Globalizacija - Savremeni Aspekti Ekonom PDF

Prof.
dr Sreten Ćuzović
Dr Đorđe Ćuzović
Dr Milorad Stamenović

Savremeni aspekti ekonomije,

GLOBALIZACIJA
trgovine i zdravstva

Prof. dr Sreten Ćuzović
Dr Đorđe Ćuzović

GLOBALIZACIJA
Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva
Dr Sreten Ćuzović, redovni profesor

Dr Đorđe Ćuzović, naučni saradnik
GLOBALIZACIJA
Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva
Dr Sreten Ćuzović, redovni profesor
Dr ekon. Milorad Stamenović, struk. spec. med.
Izdavač: Ekonomski fakultet u Nišu
Za izdavača: Prof. dr Tadija Đukić
Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Dragana Radenković Jocić
Recenzenti
Prof. dr Dušan Zdravković (u penziji), Ekonomski fakultet u Nišu
Akademik prof. dr Veselin Drašković, Univerzitet Crne Gore
Prof. dr Petar Veselinović, Ekonomski fakultet u Kragujevcu
Dr Svetlana Sokolov Mladenović, Ekonomski fakultet u Nišu
Prof. dr Mihajlo Jakovljević, Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu,
Univerzitet Hosei (Tokio), Univerzitet Vašington
Lektura i korektura: Svetlana Zejak Antić
Dizajn korica: Ana Ćuzović, doktor digitalne umetnosti
Štampa i povez: NS MALA KNJIGA+, Novi Sad
Tiraž: 300
ISBN 978-86-6139-171-2
Sadržaj
PREDGOVOR ......................................................................................................... 9
PREFACE .............................................................................................................. 13
1. POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA GLOBALIZACIJE .............................. 17
1.1. Pojam (definisanje) globalizacije .............................................................. 17
1.2. Ekonomski aspekti globalizacije ............................................................... 22
1.3. Hronološki razvoj procesa globalizacije ................................................... 24
1.4. Determinante globalizacije (MNK, IKT, SDI) ......................................... 37
1.4.1. Transnacionalne kompanije ............................................................ 38
1.4.2. Merenje koncentracije najvećih TNK ............................................. 43
1.4.3. Strane direktne investicije ............................................................... 46
1.4.4. Informaciono-komunikacione tehnologije ...................................... 54
1.4.5. Globalna elektronska trgovina ........................................................ 60
2. GLOBALIZACIJA I NOVI EKONOMSKI ODNOSI.................................. 63
2.1. Transnacionalna međuzavisnost................................................................ 63
2.1.1. Evolucionistički pristup transnacionalnoj
međuzavisnosti ................................................................................ 65
2.2. Internacionalizacija trgovine ..................................................................... 67
2.2.1. Globalno orijentisan potrošač ......................................................... 74
3. OSNOVNE TENDENCIJE RAZVOJA SVETSKE PRIVREDE ................ 77
3.1. Promene u svetskoj privredi ...................................................................... 78
3.1.1. Međunarodna podela rada u procesu globalizacije —
institucionalni aspekt ....................................................................... 79
3.1.2. Međunarodna podela rada uslovlјena jačanjem uloge
transnacionalnih kompanija............................................................. 80
3.1.3. Globalizacija i tržište radne snage................................................... 84
3.1.3.1. Promene u sektoru zapošlјavanja i unutar migracija
radne snage ...................................................................................... 85
3.1.3.2. Uticaj globalizacije na međunarodne migracije
radne snage ...................................................................................... 86
3.1.4. Politička kultura i politička moć u eri globalizacije ....................... 89
4. INSTITUCIONALNI NOSIOCI GLOBALIZACIJE ................................... 93
4.1. Svetska trgovinska organizacija ................................................................ 93
4.2. Svetska banka ............................................................................................ 96
4.3. Međunarodni monetarni fond .................................................................. 100
5. TRGOVINSKA LIBERALIZACIJA — EKONOMSKI „ATLAS“
GLOBALIZACIJE ......................................................................................... 103
5.1. Međuzavisnost globalizacije i trgovinske liberalizacije ......................... 104
5.2. Protekcionizam kao instrument trgovinske politike ............................... 108
5.3. Liberalizacija investicija ......................................................................... 110
5.4. Uticaj trgovinske liberalizacije na privredni rast .................................... 111
5.4.1. Trgovinska liberalizacija u svetlu tranzicije ................................. 111
5.4.2. Liberalizacija finansija .................................................................. 113
5.4.3. Otvorena ili postepena liberalizacija finansijskog
sektora............................................................................................ 114
5.4.4. Strategije liberalizacije finansijskog sektora ................................ 115
5.5. Trgovinska liberalizacija — iskustva zemalјa u razvoju ........................ 117
6. MEĐUZAVISNOST REGIONALIZACIJE I GLOBALIZACIJE ........... 123
6.1. Regionalizam u funkciji kanalisanja trgovinskih sporazuma ................. 125
6.2. Regionalno povezivanje trgovinskih tokova ........................................... 126
6.3. Ekonomska integracija — pokretač procesa globalizacije ..................... 129
6.3.1. Koristi koje ekonomska integracija donosi
nacionalnim privredama ................................................................ 132
6.4. Modaliteti regionalnih ekonomskih integracija ...................................... 134
6.4.1. Zona slobodne trgovine ................................................................. 137
6.4.2. Carinska unija ................................................................................ 138
6.4.3. Zajedničko tržište .......................................................................... 138
6.4.4. Ekonomska unija ........................................................................... 139
6.4.5. Stvaranje monetarne unije ............................................................. 140
7. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ...... 143
7.1. Hronološki prikaz ideološkog koncepta društvenog uređenja
i odnosa prema ekonomiji, zdravstvenoj zaštiti, čoveku ........................ 143
7.2. Ekonomska globalizacija i zdravstvena zaštita ....................................... 147
7.3. Tranzicija i globalizacija u nekim istočnoevropskim državama
— aspekti ekonomije i zdravstvene zaštite ............................................ 154
7.3.1. Ruska Federacija: tranzicija, globalizacija i
zdravstvena zaštita — ekonomski aspekti .................................... 157
7.3.2. Mađarska: tranzicija, globalizacija i zdravstvena
zaštita — ekonomski aspekti ......................................................... 160
7.3.3. Republika Srbija: tranzicija, globalizacija i
zdravstvena zaštita — ekonomski aspekti .................................... 161
7.4. Zdravstvena politika u uslovima ekonomske globalizacije .................... 169
7.5. Zdravstvena ekonomija i manadžment u uslovima ekonomske
globalizacije ............................................................................................. 171
7.6. Globalizacija zdravstvenih sistema — ekonomski aspekti ..................... 174
7.7. Zdravstveno osiguranje i uticaji ekonomske globalizacije ..................... 178
7.8. Javno zdravlje i uticaji ekonomske globalizacije.................................... 181
7.8.1. Uticaj globalizacije na međunarodne standarde i
dostupnost lekova .......................................................................... 184
7.9. Uticaj ekonomske globalizacije na sanitarno-ekološki okvir i zaštita
životne sredine ......................................................................................... 189
7.10. Uticaj globalizacije na istraživanja i razvoj
u medicini — ekonomski aspekti .......................................................... 193
7.10.1. Ekonomski aspekti transfera tehnologija u zdravstvu
i sprovođenja medicinskih istraživanja ......................................... 198
7.11. Medicinski turizam kao posledica globalizacije ................................... 201
8. ZAKLJUČAK .................................................................................................. 203
PRILOG ............................................................................................................... 211
LITERATURA .................................................................................................... 219
IZVODI IZ RECENZIJA ................................................................................... 235
KRATKE BIOGRAFIJE AUTORA ................................................................. 247
GLOBALIZACIJA
Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva |9
PREDGOVOR
Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo „ovo zadivljujuće i

zastrašujuće vreme“, o kojem su pre petnaestak godina govorili E. Gidens i V.
Haton, prepoznajući ga kao globalizaciju, s namerom da projektujemo njene
buduće pravce razvoja, ne može se izbeći utisak da njen dosadašnji razvoj nije
bio ni ravnomeran ni bezbolan. On to, verovatno, neće biti ni u budućnosti, jer
svaka etapa privrednog i društvenog razvoja ima svoje prioritete.
Neizvesnost je još veća ako se podsetimo Gidensovog prepoznavanja globa-
lizacije „kao sveta posle 1989“, o kojem se u akademskim krugovima intezivno
piše od poslednje decenije 20. veka.
S druge strane, iako u naučno-stručnoj literaturi postoji obilje radova na ovu
temu, proces globalizacije različito se shvata. O globalizaciji se piše kao o „novoj
svetskoj paradigmi“, paradigmi neoliberalnog tipa, izjednačavaju je sa „vesterni-
zacijom-amerikanizacijom — kapitalizmom bez duše“. Zagovornici globalizacije
smatraju da je reč o širenju, produbljivanju i umrežavanju svetske međuzavisnosti
u svim aspektima društveno-ekonomskog života, od trgovine robom i uslugama i
kapitalom, s jedne, do sociokulturološke, zdravstvene i institucionalne međuzavi-
snosti, s druge strane. Te različitosti — višedimenzionalnosti — procesa globali-
zacije ne smeju da nas zbunjuju, već naprotiv, trebalo bi da nas ohrabre da i dalje
tragamo, otkrivajući i savlađujući tajne ovog „zadivljujućeg i zastrašujućeg
vremena“. Pred istraživačima se otvara pitanje odakle krenuti u istraživanje ovog
„fenomena“ 21. veka. Sve zavisi iz kog ugla se, dakle, proces globalizacije po-
smatra i šta prepoznajemo kao nedovoljno istražen teorijsko-empirijski segment.
Izbor između različitih pristupa istraživanju globalizacije, u ovoj knjizi
omeđen je naučno-istraživačkom prepoznatljivošću i profesionalnom orijenta-
cijom autora, s jedne, i prepoznavanjem nedovoljno istraženih ekonomskih aspe-
kata procesa globalizacije, s druge strane. Sa takvom orijentacijom, prepoznali
smo da je u naučno-stručnoj literaturi dovoljno pažnje posvećeno makroekonom-
skim trendovima globalizacije i njihovim protivurečnostima, dok su mikroeko-
nomski aspekti bili u senci ovih istraživanja.
Neosporno je da s padom Berlinskog zida (1989) dolazi do preraspodele moći
na globalnom tržištu i internacionalizacije trgovinskih tokova, gde nacionalne
privrede postaju „filijale“ multinacionalnih kompanija (MNK). Internacionalizuju
se tokovi robe, usluga, kapitala i informacija, u trgovini koja postaje vezivna nit
globalnog — internacionalnog tržišta. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta u
ekonomiji i trgovini koju najnoviji talas globalizacije donosi.
Tokovi na međunarodnom tržištu početkom 21. veka pokazuju da multina-
cionalne kompanije postaju „arhitekte“ globalne mape sveta, izgrađujući svoju
konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse na platformi savremene
GLOBALIZACIJA
10 | Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva
informatike i elektronike. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postaju

