Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

ПРОРАЧУН МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Општи поглед, дефиницијe

Машински елементи морају да задовоље намену и функцију, затим да буду израђени од

одговарајућег материјала и димензионисани да имају задовољавајућу чврстоћу (способност
супротстављања разарању) и крутост. Сви претходно набројани фактори, су основа за прорачун
машинских елемената. Прорачунати неки машински елеменат, значи одредити облик који ће
задовољити услове функције и намене, а затим одабрати одговарајући материјал и одредити
димензије елемената.
Прорачун нестандардних машинских елемената започиње се такозваним претходним
прорачуном. Са претходним прорачуном први пут се покушавају одредити димензије
машинског елемента. Број претходних прорачуна зависи од више фактора. Међу њима највећу
улогу има искуство конструктора у таквом прорачуну.
На основу података добијених претходним прорачуном приступа се конструисању и
моделирању машинског елемента или склопа.
Када се заврши претходни прорачун машинских елемената, а елементи конструишу, обавезно
се врши његово проверавање такозваним завршним прорачуном. Проверавањем се утврђује
да ли усвојени облик машинског дела и одређене димензије за одабрани материјал, омогућавају
машинском делу да обавља своју функцију без непожељних појава. Уз конструкциону
документацију само се прилаже такозвани завршни прорачун.
Прорачун стандардизованих машинских елемената (завртњи, клинови, котрљајни лежаји и сл.)
подразумева одређивање потребне величине елемента, познатог облика. Материјал је или
дефинисао произвођач - котрљајни лежај или се и он бира - завртњи.

Оптерећење машинских елемената

Машински елементи су у току рада изложени дејству различитих оптерећења. Она се могу
јавити у облику сила или спрегова сила (момената). Ова оптерећења су проузрокована
отпорима које машина савлађује вршећи користан рад: отпори трења, отпор резања код машина
алатки, отпори ваздуха код кретања возила и авиона, отпор воде код кретања бродова, отпор
земљишта код плугова и булдозера, затим тежине појединих делова и корисним теретима,
инерцијалним силама, притисцима течности и гасова итд.
Зависно од карактера промена током времена, оптерећења могу бити статичка и динамичка.
Код статичког или мирног оптерећења (Сл.1) интензитет, правац и смер оптерећења се не
мењају током времена.
Оптерећење, F

F=const

R=1

Време, t
Слика 1. Статичко оптерећење
Динамичко периодично променљиво оптерећење током времена се мења по интензитету,
правцу и смеру. Карактеристичне величине периодичног променљивог оптерећења (Сл.2) су:
Fg – максимално оптерећење, Fd – минимално оптерећење,
Fa – амплитудно оптерећење, Fsr – средње оптерећење.

1
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

F
F
R=0

Fa

Fa = Fsr
Fg
Fa

Fg
Fsr
Fd
t Fd = 0 t
а) б)

F
в) R = -1

Fg
Fsr = 0 t

Fd
Слика 2. Периодично променљиво динамичко оптерећење:а) општи случај; б) једносмерно променљиво;
в) наизменично променљиво

Амплитудно оптерећење Fa одређено је изразом:

Fg − Fd
Fa = .
2
Средње оптерећење Fsr одређено је изразом:
Fg + Fd
Fsr =
2
и представља стално (статичко) оптерећење машинског дела (предоптерећење).
Периодично променљиво оптерећење код кога је минимално оптерећење једнако нули (Fd=0), а
амплитудно оптерећење једнако средњем оптерећењу, односно Fa=Fsr, назива се једносмерно
променљиво оптерећење (Сл.2б)
Периодично променљиво оптерећење код кога је средње оптерећење једнако нули (Fsr = 0),
назива се наизменично променљиво оптерећење (Сл.2в).
За описивање карактера промене оптерећења током времена, користи се фактор асиметрије R:
Fd
R= = −1... + 1 .
Fg
Фактори асиметрије R износе: за статичко оптерећење R = 1 (Сл.1), једносмерно променљиво
оптерећење R = 0 (Сл.2б) и за чисто наизменично променљиво оптерећење R = -1 (Сл.2в).
Maшински елементи су најчешће оптерећени комбинацијом појединих врста оптерећења.
Оптерећења машинских елемената која се јављају у нормалним условима рада, називају се
номинална оптерећења. У току рада, оптерећења машинских елемената могу бити и знатно
већа од номиналних. То је случај када се у току рада промени режим рада појединих машина
(нпр. код моторних возила, алатних машина, дизалица итд).
Оптерећења машинских елемената која се јављају у току рада, када машински део исправно
обавља своју функцију, уважавајући при томе стварне радне услове, називају се стварна
оптерећења. Одређивање стварног оптерећења је веома сложено. У већини случајева је тешко

