki izvori ({to bi bilo stra{no za dogmatskite Vizantijci). No,
zapo~na gra|anska vojna, vo koja solun~anite imaa golema uloga, I исихастички
спор стаna del od op{tiot sudir vo dràvata. Potoa, vo cариградскata Влахернa
vo 1351 godina isihazmot oficijalно е приfаtен каko православeн. Na sobirot vo
1352, iako umren, vrz Akindin e frlena anatema. Паламa може da go smetame za
победник vo ovoj спор, проглаsен е za светеc, iako страдаl и биl затвoран vo тeкоt
na dolgite годинi na ovie расправi.
Nikola Kavasila (умрel vo 1371), роdен vo Солун, рано zaminal на студиi
vo Цариград, kaде zaпознаl многu наукi. Пи{uval јасно и допадlиво. Биl мистиk, no
ne пустиnik. Toj sakal zа заедницata da обезбеди љубoв od Богa, а за тоa, спoреd
nеgo, oсновни se пријатеlствоto и blagoдarностa. За овa, veli, не e потребно da se
повleчiш vo осамenost, da води{ чудeн живот и da носи{ необичнa оbleka. Треба
само poстojaно da se размиsluvа za Богa и za човекot, kako и za чове~кaтa vrska so
Богa. Нема потребa ни за посебни пodgotovki за молитвa, zatoa {to Бог е naсekaдe.
Bog }e доjde и кaj лошиte lу|e, bidej}i e добар. No треба да gi повtаraмe учењеto
и животot na Христа, кој ќе нi go покаùva пaтot. Затоa општa етичкa зада~a nа
човекot e својata воljа sekoga{ da ja svrtuva кon vistinskoto dobro. Христos }е
нi gi покаè сitе dobрodeteli vo чист вид и }e ni даdе да go сoгледамe
162
stradaweto na другiot каkо нашa sopstvena несре}a (сoвремена емпатија!), а }e ni
помоgne да ja isчистимe својata душa и да се вежбамe taa да стане света.
Георгије Гемистос (1353-1452) се смeта za последen византиски философ, а не
биl теолог. Od по~ituvawe kon Платон зеde ново sli~no име Плитон (каkо што 12
вековi poранo toа go stori и величествениot Плотин, 205-270). Некоe време
Pliton minal vo Eдренe, vo koe{to ве}e била османлискаta престоlниnа. Тамu
учel од Eвреинot Eлисеј, а истовремено ~ul и приkazнa za prviot eti~ar Заратустрa
и za negovite идеi. Поtoa vo Мистрa, на Пелопонез, отвориl школa. Биl на сoборot
vo Италијa vo 1438 године, kade e планирано да се obединat razdelenite западна и
источна црква. До тоа не дошло, а и Плитон биl против тоа. Паѓaweto na
Константинопоl vo 1453 годинa под османлискa власт одnese многu ученi
Vizantijci на Запад, почna учење na староhelenskiot јaзик и превод na античкиte
мислиteli od originalite (a ne samo od arapskite пrevodi). Плитон vo Фиренцa
донеse неоплатонистичкi идеi, а предлагашe и oснoвање еднa новa општa светскa
верa. Под nеговo vlijanie Козимо Медичи osnova vo 1459 godina vo најнапредниot
италијанскi, a toga{ moжebi i vode~ki ekonomski i duhovno najsilen evropski
град, познатa Академијa. Se rазви Ренесансаta.
Na Filozofskiot fakultet vo Skopje profesorot d-r Jon~e Josifovski
(1920-2009) po~na da predava vizantiska filosofija koga u{te na mnogu
univerziteti vo Evropa toa ne se prave{e (kako mlad u~itel toj ja napi{a
na{ata najpro~uena detska eti~ka stihotvorba "îsta Dana", a potoa gi donese
novite soznanija za simboli~kata logika, koi se osnovi za gradewe na
kompjuteriте). Професорkatа d-r Vera Geоrgieva-Петковска, prvo negova
asistentka, gi razvi studiite po vизантискata философијa i napi{a nekolku
odli~ni knigи и учeбници за оваа ретко истражувана проблематика. Кaj разни
издавачи, i vo sosednite zemji, можat da се наjdat преводи na делаta na
византискиte мислиteлi, не e pove}e каkо vo нашеto време, кoga такви кnигi
неma{e на пazaroт. Vo nиv може da se научи како vo тоj нам блиzok свет, чии
трагови se присутни vo нашata културa, писмo историјa, верa, морал, црквa,
poлитиka, grade`ni{tvo, umetnost - етиката била повrзана сo наглаseno
верuvawe, se сoветuвало повлekuvање od активнiоt живот, se истaknuvalo
милосрdieто, se говорeло za нужнata љубoв poме|u lу|eto i, se разbira, za
su{testvenite ~uvstva poмеѓу Бог и ~овекот.
Eti~ki misli na Михаил Псел
"Jaс ja pоврзувам философијата со реториката и се трудам да се согласам сo dvете, со помош на
секоја од нив."
"Философијата и реториката, Египќаните и Халдејците, споредени со Светото Писмо се небаре
бронза во споредба са златото."
"Сето божествено не ни е достапно, а сета природа не може да се разбере со разумот."
"Од небесниот Ерусалим паднавме во овој свет полн со желби."
"Поуката е совршенство на душата, нејзино потчинување и воздигнување, или враќање кон
највише добро."
163
32. El-Gazali
DOBRINA VO SLU@BA NA SVETOSTA
Eti~arite ~esto se moralno
mo{ne strogi, predlagaat krajna
skromnost, umerenost i apsolutna
posvetenost na eti~kite ideali. No
ponekoj eti~ar, koj propoveda takvi
ostri moralni principi, ne se
istaknuva so li~niot primer i so
na~inot na ìveewe vo soglasnost
so iskaànite sopstveni rigidni
na~ela. Nivnoto opravduvawe glasi
- nie sme patokaz, a ne se videlo
patokazot da odi po patot. Za
razlika od vakov primer na dvoen
moral, strasnite zagovornici na
eti~kata vozvi{enost od srce gi
po~ituvaat svoite idei, a svojot
ìvot i dejstvuvawe gi organi-
ziraat spored niv. Tie se primer za
doslednosta na eti~kiot zbor i na
eti~koto dejstvuvawe. Eden takov
heroj na skromnosta se otkaàl od slavata i mestoto na najgolem pravnik i
sorabotnik na sultanot, za da se posveti na ìveewe so koe sekogo }e go pou~i
{to zna~i ~ist eti~ki duh, na koj na~in se realiziraat najdobrite nameri i
kako se postignuva sovr{eno eti~ko delo (kolku {to toa e mo`no za ~ovekot).
Toa e golemiot islamski mislitel i mistik el-Gazali.
Abu Hamid Muhamed al-[afii el-Gazali e roden vo 1058 godina vo Tus
vo Persija. Tatko mu bil poboèn dervi{, ne jadel ni{to {to ne zarabotil so
svoite race i oddeluval vreme kolku {to moèl da razmisluva za Boga. El-
Gazali rano ostanal sira~e, go odgledal eden tatkov prijatel, pro~uen sufi.
Prvo u~el vo rodniot kraj, potoa vo Nisabur studiral teologija, pravo,
filosofija, logika, prirodni nauki, sufizam (ideja i etika na religiskata
mistika) i dr. Mu predaval al-A{ari, koj dozvoluval golema sloboda na
misleweto. El-Gazali se istaknal so filosofski talent, kako i so kriti~ki
duh. U{te mlad bil nezadovolen od skolasti~kata teologija, koja so
racionalnite metodi gi tolkuvala pra{awata na ìvotot i na verata. Bil
student i na poznatite sufisti al-Farmadi, al-Tusi i al-Ku{airi. @iveel
asketski i pravel sufiski ve`bi. Samiot tvrdel deka ne moèl da ja dostigne
sostojbata da po~ne da prima ~ista inspiracija od Boga; toga{ sufiskata
praktika u{te ne mu dala sigurni psihi~ki i duhovni rezultati.
Nizamot (vezirot) na selxu~kiot sultan Malkik-{ah bil
impresioniran od znaeweto na mladiot nau~nik i go imenuval za {ef na
katedrata za teologija vo Nizamija vo Bagdad, toga{na najgolema, najpro~uena i
najvlijatelna akademija vo arapskiot politi~ki i nau~en centar. El-Gazali
imal samo 34 godini koga mu e ukaàna ovaa ~est, koja dotoga{ vo
muslimanskiot svet ne bila iskaàna nikomu vo tie ìvotni godini. Se zdobil
so svetska slava, se pro~ul kako najgolem teolog vo islamot. No toj ne bil
zadovolen, smetal deka verata ne moè da se gradi samo vrz razumot. Po
164
desettina godini se otkaàl od profesorskoto mesto, vo 1095 godina go
napu{til Bagdad, gi ostavil imotot i slavata. Se zatvoril dve godini vo
Umejatskata xamija vo Damask, pridrùvaj}i se strogo na asketskata
disciplina i na izvr{uvaweto na religiskite obredi. Po 11 godini talkawe,
diskusii so nau~nici i dervi{i, razmisluvawe za smislata na povlekuvaweto
od ìvotot, el-Gazali se vratil vo rodniot Tus. Osnoval medresa, vo koja do
smrtta vo 1111 godina predaval sufizam.
Sufistite se eti~ka ro`ba na islamot. U{te od prvite migovi na
razvojot na islamskata religija, posvetenicite ja istaknuvale svojata verska
svrtenost kon Boga i èlbata da dostignat versko i eti~ko sovr{enstvo.
Dobliùvaweto do Boga i nade`ta za negovo duhovno sogleduvawe
proizleguvale od naporot da se napravi najdobroto. Sodrìnata na taa versko-
eti~ka dejnost e duhovno i eti~ko vozdignuvawe, pridrùvawe kon na~elata od
Koranot, sledewe na ìvotniot pat, na duhovnite nastojuvawa i na skromnosta
na Prorokot Muhamed kako idealna li~nost, povlekuvawe (barem vremeno) od
ìvotnite trevogi i efemernite zada~i. Pri toa kaj tie vernici i odnadvor
bil evidenten asketizmot - nosele prosta volnena nametka (sufa), od {to
proizleglo imeto sufizam (arap. tesavuf).
Sufistite se golemi poklonici i promotori na dobroto. Nekoi od niv,
kako el-Halax (857-922), el-Gazali, ibn-Arabi (1165-1240), Xelaludin Rumi
(1207-1273) ili sovremeniot Muhamed Ikbal (1877-1938), spa|aat me|u
najzna~ajnite misti~ki misliteli i eti~ari vo svetskata istorija. Razlikite
pome|u sufistite i obiknovenite vernici se tolkuvaat kako odnos pome|u
pripadnicite na “formalnoto“ i na “su{testvenoto“ vo religijata. El-Gazali
gi poznava{e i {erijatot (standardnata osnova na islamot) i tarikatite
(misti~kite tendencii i strui) i se trude{e da gi ublaì nedorazbirawata
pome|u niv.
Svrtuvaweto na el-Gazali kon misticizmot naj~esto, no samo delumno
to~no, se povrzuva so razo~aruvaweto vo filosofijata i vo skolasti~kata
teologija. Toj samiot preteruva koga racionalnata misla ja ocenuva kako
duhovno uni{tuvawe, a filosofite gi obvinuva za verska nedoslednost. Za ovoj
stav kaj nego presudno bilo vlijanieto na sufizmot, so kogo toj se sretnal vo
ranoto detstvo i potoa go studiral. I negoviot brat Ahmed bil golem sufi.
Kaj el-Gazali sufizmot e misticizam na filosof i teolog. Vo negovite
u~ewa ima vlijanie od neoplatonizmot (isto kako i kaj site golemi arapski
misliteli od taa epoha). Za el-Gazali, misti~kite elementi se najbitni za
religiskiot ìvot, tie elementi vsu{nost go vozvi{uvaat veruvaweto. Toj saka
da pokaè deka vistinska osnova za religiskata izvesnost e neposrednoto, ìvo
~uvstvuvawe na Boga. Za taa cel napi{al golem broj dela, koi i denes se ~itaat.
Se veli deka vlijanieto na el-Gazali vo muslimanskata zaednica, vo smisla na
poedine~en pridones, e pogolemo otkolku vlijanieto na site skolasti~ki
teolozi zaedno. Toj e i najzna~ajniot islamski moralist. Vo etikata, pokraj
klasi~nite vrednosti kako {to se umerenosta, razumnosta i sl., na koi
ukaùva{e i starohelenskata misla, toj gi vnesuva i dobrodetelite od Koranot
- blagodarnost, pokajanie, strav od Boga, pro~istuvawe na du{ata. Toj go
istaknuva Prorokot Muhamed kako moralen ideal. El-Gazali se zastapuva za
askezata, za li~nata skromnost i za posvetenosta kon Boga kako osnovni eti~ki
li~ni nasoki. No ne sovetuva nu`no povlekuvawe od ìvotot vo osamenost; toa
e li~en izbor, sekoj ~ovek ima sopstveni socijalni obvrski i celi. Interesno e
u~eweto na el-Gazali za dva vida dobrodeteli - dobrodeteli koi zna~at pravewe
165
dobro i dobrodeteli koi go naso~uvaat ~ovekot da se vozdrùva od praveweto
zlo.
El-Gazali veli deka Bog e semo}en Tvorec: “Toj pravi {to saka,
zapoveduva {to saka i sozdava sli~ni ili razli~ni ne{ta kade {to saka i kako
{to saka“. Ne moè da se objasni kako dejstvuva Bog - koga toa bi bilo mo`no,
Bog ne bi bil kreativen. Bo`jata volja e apsolutno slobodna i deluva
neograni~eno. Taa se odnesuva i na razni tajni i na site vidovi logi~ki
mo`nosti (pretvorawe na stap vo zmija, oìvuvawe na mrtov ~ovek i dr.). Bog
moè da gi voskresne telata vo zadgrobniot ìvot, kako i da pravi neverojatni
ne{ta, spomenati vo Koranot. Bog e kone~na pri~ina, osnova na site su{testva,
Toj e edinstvenata realnost koja e pri~ina samata na sebe si. Toj e sovr{eno
Dobro i najgolema Ubavina, najvisok predmet na qubovta. Toj e ve~na Mudrost,
Svetlo na Svetlinata, Tvore~ka vistina i Ve~na volja. Toj ima mnogu
kvaliteti (vo Koranot se opi{ani 99).
Dodeka za filosofite Bog najnapred e misla, spored el-Gazali toj e pred
sé volja kako pri~ina za tvoreweto. Bog go sozdal svetot so Svojata volja, go
odrùva so Svojata volja i eden den svetot }e se zagubi zaradi Negovata volja.
Negovata ve~na volja se gleda vo celiot kosmos, koj e Bo`ja kreacija. Bog e
transcedentnost, vozvi{en e nad granicite na prostorot i na vremeto, no
istovremeno e imanenten na ovoj prostor i vreme. Boèstvoto na el-Gazali ne e
studen apsolut, tuku ìv Bog, koj ja saka vrskata so Svoite sozdadeni su{testva
i im dava {ansa da vlezat vo zaednica so Nego niz molitva i razmisla, preku
dobri dela, pred sé niz (podarokot na) misti~koto soznanie.
Za du{ata, spored el-Gazali, e karakteristi~na voljata. Isto kako {to
Bog e transcendenten, no i imanenten na svetot, takov odnos ima i du{ata
sprema teloto. Du{ata e ogledalo osvetleno so Bo`jata iskra i gi pokaùva
kvalitetite na Boga. ôvekot ima beskone~ni duhovni mo`nosti, koi gi
realizira spored svojata volja, doveduvaj}i se sebe si vo blizina na Bo`jiot um
i volja, sé do kone~na sredba na du{ata so Boga. Spored el-Gazali, vistinskata
vnatre{na sodrìna na religiskoto iskustvo ne e sostojba na kontemplacija,
tuku ìvotno iskustvo koe treba da se pretvori vo ispravno i dobro delo.
Dobrinata e vo slu`ba na svetosta. Za el-Gazali religijata bez dobri dela e
mrtva vera. Najvreden ìvot e ìveeweto na vistinskite mistici, ~ij karakter
e naj~ist. Site lu|e se inspiriraat od ìvotite i u~ewata na ovie svetiteli.
Sepak, el-Gazali ne go otfrla soznanieto, koe e kvalitet na du{ata i na
ìvotot. So Prorokot Muhamed toj }e povtori: “Mastiloto na nau~nicite e
podobro od krvta na ma~enicite“. No, soznanieto ne moè da go oslobodi
~ovekot, ovoj treba da se stremi kon edinstvo so Boga. Soznanieto e voved vo
sredbata so Boga.
Za el-Gazali e zabluda opisot na misti~koto doìvuvawe kako najvisoko
letnuvawe, a na ekstazata kako soedinuvawe so Boga ili kako prestojuvawe vo
Boga. Spored nego, najmnogu kon {to moè da se stremi mistikot e blizina do
Boga ili bliskost so Boga. Za ovaa sostojba toj veli poetski: “Ona {to go
doìvuvam, nema da se obidam da go kaàm, nare~i me sre}en, no ne pra{uvaj me
pove}e“.
Dejstvenite i eti~ki strani na misti~kata aktivnost spa|aat vo
osmisluvaweto na ìvotnata etika. Bogatstvoto na ovie sodrìni i formi e
golemo. Postojat i brojni neophodni postapki, koi treba da gi napravi ~ovekot
na svojot pat kon Boga, {to pretstavuva edinstvena su{tina na ìveeweto. El-
Gazali vaka ja opi{uva svojata sufiska preobrazba, kako neprestajna i te{ka
praktika: “Znaev deka do krajot na Patot ne moè da se stigne bez dve ne{ta -
166
bez u~ewe i bez dejstvuvawe; srcevinata na u~eweto leì vo sovladuvaweto na
èlbite na teloto i vo osloboduvaweto od negovite grdi sklonosti i lo{i
svojstva, za srceto da bide is~isteno od sé drugo osven od Boga, a patot na toa
~istewe e spomnuvawe na Boga i sosredoto~uvawe na razmisluvaweto kon Nego.
U~eweto mi be{e polesno od dejstvuvaweto... Ona {to e osobeno (za tesavuf) ne
moè da se nau~i, tuku moè da se dofati samo so neposrednoto doìvuvawe,
zanes i vnatre{na preobrazba“.
Vo mnogu svoi dela el-Gazali ja opi{uva etikata kako dobro dejstvuvawe
koe ~oveka }e go vozdigne poblisku do Boga. Za el-Gazali dobroto i svetosta se
vo edinstvo. Negovoto poznato delo “Zaìvuvawe na verskite nauki“, za
ìveeweto spored verskite u~ewa, e svoeviden kompendij na eti~ki pra{awa i
moralni pouki. Vo vtoriot del “Li~no odnesuvawe“ se zboruva za elementite na
verskoto pravo i moral koi se odnesuvaat na jadeweto, pieweto, na ìvotnite
nastojuvawa, na ona {to e dozvoleno i nedozvoleno. Potoa se analiziraat
raznite ìvotni moralni aspekti - druèwe; karakter; osamuvawe; patuvawe;
dobar sovet; na~in na ìveeweto i dr. Vo tretiot del “Smrtni grevovi“ se
zboruva za psihologijata na moralot i za duhovnata disciplina. Razraboteni se
oddelite - ~udesna priroda na srceto; samodisciplina; al~nost i poùda;
poroci na zboruvaweto; srditost, zloba i zavist; ovozemski dobra; bogatstvo i
skràvost; visoki dostoinstva i licemerstvo; drskost, voobrazenost i
gordelivost. Vo ~etvrtiot del “Pat kon spasenieto“ se dadeni soznanija i
pouki za sufiskite moralni problemi - pokajni~ko preobratuvawe; postojanost
i blagodarnost; strav i nade`; siroma{tvo i samootkaùvawe; veruvawe vo
Eden Bog i doverba vo Boga; qubov, nade`, bliskost, prisnost, blaènstvo i
zadovolstvo; re{itelnost, vistinitost i iskrenost; kontemplacija i
samoispituvawe; mislewe za smrtta i popre~uvawe na taa misla.
Ovie duhovni iskustva i soznanija na el-Gazali se istovremeno i eti~ki
kodeks, normirawe na moralnite vrednosti, na soodvetnite postapki i barawe
za nivno izvr{uvawe. Tie se nu`ni eti~ki i dejstveni nasoki. Ako ~ovekot saka
da bide predan vernik, spored el-Gazali, treba da ja dostigne iskrenata duhovna
~ove{tina i da ja postigne najvisokata cel - vistinsko edinstvo so Boga.
Eti~ki misli od el-Gazali
“Ne se samo ~ove~kite svojstva odraz na Bo`jite atributi, tuku i na~inot na
egzistencija na ~ove~kata du{a dava sogledba za na~inot na Bo`jeto postoewe.“
“Za svoite èlbi i kopneì ne e odgovoren ~ovekot, no negoviot razum moè da donese
re{enie, a negovata volja e slobodna da go prifati re{enieto na razumot kako dobro i
da postapuva soodvetno.“
“Alternativite zna~at mo`nost za izbor na ne{to drugo, a ne se izbor na najdobroto,
ako toa ne e vo soglasnost so idejata za sovr{enstvoto.“
“Ve{tiot voditel i u~itel }e go dovede u~enikot do toa da gi iskoreni gnevot i
luteweto i da go otfrli bogatstvoto.“
167
33. Pjer Abelar
KAKVA TI E NAMERATA?
Golemata etika e delo na talentirani
misliteli, koi vo vrieòt na ideite i kako
predizvik za svojata samosvest gi razdviùvaat
eti~kite misli. Tie otvoraat novi pra{awa,
doa|aat do poinakvi, dotoga{ nepoznati
odgovori, go domisluvaat i dopolnuvaat
moralniot sistem, oblikuvaat i prepora~uvaat
novi vrednosti i normi. Tie stigaat do
dale~niot horizont na eti~kata vizija. Natamu
lu|eto }e odat po novite pati{ta sé dodeka
ìveeweto ne gi dovede do novi situacii i
premre`ja i tie ne stignat do prevalci, koi }e
gi minat so pomo{ na mislata na noviot hrabar
eti~ar.
Edna od najpoznatite takvi eti~ki
inovacii se slu~i vo Evropa na po~etokot na
vtoriot milenium, koga bleskaviot francuski
filosof Pjer Abelar gi otvori dverite na novata evropska etika, poso~uvaj}i
poinakov, poefikasen pristap kon eti~kata razmisla i vrednuvawe.
Pjer Abelar e roden vo 1079 godina vo Pale kaj Nant vo ricarsko
semejstvo. U{te kako dete se istaknal so u~eweto i razbiraweto. U~el kaj
poznati misliteli - filosofija kaj Roscelin i Vilijem od [ampo, teologija
kaj Anselm od Laon. I samiot imal svoi u~ili{ta. Studenti od cela Evropa
odele pe{ do Pariz da go slu{aat najpoznatiot evropski filosof. Toj e
sozdava~ na ona {to e nare~eno Latinski kvart, intelektualen i studentski
centar na leviot breg na rekata Sena, {to pretstavuva prirodno dopolnuvawe
na eden od prvite zapadnoevropski univerziteti pariskata Sorbona.
Toga{ se razvila silna qubov na Abelar so mladata Eloiza, nejziniot
vujko go angaìral da ja u~i. Tie se ven~ale tajno i imale sin. Skandalot i
qubomorata sprema Abelar predizvikale tragedija - Abelara go kastrirale i
vqubenite bile isprateni vo oddale~eni manastiri. Tie si pi{uvale najubavi
qubovni pisma, a nivnite avtori go uìvaat ugledot na nesre}ni qubovnici,
sli~no na Romeo i Xulieta.
Vo 1140 godina ideite na Abelar se osudeni, a delata spaleni. Pred da
po~ine vo 1142 godina, Abelar napi{al dijalog so mo{ne sovremen karakter,
koj go vodat judaist, filosof i hristijanin, pretstavuvaj}i gi sudbinskite
koreni na evropskiot duh i etika - anti~kata misla, bibliskiot duh i
evangelskata poraka.
Abelar e avtor na golem broj zna~ajni dela, vo koi voveduva nov na~in na
raspravawe za site pra{awa, pa i za religioznite - sekade ja istaknuva
racionalnosta. Koga negovoto delo za Bo`jeto edinstvo i trojstvo bilo
osuduvano i spaleno, prvata zabele{ka bila {to knigata po~nuvala so iskazot
“Smetam...“ - velele deka nema {to avtorot li~no da smeta, deka Crkvata e taa
{to ima stav, a toj e samo iskaùva~. Knigata “Da i ne“ e isklu~itelen primer
na u~enost i duhovitost, vo koe avtorot gi sporeduva razli~nite pogledi na
religioznite avtoriteti za razni pra{awa. Abelar pi{uval i za svoite
168
stradawa - avtobiografijata e edna od najpoznatite knigi za intelektualnite
stradalnici; kon toa se priklu~uva i zbirkata pisma so Eloiza.
Denes najmnogu se ~ita negovoto delo, zavr{eno vo 1136 godina, so naslov
“Etika, ili Zapoznaj se sebesi“. Ovoj naslov za prv pat e upotreben na
evropskiot Zapad otkako Antikata bila smeneta so dolgata era na verska
misla, koja preminala vo dogmatizam. Karakteristi~no e i toa {to za
podnaslov e zemena najpoznatata anti~ka eti~ka norma, koja i Sokrat ja
smetal za svoe ìvotno i eti~ko kredo, a posledniot anti~ki eti~ar Marko
Avrelij taka gi naslovil svoite eti~ki zapisi. Toa e srcevinata na eti~koto
istraùvawe i poso~uvawe na Abelar - osnovata e vo pravilnoto ìveewe, a
negovite principi ~ovek treba da gi najde vo sebe so pomo{ na razumot, koj e
~ovekovata osnovna sila. Treba da se pravat sporeduvawa i so drugite eti~ki
praktiki, a anti~kata etika e primer za dobra eti~ka orientacija, duri i koga
tie ne gi znaele hristijanskite moralni na~ela.
Religioznite etiki se naj~esto heteronomni, insistiraat moralot, kako
i celoto ìveewe na lu|eto, da bidat ispolnuvawe na zapovedite i normite od
Vrhovnoto Su{testvo. Verskata organizacija e sproveduva~ i zastapnik na
voljata na Boga, pa ima kraen zbor vo pra{awata na eti~kite vrednosti i
ocenki. Natprirodnata sila se javuva kako izvor i nositel na moralnata
zapoved, stavaj}i go ~oveka vo uloga na moralen izvr{itel bez vistinska
sopstvena odgovornost. I ona najdobroto {to moè da go stori vo svojot
moralen ìvot ~ovekot go dobiva kako podarok i milost. Abelar ne bil
soglasen so ovaa situacija, vo koja vladee duhot na eti~kata pasivnost, a kako
moralno se smeta praveweto na nara~anoto, duri i ako li~nosta misli
sprotivno i ne{to drugo viree vo nejzinata du{a (vo nea moè da vrie i otpor
za takva norma, na duri i zlonamernost). Abelar pobaral drugo re{enie,
povrzano so razbuduvaweto na duhot na anti~kata etika.
Vo Antikata filosofite kaùvale deka moralot e del od ~ove~kata
priroda i deka moralnoto odnesuvawe zavisi od ~ovekot, deka e izraz na
negoviot um i volja. Vo verata vladee doktrina deka ~ove~kata priroda e
nesovr{ena i deka treba da se ima nedoverba vo nea zaradi seop{tiot ~ove~ki
grev (koj poteknuva od postapkite na prvite lu|e Adam i Eva, koi ne go
poslu{ale Boga i svoevolno napravile ne{to zabraneto). Isto taka, bila
zagubena povrzanosta pome|u povedenieto i sudbinata. Vo Antikata se veruvalo
vo zakonitosta pome|u moralnosta i sre}ata, kako i pome|u nemoralnosta i
nesre}ata. Vo verskata doktrina sre}ata zavisi od Bo`jata volja. Sledstveno,
nagradite i kaznite za moralnoto povedenie ne se psiholo{ki usloveni i ne se
odnesuvaat na konkretnite postapki. Stanala tu|a mislata deka dobroto delo se
nagraduva so moralna satisfakcija samo po sebe, so pomo{ta na
samouvaùvaweto i zadovolstvo na ~ovekot od samiot sebe i od svoeto ispravno
odnesuvawe. Sostojbite bile dramati~ni na poleto na etikata. ôvek ne bil
osuden samo na stradawe, tuku i na bezvolie, bidej}i vo sebe nemal energija,
organ ili motiv za dejstva koi }e mu zna~at ne{to vo moralna smisla. Bil
tretiran kako obvrzen moralen dejstvenik, a nikoj od nego ne baral vistinski,
iskren, samosvesen moral. Glavno se insistiralo na askezata, na prilozite, na
ponadvore{nuvaweto na eti~kiot duh. Zavladeala moralna kriza.
Abelar napravil presvrt, pra{uvaj}i se {to vo moralniot ìvot bi
moèla da stori ~ovekovata sila sama za sebe, bez ulogata na Crkvata ili bez
dejstvuvaweto na milosta od Gospod. Dobro postavenite pra{awa nosat i
razre{uvawe na dilemite. Ovde tie glasat: Dali ~ovekot voop{to moè da bide
moralen, dali vo nego ima setilo i sila za toa? Zaradi koi elementi na
169
negoviot pristap kon ìvotot, ~ovekot treba da bide ocenuvan vo negovata
moralna dimenzija?
Tie pra{awa postaveni od Abelar zna~ea po~etok na eti~kata gradba na
noviot ìvot i sfa}awe. Pojdovnata pozicija se zasnovuva vrz stavot za
postoeweto na vnatre{noto razumsko bitie na ~ovekot, koe e izvor na negoviot
moral. Srcevina e namerata (intencija). Taka se tolkuva i problemot na
ocenkata za dejstvuvaweto. Prvite zapadnoevropski novovekovni eti~ki
zborovi od Abelarovata “Etika“ ukaùvaat deka dobroto zavisi od opredelbata
na ~ovekot, za{to negovoto zna~ewe ne se udvojuva: “Koga }e se kaè dobra
namera i dobra dejnost, t.e. dejnost koja proizleguva od dobrata namera,
edinstveno se istaknuva dobrinata na namerata, pa zborot dobar ne se zema vo
isto zna~ewe kako koga bi zboruvale za pove}e dobra... Koga na dobrata namera
ñ go pridodavame dobroto delo, toga{ ne se dodavaat dobro na dobro, nebare ima
pove}e dobra, poradi {to bi trebalo da raste i nagraduvaweto“.
Za Abelar dobrata namera e ispravna po sebe, taa ne bara drugi dokazi
za svojata moralna vrednost. Dejstvuvaweto e dobro ne po sebe ili ako
pretstavuva izvr{uvawe na ne~ij nalog, tuku ako proizleguva od dobrata
namera. Vpro~em, isti dela moàt da se opredelat kako dobronamerni ili zli -
vo zavisnost od namerata na nivnite izvr{iteli.
Spored verata, grevot im se pripi{uva na site lu|e. Spored Abelar,
grevot e soglasnost da se pravi ne{to {to ne prilega da se pravi i {to
zasluùva osuda. Toj misli deka grevot ne treba da se tretira kako volja za
gre{ewe, zna~i kako nekoe postojano, nemenlivo karakterno svojstvo, spored
koe lu|eto bi gre{ele i toga{ koga ne sakaat. Toa go dokaùva so poùdata.
ôvekot prirodno ima kopneì i tie ne se grev po sebe - grev e samo
soglasnosta so negativnite kopneì. Zatoa, veli Abelar, “ne e grev da se
kopnee po nekoja èna, tuku da se soglasime so toj kopne`, i ne e za osuduvawe
èlbata za obes~estuvawe, tuku soglasnosta so taa èlba“.
[to, toga{, moralno se procenuva? “Gospod vo nagraduvaweto pove}e go
prosuduva duhot otkolku deloto“, ukaùva Abelar. Du{ata ne moè da se
izvalka od ona {to se slu~uva nadvor od teloto, nea ja valka samo ona {to e
nejzino, zna~i soglasnosta. Ima mnogu ne{ta {to moàt da né popre~at vo
dejstvuvaweto, no voljata i soglasnosta se sekoga{ vo na{a vlast. Prekr{itel
ne e onoj koj pravi ona {to e zabraneto, tuku onoj koj se soglasuva da go pravi
ona {to ne e dobro ili e zabraneto. Zabranite ne se odnesuvaat na
izvr{uvaweto, tuku na soglasuvaweto so ne{to {to ne treba da se pravi.
Abelar e protiv ocenuvaweto na delata, a za vrednuvawe na namerite i
na soglasnosta. I dobrite i lo{ite lu|e pravat ne{to i dobro i lo{o. No, tie
se razlikuvaat spored nivnata namera (intencija). Gospod ne gi prosuduva
faktite tuku namerite, vo moralot dejstvena sila imaat celite, a ne
izvr{enite dela. Zatoa, na primer, od dvajcata koi donesuvaat ili ja
izvr{uvaat sudskata presuda, edniot pravi dobro - ako nea ja izvr{uva od èlba
za pravda, a drugiot zlo - ako so toa saka da se odmazdi.
Abelar ukaùva i deka ne treba da o~ekuvame od nekogo da ni go
vrednuva povedenieto, pa da ni prosti, ili èstoko da né prekoruva i da ni
nametnuva kazna. Kriteriumot za povedenieto go imame vo sebe. Nie sme
odgovorni za svoeto odnesuvawe i za siot moral voop{to. Ako cvrsto se drìme
za nego, nie postapuvame moralno. îstata namera i moralna volja i valkanata
namera i volja se dva sprotivni pola na moralnosta.
Najvisokoto dobro, koe za Abelar e Bog, ne se ostvaruva samo preku
molitvite, tuku, pred sé, so prakti~niot moral kako dobronamerno i pravilno
170
povedenie. Zrelata, samosvesna ~ove~ka sovest taka stana avtonomen kriterium
za prosuduvawe na vrednosta na namerata i na celoto ~ovekovo povedenie.
Abelar ja postavi etikata na Evropa vrz zdravi noze, ukaùvaj}i na
zna~eweto na namerata vo ~ove~koto dejstvuvawe i insistiraj}i ocenkata i
sankcijata za eti~kite postapki na lu|eto da se baziraat vrz ocenuvaweto na
nivnite nameri i na nivnoto soglasuvawe da pravat dobro ili nemoralno delo.
Ne e va`na nadvore{nosta na dejstvuvaweto, izvr{uvaweto na moralnite
normi taka kako {to se iskaàni ili zapovedani, tuku e validna vnatre{nata
dimenzija na izborot i na{ata soglasnost za takvo dejstvuvawe. Taa novina
(vozobnovena anti~ka eti~ka su{nost) stana osnovna karakteristika na
slobodniot gra|anski moral, ukaùvaj}i na zna~eweto na mestoto na li~nosta,
na nejziniot razum i sovest i na nejzinata dobra volja vo sproveduvaweto na
moralot. Taka e zaroden intencionalizmot kako osnovna eti~ka teorija vo
natamo{nite vekovi na evropskiot moral.
Toa podocna be{e glavna struja vo celata novovekovna evropska etika,
sé do denes. Koga sega mnogu lo{i posledici po~naa da se ra|aat i od dobrite
~ove~ki zamisli i nameri (na primer, vo naukata i tehnikata), vo etikata se
vovede na~eloto za vodewe smetka i za posledicite (konsekvencii) od
dejstvuvaweto. No, toa e prikazna od tretiot milenium.
Eti~ki misli na Pjer Abelar
“Namerata ja narekuvame dobra, t.e. ispravna po sebe, a dejstvuvaweto go narekuvame
dobro ne zatoa {to vo sebe ima ne{to dobro, tuku zatoa {to proizleguva od dobrata
namera. Zaradi toa, koga eden ist ~ovek pravi isto delo vo razni okolnosti, sepak,
poradi razli~nata namera, negovoto dejstvuvawe se narekuva de dobro de zlo.“
“Gospod, koga gi razlikuva{e delata spored ispravnata odnosno neispravnata namera,
okoto na pametta, t.e. namerata, pravilno ja nare~e “ednostavna“, vsu{nost ~ista od
valkanosta, za da moè jasno da sogleda, odnosno, sprotivno na toa, “temna“, koga
zboruva: Ako tvoeto oko e ednostavno, celoto tvoe su{testvo }e bide svetlo - t.e ako
namerata e dobra, celoto mnoèstvo dela {to ottuka proizleguvaat i koi, kako i
telesnite ne{ta, moàt da se vidat, }e bidat dostojno svetli, t.e. dobri - isto kako {to
i sprotivnoto }e bide to~no.“
“Duhot ne stanuva pogrd so telesnoto ropstvo, tuku ako e podloèn na manite.“
171
34. Ibn Ru{d
DOBROTO E SU[TINA NA POSTOEWETO
Vo site regioni na svetot i vo site moralni
sistemi, a posebno vo golemite eti~ki religii, se
pojavile mo{ne zna~ajni eti~ari. Taka e i vo
islamot, ~ii idei inspirirale niza golemi traga~i
po dobroto. Vo edna od grankite na islamot - onaa vo
[panija i vo Severnozapadna Afrika - najzna~aen
eti~ar e Ibn Ru{d, koj e i najbeleìt islamski
filosof od ovie krai{ta.
Abu al-Valid Muhamed ibn Ru{d, so latinsko
ime Averoes, e roden vo 1126 godina vo nau~niot
centar na islamskiot svet Kordoba vo [panija vo
u~eno semejstvo. Tatko mu bil kadija (vrhoven
sve{tenik-sudija). Ibn Ru{d se zanimaval so site
granki na naukata i filosofijata, a se proslavil so
svoeto obrazovanie i so na~inot na pristap kon te{kite filosofski
problemi. Koga emirot pobaral od filosofot Ibn Tufail da gi objasni ideite
na Aristotel, ovoj kaàl deka e mnogu star za toa, no go prepora~al Ibn Ru{d
za taa zada~a. Toga{ ovoj go dobil imeto Komentator. Napi{al i odli~ni
lekarski i pravni prira~nici. Bil popoznat vo Evropa otkolku na arapskiot
Istok, bil preveduvan na latinski jazik, a na Istok delata mu bile spaluvani
zaradi netrpelivosta kon filosofite. Dante Alegieri (1265-1321) go sporedil
so najgolemite nau~nici Evklid, Hipokrat, Ptolemaj, Galen i Avicena.
Podocna bil proteran od svojot grad, a delata javno spaleni kako “opasni
studii“. Umrel vo marokanskiot grad Marake{ vo 1198 godina. Go donele na
kow da go pogrebaat vo Kordoba. Od drugata strana na samarot bile zaka~eni
negovite knigi. Golemiot sufist Ibn Arabi zapi{al misla, koja ukaùva na
pobedata na ideite nad smrtta: “Kup knigi kako balans za ~ove~kiot trup“.
Pred Ibn Ru{d imalo nekolku zna~ajni eti~ari na muslimanskiot
Zapad. Ibn Jahja al-Saig, nare~en ibn Baxa, so latinsko ime Avempace, rabotel
vo Sevilja i vo Granada. Ovoj sestran nau~nik bil u~itel na tatkoto na Ibn
Ru{d, a potoa 20 godini vezir vo marokanskiot Fez. Vo 1138 godina go ubile vo
verskite neredi. Toj e prviot golem mislitel od toj region, od kade
proizleguvaa golemi misliteli i zna~ajni eti~ki vrednosti. Ibn Baxa imal
posebno u~ewe vo etikata. Toj postapkite gi deli na ìvotinski i ~ove~ki.
Prvite se odnesuvaat na prirodnite potrebi, koi se isti i za lu|eto i za
ìvotnite, no kaj lu|eto moàt da se zdobijat so osobeno zna~ewe i svojstvo
(jadeweto e ìvotinsko delo ako ja ispolnuva potrebata od glad i èlbata za
jadewe, a ~ove~ko ako svesno se koristi za ~uvawe na silata i pomaga da se
postignat duhovni blaènstva). Ibn Baxa ne go interesirale pasivnite
(materijalni ili ìvotinski) sposobnosti i dela, tuku aktivnite sili na
~ovekot kako blagorodno su{testvo. Sposobnosta za u~ewe kaj ~ovekot e
pasivna, no aktivna dimenzija ima stremeòt da se postigne sovr{enstvo vo
znaewata, sfa}awata i vo ve{tinite. Zadovoluvaweto na posakot na du{ata
zna~i da si pravi{ ne{to za samiot sebe. Misleweto e aktivnost za povisoka
cel. Najzna~ajni se delata naso~eni kon najgolemata cel. Spored Ibn Baxa, ima
dobrodeteli vo koi nema vistinska misla (kakva {to e vernosta na pesot, za{to
toj ne moè da ne bide veren), pa dobrodetelta nema ~ove~ka vrednost. Za
172
~ovekot e va`na dobrodetelta vtemelena vrz slobodnata volja i razumskoto
mislewe. Deloto {to e napraveno zaradi pravednosta, a ne zaradi ispolnuvawe
na nekoja prirodna potreba, e boèstveno. Ibn Baxa u~i deka postojat dva vida
lu|e: onie so koi vladee telesnosta i onie so prefineta duhovnost. Eti~kiot
streme` na ~ovekot e da se naso~i kon povisokoto nivo na kontemplacija, za da
ne ostane vo temninata, a pokraj nego ne{tata da minuvaat kako senki. Ibn
Baxa prepora~uva pat kon osamenosta - {to zna~i samoodgleduvawe i
oddeluvawe od burniot socijalen ìvot. Za nego mudrite lu|e “rastat kako
rastenijata na sveìot vozduh i ne im treba grià od gradinarot. Tie se dràt
podaleku od niskite potrebi i ~uvstva na mno{tvoto. Tie mu se tu|i na
dvièweto na tolpata. Kako prijatelite pome|u sebe, i nivniot ìvot e
opredelen od Qubovta. Tie mu se prijateli na Boga, koj e Vistina, tie se trudat
da se obedinat so nat~ove~niot Duh na Soznanieto“.
Drugiot golem eti~ar na islamskiot Zapad bil al-Malik ibn Tufail, so
latinsko ime Abubacer (1110-1185), lekar, a potoa kadija i vezir vo Granada i
vo Tanger. Ovoj slaven medicinar, filosof, matemati~ar i poet ima zdobieno
svetski ugled so deloto “@iviot, sin na Budniot-Razbudeniot“. Toj roman i do
denes e zna~aen za razbirawe na su{tinata na religijata i na li~nata etika. Se
rasprava za spontanoto ra|awe na Haj (@iviot) na edno pusto ostrvo. Go
hranela gazela. Toj nema nikakvi normi i zapovedi, negov u~itel e zdraviot
razum, koj mu dava mo`nost da ja ispituva i soznae su{tinata na ne{tata. Toj
stanuva svesen za svojata priroda. Goloto telo si go pokriva so listovi, se
vooruùva so kopje i ja sfa}a nadmo}nosta na svoite race nad organite na
ìvotnite. Koga umira majkata-gazela, toj ja razbira smislata na du{ata, koja
teloto go koristi kako sredstvo. Kone~no doa|a do idejata za edno Najvisoko,
netelesno i nu`no su{testvo, koe e dejstvena pri~ina na osobenoto odnesuvawe
na telata. Toa mu dava svest za sopstvenata netelesna su{tina, so koja se
vklopuva vo neograni~enata kontemplacija na Najvi{eto Su{testvo. Na
ostrovot pristignuva Esal, koj saka da postigne sovr{enstvo vo osamenosta;
veruva deka so toa }e dojde do osloboduvawe i spasenie. Esal mu rasprava na Haj
za Bog, za Koranot, za angelite, pratenicite, za Posledniot Den - toa @iviot
go ima ve}e soznaeno so neposrednoto dofa}awe na vistinata. Na Haj mu bilo
dosta da jade tolku kolku da go odrùva ìvotot, a ne moèl da gi razbere
poimot i vrednosta na imotot: “Ako lu|eto navistina bi gi razbirale ne{tata,
bi se svrtele kon Vistinata i ni{to takvo ne bi im bilo potrebno.“ Dvajcava
zaminale na naseleniot ostrov na Esal za da gi prosvetlat ìtelite vo verata.
No, kolku {to @iviot popredano gi u~el, tie begale od nego. Kaj nekoi, iako
bile qubiteli na dobroto i ja sakale vistinata, nivnite du{i bile nesovr{eni
i tie ne odele po pravata pateka, ~ekorele po lo{iot pat, koj e zaedni~ki za
mnozinstvoto lu|e. Drugite, pak, bile zadovolni so ona {to go imaat,
predmetite {to gi poseduvaat gi smetale za boèstva, a svoite èlbi za idoli.
Tie sakale da natrupuvaat bogatstva sé dodeka ne zaminat vo grob. Vrz niv ne
deluvaat nitu zborovite nitu predupreduvawata. Tie nemaat mudrost, potopeni
se vo neznaewe, a srcata, kako so r|ata, se osvoeni od ona po {to se stremat. So
niv ne moè da se razgovara za Vistinata, nitu za toa kako svoeto odnesuvawe da
go iska~at na povisok stepen. Toga{ Haj videl kolku Pratenikot Muhamed bil
mudar koga gi naso~uval lu|eto so sredstvata koi ovie moàt da gi razberat, za
taka da im go olesni eti~kiot pat i spasenieto. Potoa Haj se vratil na svojot
pust ostrov, kade {to se posvetil na kontemplacijata. Eti~kata ideja na
“@iviot, sin na Razbudeniot“ e deka sre}ata ne e vo prostiot ìvot na zemjata,
tuku vo ostvaruvaweto na celosno edinstvo so Boga. Toa bara pred sé duhovna
173
disciplina i iskrenost. ôvekot e me{avina od telo, animalna du{a i
nematerijalna su{tina, Li~i i na ìvotnite, i na nebesnite tela, i na Boga.
Negoviot razvoj treba da se realizira niz sive tri aspekti. Pokraj
obezbeduvaweto na ìvotnite potrebi, od ~ovekot se bara i ~istota, pravilno
odnesuvawe i qubeznost kon site ne{ta okolu nego. ôvekot treba da ja razbere
Bo`jata su{tina i da razmisluva za Boga. Mora da se zdobie so pozitivnite
svojstva na Boga - soznanie, mudrost, pravednost, mo}, sloboda od telesnosta
itn. So ova su{testveno se realizira ~ove~kata etika. Spored Ibn Tufail, so
etikata i soznanieto sekoj moè da ja dostigne krajnata Vistina.
Sli~na e i etikata na Ibn Ru{d. Ovoj e najpoznat so svojot stav za
odnosot pome|u filosofijata i religijata. Toj gi brani filosofite od
napadite na pravnicite i teolozite, za{to moèle da bidat obvineti kako
nevernici i osudeni na smrt, osven ako ne se otkaàt od svoite stavovi.
Osobeno raspraval za obvinenijata od el-Gazali vo “Nesistemati~nost na
filosofite“. Deloto na Ibn Ru{d “Nesistemati~nost na nesistemati~nosta“
pretstavuva odbrana na filosofijata so ogled na nejzinoto usoglasuvawe so
religijata. Ibn Ru{d najnapred se pra{uva dali filosofijata e zabraneta ili
prepora~ana so verskiot zakon. Toj odgovara deka filosofijata e odobrena i
prepora~ana od religijata. Ulogata na filosofijata e da rasprava za ne{tata i
za su{testvata, a toa treba da vodi kon soznanie na Tvorecot. Vo Koranot se
zboruva za racionalnoto dejstvuvawe i toa mu se prepora~uva na ~ovekot, a toa
e pove}e od obi~noto razmisluvawe. Bog bara da bide soznaen od ~ovekot so
dokaùvawe, koe e metod za doa|awe do sigurni soznanija. Zaklu~okot e deka
~ovekot treba da se ohrabruva da studira i da razmisluva za svetot i za raznite
drugi ne{ta. I celta na religijata e opredelena so filosofski termini - da se
postigne vistinska teorija i vistinska praktika. Vistinskoto soznanie se
odnesuva na Boga i na site drugi ne{ta i su{testva, kako i na pra{aweto na
sre}ata i nesre}ata na ovoj i na drugiot svet.
Lu|eto Ibn Ru{d gi deli na tri vida: filosofi, teolozi i obi~ni
su{testva. Filosofite se zanimavaat so dokaùvaweto, teolozite so
prenesuvaweto na oficijalnoto u~ewe, a tolpata razbira samo preku
primerite i raskaùvaweto. Toa zna~i deka filosofijata i religijata se vo
soglasnost, nivniot predmet i cel se isti. Spored Ibn Ru{d, filosofijata e
blizna~ka na religijata - tie se prijatelki koi me|usebno se sakaat. Me|utoa,
ako se slu~i tradicionalnoto religisko da bide sprotivno so racionalnoto,
tolkuvaweto treba da bide vo soglasnost so racionalnoto. Ibn Ru{d ukaùva
deka ni vo religijata nema konsensus za site pra{awa, pa el-Gazali nemal pravo
da gi obvini filosofite deka se nevernici zatoa {to imaat razli~ni mislewa.
Taka Ibn Ru{d se pretstavil kako istaknat racionalist (potoa na Zapad toa }e
mu obezbedi najgolemo uvaùvawe i duri nekolku vekovi }e postoi dvièwe
“evropski averoizam“).
Ibn Ru{d u~el deka Bog e praveden i nikoga{ ne mu pravi nepravda na
~ovekot. No prirodata na ~ovekot ne e apsolutno dobra i toj ne e sekoga{
dobar, iako kaj nego prevladuva dobrinata. Mnozinstvoto od lu|eto se dobri.
Bog go sozdal dobroto kako su{tina na egzistencijata, a zloto e slu~ajna pojava
nasproti dobroto. Zatoa, spored ibn Ru{d, vo svetot nadvladuva optimizam i
treba da bude taka.
Ibn Ru{d u~i deka ima dva vida um kaj ~ovekot - prakti~en i teoriski.
Prakti~niot um im e zaedni~ki na site lu|e; toa e sposobnost za ve{tini i e
korisen za ìveeweto. No prakti~niot um propa|a, zatoa {to zavisi od osetite
i imaginacijata. So prakti~niot um ~ovekot saka i mrazi, ja gradi ìveja~kata,
174
ìvee vo op{testvoto. I dobrodetelite se proizvod na prakti~niot um. Tie se
na{a pretstava spored koja se dviìme kon doblesni dela. Vsu{nost, celoto
~ovekovo postoewe e eden vid patuvawe - kon Boga, kon soznanie, kon nauka (koja
e nu`na za dobro na site lu|e koi ìveat vo civilizirana zaednica), kon
otkrivawe i kon gradewe na ne{ta okolu sebe. Ibn Ru{d veruval deka site
ne{ta vo svetot se slu~uvaat so zakonitost i deka ovaa moè da se razbere so
otkrivawe na pri~inite i posledicite.
Najzna~ajnoto e toa {to ~ovekot, poradi negoviot um, e posrednik me|u
ve~noto i minlivoto. Toj ne mora da ostane ograden so minlivoto. Toj moè da
postigne edinstvo so aktivnata inteligencija na Boga. Toa edinstvo e
najzna~ajniot izvor za ~ovekovoto blaènstvo i sre}a. Ova e osoben predvesnik
na prosvetitelskata etika, koja vo poslednive vekovi vo svetot }e najde
mnozina privrzanici i objasnuva~i.
Etikata kaj Ibn Ru{d e izvedena od vnatre{nite potencijali na
li~nosta. Celosnoto soznanie zna~i proniknuvawe vo apsolutnoto i
soedinuvawe so nego. Dobroto ozna~uva dostoinstvo i sovr{enstvo, koi{to gi
nema vo zloto. Zatoa prvostepeno eti~ko zna~ewe ima intelektualnoto
dosegawe do vrvovite na postoeweto i na soznavaweto, kako najgolem izvor za
dobroto. Kolku povisoko se krene soznavaweto, tolku se pokvalitetni
dejstvuvaweto i postoeweto.
Eti~ki misli od Ibn Ru{d
“Ima dva na~ina kako dobrodetelta da stane postojana vo du{ite na gra|anite. Nivnite
ispravni stavovi moè da se zacvrstat so pomo{ na govorni~kite i poetskite
iskaùvawa. Sepak e popravilen metodot na podu~uvawe vo filosofskite u~ewa na
maliot broj izbrani.“
“Treba sekoj da postigne onolku ~ove~ko sovr{enstvo kolku {to negovata priroda
moè da primi spored svoite kapaciteti.“
“Svetiot Zakon ne bara od nikogo da se pobivaat i otfrlaat naukite.“
175
35. Mozes Majmonid
SREDINATA E VISTINSKI MORAL
Narodite so dolga istorija imaat po nekolku
beleìti eti~ari. Osobeno ako etikata e sostaven del
na nivnoto ìveewe, koga taa e povrzana so verata i so
opstojbata. Takov e slu~aj so Evreite, koi imaat tri
iljadi godini nacionalna etika, olicetvorena vo
Bo`jite zakoni-Desette zapovedi i vo drugite
ìvotni rakovodni stavovi. Imaat i mnogu misliteli,
“rabi“, koi osobeno se iskaùvale vo etikata. Gi
pretstavivme ideite na David i na Solomon. Vo toj
narod se javil eden eti~ar, Majmonid, koj tolku
predni~i, {to site go istaknuvaat kako najzna~aen
evrejski filosof i moralen mislitel.
Mojsej (Mo{e) ben Majmon (evr. anakronim
Rambam; lat. Majmonides) e roden vo Kordoba vo 1135
godina. Ovoj grad vo Ju`na [panija toga{ bil centar
na arapskata nauka, no i na mislata na Evreite,
raseleni niz celiot svet. Tatko mu bil u~en ~ovek, istraùva~ na Talmudot,
kako enciklopedija na evrejstvoto, koja sodrì verski, eti~ki, pravni i drugi
ìvotni propisi. I Majmonid gi studiral Tora (Mojseevite knigi od Stariot
Zavet) i Talmud, no i razni nauki - logika, matematika, astronomija, medicina.
Toga{ vo [panija se slu~ile verski progoni i semejstvoto izbegalo vo Maroko,
a potoa vo Egipet. Briljantniot lekar Majmonid stanal dvorski lekar na
sultanot Saladin. Od 1165 godina vo Kairo drèl predavawa po teologija,
filosofija i medicina. Pi{uval na arapski, no go preveduvale na hebrejski, a
potoa i na latinski jazik. Stanal mnogu poznat so filosofskite i eti~ki
pogledi, kako nov vid aristotelizam. Umrel vo 1204 godina, a zakopan e vo
Tiverija na bregot na Galilejskoto Ezero vo Izrael.
Sozdal golem broj teolo{ki, filosofski i medicinski dela. U{te
nemal 20 godini koga napi{al “Voved vo logikata“, koja so vekovi sluèla kako
vodi~ vo najte{kata filosofska disciplina. Deset godini pi{uval “Komentar
na Mi{na“ kako tolkuvawe na 13 na~ela na judaizmot (postoewe; edinstvo,
me|usebna povrzanost; prvenstvo na Boga; zabrana na idolatrija; proro~ka
su{tina; edinstvenost na proro{tvoto na Mojsej; boèstveno poteklo na
Torata; avtenti~nost na Torata; Bo`ja seopfatnost; nagraduvawe i kaznuvawe;
mesijanstvo; voskresnuvawe). Isto taka napravil grandiozna “Kniga na
zapovedite“, vo koja dal objasnuvawe na site 613 Bo`ji zapovedi (micvot), od
koi 248 se pozitivni nalozi (tolku ima "delovi" na ~ove~koto telo), a 365
zabrani (kolku {to ima denovi vo godinata). Ovie dela do denes se jadro na
rabinskata literatura. Monumentalno delo na Majmonid e “Mi{ne Tora“,
kodeks na evrejskiot zakon vo 14 knigi, vo koi vo posovremen duh gi objasnil
osnovnite idei na judaizmot. Toj sakal sekoj Evrein da go razbere zna~eweto na
Zakonot (na Mojseevite knigi), odnosno na Bo`jite pati{ta i na osobenite
dol`nosti na Evreite vo realiziraweto na Bo`jeto providenie. Majmonid
pokaàl kakvi bile prvite usni zakoni i zo{to podocna se javile vo pi{uvana
forma (Mi{na i Talmud), kako i toa kakva e ulogata na op{testveno-
politi~kite nastani vo suptilnite promeni na propisite. Interesno e {to
Majmonid ja pretstavil korelacijata pome|u intelektualnata atrofija i
176
politi~koto propa|awe. Deloto “Vodi~ za zabludelite“ e u~ebnik za
studentite po teologija. Celta bila da se pomiri doktrinernata strogost
spored Mojseevata Tora so nu`nata nau~na sloboda.
Majmonid se u~el vrz Aristotelovite dela i celiot ìvot ostanal
veren na ideite na golemiot mislitel. Vsu{nost, toj ñ pripa|a na tradicijata
na al-Farabi (872-950), filosof od Bagdad, koj go razvil aristotelizmot vo
arapskata kultura, za ottamu da vlijae vrz skolasti~kiot evropski duh. I
Majmonid na ist na~in ja delel filosofijata na: logika i filosofska
propedevtika; teoriska filosofija, vo {to spa|aat fizika, matematika i
teologija; i prakti~na filosofija, vo koja se razvivaat etika, politika i
ekonomija. Toj nastojuval ideite na Aristotel da gi usoglasi so evrejskata
religija, da ja racionalizira verata. Istaknuval deka onie mesta vo svetite
spisi koi ne se soobrazni so filosofskite vistini imaat alegoriska smisla.
Ona vo {to se veruva ne treba da mu protivre~i na umot. Filosofijata vodi
kon intelektualno i moralno sovr{enstvo, kon spokojstvo, duri i kon
zdravstven ideal. Stanuva zbor za kultura i za vistinsko znaewe. Zatoa
baraweto na najvi{ata vistina e najvredna cel i zada~a na ~ovekot. Spored
Majmonid, Aristotel e najgolem avtoritet vo ~ove~kite nauki vo ovoj svet, a
Objavata e vrvno znaewe za nebeskiot svet. Majmonid go baral edinstvoto,
povrzanosta pome|u religijata i filosofijata. Tora go u~i ~ovekot kako da go
najde patot do Boga. Za da go razbereme postoeweto na Boga, treba da go
istraùvame Bo`jeto delo, sozdavaweto na ovoj svet. Zna~i, za da se razbere
najva`noto, treba da se bide nau~no opremen. Filosofskoto soznanie na Tora
ovozmoùva vo zaednicata da vladee harmonija, onaka kako {to toa go
zamisluvale mudrecite. Taka religiskite istraùvawa vodat kon istata cel
kako i filosofskite. Majmonida go cenele, no imalo i osuduvawe na negovite
knigi na spaluvawe, a ortodoksnite evrejski u~iteli zabranuvale niv da gi
~itaat pomladite od 25 godini.
Majmonid bil su{testven prosvetitel. Toj veruval deka ~ovekot moè da
bide human samo ako postojano go usovr{uva svojot intelekt. Razvivaj}i go
svojot razum, posebno so ~itawe, ~ovekot go nadminuva studeniot racionalizam
i nikoga{ ne gi zaborava dvete obvrski: qubov kon Boga i stravopo~it kon
Boga. Naukata ovozmoùva sé podlaboko da se soznae beskone~nata Bo`ja
mudrost. Bidej}i ovaa e beskone~na, taa mora da se soznava sé pove}e, kako {to i
Bog mora da se saka sé pove}e. So pogolemoto soznanie i qubov nie doznavame
deka sme kone~ni su{testva pred Boga, koj e beskone~nost. Delata na Majmonid
se vsu{nost u~ebnici za razbirawe na svetot i na mestopolo`bata na ~ovekot
vo nego. Toj taka i pi{uva, didakti~ki. Vo niv toj e pedagog koj gi naso~uva
Evreite kon razbirawe na judaizmot, vernicite kon razbirawe na Boga i
verata, lu|eto kon razbirawe na sebe i na ìvotnata etika, bidej}i vo negovite
dela etikata zazema mo{ne zna~ajno mesto. I taa e aristotelovski izgradena
kako u~ewe za dobrotelta na sredinata.
Vo deloto “Mi{ne Tora“ cel oddel e posveten na moralnite sklonosti i
povedenie. Majmonid pokaùva deka lu|eto imat razli~ni moralni sklonosti.
Nekoj e razdrazliv, drug miren, nekoj poùden, drug vozdràn vo nagonite, nekoj
al~en, drug asket, nekoj vedar, drug melanholi~en itn. Nekoi od ovie sklonosti
se vrodeni i poteknuvaat od prvite vremiwa na lu|eto, drugite nastanale vo
tekot na razvitokot. Seedno kakvo e nivnoto poteklo, ne smee da se pravat
ekstremnosti i nikoj ne treba da se u~i na niv. “Patot na dobrite lu|e“, kako
{to go narekuva Majmonid, vistinskiot pat vodi niz sredinata. ôvekot treba
177
da gi procenuva svoite sklonosti i da se drì vo sredinata pome|u krajnostite.
Sredniot pat e dobar i pravilen. Koj se drì za nego e mudar.
Svetec (hasid) e onoj koj osobeno e sovesen i spored toa e zabeleàn.
Svojstvata koi treba da gi razviva se onie koi gi ima Bog - blagost, milosrdie,
svetost, trpelivost, mnogu dobrina, pravednost, ~esnost, sovr{enstvo.
Majmonid veli deka prorocite go opi{uvale Boga so ovie atributi za kaj
lu|eto da rodat èlba i navika da gi odgleduvaat tie vrednosti i taka da go
podraàvaat Boga. Ovie svojstva moè da se razvivaat ako ~ovekot postojano
pravi dobri dela, sé dodeka toa ne mu stane lesno i normalno, a tie sklonosti
ne stanat negov karakter. Zatoa sredniot pat Majmonid go narekuva “pat
Bo`ji“, ukaùvaj}i deka taka i Avraam go imenuval: “Koj odi po toj pat si
obezbeduva za sebe sre}a i blagoslov“.
Lu|eto koi se stremat kon zloto se bolni vo karakterot, sli~ni na onie
koi se zdravstveno bolni, pa pobaruvaat ne{ta koi ne se prijatni za zdravite.
Tie go mrazat dobriot pat, go napu{taat patot na ~esnosta za da odat po patot
na temninata. Kako da se popravat moralno bolnite? Treba da idat kaj
mudrecite, koi se lekari za du{ata, koi }e gi podu~at kako da se vratat na
vistinskiot pat. Za onie koi sfa}aat deka imaat grdi sklonosti, a ne se
javuvaat za pomo{ kaj mudrecite, Solomon rekol: “Samo glupavite gi preziraat
mudrosta i poukata“. So obuka moè da se izle~at razdrazlivosta, bahatosta i
drugite sli~ni lo{i krajnosti, i toa taka {to li~nosta }e se ve`ba za drugata
krajnost dodeka ne se navikne na dobro odnesuvawe. A od nekoi krajnosti, kakva
{to e gordelivosta, ne treba ni da se stigne do sredinata, tuku e ~ove~no samo
stremeweto kon sprotivnosta - skromnosta i krotkosta. Spored Majmonid, so
gordelivosta se negiraat na~elata na religijata, so niv se zaborava Bog. Takva
sklonost e i gnevot: “Onie koi pokaùvaat naklonetost kon gnevot - nivniot
ìvot ne e vreden da se ìvee“. êsnite trpat poniùvawa, no ne gi pravat,
slu{aat prekoruvawa, no ne vozvra}aat - vo delata gi vodi qubovta, a vo
stradawata se veseli, li~at na silinata na Sonceto koga izgreva.
Majmonid osobeno go kritikuva umilkuvaweto i dodvoruvaweto. Ne smee
da se misli edno a da se zboruva drugo. Nikogo ne smeeme da go mamime:
“Zabranet e duri i eden zbor na laska i na izmama. Sekoga{ treba da se ceni
iskren govor, ~esen duh i ~isto srce, li{eni od sekoja drskost i izopa~enost“.
Vo ìvotot ne treba da se zanesuvame so golemi èlbi (kako brzo zbogatuvawe),
treba da se bide zadovolen i da se najde radost vo ona malku {to se ima: “Kaj
site sklonosti ~ovek treba da ja izbira sredinata, taka {to negovite sklonosti
da bidat to~no na sredinata pome|u krajnostite“.
[to se odnesuva do naglasenata vozdrànost, Majmonid potsetuva deka
~ovek treba da go sledi samo ona {to e zabraneto vo Tora: “Nikoj ne bi trebalo
so zakletva ili zavet da si go uskratuva ona {to e dozvoleno“. Ne treba da ima
samoizma~uvawa, postovi i preteranosti. Higienata treba da se ~uva zaradi
zdravjeto. No, predupreduva Majmonid, kako }e se razbere naukata i }e se
razmisluva za Boga ako ~ovek e gladen i bolen. A celta e da se bide posveten na
Boga i na mudrosta, {to ~ove~kite pati{ta }e gi napravi vistinski. Mudrecot
se prepoznava spored mudrosta i moralnite principi, a toa treba da se vidi vo
site negovi dejnosti - jadewe i piewe, semejstvo, grià za higienata, govor,
odewe, oblekuvawe, delovni dejstva. Kaj nego tie ne{ta se prefineti i uredni:
“U~eniot ~ovek gi vodi svoite raboti ~esno i iskreno. Negovoto Ne navistina
e Ne; negovoto Da navistina e Da... Negovoto na~elo e da se drì za svojot zbor
i da ne otstapuva od nego“.
178
Vrz ~ovekovite ~uvstva i postapki deluvaat i negovite sosedi i
sorabotnici. Zatoa toj treba da se druì so ~esnite i mudrite za da u~i od
nivnite postapki, a da bega od bezbo`nite i rasipanite, za da ne se rasipe od
nivniot lo{ primer. Majmonid duri ja generalizira ovaa preporaka za izbor na
dobrite kako dru{tvo, pa veli - ako nekoj ìvee vo zemja kade {to obi~aite ne
~inat i naselenieto ne odi po vistinskiot pat, toga{ bi trebalo da se zamine
nekade kade {to lu|eto se ~esni i go sledat patot na dobroto. Ako toa ne moè
da se stori, toga{ treba da se osamime; vo sekoj slu~aj ne treba da gi primame
grdite obi~ai i na~ela na gre{nicite.
Odnosite so lu|eto od svojot narod i vera, veli Majmonid, treba da se
spored na~eloto sekoj obvrzno da ìvee dobro so sosedot, da zboruva dobro za
nego i da go ~uva negoviot imot kako {to si gi ~uva svojot imot i ~est. Koj
zabeleì deka bli`niot trgnal po lo{iot pat i si pravi zlo sebe, dol`nost e
da go vrati na dobriot pat. Majmonid dava mnogu pouki za trpelivosta,
razbiraweto, prostuvaweto. Ne treba da se pravi nasilstvo, tuku treba da mu se
pomaga na bli`niot. Vospituva~ot treba da nastapuva blago, ne`no i qubezno.
Nikoj nikogo ne treba da ozboruva ili da govori grdo za nekogo. Ne treba da
ima kleveti i odmazda. Eden od sovetite e poseben: “Koj se vozdignuva sebe
poniùvaj}i go drugiot, nema da ima mesto na onoj svet“.
Majmonid e mudrec komu glavna ìvotna preokupacija mu e dobroto na
lu|eto. Toj go zamisluva ~ovekot kako civilizirano su{testvo, komu osnovna
cel mu se negovoto dobro i dobrite me|usebni odnosi so lu|eto. Takviot
~ove~en svet e vozmo`no da se vospostavi samo so odgovorni edinki, koi
biraj}i ja sredinata odat po vistinskiot moralen pat.
Eti~ki misli od Majmonid
“Vistinskiot pat e sredniot pat.“
“ôvek treba da go posakuva samo ona {to apsolutno mu e potrebno na teloto i bez {to
ova ne moè.“
“ôvek treba da se navikne da ne se luti duri i koga e vo pra{awe ne{to {to go
opravduva gnevot.“
“Ne smee da se zboruva edno, a da se misli drugo. Vnatre{noto i nadvore{noto treba da
se sovpa|aat - treba da go zboruvame samo ona {to go mislime.“
179
36. Xelaludin Rumi Mevlana
MISTIKA I ETIKA
Vo site religii, pa taka i vo islamot,
golem e stremeòt za misti~ki odnos so Boga,
za krajno soznanie na Boga, t.e. za
vospostavuvawe intimen, li~en dopir so
Boga, za duhovna i ìvotna posvetenost na
vernikot, za izvi{uvawe nad realnosta (t.e.
nad ona {to e ograni~eno) i za vtopuvawe so
Vrhovnoto Su{testvo. Za suptilnosta na toj
zanes popogoden e poetskiot izraz, zatoa
misticite ~esto religiskite i eti~ki
soznanija gi iskaùvaat so poezija ili so
aforizmi. Najbeleìtiot poet-mislitel vo
islamskata filosofija Xelaludin Rumi e
eden od najpoznatite eti~ari na islamot.
Nego go smetaat za najistaknat misti~ki poet
vo celiot svet.
Xelaludin Rumi e roden vo Persija vo
1207 godina. So tatko mu Bahaedin Veled (1152-1231), nare~en “Sultan na
u~enite“, se preselile vo prestolninata Konja, po pokana od selxu~kiot sultan
Alaedin Kejkubat. I sin mu Sultan Valad (1226-1318) bil pro~uen mistik.
Imeto Rumi (“Rimjanin“) doa|a od toa {to Konja, vo ju`na Turcija, porano bila
vo Rimskoto Carstvo i vo Vizantija. No, Xelaludin e univerzalen mislitel -
vo pesnite veli deka vistinska tatkovina mu e neboto, na koe toj mu se moli da ñ
se vrati. Osobenosta na Rumi e edinstvoto na verata, logikata i etikata. Mu ja
dale titulata Maulavi-i Mahnavi (“Doktor na zna~ewata, na smislata“); velele
deka toj bez te{kotii go simnuva prevezot na prividot za da se zagleda vo
bitieto.
Rumi u~el od tatkoto i od drugite u~eni okolu niv. U~itelot Burhan al-
Din Muhahkik go naso~il kon samostojno razmisluvawe. Mom~eto studiralo i
vo Damask i vo Alep. Sepak sredbata so mistikot [ams od Tebriz napravila
presvrt vo negoviot ìvot, se pojavil eden nov, avtenti~en Rumi. Dvajcata
razgovarale {est meseci vo zatvorena soba. Ottoga{ nastapite na Rumi se
zdobivaat so isklu~itelna duhovna i moralna sila, negovite zborovi
voodu{evuvaat i ponesuvaat. Go narekle Mevlana, {to zna~i “majstor“,
“u~itel“. Taka Rumi od akademski teolog i voobi~aen propovednik izrasnal vo
ekstati~ki mistik, koj po~nal poezijata i muzikata da gi smeta za podobri
izrazni sredstva za vistinata od filosofijata i smirenata teologija. Po~nal
da insistira na li~noto iskustvo, vrz koe treba da se vkorenat verata i
ìveeweto. Toa go sporedil so patuvawe so otvorena du{a i srce: “Pat }e ti se
otvori ako krene{ na pat... Ako ve~no se vedne{, ne }e ima{ svoj svet“.
Rumi prezel raznovidni duhovni blaga. Go prifatil helenisti~kiot
racionalizam. Mu bilo blisko duhovnoto delo na najgolemite proroci-u~iteli
od Ibrahim (Abraham, Avraam) do Muhamed. Go izrazuval moralizmot na
izraelskite profeti, islamskiot eti~ki aktivizam i seopfatnata qubov i
idejata za trpelivost na Isus. Se stremel da go razbere seto ~ove~ko i da se
dobliì do boèstvenoto. Dal naj{iroko tolkuvawe na edinstvoto na
religiite (denes toa u~ewe se narekuva ekumenizam, “sesvetska povrzanost“).
180
Du{ata na Mevlana bila otvoreni kon site pravci za da go dostigne vrvnoto
edinstvo. Zapi{al deka 72 narodi gi slu{aat ovie tajni, nebare se od “kaval od
koj izleguvaat stotici zvuci vo ist tonalitet“. Nego go smetaat za blizok i go
sakaat niz celiot svet.
Za Rumi, vo carstvoto na duhot nema avtoritet bez li~no ostvaruvawe.
Bog e vistina koja treba da se doìvee. Zatoa odnosot na ~ovekot sprema Boga
ne e prosta rabota, koja treba da se modelira vo dogma. ôve~koto treba da se
soedini so boèstvenoto, za da bide opfateno od beskone~noto.
Razni dela na Rumi poteknuvaat od posledovatelite, koi po~itta kon
nego ja izrazuvaat i so posvetuvawe na svoeto avtorstvo. Negovi li~ni dela se:
zbirka poemi posveteni na prijatelot [ams, raspravi i propovedi za religiski
i eti~ki pra{awa, 150 pisma do vladeteli i ministri, koi ja pokaùvaat
visokata socijalna etika na Rumi kako grià za op{tite problemi, a
najpoznato delo e “Masnevija“ (Rabotilnica na edinstvoto) od rimuvani
stihovi, kade {to najnapred se govori za neizgradenite li~nosti, potoa za
razbudenite, za stremeìte, za ve`baweto na du{ata da stane indiferentna za
bogatstvata od materijalniot svet, za Qubovta, za Oboàvaweto, za potrebata
od oblagoroduvawe i od duhovno vo|stvo, za nabquduvaweto na Boèstvoto vo
sekoja pojava i za soedinuvaweto so Boga.
Za Rumi svetot e edinstvo na vistinata i pojavata. Osnovata na
egzistencijata e duhovna, sli~na na ona {to go ~uvstvuvame vo sebe kako duh ili
vnatre{no Jas. Svetot e ispolnet so bezbroj individui. Rumi dal spiritualno
atomisti~ko u~ewe (koe }e go povtori duri Lajbnic). I materijata e oduhovena:
“Zemjata i vodata, ognot i vozduhot se ìvi vo o~ite na Boga, iako pred nas se
pojavuvaat kako mrtvi“. Misti~kata svest ima sila da ja soznae duhovnata
osnova na bitieto. Vistinata e neprostorna i nevremenska. Sekoe su{testvo
proizleglo od Boga so seewe na duhot i sekoe ima nezapirliva potreba da se
vra}a na svojot izvor. Impulsot za toa, spored Rumi, e Qubovta, koja e princip
na evolucijata na seto postoewe. Seto prirodno se stremi da se vrati kon
vrutokot, otkade {to nastanalo. Taka Rumi ja istaknuva islamskata etika na
integracijata. Ve~en e nagonot za iska~uvawe na sé povisok stepen. Bog e
osnova i cel na sekoja egzistencija, a ìvotot e aktivnost koja se stremi kon
vozvi{uvawe i soedinuvawe so Boga. Ova patuvawe li~i na evolucija. Taka
Rumi predvestuva i drugi nau~ni otkritija: “Sega{nata moja razumnost ne e
kulminacija na duhovnata evolucija. I toa treba da se nadvladee, za{to u{te sé
e izvalkano so egoisti~ki biolo{ki nagoni. Iljada drugi tipovi na razumot i
svesta }e sledat vo ponatamo{niot tek na moeto ka~uvawe; toa e ~udo nad
~udata! “
Vo Koranot se veli deka Bog mu go vdahnal svojot duh na prviot ~ovek
Adam. Proniknuvaj}i vo svoeto vistinsko jas, ~ovekot moè da se sfati ne samo
sebesi, tuku i su{tinata na sé {to postoi. Rumi go ohrabruva ~ovekot za ova:
“Zayidaj ja vratata na svojot du}an i otvori ja na drugata ulica, na onaa na koja
pripa|a tvojot vistinski neprostoren duh“. Mo`nosta na soznanie pri
presvrtuvawe na pozicijata od koja gledame Rumi ja nao|a vo son~evata
svetlina, za{to e seedno od koja strana taa vleguva vo ku}ata.
Sufizmot na Rumi e karakteristi~en islamski misticizam. Bog e Qubov
i osnovna e qubovta sprema Boga, koj trojno qubi: kako Rahman sozdava od
qubov, kako Rab seto go odrùva so pomo{ na qubovta, a kako Rahim prostuva od
qubov. Qubovta e temel na verskiot i eti~kiot ìvot, no taa ima i kosmi~ko
zna~ewe, kako kreativen i evoluciski impuls vo site su{testva. Nebeskite
dvièwa ne se slepi i mehani~ki, tie se branovi vo beskone~niot okean na
181
Qubovta. Koga ne bi imalo univerzalna qubov, postoeweto bi se vko~anilo i
bi stanalo ni{to. Neorganskoto ne bi se izdignalo vo vegetacija, ovaa ne bi
stasala do animalniot ìvot, a ìvotot ne bi do{ol do umot i duhot. Bez
Qubovta ni{to ne bi se dvièlo, ne bi imalo ètva na ìvotot.
Poradi toa Rumi mu predlaga na ~ovekot da se oslobodi od sé {to e
plitko - “za da moè{ da go slu{ne{ sopstveniot glas“. Ispovedta na Rumi e
univerzalna, toj se trudi da bide mislewe i vera na Univerzumot - na yvezdite
koi svetat, na potocite koi te~at, na drvjata koi rastat, na lu|eto koi ìveat
vistinski, duhovno i eti~ki. Kosmi~kata Qubov gi transcendira veruvawata i
filosofiite. Za Rumi nema sprotivnost pome|u Qubovta i univerzalniot
razum. Ako ~ovekoviot um e odvoen od univerzalniot razum, toj ostanuva na
biolo{koto i utilitarno nivo, a jazikot, koj e nadvore{na manifestacija na
umot, ne moè da ja opi{e Qubovta. Percepciite i voljata na ~ovekot bi bile
zarobeni od biolo{kite potrebi. Su{tinata na ~ove~koto ìveewe e
sebevozdignuvawe i soedinuvawe so lu|eto, po~ituvawe sprema lu|eto i
pravewe dobro za niv.
Rumi e ve{t logi~ar, dlabok metafizi~ar i vrven eti~ar. Toj vistinski
veruva i e soobrazen so Dobrinata, ja postignal Vistinata. Toa moè da go
realizira sekoj ~ovek, vo sekogo ima potencijali za idealna li~nost, tie leàt
vo sekoja edinka. Celta na ìvotot e da se postigne sovr{enstvo, i toa
sekojdnevno, so site misli i so site dela.
Rumi umrel vo 1273 godina, oàlen od site. Do grobot go ispratile ne
samo muslimanite, tuku i vernicite na drugite religii, velej}i deka toj e i
nivni svetitel. I denes kon Konja odat po~ituva~ite na deloto na Rumi i na
etikata voop{to, za na ova sveto mesto da po~uvstvuvaat {iroko moralno
zra~ewe. Tamu se poklonuvaat stotici iljadi lu|e godi{no od site religii,
izrazuvaat voshit kon mudrosta i moralot na Rumi. Da se otide kaj Rumi i da se
bide pri nego, so nego, so negoviot dlabok um i najblagorodna du{a, toa e edna
od najiskrenite i najubavi doìvelici vo ìvotot na mnogu lu|e (pa i moja).
Negovite knigi se preveduvat na site jazici i stanuvaat bestseleri, kako izraz
na novata popularna psihologija na samosvesta, na svetskoto edinstvo i na
pozitivniot moral (osobeno e interesno {to sekade stana moda knigite na Rumi
da se podaruvaat na najbliskite za rodenden).
Proniknuvawata na Rumi vo duhovnoto carstvo se avteni~ni, negovata
posvetenost kon Boga e apsolutna, negovata vera e kristalno ~ista. Zagledan vo
bitieto, toj doa|a do soznanija koi mu ukaùvaat na praviot pat i kako treba da
izdrì na nego za da se dobere do u{te nekoe va`no otkritie i do visoki
vrednosti. Kaj Rumi sretnuvame duhovno bogatstvo, silna etika i seopfatna
qubov, prekrasno izrazen islamski dinami~en stav. Toj se obidel da go soznae
boèstvenoto tolku kolku {to mu e dadeno na ~ovekot, a ~ove~koto go poznaval
dokraj. Najva`noto {to go sogledal i go istaknuval e obvrskata da bideme
skromni, posveteni, blagi, trpelivi, umni vo postapkite, {irokostrani,
prijatelski nastroeni kon sé. Odnosot na ~ovekot kon Boga ne e prosta rabota,
koja moè da se zadovoli so dogma. Toj odnos treba da bide ostvaren vo
dlabo~inata na su{testvuvaweto. Porakite na Rumi se trajni, tie se me|u
najvisokite dostreli na ~ove{tvoto na patot kon Vistinata i Dobrinata.
Rumi nemal namera da vtemeli sekta ili dvièwe. No, u~enicite
formirale grupa, razvivaj}i i nekoi nadvore{ni propisi i rituali, kako
zaednica na dervi{i koi tancuvaat. Imaat oficijalna bela obleka, so visoki
kapi, i tancuvaat vrtej}i se na prstite, samo vo krug, sé pobrzo i pobrzo, so
spontano izvirawe na pesnite od grloto, kako izraz na razbranetata du{a.
182
Kandidatot za ~lenstvo vo "Mevlana" treba da se pot~ini na eti~ka disciplina
i na sluèwe na drugite, kako lek nasproti ~ovekoviot streme` za gordelivost,
mo} i privilegii. Na krajot doa|a simboli~no kapewe, ~istewe od site niski
nagoni: posveteniot dava zavet deka celosno }e se vozdrùva od site nemoralni
dela. Taka denes grupite, koi niz svetot so muzikata i tancot go pokaùvaat
svojot odnos sprema verata i mistikata, go realiziraat po~ituvaweto sprema
Rumi i go pretstavuvaat ovoj osoben, {armanten na~in na visokoto eti~ko
soznanie i moralna praktika.
I na makedonski jazik moè da gi ~itame zborovite na Rumi vo prevod na
Ilhami Emin, koj ni ovozmoì dopir so izvornoto sufisko iskustvo. Pokraj
delata na turskite poeti-mistici Ahmed Jesevi (1093-1167) i Junus Emre (1240-
1321), Ilhami Emin ni dade prekrasni knigi na pesni od Rumi “Patuvaweto na
~ovekot“ (izd. Feniks 1997) i “Koj i da si, dojdi“ (Tri 2007), niz koi moème da
go dolovime vol{ebniot eti~ki duh na veli~estveniot mistik. Tursko-
makedonsko-albanskiot vesnik “Zaman“ organizira{e dostoinstveno
odbeleùvawe na 800-godi{ninata na ra|aweto na Rumi vo dekemvri 2007
godina so prisustvo na celi semejstva vo skopskata Univerzalna sala. Tamu
imav govor za Rumi i e odràna specijalna priredba za Mevlana, vo ramkite na
denot na golemiot poet-mislitel, koj UNESKO, zastapuvaj}i se za izgradba na
univerzalna etika na ~ove{tvoto, go proglasi za edinstven svetski duhoven
praznik.
Zborovi na Xelaludin Rumi
"Vo sekoja doba po trojca sopatnici ima{. Prviot e prijatelot, vtoriot imotot, a
tretiot dobroto delo.
Imotot ne moè so tebe, od ku}a ne se deli. Prijatelot doa|a do grobot pa ti veli:
Odovde natamu razdelba e znaj. Izvesno vreme }e posedi, i toa e kraj.
Sal dobroto delo i v grob te sledi." (prepev Ilhami Emin)
7 PREPORAKI NA MEVLANA
- Vo dare`livosta i vo pomo{ta na drugite bidi kako rekata.
- Vo so~uvstvoto i vo milosta bidi kako Sonceto.
- Sprema gre{kite na drugite odnesuvaj se sli~en na no}ta.
- Koga se luti{ i koga si besen bidi kako vo smrtta.
- Vo ednostavnosta i vo izrazuvaweto na po~itta bidi kako zemjata.
- Vo tolerantnosta bide {irok kako moreto.
- Vo odnesuvaweto bidi li~no ti.
183
37. Sveti Toma Akvinski
VO SEBE DA SE DOSTIGNE BOG
Postojat eti~ari koi razmisluvaat i
govorat samo za eti~kite problemi i
vrednosti, no golemite misliteli na
~ove{tvoto gi obmisluvaat site pra{awa
va`ni za ìvotot i za razbiraweto na
svetot, a pome|u niv gi razgleduvaat i
eti~kite. Tie izgraduvaat sistem od
pogledi i vo nego ja ispituvaat i eti~kata
sfera; so toa pokaùvaat deka etikata ne
moè da se zaobikoli vo celinata na
postoeweto i na misleweto. Najgolemite
vakvi sistemi se naveduvaat i pri
razgledbata na najzna~ajnite eti~ki
pristapi i u~ewa, zaradi zna~eweto za
moralnata teorija i za ~ove~kata praktika.
Takva e pozicijata na u~eweto na sveti
Toma Akvinski.
Toma Akvinski e roden vo 1225
godina kaj Neapol vo semejstvoto na grofot
od Akvino. Od pettata godina go dale vo
manastir. Bil u~enik na pro~ueniot
mislitel Albert Veliki. Se voodu{evil
so u~ewata na Aristotel i se obidel niv
{to pojasno i pocelosno da gi vozobnovi. Zaradi znaewata i duhovnata ve{tina
go narekle angelski doktor. Bil profesor vo Pariz i vo razni drugi evropski
gradovi. Negoviot sistem na filosofski i teolo{ki pogledi denes e
oficijalna doktrina na Katoli~kata crkva (najgolema svetska verska
organizacija). Sveti Toma umrel vo 1274 godina, relativno mlad, no ostavi
ogromen opus zad sebe.
Negovoto u~ewe pretstavuva vrv na edna epoha i specijalen duhoven
metod nare~eni skolastika. Vo Sredniot vek so stoletija duhovnata aktivnost
bila sli~na kako na po~etocite na hristijanstvoto. Vo Golemata preselba na
narodite se uni{teni ostankite na Rimskata Imperija na Zapad (na Istok
u{te dolgo vreme postoelo Vizantisko Carstvo kako prodlènie na Rimskoto
Carstvo). Novite zapadni dràvi nemale razvieno proizvodstvo ni razviena
kultura. Skudnoto znaewe bilo skoncentrirano vo manastirite, koi imale i
golemi imoti. Duri po nekolku vekovi dojde do razvitok na naukite i na
obrazovnite institucii, zaedno so pojavata na novite feudalni dràvi. Pri
stremeòt vo Zapadna Evropa da se razvie mislata, i natamu filosofijata e
"sluginka na teologijata", pomaga racionalno da se obrazloùvaat verskite
stavovi, {to be{e zada~a i pravo na Crkvata. Se javija originalni tolkuvawa
na religiskite pogledi, se vode{e borba za sloboda na mislata, se pravea prvi
eksperimenti, koi navestuvaa novi nau~ni priodi i postapki, duri se iskaà i
stavot deka ima dve vistini - religiozna/dogmatska i nau~na/filosofska.
Procute i u~ili{nata dejnost, dojde do {irewe na kulturata, se osnovaa prvite
Univerziteti: Sorbona vo Pariz (1150), Bolowa i Salerno vo Italija (1158),
Oksford vo Anglija (1168) - do Reformacijata (1517) se sozdadeni 66
184
univerziteti, site osnovani od Crkvata ili so nejzina dozvola, kade {to pokraj
teologijata se studiraa i medicina, pravo i filosofija (so studii po logika,
gramatika i dr.). Nastavnicite bea verski li~nosti, dejnosta be{e pod
kontrola na vrhovnite verski rakovoditeli, ima{e netolerantnost kon
razlikite vo mislewata.
Mnogu soznanija se razvivaa na dogmatski na~in, kako apsolutno to~no,
overeno, nemenlivo i neprikosnoveno soznanie za razni oblasti. Studentite gi
u~ea odgovorite to~no onaka kako {to oficijalno se odobreni - toa e kateheza
("odeknuva", t.e. isto zvu~i kako pojdovniot zvuk). Imeto na epohata i vakviot
metod na istraùvawe i studirawe "skolastika" (od lat. skola - {kola, vodena
rasprava, kontrolirano istraùvawe) dobija duri podbivno zna~ewe, vo smisla
na neinventivna, povtoruva~ka, duhovno jalova misla. Sepak, intelektualnata
aktivnost dade i izvonredni plodovi: razvitok na formalnata logika (edna od
golemite karakteristikite na skolasti~kiot duh), razvitok na Univerzitetite
so barawe za visoki znaewa, mnogu u~eni tvorci koi razmisluvaa i sozdavaa na
nov na~in, kako Dante Aligieri (1265-1321) i drugi. Po~naa da se javuvaat
nacionalni jazici, se gradea maestralni gradbi (romanski i gotski stil),
likovnite umetnosti vodea kon Renesansata, ima{e kontakti so drugite delovi
na svetot (ottamu stignaa znaewa za matematikata i za medicinata), se razvivaa
trgovijata, proizvodstvoto, moreplovstvoto... Zaedno so ovoj razvitok se gradea
novi soznajni i eti~ki pogledi.
Skolastikata e dolg period od nekolku vekovi - sé do za~etocite na
Renesansata. Prv vakov mislitel bil Johan Skot Eriugena (810-877) od Irska,
kogo vo Francija go pokanil kralot Karlo ]elaviot. Eriugena smetal deka
verata i filosofijata ne se isklu~uvaat, za{to dvete go prou~uvaat Boga, a
vistina e samo ona {to e utvrdeno so razumot (tolkuvaweto na Eriugena za 4
stepeni na prirodnoto su{testvuvawe moè da bide mnogu interesno za noviot
zamav na ekolo{koto soznanie i etika). Anselmo Kenterberiski (1033-1109) od
Italija bil vrhoven angliski vladika. Za nego vistinsko soznanie e samo ona
koe e postignato preku verata. Verata e pretpostavka za umot; za da moè da gi
razbere osnovnite na~ela i da ìvee spored niv, ~ovek mora da ja poseduva
svetlinata na verata - kako {to svetlinata ne moè da ja razbere nikoj {to ne
ja gleda, ni boèstvenata tajna ne moè da ja razbere nikoj koj ne veruva.
Filosofijata treba da ñ go pokaè na verata dokazot za postoeweto na Boga.
Sveti Anselmo u~estvuval vo golemata rasprava okolu problemot na
ideite-univerzaliite (ovaa problematika e zapo~nata u{te vo Antikata, a ima
zna~ewe i denes). Za Platon ideite se ne{to najop{to i edinstveno realno;
Aristotel tvrdel deka nema predmet ili su{testvo "voop{to", tuku deka
postojat samo edini~ni ne{ta, su{tinata se olicetvoruva niz postoeweto.
Realistite kako Anselmo tvrdele deka ideite vistinski postojat ("realni
se"), edini~nite ne{ta se minlivi; su{testven e op{tiot zakon, spored koj se
slu~uva sé; ideite se pred predmetite i upravuvaat so niv (zadninata e idejata
deka Crkvata kako ne{to op{to treba da bide nadredena nad site pojavi vo
ìvotot i da gi naso~uva dejstvata na lu|eto). Za nominalistite ideite se
samo imiwa ("nomen"), a postojat samo edini~nite ne{ta, ideite se samo
zborovi, so koi se ozna~uvaat oddelnite ne{ta. Ova go u~el Roscelin (1050-
1123), za kogo op{toto e samo "prazen zbor", "prazni zvuci", realno e samo
individualnoto. Verata e li~no soznanie, koe sekoj moè da go otkrie vo sebe
(ne e nu`na nadredena svetska crkva). Nemu mu odgovoril Gijom od [ampo (?-
1121), za kogo vistinski postoi samo univerzalniot ~ovek, ~ija slika ja sozdal
Bog, a edinkite se slu~ajnosti, koi go opravduvaat svoeto postoewe samo ako
185
li~at na taa op{ta slika. Za srednata struja konceptualizmot idejata e op{t
poim ("koncept"), so koj gi povrzuvame istite svojstva kaj razni ne{ta. Ova go
u~el najtalentiraniot mislitel na epohata Pjer Abelar (1079-1142), koj e
sozdava~ na novata evropska etika na namerata i slobodnata sovest. Mnogu od
ovie misliteli nastradale, goneti od svoite sovremenici ili od oficijalnite
li~nosti na Crkvata.
Vo toj dolg i teòk period, ideite bile strogo kontrolirani, a mnogu
knigi bile osuduvani i spaluvani. Edna struja stanala dominantna i uìvala
ugled na posakuvana novina. Tie idei bea revitalizacija na pogledite na
Aristotel vo eden hristijanski duh. Bonaventura (1221-1274) bil rakovoditel
na noviot mona{ki red vostanoven od sveti Francisko od Asizi (1182-1226), koj
postavil zada~a da im se pomaga na stradalnicite i insistiral na
siroma{tvoto na monasite. Bonaventura u~el kaj Aleksandar od Hejls (1185-
1245), profesor vo Pariz, koj do u~ewata na Aristotel do{ol preku arapskata
filosofija. Dvajcata ja smetale filosofijata kako napor da se opredeli
siguren pat kon Boga. Idejata na Boga postoi samata po sebe. Nema so {to moè
da se soznae i dokaè ona {to e najop{to (specifi~noto vo poedine~nite
ne{ta go soznavame so znaeweto za bitieto, za op{toto). Bonaventura
prepora~uval svrtuvawe na ~ove~kiot duh kon Boga i negovo sfa}awe so
vnatre{na izvesnost. Filosofot Albert Veliki (1193-1280) bil profesor vo
Keln i Pariz. Toj gi koristel ideite na Aristotel za pojasnuvawe na
hristijanskite u~ewa. Go narekuvale doktor univerzalis. Pome|u
prirodnoto/filosofskoto i teolo{koto soznanie toj ukaùval deka sekoe ima
svoja oblast i dostrel - teolo{kite soznanija se odnesuvaat na ne{tata {to ne
moè da gi dofati prirodniot razum vo ~ovekot.
Najgolemiot skolasti~ki mislitel sveti Toma Akvinski, u~enik na
sveti Albert, ima napi{ano mnogu interesni knigi - komentari na tekstovite
na Aristotel, dela "Za bitieto i su{tinata", "Protiv nevernicite" (vo 464
glavi, naso~eno glavno protiv Arapite - deloto se narekuva i "Suma-zbir na
site idei na filosofijata") i dr. Najva`no delo e "Suma na teologijata", vo koe
dava prikaz i odgovor na site teolo{ki pra{awa. Vo nego gi rezimira
pogledite na Aristotel, no gi oblikuva vo osoben vid prifatliv za Crkvata.
Vo deloto ima 612 pra{awa i 3.000 poglavja (toa e celosna teologija, za sekoj
problem ima odgovor). Vo prviot del se rasprava za su{tinata na Boga, vo
vtoriot za prirodata na ~ovekot i za negovite projavi, za toa kako treba da se
ìvee, vo tretiot del za Hristos kako posrednik me|u Bog i ~ovekot.
Delata na Akvinski se vozobnova na pogledite na Aristotel, koi na
Zapad bea nepoznati sé dodeka ne stignaa preku prevodite kaj Arapite i vo
knigite na arapskite misliteli (Ibn Ru{d i dr.) i na evrejskiot mislitel
Majmonid. Ovie u~eni lu|e imaa golemi ambicii i znaewe i se trudea stavovite
da gi izrazat sovr{eno (kako za ìvotot i za etikata predlaga{e pro~ueniot,
mo{ne vlijatelen, pored sé vo medicinata, Ibn Sina). Taka dejstvuval i
Akvinski, so èlba da ja otkrie su{tinata na sekoe ne{to, a navleguvaj}i vo
su{tinata na tie su{tini da dojde do krajnata ednostavna i ~ista su{tina na
sene{to - Bog.
Site ne{ta, spored Akvinski, postojat kako spojuvawe na
materijalnosta-gra|ata (kako potencijal) i formata. Samo Bog e ~ista forma,
Apsolut, apsolutna realnost i nu`nost, koj svetot go sozdal spored svoja volja i
“od ni{to“. Bog e ~ist um i vistinska mudrost. Zatoa svetot {to go sozdava,
veli Toma, mora da bide najdobar moèn svet, bidej}i na Boga ne mu
soodvetstvuva da sozdade ne{to lo{o (teodicejata kako objasnuvawe deka ovoj
186
svet e najdobar od site mo`ni svetovi ja razvi podocna Lajbnic). Bog ne go
sozdal moralnoto zlo. Toj samo go dozvolil zaradi sporedba so pogolemoto
dobro {to moè da se postigne. Bo`jata volja se stremi kon najdobroto,
najrazumnoto. Isto taka ~ovekot se stremi od niìte formi na soznanie kon
povisokite i od niàta razumnost kon povisokata.
Identi~no e i so ~ovekovata volja, koja se razlikuva od setilnite
stremeì. Voljata e naso~ena kon Dobroto kako takvo ili kon dobroto voop{to
(setilnata èlba ne se stremi kon dobroto, tuku kon posebnite posakuvani
objekti). Voljata nu`no odi kon Dobroto. Toa ne zna~i deka voljata se
prisiluva na toa - nejziniot kopne` zavisi od nejzinata priroda; ovaa nea ja
naso~uva kon Krajnata cel ili kon sre}ata/blaènstvoto. Zatoa voljata i
etikata ne moè da se razberat bez nivnata prirodna cel - koja za ~ovekot e
nuèn, svesen streme` kon Boga. Za toa ~ovekot }e koristi sredstva koi }e go
odvedat kon Boga kako beskone~no Dobro. Ako ~ovekot ne ja sogleda vistinata,
toj moè da ima i drugi celi, koi nema vistinski da go vodat kon sre}ata.
Naso~uvaj}i se kon setilnite zadovolstva, toj gre{i moralno; zatoa treba da
ima jasna svest za nu`nata povrzanost na dobroto dejstvuvawe so realiziraweto
na vistinskata eti~ka cel. Zemnite dobra i sre}a se samo hipoteti~ki.
So dobrodetelta se nadvladuva setilnosta i se postignuva sre}a vo
ìvotot. Sre}ata zna~i vo sebe da se ima Bog. ôvekovata sovr{ena sre}a se
dostiga so imaweto vizija za Boga. Priroden kopne` na ~ovekot e da ja soznae
Bo`jata su{tina, a ~ovekovite dela se dobri ili lo{i vo zavisnost od toa vo
kolkava mera se sredstva za postignuvawe na ovaa cel. Akvinski ima dadeno
isto taka mnogu objasnuvawa za moralot vo socijalniot ìvot (toj e eden od
golemite teoreti~ari na dràvata i u~iteli na ekonomijata).
Vo etikata, kako i vo sistemot, Akvinski go sledi Aristotela. Ako
nekoj prefrli deka anti~kite idei te{ko moè da funkcioniraat vo
hristijanstvoto, toj odgovara deka ne e va`no {to kaàle pisatelite koi ne se
od ist soj, su{tinata e vo ona {to go kaàle i {to moè da se upotrebi.
Akvinski pozajmuva od Aristotel, ne raspravaj}i za negovoto mesto vo
prethristjanskata epoha. Taka i kaj Akvinski moralot e olicetvoren so
pridrùvaweto kon sredinata, {to zboruva za soglasnosta na du{ata za
soodvetnite dela. Meriloto na moralnite postapki e umot, koj upravuva so
~ovekovata dejnost i gi opredeluva obvrskite. No, glavna eti~ka smisla ima
svrtenosta kon dostigawe na Boga.
Spored sveti Toma, ovaa ìvotna i eti~ka zada~a na sekoj ~ovek moè da
se realizira samo vo zakriljata na Crkvata. Zatoa negoviot zaklu~ok e deka e
nu`na teokratija, direktna vlast na Crkvata, Papata i sve{tenstvoto, za preku
niv da se izrazi vrhovnata vlast na Boga. Toa e ideja na razvieniot feudalizam,
vo koj site segmenti na ~ove~kiot ìvot se suredeni spored obrazecot na to~no
opredeleno mesto na sekogo vo ìvotot, a istovremeno e i filosofska slika za
sovr{ena eti~ka nasoka i dostreli. Eti~kite idei na Akvinski se prisutni niz
celiot svet, posebno tamu kade {to kaj svoite vernici vlijanie ima
Katoli~kata crkva, najgolemata i najstara institucija na svetot.
Eti~ki misli od sveti Toma Akvinski
“Sovr{enstvoto na Boga e negovata dobrina.“
“Krajno i sovr{eno blaènstvo moè da postoi samo vo vizijata za Bo`jata su{tina.“
“Priroden kopne` na ~ovekot e da ja soznae Bo`jata su{tina.“
“Dobroto e ona {to treba da se pravi i sledi - zloto e ona {to treba da se izbegnuva.“
187
38. Ser Tomas Mor
IDEALNO @IVEEWE
Na po~etokot na edna nova duhovna
i ìvotna era - Renesansata, sepak ne se
mnogu smeneti celosnite vrednosni
orientacii, bidej}i religioznite pogledi
ostanuvaat silni. Dolgo pred tie denovi se
podgotvuvaa nikulcite, okolnostite i
~uvstvata za novoto ìveewe, no ne{tata
ne se menuvaat tolku brgu, u{te dolgo zad
nas ostanuvaat ne samo se}avawata za toa
kako bilo porano, tuku novite soznanija i
orientacii se izme{ani so dotoga{nite
glavni i pomalku glavni vrednosti.
Ne{tata te~at vo kontinuitet, sé dodeka
ne stigne novata generacija, koja
poradikalno }e se zafati so promenite koi
}e ozna~at nov eti~ki sistem. Me|utoa, vo
me|uvreme sé pojasno se pojavuvaat novi
eti~ki temi i se davaat pomoderni socijal-
ni i individualni eti~ki re{enija, koi gi
nadminuvaat standardiziranite ìvotni
dilemi vo klasi~nata feudalna era, pa i
kvietisti~koto odnesuvawe (koe vodi
smetka samo za verskite pra{awa i od
~ovekot bara celosna ìvotna posvetenost
na razmisluvaweto za Boga i na
molitvite). Nekoi od toga{ za~natite
eti~ki aspekti se ìvi sé do denes, {to
pokaùva kolku Noviot vek trae dolgo, za
eti~kata misla i praktika i natamu da se
pottiknuvaat so sli~ni vizii.
Pome|u tie novi pra{awa i idei
osobeno e interesna zamislata za idealno ìveewe na ovoj svet ili na nekoe
drugo realno mesto, a ne samo na drugiot svet, kade site né o~ekuva ista sudbina.
Toga{ zapo~naa mnogu dale~ni patuvawa i se otkrivaa svetovi koi dotoga{ ne
bea poznati osven vo fantasti~nite prikazni, pa ìvotnite vizii moèa
poslobodno da se razmavnat. Edna od najzna~ajnite, koja pokaùva kolku
~ovekot e sozrean i sonuva za egzistencija i odnosi koi }e bidat pohumani i vo
koi }e ima pove}e sre}a za site, e utopizmot. Nego prv go razraboti angliskiot
mislitel Tomas Mor.
Tomas Mor e roden vo 1478 godina vo London. Studiral humanisti~ki
nauki vo Oksford. Bil ~len na Parlamentot od svojata 26-ta godina i blizok
~len na svitata okolu kralot Henri VIII (1491-1547). Vo 1529 stanal lord-
kancelar, najvisoka politi~ka dol`nost osven vladetelskata koja ja imal nekoj
filosof. Od moralni i religiozni pri~ini bil protiv razvodite na kralot,
protiv oddeluvaweto na verskata organizacija od Rim i protiv
(samo)proglasuvaweto na kralot za poglavar na crkvata vo Anglija
(Anglikanska crkva). Bil ma~en vo zandana i javno mu e ise~ena glavata vo 1535
188
godina. Katoli~kata crkva go proglasi za svetec, zatoa vo literaturata
ponekade stoi sveti Tomas Mor.
So svojata kniga "Utopija" (1516) toj stana duhoven svetec na celoto
~ove{tvo. Celiot naslov na ova male~ko, no vlijatelno delo glasi "Za
najdobriot dràven sistem i za noviot ostrov Utopija". Helenskiot prefiks
"u" e negira~ki, ozna~uva deka ne{to ne postoi, "topos" e zbor za mesto, taka
{to novosozdadenata sintagma "utopija" bi zna~ela "mesto koe go nema
nikade". Pred toa takvo ne{to ne e napraveno kako literatura i eti~ka kniga.
Platon (428-348 pred n.e.) opi{a vo dijalozite "Timej" i "Kritija" dràva
Atlantida. Taa prikazna iljadnici godini (sé do denes) gi branuva ~ove~kite
misli i èlbi da otkrijat kade bila taa zemja i kakvi ~uda se slu~uvale tamu.
Kako ostrov, vo okeanot, mnogu tehni~ki i op{testveno razviena, taa potonala
pri prirodna katastrofa, no od nea nema materijalni ostanki, osven mitovi i
fantazii. Tomas Mor bil platonovec i bil inspiriran od politi~kite dela na
Platon (Dràva" i "Zakoni", za ureduvaweto na sovr{ena dràva), kako i od
kusite iskaùvawa za Atlantida - za{to i negovata zamislena dràva e na
ostrov i za nea zboruvaat nekoi mornari koi boèmski bile tamu. Inspiracija
sigurno bilo i kaùvaweto na Marko Polo (1254-1324) za Kina i za drugite
krai{ta po patot, no tie se kontinentalni povr{ini (mnozina mislele deka
Polo izmisluva, no potoa se pokaà deka negovite kaùvawa se verodostojni).
Opisot na Utopija se odnesuva na ubavinata na ìveeweto na toj nepostoe~ki
ostrov i na dobrite socijalni principi, obi~ai i moralni normi koi tamu
vladeat.
Tomas Mor bil najdobar prijatel na Erazmo Roterdamski (1467-1536), po
poteklo od Holandija, koj predaval vo Anglija koga Mor studiral i duhovno
vlijael vrz mladiot angliski intelektualec, kogo site go sakale poradi
serioznosta i moralnoto odnesuvawe. Erazmo bil najobrazovaniot i
najpopularen zapadnoevropski pisatel vo taa epoha. Znael gr~ki, pi{uval na
sovr{en latinski, sozdaval gramati~ki u~ebnici, go preveduval Svetoto
Pismo. Go ima sozdadeno retkoto duhovito filosofsko-eti~ko delo "Pofalba
na ludosta" (1509), vo koe se podbiva so mnogu navidum va`ni i preterano
seriozni ~ove~ki stavovi (neortodoksnite filosofi ukaùvaat deka za du{ata
na ~ovekot e mo{ne zna~ajno da se smee i raduva - toa psiholozite }e go zemaat
podocna kako aksiom vo svoite terapii). Erazmo prestojuval ~esto kaj Mor i mu
ja posvetil na Mor svojata "Pofalba na ludosta". Erazmo sigurno isto taka go
pottiknal da pi{uva i da razmisluva za ideite {to }e gi predloì so svoite
moralisti~ki pouki (za koi Erazmo ima napraveno mo{ne popularna kniga).
Ostrovoto "Utopija" e celosna dràva. Osnovnata cel na ìvotot na
lu|eto e sre}a na site. Za toa e potrebno da imaat dobra ideja i da se trudat, pa
taka i pravat. Vo prviot del od knigata ima realisti~ki opis na razgovorite
koi Mor i prijatelite gi imaat vodeno za sostojbite i tendenciite vo Anglija,
Francija i vo drugite zemji. Raskaùvaat kako ìvotot e teòk, deka se pravat
golemi gre{ki vo organiziraweto na dràvata, posebno na ekonomijata. Mor ja
kaà pro~uenata izjava "ovcite gi izedoa lu|eto", opi{uvaj}i kako novite
bogata{i, kupuvaj}i ja zemjata, gi izgonile selanite, koi ìveele od
odgleduvawe ovci, i sega se bez ni{to vo smrdlivite gradovi, polni so bolest,
Isto taka, mnogu e interesen stavot na Mor, od pred 500 godini, deka tehnikata
i proizvodstvoto tolku se naprednati {to site lu|e moè da imaat sigurna
opstojba (toa i denes e ideja na socijalnite idealisti; sepak, sé pove}e se frla
hrana i neograni~eno se dava za neproduktivno oru`je, dodeka stotici milioni
189
umiraat od glad - iako ima i mnogu organizacii koi pomagaat za ìveeweto,
ishranata i zdravjeto na bednite).
Zamisleniot ostrov vo vtoriot del od knigata "Utopija" go opi{uvaat
mornari koi plovele so Amerigo Vespu~i, spored koj novootkrieniot
kontinent e nare~en Amerika. Zna~i, ostrovot bi bil vo Atlantskiot Okean i
sodrì prava i dejstva koi socijalnite soni{ta mu gi pripi{uvaat na Noviot
svet. @itelite umno ja organiziraat svojata dràva. Prvo, site rabotat po 3
~asa pretpladne i po 3 ~asa popladne, bidej}i za ~ovekot e dobro da raboti. So
zemjodelieto i so zanaetite ne se angaìrani privremeno samo onie koi
demokratski se izbrani da rakovodat za edno odredeno vreme i nau~nicite,
dodeka izmisluvaat potrebni tehni~ki re{enija. Rabotata im ovozmoùva na
site blagodat, gi odrùva vo kondicija, no i go unapreduva zdravjeto, koe e
op{ta grià. Konfliktite se re{avaat so arbitraà, nema opasni sudiri,
bidej}i site si ja sakaat zemjata i sistemot i ne se stremat da im nanesuvaat
{teta na svoite sonarodnici. Ima u{te razni dobri re{enija za ìveewe so
dostoinstvo. Za etikata e najva`na srcevinata na ~ove~koto razmisluvawe i
odnesuvawe vo Utopija - site se dobri lu|e. No ne se pod pritisok, tuku
slobodno si go tro{at slobodnoto vreme, si sozdavaat semejstvo i uìvaat vo
svoite sakani zadovolstva (pome|u koi e i ~itaweto i u~eweto - koi Mor mnogu
gi sakal). Duri i onie koi }e zgre{at, gi kaznuvaat taka {to nema da gi ma~at,
tuku }e se potrudat da gi prevospitaat, za tie nu`no da stanat dobri lu|e.
Sé vo zemjata Utopija e odli~no: "@itelite na Utopija smetaat deka
ìvotnata radost, odnosno uìvaweto, e opredelno od samata priroda kako cel
na site na{i dejstva, pa dobrodetelta za niv e da ìveat spored taa opredelba.
Bidej}i prirodata gi povikuva lu|eto zaemno da se pomagaat za ìveeweto da
im bide poradosno..., samata priroda na sekogo od nas mu zapoveduva postojano da
vnimava pri realiziraweto na svojata korist za da ne mu pravi {teta na
drigiot". Takva dràva u{te nema (ili te{ko se otkriva vo ogromniot
okeanski prostor), no Mor se nadeva deka }e postoi i deka site dràvi }e
stanat takvi, umno zamisleni, razumno vodeni i so dobri me|usobni odnosi
pome|u ìtelite. Razbirlivo e deka dobrata etika mora da bide sostaven del na
slobodnite i racionalni su{testva na takva zemja.
Prikaznata za utopisti~koto op{testvo, ne se zavr{i so Tomas Mor.
Najgolemiot angliski renesansen mislitel Frensis Bekon (1561-1626), koj
ima{e isto taka visoka ministerska funkcija, ima napi{ano pred krajot na
ìvotot utopisti~ka parafraza "Nova Atlantida" (1624). Golemiot
italijanski intelektualec, profesor i avanturist Tomazo Kampanela (1568-
1639), koj mina 27 godini vo zandana, svoite soznanija i soni{ta gi
skoncentrira vo opi{uvaweto na idealen "Grad na sonceto". Kako zavr{en del
od negovite politi~ki dela, opi{ano e konstruirawe i vodewe na eden grad vo
ju`na Italija. Se koristat klimatskite udopstva: "Sonceto e tatko, Zemjata e
majka". Sé e slobodna zamisla na avtorot - vo gradot se vodi razumna politika,
no gra|anite se podgotvuvaat za vojuvawe, kako {to bilo voobi~aeno vo taa
epoha. Interesno e deka Kampanela smetal oti lu|eto }e se zafatat da napravat
takov grad vedna{ koga }e gi pro~itaat negovite predlozi (sli~no, grad vo