alat u rukama globalno orijentisanog menadžmenta. Sa pojavom i razvojem
interneta, afirmiše se novi model ekonomije-trgovine, poznatiji u literaturi kao
„digitalna-web-internet ekonomija“. Trguje se, a da se poslovni partneri i ne vide.
Umesto vođenja poslovnih razgovora u prostoriji za „okruglim stolom“, prego-
vara se i trguje u virtuelnom okruženju, s pozivom na standarde kvaliteta ISO
9000, ISO 14000, HACCP itd. Razvija se model mrežnog preduzeća i virtuelnih
lanaca snabdevanja. Elektronska trgovina premošćuje i najveću geografsku
udaljenost između poslovnih partnera.
S obzirom na ograničenost prostora za raspravu o višedimenzionalnosti
procesa globalizacije, u ovom pristupnom tekstu zaključićemo da je reč o dru-
štveno-ekonomskom procesu koji ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.
Pri tome, treba imati u vidu da se proces globalizacije ne odvija van vremena
i prostora, niti pak van domašaja čoveka kao društveno-ekonomskog bića. Čovek,
kao društveno-ekonomski „entitet“, kvalitativni je i kvantitativni „arhitekta“,
izumitelj i pokretač svih promena, bilo da one imaju lik „humanog“ ili „divljeg“
kapitalizma. S druge strane, ako je pretpostavka da se društvo zasniva na
određenim principima makar približno tačna, otvara se pitanje toga kakav je
odnos društva prema čoveku u „ovom zadivljujućem i zastrašujućem vremenu“.
Osim čisto filozofskih pogleda na čoveka, važno je sagledati i one na kojima se
zasniva zdravstvo, poput Hipokratove zakletve, Nirnbernškog koda, Helsinške
deklaracije, različitih standarda poput Dobre kliničke prakse i odnosa savremenih
ideologija prema razumevanju i primeni ovih zdravstvenih standarda. S tim u
vezi, nezaobilazno je sagledati i kako vladajuća neoliberalna paradigma utiče i
menja svest o zdravstvenim standardima i potrebama čoveka odnosno pacijenta.
Sve su ovo validne hipoteze koje doprinose razumevanju toka globalizacije i
uticaja na ekonomiju, trgovinu i zdravstvo. Stoga, istraživanje aktuelnih tokova
globalizacije u ozračju ekonomije, trgovine, ma koliko ono bilo strategijski
osmišljeno, ne bi moglo poneti epitet „poznato-priznato“, ukoliko bi segment
zdravstva izostao.
Posebno se pošlo od teze da su problemi zdravstva ujedno i problemi
globalizacije i internacionalizacije u celini. Pored ostalog, model globalizacije
zdravstva obuhvata institucionalne, ekonomske, sociokulturalne i ekološke fak-
tore. Akcenat je stavljen na razvoj globalnih upravljačkih struktura, kada se radi
na formulisanju politika zdravstvene zaštite. Pri tome, „markirali“ smo Svetsku
zdravstvenu organizaciju i Svetsku banku kao institucionalne nosioce globa-
lizacije u oblasti zdravstvene zaštite.
Svetska zdravstvena organizacija ima značajnu ulogu u pravnom regulisanju
zdravstva, globalno posmatrano, a definisano kroz Milenijumske ciljeve razvoja.
Svetska banka takođe ima značajnu ulogu u ekonomskom dizajniranju Globalnog
zdravstvenog fonda, s posebnim naglaskom na programe finansiranja prioritetnih
GLOBALIZACIJA
Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva | 11
zdravstvenih projekata od strane MMF-a. Jedan od najznačajnijih uticaja na
zdravstvo u procesu globalizacije jeste činjenica da postepeno, u sve većoj meri,
nestaju razlike između nacionalnih i internacionalnih tržišta zdravlja kao javnog
dobra — kao što nestaju i nacionalne granice u prometu roba, usluga i kapitala. U
istraživanju — definisanju optimalnog modela zdravstva u uslovima globalizacije
— imali smo u vidu i stalno povećanje broja stanovnika planete, koje utiče na
upotrebu, raubovanje i devastiranje pojedinih resursa, poput vode (pijaće) i
obradivog zemljišta. S druge strane, pozivajući se na Keneta Eroua (Kenneth
Arrow), dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je još 1963. upozorio
javnost da „zdravstveni sektor ne može da funkcioniše kao konkurentan tržišni
sektor, jer pacijenti u principu ne znaju šta je s medicinske tačke gledišta za njih
najbolje... Oni moraju da se oslone na lekare koji to znaju (ili bi morali da
znaju)“, ova istraživačka niša nametnula je autorima dodatna pitanja i dileme.
Autori su svesni činjenice da ih Erou opominje da budu oprezni pri projektovanju
tržišnog modela zdravstvenog sistema, upravo zbog asimetričnosti informacija na
strani „ponude-tražnje“, kao bitnih pretpostavki za funkcionisanje tržišta. To je,
po nama, još jedan dokaz o logičkoj povezanosti istraživanja ekonomskog i
zdravstvenog aspekta globalizacije, ali i osnovni razlog što su autori problematiku
globalizacije ekonomije, trgovine i zdravstva ugradili u zajedničku monografiju.
Završavajući ovaj predgovor, autori monografije svesni su odgovornosti koju
su preuzeli na sebe, shvatajući realnost globalizacije, i mogućnosti nacionalnih
privreda (ekonomije, trgovine i zdravstva) da se uklope u to globalno „carstvo“. S
druge strane, autori su pokrenuli pitanja koja su nedovoljno istražena i teorijsko
metodološki još neutemeljena, pogotovo, u posttranzicionim zemljama i zemlja-
ma sa zakasnelom tranzicijom kao što je naša. Iz mnoštva pitanja opredelili smo
se za ona koja po našem mišljenju predstavljaju osnov izgradnje i uklapanja
nacionalne ekonomije, trgovine i zdravstva u globalne tokove. Pre svega: kakva
je strategija svetu potrebna u pogledu upravljanja ekonomijom, trgovinom i
zdravstvom? Kako će se integrisati ekonomsko-trgovinska i zdravstvena politika i
ideje različitih zemalja? Kako nacionalne privrede mogu jačati međusobnu
povezanost i harmonizaciju svojih ekonomija i zdravstva?
Pored izloženog koncepta, autori su nastojali da ova monografija po svom
sadržaju odražava standardnu materiju globalizacije u ozračju ekonomije, trgo-
vine i zdravstva, po ugledu na stranu literaturu, uvažavajući određene specifič-
nosti. Te su specifičnosti došle do izražaja u prvom, drugom, trećem i, posebno, u
sedmom delu knjige, koji se odnose na empirijska istraživanja globalizacije u
ekonomiji, trgovini i zdravstvu po pojedinim regionima — zemljama. Iskustvo
tržišno razvijenih zemalja, s jedne, i prepoznatljivih posttranzicionih zemalja, s
druge strane, može poslužiti Republici Srbiji kao orijentir na putu ka „uklapanju“
u regionalne i globalne ekonomske integracije.
GLOBALIZACIJA
Iako je monografija rezultat zajedničkog rada, autori pojedinačnih delova su:

dr Đorđe Ćuzović (1, 2, i 3. poglavlje); dr Sreten Ćuzović (4, 5, i 6. poglavlje,
zajedno sa Đ. Ćuzovićem). Dr S. Ćuzović autor je i 8. poglavlja, a dr Milorad
Stamenović napisao je 7. poglavlje. U redaktorskom poslu, inovacijama,
sadržajnom osmišljavanju tematskih celina i konačnom redigovanju rukopisa,
bilo je prirodno da S. Ćuzović ima ključnu ulogu.
Na kraju, ali ne i kao poslednje po važnosti, posebnu zahvalnost dugujemo
recenzentima ove monografije: prof. dr Dušanu Zdravkoviću sa Ekonomskog
fakulteta u Nišu (u penziji), akademiku prof. dr Veselinu Draškoviću sa
Univerziteta Crne Gore, prof. dr Petru Veselinoviću sa Ekonomskog fakulteta u
Kragujevcu, dr Svetlani Sokolov Mladenović, vanrednom profesoru Ekonomskog
fakulteta u Nišu i dr Mihajlu Jakovljeviću, vanrednom profesoru Medicinskog
fakulteta u Kragujevcu, na korisnim savetima, sugestijama i predlogu da se
monografija objavi.
Svesni činjenice da ništa nije savršeno, pa ni ova monografija, sa zahvalnošću
ćemo prihvatiti sve primedbe i sugestije čitalačke publike.
Niš—Novi Sad—Beograd, 2019. godine Prof. dr Sreten Ćuzović