2
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

изводљиво. Зато се, због немогућности доследног сагледавања и узимања у обзир свих
утицајних фактора, за прорачун машинских елемената користи меродавно оптерећење.
Меродавно оптерећење се одређује на основу номиналног оптерећења, тако што се номинално
оптерећење помножи фактором оптерећења (K). Вредности овог фактора зависе од услова рада
машине и приказане су у табели 1.

Табела 1. Вредности фактора оптерећења K за различите врсте машина

Фактор
Врста машине
оптерећења, K
Турбине, обртни компресори, вакум пумпе, брусилице, електричне машине 1,0 … 1,1
Клипне машине, мотори СУС, компресори, пумпе, рендисаљке, стругови 1,2 … 1,5
Ковачке пресе, пресе за угаоно савијање, маказе за сечење, машине за
1,5 … 2,0
пробијање, гатери
Механички чекићи, машине за ваљање, дробилице 2,0 … 3,0

Напрезања, напони и деформације машинских делова

Напрезање је стање које настаје у машинском делу под дејством спољашњег оптерећења.
Напрезање машинског дела карактерисано је променом облика и димензија -
деформацијама, односно унутрашњим отпором - напоном.
Деформација је промена облика и димензија машинског дела под дејством оптерећења.
Деформација може бити општа (запреминска) и локална (контактна).
Општа деформација се простире по целој запремини машинског дела. Локална се ограничава
само на додирну површину два тела. Општа и локалне деформације могу бити еластичне
(повратне) или пластичне (неповратне).
Ако се после престанка дејства оптерећења машински део врати у првобитни положај, говори
се о еластичним односно повратним деформацијама. Ако је машински део оптерећен тако,
да после престанка дејства оптерећења не може да се врати у потпуности у првобитни положај,
реч је о пластичним или неповратним деформацијама.
Крутост је способност машинског дела да се супротстви еластичном деформисању. У општем
случају дефинише се као оптерећење сведено на јединицу деформације.
Напон је физичка величина која карактерише интензитет унутрашњих сила у некој тачки
замишљеног пресека машинског дела, којима се материјал машинског дела супротставља
деформисању због дејства спољашњег оптерећења. Унутрашње силе настају између молекула
материјала, као реакција на спољашње нападно оптерећење, обезбеђујући чврстоћу машинског
дела у посматраном пресеку.
Напон који делује нормално на површину попречног пресека машинског дела (Сл.3) назива се
нормални напон. Означава се σ (сигма). Напон који делује у равни попречног пресека
машинског дела (Сл.4) назива се тангенцијални напон. Означава се τ (тау).

τ F
d1
d

σ l
l1

Слика 3. Нормални напон σ и Слика 4. Машински део напрегнут на затезање

тангенцијални напон τ

3
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

Зависно од положаја спољашњег оптерећења, у односу на осу машинског дела, разликују се

следеће врсте напрезања: затезање, притискивање, савијање, смицање и увијање.
Затезање је напрезање које настаје деловањем сила дуж осе машинског дела. Оне у машинском
делу изазивају деформацију у виду повећања првобитне дужине и смањења првобитног
попречног пресека (Сл.4). Основни израз за одређивање унутрашњег отпора – напона услед
затезања је :
F
σz = ,
A
где су:
F – оптерећење, које напреже машински део и
A – површина најмањег попречног пресека оптерећеног машинског дела.