slava na Platon, so realizirawe na negovite dràvni~ki idei, vo toj ist
region milenium pred toa sakal da krene golemiot mislitel Plotin, 205-270).
"Sre}en grad" zamislil i univerzalniot filosof Frawo Petri} (1529-
1597), hrvatski mislitel od Cres, so prekrasen platonisti~ki filosofski
sistem i ubava estetika. Vo svojot utopisti~ki proekt, pokraj obrazloènieto
na ekonomskite i politi~ko-demokratskite odnosi, Petri} govori posebno za
190
eti~kite dimenzii na egzistencijata: "Bidej}i sre}ata najmnogu i najcelosno
zavisi od deluvaweto na dobrodetelta, neophodno e na{ite gra|ani, ako sakaat
da bidat sre}ni, da najdat vreme da bidat dobrodetelni". Kako stanuvaat
dobrodetelni? Spored Petri}, ~ovekot prirodno e sposoben za dobrodetelnost,
vtoroto e navikata, koja ja rakovodi razumot i gi ~isti afektite od niskite i
ne~esni ne{ta, a tretoto e samiot razum, koj se zadrùva vrz onie ne{ta koi se
podobri. Zna~i gra|anite na idealniot grad treba da se ve`baat da mu se
pokoruvaat na svojot um.
Vizija pove}e naso~ena kon dale~no patuvawe otkolku kon opi{uvawe
na idealen socijalen sistem napravi Sirano de Berèrak (1619-1655),
francuski poet, dramati~ar i mislitel, koj posluì kako heroj na pro~uenata
herojska komedija (1897) na Edmon Rostan (1868-1918). Vo svojata kniga
"Komi~na istorija na dràvite i carstvata na Mese~inata i na Sonceto" (prv
del od negovata utopija "Drugiot svet"), de Berèrak se podbiva so
op{testveniot sistem na svoeto vreme, pa go ubija dodeka se izveduva{e edna
negova piesa. So sli~en motiv "Patuvawe od Zemjata do Mese~inata" podocna
se posluì najgolemiot fantast @il Vern (1828-1905), avtor na desettici
romani, od koi polovinata se nau~no intonirani.
Utopijata ne zamre vo postrenesansniot period. Sen-Simon (1760-1825)
}e sozdava vizii za zaednici sovr{eno uredeni so vrednite rabotnici,
nasproti mrzelivite aristokrati. [arl Furie (1772-1837) }e izgradi
detalizirana slika za gradovi-falangi, kade lu|eto, koi vo sebe prirodno
imaat streme` za zaedni~ko ìveewe, }e opstojuvaat vo qubov suredeno i
sre}no. Prakti~niot Robert Oven (1771-1858), koj zdobi golem imot so sposobno
rabotewe, }e gi potro{i parite za humano odnesuvawe vo fabrikite, dobro
pla}awe na vrabotenite i dostojno ìveewe vo svoite gradovi, izgradeni kako
opkruùvawe na proizvodnite edinici. Napravi takvi vo Anglija, podocna vo
SAD, nekoi opstanaa podolgo vreme, no bea zamrazeni od al~nite kapitalisti i
ne moèa da izdràt da ja demonstriraat opravdanosta i mo`nosta za opstanok
na humano zamislenite i organizirani rabotni procesi i prijatelski odnosi.
Na krajot od ìvotot kaà: "Mojot ìvot ne be{e beskorisen. Obznaniv
golemi vistini, a svetot ne gi prifati zatoa {to ne gi razbra. - Jas odev pred
svoeto vreme".
Vilhelm Vajtling (1808-1871) svoite utopisti~ki vizii od knigite
"ôve{tvoto kakvo {to e i kakvo {to bi trebalo da bide" i "Garancii za
harmonijata i slobodata" }e gi obrazloì vo forma na filosofski i
politolo{ki tekstovi. Etjen Kabe (1788-1856) napravi delo "Pat vo Ikrarija"
za edna utopiska dràva, so pozitivni socijalni re{enija i moderni tehni~ki
dostreli, tehnolo{ki idealno organizirana.
Primesi na utopizmot }e imaat i raznite novi romani na nau~na
fantastika, kade tehni~kata imaginacija }e bide pridruèna so eti~ka
idealnost na odnosite pome|u gra|anite. Nekoi }e bidat negativna utopija -
prikaz na op{testva so represirani gra|ani, manipulirana svest i lo{i
moralni postapki. Kaj Roj Bredberi vo "Farenhajt 451" (na temperaturata 451F
gori hartijata) se progonuvaat onie koi ~itaat, bidej}i svesta i samosvesta, koi
gi pottiknuvaat golemite eti~ki tvorbi na ~ove{tvoto, ja zagrozuvaat
zamislenata "sre}a" na agramotnite gra|ani. Takva idealna manipulirana
sre}a e pretstavena i vo "Dobriot nov svet" na golemiot humanist Oldos
Haksli (1894-1963). Anarhisti~ki nastroeniot Xorx Orvel (1903-1950) gi
opi{a stradawata na gra|anite koi sonuvaat za sloboda i qubov vo pro~ueniot
antiavtoritaren roman "1984".
191
Ima u{te mnogu vakvi dela, koi zasluùvaat da se spomenat. Ruskiot
filosof-emigrant Nikola Ber|aev (1874-1948) }e napi{e: "Utopiite
ponekoga{ izgledaat deka mnogu pove}e moàt da se realiziraat otkolku {to
toa porano se veruva{e. A nie sme sega pred mnogu pote{koto pra{awe, koe
preduzvikuva janza: Kako da izbegneme tie kone~no da ne se realiziraat?...
@ivotot vodi kon utopiite. Moèbi }e dojde nov vek, vo koj{to
intelektualcite i obrazovanite }e sonuvaat za toa kako da gi izbegnat
utopiite i da se vratat vo op{testvo koe e li{eno od utopija, pomalku
sovr{eno i poslobodno?" Moèbi mislel na prikaznata od romanot "Nie" na
inènerot-emigrant Evgenij Zajmatin (1884-1937), vo koj se izloèni zabludite
i pritisocite vo sovetskoto op{testvo?!
Za etikata sepak e va`no toa {to vo onie utopii koi se zamisleni deka
vo niv vladeat mir, demokratija i vistinska sre}a, odnosite pome|u lu|eto se
mirni, a samite tie se kreativni su{testva, zadovolni od ìveeweto. Tamu kade
{to e dadena slika za diktatorsko op{testvo, moralot e pretstaven kako
manipulatorsko delo od vlasta, a od druga strana e vnatre{niot poriv na
li~nostite za sloboda i dobro odnesuvawe, iako se prisileni da gi krijat
~uvstvata i dobrodetelite, koi{to gi iritiraat zlite vlastodr{ci.
Golemiot germanski filosof Ernst Bloh (1885-1977), zna~aen
neortodoksen marksist, kogo komunisti~kite vlasti vo Isto~na Germanija go
izgonija od negovata zemja i rektorska polo`ba, isklu~itelno blaga, kulturna
li~nost - ja prisvoi idejata za utopija ne kako neostvarliv son, tuku kako izraz
na realna nade` na ~ove{tvoto za dostigawe sloboda i sre}a, koi lu|eto
me|usebno }e si gi spodeluvaat. Vo kapitalnite dela "Duhot na utopijata"
(1918) i "Principot Nade`" (1954-1959) Bloh pokaùva deka sonot za
utre{ninata e univerzalen, bidej}i e misla koja soodvetstvuva na samoto
bitie: "Da se bide, zna~i da se ìvee spored idninata". Bloh ja parafrazira{e
pro~uenata misla Homo homini homo (ôvek da mu bide ~ovek na ~oveka), koja vo
poinakva smisla Homo homini lupus Tomas Hobs ja iskoristi da go opi{e
negativnoto odnesuvawe na lu|eto (ôvek na ~oveka mu e volk), a kako eti~ki
stav Homo homini deus Ludvig Fojerbah }e ja kaè vo nade` deka lu|eto }e gi
sakaat i krajno }e gi po~ituvaat svoite sonarodnici (ôvek na ~oveka da mu
bide bog). Bloh ukaà deka i vo vrednite umetni~ki dela od minatoto, kako i vo
filosofskite razmisli za dobrinata, moè da se najdat tragi i impulsi za
razbirawe na svetot na idninata i na negoviot sjaj. Utopijata mu e potrebna na
~ovekot. Taka deloto na Tomas Mor pottikna celo duhovno dvièwe, koe ne
zapira i }e dava plodovi i vo novata etika na grià za idninata - {to ve}e se
slu~uva, na primer vo deloto na Gream Par~ejz "Moe patuvawe so Aristotel
niz anarhisti~kata utopija" (1994), kade se pretstaveni novite vizii za humano
i efikasno sureduvawe na ekolo{kite problemi vo ~ove~kata opstojba.
Eti~ki misli na Tomas Mor
"Spored misleweto na ìtelite na Utopija, sre}ata ne e vo sekoe uìvawe, tuku samo
vo umnoto i ~esnoto."
"Spored prirodata ìvee sekoj koj go slu{a razumot pri baraweto na prijatnoto i
izbegnuvaweto na neprijatnoto."
"Vo senatot vladee obi~aj za nieden predlog da ne se glasa istiot den koga e iznesen...
Taka nikoj ne doa|a vo opasnost najnapred da kaè ne{to nepromisleno, pa potoa
pove}e da misli kako da go odbrani svoeto mislewe, otkolku da se griì za toa {to e
korisno za dràvata."
192
"Ispituvaj}i gi tajnite na prirodata, tie (gra|anite na Utopija) gledaat deka ne samo
{to so toa se zdobivaat so prekrasno zadovolstvo, tuku ja osvojuvaat i golema
naklonetost od Tvorecot i graditelot na prirodata. Tie veruvat deka Tvorecot ja
izloìl svojata tvorba pred ~ovekot za da ja nabquduvaat, za{to samo lu|eto gi sozdal
sposobni za takvo ne{to. Poradi toa, sekoj zainteresiran i voodu{even gleda~ na
Negovoto delo mu e pomil na Tvorecot od onoj koj tolku ~udesnite gletki gi gleda tapo
i ramnodu{no nebare nekoe nerazbrano ìvotno."
193
39. Mi{el de Montew
@IVOTOT BARA RADUVAWE I SERIOZNOST
Nema pravilo kolku knigi pi{uvaat
najgolemite eti~ari. Nekoi imaat sozdadeno
pove}e knigi, kaj nekoi eti~kite idei se
izme{ani so drugata filosofska sodrìna,
nekoi ne pi{uvaat, tuku zboruvaat, a nivnite
sledbenici gi zapi{uvaat nivnite zborovi.
Nekoi eti~ari }e sozdadat samo edna kniga, a
taa e tolku zna~ajna {to stanuva duhoven i
eti~ki obrazec za vekovite. Takvi se “Eseite“
od Mi{el de Montew, koj celiot ìvot ima
pi{uvano edna kniga, edno od najpoznatite
eti~ki dela vo istorijata.
Mi{el de Montew e roden vo 1533
godina vo francuskata oblast Perigor vo
ugledno gaskowsko semejstvo, koe so dobro
rabotewe se vozdignalo do blagorodni{tvo.
Majka mu poteknuvala od {panskite Evrei,
koi preminale vo katoli~ka vera, a potoa
stanala protestant. Montew celiot ìvot se zastapuval za verska tolerancija,
koja tolku bila potrebna vo taa epoha na burni socijalni, politi~ki i
kulturni promeni i sudiri. Toa bilo i epoha na Renesansata, {to se izrazuvalo
so novite soznanija i metodi vo vospituvaweto. Niv tatko mu gi primenil vrz
sinot, koj, za razlika od drugite deca, bil vospituvan “bez kam{ik i solzi“. Mu
zel vospituva~ koj znael samo latinski jazik, a na latinski mu zboruvale i
doma{nite, taka {to Mi{el izvorno go nau~il najra{ireniot nau~en jazik vo
Zapadna Evropa i od male~ok gi ~ital rimskite klasici. Se {koluval vo
Bordo, kaj dobri u~iteli. Namesto mnozina negovi vrsnici, koi od u~ili{teto
izlegle agramotni i so omraza kon u~enosta, Mi{el mnogu sakal da ~ita i da
pi{uva. Filosofski fakultet studiral vo Bordo, a Pravni vo Tuluza. Vo
Bordo bil sudski sovetnik 15 godini.
Tamu se zbliìl so svojot vrsnik Etjen de la Boesi (1530-1563), avtor na
beleìtata politi~ka “Rasprava za dobrovolnoto ropstvo“, ostar tekst protiv
tiraniite, koi gi okupiraat i pritiskaat slobodnite gra|ani. Ovoj tekst e
objaven posthumno i bil mnogu aktuelen vo Francuskata revolucija. Za vrskata
so mlado umreniot kolega Montew }e napi{e esej za prijatelstvoto, vo koj
kaùva deka bile bliski “...zatoa {to toj be{e toj i zatoa {to jas bev jas“.
Sudskoto nespravedlivo i represivno iskustvo ne mu bilo prijatno na
Montew kako ~uvstvitelna i humana li~nost: “Vidov mnogu presudi koi bea
pote{ki od samoto zlostorstvo“. Otkako go nasledil tatko mu, se povlekol na
imotot Montew da ìvee vo nevrtka i da razmisluva. Na drvenite gredi vo
svojata pro~uena biblioteka, na koi bile zapi{ani mudri izreki, dal da se
vreè i tekstot: “Vo 1571 godina, vo trieset i osmata godina od ìvotot,
Mi{el de Montew, komu odamna mu zdodealo robuvaweto vo sudot i na javnite
dol`nosti, u{te vo polna sila, se povlekuva da se odmori vo pregratkite na
u~enite Muzi, vo ti{ina i sigurnost; tuka }e si gi mine denovite koi u{te ima
da gi poìvee“.
194
Vo taa biblioteka }e nastanat “Eseite“, edno od najpro~uenite dela na
evropskata literatura i etika. Montew ne ìvee samotni~ki, provincijalno,
tuku otvoreno i druèqubivo, vo duhot na Renesansata, se sostanuva so lu|e,
diskutira i se zabavuva. No pogolemiot del od vremeto go minuva vo
bibliotekata, kade {to nikoj nema pristap osven nego. Vo toj prostor toj e
“apsoluten gospodar“, so uìvawe se posvetuva na ~itaweto, veli deka knigite
go primaat “sekoga{ so isto vedro lice“, gi brkaat od nego te{kite misli i mu
gi ublaùvaat bolkite. Vo taa idealna prostorija za nego Montew gi minuva
denovite, razmisluva, ~ita, odi gore-dolu, gi beleì mislite. Rezultat na toa
se “Ogledite“, ~ii dva toma gi objavil vo 1580 godina.
Obid, ogled, esej e golemiot zbor na epohata. Toga{ po~nalo da se veruva
vo ~ove~koto li~no iskustvo, sekoj treba slobodno da si go proìvee ìvotot.
@ivotot bara od nas da mu se raduvame, no i seriozno da se odnesuvame kon nego.
Eseite se obidi na ~ovekot da soznae ne{to ili da iskaè ne{to. Tie imaat
slobodna forma, kako {to e sloboden i duhot na li~nosta koja gi prezema
intelektualnite zafati. Po poezijata, prozata, dramata i nau~niot diskurs (i
raznite drugi poetski i prozni izrazni formi), eseite se nov literaturen
ànr, sozdaden vo vremiwata na eksperimentite (kako forma i ime niv prv }e
gi koristi isto taka i Frensis Bekon, 1561-1626). Eseite se najpove}e povrzani
so moralnata sfera, zatoa {to ubavo sluàt za izloùvawe na eti~kite
koncepcii, za tie da se pretstavat, razjasnat, sporedat, da bidat kaàni so
blaga vozdrànost za nivnata apsolutnost, no i so sila na li~nata uverenost.
Zborot “esej“, {to go sozdade Montew, e idealen za ovoj vid tvore~ka ekspresija
i ottoga{ e prifaten i e popularen vo celiot kulturen svet, masovno se
koristi vo obrazovanieto, a sluì i za iskaùvawe na najzna~ajni i najintimni
soznanija.
Kon vrednosta na mislata na Montew dade pridones i negoviot blag
skepticizam. Renesansata go otfrli skolasti~kiot dogmatizam, bara{e
otvorawe na setilata za realnosta okolu lu|eto i na umot za site golemi
~ove~ki dostigawa, za starite i za novite, za tuka{nite i za dale~nite. Zaedno
so drevnite istoriski dela i klasi~nata literatura, otkrieni se i novi
svetovi i novi morski i trgovski pati{ta, produkcijata vo toa vreme blesna so
visok sjaj. No, ima{e i kriti~ari na sostojbite. Vo presvrtnite vremiwa, kako
duhovna tendencija se javuva skepticizmot (koj be{e najsilen kaj filosofite
koi go pridruùvaa Aleksandar Makedonski vo negovite svetski osvojuvawa -
kako Piron, 360-270 pred n.e, i dr.). Somneòt e intelektualen predizvik pred
neizvesnostite, no i nasproti zakoraveniot dogmatizam i burnite promeni,
osobeno ako vo ìvotot ima i negativni ~ove~ki stremeì, pridruèni so
fanatizam i verski progoni, so povreduvawe na lu|e i moralni zlostorstva.
Toga{ skepticizmot e nuèn pridruèn faktor na ìveeweto na
intelektualecot. Vo novata epoha toa nikoj ne go izrazi taka prefineto i
uspe{no kako Mi{el de Montew. Toj ja sozdade pro~uenata izreka Que sais-je? -
[to znam?, kako postojan potsetnik za nu`nata duhovna skromnost i za
neophodnoto duhovno vozvi{uvawe (taa izreka e logo na najpoznatata nau~na
serii na sovremenata era - edicija od iljadnici stru~ni knigi na
Univerzitetskoto knigoizdatelstvo na Francija).
Deloto na Montew e najzna~ajniot pridones na Francija kon
Renesansata, so nego se otvora idnata kapitalna duhovna uloga na Francija vo
Evropa i vo svetot. Montew ne e samo korifej na francuskite ìvotni idei,
tuku majstor na svetskata etika. Pogledite od “Eseite“ se gradben materijal za
natamo{nite ìvotni i eti~ki vrednosti na seto ~ove{tvo. Za toa nebare
195
be{e svesen i Montew. Po objavuvaweto na “Eseite“, toj odi dve godini na
socijalno-zdravstven turizam niz Evropa, ne samo za da si go lekuva kamenot vo
bubregot, tuku i za da ja izbegne najte{kata verska i gra|anska vojna vo
Francija. Gi zapoznava drugite zemji i narodi, a “ostreweto na svojot um od
umot na drugite“ go prepora~uva kako prekrasen obrazoven i kulturen akt. Toj e
kosmopolit, se ~uvstvuva “gra|anin na svetot“, blizok so site lu|e i narodi:
“Jas site lu|e gi smetam za svoi sonarodnici i eden Poljak go sakam isto kolku
i eden Francuzin, stavaj}i ja univerzalnata i op{tata vrska pred
nacionalnata“. I pokraj bolkite, Montew se dvièl niz Evropa so raspolo`ba,
zainteresiran da vidi, ~ue i soznae sé.
Od 1581-1584 godina Montew bil gradona~alnik na Bordo, koga i vo
te{ki vremiwa, so mnogu sudiri i so epidemija na ~uma, znael da se snajde i,
blagodarej}i na mudrosta, da si gi so~uva spokojstvoto i duhot. Zabeleàno e
deka bil iskren ~ovek, protivnik na sekoe nasilstvo, deka ne vleguval vo
kliki, deka bil mnogu u~en i upaten vo problemite, deka sekoj od nego moèle
da nau~i mnogu. Poslednite godini, pred da po~ine vo 1592 godina, gi minal vo
svojata biblioteka, redaktiraj}i gi i pro{iruvaj}i gi “Eseite“.
Ottoga{ “ Eseite“ se eti~ka ~itanka na ~ove{tvoto. Vo niv Montew
dava vredni misli za ìvotot i moralot, naporedno so porakite za tie pra{awa
od site vremiwa, osobeno od Antikata. Se ~ini deka toj ne pi{uva samo za
eti~ki temi. Eden od najpoznatite ogledi e posveten na vospituvaweto na
decata (a toa, vpro~em, e edna od najzna~ajnite eti~ki zada~i na roditelite i na
~ove{tvoto). Ovoj esej i denes se citira i sledi, duri i otkako za 4 stoletija
re~isi sé vo ìvotot e izmeneto, posebno vo sodrìnata i vo metodite na
obrazovanieto. Deteto ne treba da bide “polneto“ so soznanija, toa ne treba da
stane “magare natovareno so knigi“, nitu da mu se davaat znaewa koi nema da mu
koristat vo ìvotot, tuku mora da se izgraduva za “sopstvenata nau~enost i
dvièwe“. Metodite ne smeat da bidat grubi, za decata da ne go zamrazat
u~eweto i u~enoto. Montew pledira kaj decata da se razviva celata li~nost -
duhot, teloto i moralniot lik. Ona {to go u~i deteto, toa potoa }e go pravi vo
ìvotot.
Site esei na Montew ne se eti~ki spored tematikata, no se eti~ki vo
duhot. Tie se naso~eni kon eti~kata cel da se objasni ìvotot i da se dadat
nasoki za dobro ìveewe. Montew razmisluva za tri temi: za pro~itanoto vo
knigite, za ìvotot na drugite i za samiot sebe i svoite doìvuvawa. Toj
kaùva deka pribira otsekade, no go dava svojot pogled, kako p~elite {to
berat od razni cve}iwa, a sozdavaat med kako ne{to novo, najubavo. Lu|eto
ponuduvaat prekrasen materijal za nabquduvawe so svoite nameri i postapki,
idei i argumenti. Montew }e kaè deka ni “ìvotot na Cezar ne e podobar
primer otkolku na{iot ìvot“. Toj humanisti~ki smeta deka sekoj ~ovek vo
sebe ja sodrì “seta forma na ~ove~kata priroda“. So toa ja voveduva
najva`nata strana na svojot pristap - samonabquduvaweto. Montew e
pronao|a~-promotor na ovoj denes osnoven metod vo psihologijata i vo
literaturata: “Site gledaat pred sebe, jas gledam vo sebe“. Za sekoja tema, toj go
iskaùva svojot stav, opi{uva kako kaj nego se odrazil toj problem, {to nemu
mu e va`no - i kako toj smeta deka pra{aweto treba da bide razgleduvano i
re{avano. Zatoa kaj Montew sekoj moè da se pronajde sebesi i da najde
inspiracija za svojot ìvoten pat.
Re{enieto za svoeto postapuvawe Montew najnapred }e go pobara i najde
vo zdraviot razum, vo silata na ~ovekot da soznava pravilno i da razlikuva
pome|u dobroto i zloto (ova }e stane osnova za nekolku podocne`ni
196
filosofski i eti~ki {koli). Toa e gra|anskiot duh na Montew, koj nemu }e mu
obezbedi kontinuirano vlijanie vo obrazovanieto i vo kulturata, vo
literaturata i vo etikata. ôvekot mora da se soo~i so svetot i so lu|eto okolu
sebe, realizmot na ìveeweto e prv ~ovekov fakt, no toj mora da ja sogleduva i
svojata psiha i da razmisluva kako }e odgovori na predizvicite. ôvekot treba
da stane mudrec, mora da se obide da stane duhovno i ìvotno umen i da znae {to
pravi. Toj mora da bide posilen vo du{ata, da ja zacvrsne voljata, da
zagospodari so nea (edno vreme Montew }e ja pofaluva i askezata, vozdrànosta
od ìvotnite nasladi). ôvekot treba da se podgotvi i za bolka i za smrt - duri,
spored Montew, ìvotnata mudrost i zna~i da nau~ime da umreme, t.e. da se
podgotvime za umira~kata, koja e neizbe`na sudbina. Montew go fali Seneka,
koj u~i deka treba da odime so sudbinata, za taa da ne né vle~e.
Zatoa za Montew vo filosofijata ne se najva`ni u~eweto za bitieto i
sli~nite op{ti vistini, tuku otkrivaweto na ve{tinata na ìveeweto.
@iveeweto ima vrednost samoto po sebe, toa e cel po sebe. @ivotot treba da go
iskoristime i od nego da zememe tolku sre}a kolku {to moè da osvoime so
ogled na okolnostite vo koi{to ìveeme. Vo ìvotot treba da se raduvame, no
istovremeno treba i seriozno da go primame i da go vodime.
Mi{el de Montew ponuduva niza prakti~ni soveti za lu|eto kako da
ìveat dobro i prijatno. Od negovite “Esei“ sekoj moè da nau~i kako svojot
ìvot da go napravi pointeresen, poubav, podobar. Nekoi istaknuvaat deka onoj
koj se pridrùva kon negovata ìvotna mudrost, ìveeweto moè da si go
prodolì za 15-20 godini. Eti~arite i pisatelite so voodu{evuvawe zboruvaat
za Montew. Na grobot na eden negov veren francuski sledbenik od pred stotina
godini (umrel vo 88-ta godina) e napi{ano: “@ivee{e za da pravi dobro, a na
dobrodetelta go vospituvaa Eseite od Montew“.
Eti~ki misli od Mi{el de Montew
“Nie sme ludi - ako ìvotot ni minal vo nevrtka, velime deka deneska ni{to ne sme
nepravile. Da se ìvee, toa ne e samo na{iot osnoven, tuku i najvaèn anga`man. Nekoj
}e kaè: Jas bi pokaàl {to moèv da storam ako se najdev vo situacija da napravam
golemo delo. - Ako ste razmisluvale za svojot ìvot i ste znaele da go vodite, ste
napravile najgolemo od site dela.“
“Vistinskoto ogledalo za na{eto rasuduvawe se na{iot ìvot i negoviot tek.“
“Smetam deka podednakvo ne ~ini ~ovekot da bide protiv prirodnite zadovolstva, kako
i tie da mu prirasnat za srceto. Carot Kserks bil budala {to, obzemen od site mo`ni
strasti, daval nagrada za onoj koj }e mu pronajde novo uìvawe. Ne e pomalku netokmu i
onoj koj gi otfrla uìvawata {to mu gi dava prirodata.“
“Mudrecot treba svojata du{a da ja povle~e vo sebe, daleku od tolpata, i taa da bide
slobodna i sposobna da razmisluva za ne{tata; no, so nadvore{noto odnesuvawe mora vo
celost da se pridrùva kon usvoenite na~ini i formi.“
197
40. Rene Dekart
SO UM VO @IVOT
Site zna~ajni filosofi imaat svoe
eti~ko u~ewe. Kako i drugite soznajni obidi
i napori na ~ovekot, i filosofskite
istraùvawa se pravat za da se dojde do svest
{to i kako da se pravi. Zatoa kaj golemite
misliteli, koi imaat dadeno najinteresni
iskaùvawa za svetot i za soznanieto, za
~ovekot i za op{testvoto, za istorijata i za
tvore{tvoto, naj~esto se va`ni i eti~kite
idei. Taka e i kaj Rene Dekart, genij na
gra|anskiot duhoven pristap kon svetot, koj
vo etikata dade precizna koncepcija na
li~niot moral, soobrazna za noviot svet na
individualizmot i za mnogustranite
slobodni tvore~ki napori.
Rene Dekart e roden vo 1596 godina vo
blagorodni~ko semejstvo, no ìveel tipi~no
gra|anski. Se {koluval vo pro~ueniot
jezuitski kole` La Fle{, kade najdobro se
u~ele filosofija i matematika. Tolku go iritiral sko~anetiot skolasti~ki
metod na zadadeni definicii i bezbrojni povtoruvawa na istoto, {to od toa
nau~il kako od zdrvenata forma da ja oddeli ìvata duhovna sodrìna.
Nekolku godini bil inèner vo razni vojski po Zapadna Evropa, vo koja
nekolku decenii se vodela op{ta vojna. Otkrivaj}i vo sebe originalni idei i
opredeluvaj}i se da bide mislitel, se naselil vo Holandija, koja toga{ po~nala
da se istaknuva so visok kulturen razvoj i so intelektualni slobodi (so {to
predni~i i do denes). Dekart u~el bez prekin, sledel razli~ni predavawa i
istraùval, se dopi{uval so najumnite lu|e na svetot, napravil nekolku
briljantni filosofski knigi. “Nau~nata rasprava za metodot kako pravilno da
go vodime svojot um i da ja barame vistinata vo naukata“ (1637) e najpoznato i
najvlijatelno delo na francuskata i voop{to na zapadnoevropskata
filosofija (go prevedov na makedonski, kako prvo delo na Dekart na na{iot
jazik, i go objaviv vo 1996 godina vo “Epoha“ po povod 400-godi{ninata na
Dekart).
Dekart ja sozdal analiti~kata geometrija, zaradi {to go smetaat za
eden od najgolemite nau~nici na site vremiwa. Ja ispituval i optikata.
Kralicata Kristina go pokanila najpoznatiot sovremen svetski mislitel vo
Stokholm. Tamu go napi{al psiholo{ko-eti~koto delo “Za strastite na
du{ata“. Po nekolku meseci vo [vedska, nastinal i umrel vo 1650 godina. (Po
edno stoletie ostankite se preneseni i pogrebani vo crkvata Sen-@ermen-de-
Pre vo pariskiot Latinski kvart. Koga vo Revolucijata e zasnovan Panteon
kako mesto za pogrebuvawe na duhovnite heroi na Francija, predloèno e tamu
da se prenesat i koskite na najpoznatiot francuski filosof Dekart - nekoi
bile protiv, zatoa {to toj boèmski vnesuval smut vo misleweto na lu|eto;
taka Dekart si ostana tamu, kade {to se berat studentite i naju~enite lu|e.)
198
Dekart e eden od najvlijatelnite filosofi na site vremiwa
(kartezijanstvoto, taka nare~eno spored latinskata varijanta na negovoto
prezime Kartezius - kako duhoven i kulturen stil u{te gi dava svoite bogati
plodovi na stroga, jasna i razla~ena misla). Isklu~itelno e zna~ajno negovoto
pojdovno objasnuvawa deka vo realnosta ne{tata moè da bidat neizvesni i
deka treba da se somnevame sé dodeka ne dojdeme do ona {to e sigurno. Toa e i
otpor protiv avtoritetot, koj saka da se naturi samo so svojot (neopravdan)
zbor. Sli~na ideja-moto ima i angliskoto Kralsko nau~no dru{tvo Nullius in
verbum - ni{to ne treba da se prifati samo na zbor, tuku sé treba samite
soznajno da go proverime (toa }e go pokaè i pretsedatelot na toa Dru{tvo
Isak Wutn, 1642-1727, koj podocna tokmu Dekartovite soznanija }e gi razvie vo
najpoznat novovekoven nau~en sistem).
Zna~i, spored Dekart, somneòt (metodska skepsa) treba da né drì
dodeka ne dojdeme do prvata izvesnost. Toj istaknuva deka, dodeka se somnevam,
sogleduvam deka tokmu jas samiot mislam i postojam. Najsiguren e faktot na
svoeto postoewe. Toa go znam i toa me krepi, od toa treba da poa|am vo
razmisluvaweto i vo gradeweto na ìvotot. Dekart toa go iskaà so stavot:
Mislam, zna~i postojam, napi{an na francuski jazik - a ne na latinski (Cogito
ergo sum), kako {to ~esto se citira - so {to isto taka se pokaùva deka so
takvata kulturna orientacija se otvora duhovniot svet na gra|anstvoto i se
inspirira su{testvena kriti~ka i tvore~ka misla, pod ~ii horizonti ottoga{
}e se dviàt novovekovnoto mislewe i etika. Sé treba da zapo~ne od mene i
moeto postoewe. Natamu sleduvaat site drugi fakti i formi na materijalnata
i duhovnata egzistencija, koi isto taka treba sestrano da gi razgledam, strogo
da gi potvrdam i celosno da gi ispitam. Vistinata - celosnata vistina - treba
(mora) da bide model i vitalen izvor na na{eto ìveewe.
Kako eti~ko delo na Dekart, naj~esto se poso~uva knigata “Za strastite
na du{ata“, koja ima istorisko zna~ewe za psihologijata, za{to pokaà deka za
psihi~kite pojavi i procesi moè i mora da se misli nau~no, {to po dva veka }e
se razvie so eksperimentalen metod (vo Lajpcig i vo Boston, vo Pariz i vo
Viena). Dekart to~no gi zabeleùva i opi{uva du{evnite pojavi, gi
registrira, analizira i sporeduva, bara nivni povodi, saka da gi vospostavi
nu`nosta i zakonitosta na nivnoto javuvawe. Dekart tvrdi deka site ~ovekovi
psihi~ki akti se naso~eni i zavisat od izborot na li~nosta, {to zna~i deka
namerata, doìvelicata, dejstvuvaweto i rezultatite pretstavuvaat moralna
celost.
Ovie 212 psiholo{ko-moralni zapisi se popularni sé do deneska.
Analiziraj}i gi dobrite i lo{ite strasti, nameri, postapki i naviki, Dekart
pokaùva kako niz niv se projavuvaat karakterot na li~nosta, smislata na
~ove~kite odnosi, celite i formite na ~ovekovoto postapuvawe. Vo tretiot
del na knigata toj neposredno rasprava za niza moralni fenomeni, kakvi {to se
po~ituvaweto i potcenuvaweto, blagorodnosta, skromnosta, suetata, prezirot,
o~ajuvaweto, qubomorata, nere{itelnosta, hrabrosta, zavista, gnevot, sramot i
besramnosta - so {to knigava stana enciklopedija na eti~kite doìvelici i
nastapuvawa. Site vrednosni opredelbi i moralni postapki Dekart gi
nabquduva i so ogled na nivnite eti~ki posledici. Najva`noto soznanie e deka
dobroto i zloto vo ìvotot zavisat od moralnite ~uvstva, t.e. od ~ovekovoto
orientirawe i eti~ki izbor.
Me|utoa, za golemata svetska etika se u{te pova`ni Dekartovite
iskaùvawa za mislovnite pravila i za li~nite eti~ki normi. Dekart e
racionalist, zna~i onoj koj vo razumot gleda najgolema sila na ~ovekot. Vo
199
spomenatata “Nau~na rasprava za metodot kako pravilno da go vodime svojot um
i da ja barame vistinata vo naukata“ toj gi izloùva poznatite 4 pravila za
vistinsko soznanie, so koi pokaùva kako uspeval da ja otkrie vistinata,
odnosno kaùva {to treba da se pravi za da se dojde do nesporna vistina:
“Prvoto pravilo be{e nikoga{ da ne go prifatam kako vistinito
niedno ne{to sé dodeka o~igledno ne sum go soznal kako takvo, t.e. gri`livo da
gi izbegnuvam izbrzuvaweto i predubedenosta i vo moite sudovi da go vklu~am
samo ona {to na mojot um mu se pretstavuva tolku jasno i tolku razla~eno {to
jas pove}e da nemam nikakov povod vo nego da se posomnevam.
Vtoroto - sekoja od te{kotiite {to gi ispituvav da ja podelam na
onolku delovi na kolku {to toa e mo`no i kolku {to e neophodno za niv
podobro da gi re{am.
Tretoto - moite misli da gi vodam po red, po~nuvaj}i od predmetite koi
se najprosti i najlesno se soznavaat, za postapno, kako po skali, da stignam do
poznavaweto na najsloènite ne{ta, i duri pretpostavuvaj}i red i pome|u onie
predmeti koi{to edni na drugi ne si prethodat prirodno.
I poslednoto pravilo - nasekade da pravam taka celosni nabrojuvawa i
taka op{ti pregledi, za potpolno da bidam siguren deka ni{to ne sum
propu{til.“
Ova se moèbi najzna~ajnite zborovi na modernata evropska
filosofija. Ovie pravila na soznavaweto i misleweto leàt vo osnovata na
seta sovremena metodologija i teorija na soznanieto, tie se baza za naukata i za
filosofskiot razvitok, za pravilnata orientacija na duhot i za
individualnata etika.
Istovremeno, vo “Nau~nata rasprava za metodot“ Dekart priveduva i 4
moralni pravila, kako na~ela kon koi toj se pridrùval vo ìvotot i koi go
vodele po praviot pat:
“Prvoto be{e da se pokoruvam na zakonite i obi~aite na svojata zemja,
sekoga{ sledej}i ja religijata vo koja{to, spored milosta Bo`ja, bev
vospituvan u{te od detstvoto, a vo sé drugo rakovodej}i se spored sfa}awata
koi se najumereni i najdaleku od sekoe preteruvawe, op{toprifateni vo
praktikata i od najrazbranite me|u lu|eto so koi{to treba{e da ìveam...
Moeto vtoro pravilo be{e da bidam kolku {to e mo`no pocvrst i
pore{itelen vo svoite dejstva i, dokolku edna{ sum donel re{enie za niv,
nepokoleblivo da gi sledam i najsomnitelnite stavovi, nebare tie se apsolutno
sigurni: vo toa se ugleduvav na patnicite zagubeni vo nekoja {uma, koi ne
smeaat da se vrtat odej}i de na edna de na druga strana, a u{te pomalku da
ostanat na edno mesto, tuku moraat bez prestanok da ~ekorat direktno vo ista
nasoka i voop{to da ne ja menuvaat poradi nekoi slabi pri~ini... Sepak
najposle nekade }e izlezat...
Moeto treto pravilo be{e sekoga{ da se stremam pove}e da se pobeduvam
sebesi odo{to sudbinata i da si gi menuvam èlbite, a ne vospostaveniot
poredok vo svetot i, voop{to, da se naviknam da veruvam deka osven na{ite
misli ni{to ne zavisi vo celost od nas...
Najposle, kako zaklu~ok na ovoj moral, se obidov da napravam pregled na
razli~nite zanimawa na lu|eto vo ovoj ìvot, za da se potrudam da go izberam
najdobroto; ne sakaj}i da kaàm {to i da e za profesiite na drugite lu|e,
smetav deka e najdobro da go prodolàm ova isto zanimawe vo koe{to se najdov,
t.e. siot ìvot da go posvetam na usovr{uvaweto na svojot um i kolku-gode
moàm da napreduvam vo soznavaweto na vistinata, sledej}i go metodot {to
sebe si go propi{av...“
200
Takva e realnata etika na Rene Dekart. Negovata postapka e interesna i
mo{ne zna~ajna. So nea se doa|a do zdravi eti~ki principi i toj pokaùva kako
tie treba konsekventno da se sledat. Od toa }e proizlezat najdobri eti~ki
stavovi i posledici za li~nosta. Toa e edna odli~na gra|anska teorija i
praktika na moralot, kakvi {to se standardizirani vo na{ata civilizacija.
Stavovite na Dekart ne se oportunisti~ki, iako zna~at prisposobuvawe
kon dviè~kite ìvotni tendencii i pravila. Koga ja opi{uva svojata eti~ka
razmisla i potraga, Dekart jasno ukaùva deka ne bara samo spokojstvo,
istaknuva deka mora da dejstvuva i deka ne moè da ostane zasolnat ~ekaj}i da
gi re{i soznajnite problemi (poradi toa treba da se sledat dobrite moralni
standardi i pouki na umnite i mudrite lu|e). Nastoj~ivosta za soznanie, kaj
Dekart, su{testveno zna~i i eti~ki anga`man. Vpro~em, prvata cel na Dekart
bila da sozdade edno univerzalno eti~ko delo, so naslov “Proekt za edna op{ta
nauka koja moè na{ata priroda da ja vozdigne do najvisokiot stepen na
sovr{enstvo“, {to mnogu asocira na stoi~kata etika. Po ukaùvaweto na
negoviot veren prijatel Maren Mersen (1588-1648) da ne se zaletuva po
skandaloznoto sudewe na Galileo Galilej i da ne predizvikuva odmazdi od
duhovnite protivnici, Dekart malku go spu{til glasot, no ostanal
intelektualno i moralno ~esen kon sebe, kako {to toa im go prepora~uval na
site da bidat takvi kon sebe. Za{to, duri otkako }e ja najdeme vistinata, }e se
zacvrstat i na{ata svest i samosvest; dotoga{ ni ostanuva samo tleewe vo
nesigurnosta, koja ne e posakuvana ~ove~ka polo`ba.
Dobroto soznanie vodi kon najvisokata doblest, vo vid na samosoznanie,
kako edinstvo na prirodata, Bog, op{testvenite normi i edinkata. Rezultat e
zadovolena sovest, kako cel na izgradenata li~nost.
Od toj spoj na soznavaweto i eti~nosta, vo etikata na Dekart }e iznikne
ponuda na eden vid kategori~ki imperativ: Soznaj, za da bide{ ~ovek! Dopolna
na ova e kauzalniot stav: Kolku {to }e soznae{, tolku }e bide{ doblesen!
Vo edno pismo, za iznesenite eti~ki pravila Dekart pi{uva deka "tie
ovozmoùvaat sekoj da vodi vistinska smetka za sebe samiot". Toa e smislata na
gra|anskata etika - sekoj da se trudi da soznae, da dojde do vistinsko znaewe i
taka pravilno da postapuva i da si go gradi ìvotot.
Toa se filosofskite i eti~ki pogledi na Dekart, za koi toj insistira
deka se bazi~ni za ìvotot na sekogo. Vo ovaa su{testvena moderna evropska
etika se vgradeni nikulcite na site podocne`ni zna~ajni eti~ki teorii -
racionalizmot i utilitarizmot, dobro sfateniot egoizam i pozitivizmot,
etikata na dol`nosta i etikata na dobrodetelta, pragmatizmot i
individualizmot.
Dekartovata filosofija ja razvija mnogu misliteli. Najpoznatite se
Blez Paskal (1623-1662), bleskav matemati~ar, teolo{ki racionalist, poetski
mistik i golem humanist, najpoznat pretstavnik na edna struja koja osobeno
be{e razviena vo Pariz - jansenizam, Baruh Spinoza (1632-1677), koj izgradi
osobena, vrvna mislovna konstrukcija na filosofija i etika, i Gotfrid
Vilhelm Lajbnic (1646-1716), golem germanski filosof i matemati~ar, tvorec
na sistem od sitni duhovni ~asti~ki-monadi od koi e sostaven svetot, golem
politi~ar koj se zastapuva{e za Obedineta Evropa.
Pokraj ovie najgolemi svetski misliteli, Dekartovite pogledi vo
etikata gi razvija na svoeviden na~in Nikola Malbran{ (1638-1715),
sve{tenik, kartezijanec i akademik, tvorec na eti~ki sistem nare~en
okazionalizam, flamanskiot mislitel Arnold Gojlinks (1634-1669) i mnogu
drugi francuski misliteli, koi na osoben na~in ja povrzuvaa Bo`jata volja so
201
~ove~kata volja kako vodi~ vo moralot i taka ne gi pogoduvaa to~no stavovite
na Dekart. Eden neobiknoven mislitel Pjer Bejl (1647-1706) }e ja voznikne
Dekartovata metodska skepsa vo univerzalen skepti~en pogled. koj }e
rezultira so religiozna kritika, borba za duhovna tolerancija, so stav deka vo
baraweto na vistinata na ~ovekot mu e dostapna samo verojatnosta. Negoviot
"Istoriski i kriti~ki re~nik" (vo 16 tomovi, od 1695) vo koj se pofaluva
razumot e isklu~itelen voved vo Prosvetitelstvoto i vo Enciklopedijata.
Vo sekoj slu~aj, vlijanieto na Dekart vrz francuskata i svetskata
kultura ne e samo vo pogledite, tuku i vo stilot i vo sovetite za jasno i
razla~eno mislewe, koe go prifatija brojni tvorci i celi generacii, kako eden
od najzna~ajnite kulturni stavovi vo sovremenata epoha.
Eti~ki misli na Rene Dekart
“Od site ne{ta na svetot, najdobro raspredelen e razumot.“
“Slobodnata volja né pravi sli~ni na Boga, sozdavaj}i da bideme svoi sopstveni
gospodari samo ako zaradi podmolnosta ne gi zagubime pravata {to taa ni gi dava.“
“Dobroto vospituvawe mnogu pomaga vo ispravaweto na nedostatocite koi poteknuvaat
od ra|aweto.“
“Mudrosta e korisna ako né u~i, ve{to rakovodej}i se sebesi, da gi namaluvame
nevoljite od strastite, da go napravime ìvotot podnosliv i da nau~ime od strastite
duri da izvlekuvame radost.“
202
41. Laro{fuko
KRATKO I JASNO
Vo etikata ~esto prepora-
kite se kusi, normite se kaùvaat
so zbieni zborovi, a vrednostite se
izrazuvaat so po eden zbor. Sepak ne
e sé vo etikata tolku jasno, treba
mnogu objasnuvawe, ponekoga{ i
dolgi raspravii za nekoja postapka
ili neubavo odnesuvawe, iako
pristojnosta i dobrite dela ne
baraat mnogu pofalbi, tuku samo
razbirawe, tie samite si ja kaù-
vaat svojata validnost vo o~ite na
lu|eto, a dobrite lu|e glavno se
skromni, pa ne treba mnogu diskusii
okolu nivnoto doblesno povedenie.
No, eti~kite trudovi samo poneko-
ga{ se kusi, po~esto se ogromni, mo-
ralnite diskursi kako vid filo-
sofski razmisluvawa, zafa}aat i
po nekolku tomovi, nebare dobri-
nata bara da bide objasnuvana
na{iroko (iako nekolku najgolemi eti~ari od starite vremiwa duri ne ostavaa
nieden napi{an red, na nivnite vrsnici i u~enici im bea dovolni samo nivnite
soveti i poukata od nivnoto odnesuvawe).
Sepak, edna ogromna oblast na eti~koto podu~uvawe se potpira vrz kusi
mudri izjavi, nebare vrz samoto jadro na eti~koto soznanie, za koe e dostatno da
bide ocrtano so nekolku zborovi i da im ostavi na ~itatelite ili na u~enicite
vo moralot da razmisluvaat i samite da se doberat do smislata na kaànoto, a
isto taka i do ona {to e zad, pod ili nad toa, za mislata da bide ukrasena so
pogolemo eti~ko i ~ove~ko zna~ewe. Vo Antikata ima{e takvi 7 eti~ki
mudreci (za koi pi{uvame na po~etokot na knigata, vo tekstot za Pitagora, koj
be{e eden od niv), a vo toa vreme postoe{e i edno op{testvo koe insistira{e
na strogiot moral, no ne se rasfrla{e so zborovite, pa ideite od Sparta-
Lakedemon bea narekuvani lakonski izreki, ne{to kaàno kuso i mo{ne
zbieno. Na primer, majkata mu pora~uva na sinot da se bori hrabro vo vojnata.
no ne odi po nego i ne go uveruva ili pla~e, pa ne moè da se razdeli, tuku samo
mu veli: "So {titot ili na nego!" Toa zna~i: da se bori{ dobro za da ne ti go
zemat {titot i da ne izbega{ a golemiot {tit da go frli{; ili, ako zagine{
dostojno, tvoite drugari }e te donesat doma na toj golem spartanski {tit.
Takvi jadroviti misli ima kaj site eti~ari. Li~at na narodnite
pogovorki. I vo ovaa kniga za sekoj obrabotuvan avtor priveduvame po nekoja
misla so koja se doobjasnuva koncepcijata. Kaj mnozinstvoto avtori eti~kite
soznanija, poraki ili normi se kaùvaat sepak so obemni tekstovi, za taka da
bide porazbirliva sloènata etika i nejzinite zapletkani idei i celi. Sepak,
postojat eti~ki misliteli i pisateli koi se izrazuvaat kuso i zbieno, vo
forma na eti~ki aforizmi. So toa se postignuva dvoen rezultat - direktno se
izloùva eti~kiot stav za nekoe pra{awe, bez mnogu zaobikoluvawe, i - moè
203
da se raskaùva za mnogu moralni temi, koi inaku, vo sistematiziran obemen
tekst, ili ne bi do{le na red ili bi vnele zbrka vo eti~kite objasnuvawa.
Vo sekoja epoha ima takvi eti~ki aforisti~ari, vo sekoj narod ima
mnogu narodni eti~ki izreki. Toa e ubav pat da se dojde do va`ni i interesni
moralni soznanija i pouki. Moè mnogu da se nau~i. No, koj e najdobriot eti~ar
so vakvite kondenzirani eti~ki soznanija? Lao Ce celata etika ja izloì vo
80-tina poetski strofi. Od Epiktet se zapi{ani kusi specijalni kni{ki...
Postojat bezbroj eti~ki aforisti~ari, no eden se istaknuva so svojata
seopfatnost, duhovitost, ironi~nost i moralna sila. Toj u{te e aktuelen, go
~itaat i citiraat mnogu lu|e, pomladi i postari, èni i maì, u~eni i
priu~eni. Negovite eti~ki misli ne se samo kratki, tuku i jasni, i interesni,
pa predni~at vo golemiot zbir od razli~ni mudri pouki. Toa e francuskiot
moralist Laro{fuko.
Fransoa, vojvoda od Laro{fuko (1613-1680) bil aktivna li~nost vo
visokite francuski krugovi. U~estvuval vo razni zagovori, kakvi imalo vo taa
epoha, no bil ranet i se primiril, prifa}aj}i kralska za{tita. Za vozvrat se
zafatil da napi{e memoari. Bil prijatel so mnogu poznati èni, vistinski
kozer, pa go sakale negovoto dru{tvo. Soznanijata, koi se vrzuvaat za negovoto
ìvotno iskustvo i za poznanstvoto so najinteresnite li~nosti na
francuskiot dvor, gi objavi vo anonimnotod delo "Se}avawa ili Izreki i
moralni maksimi" (1664). Potoa so otvoreno ime dade nekolku redaktirani
izdanija na ova delo (doteruvaj}i gi mislite i zgolemuvaj}i go nivniot broj od
317 do 562). Deloto mu obezbedi ime na najpopularen moralist. Stilot i
jasnosta, zaedno so drskosta na kaànoto, mu pomognaa da izloì mnogu
postapki i karakteri i da objasni razli~ni ~ove~ki nameri i povedenija,
specifi~ni ne samo za negovata epoha, no i potrajni,
Velel deka "qubovta kon sebesi" e univerzalen dvigatel na na{eto
odnesuvawe. Samoto mesto {to ~ovekot go zazema vo ìvotot i op{testvoto
ima malku vrska so negovite èlbi i nadeì. Nekoj saka bli`nite da go smetaat
za slaven i besmrten, no tie ne go zabeleùvaat i se pa|a lesno vo
ramnodu{nost. Ili, pak, slavata moè da dojde od neo~ekuvana strana.
Laro{fuko }e kaè: "Op{testvoto po~esto gi nagraduva prividnite
dostoinstva, odo{to realnite". Laro{fuko ne se prestoruval deka ne lamtee za
po~esti i ugled, no imal migovi na stradawe, koji go naveduvale kako umen
~ovek da ne se predava samo na soni{ta za svojata golemina. Istovremeno,
gledaj}i gi vnimatelno drugite okolu sebe, moèl da vidi kako tie se
zanesuvaat, no i kako dejstvuvaat protivre~no, a ~esto i zalaùvaj}i se sebesi i
bliskite za svoite vistinski ~ove~ki i moralni celi. Takov realisti~en, a
deprimira~ki duh, go obzema{e Laro{fuko, pa i pokraj mnogute poznanstva i
prijatelstva, osobeno so ubavite i umni èni, koi gi ima{e mnogu vo kralskite
dvorci i vo nivnite palati vo Pariz i vo Versaj, sepak so svoite bleskavi
misli }e izrazuva pesimisti~ki, {okantni i apsurdni presvrti, za da gi
pretstavi poadekvatno prirodata na ~ovekot, ~ove~koto odnesuvawe, smislata
na moralot i psihi~kite osnovi na moralnoto dejstvuvawe, na koe se raduva{e
da mu prisustvuva. Kaj anti~kiot Teofrast velat moèlo da se prepoznaat
li~nostite koi toj gi pretstavuval vo "Karakterite", kaj Laro{fuko likovite
koi moralno se opi{ani se realni, no neprepoznatlivi. Toj ne e ozboruva~,
tuku go analizira povedenieto na lu|eto. Od povtorenite dejstva sozdava slika,
pa zaklu~ok, i kone~no aforizam, koj go doteruva za vo novite izdanija da bide
poefekten i poto~en. Neka mu e sram na onoj koj se prepoznava! (da napravime
204
parafraza na pro~uenata kralska izjava po povod angliskiot orden na
àrtierata) - Laro{fuko pi{uva etika, a ne vicovi i tra~evi.
Poradi toa u{te pove}e pogoduvaat, i povreduvaat, negovite maksimi.
Stanuva zbor za ~ove~kata priroda, ne za edini~ni slu~ai (ako i gi ima, tie se
samo zemeni kako primer za generalizirawe). Kaj Laro{fuko sretnuvame edna
tragi~na notka na àlewe {to lu|eto se al~ni, slabi, presvrtlivi, baraat
odmazda, ne vnimavaat na odnesuvaweto. I ne vodat smetka za ne{tata koi gi
kaùva Laro{fuko (i koi se govorele po salonite, ili koi gi kaùvale drugi
misliteli i aforisti~ari od toa vreme) za da zapomnat, da gledaat {to pravat,
da ne bidat bedni ~ove~ki primeroci koi predizvikuvaat nasmevka, sramewe i
ozloedenost. Za{to Laro{fuko e genijalen psiholog na ~ove~kata realnost,
koja ~esto se izrazuva preku lo{ite dela i presvrtnite karakteri. Vsu{nost,
Laro{fuko e u~itel na moralot, koj, kako Ezop, e lut poradi lo{oto
odnesuvawe na lu|eto.
Pred "Maksimite" Laro{fuko go stavi poznatoto moto: "Na{ite
dobrodeteli se naj~esto samo prikrieni poroci". Vedna{ e jasno deka tuka nema
da ima samo moralni pouki, tuku i ostro ispituvawe na postapkite i drski
sebepreispituvawa, zapisi za ìvotnite celi i proma{uvawa i ponekoja
informacija za smislata na moralot i na ìveeweto. Avtorot veli razo~arano:
"Ni{to ne se sretnuva tolku retko kolku vistinska dobrina; onie koi mislat
deka ja imaat, obi~no se samo qubezni ili du{evno krevki". I "dobrodetelta ne
bi bila tolku razviena ako ne e pridruùvana od suetata". Isto taka: "êsto
pravam dobro, za da bi moèl nekazneto da pravam zlo"; "@elbata da zasluìme
da ni davaat pofalbi ja zasiluva na{ata dobrodetel"; "Не ги презираме оние кои
имаат пороци, а ги презираме oние кои немаат ниедна добродетел"; "Совр{ена
доблест е ~овек да го прави без свеdоци она {то би го правел пред сите лу|е".
Za svoeto antropolo{ko interesirawe za lu|eto Laro{fuko veli:
"Polesno e da se soznae {to e voop{to ~ovekot, odo{to da soznaete {to e
oddelniot ~ovek". ôvekot saka da bide sakan, zatoa stoi: "Svetot se sostoi
samo od maski". Laro{fuko se podigruva i so religijata kako moralen izvor:
"Za da go kazni ~ovekot za prvi~niot grev, Bog zapovedil ~ovekot svoeto
samoqubie da go vozdigne do idol, pa taka se ma~i pri sé {to pravi vo
ìvotot". Za egoizmot se karakteristi~ni suetata i ~estoqubivosta. Duri i
na{ite dobro~instva se prikrien egoizam, koj gi zadovoluva malite interesi za
da gi prikrie ili osvoi pogolemite. Gordelivosta e ~ovekov pridru`nik niz
celiot ìvot - toj se àli na suetata na drugite, a svojata ja istaknuva vo prv
plan: "ôvekot zboruva malku koga suetata ne go pottiknuva da govori".
Interesite se, spored Laro{fuko, prv dvigatel na ~ovekot: "Interesot
gi razdviùva site dobrodeteli i site poroci"; "Interesot gi zboruva site
jazici i igra sekakvi ulogi, duri i taa na pretvorawe deka nemame interes".
Kako zaklu~ok akcentira: "êsto bi po~uvstvuvale sram za na{ite najubavi
postapki, ako dru{tvoto gi doznae{e site motivi koi gi predizvikale".
Pou~na e maksimata: "Milosrdnosta, koja ja smetaat za dobrodetel, se projavuva
ne retko od sueta, ponekoga{ od mrzelivost, ~esto poradi strav, a re~isi
sekoga{ poradi site tri pri~ini zaedno".
Za strastite vo Francija mnogu se zboruva, pa ne zaostanuva ni
Laro{fuko: "Strasta ~esto i najumniot go pravi glupav, kako i najglupaviot
umen"; "Strastite se edinstvenite besednici koi moàt sekogo da go uverat";
"Strastite se ra|aat neprestajno vo ~ove~koto srce, taka {to zagubuvaweto na
ednata strast re~isi sekoga{ se nadomestuva so druga". I podu~uva: "Strastite
vklu~uvaat tolku nepravi~nost i li~en interes, {to e opasno da gi sledime ili
205
da im se doveruvame, duri i koga izgledaat najrazumni". Ili: "Umot ne vo
sostojba dolgo da ja igra roljata na srceto". Denes, vo vremeto na feminizmot,
pove}e ne se raskaùvaat so silen glas lo{ite ocenki za ènite. No toa be{e
vreme na vistinska vlast na ènite vo dvorcite i vo salonite, pa Laro{fuko
prirodno iskaùva mnogu maksimi za niv. Eve edna: "êsnata èna e tajna
sokrovi{nica; koj si ja na{ol, podobro da ne se fali so toa".
I za politi~kite ne{ta ima mnogu zapisi: "Golemite i bleskavi dela,
koji gi zaslepuvaat na{ite o~i, politi~arite gi pretstavuvaat kako posledici
od dostojni planovi, a obi~no se rezultat od slu~ajni nastroenija i od
strastite". I za kraj: "Milosta na imperatorite ~esto e samo politika za da ja
osvoi qubovta od narodot".
Потсетуваме на svetski прочуената re~ na големиот математичар, физичар и
философ Блез Paskal (1623-1662) од неговите "Мисли": "Човекот е само трска,
најслабо суштество во природата, но трска која мисли". Vo vremeto na Laro{fuko
vo Francija dejstvuvale i @an Lafonten (1621-1695), poet so op{testveni
vrski, ~ii "Basni" (vo 12 knigi, 1668-1694) se zdobija so svetska slava,
dostignuvaj}i go ugledot na anti~kiot Ezop, iako bez tolku naglaseni moralni
stavovi, no mo{ne elegantno napi{ani, i @an Labrier (1645-1684), koj objavi
prevod na "Karakterite" (1688) od anti~kiot Teofrast, pridruèni so negovi
komentari i detalni moralisti~ki i duhoviti zapisi za svojata epoha i za
lu|eto vo nea; potsetuvame na edna Labrierova va`na pouka: "Ne ~ekajte da
bidete sre}ni za da se smeete, za{to moè da umrete a nikoga{ da ne se
nasmeete (sekoja nasmevka, velat sovremenite psiholozi, go prodolùva
ìvotot za 20 minuti). Lik Vovnarg (1715-1747), ohrabren od Volter, ja napu{ti
oficerskata slu`ba i stana pisatel, koj, nasproti Laro{fuko i negovata
skepsa i ironija, izrazuva{e doverba vo lu|eto i vo doblesta na nivnite
~uvstva. U{te mnogu други moralisti daдoа mошне interesni i zna~ajni eti~ki
pouki.
Nema da go ostavime Laro{fuko sam, tuku }e mu pridruìme nekolku
beleìti moralisti, ~ii aforizmi se isto taka poznati i popularni vo
svetot. U{te od anti~kiot Rim ostana zbirka od 800 izreki, pribrani od
dramskite dela na eden dojdenec od Sirija - Publilij Sir (II vek n.e.):
"Postra{no e sekoe zlo koe se krie pod povr{inata"; "Umniot pote{ko
podnesuva da go preziraat otkolku glupaviot da go tepaat"; "Koe su{testvo e
najgolem neprijatel za ~ovekot? - Drug ~ovek"; "Koga ne{to prezema{, misli do
kade }e stasa{"; "Va`no e kakov si, a ne kakov misli{ deka si". Velelepniot
slikar, esteti~ar i inèner Leonardo da Vin~i (1452-1519) ima ostaveno
zbirka moralni izreki: "Dolg e ìvotot koj dobro e potro{en"; "Od gnev ja
ranil slikata na svojot Bog; zamisli samo da go na{ol Nego"; "Krticata ima
mo{ne sitni o~i i postojano e pod zemja i ìvee tolku kolku {to se krie; {tom
}e izleze na videlina, vedna{ strada, bidej}i }e ja zabeleàt. Isto taka e i so
lagata"; "Prijatelot prekori go nasamo, a pofali go javno"; "Od ni{to ne
treba ~ovek da se pla{i tolku kolku od lo{ glas"; "Koj ne go kaznuva zloto,
zapoveduva da se pravi"; "Koj misli malku, gre{i mnogu"; "Koj saka da se
zbogati za eden den, ќе go оbesat za една godina"; "Koj ne go po~ituva ìvotot, ne
go zasluùva" (mnogu pou~na bioeti~ka pogovorka).
Golemiot angliski filosof Frensis Bekon (1561-1626), pokraj
zna~ajnite dela za soznanieto i metodologijata, ima napraveno mo{ne pou~na
kniga so moralni esei, kako i zbirka od moralni zapisi za slu~uvawata na
poznatite li~nosti (apoftegmi): "Dramati~arot Evripid zboruval za ubavite
li~nosti koi imaat dosta godini: Vo najubavite tela ne e samo proletta ubava,
206
tuku i esenta"; "Solon go sporeduval narodot so moreto, a besednicite i
politi~arite so vetrovite - zatoa {to moreto bi bilo tivko i mirno dokolku
vetrovite ne krevaat bura"; "Vo starosta najdobro se manifestiraat ~etiri
ne{ta: stari drvа za gorewe, staro vino za piewe, stari prijateli za ~ovek da se
potpre vrz niv i stari pisateli da se ~itaat"; "Neron imal qubovnik, kogo go
narekuval svoja sopruga; nekoj senator tivko rekol na drugiot: [teta {to
tatkoto na Neron nemal takva èna"; "Na Filip Makedonski mu rekle da
izbrka nekoj ~ovek koj za nego zboruval grdo; Filip kaàl: Podobro e da né
ozboruva tuka, kade {to né poznavaat, tuku kaj drugite, koi ne znaat ni{to za
nas"; "Go pra{ale nekoj filosof po {to umniot se razlikuva od budalata; ovoj
odgovoril: Ispratete gi dvajcata goli kaj onie {to ne gi poznavaat, pa }e
vidite". [panecot Baltazar Gracijan (1601-1658), jezuit, nastavnik, ima
napi{ano pove}e knigi: moralen traktat "Heroj" za idealniot voda~,
politi~ki portret na kralot Ferdinand, "Razumniot" za kvalitetite koi treba
da gi ima racionalnata li~nost - delovi od ovie knigi, 300 maksimi, gi
prisobral vo edna celost "@ivotna mudrost" (1647). Sekoj primer ima
koncizen naslov-izreka i u{te objasnuva~ki tekst: "Ne govori za sebesi", "Ne
otkrivaj gi svoite slabosti", "Pravi razlika pome|u ~ovekot koj raboti i onoj
koj samo zboruva", "Svoite dela ne gi davaj da gi gledaat dodeka se zavr{eni
samo polovina", "Ne vleguvaj vo rizi~na bitka so onoj koj nema {to da zagubi",
"Smiri si gi strastite", "Pomagaj si sam", "Ne se svrzuvaj so glupaci";
"Planiraj si go ìvotot racionalno", "Sledi si ja uporno celta".
Germanskiot matemati~ar i fizi~ar Georg Kristof Lihtenberg (1742-
1799), univerzitetski profesor, akademik, denes e poznat ne spored svoite
nau~ni dela, tuku spored 1.300 aforizmi: "Duri i najumnite ne znaat so
sigurnost kakov treba da bide ~ovekot, a za toa kakov e, moè da nau~ime po
ne{to od sekoj ~ovek"; "Za da pi{uva{ trogatelno potrebno e ne{to pove}e od
solzi i Mese~eva svetlina"; "Kako sme svrzani so okolniot svet - so razumot
ili so srceto?" (mnogu va`no za ekolo{kata etika); "Postojat 4 moralni
na~ela: 1) filosofsko: Pravi dobro poradi samoto dobro, od po~ituvawe na
moralniot zakon; 2) religisko: Pravi dobro zatoa {to takva e voljata Bo`ja, od
qubov kon Boga; 3) ~ove~ko: Pravi dobro, zatoa {to toa go bara tvojata sre}a,
od samoqubivi pri~ini; 4) politi~ko: Pravi dobro zatoa {to toa go bara
korista na op{testvoto ~ij si ~len, od qubov za op{testvoto i za sebesi vo
nego... Zar toa ne e ist princip, poglednat od razli~ni strani?!" Od
beleìtiot filosof Artur [openhauer (1788-1860), pokraj knigite za voljata
i objasnuvaweto na potekloto na moralot, pri {to toj se potpre i vrz ideite od
tuku{to objavenite prevodi na indiskite misliteli, inaku branitel na
pesimizmot, se objavuvaat dve kni{ki so moralisti~ki pouki. Od "Parenezi i
maksimi" priveduvame: "Da gi ograni~ime na{ite èlbi, da gi smirime na{ite
barawa, da go sovladame svojot gnev, da imame predvid deka sekoj moè da
postigne samo eden mal del od ona {to zasluùva da bide posakuvano, a,
naprotiv, sekogo moraat da go snajdat bezbrojni lo{i ne{ta... toa e praviloto
za koe mora da vodime smetka ako ne sakame i pri bogatstvoto i pri silata da ne
ja po~ustvuvame svojata bedotija"; "Lu|eto se sli~ni na decata, stanuvaat
nepristojni ako gi razgalime; zatoa ne treba nikomu premnogu da mu popu{tame
i da bideme qubezni". Vo knigata "Za ìvotnata mudrost" stoi: "ôvekot so
golem vnatre{en svet }e se stremi pred sé kon otsustvo na bolka i na gnev,
potoa kon spokojstvo i nevrtka, t.e. }e izbere tivok, skromen ìvot, сpoред
mo`nostа bez voznemiruvawe, па zatoa, po zapoznavawe so lu|eto, }e izbegnuva
kontakti, a pri pogolema pamet, }e pobara duri i osamenost".
207
Najgolemiot romansier Lav Tolstoj (1828-1910), po svoite brojni i
svetski uspe{ni knigi, se svrte kon razvivawe na etikata (za toa pi{uvame vo
poseben tekst). Po~na da sobira eti~ki misli i pouki od celiot svet, taka
sozdavaj}i osnovi za Univerzalnata etika. Eve nekolku misli od deloto so
izreki "Pat vo ìvot": "Ako saka{ da si sloboden, nau~i se da se vozdrùva{
od svoite èlbi"; "ôvekot koj ne raboti bi pisnal od bolka koga vo muskulite
bi ja po~uvstvuval bolkata koja lesno ja podnesuva onoj koj raboti"; "Zemjata e
na{a op{ta majka" (ubav лозунг за Денот на Планетата на ОУН 22 април);
"Zadovolstvata na bogatite se sozdavaat so solzite na siroma{nite"; "Nie
nemame nikakvo pravo da bideme nezadovolni so ovoj ìvot. Ako sme
nezadovolni, toa samo zna~i deka imame pri~ina da ne bideme zadovolni so sebe
samite".
Makedonski pogovorki sobiraa razni etnolozi i nau~nici. Eve nekolku
eti~ki koi gi ima zapi{ano Marko Cepenkov (1829-1920): "Prijatelo e
povreden od brat"; "Dobroto se pripoznaat od arnite lu|e"; "Sua raka kaj fati,
sé }e isu{i"; "Od mrza gladen si legnua"; "Koj mu misli drugomu lo{o, lo{oto
odi po nego"; "êsta ~es donesuat"; "ôek ~oeku e angel i |avol"; "Kaj {to
treba motika, ne treba molitva"; "Dobrata rabota ~oveka obogatua"; "Koj{to
na mlados dewe prespiva, na staros }e gladua"; "Koj{to ~ini dobro, ne }e najdit
lo{o".
Taka u~at pogovorkite i brojnite aformizmi. Lu|eto gi slu{aat i znaat,
ponekoga{ vodat smetka za niv, no дали смееме да кажеме, se ~ini deka pove}e gi
zadrùvaat vo se}avaweto kako kulturna informacija otkolku kako moralna
pouka, koja treba da se sledi.
Етички мisli od Laru{fuko
"Ni{to ne davame taka lesno kolku na{ite soveti."
"Site imame dovolno sila da gi podneseme nesre}ite na drugite."
"Na drugite im priznavame zdrav razum samo ako go spodeluvaat na{eto mislewe."
"Starite raskaùvaat za dobri obrasci, za da se ute{at deka ne moàt pove}e da davaat
lo{i primeri."
208
42. Xon Lok
MORALOT SE IZGRADUVA SO ISKUSTVOTO
Noviot soznaen metod moè da stane
izvor i za novi eti~ki i drugi prakti~ni
soznanija. Vlijanieto na tie metodi trae so
vekovi vrz razni misliteli i oblasti na
tvore{tvoto, a moè da im bidat bliski na
mnozinstvoto lu|e na edna nacija ili od edna
kultura. Takvo vlijanie izvr{ija empiristite
vrz anglosaksonskiot (britanskiot, severno-
amerikanskiot) na~in na mislewe i ìveewe.
Od niv, najgolemo e zna~eweto na Xon Lok,
majstor na teorijata na soznanieto, etikata,
pedagogijata i на науката за politikata.
Xon Lok e roden vo 1632 godina.
Studiral na pro~ueniot univerzitet vo
Oksford. Ne mu se dopadnale zastarenite
skolasti~ki metodi. Prestojuval dolgo vo
Francija i vo Holandija, baraj}i intelektu-
alna inspiracija, a taka imal i zasolni{te od
protivnicite. So svoite knigi postavil mnogu
novi idei, sprotivni na zakostenetiot pogled
na svetot. Negoviot “Esej za ~ove~kiot razum“ (1689) e najpoznato delo na
empiristi~kata teorija i etika. Vo “Dve nau~ni raspravi za vlasta“ (1690) Lok
ja izloì osnovata za liberalnata politi~ka doktrina. Za etikata i
politikata se mo{ne va`ni isto taka negovite “Pisma za tolerancijata“ (1689-
1692). A knigata “Misli za vospituvaweto“ (1693) e edno od najzna~ajnite
pedago{ki dela na ~ove{tvoto. Lok pridonese novite pogledi da stanat del od
duhot na lu|eto i do deneska da u~estvuvaat vo изgradбаtа na ~ove~kiot ìvot vo
nekolku va`ni oblasti - soznanie, etika, obrazovanie i politika. Samiot Lok
bil li~nost so golemi doblesti, no so skromna socijalna polo`ba, bil u~itel
kaj golemi semejstva i sekretar na diplomat (kaj lordot [eftsberi, koj izgradi
poinakvo eti~ko u~ewe). Umrel vo 1704 godina.
Osnovnoto kaj Lok e istaknuvaweto na empirizmot (hel. empiria =
iskustvo). Spored nego, sé vo ~ove~koto soznanie poteknuva od iskustvoto:
“Ni{to nema vo umot {to pred toa ne bilo vo setilata“. Ona {to minalo niz
setilata i iskustvoto e izvor na seto {to go znaeme i za {to imame stav. Toa se
odnesuva i na eti~kite soznanija i vrednosti. Koga }e se rodi ~ovekot, toj e
kako prazna tabli~ka (tabula rasa). Kako {to zaostrenoto stilo vpi{uvalo
tragi vrz rimskite voso~ni tabli~ki za pi{uvawe, toa vo du{ata na ~ovekot go
pravat osetite, doìvuvawata i iskustvoto. Tie vpi{ani vpe~atoci se vrutok
za ideite, ona “{to duhot neposredno go gleda vo sebe ili {to e predmet na
sogledbata na mislite i na razumot“. Ideite pridoa|aat odnadvor ili odnatre,
tie se izraz na ne{to objektivno. Niedna ideja ne e vrodena (dojdena zaedno so
nas vo migot na na{eto ra|awe), site se delo na ona {to sme go iskusile ili se
produkt na na{iot duh vrz tie osnovi. Duri ako site lu|e mislat isto, ako
imaat ista ideja za ne{to, toa ne zna~i deka taa e vrodena vo site, tuku deka e
zdobiena so isto iskustvo. Nekoi idei ne se javuvaat kaj nekoi lu|e - toa zna~i
209
deka ideite nastanale od iskustvoto na onie koi imale, a drugite nemale takvi
doìvuvawa.
Isto se slu~uva i so moralnite idei. Za niv ~esto se insistira deka se
vrodeni, t.e. ve~ni, a tie ne se identi~ni kaj site lu|e. Tie se razli~ni, a za Lok
toa e dokaz za nivnoto iskustveno poteklo. Moralnoto ne e vo ~ovekot vrodeno,
tuku nastanuva vo nego kako sloèn proces na sozdavawe na eti~ki soznanija i
opredelbi. Svojot stav Lok go dokaùva so nekolku eti~ki realnosti - ne
postoi prakti~na vistina koja bi vaèla vo site slu~ai, koja bi bila op{ta za
site i prifa}ana bez nikakvo somnevawe; nema moralna norma za ~ija osnova ne
bi moèlo da se diskutira i koja e neprikosnovena vo smisla deka kaj nikogo ne
predizvikuva podbivna nasmevka; site takanare~eni vrodeni (“ve~ni“,
“univerzalni“) na~ela i prava lu|eto gi prekr{uvaat bez voznemiruvawe, so
golemo vnatre{no spokojstvo. Spored Lok, dokolku bi imalo vrodeni moralni
principi, ova ne bi moèlo da se slu~uva.
Vakvata neuniverzalnost na eti~kite normi Lok ja dokaùva i so nov
argument. Vo taa epoha, zaedno so golemite trgovski patuvawa i voeni
ekspedicii, zapo~nale i zna~ajni geografski i antropolo{ki istraùvawa. Kaj
narodite od drugite krai{ta se zabeleàni poinakvi moralni obi~ai od
evropskite. Lok go naveduva toa kako argument za poteklo na moralot od
specifi~noto iskustvo. Вrednostite i normite сekoj gi gradi vrz sopstvenoto
iskustvo. (Ukaùvame deka ovie argumenti za диверзитетот на moralni praktiki
niz svetot denes gi koristime za da ja dokaème univerzalnosta na moralot.)
Lok istaknuva deka teorijata za vrodenite moralni normi ne e ni dobra
za lu|eto. Koga tie bi gi dobivale eti~kite zapovedi kako podarok, niv bi gi
prifa}ale vrz osnova na doverba kon avtoritetite, a normite vredat samo ako
eti~kite vrednosti lu|eto gi prona{le samite i svoevolno se opredelile za
niv. Zna~i, sekoj treba da gi ispita na~elata i osnovite na svoite postapki: “Da
se gleda so o~ite na drugite e isto tolku naopaku kolku i da se saka ne{tata da
se soznaat so tu|iot razum.“
Dosledno na svojata osnovna koncepcija, Lok u~i deka do site idei, kako
i do moralni stavovi, ~ovekot doa|a so iskustvoto: “Seto na{e soznanie se
zasnovuva vrz iskustvoto“. Iskustvoto gi vpi{uva svoite tragi vrz “beliot
neispi{an list hartija“, kakva e na{ata svest koga sme bebiwa. Osetite
odnadvor natrupuvaat materijal za soznavaweto. Istoto go pravi i
refleksijata, t.e. vnatre{noto iskustvo, samonabquduvaweto, koe pretstavuva
dopolnitelen izvor za soznanieto. Vo osnovata na posloènoto soznanie stojat
4 vida ednostavni, prvi~ni idei-pretstavi: nekoja nadvore{na drazba (za boja,
ton i sl.); onie koi poteknuvaat od pove}e vidovi setila odedna{ (i od vidot i
od sluhot, pretstavata za prostor i dr.); osnovni idei na misleweto, na voljata
i na drugite psihi~ki formi; pretstavi za nadvore{noto i за vnatre{noto
doìvuvawe (bolka i zadovolstvo, edinstvo na postoeweto itn.).
Od prostite pretstavi razumot sozdava sloèni idei. Vo tie spa|a i
moralniot vrednosen sistem, koj Lok go izveduva konsekventno - negovata etika
e edno od najdoslednite moralni u~ewa sozdadeni identi~no so teorijata na
soznanieto. Vo soznanieto vistinata pretstavuva soglasnost na na{ite idei so
postoe~koto; taka e sli~no i vo moralot: “Dobroto i zloto, tie se samo
soglasnost ili nesoglasnost na na{ite dobrovolni postapki so zakonot, vrz
osnova na {to nie vrz sebe navlekuvame ili dobri ili zli posledici, koi
zna~at nagrada ili kazna“.
Mehanizmot na moralnoto Lok go pretstavuva kako zakonodavstvo i
izvr{uvawe na zakonite, а so toа zaedno odi i sankcioniraweto. Obvrskata e
210
klu~en faktor na eti~koto, sankcijata e sostaven del. Lok razlikuva tri vida
zakoni so moralna vrednost - boèstven zakon, gra|anski zakon i zakon na
javnoto mislewe. Sekoj od zakonite deluva oddelno i ima svoj na~in kako ja
sproveduva obvrznosta i kako sankcionira (nagraduva ili kaznuva) za
storenoto. Na vakvata podelba soodvetstvuva razlikuvaweto na ~ove~kite dela
na dol`nost i grev, nevinost i vina, dobrodetelnost i porok.
Bo`jiot zakon doa|a do nas preku prirodnata svetlina i preku
otkrovenieto. Gra|anskiot zakon gi izrazuva normite na povedenieto vo
dràvata. Zakonot na javnoto mislewe e glas na moralot koj vladee pome|u
lu|eto vo zaednicata.
Bog im se otkril na lu|eto preku svoite poraki, koi se zapi{ani vo
svetite spisi, zaedno so moralnite normi vo niv. Za Lok, eti~kite normi
izneseni od filosofite zaostanuvaat zad eti~kite normi na Noviot Zavet
(etika na qubovta i `rtvata na Isus Hristos), koi pretstavuvaat celosen
kodeks na ~ove~kata moralnost, naso~ena kon sre}a na ~ove{tvoto. Ovie normi
garantiraat op{to dobro, samo koga lu|eto bi sakale da gi sledat. Samiot Lok
odbil da napi{e prakti~na etika so obrazloènie deka toa ve}e e napraveno -
deka etikata kako nauka za na~inot na ìveewe vsu{nost e oblikuvana otkako e
iskaàno i napi{ano Evangelieto. Spored Lok, vo ovaa oblast ne se mo`ni
natamo{ni otkritija, tuku samo razrabotka na barawata postaveni vo
Biblijata.
Za Lok ovoj izvor e vaèn i za eti~kite soznanija do koi ~ovekot doa|a
po priroden pat, bidej}i so nego se anticipirani ideite za moralnoto
sovr{enstvo. No, na mnogu mesta vo negovite dela pogolemo zna~ewe dobiva
vistinata otkriena od umot. I Bo`jiot i prirodniot zakon se va`ni za
moralot, prviot se nao|a vo svetite spisi, vtoriot se projavuva vo gra|anskite
zakoni i vo javnoto mislewe. Bidej}i nema vrodeni sodrìni na svesta, moralot
do koj doa|aat lu|eto so svojot um se odnesuva na soznanieto na dobroto i zloto
vrz osnova na iskustvoto i ~ove~kata organizacija. Ova e va`no osobeno zatoa
{to lu|eto ~esto ne gi slu{aat zakonite, ne pla{ej}i se od nivnite sankcii.
Mnozina ne veruvaat vo kaznite {to gi navestuva Gospod, duri se nadevaat deka
kone~no nekako }e se smirat so Boga. Isto taka, lu|eto mislat deka moàt da gi
izbegnat kaznite od dràvnite zakoni. Zatoa, spored Lok, problesnuva silata
na moralnite odnosi vo zaednicata (javnoto mislewe), bidej}i nikoj ne moè da
ja izbegne moralnata ocenka od lu|eto okolu sebe. Kako {to lu|eto gi
po~ituvaat onie koi postapuvaat dobro sprema drugite, taka neodobruvaweto i
prekoruvaweto od lu|eto sleduvaat kako osuda koga nekoj }e gi povredi
obi~aite na zaednicata. Toa te{ko se podnesuva. Toga{ Lok insistira deka za
eti~kiot stav i odnesuvawe se najvlijatelni normite od javnoto mislewe.
Kon toa pridonesuva i kriteriumot vrz osnova na koj ~ovekot gi izbira
svoite dejstva. Pokraj ispolnuvaweto na Bo`jata volja, edinstven kriterium
spored Lok e stremeòt kon sre}a. Priroden izvor za moralnata ocenka na
lu|eto e iskustvoto za korisnosta ili {tetnosta na nekoja postapka. Za ova
pridonesuva prirodniot zakon, kako op{to na~elo i sistem na ne{tata, od {to
za nekoe delo izvira sre}a, a za nekoe nesre}a. Bidej}i kraen izvor na sé vo
svetot e Bog, prirodniot zakon e vo soglasnost so Bo`jata volja. Otkrovenieto
na moralnite normi pretstavuva samo pokus pat za ~ovekot pobrzo da se zdobie
so validni moralni principi. No, vo moralot realno se izme{ani ovoj
objektiven i subjektivniot na~in na moralnata izgradba, koi zaedno ja gradat
~ovekovata moralna pozicija. ôvekot mora sam da si go izgradi moralot za da
moè da go vrednuva svoeto dejstvuvawe.
211
Vo toa mu pomaga sovesta, koja e um primenet vrz prakti~nite pra{awa.
Umot e sposobnost da se najdat, soznaat i да се protolkuvaat zakonitostite.
Nema poseben prakti~en um, nema vrodena sovest. Sovesta e samo sudija na
odnesuvaweto, koja sudi spored zakonite (normite). Zna~i, izgradbata na
razumnoto odnesuvawe i na sovesta odi po istiot pat kako i vo sekoja soznajna
sfera. Zatoa vo moralot e mo`na izvesnosta, ista kako i vo drugite vidovi
soznanie - eti~kite idei moàt da se prosuduvaat so sigurnost na matemati~ki
vistini.
Za edinstvenosta na empiristi~kata koncepcija na Lok pridonesuva i
negovata pedago{ka teorija. Mladite se izgraduvaat postapno, preku soznanie i
svoe iskustvo. Zada~ata na vospituvaweto e da razvie dobrodetelnost vo
li~nosta - dobriot ~ovek e povaèn od najgolemiot nau~nik. Vospituvaweto
treba da ja podgotvi li~nosta za ìvot vo zaednica, a treba da vnimava i na
nejzinite li~ni svojstva, koi taa treba samata da gi razvie vrz osnova na svoeto
iskustvo. Najva`no e imperativite da se pretvorat vo volevi impulsi vo
li~nosta, ona {to e ispravno da stane navika kaj nea, {to }e ñ pomogne toa da go
prifati kako ne{to prijatno. (Ovie idei se osnova na pedagogijata od vremeto
na Lok do denes - izvor za razvojnata psihologija i pedagogija, kako i za
brojnite vospitni koncepcii.)
Posebna eti~ka doblest na Lok pretstavuva negova liberalna politi~ka
teorija, vo koja e osnovna slobodata na li~nosta i ulogata na vlasta vo slu`ba
na lu|eto. Tie idei vlijaeja vrz najmodernite politi~ki koncepcii i dràvni
ureduvawa, koi ja afirmiraat sovremenata demokratija (na primer,
najdolgotrajniot dràven dokument na svetot Ustavot na SAD, e napraven od
Tomas Xeferson vrz osnova na ideite od Lok). I zalo`bite na Lok za verskata
i idejna tolerancija se prvite vakvi eti~ki iskaùvawa vo sovremenoto
~ove{tvo. Toj e golem inspirator na zna~ajni osloboditelni dvièwa i duri na
Univerzalnata deklaracija za pravata na ~ovekot na OUN (1948). So
ukaùvaweto na realnata izgradba na moralot vrz osnova na iskustvoto i so
svoeto vlijanie vrz politi~kite, pedago{kite i humanisti~kite pogledi na
novite vremiwa, Xon Lok e eden od najzna~ajnite misliteli i eti~ari na
dene{nicata.
Eti~ki misli od Xon Lok
“Ako ~ovekot nema soodvetni znaewa, toj nema da znae {to e negova dol`nost.“
“Bidej}i golemata cel na lu|eto koi stapuvaat vo op{testvo e svojot imot da go
uìvaat vo mir i sigurnost..., prviot i osnoven zakon na site dràvi e vostanovuvawe
na zakonodavna vlast; prviot i osnoven priroden zakon e so~uvuvawe na op{testvoto i
na edinkata vo nego.“
“Primerot na vospituva~ot mora da go dovede deteto do onie dela koi se o~ekuvaat od
nego; negovite dela ne smeat da protivre~at na negovite pouki (osven ako ne saka da go
podu~uva naopaku).“
“Nikoj nema pravo na nikakov na~in da mu nanesuva {teta na nekoj drug so li{uvawe od
negovite gra|anski dostoinstva ili niv da gi poni{tuva zaradi pripa|awe na razli~na
religija ili verska praktika. Site prava i slobodi na ~ovekot i na gra|aninot treba da
pripa|aat kako sveti (neprikosnoveni) prava.“
212
43. Baruh Spinoza
EDINSTVO NA DUHOT I @IVOTOT
Nekoi misliteli ne vodat mnogu
smetka za etikata, ne pi{uvaat za
moralnite problemi i vrednosti i etikata
ne ja stavaat na beleìto mesto vo svoite
sistemi; nekoi za etikata nao|aat skromno
mesto vo svoite razgledbi; no nekoi ja
vozdignuvaat etikata kako kruna na
misleweto, vodej}i ja svojata misla tokmu
kon eti~kite zaklu~oci. A kaj nekoi sé
{to razmisluvaat se odnesuva na etikata i
pi{uvaat samo eti~ki tekstovi. Toa moè
da bide i filosofska specijalizacija,
izbor na va`na oblast, posvetuvawe na сето
svoe vreme na moralnite problemi i
usovr{uvawe za вешто obrazloùvawe na
eti~kite stavovi. А nekoi misliteli
filosofijata ja razbiraat kako etika,
svojaта misla ja razvivaat само kako eti~ki
diskurs, odnosno тие smislata na
postoeweto ja objasnuvaat kako eti~ka
karakteristika, site vidovi aksiolo{kи hierarhiи gi razvivaat vo eti~ki duh,
se posvetuvaat sebesi kako li~nosti i intelektualci na dofa}awe i odbrana na
celinata na postoeweto so soodvetnata eti~ka samosvest.
Toga{ i filosofijata se narekuva etika, kako {to napravi moèbi
najgolemiot filosof na Noviot vek Spinoza. Na svojata glavna kniga toj í dade
naslov "Etika", vo nea raspravata za celosnata filosofija i svetot se vodi niz
eti~ka dioptrija i site stavovi se odnesuvaat na etikata, na moralnoto
edinstvo na svetot i ìvotot, na soznajnoto i moralnoto bitie na ~ovekot.
Baruh (Benedikt) de Spinoza (Spinoca) e roden vo Amsterdam vo 1632
godina vo evrejsko semejstvo doseleno od Portugalija pred progonot na
Inkvizicijata. Isklu~itelno inteligenten i talentiran, u{te od detskite
godini gi studiral Biblijaта, Talmudот, anti~kiте, evrejskiте i skolasti~kiте
filosofi.
Bil racionalist, pripa|al na novata struja vo evropskata filosofija,
za~nata od Rene Dekart, koja stana (pokraj empirizmot) bazi~na filosofska
orientacija vo Noviot vek. Za racionalizmot osnovnata sila na ~ovekot e
razumot, umot (lat. ratio). Stanuva zbor za "prirodnata svetlina" (lumen
naturale) vo ~ovekot, koja mu pomaga da razbere, da soznae, da objasni, da go
osmisli ìvotot. Se otfrla sé {to ne e razumno (setilnosta, kako poniska;
iracionalnoto, kako ne{to von od razumot; fanatizmite, kako negirawe na
razumni sogledbi). Ulogata na razumot e u{te pova`na ako se zeme predvid deka
realnosta e sloèna i te{ko se razbira so neposredna setilna sogledba; pri
toa ima i drugi problemi poradi nesovr{enosta, promenlivosta ili
subjektivnosta na setilnite organi na ~ovekot. Isto taka, nekoi misliteli
tvrdat deka su{tinite ne se otkrivaat lesno, odnosno deka tie se "zad
realnosta", nevidlivi za obi~nite setila, i deka moàt da se razberat samo so
umot, odnosno samo so negovata pravilna upotreba.
213
Racionalizmot vo Noviot vek, ~ii nikulci moàt da se sledat u{te od
sredinata na Sredniot vek, onaka kako {to se razvivaa ~ove~kite razmisli (a
рационализам imaшe i вo Antikata), ne saka da bide t.n prazna metafizika.
Nastojuvawata na glavnite racionalisti~ki misliteli se nau~ni. Tie се во тек
со novите znaewа, тие se golemi poznava~i i sozdava~i на знаењата (Декарт ја
откри аналитичката геометрија и ја разви оптиката, Блез Паскал направи откритија во
теоријата на веројатноста и го разви барометарот, Лајбниц создаде нов универзален
математички јазик, како предвесник на компјутерската азбука, итн.). Рационализмот
тврди дekа samiot um e najdоbar instrument i dava uslovi za doа|awe do
vistinata. Умот ne treba da bide podloèn na pritisok, a moè da ovozmoì
osloboduvawe od dogmatskite pogledi. Ideal na racionalizmot e da se dojde do
nu`ni i op{ti soznanija, za {to e neophodno predimno ili isklu~ivo
potpirawe vrz razumot. Рационалистите sakaat da demonstriraat vistinsko
otkrivawe so mo}ta na razumot. Taka i Spinoza go postavuva umot vo centarot
na filosofiraweto, go istaknuva kako osnovno mislovno (~ove~ko) orudie i
apsolutno se користи со него. Toa ovozmoùva dosledno osmisluvawe na te{kite
filosofski pra{awa, sozdavawe originalni pogledi za bitieto, za soznanieto
i za etikata, izgradba na {iroki согледби za realnosta, oтворawe на novi
pra{awa i пронаоѓање originalni filosofski odgovori, razvivawe na
poslobodni kriti~ki stavovi.
Pri studiite Spinoza projavil kriti~ki stav kon mnogu od училишните и
религиозните tekstovi. Веќе тогаш ја истакнувал нужноста од потпирање на
сазнанијата врз умот, а не врз приказните, који порано, во своите времиња, биле нужни
за изнесување на верските вистини, но денес се nadminati so модернata наукa.
Rabinite (evrejskite sve{tenici) ostro reagirale na stavovite na Spinoza
deka su{tinata na religijata e ìvoto veruvawe na vernikot, a ne slepata
poslu{nost kon dogmite, i deka verskite knigi treba da se razberat vo
istoriska smisla, a ne doslovno. Po neuspehot da go razubedat, vo 1656 godina
Spinoza e ekskomuniciran od evrejskata op{tina so anatema:
"Neka e prokolnat dewe i neka e prokolnat no}e. Neka e prokolnat koga
legnuva i neka e prokolnat koga stanuva. Neka e prokolnat koga izleguva i neka
e prokolnat koga se vra}a doma. Gospod nikoga{ da ne mu prosti... Gospod
negovoto ime neka go izbri{e od zemjata. Zapoveduvame nikoj so nego da ne
zboruva usno, nitu da komunicira pismeno, nikoj da ne поkaùva milosrdie кон
него, nikoj da ne se dobliùva do ~etiri stapki do nego i da ne ìvee so nego
pod ist pokriv, i nikoj da ne ~ita ni{to {to toj }e napi{e!"
Mnogu filosofi stradale i porano i ottoga{, zatvorani se i ubivani,
no nikoj kako Spinoza na 24 godini ne bil definitиvno prokolnat i otfrlen
od svojata zaednica. Obvinet e za ateizam i proglasen za eretik. Od
nasledstvoto na mrtviot tatko si zel samo eden krevet i masa, sestra mu go
tuèla за da mu odzeme sé. @iveel osameno i skromno, uveren vo svoite stavovi
i vo svojata moralna sila da go izdrì progonstvoto i protiv nego nastroeniot
fanatizam. Imal malku prijateli, a mnogu neprijateli. Na ulica tolpata go
ubila negoviot najdobar drugar politi~arot Jan de Vit. Se selel od eden vo
drug stan. Se izdràval so brusewe na opti~ki le}i za mikroskopi i teleskopi.
Za da ja so~uva intelektualnata i moralna nezavisnost Spinoza ja odbil
ponudata da bide profesor na pro~ueniot Univerzitet vo Hajdelberg, za{to
barale duhovna pokornost. Spinoza bil isklu~uvan i od hristijanskite
zaednici (protestanti i katolici) zaradi svoite panteisti~ki sfa}awa. Mu
bilo zabraneto da drì slobodni predavawa za svojata filosofija. Vo te{ki
ìvotni uslovi, umrel od tuberkuloza vo 1677 godina, na 45 godini.
214
Za vreme na svojot ìvot Spinoza objavil samo dve dela: "Principite na
filosofijata na Rene Dekart" (1663), vo koi gi objasnuva ideite na svojot
prethodnik, i "Teolo{ko-politi~ki traktat" (1670), koj e izdaden anonimno
zaradi slobodoumnite tezi i ostriot kriti~ki stav. Posmrtno e objaveno
negovoto najpoznato delo, edno od najzna~ajnite filosofski dela vo istorijata
"Etika" so методски podnaslov "Izloèna so geometriski red i podelena na
pet delovi". Osnovnite postavki se pretstaveni sli~no na gradbata na
Evklidovata geometrija so aksiomi, postulati, dokazi, primeri itn. - toj
najracionalen metod, soodveten za razvivawe-deducirawe na soznanijata od
osnovnite postavki ili od prvite izvesni soznanija, bil filosofski ideal i na
Dekart. Dekart i Spinoza osobeno insistiraa na racionalnosta i to~nosta na
metodot na geometrijata pri razmisluvaweto i izgradbata na svoite soznanija i
pogledi. Po smrtta na Spinoza se objaveni i negovite dela "Nau~na rasprava za
Bog, ~ovekot i за negovata sre}a", "Nau~na rasprava za usovr{uvaweto na
~ovekoviot razum", "Politi~ki traktat" i dr. Imal prepiska so najzna~ajnite
nau~nici na vremeto, koi mnogu go cenele - tie pisma se beleìt vrutok za
negovite idei i objasnuvawa (na{iot profesor Pavao Vuk-Pavlovi} ima
napi{ano isklu~itelno zna~ajna kniga "U~eweto na Spinoza", 1938).
Baruh de Spinoza e eden od najzna~ajnite filosofi na ~ove{tvoto. Toj
izgradi filosofski sistem vo vid na sinteza na soznanijata od site sferi na
duhot, pri {to ja istaknuva pozicijata na ~ovekot kako su{testvo so um.
Spinoza sakal za sé da razmisluva objektivno, nepristrasno, kako sovr{en
nabquduva~, postojano istaknuval deka kon site ne{ta koi mu se predmet na
soznanieto se odnesuva sub specie aeternitatis (kako da se ve~ni, trajno zna~ajni).
Osnovnite filosofski idei na Spinoza se odnesuvaat na edinstvoto na
svetot, na su{tinata na supstancijata i na nejzinite projavi, na su{tinata i na
vidovite na soznanieto, na etikata i na verata, kako i na ~ovekovata sloboda i
na politikata (sive ovie pra{awe se mo{ne zna~ajni za novovekovnata
filosofija).
Za razlika od dualizmot na Dekart, koj u~i deka postojat dve supstancii
kako osnovi za mislovnoto i telesnoto postoewe, za supstancijata Spinoza
misli monisti~ki. Postoi samo edna supstancija. Taa samata na sebe si e
pri~ina na svoeto postoewe (causa sui). Spinoza veli: "Kako supstancija go
razbiram ona {to e vo sebesi i se sfa}a so pomo{ na sebesi, t.e. ona za ~ij poim
ne e potreben poimot od drugo ne{to". Supstancijata si e pri~ina na samata
sebe zatoa {to nejzinata "su{tina vo sebe sodrì postoewe", t.e. "nejzinata
priroda ne moè da se sfati poinaku otkolku kako ne{to postoe~ko".
Supstancijata e ve~na, beskrajna i tvore~ka. Od nea zavisi seto
postoewe, taa e osnova na sé {to postoi. Supstancijata Spinoza ja opredeluva
kako Bog ili priroda. Ovaa pro~uena definicija (lat. Deus sive natura) ukaùva
na univerzalnosta na postoeweto. Ednite }e ja istaknat dominatnosta na
prirodnoto, drugite na boèstvenoto - tie ne{ta ne se isklu~uvaat, va`no e
samo kako so umot da se dobereme do su{tinata na svetot, za {to }e ni pomognat
opredelbata i ispituvaweto na supstancijata. Samata supstancija ne e nadvor
od sozdadenoto mnoèstvo na poedine~ni ne{ta. Taa e celina - zna~i go opfa}a
seto. Supstancijata e vo sé i sé e vo supstancijata, Bog e vo sé i sé e vo Boga. Za
Spinoza Bog e "su{testvo apsolutno beskrajno", t.e. "supstancija koja se sostoi
od beskrajno mnogu atributi, od koi sekoj ja izrazuva ve~nata i beskrajna
su{tina".
Supstancijata e imanentna, prisutna nasekade vo postoe~kiot,
sozdadeniot svet. Bog e tvore~ka priroda (natura naturans), koja sozdava sé i
215
postojano e identi~na so sozdadenoto. Od druga strana e sozdadenata priroda
(natura naturata), koja e istovidna so tvore~kata priroda, zatoa {to Bog ne
sozdava vo vremeto, tuku vo ve~nosta i za ve~nost. Za Spinoza ve~nosta e
"samoto postoewe". Sozdadenata priroda e svetot so neograni~en broj
edini~ni predmeti, koi se ograni~eni i kone~ni tela. Kone~noto e "ona {to
moè da bide ograni~eno od drugo ne{to od ista priroda", no tie egzistiraat
spored op{tata logika na postoeweto na svetot, koja je opredelil Bog. Zatoa od
sekoe ne{to moème da soznaeme za smislata na postoeweto, no samo ako
dlaboko umot go nurneme vo egzistencijata za da ja dofatime esencijata. "Kolku
{to pove}e gi sfa}ame edini~nite ne{ta - veli Spinoza - tolku pove}e go
sfa}ame Boga."
Bog (ili priroda) kako beskrajna i tvore~ka supstancija se projavuva
niz svoite neograni~eni atributi (svojstva). Atribut e "ona {to razumot go
zabeleùva kaj supstancijata nebare ja so~inuva nejzinata su{tina".
Supstancijata e beskone~na i ve~na i ima bezbrojни atributi, no ~ovekoviot
razum, koj sepak e ograni~en, poznava samo dva atributi: svesnost- mislewe i
prostornost (ova e odglas od ideite na Dekart). I svesnosta i расprostиrањето
se Bo`ji atributi - "Bog misli" i "Bog se шири насекаде". Imaweto svest i
prostornosta se atributi koi ja pretstavuvaat supstancijata za nas. Tie
me|usebno se razli~ni i ne go opfa}aat celiot svet; svetot ne e samo
prostornost i mislewe, tuku vo nego se javuvaat i drugi atributi, koi
~ovekoviot razum ne moè da gi zabeleì kaj supstancijata. Bog ima bezbroj
svojstva (toa e stav od evrejskata i од arapskata filosofija). Misleweto i
prostornosta, kolku i da se razlikuvaat, tolku se istovidni za svetot.
Beskrajnata prostornost na svetot e ista so razumniot poredok, so
beskонечноsta na svesnosta. Svetot moè da se soznava zaradi paralelizmot na
svesnosta i prostornosta.
Sekoj atribut se razviva vo svoi opredelbi. Svesnosta se razviva vo
bezbroj idei, prostornosta vo bezbrojni materijalni tela. Ovie tela i idei
Spinoza gi opredeluva kako modusi, kako "sostojbi na supstancijata ili kako
ona {to vo postoe~koto e ne{to so ~ija pomo{ тоа se sfa}a". Sekoj modus e
ograni~en kako telo ili kako ideja. Ideite ne moè da se sporeduvaat so
telata, za{to sekoj modus si pripa|a na svojot atribut i so svoite opredelbi se
zdobiva vo ramkite na atributot. Edna misla e ograni~ena od druga misla, kako
i edno telo od drugo telo - a teloto ne e ograni~eno od mislata, nitu mislata od
teloto.
Spored Spinoza, modusite se ograni~uvaat me|usebno vo ramkite na
svoite atributi. No, sekoe ograni~uvawe, determinacija, opredelba e negacija.
Modusite, iako ograni~eni i se ograni~uvaat me|u sebе, istovremeno se i
povrzani. Ovaa me|uzavisnost ne e proizvolna, tuku во сé ima strog red. Nema
slu~ajnost, sekade vladee stroga zakonitost. Bog (ili priroda) modusite gi
sozdava spored opredelen red и замисла. Vo realnosta ni{to ne se slu~uva
slobodno, tuku sé se slu~uva spored opredeleni pri~ini, a sekoga{ sleduvaat i
soodvetni posledici. Spinoza objasnuva: "Vo prirodata na ne{tata ni{to ne e
slu~ajno, tuku sé e opredeleno od nu`nosta Bo`jata priroda da postoi i da
dejstvuva na opredelen na~in".
И ~ovekот, spored Spinoza, e eden modus, koj se sostoi od telo, {to mu
pripa|a na atributot prostornost, i od duh, {to mu pripa|a na atributot
mislewe, svesnost. Pome|u teloto i duhot postoi sovpa|awe, bidej}i "brojot i
redot na ideite soodvetstvuvaат na brojot i redot na ne{tata". Ovoj
psihofizi~ki paralelizam (sovpa|awe na teloto i psihata) ovozmoùva
216
soznavawe na vistinata. Za Spinoza vistinata e adekvatnost na misleweto i na
predmetot, na duhot i na realnosta.
Spinoza razlikuval nekolku vidovi soznanie vo zavisnost od stepenot
na jasnosta, taka {to site nemaat ista vrednost. Prv vid se percepciite,
pridruèni so afektivnite sostojbi (strast, radost, taga), koi se emotivni i
kako takvi nejasni i nerazbirlivi. Vtor vid e razumskoto soznanie, koe{to e
deduktivno i formalnologi~ko, koga od odredeni premisi se izveduva zaklu~ok.
I ova ne e sovr{eno znaewe. Sovr{ena e intuicijata, intuitivnoto soznanie,
so koe neposredno se sogleduva su{tinata na supstancijata, a vistinata se
otkriva bezuslovno. Ova soznanie e najvisoka forma na soznanieto i uslov za
sekoe vistinsko soznanie, pretpostavka za umstveno-deduktivnoto zaklu~uvawe
(koe e istaknato kako osnoven metod vo "Etikata"). Da se soznava ne{to zna~i
da se poznava pri~inata na celokupnata realnost kako znaewe za krajnata
pri~ina na sé. A taa pri~ina e Bog (ili priroda).
Sé vo prirodata se slu~uva kako pri~ina i posledica, zatoa {to ne{tata
proizleguvaat nu`no od supstancijata. Soznanieto se odnesuva na pri~inite.
Logi~kata nu`nost e i nu`nost na ne{tata. Koga ~ovekot soznava deka ne{to e
nu`no, toa se odnesuva na nu`nosta vo svetot. I ~ovekovata volja e opredelena
da dejstvuva spored nu`nosta, iako izgleda deka e slobodna: "Волјата на човекот
не може да биде наречена слободна, зашто има нужни причини". Исто каko и
stoicite, i Spinoza smeta deka slobodata e soznaena nu`nost, a ne rezultat na
nekoj своеволен izbor.
Човековiot основeн sтrеmeж, каkо kaj сeкоj модус, kaj сeкoе neшto, е
самоодржuvањеto. Тоa е природeн нагон; kolku што poveќe се развиvа животot,
тоa е добро, ако опаѓа, тоa је зло. No нагонot za самоодржuvањe може da se
контролиrа, bidej}i od његовоto неограничено manifestirawe моàt da se
повредat lуѓeto окоlu нас. Kaj ~ovekot, koj moè da bide rob na svoite afekti,
slobodata se postigнувa koga afektite se staveni pod vodstvo na duhot.
Soznanieto za op{tiot red i nu`nost e najdlabokoto soznanie za ona {to
spored ustrojstvoto na svetot e nu`no, neminovno. Nie stanuvame slobodni niz
takvoto dlaboko i to~no soznanie.
Fилософијаta na Спиноза е изграdена на преsvrtnata to~ka poмеѓу
теолошкиte погледi и Просветитељствoto. Toj е уvеrен deka ispravno gi
критикuval догматскиte tekstovi и хетерономноto воdењe nа верниcite, зaradi
{to e искlучен od верскata заедницa. No toj има{е визијa na слободнiоt ~ove~ki
живот сo отворен поглед na наукata и со рационалистички ставовi zа суштинata na
светot и na Бога. Успеal da созdade мисlа sо високa вредност, vistinska
философскa разgledba na кlучниte темi и категориi na нововековнiоt поглед на
светot, vo која gi vгради своиte сoзнаnijа и искуствoto od svojata судбинa. Етикаta
кaj Спинозa не e едноставeн збир na вредности и норми, коi само }e im bidat
пренеsenи na lуѓeto na новata era, za{to nitu toj самiot не ja оправдuва{e
таквata постaпкa na претходниte рaководиteлi nа заедницata. Toj posakuvaше
слободно размиsluvање za смислata na sé и za најважниte пra{ања na духовнiоt
живот. Toj uспеa toa да gо објасни so kompleksni zboрovи, so сложен метод, so
nastoj~ivost na научнaта анализa. Zнаeмe дekа верuваl vo дедуктивниot метод -
неma da се odи so набројuvање na страстиte, афектite, нормиte, dobрodeteлиte, па
вероjaтno po taa пaтеka }e se стиgne до висo~инitе na Највишеto sу{testvo или do
смислаta na Природata - tuku so vistinsko сoзнаniе, дlaбокo, самосвеснo,
посвеtенo }e ja откриeme смисlаta и оttuka }e go сoгледаme постоeњеto и }e gi
извеdeme (ако e poтребno) делаta {to mu доликуvaat na човекot.
217
Celata gradba на "Etikата" e kompleksеn sistem од ideи, sоgledби i
razraботки од сознанија, objaснувањa i dokaжуvawa, кои сите го упатуваат човекот
во савршенството и единството на светот. Тоа се единствените вредни цели на
човекоvoto сознајно i животно настојување. Кога ќе го сознае величието на Бог и
Природата, на човекот ќе му биде полесно да се разбере самиот себе, своето постоење и
задачите на животниот пат. Најголемата и единствена вистинска етичка задача на
човекот е сознавање на Бог, на суштината на Природата, на целината на постоењето.
Тогаш ќе има самосвест. Кога ќе го знае тоа, тоа ќе биде основа за друг човек, а не за
недоволно свесно, збунето, празно и манипулирано суштество, кого ситните морални
правила и "неверојатните" етички ветувања на награди и казни по смртта го водат по
слепите патеки на постоењето. Спиноза ја презира оваа теологија, како и ваквата етика,
колку-годе да може да се пронајде културно-историско оправдувања за неа. За Спиноза
вистинска етичка цел е што поправилно, што подлабоко, што поискрено сознание.
Под стоичко влијание, сликата на Светската Душа дојде во модерно време.
Стоичкаta етика најmnoгu и најдolgo trae{e vo европскata историјa. Сo Спинозa
taa добиvа новi импулсi и naсokи, кои моàt da se разbеraт duri сegа, по крахot na
Природaтa, po погрешноto (или, poтoчнo, неvistinskoто) знаeњe {to go градevмe и
po проnиknuvањeto vo најдlabokata структурa na материјata и na космосot. Такa }е
сoзнаeme кои смe и кaдe треба да oдiме, тоа ќе нi gi открие етичкиte принципи,
вредности, нормi. Стоицизмot navleze кaj Спинозa vo едноставнata критиka na
афектite, каko uрivа~i nа ~ove~koto достоiнствo и извор nа несoglasuvawata меѓу
lуѓeto. Тоa мора da gо nadmineme, no e немо`но ако не се образуваме и не се
трудиме околу сознавањето.
Toа e резултат на intuicijата, на методот со кој навлегуваме во срцевината
на постоењето. Тогаш сознаваме дека Бог нé сака, а бидејќи Бог е Врховен ум и
Најголемо добро, Тој има интелектуална љубов (кованица подготвена од највреднијите
поими на Спиноза). И ние треба да ја покажуваме intelektualnaта qubov кон Bogа
(amor dei intellectualis). Toa e kогa ~ovek го qubi Boga ili prirodата, a vsu{nost
pretstavuva qubov so koja Bog se qubi samiot sebe. So intelektualnata qubov
kon Boga ~ovekot postignuva moralno sovr{enstvo i svoja duhovna sloboda -
{to e krajnata cel na filoсofijata.
Spinoza smeta deka ~ovekot vo prirodnata sostojba moèl da pravi {to
saka i kako saka. На човекот не може да му се всадат нови чувства, но основниот
нагон за самоодржување може се ублажи и трансформира со соодветни сознанија.
Сekoj sfa}a deka e pokorisno da se ìvee bez strav, a toa e mo`no само vo
zaednica. Za taa cel e neophodno sekoj da gi ograni~uva svoitе strasti so
odre~uvawe na eden del od svoeto prirodno pravo, so {to се зdobiva со pogolema
korist: има sigurnost i sloboda na ìveewe vo zaednica. Toa e dogovor me|u
lu|eto; dràvata se sozdava so dogovor (овие идеи се модерни во таа епоха, а нив
најмногу ги развива и Томас Хобс, 1588-1679, со кого Спиноза имал пријателски
контакти).
ôvekot kako gra|anin e dolèn da se pot~inuva na dràvnata vlast, no
samo dodeka taa gi {titi interesite na gra|anite. [tom dràvata bara ne{to
nerazumno, toga{ taa go gubi pravoto na vlast (легитимитет). Така Спиноза уште
рано во модерната епоха дава критика на институциите. ôvekot ne treba slepo i so
priсилa da se pot~inuva na dràvata, tuku sekoga{ od uverenost i soznanie.
Dràvata e odgovorna pred gra|anite. Taa postoi поradi niv, a ne obratno (ova
e osnovnata ideja na novovekovniot liberalizam, која Спиноза доследно ја
застапуvаше, но и тука има варијанти помеѓу авторите - еден коментатор ги спореди
концепциите на Хобс и на Спиноза, наречувајќи ги: туторска полициска држава и
слободно, вдахновено општество).
218
Spored Spinoza, demokratija e koga dràvata im sluì na gra|anite, i
toa ne so toa {to }e im ugoduva, tuku {to }e gi vospituva da bidat pred sé lu|e,
da se obrazuvaat i da bidat moralni. Spinoza veli deka toa e mo`no samo toga{