GLOBALIZACIJA
PREFACE
If today, in terms of time distance, we see “this amazing and terrifying time”
that was a topic of discussion about fifteen years ago by E. Gidens and V. Haton,
recognizing it as a globalization, with the intention of projecting its future
directions of development, one cannot avoid the impression that its development
was neither even nor painless. It will probably not be in the future, because every
stage of economic and social development has its priorities.
The uncertainty is even greater if we recall Gideon’s recognition of
globalization “as a world after 1989”, which is intensely written in academic
circles since the last decade of the 20th century.
On the other hand, although there are plenty of papers on science in this field,
the process of globalization is understood differently. Globalization is considered
as the “new world paradigm”, the paradigm of the neoliberal type, it is equated
with “Westernization-Americanization – capitalism without a soul”. The
advocates of globalization consider that it is about expanding, deepening and
networking global interdependence in all aspects of socio-economic life, from
trade in goods and services and capital, from one, to socio-cultural, health and
institutional interdependence, on the other. These diversity – multidimensionality
– of the process of globalization must not confuse us, but on the contrary, they
should encourage us to continue searching, discovering and mastering the secrets
of this “astonishing and terrifying time”. In front of the researchers, the question
arises, from where to start exploring this “phenomenon” of the 21st century. It all
depends on which angle the process of globalization is being observed and what
we recognize as an insufficiently investigated theoretical-empirical segment.
The choice between different approaches to the research of globalization, in
this book is bounded by the scientific-research recognition and professional
orientation of the authors, on the one hand, and by recognizing the
underdeveloped economic aspects of the process of globalization on the other.
With such orientation, we recognized that in scientific and professional literature,
enough attention was devoted to the macroeconomic trends of globalization and
their contradictions, while the microeconomic aspects were in the shadow of
these researches.
It is indisputable that with the fall of the Berlin Wall (1989) there was a
redistribution of power in the global market and internationalization of trade
flows, where national economies become “branches” of multinational companies
(MNCs). Internationalization of flows of goods, services, capital and information,
in the trade that becomes the connecting thread of the global – international
market. This does not exhaust the list of innovations in the economy and trade
that the latest wave of globalization brings.
GLOBALIZACIJA
Streams in the international market at the beginning of the 21st century show
that multinational companies become “architects” of the global map of the world,
building their competitive visibility and business performance on the platform of
modern information technology and electronics. Information and communication
technologies (ICTs) become tools in the hands of globally oriented management.
With the emergence and development of the Internet, a new model of
economics-trade, better known in the literature as “digital-web-Internet
economy”, is being recognized. It is traded, and business partners do not see each
other during transaction thanks to technology. Instead of conducting business
talks in the round table room, it is negotiated and traded in a virtual environment,
with reference to quality standards ISO 9000, ISO 14000, HACCP, etc. A model
of the network company and virtual supply chains is being developed. Electronic
commerce bridles the largest geographical distance between business partners.
Given the limited scope for discussing the multi-dimensionality of the process
of globalization, we will conclude that it is a socio-economic process that has its
past, present and future.
In doing so, it should be kept in mind that the process of globalization does
not go beyond time and space, nor beyond the reach of man as a socio-economic
entity. A person, as a socio-economic “entity”, is a qualitative and quantitative
“architect,” inventor and trigger of all changes, whether they have the character
of “human” or “wild” capitalism. On the other hand, if the assumption that a
society is based on certain principles is at least approximately correct, the
question arises: what is the relationship of a society towards a man in “this
amazing and terrifying time”. In addition to purely philosophical views on man, it
is important to look at those on which health care is based, such as Hippocrates,
Nirnberg Code, Helsinki Declaration, various standards such as Good Clinical
Practice and the relationship of contemporary ideologies to the understanding and
application of these health standards. In this regard, it is indispensable to see how
the ruling neoliberal paradigm influences and changes the awareness of the health
standards and needs of the person or patient. These are all valid hypotheses that
contribute to understanding the flow of globalization and the impact on the
economy-trade and health. Therefore, the research of the current trends of
globalization in the atmosphere of economics-trade, no matter how strategically
designed, could not have taken the “well recognized” adjective if the health care
segment was absent.
There was a special attention on the thesis that the problems of health are at
the same time the problems of globalization and internationalization as a whole.
Among other things, the model of globalization of health includes institutional,
economic, sociocultural and ecological factors. The emphasis is placed on the
development of global governance structures when it comes to the formulation of
health care policies. In doing so, we “marked” the World Health Organization,
GLOBALIZACIJA
World Trade Organisation and the World Bank as the institutional bearers of
globalization in the field of health care.
The World Health Organization has a significant role in the legal regulation
of health, globally, and defined through the Millennium Development Goals. The
World Bank also plays a significant role in the economic design of the Global
Health Fund, with special emphasis on the financing programs for priority health
projects by the IMF. One of the most significant impacts on health in the process
of globalization is the fact that the differences between the national and
international health markets as a public good disappear gradually, as national
borders in the trade of goods, services and capital disappear. In the research –
defining the optimal health model in the conditions of globalization – we had in
mind also the constant increase in the number of inhabitants of the planet, which
affects the use and devastation of certain resources, such as water and arable land.
On the other hand, referring to Kenneth Arrow, the winner of the Nobel Prize for
Economics, which in 1963 warned the public that “the health sector cannot
function as a competitive market sector because patients in principle do not know
what is medical points of view for them the best ... They have to rely on doctors
who know it (or should know),“ this research niche imposed additional questions
and dilemmas on the authors. The authors are aware of the fact that Arrow warns
them to be careful in designing the market model of the health system, precisely
because of the asymmetry of information on the supply-side side as important
assumptions for the functioning of the market. This is, for us, another proof of the
logical connection between the research of the economic and health aspects of
globalization, but also the main reason why the authors incorporated the issues of
the globalization of the economy-trade and health into a common monograph.
By concluding this preface, the authors of the monograph are aware of the
responsibilities they have taken on themselves, realizing the reality of
globalization, and the ability of national economies (economics-trade and health)
to fit into this global “empire.” On the other hand, the authors wonder: what kind
of strategy the world needs in terms of economy-trade and health management?
How will the economic-trade and health policy and ideas of different countries be
integrated? How can national economies strengthen the interconnection and
harmonization of their economies and health
We have endeavored that this monograph reflects, in its contents, the standard
matter of globalization in the atmosphere of economy-trade and health, on the
reputation of foreign literature, while respecting certain specificities. These
specificities came to light in the first, second, third and, in particular, in the
seventh part, relating to the empirical research of globalization in the
economy-trade and health care in certain regions – countries. The experience of
market-developed countries, from one, and recognizable post-transition countries,
GLOBALIZACIJA
on the other hand, can serve the Republic of Serbia as a guideline on the way to
“integrate” into regional and global economic integration.
Although the monograph is a result of joint work, the authors of the
individual parts are: Dr. Djordje Ćuzović (1, 2, and 3); Dr. Sreten Ćuzović (4, 5,
and 6, together with Đ. Ćuzović). Dr. S. Ćuzović is the author of Chapter 8, and
Dr. Milorad Stamenović wrote chapter 7. In editorial work, innovations, content
creation of thematic units, and final editing of manuscripts, it was natural that S.
Ćuzović plays a key role.
Last but not least, we owe special thanks to the reviewers of this monograph:
prof. Dr. Dušan Zdravković from the Faculty of Economics in Niš (retired),
academician prof. Dr. Veselin Draskovic from the University of Montenegro,
prof. Dr. Petar Veselinović from the Faculty of Economics in Kragujevac, Dr.
Svetlana Sokolov Mladenović, associate professor at the Faculty of Economics in
Niš and Dr. Mihajlo Jakovljević, associate professor at the Medical Faculty in
Kragujevac, on useful advice, suggestions and proposal to publish the
monograph.
Conscious of the fact that nothing is perfect, even this monograph, with
gratitude we will accept all the remarks and suggestions of the reading audience.
Niš—Novi Sad—Belgrade 2018 Prof. Dr. Sreten Ćuzović

GLOBALIZACIJA
1. POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA GLOBALIZACIJE
Promene koje su desile u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka značajno su
uticale na ambijent u kojem funkcionišu nacionalne privrede. Globalizacija
uključuje ekonomsku integraciju, širenje politika, prenos znanja i kulture. Velika
ekonomska kriza koja je nastupila 2008. godine pokazala je razmere međupove-
zanosti svetske privrede. Kriza na američkom hipotekarnom tržištu, koja je pogodila
banke i finansijske institucije u SAD, odmah se proširila i na ostale zemlje sveta.
1.1. Pojam (definisanje) globalizacije