Притискивање је напрезање које настаје деловањем сила као и код затезања дуж осе.
Међутим, код овог напрезања се у машинском делу јавља деформација у виду смањења
првобитне дужине и повећања првобитног попречног пресека (Сл.5). Ако су дужинске мере
машинског дела много веће од попречних (пречник или дебљина штапа), тада под дејством
аксијалних сила може доћи до “савијања“ дела (Сл.6). Оваква појава назива се извијање.
Извијање није нова врста напрезања, него специјални случај притискивања. Основни израз за
одређивање напона услед притискивања је:
F
σp = ,
A
где су :
F – оптерећење,
A – површина попречног пресека. F

d
l
l1

d1

Слика 5. Машински део напрегнут на Слика 6. Извијање штапа

притискивање (притисак)

Савијање је напрезање које настаје деловањем сила и спрегова који леже у равнима које
пролазе кроз подужну осу машинског дела. Деформација се јавља у виду издужења и скраћења
појединих влакана (Сл.7). Влакна која претрпе само промену облика, а не промену дужине су
влакна неутралне површине. Пресек неутралне површине са подужном равни симетрије,
односно равни савијања, даје неутралну или еластичну линију.
Основни израз за одређивање напона услед савијања је:
Ms
σs = ,
W
где су:
Мs – момент савијања,
W – аксијални отпорни момент попречног пресека.

4
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

заковица
F затезање F
σ +
неутрална
лим 1
линија F F
- лим 2
притискивање раван
смицања
Слика 7. Савијање греде и конзоле силом Слика 8. Смицање тела заковице

Смицање је напрезање које настаје деловањем попречних сила које теже да помере један
пресек у односу на суседни у правцу дејства силе. Деформација се јавља у виду попречног
померања – клизања два блиска попречна пресека (Сл.8). Основни израз за одређивање
тангенцијалног напона услед смицања је:
F
τs = ,
A
где су:
F – оптерећење,
A – површина попречног пресека оптерећеног на смицање.

Увијање је напрезање које настаје деловањем спрегова који леже у равнима управним на
подужну осу машинског дела. Деформација се јавља у виду заокретања једног попречног
пресека машинског дела у односу на други за угао увијања (Сл.9). Основни израз за одређивање
напона услед увијања је:
T
τu = ,
Wp
где су:
Т – момент увијања, F
Wp – поларни отпорни момент попречног пресека.
D
τ

ϕ d

F
A = (D2 – d2) ⋅ π/4

Слика 9. Увијање штапа Слика 10. Контактно напрезање – притискивање по

коначној додирној површини

Контактно напрезање настаје на додирним површинама два машинска дела под дејством сила
које притискају један део према другоме (Сл.10.). Деформација се јавља на додирној површини
тела (локална – контактна деформација) у виду сабијања површинског слоја.

Oтпор који пружа сабијени површински слој је напон који се назива површински притисак
(контактни напон). Основни израз за одређивање контактног напона – површинског притиска
услед контактног напрезања је:

5
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

F
p= ,
A
где су:
F – оптерећење,
A – пројекција додирне површине на раван управну на правац дејства оптерећења
(Сл.10).
Други случај контактних напрезања настаје ако се два машинска дела у неоптерећеном стању
додирују у једној тачки (Сл.11а,б) или по једној линији (Сл.11в).

кугла 1 ваљак 1

додир у додир по
тачки линији
кугла 2

ваљак 2
а) б) в)

Слика 11. Контактно напрезање – додир у тачки и по линији

Када се у истим тачкама попречног пресека машинског дела истовремено јављају напони услед
различитих напрезања (нпр. услед затезања и савијања, савијања и увијања итд.), такво
напрезање се назива сложено напрезање.
У истим тачкама попречног пресека могу да се истовремено јављају нормални напони услед
савијања и, нормални напони услед затезања. На основу испитивања показано је да се тада
замишљени напон услед затезања, увећан за одговарајући утицај нормалног напона услед
савијања, може одредити према изразу:
σ iz = σ z + αo σ s ,
где је:
σiz – еквивалентни (упоредни, замишљени) напон који истовремено дејство две врсте
напрезања на машински део – два напона, затезање и савијање, своди на један – за
даљи прорачун меродавни напон;

αO =
[σ ]Mz – помоћна величина, која представља однос критичних напона машинског
[σ ]Ms
дела;
[σ]Мz – критични напон при коме долази до разарања машинског дела услед затезања ,
[σ]Мs – критични напон при коме долази до разарања машинског дела услед савијања.

У истим тачкама попречног пресека могу да се истовремено јављају нормални напони услед
савијања и тангенцијални напони услед увијања. Тада се замишљени нормални напон услед
савијања, увећан за одговарајући утицај напона услед увијања, може одредити према изразу:

σ is = σ s2 + (αo τ u )2 ,
где је:
σis – еквивалентни (упоредни) напон;

αO =
[σ ]Ms – помоћна величина, која представља однос критичних напона машинског
[τ ]Mu
дела;
[τ]Мu – критични напон при коме долази до разарања машинског дела услед увијања.