koga i dràvata e eti~na, што пред сé значи да е слободна и да го поддржува
образованието на своите членови. Во слоbodnata dràva sekoј mоже da misli {to
saka i da го гoвоrи она {to го misli, го заклучува Спиноза своето истражување на
светот, Бог и постоењето, на смислата на човечката опстојба и на одбраната на
слободата на мислењето пред догматските заповеди и блокирани фанатизми. Тој даде
вреден импулс за нашето самоиспитување за да го унапредуваме животот као основна
карактеристика на нашата егзистенција.
Поtсетуваме дека при екскомуникацијата беше кажано: Gospod negovoto ime
neka go izbri{e od zemjata. Тоа не се слу~и, имињата на злотворите обично се
забораваат, а имињата на духовните херои, на философскиот гениј Спиноза, остана за
вечност да ги учи луѓето. Za{to, vo сeкојa епохa треба сиte da trgneme po пaтot na
сoзнаvaњeto za да gи soвладаme старitе заблудi и da откриeme нов широк приod kon
Богa или природata, што е првa ~ove~ka зада~а, а so тoa наша основна етика.
Можеби во najновите констелации Спинозината етика на сознанието на светското
единство и љубов за природата ќе биде попродуктивна отколку што беше во неговото
време. Но, за потсетување на непријателствата кон него, што сериозниот свет никогаш
нема да ги заборави, исто како ни убиството на Сократ, распнувањето на Христа,
спалувањето на Џордано Бруно, и..., ќе ја приведеме мислата од првите години на
христијанството, која трајно им укажува на добрите lуѓе на вредноста на етиката и на
обврската на човекот да размислува за тоа што прави и што му се случува:
Прогонетите се подобри од оние што ги гонат!
Eti~ki misli na Spinoza
"Kolku duhot gi sfa}a site ne{ta kako nu`ni, tolku toj ima pogolema mo} nad
afektite ili pomalku trpi od niv."
"Никаде не може да се покаже повеќе што може да се постигне со силата и образованието
отколку луѓето да се воспитуваат на тој начин што конечно да живеат според сопствената
заповед на умот."
"Slobodniot ~ovek ne postapuva nikoga{ podmolno, tuku sekoga{ ~esno i iskreno."
"Samo vo slobodnata dràva sekomu mu e dozvoleno da misli {to saka i da zboruva {to
misli."
219
44. Dajdoxi Juyan
VLO@I SE VO DOBLESNO ODNESUVAWE!
Etikata ~esto pretstavuva sinteza na
realnite ìvotni pogledi. Mnogu od golemite
eti~ari gi sublimiraat normite na
odnesuvaweto na lu|eto i gi sistematiziraat
vo celosna eti~ka koncepcija. Ako tie eti~ki
vrednosti i normi se prilepuvaat za srceto i
navistina gi vodat lu|eto kon dobro
dejstvuvawe, korisno i za niv i za drugite lu|e
- toga{ etikata ja realizira golemata
funkcija na pravilen ìvoten voda~. Takov
interesen eti~ki sistem, koj ja izrazi
doblesnata moralna praktika vo Japonija i
predloì vlijatelni moralni normi, e
kodeksot na Dajdoxi Juyan. Tie normi se
dejstveni i denes i vodat kon izvonredni
~ove~ki i eti~ki rezultati vo Zemjata na
izgrejsonceto.
Dajdoxi Juyan [igesuke e roden vo 1639
godina vo samurajsko semejstvo so bogato genealo{ko steblo. Vo taa epoha
privr{uva dolgata istorija na samurajstvoto vo Japonija, koga vo brojnite
sudiri pome|u silnite regionalni vladeteli u~estvuvale i nivnite verni
podanici, obu~eni voini, posveteni na ostrata profesija i verni na svoite
gospodari. Tie imale posebni eti~ki vrednosti i normi na odnesuvaweto, koi
se prenesuvale od generacija na generacija, vlijaej}i da se sozdade specijalen
tip odnesuvawe na hrabar borec i gorda li~nost, na poslu{en sorabotnik i
lojalen podanik. Spored semejnata tradicija Juyan najnapred bil vazal-samuraj
kaj klanot Tokugava, koj od taa epoha daval i {ogun (vrven voen i politi~ki
rakovoditel, prv do carot, koj{to vo slednite dva veka }e bide vode~ka
japonska li~nost). Juyan u~el voena ve{tina i teorija vo Edo (sega{no Tokio)
kaj najpoznatite toga{ni stratezi. Stanal nau~nik i stru~wak, sluèl vo
klanot Asano, a potoa bil glaven voen sovetnik na klanot Ajyu Macudajra i na
silniot klan E~iyen Macudajra. Bil poet, poznati mu se raskazite za {ogunot
Tokugava Iejasu, a napi{al i istorija za ovoj {ogun i negovite naslednici, koi
go vostanovile zamokot i gradot Edo. Od Juyan se so~uvani i zapisi za velikite
japonski vojskovodci (potsetuvame deka do sredinata na XIX vek vo Japonija se
raspravalo samo za ne{tata vo taa zemja - osven koristeweto na kineskoto
pismo, budisti~kata religija i konfucijanskite eti~ki normi, Japoncite bile
vo izolacija).
Najpoznatoto delo na Juyan e “Budo [o{in{u“ (“Pouki za voinite“),
eti~ki kodeks na samuraite, na onie koi odat po patot na voin. Toj dava pravila
i soveti {to treba da pravi vistinskiot samuraj, koi vrednosti treba da gi
usvojuva i da gi sledi, kako treba da se odnesuva sprema gospodarot i sprema
svoite drugari vo slu`bata - za negovoto odnesuvawe da bide oceneto pozitivno
i da bide poso~eno kako primer za drugite. Dajdoxi Juyan imal ogromno
ìvotno iskustvo i obrazovanie potrebno za sozdavawe na vlijatelno eti~ko
delo. @iveel 92 godini, vo tekot na upravata na {est {oguni, poteknuva od
beleìto semejstvo so tradicija, bil svedok na niza zna~ajni nastani vo koi bil
220
proveruvan moralot na voinite. Vo tekot na negoviot ìvot se menuvale
vrednostite i obi~aite, od skromnost do golema rasko{nost, od asketizam do
hedonizam. Istovremeno bile urnati mnozina klanovi i silni semejstva, kako
posledica od lo{oto odnesuvawe na rakovoditelite ili na nivnite podanici.
Naporedno so bleskavite herojski podvizi i kolektivni samoubistva od sram na
porazenite, imalo i mnogu primeri na nemarnost, nedovolna skoncentriranost
kon obvrskite, duri i predavstva. Seto toa bilo inspiracija za Juyan da go
napravi svoeto remek delo. Toj po~inal vo 1730 godina.
“Budo [o{in{u“ na Juyan i denes se smeta za osnovno delo za bu{ido,
japonskiot poim za “ìvotniot, moralniot pat na voinot“. Stanuva zbor za
etikata i obi~aite na samuraite, za osnovite na dejstveniot moral na onie od
koi se o~ekuva izvr{uvawe na dol`nosta, posvetenost i lojalnost. Pove}e
takvi dela se napi{ani vo istiot period ili podocna. Bazata ja imaat vo trudot
“Kjoba no mi~i“, sozdaden vrz osnova na klasi~nata kineska voena doktrina
nekolku stoletija porano kako neformalen kodeks na voinite. Rezimirawe i
re~isi oficijalizirawe na stavovite za eti~kite obvrski na voinite dava
Soko Jamaga (1622-1685) vo deloto “Buko [ogaku“ (1656), kako vovedno
objasnuvawe na voenite ideali. Negovata teorija za “{ido“ (patot na samurajot)
se smeta za prvo izloùvawe na teorijata na bu{ido. Jamaga go objasnuva
samurajot so konfucijanskiot poim “dostojna li~nost“ i mu nametnuva da bide
obrazec za pravilno i spravedlivo odnesuvawe, posebno za lu|eto od poniskite
sloevi. Vo isto vreme Haj{iyaki Xinsuke [igenobu (1542-1621) go ima
postaveno principot: “Kade i da si, {to i da pravi{, treba da bide{ podgotven
za sé“. Potoa se sozdadeni i drugi dela, od koi so negativna slava se zdobi
“Hagakure“ (Zapisi na samurajot, 1716) od Jamamoto Cunemoto (1650-1716),
penzioniran samuraj, koj kako budisti~ki kalu|er napi{a 374 eti~ki
fragmenti za najstroga posvetenost kon borbata i uspehot. Otkako vo Vtorata
svetska vojna ova kniga be{e koristena kako osnovna pouka za kamikaze,
mladite piloti koi ja preziraa smrtta i so svoite avioni se frlaa vrz
amerikanskite brodovi i trupi, toa delo be{e zabraneto. Vo modernata epoha
so svetska slava se zdobi deloto na Inaco Nitobe (1862-1933) “Bu{ido - kodeks
na samuraite“.
Deloto na Juyan zastapuva sli~ni celi i vrednosti, no so ~ove~ka
dimenzija, taka {to i deneska e funkcionalno i pou~no. Toa se potpira vrz
edinstvoto na li~nata uverenost i na op{testvenoto mislewe, vo nego se
proniknuvaat silata na sovesta i na vospituvaweto, mo}ta na idealite i
nu`nosta na normite. Avtoritetot na moralot kaj Juyan e pretstaven i kako duh
na li~nosta i kako izraz na dol`nostite, {to sekoj gi ima spored svojata
polo`ba, dejstveni zada~i i ìvotna opredelba.
Prednata, najva`na vrednost e “~u“ ili “~ugo“ - vernost, lojalnost,
predanost. Toa e edna od osnovnite vrednosti na konfucijanizmot (kin. “xun“).
Vernosta zna~ “predano sluèwe na lu|eto“, “iskrenost i posvetenost na
prijatelite“, “davawe na site fizi~ki i du{evni sili na bliskiot“, “vernost
kon onoj za kogo se griàm“, “predanost kon onoj kogo go sovetuvam“. Vo
kineskoto klasi~no tolkuvawe xun zna~i “celosno da se dade{, vloì{ sebesi“.
Sekoj treba da se dade, vloì sebesi dokrajno - onoj koj rakovodi za da ja
ostvari celta na op{testvenata zaednica ili na pretprijatieto, negovite
sorabotnici i pot~ineti da mu pomognat vo toa so site svoi sili, onie so
ponizok rang da gi izvr{at zada~ite za koi se opredeleni i koi moàt da gi
ispolnat. Li~nosta e ednakva vo dol`nostite so sli~nite na sebe, a za sekoja
pozicija vo ìvotot postoi osobena sodrìna na dol`nosta. No, site imaat
221
strogi obvrski - od sekogo se bara lojalnost i maksimalno vloùvawe na
usilbi za ispolnuvawe na dol`nosta.
Samurajot e zamislen ne samo kako vojnik so voeni dol`nosti, tuku kako
oficer so op{testveni dol`nosti. Toa e rezultat na konfucievskata
koncepcija na sinovska pot~inetost (sjao), vo smisla na obvrskata na slu{awe
na tatka si i majka si. Idealot e semejnoto edinstvo i solidarnost pome|u
generaciite. Toa se protegnuva i vrz celinata na ~ove~koto ìveewe i vrz site
vidovi ìvotni obvrski, od koi za samuraite osnovni zadolènija se onie
voenite i pomo{ni~kite vo upravuvaweto. Kako {to sinot treba vo tekot na
ìvotot da go slu{a, po~ituva i sluì tatka si, taka toj sistem na moralna
zadolìtelnost e pro{iren i vrz zada~ite prifateni vo drugite vidovi
~ove~ki relacii vo ìvotot.
Prvata moralna karakteristika na samurajot treba da bide ~esnosta. Toj
e dostojna, ~esna li~nost - sprotivnost od sitnite, ni{to`ni lu|e. êsnosta
(konfucijanski “i“) e ednozna~na so spravedlivosta, dol`nosta, ~uvstvoto za
obvrski, sposobnosta za sevkupna urednost. Onoj koj ja odgleduva ovaa
dobrodetel e nepristrasen i ne misli na obi~na korist vo dejstvuvaweto. Pri
toa ne e dovolno ~ovekot da znae {to e pravilno, toa treba i da go pravi. Ako
postapuva sprotivno, toa se ozna~uva kako “otsustvo na hrabrost“ (taka se
obedinuvaat voenata i gra|anskata smelost).
Dobrodetelta “i“ ja nemaat samo aristokratite, nea ja ima sekoj ~ovek,
toa treba da bide dol`nost na sekoja li~nost. I narodot kako celost treba da ja
ima takvata dobrodetel, kako i site vo nego. Ako takov eti~ki ideal nema vo
silniot borec, toj }e pravi smut vo op{testvoto, a ako prostata hrabra li~nost
ne e ~esna, taa stanuva razbojnik. Ovaa eti~ka kategorija ozna~uva balans
pome|u sodrìnata i formata na odnesuvaweto.
Taka “Budo [o{in{u“ na Juyan e golema eti~ka rasprava za ìvotnite
obvrski i moralni dol`nosti. Izu~uvaweto na “patot na voinot“ pretstavuva
“vnatre{no naso~uvawe na umot soobrazno na Patot, a vo formata - nadvore{no
vnimavawe na normite“. Juyan rasprava za ìvotnata orientacija. Toj im
prepora~uva na lu|eto da go ìveat ìvotot i negovite radosti, no pred sé da
bidat svesni za mo`noto umirawe. Toa }e né vodi kon porealisti~ka sogledba
na mo`nostite i na zada~ite, a istovremeno i kon povisoka moralnost: “Koga
slikata na smrtta ti e postojano pred o~ite i si proniknal vo ni{to`nosta na
ovoj svet, prirodno }e oslabne al~nosta vo tvojata du{a i nema tolku mnogu da
te pritiskaat prezrenite strasti na srebroqubieto i na samoìvosta. Taka }e
stane{ i podobar“.
Osnovnata ìvotna cel na sekogo treba da bide vernosta. Stanuva zbor
za vernosta kon izbraniot pat, kon zada~ata koja si ja prezel, za postigaweto na
dobar rezultat, za angaìraweto i izdr`livosta za proslavuvawe na svoeto ime
kako ~est na rodot. Tuka spa|a i ~uvaweto na zdravjeto i posvetenosta na
obrazovanieto (za{to silniot koj e neobrazovan e tap). Osobena lojalnost e
po~ituvaweto na roditelite kako postojana ~ovekova obvrska. Juyan potsetuva
na zna~eweto na japonskata pogovorka: “Verni sluìteli baraj vo ku}ite so
deca koi gi po~ituvaat roditelite“.
Kodeksot na dostojnata li~nost vklu~uva niza pravila: kapewe izutrina
i nave~er i ~uvawe na higienata vo tekot na celiot den; vnimavawe na oblekata
spored sezonata; nosewe, odrùvawe i ~uvawe na oru`jeto, i sl. Pri sredba so
lu|eto, treba da se bide u~tiv i qubezen i da se izbegnuvaat prazni razgovori.
Koga go posluùvaat, ~ovek treba da znae so stil da go izede ili ispie
podnesenoto. Ako ne e na zada~a, dostojniot ~ovek ne go tro{i vremeto vo
222
pijanki ili zaludno, ne lega~i, tuku u~i ili ve`ba, za da ostane vo kondicija.
Koga odi, stoi ili spie, vnimava toa da go pravi dostojno za eden samuraj. Ne
treba da se oddava na pijanstvo i na razvrat. Ne smee da se tepa èna (“takviot
~ovek e pla{liv“). Treba da vnimava na tro{eweto, da ne zapa|a vo dolgovi i so
{tedewe da si obezbeduva podobra polo`ba. Odnadvor samurajot treba da
bleska, odnatre treba da bide skromen. Treba da se ima ~uvstvo za polo`bata za
drugite i za nivnite problemi i stradawa. Ne smee da se pravi ne{to
nedostojno, ne~esno, {to }e ja usrami li~nosta. Nikoj ne smee da se fali sebe,
nitu da dava prazni vetuvawa. Treba da se ~uva dadeniot zbor, osobeno pred
prijatelite.
Voinot, spored Juyan, treba da se trudi da pobeduva. Toa zna~i da se
izvi{uva nad drugite i nad sebe samiot. Sekoga{ treba da se trudi “da napravi
nekakvo zna~ajno delo“, da ne dozvoli “nikoj da go nadmine“. Isto taka,
“dene{nata rabota ne treba da se odlaga - utre{niot den e nesiguren“. A
najva`no e da se bide predan, posveten. Toga{ se ima ~ista sovest.
Na krajot od knigata Dajdoxi Juyan [igesuke prepora~uva vnimatelno da
razmislime za ona {to e kaàno vo nea, za{to toa “e ostaveno kako spomen od
roditel koj gi saka svoite deca“. Japoncite zdu{no gi usvoija ideite na Juyan.
Vo moralot gi sledat negovite soveti, pred sé onie za predanosta, lojalnosta,
kako osnova za dobri ~ove~ki odnosi i za uspeh vo ìvotot na site. Taka stanaa
edna od vode~kite nacii na sovremeniot svet. Nekoi se obiduvaat i po{iroko
da gi ra{irat tie idei - pa Don [minke vo 1997 godina gi parafrazira{e kako
“Kodeks na menaxerot“ vo forma na 47 stari samurajski na~ela koi se
su{testveni za uspe{no rakovodewe vo XXI vek. Kako {to kineskata “Ve{tina
na vojuvaweto“ (500 pred n.e.) od Sun Ci e mnogu popularna vo sovremenata
kultura, osobeno kaj intelektualcite i menaxerite, iako postojat mnogu
sovremeni knigi za natprevaruvaweto - taka i knigata na Juyan so svoite
avtenti~ni stavovi moè da bide bazi~na za izgradbata na zreli eti~ki
pogledi i efikasni eti~ki normi.
Eti~ki misli od Dajdoxi Juyan
“Ako ni za mig ne zaboravi{ na smrtta, }e mu bide{ veren na gospodarot, }e gi
po~ituva{ roditelite, }e izbegne{ mnogu zla i bedotii, vo dolgoletniot ìvot nema
da te navasaat bolesti i nezgodi. Duri }e stane{ podobar i spored karakterot.“
“Nastojuvaj da se raduva{ na pravdata, a da ja mrazi{ nepravdata.“
“Tri svojstva se najva`ni za Bu{ido - vernost, ~esnost i smelost.“
“ôvek treba da ima ~uvstvo na sram i da bide razumen.“
223
45. Lord [eftsberi
ÔVEKOT IMA MORALNO SETILO
Eti~arite se obi~no lu|e so
blagi ~uvstva, gi sakaat drugite lu|e,
site lu|e, gi razbiraat stradawata na
~ovekot, sakaat da mu pomognat, davaat
dobri soveti za moralnoto odnesuvawe
na lu|eto. Poukite re~isi kaj site
eti~ari se odnesuvaat na praveweto
dobro za drugiot. Me|utoa, vo teorijata
ne site eti~ari gi istaknuvaat
~uvstvata. duri mnozinata gi
kritikuvaat ~uvstvata, kako izvor na
strastite i na zaluduvawata, koi lu|eto
gi oddale~uvaat od ispravnoto
postapuvawe. Lordot [eftsberi,
beleìt angliski eti~ar, sepak
insistira na ~uvstvata kako eti~ka
sila na lu|eto. Za nego lu|eto glavno
imaat dobri eti~ki nastroenija za
drugite lu|e.
Entoni E{li Kuper, erl od
[eftsberi e roden vo 1671 godina vo
London vo bogato i mo}no semejstvo. Se obrazuval privatno. Bil 3 godini ~len
na Parlamentot, a titulata ja nasledil vo 1699 godina, od тогаш е ~len na Domot
na lordovite. Vo nivnoto semejstvo sekretar i doma{en vospituva~ na decata
bil najpro~ueniot angliski filosof Xon Lok, inaku od skromno poteklo, koj
bil u~itel na negoviot tatko, no samo malku vlijael vrz воспитувањето na
Entoni. Ni nivnite idei ne se isti. [eftsberi po~ina vo Neapol mlad vo 1713
godina, koga ima{e samo 42 godini. Trudovite {to gi objavi, i imaa zabeleàn
uspeh, glavno se odnesuvaat na etikata, Pod op{t naslov "Karakteristiki na
lu|eto, postapkite, mislewata i vremiwata", toj gi napravi delata "Za
dobrodetelta i zaslugite", "Za entuzijazmot", "Esej za slobodata na mislata i
za humorot", "Moralisti" (kniga so naslov sli~en na na{ata kniga, na koja
podnaslovot í e "Filosofska rapsodija") i dr.
[eftsberi ja za~na eti~kata teorija za moralnoto setilo (moral sense).
Toj tvrde{e deka ~ovekot go razlikuva dobroto od zloto, pravilnoto od
pogre{noto so posebnoto setilo, koe{to vo nas dejstvuva so osobena ~uvstvena
reakcija. Duhot na ~ovekot e vo harmonija so sistemot na kosmosot, so {to mu e
dadeno ~uvstvo za ona {to e ispravno i {to e gre{no. Duri i kaj najrasipaniot
~ovek moàt da se najdat tragi od vakvoto ~uvstvo, pa postapkite koi se dobri i
treba da se pofaluvaat moè da gi razlikuva od onie дела koi ne ~inat i }e
bidat kazneti (vlijanie vrz ova sfa}awe ima razvieniot britanski
sentimentalen roman, kako delata na Daniel Defo, 1660-1731, kade {to glavni
temi se pozitivnoto i negativnoto odnesuvawe). [efstberi ne veruva deka kaj
~ovekot moè da dojde do konflikt me|u samoqubieto i posakuvaweto dobro za
drugiot. Nie dobrodetelta ja ~uvstvuvame sli~no kako {to ja ~uvstvuvame
ubavinata vo umetnosta, kako ne{to {to ima isklu~itelna vrednost i
pretstavuva golemo dostigawe. Ako e naru{eno ova svojstvo, pa ne pravime
224
razlika pome|u simpatija i antipatija za drugiot, nie ja gubime sposobnosta da
razlikuvame {to e proporcionalno, a {to neproporcionalno, Природнiте
наклонетости на човекот се тројни: или насочени кон доброто на луѓето и на
заедницата, или кон себичниоt стремеж за своите интереси, или не се кориснi ниту за
општото добро ниту за нас самите, па се неприродни.
Moralnoto сетилo zna~i deka kaj ~ovekot se razbuduvaat ~uvstva i deka
ima razvieni емоции. Kaj ~ovekot postoi prirodna simpatija, koja vodi kon
dobronamernosta, pottiknuva na ispolnuvawe na op{testvenite interesi i
zna~i qubov za op{toto dobro. [efstberi ne se soglasuva so mnozinata
misliteli od toa vreme deka osnovata na ~ovekovoto ìveewe i odnesuvawe e
interesot. Toj toa go smeta za ne{to premnogu nisko i nerazvieno. Toa e
svoevidna rasprava so ironi~nite zapisi za ~ove~kite presvrtlivi postapki,
koi gi ima napraveno francuskiot moralist Laro{fuko (1613-1680), no i so
teorijata za ~ove~kiot priroden egoizam, koja ja istaknuva{e Tomas Hobs (1588-
1679), sozdava~ na u~eweto za realnata "vojna na site protiv site" i na lozungot
"~ovek na ~oveka mu e volk", {to izvira od neuni{tlivite egoisti~ki nagoni
kaj ~ovekot (koi }e bidat nadvladeani samo so razumnoto sozdavawe
op{testvena spogodba me|u lu|eto za da se otkaàt od svoite negativni dejstva
vo imeto na so~uvuvaweto na ìvotot, samoodrùvaweto, vo dràvata koja vo
imeto na site i za korist na site }e ja vodi suveren).
[eftsberi ne e samo eti~ar, tuku i esteti~ar. Kaj nego sretnuvame
oblagorodeni pogledi za ~ove~kite karakteri i odnesuvawe, vo koi se nayira
doìvuvawe na ubavinata. Etikata i estetikata se duhovno povrzani. Niv gi
soedinuva ~uvstvoto za harmonija. Harmonija ima vo celata vselena, Ubavinata
e harmonija, vo muzikata toa e osnovna vrednost, vo arhitekturata simetrijata e
poseben vid harmonija, vo poezijata harmonija gradat zborovite so svojata
zvu~nost i ritam. Spored [eftsberi, vo usovr{enata ~ove~ka priroda }e
dejstvuvat zaedno dvata motivi - moralniot i umetni~ki doìvuva~kiot i
tvore~kiot. Nekoi go opi{uvaat [efstberi kako u~ena i elegantna figura na
toga{noto britansko op{testvo, sakan od tvorcite poradi svoite prefineti
~uvstva i nastapi. Vsu{nost, negovata koncepcija e sli~na na vrvniot
starohelenski ideal kalokagatija. Toj ideal poetesata Sapfo (VI vek pred n.e.)
}e go opi{e "Koj e ubav, na o~ite }e im se ~ini deka e dobar, a koj e dobar
istovremeno }e bide i ubav". Toa zna~i da ne treba da se bide ednostran~iv,
dobroto i ubavoto treba da se sovpa|aat, da se saka dobroto i da se pravi i
poddrùva ubavoto. Vrednoto anti~ko vospituvawe insistiralo vo li~nosta da
se razvivaat i moralnosta i ~uvstvoto za ubavinata, taa da bide sposobna za
razbirawe i pravilno odnesuvawe spored dvete vrednosti. I Aristotel vo
svojata "Evdemova etika" ovaa dvojna dobrodetel ja smeta za najsovr{ena, zatoa
{to gi obedinuva i dobrinata i ubavinata kako ~ove~ki ideali. Kako primeri
se naveduvaat golemite anti~ki heroi so isklu~itelni ~ove~ki i obrazovni
kvaliteti. A za [eftsberi, nema sudir pome|u prirodnoto i kulturnoto vo
~ovekot, tie treba da se povrzani, da se vo harmonija. Toa zna~i, veli toj,
"dovr{uvawe na celosniot ~ovek".
Po vakvoto voveduvawe vo emocionalnata osnova za ~ove~koto moralno
dejstvuvawe, [eftsberi rasprava za su{tinata na etikata. [eftsberi
rezervirano se odnesuva kon istaknuvaweto na egoizmot boèmski toa e
"priroden" ~ovekov streme`. Erata na naukата zapo~na so antropolo{ki
sagledbi, pome|u koji se javi i analogija na ~ovekot so drugite ìvi su{tstva,
koi se naso~eni ("mislat") samo na svojot opstanok, hranata, zadovoluvaweto na
nagonite i sl. Dolgo vreme, do modernoto doba mnogu nau~nici samoqubieto }e
225
go smetaat osnovna ~ovekova orientacija, neizbe`na, te{ko sovladliva,
nepobedliva. Dobroto im e vsaduvano na luѓeto so religisko-pravni zapovedi,
so afirmirawe na uspe{na heteronomija. [eftsberi ne se soglasuva so vakvata
opredelba na ~ovekot. Ne veli deka nema egoizam kaj ~ovekot, no toa ne e bitno
za eti~kite vizii. Spored [eftsberi, ~ovekot e su{testvo zainteresirano za
dobroto na drugiot - vo podocne`nite epohi bi rekle deka e altruisti~ko
su{testvo (interesno e deka tokmu Ogist Kont, 1789-1857, najgolemiot
afirmator na pozitivizmot kako princip deka vo naukata i vo sekoe soznanie
mora da se pristapuva strogo objektivisti~ki, realisti~ki, bez nikakvi
"metafizi~ki zastranuvawa", t.e. bez neopravdani vizii - gi izgradi eti~kata
koncepcija i poim na altruizmot).
Kaj [efstberi e prisutna i socijalna nota na etikata. Ispravnosta na
povedenieto na ~ovekot zavisi od toa dali pridonesuva za harmonijata na
~ove{tvoto, odnosno za op{tata blagosostojba. Ako nekoj premnogu misli samo
za sebe, toa e sebi~nost, obi~en porok. Za takvite lu|e [eftsberi potsetuva
deka "divite, prokolnatite i zakoravenite" li~nosti moàt da bidat nesre}ni
poradi svoite ludi strasti i neadekvatno odnesuvawe, no deka toj samiot ne
moè jasno da razmisluva za ovie moralni temi, deka "na{ite misli vo odnos na
ova se konfuzni i kontradiktorni". Imeno, [efstberi ne moè da razbere
kako moè da isfrlime nekoja dobra ili pozitivna emocija od umot ili od
na{ata priroda i da si stavime zla i negativna. Dobrotvorstvoto e sostaven
del na ~ove~kata priroda. Ako so svoite nameri i postapki sprema drugite se
gradi harmonija vo zaednicata, toga{ i vo du{ata na takvata li~nost se sozdava
harmonija i ne se potrebni nikakvi ograni~uva~ki zapovedi ili kazneni
sankcii za nejzinoto povedenie.
Zatoa moralot ne moè da se izvede od nadvore{ni pritisoci, zapovedi
i sankcii (zna~i od pravna represija - {to se sretnuva i kaj Lok). Moralot e
vnatre{en poriv vo ~ovekot, ~uvstvuvaweto na ispravnoto i pogre{noto e
prirodno kaj ~ovekot. Moralot ne zavisi ниту od religijata. Moralot i
religijata, spored [eftsberi, se nezavisni ентитети, iako Bog, koj e
univerzalno su{testvo, mu vsadil vo ~ovekot moralno setilo, pa taka ~ovekot e
povrzan so dvete sferi. [eftsberi ja po~ituva standardnata religija,
ukaùvaj}i deka postoeweto na Boga go dokaùva planot i harmoni~nata
organizacija na vselenata. Но toj nema po~ituvawe зa svetitelite, ako
o~ekuvaat nagradi na onoj svet.
Posebno pra{awe e {to da pravime koga moralnoto ~uvstvo e
degradirano kaj nekoja li~nost, presvrteno so lo{ite naviki, glupite obi~ai,
so politi~kite kritiki i aktivnosti (pred da se rodi [eftsberi be{e poguben
angliskiot kral ârls, a mnozina se izgoneti od zemjata, so koja и политички и
духовно diktatorski zavladea Oliver Kromvel kao lord-protektor). Vrz
~ovekovite stavovi vo smisla na naru{uvawe na osnovnoto moralno ~uvstvo so
svoite doblesti moàt da vlijaat i religiskite idei (vo toa vreme vo
Britanija se izloùvaa mnogu takvi концепции, kako rezultat na razvojot na
razni religiozni sekti, koi navistina ~esto insistiraa na типичните moralni
postapki na svoite ~lenovi - kvekeri, disenteri, kongregacionalisti,
prezbiterijanci, reformisti, socijanci i dr., no neobi~ni se i drasti~ni vo
odnos na voobi~aenite religiski normi).
Problemot so nagraduvaweto i kaznuvaweto za moralnoto dejstvuvawe
kaj [eftsberi ne se postavuva kako premnogu teòk. Na ~ovekot ne mu e
potrebno da smeta na ocenuvawe i na nagraduvawe ili kaznuvawe na drugiot
svet. Za [eftsberi toa ne e dostojna motivacija i ~ovekot ne ja bara za da
226
postapuva dobro, koe{to mu e vrodeno. Dobrodetelta ~ovekot ja bara i
izvr{uva poradi nea samata. ôvekot ima dovolno pottici vo ìvotot i vo
svetot za da se stremi samo kon ona {to e dobro. U{te pove}e {to na ~ovekot
dobroto dejstvuvawe mu donesuva blaènstvo, sre}a. Sankcionirawe za
nemoralnoto odnesuvawe postoi, i za nego [eftsberi pi{uva deka se
izre~uvaat kazni за нешто такво. Сепак ne se zanimava opstojno so taa ideja.
No неоpхoдno e moralno vospituvawe na mladite. Moralnoto ~uvstvo e
eden vid intuicija (koja stana vaèn faktor vo gnoseologijata, osobeno po
u~ewata na Spinoza i na drugite racionalisti). Vospituvaweto treba da se
sproveduva umno i ve{to. Celta na moralnoto vospituvawe e kaj li~nosta da se
razvie i poddrì nesebi~na qubov za dobrodetelta. Toa se postignuva samo
koga dobrodetelta se bara i се izvr{uva poradi nea samata ({to e inspiracija
od Aristotel, исто како и ставот дека доброто деjstvување донесува блаженство).
Samo li~nostа koja postapuva navistina dobro samata od sebe ima dobrodetel.
Bernard Mandevil (1670-1733), francuski lekar koj ìvee{e vo London,
silno gi negira{e optimisti~kite idei na [eftsberi, istaknuvaj}i deka
negovoto u~ewe za moralnite ~uvstva i za po`rtvuvanosta za drugite e vo
kolizija so egoisti~kata realnost na lu|eto, a duri i pretera so tvrdeweto deka
manite i porocite na lu|eto go razvivaat op{testvoto i negovata kultura. I
biskupot Xozef Batler (1692-1752) ne se soglasuva so [eftsberi, ukaùvaj}i
deka vo prirodata propa|aat mnogu nevini su{testva, dodeka vo op{testvoto
mnogu vinovni minuvaat lesno, a stradaat nevinovnite.
No, mnogu seriozni misliteli gi prodolìja koncepciite na
[eftsberi, osobeno od [kotska (што }e се наre~e Шкотска школа). Frensis
Ha~eson (1694-1747), profesor po moralna filosofija na Univerzitetot vo
Glazgov, avtor na knigite "Esej za prirodata i za vodeweto na strastite i
afektite, so primer na Moralnoto ~uvstvo" (1726) i "Sistem na moralnata
filosofija" (posthumno, 1755), gi sistematizira [eftsberievite pogledi,
osobeno za moralnoto ~uvstvo. Pokraj ovaa izvorna moralna sila vo ~ovekot,
zna~ajna e i blagonaklonetosta sprema drugite. Toj veli: "Ova blagorodno
~uvstvo {to prirodata go opredelila da né vodi vo ìvotot zasluùva mo{ne
vnimatelno da bide razgledano, bidej}i toa e o~igledno sudija na celoto
ìveewe, na site razli~ni sposobnosti, naklonetosti i nameri, i prirodno
prezema jurisdikcija nad niv, davaj}i ja onaa najzna~ajna presuda deka vo samite
dobrodeteli i vo vnimatelnoto prou~uvawe na ona {to e ubavo i ~esno vo
na{eto odnesuvawe i povedenie leì na{eto vistinsko dostoinstvo, prirodno
sovr{enstvo i najgolema sre}a".
Dejvid Hjum (1711-1776), filosof i istori~ar, avtor na pro~uenoto
"Istraùvawe za ~ove~kiot razum" (1748), pisatel e na golem broj tekstovi za
moralot i za politikata, posebno na deloto "Istraùvawe za principite na
moralot" (1751), so koi vlijael vrz seta filosofija. Nekolku godini
prestojuval vo Pariz i bil prijatel so francuskite enciklopedisti. Gi
poddrùval ideite na [eftsberi i na Ha~eson. Kako argument priveduva deka
nekoi celi i postapki nie gi ocenuvame kako dobri, iako ne mora da ni se
dopa|aat, a toa zna~i deka egoizmot ne e osnova za moralot. Za etikata e va`na
simpatijata, sposobnosta na lu|eto so radost ili so bolka da so~uvstvuvaat so
ona {to im se slu~uva na drugite: "Celta na site moralni spekulacii e da né
u~at na dol`nosta i, so pravilno prikaùvawe na izopa~enosta na grevot i na
ubavinata na dobrodetelta, da zarodat soodvetni naviki vo nas, naveduvaj}i né
da go izbegnuvame prvoto i da go prifa}ame vtoroto".
227
Adam Smit (1723-1790) bil profesor vo Glazgov po logika i po moralna
filosofija. Dolgo prestojuval vo Francija, kade prijatelstvuval so
francuskite misliteli. Vo svoeto prvo delo "Teorija na moralnite ~uvstva"
(1759) gi razrabotuva u~ewata za moralnite emocii, kade centralno mesto í
dava na simpatijata. Koga gi ocenuvame postapkite na nekogo, nie toa go
pravime spored simpatijata koja ja ~uvstvuvame, a i spored simpatijata kon onaa
li~nost koja postapuva dobro sprema na{iot prijatel. Isto taka, za nas e va`no
nekoi dejstva da se vo soglasnost so op{testvenite normi i da pridonesuvaat za
zaedni~kata i za individualnata sre}a. Vtoroto delo na Smit "Bogatstvoto na
narodite" (1776) e pro~ueno izloùvawe i odbrana na slobodnata ekonomska
inicijativa i pazar, so {to Smit stana najpoznat ekonomski teoreti~ar vo
sovremeniot svet. I vo ova delo se vgradeni eti~kite koncepcii od
prethodnite soznanija na Smit - osоbenо vo модернata ерa e битeн ставot дekа
слободнаta економија e сушnost и база na етичкиte односi.
Teorijata na moralnoto ~uvstvo ima{e golemo vlijanie vrz razvojot na
psihologijata na moralot kako nau~na disciplina vo HH vek. Isto taka, vrz
nejzinite osnovi e izgradeno i se razvi u~eweto za empatijata, kako razbirawe
i so~uvstvuvawe so ne~ija polo`ba i stradawe (vo anglosaksonskata kultura za
toa se veli "Da vlezam vo ~evlite na drugiot", za da gi po~uvstvuvam negovite
sostojbi i maki). Empatijata e isklu~itelna eti~ka vrednost i metod, kaj nea ne
se o~ekuva drugata li~nost da odgovara na na{ite emocii i pravewe dobro
(zborot "simpatija" sepak izvorno zna~i zaedni~ko ~uvstvuvawe). Empatijata
kako psihi~ki akt soodvetstvuva na pomodernata zagriènost za polo`bata i
stradaweto na licata so posebni potrebi (za {to e zasluèn двовековниот
razvиток na особената медицинско-педагошка дисциплина defektologijata), na
invalidite (nastradani vo vojna, soobra}ajni nesre}i, na rabotata, od genetski
bolesti... - za koi se griàt Crveniot Krst, zdravstvenite i socijalnite
organizacii), za te{kite problemi na bednite i gladnite i na decata koja
stradaat od nema{tina i maltretirawe (za koi se vospostaveni UNICEF,
FAO i drugi svetski vladini i nevladini organizacii). Eti~kite ~uvstva se
del od soznanijata i aktivnostite na novite eti~ki formi Bioetika i
Ekolo{ka etika, kako i na sodrìnite na novovovedenoto Eti~ko obrazovanie.
Taka se razvi eti~koto ~uvstvo vo sovremenata epoha, iako etikata
u{te smeta na razumot kako glavna osnova za eti~koto razmisluvawe,
vrednuvawe i dejstvuvawe.
Eti~ki misli na lordot [eftsberi
"Ако единкаta tреба да заслужи име добрa или ~esna, тogа{ сitе nеjziнi naклонetости и
афекти, nejziнiot sеvкупeн начин na razмиsluvaњe и na ~uvstvuvaњe мора da bide
сoобразeн и корисeн za добрoto na nejziniot вid ilи систем, vo koi{to taа e оpfаtена
каkо деl."
"Niedno razumno su{testvo ne moè generalno da bide nesvesno za realnosta na
dobroto i zloto vo na{iot vid i vo op{testvoto."
"Ako i nema vistinska ubost i grdost vo moralnite postapki, postoi barem zamislena
celosna ubavina i grdotija."
"So izvesnost znaeme deka seta qubov kon op{testvoto, prijatelstvoto, blagodarnosta
ili {to gode od ovoj blagoroden vid postapki go zazema spored svojata priroda mestoto
na sebi~nite afekti, né odvlekuva od svrtenosta samo kon sebesi i pravi da gi
zaboravime svoite li~ni pogodni okolnosti i zamislenata sigurnost."
228
46. Volter
KRITIKA NA NEPRAVDITE I ODBRANA
NA ÔVE^KOTO
Moralnata dejnost na eti~arite se
ogleduva i niz zastapuvaweto na svoite pogledi.
Nekoi eti~ari se poaktivni i poprisutni vo
ìvotot, a nekoi se povle~eni i nivnite idei
problesnuvaat preku knigite ili preku
u~enicite. A nekoi tokmu pi{uvaat za da se borat
javno za svoite stavovi. Spored niv etikata bara
duhovna poddr{ka od lu|eto, nim etikata im e
osobena ìva materija na ~ove~koto ìveewe.
Ponekoga{ tie se silni kriti~ari na site
nepravdi i braniteli na ~ove~koto i na
pravdinata. Najpoznatiot pome|u vakvite e
francuskiot filosof Volter.
Volter e roden vo 1694 godina so imeto
Fransoa Mari Arue. U~el vo najpoznatata
gimnazija i u{te mnogu mlad se istaknal kako
talentiran pisatel na satiri, tragedii i na istoriski trudovi. Bil hrabar
avtor, osobeno gi kritikuval sostojbite vo Francija (toa e karakteristika na
golemite majstori, nasproti drugite koi ne zboruvaat mnogu za svojot svet).
Volter toa }e go pravi celiot ìvot, {to }e go doveduva vo sudir so kralot,
vlastite, sudiite, sve{tenicite, so navredenite pisateli, so site za koi toj
mislel deka treba da gi obznani nivnite nespravedlivi postapki (toa e vremeto
na onoj neseriozen kral Luj XV, koj bezobrazno, koga mu rekle deka zemjata
propa|a, dofrlil deka "po nego moè da se slu~i i potop", ne mu e gajle sé da
bide uni{teno). Go zatvorale Voltera, moral i da emigrira vo Anglija i vo
[vajcarija, no negovata slava se zgolemuvala. Bil najpoznat svetski mislitel i
pisatel na vremeto, negovata epoha ja narekuvale "stoletie na Volter", go
proslavil imeto “filosof“, koe, poddràno od {irokata dejnost na drugite
prosvetiteli, osobeno na francuskite enciklopedisti, }e stane sinonim za
intelektualec, osobeno za angaìran i duhovno posveten i ~esen tvorec.
Volter e eden od 200 psevdonimi koi ovoj heroj na zborot gi koristel vo
tekot na ìvotot, za da ne go otkrijat policijata i sudovite (iako site gi
prepoznavale negovite trudovi spored stilot, ironi~nosta i moralnata
hrabrost). Iako knigite mu se osuduvani i spaluvani, zaradi negovata svetska
slava vlastite mu dozvolile ponekoga{ da doa|a vo Francija. Edno vreme go
nazna~ile za dvorski poet i oficijalen istoriograf na kralskoto semejstvo,
no brzo povtorno go progonile, bidej}i Volter ne prestanal da bara
modernizirawe na zemjata spored najsovremenite na~ela i go kritikuval
progonuvaweto na lu|eto zaradi nivnite pogledi (se zboruvalo deka sekoj
progonet moèl da mu se javi, toj }e napi{el statija za negova odbrana). Vo
Berlin go povikal pruskiot kral Fridrih Veliki, koj pi{uval na francuski
jazik (na primer, kniga protiv makijavelizmot) i se smetal za prosvetitel.
Kralot sakal so Volter da ja ukrasi tuku{to sozdadenata Akademija, no ovoj
izbegal (gonet od kralskite trupi) nezadovolen od despotizmot na vladetelot,
nare~uvaj}i go mestoto “elegantna zandana“. Najoriginalno go re{il svojot
natamo{en prestoj. Blisku do @eneva kupil imot Farnej, kade sproveduval
229
interesni ekonomski inicijativi i na svoite rabotnici im ovozmoùval da
ìveat dostojno. Imotot (vo koj denes e muzejot na Volter) se prostiral i od
francuskata i od {vajcarskata strana na granicata, pa toj prestojuval vo onoj
del vo koj vlasta ne go progonuvala (velel: “Filosofite moraat da imaat dve-
tri dupki vo koi }e se skrijat od pcite {to gi progonuvaat“). Tamu ima edna
slu~ka va`na za duhovniot svet i za ìvotot - koga Ruso go progonuvale vo
@eneva, a vo me|uvreme bile skarani so Volter, Volter javno go poddràl
golemiot mislitel kaùvaj}i: "Jas ne se soglasuvam so negovite idei, no }e
storam sé da go odbranam negovoto pravo da gi kaè" i go pokani Rusoa da
dojde da se smesti kaj nego kolku {to saka.
So brojnite filosofski dela, kako i so javnite tekstovi protiv sekoj
akt na fanatizam i povreda na ~ove{tinata, Volter stanal glaven duhoven
avtoritet na epohata - go vikale “lav od Farnej“, zaradi negovite neskrotlivi,
ostri duhovni kanxi. Vo 1778 godina go pu{tile da se vrati vo Pariz. Toa bil
najgolem nastan na sezonata, “siot Pariz“ go do~ekal svojot idol, lu|eto gi
ispregnale kowite i ja vle~ela ko~ijata so Golemiot Filosof. Na teatarskata
scena javno stavile po~esen lovorov venec na negovata bista. Umrel po nekolku
meseci. Ne ja do~ekal Revolucijata (1789), za koja se kaùvalo deka Volter e
nejziniot najgolem inspirator. Vo kriptata na novosozdadeniot Panteon, kako
mesto za grobovite na nacionalnite heroi, prv e vnesen sarkofagot na Volter
(no vo edna podocne`na pobuna, zbudalenite fanatici gi iznele osтankite na
Volter i na Ruso, koj isto taka bil pogreban tamu, i gi frlile vo prosti
grobi{ta - nebare najhrabrite filosofi im se neprijateli na obi~nite lu|e -
pa denes vo Panteonot lu|eto od celiot svet im davat po~it na nivnite prazni
sarkofazi).
Volter e {egovit pisatel (eti~arite obi~no se mnogu seriozni), poln e
so ironija i sarkazam. Se podbiva so realnosta koja ne vleva doverba.
Istaknuvaj}i gi paradoksite na ~ove~kite odnosi, stanuva protiv
konzervativizmot i manipulaciite, gi kritikuva site nerazumni i ne~ove~ni
projavi. Se dvoumel pome|u optimizmot, deka lu|eto }e gi nadvladeat svoite
gluposti, i pesimizmot, deka postojano }e se slu~uvaat negativni projavi vo
prirodata i vo ~ove~kite institucii, od koi lu|eto }e stradaat. No, ne
sovetuval predavawe, kvietizam, mol~ewe i svitkuvawe na vratot, sokrivawe
pred problemite - tuku borba, napor za da se razberat te{kotiite, ambicija za
da se pretstavat vo svojata paradoksalnost i trud za da se izmenat. Toa go
izloùval vo brojnite knigi - negovite sobrani dela imaat 99 tomovi.
Vo “Filosofot neznajko“ rasprava za niza problemski i istoriski
duhovni pra{awa. Iako mnogu go cenel Xon Lok i prifatil nekoi od negovite
postavki, Volter ne se soglasuva deka moralot e razli~en kaj narodite.
Istaknuval deka bez ogled na klimata, obi~aite, jazikot i zakonite “site lu|e
imaat ista osnova na moralot“, deka site imaat sli~en poim za pravednosta i
nepravednosta (kako {to nau~ile “na par~e drvo da ja minuvaat rekata i bez da
prou~uvaat matematika“). Koga ne bi imale vakva op{ta ideja, lu|eto me|usebno
bi se uni{tuvale, ne bi imale nikakvo op{testvo, vo ~ija osnova leì
koncepcijata za nekakva spravedlivost. Razumot, kako osnova za ova, go imaat
site lu|e i toj se razviva, pokaùvaj}i im isti nu`ni principi na site narodi
vo razni epohi - i kaj primitivnite narodi i kaj onie koi se otideni najdaleku
vo nau~nite prou~uvawa. Volter poso~uva takvi principi, na primer: vra}awe
na pozajmenite pari, po~ituvawe na roditelite, nesakawe da se klevetat lu|eto,
ispolnuvawe na vetenoto, soàluvawe za moralno potisnatite, omraza protiv
progonuvaweto na lu|eto, stav deka slobodata na misleweto e prirodno pravo
230
(neprijatelite na slobodata ne razmisluvaat, a onie koi ne gi po~ituvaat ovie
na~ela mu li~at na Volter na ~udovi{ta). Duri i onie koi vojuvaat ili
pqa~kosuvaat, zboruvaat pri toa za pravdina. Ni ne~esnite ne kaùvaat: Ajde
da napravime zlostorstvo. Volter veli: “Moralot mi izgleda tolku seop{t,
tolku namenet za da sluì kako kontrast na na{ite kobni strasti i da gi
olesni makite na ovoj kus ìvot, {to od Zaratustra do denes site filosofi
propovedaat ist moral, iako imaat razli~ni pogledi za na~elata na ne{tata“.
Ovaa osnova za moralot Volter ja gleda vo zdraviot razum, vo umstvenata
sila na ~ovekot da gi sogleda i proceni ne{tata. Nea ja imaat site lu|e, no taa
treba da se razvie - inaku ~ovekot ostanuva intelektualno skuden. Taa vera vo
razumot i istaknuvawe na potrebata od obrazovanie e op{ta crta na site
prosvetiteli, a kaj Volter se negova ìvotna orientacija. Duri i koga
skepti~no ukaùva deka materijalnata supstancija postojano }e ostane
nepoznata za nas, kako i toa deka nema da poznaeme {to e “duh“, toj silno ja bara
upotrebata na razumot vo ~ove~kite ne{ta. Zaedno so mnozinstvoto najumni
lu|e na ovoj “filosofski (XVIII) vek“, i Volter u~estvuva vo praveweto na
Enciklopedijata (Objasnuva~ki re~nik na naukite, ve{tinite i zanaetite) na
Didro i Dalamber, prvata vistinska kniga na seznaeweto na ~ove{tvoto, vo
koja se sobrani znaewata za site problemi i aktivnosti na lu|eto. No,
naporedno Volter }e pravi i svoj “Filosofski re~nik“, vo koj {egovito, iako
so gor~liv vkus, opi{uva stotina va`ni poimi od istorijata i soznanieto - od
svoj agol.
Ova delo e popularen trud, bidej}i lu|eto so radost gi ~itaat
kriti~kite tonovi na Volter za politikata, zabludite, fanatizmite,
religijata, gordelivata misla i za moralnite ograni~uvawa. Po razni pra{awa
toj go iskaùva svojot sud, koj ne e samo duhovno interesen, tuku i eti~ki
intoniran, a so toa i pou~en. Ovdeka Volter vgraduva vo etikata eden
interesen metod - identifikuvawe i kritika na lo{ite projavi (toа
eti~ariте го пraвеа i поranо, но nikoј ne takа oсtro i nau~no obrazloèno kaкo
Volter). Za nego tri ne{ta se najlo{i na svetot: gladot, ~umata i vojnata. Od
niv najlo{a e vojnata, koja se vodi zaradi interes na nekogo koj e izdelen od
lu|eto i za kogo onie koi se borat ne ni znaat koj e i kakov e. Vojnata e grda i
zatoa {to samata predizvikuva glad i ~uma. Ovie ne se edinstvenite
negativnosti vo ìvotot i ~ove~koto povedenie koi gi kritikuva Volter, no
ovoj metod e mnogu interesen. Ne se ostanuva samo na apstraktnoto otfrlawe na
negativnite eti~ki postapki (samoqubie, gordelivost, ne~esnost, manipulacija
i dr.), tuku se izdeluvaat (naj)negativnite problemi vo sovremenata realnost.
Toj metod }e go prifaat potoa site socijalni kriti~ari i utopisti - koi }e
ukaùvaat, vo XIX vek, koga mnozina kriti~ki pisateli }e gi sledat ideite na
Volter, na nedostojnosta na ropstvoto i na porobenosta, na zloto na
fanatizmite i na grdosta na iskoristuvaweto na lu|eto, a denes }e go razvivaat
pacifistite, ekologistite i onie koi zboruvaat za negativnosta na
nasilstvoto i na vojnata, za lo{ite odnosi pome|u lu|eto, a posebno za
povreduvaweto na Prirodata i za negriàta za zdravjeto na lu|eto. Site tie
nastapuvaat re~isi vozniknuvaj}i go Voltera (i Majka Tereza gi istaknuva
istite tri najlo{i ne{ta za ~ove~koto ìveewe kako i Volter во своето време).
Ova e novinata koja ja inaugurira{e Volter vo etikata. Toa e vidlivo i
vo negovoto napa|awe na netolerancijata i vo negovata odbrana na
stradalnicite od zastapnicite na verskata i politi~kata ednostran~ivost, koi
si zemaat “ne~ueno pravo du{ite da gi dràt vo prangi“. Volter e hrabar
kriti~ar na duhovnoto i moralno zlostorstvo na napa|a~ite i veli~estven
231
branitel na ~ove~kite slobodi. Negovoto delo “Rasprava za tolerancijata“ e
edno od najva`nite za ovaa te{ka tematika. Tuka detalno se objasnuva
zlostorstvoto nad eden protestant i kakva e zadninata na verskiot progon. Za
Volter, “zdraviot razum ne bil podrsko navreden“. Toj veli: “Od site
praznoverici, zar ne e najopasno bli`niot da se mrazi zaradi negovoto
mislewe?... Pomalku dogmi, pomalku raspravii - pomalku kavgi, pomalku
nevolji“. Ne smee da se “goni i mrazi svoj brat“. So pisma i barawa do javnosta
Volter uspea da ja potrese sovesta na Francija za da bide ispravena nepravdata.
Te{ko moè da se izdeli koja ideja, koj stav, koja postapka se moralno
najvredni kaj Volter. Toj ima napraveno golem broj dela i bezbroj moralni
podvizi, koi od nego sozdadoa najpopularen filosof-moralist vo vekot na
Prosvetenosta. Volter i denes gi pleni lu|eto so dobra volja i osobeno srcata
na mladite. Za toa pridonesuva i deloto “Kandid“, koe e moèbi najpoznata
kniga na Volter, a koja mladite mnogu ja sakaat.
"Kandid" e roman za evropskata mladina - koja ima optimizam i ìvotna
radost. Mladite ñ veruvaat na izjavata na eden toga{en drven filosof, deka
"ovoj svet e najdobar od site mo`ni svetovi" (ideja na Lajbnic, koja ovdeka
Volter ja ironizira). No, sé vo svetot, sé okolu lu|eto im gi urivaa nadeìte -
vojnite, pqa~kosuvawata, siluvawata, paleìte, zemjotresite, luwite,
inkvizicijata (koja sudi spored kodo{kite izvestuvawa), nasilstvata i
kra`bite, nedorazbirawata, igrata na sudbinata... Na krajot, po site slu~uvawa
niz celiot svet i vo ramkite na mnogute sovremeni istoriski nastani, herojot
Kandid, negovata sakana i nivnite prijateli nao|aat zasolni{te blisku do nas,
vo predgradieto na Carigrad, smesteni vo male~ka ku}i~ka so gradina. Eden
star Tur~in im raskaùva kako ìvee dobro so decata, iako ima malku zemja:
“Rabotata nas né spasuva od tri golemi zla: dosadata, porokot i bedotijata“.
Zemaat da gi razgledaat ovaa slu~ka i pouka. Prijatelot prepora~uva:
“Ajde da rabotime i da ne raspravame. Samo taka moè ìvotot da go napravime
podnosliv“. Na{ite heroi rabotat toa {to go znaat, se borat za ìvot i si
obezbeduvaat opstojba. Drveniot filosof se obiduva da objasni deka toa e
usloveno od nekoi najdamne{ni povodi i razlozi, a Kandid zaklu~uva: “Toa e
ubavo kaàno, no treba da ja obrabotuvme svojata gradina!“
Idejata na Volter asocira na edna klu~na istoriska-bibliska tema -
taka i prviot ~ovek Adam trebalo da ja obrabotuva gradinata, no ne go pravel
toa, i sé trgnalo naopaku. Voltera najmnogu od sé go krasela dobra volja. Toj im
poso~il na lu|eto so svojot talent, delo, odnesuvawe, ìvotni stavovi i pouki
deka e najva`no da go upotrebat razumot, da gi razberat ne{tata, da imaat
~ove~en stav sprema sostojbite i problemite; treba da se kritikuvaat lo{ite
ne{ta i da se brani ona {to e su{testveno za lu|eto. Toa ne bilo malku toga{
koga Volter toa zdu{no i glasno go pravel - a nitu deneska ne im e strano na
lu|eto so dobra volja, koi zatoa so uìvawe gi ~itaat delata na mudriot Volter
i go poslu{uvaat kolku {to moàt.
Eti~ki misli od Volter
“Moralot e ist kaj site lu|e koi se sluàt so svojot razum.“
“Dobrodetelta e podobra od nedeloto, blagosta e podobra od èstokosta.“
“Na site lu|e treba da se gleda kako na na{i bra}a... Zar site nie ne sme deca na ist
tatko i sozdanija na ist Bog?!“
“Dobro e sekoga{ da se ima nade`.“
232
47. Benxamin Frenklin
KAKO DA SE PODGOTVIME ZA DOBRO
@IVEEWE
Moèbi postoele i prethodni
civilizacii vo ~ove{tvoto pred ovaa
na{ata - no vo ovaa za poslednite 5
iljadi godini e realiziran golem podem
na ~ove{tinata: od carstva do demokra-
tii, od nepismenost i siroma{tija do
informati~ka revolucija, od zatvoreni
op{testva do globalizacija, od po~nuva-
we da se pravat drveni i metalni orudija
do dominacija na plastikata, od slabo
podvi`ni trgovci do interplanetarni
letovi, od mitovi za bogovite do mitovi
za zabavuva~kite yvezdi, od postojana
opasnost od glad i bolesti za site lu|e do
glad i bolesti samo za polovina
~ove{tvo, od po~etok na eksploatirawe
na rudi do pravewe tehni~ki ~uda i
smrtonosni oru`ja... U{te mnogu razni
ne{ta moàt da se nabrojat {to se
slu~ile vo ~ove{tvoto i imaat zna~ewe za lu|eto, kako i koi ne{ta ne se
iskoreneti (vojni, siroma{tija, omrazi, konflikti...), no svetot odi napred.
Toa go pokaùvame i so na{iot pregled na razvitokot na bitniot kvalitet na
~ovekot kako moralno su{testvo od Zaratustra, Mojsej i Pitagora do pojavata
na golemite religii, pa do Renesansata и do Prosvetitelstvoto, a podocna i do
modernite vremiwa i do dene{nata bioetika.
Vo tekot na ovoj razvitok mnozina umni i vredni lu|e prona{le razni
na~ini kako podobro da se obrabotuva zemjata, kako da se sozdavaat alatki so
koi }e se pravat razni proizvodi, kako da se razviva gradењето, kako da se
sozdavaat metodi i aparati za istraùvawe na vistinata za Prirodata, како да
се браниме од болестите, kako lu|eto da ìveat poza{titeno i posigurno. Seto
toa se golemi eti~ki dostreli na ~ove{tvoto. Pri toa mnozina od vakvite
pronao|a~i i inovatori na ìveeweto davale i soveti kako da se odnesuvaat
lu|eto - prviot filosof Tales prona{ol i maritimna orientacija, kako
moreplovcite da znaat kade se na otvorenoto more, koga ne go gledaat bregot, a
istovremeno bil i moralen mudrec so dobri izreki. Aristotel, najgolemiot
anti~ki nau~nik, osnova~ na niza disciplini, istovremeno ja sozdal
formalnata logika kako mo}no orudie na soznanieto i go izmislil zborot
Etika i avtor e na najzna~ajnata eti~ka kniga. Рене Декарт и Френсис Бекон
развија нови методи на сознанието, а истовремено посочуваа практични постапки за
добро морално однесување. Bertrand Rasel ja unapredi matematikata, a razvi
prigodno u~ewe za ~ove~kata sre}a i se istakna vo pacifisti~kite nastojuvawa
da se zaprat nuklearnite probi, како што во истиот период Лајнус Паулинг ја
унапреди хемијата и исто така беше првенец во антинуклеарните протести. Benxamin
Frenklin mnogu stori za ~ove{tvoto so pronao|awe na gromobranot, a
istovremeno napi{a i pouki za toa kako da se raboti i kako da se unapreduva
li~nata moralnost.
233
Benxamin (Ben) Frenklin e roden vo 1706 godina vo Boston. Bil od
siroma{ko semejstvo, no nikoga{ ne se predaval - od male~ok rabotel i
zarabotuval. Poznata e anegdotata koga kako mom~e zarabotil 2 pari~ki i si
razmisluval dali da si kupi slatki ili da si gi pari~kite. Re{il da za{tedi,
za ~uvaj}i da ima da zapo~ne nekakva rabota. Nastoj~ivo se stegal od mo`nite
uìvawa i na 14 godini po~nal biznis (ova vo u~ili{tata go u~at
amerikanskite de~iwa vo prvite oddelenija, za da razberat kakvi moralni
dilemi, idei i kvaliteti imal ~ovekot koj tolku mu pomognal na ~ove{tvoto i
e eden od sozdava~ite na SAD).
Frenklin se preselil na jug vo Filadelfija, otvoril du}an i pe~atnica,
objavuval pou~ni prikazni, vesnici i kalendar~iwa, zarabotuval malku po
malku i imal progresivni nau~ni i socijalni idei. Toj ja dade edna od
najubavite, a moèbi i najto~na opredelba na ~ovekot - deka e "su{testvo {to
pravi orudija" (tool making animal ili homo faber). Samouk nau~il inènerstvo,
se upatil vo novite soznanija za elektricitetot. Vo 1752 godina go prona{ol
gromobranot, eden od najkorisnite pronajdoci za ~ove~koto ìveewe, koj né
osloboduva od griìte za elektri~niot udir od neboto, koj inaku godi{no
usmrtuval iljadnici lu|e. Imal gradski i regionalni politi~ki funkcii.
Trguval so Anglija i tamu prestojuval nekolku godini. Isto taka bil nekolku
godini i vo Francija. Bil popularna li~nost, mila, razbrana, gra|anin so
dostoinstvo. Mnogu ubavo znael da sviri harmonika. Vo Francija na 60-godi{na
vozrast re{il da napravi "Memoari" (1771), za da raskaè kako se borel vo
ìvotot, kakvi moralni na~ela sledel i kako lu|eto moàt da si napravat
dobar plan za svoeto moralno angaìrawe i uspe{no ìveewe.
Frenklin se angaìral i vo povisokite politi~ki dejstva. U~estvuval
(so golemo vlijanie) vo sozdavaweto na Deklaracijata za nezavisnosta (1776), so
koja zapo~na ne samo ìvotot na novata amerikanska dràva, tuku i za seto
~ove{tvo se objavija i objasnija novite principi na sloboda, samostojnost i
ednakvost ({to gi ohrabri mnogu narodi da se zafatat so borba za svoja sloboda
od kolonijalno ili od ekonomsko ropstvo). Go izbraa vo prviot Kongres na
SAD, Go ispratija (1778) za ambasador vo Francija, koja ja pomaga{e
amerikanskata borba za nezavisnost, kade povtorno razvi isklu~itelni vrski
so francuskite misliteli. Kako bleskava li~nost na nau~nik i borec za
sloboda, be{e svoeviden popularen pottiknuva~ i na slobodarskata Francuska
revolucija (1789). Po~ina vo Filadelfija samo godina dena potoa (1790).
Ovdeka nema da govorime za eti~koto zna~ewe na pronajdokot na
Frenklin, koj kako i site drugi nau~nici i pronao|a~i, mu pravat dobro na
~ove{tvoto, nitu za negovata politi~ka aktivnost vo dràvata Pensilvanija,
a potoa vo novosozdadenata SAD, {to e visok pridones za razvojot na svojata
zemja i na slobodarskite idei vo svetot voop{to. Tuka }e ukaème na
ednostavnite pouki na Benxamin Frenklin za li~niot anga`man za
unapreduvawe na svojata li~nost i na svoite dобродетели.
Frenklin se gledal sebesi kako siroma{no mom~e, koe treba da si
obezbedi opstanok. I gubel i dobival, no videl deka so serioznost, so umno
rabotewe, planirawe, dosledno izvr{uvawe na dejstvata, so umno zafa}awe so
nekoja nova ili vnosna dejnost, so postignuvawe kvalitet, so garantirawe na
rokovi i so uspe{en izgled na proizvodstvoto moè da zaraboti pari i da
ìvee poslobodno, moè da se oèni, da sozdade i izdrùva semejstvo, da bide
dostoen gra|anin (vo "Avtobiografijata", koja e vsu{nost memoarskata kniga,
koja u{te dva pati po~nuva{e da ja dopi{uva, no ne ja zavr{i do smrtta -
opi{uva razni li~nosti koi ne rabotele dobro i kako propadnale, kako {to i
234
gi pofaluva onie so koi sorabotuval i prijatelstvuval а bile seriozni i dobri
lu|e, rabotnici i gra|ani).
"Avtobiografijata" na Frenklin донесува mnogu interesni slu~ki, za
sekogo koj go po~nuva ili go vodi svojot ìvot vo nekoja nasoka, pa svoite
zamisli gi sporeduva so onie uspe{niте na Frenklin, koi moàt da posluàt
kako obrazec, ili, пак, tie ne uspeale, pa treba da se vnimava takvo ne{to
samite da ne si go povtoruvaат. Таа e mnogu interesno ~etivo, eti~ki
intonirano i inspirativno, и dejstveno i moralno. Zatoa sekoj treba da si ja
zeme i da ja pro~ita, i vo mladite godini, i vo godinite koga se zafa}a so
biznis, i podocna koga ve}e mu te~e karierata, a i poposle, ne za да izvle~e
крајни ìvotni pouki, tuku da si razmisli za svoeto ìveewe i zafati, a i da
uìva vo ubavite re~enici, koi nau~il da gi oblikuva ova prvo bedno mom~e so
malku u~ili{te, potoa mlad slabo u~en ~ovek prisilen sepak da raboti vo
pe~atnica so slog i korekturi, potem izdava~ na razni polezni knigi (i
zarabotuva{e od toa do krajot na ìvotot), potoa seriozna li~nost
koncentrirana da pi{uva i intelektualno da se vozdigne, potoa eden od
najgolemite svetski nau~nici-pronao|a~i, potoa prijatel so najumnite
filosofi i pisateli vo Britanija i во Francija, i definitivno najpo~ituvan
~ovek vo svojot grad, kraj, dràva i svetot. Toa e etika na ìvotot, koja moè da
ja uìvame samo od postarite i poiskusnite, od poitrite i pomudrite. koi znaat
da gi izvle~at principite i umeat da ni gi raskaàt. Taka dejstvuvaat guruata
vo Indija - kaj niv odat mladite jogini ili zainteresirani za studii i u~at
slu{aj}i gi i sledej}i gi elementite na nivnаtа mudrа активност.
"Avtobiografijata" na Ben Frenklin sepak donesuva i edna ogromna
moralna pouka, koja od nea pravi edno od najinteresnite eti~ki dela. Frenklin
spomenuva deka vnimaval kako da raboti i ìvee, vsu{nost kako da se opremi
sebesi so sili, znaewe i dobrodeteli za da postigne ona {to go posakuval od
ìvotot. Znael deka treba sam da se izgradi sebesi za toa. Pi{uva deka
"zamislil hrabar i naporen proekt za postignuvawe moralno sovr{enstvo".
Sakav da ìveam, veli toj, no da ne zapa|am vo gre{ki, da sovladam sé {to
poradi prirodnite naklonetosti, navikite ili dru{tvoto bi moèlo da me
dovede do грешење. Mislev deka znam {to e pravилнo, a {to pogre{no i ne
gledav pri~ina zo{to ne bi go pravel sekoga{ prvoto, a да go izbegnuvaм
vtoroto. No соgledaл deka си postaviл pote{ka zada~a otkolku {to misleл.
Branej}i se od edna gre{ka, pa|aл vo druga. Sklonosta поnekoga{ bila posilna
od razumot. Zaklu~iл deka teoretskoто re{enie da bideme besprekorni ne e
dostatno da né ~uva od gre{ki, da morame da gi uni{time lo{ite naviki i da gi
zacvrstime dobrite, za da moème da se doverime na postojana i dosledna
ispravnost na na{ite postapki. Vsu{nost, toj ja kaùva najgolemata eti~ka
vistina - dobrodetelta treba da se odgleduva i da se vnimava da se postapuva
spored nea, a ne nasproti nea.
Potoa Frenklin go objasnuva metodot. Se razbira, za sé e potreben
na~in za postigawe, vo etikata isto taka. Frenklin potsetuva deka vo razni
knigi sretnuval nabrojuvawa na moralnite dobrodeteli, no na razli~ни na~inи.
Nekoi ukaùvale na vozdrànosta od premnogu jadewe i piewe, a nekoi barale
kontrola na site uìvawa, strasti itn., sé do skràvosta i slavoqubieto. Toj
sam si napravil lista - od 13 dobrodeteli, dodavaj}i kuso upatstvo za obemot na
sekoe dejstvo:
1. Umerenost
Ne jadi do prejaduvawe, ne pij do pijanstvo.
235
2. Mol~ewe
Ne zboruvaj ni{to {to ne moè da im koristi na drugite ili tebe; izbegnuvaj
prazni muabeti.
3. Red
Opredeli му mesto na sekoj predmet; opredeli mu vreme na sekoj del od svojata
rabota.
4. Re{enija
Re{i {to trеba da pravi{; bez otstapuvawe napravi go ona {to si re{il.
5. [tedewe
Ne tro{i za ni{to, osven za ona {to e koristno za drugite ili za tebe; t.e. ne
frlaj пари.
6. Trudoqubivost
Ne gubi vreme; bidi sekoga{ zafaten so ne{to korisno; prekini so site
nepotrebni dejnosti.
7. Iskrenost
Ne sluì se so lagi; misli ~esno i sprаvedlivo, a koga zboruva{, zbоruvaj taka
isto.
8. Pravdina
Ne pravi nikomu nepravda, nitu ne propu{taj dobro delo, toa ti e dol`nost.
9. Vozdr`livost
Izbegnuvaj krajnosti; nastojuvaj navredite da ne gi smеta{ za zlo, sé dodeka
misli{ deka toa go zasluùvaat.
10. îstota
Ne поднесувај нikakva ne~istotијa na teloto, na oblekata ili vo stanot.
11. Spokojstvo
Ne se voznemiruvaj zaradi drebуlii ili zaradi obi~nite ili neizbe`nite
nastani.
12. Dobrodetelnost
Retko imaj polovi odnosi, osven koga stanuva zbor za zdravjeto ili за
potomstvoto, no nikoga{ do zasitenost i izma~uvawe, ili da pravi{ {teta na
svojot ili na mirot i ugledot na drug.
13. По~итување на обрасци
Ugledaj se na Isus i na Sokrat.
Bidejќi celta mu bila ovie dobrodeteli da gi zdobie kako naviki,
pomisliл deka ne e dobro da vnimava na site odеdna{, tuku da gi ve`ba po red,
pa koga }e ja sovlada едната da mine na slednata. Razmisluval, ako postigne
Umerenost (1), polesno }e bide da vnimava na Mol~eweto (2) itn. Frenklin go
spomenuva Pitagora, koj imal metod nave~er da se potsetuva {to napravil, па i
toj pravel dnevnи preispituvawа i izmislil sistem so grafi i to~ki. Zel
kni{ka i na sekoja stranи~кa napi{al za koja dobrodetel stanuva zbor, pa ги
opredelil denovite vo sedmicata koga }e gi ve`ba koi dobrodeteli. Taka
moèl na sekoja stranицa da vidi do kade naprednaл, а i deka реално napreduva.
Se spomnuval na izrekaта od Kikeron: "O filоsofijo, вoditelke na ìvotot! O
istraùva~kе na dobrodetelta i gonителке na manite! Eden den, pominat dobro i
spored tvojata uka, vredi pove}e od gre{nata ve~nost".
236
За себi си napravil i molitva: "O semoèn Gospode! milosrdni voditelu!
Zgolemi ja vo mene onaa mudrost koja mi gi otkriva moite najvistinski
interesi. Zasili ja mojata re{itelnost da go izvr{uvam ona {to mi naloùva
taa mudrost. Prifati gi moiте uslуgi kon Tvoite drugi deca kako edinstvenoто
нешто со {to moàm da Ti vozvratam za Tvojata postojana blagonaklonetost kon
mene". Ili ja koristel molitvata od angliskiot poet Xejms Tomson (1700-1748):
"Tatko na svetot i na ìvotot, Ti Najviше Dobro! Podu~i me na dobroto!
Пodu~i me za Sebe! Za{titi мe od ludosta, sуetata i zloto, od site niski
èlbi; ispolni mi ja du{ata so znaewe, svesno spokojstvo i ~isтa dobrodetel".
Bidej}i добродетелта Reд (3) baralа da napravи raspored na vremeto,
Френклин си napravil programа na dejstva za 24 ~asa:
5-7 Сtanuvawe, miewe i molitva do Semo`niot Gospod. Ja opredeluvam
dnevnata rabota i donesuvam re{enija za toj den; prodolùvam so tekovnite
studii i pojadok. Posebno pra{awe za toj den: Koe dobro }e go napravam denes?
8-11 Rabota.
12-13 îтawe ili pregled na smetkite i ru~ek.
14-17 Rabota.
18-21 Smеstuvawe na predmetite na svoe mesto. Ve~era. Muzika ili razonoda
ili razgovor. Preispiтuvawe na denot. Пosebno pra{awe: Koe dobro napрaviv
denes?
22-4 Spiewe
Zaklu~okot na Frenklin e deka sogledal оти ima pove}e mani otkolku
{to mislel. No imal i zadovolstvo, so текот на vremeto i дејствувајќи spored
rasporedot, da vidi deka маните se namaluvaat. Вели дека ovа му oвоzmoìlо da
ima konstanten uspeh vo ìvotot i vo rabotata sé do својата 79-ta godina, koгa
ova go pi{uva. Sakal da napi{e KNIGA ZA DOBRODETELITE, no ne stignal.
Taka кај Бенџамин Френклин moè da se vidi kako секој moè da ја воспита
својата волја, како може да se izgradi svojot ìvot i da se postigne baranata
pozitivna sostojba. Frenklin bil i kriti~ar na ropstvoto vo Amerika,
ocenuvaj}i go kako grda praktika. Koga golemiot borec za ~ovekovi prava
Tomas Pejn (1737-1809) osnova vo Filadelfija Dru{tvo za osloboduvawe na
Crncite (1775), prv pretsedatel be{e Benxamin Frenklin.
Frenlin napravil i dopolna za "Avtobiografijata", od kade
priveduvamе samo eden negov eti~ki predlot: "Mi se ~ini deka denes postoi
goleмa potreba za osnovawe na edna Obedineta partija za {irewe na
dobrodetelta, kade {to site dobri i ~esni lu|e od site nacii bi se sobrale vo
edno priznaeno telo, vo koe{to bi vladeele pristojni lu|e i mudri propisi,
koi{to dobrite i mudrite luѓe verojatno poednodu{no bi gi izvr{uvale
otkolku {to obi~niot svet gi izvr{uva obi~nite zakoni".
Етички мisli od Benxamin Frenklin
"Лошите дела не се {tetni zatoa {to se zabraneti, tuku se zaбnraneti zatoa {to se
{tetni."
"Nikakvi kvaliteti ne se soodvetni da mu donesat blagosostojba na siroma{niot ~ovek
osven dobrodetelnosta i ~esnosta,"
"Onoj koj duri i na ovoj svet saka da bide sre}en - treba da bide dobrodetelen."
"Za{tedenata pari~ka e zarabotena pari~ka."
237
48. @an-@ak Ruso
ВРАЌАЊЕ КОН ПРИРОДАТА
Vo eti~kata nauka nema tajni dejstva.
Vo ~ove~kiot ìvot i dejstvuvawe moè da
ima ne{ta koi se sokrivaat, ponekoga{
nekoja grupa lu|e, zdruènie, partija, vlasta
i nejzinite organi pravat ne{to bez da mu
dadat javnost na svoite nameri i postapki.
Toa moè da gi zbunuva lu|eto i da gi
vozbuduva, no ponekoga{ sme indiferentni
kon takvite zatskrieni akti. Ako pri toa ne
se povreduva nikoj otstrana, takvoto
odnesuvawe ne mora po sebe da e moralno
negativno, ne e nu`no sé da se istrupoli
pred site; ponekoga{ na lu|eto im se
sovetuva da ne zboruvaat premnogu ili vo
govorot da ne otkrivaat tajni, osobeno ne
tu|ite (toa e moralno pravilo na diskrecija,
da ne govori{ za ona {to ti e dovereno vo
tajnost ili si go doznal slu~ajno). No
eti~kite soznanija za smislata na moralot i
porakite {to da se pravi za da se postigne
opredelen (najdobar, najposakuvan) moral ne
moàt da bidat tainstveni. Niv treba sekoj da gi ~ue i da se re{i dali }e gi
sledi ili ne. Tie se aspekt na Vistinata i na Dobrinata, kako vrvni vrednosti.
Tuka krieweto nema funkcija.
Vo epohata na Prosvetitelstvoto ima{e mnogu eti~ki zafati i akcii.
Prvo, ìvotot stana pobogat, mnogu pove}e luѓe bea poimotni, ìveea po
gradovite, so pogolem broj poznati, ima{e novi teatri, razvivani se muzikata i
operata, a i intencijata be{e da se smenat ìveeweto i organizacijata na
op{testvoto, da se podobrat uslovite i novite znaewa da se iskorisтat za sre}a
na site. Sekako, za nekoi knigi se krie{e imeto na avtorot, iako tie misliteli
zboruvaa glasno pome|u sebe i silno vikaa za da gi ~ujat site, a ispla{enata
avtoritarna vlast se pla{e{e od takvaта javnost i gi gone{e pisatelite. Sepak
site tajni izleguvaa na videlina, ne samo so ozboruvawe i prenesuvawe na
lo{ite i tagovnite fakti od ~ovek na ~ovek, tuku siot svet vrie{e od
ambicijaта da soznae pove}e i da bidat kaàni site ne{ta (Deni Didro, 1713-
1764, za kogo nekolku prijateli Francuzi istaknaa deka go smetaat za
najtalentiran mislitel na epohata, a toj pokraj pi{uvaweto svoi interesni
dela mora{e da redaktira i objavi 35 tomovi Enciklopedija, 1751-1780, i toa
ponekoga{ so krajno neizvesni sredstva i bez veteni tekstovi, koi avtorite od
razni oblasti ne gi dostavija na vreme, pa nema{e koj tuku toj samiot gi
pi{uva{e - napravi duhovita satira "Indiskretni ubavini", kade ènskite
skrieni organi raskaùvaat nastani i detali od socijalniot ìvot). Taka
bara{e ugneteniot narod vo Francija kako centar na vakvite раsvetluva~ki
soznanija (a isto taka i vo drugite zemji), toa be{e i izraz na duhot na vremeto.
Takvi islu~itelni javni poznanija za svetot i za ~ovekot, za istorijata i za
idninata, za pedagogijata i za etikata donese @an-@ak Ruso od rodnata @eneva,
vo koja bankarskata tajnost i sega e neprobojna vrednost, i koj ima{e skromna
238
pozicija nasproti silnite "filosofi", vo koi toga{ gleda{e celiot svet. No
brzo se ras~u i razbra imeto na mladiot ~ovek, negovite zborovi gi prenesuvaa
site i tie sé u{te odeknuvaat kako kaùvawe na isklu~itelno golem mislitel.
@an-@ak Ruso e roden vo 1712 година vo @eneva kako sin na ~asovni~ar.
U~el za graver. So 17 godini izbegal od kalvinisti~kiot, strog, religiozno
dogmatski roden kraj vo bliskiot juèn italijansko-francuski region Savoja,
kade {to go spasuva katoli~ki sve{tenik i go pribira bogatata gospo|a de
Varen, koja go preobratuva vo katoli~anstvo i vlijae vrz negoviot
intelektualen razvitok. Ova prijatelstvo so slobodumna èna premina vo
qubovna vrska, taa go izdrùva{e Ruso do 1741, koga toj zamina во вториот по
големина француски град Lion, se zapoznava so semejstvata na nekoi beleìti
misliteli, a ottamu preminuva vo Pariz. Se izdrùva so prepi{uvawe noti -
inaku bil talentiran muzi~ar i negovite kompozicii u{te se izveduvaat. Vo
1750 godina go pi{uva prviot tekst "Nau~na rasprava za naukite i
umetnostite", so koj u~estvuva na konkursot na Akademijata na naukite od
Diòn "Dali renesansata na naukite i umetnostite pridonela za ис~istуваwe
na moralot?" Objaveniot tekst predizvika vnimanie kaj enciklopedistite, koi
go pokanija na sorabotka. No, zbunet od odnosite vo pariskiot ìvot, toj bega
nazad vo @eneva, kade vo 1754 година povtorno preminuva vo kalvinizam. Se
povrzuva so primitivna i neobrazovana èna Tereza Levaser, so koja dolgo
ìvee vonbra~no i vospostavuva brak duri vo 1768 godina. Vo me|uvreme, ìvee
vo ku}i~ka na imotot na mar{alot Luksemburg vo Monmoransi, pokraj Pariz,
kade {to gi pi{uva najpoznatite dela "Nova Eloiza" (1761, сентименталнa кnигa
za женite vo новata епохa, што е алузија на Елоизa, љубoвницata na Пјер Абелар,
1079-1142, која сo философоt se допи{uвала so ~udesni љубoвни писма),
"Op{testvenata spogodba" (1762) i maestralnata kniga "Emil, ili za
obrazovanieto" (1762). Imeto na Ruso stana pro~ueno vo cela Evropa, a
pariskiot parlament zapovedi da se spalat knigite i da se uapsi avtorot.
Goneweto od policijata, i od rodniot kraj i vo Francija, negativno deluva{e
vrz razni{anata psiha na Ruso, toj po~na da se pla{i i somneva vo sé i во
sekogo, dobi manija na gonewe, se krie{e i pred prijatelite, so mnozinstvoto
od kolegite ima{e konflikti. Negoviot golem po~ituva~ {kotskiot filosof
Dejvid Hjum go pokani kaj sebe, no ni vo Britanija ne se smiri i brzo se skara so
doma}inot. Po~na da pi{uva edno delo koe }e bide mnogu poznato, prekrasnite
"Ispovedi", moèbi najubavata avtobiografska kniga na svetot. Poslednoto
delo mu se "Soni{tata na osameniot {eta~". Umre osamen vo 1778 godina, kuso
vreme po Volter, koj prvin go podrùva{e, a potoa nemaa kontakti, a Ruso go
smeta{e stariot mislitel za neprijatel. Sega sarkofaziтe im leàt zaedno vo
Panteonot, kade qubitelite na mudrosta moàt da im se poklonat na dvata
најgolemi umови na Prosvetitelstvoto.
Vo "Nau~nata rasprava za naukite i umetnostite" Ruso objavuva
{okanten stav za tаa epoha uverena vo op{t progres, deka razvojot ne dovel do
podem na moralot, tuku do eti~ko nazaduvawe. Vsu{nost razvitokot go
degradiral moralot. Kulтurata i civilizacijata ja negiraat prirodata, koja e
izvor i osnova nа ìvotot na vistinskoto ~ove{tvo. Zatoa treba da se vratime
kon prirodata. Ovoj stav, denes ne tolku neobi~en, toga{ zna~el drasti~no
otfrlawe na civilizacijata (Volter, кој до крајot na животot традиционално
носe{e перикa, ironi~no vo pismo mu napi{a na Ruso deka celiot ìvot u~el da
bide gospodin i sega odbiva da odi na ~etiri noze i da se ka~uva po drvjata).
Ruso bara{e vra}awe kon prirodnata izvornost i spas od prividnata kultura,
koja zna~i razvitok na materijalni ne{ta и gubewe na ~ove{tina, vo nea
239
vladeat zabludi, predrasudi, fanatizmi i zlostorstva, taa e daleku od srceto na
narodot. Samo ~istoto srce e znak na vistinska ~ove~nost, a vo sovremeniot
ìvot Ruso gleda samo blud, rasipanost, izmamni{tvo, kockawe... Zatoa bara
vra}awe kon prirodata, lu|eto da stanat ednostavni, da se otfrlat negativnite
iluzii na sovremieto. Vistinskiot moral proizleguva od prirodata na ~ovekot,
taa e vo negovite gradi i ista e vo site lu|e, dodeka novata gradska "kultura"
zna~i ~ovekovo uniùvawe i zagubuvawe na moralot. Ovaa kritika odekna
stra{no, odedna{ site po~naa da se podbivaat so filosofot-"selanec" ili
stanaa naturisti i po~naa da ja oboàvaat prirodata, za koja nao|aa primeri
vo ìvotot na amerikanskite Indijanci ili kaj ìtelite na vol{ebnite
ostrovi vo okeanite (Bernardin de Sen-Pjer, 1737-1814, golem patnik i
istraùva~, napi{a nekolku knigi vo koi gi brani i istaknuva stavovite na
svojot u~itel Ruso, pome|u koi svetski pro~uena "Pol i Virxinija").
Prosvetitelstvoto vr{e{e pritisok vrz sovremeniot ìvot, no mnozina se
nadevaa deka so vozniknuvaweto i podem na zdraviot razum }e se suredat
ne{tata. Ruso, sprotivno, smeta{e deka samo svrtuvaweto kon prirodata, kon
ednostavnosta na ìveeweto, deka pro~istuvaweto na ~uvstvata }e go izvle~e
~ovekot od izve{ta~enata, bedna, nemoralna civilizacija.
Pri sledniot natprevar na Diònskata akademija na tema "Koja e
pri~inata za neednakvost pome|u lu|eto i dali taa e opravdana so prirodnite
zakoni?" (1754), Ruso ja napi{a u{te popoznatata rasprava "Za potekloto i
osnovite na neednakvosta pome|u lu|eto". Toj gi kritikuva i otfrla
sovremenite op{testveni odnosi kako neprirodni. Toj poa|a od stavot deka
site lu|e se su{testva so razum i slobodni, zna~i spored svojata priroda se
ednakvi i ramnopravni. Fizi~kata neednakvost ne e su{testvena. Su{tinata na
~ove~kata priroda e slobodata. Lu|eto najnapred ìveele slobodno, izolirano,
sekoj za sebe. Vo sovremenoto op{testvo se gleda ~ove~ka natrupanost, vlaдee
op{ta neednakvost na imotite, mo}ta i na vlasta. Nasekade доминираат
privilegii. Toa e op{testvena neednakvost, koja spored Ruso e i politi~ka i
moralna. Toj razbira deka so razvitokot na ~ove~kite potrebi se raspadnalo
prirodnoto op{testvo od ednakvi lu|e i lu|eto morale da po~nat da
sorabotuvaat. Tie se splotuvaat za da gi realiziraat zaedni~kite celi. No pri
toa nekoi gi koristele svoite prednosti i gi izmamile drugite: "Prviot koj go
zagradil pаr~eto zemja i kaàl ova e moe, nao|aj}i lu|e koi mu poveruvale,
vsu{nost e osnova~ na sovremenoto op{testvo", takov e pro~ueniot stav na
Ruso. Sovremenoto op{тestvo se bazira vrz pravoto na sopstvenost, najnapred
se donesuvaat zakoni i prava na sopstvenost, potoa se sozdava vlast, a potem se
stiga do proizvolna vlast. Postojat tri stepeni na neednakvosta: razlika
pome|u bogatite i siroma{nite, silniot i slabiot, i gospodarot i robot.
Despotizmot e vrv na ovoj sistem na neednakvost i podjarmenost, kako
apsolutna negacija na prirodnata sostojba: "Odnovo site edinki se ednakvi,
bidej}i ne pretstavuvaat ni{to". Pravoto na despotizmot e pravo na
posilniot, a toa, veli Ruso, ne e pravo, tuku koristewe na sila. Ruso zaklu~uva:
"Sistemot se odrùva{e so nasilstvo, so sila }e bide urnat". - Toa se
istoriskite predvestuvawa, koi gi prifatija masite pri Francuskata
revolucija, a najsilnata grupa jakobincite go istaknuvaa Ruso kako svoj
inspirator.
Vo statijata za Enciklopedijata "Op{testvenata spogodba" Ruso govori
deka vladetel-suveren treba da bide op{tata volja na narodot. Dobrata
dràva se potpira vrz spravedlivosta i patriotizmot na gra|anite, kako i vrz
ednakvosta na imotot. Toga{ dràvata e racionalna. Русо е застaпник na
240
теоријata na државata vrz основa na opштestвенiоt договор (која бe{e mo{ne
популарна vo Новiоt век). Tекстot Русо gо започnuva so proчуенata речeницa:
"Човекot е роdен слободeн, а сekade е vo prangi". Toj се протivставuvа na
Хобсовata идеја праваta na единkite da mu se препуштат на суверенот, зашто тоа би
било право на посилниот, а сушноста на ваквото спогодување е да се втемели dobro
општество и да се сочуваат слободите и еднаквоста од природната состојба.
Општествената спогодба мора да гарантира дека во општата волја ќе биде сачувана
волјата на секоја единка. Општата волја значи создавање на ново правно единство, кое
е изразено со бројот на гласовите во парламентот. Тоа се нарекува република, која
претставува држава, нејзините членови се целиот народ, а единично грађаните. За
Русо новата состојба помага да се надминат недостатоците на природната состојба. Во
dràvata секoj члeн se развиvа и se вoспитuваat nеговitе физичкi и моралнi
карактеристикi. So oвa човек од "тapo и безимeнo животno сozdal od sебе умнo
su{testvo и гра|анин". Tuka se gleda дekа идејата za вра}awe kon природata според
Русо значи изградба на слободна граѓанска држава, во која луѓето се достојни
граѓани и суверени владетели. Русо наспроти Монтескје (са својата идеја за 3 власти)
застапува идеја за неделив и неотуѓив суверенитет на целиот народ, т.е. за единствена
власт на народот, зашто само народот може да донесува закони и да ја претставува
единствената власт како целост. Чиновниците се само слуги на народот и нив народот
може секогаш да ги отпушти. Од 3 вида власт - аристократија, демократија и монархија
(што го изразува бројот на оние кои управуваат), најпрактична е избраната
аристократија или демократијата са неколку избрани (така било подоцна за време на
Теророт, 1792-1794, кога владееле јакобинците).
Дури и за религијата важи правилото на суверенитетот на народот. Државата
може да воспостави верски обичаи, кои секој грађанин мора да ги извршува, а неговиот
личен култ е приватно право. Треба да се укинat имотot и привилегиите на црквата и
таа да се оддели од државата. Јакобинците воведоа Култ на Највише Суштество, кој
се славe{e јавно so golema pompa, а nивniot воdа~ Максимилиен Робеспјер (1756-
1794) бe{e главeн рaководиteл na обредot.
Разгледuvaње na единkatа каkо природно su{testvo Русо даde vo кnиgata
"Емил, или за воспитувањeto". Оваa кnига predизвikа необично интересirање (duri
i научникot и golem filosof Имануел Кант od Кенигсберг, Источна Пrусijа, чиi
proшетki to~no vo оprеdеleн ~as биле пословичнi, па lу|eto sпоred niv gi
навиvалe часовниcitе, само еднa{ se оtkaàl, кogа му priстигnaла кnигаta "Емил"
и toj ostanal doma dа јa чита). "Емил" не e само педагошко дело, иако е едно од
најзначајниte светски педагошки trudovi, tuku преd сé портрет na млад гра|анин
когo go ~еka idnina и kоj soодвetno }e sе пodgotvи за nea. За Русо vistinskoto
вoспитuvање pretstavuva преобраzba vo природeн човек, bidej}i сoвремениot
човек doprva треба да стане природeн. За тоa е потребна и промена на човекот и
менuvawe nа условite nа nеговоto живeewe. Цelta е новиot човек da стане
рационалeн, умeн. Bidej}i човекot sпоred Русо e oсамена единка, мора da учи vo
природata, далекu од vлijanieto na opштestвoto, кое{to bi go rasipalo. Za nеgo
е su{testveno само vlijanieto na природata. Каkо познатаta "празна табла",
nеговiot ум }е gi прима vpe~atocite по ред и }e se развиvа vo harmoni~na личност
слободнa од sekoe лошo opштestвено vlijanie. Vo ранata фазa вoспитuvањеto е
само физичко; од 2-ta do 12-ta годинa se вежбаat setiлаta, цelta е развitok na
zabeleжuvањаta; сo 16-ta годинa се raboti vrz интелектуалниte способности, а по
тоа настapува моралноto вoспитuvање. Potem следи сексуалноto вoспитuvање, zа
сексot da se naсо~i правилно и da se усoglasi сo природata. Vo неприроднata
сostojbа lу|eto сe себични и не мислat на општoto добро, доdeкa vo природнata
сosтojbа прvо e општаta polza, хармонизирана сo љубoвta kon себesi. Коgа }e
241
сoзреe за брак, Емил се жени so Софијa, т.e. so идејata na мудростa. Такa завршuва
прiродnоto васпитuvање, кое е различnо од voобичаеноto, vo кое ne се води smetkа
za единкata која се образуva, нема очигледнa наставa, запоставено е единствоto na
интелектуалноto и моралноto вoспитuvањe и неma grià za физичкоto и рабotноto
вoспитuvањe. Тоa se сé новинi кoi na светot mu gi предложи Русо.
Тако слично e оригинална и nеговаta доктрина za природнata религијa. Русо
смeта дekа обредиti ja rasipale природнata религијa и baра вра}аwe кon nea. Под
vlijanie na женевскiоt калвинизaм, toj gi оtfrla сitе посредниci poме|у Бог и
личностa, na којa ñ е неопходeн непосредeн, изворeн, личeн контакт сo Највишeto
Su{testvo, кое vo сeкоe ~ove~ko срце vсадило природно религиско ~uvstvo.
Бог е највише морално su{testvo и Божјitе заповеди сe vsu{nost моралнi.
Човекot sпоred природata e добар. Затоa човековиот најголем квалитет е совеста,
која га воздигнува до ликот на Бога. Русо пишува: "О, совест, совест, ти божествен
нагоне, бесмртен и небески гласu, доверлив водителу на неукото и ограничено, но
интелигентно и слободно суштество, непогрешлив судијо на доброто и злото, кој на
човекот му даваш сличност со Бога, кому му благодариме за совршенството на својата
природа и за моралноста на своите дела".
Овој морален пледоаје се вклопува во целата слика на Русо како мислител, кој
daде бележити priдоnеsи за sоgledувaњето на psihi~kата strukturа на ~ovekот i на
socijalniте aspektи на човечките odnosи. Тој укажа на nu`nostа од razviвawa на
чувсtvаtа; иако како сите просветители го пофалуваше razumот, бараше bliskа
врска sо prirodаtа, која искрено ја сакаше, insistiraше на pоprirodnоtо
obrazovaние (а со тоа и на подоброто човечко живеење), na pоhуманоto odnеsување
kон ènаtа (во kнiгата "Julija, ili nova Еloiza", која беше moшne популарна vo
целiоt модерeн свет), itn.
Posebno e zna~ajna nеговаta kritikа na napredoкot, poтoчнo na лошiot
напреdoк, za{to не бe{e конзервативeц кој би go бранel minatoto, tuku хуманист
кој barа ~ove~no odnesuvawe. Toj privede niza primeri кои водat кон nazadуvawе
на humanitе еlementи kај лuѓето. Спoред Ruso, ~ovekот е prirodno dobar, но тој
не смее да биде расипуван од civilizacijaта. Progresот на naukата, umetnostа,
tehnikата i стопанството не треба да vodi кон gubewе на zdravата prirodnа
harmonijа со природата.
Во активистички, prosvetiteљskи duh, Ruso predlaга vraќawe кон
prirodата, за со тоа да се spasи ~oveштвотo. Тoа сепак ne би zna~ело vraќawe кон
najstariте состојби и надминати релации, туку поmodernо i поumnо koriстewe на
civilizaciskiте doстрели. Но Русо секогаш insistira на “vraќawето кон
prirodnostа”, така што toа staна negov filoсofskи лозунг.
Ова прашање денес е поактуелно и pove}e не e тако апсурдно каkо преd 250
годинi. Цивилизацијаta напредuва{e so огромни ~ekori и почnа da ja уништuва
Pриродata, па сé poвe}e zboruvaмe za нужностa od хармонијa сo Природata.
Тolku е блиска do умot и другаta идеја na Русо za нужности od osmisluвањe nа
sovremenata zaednica i dràva i za postavuvањe novi normi za nivno pravilno
organizirawe, za na lу|eтo da im se оvozмоì sre}a. Тoa ne izvira od prirodata,
tuku е дело na lu|eto. Toa e smislata na op{testvenata spogodba, kako izvor za
pravoto i za dràvnoto ureduvawe vo sovremeniot svet. Zaednicite treba da
bidat suvereni i slobodni graѓanski op{testva, vo кои izvor i temel na seкоe
правo }e stane op{tata volja. Ruso beшe zastapnik na idejata za sloboda, go
po~ituvaшe edinstvoto na ~ovekovite ~uvstva i razum, bara{e kreativnost na
umot i se надevа{e na nov vid ~ove~ki odnosi. Сilно vlijaeшe врз
romanti~arskiot duh, koj naskoro ќe se pojavi, a ве}e рекovme колкu бea важнi
nеговitе идеi и zboрovи zа revolucionerniot duh vo Francija, а potoa i vo
242
drugite evropski i ju`noamerikanski zemji. Toj такa gi ispolni najva`nиtе
zada~i na negoviot prosvetitelski anga`man, so кој се навеstuва нова етика.
Misli na @an-@ak Ruso
“Оп{tестveniот систем e sveto pravo, koe sluì kaкo osnova za sите drugи prava.“
“Prirodnата sостојба na ~ovekot ne postoi poве}e, a moèbi nikoga{ i ne postoela i
verojatno nema da postoi - no za nеa treba da imame ispravni idei, kako bi moèle
dobro da gi prosuduvame na{ite sega{ni sostojbi.“
“Kolku zlostorstva, vojni i ubistva, kolku nevolji i stradawa bi mu za{tedеl na
~ове~киот rod onоj koj tогaш (кога оној прв насилник го обележа својот имот), фрлајќи ги tиe
белеzи i покриvajќi ја направената meѓа, би им viknал на svoiте bli`ни: Ne slu{ajte го
измамникот, ќе propaднете ako zaboravite dекa plodoviте на zemјата им pripaѓаат на siте,
a zemјатa на nikoго!“
“Nekoј misli da e gospodar nad drugiте, a сеpak e поголем rob od нив.“.
243
49. Klod Helvecius
KORIST I DOBRINA
Golemite epohi na ~ove{tvoto imaat
isklu~itelno eti~ko zna~ewe. Nim im prethodi
kriza, koja se projavuva i kako kriza na moralot,
no novite eri se ispolneti so eti~ko zna~ewe i
gi pottiknuvaat lu|eto na eti~ka kreativnost, na
sozdavawe novi celi i vrednosti. Taka bilo koga
Aleksandar Makedonski go osvojuva{e svetot i
ni{to натаму ne be{e kako porano ({teta {to
umre mlad, ne moè{e da ja zavr{i zapo~natata
preobrаzba) - novata civilizaciska forma gi
povrzuva{e narodite i kulturite, праве{e
edinstvo bez omraza i diskriminacija.
Helenisti~kata epoha ne samo {to se izrazi na
ogromen prostor, tuku zna~e{e i podem na
znaewata, naukite, verite, tehnikata... (тоа
особено се случуваше во Александрија, како најголем
научен центар сé до модерните универзитеtskи centri и библиотеки).
Hristijanstvoto вsади ne samo univerzalna verska povrzanost, tuku i realno
edinstvo na kontinentalno nivo и nov moral. Car Konstantin, proglaсуvajќi ја
novата verа за официјалnа religijа на Carstvото i seleјќi ја prestoлniната во
Vizant, zapo~на neviдenа preobraзбa, izgradба, idejni sudиrи, {irewе на
kulturата. Имаlo и nazaduvawe na razvитoкot поradi preselbite i branovi na
neukite pqa~kosuva~ki narodi, no sozdavaна е osnova za rekonstrukcija na
svetot i za nov {kolski i nau~en sistem (istoto go pottikna islamot na
isto~niot Mediteran i vo zapadna Azija). Renesansata zna~e{e ne samo
пронаоѓање и повторно budewe na starite soznanija, tuku i podem na soznanijata
i otvorawe na du{ite za nova duhovnost, nov moral, ra{ireni dejноstи, за
poaktivnи socijalnи ставови и ìvotna organizacija. Istovremeno zapo~naa i
otkritija na novi svetovi i povrzuvawe so niv, {to }e vodi do novi potrebi,
ambicii, bogatstva i novi proizvodi (no }e ima mnogu zlostorstva sprema
nerazvienite domorodci, golemi kra`bi i ~ove~ki uni{tuvawa, stradawa i nov
porast na ropstvoto - no i tie negativni projavi }e pottiknat moralni
pra{awa i до денес ќе влијаат врз pozitivniте moralni vrednosti).
Od seto toa se zarodi op{t razvitok - pokraj dotoga{ nedoìveanata
trgovska i soobra}ajna razdviènost, zaedno so silniot подем na
manufakturite i со za~etocite na industriskata revolucija (koi }e donesat
novi sostojbi, problemi i eti~ki preдizvici). Novata era se izrazi kako
Prosvetitelstvo, kako son na ~ove{tvoto za pogolemi soznanija i za
otvorawe na du{ata za novi moralni vrednosti. Prosvetitelstvoto e
najzna~ajna eti~ka ideja i dejnost na ~ove{tvoto. Нajgolemiot kulturen
praznik na slovenskiot svet Svetite Kiril i Metodij (koj go odbeleùvame na
24 maj) e i eden od na{ite eti~ki praznici. Toga{, naporedno so potsetuvaweto
na ogromnata prosvetna dejnost na prvite slovenski prosvetiteli i zaedno so
odbeleùvaweto na dostrelite vo obrazovanieto i vo nacionalnata kultura, se
slavi i golemata misla na ~ove{tvoto - deka so li~nite i zaedni~kite dostreli
vo obrazovanieto paralelno odi i usovr{uvaweto na lu|eto vo osmisluvaweto
na ìvotot i vo praveweto dobro sebesi, na bli`nite i na svetot.
244
Iako во Новиот век najrazviena nacija be{e holandskata, пред сé so
морнарицата, трговијата, обработката на дијамантите, slikarstvoto, а посебно со
afirmiraweто na slobodata na misleweto (so {to i denes predni~i во светот),
poleto za prosvetitelskiot razmav, koj se slu~uva{e vo cela Evropa (pa i vo
Turcija i podaleku na Istok), be{e skoncentrirano vo Francija, vo Pariz,
kako najubav i najrazvien grad na svetot. Tamu "filosofite", mislitelite so
novi idei, gi razbrkuvaa starite духовни magli i baraa da zasveti novо sonce na
slobodata, na obrazovanost i na dostojna etika.
Vo eti~ka smisla ogromno zna~ewe imaat celoto Prosvetitelstvo,
sozdavaweto na Enciklopedijata и конечно Francuskata revolucija. Od
nau~niте i teoriskiте eti~ki aspekti zna~ajni se delata na site francuski
prosvetiteli, od Monteskje i Volter do Ruso, Didro, Holbah, Kondorse... Vo
odnos na gra|anskata etika, so realni sogledbi i aktuelni vrednosti centralno
e u~eweto na Helvecius, okolu negovata eti~ka zamisla moè da se
skoncentrira celata su{tina i dinamika na francuskata prosvetitelska
etika.
Pred Helvecius golem pridones dade [arl Monteskje, baron, roden vo
1689 godina vo dvorecot La Breda kaj Bordo vo stara gaskowska familija. Se
zdobil so izvonredno klasi~no obrazovanie, {to }e se izrazi vo negovite
klu~ni dela. Bil sovetnik na parlamentot vo Bordo, a potoa negov pretsedatel,
kako nasledna semejna titula (regionalniте i lokalniте parlаmеnti imaа samo
sudskа funkcijа, kraлот bеше edinствен zakonodavеc во zemјата). No Монтескје
pove}e se interesiral za naukata i kulturata. Objavi edno isklu~itelno
interesno delo "Persiski pisma" (1721), vo koe dvajca posetiteli od dale~nata
zemja se podbivaat so sostojbite, mislewata i osobeno so moralot vo Francija
(ova delo u{te e popularno). Re{ava sosema da se posveti na naukata i zaminuva
da ìvee vo Pariz, ne samo glaven grad na centralizirana Francija, tuku i
duhoven centar na svetot. Stanuva ~len na Francuskata akademija i patuva niz
cela Evropa da sobira materijal za svoeto kapitalno delo "Duhot na zakonot"
(1748), koe go rabote{e 20 godini. Ova e bazi~no pravno delo na sovremeniot
svet, а so toa i isklu~itelno eti~ki zna~ajno. Monteskje ja izloùva teorijata
za tri vlasti - zakonodavna, izvr{na i sudska, so {to dava идејни osnovi za
nadminuvawe na avtokratijata i za izgradba na ìvot vrz osnova na
inicijativnosta i silata na gra|anite.
Prekrasnata li~nost i duhovitost na Monteskje najdobro se sogleduva vo
edno negovo iskaùvawe dostojno za golem moderen filosof: "Koga ne{to vo
mene bi moèlo da bide korisno, a bi mu nanesuvalo {teta na moeto semsjtvo,
jas toa bi go isfrlil od mojot duh. Koga bi znael deka ne{to e од полза za moeto
semejstvo, a toa ne bi bilo korisno za mojata tatkovina, jas bi se obidel toa da
go zaboravam. Koga bi pravel ne{to korisno za mojata tatkovina, a bi bilo
{tetno za Evropa, odnosno koga toa bi bilo korisno za Evropa, a {tetno za
~ove~kiot rod, jas toa bi go smetal za zlostorstvo - bidej}i nu`no sum ~ovek, a
slu~ajno sum Francuzin". Takva kosmopolitska svest i odnos razvivale
francuskite filosofi-prosvetiteli.
Eti~kite idei i pridonesi na velikanite Volter (1694-1778) i @an-@ak
Ruso (1712-1778) gi objasnivme vo posebniте prilozi. Vo taa epoha mo{ne se
aktivni i zna~ajni dvajca maestralni nau~nici - filosofot Deni Didro (1713-
1784) i matemati~arot Dalamber (1717-1783), sekretar na Akademijata. Didro
ìveel kako sloboden pisatel, so mnogu finansiski problemi i postojano
progonet od vlastite, koi silnо ги kritikувa. Ima napi{ano zna~ajni soznajni
trudovi, a tvorec e i na originalen esteti~ki sistem. Najzna~ajnoto negovo
245
delo e zamislata i izvedbata na najgolemoto izdanie na vekot - "Enciklopedija
ili Obrazloèn re~nik na naukiте, umetnostiте i zanaetiте" (1751-1772), во 35
томови, kogo go podgotvuvaa zaedno so Dalamber (koj napi{a pro~uen
Predgovor). Vo Enciklopedijata so svoi prilozi u~estvuvaa site kreativni
misliteli. So ambicijata i со zafa}aweto na najzna~ajnite dejnosti i soznanija
na taa epoha, toa be{e eti~ki najzna~ajno delo i ekskluziven probiv vo noviot
duh na vremeto.
Zo{to go istaknuvame Helvecius kako prvenec vo eti~ka smisla во toј
broеn filosofskи i nau~еn konglomerat, во koj sеkој tvоrеc davaше ogromеn
eti~ki приdonеs на svetskиoт razvиток? Zatoa {to dade objasnuvawe {to se
slu~uva vo gra|anskata etika vo toj mig, a i {tо e тaа како vид tipi~еn eti~kи
odnos i kako ќе треба da se dviì nejziniot tvore~ki пат.
Klod Adrien Helvecius е roden vo Pariz vo 1715 godina vo staro
blagorodni~ko semejstvo, koe poteknuva od Holandija. Se {koluval kaj
jezuitite, no rano ja zapoznal filosofijata na Xon Lok i stanал privrzanik na
empirizmot. So 23 godini dobiл vnosno mesto na generalen zastapnik na
danokot, kade se zapoznal so pritisocite na feudalcite vrz narodot. Pravilno
ja izvr{uval dol`nosta i gi branel stradalnicite selani, no zaklu~il deka
taka ne moè mnogu da se postigne. Vo 1751 godina ja napu{til pozicijata ñ se
posvetil na filosofijata, koja toga{ stanuva{e najpresti`na profesija vo
Francija. Organiziral pro~uen salon, vo koj redovno doa|ale najzna~ajnite
nau~ni li~nosti на razgovor i analizа на sоvremeniте збиднувања. Inspiriran
od diskusiite, napravi kniga "Za duhot" (1758), koja go proslavi vo cela Evropa.
Knigata e osudena i spalena. Helvecius тргна на pat niz Evropa. Umrel vo 1771
godina, a следната kniga "Za ~ovekot, za negovite intelektualni sposobnosti i
za negovoto obrazovanie" e objavena posthumno.
Vo predgovorot na knigata "Za duhot" Helvecius ja izloùva svojata
eti~ka programa: "Kon moralot treba da se odnesuvame kako i kon drugite
nauki i moralот treba da го sozdaваme kako nekoj vid eksperimentalna fizika".
Za raspraviite vo filosofijata predlaga da se napravi spogodba za to~na
upotreba na zborovite, so {to }e se izbegnat nedorazbirawa. Za duhot и
soznanieto smeta deka ne сe ne{to vrodeno, tuku rezultat na vpi{uvaweto na
osetite vrz умствената "prazna plo~a". ôvekot raspolaga so dve pasivni sili -
~uvstvitelnost za primawe vpe~atoci i sposobnost za nivno pomnewe-~uvawe.
Sudeweto zna~i sporeduvawe na razni oseti i nao|awe na vrska pome|u niv.
Poseбno predupreduva deka vrz soznanieto vlijae trudot i deka trudot i
rakata go sozdale ~ovekot, misleweto i jazikot. Etikata stapuva na scena kaj
pra{aweto na vistinitosta na soznanieto. Helvecius istaknuva deka prvite
zabludi kaj nas nastanuvaat od sтrastite. Pod nivno vlijanie ne{tata gi
gledame iskriвeno. Vtoriot izvor na zabludite e neznaeweto, tretiot
razli~nata upotreba na zborovite (neznaeweto na nivnoto vistinsko
zna~ewe).
[to se odnesuva do moralot, i moralnite sudovi zavisat od осетите и
~uvstvuvaweto. Site sudovi izrazuvaat prijatnost ili neprijatnost. Etikata
treba da dokaè deka interesot e edinstvenaта osnova vrz koja se bazira seta
na{a dejnost, pa e i baza za izbor i izgradбa na vrednosti. Sekoe delo go
ocenuvame kako dobro, zlo ili zabraneto, vo zavisnost od toa dali za op{toto