U akademskim krugovima vlada uverenje da se još uvek nije iskristalisala
univerzalna doktrina koja na sveobuhvatan način sagledava proces globalizacije.
Iako je proces globalizacije u ekonomskoj, sociokulturološkoj i filozofskoj teoriji
odavno predmet naučnih rasprava, ipak postoje brojne različitosti u objašnjenju
ovog procesa.
Iako je o globalizaciji napisan veliki broj naučnih radova i knjiga, još uvek ne
postoji definicija koja bi u potpunosti opisala ovaj termin. Problem predstavljaju
različiti pristupi izučavanju ove tematike, kao i relativno česte, diferencirane i
nekritičke upotrebe pojma globalizacije.1 Globalizacija često predstavlja i termin
koji se objašnjava, kao i samo objašnjenje.2 Autori ovaj termin opisuju kao
proces, period, silu ili stanje.
Prema Oksfordskom rečniku, globalizacija predstavlja proces kojim predu-
zeća i druge organizacije razvijaju međunarodni uticaj ili započinju rad na
međunarodnom nivou.3
Tomas Fridman (Thomas Friedman) na pitanje šta je globalizacija odgovara:
„To je neizbežna integracija tržišta, država i tehnologija, do stepena koji nikada
ranije nije viđen — na način koji omogućava pojedincima, korporacijama i drža-
vama da dosegnu širom sveta brže, dublje i jeftinije nego ikada ranije, istovre-
meno omogućujući svetu da do nas stigne brže, dublje i jeftinije no ikad ranije“.4
Prema Međunarodnom monetarnom fondu, „globalizacija se odnosi na rastuću
ekonomsku međuzavisnost zemalja širom sveta, kroz sve veći obim i raznolikost
prekograničnih transakcija robe i usluga i međunarodnih tokova kapitala, kao i kroz
bržu i široko rasprostranjenu tehnologiju.“5 Gidens (Anthony Giddens) ističe da je
1
Ž. Kaluđerović, „Poimanje globalizacije“, Filozofska istraživanja, br. 113 (Zagreb), str. 15.
2
Ј. Wunderlich, М. Warrier, A Dictionary of Globalization (London: Routledge), str. 1.
3
https://en.oxforddictionaries.com
4
Т. Friedman, The Lexus and the Olive Tree (New York: Anchor Books), str. 8.
5
International Monetary Fund, World Economic Outlook, A Survey by the Staff of the
International Monetary Fund, Meeting the Challenges of Globalization in the Advanced
Economies, in the World Economic and Financial Surveys, 1997, str. 45.
http://www.imf.org/external/pubs/WEOMAY/Weocon.htm
GLOBALIZACIJA
„globalizacija intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje

udalјena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se
odigrali kilometrima daleko, i vice versa“.6 Prema Imanuelu Volerstinu (Immanuel
Wallerstein), „globalizacija predstavlјa trijumf kapitalističke ekonomije u svetu koja
je povezana globalnom podelom rada.“7 Stiglic (Stiglitz) definiše globalizaciju kao
„uklanjanje barijera slobodnoj trgovini i čvršćoj integraciji nacionalnih ekonomija“8.
Voters (Waters) globalizaciju definiše kao „društveni proces u kome se gube geo-
grafska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kome ljudi sve više postaju
toga svesni“.9 Drugi pak kažu: „Istorijska transformacija koju čini zbir određenih
formi i primera koji (…) postaju ili su postali globalni: a) putem aktivnog širenja
postupaka, vrednosti, tehnologija i drugih ljudskih proizvoda po celom svetu,
b) kada globalni postupci i sl. vrše rastući uticaj na živote ljudi, c) kada svet služi
kao središte ili kao premisa za oblikovanje ljudskih aktivnosti“.10 „Globalizacija je
mit pogodan za svet bez iluzija, ali koji istovremeno oduzima nadu. Globalna tržišta
su dominantna i ne suočavaju se sa održivim suprotnim političkim projektima, jer se
smatra da su zapadna socijaldemokratija i socijalizam sovjetskog bloka završeni“.11
„Termin globalizacija koristi se za opis sve veće internacionalizacije finansijskih
tržišta i tržišta roba i usluga. Globalizacija se pre svega odnosi na dinamičan i
višedimenzionalan proces ekonomske integracije, pri čemu nacionalni resursi postaji
sve više i više međunarodno mobilni, dok nacionalne privrede postaju sve više
međuzavisne“.12 „Globalizacija je transplanetarni proces ili niz procesa koji uklju-
čuju povećanu likvidnost i višesmerne tokove ljudi, objekata, mesta i informacija,
kao i struktura koje dolaze i stvaraju prepreke ili pojednostavljuju te tokove.“13 (Za
razliku od drugih definicija, ova ne pretpostavlja da je jača integracija neizbežna
komponenta globalizacije.) Held definiše globalizaciju kao „epohalnu transforma-
ciju svetskih poslova“, ali i mit koji „prikriva stvarnost međunarodne ekonomije
koja se sve više segmentira u tri glavna regionalna bloka, u kojima nacionalne vlade
i dalje ostaju veoma moćne“.14
6
A. Giddens, The Consequences of Modernity (Cambridge: Polity Press, 1990), str. 64.
7
I. Wallerstein, The Modern World System: Capitalist Agriculture and the Origins of the
European World-Economy in the Sixteenth Century (New York: Academic Press, 1974), citirano
u: Holton, R. J., Globalization and the Nation-State (London: Macmillan Press, 1998), str. 11.
8
Dž. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije (Beograd: SBM-x, 2002), str. 9.
9
M. Waters, Globalization (London: Routledge, 1995), str. 3, citirano u: I. Clark, Globalization
and International Relations Theory (New York: Oxford University Press, 1999), str. 48.
10
M. Albrow, The Global Age (1996), str. 88,
http://www.globalizacija.com/doc_en/e0013glo.htm
11
P. Hirst, T. Thompson, Globalization in Question, The International Economy and The
Possibilities of Governance (Cambridge: Polity Press, 1996), str. 6.
12
OECD, OECD Handbook on Economic Globalisation Indicators (OECD, 2005), str. 11.
13
G. Ritzer, P. Dean, Globalization: a basic text, 2nd Edition (Chicester, United Kingdom:
Wiley-Blackwell, 2015), str. 2.
14
D. Held (et al.), „Introduction“, u: D. Held (et al.), Global Transformations: Politics,
Economics and Culture (Cambridge: Polity Press), 1999.
GLOBALIZACIJA
Globalizacija može uticati na intenzivniju integraciju, kada ima manje prepreka
za kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala, ali takođe može uticati na smanjenje nivoa
integracije, kada su postavljene strukture koje uspešno blokiraju ove tokove.
Navedene definicije ukazuju da su različite teorije o globalizaciji posledica
sagledavanja različitih aspekata globalizacije i različitog odnosa pojedinih teore-
tičara prema ovom fenomenu. Nisu svi autori koji se bave globalizacijom saglasni
da se nalazimo u globalnoj eri koja briše prepreke i intenzivira saradnju. Pojedini
smatraju da je integracija i saradnja bila intenzivnija od 1870. do 1914. godine
nego što je to danas. Drugi tvrde dа živimo u svetu bez granica, u kome
„nacionalno“ nema poseban značaj. Treći pak ističu da veliki broj ljudi, kao i
društveni i kulturni život, ostaju relativno netaknuti transnacionalnim procesima.
U literaturi je široko prihvaćena klasifikacija teorija o globalizaciji, čiji su autori
Held (David Held) i Makgru (Anthony McGrew),15 prema kojoj su teoretičari
globalizma odnosno njihovi zagovarači grupisani u tri celine: 1) hiperglobalisti;
2) skeptici i 3) transformacionisti.
Prema hiperglobalistima, globalizacija je novi ekonomski, politički i kulturni
poredak.16 Glavne determinante procesa globalizacije predstavlјaju nove informa-
ciono-komunikacione tehnologije koje menjaju čovekovu percepciju zajednice i
umanjuju značaj geografske udalјenosti, dajući joj epitet „globalnog sela“. Kvalitet
proizvoda i usluga se internacionalizuje, percepcije potrošača se standardizuju, on
dobija epitet globalno orijentisanog potrošača.17 Parohijalna trgovina postaje pro-
šlost, ustupajući mesto globalnoj internacionalnoj trgovini. Na sceni je „nova ekono-
mija“ („digitalna-intenet-web ekonomija“), koju karakteriše promet roba, usluga,
rada i kapitala, bez fizičkih, jezičkih i tehničkih barijera.18 Dakle, globalizacija je
proces u kojem su nacionalne ekonomije izgubile značaj i gde primat preuzimaju
transnacionalne kompanije. Snagom kapitala i transnacionalne povezanosti,
transnacionalne kompanije „transformišu“ nacionalne države u njihove filijale.
Međutim, ova grupa autora dalje se deli na pozitivne i negativne hiperglo-
baliste. Pozitivni ističu prednosti koje donosi globalizacija, kao što su poboljšanje
kvaliteta života, podizanje životnog standarda i približavanja ljudi, što utiče na
deljenje kulturnih dostignuća i na veće razumevanje ljudi širom sveta. Oni su
15
D. Held, A. McGrew, Globalization Theory, Approaches and Controversies (Oxford: Polity
Press, 2007), str. 2.
16
P. Veselinović, Đ. Ćuzović, „Globalizacija kao pokretač novih ekonomskih odnosa“,
Međunarodna poslovna konferencija: Kako uspet do leta 2020?, Poslovni in družbeni izzivi
slobodnog sveta (Celje: Ekonomska šola, Višja strukovna šola, 2014), str. 183—188.
17
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, “A new approach of the European union
internationalization of the quality system”, Technics Тechnologies Еducation Мanagement
(TTEM), Vol. 6, No 2 (2011): str. 415—422.
18
S. Ćuzović, S. Sokolov-Mladenović, Đ. Ćuzović, „Trgovina u uslovima internet-web
ekonomije (društveno-ekonomske pretpostavke i etička načela)“, Ekonomske teme, br. 2/2012
(Niš): str. 187—204.
GLOBALIZACIJA
svesni i problema koje globalizacija donosi, kao što je npr. zagađenje životne
sredine, ali smatraju da smanjenje potrošnje i razvoj novih tehnologija mogu
uticati na smanjenje zagađenja.
S druge strane, negativni hiperglobalisti (antiglobalisti) globalizaciju vide kao
problem, a ne kao rešenje. Prema njihovom shvatanju, slobodno tržište stvara
nejednakosti, a globalizacija te nejednakosti dalje produbljuje. Oni ističu domina-
ciju ekonomskih i političkih interesa SAD, Zapadne Evrope i Japana, koji šire
svoj uticaj na ceo svet. Antiglobalisti se fokusiraju na posebne grupe koje
prestavljaju najveće žrtve globalizacije, kao što su žene i nekvalifikovani radnici.
Prema njihovom mišljenju, tržišta moraju biti regulisana zarad širih društvenih
interesa i zaštite ranjivih grupa.
Skeptici vide trenutne međunarodne procese kao internacionalizaciju i regi-
onalizaciju, a ne globalizaciju. Smatraju da je globalizacija ideološka konstruk-
cija, tj. mit koji delimično opravdava neoliberalni globalni projekat, odnosno
stvaranje globalnog slobodnog tržišta i integrisanja angloameričkog modela kapi-
talizma u glavnim svetskim ekonomskim regijama.19 Prema njihovom mišljenju,
nacionalne države i dalje su najvažniji politički entiteti, jer države i dalje vode
glavnu ulogu u regulaciji međunarodne ekonomske aktivnosti. Takođe smatraju
da dalja liberalizacija svetske ekonomije može biti moguća jedino regulatornom
snagom nacionalnih vlada. Stanovišta su da je svetska ekonomija bila otvorenija i
integrisanija u periodu pre od 1870. do početka Prvog svetskog rata. U tom
razdoblju, međunarodna trgovina, investicije i migracije u velikoj meri su se
odvijale između država. Antiglobalisti smatraju da ne postoji globalna ekonomija,
već internacionalna ekonomija i nacionalne ekonomije koje se sa njom
usklađuju.20 Za razliku od hiperglobalista, koji ističu rast globalnog kapitalizma,
skeptici smatraju da je globalni kapitalizam mit. Rast transnacionalnih kompanija
ne smanjuje uticaj nacionalnih država u upravljanju ekonomskim tokovima.
Transnacionalna kompanija je u velikoj meri veza za matične države, strane
direktne investicije su pod kontrolom nekoliko naprednih ekonomija.
Transformacionisti predstavljaju treću grupu autora u klasifikaciji teorija o
globalizaciji. Za razliku od skeptika, oni prihvataju činjenicu da se globalizacija
dešava, ali za i razliku od hiperglobalista ne smatraju da je globalizacija savršen
proces.21 Ovi autori su uvereni da ne postoji jedan uzrok iza nastanka procesa
globalizacije i da ishod ovog procesa još uvek nije određen. Prema njima,
19
D. Held, A. G. McGrew, The global transformations reader: An introduction to the
globalization debate (Cambridge, UK: Polity Press, 2003), str. 5.
20
P. Hirst, G. Thompson, The Problem of ‘Globalization’: „International Economic Relations,
National Economic Management and the Formation of Trading Blocs“, Economy and Society,
Vol. 21 (1992): str. 394.
21
G. Milovanović, P. Veselinović, Globalizacija i tranzicija (Kragujevac: Ekonomski fakultet),
str. 23.
GLOBALIZACIJA
globalizacija predstavlja dugoročan istorijski proces, isprepletan krizama i protivu-
rečnostima koje će ga verovatno oblikovati na najnepredvidljiviji mogući način. Ova
grupa autora tvrdi da mnogo veći broj faktora utiče na proces globalizacije, ali da su
krajnji ishodi ovog procesa manje sigurni. Transformacionisti sugerišu da se svi
krećemo ka svetu u kome će mesta i regioni doživeti brojne unutrašnje promene, a u
isto vreme će se povećati snaga njihovih veza sa drugim delovima sveta.
Hiperglobalisti Skeptici Transformacionisti