6
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

Kонцентрација напона

Eпрувете, које служе за испитивање механичких карактеристика материјала, дуж осе имају
константан попречни пресек. За разлику од њих, машински делови скоро увек у већој или
мањој мери имају променљиве попречне пресеке. Теоријска и експериментална истраживања
показала су да, при еластичним деформацијама, на местима промене попречног пресека (на
месту дисконтинуитета), долази до неравномерне расподеле напона. Значи, све тачке попречног
пресека не пружају исти отпор спољашњем оптерећењу (Сл.12). При томе, та неравномерност
је утолико израженија, уколико је промена попречног пресека наглија (скоковитија). Ова појава
нагле промене напона на местима промене попречног пресека назива се концентрација
напона.

F F
B

a)
σnom

C σmax Пресек C-C

F F
B
B

b
b

б)
σnom δ
C

F F
B

в)
σmax Слика 12. Концентрација напона
затегнутог штапа

F F

г)
σmax

Односом максималног напона на месту извора концентрације напона (σmax) према номиналном
напону (σnom) који би владао у посматраном попречном пресеку без извора концентрације
напона, дефинисан је теоријски фактор концентрације напона:
σ max τ max
αk = , αk =
σ nom τ nom
Номиналне вредности напона одређују се рачунски, зависно од врсте напрезања, према
изразима Отпорности материјала. Максималне вредности напона у зони концентрације
напона могу се одредити експериментално (помоћу мерних трака или методе фото-
еластичности) или теоријски (применом коначних елемената).
Вредности теоријског фактора концентрације напона односе се на идеалан материјал∗.
Оне зависе од облика извора концентрације напона и врсте напрезања. Зато се овај фактор

∗
Идеалан материјал – идеално еластичан, идеално хомоген и изотропан.

7
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 2

назива и геометријски фактор концентрације напона. Приказују се у облику дијаграма или

таблица
(Сл.12).
Конструкциони облици машинских делова могу да захтевају промену попречног пресека. Тада,
у циљу смањења максималног напона на месту извора концентрације напона, треба имати у
виду:
¾ изворе концентрације напона постављати на месту минималних номиналних напона;
¾ изворе концентрације напона изводити у што блажој форми, применом што блажих
прелазних заобљења (Сл.12б);
¾ у околини главног извора концентрације напона постављати блаже изворе концентрације
напона, тзв. зарезе растерећења (Сл.12г).
Експерименталним истраживањем утврђено је да сви материјали нису подједнако осетљиви на
појаву концентрације напона. Осетљивост на концентрацију напона утолико је већа уколико је
материјал хомогенији, односно ближи идеалном материјалу. Материјали са међукристалним
шупљинама (нехомогени материјали) мање су осетљиви на концентрацију напона. Због тога је
уведен ефективни фактор концентрације напона:
β k = (α k − 1)ηk + 1 ,
где је η k -фактор осетљивости материјала на концентрацију напона.

Вредности фактора осетљивости материјала на концентрацију напона приказане су у табели 2.

Табела 2. Вредности фактора осетљивости материјала на

концентрацијунапона ηк за различите врсте материјала

Материјал ηк
Обични конструкциони челик 0,40 … 0,85
Легирани челик 0,65 … 0,95
Челик за опруге 0,95 … 1,00
Ливено гвожђе 0,00 … 0,40
Челични лив 0,25 … 0,50

3,0 3,0
2,9 2,9
2,8 2,8
D

2,7 2,7
d

MS MS
d

2,6 F ρ F 2,6
ρ
αk
αk

2,5 ЗАТЕЗАЊЕ 2,5 САВИЈАЊЕ

2,4 2,4
2,3 2,3
2,2 2,2
2,1 2,1
2,0 2,0
1,9 2
1,9 1,03

1,8 1,5 1,8 1,05

1,2 1,3
1,07
1,7 1,10 1,7 1,1
1,15 1,2
1,6 1,07 1,6 1,5
1,05 2 3
1,5 1,02 1,5 6
1,01 D/d
1,4 1,4
D/d 1,01 1,02
1,3 1,3
1,2 1,2
1,1 1,1
1,0 1,0
0 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30
ρ/d ρ/d

Слика 13. Теоријски фактор концентрације напона αk за затезање и савијање