dobro тоа дело e korisnо, {tetnо ili indiferentnо (sli~no stoicite voveduvaa
"tret vid dejstva", bez moralno zna~ewe, adiafora). Sé razbira deka poimot
"interes" ne se odnesuva na materijalnata korist (на toa }e ukaùvaat i
246
utilitaristite), tuku stanuva zbor za ona {to moè da bide prijatno ili
neprijatno, da ni donese zadovolstvo ili da né napravi nesre}nи.
Zna~i, vo ìvotot ~ovekot bara setilni uìvawa. Moralnite deјstva se
izraz na fizi~kite potrebi. Dobro e ona {to е korisno za nas, zlo e ona {to ne
ni e korisno, {to ni sozdava {teta, {to ne ni e prijatno. Toga{ Helvecius go
potegnuva nau~noto soznanie - ~ovekot e egoisti~ko su{testvo. Егоизмот е извор
и merilo зa site ~ovekovi planovi i dejstva. Toa e osnova za gra|anskiot moral
razbran kako interakcija na sлiчниte subjekti vo op{testvoto. Definitivnoto
samoqubie kako edinstven izvor na moralot Helvecius go diferencira so
istaknuvaweto deka egoisti~kite celi se postignuvaat samo so realizirawe na
op{toto dobro.
Potoa Helvecius objasnuva "kako nau~nik", vo imeto na
eksperimentalnata fizika, {to se slu~uva vo moralot kaj razli~nite li~nosti.
Lu|eto se ra|aat ednakvi - toa e nova civilizaciska pouka. Toa zna~i, imaat
isti svojstva i darbi i podednakva umna i fizi~ka sila. Toa {to ednite se
razlikuvaat od drugite zavisi od nadvore{nite vlijanija. Osnovno e она {to го
pravi obrazovanieto, vo koe spa|a i deluvaweto na sredinata, na klimata i na
vidot na vlasta. Od interesot, koj e bazi~en za ~ovekovite orientacii, zavisi
diferenciranosta na setilata, na fantazijata i na koncentracijata. Pri seto
toa va`ni se i strastite. Za Helvecius, "vo moralot strastite se ona {to vo
fizikata e dvièwe". Strastite нас né pottiknuvaat na dejstva i zafati. Ako
strastite se negativni, tie gi zagrozuvaat drugite lu|e, na primer ambicijata
da se vladee nad lu|eto. Zatoa strastite treba da se kontroliraat i da se
naso~at kon op{ta korist.
Sega doa|a otkritieto na Helvecius. Imeno, moralot zna~i ispravno
odnesuvawe na edinkata. Toa se dobiva so vlijanie vrz egoizmot, za da ne ја
vle~e личноста kon polza koja }e povreduva drugi lu|e, a ќе си нанесува штета i на
samаtа sebe. Moralnoto vospituvawe ne treba da se prepu{ti na slu~ajnosta,
bidej}i so planirano i dobro izvedeno obrazovanie moè da se dobijat
genijalni lu|e. Za taa cel vospitanieto, koe go kontrolira i naso~uva
dràvata-op{testvoto, како i samata dràva so svoite dobri propisi,
naso~uvawa i sankcionirawe, ja oblikuvaat svesta na ~ovekot kon
"dobrorazbran egoizam" - тоа се двете сили на облагородувањето на природниот
егоизам.. ôvekot, spored Helvecius, ne se ra|a ni dobar ni zol, tuku
op{testvoto moè da go napravi takov: "Sre}a na nekoja nacija e rezultat na
moralnoto zakonodavstvo".
Mislitelot Etjen Bono de Kondijak (1714-1780) razviva interesna slika
na чovekot kako su{testvo so potencijali no bez razvieni setila i du{evni
sposobnosti. Toj zamisluva statua, koja nema nikakvi pretsтavi. Таа пostapno
dobiva oseti, koi vlijaat da se razvivaat nejzinite setila, mo}i i soznanija.
Drugiot mislitel od toj krug e lekarot @ulien Ofrej de Lametri (1709-1751),
koj napi{a zna~ajno delo "ôvek-ma{ina", vo duhot na sovremeniot kauzalizam:
"ôve~koto telo e ma{ina koja sama gi naviva svoite federi". Sé kaj lu|eto i
ìvotnite potsetuva na ve~noto dvièwe. Za moralot Lametri kaùva deka e
"priroden zakon", koj im e prisu{t i na lu|eto i na ìvotnite kako intimno
~uvstvo za dobroto i zloto. Spored Lametri, prirodata né sozdala нас da bideme
sre}ni i etikata pomaga da si gi pronajdeme zadovolstvata i prijatnosta.
Osnovnoto uìvawe e telesnoto, no vospituvaweto né oblagoroduva da se
vozdigneme do duhovnite zadovolstva (Lametri e eden od onie Francuzi koi
napi{ale kniga za Epikur, kako beleìt filosof na duhovnite zadovolstva).
247
Pro~ueniot sovremenik Paul Ditrih Holbah (1723-1789), od bogato
germansko blagorodni~ko semejstvo, po studiite na prirodni nauki doa|a vo
Pariz i dobiva golemo nasledstvo. Se povrzuva so enciklopedistite i se
istaknuva so humanizmot i borbenosta. Go smetale za najradikalen filosof vo
Francija. Bil najploden pisatel od ovoj krug - bazi~ni dela se обемниот
"Sistem na prirodata" (1770) i ateisti~kata kritika "Razgolenoto
hristijanstvo" (1756). Golemoto delo rasprava za zakonite na fizi~kiot i na
moralniot svet. Svojata zada~a Holbah je obrazloùva so ambicijata da im
pomogne na lu|eto da bidat sre}ni. "ôvekot e nesre}en zatoa {to ne ja poznava
prirodata". Moralniot svet e samo poseben slu~aj na fizi~kiot svet.
Prirodata e edinstvo na site sili, vo nea sé e materijalno i vo dvièwe, sekoja
pri~ina predizvikuva posledica. Etikata, spored Holbah, e eden vid fizika.
Negovoto u~ewe e sli~no kako ona na Helvecius, no akcentot e staven ne врз
egoizmot, tuku врз op{testvenite vrednosti. Moralot treba da pomogne da se
pronajdat sredstva za postignuvawe sre}a na ~ovekot. Za toa, ~ovekot treba da
se strеmi kon ona {to mu donesuva korist, a da го izbegnuva ona {to mu pravi
{teta. Sre}ata zna~i zadovolstva, no preteranoto uìvawe preminuva vo
neprijatnost i bolka, па umniot sekoga{ }e vnimava i }e bide umeren.
Holbah umre vo godinata na Revolucijata 1789-та. Тој голем настан го
podgotvija francuskite filosofi-prosvetiteli i enciklopedisti.
Revolucijata donese istoriski lozung "Sloboda-Ednakvost-Bratstvo" so
најva`no eti~ko zna~ewe за целиот досегашен живот (sovremeniot francuski
eti~ar @ak Atali veli deka e postignata slobodaта, deka site sme svesni за
ednakvosta i ja poddrùvame, no deka u{te ne e realizirano bratstvoto - штo
bi trebalo da bиde zadaчa на натамошниот razvитoк нa ~oveшtvото kaко povрzanа
zaednicа i на идните суштествени vrednosti на Univerzalnата etikа).
Revolucijata donese i Deklaracija za pravata na ~ovekot i gra|aninot, drugo
va`no eti~ko ostvaruvawe, pokraj ukinuvaweto na kralstvoto i ugnetuva~kata
aristokratija, odzemawe na ogromnite imoti na Crkvata, sozdavawe moderna
francuska dràva, нов правен систем i ослободено образование. Сo toа
slobodarski se inspiriraa lu|eto vo mnogu krai{ta na svetot и soздадenи sе и
drugи slobodnи dràvi po Evropa и во светот.
Site tie клучни современи promeni, kako i во prethodnite golemi epohi
на човештвото, zasekoga{ }e gi smenat ~ove~kite misli i vizii - a etikata }e
stane poinakva, sekako и pod vlijanie na francuskite prosvetiteli.
Eti~ki misli na Helvecius
"Trudot se smeta za zlo zatoa {to vo mnozinstvoto dràvi samo so preteran trud se
dobivaat potrebni sredstva za ìvot i zatoa {to idejata za trudot sekoga{
predizvikuva vo ~uvstvata ideja na stradawe."
"Rabotata e dobro."
"Angaìraniot ~ovek e sre}en ~ovek."
"Za da se usovr{i moralnoto vospituvawe, treba da se naso~i spored planot koj
soodvetstvuva na javnata polza и da se bazira vrz ednostavni i nepromenlivi
principi."
248
50. Imanuel Kant
POÎTUVAWE NA ÔVE^KOTO VO SEBE
Vo razli~ni kulturi, vo
diferencirani uslovi, od razni
pri~ini, za eti~kite pra{awa se
davaat specijalni odgovori, vo koi se
istaknuvaat razli~ni osnovni celi i
vrvni vrednosti na etikata. A koga
lu|eto sakaat da go pronajdat ona {to
sekako treba da gi vodi vo moralot,
ona {to treba obvrzno da ja naso~uva
nivnata volja, ona {to }e go
ispolnuva nivniot ìvot so moralno
zna~ewe koe }e gi zadovoluva, a
istovremeno }e im dava opravduvawe
za nivnata eti~ka orientacija i
postapuvawe - toga{ baraat edno-
glasno i op{tovaè~ko re{enie.
Postoi eden takov eti~ki princip. I
koga toa nekoj ne go saka, ili za nego
se misli deka e premnogu krut, za
nego sepak se vodi smetka, a go
kritikuvaat i otfrlaat samo onie koi se podbivaat so moralot ili odbivaat da
gi sledat vrednite moralni normi. Toa vrvno re{enie go izloì i obrazloì
Imanuel Kant, koj si postavi apsolutna zada~a - da pronajde {to e toa {to
~ovek go pravi od po~it kon samiot moral i {to e toa so {to, ako ne postapuva
taka, jasno pokaùva deka ne gi po~ituva ni etikata ni ~ove~koto vo sebesi. Za
Kant po~ituvaweto i izvr{uvaweto na dol`nosta e osnova na moralot kako
veli~estvena dejnost, so koja ~ovekot se istaknuva kako osobeno su{testvo.
Kantovite pogledi za zna~eweto na moralot se iskaàni so ovie
najpoznati zborovi na svetskata filosofija, koi se i himna na etikata:
“Dve ne{ta ja ispolnuvaat du{ata so sekoga{ ponov i sé pogolem voshit
i strahopo~it kolku {to razmislata po~esto i poistrajno se zanimava so niv:
toa se yvezdenoto nebo nad mene - i - moralniot zakon vo mene. Niv ne treba da
gi baram i prosto da gi nasetuvam kako sokrieni vo temnina, ili vo beskrajot
nadvor od mojot horizont; jas niv gi gledam pred sebesi i neposredno gi
povrzuvam so svesta za moeto postoewe...
Vtoroto od ovie ne{ta zapo~nuva od moeto nevidlivo Jas, od mojata
li~nost, i me pretstavuva vo eden svet koj navistina e beskone~en..., a jas se
soznavam sebesi deka sum so toj svet ne ~isto slu~ajno, tuku op{to i nu`no
povrzan... Ovaa vtora slika ja vozvi{uva beskrajno vo mojata li~nost mojata
vrednost kako edno razumsko su{testvo, pri koe{to moralniot zakon mene mi
otkriva ìvot nezavisen od ona {to e ìvotinsko i od siot setilen svet.“
Toa Kant go napi{a vo “Kritikata na prakti~niot um“, koja, pokraj
Aristotelovata “Nikomahova etika“, e najpoznata svetska teoriska kniga za
etikata (“Kritikata na prakti~niot um“ ja prevedov i objaviv na makedonski
jazik, izd. Metaforum, 1993). Za Kant nema dilemi, kako {to nema za nieden
dobar i moralen ~ovek na svetot, deka dobrinata, eti~koto odnesuvawe i
izvr{uvaweto na obvrskite se osnovni ~ove~ki karakteristiki. Tie ~ovekot go
249
pravat ~ovek, so niv toj ja iskaùva svojata su{tina i blagorodna zada~a na
doblesen prestoj na zemjata.
Imanuel Kant e roden vo 1724 godina vo Kenigsberg (denes Kaliningrad,
kako najgolemo mesto vo Isto~na Prusija, sega ruska enklava na Baltikot). Vo
svoeto mesto izu~il, bil nastavnik i pi{uval, ne napu{taj}i go nikoga{. Bil
najpro~uen profesor na vremeto. Toj go objasnil nastanuvaweto na Son~eviot
sistem i na Zemjata od vrteweto na vselenskata maglina i od ladeweto na
yvezdenata masa, {to e poznato kako Kant-Laplasova teorija. Vo “Kritikata na
~istiot um“ (1781), edno od najpoznatite filosofski dela na site vremiwa, toj
mo{ne originalno ja objasni prirodata na ~ove~koto mislewe. Tuka dava eden
vid generalna programa za ~ovekot i filosofot: [to moàm da znam? [to
treba da pravam? Na {to moàm da se nadevam? [to e ~ovekot? Kant e isto taka
zna~aen esteti~ar, teoreti~ar na religijata, pedagog, istraùva~ na
Univerzitetot, ~ii idei u{te se citiraat. Toj sakal da gi vodi lu|eto po
pravilnite ìvotni pati{ta, za {to, spored nego, tie samite se odgovorni - toj
mu dava golemo zna~ewe na ~ove~kiot subjekt. Ja sozdal i knigata “Ve~niot
mir“ (1795), so koja bil prviot dosleden antimilitarist, pacifist, govorel
protiv drèweto vojski i vodeweto vojni me|u dràvite. Po~inal vo 1804
godina, kako najslaven mislitel. Koga velikiot filosof Hegel sakal na
studentite da im poso~i vistinska filosofska kniga, koja }e gi nau~i da
filosofiraat, im daval kako zada~a da gi ~itaat delata na Kant.
Kant napi{al tri eti~ki dela, site mo{ne zna~ajni za teorijata na
~ovekovoto odnesuvawe: “Osnovite na metafizikata na moralot“ (1795),
“Kritika na prakti~niot um“ (1788) i “Metafizikata na moralot“ (1797). Vo
site negovi dela, kako i vo negovite so~uvani predavawa, provejuva voshit za
moralot kako su{tina na ~ove~koto, na ~ove{tinata vo ~ovekot.
Kant ne ja mistificira{e etikata kako nekoj vonreden zanes ili talent
na ~ovekot. Etikata e jasna osnova na ~ove~koto ìveewe i pri~ina za negoviot
kvalitet. Kant ja opi{uva eti~kata dimenzija na ~ove~koto ìveewe. Vo
negovite idei srenuvame simbioza - na intelektualnata analiza na moralot na
strogiot protestantizam, na gra|anskiot duh na odgovornost i ispolnitelnost i
na eti~kata rigoroznost na eden vrven, neophoden eti~ki princip, kakov {to e
dol`nosta, kako glavna i edinstvena smisla na eti~koto. Vo koncepcijata za
dol`nosta i za nejzinoto obvrzno ispolnuvawe se obedinuvaat avtonomijata na
moralot, slobodata na voljata koja go odbira najdobroto, moralniot kvalitet
na li~nosta koja se stremi kon sovr{enstvo, duhot na mo}noto gra|anstvo kako
aristokratija na moralot, za koja pozicija gra|anite treba samite da se
izborat. Vsu{nost Kant ja izrazil duhovnata smisla na gra|anstvoto, koe
tuku{to gi be{e zamenilo vo водењето на istoriskoto dvièwe aristokratite
po rod.
Kant ja opejuva dol`nosta kako edinstven, neumiten i apsoluten eti~ki
princip, koj ne bara ni{to osven negovo ispolnuvawe, a dava i obezbeduva sé,
najnapred moralna samosatisfakcija:
“Dol`nost! - ti vozvi{eno, veliko ime, ti {to vo sebe ne sodrì{ i ne
podrazbira{ ni{to svoevolno, ni{to {to so sebe nosi dodvoruvawe, tuku
bara{ pot~inuvawe... Ti samo postavuva{ eden zakon koj samiot od sebe nao|a
vlez vo du{ata i koj samiot za sebe si pribavuva po~ituvawe..., pred koe
zamol~uvaat site naklonosti, duri i ako skri{um rabotat protiv nego... (Tvojot
izvor) ne moè da bide ni{to pomalo odo{to ona {to go vozdignuva ~ovekot
nad nego samiot.“
250
Za vakviot optimisti~ki pogled na radosnoto izvr{uvawe na obvrskite
Kant dade pro~uen eti~ki lozung: Treba, zna~i moàm! Mora{, zna~i moè{!
Колико тука има концентрирано верба во човечката неумитност и мо}?! Nikoj ne
smee da ne go napravi ona {to mu pripa|a da go izvr{i (spored pozicijata, kako
socijalno su{testvo, kako ~ovek) - ona {to mora da bide storeno, a toa treba jas
da go napravam, toa sekako moàm da go ispolnam.
Dol`nosta pretstavuva neposredno po~ituvawe na moralniot zakon.
Onoj koj saka da go uvaùva moralot kako izraz na ~ove~koto vo sebe, toj ja
izvr{uva dol`nosta, kako {to izvr{uvaweto na dol`nosta e vistinski izraz
na ~ovekuvaweto, vo koe najprvin e vklu~eno sledewe na eti~kite principi.
Kant veli:
“Moralniot zakon e svet (nepovredliv, nenaru{iv). ôvekot, navistina,
e dostatno ne-svet, no ~ove{tvoto vo negovata li~nost mora da mu bide sveto.
Vo celiot sozdaden svet, seto ona {to se saka i kade {to toa moè da se
upotrebi i prosto kako sredstvo - samo ~ovekot, a, so nego, i sekoe umno
sozdanie, e cel sama po sebe. Imeno, toj e subjekt (izvr{itel) na moralniot
zakon, koj e svet blagodarej}i na avtonomijata na ~ovekovata sloboda. “
Kant pledira za ìveewe i odnesuvawe dostojno za сушноста и
veli~inata na ~ovekot. Stanuva zbor za ~ove~kata li~nost, koja pobuduva
po~ituvawe, koja ja izrazuva vozvi{enosta na ~ove~kata priroda. Kant
poso~uva: “Zar eden ~esen ~ovek, vo najgolemata ìvotna nevolja, koja bi moèl
da ja izbegne samo koga bi ja prenebregnal dol`nosta, ne go odrùva u{te
soznanieto deka sepak go so~uval dostoinstvoto na ~ove{tvoto vo svojata
li~nost, taka {to ne treba da se srami pred sebesi i nema pri~ina da ima strav
od vnatre{noto sebeispituvawe?... ôvekot ne moè da podnese vo svoite
sopstveni o~i da bide nedostoen za ìveewe.“
Zatoa, spored Kant, za ~ovekot e osnovno i najva`no otkrivawe i
sledewe na ~istiot moralen zakon, za{to toj ni ovozmoùva da ja po~uvstvuvame
vozvi{enosta na na{eto postoewe. Po~ituvaweto na moralot e ne{to
dostoinstveno, тоа nema niшто заедничко so ìvotnата nasladа. Dol`nosta i
ìvotnite uìvawa ne se me{aat. Kant gi kritikuva i za etikata gi otfrla
evdajmonizmot (barawe na sre}a), egoizmot (èlba da se zadovoluvaat svoite
celi) i utilitarizmot (streme` kon korisnosta), t.e. sekoe dejstvuvawe od
nekoja strast i naklonetost. Etikata ne e dejstvuvawe za postigawe na nekoi
celi, seedno kakvi se; taa ne e povrzana so prisilno deluvawe, koga ne{to go
tera ~ovekot da postapuva vaka ili onaka - zatoa {to osnovata na ~ove~koto
postoewe i eti~ko dejstvuvawe e slobodata; etikata ne se spravuva ni so
postapkite so koi se saka da se ugodi nekomu ili da se stori ne{to (duri dobro)
nekomu. Ova se odnesuvawa predizvikani od nekoi drugi celi, a ne od samoto
po~ituvawe na moralot kako takov. Eti~no e samo dejstvuvaweto so koe{to se
po~ituva ~ove~koto vo sebe, izvornata vrednost na ~ovekot kako moralno
su{testvo, zna~i koga se izvr{uva moralniot zakon.
Etikata, spored zamislata na Kant, zna~i apsolutno sledewe na
moralniot zakon, odnosno ispolnuvawe na dol`nosta pred sé i bez nikakvi
preduslovi. Toa e najstrog moral, no toj ra|a i najdobar ìvot someren so
istoriskite i realnite ìvotni rezultati. Vo edna istorisko-socijalna
sporedba, li~nosta na Kantoviot moral e gra|aninot, koj vo eti~kata
neminovnost na moralot veruva tokmu zaradi pretpostavkite na svojata
opstojba. Toj ne e pramatar, siten "trgovec", koj }e dade ne{to za ne{to, kako
primitivno razbirawe na etikata, nitu e nekultivirano setilno su{testvo,
koe se stremi samo kon zadovolstva i kon zadovoluvawe na nadvore{ni
251
predizvici, nitu e nekoj koj se krie pred li~nata odgovornost, i sl. - tuku onoj
koj tokmu vo obvrskite i odgovornosta ja nao|a i smislata na egzistencijata i
{ansata za ìvoten uspeh. Gra|aninot e li~nost na eden svet koj o~ekuva mnogu
od nea i kogo {to taa ne saka da go razo~ara. Vo takviot svet sekoj ja izvr{uva
svojata dol`nost, za na site da im bide normalno, uspe{no i dobro. Moralot se
pravi so sfa}awe na svojata ~est i obvrska da bide postapeno tokmu kako {o
treba, ne posakuvaj}i nikakvi osobeni pridobivki za toa. Najva`no e ~ovekot
da se po~uvstvuva dostojna li~nost, koja postapuva moralno. Toa e objasnuvawe
na strog, no vistinski i veli~estven moral.
Spored Kant, eti~koto ima izvorna smisla vo ìvotot na ~ovekot:
“Vrednosta na ~ovekot nad prostoto ìvotno voop{to ne ja izdignuva toa {to
toj ima um, dokolku toj um nemu treba da mu sluì za ona {to kaj ìvotnite go
pravi instinktot... ôvekot umot go ima za edna povisoka cel - imeno za ona
{to po sebe e dobro i zlo, a za toa moè da sudi samo ~istiot, setilno voop{to
nezainteresiran um, i ne samo da razmisluva za toa, tuku toa prosuduvawe... da si
go napravi negov najvisok uslov“.
ôvek moè da postapuva sledej}i gi pravnite i obi~ajnite normi, moè
da pravi ne{ta za svoja korist ili za korist na drugite, ili da ima nekakvi
drugi celi, no takvite dejstvuvawa ne spa|aat vo moralot, tie se su{testveno
samo legalni - mo`ni, no ne dostojni i vozvi{eni. Legalnosta i moralnosta se
dve razli~ni formi na ~ove~kata aktivnost. Eti~ko e samo dejstvuvaweto
izvr{eno od dol`nost, od ~uvstvo na moralna ~est, od nastroenie koe dosledno
e vodeno od na{iot um, koj treba da ni e edinstven zakonodavec. Osnovnata
karakteristika na ~ovekot e umot, koj pomaga da gi soznaeme ìvotnite na~ela.
Vo toa e vklu~enа задача на ~ovekot da ne bide empirisko su{testvo, koe }e se
poveduva po svoite mignoveni strasni impulsi i razni materijalni celi, tuku
su{testvo koe }e ja sledi sogledbata na ona {to e najvredno, {to e edinstveno
vredno. A za ~ovekot toa se - izvr{uvaweto na svojata dol`nost da se bide
~ovek i ispolnuvaweto na moralniot zakon, koj mu poso~uva na ~ovekot deka
moralot e nuèn za nego i blagoprijaten za negovata kvalitetna opstojba.
Oblagorodeniot ~ovek na Kant, svesen za svojata individualnost, no i za svojata
odgovornost, koj gi koristi mo}ta i pridobivkite na svojot um, postapuva
spored Kantovata pro~uena filosofska formulacija na moralniot zakon, vo
forma na kategori~kiot imperativ, koj e eti~ko re{enie i klu~, za koi mora
postojano da se vodi smetka pri odnesuvaweto:
“Postapuvaj taka {to maksimata na tvojata volja sekoga{ bi moèla
naedno da ima vrednost kako princip na seop{to zakonodavstvo!“
Stanuva zbor za vrednosti i normi koi moàt vo sekoj slu~aj, vo site
krai{ta i okolnosti da bidat za site lu|e edinstveno vredni (zna~i, mora da
bude isklu~eno sekakvo dejstvo koe moè da vodi kon sebi~nosta vo намерата и
во dejstvuvaweto, kade principot ne moè da vaì za site, kako i kon
razurnuvaweto na me|usebnata doverba pome|u lu|eto i do naru{uvaweto na
smislata na eti~nosta, koi ne moàt da stanat na~ela za sekogo i sekoga{ - na
primer, laga, kra`ba, manipulacija, predavstvo, podjarmuvawe, naveduvawe na
nekakvo zlo...). Vo ovaa ideja moè da se naseti i poznatoto Zlatno moralno
pravilo, da se pravi samo ona {to bi sakale lu|eto da (ni) go pravat, no ovdeka
e izloèno kako neprikosnoven moralen zakon, ne povrzano so èlbata kako
moralno da ni vozvra}aat lu|eto, tuku u{te pove}e e naglasena ulogata na
moralniot subjekt vo eti~kata recipro~nost (kako vo modernata norma na
empatija).
252
Kategori~kiot imperativ e specifi~no moralno barawe i inspiracija
kaj lu|eto. Postojat 3 vida sodrìni na ~ove~kite imperativi - tie za
tehnikata-raboteweto, tie povrzani so ìvotnite dejstva i mudrosta i
onie neposredno eti~ki. Prvite se dejstva od nekoja struka ili sluàt za
nekoja rabotna cel (tie se dobri ako e objasneto baranoto dejstvo i ako so
pridrùvaweto doveduvaat do uspeh na rabotata, inaku moè da se slu~i
propa|awe na akcijata ili na imotot). Vtorite se pouki za postignuvawe li~na
sre}a vo ìvotot, se odnesuvaat na zdravjeto, na me|usebnite zafati, na raznite
dejstveni i avanturisti~ki potfati... Samo tretite se vistinski eti~ki
principi - tie nemaat posebno istaknata cel, moralnoto dejstvo se bara
direktno. Vsu{nost, eti~kiot imperativ ne se odnesuva na sodrìnata, tuku na
formata na dejstvoto i na principot od koj{to proizleguva toa dejstvo. Zatoa
prvite dva imperativi se hipoteti~ki, a tretiot e kategori~ki imperativ -
prvite dva se pravila i soveti, a tretiot e moralna zapoved.
Kant ne ja negira realnosta na ~ove~koto ìveewe i dejstvuvawe. So
hipoteti~kite imperativi im se razjasnuva na lu|eto {to da pravat koga sakaat
da realiziraat nekoi svoi ìvotni i rabotni celi. Ovie imperativi imaat
forma na logi~ka implikacija: Ako..., toga{..., t.e. dokolku posakuvame ne{to,
treba da ispolnime nekakov uslov, ~ie izvr{uvawe kako posledica }e ni ja
donese sakanata pridobivka (Ako saka{ da bide{ zdrav, treba da vnimava{ na
jadeweto..., da ne pu{i{ i pie{... itn.). Toa se va`ni ne{ta, no se na{a cel,
li~na nasoka, tie ne moè da bidat va`ni za site lu|e voop{to. Zatoa toa ne e
~ist moral, vo nego postavkata e bezuslovna, kategori~ka - ne{to mora da bide
napraveno. Vrednosta na moralot e bezgrani~na, ne se someruva so posakuvanite
ne{ta vo sekojdnevicata, za koi sluàt uslovenite dejstva. Za uslovenite
dejstva e interesno deka i tie moàt da bidat mnogu obvrzni, na primer pri
tehni~kite normi, koi mora da bidat sledeni bez isklu~ok, no i tamu
rezultatot e delo na ne{to zamisleno kako cel i ima usloven karakter (toa se
pravi ako sakame uspeh), a ne e ne{to moralno bezuslovno, kako svojstvo na
~istiot moral, koj e idealna ~ove~ka sila i dejnost.
Kaj imperativite (barawe za izvr{uvawe) ne stanuva zbor za ne{to
svoevolno, {to e samo subjektivno posakuvawe. Tie se objektivno zapoved na
umot. Hipoteti~kiot imperativ bara soodvetno dejstvo za da se postigne
nekoja cel nadvor od samoto dejstvo (Ako saka{ da postigne{ ne{to, toga{
treba da go napravi{ tokmu toa i toa!). Kategori~kiot imperativ e precizno,
nezaobikolivo moralno barawe, koe mora da se izvr{i, a dejstvoto nema
nadvore{na cel, tuku se pravi zaradi samata smisla na postapkata (toj ima
forma Pravi go tokmu toa!), koja moè da bide univerzalno prifatliva i e
prifatena.
So kategori~kiot imperativ ~ovekot izbira i sledi vrednost koja }e go
vodi vo dejstvuvaweto, a bi moèla da stane moralno na~elo za site lu|e
sekoga{. Subjektot go izbral svojot moral vo racionalen svet isklu~ivo so
svojata razumna volja. [tom se re{il, toj toa go prifa}a. Toa e strog
moralizam, no edinstveno dostoen za ~ovekot (drugoto se barawe na svoi li~ni
celi i izvr{uvawe na posebni zada~i). No, kategori~kiot imperativ ne e slepo
moralno dejstvuvawe, {to pokaùva i ovaa Kantova posebna humanisti~ka
formulacija na kategori~kiot imperativ: Postapuvaj taka {to ~ove{tinata
(~ove~kata su{tina), kako vo tvojata, taka i vo li~nosta na sekoj drug ~ovek,
sekoga{ }e gi upotrebuva{ samo kako cel, a nikoga{ kako sredstvo! Zna~i,
~ovekot treba sekoga{ da si postavuva pra{awa za vrednosta na svoite na~ela,
a edinstvena eti~ka cel da mu bide ~ove~kata su{tina, humanosta, vodewe
253
smetka za osnovnite ~ove~ki dol`nosti kako su{testvo, za celite na lu|eto
koi treba da stanat i na{i celi, odnosno nepravewe ne{to protiv svoeto
dostoinstvo i protiv dostoinstvoto na drugite. (Zatoa e neprecizno
obvinuvaweto protiv Kant deka sozdal "slu`beni~ka etika", boèmski kaj nego
germanskiot duh e slean so izvr{uvaweto na zapovedite - za{to to~no e
nazna~eno deka vo etikata toa treba da bidat vrednost i norma koi bi moèle
da bidat usvoeni od site lu|e - a ne dejstvo koe nekogo bi povreduvalo ili so koe
bi se poniùvala ~ove~kata su{nost. Zatoa "dol`nosta" ne moè da bide
antihumana, kako {to se obiduvaa da pokaàt nacistite, imeno deka taka im e
"propi{ano"!)
Kategori~kiot imperativ ni objasnuva, ni pomaga da vidime koga nekoe
dejstvo e moralno ili ne e takvo (Kantovata etika e univerzalisti~ka, dobri
se onie celi i postapki koi se va`ni za site lu|e). Ovoj imperativ ~ovekovata
volja si go opredeluva samata sebesi; toa e pokaz za nejzinata avtonomija. Kant
insistira na avtonomijata na eti~koto postapuvawe, samite da si bideme
moralni zakonodavci. Heteronomijata zna~i dobivawe nalog za svojata volja
od ne{to nadvor od razumot, t.e. nekoj "drug", ne{to "drugo" go opredeluva
na{eto povedenie, a toa se odnesuva i na celite koi né zavlekuvaat kon
postapki koi ne se vo soglasnost so moralniot zakon, odnosno ne se op{ti. Od
nu`nosta na moralnata avtonomija moè da se zaklu~i deka ~ovekot ima
slobodna volja, koja e uslov za moralot, zatoa {to zna~i donesuvawe re{enie
bez pritisoci odnadvor, t.e. nezavisno od determiniranosta (koja e sli~na na
zakonitosta vo prirodata). Slobodata mu e nu`na na ~ovekot za opstojba i za
dejstvuvawe. Bez slobodno razmisluvawe i re{avawe ne bi moèlo da bide
moralno ocenuvano negovoto dejstvuvawe, bidej}i toj bi bil izvr{itel na tu|i
re{enija, zapovedi, ne bi imal slobodna volja, t.e. ne bi go sledel moralniot
zakon (no nema opravduvawe za li~nosta koja ne ja koristi slobodnata volja,
koja odgovornosta ja prefrluva vrz neskrotlivite èlbi ili vrz zapovedite od
drugite).
Imanuel Kant go istraùva ~ovekot i negovite razni vidovi soznanija.
Toj ukaùva na veli~inata na ~ovekot i na negovata mo} da soznava, da gradi
stavovi za site pra{awa i da se skoncentrira na pravilni dejstva. Toj gi
istakna kako najzna~ajni za filosofijata ~ovekot, negovoto razmisluvawe i
negoviot ìvot. Pledira{e za ìveewe dostojno na potencijalite i veli~ieto
na ~ovekot. ôvekot go smeta{e su{testvo nezavisno od religijata. Za nego
normativnata etika kako moral po nara~ka ne e su{nost na etikata. Kant
ponudi najzna~ajna eti~ka razmisla, bazi~na za sogleduvawe na ~ove~kite
moralni sili i na ulogata na etikata vo op{tata ~ove~ka realnost. Toj
insistira deka moralot zna~i po~ituvawe i izvr{uvawe na dol`nosta. Na
svetot samo ~ovekot moè da postapuva spored principi i samo toj ima
slobodna volja kako razumsko su{testvo. Ako voljata e vo soglasnost so
principite na umot i gi ispolnuva bez isklu~ok barawata na umot, toga{ toa
razumsko su{testvo e sovr{eno. Ottuka e izvedena i prekrasnata
liberalisti~ka ideja za obedineta moralna zaednica na zreli lu|e kako uslov
za nivniot dobar ìvot i za stabilnosta na opstojbata.
Ideite na Kant, posebno onie za teorijata na soznanieto i za etikata, ne
samo {to go privlekoa vnimanieto na celata evropska javnost, tuku stanaa i
osnova za mnozina natamo{ni teoriski razmisluvawa. Negovata filosofijata
i etika se nov ~ekor vo razvitokot na mislata i na moralot - koi }e najdat
odglasi kaj mnogu zna~ajni misliteli na sovremenata epoha. Germanskoto
prosvetitelstvo re~isi kompletno po~na da gi prifa}a i {iri negovite misli,
254
{to pokaùva deka vo osnovata i Kant mu pripa|a na Prosvetitelstvoto, со
коешто се завршува претходниот период на европската наука и култура, но
истовремено са слични визии започнува и новиот, кој трае сé до денес. Golemiot poet
i filosof Fridrih [iler (1759-1805) izgradi teorija za esteti~koto
vospituvawe so igra vrz osnova na Kantovite filosofski objasnuvawa.
Negovata filosofska stihotvorba "Za radosta", so pрo~ueniot refren
"Pregrnete se, milioni, qubete go celiot svet!", golemiot kompozitor Ludvig
van Betoven (1770-1827) ja iskoristi vo svojata Devetta simfonija, a taa pesna
na humanosta i човечката ednakvost e himna na Evropskata Уnija.
Kant predizvika golemo interesirawe za filosofijata i etikata. Za
dve-tri decenii se javija mnogu novi avtori, nekoi od niv stanaa najzna~ajni vo
svetot. Ovaa {kola na mislewe gi afirmira{e vnatre{nite potencijali na
filosofijata, "~isto razmisluvawe" kako logi~ko razvivawe na osobena ideja.
Ovie istraùvawa se nare~eni germanska klasi~na filosofija i duri za
nekogo pretstavuvaat najvisok dostrel na filosofijata kako nau~en sistem. Po
Kant i negoviot duhoven sledbenik Johan Fihte, kako i po golemite filosofi
Fridrih [eling (1775-1854) i Georg Hegel (1770-1831), filosofijata zazede
novi pozicii i se razviva{e na nov na~in. Pri toa germanskata filosofija se
zdobi so posebna dimenzija - kako {to anglosaksonskata misla glavno e
empiristi~ka, a francuskata i kontinentalnata evropska racionalisti~ka, a
modernata razmisla vkupom se stremi kon konkretna analiza na realnosta,
germanskata filosofija se istakna kako idealizam.
Johan Fihte (1762-1814) bil najblizok do Kantovite idei. Na~eloto na
slobodnata volja kako uslov za moralot toj go razvi vo glaven ìvoten princip.
Potoa sledea drugite golemi germanski avtori. Artur [openhauer (1788-1860)
go brane{e iskrivuvaweto na originalnite idei na Kant i izgradi etika pod
vlijanie i na indiskite idei, koi toga{ gi preveduvaa vo Evropa. Ottoga{
imalo iljadnici kantovci. Grupa beleìti eti~ari se vikaa neokantovci - so
streme` za vra}awe kon ideite na Kant - Herman Koen (1842-1918), Vilhelm
Vindelband (1848-1915), Paul Natorp (1854-1924), Hajnrih Rikert (1863-1936),
Ernst Kasirer (1874-1945) i drugi, koi po~naa da ja razvivaat aksiologijata
kako izraz na svoeto sfa}awe na Kantovata teorija ne kako etika na
dobrodetelta, tuku kako etika na vrednosta. Isto taka mnozina i gi kritikuvaa
Kantovite pogledi. A golem broj misliteli pobaraa potpora kaj Kant koga
sakaa na izgradat novi pogledi ili da gi osovremenat nekoi postari - kako
Eduard Bern{tajn (1850-1932), koj vo marksizmot se obide da ja dopolni
socijalnata kritika so Kantovite eti~ki stavovi. Najsilniot kriti~ar na
Kantovata etika Maks [eler (1874-1928) otvori zna~ajni pra{awa za
sovremenoto ìveewe i pottikna vizii, za koi se ~ine{e deka }e dovedat do
napu{tawe na etikata na dol`nosta na Kant.
Kategori~kiot imperativ na Kant stana golem predizvik za eti~kite
misliteli, {to pokaùva deka e zna~aen pronajdok i konstrukcija. Mnozina }e
se obidat da go parafraziraat ili svoevidno da go izmenat i prisposobat za
svoite soznanija i celi.
Interesno e deka vo novata kriza na moralot - pred sé poradi negriàta
za Prirodata, prodolùvaweto na bezobyirnite konflikti i {ireweto na
terorizmot, sovremenoto ekonomsko uni{tuvawe od al~nost - se sogleda deka sé
ova se dejstva sprotivni na smislata na rigidniot moralen zakon
(kategori~kiot imperativ) i na ~ove{tinata. Odgovori i izlezi se pobaraa
tokmu vo Kantovata eti~ka doktrina. Site treba postojano da razmisluvame za
toa!
255
Eti~ki misli od Imanuel Kant
“Dve ne{ta ja ispolnuvaat du{ata so sekoga{ ponov i sé pogolem voshit i strahopo~it
kolku {to razmislata po~esto i poistrajno se zanimava so niv - toa se yvezdenoto nebo
nad mene - i - moralniot zakon vo mene.“
“Moralniot zakon e zakon na dol`nosta, na moralno prisiluvawe i na opredeluvawe na
moralnite postapki preku po~ituvawe na zakonot i od strahopo~it kon svojata
dol`nost.“
"ôvekot mora da postapuva taka, nebare sé zavisi samo od nego."
“Postapuvaj taka {to maksimata na tvojata volja sekoga{ bi moèla naedno da ima
vrednost kako princip na seop{to zakonodavstvo!“
256
51. Томас Пејн
ЧОВЕКОВИТЕ ПРАВА СЕ NOVA ОСНОВА
НА ЕТИКАTA
Во целата историја може да наjdeme
голем broj примерi na борбi за освoјuvање, за
власт, за хранa и за богатство - no иsto taka i за
слободa, за правдina, за унапреduvaње na
~ove~kata положbа, за исправање na
повреdеноto достоiнствo. Prvive конфликти
сe сигурно неsправedlivi, израз na
не~ove~nite страсти и na неумереностite, a
vtoриve сe sправедlivи, хумани, етички. Кoga
lu|eto од преd многu иljадi годинi po~nale da
gi istaknuvaat najdobrite vrednosti,
naj~esto zboruvale za pravednosta (каkо и za
умереностa, разумностa, доброto postapuвањe),
za odnesuvaweto коe неma da gi повреduва
другite, za подdршkata na доброto, а za
iзбегnuвањeto na лошoto поvedenie. Од преd
300 годинi, како {to настаnuvа{e новаta
цивилизација, една нова идеја почnа да зазeма
важно место vo ~ove~kiot ум каkо инспирација за достиgање na сosтojbаtа којa
sooдвetstvuvа nа поiмot и суштинata na ~ove~noстa, а e повrзана са праведноsta.
Stanuva zbor za комплексot na праваta, непосредно sвrзани so концепцијata za
човекot и so онa што na lу|eto треба да im припа|а каkо na највредни su{testva на
светot. Дотogа{ тakvo ne{to неmaло vo ~ove~kiot дух. Осven vrvnite господарi,
сиte други билe поtчиnеtи. Религијаta тврдe{e дekа Бог go сozdal светot za да im
биde на услуga na lу|eto, no социјалнitе разликi јасно покаùваа коj штo може да
користи (свештенициte се podbivale кogа свети Kирил објаsnuvаl дekа Сoнцеto
sveti за сitе подеднакvо). Животot mu наметnuvаl na сeкоgo оpреdеleнa судбинa, а
ако некоj биl гордeliv и se смeтаl себеsi za pоdobar од дrугиte или posakuval
некoja pogolema pridobivka (хел. хибрис), go снаo|ala судбина na greшник, која
ваквitе gi влe~ela kon stradawe so својata неумитнa сilа (на Прометеј орелот му
го ковел џигерот, zатоа што на lу|eto им даl преmnogu знаeња и вештинi; Адам и Ева
сe иzgoneti od Рајot zatoa {to ne јa послушалe Божјata zapoved; Сизиф bez
престаn go butkal каменot уgore зatoa {to биl гордeliv; Сократ е осуdен на смрт
zatoa {to gi учel lу|eto, posebno младitе, na добрo; Џордано Бруно е спаlен
zatoa {to истаknuval дekа нe смe единstven свет vo всеlенata...). Тiе модернi идеi
vo последnive столеtиja se наre~eni права na човекot.
Vo некoи стари државi оригиналниte ìteli ималe право na preстоj и na
za{tita, na другиte тоa im bilo порeknuvано (zdobivaње status na римскi
грађанин донeсuvaло оpреdеleн углед и привилегиi). Такa било и vo арапскиte земji
за муслиманскоto naсelenie. No и таквite права сe манипулиrанi so социјалнata
поделba на богатi и сиромашнi. Сekade, vsu{nost, stanuvalo zbor pove}e za
рестрикциi оtkolku za vистински пolни права. Владetelиte до скоро билe толкu над
lу|eto, {to само {a{ardisaниte моèлe da сonuvaат дekа сe su{testva сo
некакви права. Na pоробениte im сe гаzенi сite права, duri им е negiraно правоto
на постоeње (дeнeс vo новоосвоениte континенти по малku im se признаva na
257
уништените племиња дека се домородци и дека не требало да бидат искоренувани).
Пред три века, во најмодерната тогашна земја на светот Франција уште имало т.н.
тајни писма, коишто кралот или некој негов овластен можел да ги исполни со некое
име и означениот е воден во зандана, обично во тврдината Бастилја, без судење, и
држан таму колко сакал потписникот на писмото (понекогаш би го заборавиле
заточениот, па можел со децении да биде таму, ни самиот не знаејќи што сторил - такви
се пронајдени кога е освоена и урната Бастилја на почетокот на Француската
револуција). И ропство имало речиси секаде во светот, а жените биле масовно
малтретирани. Таков бил животот до Новиот век.
Има и понекои интересни детали за нашето прашање. Во Англија во 1215-та е
донесена прочуената Magna carta libertatum (Голема повелба на слободата), со која
јавно се ограничува апсолутната моќ на кралот и се посочува на определени човечки
права (од коишто некои уште се спроведуваат во англосаксонските земји): "Пravoто i
pravdината nikomу neма да biдаt prodaденi, одземeni ili odloèni" (чл. 40) или:
"Ниеден слободен човек не може да биде уапсен или ставен во затвор... или пратен во
прогонство или оштетен на некој друг начин... ако не е законски осуден од луѓе што му
се рамни или според државните закони" (чл. 39). Со тоа за прв пат во Европа се
укажува дека оние на власта имаат и морални обврски кон оние над кои{to владeаt.
Нема преmnogu слични документi vo историјata. Нантскиot едикт (1598), so кој na
протестантиte iм se признаvaat истi грађанскi права каkо и na католициte, e укинaт
naбрgu по донesuvaњeto, а na целiоt toj случај mу претход{e крвопролevaweto vo
Бартоломејскata ноћ (1572), кogа се убиени прекu 20.000 протестантi француски
грађанi. Vo 1626-ta e донеsen vo Британијa законot Petition of Right, а по неколкu
децениi poproчуениot Bill of Rights (1689), кој e основа за многu podocne`ni
zna~ajni британскi и америкаnski документi za ~ove~kite права, so кои е забраnеtо
da se уапси некоj без pri~ini и bi мораl vedna{ da биde odnesen kaj судијa, кој би
оpредelil штo }е се pravi сo nego (вакoв пропис nie ne смe ималe под Осмалиite,
zatoa {to сé, и луѓето и земјата и имотот, биле сопственост на султанот, па овој
моèl dа pраvи штo sakal - чудно е {to таквоto слично odnesuvaње продolжuва
понекoga{ и nаtаmu). Vo рamkiте na овиe идеi, философot Џон Лок (1632-1704)
даde следni објаsnuvaња za ~ove~kite права, слободite na грађанite и za
либералнiot правeн sistem: "Иако Земjatа и сite poниski суштества се заеднички за
сите луѓе, секој човек има право на сопственост над својата личност. Само тој го има
ова право и никој друг. Напорите на неговото тело и раце му припаѓаат само нему".
Човечките prava sе edno od najzna~ajniте socijalni, politi~ki, duhovni
i eti~ki pрaшањa во sоvremenoто ~oveшtvо. Дiskriminacijaта сe smеta за
неprirodеn na~in на релации поmeђu лuѓето, луѓето повеќе ne се tretiraат kaкo
суштества без nikakvi prava. Владее иdeja за op{tа slobodа i ednakвost на siте
лuѓе, uverenи сме дека сите имаат ednaкво вредни sposobnosti (за нешто), се води
borba za dostoиnstvo i za dobar ìvot на sеkogо, доминантна е svestа dекa sеkoј
treba da ima istи {ansи, затоа што sеkoе човечко суштество ima moќ za tvоrењe,
тоа e нegovaта prirodna osnova. Тоа е rezultat на novovekovnoто разбирање на
svetот i на ìvotот, izraz на sоvremenата socijalnа etikа, која не ги признава
nadreдenostа i podreдenostа kaкo osnovnи na~inи на човечкото postoење. Нема
sеkој ~ovek определено нegovo mesto во човечкиот svet, но сепак negovaта човечка,
t.е. eti~ka vrednost не се дефинира сpоreд нивото на нegovата polo`бa (нивоата
уште не се надминати, но демократската практика ги игнорира).
Во соvremenата epohа, која започна со широко образование и со idejата за
еднаквост на луѓето и за prirodniте prava на ~ovekот, сеkојa li~nost po~нува da
se tretira kaкo ednakвa во osnovата - се pravi razlika само сpоreд нejзината
реалnа moralnost. U~eњeто за prirodnoто pravо е potrebno за da se objasnат
258
човечката слобода и ednakвost. Целта е лuѓето da se izedna~ат i да се zbli`ат, kako
bi moжеlе da дават najдoбар rezultat од svojата li~nost. Dеnе{нiот svet ne го
сака ropstvoто, дури не ја признава ни лесната podreдenost на некого спрема nekoј
друг, (се обидува да) ima razбирaње za sитe човечкi formi i za site li~nosti.
Pripa|aweto na nekoja pogolema или poмаle~ka групa, старостa или младостa,
мaшкостa или женскостa, богатствоto или сиромаштијата ne se pove}e edinstven
izvor na човечкite soznanija, vrednosti i ~uvstva. Lу|eto живеat и nastapuvaat
pove}e kako individui - navistina poteknuvaat od nekojа sredina, imaat i
razli~ni naviki, no "celiot svet" e nivni i sakaat da будat slobodni li~nosti.
Empatijata kon lu|eto e univerzalna, тоa e jedna od osnovnite idei na novata
etika. Bratski ~uvstva moè da se odgleduvaat kon sekogo, od koja bilo rasa,
nacija, пол, region na svetot, seedno kakva e negovata socijalna i imotna
sostojba. ôvekot na dene{nicata e otvorena li~nost, bez specijalni
predrasudi i zatvoreni idei, dobieni edna{ zasekoga{ i trajno nemenlivi.
Duri дiferencijalizmot (разликi коi постојat poмеђу su{testvata, ~ove~ki и
сиte други) se tolkuva kako dobra gradba na svetot, kon {to pridones davaat
razli~ni izvori, razli~ni lu|e, so razli~ni razmisli i so posebni ìvotni
celi i stilovi.
Dve deklaracii im prethodat и se израз na ваквиte нововековни sтrеmeжи.
Прваta е Deklaracijata za nezavisnosta na Soedinetite Amerikanski Dràvi
(1776), koga tvorcite na novata nacija mu pora~aa na britanskiot kral deka se
razdeluvaat od nego vrz osnova na pravata, koi proizleguvaat od toa {to
lu|eto se ra|аat ednakvi, site uìvaat milost na svojot Sozdatel i imaat
nesporni prava za @ivot, Sloboda i Sre}a. Аvторот Томас Џеферсон (1743-1826,
podocna прв министeр za nadvore{ni raboti и треt преtседatel na САД)
инсистира на мо}ta na ~ove~kiot разум да донeсuva правилнi решеnijа и сeкojа
личност и нација имаat право да бidat независни pri re{avaweto: "Za dа се
obezbedat праваta, se formira влада, чие право на управuvање se bazira врз
сoгласностa na ониe so кои{to се управuvа. Кogа formata na властa стане такvа {to
овa da e poпречено (овa е пи{uvано vo тeкot na борбitе за ослобоduvaње од властa
na британскiоt краl), народot има право да јa смени. Народot тogа{ може da постави
новa владa, која е изграdена и организirана onaka kako {to на граѓаниte im se чини
deka e најdоbro за da se осигураat безбедностa и благосosтojbаtа". Сличнi идеi сe
ставенi и vo podocna донеsenиot Устав na САД (1787), кој e најстар u{te ваliden
државeн акт vo модернiоt свет.
Vtorata e Deklaracijata na pravata na ~ovekot i graђaninot na
Francuskата revolucijа, донесена на 24 августа 1789, само месец дена по почетокот
на Револуцијата, која избувна за да престане несносното владетелско самоволие и за на
народот да му биде подобро. Идејата на револуцијата имаше и подлабоко
образложение, што се гледа од нејзиниот историски лозунг, кој оттогаш е најважното
мото на светот: "СЛОБОДА, ЕДНАКВОСТ, БРАТСТВО", како и од оваа Декларација,
која е првиот вистински светски демократски документ за човековите права.
Просветителите во текот на целиот тој век говореа за човековите права, за слободата на
верата и за нужности од толеранција, за слободата на зборот и на науката, и сл., а сега
тоа е изложено како принципиелен водечки став на една нација, но во името на целиот
нов свет. Оdredbитe на dекларацијата за човековите prava, koi{to pripa|aat na
sekoj ~ovek ве}e so toa {to e рoden, za nu`nosta tie da bidat ~uvani kako
osnovi za dobar li~en i socijalen ìvot i za vizijata na soodvetna
organizacija na op{testvoto, koe{to }e vnimava na правата i }e gi unapreduva -
ottoga{ тоa se osnovitе na целiot graѓanski ìvot, politi~ka dejnost i na
259
eti~kite koncepcii vo sovremeniot свет. Овiе идеi се влезени и во Уставот на
Франција (1791), како и во повторените Декларации (1793 и 1795).
Во тоа време еден англиски грађанин Томас Пејн се боре{е на странata na
Американцite vo ослободиteлnаta vojna и бe{e учесник na најважниte nastani vo
Францiјa. Najmnogu se iстакnа сo одбранata na човековиte права. Дeнeс
човековite права se основа na новata етикa na чове{твoto, na ослобоdениte lу|e,
народi, женi, личности gotovi да gi поtпрat новitе заfатi na чове{твoto, кои }е
донеsaт сре}eн живот na lу|eto, мир на земjata, развitok na ~ove~kite потенцијалi
и одбранa na Природata од ~ove~koto nevnimanie i lo{otilaci. Za toa toga{ ne
se misle{e така.
Томас Пејн е роден во англискиот град Тетфорд во 1737 године. Завршил само
основно училиште. Татко му барал да учи занает и да работи кај него во ду}анот за
женскa obleka. Томас izбегаl, трпеj}и gi сitе voобичаенi неvolji, гладuвање,
привременi vrabotuvawa и сл., no poстojано se трудel да научи нешто и да се избори
за правдinata, кои бea основниte мотиви na nеговоto живeењe. Прваta жена му
умрeла од бедa, vtoрatа га напу{ti зaradi тешкiоt живот. Нешто научиl so тeкоt
na времеto и тоa му помогnaло да га зeмat да наплаtуva царинскi таксi, no sfatil
дekа такa неma никogа{ da напредuва vo aнглiскоto строго класно opштestвo. Чуl
za legendarniot Бенџамин Френклин, кој тogа{ prestojuval vo Aнглiјa и od nego
поbaral препорaкa за Америкa. Стигnаl тешко болен (1774). Френклиновitе
препорaкi mu оvozмоìja na Пејн да се vraboti vo Филаделфијa. Vo главata му
vrijea идеi и tој mu предложиl na едeн pe~atar да издаvaat spisanie. Vo taa
годинa (1775) почna америкanskata vojna за независност, а истовремено и богатаta
социјална и етичка активност na Пејн. Toj e пример na многu интернационални
авантуристi-мислиteлi, кои (од Средniot век) talkaa od edna vo druga земja
(Парацелзус, Бруно, Еразмо и многu други) и se obiduvaa да storat нешто корисно за
чове{твоto. Se anгажira против злоупотребata na Индијанцite (кои ве}e довоlно
страдаa pri насеluвањeto na Америкa, а тoga{ бea манипулиrани за британскite,
францускite и америкanskitе воеni цеli). Напи{a statija "Rопствоto na Црнcite
vo Америka", првa od toj вid против робuвањeto nа Афроамериканцite. Пејн osnova
dvièwe и sozdade Друштво за nивnо ослобоduvaње (1775), чиј прв председatel
stana Бенџамин Френклин. "Пенсилванискoto spisanie" се залoùva{e za праваta
na женite, против проституцијata и сл., тиражot му porasna trojno за неколкu
месеци. Spisanieto ja одраzuva{e vozbudata пред Револуцијata, а Пејн so своиte
statii silno gi критикuва{e aнглiскоto opштestво и краlot. Пејн јавно iskaà:
"Независностa е достоiнство!"
Пејн napi{a брошурa, vo којa gi naсobra сitе проблемi na америкanskata
колонија, амбициite na nеjziни вредни припадниci и идеitе кои се изградуваа врз
разни социјални, религиски и политички основи. Во книгата "Здрав разум" (Common
Sense) едан храбар литературен почетник го искористи најмодерниот просветителски
метод (иако и денес некои му забележуваат дека не бил многу образован, дека
едноставно ги објаснува нештата и сл.). За неколку месеци книгата е објавена во тираж
200.000-300.000 (велат и 500.000) за вкупно 3 милиони жители на Америка. Во неа
зборовите течат од срцето на младиот револуционер: "Вие што го љубите човештвото,
вие што се осмелувате да се противставите не само на тиранијата, туку и на тиранинот,
кревајте се!" Пејн укажува дека разумот е најсигурeн водител во животот,
политиката, религијата и во моралот. Пејн се заложува Американците веднаш да
прогласат независност, што сметал дека е морална обврска кон целиот свет. Во новата
држава не би имало крал, туку врвната власт би требало да го има законот ("Законот
треба да биде крал"). Книгата била толико популарна, што нејзиниот наслов стана
прекар на нејзиниот писател, сите го викаа така. Самиот Пејн зеde пушка и трgна во
260
борба со командантот Џорџ Вашингтон, кој го замоли да напише нешто корисно за
земјата и за народот, na коишто им се заканувал пораз од англиската војска и нејзините
германски платени војници. Пејн веднаш го напиша текстот "Американска криза", кој
вооружените бунтовници го читале уште додека го составувал: "Ова се времиња кои
ја ставаат на искушение човековата душа... Оној кој сега останува, заслужува љубов
и благодарност од луѓето и жените. Тиранијата, као ни злото од ђаволот, не се победува
лесно... Не повикувам неколкумина, туку сите - кренете се и помогнете ни!" Пејн
напишал 13 статии "Криза". Заедно са првата книга, ова се најзначајни пропагандни
материјали на новата држава. Томас Џеферсон призна дека Пејн "го ка`ал она што
сите го мислиле и зборувале, но така што луѓето да го разберат и прифатат". Така Пејн
влијаеше и на создавањето на американската Декларација за независноста (1776),
која ја направи Џеферсон. По победата над Британците, во новата држава започнаа
судири на интересите, на политичките странки, на поединците заинтересирани за власт
и државна заработка. Пејн почна да се бори против корупцијата; кога му zабележале за
тоа, дал оставка на малата служба во власта: "Јаа сум само вечен придружник на
логорот на Револуцијата, ситен чкртач и писател на брошури". Напишал уште неколку
текстови за "Кризите". Пејн закључил: "Револуцијата е мојот занает и сега кога е
завршена, се чувствувам како одвишен човек".
Не се смирил на добиениот ранч. Ги кажа прочуените зборови: "Светот е мое
село, таму каде што нема слобода, таму е мојата татковина". Пред тоа, стана член
на Американското философско друштва, коешто е реконструирано во Друштво за
унапредување на корисните знаења (негови председатели били Френклин и Џеферсон).
Тука Пејн можеше да се запознае со многу познати личности од целиот свет. Френклин
сметал дека Пејн има дарба за наука, па овој храбро конструираше железен мост, чија
макета ја зеде во Франција (1787). Отиде и во Англија, каде што не го препознаа како
најраспален британски критичар, туку го примаа каkо пријатеl na aмерикanskiot
преtседatel (два његовi моста сe изграdенi vo Aнглiјa). Тogа{ na 14 јулi 1789
godina избuvnа Францускаta револуција. Пејн vedna{ mina vo Францija и стаna деl
na револуцијata, којa јa наre~e "зора na чове{твoto". Генералot Лафајет (1757-
1834), кој бe{e учесник na америкanskata револуцијa и игра{e gоlema улогa vo
првиte дeнovи nа францускata револуцијa, mu даde na Пејн симболичeн кlуч na
uрnatata тврdina Бастиlja za да гo предаde na преtседatelot Вашингтон. Sре}en
kaà: "Преd крајot nа векot }e se рaшири obедиnuvaњеto na републикite ширuм
светot. Тоa }е биde народна влаst за народot, која }е gi искорени гладot и бедata so
унапреduvaњеto na производstvoto, а oмрazata и злоstorstvoto so вoспитuvањеto и
просвеtata". Go pоkanija да учествуva vo пи{uvaњeto na proчуенata Декларацијa
za правatа na човекot и гра|анинot. Poтoa samiot пишuva Републикански
манифест, а сo несре}ниot Кондорсе go основаa Републиканскoto друштво. Биl vo
центaрot na бурниte nastani. Има трагi дekа предложиl да се усвои Декларација za
правata na женata. Тоa }е се сlu~i duri на светско ниво kon срединata na 1970-
тиte.
Тogа{ конзервативeцot Едмонд Берк (1729-1797) ja напаdna vo aнглiскiоt
Parlament револуцијata и objavi кnигa "Размиsli za Револуцијata vo Францiјa"
(1790). Тоa е првиot и најтежok напад vrz францускitе револуционeрнi идеi. Пејн се
дружel сo Берк кogа бe{e vo Aнглiјa и se po~uvstvuva и лично погоdен so тoj
памфлет, кој gи бранеше традициите и аристократските привилегии наспроти
демократијата и општите човечки права. За неколkу недели ја напиша прочуената
книга "Човековите права", која ја посвети на Лафајет и на Џорџ Вашингтон, кој
"придонесе правата на човекот да станат унивеrзални". Тоа е едно од најзначајните
теоретски образложувања на човековите права. Во етичкитe книги често
наведенite правила нe сe толкu важнi колкu vкупниot vpeчatok на таквото дело -
261
така е и со овaа книга. Таа всушност ја претставува Декларацијата за правата на
човекот и гра|аниноt, објаснувајќи ги нејзината намера и ставови и донесувајќи
закључоци за светските движења, посебно во Франција и во Англија. До тоа време
човековите права беа предмет на скромни философски разгледби, оттoгаш тие се дел на
цивилизацијата, на новиот начин на размислување. На пример, во врска со Берковово
бранење на традицијата, Пејн вели: "Секоја епоха и секоја генерација мора да бидат
слободни да дeјствуваат за себе во сите случаи... Tреба да им се служи на живите, a не
на мртвите". Книгата е прифатена во Англија, иако власта ја прогонуваше, објавена е
во половина милион примероци, во првата година во 200.000 примероци. Такви
бестселери пишуваше Пејн. Грађаните на Кале го избраа за свој пратеник во Народното
собрание. Кога влегол во салата, дочекан е со овации. Се радуваше што е "дома" во
револуцијата. Беше член и на следниот собор Конвент, но таму започнаа остри судири.
Пејн слабо зборуваше француски и не можеше слободнo dа besedi. На суdењeto na
kраlot, tој смeта{e дekа не треба da bide убиen. Јакобинциte zaпочnaa presmetka
so ideolo{kite противници (egzekuturani se научнициte Лавоазје, Кондорсе и
иljадnici други). Пејна go затвориja, no нe go убиja, нe знаeлe штo za тоа }e kaè
Вашингтон. Go oслободиja кogа доjde новиot америкanskи амбасадор Џејмс Монро
(1758-1831), podocna америкanskи председatel (кој јa купи Луизијанa од
Французite и со тоа додаде на САД најголема територија сé до освојувањето на
Средниот и Далекиот запад). Додека беше во затворот Пејн го напиша деистичкото
дело "Доба на разумот", во коешто вели: "Мојот разум е моја црква". Објавувањето
на книгата го нападнаа разни конзервативци како дело на "антихрист". Пејн моли за
дозвола да се врати во САД. Наполеон не го пушта. Во однос на Американците се
чувствува како вонбрачно дете. По изборот на Џеферсон за председател, овој го повика
во САД, но не му даде никаква служба. Дури не му дозволуваат ни да гласа, зашто не е
американски државјанин. Умре во 1809-та и закопан е на својот имот, затоа што на
гробиштata не го примаа верските заедници. По една деценија некоја будала ги ископа
коските на Пејн и ги однесе во Англија за да ги изложи на подбив. Властите не го
дозволија тоа и злосторникот ги фрли коските кој знае каде. Така Пејн суштествено му
припаѓа на целиот свет, сега "светот е негово село", како што говореше со гордост.
Пејн бe{e vo душata социјалeн реформатор. Nastanite gi doìvuva{e каkо
личнi predизвici и пи{uva{e објаsnuвај}и gi своitе страснi погледi. Кnигаta
"Човековite права" e nеговa реакцијa на традиционално-kонзервативнitе погледi na
Берк. Пејн сметаше дека гра|анскite права se baziraat vrz природниte права. Go
otfrla Берковоto повikuvање на zaдржuвање na обвrskata na гра|анite sпрема
краlot, zatoa {to сeкojа генерација има свој живот и права. Bara{e i vo Anglija да
се донесе закон za ~ovekovite правa, што, sпоred nеgo, e moшne важно - vele{e
deka америкanskiot устав има истa вредност за слободata koja{to "граматикаta go
има за јaзикot". Ja kритикуva монархијata vo Британијa и bara да се napravi
револуција, каkо vo Францiјa, и да се voспостави народна власт, zatoa {to
суверенитетot е vo народot. Mu pреfrla na Берк што се podbiva so револуцијata:
"Францija не gi изедначи site, tuku gi voздигnа. Taa go otrli xuxeto, za да постави
човек".
Vo кnиgata ja објави Декларацијata za правatа na човекot и гра|анинot
(за којa инаku sе претпоставuvа дekа toј јa напишal), bidejќi смeта дekа vo
Британијa не ja знаat. Декларацијаta zaпочnuva so свечeниte zborovi:
"Pretstavnicite na francuskiot narod (Nacionalnoto sobranie)..., smetaj}i
deka nepoznavaњeto, zaboravaњeto ili preziraњeto na pravata na ~ovekot se
edinstvenite pri~ini na op{tite nesre}i i na korupcijata na vlasta, re{ija da
gi izloàt, vo edna sve~ena deklaracija, prirodnite, neotu|ivi i sveti Prava
na ~ovekot, za ovaa deklaracija, postojano pred o~ite na site ~lenovi na
262
op{testvenata zaednica, niv neprestajno da gi potsetuvaat na nivnite prava i
dol`nosti:
1. Љuѓeto se raѓaat i ìveat slobodni i ednakvi vo pravata...
2. Celta na sekoe politi~ko zdruùvaњe e da se so~uvaat pravata na ~ovekot,
koi se prirodni i ne moè da zastareat. Tie prava se: sloboda, imot, bezbednost
i otpor na ugnetuvaњeto.
4. Slobodata se sostoi vo mo`nosta da se pravi sé ona {to ne mu na{tetuva na
drugiot; taka, sproveduvaњeto na prirodnite prava na sekoj ~ovek nema granici,
osven onie koi{to i na drugite ~lenovi na op{testvoto im obezbeduvaat
uìvaњe na tie isti prava...
5. Zakonot ima pravo da gi zabrani samo onie dejstva koi se {tetni za
op{testvoto. Sé ona {to ne e zabraneto so zakonot ne moè da bide popre~eno,
a nikoj ne moè da bude prisilen da go pravi ona {to sam ne si go zapoveduva.
6. Zakonot e izraz na op{tata volja. Site gra|ani imaat pravo da u~estvuvaat
li~no, ili preku svoite predstavnici, vo negovoto donesuvaњe. Toj mora da bide
ist za site, i ako za{tituva, i ako kaznuva. Bidej}i site gra|аni se ednakvi pred
nego, podednakvo im se dostapni, spored nivnata sposobnost, site dostoinstva,
mesta i javni slu`bi, bez ogled na kakva bilo razlika, osven onaa koja se
odnesuva на нivнiте добродетели i на нivнiте дарби.
10. Niko ne moè biti voznemiruvan zaradi svoite ubeduvaњa, duri ni
verskite...
11. Slobodnaта razmena на misliте i на miслeњaта e edno od najскапоceniте prava
на ~ovekот; значи, sеkој graѓanin moè slobodno да govori, piшува, печати...
12. Оп{tестvoто ima pravo da баra od sеkoј javеn slu`benik da даде сметка за
svoето upravувaње.
17. Бидејќи сопственоста е neprikosnoveno i sveto pravo, nikoму ne moè да му
биде одземена..."
Така човековите права започнаа во реалноста да ја играат големата улога на
регулатори на мислењето и поведението. Со својата борба за нивно осмислување,
објавување и бранење Пејн одигра историска ролја на етички иноватор. (Инаку
имаше големи лични заслуги - прв истакнаl дека Америка е "нација", дека треба да ја
декларира својата независност и да се бори за неа, прв предложиl уставна влада на
САД, која имаше 13 провинции, се заложуваше за еманципација на Афроамериканците,
предложи купуваwе на Луизијана, водеше кампања за права на жената, прв предложиl
међународно авторско право, конструираl железен мост, прв направиl све}a без ~ad,
предложиl формирање банкa na САД, трговачки савет me|u Европa и Америкa и прв
пи{uval za сojuзot me|u Европa и САД, и др.).
Револуцијаta vo Францiјa била дело na масite, no и na бројни мислиteлi и
револуционeра. Философиtе ja пodgotvile (sepak mnogu od pro~uenite misliteli
ne ja do~ekale), no vo nea se истакnaa razni борци за ~ovekovite слободi и права.
Треба da go споменeme Грахус Бабеф (1760-1797, чие оригинално име e Франсоа
Ноел, no toj go зеde имеto na римскиte борцi и жртвi за народнi права бра}ata
Грах, 162-133 i 154-121 pred n.e.). Се бореше за продолжување по насоката на
Декларацијата zа праваta и za доследнo спровeduvaње na Уставot, so {to bi се
обезбедиl основниot принцип na еднакvостa, kako ideal na Revolucijata. Основаl
т.n. "Заgovor na еднакvиte", сo програмa da se vospostavi насилнa еднакvост vo
opштestвoto. Осуdен е и егзекутиран.
По Наполеоновиte vojni и реконструкцијata na монархијata, vo следniot век
идејata za ~ovekovite права ja изнeсuvaa критичкиte мислиtelи и утопистиte,
писatelиte и хуманистиte. Прво Британија и Францija забранija трговиja so
263
робovitе, па следe{e и местимично и делuмно укиnuvање na ропствoto. Vo Русијa
владee{e систем na кметскa неслободa (укинaт e duri vo 1861-ta). Окоlu проблемot
na ропствoto vo САД избиja политички суdiri, а potoa и krvava Гра|анскa vojna
(1861-1864), кogа председatelot Абрахам Линколн (1809-1865) успеa да обезбеди
спровeduvaње na уставниte одредби za ~ove~kite слободi и za единствoto na
нацијata. Раbotнициte бea isklu~itelno експлоатиrани vo првиte decenii na
индустрискata револуцијa, почnaa да се организiraat baraj}i gi своite права, а
државнite законодавства duri kon крајot na векot донеsoа законскi ограничuvaња i
kontrola na раbotata (blagorodnata идеја "3 х 8 = 8 ~asovi раbota, 8 ~asovi
одмор, 8 ~aсovи слободно време" e rodena toga{, kako i osudata и укиnuvањеto na
деtskiot trud). Утопистиte пробаa да инвестираat vo хуманi преtprijatija, no
пропа|аa poradi економскиte тешкоtii или poradi golemiot otpor na
kapitalistite. Демократијаta тешко go пробиvа{e пaтot, бирачкite prава бeа на
разнi начинi ограничuванi (потврда za prestojot, имоten цензус, доказ za
писменостa...). Женitе се борea за своite права - dvièweto na сифражескињite
duri почna и сo милитантни акциi (1903). Razni nacii se obiduvaa da se oslobodat
od porobenosta ili se organiziraa novi nacionalni dràvi. Големите сили
спроведуваа насекаде колонизација, борбата за територии, суровини и за пазари беше
жестока i tragi;na. Сé до Првата светска војна идејата за ~овековите права не
проникnа суштествено во ~ове~ките срца и не влијаеше da se менува реалноста. Само
во уметноста правото на слободно изразување си го најде патот.
По Втората светска војна завладеа поинаква духовна ситуација. Разочарувањата
od многу жртви и не~ове~ностa pо Првата војна продолжија naporedno со
бескрајниte конфронтации и новиte колонизаторски тенденции. Фашизмот,
бољшевизмот, разните автократии го сечеа секое споменување на правата. Но сепак
човечките слободи и права малку по малку ги уриваа конзервативните општествени
односи. Pобедата над фашизмот-нацизмот поттикна слободарски и универзални
светски концепции za ~ovekovite prava. Основана е Организација на обединетите
нации (1945), со цел да се грижи за множество сложени човечки прашања, од
опстанокот и исхраната до деколонизацијата и човековите права, a посебно за мирот и
za smiruvawe na незапирливите човечки конфликти.
Човековите права се сметаат природни права кои му prипа|aat na човекot
ве}e so тoa што је роdен и живee vo развиенa цивилизацијa. Туka сe vкљученi и
праваta за коi lу|eto се договориле дека ќе ги користат (права според конвенција).
Станува збор за животот, слободата, еднаквоста, остварувањеto на срећа, безбедноста,
имотот, социјалната заштита и за отпорот спрема репресијата (тоа се правата запишани
во postarite философски текстови и во документите до најновата епоха).
Najsavr{enата форма на nastojувaњaта da se реализираат целосните
човекови prava е iskaжanа во Op{tата deklaraciji за pravaта на ~ovekот, kojа
Organizacijaта на обедiнeтiте naciи ja usvoi na 10 dekemvri 1948 godina. Toa e
najzna~aen eti~ko-antropolo{ki dokument na na{ata epoha. Vo nego so polno
srce e izrazena vizija za slobodata kako najgolema ~ove~ka vrednost i za
~ovekovite prava kako forma niz koja se izrazuva ~ovekovata sloboda - a
istovremeno se otvoreni i perspektivite za natamo{en human razvitok na
~ovekot i na negovite potencijali, opredelbi, ìveewe i kreacija na site
poliwa:
"Bidej}i priznavaњeto na vrodenoto dostoinstvo i na ednakvite i
neotu|ivi prava na site ~lenovi na ~ove{tvoto e temel na slobodata, pravdata
i mirot vo svetot,
264
Bidej}i nepo~ituvaњеto i negiraњeto na pravata na ~ovekot vode{e vo
varvarski postapki, koi ja navreduvaa sovesta na lu|eto, i bidej}i sozdavaњeto
na svet vo koj{to ~ove~kite su{testva }e uìvaat sloboda na zborot i na
misleweto i }e bidat oslobodeni od stravot i siroma{tijata e proglaseno kako
najgolem ideal na sekoj ~ovek,
Bidej}i e su{testveno pravata na ~ovekot da bidat za{titeni so
pravniot sistem, za ~ovekot da ne bide prisilen kako kraen izlez da pribegnuva
kon pobuna protiv tiranijata i ugnetuvaњeto,
Bidej}i e va`no da se pottikuva razvitok na prijatelski odnosi pome|u
narodite,
Bidej}i narodite na Obedinetite nacii vo Povelbata ja potvrdija
svojata verba vo osnovnite prava na ~ovekot, vo dostoinstvoto i vrednosta na
~ovekovata li~nost i vo ramnopravnosta na maìte i ènite i bidej}i se
re{eni da go pottiknuvaat op{testveniot progres i da go podobruvaat
ìvotniot standard vo uslovite na pogolema sloboda,
Bidej}i dràvite ~lenki se obvrzaa во sоraботка sо Обедiнeтiте naciи да
obezbedат op{tо poчиtуvaњe i primenа на ~ovekoviте prava i osnovni slobodи,
Бидејќи univerzalnoто разбирање на oviе prava i slobodи има najголемо
значење za целосno ostvarувањe на ovаа obvрска,
Generalnо sобрание na ООН ја proglaсуva (на 10.12.1948) ovаа Univerzalnа
deklaracijа за pravатa на ~ovekот kaкo op{t standard, koj treba da го postignат
siте лuѓе i naciи, зa sеkоја edinкa i sеkој organ на оп{tестvото, imajќи ja sekoga{
na um ovaa Deklaracija, da se stremat so podu~uvaњe i vospituvaњe da
pridonesat kon po~ituvaњe na ovie prava i slobodi i so postapni nacionalni i
meђunarodni merki da obezbedat nivno univerzalno i efikasno priznavaњe i
po~ituvaњe...:
1. Site ~ove~ki su{testva se ra|aat slobodni i ednakvi vo dostoinstvoto i
pravata. Tie se nadareni so razum i svest i treba me|usebno da se odnesuvaat vo
duhot na bratstvo.
2. Site prava i slobodi proglaseni vo ovaa Deklaracija mu pripa|aat na sekoj
~ovek, bez koj bilo вид razlika, kaкo {to sе: rasa, boja, pol, jаzik, religija,
politi~ko ili drugo uбeдувањe, nacionalno ili оп{tестveno poтeklo, imoт,
raѓaњe ili drugи okolnosti...
3. Sеkoј ima pravo na ìvot, slobodа i svojа bezbednost.
4. Nikoј ne smeе да biде dràn во ropstvо ili во pot~iнeтost...
5. Nikoј ne smeе да biде podложен на mа~eње ili на svirepи, nehumanи ili
poni`уvaчки postаpkи ili kazni.
7. Siте лuѓе sе ednakвi pred zakonoт i siте imaат ednakвo pravo na za{titа od
sеkоја diskriminacijа со kojа se povreдuва ovaа Deklaracija i protiv sеkoе
poтtiкнувaње na takvа diskriminacijа.
12. Nikoј ne smeе да biде izloèn на своеволно me{aње во њegovиот privatеn i
семеен ìvot, dom ili prepiskа, nitу на napaѓања na нegovата ~еst i ugled...
13. Sеkoј ima pravo na slobodа на движењето i izbor на mestото зa жиvеење...
17. Sеkој ~ovek ima pravo da има imoт, samostојno ili zaedno sо drugi. Nа нikoго
ne smeе samovoлno да му биде одземен неговиот imoт.
18. Sеkoј ima pravo na slobodа на mislата, sоvestа i verата...
19. Sеkoј ima pravo na slobodа на ставовите i на izraзуvaњето...
20. Sеkoј ima pravo na slobodа на mirno сoбирaње i зdru`уvaње. Nikoј ne moè
да biде priсилен da pripaѓa на nekoе зdruèние.
265
21. Sеkoј ima pravo da u~estvuва во upravувањето со нegovата zemја, neposredno
ili preku slobodno izbraniте preтstavniци. Sеkoј ima pravo na ист na~in да
stаpувa во javnа slu`bа во нegovата zemја...
22. Sеkoј, kaкo ~lеn на оп{tестvото, ima pravo na socijalnа sigurnost i... pravo
da ги ostvaruва svoите ekonomskи, socijalnи i kulturnи prava, koишто sе
neophodnи za негоvoто dostoиnstvo i за slobodniот razvoj на нegovата li~nost...
23. Sеkoј ima pravo na raбота, на slobodно izbиrање на вработувањето, на
сpravedливи i povoлnи uslovи на трудот i на za{titа od neвработenostа... Sеkoј
koј raботi ima pravo na сpravedлив i соodvетен naдомест, koj нemu i на нegovoто
семејство ќе му obezbedi ìvot во согласност sо човечкото dostoиnstvo...
24. Sеkoј ima pravo na odmor i на slobodno vreme...
25. Sеkoј ima pravo na ìvotеn standard kojшто нemu i на нegovoто семејство му
obezbeдuва zdravјe i blagosосtојба, вkлu~uваjќи hranа, oблека, stan i medicinskа
negа i neophodnи socijalnи slu`bи... Majkитe i decaта imaат pravo na posebnа
грижа i pomoш...
26. Sеkoј ima pravo na obrazovaниe... [kolуvaњeто treba da bиde naso~eno kon
celosen razvoj na ~ovekovata li~nost i kon zacvrstuvaњe na po~ituvaњeto na
~ovekovite prava i osnovni slobodi. Toa treba da go unapreduva razbiraњeto,
tolerancijata i prijateљstvoto me|u site narodi, rasni i religiozni grupi,
kako i razbiraweto na aktivnostite na Obedinetite nacii za odrùvaњe na
mirot.
27. Sekoj ima pravo slobodno da u~estvuva vo kulturniot ìvot na zaednicata,
da uìva vo umetnostite i da u~estvuva vo nau~niot progres i vo negovite
blagodeti.
29. Sekoj ima dol`nosti sprema zaednicata, vo koja edinstveno e mo`no da
realizira sloboden i celosen razvoj na svojata li~nost..."
Retki se vakvi silнi dokumenti, vo koi{to slobodata konkretno se
povrzuva so ~ovekovite prava. Зaradi тоа треба da se читаaт, познаваaт, da se
едуцираaт poмлаdite za nиv и za nивnata edinstvena i богатa сoдржинa и da se
vloàt site napori овie оpреdеlbi nа човековиte права da se спровeдuvaat vo
пракtikata. Vsu{nost, da gi shvati{ svoite prava toa zna~i da im gi priznae{ i
na drugite lu|e, a da se бори{ за своite права значи da gi застaпuvа{ овie права
за сeкoja личност на светot, za{to повrзаностa na lу|eto vo nиv pretstavuva
golem suptilen vнaтрeшen механизам.
Realnosta na svetot u{te e daleku od zamisleniot sloboden bratski svet
na site lu|e. Starite socijalni i eti~ki naviki se tvrdokorni i ~ove~kata
realnost e polna so negativni projavi na omraza, diskriminacija, segregacija,
rasizam, {ovinizam, насиlstvo и тероризaм, niz ~ove~kiot свет tatnat stra{ni
prizraci od minatoto, лесно se oтfrla novoto, poinakvoto, se bega od
slobodata, nе sе по~iтуvaat праваta na другиte (a so toa ja заgubувамe osnovata za
vistinsko zaìvuvawe na svoite prava).
Но se pojaviја vredni izrazi на воspostavувaње на svetот на slobodата и
на човековите права. Лuѓето сé поve}е se sogleduvaat sebesi kako nu`no
slobodni suшtestva, a slobodata ja razbiraat kako edinstvena dostoinstvena
forma na ~ove~koto ìveењe. Pravata na ~ovekot se konkreten izraz na
op{tata slobodarska ideja na sovremeniot svet. ôvekovite prava sodràt
elementi na slobodata onaka kako {to taa se realizira vo ~ovekoviot svet i
uslovi. Ne stanuva zbor pove}e samo za filosofska ideja, tuku i za tvore~ka,
pravna, moralna, politi~ka, konkretna ìvotna realnost na sovremeniot
~ovek. Универзалнаta декларација za праваta na човекot е најзначајниot pridoнeс
266
na ме|ународнata заедницa kon развојot na хуманостa. Toа се етичко-правни
основи на новите односи во човештвото, пред сé поаѓајќи од реалноста на
поединечното постоење и права на секоја личност на Земјата.
Univerzalnaта deklaracija за pravaта на ~ovekот e doneсенa po ednа
uàsnа општа војнa, во која se pokaжаa najlo{iте svojstva на ~ovekот во
ambicijатa да diskriminira i uni{tуva лuѓe. Sоздaвaњeто на Обеdiнeтiте naciи
bеше inspiriрano од potrebата da se ~uva mir, da se воspostavi пoдобро
razбирањe meѓu narodiте i da se poтtиknат moderniте procesi во organizacijата
на svetот врз osnova нa visokiте standardи нa човековите prava. Во samата
Poveлба на OОN i во osnova~kiте akti и програмите за дејност на нeјзиniте razni
tela - kaкo {to sе organizacijaта za decата UNICEF, organizacijaта za hranа
FAO i organizacijaта za obrazovaниe, naukа i kulturа UNESKO, како и на
другите светски сојузи, Црвениот крст, Светската здравствена организација или
Интернационалниот олимписки комитет - се ukaжuва na vakvитe благородни ideи i
na potrebата sитe sили na dobriте лuѓе на svetот да се povрзат i обedinат во
реализирањето на vakviте vажни и сложени zadaчи.
UNESKO sегa vodi svetskа akcijа za istra`уvaњe на Etikата, za
воvедувањe на Eti~ko obrazovaние во {kolstvoто во siте zemји i za
воspostavувaњe i {ireњe на Univerzalnата etikа, kaкo izraz на edinstvото нa
svetskiте eti~ki tendenciи. Чovekovите prava и натаму се definiраат,
prezentiraат i за{titуваат со noviте dokumenti нa svetskата заедница или на
континентите - досега има околу сто вакви документи - kaкo {to sе Међународната
конвенција за забраната на сите форми на расна дискриминација (1969),
Конвенцијата за забраната на сите форми на дискриминација на жената (1979),
Пакт за граѓанските и политичките права, Конвенција за pravaта на detetо
(1989), Декларацијата за биоетиката и човековите права i dr., како и Европската
конвенција за човековите права (1950), Европската социјална повелба (1961) и др.
Постојат и многу форуми и организирани се многу конференции за проблемите на
човековите слободи и права, како што е Комисијата на ООН за човековите права (од
1947), Центарот на ООН за правата на човекот (од 1982, во Женева), или
невладините Хелсиншка федерација или Амнести интернационал. Колку оваа
реалност е сепак далеку од состојбата која ја опишуваше Томас Пејн, иако неговите
дела за таа проблематика остануваат и натаму интересни и корисни.
Широчината на пристапот говори за тоа дека ова има ne samo politi~kа
smisla, туку дека станува збор preдимno за eti~kа akcijа - koja на sеkoј ~ovek ќе
му pomoгне во izgradбата на svoето dostoиnstvо i ќе му ukaже na neophodnostа da
ги poчиtuва drugитe, koi sе isto takа li~nosti. Треба да се знае дека никогаш не е
достатно да се потсетува на основните човекови права, тоа треба да биде база за
хармоничното заедничко живеење и за човечката иднина.
Од бројните автори кои во нашата епоха пишувале за правата на човекот и за
организацијата на животот според таквата визија - на пример, Роналд Дворник или
Отфрид Хефе - најпознат е Џон Ролс (1921-2003), бележит американски професор,
автор на многу книга, од кои посебно е позната "Теорија на праведноста" (1971). Тој
смета дека секој човек има еднакво право на најширокиот систем на еднакви основни
слободи, којшто соодветствува на сличниот систем на слобода за сите, како и тоа дека
сите социјални и економски разлики треба така да се суредат да овозможуваат
најголема можна благодат на најслабите, а службите и општествените позиции треба да
бидат еднакво достапни до сите во духот на справедливата еднаквост на животните
шанси. Всушност, Ролс ја изедначува теоријата на праведноста со етиката воопшто
- што отвора нови можности за натамошно разбирање на етичките димензии на
267
човековите права и за нови позитивни визии на општественог живот и организирање.
Со тоа се поддржува и класичната теорија на либерализмот, која ја развивале
најголемите модерни мислители, во нејзината основа ставајќи ги секогаш согледбите
на природните права на човекот.
Етички мисли на Томас Пејн
"Еден чесен човек е од поголема корист за општеството, како и за самиот Творец, отколку сите
крунисани ајдути од сите епохи."
"Слободата насекаде се прогонува... Примете ги прогонетите и благовремено подгответе
засолниште за човештвото."
"Светот е моја татковина, а правењето добро моја религија."
"Го сакам човекот кој во неволјата се насмевнува, кој од страдањата присобира сила, а со
размислувањето се засилува самиот себе. Дребните духови се повлекуваат, но оној со силно
срце, и чијашто совест го одобрува неговото однесување, ќе се држи за својот принцип до
самата смрт."
268
52. Dositej Obradovi}
ПОУКI ЗА УМНО ODNESUVAЊЕ
Karakteristikite i celite na
Просветитеlствoto se ra{ireni niz celiot
svet, taa e osnovna duhovna tendencija vo
poslednite 3 stoletija, no duri i pred toa.
Stanuva zbor ne samo za poddrùvawe na
op{tata pismenost, za {irewe na
{koluvaweto vrz site mladi i vrz site
lu|e vo tekot na celiot ìvot, za
razbuduvawe na op{tata duhovnost, za
nezapirno napreduvawe na znaewata vo site
sferi, a vo etikata za optimisti~ka verba
vo ~ove~kite moralni potencijali i za
razvivawe na novite univerzalni
vrednosti, koi }e pomognat vo izgradbata
na eden poumen i povrzan svet. Toa e eden
stil na mislewe i na ìveewe.
Prosvetitelstvoto cute{e so naplivot na
modernata epoha, a site sovremeni projavi
povrzani so znaeweto i so informaciite se
granki na prosvetitelskite pozicii i
nastojuvawa. Gi ima razli~ni, vo site novi
vremiwa moàt da se najdat nasekade, od najdale~niot Istok do krajniot Zapad,
i mnogu se interesni za istraùva~ite na mudrosta i moralot. Dositej
Obradovi} od bliskata srpska kultura e edna od prvite i moèbi
najinspirativna prosvetitelska li~nost na narodite okolu nas.
Димитриј Обрадовић е роdен vo банатскоgo грат~e Чаковo vo 1739 годинa.
Mnogu qubel да учи, a na taa генерацијa toa им го овозмо`и и просветениот австро-
угарски цар Јосиф; властa voвeдuvaла општo образоваnie за сitе, no sepak иmaло
малku u~ili{ta и учитеli. Димитриј изучиl буквар, псалтир и катехизис, малku
евангелиe и пролоzi и se zapознаl сo живоpisite na некolku светiteli. Strasno
posakuval да се obrazuva, no тоa значeло da zamine vo свет, на {то гo натералa и
semejnata несре}a: "Да be{e жива majka mi, или барem sestri~eto Јула, нikoga{
nе би изlegol od Banat... Vo деветtata ili десeтtata годинa od возраста, без tatko,
без маjka, без роdенa сестрa, почnav самiot себе da se smetam izmetnat i странec vo
местoto kade шto se родiv, а моеto срце почna da ми прорeknuva дekа ќe talkam po
svetot". Такa било vo tekot na siot његов живот. Trgнal vo Темишвар на занаeт, а
оtтamu, od streme` за образование, пребегнал во манастирот Хопово на Фрушка Гора.
Од лошиот пример на калуѓерите и, бидејќи од нив не мо`ел ништо да научи, избегал
и оттаму, sakajќi да иде vo Русијa da u~i. Некоj poinaku go сoветuval, па тргнал во
Далмација, потоа во Црна Гора, каде се запопил и го добил познатото име Доситеј.
Патот го водел во Хиландар во Светата Гора, па во Смирна (Измир), во Епир, на
островот Крф и назад во Далмација. Тоа бил период на учењето, сега знаел
италијански, стар и нов грчки, албански, латински, ги совладал "старохеленското убаво
зборење и хомеропоетското слаткословие". Се запознал и со zaпаднitе
рационалистичкi идеi, а najзначајното е што ja присvoil концепцијata na
Просветитеlствoto. Vo Далмацијa (1761-1765 и 1769-1771), kaде биl и учитеl, se
zaпознаl sо poвeќе застапниci na народнata просветa и јaзик. Zapочnal i да
269
пишuva, gi ima sozdadeno osnovnite u~ebnici "Буквицa", "Христоитијa", "Венec
од алфавита". Vo "Ижицa" (1770, незавршенa Буквицa) se заложuva за воспитuvеwe
na децata, gi критикuva poluu~enite i nedovolno angaìrani калуѓерi и go
istaknuva разумot, no poвеќe каkо античкa и библискa поfalbа na мудростa
otkolku kako poмодерно razbirање na улогata na здравiоt разум.
Potem Доситеј trgnuva na novi pati{ta, kaде што }е gi унапреди своite
знаeња и ставови (pokaùva deka u~eweto e zada~а за целиот ~овеков `ивот и дека
знаењето треба да се бара секаде каде што има луѓе и култура). Замина (1771-1782) за
Виена, Карловци, Трст, патувал низ Италија и грчките острови. Бил учител на богати
деца. Научил и француски и германски, а делата на големите просветители ги читал во
оригинал. Во Хале ја свлекол свештеничката одора и се запишaл на tamo{niot star
Универзитет. Во Лајпциг слушал предавања од физика. Во "Писмото до Харалампиј",
кое е некој вид духовна програма, говори за "неполезноста на манастирите" и за
"големата нужност од наука". Бил (1782-1806) и во Венеција, Париз, Лондон и во
други земји. Научил и англиски јазик.
Тогаш развил вистинска просветителска дејност и објавил најголем број книги,
сите со поучна содржина и етички совети. За етиката се прочуени делата "Совети на
здравиот разум" и "Поучно слово" (1784), "Басни (со морални поуки =
наравоученија)" и "Живот и настани" (1788), "Собрание" (1793), "Етика" (1803,
превод на ккига од еден италијански автор со морални поуки). Изло`увал и патриотски
ставови, како во "Песната за ослободување на Сербија" (1789-ta за време на војната на
Австрија и Русија против Турција). Во времето на царот Јосиф имало корисни
иницијативи во Австрија за Србија под Турциte, и Доситеј gi поfаlуva
просветитеlскitе идеi и кориснi акциi na царot. Po смртta na carot (1790) vo
Avstrija завладeа летаргија и полициски режим, наспротi Францускata револуцијa и
podocne`nite Наполеонови vojuvawa. Доситеј живеel vo Viena и vo Трст, оtкadе
odel vo Венецијa zaradi pe~atewe. Veќe bиl vo годинi, а imal и дolгови за
објавuvaње na кnигite, veli мораl da предава најмаlku десет ~aсovи.
Млад говорel ведро: "Јаs нemav љубovниcа, нитu моèv da ja имаm, bidejќi
sum сам и без куќa и без огnиштe - vo ona {to odam, vo тоa и спijам... Имам
torbi~ka na grbot, а vo nea една светогорска тиква сo водa и една грчка кnига, а
кnигаta ми кажuva mnogu ne{ta, коiшto ни мојot tatko ne gi знаel". No, vo
старостa не bиl poveќe radosen ни spokoen. Говори za уметностa и za школствoto,
планира да отвори u~iliшte vo Трст, неуспесите не го кршат његовиот дух. Со
запо~нувањето на Српското востание му се крева моралот, вели дека "некоја слатка
симпатија кон истородните наши и кон земјата на којашто сме израснале постојано ни
ле`и на срцето и нé привлекува како некаков магнет". Од Војводина сорабoтува со
востаниците и оди во рускиот штаб во Романији за voстаничкиte ne{ta, па
преminuva preku Dunav vo Смедерево. Пишuva "vetenata земjа беше гладна, без
оружie, bedna, опкolена од lутиte du{mani, како од стра{ni лавовi". Negovata
blagorodna цel е "оваa земjа da se постави vo добро уредuvawе и сosтojba". Сo
Кара|ор|е и Младен Милованови} раbotel na основнiоt закон за новata државa
"Основание na srpskoto правитеlствo". Од 1808-ta стаnal министeр, члeн na
Правитеlствeniot совеt. Se zaloùval za независностa na zемjata, иако предлагаl
блискa сoраbotka сo Аvстријa и сo Русијa - tomu zaradi инсистирањето на нужностa
od државнa независност, Русиte га ставиja во група "на зло подготвени луѓе".
Во тешки околности, веќе во високи години, страдајќи од "лути болки на
нозете" и од треска, Доситеј сепак gi izvr{uval своите должности. Основал во 1807-
та во Белград у~илиште за "облагородување (obrazovanie) на малите дечиња и
идниот ~ове~ки род", како јадро на просветителските образовни цели. Како директор
на сите у~илишта, во 1808-та im заповедil na нахиите (околиите) "особено внимание
270
да посветат на у~илиштата и на воспитувањето на децата". Кон крајот на таа година ја
отвори Великата школа - првиот Универзитет - со говорот "За должното почитување
кон науките", каде ка`а дека по турското ропство "треба да се griìмe да ja spasime
душata нашa од душевноto ropstvo, то ест: од незнањeto и od слепотata na умot".
Vo pочетoкоt na 1811-ta стаna министeр na просветata, so {to Доситеj dobi
признаnie za svoite sevkupni obraзовнi и културнi настојuvања vo tekot na
celiot живот. Почna да страда од старостa и болестиte. Vo Србијa напи{a малku, no
stori pove}e. Запамetено е дekа nеговаta душа sakaла за народот да подготви и
објави цела низа книги - за земјоделството и селската економија, приспособени според
српската по~ва и клима, потоа кнiga za zanаетите (двеве области се основа на
живеењето и развитокот на еден народ), книга за уметноста, книга за рaкотворбите,
книга за трговиjata и за морепловството, книга за математикаta и статистикаta, книга
за природните науки, опис на моралот, обичаите и живеењето на старите народи
(практична етика), природна историја на човекот, и критички напишана, популарна и
опстојна историја на сvojот народ. Овој просветител немал тесен ум - покрај
образованието, сметал дека има уште 7 столбови на домот на мудроста: науки,
уметности, земјоделие, трговија, закони, човекољубие и правдина. Што сакал уште да
направи и да постигне остарениот мудар Доситеј, кој умреl во 1811 година, e smesteno
во загубениот тестамент "Пеrница zа гробот мој".
Во "Писмото до Харалампиј" Доситеј ги изложил "начелните намеренија: прво,
им давам совет на учените на мојот народ да пишуваат и даваат во пе~ат на нашиот
прост дијалект; друго, моите истородни да се определат за секое нешто слободно да
мислат, и сé што ќе чујат да го просудат и за тоа да размислат". Овие вистински
интенции на современото човештво Доситеј ги дополнува со објаснувањата што
доживеаl и согледал во Хале и во Лајпциг, каде {to бил на Универзитетот. Укажува
дека во овие места има прекрасни у~илишта и младината се напојува со науките, а во
Србија, Босна, Херцеговина, Албанија, Турcijа и во другите земји od нашиот регион
насекаде владее бедотија и луѓето заслужуваат сажаlувања, чекаат да чујат нешто од
исто толку неписмените. На Доситеј mу се kine срцеto кogа мисли на тaa ситуацијa.
Bi sakal toa da се sмени so добро школuвање и слободно миslење. Тоa је
vistinskoto просветитеlство. Затоa Доситеј e образац na balkanskata просветa и
noviot животeн и етичкi progres.
Посебно јa sakal и истaknuval етикata. Vo nеговиte дела има citati od
Homер, Езоп, Сократ, Јован Златоустi, Еразмo Ротердамскi, Сервантес, Лабриер,
Свифт, Лесинг и uшte od многu други славни личности, писаteli и учитеli nа
чове{tvoto. Од просветитеlite gi прихвати етичкitе ставовi za љубoвta, za
дol`nостa човекot да се усовршува себеси и другите, за доброто, среќата,
добродетелта, за егоизмот како извор на злото, за превласта на доброто над злото, за
разумот како решавачка сила за стекнување знаење и среќа.
Честноста гo водела да ги критикува државите кои не водат сметка за своите
граѓани. За Доситеј бедна е земјата во која "секој паша сака да биде цар" или "каде
неучениот treba da ja трпи власта..., а оној кој знае мора да молчи и со страв да слуша,
каде заповедува несправедливиот и несовесниот, а чесниот и добар е приsilен да се
повинува". Бараше и властите да се образуваат, затоа што "варварите i неученiте
никогаш не ги имаат доведено варварите и неучените во добар систем". Сите луѓе ги
подучаваl да учат и да бiдат "души вљубени во добродетелta". Истакнувал дека "без
добро воспитување и без ука, најлош е оној кој е најсилен". Секој човек мора "совет да
бара и да прима". Според Доситеј, "моралниот живот на човекот се простира на некој
начин дотаму до каде стasуваат његовите знаења". Во практичната аксиологија на
~ове~кото општество, оние на највисоките должности се и морално најодговорни.
Доситеј говорел: "Колку кој од општеството прима и ужива, толико сe поголеми и
271
поважни nеговitе дожности". Затоа подсетува: "Кој е за пофалба, треба да го
пофалиме, а кој е за осуда, треба да го осудуваме, бил тој цар, папа, патријарх или
светец". Законот вечни, според Доситеј, е "сé и секој толку да се цени колку чини и
вреди, ни помалку ни повеќе". Исто така ја бранeл верската толеранција и говорел дека
ќе дојде време кога народите, кои сега се мрзaат или se искористуваат, ќе станат
пријатели и ќе сорабoтуваат.
Ја искажал посебната етичка норма: "Добродетел е она што си го заработил da
go употребиш за добро, слабиот да го чуваш од силниот, да му помагаш на
страдалникот, чесните семејства да ги спасуваш од сиромаштija, науката да ја
вовeдуваш во својот народ... Благородните treba да се воспитуваат!" Etикаta za nego
се svrзuva vo golema синтезa сo учењеto и знањеto: "Vo saмata dобродетеl se
сoстои сeta vredна наукa и мудрост".
Доситеј напи{al golem grst морални поукi. Сitе сe кориstеni и citirani
vo narodniot живот. Toj patuval niz целiоt свет, учel јaзиci и обичаi, gi
прихватil најзначајниtе тенденциi na просветитеlствoto и na научниte
истражuвања, и несебично gи spoделuval сo своиte сoгра|ани, а каkо љубeзна и мирна
личност сигурно биl и kvaliteten учитеl. Lу|eto гo ценele, сekade гo сoчекuвалe
сo по~iтuвање и go славele. Иако стар, se прикlучиl kon српскиte vosтаници и na
новata власт í помaгаl колкu {to моèl. Своitе политичкi сoветi gi изнeсuval
слободно - za независностa na земjata, za единствoto na народot, za по~ituvaњeto
na воda~ite, za нужностa na социјалнa re{itelност, za podgotvuvaweto за одбранa,
која је мо`na za{to има искуствo и достоiнствo. Предлагаl отвoрање na u~iliшtа и
превeduvaње na кnигi каkо најdobar пaт за voздиgnuvање na народot. Iako gоворel
so стар стил, јасно каùвal дekа веруva vo народниot јaзик, a не vo
црквенословенскata јaзичкa конструкцијa, која не оvozмо`ува сoзнаvaња (taa ideja
}e ja prifatat site balkanski narodi). По~iтuвањеto na етикata и na ученостa сe
карактеристикi na овоj прв модерeн српскi писatel, koj vlijae{e vrz
prerodbeni~kite idei kaj site bliski narodi. Nеговаta мудрост е резултат na
ученостa, којa{to ja сobiral za да би моèl етички da делuва и da раbotи каkо
просветитеl.
Етичкi мisli na Доситеј Обрадови}
"Кnигi, бра}о моја, кnигi, а не kambani и прапорцi!"
"Ubavinaта без разум e цвет vo kalтa."
"Hристијанинot nе може da se познаe daли e добар ако vrz неgo ne dojdat многu наvolji."
"Lу|e, nie истиte дeнeс едно мислимe и zboruvame, а утрe друго pravимe."
"Мој синко, minaa онie глупi и слепi времiwa кogа и kaj наs se kaùvalo: Podobro e шест
вранci vo ko~ijata otkolku шест u~iliшta vo главata. Сegа времеto e преsvrtenо.
Ученiot човек, i пеш da odi, сeкoj }e гo по~iтуva, а za неученiot, duri ako go vidat na
вранeц, }e kaàt: Вранциte vle~at kow - и право }e velat."
272
53. Nikola Kondorse
ZNAEWETO DONESUVA PROGRES
I MORAL
Ne znaeme otkade né demne zloto. Mnogu
golemi misliteli go ozna~uvaat zloto kako
nesovr{enstvo na ìveeweto, a nekoi, pak, kako
nu`na druga strana na postoeweto, nasproti
dobroto, so kogo {to, navistina, ne se proniknuvaat
i povrzuvaat, tuku pome|u niv postoi neminliv jaz,
no zloto sepak e tuka i e element na ~ove~kata
egzistencija. Dobrite lu|e ne go sakaat zloto, go
izbegnuvaat i se nadevaat da go izgonat so svoite
dobrodeteli i so praveweto dobro. Nasilnicite,
kako Neron i Atila, uìvaat da sproveduvaat zlo i
da gi sledi glas deka se nezapirliv "kam{ik". Iako
ne tolku rasipani, vo site vremiwa i narodi
postoele lu|e za koi praveweto zlo bilo ne{to
obi~no, duri i nekakov za niv ubav akt, koj im
ovozmoùval pridobivki i mo}. Dali ~ove{tvoto }e moè da se ottrgne od
~estoto i golemo zlo?
Pesimistite }e kaàt deka zloto e nuèn del na ìveeweto; ironi~nite
}e se podbivaat deka bez zloto nema da moè da se poznae {to e dobro. No
dobrite lu|e, moralistite, kaùvaat deka dobroto e su{tina na ~ovekot, deka
dobroto sekoga{ }e go pobedi zloto, a некoi versкi поукi potsetuvaat дekа злоto
сeкако }e бити каznеtо, duri "и до седмоto коленo". Onie koi se osobeno ubedeni
vo ~ovekoviot moral u~at deka }e dojde epoha na dobrinata, ili, poto~no, vreme
koga so podemot na znaewata }e se izgradat i soobrazni ~ovekovi vrednosti so
koi vo ìvotot }e procuti dobroto. Takov antropolo{ki prikaz, so detalno
raskaùvawe za razvitokot na ~ove{tvoto i za naporedniot podem na dobrite
celi i odnosi, a posebno za toa {to specijalno }e se slu~uva vo idninata, onaka
kako {to ~ove{tvoto }e napreduva zaedno so znaewata, dade francuskiot
nau~nik i revolucioner Kondorse.
@an Antoan Nikola Kondorse e roden vo 1743 godina vo severna
Francija. So 26 godini ovoj talentiran matemati~ar, ekonomist i filosof e
izbran vo Akademijata na naukite, a so 30 stana nejzin postojan sekretar, a
potoa e izbran i za ~len na Francuskata akademija (vo centralniot sistem na
akademiite, vo Francija postojat 5 akademii, pokraj regionalnite). Kondorse
se zdobi so golem ugled kako nau~nik, organizator na istraùvawata i
sorabotnik na Enciklopedijata. So овa поtсетuvame на улогata којa научнициte-
енциклопедистиte ja иmалe каkо seriozna опозиција vo тogашna Францiјa, каkо и на
местоto {to наукаta go иma vo opштestвеноto dvièwe, што }е биde основна тема
na капиталноto делo na Кондорсе. Toj oбјавиl књигa za теоријata na вероjaтноsta,
каkо и биографиi na akademicite философot Волтер и na економистot Ан Робер
Тирго (1727-1781), кој биl истакнaт просветитеl, економски теоретичар, duri
министeр na финансиite, когo сплеткitе nа дворot go izbrkale od фуnкцијata koga
moè{e da ñ pomogne na raznebitenata zemja, a koj baral слободna економијa (so
{to vlijael на Адам Смит), se залoùval за верскa толеранцијa и верuваl дekа
прогресot зависи од поdemot nа знаeњаta.
273
Koga vo 1789-ta izbila Revolucijata, Kondorse bil me|u prvite ugledni
revolucioneri. Izbran e (1792) za pretsedatel na Zakonodavnoto sobranie,
kade izloìl proekt za pedago{ki promeni, prv vovel javno obrazovanie, a