Globalna era Trgovinski blokovi, Stepen globalne
Šta je novo? uži obim nego u međuzavisnosti bez
ranijim godinama istorijskog presedana
Globalni Svet je manje „Gusta“ (intenzivna i
kapitalizam, međuzavisan nego ekstenzivna)
Dominantne
globalna vlada, 90-ih godina 19. globalizacija
odlike
globalno civilno veka
društvo
Opada ili nestaje Pojačana, odnosno Rekonstruisana i
Moć nacionalnih
povećan njihov restrukturisana
vlada
značaj
Pokretačke snage Kapitalizam i Država i tržište Kombinovane snage
globalizacije tehnologija modernosti
Nestanak starih Povećana Nova arhitektura
Obrazac
hijerarhija marginalizacija svetskog poretka
stratifikacije
juga
Dominantan McDonalds, Nacionalni interesi Transformacija
motiv Madona itd. političke zajednice
Stvaranje novog Kao Stvaranje novog
okvira društvene internacionalizacija poretka
Konceptualizacija
akcije i regionalizacija međunarodnih
globalizacije
odnosa i aktivnosti na
daljinu
Globalna civilizacija Regionalni Indeterminizam:
Istorijska pitanja blokovi/sukobi globalna integracija i
civilizacija fragmentacija
Kraj nacionalne Internacionalizacija Globalizacija
Sumarni države zavisi od pristanka i transformiše državnu
argument podrške države moć i svetsku
politiku
Tabela 1. Klasifikacija teorija o globalizaciji22
22
D. Held, „Debate o globalizaciji“, u: Globalizacija — mit ili stvarnost (Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, 2003), str. 59.
GLOBALIZACIJA
1.2. Ekonomski aspekti globalizacije