op{toto obrazovanie go pro{iril i za vozrasnite. Namesto veronauka vo
u~ili{tata vovel nastava po moral (iako ova e sogledano kako nu`nost,
standardno e sprovedeno duri po edno stoletie, malku pred po~etokot na HH
vek Francija da gi oddeli dràvata i crkvata). Vo novoto sobranie, nare~eno
Konvent, Kondorse e potpretsedatel i imenuvan e za rakovoditel na komisijata
za podgotovka na Ustavot. Negoviot predlog ne e prifaten, no vo doneseniot
Ustav toj otkri mnogu idei {to toj gi predlagal i javno so pismo gi iznese
svoite somnevawa, Toa e vreme na terorot ("koga revolucijata gi jade{e svoite
deca"), pa drugata struja jakobinci go osudija na smrt, kako i mnozinstvoto
negovi somislenici ìrondisti. Kondorse se kriel nekolku nedeli, koga
napi{al kniga so svetsko zna~ewe "Skica za pretstavuvawe na istoriskiot
progres na ~ove~kiot duh". Go fa}aat i toj se samoubiva vo zatvorot vo april
1794 godina (samo mesec dena potoa e giljotiniran najpoznatiot francuski
nau~nik Antoan Loran Lavoazje, 1743-1794, творeц na modernata hemija, koj gi
otkril su{nosta i ulogata na kislorodot i sostavot na vodata, а биl и ~len na
komisijata koja go vostanovila metri~kiot sistem). Vo затворot, otkako go
завршиl својot literaturen trud, Kondorse go isпиl отровot od прстенot {to му
go поdaril nеговiot пријатеl лекарot Пјер Жан Жорж Кабанис (1757-1808) i mu
каàl: "Ako sakaш да се zanimava{ so политикa, eve ti go твоjot прстен, можebi
некoga{ }е ти затреба".
Vo svoeto trogatelno delo, no polno so nau~en i human optimizam,
bukvalno vo trka so smrtta, Kondorse gi povrza vo edno progresot na ~ove~kiot
razum i podobruvaweto na ~ove~koto ìveewe i etika. Pokraj socijalnata
etika - vo koja moralot se razgleduva vo vrska so op{testvenite uslovi i celi,
i etikata na dobrodetelta - kade etikata se razviva kako nauka za
vrednostite, za nivnoto izbirawe, gradewe na dobri normi i unapreduvawe na
me|u~ove~kite postapki, ovoj tret metod antropolo{ko-istoriski e isto taka
zna~aen za etikata, bidej}i go pokaùva razvojot na ~ovekot kako su{testvo i
postojaniot podem na moralot.
Таквa верba вo позитивнitе potencijali na ~ove~kiot род Кондорсе јa
пока`а и vo својata математичко-политичкa теоријa na вероjатноsta. Неколкu годинi
преd револуцијata (1785) vo Францiјa вриeло, на поvidok била не само криза na
режимot, tuku vo pra{awe bil и опстанokot na династијata и na државata, која
дolго време била воdена катастрофално (дедoto nа неспособнiоt краl Луј XVI,
неraboten и разблудeн Луј XV, когo go водeле дворскitе дамi, губel vojni, а земjatа
пропа|ала, даdе bez sram најниska изјавa od едeн владetel - "По мене (може да
настaпи) и Потоп", митска слика za пропа|aweto na природata и na ~ove~kiot род).
Сиte barale да се свika сobranie na 3 сталежi, kaде би се донеле кориснi re{enija
за спас (sпоred obrazecot на Британијa, kaде Парламентot ве}e има{e кориснa
улогa vo корекцијata na самовоlieto na владetеlot). Vo Францiјa сitе законi gi
донeсuval краlot, кој биl деспот (идеалeн takov bil претходниot Луј XIV - "Краlot
Сoнце"), а so т.n. тајни налози сeкој моèl da биde одnesен vo најgolemata тврdina
Бастиlja и без суdењe заtvoren на неоprеdеleно време. Умниte и слободоумниte vo
Францiјa верuваa vo сobranieto. Кондорсе каkо poznat математичар presmeta дekа
sobraniskata одлука сo две треtинi od гласовite може da bide грешкa samo vo 1 на
милијаrдa случаi. Тоa било добро замиslено, no toj se izmamil vo добрite ~uvstva
na члeновite nа сobranieto, за коi{to bil uверen дekа пет осминi od nиv }e bidat
коректни и }е re{avaat независно. Краlot bil pod golem pritisok od kralicata
274
Marija Antoaneta (taa, koja na vesta deka narodot nema leb za jadewe,
otfrlila: Neka jadat kola~iwa!). Sepak po mnogu pritisoci kralot go svikal
сobranieto, vo koe{to 2 сталежi (bлagorodnиcи и свештеници) главно ja
опструираle раbotata, што конe~но довеde до бунt na револтиранata масa, do
urivawe na Бастиlja и do voвeduvaњe na републикa. Кондорсе доjde на челоto na
Националнoto сobranie, коe go судe{e краlot и e doneseno re{enie dа bide
убиen. Кондорсе биl против, каkо и неколкu други poсмирени и pouмни pratenici,
no nemalo menuvawe - ониe кои mу прosтuvалe na краlot, site podocna брзо билe
osudeni na smrt.
Vo кnиgata којa јa пи{uva{e vo дeнovиte na своeto беgствo и ja заврши vo
zandanata, а сo пolнa надe` mu јa остави na потомствoto, Kondorse се
koncentrira{e на идејata дekа ~ove~kiot род vo сeкоj нов период od развојot
освoјuvа новi знаeња и go унапреdуva моралot. Јасна е еволуционистичкаta
концепција, која zaпочnа да ja освoјuvа наукata, no размаv }e доживеe kon срединaтa
na идniot век. Кондорсе веруva vo општata тенденцијa na човекot за
усoвршuвање. Почnuвaj}и од варварствoto, кое{to е утврdено кaj разни народi, vo
историјata, а иsto taka i vo новооткривениte области so сoвремениte географски
истражuвања na Кристофор Колумбo (1450-1506), Васкo да Гамa (1469-1524) i dr., во
следnиte историски периоди se развиva ~ove~ka цивилизација сo морални пrојавi,
вредности и нормi. Кондорсе не ja осуduваl цивилизацијata, као преd nego Жан-Жак
Русо (1712-1778), за назаduвање na ~ove~kiot род и морал, tuku оптимистички vo
сeкоj следеn стeпen na развitokot go повrзuваl podemot na знаeњeto сo
поdоbruvањеto na моралot, и такa sé до сoвременata era, а и по nеа, за којa не знаel
дали }е jа дочека, no биl сигурeн дekа }е преtставuva унапреduvaње na humanosta и
na етикata. Toa pred nego go kaùva{e popularnot nau~nik Bernar Fontenel
(1657-1757), koj ìvee{e celo stoletie, koj ukaùva{e deka so akumulacijata na
znaeweto i so brziot razvoj na naukata ~ove{tvoto }e ja nadmine Antikata,
{to }e pokaùva deka progresot nema definitivna granica vo idninata, deka
~ove{tvoto moè "beskone~no da se usovr{uva".
Кондорсе nabrojuva 10 етапi na ~ove~kiot развitоk - 1. ловeчка, 2.
пастирска, 3. zemjodelskа, 4. Хелада, 5. Рим, 6. Римско Царство до крстonosnиte
vojni, 7. период од крстonosnite vojni до пронаjdokot na pe~atarska ma{ina, 8.
фаза од voveduvaweto na pe~atarstvoto (револуција vo kulturata) до Декарт (когo
go велича zatoa {to na lу|eto им ука`аl да не признаvaat друг аvторитет освен оноj
који може da e приfatliv za nивniot разум - "~ove~kiot разум uшte не биl
слободeн, no се знаeло дekа е соzdadен za да биde слободeн"), 9. епоха од Декарт до
Револуцијata 1789-ta, vo којa е откриен и преtставен vistinski ~ove~ki систем na
физичкiоt и opштеstveнiоt свет, 10. фаза која zaпочnuva so Револуцијata и која }е
realizira beleìt напредoк na ~ove~kiot род. Vo обeмнata кnиga, sпoреd
епохite, детаlно сe преtставени духовниot, научниot и етичкиot развитoк na
чове{tвoto, trudot, знаeњеto, моралнitе нормi, твoрeчкitе личности i tvorbite
коi go поttиknuvалe моралноto усoвршuвање na lу|eto - no, исто такa, и pri~inite
и fоrmиte na slu~enoto опа|ањe nа моралot, до коe{to доа|aло зaradi погрешниte
re{enija и разli~ноto суеверie и фанатизмi.
Идејata na прогресot Кондорсе је прихватиl од Френсис Бекон (1561-1626),
кој јa be{e vградиl vo својata основнa цивилизацискa идејa na напредuвањeto nа
знаeњeto, na ~ove~kite освoјuvања и na новиte односi. Vo Францiјa тaa мисlа ja
разви Дени Дидро (1713-1784), proчуениiot твoрeц na Енцикопедијata, каkо
највиsok доsтrel nа цивилизацијata до тоj mig. Toј прогресot go смeта{e za основeн
закон na развитoкot nа природata, vo природata za импулс za развитoк nа
чове{твoto, а vo чове{твoto za јadро na развојot nа наукata. Сé напредуva и сeкoj
275
nov mig е само израз и сtapka na прогресot. Оваa идеја ja razni{uvale верскиte
суdiri i voздиgnuvањeto nа владetelskiot апсолутизaм. Кондорсе јa следи идејata
na воda~ot na енциклопедистite, pa и за nегo чове{твоto e највиsokoto ниво na
општiot развитoк. Bidej}i има нервeн систем, чове{твоto }е се iздиgnuva
неограничено. За такoв beskone~en развitоk чове{твoto има оправдuvањe vo
ширењeto na светлиnata na умot и vo потисnuвањeto na религиозноto
reakcionerstvo. Прогресot na наукata е најgolemа гаранција za ~ove~kata
сре}a. Овoј апостол na ~ove~kite надеì и сoраbotka најавuva блeсkava era na
чове{tvoto. Taa nеma da dojde оd небoto, неa }e ja изградaт lу|eto на земjata,
заедно сo напредuвањеto na наукata, so техничкиte и индустрискиte dostigawa, so
достaпnosta na образоваnieto za сиte, so изједначuвањеto na половite. Taka }e se
ослободat досegа{nite пасивнi ~ove~ki сili.
Визиitе na Кондорсе сe svrteni kon idninata, pa затоa прetstavuvaweto na
развитoкot na ~ove~kiot род vo minatite епохi e само основа за сoвременite и
проширенi научнi сoзнаnijа, a најважнoto (duri i кaj toj човек kogo {to утрe go
чека смрт) e sogledbata na утрeшnицata. Сo конкретниte и so општиte научни
сoзнаnиjа tоj ja повrзуva и етикata. За Кондорсе етикаta e сила која go вleче
напред ~ove~kiot род. Toj веруva vo природнata добрina na човекot, за neгo
"vистинаta, добрinaта и сре}аta se повrзани so нераскиnlивa вrska". Повrzaни сe и
личниot и социјалниot морал so политикаta. За унапреduвање na живeењeto нужни
сe не само морално вoспитuvање, tuku и поdоbruvање na законite и na јавниte
институциi. И овa е последица od научнiоt развitоk, а negovata цel е да се
усogлаsat индивидуалниte и колективниte интереси. Вештинаta na законодавeцot е
да go укине евентуалниot судiр poме|у nиv, а институциitе да gi suredi такa {to nа
човекot da mu e лesnо да бiде добар и да не па|а vo искушеnie да zгреши.
Кондорсе ja развиva етикata каkо верa vo општ и моралeн progres. На земjata
има uшte тeмниni, no етикаta гo поtтиknuva ~ovekot да сozdade трајно добро. Каkо
што Боециј (480-525) наo|а{e vo философијata утехa vo zandanata vo дeнovиte
пред смрт, така сegа Кондорсе vo етиkata gleda pribe`иште, кое{to не може da mu
go одзеme никакав гонитеl, kako и рај кој{to sи go изградиl човековiot ум, а кој{to
so prelesni радости jа испolnuва љубoвta sprема чове{твoto.
Toj је изложи идејata za органско раstењe na единкиte, za изградba na poвиш,
poсoвршен тип nа човек vo новиte културни и социјални услови. Верuваl deka lу|eto
}e биdaт pоdobrи zatoa {to }е znaat poвe}е, а тоa несoмnenо }e se slu~i, za{to за
Кондорсе било видlиво дekа чове{твоto vлeguvа vo епохa na pogolemi знаeња. Toj
само ентузијастички zgolеmeноto знаeње go повrзuваl сo поdemot na моралot. Тоa
типично просветитеlско миslење go развиvаl vo истata epoha i мислиteлot и
писаtel Готхолд Ефраим Лесинг (1729-1781), razdviùvaч na germanskoto
Просветитеlства, аvтор na прекрасниte кnигi "Лаокоон" (za доживuвањeto и
смислata na истоименata вреднa античкa скулптурa), "Натан Мудриot" (која дeнeс e
особeno ценetа, zatoa {to ука`уva дekа добрinaта не зависи од религијata vo koja
веруva личностa i deka треба da se бидe верски толерантeн) и "Образоваnie na
~ove~kata расa", vo којa се poка`уva дekа сeкojа религија so не{to priдонела za
~ove~kiot развитoк и дekа цelta na чове{твoto e dа достиgne фазa na ново
еванgеlie, vo koja obrazovanite lу|e }e go baraat и по~iтuваaт онa што е исправно
затоa што е правилно, а не за некаквa наградa. Кaj Лесинг развitоkot na единкиte se
slu~uva so низa реинкарнациi, коi{to stapka po stapka единкitе и чове{твоto go
водat kon сoвршенствo; кaj Кондорсе stanuva zbor za poнаучнo сoзнаnie za
наслеduвањeto na zdobienite позитивни квалитетi. Toj веруva дekа }e се zgolemuvа
природнаta дарba нa единкиte vo интелекtуалнa и vo етичкa смислa.
276
Од Револуцијata vo 1789-ta, истaknuva{e Кондорсе, започnuva периодot na
vistinskiot прогрес nа чове{твoto, кoga }е се завршaт 3 лошi тенденциi od
minatoto и }e se пока`аt нови вредни процеси - уништuvaње na нееднакvостa ме|у
народиte; nadminuvawe na нееднакvостa vo ramkite na истiоt народ (ме|у
класite); и неограничено унапреduвање na човекot на интелектуалeн, физичкi и na
моралeн план. За Кондорсе новitе идеi na Револуцијata преtставuvaаt победa na
vистинata, правдinata и na ~esnosta, каkо резиме na целiot досegашеn развitоk nа
историјata i otvorawe na noviot ~ove~ki progres.
На крајot od своeto капиталnо историско-прогностичко делo, чиј наслов
скраtено може da se изрази "Прогрес na ~ove~kiot разум", Кондорсе топло go
поздравuvа новоto чове{тво, кое }е живее без vojni, насиlstvo и суеверie. Toj
замиsluvа едно прекрасно opштestво, vo кое основнite lozungi-правила }e битat
Eднакvост и Братство. Тaa кnигa треба да ja прочита сeкoj хуманист, каkо поdдршкa
na оптимизмot, кој дenes e zaгроzен so оправданиot песимизaм (реализам) zaradi
лошиte ~ove~ki постaпкi sпрема Природata и pome|у lу|eto. Da se nадevамe дekа
Кондорсе само малku poранo otkolku што toa реално }е се slu~i видеl vo
историјata висок моралeн развој na човекot. По nегo, Огист Конт (1789-1857), кој
исто такa }e говори za историскiоt razvitok na човекot и na моралot, }e go наre~e
Кондорсеа свој духовeн tatko.
Eti~ki мisli na Nikola Kondorse
"Развитoкot na ~ove~kite способности нема границi, мо}ta na човекot да постигне
сoвршенствo nаvистinа е безгранична, успесиte na тоa усoвршuвања не зависat од некоја
силa, која би posakala да gи poпречи, границиte сe само траeњеto na нашata планетa, на
којa{to природа оpредeлilа да живeeмe."
"Сite ~ove~ki знаeња, без оgled на различnостa na своjot предмет, na своjot метод или na
квалитетite кои{to tie gi pobaruvaat od умot, заедно учествуvaat vo прогресot na
~ove~kiot разум."
"Сиte просвеtени lу|e треба да се смeтаat za пријатеlи nа чове{твoto и еднодушно да
раbotat заедно на ~ove~kоto усoвршuвањe и сре}a."
"Нашиte сoвременици не би требало да пропу{тat ништo za да gи сoчуваat и zgolemat
знаeњаta, ако sakaаt da станat или да останat слободни и да si ja обезбедat својata слободa,
и ако не sakaat да gi зaгубat онie преdимства кои im se doneseni od знаeњаta."
277
54. Xeremi Bentam
PRESMETAJ GI PREDNOSTITE!
Eti~arot ima svoi pri~ini zo{to
zastapuva nekoe eti~ko re{enie. Toa moè da bide
izraz na nacionalnite iskustva ili na negovoto
li~no doìvuvawe na moralot i na odnosite
pome|u lu|eto. Toa e negovo viduvawe na
najdobrite eti~ki vrednosti, na ona {to toj
veruva deka treba da bide vistinsko odnesuvawe na
lu|eto. Tie predlozi ponekoga{ se mnogu
ednostavni, no mislitelot sigurno sakal da kaè
ne{to va`no koga go predlagal toa. Takva e
idejata za moralno smetawe, koja ja dade
angliskiot eti~ar Xeremi Bentam.
Xeremi Bentam bil pro~uen pravnik i
u~itel, {to se odrazuva i vo negovite idei i
eti~ki preporaki. Roden e vo 1748 godina vo
advokatsko semejstvo. Od tretata godina na
ìvotot u~el latinski, starogr~ki i francuski.
Diplomiral na Univerzitetot vo Oksford. Bil
mnogu zainteresiran da im pravi dobro na lu|eto i
na op{testvoto, toga{ se zarodeni idejata i
dvièweto za filantropija ("qubov za ~ovekot"),
koja ottoga{ povremeno bila klu~na vo ìvotnata
organizacija i kultura, a duri i denes se
razmavnuva so svoite moralni celi i vizii.
Bentam go istraùval pravniot sistem i
predlagal moderni humani re{enija za sudstvoto i za sistemot na kaznite.
Istata posvetenost ja iskaàl i sprema pra{awata na etikata. Ideite gi
izloìl vo deloto “Voved vo na~elata na moralot i na pravoto“ (1789).
Obemnata knigata “Deontologija ili Nauka za moralot“ objavena e posmrtno
(1834).
So svoite idei Bentam vospostavil u~ewe nare~eno utilitarizam, koe
denes - po dopolnata od Xon Stjuart Mil, sinot na Bentamoviot prijatel i
ednomislenik Xejms Mil - e najvlijatelnata eti~ka doktrina na sovremenoto
razvieno op{testvo. Bentam po~inal vo 1832 godina, otkako napravil razni
dobrotvorstva. Dal pari da se otvori i prviot vistinski gra|anski fakultet vo
Anglija - Univerzitetskiot kolex vo London, vo koj studentite ne se birale
spored verskata pripadnost (tamu denes stoi negovata kukla vo prirodna
golemina i starovremska obleka).
Xeremi Bentam bil skoncentriran da otkrie spored koj kriterium moè
da se procenuva eti~kata vrednost na doìvelicite i na postapkite. Spored
nego, za toa mora da se zeme predvid korista na samata edinka na koja toa ñ se
slu~uva i koja pravi takvo ne{to, kako {to treba da se ima predvid i korista za
zaednicata na koja ñ pripa|a toj ~ovek. Spored latinskiot zbor za korista i za
dobroto za nekogo utilitas, ovoj eti~ki pravec e nare~en utilitarizam -
me|utoa, ne stanuva zbor za koristoqubivosta i za stremeòt samo kon
materijalni pridobivki kako niski ili negativni eti~ki celi, tuku za
vistinskata polza za sebe i za site, kako doblesna vrednost.
278
Za lu|eto korista e vo zadovolstvoto i sre}ata, ukaùva Bentam. Sre}a i
zadovolstvo posakuvaat site ~ove~ki su{testva i se stremat kon niv, tie gi
naso~uvaat svoite èlbi i akcii kon nivno ostvaruvawe. Sprotivno, lu|eto ne
gi sakaat bolkata i stradaweto, niv negativno gi ocenuvaat i pravat sé da ne
im se slu~uvaat. Taka eti~kite vizii i moralni opredelbi se vrzani za ne{to
intimno, za ~uvstvata. Zadovolstvoto i sre}ata se ne{to pozitivno, dobro,
ispravno; bolkata i stradaweto se ne{to negativno, zlo, neispravno. Kon
prvoto lu|eto se stremat, vtoroto se trudat da go izbegnat.
Istoto lu|eto go posakuvaat i za drugite ~ove~ki su{testva. Tie sakaat
site da bidat sre}ni i da imaat zadovolstva, a da gi odminuvaat nesre}ite,
stradaweto i bolkata. I pravoto, spored Bentam, e sistem koj osiguruva deka
sekoj moè da gi ostvari svoite celi, a da ne im pravi {teta na bli`nite.
Spored osnovniot streme` na minimalizacijata na stradawata i
maksimalizacijata na sre}ata, Bentam go opredeli lozungot na etikata kako:
Najmnogu sre}a, najgolema sre}a za najgolem broj lu|e.
Nikulcite na ovaa ideja polovina vek porano gi ima izloèno
{kotskiot eti~ar Frensis Ha~eson (1694-1746), profesor po moralna
filosofija vo Glazgov, koj gi prodolùva u~ewata za moralnoto setilo na
[eftsberi (1671-1713); pokraj pette setila, во svesta postoi setilo za
ubavinata (treba da се ima prirodna moќ da se po~uvsтuva ubavoto - koe го
доживуваме ne samo vo ubavite ne{ta, tuku i vo univeralnite vistini,
moralnite principi i moralnite dela), pa "javno setilo" со кое чувствува
zadovolstvo zaradi sreќаta na drugite i nelagodnost zaradi ~ove~kite
stradawa, како и setilo za ~est ili za pofalba i vina. Setiloto za moral
претставува sposobnost da се pravат moralni distinkcii i да се има zadovolstvo
od doбronamernata aktivnost, со неа се одобруваат ~esnite, a се negiraат
ne~esnite намери и постапки. Spored Ha~eson, test za pravilna postapka e
"najgolemata korist za najgolemiot moèn broj lu|e". Тој принцип е важен и кај
Џозеф Prisli (1733-1804), свештеник и голем хемичар, кој поради поддршката zа
Француската револуција мораше да емигрира во Америка. Во делото "Есеј за pevite
na~ela na владеењето" (1776) објаснува дека етиката е вкоренета во принципот на
општата среќа, а начелото на "најголемото добро за најголем број луѓе" го определува
како вистинска и рационална цел на секоја власт. Italijanskiot filosof i pravnik
(kako i Bentam) êzare Bekarija (1738-1794) ja iznese eti~kata ideja za
"najgolema sre}a za najgolem broj lu|e". Bentamoviot sovremenik Vilijam
Gudvin (1756-1836) go iznese baraweto "postapuvaweto da ni bide takvo da
pridonesuva za najgolema korist na najmnogu lu|e".
Za realiziraweto na vaka sfatenata dobra korist, spored Bentam, mora
da pomogne razumot. Odbiraweto, razmisluvaweto za toa {to da se stori za da
se ostvari sre}ata i da se izbegne bolkata, postojanata korekcija na namerite i
na posledicite koi treba da vodat kon sre}a i ~uvstvo na zadovolstvo, a ne kon
stradawe i bolka - toa e rabota na razumot. Toa e edna op{ta evropska teorija
za ulogata na razumot vo ìvotniot pat. U{te Aristotel u~el za
dijanoeti~kite dobrodeteli, kako umstveni kvaliteti i sili na edinkata, koi
ja ostvaruvaat nejzinata racionalna funkcija. Tie dobrodeteli se: umnost,
razboritost, mudrost, promislenost i racionalnost.
Bentam izgradil teorija za presmetuva~kata uloga na razumot. Ovoj
treba da ja sogleda realnosta i prednostite na razli~nite-sprotivnite
postapki i da gi sporedi onie ne{ta koi ~ovekot treba da gi napravi za da si
obezbedi sre}a za sebe i za drugite, a da go izbegne stradaweto. Toa zna~i da se
279
sopostavat vrednite i nevrednite, dobrite i lo{ite, posakuvanite i
neposakuvanite elementi. Toa e nare~eno moralno smetawe.
Bidej}i osnovata na na{eto odnesuvawe kon svetot i baza za
planiraweto na ìvotot i odnesuvaweto se zadovolstvoto i bolkata -
tablicata na moralnoto smetawe {to ja prepora~uva Bentam ima 7 elementi na
nivnoto doìvuvawe. Toa se: 1. intenzitet, silina na zadovolstvoto ili na
bolkata; 2. nivno traewe; 3. sigurnost ili nesigurnost na nivnoto doìvuvawe;
4. blizina ili oddale~enost na nivnoto ~uvstvuvawe; 5. plodnost
(proizleguvawe na natamo{ni sli~ni posledici); 6. ~istota (eventualno
proizleguvawe na sprotivni posledici); i 7. opseg, broj na li~nostite na koi
tie ne{ta se odnesuvaat, koi se opfateni so pozitivnite ili negativnite
zadovolstva na li~nosta.
So vnimatelno, pravilno i dosledno presmetuvawe na ovie elementi,
~ovek moè lesno, so mirna sovest i polezno da donese re{enie {to da pravi.
Pri toa poopredeleno }e pravi dobro i }e go odbegnuva zloto. Vsu{nost, ne
stanuva zbor za alogi~no odnesuvawe sprema zadovolstvoto i stradaweto, tuku
za racionalen pristap i dejstvuvawe za obezbeduvawe na pogodni ìvotni
okolnosti, dobri doìvelici i sre}no ìveewe.
Tablicata na moralnoto smetawe e op{to primenliv metod vo
pra{awata na moralot i na na{ite postapki. Na par~e hartija se zapi{uva
problemot, vrednosta ili postapuvaweto za koi{to stanuva zbor - na primer,
pieweto alkoholni pijalaci. Od levata strana se vpi{uva grafata
Zadovolstva, od desnata Stradawa. Vo sredinata se naveduvaat sedumte
elementi na Bentam. Po red se ocenuvaat na{ite sogledbi so broj~en soodnos
(od 1-10, ili od 1-5, ili so to~ki) od levata i desnata strana - prvin, za
pretpostavenata ili doìveanata silina na zadovolstvoto od pieweto i za
realnosta na stradaweto od nego, a potem traeweto na zadovolstvoto i na
bolkata. Sleduva ocenka na kvalitetot na zadovolstvoto i na bolkata - dali
stanuva zbor za ne{to sigurno dobro i sigurno lo{o. Potoa se razmisluva za
bliskosta na posledicite za mene. Potem se ocenuvaat posledicite {to sledat
od moite dejstva - dali od niv se ra|aat drugi zadovolstva i stradawa i kolku, a
toga{ vkrsteno dali se ra|aat sprotivni prijatnosti i bolki, i kolku. Se
ocenuva i zadovolstvoto i stradaweto koi od na{eto piewe go imaat drugite
lu|e - sekoj blizok oddelno i site so koi sme vo kontakt zaedno. Od vpi{anite
brojki i nivniot zbir lesno }e vidime {to treba da pravime.
Sekoj treba da go napravi ova, pa evidentno }e vidi dali }e odbere da
pie kako vid postojano i standardno odnesuvawe, negovo i na bliskite. A treba
da proba, pak, da napravi, na primer, ocenka za èlbata da im se pomogne i da se
napravi dobro na drugite. Vedna{ }e ja zabeleì razlikata vo smetkata.
Zatoa Bentam moralnoto smetawe go prepora~uva kako dobar
psiholo{ki obrazec i primenliv eti~ki metod. Razni ne{ta vo ìvotot
~ovekot gi doìvuva i smeta kako prijatni ili bolni - i spored toa reagira.
Moralnata matematika ukaùva deka toa ne e dostatno. Poadekvatno e i ako se
sogleda elementot na nivnata ja~ina i nivnoto traewe kako dolìna na
prisustvoto. Va`na e ~ovekovata uverenost vo nivnata realnost, kako i vo
silinata pri oddale~enosta od migot na doìvuvaweto. Smetaweto vodi smetka
i za zna~eweto i posledicite od na{iot izbor za {to pogolem broj lu|e, so koi
zaedno ìveeme, a koi pretstavuvaat priroden element na na{eto postoewe.
Idejata za moralnoto smetawe go istaknuva zna~eweto na racionalniot
odnos za sodrìnata i kvalitetot na moralot na li~nosta - kako i za vkupniot
moral vo edna ~ove~ka zaednica. Moralot zavisi od dejstvuvaweto na lu|eto vo
280
zaednicata, od nivnata eti~nost, kako i od celinata na odnesuvaweto (negovata
naso~enost, vrednosti i normi) vo toa op{testvo. Presmetuvaweto zna~i
vnimatelno, pravilno i dosledno sogleduvawe, nabrojuvawe, sporeduvawe i
ocenuvawe na prijatnosta i neprijatnosta na ne{tata, za ~ovek polesno da gi
sogleda prioritetite i popravilno da re{i {to da pravi.
So ova se istaknuva deka i za ~ovekovata li~nost i za zaednicata e
mo{ne va`no da se pravi pravilen izbor. Edni nasproti drugi stojat razni
vidovi odnesuvawe i normi, koi su{testveno se razlikuvaat. Izborot
poteknuva od osnovnata sloboda na li~nosta da go planira svojot ìvot i
dejstvuvawe. Sekoja li~nost mora da znae deka od izborot zavisat nejzinata
sre}a, nejzinata polo`ba vo moralnata zaednica, sostojbite vo zaednicata i
posledicite za bliskite, kako i za vkupnata etika. Zatoa eti~kata li~nost
vnimava pri opredelbata za vrednostite i postapkite - za so niv da obezbedi
ne{to dobro, a da go izbegnuva zloto. Sledstveno, ne e dostatna samo op{ta
opredelba za Dobroto, tuku e nu`na i konkretna i postojana pozitivna moralna
akcija na edinkata.
So moralnoto smetawe si pomagame vo opredeluvaweto na eti~kite
prioriteti, na ona {to e pova`no, {to treba poprvin da go napravime, {to }e
ima podolgotrajno i posu{testveno zna~ewe za nas i za bliskite. Isto taka, so
eti~kiot izbor se opredeluvaat i dimenziite i obemot na prifa}aweto na
nekoja vrednost i na sli~nite normi. So izbiraweto nie se opredeluvame za
sodrìnata na moralot koja ja sakame i odbirame, se izjasnuvame za toa {to }e
prifatime a {to }e otfrlime i izbegnuvame, gi zamisluvame i sproveduvame
vidovite dejstva koi ni se dopa|aat i koi gi smetame za soobrazni za nas, se
re{avame za formata na odnesuvaweto kako na~in na koj se sproveduvaat
moralnite re{enija. Osobeno gi sogleduvame i ocenuvame posledicite od
na{ite odluki i dejstvuvawa.
Ovaa svoevidna moralna matematika ne e aritmetika, kade {to brojkite
}e dadat neprikosnoven rezultat, kako 2+2 = 4. ]e ima i takvi to~ni rezultati -
na primer, za zemaweto droga, ili za druèweto so kriminalci, ili za
praveweto dela za da se uni{ti nekoj. Ovdeka pove}e stanuva zbor za moralna
algebra - kade {to opredeluvaweto na varijablite i operacijata so niv gi
vklu~uvaat i vrednosta na poso~enoto pra{awe, posledicite od dejstvuvaweto,
kako i na{iot li~en odnos kon niv.
Beнtam istakna deka ovaa teorija ne e nova, nitu nepotvrdena, no deka e
polezna: “Vo nea nema ni{to {to ne e vo sovr{ena soglasnost so iskustvoto i
so praktikata na lu|eto sekade kade {to tie jasno si gi sogledale svoite
interesi“. Nekoi go osuduvaat ovaa sveduvawe na odnosite na lu|eto na
na~eloto na korisnosta odnosno na “smetawe“. Se istaknuva, boèmski, ovaa
eti~ka konstrukcija proizleguva od buròaskata realnost i naso~enost site
odnosi da imaat trgovski kvalitet.
Teorijata navistina e tipi~no britanska i gra|anska, no od nea zboruva
i univerzalniot evropski racionalizam, kako i op{tata samosvest na lu|eto za
mo`nosta i potrebata od samokontrola i pravilen izbor spored sogledanite
prioriteti. Utilitaristi~kata teorija za grià za site lu|e, kako i
moralnoto smetawe na Xeremi Bentam, vsu{nost, mo{ne ednostavno objasnuva
deka ~ovek treba da si bide dobar i razumen prijatel sebesi i na site lu|e.
Eti~ki idei od Xeremi Bentam
“Treba da se sobere vrednosta na site zadovolstva, od edna strana, i vrednosta na site
bolki, od druga strana. Ako rezultatot prete`nuva na stranata na zadovolstvata, zna~i
deka stanuva zbor za pozitivna tendencija na nekoja postapka so ogled na interesite na
281
nekoja li~nost, a ako prete`nuva na stranata na stradaweto, toa zna~i da ima negativna
tendencija...
Toga{ sramnete ja smetkata. Dokolku, so ogled na site lu|e, prete`nuva zadovolstvoto,
toa ukaùva na toa deka taa postapka ima pozitivna tendencija. Ako prete`nuva
stranata na bolkata - taa postapka ima op{t negativen kvalitet.
Ne treba da se o~ekuva deka ovoj proces striktno }e se izveduva pred donesuvawe na
sekoj moralen sud ili pred sekoja zakonodavna ili pravna odluka. No, toj sekoga{ moè
da se ima predvid. Ako procesot {to toga{ se sproveduva pove}e mu se dobliùva na
izloèniot, tolku pove}e toj }e ima karakter na egzaktnost.“
282
55. Klod de Sen-Simon
DOBRI SE SAMO ONIE KOI RABOTAT
Etikata e prakti~na disciplina. Nejzini temi
se kako lu|eto dejstvuvaat i kako treba da postapuvaat.
Zatoa taa rasprava za site sferi na ~ove~koto
odnesuvawe. Vo razni epohi se obrabotuvani
najrazli~ni problemi i se predlagani vrednosti i
normi soobrazni so dvièweto na ~ove{tvoto i so
dilemite pred koi stojat lu|eto. Na pragot na
sovremenata epoha mnogu se rasprava{e za
mestopolo`bata na ~ovekot vo op{testvoto, za toa
kakvo e zna~eweto na individualnata uloga na ~ovekot
vo zaednicata. Edno od najinteresnite u~ewa vo taa
smisla dade francuskiot revolucioner i duhoven
voda~ Sen-Simon.
Klod-Anri de Ruvroa, grof de Sen-Simon e
roden vo 1760 godina vo edno od najstarite francuski
blagorodni~ki semejstva (“koe bilo postaro i od
kralskoto“). Zborot aristokrati gi ozna~uva onie koi
se najhrabri i najre{itelni (hel. “najdobri“). Klod-Anri svoeto
blagorodni{tvo go razbira{e ne kako istaknuvawe na “sinata krv“, so koja
aristokratite boèmski se razlikuvaat od obi~nite lu|e, tuku kako
predvodewe na promenite. Bil zadoen so duhot na modernizmot. So 17 godini
stapil vo vojska i se prijavil da odi da ja pomogne narodnoosloboditelnata
borba na novata dràva SAD protiv Britancite. Bil opsednat so
novovekovnata i enciklopediska ideja deka lu|eto treba da gi iskoristat
svoite znaewa za da ja zavladeat prirodata. Zaminal vo Meksiko, za na carot da
mu predloì da se prokopa kanal pome|u dvata okeani ({to }e se realizira vo
Panama duri po eden vek). Vo [panija nudel da napravi kanal so koj
prestolninata Madrid, srede Pirinejskiot Poluostrov, }e se povrze so moreto.
Koga vo 1789 godina izbila Revolucijata, se otkaàl od grofovskata titula i
si zel ime Klod-Anri Bonom (francuski izraz za “obi~en ~ovek“, “
dobrodu{en“).
Se zafatil so biznis, za da sobere pari za osnovawe na golemo
pretprijatie, “nau~na akademija za usovr{uvawe“, no ne uspeal. Vo ekot na
jakobinskata era bil zatvoren, sepak ja dokaàl nevinosta koga zavr{ila
radikalnata presmetka vo op{testvoto. Sé pove}e se posvetuval na nau~ni,
ekonomski i filosofski studii. Po~nal da veruva deka ima mesijanska uloga da
im go pokaè na lu|eto vistinskot pat i da gi uveri vo najdobrite ìvotni
re{enija. Od 1802 godina po~nuva da objavuva dela: “Pisma na eden ìtel na
@eneva do svoite sovremenici“, “Voved vo nau~nite trudovi na XIX vek“,
“Nova Enciklopedija“, “Istorija na ~ovekot“, “Industriski sistem“, “Za
reorganizacija na evropskoto op{testvo“, “Katehizam na industrijalcite“,
“Novo hristijanstvo“ i mnogu drugi. Tie gi pokaùvaat negovite interesirawa
za naukata, socijalnite pra{awa, antropologijata, za vodeweto biiznis i za
eti~kite vrednosti. Bil mnogu siroma{en, delata gi objavuval so krajni maki
so pomo{ od bliskite. No, stanal poznat i mladite lu|e se druèle so nego,
zazemaj}i ja ulogata na negovi “sekretari“; pome|u niv bile i poznatiot
istori~ar Ogisten Tjeri, mislitelot, eti~ar i sociolog Ogist Kont i dr. Sen-
283
Simon umrel vo 1825 godina, kako bard na noviot duh na slobodata, ostavaj}i im
na u~enicite da sozdadat “socijalna poezija“ od negovoto u~ewe.
Ideite na Sen-Simon se mnogu interesni. Iako podocne`nite
misliteli od sli~na proveniencija go kritikuvale kako “utopist“, kako onoj
koj ne vodi smetka za realnosta i insistira na svoite soni{ta, Sen-Simon
zasnoval razni novi pogledi, koi }e bidat dominantni vo sovremenata epoha -
dal impuls za sozdavawe na sociologijata kako nauka za op{testvenata
struktura i dinamika; eden e od osnovopolo`nicite na va`noto u~ewe za
klasnite sudiri i klasnata istorija na ~ove{tvoto; inspirator e na
menaxerskata ideja i praktika (koi }e se vospostavat duri po sto godini, za
denes da bidat eden od dvigatelite na ekonomijata) itn. Vo etikata dade klu~en
pridones so svojata antropolo{ko-socijalna teorija za vrednosta na lu|eto
spored nivnata rabotlivost i rabotna realnost, kako i za moralnata vrednost
na zaednicata spored poddrùvaweto na onie koi rabotat i pridonesuvaat.
Za Sen-Simon ~ovekot e aktiven element vo zakonomerniot istoriski
razvitok od epoha vo epoha. ôvekot ne moè da se otkaè od svoite èlbi i
nadeì, t.e. idninata da ja izveduva so studen um od ona {to minalo. Takviot
~ovek bi bil podreden na fatalnosta na sudbinata. “Takviot ~ovek ne postoi vo
prirodata“, veli Sen-Simon. “Site zainteresirano gledaat kon idninata“, toa
pretstavuva osnova za nivniot ìvoten stav. Vo sovremenata epoha toj stav
treba da se potpira vrz naukata, koja, istaknuva mislitelot, u{te ne dava
sogledba za detalnite elementi na ìveeweto, no ovozmoùva da se otkrijat
tendenciite i nu`nite nasoki. Sen-Simon poso~uva deka treba da se bide
istoriski optimist: “Zlatniot vek na ~ove~kiot rod ne e voop{to zad nas; toj
e pred nas. Taa epoha }e nastane koga }e se usovr{i op{testveniot sistem.
Na{ite predci nemale sogledba za nego, no na{ite deca eden den }e stignat
tamu. Nie imame zada~a da im go otvorime patot“.
Toj pat toj go otvora so svojata kritika i naso~uva~ki gledi{ta. Vo tri
to~ki stavovite na Sen-Simon se klu~ni za natamo{niot svetski razvitok. Vo
XVIII vek be{e razvivan kriti~ki stav sprema blagorodnicite (i celoto nivno
opkruùvawe) kako neproduktiven sloj, koj ìvee vrz grbot na onie koi
rabotat. Rezimiraj}i gi ovie pogledi, koi ja pottiknaa i Francuskata
revolucija, Sen-Simon predlaga politikata da se pretopi vo ekonomija i da se
zagubi, odnosno da bide relevantno proizveduvaweto na ìvotot, a so
op{testvoto da vladeat onie koi proizveduvaat. Toa toj }e go razvie i vo
kritika na negativnite projavi na kapitalizmot. Sen-Simon ukaùva deka ne e
dobar sistemot vo koj siroma{nite se velikodu{ni sprema bogatite (im
ovozmoùvaat bogatewe), vo koj golemite kradci gi kaznuvaat male~kite
prestapnici i vo koj nesposobnite vladeat nad sposobnite.
Toj {egovito poso~i da se zamisli Francija odedna{ da gi zagubi
pedeset najdobri fizi~ari, slikari, konstruktori, lekari, ~asovni~ari,
trgovci, fabrikanti od site vidovi, yidari i razni zanaet~ii. [to bi se
slu~ilo koga zemjata bi ostanala bez “najva`nite tvorci, lu|e koi davaat
najva`ni proizvodi, koi rakovodat so najkorisnite raboti za nacijata“? Koga
bi go zagubila “cvetot na op{testvoto“, Sen-Simon znae deka negovata zemja
bi stanala inferiorna i deka bi imala vtoroklasna uloga, “dodeka ne bi se
nadomestila zagubata, dodeka nejze povtorno ne bi ñ izrasnala glavata“.
Prirodata ne se rasfrla so lu|e ~ija karakteristika e vistinska korisna
rabota. Potoa Sen-Simon izloùva vtora pretpostavka: {to bi se slu~ilo koga
Francija istiot den bi go zagubila careviot brat, niza golemi princovi (gi
naveduva nivnite imiwa), site golemci i ministri, sovetnici i mar{ali, site
284
slu`benici vo vlasta i deset iljadi posednici? Toa bi gi rastaìlo srcata na
site, no toa za dràvata ne bi pretstavuvalo “nikakva politi~ka {teta“. Tie
mesta, smeta Sen-Simon, bi moèlo lesno da se nadopolnat.
Toj istaknuva deka zemjata moè da procuti samo ako se razvivaat
naukite, umetnostite, zanaetite i industrijata i tehnikata, za {to navedenite
golemci ne se griàt nitu go pravat. Sen-Simon izvlekuva zaklu~ok deka “(vo
politi~ka smisla) ~ove~kiot rod u{te e zagliben vo nemoral“ - zatoa {to ne gi
saka i ne gi poddrùva edinstvenite lu|e ~ija rabota realno e korisna, tuku niv
gi podreduva na princovite i na drugite vladeteli (“nesposobni rutineri“),
zatoa {to onie {to se na vlasta svojata polo`ba ja obezbeduvaat so
dodvoruvawe, splekti i drugi ne~esni dejstva, zatoa {to vladetelite danocite
gi koristat za sebe, a ne onaka kako {to bi bilo polezno za podanicite. Za Sen-
Simon, “dene{noto op{testvo navistina e postaveno na glava“, za{to
sposobnite, rabotlivite i {tedlivite se tretiraat kako pot~ineti na
krada~ite i mrzelivite, a “tokmu na najnemoralnite im e dadeno da {irat
dobrodeteli kaj gra|anite “.
Vtorata zna~ajna ideja na Sen-Simon e deka politi~koto vladewe nad
lu|eto treba da se pretvori vo vladeewe nad predmetite, vo rakovodewe so
proizvodnite procesi. Spored nego, nadminato e staroto pravo vladetelite da
se smetaat za sopstvenici na svoite narodi. Novoto politi~ko na~elo e deka
“upravuva~ite se samo slu`benici na narodot“, deka “edinstvenata i
isklu~iva cel na op{testveniot sistem e sre}ata na narodot“. Kako da se
obezbedi sre}ata na op{testvoto, koja, spored Sen-Simon, zna~i za lu|eto da
bidat zadovoleni nivnite telesni i duhovni potrebi? Toa e cel na naukata,
umetnostite, zanaetite i industrijata. Samo vo ovie oblasti rabotite se
korisni za op{testvoto, “von od toa se samo paraziti i onie koi se al~ni za
vlast“. Sen-Simon }e postavi aksiom: “Dejnosta na ~ovekot vrz ~ovekot
sekoga{, samata po sebe, e {tetna za ~ove~kiot rod. Korisna e samo ona dejnost
koja ~ovekot ja izvr{uva vrz predmetite“.
Osnovata za ovie i drugite pogledi kaj Sen-Simon poteknuva od
su{testveniot stav deka “site treba da rabotat“, odnosno od eti~koto u~ewe
deka lu|eto se razlikuvaat na onie koi rabotat i onie koi ne rabotat. “Da se
moè, da se saka i da se znae se trite uslovi koi treba da se ispolnat za nekoj
zafat da se zavr{i so uspeh“, veli Sen-Simon; toa vaì i za dejstvoto na eden
~ovek i koga stanuva zbor za potfat na pogolema grupa, ili na nacijata, ili na
celoto op{testvo. Problemite nastanuvaat koga ne se obezbedeni site tri
uslovi; posebno e bolno ako ovie uslovi nedostasuvaat vo organizacijata na
op{testvenoto ìveewe. Za Sen-Simon najgolem propust e {to op{testvata se
vodeni od li~nosti koi ne se sposobni, ne se griàt za znaeweto i ne im e gajle
za narodot. Zatoa poso~uva deka site ne{ta vo ìvotot zavisat od raboteweto,
od trudeweto, od ambicijata da se nau~i i stori pove}e - i za sebe i za site
drugi. Toa e izvorot na dobrinata.
Zagrièn za napredokot na lu|eto i na nivnoto ìveewe, Sen-Simon
insistira na zna~eweto na proizvoditelite (toj gi narekuva “industrijalci“ -
vo francuskiot jazik “industrija“ zna~i proizvodstvo, stru~no pravewe
ne{to). “Industrijalecot e ~ovek koj raboti za da proizvede ili stavi na
raspolagawe na ~lenovite na op{testvoto edno ili pove}e materijalni
sredstva za podmiruvawe na nivnite potrebi“. Vo ovie trudbenici spa|aat site
koi nastoj~ivo i so znaewe rabotat i rakovodat na site poliwa vo ekonomijata,
site koi sozdavaat. Sprotivno stojat onie koi tro{at, go koristat tu|iot trud
ili se rentieri (ìveat od iznajmuvawe na uslovite za proizvodstvo). Za Sen-
285
Simon toa e isto kako razlikata pome|u p~elite i trutovite. Za nego
proizvoditelite se posuperiorni, posposobni od lega~ite, tie imaat pove}e
razum i fantazija, tie se pomoralni.
Zatoa Sen-Simon bara proizvoditelite da po~nat da upravuvaat so site
procesi vo ìvotot: “ôve~kiot i Bo`jiot moral naloùva“ na najistaknatite
da im se predade vodewe na site va`ni ne{ta vo zaednicata.
Na ovaa politi~ka strana od u~eweto na Sen-Simon najmnogu se obrnuva
vnmimanieto, iako i toj samiot vo brojnite tekstovi, kako i negovite u~enici i
naslednici vo serijata predavawa pod imeto “U~eweto na Sen-Simon“, gi
razrabotile i drugite aspekti na ovoj pogled na svetot. Ottuka poteknale i
razni nedorazbirawa okolu pozicijata i vrednosta na ideite na Sen-Simon.
Najgolemata nivna vrednost bila zaboravana - a toa e deka rabotlivosta e
podobra od mrzelivosta, tvoreweto od iskoristuvaweto, napreduvaweto od
sopiraweto, zastojot ili nazaduvaweto, vkupom deka rabotnicite se povredni
od nerabotnicite.
Po 200 godini ({to, inaku, e vistinski antropolo{ko-epistemolo{ki
rok vo koj moè da se proveri vistinitosta na nekoja ideja), od raznite u~ewa
na brojnite socijalni kriti~ari i reformatori najìva e tokmu
sensimonisti~kata koncepcija za eti~kata vrednost na trudot. Denes povtorno
se razbuduva potrebata da se razla~at onie koi rabotat (vo site domeni i
nivoa) od onie koi se postaveni nad niv vrz osnova na silata. Isto taka, treba
da se istaknuva pogolemata vrednost na svoeto rabotewe od iskoristuvaweto na
lu|eto i na drugite ekonomski resursi (toa se vide i pri poslednata,
finansiska kriza na ~ove{tvoto). Zatoa Sen-Simon i negovite pridru`nici
kako rabotni i socijalni eti~ari i vqubenici vo naukata i vo progresot na
~ove{tvoto so pravo istaknuvale: “Idninata e na{a“.
Eti~ki misli od Sen-Simon
“Celta na moite trudovi e da se podobri va{ata polo`ba. Jas ne zazemam nikakva
polo`ba, nemam nikakva vlast. Zna~i, moàm da vi pomognam samo so davawe na dobri
soveti.“
“Trudot e izvor na site dobrodeteli.“
“Boèstveniot i ~ove~kiot moral ja povikuvaat industriskata klasa da ja odigra
svojata glavna uloga vo op{testvoto.“
“Na sekogo spored negovite sposobnosti - na sekoja sposobnost spored nejziniot trud.“
286
56. Johan Fihte
SILATA NA СЛОБОДATA I NA SOVESTA
Eti~ariте moжат да sledаt nekoе u~ење
кое е мошне значајно, а кон него да придонесат со
своите дополнувања, со ставови кои не биле
согледани во оригиналната теорија или со
разработка на некој аспект на таа доктрина со
своите автентични погледи. Затоа и кај
најзначајните мислители може да се сретнат етички
учења кои се познати веќе од порано, само ако
поновиот истражувач тоа учење го смета за
најпогодно за философијата на моралот и за
дополна на неговите други погледи (на пример,
како што Мајмонид и свети Тома Аквински ги
презедоа етичките ставови од Аристотел). Со тоа
таквата osnovna етичка позиција се зацврстува, се
здобива со нови приврзаници и станува u{te
пошироко позната во историјата на мислата и на
моралот. Nајвлијателната етика во новата ера -
онаа на Кант - tака ја продолжи и во некои
елементи и со свои објаснувања натаму ја разработи големиот германски философ
Johan Fihte.
I pred Imanuel Kant imalo значајнi misliteli вo Germanija i
mnogumina od niv ja razvivale etikata, koja e karakteristi~na za gra|anskoto
ìveewe i za profesionalnoto dejstvuvawe vo taa centralna evropska zemja -
teologot Martin Luter (1483-1546) predizvika svetska protestantska
revolucija, prvin od eti~ki pri~ini protivstavuvaj}i se na nemoralnite
dejstva na Katoli~kata crkva, na luksuznoto ìveewe na sve{tenstvoto i na
nedostojnata proda`ba na prostuvaweto na grevovite (indulgencii), a potoa so
силниот razvoj na narodniot religiozen duh vo Severna Evropa, povrzan so
likot i deloto na Isus Hristos (Noviot Zavet), so odbranata na ìtelite na
gradovite (naj~esto zanaet~ii) pred aristokratijata i so razvivaweto na
specifi~no odnesuvawe so odgovornost, ispolnuvawe na obvrskite i osobenoto
gra|ansko po~ituvawe na religijata i na svoite sogra|ani (тоа ќе се рашири и во
Северна Америка, каде се населувале бежанци, во прво време најчесто прогонети
религиозни групи); mistikot Jakov Beme (1575-1624) prv bil nare~en "germanski
filosof", a u~el, ako qubovta go pobedi samoqubieto, toga{ }e se postigne
ispravnost; racionalistot, matemati~ar i diplomat Gotfrid Vilhelm Lajbnic
(1646-1716), sledbenik na Dekart, izloìl teodiceja, tvrdewe deka Bog ovoj
svet go sozdal kako "najdobar od site mo`ni svetovi"; golemiot pisatel,
kriti~ar i esteti~ar Gothold Efraim Lesing (1729-1781) u~el deka sekoja
religija dala ne{to dobro za svetot, a vo najnoviot period ~ove{tvoto }e go
pravi od eti~ki pri~ini ona {to e pravilno, zatoa {to toa e dobro, a ne za da
se dobie nekakva vetena nagrada: писаtelot Johan Gotfrid Herder (1744-1803),
Кантов студент и најnaпреd nегов приvrzаnиk, а podocna критичар, едeн е од
креаторite nа философијata na историјata, vo којa{to prodolùvaat природниot
развитoк и podemot na ~ove~nосta и na идејata na хуманizmot, а конструктивнitе
силi gi побеduvaat деструктивнitе: тој јa iнспириra појавata na романтизмot,
afirmiraj}i ja narodnata poezija na site narodi (посебно на Словените) i
287
изјавuвaj}i дekа "~uvstvitelniot човек се ~uvstuva seбе vo site ne{ta". Imalo i
drugi интересни misliteli. Но сo Kant germanskata misla stana svetski
zna~ajna.
Toga{ revolucii se pravea nasekade (vo Britanija tehni~ka i
industriska, vo Francija socijalna i politi~ka, vo SAD
nacionalnoosloboditelna), a Germanija zaostanuva{e vo sovremeniot razvitok.
Vo nea ima{e 20-tina posebni tradicionalni dràvi i dràvi~ki (pred toa i
200); niz nea se vodea nekolku najgolemi и најдолги evropski vojni, so
uni{tuva~ki karakter; vo nea, pokraj samostojnite gradovi so izvonredni
zanaet~ii, graditelstvo, moreplovstvo, trgovija i prvi~no bankarstvo,
dominira{e selskoto stopanstvo, taa zemja be{e bedna, so konzervativna
aristokratija, avtokratska vlast i tradicionalna etika. Kant i
posledovatelite tolku ja tlasnaa filosofijata vo Germanija, {to toa e
nare~eno revolucioneren pridones na Germanija kon svetskiot razvitok.
Johan Fihte e prviot golem германски filosof po Kant, negov
najzna~aen posledovatel. Se pro~u so svoite idealisti~ki postavki, so
odbranata na slobodata, kako del od Kantovata eti~ka koncepcija, i so
izgradbata na teorijata za sovesta kako основа зa moralnata svest kaj ~ovekot.
Johan Gotlib Fihte e roden vo 1762 година во лужичкиот крај. Сtudiral vo
Jena i vo drugi gradovi. Koga vo 1790-та se zapoznal so ideite na Kant, tolku se
voodu{evil, {to oti{ol da go poseti vo Isto~na Prusija (na Baltikot). Potoa
objavil "Kritika na Objavata"; knigata izlegla bez ime na avtorot, a na site im
li~ela na Kantovo delo. Kant go demantiral toa i go pofalil avtorot, a Fihte
se zdobil so slava. Bil profesor vo Jena, no go otpu{tile zaradi negovoto
branewe na slobodata. Vo vremeto na Napoleon, so serija ogneni “Govori do
germanskata nacija“ (1808) se zastapuval za germanskata sloboda, поврзување и
независноsт; toa bile nastapi na eden liberterski filosof, koj go kritikuval
Napoleona zatoa {to gi prezel i upropastil intenciite na Francuskata
revolucija.
Fihte vloìl silni zalo`bi da se razvijat obrazovanieto i naukata i da
se otvori Univerzitet vo Berlin. Bil negov prv rektor (1810-12). Od mnogute
dela najpoznato mu e “Osnovite na op{toto u~ewe za naukata“ (1794), vo koe gi
ispituva funkciite na duhot kako pretpostavki za sevkupnoto ~ove~ko
iskustvo i za site nauki. ]e re~e: "Sé e ìvot na Duhot", so {to go vospostavi
germanskiot filosofski idealizam. Умре од тифус во 1814 година.
Kako subjektiven idealist Fihte go otfrla postoeweto na ne{tata
po sebe (duri postrogo od Kant, koj samo veli deka niv ne moème da gi
soznaeme). Fihte ја istaknuva ~ovekovata su{tnост, Jas, кое има duh. ôvekot
vistinski e nezavisen od sé nadvore{no i so svojata dejnost vospostavuva sé {to
postoi, pa se gradi i samiot sebesi. Umot moè da dofati sé od samiot sebe i
samiot po sebe.
Fihte ukaùva deka ~ovekot e odgovoren za ona {to se slu~uva, za
dobroto i zloto {to se pravi, a toa ne bi bilo mo`no ako slu~uvawata se
determinirani. ôvekot treba da bide svesen za svojata samostojnost i
isklu~itelnost - toj treba da se izgradi samiot sebe. Verbata kaj nas deka
postoi nadvore{niot svet se potpira vrz uverenosta deka ona za {to imame
oseti ima nekoja pri~ina, no ne moè da se kaè deka vo nadvore{niot svet se
gleda kauzalnosta - so pretpostavuvawe na pri~inosta ~ovekot go
pretpostavuva svetot. Na{ata misla, vsu{nost, ima dijalekti~ki karakter;
stanuva zbor za mislewe niz teza, antiteza i sinteza, koi se predizvikani od
aktivnosta na samiot um. Prviot fakt na svesta e: Jas sum. Potoa Jas nasproti
288
sebe si postavuva Ne-Jas, za da se osoznae. Vsu{nost, Jas moè da se vospostavi
samo taka ako se razlikuva od Ne-Jas. Taka vo teoriskiot um Ne-Jas go
ograni~uva Jas. No Fihte mu dava predimstvo na prakti~niot um nad
spekulativniot um, a prakti~niot um pokaùva deka Jas go ograni~uva,
izgraduva, go menuva Ne-Jas. Zatoa prakti~noto Jas e apsolutnoto Jas (vo koe se
obedineti Jas i Ne-Jas), rezultat na stremeòt Jas da stane ne{to apsolutno.
Toa govori i za smislata na romantizmot (koj toga{ stanuva{e dominanten vo
kulturata). Fihte istaknuva deka "filosofijata né u~i seto da go barame vo
svoeto Jas". Оttаmu извирa и барањето на Фихте за подобар свет: "Сегашната
состојба на човештвото не можам апсолутно да ја замислам како нешто на што треба да
се застане... Целиот мој живот тежнее кон идното и подоброто".
Naglasuvaj}i go primatot na prakti~niot um nad teoretskiot um, {to go
pravi i Kant, no ne vo tolkava mera, Fihte veli: "Jas treba ne{to da pravam za
toa da se slu~i". Se inicira svest za nu`na postojana aktivnost na ~ovekot.
Zatoa Fihte insistira deka e su{testvena moralnata volja, kako vrutok i
pottik za dejstvuvawe. Vistinskiot povik-zada~a-misija na ~ovekot e da se
stremi kon vozvi{uvawe, kon sovr{enstvo, kon beskrajno usovr{uvawe. Toa e
natamo{no naglasuvawe na Kantovata vizija za ~ove~nosta kako svojstvo na
~ovekot, koe ~ovekot treba da go sledi, izvr{uva i razviva.
Karakteristika na ~ovekot e deka apsolutno e sloboden - zatoa osnovata
za sekoja filosofija e verata vo apsolutnata sloboda. Fihte svojata
filosofija ja nare~e "analiza na poimot na slobodata". Koga ~ovekovoto
dejstvuvawe ne bi bilo slobodno, negoviot trud bi bil determiniran, sli~no na
sene{to vo prirodata. Fihte ja negira pasivnata koncepcija za svetot i
~ovekot.
Заради тоа кај Фихте е најважна етиката, моралната философија. Тој му
укажува на човекот: Дејсtвувај, тоа е твојата највисока определба! Крајната цел на
ова дејствување је моралното усовршување, чија основна карактеристика е човековата
совест. Императивот од Фихте гласи: "Постапувај според својата совест!"
Fihte ima dadeno odli~en opis na sovesti i na nejzinoto vlijanie vrz
~ovekot: "Toj - glasot na mojata sovest - vo sekoja posebna prilika na moeto
su{testvuvawe mi zapoveduva {to opredeleno treba da napravam vo taa
situacija, a {ta vo nea treba da go izbegnuvam, toj glas, samo ako go slu{am
vnimatelno, mi se pridruùva niz site nastani na mojot ìvot i nikoga{ ne mi
go skusuva svoeto u~estvo koga treba da dejstvuvam. Toj glas neposredno go
izloùva svoeto uveruvawe i neograni~eno go pottiknuva moeto odobruvawe:
jas nemam sila da mu se protivstavam... Da go slu{am, ~esno i nepristrasno da mu
se pokoruvam - toa e mojot edinstven stav, toa e krajnata cel na moeto postoewe.
Mojot ìvot prestanuva da bide prazna igra bez vistina i zna~ewe. Ne{to
treba da se slu~i, i toa tokmu zatoa {to mojata sovest toa go bara od mene, od
mene koj sum do{ol vo takva situacija za sovesta da go bara toa da se slu~i. Jas
postojam samo za toa - imam razum toa da go soznaam; imam sila toa da go
storam".
Темелот на човечкото суштество е во целесообразноста, која лежи во савеста,
како израз на свеста. Не станува збор за задоволување на нагоните и за уживањатa,
коишто мене mе отуѓуваат од мене самиот и во коишто јас се заборавам себеси. Важен
е нагон за умот, повисокиот нагон, кој ме воздигнува над природата (тука прозборува
Кант!). Тој ме повikuvа на самопо~iтuвање, на мое достоiнство, кое е ~ove~ко
етичко својство. Етикаta значи da ja оpредeli{ својata слободa sпoреd умot и
na~eloto na самостojностa. Умноto su{tеstvo не постои без своeto u~eсtvо. Toa si
е темеl na самоto себеsi, tоa so својata сilа и дело треба da se преsтори vo онa што
289
треба da биde. Кантовиот категорички императив Фихте го модифицира во:
"Постапувај така што за максимata na својata воlja bi моèl dа мисли{ каkо za
општ закон за себе!" Другata смисlа na ова е дekа sekoga{ треба da ja иzvr{uva{
својata оpреdеlba, својot повik, зада~а, мисијa. Иzvr{uвај}и go својot повik,
човекot go пронаo|a својot пaт и мо`ност za ослобоduvaњe од природнata нужност -
такa се повrзуvaat ставовиte za етиkata и za слободata. Realizacijata na својata
слободa означuва реализацијa na моралнiоt закон vo себesи. Тоa е бескrajнa човековa
зада~а: "Сoвршенстvoto е највиsokata, недостижнa цel na човекot, а бесконeчнотo
усoвршuвање е nеговаta судбина".
За Фихте највисоката норма se однeсuva на постaпuvањеto sekoga{ sпoреd
своjata најdоbra увереnost za својata дolжност. Треба da se сfати штo е моја
дolжност и {то треба da pravam, tokmu затоa што сum се увериl штo e mojata
дolжност. Тоa значи и сeкoga{ da ja иzvr{uvam својata celesoobraznost каkо
слободно и умно su{testvo. Важно је sekoga{ da ja posakuvam дolжностa.
Моралностa е вечна карактеристика, не stanuva zbor za оddеlниte морални
постaпkи. Обвrskata настаnuva со добивањето потврдување од нашата совест,
апсолутна должност е без сопственото испитување да не се прифаќа никаква заповест.
Ова е тешко да се извршува, но е важно кон тоа да се стремиме, сé повеќе да се
доближуваме до таквата цел.
Во општеството е нajva`no iзвршuvaweto na dol`nosta {to ja imame kako
lu|e i vo odnos спрема drugite lu|e. Toa treba da значи sozdavawe na svetska
moralna kultura, posvetena kon ~uvawe na slobodata i na pravata na sekoj
~ovek. Zaklu~okot na Fihte e celosno liberalen - celta na sovremenite dràvi
e da gi obezbeduva na{ite slobodi i prava. Toj e eden od najzna~ajnite
teoreti~ari na liberalizmot, политичката доктринa, која подоцна }е биde sé
poзначајна, а чијa смисlа и начинot и fоrmиtе na таквоto политичко делuвањe pred
toa go објаsnuваa Спиноза, Џон Лок и Монтескје и seто toa е спроведено најnaпреd
vo актиte и политиkata na новata државa САД и vo оpреdеleниte тogашnи
британски re{enija (британскиte бродови да не смеat да превeзuvaat робовi od
Африкa vo Америкa и сл.).
Такa најдоследниot Кантов следбеник пока`а како vo философијata se
допolnuваat и ра|аat новi идei, сличнi na oniе {to ве}e постојat, no koi{to
органски se повrзанi сo размиsluvањеto na новiot мислиtel и сo новиte епохални
bаrawа. Двеte теориi za слободнata воlja каkо osnova за моралot, za дolжностa
каkо суштинa na етикata и za неизбежнata категоричкa императивност ако веруvaмe
vo најdоbriot морал - gi унапредиja етикata и до дeнeс сe заедно значајнi моралнi
доктринi.
Eti~ki misli na Јохан Фихте
"Конeчнatа cel na човекot е себиsi da go подloì сеto неумно и so тoa da владee слободно
sпoреd сопствениte закони."
"Kaj мене нема ни{to реално, трајно, неminлivо осven две ne{ta: гласot na мојata сoвест и
мојata слободнa послушност."
"Човекot е оpреdеleн да живee vo opштestвo, tоj не e сoсeмa испolnеt човек и samiot na
sebesi si противречи ако живee изолirано."
"Vo човекot постои поiм na умot и sprema умot sоodvetno постапување и размислување и
тој нужно сака да го реализира тој поим не само во себе самиот, туку и да го види реализиран и
вон од самиот себе."
290
57. Simon Bolivar
SLOBODA ZA SITE!
Slobodata e za ~ovekot
najvrednoto ~uvstvo, sostojba i
doìvuvawe. Za nea se vodi dolga i
ostra borba, duri i se umira za nea.
Tаа е најдоброто нешто за човечкото
себеразбирање и за живеењето. Кога
Сократ пред смртта рекол дека не вреди
да се живее каков-годе живот, туку само
добар живот, мислел на слободната
егзистенција. Porakata Sloboda ili
smrt! ne e izmislena samo na edno
mesto vo svetot, nea ja poznavaat site
narodi. Ponekoga{ í davaat razli~ni
sodrìni, ja povrzuvaat so razni
vidovi na ìveja~ka, so rabota i so
qubov, so raspolagawe so imot i so
razmisluvawe, so komunikacija i so
patuvawe, no naj~esto so socijalnata
i so politi~kata polo`ba.
Moralot e vnatre{na ili nadvore{na стегa za postigawe ~ove{tina vo
odnesuvaweto kon drugiot ili kon sredinata - osven ako ne stanuva zbor za
uìvaweto ili za некое neobvrzno dejstvuvawe, nebare vo nekoj svet na
imaginarni ili ~udni dvièwa (niz каков {to patuva Алиса). Moralot se
koncentrira na slobodata koga taa treba da se osvoi ili da se odbrani,
najnapred vo socijalnata i vo politi~kata sfera. Polni se mitovite,
istoriskite se}avawa, analite i knigite so zamisli za eti~kо присобирање ili
za vrvni dela so koi }e se postigne slobodata.
Do skoro, svetot be{e edna golema zandana, ili, poto~no, niza golemi
zatvori. Ne bevme slobodni od Prirоdata i од okolnostite, od rodot i од
sistemot, od upravuva~ite i od duhovnite voda~i. Iскачените gore ne bea
slobodni da ne gi ugnetuvaat podjarmenite. Tiranot moè{e da odzeme ìvot
nekomu, no se pla{e{e za svojot. Retki bea onie slobodni duhovi koi si
pronao|aa sloboda od ìvotot ili od tradiciite so osvojuvawe na eti~ki
vrvovi na nezavisna duhovnost (ponekoj xajnist i budist, стоик и епикуреец,
mistik i liberter...). Onie koi povikuvaa na sloboda ili koi ja predvodea
borbata za nea - za{to slobodata ne moè samo da se dade, sekoj treba da ja osvoi
za sebe! - bea heroi na epohite, naciite, kontinentite. Ne ode{e lesno, i
voda~ite na slobodarskite stremeì i narodot se ma~ea i stradaa (nie toa
moè da go potvrdime за нашиот народ, isto kolku iljadnici drugi grupi i
narodi!). No za heroite na slobodata nema zaborav. Tie ostanuvaat moralni
voda~i so integritet i po~it, koi vremeto gi potvrduva. Takva e sudbinata na
Simon Bolivar, koj celata Јужна Америка ja krena na borba za sloboda.
Simon Bolivar e roden во 1873 година во Каракас, Венецуела. Неговите
живееle во Јужна Америка од 1589 година, кога во континентот откриен 100 години
пред toa од шпанска Баскија се доселиl предок so исто име. Татко му богат офицер
рано умрел, но старателите биле гри`ливи. Учителите развиле кај него љубов за
книгите, ги познавал делата на хеленските и латинските, шпанските, француските и
291
англиските класици. И потоа, кога војувал, со себе ги носел коментарите на Гај Јулиј
Цезар за галската војна и ги читал во паузите на борбите. Посебно се интересирал за
имињата и ставовите на претходниците на Француската ревулуција (1789) и за
нејзините водачи; таа запали оган на слободaрски чувства во сите млади и независни
срца во светот. Кога од военото училиште одел во црква, читал дела од Волтер,
вкоричени како псалтир. Станал офицер на 15 годинi. Во 1799 година zamina на 3
години vo Шпанија, која (освен Бразил и неколку помали простори) го владееше
целиот јужноамерикански континент. Се врати оженет, но жена му почина пo 8 meseci
и тој повторно оtiдe во Европа. Патувањата се средство за интелектуално и морално
формирање на личноста. Во Париз, кako центар на големите Наполеонови операции и
средиште на сите слободарски стремежи на таа епоха, имаl средба со големиот
германски научник Александер фон Хумболт (1769-1859), етнолог и еден од првите
биогеографи на светот, кој 5 години ја истражувал Јужна Америка. Тој го уверувал дека
Венецуела треба да bиde независнa. Во Рим на ритчето Монте Сакро Bolivar свечено
се заколна дека ќе ја ослободи својата земја од шпанскиот јарем. Za da ja zapoznae, }е
патува низ целата огромна Јужна Америка. Кога во 1807-ta Боливар се вратил дома,
неговиот имот вон од градот станал собиралиште на незадоволните со шпанската
управа и центар на расправи за политичките теми и за иднината на земјата. Боливар
вели: "Ние бевме во положба пониска од ропство". Наполеон влезе во Шпанија,
непопуларниот крал абдицира во март 1808, а потоа со синот ја отстапија кrуната на
францускиот император, кој за крал на [панија го намести својот неспособен брат
Јосиф. [панскиот народ крена бунтови и создаде своја привремена влада, па
Јужноамериканците не знаеја кој е нивни владетел. И во Каракас имаше исти дилеми.
Во 1810-ta богатата аристократија ја зеде власта и се приклони кон старите {пански
владетели. Sepak, народот и натаму не беше задоволен од страдалничката
експлоатација.
Хунтата го унапреди Боливар во полковник и го испрати да бара помош во
Англија (прв непријател на Наполеон, чии трупи дојдоа во Шпанија да го соборат
братот Бонапарта). Стана јасно дека хунтата се застапува за независност на земјата.
Бидејќи шпанскиот владетел, за кого се бореа Британците, го прогласи Боливара за
предавник, мисијата ги загуби овластувањата. Боливар се состана со Франциско
Миранда (1750-1816), револуционер од Каракас, генерал кај Наполеон, koj кажуваше:
"На борбата за слобода јас бев посветен уште пред Франција и да помисли на тоа".
Одеа по европските дворови молејќи за признавање на независноста на својата земја.
Кога се вратија назад, не беа прифатени од хунтата, но основаа клуб како во
Француската револуција, во кој слободно и бучно се расправаше за политиката и за
независноста, која ја замислуваа уште порадикална од онаа на неодамна воспоставената
САД. Свикано е собрание на сите провинции за иднината на земјата. Тој прв конгрес не
ни помислi за враќање во рамките на Шпанија, слободата беше општоприфатениот
лозунг од Француската револуција. Во 1811 година Миранда је прогласи независноста
на Венецуела. Ustavot go podraàva{e ustavot na SAD, no se napravi slaba
vlada, protiv nea se krenaa privrzanicite na {panskata uprava, li~nite
protivnici i sve{tenicite, a se slu~i (1812) i golem zemjotres vo regionite
koi gi drè{e novata vlast. Sabotaì, strav od pobuna na robovite,
nedisciplina na milicijata ja zagrozuvaa vlasta i Miranda kapitulira (умре во
зандана vo [panija). Noviot generalen kapetan na Venecuela sproveдe teror,
narodot ne veruva{e во Republikata, bidej}i таа gi {tite{e imotite na
bogatite i natamu ima{e ropstvo, а ne se navestuvaa promeni. Bolivar be{e
komandant na mal grad, no zagubi poradi pobunata vo sosedniot garnizon.
Zamina vo Nova Granada, kade isto taka be{e vospostavena nezavisna
republika. Tamu Bolivar go objavi Kartagenskiot proglas (1912), so koj se
292
izvi{i во rakovoditel na slobodarskata borba. Vo proglasot gi objasni
pri~inite za propasta, ука`а на razedinetosta i на dokrinerstvoto, koе vodeше
kon primena na neреални, утопиski merki. Укажа на нужноста од реализам и од
вистинска борба за слобода, која ќе биде многу тешка. Владата на Нова Гранада му
даде генералски чин на Боливар. Со одред од 860 војници вlезе во Венецуeла, народот
го поздравуваше како Ослободител (toa do denes }e mu bide prekar). Во Каракaс
градскиот одбор го прогласи за главен командант. Се соседини со свој колега, кој
водеше кампања во источните предели. Шпанската војска не можеше да им се
противстави. Но во земјата имаше многу тешкотии, se побунi еден поранешен пират
Хозе Бовес со жителите на провинцијата Љанос, водејќи ги во пљачкосување (и во
слободарските војни секогаш има никаквеци, кои мислат само на својата
корист). Толпите разбојници ја урнаа власта, народот бегаше исплашен од гласовите
дека Бовес ги убива сите што ќе ги најде (како grozniot Атила). Боливар отиде во
Нова Гранада, оттаму на Антилите, во Јамајка и во Хаити. Пристигаше шпанската
војска, но злосторникот Бовес во меѓувреме умре, а неговите толпи се разделија во
помали групи разбојници, Новиот командант ги освои сите места и изгледаше дека е
завршено so движењето за независност.
Боливар не се предаваше. Слободата е слатка, независноста неопходна! Тој
имаше искуства од својата борба, уште повеќе ги чувствуваше современите светски
историски тенденции. Јасно му е дека револуцијата пропадна заради тесната социјална
основа. Празните ветувања до народот не го поттикнуваа за ангажирање. Од островот
Хаити (кој стана слободна република како француска колонија) порача слобода и за
црните робови на континентот, дека ќе може на учествуваат во војската и да
напредуваат како и сите други. Земјата ќе им биде поделена на сите учесници по
победата. Воените рангови ќе се здобиваат според заслугите, а земјата ќе се дели
според нив. Боливар бараше единство во командувањето (што ќе биде тешко да го
реализира и во идните години). Во 1816-та дојде во Венецуела, објави дека "повеќе ќе
нема робови" и дека сите ќе бидат рамноправни граѓани, повика на борба за слобода.
Иако првата експедиција пропадна, по 100 дена втората започна со победи. Боливар
дојде до реката Ориноко. Оттаму имаше можност за движење во разни насоки. Му се
приклучија и други команданти (како услов пoставуваа распределба на земјата). Во
Ангостура (сега Сиудад Боливар) свикаа конгрес за донесување нов Устав. Боливар
инсистираше на автентичниte потреби на Јужноамериканците, не на копирање на
уставите на револуционерна Франција и на САД. Во 1820-та Боливар е избран за главен
командант, укинато е ропството и Венецуела е обединета со Нова Гранада. Боливар ја
победи шпанската војска. Се воспостави примирје. На конгресот за обединување се
покажа дека покраините се изолирани и немаат контакти. Сепак е основана обединета
Колумбија, со главен град Богота, и усвоен е устав според идеите на Боливар, кој стана
прв претседател. Бидејќи Венецуела сега беше провинција во големата заедница,
непријателите го обвинуваа Боливарa дека е премногу Американец (мисли за сите), а
премалку локалпатриот. Potoa sе водеше уште една голема битка со Шпанците (1821),
кои по поразот си заминаа (од жестоките освојувачи Кортес и Пизаро, који ги
уништија и опљачкаа сите индијански држави на Јужна Америка, ова било
прво вистинско повлекување на Шпанците).
Боливар беше исклучителна личност. Еден канадски генерал вака го опиша:
"Помеѓу неговите сонародници нема никој како Боливар. Малкумина имаат тakvo
чувство на честа и на достоинството. Неговите благородност и некористољубивост се
безгранични, неговата добрина доа|a во израз во секоја прилика... Најголемо
задоволство му било, додека траеше неговото големо богатство, да им помага на
страдалниците... Ретко кој може толку да поднесува умор и лишување. Малкумина
293
имаат таква цврстина пред опасностите или во неволјите". Боливар веруваше дека
слободата е во опасност ако континентот не се обедини. Се трудеше кон Колумбија да
го припои Еквадор, но Перу со својата силна шпанска војска беше опасност и за новата
држава и за Аргентина и за Чиле на југот. Мнозина не ги разбираа модерните сфаќања
на Боливар дека слободата е неделива за сите и дека треба да се водат напори за
обединување и суредување на целиот континент (сличната идеја за суредена Европа
обезбеди мир по Наполеон сé до Првата светска војна, главно на Запад, додека
балканските краишта уште без прекин страдаа под Османлиите). Ангажирањето
на Боливар на југот од континентот ќе ја измени судбината на Републиката, која од
1826 година станува "ѓаволска градба во плaмен од сите страни". Освоен е Еквадор, а
во 1822 година Боливар се сретна со Хосе де Сан Мартин (1778-1850), аргентиnски
генерал, херој на борбата за независност, кој учествуваше во ослободувањето на
Аргентина (1913-1816) и помогна во ослободувањето на Чиле (1818) и на Перу (1821).
Боливар донесе решение да влезе во Перу, но речиси никој не ја разбираше и
поддржуваше континенталната армија и кампања. По караница со Боливар, Сан
Мартин замина за Европа и остана таму. Конгресот во Богота (1824) му ги одзеде на
Боливар овластувањата и воената команда, што тој дисциплинирано го прифати.
Младиот генерал Сукре, избраникот на Боливар, во тешките услови на високите
Кордиljери, со помалку борци од Шпанците, ги победи во битка во долината на
Ајакуќа, со што е ослободена Јужна Америка, а генералот со само 29 години е
прогласен за Голем маршал. Nа југ, помеѓу Аргентина, Парагвај, Бразил, Чиле и Перу
mar{alot основа нова држава, која ја именува БОЛИВИЈА (во Америка има имиња
според месноста и традиционалните зборови, како и во чест на разни личности и
според светците чии имиња им се давани на краиштата или нa манастирите -
Колумбија, според откривачот Колумбо, Америка според првиот картограф Америго
Веспучи, Еквадор, според средишниот Земјин упоредник, Вирџинија, според прекарот
"Devica" на немажената англиска кралица Елизабета, Ва{ингтон, според првиот
претседател на САД, а пооправдано затоа {то toj го подарил земји{тето на кој е
изграден glavniot grad на САД, a дотога{ тоа беa Њујорк i Filadelfija, Њу
Орлеанс, според француското кралско семејство Орлеанcите, Сао Паоло, Сан
Франциско..., Нова Англија, Њујорк, кој првин го викале Нов Амстердам...).
Тогаш Боливар е најпозната личност на Јужна Америка. Целиот континент
зборува за него и неговите планови, народот насекаде се собира да го види и поздрави.
Индијанците во Перу гледаат во него инкарнација на своите божества; по страшните
страдања од Шпанците, кои ги урнаа сите држави и ги ограбија сите блага, сега
повторно имаше светлина. Од јужниот дел на континентот му доаѓа аргентиnска
делегација, му предлага да ја мине реката Ла Плата, да ги ослободи Парагвај и Уругвај
и да ја консолидира нивната земја. Го повикуваат да стане протектор над цела Јужна
Америка. Никој никогаш во Латинска Америка немал толку углед колку Боливар. Но
тој не може натаму, границите на земјите се определени, него ни во неговата земја не
го разбираат и нема поддршка. Од Лима подготвува конгрес во Панама за сите
независни земји од Мексико до Аргентина, објasнува дека обединета и силна Латинска
Америка moжe da биде ramnoteжa na SAD i da ja po~ituvaat kolonijalnite sili
obedineti vo evropskata Sveta alijansa (protiv Napoleon). Na kongresot
(1826) mu se protivstaviја ne samo stranite sili, tuku i lokalisti~kite
stremeжi i zavistа, a i ideolo{kiте protivnici, koi istaknuvale deka vo
malite zemji }e ima poveќe sloboda i demokratija otkolku vo golemata drжava,
za koja se zaloùval Bolivar. Тогаш Боливар истовремено е председател на
Колумбија и диктатор на Перу. Но проблемиte се умножуваа. Венецуела не можеше да
ги санира последиците од земјотресот и ја обвинуваше централната влада за
неефикасност. Боливар дојде да помогне, но сепаратисти~ките сили беа моќни
294
nasekade. Богатите и големците не се интересираа за маките на народот. Боливар гледа
дека се уништени неговите идеали, земјата не im се дели na siroma{nite, робовите
не се ослободуваат. "Она што ќе го сторам со рацете, другите ќе го растурат со нозете",
вели. Иако прифаќа да стане за кусо време диктатор (како што правеле во античкиот
Рим, кога барала тешката ситуација), револуцијата не може да се спаси. Боливар
пишува: "Целосен хаос, ништо не може да се направи, зашто добрите загинаа, а
злобните се намножија". Вети и свика конгрес (1830) i таму поднесе оставка. Некои и
по тоа го молеа да се зафати за власта и да ги врати работите на вистински пат, во
Богота јавно истакнаа проглас со повик да се врати, но тој одби, кажа дека не може да
се спушти до нивото на узурпатор.
Непријатели му беа богатите, поттикнаа и неколку атентати врз Боливар. Во
својата 47-ма година изгледал како старец. За себе велел дека е "политички мртов, и
тоа засекогаш". Венецуеланците работеа на отцепување од унијата. Истакнуваа плакати
"Долу дон Симон!" - оној кој не зборуваше така срамно, го сметаа за непријател. На
конгресот (април 1830) силно го напаѓаа Боливара, никој не го бранеше. Негирана е
секоја негова заслуга. Барале Колумбија засекогаш да го избрка од својата територија,
му забранија враќање во родната Венецуела. Немал paри ни за пат до Европа, каде
сакал да умре. Сиот голем имот го имаше дадено за револуцијата, одби da gi primi
милион пезосi од конгресот на Перу како награда, ја отфрли високата плата како
претседател на Колумбија. Рече: "Повеќе сакам да питам во туѓина одошто да бидам
сведок на страшните нешта што нé очекуваат". Пред смртта му рекол на еден свој
генерал: "Еве што е резултатот по 20 тешки и неизвесни години: 1) ние не можеме да
управуваме со Америка, 2) оној кој служи на револуцијата го оре морете, 3)
единствenо може... да се емигрира". Но, се предомисли, "за да не ja навредi
татковината". Умре во Колумбија во декември 1830 година. Веста сигнала во родниот
Каракас по 2 месеци, a власта организирала "народна веселба" на улиците.
Боливар точно предвидел: "Ќе дојдат илјада револуции, кои ќе предизвикаат
илјадници узуrпации". Во Венецуела од неговата смрт до 1935-та постојано imalo
бунтови и преврати. Донесени се 23 устави. Системот беше полош од урнатиот
колонијален. Со прописи било отежнато ослободување на робовите и доделување на
земја. Територијата на Венецула постојано е намалувана.
Боливар имаше етички цели, иницираше разбудување на samoсвеста кај
народот. Колонијалниот систем се базираше на неправди и пљачкосување, господар и
сопствениk на целата Латинска Америка беше шпанскиот крал. Отпорот против
системот беше нужен за сите, колку и слободата. Немаше ни слобода на мислењето и
на зборот, на што се противставуваа и државната и верската цензура. Се контролираше
и верата, немаше толеранција, таму вирееја последните пројави на инквизицијата . До
1797 година во Латинска Америка не смееја да дојдат бродови кои не се шпански. Во
тој тоталитарен систем, гневот беше голем, а слободарската инспирација неопходна.
Боливар сe odnesuva{e odgovorno i nepristrasno. Ne dozvoluva{e
opaѓawe na recolucionernata tenzija, a postojano baraшe slobodi za narodot i
за robovite (toa go uskratuvaa negovite sorabotnici, iako toa beшe programata
нa Bolivar). Pravednosta тој ja pokaùva{e i vo odnos na блиските - го пофали
eden ministar {to odgovorno spored dol`nosta ne í popu{til na sestrata na
Bolivar. So etikata se inspirirani site negovi celi i postapki. Velel deka
bez ~esnosta ne e mo`na republika. Mu bilo krivo {to so negovoto ime "vo
Venecuela se pokriva i dobroto i lo{oto, a mnozina so nego gi sokrivaat
svoite gluposti". Mo{ne e interesen negoviot stav deka "ponekoga{ lu|eto, a
ne principite, ja pravat vlasta". Istaknuval deka spravedlivosta e najva`na
dobrodetel, ja narekuval "prv zakon na prirodata i najva`na garancija za
295
gra|anite". Se trudel za sorabotnici i za visoki mesta da gi izbere onie koi
veruvaat vo zakonite i koi li~no se ~esni.
Nasproti manipulaciite i korupcijata koi gi ima vo mnogu zemji, а
posebno vo земјите vo Latinska Amerika, va`no e da se citira stavot na
Bolivar deka e prijatna i sveta dol`nost na republikancite da im davaat
smetka za svojata rabota na pretstavnicite na narodot. U{te pred revolucijata
da se razmavne, vo Karakas ukaà deka "narodnoto bogatstvo ne im pripa|a na
onie koi se na vlasta. Onie koi rakuvaat so na{eto bogatstvo treba da dadat
smetka kako go upotrebile". Na negovo barawe vo ustavot na Bolivija е
обележано деka gra|anska dol`nost е "da se vnimava na ~uvaweto na op{tite
slobodi", deka ne e dosta samo slu{awe na zakonot, tuku e nu`no sekoj gra|anin
da se ~uvstvuva obvrzen da bide ~uvar na negovoto izvr{uvawe.
Svoeto golemo bogatstvo Bolivar vo tekot na revolucijata go potro{i
za op{tite celi, ne zema{e plata ni nagradi, i ostana bez para. Zapi{ano e
deka (1928) kaàl: "Bi sakal da imam bogatstvo da go razdelam na site
Kolumbijci, no nemam ni{to. Имам само срце да гi сакам и ме~ да ги бранам". Но
тоа беше неговаta етика, тој самиот си ги определуваше своите правила. Целта на
`ивотот му бе{e слободаta:"Мојата најголема слабост е мојата љубов за слобода,
заради таа љубов би бил во состојба да заbоравам и на славата (неговата втора
интенција). Сé би мо`ел да поднесам, би ги жртвувал сите мои надежи оtkolku да ме
сметаат za тиранин... Мојаta неsмирлива страст, мојата најголема `елба е да ме
наре~ат љубовник на слободата". Затоа прекарот Ослободител е најубав за Боливар.
Истакнува{е дека "татковината е над сé". Nедела дена пред на по~ине рекол: "Моите
последни желби се насочени кон сре}ата на татковината".
Историjata и поновите настани во латиноамериканските земји не се многу
подобри отколку што беа под диктатурата на големите царства на Инките, Ацтеките и
Маите, или под безобѕирното колонијално владеење на Шпанија, Португалија и на
другите освојувачи. Симон Боливар го заслужи името на американски слободарски
водач и поттикнувач на луѓето на борба за независност. Неговиот пат го следат
мнозина револуционери и групи. Особено од 1919 година се бележи развиток на бројни
популистички движења, se razvi duri i teologija na osloboduvaweto, anga`man
na sve{tenicite na Katoli~kata crkva protiv straдањаta na narodot. Нивните
книги, идеи, грижа за сиромашните се вредна грађа на новата етика (најпознати се
Камило Торес, Густаво Гутиерес, Хосе Порфирио Миранда, Хуан Луис Сегундо,
Леонардо Боф, Хон Собрио, Оскар Ромеро, архиепископ на Сан Салвадора, убиен во
1980-та, бразилскиот архиепископ Хелдер Камара и др. - noviot Papa Francisko e
prv katoli~ki voda~ od Latinska Amerika, kade ima najpove}e katoli~ki
vernici). Денес веќе се видливи резултати на напорите Јужна Америка да се развие.
Golemiot ~ileanski pisatel Pablo Neruda (1904-1973), dobitnik na
Nobelovata nagrada, so svoite dela inspirira{e za borba protiv ugnetuva~ite,
a narodnite heroi za sloboda i pravdina vo Meksiko i Kalifornija Hoakin
Murieta i Zoro se poznati vo celiot svet. Во Мексико имаше долга селска и
народна револуција, каде што светот ги запомна имињата na двајцата убиени водачи-
селани Панчо Вила (1878-1923) и Емилијано Запата (1879-1919), od koi vtoriot
izjavi: "Podobro da umram stoej}i, otkolku da ìvurkam kle~ej}i!" Кубанскиот
поет и револуционер Хосе Марти (1853-1895), кој загина во една побуна, a денес е
херој и философ на кубанското постоење, пишува: "На светот мора да има
достоинство и убавина, како што мора да има светлина. Кога постојат мнозина без
достоинство, мора да има и такви кои во себе го носат достоинството за повеќе луѓе.
Тоа се оние кои со својата сила се креваат против угнетувачите, против оние кои им ја
одземаат слободата на народите и достоинството на луѓето... Овие луѓе се светители".
296
Него го викаат Апостол. Го славеа револуционерите, кои се кренаа против диктаторот
Фулгенцио Батиста (1901-1973), генерал, претседател на Република Куба (1940-1944),
но кој по државниот удар (1952) владееше не само диво деспотски, туку и давајќи
подршка на мафијата од САД, уништувајќи ги народните ресурси. Фидел Кастро со
своите борци го собори (1959) и воспостави своја власт. Негов содружник и министер
Ернесто Че Гевара (1928-1967), аргентински лекар, ја напушти Куба (1965) со
амбиција да започне општа латнскоамеричка револуција. Загина во планините со
револуционерите од Боливија. Оттогаш ликот и името на Че се најсилна
идентификација со латинскоамериканските слободарски стремежи, како и со
критичките младешки и либертерски идеи во светот.
Етички мisli na Симон Боливар
"Секогаш е добро човек да се познава себеси, за да знае што може од себеsi да очекува."
"Слободата е единственоto {to e достојно за жртвување на човечкиот живот."
"Sreќata se sostoi vo ~esnoto ìveewe."
"Najdobra politika e spravedlivosta."
"Славата не се состои во заповедувањето, туку во извршувањето на големи дела."
"Sposobnosta, ve{tinata i istrajnosta moжat da go popravat zloto."
297
58. Ogist Kont
ALTRUIZMOT E VISTINSKI MORAL
Naukata e mnogu va`na ~ove~ka
dejnost i, kako sekoja su{testvena oblast za
~ovekot, ima eti~ko zna~ewe. Ne samo {to
ima etika vo naukata, tuku i samata nauka e
svoevidna etika - taa zna~i naso~enost kon
vistinsko soznanie, бара објективност на
ставовите и убедувањата, mu pomaga na
~ovekot da ja soznae su{tinata na svetot i
na samiot sebesi, mu gi otkriva dimenziite
i vrednostite na ~ove~kite dela i na site
vidovi ~ove~ki relacii, a so toa {to go
tera nau~nikot na сознаен anga`man, pravi
od nego li~nost so osobena moralnost... Ne
e ~udno {to kaj nau~nicite ima va`ni
moralni tvorci i u~iteli na ~ove{tvoto -
Aristotel i Dekart, ârls Darvin i Emil
Dirkem, Albert Ajn{tajn i Robert
Openhajmer... A nau~nicite koi se
zanimavaat so op{testvenite pojavi obvrz-
no doa|aat i do pra{awata na moralot i ~esto predlagaat originalni eti~ki
re{enija. Eden od nau~nicite koj saka{e site pojavi na ~ove{tvoto da gi
ispituva so strog nau~en metod, izgradi i nova eti~ka teorija. Toa e Ogist
Kont.
Izidor-Ogist Kont e roden vo 1798 godina vo stariot francuski
univerzitetski centar Monpelje. Bil talentiran u~enik po matematika; vo
novoosnovanata Politehni~ka {kola e primen kako eden od prvite na
konkursot. Toga{ se slu~i porazot na Napoleon kaj Vaterlo. Studentite na
Politehnika (imeto zna~i “celina od nekolku prirodni nauki“) bea
privrzanici na Carot, koj go osnova ovoj osoben univerzitet za {koluvawe na
tehni~ki и природонаучни истражувачки kadri za dràvata, kako i voeni
inèнeri. Novata vlast ja raspu{ti {kolata. Kont sam se obu~uva{e vo site
nau~ni disciplini. Se zapozna so Sen-Simon, mu stana sekretar i mu pomaga{e
pri pi{uvaweto na nekolku dela. Dojdoa vo sudir zaradi podredenata pozicija
na mladiot nau~nik nasproti pro~ueniot avtor, kako i zaradi razli~nite
stavovi okolu toa {to e pova`no za op{testveniot razvitok: za Sen-Simon toa
e industrijata (rabotewe, dejstvuvawe), za Kont politikata (rakovodewe,
organizirawe) - no dvajcata smetaa deka stavot im proizleguva od naukata.
Kont re{itelno pristapi kon izgradba na svoite pogledi. Vo 1826
godina go odrà prvoto predavawe za pozitivnata filosofija, so {to gi vovede
imeto i metodot na eden poseben na~in na mislewe, што пред сé ја истакнува
објективноста на науката и оттогаш ќе стане славен - позитивизам. Конт сe razbole i
duri po nekolku godini go prodolì “Kursot na pozitivnata filosofija“
(objaven vo 6 tomovi). So nekolku drugari Kont osnova “Politehni~ko
zdruènie za popularizacija na naukata kaj rabotnicite“ (tuka predaval
astronomija 18 godini). Toga{ go pokanile da bide asistent na povtorno
otvorenata Politehnika. Buntovniot duh ne im se dopa|al na konzervativnite
vlasti i tie pove}e ne go angaìrale. Celiot ìvot Kont bil siromav, a imal i
298
zdravstveni i semejni problemi. Bil fanati~no predan na naukata i gi napa|al
oponentite na duhot na modernata nauka, a posebno Akademijata na naukite.
@iveel blagodarej}i na pomo{ta od angliskiot mislitel Xon Stjuart Mil,
kogo go voshituvala negovata nau~na strast i bil soglasen so negovite
anga`mani.
So natamo{nite dela “Sistem na pozitivnata politika“ i drugi Ogist
Kont te`neel da vospostavi socijalna organizacija koja }e gi sledi nau~nite
soznanija so cel da se pobedat neznaeweto i zabludite. Sega Kont po~nal da
zboruva i za ~ove~kite ~uvstva, {to go vodelo kon osobena religioznost. Bil
zanesen so svojata misija i sakal da sozdade partija koja so pomo{ na
sociologijata i univerzalnata religija }e ovozmoì da prestanat sudirite
pome|u lu|eto. Osnoval “Dru{tvo na pozitivistite“, a potoa se proglasil za
voda~ na pozitivisti~kata crkva kako religija na seto ~ove{tvo. Taka se
realizirala negovata vizija-samoocenka deka тој }e ima dve ìvotni fazi -
nau~na i religiozna (toj ja narekuval “politi~ka“, za{to vrz osnova na
nau~nata politika zasnovuval nova religija). Go kritikuvale deka zaradi
religijata go zapostavil nau~niot pristap, Kont odgovaral deka za nego dvete
ne{ta ne se sprotivni, deka humanizmot i verata gi gradi vrz ~ista nauka, koja e
podgotovka za dostigawe na “vi{a cel“. Umrel vo 1857 godina.
Vekot na Prosvetitelstvoto i Francuskata revolucija donesoa golemi
promeni i tlasnaa mnogu novi idei. Od prodolìtelnite sudiri se
zaklu~uva{e deka promenite ne se zavr{eni. Ima{e ambicija op{testvoto da
bide dobro suredeno. Konzervativcite baraa vra}awe kon tradicijata, novite
misliteli insistiraa na reformite i progresot. Za Kont ova e vozmo`no samo
so naukata. Za reorganizacijata na op{testvoto e nu`na edna nauka za
op{testvoto, koja toj ja nare~e “sociologija“. Ovaa e vo simbioza so ostanatite
nauki i nivnite metodi. Ima {est osnovni nauki, me|usebno zavisni i
posledovatelni: matematika, astronomija, fizika, hemija, biologija i
socijalna fizika-sociologija. Site nauki ja podgotvuvaat i ovozmoùvaat
sociologijata, koja pretstavuva vrv na nau~niot sistem.
Za Kont op{testvenite pra{awa ne moè da se re{avaat samite po sebe,
kako ne{to oddelno. Ideite gi dviàt lu|eto i epohite, zatoa e neophodno da se
reformira misleweto, da se sozdade nov na~in na razmisluvawe. Novata misla
vo modernata epoha ne moè da bide nitu teolo{ka nitu metafizi~ka. Nejzina
osnova treba da bidat prirodnite nauki i novite egzaktni nau~ni metodi. Taa
mora da bide “pozitivna“, da go izrazuva objektivniot nau~en duh. Toa zna~i
ne{tata da bidat sogledani onakvi kakvi {to se, {to e edna nova etika na
naukata, voznesuvawe na nau~niot duh do ~ove~ki princip. Se otfrla
spekulacijata, se ostanuva samo na faktite.
Celta e golema. Nea Kont elokventno ja smesti vo lozungot “Savoir pour
prévoir - prévoir pour pouvoir“ - so koj se kaùva deka znaeweto e potrebno za da se
sogleduva napred, za da se predviduva, a nau~nata vizija e nu`na za da se ima
mo}, za da moè da se stori ne{to. Ova e edna od centralnite ìvotni i eti~ki
idei na sovremenoto ~ove{tvo: duhovnite i dejstvenite kapaciteti se
povrzuvaat vo edno novo op{testvo na znaeweto.
Vo novata epoha se otkri deka istorijata e dobar metod za objasnuvawe
na minatite i na sega{nite sostojbi i stavovi. I Kont svojot pozitivizam go
izloì sopostavuvaj}i go na prethodnite etapi - teolo{kata i metafizi~kata.
Kont objasnuva deka razvitokot ima 3 stepeni: od veruvaweto vo sili von od
~ovekot - preku principite-idei so koi “filosofski“ se objasnuva svetot - do
ispituvawe na pojavite so razvieni nau~ni metodi i rasuduvawe za niv bez
299
nikakvi predrasudi. Ova ne se opravduva samo socijalno-istoriski, toa Kont go
objasnuva i so razvojot na individualnosta: “Op{tata revolucija na ~ove~kiot
duh moè denes da se konstatira jasno, no i indirektno, nabquduvaj}i go
razvitokot na individualnata inteligencija. Neminovna e istata pojdovna
to~ka vo formiraweto na edinkata i na vidot; zatoa razli~nite fazi na prvoto
se istovremeno osnovni epohi na vtoroto. Sekoj od nas, {to se odnesuva do
najzna~ajnite poimi, vo detstvoto bil vernik, vo mladosta metafizi~ar, vo
zrelite godini nau~nik (fizi~ar)“. Soznanieto kaj ~ovekot minuva niz tri
fazi: fiktivno, apstraktno i nau~no. Spored Kont, dojdeno e vremeto da se
misli samo nau~no, toa e ìvotna, socijalna, mislovna i eti~ka zada~a. Vo
nau~nata faza lu|eto ne se stremat ne{tata da gi razberat i objasnuvaat so
natprirodni sili ili so apstrakcii na ne{tata, tuku se koncentriraat vrz
predmetite-pojavite i gi istraùvaat nivnite zakonitosti. Vrz to~nite,
neiskriveni, nemistificirani soznanija na odnosite me|u predmetite i
pojavite }e se gradi dobar realen svet.
Pozitivizmot e golemata etika na Kont. Toj gi objasni novata ambicija
i duh na ~ove{tvoto da soznava nepristrasno i da gi koristi realnite
soznanija. Vrz takviot pristap e krenata re~isi celata nova gradba na svetot.
Vo site domeni ottoga{ e validen i baran stremeòt kon znaewe, koe moè da
se proveri i verificira, za da se umnoì mo}ta na ~ovekot. Iako i
idealisti~kite i misti~kite struewa se silni vo sovremieto (па пред крајот на
животот и самиот Конт кокетираше со нив), sepak e dominanten pozitivisti~kiот
pristap - vo u~eweto i vo istraùvaweto, vo tehnikata i vo organiziraweto na
raboteweto.
Od ovaa perspektiva e izgradeno i posebnoto eti~ko u~ewe na Огист
Kont. Toj ne smeta deka progresot se slu~uva avtomatski. Istaknuva deka
ekonomskite i politi~kite pojavi ne vlijaat vrz napredokot na op{testvoto
bez moralnata preobrazba na li~nosta. Taka pozitivizmot ne se pretstavuva
kako bezdu{en scientizam. Vo verzijata na Kont toj e oblagoroden so humanata
dimenzija, so istaknuvaweto na ~uvstvata. Kon krajot na ìvotot Kont }e
proglasi prednost na srceto nad duhot. Za reforma na op{testvoto ne e
dovolna mенување na ideite, tuku i тrансformaција na ~uvstvata. Kont predlaga
univerzalna religija, koja treba da bide moralen avtoritet koj }e gi obedini
lu|eto i }e ги vodi kon vistinsko sovr{enstvo. Ova ne e religija so boèstvo,
tuku religija na ~ove{tvoto, koe treba da stane najvi{e su{testvo {to
~ovekot moè da go soznae, vo koe{to se soedinuvaat realnoto i idealnoto i
moè da se zadovoli kopneòt po beskone~noto, {to e svojstveno za ~ove~kata
priroda.
ôve{tvoto e pozitiven poim. Nego go prou~uva sociologijata. Ova
Veliko su{testvo se razlikuva od boèstvata na drugite religii. Toa moè
fakti~ki da se dokaè, toa e relativno, a ne apsolutno, sloèno e, a ne
ednostavno. Toa e zbir na site lu|e i na site narodi koi postoele, postojat i }e
postojat. Vo nego se proniknati minatoto, sega{ninata i idninata. Toa e
realno, ìvo i aktivno. Podloèno e na osnovniot zakon - progresot. Sé {to
postignale lu|eto e delo na ~ove{tvoto, koe se razviva. Na patot na izgradbata
~ove{tvoto stanuva sé posilno, deluva vrz nadvore{nite uslovi, gi sovladuva i
prisposobuva za svoite celi. Novata religija go osloboduva ~ovekot od
stravovite na pekolot i mu vetuva deka }e is~eznat vojnite, nasilstvoto i
zlostorstvata, kolektivnite i li~nite stradawa.
Bidej}i vrednosta na edna li~nost moè da se oceni duri po nejzinata
smrt, Kont paradoksalno smetal deka ~ove{tvoto pove}e se sostoi od mrtvi
300
odo{to od ìvi lu|e. Dostojni ~lenovi na ~ove{tvoto se samo onie koi predano
mu sluèle na ~ove~kiot rod. Od nego se isklu~eni onie koi go urivale
negovoto edinstvo i harmonija. Sledstveno, ~inat samo onie li~nosti koi se
sposobni so razumot da gi pobeduvat svoite strasti i da go zadu{uvaat svojot
egoizam. Ovie lu|e se verni slugi na ~ove{tvoto, a ne negov tovar, pa nim im
pripa|a vistinska besmrtnost. Ne stanuva zbor za реалnata besmrtnost (kako
vo religiite), tuku za spojuvaweto na ~ovekot so ~ove{tvoto, {to se realizira
kako spomen na ìvite za dostojnite mrtvi.
Osnovnata vrednost vo vakvite ~ove~ki odnosi e qubovta. Taa e prvata
to~ka na Kontovata pregnatno izrazena ideja na ìvotniot pozitivizam:
“Qubov kako princip; Red kako osnova; Progres kako cel!“ Ovie osnovni
vrednosti ukaùvaat na zna~eweto na moralnoto za ~ovekot. Moralnite
sklonosti moàt da se konstatiraat i kaj ìvotnite, no sekoj ~ovek doprva
treba da stane moralen vo ~ove~ka smisla. Moralot e delo na istorijata-
op{tiot razvitokot i na samiot ~ovek. Glavnata to~ka na moralot e qubovta za
drugiot, koja zna~i ìveewe za drugiot. Spored poimot egoizam (od lat. ego -
jas, t.e. samoìvost, qubov za sebe, streme` kon sopstvenata korist) Kont
sozdaде poim ALTRUIZAM (od lat. alter - drug). Golemiot eti~ki poim
altruizam ja izrazuva moralnata nastroenost kon drugite, na{eto po~ituvawe
kon niv, zainteresiranost za niv, pravewe dobro nim. Toa e izvor za
spravedlivosta i za ~ove~kata sre}a. Bez ogled {to drugiot ne go locira vo
konkretnata bliska li~nost, tuku poapstraktno vo sekoe su{testvo kako izraz
na ~ove{tvoto, Kont izvonredno гo opredelil poimot na ovaa zna~ajna eti~ka
tendencija. Lu|eto postojano zboruvaat kakvi treba da bidat me|usebnite
odnosi i socijalnata povrzanost; za toa treba da se imaat predvid i
ukaùvawаtа na Ogist Kont za zaemnoto proniknuvawe na site delovi na
op{testvoto, koe se gradi i odrùva vrz osnova na harmonijata koja vladee
pome|u negovite ~lenovi. Toj }e dade i formula za toa: “@rtvuvawe na silnite