Kao što se iz prethodnog izlaganja vidi, globalizacija je svoju fizionomiju
izgrađivala u dužem vremenskom periodu. To znači da ona ima svoju prošlost,
sadašnjosti i budućnost. Danas je to neoliberalni koncept (pristup) razvoja glo-
balnih ekonomskih odnosa. Drugim rečima, savremena etapa procesa globaliza-
cije predstavlјa „projekat i ideju integrisanog međunarodnog tržišta“. Naglasak je
stavlјen na ekonomski aspekt globalizacije. Kapital, tehnologija i znanje međupo-
vezujući su faktor nacionalnih privreda. Ekonomski tokovi, poput globalizacije
trgovine robama i uslugama, finansijskih tržišta i globalizacije tržišta rada,
predstavlјaju nove izazove nacionalnim privredama na globalnom tržištu.23
Istina, proces globalizacije nosi sa sobom izazove ali i neuspehe. Posmatrano
sa ekonomskog aspekta, globalizacija je proces sa pozitivnim i negativnim
dejstvima i efektima. To smo, pored ostalog, uočili i kod različitih teorijskih pri-
stupa definisanju pojma globalizacije. Međutim, treba napomenuti da i druge
ekonomske pojave i procese prate teorijsko-empirijske nesuglasice. Zato je prema
metodologiji naučno-istraživačkog rada neophodno sagledati objektivnost datog
procesa i na bazi pozitivnih-negativnih odrednica prepoznati cilјeve, motive i
sistem vrednosti globalizacije.
Mišlјenja smo da bi pre istraživanja pozitivnih i negativnih efekata globa-
lizacije, trebalo identifikovati neosporne efekte globalizacije, a to su:24
• simultana konkurencija na svakom tržištu, između mnogobrojnih novih
konkurenata iz svih zemalјa; ova konkurencija, po pravilu, prouzrokuje u
mnogim zemlјama blaža strukturna prilagođavanja;
• internacionalizacija proizvodnje: multinacionalno poreklo proizvoda, kompo-
nenata, usluga i kapitala;
• rastuća međuzavisnost različitih nivoa globalizacije: trgovine, SDI, transfera
tehnologije, know-how, kapitala i informacija;
• na sceni je intraindustrijski model međunarodne trgovine;
• smanjen je značaj klasičnih oblika trgovine;
• strane direktne investicije postale su kamen temelјac razvoja globalnih
industrija i osnovni faktor prestrukturisanja svetskog tržišta;
• finansijski sektor je u uskoj sprezi sa industrijskim sektorom;
• konkurentnost, vođena faktorima proizvodnje, ustupa mesto konkurenciji
vođenoj inovacijama i znanjem;
23
S. Sokolov-Mladenović, Đ. Ćuzović, “Development of the concept of corporate social
responsibility in trade under conditions of market globalisation”, Ekonomika, br. 4 (2014): str.
117—129.
24
Z. Grandov, Međunarodna ekonomija i globalizacija (Beograd: Beogradsko trgovačko društvo,
2009), str. 31.
GLOBALIZACIJA
• tradicionalni koncept ekonomije ustupa mesto „novoj ekonomiji“ (ekonomiji
znanja, inovacija i informacija);
• afirmiše se koncept virtuelnog tržišta: virtuelna trgovina, virtuelna finansijska
tržišta, virtuelna nabavka i prodaja, virtuelni marketing, i kreira se virtuelni
lanac vrednosti;
• strategijske alijanse postaju globalni „rasadnik“ naučnih i tehnoloških ino-
vacija;
• razvijaju se globalne strategije preduzeća;
• parcijalni marketing industrijskih i trgovinskih kompanija ustupa mesto
međupovezujućem (integralnom) marketingu;
• razvija se model mrežne ekonomije;
• nacionalna konkurentnost „proverava“ se na globalnom tržištu;
• menja se organizaciona, menadžerska i marketing strategija preduzeća;
• afirmiše se virtuelni lanac snabdevanja transnacionalnih kompanija;
• institucionalne i funkcionalne inovacije transnacionalnih kompanija postaju
orijentir nacionalnim ekonomijama u savladavanju tajni probirlјivog
globalnog tržišta;
• vlasnici, menadžeri i zaposleni postaju deo svetskog tržišta i pod „kontrolom“
su nadnacionalnih institucija. (dopunio Đ. Ć.)
Pozivajući se na Imanuela Kanta,25 zaklјučićemo: „Vreme razdvojenih sud-
bina je isteklo.“
Globalizacija jeste proces koji se stalno širi, ubrzava i jača. Ekonomska moć
transnacionalnih kompanija, potpomognuta naučno-tehničkim progresom, briše
nacionalne granice i afirmiše koncept globalnog tržišta. Intenziviraju se slobodni
trgovinski tokovi roba i usluga, kapitala, lјudi i informacija. Pitanje konkurencije
se usložnjava, jer se na globalnom tržištu pojavlјuje sve veći broj zemalјa,
odnosno preduzeća. Menja se strategija kod poslovanja kompanija na globalnom
tržištu. Umesto lokalne, razvija se globalna strategija koja kompaniji treba da
omogući globalnu konkurentnost. Privredni i društveni razvoj jedne zemlјe, u
celini, u globalnoj komunikaciji zavisi od više činilaca: društveno-ekonomskog
sistema, nivoa razvoja proizvodnih snaga, podele rada i specijalizacije, diversi-
fikacije proizvodnog programa, vrste i kvaliteta proizvoda i usluga, koncentracije
i integracije u trgovini, razvoja finansijskih tržišta, nivoa produktivnosti,
makroekonomske stabilnosti, spolјnotrgovinskog bilansa itd.
Polazeći od prethodno iznetih činjenica, kao logično otvara se pitanje da li je
jedanput stečena ekonomska moć u globalnoj privredi trajna, ili je podložna
promenama. Odgovor na ovo pitanje jeste i prilika da se podsetimo na Džordža
25
Prema: C. Serenkveberhan, Evrocentrizam u filozofiji, primeri I. Kanta (v. Z. Vidojević, „Kuda
vodi globalizacija“, Beograd: Institut društvenih nauka — Filip Višnjić, 2005), str. 29.
GLOBALIZACIJA
Santajanu (George Santayana) koji kaže: „Oni koji ne poznaju prošlost osuđeni su
da je ponavlјaju.“ Britanski premijer Vinston Čerčil pak savetovao je kreatore
društveno-ekonomske politike rečima: „Što dalјe gledate u prošlost, to ćete dalјe
videti u budućnost“.26 U pitanju je poučan savet koji se može parafrazirati i
ovako: da bismo bolјe razumeli osnovne karakteristike i trendove savremene
globalne privrede, moramo poznavati njen razvoj kroz pojedine karakteristične
periode. Države nastaju, razvijaju se i stagniraju, a sa tim menja se i slika
ekonomske moći pojedinih zemalјa i regionalnih saveza u globalnoj privredi.
1.3. Hronološki razvoj procesa globalizacije

Globalna ekonomska mapa uvek je u nastajanju.27 U literaturi postoje različita
mišljenja o tome otkad postoji globalna ekonomija. Prema jednoj grupi autora,
globalna ekonomija se prvi put javlja nakon velikih geografskih otkrića u „dugom
16. veku“28 (1450—1640). Druga grupa smatra da je ključni period onaj nakon
1870. godine i postavljanja transatlantskog telegrafskog kabla, te smatraju da je
tada započela i prva faza globalizacije.
Istorijski posmatrano, razlikuju se dve faze (dva talasa) procesa globalizacije:
prvi u periodu 1870—1914, i drugi, koji počinje od Drugog svetskog rata, i koji
traje i danas. U prvoj fazi globalizacije dominira Velika Britanija. Rast svetskog
izvoza uvećan je godišnje za 3,5% u proseku (naspram godišnjeg prosečnog rasta
bruto domaćeg proizvoda od 2,7%). Nakon Prvog svetskog rata nastupio je suprotan
proces: jačanje protekcionizma i zatvaranje nacionalnih ekonomskih tokova; učešće
izvoza u svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP) opadalo je do pedesetih godina
20. veka i dostiglo je prethodni nivo tek u sedamdesetim godinama.
Slične tendencije zabeležene su i u globalnom kretanju kapitala, zahvalјujući
zlatnom standardu, kao i visokim razvojnim performansama „novog sveta“; selјenje
kapitala iz zemalјa Zapadne Evrope u Ameriku i Australiju bilo je veoma izraženo.
Tako je, primera radi, odliv kapitala iz Velike Britanije na vrhuncu činio 9% njenog
BDP-a, dok je Kanada deficit u tekućem platnom bilansu od 10% BDP-a finansirala
prilivom inostranog kapitala. Prva faza procesa globalizacije okončana je intenzivnom
migracijom stanovništva Zapadne Evrope, po stopi od 5—7%, prvenstveno u SAD.
U periodu od početka Prvog do kraja Drugog svetska rata, došlo je do smanjenja
međunarodne trgovine. Dva svetska rata, Velika depresija tridesetih godina,
smanjenje međunarodnih tokova roba i usluga usled jačanja protekcionizma, prekid
međunarodnog kretanja kapitala — uticali su na usporavanje međunarodne razmene
i saradnje između država.
26
Dž. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije (Beograd: SBM-x, 2002), str. 45.
27
P. Dicken, Global shift: mapping the changing contours of the world economy (New York: The
Guilford Press, 2015), str. 14.
28
Isto.
GLOBALIZACIJA
Drugu fazu procesa globalizacije karakterišu dve bitne razlike u odnosu na prvu
fazu, i to: a) međunarodno kretanje kapitala (u relativnim pokazatelјima) znatno je
skromnije i učestvuje u BDP-u najviše do 5%; i b) migracije stanovništva znatno su
otežane usled postojanja sve strožih migracionih propisa razvijenih zemalјa. Na
liniji ovih istraživanja, ističemo da je i prvu i drugu fazu globalizacije pratilo
„vođstvo“ jedne zemlјe (dominacija jedne privrede). Da se podsetimo, u prvoj fazi
to je bila Velika Britanija, danas SAD. Posmatrano sa tehničko-tehnološkog aspekta,
prvu fazu globalizacije pratila je industrijska revolucija, uvođenjem parne mašine,
motora sa unutrašnjim sagorevanjem, telefona i telegrafa. Drugu fazu globalizacije
karakterišu razvoj i primena informaciono-komunikacionih tehnologija (informa-
tike, elektronike i interneta). Takođe, u periodu nakon Drugog svetskog rata dolazi
do značajnog smanjenja transportnih troškova. Jedna od glavnih tehnoloških inova-
cija koja je uticala na pad transportnih troškova i rast obima međunarodne trgovine
jeste kontejnerizacija. Kontejneri koji se danas koriste prvi put su upotrebljeni 1956.
godine. Osmislio ih je nekadašnji vozač kamiona, Malkom Meklin (Malcolm
Mclean). Danas postoji preko 5.000 transportnih brodova koji prevoze preko sto
miliona kontejnera godišnje. Oko 90% međunarodne trgovine robom (ne uključujući
naftu) danas se transportuje kontejnerima.
Polazeći od izložene platforme, a u funkciji sagledavanja sličnosti i razlika
između dva talasa globalizacije, u Tabeli br. 2, hronološki i sa visokim stepenom
međuzavisnosti, sistematizovane su: ekonomske, finansijske, tehničko-tehnološke
i institucionalne odrednice svake od ovih faza.29
Osobina Prvi talas, 1850—1914. Drugi talas, od 1960-ih
Transport u kontejnerima, masovni
Tehnološka Parobrodi, pruge, otvaranje Sueckog kanala
aero-transport, relativno široko
revolucija u (prepolovio udalјenost od engleskih do
rasprostranjena, jeftina i pouzdana usluga
transportu i indijskih luka). Pad transportnih i
telefona, i internet. Pad transportnih i
komunikacijama komunikacijskih troškova.
komunikacijskih troškova.
Pretežno trgovina gotovom robom
Značajna je trgovina unutar industrijske grane,
(međuindustrijska). Kolonijalni gospodari
Trgovina unutar jedne korporacije. Relativno brže
sprečavali su širenje novih tehnologija u
međunarodno širenje novih tehnologija.
kolonije.
Carine Visoke ali jasne. Niske.
Necarinske
Niske. Visoke i nejasno primenjivane.
barijere
Najčešće između razvijenih i novorazvijenih
Uglavnom iz V. Britanije. Polovina ukupnih
zemalјa. Ogromni iznosi u apsolutnim
SDI stranih direktnih ulaganja je bila u zemlјe u
količinama. Zemlјe u razvoju su u principu
razvoju, a druga polovina u Evropu i SAD.
marginalizovane.
29
B. Pelević, V. Vučković, Međunarodna ekonomija (Beograd: Ekonomski fakultet, 2007), str.
264.
GLOBALIZACIJA
Evropa i Severna Amerika su se