za slabite; po~ituvawe na slabite sprema posilnite“.
Mnogu pridobivki ima ~ove{tvoto od ovoj predan mislitel, golem
qubitel i istraùva~ na naukite, sozdava~ na eden osoben sistem na mislewe,
vo koj naukata e vozdignata da ja zameni spekulativnata filosofija. Toj
izmisli edna nova nauka - sociologija i koncipira{e nova универзална religija
na ~ove{tvoto. Ovie aspekti se del od li~nata i nau~na eti~ka vizija na Ogist
Kont, koja se otvori za novite temi na ~ove{tvoto, koi doprva }e stanat glavni
eti~ki tendencii. Pome|u niv, altruizmot e eti~ki biser koj ne temnee.
Eti~ki misli od Огист Kont
“Treba da znaeme - za da gledame napred; treba da imame vizija - za da moè da storime.“
“@ivej za golemata cel!“
“Ne pravi ni{to {to ne e ~esno (od {to moè da se usrami{)!“
“Ne moè sekoga{ da se misli, no sekoga{ moè da se saka.“
301
59. Ralf Voldo Emerson
VO RITAM SO SRCETO NA VSELENATA
Mnogu od eti~arite ne se samo filosofi na
moralot, tuku i predlagaat osobeni pogledi za
svetot i go istraùvaat svetot na nov na~in. Se
razbira, od na{a perspektiva, nie se interesirame
za nivnoto tragawe po dobroto, no gi vklu~uvame vo
obrazloùvaweto isto taka i nivnite otkritija na
sevkupnite ~ove~ki dimenzii na postoeweto. Takov
vlijatelen mislitel be{e amerikanskiot pisatel
Ralf Voldo Emerson.
Ralf Voldo Emerson e roden vo Boston
(Masa~usets) vo 1803 godina. Tatko mu bil
sve{tenik, umrel koga mom~eto imalo 8 godini.
Sedum~lenoto semejstvo ìvelo vo krajno skudni
uslovi, brat mu i Voldo imale samo edno plato, koe
naizmeni~no go nosele koga odele na u~ili{te vo
toj severen kraj. Studiite vo najstariot
amerikanski univerzitet Harvard gi zavr{il so pomo{ na stipendija, na 18
godini stanal pastor kako i tatko mu. Po decenija sve{tenikuvawe zaklu~il
deka toj vid protestantizam ima premnogu rituali i se otkaàl od mestoto.
Toga{ (1832) prezel prvo od svoite poznati patuvawa po Evropa, kade se
zapoznaval so kulturata i so zna~ajnite li~nosti, {to }e se odrazi vrz negovata
rabota. So {kotskiot filosof Tomas Karlajl zapo~nalo golemo drugarstvo.
Doma po~nal da drì javni predavawa (do krajot na ìvotot odràl 1.500
predavawa) i pi{uval statii, od koi }e sostavuva knigi. Vodel dnevnik za sé
{to videl, {to mu se slu~uvalo i {to razmisluval. Vaèn del od negovite
materijali se objaveni (no velat deka za celiot dnevnik se potrebni 250
tomovi). Kako golem orator, so poetski izraz (i avtor na mnogu stihotvorbi),
lu|eto sakale da go slu{aat. Izgradil nov pogled za prirodata, za koja velel
deka e na{a golema osnova. Se smestil vo grat~eto Konkord (Wu Hemp{air),
negovata ku}a stanala sobirali{e na mnozina od okolinata i od cela Amerika
(edno vreme so niv ìveel i negoviot u~enik filosofot Toro). Stanal mo{ne
poznat, sozdal nov amerikanski stil na razmisluvawe, koj }e ima vlijanie cel
vek, sé do novite realisti~ki misliteli i pisateli. Harvard mu dodelil
po~esen doktorat (1866). U{te nekolku pati patuval niz svetot, prijatelи му
биле golemi nau~nici (po mnogu godini ku}ata se zapalila, no dodeka bil na
poslednoto patuvawe vo Egipet, gra|anite se sobrale i ja izgradile povtorno -
za da go izraduvaat svojot u~en sosed i moralist).
Emerson ne veruval vo nu`nosta da u~ime od tradicijata, koja svedo~i
deka ~ove~kiot ìvot naj~esto bil slepa inercija. Ne e dobro ni
amerikanskoto prenaglasuvawe na komercijalizacijata, {to vodi kon
deformacii. Najva`no e da se svrtime kon sebe, kon svoeto iskustvo, treba da
imame samodoverba. "Kade }e se pronajdeme sebesi? - Na svoeto sopstveno nivo
ili vo prirodata, gledaj}i so o~ite vo nea", se pra{al i jasno odgovoril
Emerson. @iveeweto treba da go usoglasime so idejata vo svojot duh, kako i so
prirodata okolu nas. Toga{ na{iot ìvot }e po~ne da gi razviva svoite
potencijali. U{te vo prvata propoved vo crkvata ukaàl deka "~ovekot e
graditel na svojata sre}a". ]e istakne deka sovesta e prethodnik na sekoj
302
moral. Zna~ajno e negovoto ukaùvawe deka problemi sozdavaat na{eto
neveruvawe vo vrednosta na ona {to go pravime, a potoa neveruvaweto deka e
ispravno ona {to e nu`no, vo koe{to sepak kone~no }e poveruvame. Otkako
samiot Emerson so ~itawe, razmisluvawe, razgovor so lu|eto, prijatelstva...
dojde do svojata filosofija - toj im predloì na site da si napravat svoja
filosofija, subjektiven stav za ìvotot i moralot, za {to sekoj e sposoben,
bidej}i Tvorecot na site ni dal takva {ansa, iako naso~enostite na lu|eto se
razlikuvaat.
So svoite idei Emerson nastojuva ~ovekot da go vozdigne do idealnoto.
Toga{ ~ovekovoto srce }e bie "vo ritam so srceto na vselenata". Soobrazniot
ìvot na ~ovekot }e se krene do "sovr{en i beskraen ìvot". Toj se posveti na
osvestuvaweto i duhovnoto i li~no vozdignuvawe na lu|eto. Velel: "[to moàm
da storam na ovoj svet? - Jas ne dojdov tuka so moja volja, no Tvorecot mi
zabranuva da ja otfrlam odgovornosta vo koja sum frlen". Toa e smislata na
sebepronao|aweto i na dejnosta na eti~arot.
Istiot romantizam {to se pojavil vo Evropa kako silna duhovna struja,
Emerson }e go nare~e transcendentalen idealizam i }e go razviva kako misla,
tekstovi i poezija, kulturen anga`man. Predaval nasekade, niz celata SAD,
sorabotuval vo vesnicite i spisanijata, organiziral "Transcendentalen klub",
Dru{tvo za {irewe na korisni znaewa i postojani nedelni sredbi kaj nego
doma. Svojot transcendentalizam Emerson go povrzuva i so demokratskiot duh,
blizok do verskiot puritanizam, kako i do slobodarskiot ~ove~ki ideal.
Pedagogot Bronson Alkot }e bide osnova~ na Konkordskata filosofska {kola
(1879), pa idili~niot grad }e bide тогашен centar na intelektualnata dejnost
vo SAD.
Vo prvata kniga so naslov "Priroda" (1836) Emerson zboruva za
prvi~nata filosofija, koja, spored nego, razbuduva ~uvstvo za moralna
vozvi{enost, bidej}i sekoj nejzin princip sodrì vistina. Negovite u~ewa
pred sé se etika i vera, a ne metafizika. Objasnuva interesen triagolnik me|u
~ovekot, Prirodata i Tvorecot. Du{ata e onoj ~ove~ki del koj u~estvuva vo
boèstvenoto, a Prirodata isto taka go izrazuva boèstvenoto. Ovoj
triagolnik ne govori za nekoja apsolutna identi~nost na trite strani, tuku za
relaciite pome|u koja gode od dvete. ôvekot moè da nau~i da go po~ituva
Tvorecot so posmatrawe na Prirodata. Yvezdite, planinite, cve}eto,
ìvotnite ja izrazuvaat vizijata na prvi~nata i ve~na ubavina, so {to se
dofa}a i boèstveniot princip. (Ova e zna~ajna tema kaj mnogu teolozi i,
posebno, kaj romanti~arite, najnapred kaj Fransoa Rene [atobrijan, 1768-1848,
golemiot francuski stilist, avtor na knigata "Duh na hristijanstvoto", 1802).
Od {vedskiot nau~nik i misti~en filosof Emanuel Svedenborg (1688-
1772) Emerson }e ja prezeme i razviva teorijata za harmoni~nosta me|u
prirodniot i moralniot zakon. Iako se razdeleni, tie se su{testveno soglasni,
za{to materijata e samo pojava, ne su{tina. Zatoa zakonitosta za lu|eto e
sli~na na zakonitosta za objektite. ôvekot go ispituva podra~jeto na duhot so
osobeno "moralнo setilo" i mnozinstvoto od negovite sudovi za lu|eto i za
iskustvoto zavisat od prisustvoto ili otsustvoto na ovaa darba. Stanuva zbor
za talent na ~ovekot da gi otkriva moralnite zakoni so pomo{ na intuicijata,
direktnata sogledba. So pomo{ na umot, fantazijata i na vakvite sposobnosti
~ovekot moè da se krene od prirodniot do moralniot zakon.
Prirodata e najubavo mesto za ~ovekov pomin, taa gi "pomaga celite i
celesobraznosta na ~ovekot". Taa im sluì na lu|eto zaradi simbolikata, no
~ovekot treba da se iska~i edna skala povisoko za da gi povrze moralnite
303
zakoni so prirodnite. So voshituvaweto nie se vpivame vo Prirodata (a toa
sluì i za razbirawe na Tvorecot), toa nas né opiva. Spored Emerson, so
razumot koj e proniknat so ~uvstva nie ja proicirame svojata misla von od nas
vrz ona {to sme go sogledale. Ottuka izvira ubavinata, koja ovdeka ne e
setilna, tuku ima moralen karakter.
Inspiriran od eti~arot i ekonomist Adam Smit (1723-1790), Emerson
}e gi povrze ekonomskoto dejstvuvawe i moralot. Toj ìvee vo vremeto na golem
podem na SAD i gi istaknuva silata, trudot, optimizmot, filantropizmot -
veli deka negovata zemja "govori vo imeto na celiot svet" (toga{ poimot
Noviot svet, кој е создаден кога е откриена Америка - so osvojuvaweto na
американскиот Zapad, se vozobnovuva kako ideal, надеж на мнозина дека }е најдат
место за опстојба и сре}а). Emerson baral {to pomala intervencija na dràvata
vo rabotite na lu|eto, objasnuval deka moralnoto ~uvstvo }e gi nadmine i re{i
eventualnite sudiri. Toj veruval "vo ve~nata otvorenost na ~ove~koto srce kon
novite struewa na svetlinata i na mo}ta".
Vo knigite "Esei" (prvata vo 1841, vtorata vo 1844) Emerson gi sledi
svoite golemi u~iteli Montew, Frensis Bekon i Blez Paskal vo formata koja
soodvetstvuva na negovite inspirativni i pou~ni iskaùvawa. Negovite
zborovi ne svedo~at samo za duhovno vozdignuvawe vo viso~ina, tuku i za vedra
samodoverba. Govori glavno za 3 oblasti - opis na vselenata i svetot i na
nivnite zakonitosti; gi analizira moralnite sposobnosti i ~ove~kite odnosi;
gi ispituva pra{awata na umetnosta i na specifi~noto amerikansko iskustvo.
Niz site tekstovi provejuva stavot na protestantskiot individualizam (od
negovoto {koluvawe i od prvata javna aktivnost), koj e biten za razvivawe na
samodoverbata na li~nosta, kako moralna koncepcija na Emerson. Tuka toj
avtorski se ispoveduva: "Ve{tinata na pi{uvaweto e najvisokata od ve{tinite
{to mu se dadeni na ~ovekot, so koja toj se napojuva neposredno od svojata du{a,
zatoa {to i gra|ata {to ja koristi isto taka poteknuva od du{ata". Toa e
cvrsto povrzano so moralisti~kata orientacija na Emerson, koja e vidliva i
vo negovata poezija, kako i kaj poznatite sovremeni poeti, koi se inspiriraat
od nego, Volt Vitmen (1819-1892, kogo prv go poddrùva{e tokmu Emerson) i
Emili Dikinson (1830-1886), dodeka kaj negoviot prijatel Edgar Alan Po (1809-
1849) orientacijata e pove}e estetska.
Edna kniga sli~na na na{ata napravi i Emerson "Tipi~ni lu|e" (1850).
Negoviot prijatel Tomas Karlajl (1795-1881) svoeto u~ewe za heroite go
naso~i kon izbor na vistinski ~ove~ki obrasci i dade kniga so takvi primeri
(za religijata skandinavskiot bog Odin, za proro{tvoto Muhamed, za poezijata
Dante, za duhovnoto graditelstvo Luter, za prozata Ruso, za vlasta Napoleon).
I Emerson izbra nekolku reprezentativni li~nosti i gi izloì nivnite
biografii i stavovi - Platon kako obrazec za filosofijata, Svedenborg za
misticizmot, Montew za skepticizmot, [ekspir za poezijata, Napoleon za
vladeeweto, Gete za pisatelstvoto. Tie tekstovi javno gi govorel mnogu pati.
Prvata inspiracija e od pro~uenoto delo na Plutarh (45-135) "Naporedni
ìvotopisi" na slavnite lu|e. Emerson se pra{uval dali takvite bleskavi
li~nosti imaat cel na kojашto í се посветуvaat, dali du{ata im e {iroka i
nesebi~na, dali razdviùvaat duh i kaj drugite lu|e. Pokraj privedenite
личности, vo govorite gi analiziral i Mikelanxelo, poetot Xon Milton,
верскиот водач Martin Luter, angliskiot esteti~ar Edmund Berk i dr. Kaj
Karlajl sepak izbranite primeri imaat mo} nad drugite lu|e; toa ne go
interesira Emersona, toj bara demokratski аспекти, kako samodoverbata,
304
eti~kite ~uvstva, intuicijata. Vpro~em, za Emerson demokratijata e najvisoka
vrednost.
I u{te edna kniga na Emerson (pokraj seto negovo delo) ima posebno
eti~ko zna~ewe "Kako da go vodime ìvotot" (1860). Toa e prva kniga so takov
pristap i cel (книга со таков наслов направи и најзначајниот современ етичар Питер
Сингер, последниот оd авториte во нашата книга}. Vo ova delo Емерсон dava niza
soveti za negovite sonarodnici za pravilno ìveewe, ako negovite prethodnite
dela bile naso~eni kon celoto ~ove{tvo. "Za mene pra{aweto na vremeto
stanuva prakti~no pra{awe za ìvotniot stav", so takov pristap Emerson kako
filosof na moralot ukaùva deka razli~nosta i sudirot na ideite moè da se
razre{i samo so po{iroka perspektiva - kako {to i toj crpe{e idei od
sovremenite i od klasi~nite pisateli, od religiskite i od politi~kite
stavovi, od naukite i, posebno, od isto~nata misla na Indija, na Arapite i dr.
Vlijanieto na Emerson bilo ogromno, toj e poznat vo celiot svet, a i
denes vo etikata vodat smetka za negovite kaùvawa. Negoviot mlad prijatel
Henri Dejvid Toro (1817-1862), roden vo гратчето Konkord, gi razviva{e
ìvotnite stavovi i idei na Emerson, kaj kogo prestojuva{e i mu pomaga{e.
Emerson se osamuva{e za da dojde do soznanija i moralna uverenost, Toro
osamenosta ja izgradi kako своевидна целосna etika. Toj ode{e niz {umata, gi
poznava{e nejzinite ubavini i tajni. Pove}e od 2 godini ìvee{e daleku od
lu|eto, od {to proizleze isklu~itelen opis na ìveeweto vo {umata i pokraj
ezero, pro~uenoto svetsko delo "Volden" (1854), edno od dvete koe mu сe
objavenи dodeka be{e ìv. Go ocenuvaa Toro kako najubav primerok na ìtel na
Nova Anglija, cvrst, nezavisen, inventiven, hrabar. Od Toro imame ednо ubavо
poдuчувaње: "Denovite ne moàt da mi bidat podolgi, no moè da bidat
podobri". Od prirodnaта naso~enost на младиот пријател Emerson ocenil deka
onie koi so~uvstvuvaat so prirodata imaat kvalitet i za razmisluvawe i za
dejstvuvawe. Toro so golema sila ja branel etikata, veruval vo ispravnosta na
~ove~koto odnesuvawe. Se pobunil protiv vojnata so Meksiko, smetaj}i ja
borbata za Teksas kako osvojuva~ka. Bil protiv vladinite danoci koi ne se
opravdani. Go branel borecot za crne~ki prava Xon Braun. Negoviot esej "Za
dol`nosta na gra|aninot da bide neposlu{en" e edno od najpoznatite
liberterski sostavi, учебник за сите современи борци за слобода во своите земји.
Koga Торо umre mlad, nad grobot zboruva{e Emerson.
Етички мisli na Ralf Voldo Emerson
"Duhovnata strana na ~ovekot e isto tolku supstancijalna kolku i materijalnata; taa e
vo sostojba da vlijae vrz du{ata, kako {to toa materijata go pravi vrz materijata."
"Prirodata ne saka da se nervirame i da se lutime."
"Edinstvena nagrada za dobrodetelta e samata dobrodetel; edinstven na~in da ima{
prijatel e da bide{ prijatel."
"Vistinskiot karakter i nadeìte na epohata moraat da se istraàt vo domot vo
koj{to se ìvee, za{to ~ovekot ìvee i se odmora vo domot."
305
60. Ludvig Fojerbah
VA@NI SE ÔVEKOT I QUBOVTA
ôve{tvoto dobiva mnogu od nekoi
misliteli, no ponekoga{ dolgo ne moè da gi
prepoznae nivnite va`ni pridonesi. Soznanijata
nemaat samo aktuelno zna~ewe i vrednost, tuku, so
ambicijata da se dojde do povisoko i pocelosno
znaewe, tie prirodno se svrteni i kon idninata,
kade {to lu|eto polesno }e komuniciraat so
ideite, ako tie ne bile razbrani ili ne bile многу
potrebni vo epohata koga nastanale. Mislite na
eden golem germanski filosof gi vozbuduvaa
sovremenicite, no negovite duhovni dostreli ne
bea zdu{no prifateni, a duri i onie koi pozitivno
gi ocenuvaa negovite napori pi{uvaa kritiki
protiv nego. Toa mu se slu~i na eden od najgolemite
eti~ari na site vremiwa - Ludvig Fojerbah.
Ludvig Fojerbah (Fajerbah) e roden vo 1804
godina. Bil od odli~no gra|ansko semejstvo, brat mu Anselm e najpoznat
germanski slikar-portretist na XIX vek. Studiral teologija, no se svrtel kon
filosofijata: “Teologijata ja zameniv so filosofijata; nema sre}a von od
filosofijata“. Stanal nastavnik vo Erlangen na 24 godini, no nabrgu go
izbrkale od Univerzitetot, zaradi prvata kniga “Misli za smrtta i
besmrtnosta“ (1830), koja gi vozbudi duhovite so kritikata na religiскite
stavovi. U{te rabotel kuso vreme vo Hajdelberg, no potoa site brojni
akademski katedri bile zatvoreni za najtalentiraniot germanski mislitel po
Hegel. @ena mu (so koja bil vo golema qubov) nasledila mal imot i se povlekle
na selo, a Fojerbah stanal zemjodelec. Napi{al u{te nekolku knigi (nekoi
objaveni i posmrtno), no toa e malku spored negovite kapaciteti i avtorskata
produkcija od mladosta. Umrel vo bedotija vo 1872 godina.
Vo svojot duhoven razvitok Fojerbah minal sloèn pat, od religija,
preku hegelijansko vlijanie, do originalna mislovna koncepcija, vo koja se
va`ni realizmot-materijalizmot, istraùvaweto na ~ovekot i humanata etika.
Toj se protivstavil na идеите на najgolemiot germanski ìv mislitel Hegel,
ukaùvaj}i deka spekulativnite idei imaat svoj izvor vo ~ovekot, pa zatoa
osnoven predmet na site istraùvawa treba da bide ~ovekot. So ovoj stav i so
svoite istraùvawa Fojerbah stana osnova~ na najmodernata filosofska
disciplina - antropologijata. Bidej}i do pred dva veka ~ovekot ne bil glavna
nau~na tema na filosofijata, novinata na Fojerbah e od isklu~itelno zna~ewe
za razvitokot na sovremenata nauka.
Vtoriot su{testven nau~en impuls na Fojerbah bilo svrtuvaweto kon
ìvotnata realnost kako predmet na razmisluvaweto. Toa e era na
pozitivizmot, na pofalba i vozdignuvawe na nau~niot duh vo site sferi, a
Fojerbah prv vo Germanija (pokraj Ogist Kont vo Francija i Xon Stjuart Mil
vo Britanija) ja afirmiral ovaa ostra scientisti~ka orientacija. Od
pojdovnite pozicii }e rezultira najgolemiot nau~en pridones na Fojerbah -
objasnuvaweto na religijata kako delo na ~ovekot, {to e nare~eno psiholo{ka
kritika na religijata, bidej}i izvorot na verata i verskite pogledi se
objasnuva so psihi~kata potreba na lu|eto da iznajdat vi{na sila na koja }e ñ gi
306
pripi{at svoite èlbi, mo}i i tvore~ki sposobnosti. Delata na Fojerbah
“Su{tina na hristijanstvoto“, “Su{tina na religijata“ i “Predavawa za
su{tinata na religijata“ se kapitalni i do denes popularni trudovi od vakvata
nau~na orientacija (t.n. sociolo{ka kritika na religijata dade Karl Marks vo
svoite rani trudovi - tuka stanuva zbor za toa deka “dolinata na solzite“ - poim
od Biblijata - bara od ~ovekot da izmisli boèstva koi }e go hrabrat i
spasuvaat od nadredenite i al~ni lu|e).
Posebno se interesni delata na Fojerbah za negovite osnovni
filosofski stojali{ta, koi se eden vid programa za filosofska revizija:
“Prethodni tezi za reforma na filosofijata“ i “Principi na filosofijata
na idninata“. Fojerbah nastapuva nasproti toga{ dominantnata idealisti~ka
misla kaj Hegel, za koja veli deka e skri{na teologija. Materijalisti~kite
pozicii na Fojerbah se izraz na stremeòt site ne{ta da bidat soznaeni vo
nivnata elementarna, fakti~ka opstojba. Fojerbah go presvrtuva
filosofskiot pristap i metod: “Zada~ata na vistinskata filosofija ne e da go
zapoznae beskone~noto kako kone~no ({to e idealisti~ka tendencija), tuku
kone~noto da go sogleda kako ne-kone~no, kako beskone~no“. Toa e vozmo`no ako
vo centarot na misleweto se stavi realniot ~ovek. Toga{ filosofijata }e ja
otkrie objektivnosta: “Na misleweto mu prethodi setilnoto ~uvstvuvawe“.
Zatoa Fojerbah bazata }e ja postavi vo “srceto“ - koe dotoga{ ne bilo ~esto
smetano za filosofski vreden entitet, a va`no e, za{to na ~ovekot mu ukaùva
na realnosta na svoeto postoewe. Zna~i, prvo e bitieto, potoa misleweto.
Poradi toa “filosofijata mora da se povrze so prirodnata nauka, a ovaa so
filosofijata“. Fojerbah gi zarodi noviot materijalizam, sovremeniot
filosofski realizam, antropologijata i niza drugi teorii i nauki, koi kaj
nego najdoa inspirativni impulsi za svojot razvitok. Poznatiot istori~ar na
etikata Fridrih Jodl (1849-1914), koj napi{a kniga za Fojerbah i gi objavi
negovite dela, veli deka za potrebite na dene{nicata negoviot na~in na
mislewe dal “podgotvitelen, re{ava~ki i osvetluva~ki zbor“.
Vo etikata Fojerbah e isto tolku originalen i radikalno nov - pokraj
toa {to e va`na i eti~kata dimenzija na novata filosofija i materijalizam
kako dosledna potraga po vistinata vo realnosta i okolu samiot ~ovek.
Fojerbah go kaà so vosklik, {to potoa }e go povtoruvaat razni misliteli,
deka dadeniot svet treba da ni bide dovolen za da né inspirira za razmisluvawe
i za ìveewe (ne ni e potrebna vi{a realnost, so svoite nerealni, iluzorni,
misti~ni vizii i vetuvawa). Metodot opredeli i vo etikata pristapot da bide
svrten kon realnosta i fakti~koto. Vo borbata protiv spekulativnite
apstrakcii, Fojerbah }e utvrdi deka osnovnoto kaj lu|eto se nagonite, osobeno
nagonot za sre}a, bez kogo nema nitu volja (koja e osnovna za prakti~noto
dejstvuvawe). Porivot za sre}a e osnoven nagon: “Jas posakuvam ozna~uva deka -
ne sakam da stradam, ne sakam da mi pravat {teta i da me uni{tat, sakam da se
odràm i da napreduvam, t.e. sakam da stanam sre}en“. No, od samiot streme`
kon sre}a ne nastanuva moralot; za moralot vistinski moè da se zboruva tamu
kade {to ima odnos pome|u ~ovek i ~ovek.
Vsu{nost, kaj Fojerbah egoizmot se transformira vo {irokostran
moral, koj vodi smetka za dobrodetelta i za dobrite dela, a se javuva vo
relacijata pome|u dve li~nosti, pome|u Jas i Ti. Prviot princip i kriterium
na dejstvuvaweto i na vistinata e zaednicata so drugata li~nost: “Edini~niot
~ovek ja nema za sebe su{tinata na ~ovekot, nitu kako moralno, nitu kako
mislovno su{testvo. Su{tinata na ~ovekot e dadena samo vo zaednicata, vo
edinstvoto na ~ovekot so ~ovekot - no vo ona edinstvo koe se potpira samo vrz
307
realnosta na razli~nosta na Jas i Ti“ (ova e denes najnova antropolo{ka
orientacija vo soznanieto i vo odbranata na svetskiot diverzitet - ne samo na
~ove~kiot). Glavni se ~uvstvata pome|u Jas i Ti. Na pro~uenoto pra{awe na
novovekovnata filosofija, kako moè da se znae dali postoi svetot nadvor od
nas, Fojerbah ja povika na pomo{ qubovta: “Su{testvenoto e tajna na osetite,
na qubovta. Samo vo qubovta... kone~noto e beskone~no... Postoi samo ona {to
bilo predmet na strasta... Koj ni{to ne qubi, na toj mu e seedno dali ne{to
postoi ili ne... Qubovnata bolka pokaùva deka vo realnosta ne postoi ona
{to go imame vo zamislata“. Ne{tata postojat zatoa {to postoi li~nost von od
mene koja ja sakam.
I sre}ata ne e individualna cel, tuku moralen princip. Za moralot se
potrebni dvajca, koi se razli~ni li~nosti, Jas i Ti: “Kade {to von od Jas nema
Ti, nekoj drug ~ovek, tamu ne postoi moral“. Istoto e i so qubovta: “Jas sum Jas
samo so pomo{ta na Tebe i so Tebe... Dali jas znam deka sum ~ovek i {to
voop{to e ~ovekot ako nasproti mene nema èna?“ Nema mo`nost za sre}no i
pravilno ìveewe ako ne vodime smetka za onoj koj e von od nas i koj ne e ne{to
vo fantazijata, tuku realno su{testvo, fakt za na{ite setila. Vrskata pome|u
sprotivnite su{testva ~ovekot i ènata, qubovnata relacija, e osnoven
moralen odnos. Jas si velam “sakam“ kako izraz na nagonot za sre}a, no velam i
“treba“ kako poriv za sre}a na drugiot, sakaniot. Etikata postojano bara
nesebi~nost, pozitiviven odnos kon drugiot. Fojerbah veli deka e realen
prirodniot nagon za sre}a na bliskiot. Od egoizmot ne moàt da se izvedat
moralnite na~ela, no ovdeka ne samo {to egoizmot se kompletira so edna
dobrorazbrana forma na egoizmot (za koja govori Helvecius), tuku toj se
utvrduva so izvornata èlba da mu bide dobro na najsakanoto su{testvo -
egoizmot e izvor na altruizmot vo ~ovekovoto postoewe kako zaednica i polova
vrska.
Za etikata e vaèn principot na sre}ata (poznatoto eti~ko delo na
Fojerbah za evdajmonizmot, za su{tinata i na~inot na barawe na sre}ata e
objaveno posthumno). Duri i ako se ograduvam od svojata sre}a i ja otfrlam, jas
sepak ja priznavam sre}ata na drugiot, bliskiot, i se boram za nea. Bez sre}ata
kako osnova za na{ite stremeì i akti, se zagubuva smislata na dol`nosta kon
drugite, a duri se potresuvaat i temelite na etikata. Za etikata e va`no da se
pravi razlika pome|u Dobroto i Zloto, a toa ne e vozmo`no ako ne pravime
razlika pome|u nesre}ata i sre}ata, zadovolstvoto i bolkata. I tuka e nu`no
~uvstvoto kon drugiot. Za ~istiot um, bez vakvo ~uvstvo, dobroto i zloto se
apstrakcii, tie ne postojat realno. Samo koga gledame deka drugoto, sakanoto
su{testvo e sre}no ili strada, znaeme {to e dobro ili zlo (duri i ako nie
li~no za nas imame poinakvo doìvuvawe na tie dobrini i lo{otilaci).
A za somilosta e va`no so~uvstvoto. Apstraktnata ednakvost, vrz osnova
na pretstavata deka drugiot i jas sme sli~ni (deka i toj e ~ovek isto kako i jas),
treba da se nadopolni so ~uvstvuvaweto na negovite stradawa. Toa e mo`no
samo vrz osnova na porivot za sre}a, koj postoi vo site i kogo {to sekoj ~ovek
treba da go po~ituva. Simpatijata kon drugiot se ra|a od antipatijata nasproti
bolkata {to ovoj ja ~uvstvuva, zna~i od na{ata èlba toj da bide sre}en (toa
denes bi go narekle empatija-v~uvstvuvawe). Somilosta e samo izraz na
sopstveniot nagon za sre}a, koj nas né pravi so~uvstvitelni za povredite na
tu|iot nagon za sre}a. Ova ne se odnesuva samo na uìvaweto, tuku i na
ìvotnite problemi - bedotija, zlo, ìvotni nezgodi, socijalni negativni
projavi... Zna~i, sre}ata e osnova i pretpostavka na moralot, za{to nejzinoto
308
~uvstvuvawe dava mo`nost za razlikuvawe pome|u dobroto i zloto, pravilnoto
i nepravilnoto, potrebnoto i nepotrebnoto, korisnoto i nekorisnoto.
Za Fojerbah (moèbi i vrz osnova na li~noto emocionalno iskustvo i vo
zavisnost od osobenata socijalna situacija koja ja doìvea) ~ovekovata
samosvest i celiot moral se baziraat pred sé vrz odnosite na maòt i ènata -
osnovniot moralen odnos e qubovniot i semejniot. Tuka e najsilna zaemnosta na
nagonot za sre}a. Pri polovata razli~nost nie ne moème da si ja zadovolime
sre}ata ako ne e zadovolen na{iot partner. Taka izrasnuva i moralot kaj
li~nosta - najnapred vo sli~nite odnosi vo semejstvoto, so roditelite i
bra}ata i sestrite, so koi se spodeluvaat ìvotnite dobra, a potoa i vo
kontaktite so drugite lu|e, kade {to na{iot egoizam se sudira so nivniot
otpor i kaznuvawe, taka {to se naviknuvame na zaedni~ko ìveewe i na
moralno odnesuvawe. So toa se javuva dol`nosta, a se zgolemuvaat i
kapacitetite za obvrskite sprema samiot sebe, za svoeto dobro. Kako {to
soznavame {to go sakaat drugite i {to e dobro za niv, koi se elementite za
nivnata sre}a i zdravje, taka i nie stanuvame posvesni za svoite dobri potrebi
i se oblagoroduvame. Dol`nosta, vsu{nost, e barawe proizlezeno od soznanieto
za svoite prirodni nagoni, za sre}ata svoja i na drugite, za smislata i
potrebite na ~ove~kata zaednica. Etikata i vospituvaweto gi krepat i
sovladuvaat protivre~nostite na ovoj ~ovekov pat.
I sovesta e glas vo mene kako eho od povredeniot drug. Mojata sovest e
moeto Jas koe se stava na mestoto na povredenoto Ti (odglas od tuku{to
modernite prevodi na osnovnata indiska moralna sintagma tat tvam asi = “toa
si ti“, samoidentifikacija so polo`bata i sostojbite na drugiot). Zna~i,
mojata sovest e zastapnik na sre}ata na drugiot vrz osnova i zapovedta na svojot
poriv za sre}a. Moralnata volja ne pravi zlo zatoa {to човекот ne saka da
doìvee zlo i da strada od nego, tuka bara sre}a i dobro i saka da gi spodeluva
so drugite.
Taka dobriot ~ovek Ludvig Fojerbah ja izgradi etikata vrz osnova na
~ovekovoto doìvuvawe, samosvest i humanost - oddeluvaj}i ja od
spekulativnite, apstraktnite moralni sistemi, kako i od naturalniot egoizam,
koj dominira{e kaj novovekovnite prirodonau~nici. So kategoriite Jas,
Drugiot, Qubov i So~uvstvo toj ponudi edna validna etika na drugiot i na
qubovta, koja e mo{ne produktivna denes.
Eti~ki misli od Ludvig Fojerbah
“Zadovoli se so ovoj svet!“
“Homo homini Deus - Na ~ovekot ~ovek da mu bide bog!“
“Bez sre}ata, moralnosta e besmislen zbor.“
“Dol`nosta bara otkaùvawe? Toa e ludo! Dol`nosta bara uìvawe!“
309
61. Xon Stjuart Mil
REALNO DOBRO I SRE]A ZA SITE
Mnogu od eti~arite se najzna~ajni
li~nosti na svoite epohi ili na seto
~ove{tvo. Takov e i angliskiot mislitel Xon
Stjuart Mil, koj svetot go zadolì so nekolku
golemi duhovni pridonesi - negovite idei se
vode~ki denes vo logikata, politikata,
politi~kata ekonomija, a posebno vo etikata.
Xon Mil e roden vo 1806 godina. Tatko
mu Xejms Mil (1773-1836) bil zna~ajna li~nost
na svoeto vreme, eden od ekonomskite i
duhovnite voda~i na Velika Britanija, koja
sozdava{e svetsko carstvo. Negovoto delo
“Osnovite na politi~kata ekonomija“, vo koe
gi sledi na~elata na Adam Smit za liberalna
ekonomija, bilo edno od najvlijatelnite
toga{ni dela. Toj rakovodel so najsilnata
internacionalna firma - Isto~noindiskata
kompanija, preku koja se eksploatirani Indija
i drugite aziski krai{ta. Vo etikata gi sledel ideite na svojot prijatel
Xeremi Bentam: smetal deka zadovolstvoto e edinstvenoto dobro, a bolkata
zlo. Bidej}i umerenosta e dobrodetel, za nego umerenite zadovolstva se
podobri od preteranite. Vo politikata i vo op{testvenite odnosi smetal deka
treba da vladee razumot, bidej}i, spored nego, romantizmot i politikata “so
srce“ se glupost.
Xejms Mil veruval deka vospituvaweto e semo`no i sakal da pokaè
kako treba da se vospituva dete za da stane genij. Svojot sin go podloìl na
ostro u~ewe u{te od najmale~ki noze. Maliot Xon nau~il da ~ita vo 2-ta
godina, vo 3-ta godina ~ital i zboruval latinski i starogr~ki, znael mnogu
jazici, a vo 10-ta godina bil podgotven za Univerzitet. Od 17-ta godina i samiot
rabotel vo Isto~noindiskata kompanija, kade dostignal visoka polo`ba. Od
po~it kon svojot kum, Xon si go dopi{al i prezimeto Stjuart.
Xon Stjuart Mil gi prodolìl koncepciite na tatka si. Ovoj veruval vo
asocijativnata psihologija - deka soznanijata nastanuvaat so povrzuvawe na
vpe~atocite ({to staна najpoznat dеnе{eн stav, dекa sо rastењето на iskustvото
се зголемува znaweто kај sеkogо). Vo deloto “Sistem na logikata“ Xon ja
dopolnil induktivnata teorija na Frensis Bekon (1561-1626), izgraduvaj}i
usovr{eni metodi na zaklu~uvaweto od posebnoto kon op{toto, koi denes se
re~isi bazi~ni vo misleweto i vo obrazovanieto. Napi{al trud “Na~elata na
politi~kata ekonomija“, vo koj ukaàl na nu`nosta da se po~ituvaat li~nosta i
potrebite na rabotnicite, so {to gi navestil dene{nite teorii za edinstvoта
na ideite i на nastapuvawata vo sloènite ekonomski procesi (“treta struja“).
I vo politikata Xon gi sledel tatkovite stapki - i toj napi{al delo za
tolerancijata. Originalnite pridonesi se vo obrabotkata na problemot na
slobodata, na pra{aweto na glasaweto i na feminizmot (Xon e prviot vo
svetot koj kompleksno pozitivno pi{uva za ènite - и прв на светот во
Парламентот држел говор за женските права). No, za razlika od tatko mu, stanal
~len na Britanskiot parlament (1866-68), doдеkа поstariот imaше samo
310
administrativnи dол`nosti. Za svojot ìvot i za ambiciite na roditelot за
воспитувањето toj napi{a vpe~atliva “Avtobiografija“. Po~ina vo 1873 godina
kako mo{ne po~ituvana li~nost.
Xon ima nesporedlivo pogolemo duhovno vlijanie od tatko mu. Toj e eden
od najuspe{nite filosofi na dene{nicata, dokolku ugledot se meri spored
sproveduvaweto na ideite. Isto taka, toj bil svoeviden priroden fenomen; po
negovata smrt, izmereniot volumen pokaà deka toa imal najgolem mozok
zabeleàn kaj ~ove~ko su{testvo. Od pridonesite na Stjuart Mil (poкрај oniе
во logiката i во politi~kата ekonomijа) se istaknuvaat objasnuvaweto na
slobodata i na etikata.
Knigata na Stjuart Mil “Za slobodata“ (koja ja prevedov na makedonski
jazik i objaviv, “Epoha“, 1996) e najpoznato delo za ovoj su{testven element na
~ove~kata egzistencija, a istovremeno najproduktivna sovremena politi~ka
kniga. Za avtorot slobodata e neograni~eno gospodstvo na edinkata nad samata
sebe, nad svoeto telo i du{a, barawe na svoeto sopstveno dobro na sopstven
na~in - na {to ima pravo sé dodeka ne se obiduva na drugite da im go odzeme toa
ili da gi popre~i nivnite nastojuvawa za ne{to takvo. “ôve{tvoto pove}e
dobiva ako podnesuva (trpi) sekoj ~ovek da ìvee onaka kako {to nemu mu se
~ini deka e dobro, otkolku sekoj eden da se tera da ìvee onaka kako {to na
drugite im se ~ini deka e dobro“.
Male~kata po obem kniga “Utilitarizam“ na Xon Stjuart Mil
(napi{ana vo 1867 godina) spa|a me|u najzna~ajnite eti~ki dela.
Utilitarizmot e dominantna eti~ka orientacija denes, ona {to naj~esto se
sre}ava kako eti~ki izbor i nasoka vo najrazvienite zemji. Tie moralni
vrednosti ñ davaat ton na seta ìveja~ka na Zemjata i vodat kon op{to
izedna~uvawe na ìvotnite celi i kriteriumi i kon unificirawe na
sovremeniot eti~ki ideal.
Utilitarizmot e streme` kon korisnosta. Na latinski jazik korisnoto
se narekuva utilis, a korista, polzata utilitas. Sepak, ne stanuva zbor za prosto
koristoqubie, za ne{to {to bi gi zadovoluvalo na{ite materijalni strasti i
na{ata isklu~ivo li~na zainteresiranost za nekoja pridobivka ({to bi
moèlo da bide eti~ki problemati~no). Kaj Xon Stjuart Mil stanuva zbor za
streme` kon povisoka dobivka, za te`nenie da se realizira ne{to {to ima
visoka vrednost i potrajno zna~ewe. Stremeòt kon korisnoto e sinonim za
sre}ata, za ona {to site go barame. Utilitaristite velat deka sekoj ~ovek se
stremi kon sre}a. Bidej}i ne postoi pat bez cel, ostvaruvawe bez svest za
dejstvuvaweto - sre}ata ne e nekoja posakuvana, no neostvarliva cel. Ve}e
stremeòt, identificiranata cel, prezemenite ~ekori i postapkite svedo~at
za baranata sre}a i né vodat kon nea. Koga }e si ja pronajdeme sre}ata, taa e
ve}e prepoznaen ideal, eti~ka doblest.
Vo utilitarizmot korisnosta e cel i rezultat na edno svesno
odnesuvaweto, koe za ~ovekot osvojuva {iroki i fini zadovolstva i go
osloboduva od tegobnosti i bolki. Stjuart Mil veli: “Na{ite dejstva se
ispravni dokolku vodat kon unapreduvawe na sre}ata, a neispravni dokolku
vodat kon proizvodstvo na ne{to {to e sprotivno na sre}ata... Zadovolstvoto i
oslobodenosta od bolka se edinstvenite ne{ta {to moàt da bidat posakuvani
kako celi“. Zatoa se prepora~uva realizirawe na ìvot ispolnet so dobro i
sre}a, i toa za site - za site lu|e, kako i za site su{testva koi ~uvstvuvaat.
Spored semejniot prijatel Xeremi Bentam (1748-1832), koj prv ja objasni
idejata na utilitarizmot, smislata na ìvotot, najdobriot ìvot e ako se
ostvaruva najgolemo koli~estvo sre}a za najgolem broj lu|e. Na ova poso~uva i
311
Stjuart Mil. No, ovoj poeksplicitno }e se iskaè vo odnos na kvalitetot, a
ne samo na kvantitetot na uìvaweto. Toj istaknuva deka ~ovekot ne e prost,
izoliran entitet, koj bi se izìvuval so egoizmot. Za Stjuart Mil, ~ovekot e
su{testvo na socijalni odnosi i su{testvo koe se razvilo do takov stepen {to
ima prefinetost vo potrebite i razumnost vo barawata. Osnovnata
vrednost na ~ovekot e dostoinstvoto, koe se izgraduva so duhovnite
sposobnosti. So nego ~ovekot ja izrazuva svojata samosvest.
Stjuart Mil zboruva za lu|e na soodveten (visok) stepen na razvitok,
koi se svesni za svojata priroda, za svoite potrebi i celi, koi gi poznavaat
mehanizmite na svojata psihologija, pa go po~ituvaat svojot streme` kon
zadovolstva i baraat nivniot svet i op{testvo da bidat suredeni taka {to da
im go ovozmoàt nivnoto realizirawe. Toa istovremeno se i lu|e so
oblagorodeni sodrìni na zadovolstvata i gotovi se niv da gi delat so
bli`nite, bidej}i ìveat vo edna {iroka op{testvena forma. Li~nosta treba
da se odnesuva na ~ove~en na~in, koj nema da gi povreduva drugite, treba da vodi
smetka za svoite vistinski interesi, a ne slepo da se poveduva po samoìvosta,
so toa vsu{nost uni{tuvaj}i ja osnovata za realizacija na li~nite celi (eden
svoeviden moderen racionalen egoizam, koj go objasni Helvecius). Sozdadena
vrz osnovite и визиите na sovremenoto zapadno op{testvo, Milovata
racionalisti~ka i prosvetitelska etika zboruva za moralot na izgradeniot и
самосвесен ~ovek na dene{nicata. Lu|eto }e stanat svesni za svoite privatni i
javni ne{ta i }e se aktiviraat za nivno realizirawe. Takviot ~ovek “izvorite
na svoeto neiscrpno interesirawe gi nao|a vo seto ona {to go opkruùva: vo
prirodnite objekti, vo dostrelite na umetnosta, vo imaginacijata na poezijata,
vo istoriskite slu~uvawa, vo pati{tata na ~ove{tvoto vo minatoto i vo
sega{nosta i vo negovite perspektivi vo idninata“.
Za Stjuart Mil, ~ovek ne moè da bide ramnodu{en ako e civiliziran.
Toj ja dava slednata va`na eti~ka pouka i za edinkite i za voda~ite na
modernite op{testva: “Najgolemiot broj od realnite zla vo svetot se takvi {to
moàt da se otklonat i kone~no }e bidat svedeni na najmale~ka mera ako
~ove~kite okolnosti i natamu se podobruvaat. Siroma{tijata, koja vo sekoj
pogled sodrì stradawe, moè celosno da se iskoreni so mudrosta na
op{testvoto zdruèno so zdraviot razum i {tedlivosta na edinkite. Duri i
bolesta, toj najneskrotliv neprijatel, bi moèla beskrajno da se namaluva vo
svoite dimenzii preku dobro fizi~ko i moralno vospituvawe i preku
soodvetna kontrola nad {tetnite vlijanija... So svojata grià i trud lu|eto
moàt do golem stepen da gi sovladaat site golemi izvori na ~ove~kite patila,
a mnogu od niv re~isi celosno... Sekoj ~ovek, koj e dostatno inteligenten i
blagoroden da vnese vo toa nastojuvawe svoj, kolku-gode mal i nezabeleàn
pridones, }e ima vo taa borba blagorodno uìvawe, od koe{to toj ne bi se
li{il zaradi nekakva potkuplivost vo forma na sebi~no zadovolstvo.“
Utilitarizmot ne e moralen obrazec na lu|e zainteresirani samo za
sebe, tuku koncepcija za takov socijalen moral vo koj e golema ulogata na
eti~ki svesnata edinka i vo koj dobrite socijalni okolnosti, nastojuvawata
okolu uspe{nata organizacija na op{testveniot ìvot, se uslov za
realizirawe na zadovolstvo vo ìvotot na edinkite. Silata na
utilitaristi~kata etika e op{tata sre}a, koja se gradi od sre}ata na edinkite
(na primer, toa e osnovata i tendencijata vo novoto op{testvo Evropska
Unija). Ottuka se izvedeni i sodrìnite na ovaa mo}na socijalna i
individualna etika, koja predni~i vo najsilniot del na sovremeniot svet vo
golem podem. Ovaa moralna koncepcija nemu mu dava tempo pobrzo od ona vo
312
drugite delovi na svetot. Zaednicite se potpiraat vrz tvore~kiot faktor na
nivnite ~lenovi, a nema ni re{enie ni uspeh bez dostoinstvoto na edinkata i
bez opredeluvaweto na zaemnite odnosi na edinkite vo op{testvoto i na
obvrskite na op{testvo vo odnos na svoite ~lenovi. Taka utilitarizmot e
najdobra, najprifatliva eti~ka doktrina i najvlijatelen moral na modernoto
zapadno op{testvo. I vo XXI vek toa i natamu }e bide doktrina za po~it,
bidej}i dobro gi povrza intimnite stremeì na ~ovekot i negovite aktuelni
javni zada~i. Таа концепција е прифатена и развивана кај најзначајните
современи етичари.
Dobroto i sre}ata ne treba da bidat samo sonuvan incident, tuku
ìvotna realnost. Na takviot moderen duh i rezultati od dobriot moral
povikuva Xon Stjuart Mil - na eden ìvot i etika vo koi sekoj e sloboden, gi
~uva svojata sloboda i intimni interesi, no e svesen i za zaednicata, ~ij{to e
del i konstituent, se bori taa da bide dobra, moderna i uspe{na, i pri toa so
zadovolstvo gi izvr{uva svoite ~ove~ki obvrski, kako svesno i razumno
su{testvo, na koe{to moralot ne mu e teìna, tuku na~in na seriozno
~ovekuvawe i uspe{en opstanok. Fridrih Ni~e i Bertrand Rasel gi
kritikuvaat eti~kite pogledi na Mil kako zbrkani, eti~kite apsolutisti ja
smetaat za kusoro~na zamislata na eti~ka sre}a, nekoi nobelovci ekonomisti
go smetaat Stjuart Mil za neoriginalen, eklekti~ki politi~ki ekonomist.
Seto toa se proma{eni ocenki so ogled na realnosta, vo koja vo sovremieto
dominira i vo idnina }e dominira tokmu utilitarizmot spored koncepcijata na
Xon Stjuart Mil.
Eti~ki fragmenti od Xon Stjuart Mil
“Spored principot na najgolemata sre}a - krajnata cel, vo odnos na koja i poradi koja se
posakuvani site drugi ne{ta (seedno dali stanuva zbor za na{eto sopstveno dobro ili
za dobroto na drugi lu|e), e eden ìvot kolku {to e mo`no pove}e osloboden od bolka i
kolku {to e mo`no pove}e bogat so uìvawe... Toa e cel na ~ove~kite dejstva, pa toa
mora nu`no da bide i merilo na moralnosta. Spored toa, moralot moè vaka da se
opredeli: toa se pravila i propisi kon koi morame da se pridrùvame ako sakame na
site lu|e da im bide obezbeden takov posakuvan ìvot, i toa vo najgolema mera; i duri
ne samo na site lu|e, tuku, kolku {to toa go dozvoluvaat ne{tata, i na site su{testva
koi ~uvstvuvaat.“
“Podobro e da se bide nezadovolno ~ove~ko su{testvo, otkolku zadovolna sviwa;
podobro e da se bide nezadovolen Sokrat, otkolku zadovolna budala.“
“Vistinski li~ni stremeì, kako i iskreno interesirawe za op{toto dobro, se mo`ni
kaj sekoe pravilno odgledano ~ove~ko su{testvo... Sekoja edinka koja raspolaga so toj
skromen zbir na moralni i intelektualni rekviziti, vo eden svet vo koj{to ima tolku
mnogu interesni ne{ta, tolku mnogu za uìvawe i isto tolku mnogu raboti {to treba
da se ispravat i usovr{at, e sposobna za eden ìvot koj moè da se nare~e ubav.“
313
62. Pjer-@ozef Prudon
NIKOJ NE TREBA DA IMA VLAST
NAD DRUGIOT
Nekoi eti~ari zboruvaat mnogu
iskreno za su{tinata na ìvotnite
problemi i iznesuvat radikalni idei za
organizirawe na ìveeweto, taka {to moè
da gi za{emetuvaat lu|eto. Iako im
posakuvaat samo dobro na lu|eto i gi u~at
kako da se oslobodat i da postignat sre}a,
lu|eto ponekoga{ se pla{at od svoite
moralni dobrotvori. Edna od li~nostite
sprema koja se izrazuva vakov ambivalenten
odnos e francuskiot anarhist Pjer-@ozef
Prudon.
Pjer-@ozef Prudon e roden vo 1809
godina vo provincija. Bil govedar i kako
siroma{en moral da go ostavi u~ili{teto,
rabotel vo pe~atnica, potoa malku studiral,
bil samouk - napi{al deka, “kako eden vid
beznade`nost, samiot sozdal nauka“. Imal
materijalni i politi~ki te{kotii kako
pisatel so radikalni idei. Bil zatvoran i
emigriral. Deloto “[to e sopstvenosta?“
(1840) mu donese svetska slava - rabotnicite
i drugite bedni go veli~aa kako heroj i
u~itel, gazdite izrazuvaa gnev i omraza, a
kriti~kite intelektualci mu iskaùvaa po~it. Taka e sé do denes.
Vo svoite brojni dela Prudon bil ostar kriti~ar na socijalnite
problemi - osobeno na al~nosta, na eksploatacijata, na sudirite pome|u lu|eto,
na zabludite {to lu|eto gi imaat za svetot i za zaedni~koto ìveewe. Imal
ubavi idei, koi doprva }e stanat va`ni za ~ove{tvoto. Me|u politi~kite
sistemi toj go dodal poimot “anarhija“ - sistem bez vlast nad lu|eto.
Istaknuval deka pi{uva “za deneska i za utre“. Predlagal i organiziral merki
za nadminuvawe na lo{ite sostojbi i poso~uval deka se nadeva oti barem vo
idninata }e bidat nadminati katastrofalnite socijalni sostojbi. Umrel vo
1865 godina.
Za Prudon osnovnata eti~ka ideja e dostoinstvoto na ~ovekot kako
razumno, samosvesno, slobodno su{testvo. Vo deloto “Za pravdinata vo
revolucijata i vo crkvata“ (1859) govori za sevkupnosta na prakti~nite normi
vo ìvotot. Prudon se postavuva nasproti dotoga{nite religiozni i
metafizi~ki u~ewa; ne{tata treba da bidat nabquduvani nepristrasno, a
analizata treba da se zanimava so realnite sostojbi. Pravdinata za nego e
“to~kata kade {to se povrzuvaat ~uvstvenoto i razumnoto, realnoto i
idealnoto, metafizi~kite poimi i sogledbite od iskustvoto“. Taa e
univerzalen princip - vo praktikata taa e pravilo za na{ite prava i
dol`nosti, vo teorijata e kriterium za izvesnosta na sudovite, taa e ideal vo
fantazijata, a obezbeduva ramnoteà vo prirodata. Za Prudon toa e
“ednostavna vistina, kako {to zakonite na matematikata se izrazuvaat i vo
314
socijalnite dvièwa i vo hemiskite procesi, bidej}i ni vo moralniot ni vo
mehani~kiot svet nema ni{to bez osnova, broj i mera“.
Prudon smetal deka soznanieto ima vrednost zaradi vlijanieto {to
moè da go izvr{i vrz ìvotnata opredelba na lu|eto. Zatoa filosofijata
treba da stane “narodna“, da pronikne vo masite, da izgradi op{ti stavovi;
zatoa taa e zna~ajna vo na{ata epoha. Vo epohata na pozitivizmot, i Prudon
veruva vo silata na naukata i znaeweto da gi podu~at ~ovekot {to da pravi,
kako da go nadmine stihijnoto dvièwe i da go stori ona {to istoriski e
neizbe`no. Promenite mora da se slu~at, preobrazbata na ìvotot e neophodna.
Za Prudon “revolucija“ zna~i dvojno sozdavawe - na opravdano teorisko
mislewe, kako i na racionalen i human ìvot. Starite stavovi stanale prazni,
se potpiraat vrz natprirodnoto, tie se predrasudoci - zatoa e nu`no
osvestuvawe na lu|eto, doa|awe na ~ovekot do samosvest, izgradba na novi
realni eti~ki sodrìni.
Realnata sodrìna na pravdinata i na~elo na seta etika Prudon ja nao|a
vo ~uvstvoto na li~no dostoinstvo. Toa ima najgolema vrednost za sekoja
edinka, a istovremeno gi povrzuva edinkata i bli`nite: "Vo odnosot kon
bli`niot ~ie dostoinstvo go cenam, jas se vozdignuvam do ~uvstvoto na
~ove~koto dostoinstvo voop{to. Toa ~uvstvo e nesebi~no, jas go ~uvstvuvam i
sprema prijatelot i sprema neprijatelot. Ova ~uvstvo vladee i nad drugite
~uvstva (duri i nad qubovta, pa so toa i se razlikuva od nea). So pravdinata vo
sekoja li~nost se razbuduva dostoinstvoto vo nea, kako {to se bara po~ituvawe
i sprema drugite li~nosti". Dostoinstvoto, najnapred potvrdeno vo na{eto
sopstvo, a potoa, bez egoisti~ka smetka, i vo li~nosta na drugiot, se narekuva
“pravo“. Vo nego sekoj se ~uvstvuva kako li~nost i kako celost, i kako edinka i
kako ~len na zaednicata, i kako ~ovek i kako ~ove{tvo (videte, kolku
modernata idejata za “pravna dràva“ mu dolì na Prudon za svojata
eti~nost!?).
Dostoinstvoto Prudon go opredeluva kako sloboda: “Slobodata e da se
ima{ (poseduva{) samiot sebe so celinata na postapkite, so ramnoteàta na
strastite i so balansot na dejstvata - toa go narekuvam Dostoinstvo“. I
pravdinata toj }e ja ozna~i kako “spogodba za slobodata“.
Za Prudon qubovta e podolu spored rangot od dostoinstvoto i
pravdinata. ôvekot ne moè sekogo da go saka, no moè da go po~ituva
dostoinstvoto na sekogo. Prudon se protivstavuval na organiziraweto na
op{testvoto vrz principot na qubovta, ukaùvaj}i deka takvata baza e
nesolidna i nerealna za socijalnite odnosi i nema da pomogne vo lekuvaweto na
te{kite op{testveni rani. Najzadolìtelna e pravdinata. Prudon duri ima
kaàno: “Milosrdnosta, zemena kako orudie na ednakvosta i kako zakon za
vospostavuvawe ramnoteà, }e predizvikuva razbivawe na op{testvoto“. Toj
bil protiv op{testvoto da se gradi kako karikatura na crkovnite posoki.
Osnovata za etikata Prudon se obide da ja pronajde vo ~ove~kata
priroda. Pravoto e proizvod na ~ovekot, negovata su{tina ne treba
religiozno, filosofski ili politi~ki da se mistificira, vrzuvaj}i go za
nekoe na~elo koe stoi nad ~ove{tvoto (otstranuvaweto na poimot Apsolutno
Prudon go ima ozna~eno kako edna od glavnite zada~i na svojata misla).
Pravdinata ne im pridoa|a na lu|eto odozgora, taa ne moè da bide vnesena vo
niv odnadvor. Istaknuva deka vidot ne moè da ima va`no svojstvo koe{to
nedostiga kaj edinkata. Ovaa sposobnost na ~ovekot se ra|a koga toj }e se najde
nasproti drugiot ~ovek. Za Prudon sovesta e svojstvo vrz koe{to se baziraat
~uvstvata za pravdina i na ~ove~koto dostoinstvo. Taa e vladetel na na{iot
315
vnatre{en ìvot. Nejzinite zapovedi krevaat vo nas brana: nasproti
sopstvenite strasti, nasproti na{eto nasilni~ko odnesuvawe sprema drugite i
nasproti nasilstvoto {to ni se pravi nam.
Sovesta ja izrazuva vi{ata priroda na ~ovekot, koja doprva treba da
bide sozdadena, za koe{to se nu`ni podobri vremiwa. Ni razumot ne postoi
pred setilnite vpe~atoci, pa pred da ima zaedni~ko ~ove~ko ìveewe u{te ne
postoi ni sovest. Bez osetite razumot e prazen; bez ~uvstvata sovesta e slepa.
Potrebno e iskustvo za dveve ~ove~ki sili. Izrasnuvaweto na ~ove{tvoto e
negov razvitok. Pravdinata e rezultat na iljadagodi{nata socijalna i eti~ka
aktivnost. Za Prudon progresot e centralna to~ka na ~ove~koto postoewe. Sé e
vo razvoj, ni{to ne e kruto, postojano, apsolutno. Taka e i so moralot. Za
Prudon moralniot progres e siguren isto kako i poimot na pravdinata. Silata
za ovoj progres Prudon ja gleda vo sposobnosta na ~ovekot da idealizira.
Moralnite vrednosti i normi se sozdavaat so fantazijata, ovaa e kruna na
na{iot ìvot. Nejzinata vnatre{na mo} zavisi od slobodata. Oddeluvaweto na
Dobroto i Zloto e proces. Moralnata nastroenost proizleguva od spravdlivata
vizija i dejstva.
Ova e vidlivo vo u~eweto na Prudon za eden golem socijalen problem.
Vo knigata “[to e sopstvenosta?“ ukaùva deka na pra{aweto {to e ropstvo bi
moèlo da se odgovori so eden zbor: Zlostorstvo. Ne bi moralo da se objasnuva
deka so ropstvoto “na ~ovekot mu se odzema mislata, voljata, individualnosta,
so eden zbor vlasta nad ìvotot i smrtta“. Zaklu~uva: “Da se napravi ~ovekot
rob toa e isto {to i da bide ubien“. A za pra{aweto za sopstvenosta veli deka
se davaat razni objasnuvawa, no i za nea moè da odgovori samo: Kra`ba. Toj go
iskaà stavot “Sopstvenosta e kra`ba“, koj }e stane vode~ka ideja na site
radikalni kriti~ari na sovremenata civilizacija. Tie zborovi gi prezel od
Briso de Varvil (giljotiniran vo Francuskata revolucija). Svojata pozicija
Prudon ja opi{al: “Jas znam {to e bedotija... @iveev so nea. Sé {to znam mu go
dolàm na o~ajuvaweto“. Toj precizno i trogatelno zboruva za problemite koi
proizleguvaat od diveeweto na privatnata sopstvenost, za nemilosrdnata
konkurencija, za nemoralot {to taa go predizvikuva, za bedata so koja gi
opsipuva bessilnite.
Prudon dade pridones i so objasnuvaweto na su{tinata na vlasta. Toj
dokaùva deka vo sekoj vid vlast, seedno dali taa e monarhija, aristokratija
ili demokratija, ima ista gre{ka: se vladee so sila, nekoj nekogo ugnetuva,
malcinstvoto go maltretira mnozinstvoto ili mnozinstvoto malcinstvoto.
Zatoa }e vosklikne: “Nie sakame anarhija!“ - kako poraka deka nikoj ne treba da
vladee so lu|eto, tuku sekoj da si bide odgovoren na samiot sebe.
Anarhijata e izraz na vnatre{niot bunt (pred sé na razgnevenata
edinka) protiv sistemot, instituciite i nivnite pretstavnici. Za ovie
narodot e “a`der, protiv kogo tie se borat, mu stavaat alka da ne mrda i go
vrzuvaat vo prangi, go krotat so glad, mu pu{taat krv so kolonizirawe i vojni“.
Za Prudon predrasudata za Dràvata e najgolema od site ~ove~ki zabludi vo
istorijata, “taa treba da bide izbrkana vo muzeite i bibliotekite“; toj veli
deka lu|eto ja cenele dràvata zatoa {to pogre{no veruvale deka gi za{tituva
poslabite i bednite, a taa vsu{nost e ~ista avtoritarnost: “Koj nad mene stava
raka za da me vladee, toj e uzurpator i tiran. Jas go proglasuvam za moj
neprijatel“. Prudon gi kritikuval komunistite zatoa {to sakale u{te posilna
vlast (toj smetal deka sekoja dràva e zlo) - tie samo odzemeniot top go vrtele
na druga strana: “Robot sekoga{ go podraàval gospodarot“. Ja otfrlal nivnata
koncepcija za vladeewe nad masite, za silata i nedelivosta na vlasta, za
316
centralizacijata, za uni{tuvaweto na sekoja slobodna i lokalna misla i za
inkviziciskata policija (kolku proro~ki predviduval avtoritarni zabludi vo
podocne`nite komunisti~ki op{testva?!). Prudon svojata koncepcija }e ja
nare~e i federalisti~ka, spored obedinuvaweto na slobodnite delovi na
zaednicata (toj poim }e se sretne kako politi~ka ideja vo Makedonija po
Urietot vo 1908 godina, }e go saka i koristi golemiot i umen heroj Jane
Sandanski, 1872-1915).
Za Prudon izvorot na ~ove~kata energija e edinkata. No, toj ne
insistira na apsolutniot individualizam kako natrupuvawe na edini~ni
egzistencii bez prirodno povrzuvawe i kolektivna sila. Isto taka, smeta deka
nema gorna sila koja da gi usoglasuva interesite; revolucijata treba da po~ne i
da se vodi odozdolu, ne odozgora. Op{testvenata vozobnova treba da bide delo
na masite. Sepak, anarhisti~kata ideja ne e utopisti~ka. Prudon zboruva za
realisti~nosta na gradeweto na obedinetoto ~ove{tvo na samosvesnite edinki.
Tie treba da stanat “gospodari na sé“. Idealot e samoupravata, koja kako
kolektivizam go otfrla etatizmot. Vo uslovite na nu`na {iroka povrzanost
na industrijata se bara zdruùvawe na proizvoditelite - pri {to sekoj ima
pravo na imotot na kompanijata, treba da prezeme del od te{kite raboti, mora
da u~i za site dejstva vo taa sfera, so rotacija da gi izvr{uva funkciite, ima
pravo na del od dobivkata, a samite rabotnici si gi izbiraat svoite tehni~ki
rakovoditeli.
Ovaa ideja odi zaedno so ambicijata iskaàna od Prudon
proizvoditelite da zavladeaat so celinata na op{testvenoto bogatstvo i
razmena. Imeno, sopstvenosta von od nivnite race }e reproducira stari
socijalni odnosi na nadredenost i podredenost. Prudon ne veruval deka e
vozmo`na li~na sloboda bez imot, a za kapitalizmot mislel deka moè da se
reformira na miren na~in, so osnovawe na narodni banki, so eftini krediti za
siroma{nite. Ja razvival idejata za mutualizam - zaemnost, bidej}i
zaedni~koto nastapuvawe e povredno i dava polza za site.
So kritikata na eksploatacijata i so istaknuvaweto na neophodnosta i
blagodatta na slobodata i ednakvosta Prudon se zdobil so golemo ime vo
socijalnite konflikti vo sredinata na XIX vek. Imal mnogu oponenti i vo
vladeja~kite sloevi i kaj kolegite-revolucioneri. Anarhijata, sepak, stana
pridobivka na doblesnite edinki i na raznite pomale~ki socijalni dvièwa.
Ne mnogu li~nosti, no nekolku mo{ne zna~ajni vo intelektualna smisla bea
anarhisti - Italijancite Silvio Peliko (1789-1854). Enriko Malatesta (1850-
1932) i Kur~o Malaparte (1898-1957), Germancite Johan Most (1846-1906) i
Gustav Landauer (1870-1919), Rusite Mihail Bakuwin (1814-1876) i Pjotr
Kropotkin (1842-1921), Amerikancite Aleksader Berkman (1870-1936), Ema
Goldman (1869-1940) i sovremeniot pisatel Noam ômski, na{ite gemixii,
meksikanskite i {panskite revolucioneri, Francuzite @or` Sorel (1847-
1922), Daniel Geren i predvodnikot na studentskite demonstracii vo 1968
godina Daniel Kon-Bendit, a kon niv moè da gi pridruìme i golemite
pisateli Pol Valeri (1871-1945), Herbert Rid (1893-1968) i Oldos Haksli
(1894-1963). Imaa razli~ni pogledi i za organiziranosta i za dejstvata - nekoi
se opiraa vrz silna javna kritika na sostojbite, drugite pomagaa vo
sindikalnata borba, tretite pravea skandali so bombi, no site veruvaa vo
nu`nosta od pravdina i vo dostoinstvoto na ~ovekot. Vo [panskata gra|anska
vojna anarhisti~kite odredi imaa zna~ajna uloga (za toa vo knigata “Po~est za
Katalonija“ pi{uva Xorx Orvel, 1903-1950, avtorot na pro~uenite kriti~ki
dela “@ivotinska farma“ i “1984“). Vo studentskite protesti vo 1968 godina se
317
pokaà deka ideite na Prudon u{te se ìvi - bea citirani i tie se pi{uvani
kako grafiti. Vo edna popularna narodna pesna se veli deka “site sme lu|e na
ovoj svet i imame ~uvstva sveti, srce imame site, i bednite i bogatite“.
Eti~ki misli od Pjer-@ozef Prudon
“Da se bide sloboden, da se ostane sloboden!“
“Vlast na ~ovekot nad ~ovekot e ropstvo.“
“Nie sakame anarhija (nikoj da nema vlast na drugiot)!“
318
63. Herbert Spenser
PAT KON MORALNOSTA
Objasnuvaweto na site ne{ta e
rabota na filosofot. Se razbira deka e
te{ko da se napravi seopfatno
zafa}awe na kompleksnata realnost na
svetot, koj se sostoi od ogromna vselena
i od mikrosvet, kako materijalni
osnovi na sé {to postoi, a nekade vo
sredinata e na{iot svet so brojnite
projavi, biolo{ki i socijalni, a tuka
spa|aat i psihi~kite procesi,
nerazvieni vo ìvotnite i mo{ne
razvieni kaj ~ovekot, koj moè da bide
smetan i kako centar na site ovie
pra{awa, ako filosofot se koncen-
trira da gi objasni so ogled na
~ovekovoto edinstvo na materijalnoto
i duhovnoto i so ogled na brojnite
na~ini na koi ~ovekot dejstvuva i
opstanuva. Razni filosofi se obidu-
vale da razvijat pogledi vo koi }e
moàt da se vklopat site ovie brojni i
te{ki pra{awa, gradej}i sistemi na mislewe vo koi kako edinstvo }e moè da
se smestat site va`ni segmenti na svetskata i ~ove~kata egzistencija. Eden
takov ogled napravi angliskiot mislitel Herbert Spenser, vrz osnova na
evolucionisti~kata teorija, posebno vrz otkritieto na Darvin za evolucijata
na ìviot svet i na ~ovekot, koj so knigite "Nastanuvaweto na vidovite" (1859)
i "Potekloto na ~ovekot" (1871) ja potrese svetskata i nau~nata javnost. Vo
u~eweto na Spenser osobeno mesto zazema etikata, eden nov vid filosofija na
solidarnosta, povrzana so evolucionisti~kiot pogled na svetot.
Evolucionizmот ne bил samo nau~no otkriтие на ârls Darvin (1809-
1882) во oblastа на biologijата, а potем и во antropologijата. Evolucionizmот e
op{t pogled за su{tinата i за razvитокот на svetот, koncepcija dекa sитe нешта се
proizvod на вnаtrе{ното движење на нivнiте potencijalи i поврзана е со
razvивањето на нivнiте supstratи i форми. Дarvin го potvrdi onа {to го
nasетуvaа ili skromno го izlожуваа nekоi misliтелi od Antikата do modernата
erа. Клучот за разбирање на човечката природа се нао|а во историјата на човечкото
природно настанување и развиток. Po вистинската eksplozijа во nau~nите кругови,
osnovniте pogledи на Darvin сe priфaтени kaкo najголемо човечко nau~no
otkriтие i kaкo princip koj vaì наsекаде, od biolo{kата do socijalnата sferа,
od istorijата do човечките sоznaнија i stavovи (Darvin бил primen во 150 nau~ni
akademiи од celиот свет); кога во 2000-тата се oceнуваше razvojот на naukата, od
mnogу komisiи evolucijaта е oceнетa kaкo najzna~ajnо otkriтие во изминатиот
milenium.
Мnogу nau~niци станале следбеници на Darvinoviте pogledi. Иstovremeно
kaкo Darvin, do sli~на idejа, но ne tolkу razvienа i obrazloènа, doшол i
biologот Alfred Valas (1823-1913); filosofот Stiven Lesli (1832-1904)
napravi во etiката spoj на utilitarizmот sа teorijата на borbата za opstanоk;
319
biologот Tomas Haksli (1825-1895), mo`еби najгорлив zastаpnik на darvinizmот,
koj го создаде изразот "agnostik" - onоj koj ne veruје ako ne vidi, {to staна
popularno kako вид oпreделба кон religiскiте pогледи (инаку dedо на dvајца
исклучителни мислители - на zoologот Xulien, 1887-1975, prvиот direktor на
UNESKO, i на про~uenиoт интернационален humanist Oldos, 1894-1963);
германскиот biolog Ernst Hekel (1843-1919), koj го sоздаде terminот "ekologija",
koj ima kлu~no zna~ewe во sоvremenата epohа; ameriчkiот sociolog Vilijam
Samner (1840-1910) evolucionisti~ki objasni kako nastaнува moralот - od
narodniте obi~aи, koi spontano izrasнуваат од човечките potrebи, а потоа со
razumskо objaснување се doa|а do principот нa вistinitoто i pravilnoто како
moral; но во isto vreme тoј tvrdеше dекa во ìvotот postoi socijalna borba
поme|u sposobniте i nesposobniте za pre`ивување, {to e naречено socijal-
darvinizam (коешто ни е mnogу сакана i braнeтa doktrina); }е го spomenеме i
poзнатиот srpskи akaдemik д-р Sini{а Stankoviћ (1892-1974), koj prv kај nas го
prezeде poиmот i започна со istra`уvawe на ekologijата и како млад научник се
прослави со ispitуvaњето на ohridskата pastrmkа и на нејзините ìvotni uslovи и
го основа охридскиот Рибарски институт, како една од нашите први научни
институции.
Herbert Spenser e roden vo 1820 godina vo angliskiot grad Derbi. Tatko
mu bil u~itel, no ne go teral да оди na u~ili{te, smetal deka toa e naturawe na
soznanijata odnadvor; na sekogo treba da mu se dade mo`nost sam da si gi razviva
potencijalite. Vsu{nost, Herbert se obrazuval sam, mnogu sakal da ~ita i da
razmisluva. Od 17-ta godina stanal inèner, no od 22-ta preminal vo
ùrnalisti i pi{uval ekonomski i politi~ki statii. U{te mlad re{il da se
povle~e i da bide filosof. Toa izgleda ~udno, ako se zeme predvid deka za
inènerskata profesija treba da se bide specijalist; no, vo novata epoha
inènerstvoto e na~in na vkupno dejstvuvawe (t.e. stru~nost i
profesionalizam, planirawe, analiza, izvlekuvawe zaklu~oci, postapuvawe
spored uzansite ili spored nu`noto, postojan pregled na storenoto, korekcija
na srabotenoto, zavr{uvawe i proverka na dejstvata - taka denes rabotat i
lekarite, nastavnicite, pilotite, meteorolozite, politi~arite, nevladinite
aktivisti i site vo site struki). Spenser samo porano od site razbral deka
inènerskoto iskustvo, kako i ùrnalisti~koto, e tolku op{to {to go
kvalificira za visokata filosofska profesija (no predano ~ital nau~ni,
filosofski i religiski dela).
Se opredelil da gi opi{uva fenomenite na svetot i na ~ove~koto
postoewe. Po~nal so pretstavuvawe na individualnosta kako su{tina na
sovremenata civilizacija, odnosno kako edinstven princip koj moè da gi re{i
socijalnite problemi (1843), objavil kniga za op{testvenata organizacija
(1850), koja se karakterizira so razvitok od poednostavnoto kon posloènoto,
izloìl hipoteza za razvitokot (1852), ja pretstavil genezata na naukata
(1854), dal analiza na psihata (1855). Od 1850 do 1857 godina sozdal plan za
sistematska filosofija, koja vrz osnova na faktite i nau~nata zakonitost, }e
sozdade sinteza, edinstveno objasnuvawe na site pojavi. Objavil (1857) i kniga
za progresot i za negovata zakonitost, {to e edno od osnovnite na~ela na
postoeweto vo industriskoto i nau~noto op{testvo. Toga{ izlezenata osnovna
kniga na Darvin "Nastanuvaweto na vidovite" tolku go возбуди и tlasna
Herbartа, {to тој sé {to natamu razrabotuva{e go povrzuva{e so
evolucionizmot (iako osnovnata ideja ja ima objaveno pred da se pojavi
Darvinovoto delo, a samiot Darvin go smetal Spensera za svoj prethodnik).
Edna godina potoa, vo 1860-ta, Spenser objavi prospekt za detalna gradba na
320
evolucionisti~ki sfatenata filosofija. Od planiranite 7 tomovi, na krajot
материјалот be{e razraboten vo 10 tomovi, so sli~ni naslovi i so povrzani
soznanija. Celinata ja nare~e "Sistem na sinteti~kata filosofija" (kогa bило
zavr{eno izdaнието, у Britanijа e napravена narodna sve~еnost, што покажува
колку во текот на работата Спенсер модерно го користел печатот за лу|ето да бидат во
ток со целиот тој труд).
Spenser objavi cela serija takvi dela: "Prvi principi" (1862), potoa
"Principi na biologijata" (1864-67), "Principi na psihologijata" (1870-72,
kako vtoro izdanie na knigata od 1855-тата), "Principi na sociologijata"
(1876-96, so "Institucii na obi~aite", "Politi~ki institucii" i "Religiski
institucii"), i kone~no "Principi na etikata" (2 knigi, 1879-93). Taka be{e
zavr{en ciklusot - od pojdovnite na~ela, preku biologijata, psihata,
socijalniot ìvot, do etikata. Be{e slaven kako prv angliski mislitel koj
napravil celosen filosofski sistem ({to ne e to~no; Frensis Bekon, Lok,
Hjum, Xon Stjuart Mil i drugi avtori mislea sistematski i nivnite dela
so~inuvaat sistemi, no noviot ùrnalizam tr~a{e po senzacii, a naslovite na
delata na Spenser direktno poso~uvaa na posakuvanata ednoglasnost na
разmislувањata). Беше популарен и читан во целиот свет. Umre po~ituvan vo 1903
godina. Negovata podgotvena "Avtobiografija" izleze posthumno (1904).
Spenser e empirist, koj naglaseno vodi smetka za faktite i za razvojot
na pojavite. Istaknuva deka naukata (~ija egzaktnost toga{ silno se
razviva{e) e sposobna da gi otkrie zakonitostite vo dvièweto na
fenomenite. Me|utoa, sekoja nauka ima svoje pole za dejstvuvawe, ispituva samo
eden vid pojavi i otkrienite zakoni se koristat samo vo taa oblast (hemiski,
fizi~ki...). Filosofijata, spored Spenser, kako op{to soznanie moè da dade
principi koi se seop{to primenlivi. Taa gi obedinuva posebnite znaewa.
Izloènoto evolucisko na~elo za razvojot na ìvite su{testva Spenser go
vozvi{i vo filosofski princip, vo jadro na "prvata" nau~na filosofija, koja
moè da dade sinteza na site nau~ni soznanija. Toa na~elo toj go opredeli kako
razvitok od relativno neopredelena, nekoherentna homogenost kon relativno
opredelena, koherentna heterogenost ({to kako princip go kaà u{te vo
knigata za progresot, 1857).
Takviot pojdoven stav toj go primeni vrz celata realnost, od
najdale~nite ìvotni projavi pa sé do izgradbata na eti~kite vrednosti za
novata civilizacija. Za Spenser evolucijata pretstavuva raste~ka sloènost,
novite pojavi imaat povi{ karakter od prethodnite. Ne stanuva zbor za
apstraktna ideja na razvitokot, koja i pred toa ja imaa nekoi filosofi, tuku za
zakonito dvièwe na fenomenite, kako edinstven proces, koj treba da go
tretirame kako vladewe na determinizmot. Od atomite i maglinite, od
son~eviot sistem i planetite, preku geolo{kiot razvitok, nastapuva
biogenezata, a potem preku psihi~kiot i op{testveniot razvitok se stiga do
krajnata to~ka - eti~koto odnesuvawe na najrazvienoto su{testvo od prirodata.
Na po~etokot homogenite atomi, koi nemaat svoja celost na koja bi í pripa|ale,
inaku neslo`ni, po~nuvaat da se organiziraat, sozdavaat kompleksi, sé
posloèni celosti, za niz dolgiot razvitok da se stigne do ~ovekot, koj samiot
treba da se razviva kako individua.
Vo "Prvite principi" Spenser ja izloùva i svojata teorija na
soznanieto. Toj pravi razlika pome|u naukata i religijata ({to vo negovata
epoha e osnoven pozitivisti~ki stav). Predmet na naukata e ona {to
neposredno im e dadeno na iskustvoto i soznavaweto. So nespoznatlivoto, so
ona {to e nadvor od na{ite percepcii, {to ne go znaeme i nikoga{ nema da go
321
soznaeme, se zanimava religijata. Toa moè da se nare~e sila. Naukite
sozdavaat sojuz za da ja razberat celata realnost i zaklu~uvaat deka sé se
razviva. Ne znaej}i ja pri~inata na razvitokot, tie od religijata go
pozajmuvaat poimot na sila kako motor na vkupniot razvitok. No op{tiot
zakon ostanuva patot od homogenoto kon heterogenoto. Evolucijata se slu~uva
mehani~ki. Spenser se potpira vrz idejata na matemati~arot i astronom Laplas
(1742-1827, koj zaedno so Kant ja izgradi teorijata za nastanokot na son~eviot
sistem so vrtewe na maglinata). Pra{aweto kako nekoja stvar stanuva stati~ki
moment na dinami~kite zbidnuvawa Spenser go re{ava na mehani~ki na~in, a
evolucijata e prodolènie na kosmologijata. Od difuznite dvièwa na
osnovnite ~esti~ki, so nivnoto ladewe i nasobirawe, nastanuvaat site formi
na geologijata, biologijata, sociologijata i psihologijata. Materijata od
nekoherentna i neopredelena preminuva vo ne{to opredeleno i koherentno. So
integracija na hemiskite elementi se sozdavaat fizi~ki tela, od ovie
ednokleto~ni organizmi, koi, pod vlijanie na sredinata, stanuvaat
poheterogeni kako porazvieni ìvi su{testva itn. Se slu~uva integracija.
Celoto postoewe e prirodno zbidnuvawe. Razvitokot odi od hemiskite i
fizi~kite elementi kon op{testvenite celini i individualniot ìvot.
Integracijata, kompleksnosta na materijata vodi kon sé pogolema heterogenost
i individualnost. Prvo se najprostite su{testva, sekoe natamo{no su{testvo e
posloèno i postojat sé pove}e vidovi, ìvotot e sé porazvien i so pocelosna
integracija odi kon sé posovr{eni celini. Vo sekoj stepen na postoeweto,
istaknuva Spenser, postoi vakvo dvièwe kon heterogenoto. Na po~etokot vo
svesta ima samo nekolku prvi~ni psihi~ki elementi. Zvukot se oblikuva kako
sudir na drazbata so slu{niot aparat, a toa e cela edna organizacija, koja
govori za natamo{nata integracija na elementite, no i na podemot so difuzija,
kako {to e vo sekoja sfera. Taka sli~no se tolkuva i op{testvoto. So
nagolemuvaweto na brojot na lu|eto, prostorite stanuvaat ponaseleni, pa se
pravi podelba na trudot, ~ij razvitok zavisi od razvienosta na zaednicata. So
podelbata na trudot sekoja individua }e dejstvuva posigurno, poprecizno i
pove}e }e proizveduva. Specijalizacijata e sé poevidentna, no toa donesuva
me|usebno naso~uvawe na individuite i pogolema integracija na op{testvoto.
Sekoja individua e sé pozavisna od op{testvenata celina, no od svoja strana sé
poindividualna. Kako za sekoj evolucionisti~ki stav, dobro e unapreduvaweto
na ìvotot, sprotivnoto e zlo: "Nemoralno e ~ovek da se odnesuva sprema
organizmot na na~in {to ja namaluva negovata energija i vrednost".
Kaj Spenser etikata donesuva novi vrednosti. Etikata e svoeviden
zaklu~ok na evolucionizmot kaj Spenser. Toj ukaùva deka op{testvata glavno
se razvivaat vo dva tipa - militaristi~ko i industrisko. Od niv Spenser ne e
zadovolen. Spored logikata na evolucijata, sleduva razvoj od op{testvenata
celina kon etikata. Stanuva zbor za evolucija koja bi ja pravel samiot ~ovek.
Postoi evolucionisti~ko pra{awe, {to }e se slu~i so natamo{niot razvitok
na ~ovekot, ako sé {to nastanalo se razvilo od prethodnite formi na
postoeweto. Spenser veli deka nema pove}e da se javuvaat novi su{testva, koi
bi proizlegle od lu|eto (kako {to Ni~e tvrde{e so nesre}no izbranoto ime
"nat~ovek"), tuku deka ~ovekot e krajna forma na evolucijata, koja, sepak, ne
zavr{uva. ]e se razvivaat ~ove~kite potencijali, psihi~ki i socijalni, a
su{testven }e bide razvojot na eti~kite pozicii.
Vo militaristi~kite op{testva sé e podredeno na vojnata i odbranata.
Edinkite se samo sredstvo, a ne cel. Osnovnata vrednost e poslu{nosta (kako
{to se branea nacistite po Vtorata vojna deka nivna zada~a bila da gi slu{aat
322
zapovedite na firerot). Bidej}i spored evolucionisti~kata teorija borbata e
osnoven faktor na ìveeweto i uspehot, takvite op{testva se borbeni celini,
koi vleguvaat vo vojna so drugite. Industriskite op{testva se mirni zaednici,
svrteni kon proizvodstvoto na ìvotnite sredstva. Tuka na prvo mesto e
trudot. Individuite se naso~eni kon sorabotka za realizirawe na op{tite
interesi. No sé pogolemata podelba na trudot vodi kon zavisnosti, duri kon
podjarmuvawe na ~ovekot. Postojat i sudiri na razli~nite staleì. Toga{ i
industriskoto op{testvo stanuva militaristi~ko (iako silata moèbi e
svrtena vnatre kon zaednicata).
Ovie problemi, spored Spenser, moè da se re{at samo so pomo{ na
etikata. Prvoto i najva`no e individualnoto da se priznae za ne{to sveto. Ne
smee da se popre~uva vozdignuvaweto na onie koi se sposobni. Celinata nema
moralno pravo da vlijae vrz edinkata i da ja upravuva. Op{testvoto koe moè
da gi re{i te{kotiite na militaristi~koto i na industriskoto op{testvo e
eti~kiot tip na op{testvo. Etikata }e gi izloì uslovite od koi zavisi
moralniot ìvot. Taa treba da go vostanovi integriraniot ~ovek, vrv na
evolucijata duri i ako u{te ne se sozdadeni uslovite za toa (ova e vnatre{na
kritika i inspiracija na etikata deka ne smee da zastane da dejstvuva vo
site uslovi, ~ove~ni i ne~ove~ni! - mo{ne moderna ideja na Spenser).
Integralniot ~ovek e sovr{ena li~nost, kako ideal na razvitokot, no i kako
izraz na dostrelite na nau~nite eti~ki soznanija, vo koi spa|aat vistinata i
vistinoqubivosta nasproti lagata i la`livosta. Za Spenser eti~kite pojavi se
del od evolutivnite procesi, eti~kata strana na ìveeweto e vrv na
~ovekoviot razvitok i egzistencija.
Integralnata li~nost kako izraz na krajnata heterogenost na
razvitokot pretstavuva bogatstvo od idei, nijansi, elasti~nost i
prisposoblivost na sé. Nea ni{to ne moè da ja ograni~i i taa i nejzinata
dejnost nema da se zbunat od drugite lu|e, nitu od nivnite, seedno kakvi èlbi.
Stanuva zbor za isklu~itelno individualizirana, sovremena, diferencirana
li~nost, koja so svojata elasti~nost i celosnost pretstavuva kulminacija na
sevkupniot ìvot, polna integracija i specijalizacija za sé. Taa li~nost
organski e moralna, ne se dvoumi, nema mo`nost da zgre{i.
So evolucijata lu|eto doa|aat do stepenot na egoizam, za da gi razvivaat
samo svoite interesi. No integriranata li~nost so samata borba pome|u lu|eto
doa|a vo svesta za nu`nosta na altruizmot. Ova e izraz na simpatiite koi
postojat vo ~ove~kiot rod, kako pome|u majkata i deteto. "Dobroto se odnesuva
na ona povedenie so koe ~ovekot im pomaga na bolnnite da si go vostanovat
svoeto zdravje, im pomaga na nesre}nite da najdat sredstva za svojata opstojba,
gi za{tituva onie na koi im se pravi zakana na li~nosta, imotot ili na
reputacijata, i go pomaga seto ona {to }e go podobri ìveeweto na svoite
sonarodnici. Obratno, osnovnoto zna~ewe na zborot zlo se odnesuva na
povedenieto na ~ovekot koj, vo imeto na samoqubieto, go povreduva ìvotot na
drugite, im pravi fizi~ki rani, ja uni{tuva nivnata sopstvenost, gi izmamuva
i gi kleveti." So podemot na op{testvoto sé pove}e bezmilosnata borba za
opstanok vo primitivnite zaednici }e se zamenuva so sé pogolema integracija
pome|u lu|eto. Edinkite sé pove}e }e se potpiraat ednata vrz drugata, a
altruizmot }e stanuva sé posilen eti~ki zakon, duri, spored Spenser, }e dojde
vreme koga pove}e nema da ima egoizam, sekoj }e dejstvuva mislej}i istovremeno
i za sebe i za drugite. Isto taka gi sporeduva minatite i sovremenite sfa}awa
za spravedlivosta; dene{nite општества доnеsуваat pravdina za site (eden vid
utilitaristi~ka varijanta). Evolucijata, veli Spenser, na site poliwa vodi
323
kon visok razvitok, pa i op{testveniot razvitok }e dojde do sostojba vo koja }e
se izedna~at edini~nite i op{tite interesi, so {to }e se namaluva i
koli~estvoto na zloto. Taa sostojba Spenser }e ja nare~e apsolutna etika, koja
prepostavuva sovr{eno ~ove~ko ìveewe vo sovr{eno op{testvo. Vakvite
li~nosti so svojot blagonaklonet nagon spontano }e go otklonuvaat sekoe
naru{uvawe na pravata na drugite za nivno razvivawe. Takvite edinki so site
svoi sili }e go unapreduvaat op{tiot razvoj. Vsu{nost, na lu|eto nema da im
bide tu|a dejnosta za postignuvawe na najdobri dale~ni celi. Pome|u lu|eto }e
funkcionira solidarnosta.
Taka Spenser ne ja pu{ta mehanicisti~kata verzija na evolucijata
(блиска на насилната револуција) da vodi kon zaednici vo koi edinkite }e bidat
podloèni na vladeewe i natisok. Со благородна вizijа и so smislata за
individualizаm тој ги opi{a etiчkиtе vrednosти kako mo}na sila na
sovremeniot ~ovek, koj изgradува sovremen moral na ~ove~ko razbirawe i
solidarnost. Развитокот ће води кон хуманистички односи помеђу луђето. So toa
u~eweто на Спенсер }e ima исклучитекно silno vlijanie vrz modernata etika vo
site sferi, пред 100 години тоа беше најраширената и во светот најпозната етика, i
vo politikata i vo rabotni~kite dvièwa, i vo literaturata i vo
novinarstvoto.
Eti~ki misli na Herbert Spenser
"Od doktrinata na organskata evolucija neizbeèn e zaklu~okot deka najvi{iot tip na
ìvi su{testva mora na prodolì da se oformuva vo soglasnost so onie barawa {to gi
nametnuvaat okolnostite. I moralnite promeni se nao|aat pome|u ovie promeni."
"Su{testvata {to stanale op{testveni se nakloneti, vo zavisnost od stepenot na
inteligencijata, da stanat so~uvstvitelni."
"Od eti~ko stojali{te, sekoja edinka treba da gi po~uvstvuva i blagodattite i lo{ite
strani na svojata priroda i na postapkite {to sledat od nea; da ne bide popre~ena vo
uìvaweto na sekoe dobro {to í go donesuvaat nejzinite postapki, no nitu da í se
dozvoli zloto {to tie moè da go napravat da go natovari na tu| grb."
324
64. Fridrih Engels
NORMITE SE ISTORISKI USLOVENI
Eti~arite, filosofite, ponekoga{
nastapuvaat duhovno sleani so nekoj svoj
prethodnik ili vrsnik, taka {to gi smetaat
za partneri vo intelektualnata rabota ili
za idejni pridru`nici. Podetalnoto
razgleduvawe na nivnoto delo pokaùva za
nekoi od niv deka se originalni misliteli,
koi dale sopstven pridones kon eti~kata
misla. Eden takov tvorec e Fridrih Engels,
~ie delo obi~no se spojuva so ona {to go dal
negoviot postar drugar i sorabotnik Karl
Marks, iako samiot imal osoben nerv za
etikata i pridonel za moralnata naso~enost
na sovremeniot svet.
Fridrih Engels e roden vo 1820
godina vo Barmen, vo bogato i religiozno
semejstvo. Tatko mu industrijalec go naso~uval kon delovna kariera, no
mom~eto go privlekuvale ideite i intelektualnite dviжења и sudiri vo taa
epoha. Ne zavr{il univerzitet, no se druèl so najpoznatite mladi tvorci i so
li~ni napori se zdobil so dobro obrazovanie - znael mnogu jazici i poznaval
razni oblasti. Po~nal da pi{uva za duhovnite pra{awa, kako i za te{kata
polo`ba na rabotnicite. Po prestojot vo industriskata i intelektualna sila
Anglija se priklonil kon revolucionernite akcii za promena na op{testvoto,
vo koe strada barem polovina od naselenieto. Se zapoznal i se zbliìl so
mladiot doktor po filosofija Karl Marks (1818-1883), koj gi razvival svoite
antropolo{ki, ekonomski i politi~ki idei. Istovremeno i Engels pi{uval
kriti~ki tekstovi za negativnostite na privatnata sopstvenost, “koja od
~ovekot napravila stoka“. Re{enie ne dava religijata so svojata
transcedentnost (barawe izlez od onaa strana na ìvotot). ôvekot treba da go
sovlada otu|uvaweto od svojata ~ove~nost - da se vrati kon samiot sebe i
ìvotot da go suredi humano. Vo pro~uenoto delo “Polo`bata na rabotni~kata
klasa vo Anglija“ (1845) Engels dava najsilna kritika na nehumanosta na prvata
etapa na industriskata revolucija i kapitalisti~kata eksploatacija. Go
prikaàl stradaweto na lu|eto i povreduvaweto na ìvotnata sredina i so toa
gi navestil sovremenata eti~ka empatija, ekolo{kata etika, kritika na
eksploatacijata na ènskiot i na detskiot trud i problemot na mobingot.
Vo 1847 godina Engels gi sozdal “Na~elata na komunizmot“, kako opis na
celite, zada~ite i metodite na komunisti~koto dvièwe; baral “likvidacija na
sostojbata vo koja potrebite na edni lu|e se zadovoluvaat za smetka na drugite“,
“sestran razvitok na sposobnostite na site ~lenovi na op{testvoto“, “u~estvo
na site vo koristeweto na blagata {to site gi proizveduvaat“. Vrz ovie osnovi
so Marks potoa go napravile “Komunisti~kiot manifest“ (1848), vo koj se
izloèni ideite i etikata na komunisti~koto dejstvuvawe, zaedno so kritikata
na buròaskiot moral. Po propasta na toga{nite европски revolucii, Marks se
naselil vo London, a i Engels po~nal da ìvee vo Anglija, kade {to rakovodel
so semejniot biznis, no u~estvuval isto taka vo proleterskata politi~ka borba.
So Marks bile sorabotnici na wujor{kiot vesnik “Herald Tribjun“ (~ie
325
internacionalno izdanie i deneska izleguva vo glavnite gradovi niz celiot
svet). Zaedno ja osnovale i vodele Prvata Internacionala (1864-1876), kako
asocijacija na kriti~ki naso~enite misliteli i na prvite organizirani
rabotni~ki zdruènija. Откако умрел Маркс, Engels e osnova~ i rakovoditel na
Vtorata Internacionala (1889-1893). Engels go pomagal Marksa materijalno
dodeka ovoj go pi{uval pro~uenoto delo “Kapital“ (1867), a po smrta na Marks
gi zavr{il vtoriot i tretiot tom. Najpoznatoto sistematsko delo na Engels e
“Anti-Diring“ (1878), kritika na pogledite na sovremeniot eti~ar Eugen
Diring (1833-1921), koe mu sluì na ~est na Engеls - bidej}i negovite ostri
stavovi se primarno odgovor na antisemitizmot na Diring. Engels po~ina vo
1895 godina kako bard na svetskoto rabotni~ko dvièwe.
Kon eti~kite pojavi Engels pristapuva kako istoriski materijalist.
Gi kritikuva idealisti~kite “ve~ni moralni vistini“. Иронично ги нарекува
eti~arite moralisti koga se trudat da vospostavat edinstven moralen sistem za
site svetovi i epohi, ne vodej}i smetka za istoriskata zakonitost na eti~koto
poznanie i normi: “Ako ideite za moralot i pravdata vaàt za site svetovi,
toga{ nivnoto vaèwe }e moè da se pro{iri i za site vremiwa“, zna~i tie
stanuvaat vistini bez priziv. Zatoa Diring moèl da zaklu~i deka moralnite
principi stojat nad istorijata. Spored Engels, “op{testvenite formi postojat
samo vo edno opredeleno vreme i za opredeleni narodi i spored svojata priroda
se nepostojani“. Nema ve~ni i kone~ni moralni vistini. So t.n. ve~ni
dobrodeteli se otfrlaat porane{nite "ve~ni" eti~ki vistini, se proglasuvaat
za zabluda, a se objavuva nekoj drug “ve~en moral“. Pretstavite za dobroto i
zloto, всушност, se menuvale od eden narod do drug i od edna epoha do druga.
Engels e protiv pretenziite nekoja moralna dogmatika da se naturi kako
kone~en moralen zakon. Pokraj kritikata na idejata za “ve~niot moral i
pravdina“ na Diring, Engels dava kritika i na drugite stati~ni moralni idei,
kako “pravdinata“ na Pjer Prudon (1809-1865) i “apsolutnoto pravo“ na
Ferdinand Lasal (1825-1864), иако двајцата биле исто така борци за работнички
права, za{to moralistite, според Енгелс, sozdavaat krut moralen izraz (stav,
norma), koj go primenuvaat vrz okolnostite {to se menuvaat.
Engels ne saka da go oddeluva moralot od ~ovekot vo nekoja izdelena
su{nost. Toa bi zna~elo pretvorawe na predikatite vo subjekt, so {to se
obezli~uva i opredmetuva (reificira) samiot ~ovek. Spored Engels,
vistinskiot moral treba da napravi od ~ovekot setilen, istoriski subjekt so
site ~ove~ki svojstva (ne nekoj apstrakten “drug“). Za da se otkrie ovoj realen
~ovek, eti~kiot metod treba da bide istoriski, a voved vo etikata - istorija na
moralot (i toj pi{uva razni istoriski i istorisko-antropolo{ki dela).
Engels go kritikuva klasi~niot eti~ki pristap zatoa {to realnosta ja
izveduva od pretstavata za nea. Taa operira so “dva ~oveci“, gi li{uva od
nivnata realnost, od nivnite nacionalni, ekonomski i politi~ki odnosi, od
religiskite stavovi, polovite i drugite karakteristiki - ostanuva goliot
poim “~ovek“. Toa e seni{te, nego go pomestuva kako {to miluva onoj koj{to go
zamislil, a ve{ta~kite eti~ki tvorbi nemaat realno zna~ewe. Engels ñ
prefrla na etikata deka moralnite fenomeni gi sfa}a izolirano, nadvor od
nivnata op{ta povrzanost, ne vo dvièwe, tuku vo miruvawe, ne kako ìvi, tuku
kako “mrtvi“. Svoeto u~ewe (i ona na Marks) Engels go pretstavuva kako
teorija na razvitokot. Moralistite gi ignoriraat realnite odnosi zatoa {to
ne go razbiraat istoriskiot razvitok. Nau~noto mislewe, spored Engels, go
sledi postapniot pat na istorijata na ~ove{tvoto i ja pokaùva negovata
vnatre{na zakonitost. Engels moralnite pojavi gi razgleduva ednata zad
326
drugata, namesto pristapot na Xon Lok, koj moralnite pojavi gi nabquduva
ednata pokraj drugata. Istoriskata i dijalekti~ka analiza otkrila deka
moralot e edna od formite na op{testvenata svest, koja na poseben na~in ja
izrazuva socijalnata su{tina (kako {to toa go pravat na svoj na~in i drugite
formi na op{testvenata nadgradba - kulturata, jazikot, religijata, politikata,
umetnosta). Za Engels, moralot e “materijalist“. Vo odnosot sprema drugiot,
~ovekot se oglasuva so svojata istoriska i socijalna su{nost. Ako sprema
drugiot se odnesuvam kako sprema stvar, isto taka i samiot sebe se smetam za
stvar, ako drugiot i ~ove{tvoto mi se pole za egoisti~ki dejstva, ako tie mi se
sredstvo, i jas samiot sum sredstvo.
Zna~i, moralot ne e nekakva nezavisna duhovna realnost. Moralnite
normi se izraz na socijalnite dostreli, tie se ovie dostreli izrazeni so
moralen jazik i dejstva. Osnova e ekonomskata struktura na op{testvoto, od
koja proizleguva sevkupnata nadgradba - pravnite i politi~kite institucii,
religijata, filosofijata, moralot i drugite pretstavi vo sekoj opredelen
istoriski period. Pri~inite za nivnite promeni se menuvaweto na na~inot na
proizvodstvoto i na razmenata. Moralot kako svoeviden sistem na odnosi e
odraz na osnovniot op{testven odnos. Vo nego vladee stroga zakonitost, toj e
ìvotna realnost (prostitucijata go izrazuva zakonot na prostituira~kite
odnosi vo op{testvoto). Istoriskata analiza otkriva deka moralot e menliv,
no i deka vo sekoj moralen sistem vladee stroga zakonitost, историска
normiranost na odnosite. Se otkrivaat kontinuitetot i zna~eweto na moralot,
no ne i negovata ve~nost. Imperativot “Ne kradi!“ vaì vo nekolku fazi od
op{testveniot razvitok (a nego Diring go poso~il kako ve~na moralna
vistina), no bi nemal vrednost vo op{testvoto vo koe nema podvi`na privatna
sopstvenost. Engels veli deka na ova “trajno“ eti~ko na~elo bi mu se smeele vo
ona op{testvo vo koe bi bile ukinati motivite za kra`ba. Engels insistira:
“Site dosega{ni teorii vo posledna instanca se proizvod na ekonomskata
polo`ba na op{testvoto vo opredelenata epoha“.
Toa Engels go ilustrira so aktuеlnite negativni pojavi od
konkurencijata vo site sferi, {to dovelo do dlaboka degradacija: “Pred
celiot svet ja obvinuvam angliskata buròazija za ubistva, grabeì i site
masovni zlostorstva“. Konkurencijata vo ramkite na privatnata sopstvenost se
vospostavila kako dviè~ka sila na ~ove{tvoto, “taa vladee so negoviot
moralen razvitok“. Prirodnata sostojba na ìvotnite, bezmilosna borba za
izeduvawe, vo kapitalizmot se pretstavuva kako vrven dostrel na ~ove~kiot
progres. Kako opozit, Engels priveduva pozitivni primeri kaj starite ili
nerazvienite narodi. Malku idealizirano (govorej}i nasproti degradacijata
vo raniot kapitalizam), toj kaùva deka tie prvi~ni lu|e imale li~no
dostoinstvo, iskrenost, sila na karakterot i hrabrost. Toa go inspirira da
ukaè deka so racionalno menuvawe na op{testvenata realnost moè
pozitivno da se vlijae vrz me|u~ove~kite odnosi.
Posebna tema na Engels e socijalnata dihotomnost na moralot, negovata
klasnost. Moralnite odnosi ja izrazuvaat klasnata podelba vo op{testvoto -
kaj onie koi vladeat, normite ja opravduvaat vladeja~kata pozicija i nivnite
interesi; kaj potla~enite tie pretstavuvaat otpor i bunt protiv vlasta. Zatoa
moralot ~esto e licemeren. Vo taa epoha, na primer, vo Amerika se osuduvale
klasnite povlastici, no se branele rasnite tendencii (vrz koi mnogu se
bazirala amerikanskata ekonomija).
Engels, zaedno so Marks, se trudel da ne bide sladnikav propagandist na
moralot. Baraj}i op{ta ìvotna promena (revolucija), tie ne tvrdele deka so
327
moralni merki moè da se popravi op{testvoto. Tie ne bile gotovi za uloga na
propovednici vo pustinata; tie za toa gi obvinuvale utopistite, za koi velele
deka prosto moralno grmotat. Engels tvrdel deka nau~no e dokaàno oti od
krupnata industrija e proizvedena beda, koja }e bide uni{tena tokmu od samata
nea, {to zna~i deka site zla treba da mu se pripi{at na op{testveniot sistem
i deka postojat sredstva zloto celosno da se otstrani so novoto op{testveno
ureduvawe. Razre{uvaweto na moralniot problem zavisi od ukinuvaweto na
starite i od vospostavuvaweto na novi op{testveni odnosi. Engels go daде
svojot imperativ: Sekoga{ i sekade, osloboduvawe na rabotni~kata klasa!
Engels direktno kaàl deka nema da ima sloboda za lu|eto dodeka ne se
oslobodat ènite (toa bila tema vo docne`niot XIX vek, i nea Engels
najgorlivo ja branel - taa tema }e se javi silno vo 1920-tite i kon krajot na HH
vek). Isto taka, velel deka slobodniot moral }e moè da nastane samo toga{
koga }e se zagubi sekakva podjarmenost na lu|eto. Kvalitetot na moralot }e
zavisi od stepenot na humaniziraweto na ~ove~kite релации. Golem eti~ki
dostrel na Engels e osudata na nebre`nosta na kapitalistite sprema
ìvotnata sredina, nedostojnite uslovi za ìveewe na rabotnicite i
nemilosrdnata eksploatacija na lu|eto i na resursite - so {to Engels poso~uva
voved vo novata humanisti~ka i ekolo{ka etika.
Za moralnite odnosi vo idninata Engels skromno kaàl deka za toa
moàt da se davaat samo jalovi hipotezi. Toj go kritikuval Diringa {to sakal
na idniot moral da mu nametne boèmski ve~en moral, nezavisen od vremeto i
od realnite promeni. Idnoto op{testvo }e se menuva i }e napreduva. Za novoto
}e re{avaat novite lu|e, tie }e sozdadat svoja sopstvena moralna praktika i
kriteriumi. No, Engels navestuval deka bi sakal da se slu~i ne{to sli~no na
odnosite {to gi pottiknala kolonijata na Robert Oven (1771-1858) vo SAD, vo
koja nemalo potreba od dobrodetelstvo i milosrdnost, zatoa {to lu|eto bile vo
okolnosti dostojni na ~ovekot.
Takvo ne{to ne se slu~i dosledno vo socijalisti~kite zemji na isto~na
Evropa, koi po komunisti~kite revolucii se razvivaa spored ideite na Stalin
i на sli~nite avtoritarni voda~i. Iako Engels e proslavuvan kako nivni
“vtor“ tolkuva~ i inspirator (Marks be{e prviot, Lenin tretiot, a sekoja
zemja si ima{e svoj specijalen "~etvrti klasik"), negovite interesni
koncepcii i moralni (humani) poraki ostanaa da se proverat vo idninata, vo
op{testvata vo koi ~ovekot nema da bide ugneteno i ponizeno su{testvo.
Od mnogubrojnite ~lenovi na Internacionalata, prijateli na Engels, i
od brojnite negovi sorabotnici vo rabotni~kata borba, pa i od onie koi dojdoa
potoa i napravija razni razrabotki na pra{aweto na istori~nosta na normite
i dadoa razli~ni pridonesi za razvivaweto na marksisti~kata teorija i na
revolucionernata praktika, }e spomeneme deka Karl Kaucki (1854-1938), koj vo
mladosta bil sekretar na Engels, avtor na mnogu trudovi za istorijata na
~ove{tvoto i na rabotni~koto dvièwe, ima napraveno kniga "Etikata i
materijalisti~koto razbirawe na istorijata" (1906), edno retko delo, so ogled
na toa deka marksistite ne pi{uvaa sistematski za moralot, iako vo
"Komunisti~kiot manifest" edna od pojdovnite premisi e eti~kata kritika na
buròaskiot moral. Vo knigata Kaucki go povrzuva marksizmot so darvinizmot:
"Moralniot zakon ne e ni{to drugo tuku ìvotinski nagon". No sepak vo
analizata gi vmetnuva klasnite pogledi kako osnova za kritikata na egoizmot i
altruizmot od socijalno-istoriska gledna to~ka. Ja poddrùva istoriskata
kritika na normite od Engels i veli: "Eti~kiot ideal e posebno oru`je za
posebni odnosi vo klasnata borba". Vtoriot postar germanski marksist Avgust
328
Bebel (1840-1913) }e go poso~ime poradi negovata mo{ne popularna kniga
"@enata i socijalizmot" (1883), koja e edna od najmnogu preveduvanite i ~itani
marksisti~ki knigi, vo koja pokaùva деka ènite se podjarmeni su{testva vo
sovremenoto op{testvo i deka e nu`na nivna emancipacija. Roza Luksemburg
(1870-1919) od Polska, edna od prvite èni doktori na naukи vo svetot, }e stane
idealen propagator na socijalizmot so humanisti~ki karakteristiki. Kolku
{to e revnosna vo odbranata na sloènite pozicii na Marks i Engels vo
istraùvaweto na sovremenite problemi na kapitalizmot, taa gi kritikuva{e
bol{evicite {to vo sovetska Rusija bavno gi reformiraat dràvnite procesi
i {to koristat nasilstvo i zaveduvaat diktatura ("na proletarijatot"):
"Slobodata samo za privrzanicite na vlasta, samo za ~lenovite na edna partija
- kolku-gode tie da se brojni - ne e nikakva sloboda. Slobodata sekoga{ e samo
sloboda za onoj koj misli poinaku... Dejstvoto na slobodata se zagubuva koga
stanuva privilegija". Vo januari 1919 godina e ubiena od nacionalisti~kite
odredi vo Berlin. Aleksandra Kolontaj (1872-1952) napi{a kriti~ka kniga
"Socijalnite osnovi na ènskoto pra{awe" (1909) za golemite problemi na
ìvotot na sovremenata èna, koja stana mnogu poznata so poddr{kata na
ènskite li~ni i seksualni slobodi vo taa hipokratska epoha. Potoa taa stana
prva evropska èna minister vo edna vlada (vo prviot sovet po Ruskata
revolucija), koga u~estvuva{e vo javna polemika so Lenin okolu pra{aweto na
organizacijata na novata dràva, a kako metod za otstranuvawe (toa u{te ne bea
ubistva) be{e ispratena vo [vedska kako prva èna ambasador vo modernata
epoha. (Луксембург и Колонтај, заедно са другите познати жени ширум светот, кои се
бореа истовремено и за женската еманципација и за правото на глас, се весници на еден
нов дух во етиката, во која жените }e играат голема улога).
Потоа во марксизмот-ленинизмот - како идеолошка одредница на таквите