Evropa i Severna Amerika se
Industrijalizacija industrijalizovale dok je Azija (Kina i Indija)
deindustrijalizuju dok se Azija industrijalizuje.
ostala neindustrijalizovana.
Standardizacija Neformalna. Formalna.
Finansijski Razni posrednici: institucionalni investitori
Banke.
posrednici (penzioni fondovi, zajednički fondovi), banke.
Strogo kontrolisano i ograničeno. Odredišta:
Uglavnom slobodno ka obe Amerike i
Kretanje lјudi arapske zemlјe bogate naftom, SAD, Kanada,
Australiji.
Australija i EU.
Pretežno „neformalno“ podržavani i
Delimično formalni, preko međunarodnih
Institucionalni podsticani uz pomoć „diplomatije
ekonomskih institucija, delimično neformalni,
aranžmani topovnjača“. U mnogo slučajeva su
preko ekonomske snage i ponašanja TNK.
uspostavlјani na osnovu kolonijalnih veza.
Geografsko širenje
proizvodnje uz
Neravnomerno. Neravnomerno.
pomoć sredstava
globalizacije
Urbanizacija Značajna. Značajna.
Neki (elita) i iz razvijenog i iz nerazvijenog Neki (elita) i iz razvijenog i iz nerazvijenog
sveta jesu profitirali. I u razvijenom i u sveta jesu profitirali. I u razvijenom i u
nerazvijenom svetu mnogi su izgubili (bar na nerazvijenom svetu su mnogi izgubili (bar na
Ko su pobednici, a srednji rok). srednji rok).
ko gubitnici u Firme: pobednici su veliki tehnološki lideri, Firme: pobednici su veliki, tehnološki lideri,
koristima i zalјublјenici u rizike, međunarodno zalјublјenici u rizike, međunarodno
rizicima koje pokretlјivi. Gubitnici uklјučuju lokalne, male pokretlјivi. Gubitnici uklјučuju lokalne, male
donosi firme, nesklone riziku. Pojedinci: pobednici su firme, nesklone riziku. Pojedinci: pobednici su
globalizacija? obrazovani, avanturisti, pokretlјivi i imućni. obrazovani, avanturisti, pokretlјivi i imućni.
Gubitnici uklјučuju one koji nisu učestvovali Gubitnici uklјučuju one koji nisu učestvovali u
u globalizaciji tj. loše ili delimično globalizaciji tj. loše ili delimično obrazovani,
obrazovani, inertni, plašlјivi radnici. inertni, plašlјivi radnici.
Uticaj na društvo i pitanja koja donosi
Javni interes i globalizacija stvara kontroverzne i žestoke
Uglavnom u okviru Komunističke partije.
rasprave rasprave: ljudska prava, poštena trgovina,
zakoni o radu, ekologija, NVO, itd.
Tabela 2: Sličnosti i razlike između dva talasa globalizacije30

Nakon velikih geografskih otkrića, tokom perioda od oko 300 godina, pojačanih
industrijalizacijom, zemlje Zapada (Velika Britanija, zemlje Zapadne Evrope a
kasnije SAD) postaju dominantne u globalnoj ekonomiji. U ovom periodu, glavna
karakteristika međunarodne trgovine bila je razmena resursa od „periferije“ ka
„centru“ i gotovih proizvoda od „centra“ ka „periferiji“.31 Ovakav način funkcioni-
30
Izvor: Miroslav. N. Jovanović, Globalizacija nadolazi: dočekati je cvećem ili oštriti sablјe?
(Beograd: Ekonomska politika, 2007), www.nspm.rs
31
GLOBALIZACIJA
sanja globalne ekonomije postojao je do početka Drugog svetskog rada. U posma-
tranom periodu, 71% svetske proizvodnje bio je koncentrisan u četiri zemlje, a oko
90% u svega jedanaest.32 Japan je u svetskoj proizvodnji učestvovao sa oko 3,5
odsto. Zemlje „centra“ su dve trećine svog izvoza industrijskih proizvoda izvozile u
zemlje „periferije“, dok su uvozile četiri petine izvoza primarnih proizvoda zemalja
„periferije“.33 Nakon Drugog svetskog rata, većina industrijskih kapaciteta izvan
SAD uništena je. Dolazi do podele sveta između kapitalističkog Zapada i
komunističkog Istoka. Na Zapadu dolazi do dominacije SAD, koje nisu pretrpele
uništavanje industrije kao zemlje Evrope i koje su u svetskom BDP-u 1950. godini
učestvovale sa oko 25 odsto. Na drugoj strani, SSSR i zemlje Istočne Evrope
formirale su svoj ekonomski sistem, drugačiji od zemalja Zapada. Ova podela trajala
je do rušenja Berlinskog zida, 1989. godine.
Resursi Periferija
Centar
Proizvodnja Izvor sirovina.
gotovih Tržište za
proizvoda gotove
Gotovi
proizvodi proizvode
Grafikon 1. „Centar“ i „periferija“ u globalnoj ekonomiji34
Ekonomski napredak tokom vremena nije bio ravnomerno raspoređen. Životni

standard ljudi 1500. godine bio je ujednačen u svim delovima sveta. Na Grafikonu 2
vidi se da prosečan BDP po stanovniku, kao pojedinačno merilo životnog standarda,
1800. godine u svetu nije prelazio 700 dolara. Nakon industrijske revolucije,
Zapadna Evropa i SAD napredovale su brže od ostalih delova sveta, da bi do 1950.
razlika u BDP-u po stanovnika bila značajna u odnosu na ostale regione.
Industrijsku revoluciju podstakli su: brz razvoj nauke i tehnologije (parna mašina,
kasnije električna struja), promene u oblasti saobraćaja i komunikacija (parobrod,
železnica i telegraf), stvaranje korporacija sa ograničenom odgovornošću, ustavi
koji su štitili privatno vlasništvo i finansijske berze.35 Prema prikazanim podacima,
vidi se da je kapacitet britanskih parobroda u periodu od 1825. do 1860. godine
povećan deset puta. Industrijska revolucija je od 19. veka uticala na brz ekonomski
napredak, ali on nije bio ravnomeran u svim delovima sveta.
32
Isto, str. 15.
33
Isto.
34
Isto.
35
P. Gregori, R. Stjuart, Globalna ekonomija i njeni sistemi (Beograd: Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 2015), str. 6.
GLOBALIZACIJA
Grafikon 2. BDP po stanovniku, 1500, 1820, 1950. i 2010.36

Dramatičan privredni uspon, započet u Engleskoj, proširio se na zemlje
Zapadne Evrope i SAD. Poslednji vek obeležila je dominacija SAD, kao
dominantne sile u globalnoj ekonomiji, koja je početkom 20. veka uspela da
preotme lidersku poziciju Velikoj Britaniji. Danas je ta dominacija smanjena jer
je Kina uspela da se nametne kao najveći svetski izvoznik roba. Ipak, SAD su
zadržale lidersku poziciju kada se posmatra izvoz usluga; i dalje su najveći izvor
SDI, izvoznik usluga, poljoprivrednih proizvoda i treći najveći izvoznik roba.
Godina Metalni parobrodi Drveni parobrodi Ukupno
1825. 0 4.013 4.013
1830. 0 3.908 3.908
1835. 3.275 22.192 25.467
1840. 20.872 30.337 51.209
1845. 33.699 8.268 41.967
1850. 70.441 52.248 122.689
1855. 478.685 34.414 513.099
1860. 389.066 12.174 401.240
Tabela 3. Kapacitet britanskih parnih brodova u tonama, od 1825. do 1860.37
36
P. Gregori, Comparing Economic Systems in the Twenty-First Century, 7th ed. (Cengage
Learning, 2004), navedeno prema: P. Gregori, R. Stjuart, Globalna ekonomija i njeni sistemi
(Beograd: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, 2015), str. 5.
37
Izvor: Jonathan Hughes and Stanley Reiter, “The First 1,945 British Steamships”, Journal of
the American Statistical Association, Vol. 53, No 282 (1958): 360—381, table 367, prema: R.
Baldwin, The Great Convergence Information Technology and the New Globalization
(Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press, 2016), str. 52.
GLOBALIZACIJA
Evropa danas predstavlja najznačajniji trgovinski region na svetu, Nemačka
najveću privredu Evrope, kao četvrti najveći proizvođač industrijskih proizvoda
(posle Kine, SAD i Japana), i drugi najveći izvoznik (posle Kine). Velika
Britanija, nekada najveća privreda sveta, danas se nalazi na desetom mestu
najvećih industrijskih proizvođača, ali na drugom mestu kao najvećih svetskih
izvoznika usluga i izvor SDI.
Nakon rušenja Berlinskog zida 1989, i pada Istočnog bloka, stvara se grupa
tranzicionih zemalja. Proces tranzicije od centralnoplanskog ka kapitalističkom
tržišnom sistemu nije bio jednostavan. Sovjetski Savez je u svetskoj industrijskoj
proizvodnji 1985. učestvovao sa oko 10%, a sredinom devedesetih godina učešće
Ruske Federacije iznosilo je 1% (danas je oko 2,5%).38 Tranzicione zemlje se
međusobno dosta razlikuju, a 11 njih postale su članice EU.39 Ove zemlje su
početkom 21. veka beležile značajne stope rasta, ali je taj rast usporen svetskom
ekonomskom krizom.
Azija izrasta u jedan od najznačajnijih ekonomskih regiona sveta. Kao neki
od razloga navode se:40
• jačanje privrede Japana nakon Drugog svetskog rata;
• brz rast „azijskih tigrova“: Hongkonga, Singapura, Južne Koreje i Tajvana,
kao i Indonezije, Malezije i Tajlanda;
• nastupanje Kine kao sve značajnijeg igrača na globalnom tržištu;
• potencijal ekonomskog razvoja Indije.
Latinska Amerika čini region veoma bogat prirodnim resursima, sa nekoliko
zemalja koje su imale dugu tradiciju razvoja industrije. Ipak, ove zemlje nisu
uspele da se nametnu kao značajniji učesnici u globalnoj ekonomiji. Rast BDP-a
Brazila početkom 21. veka bio je značajno manji od ostalih zemalja BRIK-a
(Brazil, Rusija, Indija, Kina). Tokom devedesetih godina Meksiko je postao član
Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini — NAFTA (North America
Free Trade Agreement), što je uticalo na rast izvoza ove zemlje.
Afrika je beležila najniže stope rasta. Ovaj deo sveta i dalje se smatra
„periferijom“. Ipak, poslednjih nekoliko godina ovaj region beleži privredni rast,
koji će u velikoj meri zavisiti od izvoza primarnih proizvoda i sirovina.
Na Grafikonu 3 prikazan je rast svetskog BDP-a i svetskog izvoza u periodu
od 2005. do 2016. godine. Na osnovu iznesenih podataka može se videti da je
38
39
Đ. Ćuzović, „Uticaj globalizacije na zemlјe u tranziciji i njihov pristup Evropskoj uniji —
pouke za Republiku Srbiju“, Zbornik radova Institucionalne promene kao determinanta
privrednog razvoja Srbije (Kragujevac: Ekonomski fakultet, 2014), str. 383—398.
40
GLOBALIZACIJA
svetski izvoz u posmatranom periodu rastao brže od rasta svetskog BDP-a.