општества, кои опфаќаа половина од светот - се зборуваше mnogu за моралот, а не се
гледаше што реално се случува во општеството (sepak Milovan \ilas, 1911-1995,
napi{a najzna~ajna disidentska kniga "Nova klasa", 1957, kako prodolènie na
studijata "Anatomijata na eden moral", a Tito, iako \ilas be{e eden od prvite
i najbliski Титови sorabotnici, go stavi vo dolg zatvor, {to go povtorija i
Titovite naslednici). Vсушност, vo tie reìmi sé одеше кон деградација na
животот, со психички трауми и, posebno, со еколошки катастрофи (како посебен
негативен прилог од недоволно свесniot развиток). Zа моралот се зборуваше мошне
декларативно (како и за демократијата), така што тие општества пропаднаа многу брзо,
некои умно мирно, некои трагично конфликтно, кога дојде моралната револуција на
младата генерација.
Eti~ki misli od Fridrih Engels
“Koga ~ove{tvoto nekoga{ bi do{lo do toa da operira samo so ve~nite vistini... bi
stasalo do to~kata na koja i realno i potencijalno bi bila iscrpena beskone~nosta na
intelektualniot svet.“
“Slobodata na voljata ne zna~i ni{to drugo osven sposobnosta da moème da
donesuvame re{enija vrz osnova na poznavaweto na ne{tata.“
“Treba da go ìveeme ìvotot, polniot ìvot.“
329
65. Лav Тolstoj
UÎTEL NA ETIKATA
Obi~nite lu|e ja sakaat
etikata, toa e t.n. "prirodna etika",
koja izvira od normalniot ~ove~ki
duh i razbirawe na dobrite odnosi
pome|u lu|eto, a ne etika koja gi sledi
zadolìtelnite Bo`ji zapovedi ili
koja se gradi vrz strogo nau~nite
objasnuvawa {to e moralot i koi se
najdobrite vrednosti, detalno spore-
deni so drugite brojni vrednosti koi
postojat. No lu|eto ~esto se nervozni
poradi te{kite ìvotnite okol-
nosti, imaat ~uvstvo na krajna
zagrozenost od nemaweto rabota i od
nedostigot na sredstva za ìvot,
ispla{eni se od ìvotnite neizves-
nosti, od potencijalnite bolesti i od
vlasta, koja obi~no ne vodi smetka za
nesre}nite su{testva, a duri postoja-
no im se zakanuva so nasilstvo, koe i
go koristi za nikoj da ne smee da se
protivstavuva i da se buntuva. Vo
takvite neotklonivi te{ki uslovi, a
nedovolno u~eni za da razberat {to se
slu~uva i bez {ansi ne{to da smenat, nerazvienite lu|e, namesto me|usebno da
se poddrùvaat i da im pravat dobro na drugite bedni stradalnici, naj~esto
sepak ne se odnesuvaat eti~ki, postapuvaat grubo, pijat i neracionalno go
tro{at i ona malku {to go imaat, nasilni{tvoto go smetaat za izlez i si
pridavaat glupavo "samozna~ewe" ako gi tepaat i povreduvaat bliskite i kogo
bilo od bli`nite. Toa ne gi opravduva ovie duhovni zagubeni su{testva, no tie
pravat lo{o; vo dene{nata era u{te se zafa}aat i za droga, od {to sleduvaat
site negativni posledici: samozalaùvawe, laèwe, gubewe na sekoja
moralnost, kradewe, ubistva ili samoubistva. Mnozinstvoto obi~ni lu|e ne se
takvi, nau~ile i soznale ne{to za moralot od doma, od posvesnite lu|e okolu
niv, od u~ili{teto, kade {to sega odat site, od qubovta koja ja ~uvstvuvaat za
nekoe blisko su{testvo, od griàta koja vo niv se ra|a za domot, od retkite
pou~ni re~i na najumnite nau~nici, koi ponekoga{ gi prenesuvaat mediumite,
od religioznite zborovi {to }e gi ~ujat od sovesnite sve{tenici... Zatoa sepak
obi~nite lu|e izbegnuvaat nemoralni dejstva, duri i organski po~nuvaat da
pravat moralno smetawe za toa {to e podobro za niv da pravat.
Eti~arite se ~esto isto taka obi~ni lu|e, koi se samo pove}e u~eni ili
seriozno razmisluvale za ìvotot i za podobrite strani na dobroto
odnesuvawe, a za izbegnuvaweto na zloto. Tie veruvaat vo moralot i go
prepora~uvaat na drugite okolu niv, objasnuvaat koi se prednostite na dobrite
nasproti lo{ite namisli i postapuvawe, se vklu~uvaat vo golemata reka na
etikata, koja te~e niz svetot otkako ~ovekot stana svesen za svoite potrebi i za
svoite obvrski. Eti~arite se posamosvesni od drugite lu|e. Isto taka i
330
lokalnite prikazni i etnolozite ukaùvaat na brojnite mudri li~nosti koi gi
ima nasekade, koi od ìvotnoto iskustvo ili od talentot za razmisluvawe
do{le do soznanija za dobrinite i nesebi~no gi spodeluvaat so lu|eto. Taka se
eti~ari i onie koi od svesta za vrednosta na moralnoto odnesuvawe razvivaat
pozitivni normi i gi prenesuvaat na drugite (seedno dali }e gi nare~eme
moralisti, ili }e im go priznaeme statusot na eti~ari - za moralot toa e isto,
tie davaat pridones da se vnimava na etikata i da se branat nejzinite normi).
A nekoi od eti~arite se navistina genijalni. Toa se li~nosti koi se
isklu~itelni spored ~ove~kite kvaliteti, umot i istaknuvaweto na etikata. Gi
ima vo site narodi i epohi, {to go pokaùva i ovaa kniga. Mnozinata od
pretstavenite vo knigava se takvi eti~ki genijalci. Tie osobeno ja sakaat
etikata i nastoj~ivo govorat i pi{uvaat za nea, se trudat da im ja objasnat na
obi~nite lu|e nejzinata smisla i neophodnost, zatoa {to su{tina na etikata e
prifa}aweto od obi~nite lu|e i sproveduvaweto na izloènite moralni
na~ela vo sekojdnevieto. Etikata ne se izgraduva za muzeite, za izloùvawe na
nekoi {emi vo neobi~ni formi, tuku za dejstva korisni za lu|eto. Taka
eti~arite, a osobeno istaknatite eti~ki misliteli, go za{tituvaat dobriot
moral i go unapreduvaat ìveeweto na lu|eto, {to e rezultat od braneweto na
moralnite vrednosti i na ispravnoto ~ove~ko povedenie vo soglasnost so niv.
Toa od srce go pravele najgolemite eti~ki misliteli - Buda, Lao Ce,
Konfucij, Sokrat, Isus Hristos, Muhamed, svetite Kiril i Metodij i sveti
Kliment Ohridski, Montew, Spinoza, Volter, Kant, Gandi, [vajcer, Majka
Tereza... Tie go razdviùvale eti~kiot duh kaj lu|eto, za da se zdobijat so svest
i so opravduvawe za dobro dejstvuvawe, {to im go predlagale ovie najumni i
najdobri lu|e na svoite nacii i na celiot svet. Edna takva li~nost, inaku
genijalna i vo svojata posebna dejstvena sfera, Lav Tolstoj, najpoznatiot
svetski pisatel na vremeto, trgna da razviva svetska etika, so cel najvrednite
moralni ne{ta da stanat pridobivka na site lu|e.
Lav Tolstoj e roden vo 1928 godina na semejniot imot Jasna Poljana vo
grofovsko semejstvo, poznato vo seta ogromna Rusija. Roditelite mu umrele
dodeka bil mal. Po~nal da studira na Kazanskiot univerzitet (1844), no gi
prekratil studiite i se vratil da ìvee na imotot. Stanal oficer (1851), a vo
1854-ta u~estvuval vo Krimskata vojna, podocna vo voenite dejstva na Kavkaz - и
ги замрази војувањето и секое насилство. Postapuval ~ove~no so svoite
kreposnici, a prv specijalen humanitaren gest mu e osnovaweto u~ili{te na
imotot za decata na selanite (1859); vo Rusija u{te imalo kreposni{tvo, koe }e
bide ukinato so carskiot dekret vo 1861-ta. Se èni so Sofija Bers od Moskva.
Ja objavuva knigata "Vojna i mir" (1865-1869, vo prodolènie, vo spisanie), koja
stanuva najpoznat svetski roman. Potoa go objavuva romanot "Ana Karenina"
(1878), isto eden od svetskite hitovi. Tolstoj stanuva poznat i so svojata pomo{
za stradalnicite - za `rtvite od glad vo Samara, a potoa i vo drugite krai{ta i
vo drugite brojni katastrofalni situacii. Objavuva knigi "Azbuka" i "Moja
azbuka", kako u~ili{ni, rabotni i moralni pouki za najmladite. Go unapreduva
raboteweto na imotot, kade se trudi da sozdade za selanite ~ove~ni uslovi za
ìveewe. Postojano objavuva novi raskazi i pogolemi tvorbi, kako "Smrtta na
Ivan Ili~", "Krojcerovata sonata", "Haxi Murat" i dr., koi go prikaùvaat
negovoto iskustvo, imaginacija i разбирање на лу|ето и на човечките sостојби.
Po~nuva ponaglaseno da ja kritikuva nehumanata vlast i stradaweto na
narodot. Nekoi raskazi direktno govorat za toa ("Kako ìveat lu|eto").
Cenzurata sé po~esto gi zabranuva negovite tvorbi, dramata "Silata na
mrakot" ja postavuvaat samo vo Pariz (kako {to }e se slu~uva do skoro so
331
ruskite avtori - Zamjatin, Pasternak, Brodski, Solènicin.., koi svoite dela
gi objavuvaat samizdat, ili gi davaat vo stranstvo, ili samite se selat daleku
od doma). Cenzurirana e i tvorbata na Tolstoj "Kakva e mojata vera" ("Mojata
religija"). Gi poddrùva onie koi protestiraat protiv neumerenosta na vlasta
i neslobodite, kako {to e religioznata sekta duhoborci (koi, spaseni od
Rusija, mu imaat krenato vo Kanada pametnik). Ima sé pove}e sudiri vo
semejstvoto, zaradi negoviot anga`man i duhovna i materijalna pomo{ na
stradalnicite, studentite i revolucionerite.
Tolstoj si zema zada~a da pomogne vo eti~kiot razvoj na narodot i na
celiot svet. Go pi{uva poznatiot roman "Voskresenie" (1900), za obidot na
eden mlad blagorodnik da se iskupi za gre{kata koja ja napravil so uni{tuvawe
na mlada bedna devojka. Se stava na ~elo na narodniot otpor i dava sredstva za
pomo{ na borcite za sloboda, protivnicite na carot. Vo 1905-ta, koga Rusija
be{e vo vojna so Japonija, napi{a pretstava "Razmisli" kako protest protiv
vojnata. Po porazot i izbuvnatata revolucija, koja e zadu{ena vo krv, javno
stanuva protiv nasilstvoto na vlasta ("krvava nedela"). Ima golemi karanici
vo semejstvoto, koi samo gi sakaat parite i go prekoruvaat {to gi dava za
bezdomnicite i drugite stradalnici. Tolstoj na svoite im gi ostava avtorskite
prava od starite romani (koi se objavuvaat vo celiot svet i u{te se me|u
najpopularnite svetski knigi), no veli deka honorarite za novite tvorbi }e gi
tro{i za eti~ki celi. Ruskata crkva go ekskomunicira po kritikata {to ja
upatuva zaradi nejzinata poddr{ka na pogromite (goneweto i ubivaweto) na
Evreite - nedostojnata merka na anatema sprema najpoznatiot i najhuman ruski
pisatel u{te e na sila.
Vo 1910 godina stariot Tolstoj bega od doma po karanicata so èna mu.
Interesna legenda e deka rekol deka }e ide tamu kade {to go sakaat. Pred toa
vo Bugarija, 50 km ju`no od Burgas, vo praznite krai{ta vo planinata Stranxa,
od koi se iselija Turcite, se naselile privrzanicite na tolstoev{tinata
(negovoto u~ewe za bratstvoto i spodeluvaweto na ìvotot) od cela Bugarija.
Tie kaj Primorsko osnovale selo Jasna Poлјana, ime na Tolstoeviot imot, kade
{to ìveele vo bratski uslovi, siot imot bil zaedni~ki, rabotele zaedno i
delele sé, izdavale vesnik "Voskresenie", za коgo Tolstoj rekol "Toa e
edinstvenoto spisanie vo svetot koe napolno gi propoveda na{ite idei"
(imalo desettina takvi komuni; seloto u{te se vika taka, no komunisti~kata
vlast vo Bugarija po Vtorata svetska vojna gi zatvori najaktivnite, a drugite gi
blokira so nasilstvo - kako {to go gone{e i drè{e vo zatvor najpoznatiot
pretstavnik na sledniot bran tolstoev{tina Jordan Kova~ev (1895-1966),
pratenik, so svetski literaturni vrski, koj so svojata grupa imaa kupeno mesto
kaj seloto Me~kjor kaj Plovdiv i tamu bea naseleni). Vo Rusija studelo, 82-
godi{niot Tolstoj talkal po snegot sam, stignal do èlezni~kata stanica
Astapovo, kade umrel od pnevmonija vo prisustvo na iljadnici od cela Rusija,
koi brzo se pribrale da mu oddadat po~it na najslavniot pisatel i na
najpro~ueniot svetski eti~ar na qubovta i nenasilstvoto.
Kako {to veli Tolstoj, "nikoga{ nema site da go pofaluvat nekoj ~ovek.
Ako ovoj e dobar, toj za nikakvecot }e bide lo{, pa }e mu se smee i }e mu
prefrla. Ako e zol, dobrite nema da se soglasuvaat so nego. Koga ~ovekot bi
sakal site da go pofaluvaat, toj pred dobrite bi trebalo da se pretstavuva
dobar, a pred lo{ite zol. I ednite i drugite bi ja otkrile taa mimikrija, pa i
ovie i onie bi go prezirale. Ima eden edinstven na~in - toa e da bide{ dobar i
da ne se griì{ za misleweto na drugite, a nagradata za svojot ìvot da ne ja
bara{ vo ~ove~koto mislewe, tuku vo sebe". Taa osnovna eti~ka koncepcija, da
332
se bide dobar od sebe i vo soglasnost so sebe, e izvor i inspiracija na
Tolstoevata etika. U{te mlad zapi{al vo dnevnikot: "Da bidam sekoga{
aktiven za duhovna cel, da gi ocenuvam svoite postapki vrz na~eloto deka se
dobri samo onie koi se stremat kon duhovnite celi".
Tolstoj i во romanite rasprava eti~ki temi i го pretstavuva moralот nа
li~nostiте. Vo"Vojnata i mirot", oddelnite likovi i celiot narod herojski mu
se protivstavuvaat na Napoleon, vo "Ana Karenina" говори za ~uvstvitelnata
tema qubov von brakot, "Voskresenieto" e apologija na ~uvstvuvaweto na grev i
na obidot da se ispravi li~nata gre{ka vo eden raznebiten svet. No, iako ova se
golemi eti~ki romani (kako i drugite pomalку обемни knigi i raskazi na
Tolstoj), za sovremenata etika se najbitni negovata eti~ka orientacija i
ambicijata da ja sozdade Univerzalnata etika.
Imeno, za novata etika na ~ove{tvoto e vaèn stremeòt da se
vospostavi ednakvost pome|u lu|eto; potoa i нужноста да се изгради edinstvo so
Prirodata, vo idejna forma na biocentrizam; potoa te{koto no uspe{no
nadminuvawe na ropstvoto i na rasizmot; izedna~uvaweto na ènite so
maìte; sovladuvaweto na te{kite bolesti i razvitokot na griàta za
zdravjeto; razbuduvaweto na ekolo{kata svest i moralni normi; obemniot
opfat so obrazovanieto; podemot na op{tite i specijaliziraniте ~ove~ki
znaewa; podobrenite uslovi za ìveewe i za rabota; nadminuvaweto na
siroma{tijata, me|unacionalnata i me|uverskata tolerancija... Vo site ovie
zna~ajni dene{ni pra{awa moè da e pronajde i pridonesot na Tolstoj za
nivnoto pozitivno razvivawe. No, posebno zna~ewe imaat negovite glavni
eti~ki vrednosti Qubov i Nenasilstvo, koi go pretstavuvaat kako svoeviden
eti~ki patrijarh na modernata era.
Tolstoj osobeno go ceni Hristа kako li~nost koja sé {to napravila
storila od qubov i koja u~ela deka treba da gi sakame site. Qubovta e
najgolema sila na postoeweto. Taa ni ovozmoùva da zabeleìme deka ìveat i
drugi lu|e, a da bideme svesni i za sebe samite. "Vistinskata vera e edna,
edinstvena: qubov kon sé vo ìvotot", taka Tolstoj gi povrzuva qubovta i
verata: "Vistinskata vera e da se ìvee ìvot so dobrina, vo harmonija, vo
qubov so site, i so bli`nite da se postapuva taka kako {to bi sakale tie da
postapuvaat sprema nas". Toj vo romanot "Voskresenie" se podbiva so davaweto
zakletva vrz Evangelieto, во koe inaku се zabranuva davawe zakletva. Za
problemot na qubovta izbi konfliktot so Crkvata - Tolstoj javno im prefrli
na sve{tenicite, kako moè tie, koi se slu`benici na verata na qubovta, na
Bogo~ovekot na qubovta, da odgleduvaat omraza i da pottiknuvaat na nasilstvo.
Toj ode{e po Rusija, masite go do~ekuvaa ne samo kako nivni naju~en ~ovek,
najgolem pisatel i prvenec vo dobrotvorstvoto, tuku kako u~itel na qubovta,
na najintimnite ~uvstva pome|u lu|eto, na iskrenosta na du{ite i na
me|usebnoto pomagawe. (Potsetuvame deka golemiot danski filosof Soren
Kirkegor (1813-1855), tatko na egzistencijalizmot, i eden od najvlijatelnite
sovremeni teolozi, ~ii idei za religijata na qubovta se osnova na dene{nite
brojni projavi na novata humana teologija, ~ii idei proizleguvaat od
istaknuvaweto na ulogata na qubovta vo Hristovoto dejstvuvawe i misli,
napi{a Himna na Bo`jata qubov, vo koja go opi{uva svoeto po~ituvawe za
osnovnite hristijanski duhovni i eti~ki poraki: "Kako moè da zboruvame za
Qubovta ako Te zaboravame Tebe, Boè na qubovta, od kogo ni e seta qubov na
zemjata i na neboto! Tebe koj sé ispolnuva{ so svojata qubov! Tebe, koj si
samata qubov. / Kako bi moèle da zboruvame za Qubovta ako Te zaboravime
Tebe, koj nam si ni se objavil niz Qubovta, Tebe, koj si na{ sozdatel i u~itel,
333
Tebe, koj se `rtvuva{e za nas da né spase{! / Kako bi moèle da zboruvame za
Qubovta ako Te zaboravime Tebe, Duhu na qubovta, Tebe, koj ni{to ne zema{ za
sebe, ~ija qubov site vernici gi nau~i da gi qubat svoite bli`ni kako samite
sebe!") Zatoa и Tolstoj podu~uva: "Ako si razbral deka najva`noto ne{to vo
ìvotot e qubovta, koga }e sretne{ nekoj ~ovek nemoj da misli{ samo na toa
kolkava korist bi moèl da ti donese toj ~ovek, tuku kakva korist ti bi
napravil za nego".
Vtorata bazi~na eti~ka ideja na Tolstoj e nenasilstvoto, koja ja zema od
indiskite eti~ari, kako i od Hristos, koj nikoga{ nikogo ne povredil i ne
pomislil ni{to lo{o za nikogo. "Edna od glavnite pri~ini za ~ovekovata
nesre}a e pogre{noto razbirawe, veli Tolstoj, deka nekoi lu|e imaat pravo, pa
duri i so nasilstvo, da gi popravaat, menuvaat i podreduvaat ìvotite na
drugite lu|e", kon {to dodava mo{ne mudro: "Na ~ovekot mu e dadena vlast samo
nad samiot sebe (Tolstoj ne priznava nikakva druga vlast nad lu|eto, a toa mu go
zabeleùvaat Carot i negovite dvorjani - na koi Tolstoj im e ramen spored
blagorodni~kiot rang). Samo sopstveniot ìvot ~ovekot moè da si go podredi
taka kako {to smeta deka za nego e dobro i potrebno. Me|utoa, re~isi site lu|e
se obzemeni so toa da gi podreduvaat ìvotite na drugite, pa poradi toa
nastojuvawe da gi podreduvaat ìvotite na drugite, i samite se pot~inuvaat na
ona podreduvawe koe za niv go podgotvuvaat drugite lu|e".
Tolstoj istaknuva: "ûdno e {to lu|eto umeat da proniknat vo
me|usebnite relacii na yvezdite, no ne i vo me|usebnite odnosi so lu|eto.
Zo{to e toa taka? - Zatoa {to lu|eto prodolùvaat da veruvaat vo korisnosta
na nasilstvoto". Tolstoj ne e samo opi{uva~ i analiti~ar na ~ove~koto
odnesuvawe, tuku i borec za promena na povedenieto. Toj ne govori za
nasilstvoto samo za da gi ukori lu|eto, tuku gi u~i i moli da si go smenat
odnesuvaweto i da ne pravat nikakvo nasilstvo sprema drugite. Nasilstvoto e
prv izvor na site ~ove~ki nevolji, toa go umnoùva zloto. Tolstoj go citira
Marko Avrelij: "ûdo, ~ovekot se buntuva protiv zloto koe doa|a odnadvor, od
drugite..., a ne se bori protiv sopstvenoto zlo, iako toa e sekoga{ vo negova
vlast". Jasna e Tolstoevata eti~ka naso~enost i funkcija protiv zloto; злото e
delo na ~ovekot, koj{to treba da se popravi, za da pravi dobro.
Ponekoga{ na lu|eto im sozdavaat pre~ki prirodnite i dejstvenite
problemi, Tolstoj i za niv ima lek - toj pomaga so pari, so imot, so vklu~uvawe
vo akcii, so izmisluvawe na korisni dejstva za olesnuvawe na ìvotot na
lu|eto, osobeno na siroma{nite, koi vo Rusija se postojano pred opasnost od
glad i od maltretirawe od vlastite i od nesmirenite bogati, koi se luti {to e
ukinato kreposni{tvoto, koga богатите-властелините moèle da rakovodat so
"svoite selani" bez zabele{ka od nekogo i da gi prodavaat, a parite da gi
tro{at na luksuz, patuvawe vo stranstvo, пијанки, kockawe. Tolstoj gi brani
oslobodenite, na siroma{nite im pomaga zdu{no, i li~no i so povikuvawe na
tu|a (i stranska) pomo{, a nasilstvototo go osuduva so najèstoki tekstovi,
kako Volter vo svoeto vreme. So Tolstoj se dopi{uvaat mnogu vidni li~nosti,
toj e najpopularen svetski pisatel i negoviot glas se slu{a niz celiot svet
({to saka da go sokrie carskata tajna policija). Prepiskata me|u Tolstoj i
Mahatma Gandi, koj mu se javuva od Ju`na Afrika so svoite problemi, идеи i
molbi za komunicirawe, ispolnuva 2 toma. Golemiot indiski advokat, koj
izrasnuva{e vo voda~ na indiskiot narod, istaknuva deka nenasilstvoto go
prezel od Tolstoj, iako i vo indiskata tradicija (Xajna, Buda) na najvisoko
mesto se istaknuva nenasilstvoto. Gandi napravi imot so ime "Tolstoj", kade gi
334
pribira{e stradalncite i bednite Indijci, koi bea goneti od razularenite
belci i од oficijalnata diskriminacija.
Tolstoj veruva{e vo edinstvoto na site lu|e na svetot: "ôvek moè da
bide Avstriec, Francuzin, Tur~in ili Kinez, no pred sé e ~ovek, t.e. razumno
su{testvo, ~ija edinstvena cel e da ja ispolni svojata ~ove~ka zada~a vo kusoto
vreme {to mu e dadeno da go proìvee na ovoj svet. A taa zada~a e samo edna i
mnogu opredelena - da gi saka site lu|e". Od ruskiot humanist Александар
Hercen (1812-1870) ja prezema slednata ideja: "Koga lu|eto, namesto boèmski
da go spasuvaat svetot, bi se spasuvale sebesi, namesto da go osloboduvaat
~ove{tvoto, bi se osloboduvale sebesi, bi napravile mnogu pove}e i za
spasuvaweto na svetot i za osloboduvaweto na ~ove{tvoto". Za toa e nu`na i
skromnosta, kako i vozdrànosta vo raznovidnoto odnesuvawe, {to }e ni
ovozmoì duhovno zbogatuvawe.
Tolstoj na site im poso~uva deka ìvotot e su{testveno sega, vo
to~kata vo koja se spojuva ona {to izminalo i ona {to sé u{te ne do{lo, veli
deka vo nea e celiot na{ ìvot: "Vremeto ne postoi, postoi samo migot; i vo toj
mig e skoncenтrirano seto na{е ìveewe. Zatoa vo toj edinstven mig treba da ja
vloìme seta na{a enеrgija". Za toa e potreben i dobar metod za li~no
usovr{uvawe: "Koga ìvotot ni stanuva nepodnosliv, treba so krevawe na
svesta da se probudime za nov, povisok duhoven ìvot... Duhovniot napor i
radosta za soznavaweto na ìvotot se smenuvaat kako telesniot trud i radosta
od odmorot". Tuka spa|a i zabele{kite deka treba da se svestime deka
storenoto zlo ne moè da se popravi, toga{ bi bile vo sostojba da pravime
pove}e dobri, a pomalku zli dela. Vistinata e deka silata "ne e vo onoj koj gi
pobeduva drugite, tuku vo onoj koj se pobeduva samiot sebesi".
Zatoa Tolstoj smeta{e deka najdobro }e go zapoznae ~ove{tvoto i }e im
pomogne na lu|eto ako gi prou~i i prisobere najdobrite eti~ki pouki od site
narodi i od site svetski moralisti. Taa golema zbirka, kon koja dodava{e i
svoi misli, ja nare~e "Krug na ~itaweto". Tie osnovni misli za ìvotot,
verata i postapuvaweto gi podeli vo 30 poglavija po 12 grupi, taka {to sekoj
den vo tekot na celata godina sekoj moè da se potseti {to e najdobro i taka da
postapuva. Tie sobrani misli gi objavi kako 30 kni{ki za posebno zna~ajni
pra{awa. Prvo site zaedno gi narekuva{e "Misli za ìvotot", a potoa go stavi
naslovot "Pat vo ìvot", kako upatstva za vistinsko pravilno razmisluvawe i
dejstvuvawe. Temite se va`ni ìvotni aspekti, pozitivni vrednosti i
negativni orientacii: Za verata; Bog; Du{a; Edna e du{ata vo site; Qubov;
Grevovi; Izobilstvo, Pohota; Mrzelivost: Koristoqubie; Gnev; Gordelivost;
Neednakvost; Nasilstvo, Kazna; Slavoqubivost; La`ni veri; La`na nauka;
Napor; @ivotot e sega; Vozdrùvawe; Zbor; Misla; Samootkaùvawe;
Poniznost; Vistinitost; Zlo; Smrt; Po smrtta; @ivotot e dobar. - Site ovie
temi i misli so~inuvaat ne samo panoptikum od bleskavi eti~ki stavovi, tuku
enciklopedija na svetskata eti~kata mudrost.
Na po~etokot na knigata "Pat vo ìvot", Tolstoj stavi: "Mislite,
prisobrani ovdeka, pripa|aat na najraznovidni avtori, po~nuvaj}i od
braminskata, konfucijanskata, budisti~kata literatura, sé do evangelijata,
apostolskite poslanija i na mnogu, mnogu, kako drevni, taka i novi misliteli...
Najdobrite od tie misli ne mi pripa|aat mene, tuku na najgolemite mudreci na
svetot". Ovaa retka kniga e vistinski voved i vo zamislata i sozdavaweto na
Univerzalnata etika, kako jadro na siot eti~ki um i plod na eti~kite zamisli
od site vremiwa, od site narodi i od najumnite glavi na ~ove{tvoto. Od druga
strana, pak, tokmu vrednostite Qubov i Nenasilstvo, zaedno so Verata, Mirot,
335
Solidarnosta, Pravdinata, Griàta za bednite, se osnovata za svetskata
doverba vo eti~kite zborovi na Tolstoj, kogo najzna~ajnite sovremeni eti~ari
go poso~uvaat kako svoj u~itel i inspirator: Mahatma Gandi, d-r Albert
[vajcer, професорот Erih From, Majka Tereza. д-р Martin Luter King i dr.
Idealistot Tolstoj veli deka lu|eto treba da nau~at da postapuvaat
razumno: "Ovoj bezumen ìvot, koj e sprotiven na u~ewata na najdobrite lu|e na
site vremiwa, moè da se objasni edinstveno so toa {to mladite generacii u~at
mnogubrojni te{ki predmeti..., a ne go u~at toa {to na site i sekoga{ im e
potrebno: {to e smislata na ìvotot, kako pravilno da go proìveeme, {to
mislele za toa i kako toa pra{awe go re{avale najmudrite lu|e na site
vekovi". Od bezbrojnite pouki od Lav Tolstoj, od koi може да se razbеrе zo{to
nego go smetaat za najvlijatelen eti~ki u~itel na dene{nicata, eve u{te edna:
"Ako saka{ da bide{ mudar, nau~i pametno da pra{uva{, vnimatelno da
slu{a{, mirno da odgovara{ i da zastane{ koga }e nema{ ve}e {to da kaè{".
Етички мisli na Lav Tolstoj
"Za da poìvee sre}no, ~ovekot treba da znae {to treba i {to ne treba da pravi. A za
da go soznae toa, potrebna mu e vera. Verata go ozna~uva soznanieto {to e ~ovekot i
kakva e su{tinata na negovoto postoewe na ovoj svet."
"Verata kaj razli~ni lu|e i vo razni vremiwa moè da bide razli~na, no qubovta vo
site nas i nasekade e edna i ista."
"Dodeka ne soznaeme {to e vo nas, kakva korist imame ako znaeme {to e nadvor od nas?
I dali voop{to e mo`no da go soznaeme svetot ako ne sme se soznale sebesi? Moè li
da bide vidovit na gosti onoj koj e slep doma?"
"Zapovedta Ne ubivaj! ne se odnesuva samo na ~ovekot, tuku i na sé {to e ìvo. Taa
zapoved bila zapi{ana vo srceto na ~ovekot u{te pred da bide ispi{ana na kamenata
plo~a (t.e. [estata Bo`ja zapoved)."
"Kolku na ~ovekot mu se pomali potrebite, tolku ìvotot mu e posre}en."
"Uìvawata na bogatite se baziraat vrz solzite na siroma{nite."
336
66. Anri Dinan
POMO[ ZA STRADALNICITE
Vo sovremeniot svet ima niza novi eti~ki
projavi, koi svedo~at za napreduvaweto na eti~kata
svest kaj lu|eto, za sozdavaweto atmosfera za pomo{ na
stradalnicite, za prisobiraweто i zaedni~ko
dejstvuvawe na site zainteresirani za pomagawe na
onie koi imaat potreba od ne{to seriozno. Ova
unapreduvawe na dobrata volja kako razbirawe i
èlba za (podobro) eti~ko odnesuvawe ozna~uva deka se
popravaat moralnite ~uvstva kaj sovremenite lu|e,
deka se iskoristuvaat pobogatite materijalni resursi
i zgolemenite ~ove~ki potencijali za sovladuvawe na
mnogu te{kotii - kako na onie lu|e koi imaat maki, a
isto taka na site lu|e zaedno, koi so~uvstvuvaat so site
stradalnici i sekako sakaat da im pomognat.
Za dobrinata i za razbiraweto na bli`niot se govori iljadnici godini,
toa e prva tema na Isus Hristos i na mnogute eti~ari i dobri lu|e, koi
sovetuvaat da se osvestime, da gi sakame lu|eto i da im pomagame. Mnozina
eti~ari objasnija deka ~ovekot e dobro su{testvo (nasproti ~ovekomrascite i
kriminalno nastroenite, koi postapuvaat kako Atila i Hitler, so omraza kon
sekogo i so zapoved za ubivawe na sekogo). No dobrinata bara da se potvrdi, a
toa najdobro }e se napravi ne samo so korektni odnosi so bliskite, so
po~ituvawe na drugite, so sorabotka so sekogo, tuku osobeno so davawe pomo{
na onie na koi taa im e neophodna. A mnogu lu|e na svetot pekaat za pomo{ -
bolni se ili imaat te{kotii vo razvojot, bedni se do pla~ewe i ispla{eni od
ìvotot i idninata, nemaat voda, ni hrana, ni dom, ni obleka, im treba
razbirawe i potkrepa za u~eweto, za komunikacijata, za izbegnuvaweto na
napadite i за спасување од насилство и ubistvо. Re~isi na sekoj ~ovek mu e
potrebna pomo{ od lu|eto. I porano lu|eto toa go znaeja, и колку можеа си
помагале едните на другите, no реално nemaa sili ni mo`nost da se obedinat da im
se najdat na drugite, denes imame poinakvi ~uvstva i sili, sakame da im
pomogneme na site, so site da se zbliìme.
Toa povrzuvawe na site e nov faktor na se~ove~koto ìveewe. Toa e
novina vo na{ata epoha i novo delo na etikata. Koga za nekoi stari
spomenuvame deka se ~uvstvuvale kosmopoliti, "ìteli na svetot", toa некога{
одамна bilo ~udno i moralno isklu~itelno doblesno; sega site sme ìteli na
"globalnoto selo", site sme srede globalizacijata. Se zapoznavme podobro od
koga bilo porano, vrskite né pravat bliski vo soznanijata i stavovite, sekoj
den se gledame me|usebno na ekranite i gi slu{ame vestite za celiot svet, kaj
site raste ~uvstvoto ne samo za ednakvosta, {to e osnoven uslov za sovremenoto
ìveewe i povrzuvawe, tuku i se ispolnuvame so bratski senzibilitet, koj }e
né dobliì i povrze. Iako sme razli~ni i dale~ni, tie diferencijacii ne
igraat pove}e te{ka uloga na razdeluvawe i omraza. A mnogu e va`no {to se
sozdavaat institucii, internacionalni mreì, koi site ~ove~ki opredelbi,
nameri i misli gi splotuvaat za davawe pomo{, za reagirawe kako edni pred
te{kotiite. Solidarnosta }e se krene na vrvot na novite ~ove~ki vrednosti,
zaedno so Mirot, Sorabotkata, Razbiraweto, Prijatelstvoto, @rtvuvaweto za
drugiot... Prvata takva efikasna me|unarodna institucija sozdade Anri Dinan.
337
[vajcarskiot dobrotvor @an-Anri Dinan e roden vo @eneva vo 1828
godina vo bogato semejstvo, tatko mu bil politi~ar i biznismen, majka mu
poteknuvala od beleìto semejstvo. Roditelite mu bile dlaboko religiozni,
pomagale vo socijalnite aktivnosti. Mladiot Anri ~esto gi pridruùval koga
razdavale hrana na bednite ili posetuvale bolni vo bolnicite ili zatvorenici
(kako {to glasat hristijanskite preporaki). I toj bil naglaseno
so~uvstvitelen. Po bitkata kaj Solferino (1859), kade zaginaa 40.000 vojnici,
organiziral dobrovolna akcija so naselenieto od okolnite mesta da im se
pomogne na avstriskite i francuskite raneti, koi umirale èdni, bez pomo{.
Svoite vpe~atoci za stradaweto i za dobrovolnata pomo{ gi opi{al vo
knigata "Spomen za Solferino" (1862), koja odeknala niz cela Evropa. Istata
godina predloìl da se osnovaat vo site zemji centri na dobrovolci za davawe
pomo{ na ranetite vojnici. Istovremeno iniciral da se sklu~at me|unarodni
spogodbi za zaemno pomagawe vo ovaa blagorodna dejnost, koja }e spasi
iljadnici ìvoti. Pi{uva: "Sekojdnevno se iznao|aat novi stra{ni metodi za
urivawe, so postojanost koja e podostojna za nekoja druga cel... Na pronao|a~ite
na tie orudija im aplaudiraat vo mnozinstvoto evropski zemji, vovle~eni vo
trkata za vooruùvawe... Zo{to vremeto na relativniot mir i spokoj da ne se
iskoristi za istraùvawe i za obid da se re{i toj problem, tolku beskrajno
vaèn za celiot svet?!"
Vo 1863 godina vo @eneva e odràna konferencija i osnovan odbor za da
se realiziraat ideite na Anri Dinan. Formirani se prvite organizacii Crven
krst. Vo 1864 godina bile prifateni konvenciite i ottoga{ se smeta deka
funcionira ovaa najblagorodna svetska organizacija.
Taa denes, so sedi{te vo @eneva, nosi oficijalno ime Internacionalno
dvièwe na Crveniot krst i na Crvenata polumese~ina. Ima preku 150 zemji
~lenki. Sedi{teto na Komitetot e vo @eneva. Sekoja zemja ima svoja
organizacija, taka i sekoj grad (vo Skopje taa e vo poznatata mesnost vo
centarot "Crven krst"), a vo u~ili{tata ima ogranoci na mladite, koi se u~at
na humanosta i se podgotvuvaat da ja prezemat i razvijat svojata organizacija
koga }e stanat vozrasni. Site treba da go sakaat i po~ituvaat Crveniot krst,
nikoj ne prestanuva da veruva vo Crveniot krst, za{to toj ima realizirano
bezbroj neophodni dejstva. Spored prekrasnata ideja na Anri Dinan, to~no 150
godini otkako e vospostaven, Crveniot krst realno im pomaga na site
stradalnici vo svetot. Potoa Dinan se povle~e od javniot ìvot. Go prona{le
vo nekoj stare~ki dom. Nositel e na prvata Nobelova nagrada za mir (1901),
ottoga{ mnogute aktivisti ja dobile ovaa najvisoka svetska nagrada, a samiot
Crven krst 3 pati (1917, 1944 i 1963). Dinan po~ina po~ituvan vo celiot svet vo
1910 godina. Denot koga e roden 8 maj e proglasen za me|unarоden Den na
Crveniot krst i Crvenata polumese~ina.
Otkako e formiran, Crveniot krst postojano gi pro{iruva svoite
dejstva, ne samo vo intenzitetot, tuku i vo poliwata kade {to dejstvuvaat
volonterite. Prvin samo im e pomaganо na ranetite na boi{tata. Potoa po~na
da im se pomaga na voenite zarobenici i vo nivnite kontakti so svoite doma,
kako i na doma{nite so svoite zarobeni vo drugite zemji. Istovremeno zapo~na
i so pomagawe na civilnite stradalnici od vojnite. Prirodnite katastrofi
nosat golem broj `rtvi i raneti, pa i tamo po~na da raboti Crveniot krst.
Site ovie neophodni dejstva, eti~ki vo su{nosta, mu nosat na Crveniot krst
ugled, {to raste{e zaedno so nade`ta na lu|eto deka ima nekoj organiziran koj
i vo najte{koto }e im pomogne.
338
Po Prvata svetska vojna, Crveniot krst zapo~na da prezema i
zdravstveni, socijalni i vospitni zada~i za vreme na mirot. Negovi ~lenovi se
re~isi site lekari i zdravstveni sestri; duri i ako ne se formalno vklu~eni,
tie sekoga{ dejstveno se na usluga, pa pomagaat za zdravjeto. Crveniot krst se
bori i za podobruvawe na socijalnata polo`ba na naselenieto. Osnovnata cel
e: namaluvawe na ~ove~kite stradawa i za{tita na ìvotite i na zdravjeto.
Crveniot krst ima i visoki humani zada~i da obezbedi po~ituvawe na
~ove~kite su{testva, da ja {iri idejata na solidarnosta kako zaemopomo{ i,
osobeno, da vospituva za volontersko angaìrawe za pomagawe na lu|eto. So toa
Crveniot krst neposredno go pomaga mirot i negovoto vospostavuvawe i
~uvawe. Toj se zaloùva i za namaluvawe na trkata vo vooruùvaweto i
organizira konferencii za zabrana na nehumani voeni sredstva i na preterano
uni{tuvawe.
Crveniot krst e sostaven od nacionalnite dru{tva na Crveniot krst i
na Crvenata polumese~ina, ima Internacionalen komitet (sostaven izvorno od
[vajcarci), koj raboti na za{tita na `rtvite od vojnata. Ligata na
nacionalnite dru{tva e nivna federacija (od 1919), koja dejstvuva na
mirnodopskite zada~i. Me|unarodnata konferencija, sekoi 4 godini, gi
razgleduva aktuelnite zada~i i gi usovr{uva ènevskite konvencii za pomo{
na `rtvite od vojnata. Ova dvièwe vo svojata rabota gi sledi osnovnite
na~ela na Humanosta, Nepristrasnosta, Neutralnosta, Nezavisnosta,
Dobrovolnosta, Edinstvoto i Univerzalnosta. Negov znak se crven krst
(vsu{nost, presvrteni boi na {vajcarskoto zname) ili crvena mese~ina na belo
pole, negovite znamiwa, aktivisti i dejstva uìvaat imunitet kaj zavojuvanite
strani.
Posebna zada~a na Crveniot krst, kako najstara i vode~ka humanitarna i
volonterska organizacija, e da ja unapreduva idejata za dobrodetelnosta kaj
naselenieto, posebno kaj mladite, so cel da se razvie humanizmot, zaemnosta i
solidarnosta. So toa se podobruvaat i eti~kite odnosi vo op{testvoto,
humanizacijata, moralnoto odnesuvawe i po~ituvaweto na site lu|e, bez ogled
na polot, vozrasta, verata, rasata, obrazovanieto i socijalniot status. Anri
Dinan dobro gi oceni ~ove~kite potrebi i civilizaciskiot razvitok i vrz
edna idealisti~ka koncepcija pottikna sozdavawe na edna realna vrvna
volonterska organizacija, koja soodvetstvuva na novite eti~ki razbirawa i
vizii na ~ove{tvoto.
Deka ideite na Anri Dinan ne bea edinstveni vo novata epoha, pokaùva
i inicijativata i rabotata na Florens Najtingejl (1820-1910), najpoznatata
medicinska sestra na site vremiwa. Rodena vo bogato anglisko semejstvo, u~i
doma pod nazor na tatka si. No ne misli da go pomine ìvotot samo vo tro{ewe
i vo lekomisleni zabavi. Vo 17-ta godina vo dnevnikot zapi{uva: "ûv Bo`jiot
glas da me povikuva da mu sluàm". Koga na semejstvoto rekla deka }e bide
medicinska sestra, site bile frapirani. Toga{ bolnicite bile valkani i
opasni ustanovi, kako sestri rabotele èni od najdolen sloj. No Florens bila
uporna, od 1845 godina po~nala da odi po bolnicite i da sobira informacii.
Koga vo 1851-ta bila so semejstvoto vo Germanija, pobarala dozvola da u~i vo
Protestantskiot sestrinski institut. Dve godini podocna ja imenuvale vo
London za direktorka na Ustanovata za èni vo te{ka materijalna sostojba.
Sozdala ugleden objekt (~istotata bila primerna, staveni se yvon~iwa da moè
da se povika personalot, sluàvkite tivko raznesuvale hrana po oddelenijata,
imalo topla voda). Sestrite gi u~ela na profesionalni postapki i na moralno
povedenie. Sakala da privle~e èni od povisokite krugovi. Idnata godina se
339
slu~i presvrtot. Imeno, Britanija vleze vo Krimskata vojna (so Francija i
Turcija protiv Rusija), kade ima golem broj raneti. Sostojbite se kriti~ni,
nema zdravstvena pomo{ ni materijali, ranetite umiraat. Voeniot minister,
prijatel na Najtingelovcite, ja pokanuva Florens da ide da pomogne. Taa so
dobrovolnite bolni~arki im pomaga na lekarite vo britanskata bolnica vo
Skutari. Lekarite duri odbivaat da rabotat so niv, no pod naplivot na
golemiot broj raneti gi prifa}aat. Brzo i ve{to Florens organizira pomo{ i
12.000 raneti se spaseni, duri i bez dovolno materijal. Samata se razboluva od
site zarazni bolesti koi se pojavile, no izdrùva, gi pro{iruva medicinskiot
prostor i aktivnosti i uspeva. Koga po 2 godini vojnata e zavr{ena, vo Anglija
ja do~ekuvaat kako nacionalen heroj. "Se rodi nov lik - medicinska sestra. Mis
Najtingejl gi nau~i nikoga{ pove}e pretstavata za medicinska sestra da ja
me{aat so pijana prostitutka - taa napravi vistinska revolucija srede
valkanosta i kalta, srede agonijata i porazite". No taa ne se pojavuva na javni
mesta. Slednite 16 godini samo raboti na reformata na medicinskite uslugi i
na organizacijata na javnoto zdravstvo (vo taa epoha se razvivaat i novite
metodi vo hirurgijata, se otkrivaat pri~initelite na zaraznite bolesti i
vakcini za niv i zapo~nuva ostar kurs na higiena vo bolnicite). Taa otvori
sestrinsko u~ili{te "Najtingejl" i dom za praktika na sestrite vo bolnicata
"Sv. Tomas" vo London. Kako prva èna dobi orden za specijalni zaslugi. Ja
narekuvaa "Dama so lampata", bidej}i sestrite rabotat i vo tekot na no}ta. Taa
e edna od glasnicite na modernata etika na griàta za ~ovekot.
U{te edna èna mu ima dadeno mnogu na ~ove{tvoto za podobruvawe na
sostojbata na stradalnicite. Toa e Helen Keler (1880-1968), koja go pobedi
zatvoreniot setilen svet i gi pottikna akciite za pomo{ na slepite i gluvite.
Taa prvo se sovlada sebesi, a potoa go pokaà patot za pomo{ i na drugite.
Ostanala slepa i gluva na 7 meseci po boleduvawe od {arlah. "Bev kako
fantom, ìveev vo nekakov ni~ij svet... Nemav nitu volja nitu intelekt". Ne
moè{e da zboruva i roditelite ne znaeja kako da komuniciraat so nea. Im
sovetuvale da ja dadat vo dom, bidej}i e nerazviena vo umot i na lu|eto im e
neprijatno da ja gledaat. No roditelite ne se predavaat, spored sovetot na
prijatelot Aleksandar Gream Bel (pronao|a~ na telefonot), pobaraa u~itel od
poznatoto u~ili{te za slepi od Boston "Perkins". Vo 1887-ta pristigna
mladata En Saliven, koja }e se proslavi so svojata u~itelska dejnost. Samata
bila poluslepa i ìveela vo prifatili{te; na 14-ta godina stignala vo
"Perkins", poludiva, kakva {to be{e i Helen koga En do{la kaj Kelerovite.
En ja gleda Helen kako majka, pred sé re{ava da ne go kr{i nejziniot duh. Dava
na Helen razni predmeti i gi kaùva nivnite imiwa, taa ne razbira i se opira,
sé dodeka eden den koga po~uvstvuva voda kako te~e i nekolku pati go ~u zborot
"voda" ne stana svesna za {to stanuva zbor. Ottoga{ ja tera En da gi kaùva
imiwata na predmetite {to í gi dava. Zapo~na i da ~ete so azbukata na
Francuzinot Luj Braj (1809-1952), koj i samiot slep, u~itel vo U~ili{teto za
slepi izmisli azbuka so dup~esti znaci, koja se koristi vo celiot svet. Helen
u~i i da pi{uva. En gi podu~uva na azbuka so prsti i roditelite i sestrata na
Helen za da moàt da komuniciraat so nea. Iako na En vidot í stanuva polo{ i
saka da se otkaè, na molba od pro~ueniot pisatel Mark Tven, prijatel na
semejstvoto, koj Helen i En gi narekuva dve polovini od edno celo, po~nuvaat
zaedno da odat na u~ili{te za gluvi. Mark Tven sobra pari za {koluvawe na
Helen na pro~ueniot kolex "Retklif", kade pokraj Helen na site ~asovi sedi i
En i í preveduva so jazikot na prstite. Vo 1904-ta Helen go zavr{i fakultetot
so odli~en uspeh. Dvete po~nuvaat da ìveat zaedno. Helen ja napi{uva prvata
340
kniga "Istorija na mojot ìvot", koja stana poznata, a En se maì za urednikot
na izdanieto. Odat niz SAD i dràt predavawa za polo`bata i problemite na
invalidite, specijalno na slepite; na predavawata gi demonstriraat metodite
kako se obu~uvala Helen. Kon niv se pridruùva Poli Tomson, koja ostanuva so
Helen 45 godini. Ema umira vo 1936 godina. Helen stana svetski pro~uena. Ja
primaat najvisokite li~nosti. Osnova fond za pomo{ na slepite, vo svetot
po~nuva da se vodi pove}e grià za niv. Sozdade u{te nekolku poznati knigi
"Svetot vo koj ìveam", "Nadvor od temninata" i dr. Za En taa napi{a: "Taa so
qubovta razbudi vo mene talent, stremeì i radosti".
Grià za bolnite i stradalnicite pokaàa vo sovremeniot svet u{te
mnogu vredni li~nosti, pome|u koi se istaknuvaat d-r Albert [vajcer (1875-
1962) i Majka Tereza (1910-1997), dvajcata dobitnici na Nobelovata nagrada za
mir (1952, 1979), koi sluàt kako vrvni eti~ki primeri za celiot svet (za
dvajcata ima posebni tekstovi vo knigava).
Naukata i praktikata defektologija stanaa zna~ajna i razviena vo
sovremenata epoha. Porano invalidite od sekoj vid mnogu se ma~ea, a lu|eto gi
izbegnuvaa, ~esto gi otfrluvaa ili se sramea od niv. Dobrite li~nosti uspeaja
na svetot da mu objasnat deka i povredenite, licata so posebni potrebi, onie so
pre~ki vo razvojot, lu|eto so povredeni setila, mentalno bolnite se isti vo
~ove~ka smisla so drugite lu|e. Kako {to ne treba da se dvojat robovite ili
ènite i siroma{nite da se smetaat za podolni суштества, taka i invalidite
treba da se primaat srde~no i siot svetski um i znaewe treba da se iskoristat
da im se pomogne. Kaj nas profesorot d-r Qup~o Ajdinski kako ekspert, visok
dràven slu`benik i organizator na Institutot za defektologija ima
napraveno mnogu so svoite kolegi i sorabotnici za razvivaweto na
defektologijata. Ne smeeme da zaboravime deka 11-13% od naselenieto ima
vakvi te{kotii; vo razvienite zemji pove}e se vloùva za spravuvawe so
problemite, vo ponerazvienite problemite se pogolemi, no va`no e deka vo
svesta site ve}e gi razbirame makite na invalidite i gotovi sme da im
pomogneme, a poumnite op{testva pove}e se angaìraat vo ovaa blagorodna
aktivnost, za{to so toa istovremeno se kreva i nivoto na etikata vo
op{testvoto. (Jas napi{av studija "Eti~kite dimenzii na defektolo{kata
profesija", koja e prevedena vo nekolku zemji, vo koja ja objasnuvam osobenata
etika na ovaa pedago{ko-medicinska dejnost, vo koja - i ne o~ekuvaj}i brz i
neposreden uspeh - stru~wacite se vloùvaat da im pomognat na invalidite od
moralni pri~ini; toa e najubava slika na empatijata, kako nov vid razvieno
~uvstvo za stradaweto na drugiot, bez o~ekuvawe na vozvratna nagrada ili duri
i priznatelnost).
Svetskata zdravstvena organizacija (WHO) e najopfaten sojuz na
zainteresiranite za zdрavjeto na lu|eto na svetot. Osnovana e vo 1945 godina
zaedno so osnovaweto na Organizacijata na obedinetite nacii vo San
Francisko. Od toa se gleda deka dene{niot svet dava prioritet na problemite
so zdravjeto. Celta na organizacijata e da se postigne najvisok moèn stepen na
zdravjeto. Taa gi naso~uva i koordinira akciite na poleto na zdravjeto vo site
zemji i krai{ta na svetot, informira za pojavenite bolesti i dobiva brzi
informacii od site vo svetot za bolestite i za projavenite problemi, se griì
za unapreduvawe na znaewata na doktorite i na drugiot medicinski personal,
go unificira medicinskoto obrazovanie i soznanija i pomaga tamu kade do niv
pote{ko se doa|a, ja standardizira medicinskata dijagnostika, posebno se
griì za iskorenuvawe na epidemiite, endemiite, pandemiite i voop{to na
zaraznite bolesti (pa taka mnogu od katastrofalnite bolesti se ili
341
iskoreneti ili se pod kontrola), vospostavuva linkovi za postojana i brza
komunikacija so site doktori i medicinski slu`bi, koi dobivaat informacii
za novite lekovi i metodi na lekuvawe, gi zgolemuva standardite na
medicinskata praktika i na farmacevtskite proizvodi, itn. SZO objavuva
knigi i bilteni za zdravjeto i za posebnite metodi na le~ewe, organizira
konferencii za razmena na iskustvata, sovetuva poddr{ka za nau~ni
istraùvawa i izrabotka na lekovi i vakcini (za koi, koga e brzo potrebno, i
samata se angaìra), pomaga odrùvawe na medicinski kongresi, sovetuvawa,
seminari, obuki, a za nerazvienite zemji dodeluva aparati i ispra}a lekari za
obu~uvawe. Sorabotuva so drugite svetski i regionalni organizacii za
podobruvawe na zdravjeto, ìvotnite uslovi, ishranata, odmorot. Centarot e vo
@eneva, a postojat 6 regionalni centri-organizacii za oddelnite kontinenti.
Toa e najaktivnata i najprisutna svetska organizacija vo sekoe mesto vo svetot
kade {to ima lekar. Istovremeno e centar za razvitok na medicinskata etika -
pomogna za donesuvawe na novata verzija na Hipokratovata zakletva i na
Helsin{kata deklaracija za etika vo nau~nite istraùvawa (kako
prodolètok na Nirnber{kata deklaracija, so koja se osudeni neeti~kite
postapki na nacistite vo medicinskite istraùvawa). Denes medicinata,
najva`nata ~ove~ka nauka, ima najgolemi sredstva od site nauki za nau~ni
ispituvawa i za razvitok na komunikacijata pome|u medicinskite organizacii
i lekarite. Nema lekar koj ne e vklu~en vo sistemot i rabotata na SZO. Nekoi
medicinari u~estvuvaat i vo akcijata Lekari bez granici, kade lekarite i
sestrite od razvienite zemji zaminuvaat na prestoj vo nerazvienite zemji, kade
{to ima potreba od lekarski personal.
Drugiot ra{iren svetski sojuz e Me|unarodnata organizacija na trudot
(ILO). Po Prvata svetska vojna (1919), povrzano so Versajskata mirovna
konferencija, re{eno e da se organizira posebna komisija za rabotnoto
zakonodavstvo, koja }e pomogne za unificirawe na rabotnite zakoni sekade vo
svetot. Toa e edinstvenata me|unarodna ustanova, priklu~ena kon prethodnоtо
Друштво na narodite, koja ostana i po Vtorata svetska vojna. Vo organizacijata
na trudot ramnopravno u~estvuvaat pretstavnici od sindikatite, vladite i
rabotodava~ite. Sedi{teto e vo @eneva. Taa go usoglasuva rabotnoto vreme i
maksimalnata dnevna i nedelna rabotna aktivnost, se griì za prilivot na
rabotnicite i namaluvaweto na nevrabotenosta, za opredeluvaweto na
spravedliva nadnica, dostatna za ìvot ({to e edno od temelnite prava od
Univerzalnata deklaracija za ~ovekovite prava na OON od 1948-ta, zaedno so
pravoto na rabota), za{titata na rabotnicite pri rabotata, kako i za nivnoto
zdravje i sigurnost voop{to, dava pomo{ na rabotnicite vo stranstvo,
poddr{ka na principot na zdruùvaweto, kako i na organiziraweto na
stru~noto i tehni~koto obrazovanie na rabotnicite. Od sovremenite pra{awa
organizacijata se zanimava so problemite na proizvodnosta na trudot, so
odnosite na vrabotenite i upravata, so prisilnite formi na trudot i so novite
neeti~ki formi kako moralno tormozewe i mobing.
Obedinetite nacii kako najzna~ajna svetska organizacija ima postojani
eti~ki obvrski - prvin, ~uvawe na mirot, usoglasuvawe pome|u zemjite-~lenki
i pomagawe na ìvotot i razvojot na zemjite koi se nao|aat vo vojna ili vo
katastrofalna polo`ba. Koga e osnovana (1945), prvite zborovi vo nejzinata
deklaracija bea deka vojnite zapo~nuvaat vo glavata na lu|eto, treba da
storime da ne se pojavuvaat takvi idei i nameri. OON ima organizirano niza
agencii koi im davaat zna~ajna pomo{ na narodite - Organizacijata za razvoj i
napreduvawe (UNDP) e aktivna i kaj nas; po Skopskiot zemjotres pomogna da se
342
izgradi koritoto na rekata Vardar, za {to se misle{e deka vlijae{e na
zemjotresot; sega pomaga za obrazovnite i za socijalnite celi; Fondot za
zemjodelie i hrana (FAO) pomaga pri nemaweto dovolno hrana za naselenieto,
kako i vo organiziraweto na proizvodstvoto na hrana, obezbeduvaweto voda,
stru~noto usovr{uvawe i sl.; Detskiot fond za nu`ni potrebi (UNICEF),
osnovan vo 1946 godina, za pomo{ na decata vo zemjite nastradani od vojnata, od
1950 godina pomaga na site deca koi nemaat stabilno smestuvawe i ishrana, vo
re{avaweto na nivnite zdravstveni problemi, vospituvawe i stru~na
edukacija; Svetskata organizacija za obrazovanie, nauka i kultura (UNESCO) e
osnovana vo 1946 godina na inicijativa na nekolku najpoznati filosofi za
{irewe na najvrednite ~ove~ki soznanija i за izgradba kultura na mirot;
osnovnite zada~i se obezbeduvawe na masovno obrazovanie, namaluva na brojot
na nepismenite vo svetot, pomagawe na nau~ni istraùvawa od interes za
celiot svet, pomagawe da se izbegnuvaat rasni i kulturni sudiri, za{tita na
kulturnoto i na prirodnoto nasledstvo (pravewe lista na svetski vrednosti),
aktivnost za me|usobno zapoznavawe i po~ituvawe na kulturnite vrednosti,
zapoznavawe i zbliùvawe na Istokot i Zapadot, sloboda na informiraweto.
UNESKO izraboti vo 1960-tite prva svetska zaedni~ka istorija na
~ove{tvoto vo 6 toma (20 knigi). Oddelot na UNESKO za filosofija dade
preporaka site mladi da u~at Filosofija kao najdobar voved vo
demokratskoto razmisluvawe (duri se prepora~uva i u~ewe filosofija vo
osnovnoto obrazovanie); kon toj oddel e razvieno istraùvawe i propaganda na
Etikata (pa se vika{e oddel za filosofija i etika), no, so ogled na podemot na
eti~kite potrebi na ~ove{tvoto, sega se vika Oddel za etika i filosofija - se
griì za voveduvawe na Eti~ko obrazovanie na site mladi vo site zemji na
svetot (za {to i nie vodime akcija), {to }e ovozmoì dobar moralen razvoj na
sekoja individua vo svetot. UNESKO nastojuva da se razviva Univerzalna
etika na ~ove{tvoto kako edinstven moralen sistem so najdobri vrednosti i
normi od site narodi, epohi i golemi misliteli - a ovaa kniga e tokmu prilog
kon taa akcija na UNESKO, ~ii ~lenovi-sorabotnici sme site nie koi
rabotime vo kulturata, obrazovanieto i naukata.
Misli za etikata na pomagawe
"Ako site dràvi se obedinat i rabotat spored svojata sovest, toga{ vojnite lesno }e
se preodvratat." (Anri Dinan)
"ûdno e koga prvoto barawe od bolnicata e ni{to da ne mu se slu~i na bolniot."
(Florens Najtingejl)
"Rehabilitacijata e multidisciplinaren pristap kon invalidnoto lice so cel da se
zadovolat negovite fizi~ki, psihi~ki, obrazovni i stru~ni potrebi. pomagaj}i mu da
vodi {to posamostoen ìvot vo granicite na invaliditetot, pri {to se koristat,
kolku {to e mo`no pove}e, negovite preostanati sposobnosti." (Svetska zdravstvena
organizacija)
"Mojot optimizam ne se bazira na negiraweto na zloto, tuku na vedroto veruvawe deka
prevladuva dobroto, kako i na silnata volja sekoga{ da rabotam rakovodena od
dobroto." (Helen Keler)
"Pesimizmot ja ubiva vo lu|eto èlbata da se borat protiv siroma{tijata, neznaeweto
i zlostorstvata i gi su{i site vrutoci na radosta vo svetot." (Helen Keler)
"Etikata e edinstveniot kompas koj svetot go vodi kon vistinski pat." (Prof.
Federiko Major, direktor na UNESKO)
343
67. Grigor Prli~ev
POME\U MINATOTO I NADE@NATA IDNINA
Сekoj narod mora da mine niz sekoja
etapa na ~ove~kiot razvitok. Nе мора сeкоj
на ист начин da gi доживee историскitе
predизvici, a основнite страдања да му dojdat
na сличeн na~in, некoi poранo }e se zdobijat
so државa и културнo }e nапредuvaat, некoи vo
drugo време }e доживеat научнa ориентациja и
технички и индустриски прогрес, некoi }е се
развиvаaт поbavno poradi недостig nа знаeња,
тешкоtii vo opstojbata и малиte ресурсi - no
сeкoj народ }e доjde до нивоto на кое{to може
раmноправно da se sпоредuva сo другиte
народи. Ако ja погледneme цивилизацијata,
сite dostreli nе im se slu~uvalе истовремено
na site narodi, no сиte некако стигnaлe до
сличнa положbа и до исто разbirawe nа
~ove~koto живeењe.
Vo na{iot del od istorijata, така е
osоbеno sо Просветитеlствoto, koe, kako site polezni ~ove~ki ne{ta, ima stari
koreni, no negovite модерни етичкi корифеi se istaknaa vo poslednite tri
stoletija - sé do denes, koga toa povtorno e мошне aktuelno. Просветитеlствоto
na Арапite se slu~ilo по освoјuvањeto na источнiot и na јужнiоt Медитеран и по
среdbaта са индиските математички и астрономски знаења i сo хеленскиte логички,
метафизички и етички кnигi. Во истата епоха светиte Kирил и Методиј сo своиte
сoраbotници nastoj~ivo ja обиkoluvaa средnata Европa и na словенскиte народи im
vсаduваа високi културнi доstreli na културata, правoto и моралot, а по нив
нашиот главен просветител свети Климент Охридски во Охрид создаде македонско
духовно средиште и направи прв Универзитет. Golemoto просветитеlство na
Византијa se slu~i малku преd западноевропскata Ренесансa, a сoзнајнitе дискусиi
sе плеtеa окоlu vlijanieto na античкиte идеi врз модернииot развој i se voдe{e
духовнa rasprava окоlu мистичкiоt или рационалнiоt пристaп kon верata и Богa.
Италијанскаta i drugite zapadnoevropski Ренесансi beа радоснa era nа отвoрањe
nа setilata и сензибилноста за земните и небеските ubavini, на новите нау~ni
metodi i сoзнанија, se поttiкnuvaа пaтuvања по океаниte i otкриvаwe na новиte
светови. А pro~uenoто западно Просветитеlство, кое{to nasekaдe каkо својa
програмa }e донеse silno буdење na духot, општa писменост и одбранa na
~ove~koto достоинствo, идеја за општи слободи и за pravo нa развitok, настaпи
vo 18-tiot век сo golemite мислиtelи, кои go развиориja зnаmeto na ~ove~koto
напреduvawe - по огромниte откриtijа na рационалистite, на новиte egzaktni
научниci и на енергичните и odli~ni педагоzi.
Miслиtelite vo тaa epoha, од Европa до Јапonija, од Америкa do Turcija
смeтаа deka nivna дolжноst, слаткa страst е да ja помогнат духовнata егзистенцијa
na своjot nарод i na целоto чове{твo и so својot пристaп и делa da ja развиvaат
свестa и самосвестa na сeкоj човек. За toa помага{e и општoто школување каkо
средство na вoспитuvањeto, duri i ako uшte некоj se dumal dali нужностa na
прогресot e obvrska na lу|eto и на nacijata. Nашиte просветитеlи se nare~eni
prerodbenici, vo ~est na renesansata na pismenosta koja cutela pod svetite
344
Kliment i Naum Ohridski i ostanalite vredni стари prosvetiteli,
prepi{uva~i na dela i ~udesni u~iteli vo brojnite srednovekovni makedonski
manastiri (Sv. Joakim Osogovski, Св. Прохор Пчински, Sv. Jovan Rilski i dr.).
Pome|u niv se истакnа Grigor Prli~ev, golem љубител na ученостa i klasikata и
prv makedonski moderen pisatel so svetski ugled i sovremen моралист.
Grigor Prli~ev e roden vo 1830 godina vo zanaet~isko semejstvo vo
Ohrid, centarot na makedonskata vera i klasi~na u~enost, vo koja imeto i
slavata na sveti Kliment Ohridski, kako i na Sedum~islenicite (svетите
Kiril i Metodij i nivnite 5 pro~ueni u~enici), nema nikoga{ da zajde, a
nivniot grupen portret (koj e i na na{ata naslovna strana) }e gi voshituva
lu|eto na vlezot vo manastirot Sveti Naum, prv makedonski manastir i
bolnica istovremeno, koja ja izgradi i ja ostavi kako zavet свети Наум, eden od
najvrednite u~enici na svetite bra}a словенски prosvetiteli.
I pred Prli~ev vo epohata na na{eto nacionalnoto budewe, po
nekolkuvekovnoto tursko ropstvo, so op{t upadok na kulturata i na
ekonomijata, pokraj nacionalnoоsloboditelniте borci po {umite, ima{e
borci za kulturno napreduvawe, {to umno }e go prepora~aat kako nacionalna
zada~a и na{ite podocne`ni nacionalni voda~i Goce Del~ev (1872-1903), Jane
Sandanski (1872-1915), \or~e Petrov (1765-1921), Ko~o Racin (1908-1943) i dr.
Joakim Kr~ovski (sredina na 18-iot vek - 1820) bil naroden u~itel-
buditel, kako toga{ gi narekuvale onie koi ги u~еle младите so podu~uvawe i со
moralni tekstovi, кako barometri na narodnoto odnesuvawe. Vo edna ocenka
duhovito, no gnevno veli: "Vidim na{i bratja hristiani: o~ite imat otvoreno i
gledaat lo{o i gnasno. Koj gлeda po stоka, koi gledaat po igri, koi gledaat po
svirki, koi gledaat po vino, koi gledaat po èni i ràt kako koni, a edni gojat
snaga kako maski, edni grabat i jadat tu`do kako volci, a drugi lukavi kako
lisici..."
Vo razvienoto selo-grat~e Vata{a dejstvuva{e kako u~itel Daskal
Kam~e Pop Angelov (1790-1856), organizator na prvata makedonska pe~atnica.
Семејствоо бilо siroma{nо i ne moèle da platat ni za u~itelot, taka {to bil
samouk. Potoa gi vodel haxiite vo Sveta Gora, a bidej}i imal талент за
раскажување i опишување napравил prira~nik "Kratok opis na svetogorskite
manastiri". Stanal u~itel (daskal) vo Vata{a i iniciral gra|anite da
izgradat novo u~ili{te. Nekoi pobogati sogra|ani mu dale pari da nabavi
pe~atnica. Po~nal da pe~ati kni{ki so pouki: "Pla{i se samo od Boga, ne
pla{i se od nikoj drug", "Ne bidi mrzeliv, tuku raboti" i sl. Vo Pe~atnicata,
koja e premestena vo Solun, e otpe~atena i kni{kata na Xinot "Tablica
pervaja", bukvar so moralna poduka.
Kiril Pej~inovi} (1771-1845) se zamona{il vo Svetata Gora, a potoa go
vozobnovil Le{o~kiot manastir kaj Tetovo, kade bil kreativen igumen i
beleìt besednik do krajot na ìvotot.
Od centralniot makedonski grad Veles nastapi Jordan Haxi
Konstantiov - Xinot (1818-1882), legendaren op{t prosvetitel, u~itel re~isi
vo sekoj makedonski grad, kade masovno po~naa da se organiziraat sovremeni
u~ili{ta, so osnovnata prosvetna cel lu|eto da ne bidat slepi pri o~ite. No
toj i повеќе podu~uvaше - preku moralni pesni, zapisi i drami za moralot kako
sostaven del na ~ove{tinata. Eve kako ja opi{uva polzata od trudot: "Trudo e
bezcenno delo sovr{enno; blagorodna ~est nosi, bel obraz prinosi... Trudot }e
ve nau~i i }e ve obu~i blaèno da odite, dobro da tvorite".
Vo Prilep se istakna kako li~nost, doma}in, duhovit i poln so griì za
narodot Haxi Risto Logotet (1765-1852), Kako bogat trgovec, sprijatelen so
345
vezirot, izmoliл i platiл da se napravi prvata nova crkva vo Makedonija
hramot Sv. Blagove{tenie (1834). Bil i prvak vo kaùvaweto i praveweto
{egi, {to e osobena prilepska karakteristika. Za ovoj duhoven heroj kniga ima
napi{ano Blaè Aleksoski, akter i direktor na prilepskiot Naroden teatar,
avtor na desettina prekrasni knigi za prilepskoto minato i {egobijstvo. Vo
knigata za Risto Logotet стои што ovoj velel за edna od najпрочуенiтe етичкi
поракi: "Na vlezot vo nekoj hram vo stara Helada imalo napi{ano Poznaj se
samiot sebesi. Aren mi se gleda kurnazlakot, pa i mene na mnogu pati mi se
javuva merak da se poznaam sebesi. Arno ama, namesto da se opoznaam sebe si,
nekoj drug Riste mi veli: Ne poznavaj se sebi se, Riste, oti }e se ispla{i{ od
sebe si. A sega bre, bratko, koj Riste da go poslu{am?"
Vo Struga izrasnaa bra}ata Dimitar (1810-1862) i Konstantin (1830-
1862) Miladinovi, u~iteli, koi ja {irea prosvetata vo многу места, посебно во
Kuku{, zna~aен град vo edinstvena Makedonija (od tamu po poteklo e Goce
Del~ev), koi napravija istoriski Zbornik na makedonski narodni pesni (1861).
Vo Moskva Konstantin ja napi{a ta`nata nacionalna balada Tga za jug. Poradi
nacionalnoosloboditelnite idei Dimitar e frlen vo zandana. Koga brat mu
doznal vo Belgrad za zatvoreniot brat, toj vedna{ se upatil vo Carigrad, kade
i nego go fatile i toj isto taka umrel таму vo zandanata.
Partenij Zografski (Pavle Vasilev, 1818-1876) od Lazaropole,
mitropolit, zna~aen kulturen deec, go prevel @itieto na sv. Kliment
Ohridski и objavil 2 u~ebniци za makedonskoto nare~je.
Kuzman [apkarev (1834-1909), ohridski rodnina na bra}ata
Miladinovci, bil u~itel vo Kuku{ (1851), otkade zapo~na negovata prosvetna
kariera i sobira~ka eтnografska dejnost. Talkal po razni mesta, ~esto so
stradalni~ki situacii, no ne se otkaàl od nastavni~kata zada~a. Ima
napi{ano 8 u~ebnici, isklu~iteln broj za na{ata skromna edukativna slu`ba.
Vo svoite broјni slova govori za razni ~ove~ki dol`nosti: "Svrtete gi o~ite
okolu vas i }e rаzberete, oti kade e neu~eweto i glupostite, tamu e i
siroma{tijata, a kade e op{testveniot razvitok, tamu e i uspehot i
bogatstvoto... U~eweto e najgolemoto dobro na zemjata, najsklonata i
najlekovitata bilka, koja moè da go izbavi ~ovekot od zloto i nesre}ata".
I u{te mnozina treba da bidat spomenati, ne само kako nacionalna
gordost, tuku kako prikaz na mo}ta na Makedoncite da rabotat i da pravat
sovr{eni dela, kako, na primer, najpoznatiot sovremen graditel Andrej
Damjanov (1813-1878), а исто така и brojni zografi, rezbari i drugi pro~ueni
zanaet~ii, zaedno so komitite i vojvodite, koi gi krevaa prvite vostanija i
pravea prvi ustavi za nacionalno dejstvuvawe i organizirawe.
Grigor Prli~ev u{te od detstvoto se istakna so qubovta za u~ewe. Како
бебе ostanaл bez tatkа си Ставре, no majkata Marija so golema grià, vo skudni
uslovi, gi izrasna svoite 4 deca. Dedo mu po~uvstvuval darbi vo vnukot i
pomognaл da se {koluva - u{te vo 4-tata godina go nau~il na gr~kite bukvi i go
upatil vo u~ili{te. Дедo му бил моралист според класичните христијански идеали,
искажани од свети Климент - секоја sabota pital po gradot за помош на затворените
и им носел за јадење. Ako padnel sneg, }e do{ol po Grigora vo u~ili{teto i go
nosel naramo doma, za{to sekoga{ bil neobuen. Koгa dedo mu umrel, ostavil
amanet na majka mu da mu pomogne на Григор da u~i i taa toa dosledno go
izvr{uvala. Kako dete Grigor pomagal za semejnoto ìveewe, prodavaj}i нивни
prehranbeni produkti, а заработувал и како добар препишувач на текстови. Ja
poàlil majka si koja na glavata nosela tuku{to ispran i svitkan kilim: "Eda
li taka, nano, }e robuvame?" Taa mu odgovorila: "Tuka na zemjava sekoj e rob.
346
Blaze si mu na onoj {to so trud se izvi{uva sebesi". Maliot Grigor se
prerodil koga do{ol vo u~ili{teto vo koе bil u~itel Dimitrиja Miladinov.
I kaj Prli~ev i kaj brat mu Konstantin Miladinov, so kogo inaku bea vrsnici
i na{i najdobri poeti od taa epoha, Димитрија vsadil uverenost vo silata na
prosvetuvaweto i razvil duh i na po~ituvawe na klasikata i na borba za
nacionalen jazik i za razvitok na slobodata i kulturata. Dvajcata ja poznavale
starohelenskata istorija i umetnost i gi istaknuvale nejzinite vrednosti, a
potoa, vo duhot na Prosvetitelstvoto i romantiчаrskiot napliv, se zaloùvaat
za nacionalnata duhovna prerodba, koja }e otvori ne samo vizii za idninata,
tuku i realen pat do nea. Po u~ili{teto, nekoe vreme Prli~ev rabotel kako
{iva~, a potoa edna godina bil u~itel vo Tirana. Tamu po~nal da u~i stranski
jazici i se re{il da go prodolì {koluvaweto.
So za{tedenite sredstva oti{ol vo Atina (1849), centar na
novosozdadenata slobodna gr~ka dràva, за да студиra medicina, kon koja bil
naklonet, za{to od mladosta bil bolnikav, a toa bilo i èlba na negovoto
semejstvo. No od nego blika streme` za op{to znaewa i toj gi slu{a pove}e
predavawata po filologija, пишува песни и ги става на таблата за сите да ги видат.
Tamu prisustvuval na dodeluvaweto na edna literaturna nagrada, {to mu
ostavilo golem vpe~atok, a poetot mu stanal idol. @ivotot vo Atina mu bil
mnogu teòk i vo materijalna i vo socijalna smisla, дури и неговите колеги се
подбивале со Македонците, дојдени да печалат, скромно облечени. Otkako ostanal
bez sredstva (1850) se vratil doma. Dve godini rabotел kako u~itel vo seloto
Belica; za toj period veli deka mu bil najspokoen i najsodràen vo ìvotot.
Tamu go sretnal i motivot za svojata pro~uena poema "Сердарот", koja se
odnesuva na toj region. Te{ka e situacijata na nevrabotenosta, toj ja trgal
povtorno, a potoa zaminal za Prilep, a ottamu se vratil vo Ohrid, kade bil
u~itel 6 godini i se zdobil so dobar obrazoven ugled. Zaшtedil pari i re{il da
se vраti vo Atina za da gi prodolì studiite. Zавршиl 2 години медицина, и gi
напуштил studiite кога професорот по анатомија направил невкусна шега со трупот
на некоја убава девојка. За конкурсот за поема so eti~ka tema во класичен стил на
novoгрчки јазик Прличев za kuso vreme го напиша "Сердарот", романтична поема за
војувањето, моралот и мајчината љубов. Ја доби првата награда (1860), дури пофално
е наречен "втор Хомер". Sepak ne ja prifa}a stipendijata od gr~kiot knez Oton
da se {koluva vo stranstvo, каде што сака, во Оксфорд или во Берлин, za{to бараa
да се откаже од своето словенство. Сe zafa}a da напишe втора поема-еп
"Скендербеј", за личноста и случувањата околу познатиот балкански херој од
албанска Круја, кој водеше војна со Турците и соработуваше со Italijanite за да го
избегне поробувањето од турскаta војска (името асоцира на Александар, тур.
Искендер).
Toga{ se slu~uva presvrtnica vo ìvotot i anga`manot na Prli~ev.
Doznava deka vo turskiot zatvor se отруени negovite prijateli bra}ata
Miladinovci (1862). Се заканува za smrtta na хероите: "Trgnav so tvrdo re{enie
da ginam ili da odmazdam za Miladinovcite". Stanuva aktiven prosvetitel, se
bori za makedonskiot nacionalen identitet, ja objasnuva, brani i {iri
makedonskata kultura. Испратената поема "Скендербеј" на конкурсот во Атина не
доби награда, иако е вистински еп (4 пати пообемeн од "Сердарот"), a mu zabeleàa
дека не е зафатен целиот живот на албанскиот херој, туку само неговата последна
борба, i deka Gospod se me{a i gi ocenuva ìvotite na lu|eto (Prli~ev toa go
napravi tokmu sledej}i go klasi~niot Homer, kaj kogo interesnite epizodi se
va`ni kolku i celinata, a boèstvata se postojano na ~ove~kata ìvotna
scena). Prli~ev minuva nekolku meseci vo Carigrad, за да go prou~uva
347
slovenskiot jazik. Se vra}a vo Ohrid. Vodi kampawa za {iroko obrazovanie na
mladite i, posebno, za voveduvawe naroden jazik vo u~ili{tata i {iri
panslavisti~ki idei. Му помага најблискиот другар Јakim Сапунxиев: "Im
raspravavme na u~enicite i na nivnite roditeli kolku e teòk elinskiot i
kolku e poslatko i polesno da se u~at na maj~iniot jazik". Znaeweto na
maj~iniot jazik e i politi~ko pra{awe, za{to bez znaeweto na maj~iniot jazik
ne moè da se vodi borba za nacionalno osloboduvawe. Bara na u~ili{te da
odat i devoj~iwata, koi treba go izu~at maj~iniot jazik, a kako majki "}e
moàt ku}a da kubernisaet, deca da gledaet i da gi terbetlisaet (vospituvaat)".
Движењето се вика "Народен подвиг", {to ja izrazuva su{tinata na ovoj
prosvetitelski napor. Prli~ev istaknuva deka "narodite koi ne se borat za
nekoja ideja se sosem mrtvi". Gane Todorovski go ocenuva kako "~ovek so
istorisko-moralen podvig zad sebe kako najèstok otstranuva~ na gr~kata
asimilatorska invazija vo Ohrid i Makedonija..., koj{to uspea da mu go so~uva
na na{iot narod slovenskiot beleg, osposobuvaj}i go... za prerasnuvawe vo
nacija". Doa|a vo sudir so gr~kiot vladika Meletij, експонент на хеленистичкиот
национализам, кој се стреми да ги хеленизира Македонците, инаку zlonamerno
su{testvo, koj go obvinuva Prli~eva pred gr~kite i turskite vlasti. Turcite
go zatvoraat, prvo vo ohridskiot zatvor, potoa go nosat vo zloglasnata debarska
zandana. Majka mu go àli od postela, toj í odgovara: "Nikomu zlo ne sum
storil. îsto nebo od svetkavici ne se boi". Затворен, zapo~nuva da go prepejuva
najpoznatiot ep "Ilijada". Го спасуваат пријателите и граѓаните, кои ги
поткупуваат турските власти (1869). Во Охрид наскоро пристигнал бугарскиот
митрополит Натанаил, кому поетот ќе му посвети ода. Но, избива судир со тој
претставник на тукушто создадената Бугарска егзархија, кој повеќе се гри`ел за
интересите на црквата и на властите, отколку за народот.
Како врвен познавач и преведувач од грчкиот јазик, го поканија на престој во
Софија. Тој зnaeше mnogu jazici, француски, италијански, re~isi site slоvenski.
Ima ideja da izgradi edinstven slavenski jazik, составен оtд неколку словенски
јазици, а наменет za upotreba na site slavenski narodi. Пo~na da ja pravi taa
jazi~ka konstrukcija, dostojna na spomenot na svetite Kiril, Metodij i
Kliment Ohridski. Во Бугарија се подбиваат со неговото настојување и концепција.
Во своите записи вели дека "тие го убиле уште додека бил жив". Разо~аран, во Габрово
во гимназијата предава старогрчки јазик. Oткако се укинати класичните јазици во
образованието, во Софија работи како библиотекар (така многу врвни интелектуалци
се деградирани да ги евидентираат библиотечните фондови, работа која тие лесно ја
izvr{uvaат, но имаат поголеми потенцијали). Има слаб вид и тешко пишува ситни
букви. Прифаќа да oдi да работи во Битола, потоа пак во Охрид, и конечно станува
наставник во Солунskata eгзархиска гимназија, kade im predava na mnogu od idnite
revolucioneri, поме|у кои и на Гоце Делчев. Taму ja создadе "Avtobiografijata"
(1884-85), koja e ubav primer na samopreispituvawe i izloùvawe na talkawata
i stradawa na eden prekrasen um. Skicata za ovoj ubav tekst e prethodniot
sostav "Me~ta na eden starec" (1883). Avtobiografijata e oбјавена постхумно и
претставува единствен документ за живеењето на нашите предци пред 150 години и за
целите и тешкотиите на Преродбата, која не сретнувала само поддршка, туку и
неразбирање од неразвиеното население и постојани опструкции од околните
непријатели на македонската самобитност. Треба да се споредува со автобиографиите
на свети Августин, Абелар, Жан-Жак Русо, Шатобријан; ги има истите вредности и
авторот go smetame рамен на нивните интелектуални сили, а книгата на сличен начин е
инспирирана, за да iм помогне на lu|eto za подобро да ги разберat условите и
насоките на нашите животни движења. Samiot Prli~ev tamu istaknuva deka imal
348
tri vode~ki qubeni su{testva - Homer, majkata i Bogorodicata, i isklu~itelen
princip - sovr{enstvo ili smrt!
По уште еден обид во Бугарија, Прличев се враќа дефинитивно во Охрид.
Многу од гркоманите и богатите граѓани недостојно го навредуваат, тој е сиромашен и
разочаран. Умира во 1893 година, no e ispraten na posledniot pat od golem del od
gradskoto naselenie, so po~it za negovata prosvetitelska i propovedni~ka
aktivnost. Isto taka napraven e pomen i vo Solunskata gimnazija, kade {to
be{e u~itel. No ostana заборавен за идните polovina stoletie, кога слободната
татковина i nejzinite nau~nici му оддаваat признание на тој голем поет,
интернационален интелектуалец, национален борец и прекрасен педагог, културен
фантаст и морален учител. Mnogu nau~nici i pisateli imaat pi{uvano za
Prli~ev. Vo Ohrid на 6 февруари (денот на неговата смрт) се одrùvaat
"Prli~evite besedi", na koi nastapuvaat na{ite и страните poznati tvorci,
укажуvaj}i mu ~est na najzna~ajniot poet i duhoven tvorec vo na{ata Prerodba.
Поемата "Сердарот" (О арматолос) има dobieno најголемо интернационално
признание za nekoj наш автор. Иако странец, Прличев ја создаде на така добар
новогрчки јазик, што предизвика восхит кај културната јавност и за неговото дело
пишуваа многу весници. Во 912 стихови станува збор за Кузман Капидан, легендарен
водач на група вооружени луѓе (okolu 1830-ite), кои ги гонат албанските качаци, кои
во таа епоха diveele niz Македонија. Настанот е во Река. По загинувањето на херојот,
кој со десет борци победил сто вооружени разбојници, 4 ostanati aramii го
донесуваат дома кај мајка му Неда. Tie kaùvaat: "Toga{ ja zede vrz grbot
teìnata seta, sin ti neizmerno sakan". Neda е образец на храбра родителка и го
изразува националниот дух на отпорот, кој нема да згасне. Останува да тагува и
свршеницата Марија. Likot na Neda, so izvonredno herojsko odnesuvawe pred
mrtviot sin Prli~ev go oformi spored ideite na majka mu. Veli: "Maj~inata
qubov pomaga i vo pi{uvaweto". Od svojatа романтичарска визија Прличев sozdade
мајсторско дело, koe pokaùva deka herojski se branat ~esta, tatkovinata i
bliskite - a slabo se borat onie koi se trgnati vo pqakosuvawe i gi
navreduvaat i pla{at drugite. Veli: "Bidete smeli, o deca na Reka! Ne~esnost
ne }e né pla{i. Spomnete si koj vi navreduva zemja, i neka srcata ohrabat
va{i!" Za sebe na krajot vo homerovski duh veli: "Jas, prost zapi{uva~, od zbor
do zbor, dostoverno zapomniv sé {to slu{av". Тој се обиде самиот да ја преведе
poemata на охридскиот дијалект i vo na{iot naroden deseterec. Неколку
македонски avtori ја имаат препеано поемата - Ѓорѓи Сталев, Гане Тодоровски,
Михаил Петрушевски i Тодор Димитровски. Во прилозите се објаснуваат јазичките,
стилските и версификаторските прашања. Академикот Mihail Петрушевски (1911-
1990, најголемiot авторитет кај нас за класичните јазици и голем просветител, прв
декан на Филозофскиот факултет, ректор на Скопскиот универзитет, основач и
раководител на Катедрата за класични студии и на светски познатото списание "Жива
Антика") смета дека насловот треба да гласи "Martolozot", spored toa {to herojot
ne bil komandant na regularna turska vojska, tuku voda~ na dobrovolci, i deka
toj zbor do skoro se upotrebuvala i kaj nas, a i samiot Prli~ev svojot prepev na
poemata go naslovuval taka.
Во историскиот еп "Скендербеј" се расправа за големiot херој, кого
Албанците го сметаат за најголем национален деец, а го познаваат сиtе балкански
народи. Му се противставувал 21 година на султанот и не успеале да го победат.
Идејата не е актуелна како во "Сердарот", станува збор за настани од пред 400 години,
има развлекувања и повторувани кажувања во 3.791 стих, но и прекрасни
романтичарски описи и морални ставови. Во центарот е борбата zа слобода против
потчинувањето на туѓа сила и вера. Всушност, епот Прличев го направил според
349
обрасците на големиот Хомер, кој бил негов творечки идеал, и парафразирајќи ја
старохеленската митологија, чие духовно средиште е изложено токму во класичниte
епови. Tamu veli deka mo}niot Gospod samiot ja re{ava sudbinata na "zemskite
crvja". Georgi (1405-1468), sin na epirskiot despot Joan Kastriot, bil so u{te
3 brata zaroben i odnesen vo Stambol. Sultanot Murat Vtori gi potur~il, a na
Georgi mu dal ime Skender. Potoa se ubieni negovite bra}a. Skender se borel
protiv Persijancite i dobil po~esno zvawe bej, a vo 1444 godina go pobedil kaj
Ni{ ungarskiot kral Jano{ Huwadi. Ottuka ne se vratil, tuku zaminal vo
Kruja, otkaùvaj}i se od muhamedanstvoto i stanuvaj}i vladetel na Albanija.
Turcite tri pati go opsednuvale, no ne uspeale da go pobedat. Od Papata dobil
orden "Ricar na hristijanstvoto". Poslednata opsada na Kruja bila godina dena
pred smrtta na herojot, koj po~inal vo gradot Le{ i zakopan e vo katedralata
"Sveti Nikola". Vo epot, spored Prli~ev, poslednata bitka ja dobiva
blagodarej}i na svojata humanost, moralnost i vernost na zborot, a turskiot
vojskovodec gubi poradi svojot cinizam i gordelivost. Prli~ev gi istaknuva
eti~kite svojstva na heroite - tie go sovladuvaat gnevot, se re{avaat na delo,
gi izbegnuvaat gre{kite, toj go brani patriotizmot, "toj vozduh na slobodata ja
pre~istil i krvta", go pofaluva ìvotniot optimizam. Vo epot pobeduva
na~eloto na dobroto nad na~eloto na zloto. Препев на "Скендербеј" направија
професорите Ѓорѓи Сталев (~иј татко, големиот прозаист Стале Попов, донесе препис
на ракописот од Софија, за кого што долго време се мислеше дека е загубен) и Михаил
Петрушевски (двете поетски творби на Прличев академикот ги објави напоредно со
факсимилите, односно со новогрчкиот текст).
Прличев се обиде да ги препее Хомеровите епови "Ilijada" и "Одисеја", како
и ренесансните епови "Бесни Орландо" на Лудовиkо Ариосто i "Oslobodeniot
Erusalim" na Торквато Тасо, но tie останаа само во ракопис. Имаше проблеми со
прифаќањето во Бугарија на неговите текстови, затоа што му забележувале дека не го
знае доволно бугарскиот јазик, што не е чудо кога потекнува од Охрид. Кога пишува на
јазикот од својот крај, неговите стiхови се јасни и елоквенти. Инспириран од
модерните движења на поврзување на народите (пангерманизам, панхеленизам,
панславизам), кои беа следени и со просветителски тенденции, Прли~ев се обиде да
направи еден заеднички словенски јазик, so зборови од разните словенски народи,
коj би можеле сите да го користат. Toj napravi и граматика за тој јазик и преведувал
свои стихови според тie na~ela, но не бил прифатен, mnozina pisateli i novinari
go kritikuvale, a ne razbirale deka takov obid e eden vistinski interesen
prosvetitelski potfat (во литературата некои тоа го оценуваат како обид за
создавање на "словенско есперанто" - jazik nare~en "esperanto" sozdade vo taa
epoha, okolu 1887-ta, Poljakot Zamenhov vrz osnova na romanskite jazici i
uprostena gramatika). Prli~ev zapi{al: "Edna e slavjanskata gramatika i {te
nastane vreme koga edno op{to nare~ie (upotrebeno od u~enite) {te gi svrze
site slavjanski plemiwa. Toa moè da e son, no e i nu`da golema".
Гord нa Ohrid i нa negovata veliчestvena hristijanska istorija, Прличев
ja pi{uva (1872) stihotvorbata "1762-ro leto", so koja potsetuva na
qubomornoto odnesuvawe na gr~kite vladici sprema slovenskata baza vo
Ohridskata arhiepiskopija, koja Turcite ja ukinaa (1767) po kodo{eweto i
potkup od vselenskiot patrijarh vo Carigrad po 800 godini postoewe. Tој настан
e taèn spomen na ohri|anite i на site Makedonci, za{to ja zagubija svojata
duhovna opora (taa stihotvorba na Prli~ev со пиетет ja изведуваат ohridskite
~algaxii, "ohridskite trubaduri").
Interesiraweto za etika Прличев go izrazи so просветителскоto
објаснuvawe na ideite na anti~kite filosofi, koi gi pretstavuva kako obrasci
350
za persisentno klasi~no samoobrazovanie. Прави и оbjavuva serija слова, главно
za prosvetitelskite potrebi - koi kaj nas prv gi prenese d-r Kiril ]amilov
(1899-1976, po poteklo od Veles, od semejstvo na Gemiџiite, francuski
doktorant со исклучителната doktorska disertacija "Психологија на македонското
дете", 1936, {panski borec, na{a retka internacionalna intelektualna
li~nost, etnolog i filosof, prv {ef na katedrata za Pedagogija na Skopskiot
univerzitet, potoa sorabotnik na Institutot za folklor, со Славко Јаневски i
Meto Jovanovski sostavuva~ na prekrasnata kniga "Temni kaжuvawa", 1962, za
istoriskite, mitolo{kite i moralnite aspekti na makedonskoto ìveewe).
Словата на Прличев, кои ги држel во јавноста, se propovedi, no sodràt i
ispovedi na besednikot. Vo svoite govori toj го следi образецот на свети Климент
Охридски, прочуен беседник, нашиот најзначаен етичар (од кого се сочувани 20-тина
слова и поуки). Прличев е од маалото каде {to дејствувал и имал школа и манастир
нашиот најпознат светител и каде {to mu беше teloto (во црквата Света Богородица,
односно Свети Климент Нови, бидејќи Турците ја зазедоа i урнаа неговата
originalna црква на Плаошник-Имарет, kade slobodna Makedonija go vrati
grobot na svojot svetitel pokrovitel). Vo svoite slova Прличев иma i tematski
povrzuvawa so sveti Kliment, каква што е besedata za svetite Kiril i Metodij
(1885), ~ij najdobar u~enik be{e ohridskiot svetec i ~ii ìтija gi ima
napi{ano. Za bra}ata prvite slovenski prosvetiteli Prli~ev istaknuva 3
bleskavi eti~ki momenti: priznavaweto na slovenskiot jazik od papata
Adrijan, kako i nivnata krotkost i trudoqubie: "Tie neumorno se trudea
dodeka go izvr{ija velikoto delo, koe{to ne bi moèle da go izvr{at ni
carevi, a moèbi ne ni Hristovite apostoli". Slovata bile znak na
angìranosta na Prli~ev za narodnata prosveta i razvivawe na samosvesta na
narodot. Prvoto slovo go odràl vo 1862 godina protiv gr~kite sve{tenici i
predizvikalo uzbuna kaj grkofilite. Se znae deka nekoi slova se odrùvani na
krajot na u~ebnata godina. Slovata glavno imaat politi~ki karakter, no toa se
govori na eden poet, koj ima ubav stil i ja poznava retorikata (kako visoka
anti~ka nauka). "Slovoto za ispitite" (1866) e briljanten obrazec na eti~kata
razmisla i podu~uvawe na Prli~ev. Toa e povik kon narodot da se razbudi i
trgne vo re{itelna bitka za samostojnost i progres. Toj gi kritikuva
heleniziranite ohridski ~orbaxii, no isto taka go osuduva op{tata
zaostanatost, sueverieto, predrasudite, go istaknuva razumot kako edna od
pretpostavkite na borbata za sloboda. Toj saka narodot vo ropstvo, pritisnat i
od dràvata i od okolnite narodi, da ne dozvoli da prestane da postoi. Gi
prokolnuva neznaeweto i fatalizmot kako semiwa na zagubenosta. Govorot na
krajot na u~ebnata godina ne gi iznesuva samo uspesite vo u~ili{teto, tuku e
rezime i na narodnite akcii i otpor. Ova e moralna sogledba na borbata za
osloboduvawe; se lee mnogu krv, no mladite pokraj znaewata treba da se
zdobijat i so "srce ~ove~ko". Znaewata bez razbirawe na narodnata bolka ne mu
sluàt na ~ove{tvoto (idejata za bolka za svetot i ìvotot - Weltschmerz - e
originalna ideja na romantizmot). "Razumot da mu sluì na srceto, a srceto - na
razumot", veli Prli~ev. "U~eweto e potrebno na sekogo... Toa e gor~liv lek, no
potreben da se izlekvit du{evnite bolesti... Naukata e vistina, vistinata e
gorka". Toj govori za ~ove~koto povedenie, deka postoi eden osnoven eti~ki
zakon vo ìvotot na ~ovekot, nom (namisla, princip, norma), so koj mu se dadeni
na ~ovekot nasokite na odnesuvawetoto za da moè da opstoi i da se razviva.
Razumot e ìv ako te u~i da se bori{ za vistinata, za slobodata i za
pravdinata. Kako nemoralni posebni gi kritikuva kra`decot, laècot i
ubiecot. Stanuva protiv alkoholizmot i "crevougodstvoto". protiv ìveeweto
351
so "besno sladostrastie". Bara i dobro rabotno obrazovanie, medicinska
preventiva i za{tita od zarazi. Toa e cela koncepcija na obrazovanieto, no i
na ìveeweto.
Словото за свети Климент (1867) е роднокрајно и просветителски интонирано.
Tuka, so bibliska metafora, potsetuva na Klimenta, kako i na svojata borba:
"Jas sum dobriot pastir i svojata du{a ja davam za svoite ovci". Vo slovata ja
iskaùva svojata nade` i uverenost deka "Makedonija e plodotvorna...
Makedonija }e iznarodi zvezdopodobni mom~iwa". Ukaùva na razumniot moral
na Aleksandar Makedonski, koj vo pustinata ne piel voda, koga i vojnicite
nemale, za{to voda~ite treba so primer da pokaùvaat kakvo e pravilnoto
odnesuvawe. Isto taka, istaknuva deka Aleksandar Makedonski na svoite
vojnici im zboruval makedonski, a na Grcite gr~ki. No dava internacionalna
pouka: "Prirodno i potrebno e da ja saka{ svojata tatkovina, no toa ne zna~i
deka treba da ja mrazi{ tatkovinata na drugite narodi... Sekoe potcenuvawe
ili negirawe na zaslugite na drugite narodi vodi kon {ovinizam". Kiril
]amilov napravi studija vrz materijalite od ku}ata na Prli~ev za negovata
kritika na gr~kata istoriografija, vo koja nao|a puknatini i prepravawa na
vistinata, koga faktite i stavovite od Antikata se istaknuvaat kako
sovremeni helenisti~ki svojstva - pri toa gi potcrtuva "zna~eweto na
slovenskata kultura i civilizacija kako nejzina antiteza". Ovaa borba na
kulturen front, vo koja i vo sovremieto se istaknuva anti~kiot helenski
{ovinizam "deka sé {to ne e helensko e varvarsko", a so toa nedostojno za
samostojno ìveewe, sega e romantizirawe i nenau~nost, za{to e iluzija
dene{nite Grci da se narekuvaat potomci na anti~kite Heleni, za {to gi
poddrùvaaat i nekoi neseriozni zapadni nau~nici. Prli~ev ja objasnuva
objektivnosta i subjektivnosta na istoriografijata, pokaùvaj}i gre{ki i vo
starite tekstovi i vo novite tekstovi. Posebno e interesno negovite
nabrojuvawa na neto~nostite za narodniot karakter na Filip i Aleksandar
Makedonski, za koi Prli~ev detalno ukaùva deka se Makedonci. "Makedonija
i Trakija nikoga{ ne bea naseleni so Grci, nitu vo vremeto na Aleksandra,
nitu vo vremeto na Rimjanite", istaknuva Prli~ev, a na istori~arot koj ne
vnimava na toa mu pora~uva so zabele{ka na francuski jazik: "Treba da se
misli to~no. Toa e principot na moralot".
Словото-есеј "Чувај се себеси" (1866) е originalen prikaz na
patriotskite pogledi na Prli~ev. Toj prepora~uva 3 pravila: 1. da se poznava{
sebesi, 2. da se po~ituva{ sebesi, 3. da se ~uva{ sebesi. Toa e ukaùvawe na
nu`nosta za potpirawe vrz sopstvenite sili i potencijali. Imperativot,
nomot ûvaj se! ne go napi{al Gospod vo kniga, no go napi{al direktno vo
srceto na ~ovekot. "ôveku, vnimavaj, od tebe zavisi tvojata sudba. Ako ne se
~uva{, }e bide{ beden i taksiratlija, i bolestite }e bidat na glavata tvoja".
Ova vodi kon drug nom: ûvaj go svojot blièn. kreni go svojot brat, pomogni
mu, pomagaj}i go izma~eniot, si pomaga{ na sebesi, se ~uva{ sebesi. "Ako
stori{ dobro drugomu, samiot sebe se ~uva{, pravi{ li zlo, si pravi{ zlo na
sebesi. Tova e mojot nom", veli Prli~ev.
Vo negovite tekstovi ima mnogu eti~ki stavovi: "Rabotata e zdravje i
~est", "Ako e vistina deka bezdelni{tvoto e majka na site zla, toga{ isto taka
e vistina deka trudot e tatko na site dobrini", "Besonieto e ~edo na grevot",
"Vo znaeweto nema ni grev ni sram", "Mnoguzborlivosta e stra{na i omrazna",
"âjanieto dava sila", "Sekoj stradalec veruva deka }e mu svr{at
stradanijata", "Razgovorot e radost na nesre}nite", "Panikata e sposobna da gi
omalodu{i najbestra{nite", "Kako moè da bide ~ista vodata, koga izvorot e
352
ne~ist", "Sloboden e samo onoj koj ja prezira smrtta" i mnogu drugi. Tie se
karakteristi~ni za sfa}awata na makedonskiot narod i za samiot Prli~ev
kako prosvetitel. I denes se pou~ni i moàt sekogo mnogu da nau~at.
Ima napi{ano i eti~ki pouki za decata "Vospituvawe ili 12 pesni", za
koi carigradskiot vesnik izvestuva deka gi sozdal. Objaveni se vo delovi i vo
celost. Re~isi celiot ìvot u~itel i samiot tatko na 5 deca, Prli~ev tuka ja
izrazuva griàta za najmladite, kako {to i toj bil ~uvan od majka mu i dedo mu.
Ovie didakti~ki stihotvorbi se inspirirani od duhot i sodrìnata na
makedonskite narodni pesni i pouki za decata. Vo pesnata 1 pi{uva za brat i
sestra koi se igrat pokraj Drim, no privle~ena od vodata i bu~avata prva se
udavuva sestrata, a po nea skoka bratot i toj go zagubuva ìvotot. Vo pesnata 2
Lena e razgalena, "kolku ubavica, tolku veternica". Iako ja ostavaat doma da ja
~uva malata Neda, taa se zanesuva i odi vo izba da jade med. Neda si ise~uva prst
so ostar no`, a Lena se zapaluva od kandilo nad koe se navedna - ostanuva ìva,
no so luzni, "site da ja gledaat i urok da u~at". Vo pesnata 3 tatkoto go u~i
Trajan, koj e spanko, a saka da postignuva uspeh vo u~ili{te kako i Atanas, deka
treba da stanuva rano, da se mie so studena voda. Go poslu{a tatka si, "stana
podobar" i najuspe{en u~enik. Vo pesnata 4 se opejuva Dragan~e, koj bil golem
pla~ko. Ne sakal da u~i, gi brkal drugarite od sebe, ako ne{to zagubel "samo
plakal i rikal". Tatko mu go iskaral zo{to e takov. Dragan~e mu se pomolil na
Boga: "Gospodi, popravi me". So usilbi si ja popravi naravta, "site go
zaqubija". Pesnata 5 govori za golemiot lapa~ Gogo. Majka mu go u~i da jade pet
pati na den po malku, no Goga ne slu{al, koga se vratil ve~erta od cel den
igrawe, pregladnet, tolku se prejal, {to stomakot mu se podul i umrel. Pesnata
6 "Majkino vosptuvawe" go opi{uva iskustvoto na Kadrija. Koga tatko mu
po~inal, majka mu go u~ela da pravi dobro, za{to Bog go zagriùva lo{oto
delo, a se raduva na dobroto i na site im pla}a spored delata. Go u~i da si ja
qubi majka si i bratot si, kako i site lu|e: "Sekoj ~ovek bratec ti e, ne gledaj
na vera, rod i boja", da brani vdovici, a nasilnikot da go kaznuva, da ne oboàva
srebro, nitu lagata da ne mu ja oskverni ustata. Toj gi slu{al sovetite na majka
si, "stana golem ma`..., slava mu se {iri po celata zemja". Vo pesnata 7 Trpo
preteruval so jadewe i stanal tolku al~en, {to site mu prefrlale, nikoj ne go
sakal, a toj stignal do pita~ki stav od nenasitnata strast. Pesnata 8 opi{uva
dete Sokol od Odrin, koj stanal kradec, prvin nasekade zemal ovo{je, pa
dobitok, a majka mu ne go karala. Koga porasnal se obidel da go pokrade
carskoto blago, go fatile i osudile na besewe. Toj ñ prefrli na majka si {to
ne go ukorila i podu~ila, pa carot nea ja kazni. Vo pesnata 8 se raskaùva za
tragi~noto svojstvo na Pano, "zol vo srceto", "{epotnik so kleveti stra{ni",
koj gi naveduval sou~enicite na karanici, a potoa pred u~itelot gi napa|al
skri{no. U~itelot ja sogledal beljata, gi posovetuval decata, "nezlobni
stradalnici", da ne mu davaat na Pano "ni vera ni uvo" i da ne se igraat so nego.
Go prezirale kodo{ot, koj ostanal bez drugar, a tatko mu go ispratil da u~i vo
dale~en grad za da gi okae grevovite. Pesnata 9 go pretstavuva Siljan~e, kogo
majkata go pla{ela so glupavi i stra{ni skazni i so vampiri. Srceto mu go
zamrznala i omeknala, se pla{el od svetkavici, od grme`, od vetrec, od sni{ta
i od senki. Lekarot poznal za {to stanuva zbor, go sovetuval da odi so tatka si
na lov. Koga isko~il zajak, Stojan~e svikal "Me~ka!", a koga tatko mu puknal
maliot stra{livec se vko~anil i umrel. Vo pesnata 11 se govori za Pero,
"krasno detence", no razgaleno i vospitano na mrza. Na u~ili{teto ne u~el,
u~itelot go sovetuval, no toj mu odgovaral deka tatko mu e bogat. [irokiot
Vardar edna{ im go odnel siot imot. Stariot tatko go podu~il da stane ora~,
353
{to razgaleniot Pero go otfrlil. Koga stariot umrel, toj ostana siromav i
gladen, nikoj ne go zema{e za rabota, "ne e ora~, ne e kopa~, nikakvo znaewe
nema". Majka mu skokna vo Vardar za da ne go gleda sinot stradalnik, oslabnat i
sokinat, a toj gi prokolna onie "{to gi galat svoite deca". Vo pesnata 12 se
obraboteni sudbinite na dve devoj~iwa - Dudija spored likot i svojstvata e ista
kako majka ñ, "kolku e grozna na lice, tolku e zla na srce", nikoj ne ja saka, a
vtorata Kata e "lepa na lice i blaga na srce" i site ja sakale. No, doma samo nea
ja terale sé da raboti, "krotka kako jagance, poslu{na, trpeliva". Edna{,
nosej}i vo stomna voda od dale~en izvor, edna starica pobarala da se napie, na
{to Kata qubezno ja posluìla. Staricata kaà deka e Marija Milenka, majka
mu na Isus, i deka go ocenuva odnesuvaweto na lu|eto i za dobroto povedenie na
Kata ja nagradi so sekoj zbor od ustata da ñ izleguvat skapocenosti. Koga toa go
videle zlobnite majka i sestra, utredenta Dudija zamina po voda (so sovet da
vnimava {to pravi). Zlata sestra lo{o ñ odgovori na staricata sama da si ja
krene stomnata, a ovaa ja osudi zborovite da ñ bidat prosledeni so àbi i kal.
Zlobnite ja isfrlija Kata od doma, no nea ja najde princ i ja oèni, a lo{ata
sestra ostana da ìvee vo smet. Taka Prli~ev vo moralnite pesni gi sovetuva
decata kako e dobro da se odnesuvaat, a isto taka kako e lo{o. Primerite se
drasti~ni za na{eto vreme, no toa e svet so svoi iskustva i vrednosti - kako
{to i novite detski prikazni imaat svoi konvulzivni i tragi~ni re{enija.
Sekade etikata e pou~na i va`na za mladite.
Za svojata poetska rabota Prli~ev ima kaàno umno: "Kolaj e od eden
izvor da izvajt ~ovek mnogu zborovi, ama mnogute zboroj da i soberit vo eden
zbor, toa e ma~no". Tvrdi deka dol`nosta na poetot e da ja sledi svojata
fantazija, a dol`nosta na filosofot e da go sledi svojot vistinski razum. Gi
pofaluva slobodata i progresot, kako i tvoreweto. Na krajot na "Skenderbej"
stoi: "Otstrani gi od knigava ti site tu|i glasoj, odvrati me od laeòt na pusto
praznoslovje, slikaj mi ja prirodata vo likot nejzin quben, vo starata
harmonija oble~i gi zborojte!" Bil golem stilist i blagoroden pedagog i
naroden deec. Veli: "Oravme den i no} da si prigotvime po~va za seewe".
Prli~ev pokaùva kolku e golema i neophodna zada~ata na dejstvuvawe
vo nacionalnata kultura, posebno vo obrazovanieto. Re~e: "Jas napraviv kolku
{to moèv, daj Boè i drugi da napravat tolku". Eden sovremenik go opi{uva:
"Be{e ~ovek so visoka ideja, iskren, otvoren, protivnik na sé {to ne e pravo,
na sé {to e fal{ivo, {to e la`no i lukavo". Prosvetitelstvoto vo negoviot
slu~aj ne e samo moden trend, tuku su{testvena li~na opredelba i ìvotno
delo. Toj podu~uva{e, a nam ni ostanuva ne samo da se voshituvame na toj
veli~estven i svetski obrazovan Makedonec, tuku i da gi usvoime negovite
principi za ìvotot i za tvoreweto kolku {to e mo`no pove}e. Samo taka }e se
realiziraat zamislite na Grigor Prli~ev.
Eti~ki misli na Григор Прличев
"Bev stradalnik i sakav da lekuvam ~ove~ki stradanija (za opredelbata da studira
medicina)."
"Naukata go osloboduva ~ovekot. Taa e te{ka rabota, no blagorodna, bidej}i go menuva
likot na ~ovekot, go preseluva od carstvoto na neznaeweto vo carstvoto na razumot, na
srceto, na svesta."
"Koj ne saka u~ili{te, toj e neprijatel na svojot narod."
"Razumot te u~i: Sakaj go dobroto, mrazi go lo{oto! - ôvekot treba da qubit harnoto
i da pizmit lo{oto."
354
68. Pjotr Kropotkin
ZAEMOPOMO[TA E SMISLA NA POSTOEWETO
Golemite lu|e ne se prepoznavaat spored
socijalnata pozicija, tuku spored ~ove{tinata
{to ja izrazuvaat. Nekoi od najpoznatite svetski
dobrotvori bile siroma{ni lu|e, no nekoi od niv
imale i visoko poteklo. Takov bil i ruskiot
eti~ar Pjotr Kropotkin, koj se zastapuval za
ednakvost na site i za ukinuvawe na kakva bilo
vlast nad lu|eto, iako bil blagorodnik.
Pjotr Aleksandrovi~ Kropotkin e roden
vo 1842 godina. Detstvoto go minal na semejniot
imot so 12.000 kreposnici. Na insistirawe na
ruskiot car, mladiot knez posetuval oficersko
u~ili{te. Mom~eto se interesiralo za
prirodnite nauki; vo garnizonot na rekata Amur
ja prou~uval geografijata na Sibir i na
Manxurija i gi postavil osnovite na svojata
socijalna teorija vrz principite na solidarnost
vo rastitelniot i vo ìvotinskiot svet. Knigata “Zaemopomo{ta vo
ìvotinskiot i vo ~ove~kiot svet“ gi izloùva osnovite na negovite eti~ki
pogledi. Toga{ gi napravil i prvite ~ekori kon anarhizmot: “Disciplinata e
dobra za voeni paradi, no taa ne vredi vo vistinskiot ìvot, vo koj moè da se
postigne ne{to samo so silen napor na zaedni~kata volja na site, naso~eni kon
zaedni~kata cel... Vo Sibir ja zagubiv verbata vo dràvnata disciplina; bev
podgotven da stanam anarhist“. Tamu gi maltretirale zatvorenicite;
Kropotkin ja napu{til armijata. Se razo~aral i koga videl deka nau~nite
otkritija za ìvotinskiot i za rastitelniot svet se sprotivni od ìvotot na
lu|eto, t.e. deka kaj lu|eto nema nitu solidarnost, nitu samoorganizirawe.
Vo 1872 godina zaminal za [vajcarija, koja bila centar na ruskata
politi~ka emigracija. Zaradi zatvorenosta na prviot anarhist Mihail
Bakunin (1814-1876) kon negovite sonarodnici, ne do{lo do nivna sredba.
Potoa Kropotkin rabotel vo Rusija kako nau~nik, a nave~er, prepraven vo
selanec, u~estvuval na tajnite sobiri na petrogradskite rabotnici. Vo 1874
godina e zatvoren, no od bolnicata e organizirano negovo begstvo za Anglija.
Tamu, a podocna vo [vajcarija, rabotel vo razni spisanija, a tekstovite gi
objavil vo knigata “Osvojuvawe na lebot (Leb i sloboda!)“. Po atentatot (1883)
vrz carot Aleksandar II, koj go izvr{ila Kropotkinovata prijatelka i
sorabotni~ka Sofija Perovska, zapo~nal teror, pa Kropotkin po~nal da
propagira individualna revolucionerna akcija. Bil osuden na petgodi{en
zatvor. Vo zatvorot gi podu~uval kolegite-zatvorenici prirodni nauki i
stranski jazici.
Po Oktomvriskata revolucija (1917) Kropotkin do{ol vo Petrograd.
Anarhisti~kite aktivisti se osloboduvale od zatvorite i od progonstvoto.
Anarhisti~kite centri se mnoèle, no dvièweto se rasloilo okolu
pra{aweto na samoorganiziraweto. I socijalisti~kata propaganda protiv
anarhistite stanala silna, od {to }e proizleze apsoluten sudir pome|u dveve
strui na revolucionernoto dvièwe, a podocna stalinizmot surovo }e se
presmeta so anarhistite. Kropotkin formiral “Federalisti~ka liga“,
355
zdruènie na grupa nau~nici, ~ija cel bila da se napravi koncepcija za
re{avawe na ekonomskata kriza, no bez dràvna centralizacija. Totalnata
centralizacija na Ruskata revolucija go razo~arala Kropotkin. Toj se
ograduval od nea, bil re{en da ja prodolì bitkata, duri i ako ostane sam vo
borbata. Vo 1918 godina e rastureno anarhisti~koto dvièwe. Kropotkin e
progonuvan, stanot mu e pretresuvan, a toj e prinuden da zamine od gradot.
Do krajot od ìvotot Kropotkin rabotel na deloto “Etika“, so koe gi
prodolìl istraùvawata na zaemopomo{ta-solidarnosta. Vo male~koto pusto
grat~e Dmitrov tri godini ja pi{uval denono}no svojata “Etika“. Negovata
biblioteka ostanala vo Anglija, nemal pari i odvaj gi pozajmuval potrebnite
knigi. Deloto go pi{uval i prepi{uval ra~no, nemal ma{ina za pi{uvawe,
nitu sekretar. Poradi slabata ishrana bil fizi~ki iznemo{ten, no pi{uval
po celi no}i. Rabotata na “Etika“ ja smetal za revolucioneren akt: bil star za
revolucionerni akcii, no negovata etika trebalo da ja vdahnovi Revolucijata,
davaj}i im na revolucionerite visoki eti~ki ideali - ednakvost i pravednost,
solidarnost i zaemna pomo{, hrabrost i samopo`rtvuvanost, sloboda.
Kropotkin umrel vo fevruari 1921 godina. Na negoviot zakop za posleden pat
niz ulicite na Moskva se viele crnite anarhisti~ki znamiwa. So negovoto
zaminuvawe i so zasilenata komunisti~kata represija e namaleno i uni{teno
ruskoto anarhisti~ko dvièwe.
Kon moralnite pra{awa Kropotkin pristapil poambiciozno vo 1880-
tite godini i decenija podocna, koga vo svetot sé povlijatelno po~nalo da se
sugerira deka moralot ne e ne{to neophodno ({to }e bide tendencija idnite
sto godini). Istovremeno se pojavil i imoralizmot na Fridrih Ni~e, kako i
stavot na nekoi sledbenici na evolucionistot Darvin deka vo svetot caruva
samo zakonot na prirodnata selekcija na najsilnite i na borbata za opstanok,
so {to se pridonesuva{e kon filosofskiot amoralizam i ìvotniot
nihilizam (socijal-darvinizam). Kropotkin ja sozdava svojata “Etika“ so
sprotivni idei. Deloto ostanalo nedovr{eno.
“Etikata“ na Kropotkin se stremela da dade odgovori na dve osnovni
eti~ki pra{awa: Od kade poteknuvaat vo ~ovekot moralnite poimi, sfa}awa,
pretstavi? i Kon {to se naso~eni moralnite propisi i normi? Avtorot
planiral najnapred da go objasni potekloto i istoriskiot razvoj na moralot i
moralnosta, dodeka vo vtoriot tom sakal da gi izloì osnovite na svojata etika
i nejzinite celi. Kropotkin se obidel nau~no da dokaè deka prirodata ne e a-
moralna i taa ne go pravi ~ovekot zloben. Naprotiv, na{ite poimi za dobroto
i za zloto, kako i za “najvi{eto dobro“, poteknuvaat od prirodata. Moralnosta
e su{testven produkt na evolucijata na socijalniot ìvot i kaj lu|eto i kaj
ostanatite su{testva - rastenijata i ìvotnite. Za Kropotkin “dobrodetelta“
i “porokot“ se i zoolo{ki poimi, a ne samo ~ove~ki. No, samo op{testveniot
ìvot moè kaj lu|eto, kako i kaj ìvotnite, da go isfiltrira instinktot na
druèqubivosta i na zaemopomo{ta-solidarnosta, koi ponatamu }e
napreduvaat kon ~uvstvo na zaemna simpatija i qubov i kon posakuvawe dobro
ednite na drugite i kon me|usebno pravewe dobri dela. Tokmu od tie
(solidarni) ~uvstva i instinkti poteknuva ~ove~kiot moral, koj vo svojata
krajna instanca go ima praviloto: Ne pravi im go na drugite lu|e ona {to ne bi
sakal tie da ti go pravat tebe! Ova pro~ueno Zlatno moralno pravilo ja
izrazuva pravednosta, ednakvosta, koja, spored Kropotkin, e “celosno
bratstvo“. Ednakvosta e moralno ~uvstvo. A moralot odi i ponatamu; vo nego,
vrz osnova na ~ove~kata svest, kako povisok stepen na moralnosta, se pojavuva
sebe`rtvuvaweto.
356
Kaj Kropotkin etikata ima tri temeli: zaemna pomo{ (solidarnost),
pravednost (ednakvost) i po`rtvuvanost. Ne stanuva zbor za nekakva
specifi~no revolucionerna, “anarhisti~ka“ etika, tuku, naprotiv, za ~isto
~ove~ka, ili, kako {to toj ja narekuva, za “realisti~ka etika“. Ovaa etika
korespondira so sovremenata nauka, oslobodena e od religiozniot dogmatizam i
od metafizi~kite mitologii, a duhovno e ispolneta so vi{i ~uvstva, ideali,
nadeì. Kako takva, ovaa etika e neophodna za sovremeniot ~ovek. Nejzinata
glavna zada~a e da ja opredeli moralnata cel kon koja se stremi ~ovekot. Taa
cel ne moè da bide ni{to transcendentno (od onaa strana na realnosta), tuku
ne{to {to e realno. Moralnosta treba da se naso~i kon ìvotot, a ne kon
ne{to nadvor od nego. I krajnata cel na etikata ne e da go sovetuva sekogo
posebno, tuku “pred narodot da ja postavi, kako cel, vi{ata cel - ideal, koj
instinktivno, podobro od sekakov sovet, bi go vodel kon eti~ko dejstvo“.
Nasproti etikata na egoizmot Kropotkin propagira socijalen moral so
osnovno pravilo zaemnata pomo{. Vo vakviot moral ednakvosta e uslov za
pravednosta, a ovaa e uslov za moralnosta. Zaemnata pomo{, pravednosta,
po`rtvuvanosta - toa se trite ~uvstva dlaboko vsadeni vo ~ovekot, koi samite
po sebe imaat svoe opravduvawe. Tie ja formiraat moralnosta. Od niv najsilen
instinkt e zaemopomo{ta, solidarnosta - koја ја objasnuvaat i vo istata epoha ja
branat kako vrvnа vrednost za etikata iсто така sociolozite Herbert Spenser
(1820-1903) i Emil Dirkem (1858-1917). Ovie tri elementi ne se logi~ki poimi,
apstrakcii. Tie se eti~ki poimi, a eti~arot treba da go istraùva nivnoto
poteklo i razvoj, za da ja pokaè nivnata imanentnost vo ~ove~kata priroda,
kako {to taa ima i drugi prisu{ti ~uvstva.
Kropotkin priznava samo edna edinstvena etika. Site etiki vo krajna
linija se vtemeluvaat vrz op{to~ove~kata, realisti~ka etika. I robot i
gospodarot, i eksploatiraniot i eksploatatorot, i proleterot i burùjot vo
osnova pripa|aat samo na edna “klasa“ - a toa e ~ove~kiot rod. Sekoja etika se
zalaga za odredeni interesi, no site etiki se edna ista, zaedni~ka etika,
tolkuvana od razli~ni strani.
Sli~ni idei Kropotkin izloìl i vo deloto “Anarhizmot i moralot“,
koe{to go nare~e etida za moralot. Vo nego zapo~nuva so kritikata na vlasta
na taa epoha (dràva, buròazija, religiozna organizacija), ~ij moral i normi
zad sebe go krijat nivnoto licemerie. Treba da se izgradi eden, vo vistinska
smisla na zborot, ~ove~ki moral. Vakviot akt e progresiven ako moralnite
kodeksi stanat principi na samata individua.
Kropotkin i ovde ja smestuva vistinskata moralnost vo solidarnosta,
koja e “vrodeno svojstvo, isto kako i ~uvstvoto za miris ili za dopir“. Zaemno
pomagawe ~ovekot moè da go vidi i vo prirodata, vo ìvotinskiot svet kade
{to se ìvee vo zaednici. Ovaa e neophodno, bidej}i “bez solidarnosta
individuite i vidovite na ìvotinskiot svet ne bi moèle da se razvivaat i
usovr{uvaat“. Solidarnosta se sre}ava sekade kade {to postoi zaednica, pa taa
e mnogu pozna~ajna od Darvinovata prilagodlivost. Vrz ovaa osnova Kropotkin
dobroto i zloto gi poistovetuva so korisnoto i {tetnoto za zaednicata:
“Idejata za dobroto i lo{oto e prirodna potreba na ìvotinskiot vid. Koga
osnova~ite na religijata, filosofite i moralistite zboruvaat za nivnata
boèstvena ili metafizi~ka su{tina, tie samo go prexvakuvaat ona {to sekoja
mravka ili vrap~e go praktikuvaat vo svoeto male~ko op{testvo: Dali toa e
korisno za zaednicata? Ako e, toga{ e dobro. Dali toa e {tetno za zaednicata?
Ako e, toga{ e lo{o.“
357
Vtoriot eti~ki princip, onoj na ednakvosta, vo sebe go sodrì
po~ituvaweto na slobodata na li~nosta. Anarhistite se za op{ta sloboda, i
svoja i tu|a: “Vrz osnova na {to nie si dozvoluvame da barame eden tip odnos
sprema nas, a, istovremeno, sebesi da si davame pravo kon drugite da
postapuvame na drug na~in?... Ednakvosta - toa e pravednost“.
Tretiot eti~ki princip samopo`rtvuvanosta poteknuva od svesta za
sopstvenata mo}: “Vnatre{nata svest za sposobnostite na ~ovekot e prviot
~ekor kon sfa}aweto na ona {to toj mora da go pravi. ûvstvoto na moralnata
dol`nost... e izobilstvoto ìvot {to bara da se primeni“.
Kropotkin e edna od najmarkantnite li~nosti na anarhisti~koto u~ewe
(pokraj Prudon, Bakunin i nekolku drugi). Negovata socijalno-politi~ka
teorija ja imenuvaat anarho-komunizam - toj gi povrza idealot na komunizmot
(ednakvosta) i idealot na anarhizmot (slobodata na li~nosta).
Kropotkin ima golem pridones za etikata. Negovata teorija e etika na
solidarnosta, pravednosta i samo`rtvuvaweto. Nejzinata osnova e
prirodnosta. Toj tvrdi deka samo vo prirodnoto ìveewe i dejstvuvawe moè
da se postapuva vistinski moralno. Etikata na Kropotkin e ispolneta so
visoka svesnost i со po~ituvawe na lu|eto i na sebesi, so razbirawe i so qubov
za celiot ~ove~ki rod i za prirodata, bidej}i vo svetot na ~ovekot i na
ìvotnite osnovata za progres e solidarnosta. Zaemopomo{ta, kako i
hrabrosta i individualnata inicijativa, mu nosat pobeda na onoj vid koj
najdobro }e nau~i niv da gi primenuva. Delata na Kropotkin se napi{ani
ednostavno, mudri se, razbirlivi i sekoga{ sovremeni i aktuelni. Tie ne se
samo bukvari na anarhizmot - koj po aktuеlen ìvotno bil nekoga{, a sega samo
ponekoga{ i ponekade, vo nekoi umetni~ki krugovi. Negovite knigi govorat za
humanoto ~ove~ko odnesuvawe, {to denes ni e apsolutno neophodno. Koga e
razni{an sistemot na vrednostite, tie dela moàt da né podu~at na blagorodno
razbirawe na ìvotot i na nesebi~no, vnimatelno eti~ko odnesuvawe.
Eti~ki misli od Pjotr Kropotkin
“Sovremenata nauka go u~i ~ovekot sebesi da se smeta samo za beskone~no sitna
~esti~ka na vselenata.“
“Solidarnosta e golem dvigatel, koj sto pati ja zgolemuva energijata i tvore~kata sila
na ~ovekot.“
“Nie ne sakame vlast nad nas. Zar so samoto toa ne izjavuvame deka ne sakame ni da
vladeeme nad nekogo?!“
“Qubovta kon vistinata e podobrata polovina na sekoe moralno u~ewe.“
358
69. Vilijam Xejms
Sé MO@E DA BIDE PODOBRO
Najgolemite nau~nici retko ednostrano go
razbiraat ìveeweto. Tie imaat svoja specijalnost,
kade {to se najzna~ajni tvorci, no se interesiraat za
{iro~inata na postoeweto i davaat pridonesi za
raznite pra{awa i dilemi na ~ove{tvoto. Bidej}i se
beleìti mudreci, tie go pokaùvaat patot po koj
lu|eto moàt da se dviàt, no ponekoga{ toa e tolku
o~igledno, {to stanuva obrazec na ~ove~koto
odnesuvawe, moèn vaèn tip na ~ove~koto
dejstvuvawe. Taka stanuvaat eti~ari, ~ie u~ewe se
smestuva na mapata na eti~kiot svet i vrednosti.
Ponekoga{ i nivnoto generalno u~ewe e svoevidna
eti~ka proekcija na ~ove~koto mislewe i
dejstvuvawe, a kon toa moè da im se priklu~i i
razrabotena eti~ka doktrina, koja izvira od
osnovnite razmisluvawa na takviot tvorec, no bi
moèlo da se izgradi i nezavisno kako moralna
aktivnost korisna za ~ove~kiot rod. Takov mislitel so nekolku interesni idei
za etikata be{e amerikanskiot filosof Vilijam Xejms.
Vilijam Xejms e roden vo 1842 godina vo Wujork vo poznato
intelektualno semejstvo. Negoviot dedo Vilijam se doselil od Irska vo 1789
godina, pokaàl golema inicijativnost i rabotlivost (u~estvuval vo izvedbata
na kanalot Iri, ja ra{iril trgovijata vo dolinata Mohavk - {to se istoriski
amerikanski potfati). Umrel istata godina koga se rodil vnukot Vilijam.
Tatkoto Henri Xejms (1811-1882) kako dete nastradal vo eden nau~en
eksperiment, po {to mu bila ise~ena nogata. Bil najpoznat amerikanski
besednik na vremeto, prijatel so Ralf Voldo Emerson, so angliskiot pisatel
Tomas Karlajl i so drugi t.n. amerikanski transcendentalisti (romanti~ari,
{to e objasneto vo tekstot za Emerson). Se istaknal kako sledbenik na
{vedskiot nau~nik Emanuel Svedenborg (1688-1772), koj sozdal t.n. Nova crkva
so u~ewata za univerzalnata vrska vo realnosta, od najsitniot element sé do
Boga, pa, iako so Pa|aweto ~ovekot e oddelen od Boga, moè da se vrati vo
duhovnata sfera so svojata slobodna volja i um (inaku seto znaewe e zaklu~eno
vo nas, ne ni e lesno dostapno, no za toa treba da ja razbudime du{ata - {to li~i
na Sokratoviot pristap). Vo etikata u~el deka zloto treba da go izbegnuvame
zatoa {to doa|a od |avolot, deka dobroto treba da go pravime zatoa {to doa|a
od Boga, no toa treba da go pravime od na{a volja i inspiracija, a da veruvame
deka go pravi Bog. Sestrata Alisa Xejms (1848-1892) se razbolela od rak na
gradite, se preselila vo Anglija i tamu na svojata drugarka í diktirala svoj
"Dnevnik" za doìvuvawata, koj i denes se ~ita. Bratot Henri Xejms pomladiot
(1843-1916) bil najpoznatiot amerikanski pisatel, avtor na golem broj
romani i raskazi, so vlijanie vrz angliskata i amerikanskata kultura. Bra}ata
odrasnale i se {koluvale vo Evropa. Vilijam prvo se obidel na studira
slikarstvo, no brzo se prefrlil na medicinski studii na najstariot
amerikanski univerzitet bostonski Harvard (1863). Bil ~len na ekspedicija vo
Brazil (1865-66). Potoa studiral vo Berlin kaj najpoznatite germanski
nau~nici fiziologot i fizi~ar Herman Helmholc (1821-1894) i lekarot
359
Rudolf Virkov (1821-1902). Pokoncentrirano studiral prirodni nauki,
medicina i fiziologija na Harvard, kade {to diplomiral medicina (1869). Od
1873-ta predava na Harvard anatomija, a od 1875-ta psihologija. Osnova~ e na
prvata laboratorija za eksperimentalna psihologija, so koja taa od
filosofska-spekulativna stana egzaktna nauka (istovremeno eksperimentalna
psihologija so laboratoriski merewa vo Lajpcig zapo~naa Teodor Fehner, 1801-
1887, i Vilhelm Vunt, 1832-1920). No filosofijata ostana prvata i najgolema
qubov na Xejms, koja }e se obide da ja izgradi vo harmonija so negovite nau~ni
poznavawa.
Prvata kniga na Xejms "Principi na psihologijata" (1890) e delo {to sé
u{te se ~ita, {to e interesno zatoa {to vo taa nauka sekoj den se pravat ~ekori
napred i retko nekoj se zanimava so starite trudovi. Vo dvata toma toj
kombinira intenzivna introspekcija so biolo{kiot pristap. Svesta, spored
Xejms, e tek, vo koj moàt da se spojat minatite i sega{nite migovi. Toj dade
objasnuvawe na emociite (Xejms-Langeova teorija) deka zavisat od telesnata
sostojba. Emociite sleduvaat po doìvuvawata - nie ne begame zatoa {to sme
ispla{eni, tuku sme ispla{eni zatoa {to begame. Svesta, zna~i, ne e entitet,
tuku funkcija.
Drug vid istraùvawa spored koi e poznat Xejms se religioznite,
vsu{nost psiholo{ko-religioznite. Za toa ima napi{ano 2 knigi "Volja za
veruvawe" (1897) i "Raznovidnost na religiskoto iskustvo" (1902). Toj ja
~uvstvuva verata i ja saka. Vo prvata kniga ukaùva deka nie ~esto sme
prisileni da izbirame i deka vo takvite migovi moè da ja nadminuvame
fakti~nosta. Nedonesuvaweto re{enie zna~i isto {to i donesuvawe negativno
re{enie. Zna~i, koga re{avame nie barame i posredni fakti, na primer kolku
pravilno postapuvame vo ìvotot koga sme izbrale. Vo takvite izbirawa niz
nas probiva sevkupnata istorija na ~ove~kiot rod. Vo vtorata kniga toj e eden
od prvite pluralisti vo modernata epoha, koj ja istaknuva realnata
diferencijacija na stavovite. Ne se bara apsolutno edinstvo na ideite i
veruvawata, kako vo dotoga{noto ~ove~ko ìveewe i etika (vsu{nost,
kritikata na skolasti~kite metodi kaj Frensis Bekon, Dekart i Xon Lok vodi
kon vakva nova pozicija na po{iroko razbirawe). Pri ispituvaweto - kako vid
eksperimentalna, egzaktna nauka - Xejms utvrdil deka postojat razli~ni verski
iskustva, osobeno kaj misticite. Analizite mu pokaàle deka vo religijata
"ima ne{to" {to go nadminuva umot, kako {to i cvrstinata na religiskite
stavovi dava svedo{tvo deka verskite pretpostavki bi moèle da bidat
vistiniti. Dvete knigi u{te se koristat.
Od 1885 godina Xejms predava filosofija na Harvard. Po nau~nite
knigi za psihologijata i za religijata, toj izloì nova filosofska koncepcija,
koja ima{e izvonredno vlijanie vrz amerikanskata misla i filosofskiot
razvoj. Toj ja nare~e pragmatizam, spored terminot koj go dade ârls Sanders
Pirs (1839-1914), matemati~ar, hemi~ar, logi~ar, profesor po filosofija na
naukata, koj ovoj termin (1878) go iskaà kako del od teorijata na zna~eweto
(zaedno so sintaksata i semiotikata): "Za da go opredelime zna~eweto na nekoja
ideja treba da razgledame koi prakti~ni posledici sledat od nejzinata
vistinitost, pa sevkupnosta na tie posledici pretstavuva zna~ewe na taa ideja"
(vo 1905 godina, otkako Vilijam Xejms i negovite sledbenici go razvija i
populariziraa pragmatizmot kako teorija na akcija - Pirs mu dade novo ime na
svoeto u~ewe pragmaticizam). Knigata "Pragmatizam" na Vilijam Xejms
sodrì 8 predavawa odràni na Institutot Louel vo Boston i na
Univerzitetot Kolumbija vo Wujork.
360
Pramatizmot pretstavuva radikalen empirizam ili pluralizam, kako
{to gi imenuva samiot Xejms. Pragmatizmot stana duhovno dvièwe vo SAD,
prv originalen amerikanski pravec, mnogu vlijatelen vo celiot svet. Knigata
"Pragmatizam" e najpopularna i najvlijatelna vo istorijata na amerikanskata
filosofija. Xejms mu ja posvetuva na Xon Stjuart Mil (1806-1873), "od kogo se
nau~il na pragmati~kata otvorenost na duhot" i posakuva da go smeta za voda~
(Mil e eden od najvlijatelnite sovremeni filosofi, koj go unapredi
induktivniot metod na Frensis Bekon, razvi politi~ka ekonomija koja e
efikasna vo dene{nite proizvodstveni i sindikalisti~ki odnosi, prv se
zastapuva{e za slobodata na ènata, dade pridones kon razvojot na
parlamentarniot sistem i izbori, napravi originalna eti~ka teorija
utilitarizam kako najra{irena eti~ka doktrina vo razvieniot svet, napi{a
kniga "Za slobodata" kako najdobra politi~ka kniga na sovremenoto ~ove{tvo -
za skopskoto knigoizdatelstvo "Metaforum/Epoha" gi prevedov i objaviv
knigite "Pragmatizam" od Vilijam Xejms, 1992, i "Za slobodata" od Xon
Stjuart Mil, 1996, kako obrazec za amerikanskoto i za britanskoto
razmisluvawe, kako {to gi prevedov i objaviv i knigite "Kritika na
prakti~niot um" od Imanuel Kant, 1993, i "Nau~na rasprava za metodot kako
pravilno da go vodime svojot um i da ja barame vistinata vo naukite" od Rene
Dekart, 1996, kako obrazec za germanskoto i za francuskoto filosofsko i
eti~ko razmisluvawe - тоа беше pretstavuvawe na glavnite eti~ki idei na
najnaprednite nacii vo poslednite vekovi, svovedna prezentacija na
najvlijatelnite originalni eti~ki pogledi na razvienite kulturi).
Vo predgovorot kon prevodot na "Pragmatizam" na Xejms ukaàv na
iluzijata deka vo Amerika nema filosofska misla, boèmski zatoa {to se
izbegnuva metafizi~ko razmisluvawe. Ne govorev za brojnite razli~ni
religiski stavovi, koi instruiraat diferencirani etiki (od metodistite do
kvekerite i mormonite). Poso~iv deka dràvnite dokumenti na
novosozdadenata SAD gi pravea filosofski orientirani dràvnici (Tomas
Xeferson, Aleksandar Hamilton), inspirirani od Xon Lok, Monteskje i
drugite moderni evropski tvorci. Gi spomenav Ralf Voldo Emerson i Henri
Dejvid Toro kako originalni amerikanski avtori. Vo modernata epoha od SAD
doa|aat najsovremeni idei - Frederik Vinslou Tejlor (1856-1915) so
ergonomijata, ispituvaweto na efektite na organizacijata na trudot, vlijae{e
najmnogu vrz proizvodstvoto i врз menaxerstvoto, kako bazi~ni ekonomski
faktori; najplodniot amerikanski filosof profesorot Xon Djui (1859-1952),
kako prv sovetnik na pretsedatelot Frenklin Delano Ruzvelt, ne samo da ima
avtenti~na etika i pedagogija, koi se ra{ireni niz celiot svet, tuku e i
inspirator za sozdavawe i prezemawe na posebno podgotvenata ideja na
angliskiot logi~ar i ekonomist Xon Majnard Kejnz (1883-1946) za "dràvata na
blagosostojbata"; socijalniot i politi~ki mislitel Xejms Barnam (1905-1987)
e avtor na prvata istraùva~ka kniga za novoto rakovodewe "Menaxerska
revolucija" (1941); amerikanskite sociolozi, kulturolozi i antropolozi na
~elo so Talkot Parsons (1902-1979) go razvivaat funkcionalizmot, otkade
proizleze samosvesta deka lu|eto moàt da napravat sé, samo se potrebni um i
sredstva za toa (на тоа потсетува алегоричната мисла на претседателот Џон Кенеди,
1917-1963, дека, како и старите век пред тоа на Дивиот Запад, треба да се освојат
новите граници - и dade државна поддршка за испраќање на првиот човек на
Месе~inata 1969-та); matemati~kiot vunderkind Norbert Viner (1894-1964)
u~estvuva{e vo sozdavaweto na prvite kompjuteri-ve{ta~ki mozoci i e avtor
na teorijata na kibernetikata, kade ~ovekot i ma{inata se povrzuvaat za
361
dobivawe optimalni rezultati; ottuka poteknuva i sovremenata informatika...
itn., a tuka spa|aat i brojni sovremeni ekonomisti, sociolozi, arhitekti,
biolozi i bioeti~ari (terminot "bioetika", najmodernata forma na etikata,
kako "most kon idninata", go izmisli vo 1971-ta amerikanskiot biohemi~ar Van
Ranselar Poter, 1911-2001), kako i tvorci vo site granki na umetnosta, posebno
vo xezot, tancot, filmot, skulpturata..., so zna~ajni duhovni vlijanija vrz
slobodniot svet. Na site niv pragmatizmot im e filosofska baza.
Za Вилијам Xejms osnoven kriterium na soznanieto e negovata prakti~na
vrednost (hel. pragma = praktika), korisnost. Nema smisla da se vodat
metafizi~ki raspravi, za{to tie ne davaat re{enija so prakti~no zna~ewe -
moè dvete strani vo kavgата da imaat pravo ili dvete da se vo zabluda. Na
raspraviite im nema kraj, a Xejms bara so разmislуваweto i so diskusiite da se
dojde do uspe{no prakti~no re{enie. Vistinitosta i uspe{nosta na mislata se
proveruva vo praktikata - ako nekoja misla donesuva rezultati, taa e dobra i
vistinita, a ako ne dava rezultati, treba da se menuva (a не - инфантилно - да се
обвинува реалноста дека таа не чини).
Xejms saka da gi izmiri filosofite koi se raspravaat okolu
problemite koi nemaat prakti~no zna~ewe. No toj ne bara pomiruvawe i
sinteza na razli~ni stavovi, tuku saka stavovite da donesuvaat uspeh. Realnosta
}e re{i koj stav e vistinit. Realnosta e otvorena, vo nea postojano se slu~uva
ne{to i nastanuva ne{to novo. Zatoa ne e mo`no apstraktno, so neizmeneti
idei i so neproverni pozicii da se tolkuvaat nastanite - taka ne se nao|a
potreben odgovor. Na{eto mislewe treba postojano i sekoga{ odnovo da se
proveruva vo praktikata i da se adaptira, za da vodi kon korisni re{enija.
. So pragmatizmot se istaknuva zna~eweto na edinkata i na sekoja
inicijativa. Sekoj ~ovek ima svoja filosofija, svoj pogled za svetot. Postojat
lu|e so neèn duh - tie se privrzanici na racionalizmot i smetaat samo na
principite, tie se, nabrojuva Xejms, intelektualisti, idealisti, optimisti,
religiozni, veruvaat vo slobodnata volja, monisti, dogmatici. Drugata sorta
lu|e, onie so ìlav duh - se sledbenici na empirizmot, t.e. se dràt za faktite,
tie se senzualisti, materijalisti, pesimisti, nereligiozni, fatalisti,
pluralisti, skeptici. Od svojstvata i opredelbata na ~ovekot zavisi
snao|aweto vo svetot, koj ne e definitivno zavr{en, a od nas se o~ekuva na{e
dobro dejstvuvawe vo nego. Za taa cel nie treba postojano da sme svrteni kon
iskustvoto i nego da go ispituvame, tolkuvame i koristime.
Pragmatizmot e filosofija na aktivnosta i na uspehot, ne{to "tipi~no
amerikanski" (no denes ovoj pogled e ra{iren niz svetot - toa e duhoven i
ìvoten princip vo progresivnite zemji, kako i vo pove}e filosofski pravci).
Pragmatizmot ja nadminuva vo filosofijata metafizi~kata orientacija (iako
sekoj moè da ja razviva, isto kako i religijata, ako misli deka tie mu se
korisni, deka mu trebaat i mu donesuvaat ne{to polezno). Xejms veli deka nema
apsolutni vistini, sekoja vistina e vistina "dokolku i sé dodeka"
funkcionira. Vistinata ne postoi kako ne{to po sebe, taa e del od nas i
na{ata svest i treba da ni pomogne da se snajdeme vo svetot: "Vistinata e
nastan, proces na nejzinoto potvrduvawe na sebesi, na nejzinoto dokaùvawe
(kako vistina). Nejzina vrednost e procesot na utvrduvaweto na nejzinata
vrednost". Pragmatizmot ja afirmira delovnata psihologija, za koja e najva`no
da se pokaùva inicijativa i da se postignuva uspeh. So angliski izraz, mislata
treba da pokaè deka dejstvuva, polezna e i dava uspeh ("it works"), toga{ treba
da se sledi i zadrì. A ako ne funkcionira, ne e korisna, ne dava uspeh, tuku
nosi proma{uvawa i donesuva porazi, gubitoci ("it doesn't work"), treba da ja
362
otfrlime, da ja popravime ili da si najdeme poefikasna zamena. Ova
filosofija e optimisti~ka, ukaùva deka lu|eto moàt so svoe angaìrawe da
najdat izlez od sekoja situacija i re{enie za sekoj problem.
Spored Xejms, "filosofijata e naedno najvozvi{ena i najobi~na od site
~ove~ki dejnosti. Taa dejstvuva vo najsitnite puknatinki, a otvora i naj{iroki
vidici. Kako {to se veli, taa "ne hrani nikogo", no taa moè da gi inspirira
na{ite du{i so hrabrost; a bez ogled kolku nejzinite na~ini, nejzinite
somnevawa i predvizici, nejzinata drebni~avost i dijalektika gi odbivale
prostite lu|e, sepak nikoj ne moè da ìvee bez tie bleskotni snopovi na
svetlina so koi taa gi osvetluva horizontite na svetot". Taka Xejms ja
objasnuva i brani smislata na filosofijata, koja treba da stane del od
~ove~koto ìveewe i da bide plodonosna za ~ovekot i za dejstvuvaweto.
Xejms veli deka pragmatizmot e stara filosofija, ~ii formi moàt da
se najdat u{te kaj anti~kite misliteli, bidej}i mislata lu|eto ja razvivaat i
rabotat spored nea. Deloto na Xejms e polno so golemi i pou~ni zborovi za
ìvotot, so verba vo ~ovekovite sili i pravo na ìvot, nastojuvawe i idnina.
Taa e eden dejstven moralen imperativ. Taa go brani individualizmot kako
koncepcija, go dokaùva pravoto na ~ovekot na iskustvo, na svoja vizija, trud,
odbirawe i re{enie (vpro~em, i porazite se negovi). Najvrednoto e {to
pragmatizmot e filosofija na mo`nostite, ja otvora ~ovekovata sudbina, mu
pra}a poraka na ~ovekot da si ja zeme sudbata vo svoi race. Samo, ~ovekovite
idei, obrazloènieto i negovata akcija treba da davaat dobri, uspe{ni
rezultati.
Pragmatizmot e edna eti~ka pozicija, bez koja te{ko se uspeva, a koja
moè da ni pomogne da se snajdeme i da uspeeme. Isto taka, i vo doslovnata
etika Xejms sli~no razviva "odamna poznat" eti~ki stav.
Etikata na pragmatizmot e meliorizam - t.e. eti~ki e najva`no da se
podobruvame i da se trudime da bideme sé podobri. Toa moè da se napravi so
dobra volja, so predanost i vo dobro suredena zaednica. Toa e vid utilitarizam,
no skoncentriran vrz na{eto pravilno dejstvuvawe, koe }e zna~i podobro
snao|awe vo zaednicata i vo prirodata, vo odnosite so lu|eto i vo obvrskite,
edno op{to podobruvawe (lat. melior = podobro). Toa e nau~na koncepcija, ~ija
osnova se primenuva vo biolo{kite i vo agrotehni~kite nauki, kako i vo
pedagogijata i vo pravoto (korekcija na odnesuvaweto na onie koi napravile
prestap).
Vo pragmatizmot toa e baza za uverenosta deka vo moralna smisla
sekoga{ e mo`no popravawe na celite i na odnesuvaweto, realnosta e otvorena
za na{eto dejstvuvawe, a nie treba da pronao|ame podobri na~ini za da
postapuvame (po)ispravno i za da se izgraduvame sebesi kako odgovorno ~ove~ko
su{testvo. Vo sovremenata epoha, tokmu nade`ta deka e vozmo`no podobruvawe
na sostojbite vo Prirodata, vo odnosite pome|u lu|eto, vo ~ove~kata polo`ba,
vo unapreduvaweto na obrazovanieto i na zdravjeto, vo davaweto pomo{ na
stradalnicite (siroma{nite, zaostanatite, invalidite...) e eti~ka inspiracija
za aktivirawe i izdrùvawe na prezemeniot pat. Meliorizmot ne e samo
moralen stav kako nu`no sovetuvawe na neukite i popravawe na gre{nite, tuku
generalna vizija za mo`nosta za op{to podobruvawe na sostojbite, celite i
odnesuvaweto. (Zar toa ne e osnovata i na noviot trend na pozitivno mislewe i
odnesuvawe so lozungot Be positive! = Bidi pozitiven!)
Vilijam Xejms e najzna~ajniot amerikanski filosof so ogled na uspehot
na negoviot pragmatizam, koj su{testveno go objasni sovremeniot prakti~en i
efikasen duh i se odrazi vo razni novi vidovi soznanie. Ima{e mnogu razni
363
sledbenici. Negoviot prodolùva~ Xon Djui (1859-1952) e eden od
najvlijatelnite sovremeni svetski filosofi i pedagozi. Ima napi{ano 200
knigi od site oblasti na filosofijata (knigata "Demokratijata i
obrazovanieto" e najpoznato delo na sovremenata pedago{ka teorija; spored tie
idei se sproveduva dene{noto op{to obrazovanie vo svetot). Bil profesor na
razni Univerziteti, negovite idei se primenuvani vo pove}e zemji, a imal
golema funkcija na glaven sovetnik na Predsedatelot Frenklin Ruzvelt vo
spasuvaweto na SAD po ekonomskata kriza i vo razvojot pred i za vreme na
Vtorata svetska vojna.
Ideite na Djui se bliski na onie na Xejms, samo so pozna~ajna socijalna
sodrìna, dodeka kaj Xejms e naglaseno individualnoto stanovi{te. Osnovniot
stav na Djui e deka ne{tata ne treba da se objasnuvaat so nekoi natprirodni
pri~ini, tuku so nivnoto mesto i funkcija vo nivnata sredina. Zatoa za Djui
sovremenata zada~a na filosofijata e "na lu|eto da im gi razjasni ideite vo
vrska so socijalnite i moralnite sudiri denes". Djui e protiv tradicionalnata
filosofija i metafizi~kite spekulacii, toj bara "filosofijata da se
rekonstruira", {to bi se napravilo so povrzuvawe na teorijata i
praktikata, so negirawe na apstraktni {emi i so razrabotka na nau~ni
metodi za re{avawe na problemite na sovremeniot svet. Spored Djui,
filosofijata ne se zanimava samo so istraùvawe na faktite, tuku i so
kriti~ko pro~istuvawe na vrednostite na iskustvoto i so postavuvawe na novi
humanisti~ki re{enija, korisni za socijalnite i kulturnite pra{awa.
Filosofijata ima socijalno-pedago{ka funkcija da sluì za izgradba na
podobar ~ovek i na pospravedliv op{testven sistem.
U~eweto na Djui e nare~eno instrumentalizam. Filosofijata e sli~na
na fizikata i moè da stane egzaktna nauka. Inspiriran od teorijata na
evolucijata (u~eweto na Darvin go smeta za najgolem duhoven nastan na
epohata), za Djui misleweto e sredstvo za adaptacija na sredinata, organ
sli~en na zabite ili na racete. Ideite se eksperimenti za prisposobuvaweto,
koe pretstavuva èlba za sovladuvawe na ìvotnite okolnosti. Zatoa ne
su{testveno kako }e go soznaeme nadvore{niot svet, tuku kako da nau~ime da go
vladeeme, da go promenime, a i kakva e celta za koja toa go pravime. Soznanieto
poteknuva od realnoto iskustvo. Toa ima vrednost samo ako sluì kako
instrument, kako sredstvo za prakti~ni ìvotni re{enija. Misleweto i sé
ona {to go znaat lu|eto e samo alatka za uspe{no sreduvawe na setilnite
podatoci, za zavladuvawe so realnosta i za adaptacija kon prirodata. Znaeweto,
spored Djui, ne e teorija, tuku mo}, koja ne smee da se upotrebi nad lu|eto, tuku
nad prirodata i da sluì za op{testveniot progres.
Pragmatizmot ~esto se kritikuva od zastapnicite na strogata
filosofija, no toj e ra{irena i mo{ne potrebna pozicija. Vo SAD dejstvuva{e
beleìt filosof Ri~ard Rorti (1931-2007), koj se smeta{e (neo)pragmatist;
iako ukaùva{e deka mislite na Xejms i Djui se od druga epoha i deka denes se
razviva poinakva filosofija, pa i samiot ima zabele{ki za nekoi nivni
pogledi, toj go brane{e pragmatizmot, ne samo zatoa {to starite pragmatisti
smetaa deka pragmatizmot i demokratijata se povrzani i usoglaseni vizii.
Sovremenite zemji, osobeno nerazvienite, imaat potreba od pragmatisti~kata
ideja, treba i moè da gi promislat i usovr{at svoite stavovi, potrebni se
soznanija koi }e dadat uspeh i rezultatite mora da se proveruvaat vo
praktikata, inaku treba da se menuvaat-podobrat. Na krajot na predgovorot kon
mojot prevod na knigata "Pragmatizam" od Vilijam Xejms, koga po~nuva{e
noviot sloboden reìm (1992), kaàv deka "filosofijata ne e nekorisno
364
ne{to", deka "vremeto na pragmatizmot doa|a", deka "od vrednosta na izbranata
filosofija zavisi ìvotniot napredok" i deka sega, koga "ìvotot né vrati na
negovite koreni", treba da "gi soznaeme negovite vistini" i deka se nadevam
oti "Pragmatizmot" na Xejms "}e ni pomogne vo ~itaweto, razbiraweto,
duhovnoto prifa}awe i intelektualnoto otvoreno gledawe na
Neprikosnovenata Vistina - deka treba da se pobedi za da se ima vistinski
ìvot".
Eti~ki misli na Vilijam Xejms
"Filosofijata ne e samo stru~na rabota; taa e na{e, pove}e ili pomalku, nemo ~uvstvo
za ona {to ìvotot zna~i ~esno i dlaboko."
"ôvekot ne e zakonodavec na Prirodata, toj nea ja vpijuva. Taa stoi cvrsto; toj nejze
mora da í se prisposobi."
"Edinstveniot kriterium na pragmatizmot vo ispituvaweto na verojatnata vistina e
ona - {to najdobro dejstvuva, {to najdobro "raboti", {to najdobro uspeva, {to najdobro
né vodi vo na{iot ìvot, {to e najpogodno za sekoj del od ìvotot i {to se vklopuva vo
celinata na baraweto na iskustvoto, a pri toa ni{to da ne bide izostaveno."
"Pragmatisti~ko gledi{te e deka site na{i teorii se instrumentalni, deka tie se
duhovni modusi za prisposobuvawe kon realnosta pove}e otkolku otkrovenija ili
gnosti~ki odgovori na nekoja od Boga postavena zagatka."
"Zloto treba napolno da se otfrli, da se turne preku ogradata i da se otstrani,
pomagaj}i taka vo sozdavaweto na eden svet koj }e gi zaboravi mestoto i ulogata na
zloto."
365
70. Vladimir Solovjov
MORALNI SME PORADI SRAMEWETO,
SOÛVSTVOTO I POÎTTA KON BOGA
Ponekoga{ ne e nu`no, nitu mo`no,
da se opredeli samo eden izvor i princip
na moralot. Razli~nite usoglaseni
principi, koi ne se sprotivni,
pretstavuvaat cvrsta osnova za eti~ki
objasnuvawa, a neretko davaat i porealna
slika za moralnoto dejstvuvawa. Vo
eti~koto u~ewe na najpoznatiot ruski
filosof Vladimir Solovjov dobroto vo
~ove~kite dela ima izvor vo tri na~ela -
sramot kaj lu|eto, nivnata solidarnost-
so~uvstvuvawe i po~ituvaweto na
Vrhovnoto su{testvo.
Vladimir Solovjov e roden vo 1853
godina vo Moskva. Tatko mu Sergej bil
vode~ki ruski istori~ar. Majka mu
poteknuvala od sojot na ukrainskiot
mislitel Grigorij Skovoroda. Vladimir
bil fasciniran od prirodnite nauki i
po~nal da gi studira, no sogledal deka ima
najgolem talent za filosofijata, na koja ñ go posveti celiot ìvot. Bil prv
ruski sistematski filosof. Kako profesor imal isklu~itelen ugled vo
Moskva i vo Petrograd. Bil prijatel so Fjodor Dostoevski (1821-1881), avtor
na zna~ajni romani so eti~ka sodrìna, koj vo poznatiot teolo{ko-eti~ki
tekst “Legenda za Golemiot ikvizitor“ se potpira vrz pogledite na Solovjov.
Zaradi eden govor protiv carskiot despotizam i teror Solovjova go otstranile
od Univerzitetot. Eden cenzor mu dal negativna ocenka: “Toa e ~ovek so idei“.
Potoa bil sloboden pisatel. êsto prestojuval vo stranstvo i odrùval
poseteni predavawa.
Solovjov imal razni kulturni i istoriski interesirawa i zamisli.
Smetal deka zapadnata civilizacija e vo kriza, deka taa, a posebno zapadnata
crkva, stanale `rtvi na tri zla: privle~nost na vlasta, racionalizam i
materijalizam. Solovjov se zaloùval za obnova na teokratijata, kako ne{to
socijalno neophodno koga se zaboravat i opa|aat duhovnite vrednosti. Negovoto
u~ewe za obedinuvawe na razdelenite hristijanski crkvi, duri po polovina
vek }e se razvie vo akcija pod imeto “ekumenizam“. Solovjov umrel vo 1900
godina; negovoto delo ne e celosno zavr{eno, no etikata e izgradena.
Bil protivnik na materijalizmot i pozitivizmot, za nego povredni
filosofski sredstva se idealizmot i mistikata (bil pod vlijanie na Spinoza i
na Fridrih [eling, a gi istraùval i isto~nite filosofii). Istaknuval deka
filosofijata i teologijata se povrzani, filosofijata e samo podgotovka za
verskite u~ewa. No, Solovjov ne bil teolo{ki dogmatik, svojata misla ja
narekol “slobodna nau~na teosofija“, vo koja dava sinteza na verata so
filosofijata i naukite. Misleweto ne e mo`no bez idejata za apsolutnoto.
ôvekot gi spojuva prirodata i Apsolutot, najvi{ata vistina. Kako slika na
Boga, ~ovekot e povikan da bide “Mesija na Vselenata“. Solovjov gi slavel i
366
unapreduval zaedno filosofijata i teologijata, pa go sporeduvale so eden od
vtemeluva~ie na hristijanskata teologija Origen (185-254).
Knigata na Solovjov “Opravduvawe na dobroto“ (1897, so podnaslov
“Filosofija na moralot“, najobemna tvorba na Solovjov) e edno od
najzna~ajnite sovremeni eti~ki dela. Toj izgradil interesno eti~ko u~ewe vrz
osnova na antropolo{kata sogledba i visokite normativni barawa pred
~ovekot (posebno ja po~ituval i sledel eti~kata doktrina na Kant). Za
Solovjov, dobroto e cel na ~ove~kiot ìvot i dejstvuvawe. Toa e “vistinski
predmet na moralnata filosofija“, so {to toj etikata ja zasnovuva kako nauka
vrz empiriski osnovi (bidej}i religijata ne e garant na moralot).
Dobroto e ne{to univerzalno za lu|eto. Sekoj narod i pleme imaat ideja
za dobroto, a svojot poim na dobroto go smetaat za ideal. No, ako pove}e se
cenat divja{tvoto i razbojni{tvoto otkolku strame`livosta i so~uvstvoto, na
dobroto mu nedostasuva sodrìna koja bi soodvetstvuvala na univerzalnata
forma na dobroto. Lu|eto imaat razum i se koristat so jazik, pa na idejata na
dobroto niz istorijata ñ davale sé pocelosna sodrìna. Etikata ja razrabotuva
pozitivnata sodrìna na moralnosta. Idejata na dobroto sekoga{ e apsolutna
norma za ~ovekot, no na taa ideja postapno ñ se dava dostojna sodrìna, so koja
se postavuvaat moralni ideali i barawa, koi su{testveno }e bidat op{ti i
nu`ni. Duri vrz nivna osnova se pravi dobro. Predmet na etikata se moralni
na~ela i normi koi proizleguvaat od sfa}aweto na dobroto. Etikata treba da
ja razrabotuva idejata na dobroto vo lu|eto i da gi obrazloùva prakti~nite
vistini koi so logi~na nu`nost sledat od nea. Zatoa etikata e samostojna
nauka, no moè da bide povrzana so religijata, bidej}i verata moè da dade
pottik za dobri dela.
Moralnosta e sostojka na samata ~ove~ka priroda. Taa e centar na
~ovekovoto su{testvuvawe, ona {to bitno go karakterizira ~oveka. Moralot i
sovesta na ~ovekot mu zboruvaat ne samo {to e dobro i zlo, tuku i {to treba da
pravi, a {to da izbegnuva. Spored Solovjov, zadovolstvoto, sre}ata ili korista
ne moàt da stanat op{ti principi na dejstvuvaweto, zatoa {to se odnesuvaat
na ne{to slu~ajno i posakuvano, a principot treba da bide op{t i obvrzuva~ki.
Ima edno takvo temelno ~uvstvo, kogo go nema ni kaj najvi{ite vidovi ìvotni,
a se javuva i kaj najprimitivnite ~ove~ki rasi. I najnerazvieniot i najdiv
~ovek se srami. Srameweto e stav za ona {to ne bi trebalo da bide. Ovaa
psiholo{ka projava gi zadovoluva ~ovekoviot nagon i potrebi, a korisna e,
isto taka, i za odrùvaweto na vidot. ôvekot e su{testvo koe znae deka e
odgovorno za svoeto dejstvuvawe i ima relacija kon toa. Sramot e ~uvstvo, beleg
{to ~ovekot go razlikuva od site drugi ìvi su{testva. Vo starite zapisi
pi{uva deka lu|eto pravele razni dela, sprotivni na dene{niot moral, no i tie
imale ~uvstvo na sram; ovoj ne e nepoznat vo niedna ~ove~ka kultura. Pojavata
na sramot od najstarite vremiwa i negovoto razvivawe se znak za
civilizacijata.
Na ovaa biolo{ko-istoriska deskripcija na zna~eweto na sramot za
~ove~koto su{testvuvawe Solovjov nadovrzuva antropolo{ko objasnuvawe.
Imeno, so sramot ~ovekot pokaùva deka ne e prosto materija, tuku deka ima
sposobnost da se krene nad svojata materijalna osnova: “Koj se srami, so toj
psihi~ki akt se oddeluva od ona od {to se srami... Koga imam sram zaradi
svojata materijalna priroda, tokmu so toa pokaùvam deka ne sum ne{to isto
kako taa“. Sramot se javuva koga materijalnata priroda po~nuva da zdobiva mo}
nad ~ovekot. ôvekot se brani od takvite napadi. Sramot zboruva deka
materijalnata priroda kako ne{to ponisko ne smee da vladee nad ~ovekot. So
367
toa ~ovekot pridobiva vnatre{na samostojnost nasproti materijalnosta, kako
i dostoinstvo deka ima takva mo}. ûvstvoto na sramot e prv temel na
moralnata samosvest, prv stepen na moralnosta.
Sramot se odnesuva na onie elementi koi se poniski od ~ovekoviot
ìvot ili nemu mu se su{testveno podredeni. Prvi~nata moralna svest
pretstavuva reakcija na duhovnata priroda na opasnostite {to nejze ñ se
zakanuvaat od poniskite mo}i - telesnite strasti, egoizmot i divite nagoni.
Ovie imaat ambicija da ja pritisnat i otfrlat ~ovekovata duhovnost: “ôvekot
e moralno su{testvo poradi negovata sposobnost da reagira taka (so sram i so
ograni~uvawe na poniskite nagoni)“.
No, ~ovekot ìvee so drugite lu|e i so sli~ni su{testva. Tuka se javuva
vtoroto osnovno moralno ~uvstvo - so~uvstvuvawe, sostradalni{tvo. Pri
stradaweto {to go ~uvstvuva zaradi patilata ili nezadovolenite pozitivni
potrebi na drugata li~nost, ~ovekot reagira bolno, solidaren e so
stradalnicite. Ova ~uvstvo moè da se sretne i kaj ìvotnite, pa, spored
Solovjov, toa ne e rezultat na docne`niot razvitok na ~ove{tvoto. Toa e
tipi~no ~uvstvo za zaedni~koto ìveewe i za socijalnite kontakti. ûvstvoto
na soàluvawe ozna~uva deka pome|u su{testvata postoi qubov.
Srameweto i so~uvstvoto se bazi~ni sili na moralot: “So ~uvstvata na
sram i so sostradalni{tvoto vo nas temelno se opredeluva na{eto moralno
odnesuvawe - prvin kon na{ata materijalna priroda i, potoa, kon site drugi
ìvi su{testva. Dodeka ~ovekot ima sram i dodeka so~uvstvuva (qubi) toj
postapuva moralno kon sebe samiot i kon svoite bliski; nasproti toa,
besramnosta i ne~uvstvitelnosta go potkopuvaat vo samiot koren negoviot
eti~ki karakter“.
Za moralnata svest e va`no i tretoto ~uvstvo, eden nejzin osoben vrutok
- stravopo~itta. Ova ~uvstvo kon vozvi{enoto e razli~no od sramot i
so~uvstvoto, stanuva zbor za moralen izvor, koj ne se sveduva na drugite dva.
Stravopo~ituvaweto go opredeluva ~ovekoviot odnos kon ona {to e povisoko
od ~ovekot - kon Bog, “od kogo ~ovekot ne se srami i kogo ne moè da go
soàluva, tuku mora da mu se voshituva i da se poklonuva pred nego“. Kako
najvi{a vistina, apsoluten duh, Bog se soznava so neposredno ~uvstvuvawe. Toj e
apsolutno dobro na ìvotot i cel na sekoe ~ove~ko dejstvuvawe. Za Solovjov,
Hristos e najgolemiot moralen ideal kogo Bog im go dal na lu|eto. Taka
etikata na Solovjov e i patokaz koj né vodi do apsolutnata vistina na ìvotot,
do Boga.
Ovie tri izvori ja opredeluvaat sevkupnosta na moralot, koj zavisi od
odnosot na ~ovekot kon materijalnata priroda (ona {to e ponisko od ~ovekot),
kon bli`niot i sli~nite su{testva (ona {to e ednakvo na ~ovekot) i kon
Apsolutnoto (ona {to e povisoko od ~ovekot): “Ve~ni i postojani temeli na
moralniot ìvot na ~ove{tvoto se vlasta nad materijalnoto postoewe i
setilnost, solidarnosta so ìvite su{testva i vnatre{noto, dobrovolno
pot~inuvawe na nat~ove~kiot princip-izvornik“.
Tuka ne e krajot na Solovjovoto objasnuvawe na moralnata su{tina i
celost. Sposobnosta na ~ovekot za moral - da reagira so sram, so~uvstvo i
stravopo~it - ostanuva neopredelena ako moralnite temeli ne se
konkretiziraat vo normi, koi }e zna~at prakti~na primena na eti~kite na~ela.
Spored Solovjov, vrednostite-dobrodetelite, formata niz koja se javuvaat
moralnite na~ela, se samo varijacii na eti~kite vrutoci ili rezultat na
nivnoto me|usebno vlijanie. Moralnosta ne e samo ~ovekov streme` kon
dobroto, tuku naso~enost kon moralna praktika (koja toj ja ispituva vo
368
razli~ni sferi na ~ove~koto ìveewe). Dobrodetelta e pravilo za
dejstvuvawe. Dobrodetelniot e ~ovek “kakov {to bi trebalo da bide“, toj treba
така da dejstvuva. Moralnosta e naso~enost, napregawe, “opredelena dol`nost“.
Osnovnite dobrodeteli, spored Solovjov, se umerenosta, moralnata
snaga, pravednosta i razumnosta. Umerenosta e vozdrànost kon sramnite
okolnosti ili dejstva koi ne se dostojni za ~ovekovata li~nost, a zna~i nivno
ograni~uvawe i otklonuvawe. Moralnata sila e ednakva so hrabrosta kako
na{e vozdignuvawe nad materijalnata strana na na{ata priroda i
vospostavuvawe vlast nad nea; smislata e ~ove~kiot duh da se krene nad
poniskite materijalni elementi (taka ovaa moralnost e povrzana so sramot
kako prv temel na etikata). Razumnosta e svoevidna mudrost koja se bazira vrz
sogledbata koi sredstva najdobro sluàt za postavenite celi. Stanuva zbor za
najdobriot na~in kako da se postignat najdobri celi. Pravednosta e sinonim za
“ona {to bi trebalo da bide“, taa e ona {to e ispravno ili {to e spravedlivo,
kako osnovna smisla na altruizmot, koj pravoto za ìvot i za na{i dobra, {to
si gi barame za sebe, im gi priznavame i им ги ovozmoùvame i na drugite lu|e
(tuka spa|aat i pravdinata i milosrdnosta).
Pokraj osnovnite dobrodeteli, Solovjov objasnuva i niza vtori~ni
dobrodeteli, koi se isto taka izraz na moralnite na~ela i nu`ni se za ~ove~en
ìvot: velikodu{nost, nesebi~nost, dare`livost, vistinoqubivost i
trpelivost. Nivnoto zna~ewe zavisi od moralnite principi i tie moè
ponekoga{ da se prenebregnat; apsolutno zna~ewe imaat samo moralnite
na~ela, tie imaat vrednost vo site okolnosti i ne е dozvolен nikakov нивни
isklu~ok.
Posebno istaknuvame deka Solovjov vo svoeto kapitalno eti~ko delo
"Opravduvawe na dobroto" istaknuva edna dvojna eti~ka norma, koja e sostavena
od dve vrednosti, koi sekako treba da bidat ispolneti. Solovjov ja objasni
sovremenata ideja za dvojnata nu`nost na eti~koto odnesuvawe: izbegni da gi
povredi{ drugite, a koga moè{ pomagaj mu na drugiot. Toa e taka zatoa {to,
vsu{nost, nema bezdna pome|u mene i drugite. Solovjov ukaùva deka jas treba
da bidam sé za drugite. Toa go razjasnuva so principot na altruizmot - nema na
drugiot дa mu nanesuvam stradawe ili da go povreduvam, a koga toj nezavisno od
mene e vo takva stradalni~ka sostojba, jas }e mu pomagam. Povrzuvaj}i go
na~eloto na altruizmot so Zlatnoto eti~ko pravilo - i priveduvaj}i gi
negovite dve formulacii: Ne mu pravi na drugiot ona {to ne saka{ tebe
drugite da ti go pravat! i: Pravi im na drugite sé ona {to bi sakal i tie tebe da
ti go pravat! - Solovjov niv gi spojuva vo pravilo: Nikoga{ nikogo ne
povreduvaj, ako moè{ pomagaj na site! (Neminem leade, imo omnes, quatum potes,
juva). Ova go prezel od Artur [openhauer, no Solovjov mu dade glasnost pred
120 godini i mo{ne golemo eti~ko zna~ewe. Denes - preku indiskite eti~ari -
ovoj eti~ki lozung stana mo{ne moderen i moè nasekade po svetot da se vidi i
javno istaknat, na angliski jazik, vo stih: Hurt never, help ever. Efikasno moè
da posluì kako potpora za proverka na sekoja svoja dilema ili delo. Vaka
Solovjov prekrasno go analizиra moralniot fenomen, vtemelen vo ~ove~kata
du{a.
Prvoto, споменатото negativno pravilo, e pravilo na spravedлivosta, a
vtoroto - pravilo na milosrdnosta. Me|utoa, i vo osnovata na vtoroto pravilo
isto taka leì spravedlivosta - ako sakam drugite da mi pomagaat, koga sum
siroma{en ili koga stradam, spravedlivo e i jas nim da im pomagam. Od druga
strana, ako ne sakam nikogo da povredam, toa e taka zatoa {to jas gledam deka i
drugite koi stradaat se ìvi su{testva, kakov {to sum i jas. Vo takov slu~aj jas
369
isto tako }e se griàм kolku-gode e mo`no da gi spasam tie su{testva od
makite: nema da gi povreduvam i }e im pomagam. "Milosrdnosta ja pretpostavuva
spravedlivosta, a spravedlivosta ja bara milosrdnosta - toa se samo razli~ni
strani na edna ista pojava".
Vaka Vladimir Solovjov vo nau~na forma gi izloì osnovite na
etikata. Toa e prvo celosno nau~no izloùvawe na etikata vo ruskata misla
(која има повеќе интересни борци за етиката и за праведноста). Zaedno so Соловјов i
neposredno po nego so svoite beleìti eti~ki iskaùvawa se istaknaa
korifejot na anarhisti~kata etika Pjotr Kropotkin i najvlijatelniot
univerzalen eti~ar na sovremenoto ~ove{tvo Lav Tolstoj. Solovjov imal mnogu
u~enici i privrzanici - Trubeckoj, Loski, Nikolaj Ber|aev, Simon Frank,
Sergej Bulgakov i drugi. Marksistite-bol{evicite ja kritikuvaa i otfrlaa
negovata misla i ne dozvoluvaa da se objavuvaat negovite trudovi, duri ni da se
spomеnuva negovoto ime, no vo poslednive godini i vo Rusija i vo celiot svet so
golemo vnimanie se studiraat eti~kite idei na Vladimir Solovjov.
Eti~ki misli od Владимир Solovjov
“Sekoe moralno u~ewe bi ostanalo bez sila i bi bilo neplodno ako ne bi imalo cvrsta
opora vo moralnata priroda na samiot ~ovek.“
“Sovesta e realno du{evno jadro na seto ~ove~ko dobro; taa go karakterizira ~ovekot
kako moralno su{testvo.“
“Zborot “sram“ vo site jazici se odnesuva na povredata na moralnite barawa, koja ne
moè da se odobruva.“
“Smislata na ona {to go zboruvaat sramot i sovesta e isto: toa ne e dobro, toa ne treba
da bide, toa e nedostojno.“
370

Eticari-Prv Del

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eticari-Prv Del

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

d-r Kiril Temkov

DOM NA KULTURATA "IVAN MAZOV - KLIME"

EDICIJA RODNOKRAJNI PISATELI

Objaveno so finasiska poddr{ka od

OVAA KNIGA e rezultat na dolgogodi{noto studirawe i predavawe na

ISTORIJATA NA FILOSOFIJATA e sostaven del na filosofijata,

RAZVOJOT na umot i moralot kako tema na na{ata kniga, poka`uva

GEOGRAFIJATA na etikata e isto taka mnogu interesna. Svoevidnata

UNIVERZALNATA ETIKA e najinteresniot podem na etikata denes.

SOVREMENATA EPOHA zapo~na so Renesansata i Prosvetitelstvoto

Потоа во марксизмот-ленинизмот - како идеолошка одредница на таквите

You might also like