Prosečan rast izvoza iznosio je 4,02%, a rast BDP-a 2,75 odsto. Takođe, rast
svetskog izvoza bio je intenzivniji u periodu pre svetske ekonomske krize, da bi
tokom 2009. zabeležio pad od oko 10%; tokom 2010. i 2011. ponovo je došlo do
značajnog rasta svetskog izvoza, ali u daljim godinama rast je bio ispod proseka
za posmatrani period. Rast svetskog BDP-a bio je iznad proseka u periodu do
svetske ekonomske krize. Tokom 2008. godine došlo je do nešto sporijega rasta
BDP-a, a tokom 2009. i do pada. Nakon ovog perioda rast je nastavljen, ali stopa
rasta nije prelazila prosečne vrednosti za posmatrani period.
Grafikon 3. Rast svetskog BDP-a i svetskog izvoza u periodu 2005—2016.41

Gruba mera ekonomskog odnosa između zemalja, ili njihova međuzavisnost,
predstavlja odnos izvoza i uvoza u odnosu na BDP. Grafikon 3 pokazuje da je
udeo izvoza i uvoza kao procenat BDP-a veći kod manjih zemlja (Belgija), nego
kod većih (npr. SAD). Međuzavisnost između država povećava se iz godine u
godinu, i to potvrđuje i Grafikon 3, jer je rast svetskog izvoza veći od rasta
BDP-a. Od devedesetih godina 20. veka, rast svetskog BDP-a nadmašio je svetski
izvoz samo tokom 2001 — godine ekonomske recesije u SAD i terorističkog
napada na Svetski trgovački centar u Njujorku i Pentagon, kao i krize u IT
(dotcom) sektoru — i 2009. godine, kao posledica najveće svetske ekonomske
krize nakon Drugog svetsko rata.
41
Izvor: Svetska banka, https://data.worldbank.org/indicator (pristupljeno 10. oktobra 2017)
GLOBALIZACIJA
Na Grafikonu 4 prikazane su vrednosti izvoza kao procenat BDP-a za 1960. i
2015. godinu. Odnos izvoza i BDP-a se u literaturi često naziva racio otvorenosti ili
spoljnotrgovinski koeficijent. Kod svih zemalja uočava se značajan rast izvoza kao
procenta BDP-a u posmatranom periodu. Iako su SAD među najvećim svetskim
izvoznicima i uvoznicima, na prikazanom grafikonu imaju najmanji racio
otvorenosti. SAD imaju mali udeo jer su velika zemlja i bogata različitim prirodnim
resursima, te su zbog toga manje zavisne od međunarodne trgovine i veliki deo
proizvoda i usluga koje proizvedu apsorbuje lokalno tržište. S druge strane, zemlje
koje nisu velike kao SAD i koje se nalaze u blizini svojih spoljnotrgovinskih
partera, imaju veći racio. Belgija nije velika zemlja tako da je udeo izvoza u BDP-u
preko 80 odsto. Male zemlje, kao što su Hongkong (Kina) i Singapur, mogu imati
vrednost izvoza u odnosu na GDP preko 100%, a razlog tome je veliki udeo
reeksporta. Južna Koreja je zabeležila najveći rast izvoza kao procenat BDP-a, sa
svega nekoliko procenata na 45 odsto. U ovom periodu, ona je prošla kroz tranziciju
od siromašne do bogate zemlje. Tokom 20. veka ova zemlja, zajedno sa Tajvanom,
Singapurom i Hongkongom, beležila je intenzivne stope privrednog rasta, pre svega
zahvaljujući izvozno orijentisanoj strategiji razvoja. Danas se ove privrede
svrstavaju u najkonkurentnije privrede sveta i zauzimaju značajna mesta na listi
najvećih svetskih izvoznika industrijskih proizvoda.
Grafikon 4. Udeo uvoza i izvoza kao procenat BDP-a u 2015.42

U Republici Srbiji, udeo izvoza u odnosu na BDP iznosi 46,7%, dok je udeo
uvoza 53,4% (v. Grafikon 5). Od posmatranih zemlja regiona, najveći udeo
izvoza i uvoza kao procenta BDP-a imaju Mađarska, Slovenija i Bugarska.
Većina zemalja beleži deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, Slovenija, Mađarska i
Hrvatska beleže suficit, dok Bugarska i Rumunija imaju uravnotežen spoljnotrgo-
vinski bilans.
42
Izvor: Svetska banka, https://data.worldbank.org/indicator (pristupljeno 10. oktobra 2017)
GLOBALIZACIJA
Grafikon 5. Udeo uvoza i izvoza kao procenat BDP-a u 2015, za zemlje regiona43
U Tabeli 4 prikazani su podaci o najvećim svetskim izvoznicima roba i
usluga. Najveći svetski izvoznik roba u 2015. bila je Kina. Ona je 2009. prestigla
Nemačku koja je dugo bila na vrhu liste. Nemačka se u 2015. godini nalazila na
trećem mestu najvećih svetskih izvoznika roba, iza Kine i SAD. Na prvih deset
mesta najvećih svetskih izvoznika roba, pored Kine koja je zemlja u razvoju,
nalaze se razvijene zemlje. Meksiko je prva sledeća zemlja u razvoju na ovoj listi
i nalazi se na 13. mestu, sa vrednošću izvoza od 381 milijardu dolara, što
predstavlja 2,3% svetskog robnog izvoza za 2015. godinu. Udeo prve tri zemlje
čine 31% svetskog robnog izvoza u 2015, dok je udeo prvih deset 53,2 odsto.
Na lista najvećih svetskih izvoznika usluga u 2015, na vrhu liste nalaze se
SAD čiji izvoz čini 14,5% ukupnog svetskog izvoza usluga u posmatranoj godini.
Druga na listi je Velika Britanija čije izvoz u 2015. bio dvostruko manji od SAD i
iznosio je 345 milijardi dolara (7,3% ukupnog svetskog izvoza). Na trećem mestu
se nalazi Kina, kao zemlja u razvoju, sa izvozom usluga od 285 milijardi dolara,
što čini 6% svetskog izvoza u 2015. godine. Prve tri zemlje učestvuju u ukupnom
svetskom izvozu usluga sa 27,8%, dok prvih deset zemalja učestvuje sa 50,6
odsto. Pored Kine, u prvih deset najvećih svetskih izvoznika nalazi se još jedna
zemlja u razvoju: to je Indija, na osmom mestu. Na prvih deset pozicija liste
najvećih svetskih izvoznika roba i usluga nalaze se uglavnom iste zemlje, samo je
raspored različit. Zemlje koje se nalaze samo na listi deset najvećih svetskih
izvoznika roba jesu Južna Koreja, Hong Kong i Italija, dok se samo na listi
najvećih svetskih izvoznika usluga nalaze Indija, Singapur i Irska. Na obe liste su
Kina, SAD, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Holandija i Francuska.
43
Isto.
GLOBALIZACIJA
Roba Usluge
Zemlja Vrednost Procenat Vrednost Procenat
Rang Rang
(mlrd. dolara) (%) (mlrd. dolara) (%)
Kina 1. 2275 13,8 3. 285 6,0
SAD 2. 1505 9,1 1. 690 14,5
Nemačka 3. 1329 8,1 4. 247 5,2
Japan 4. 625 3,8 7. 158 3,3
Holandija 5. 567 3,4 6. 178 3,7
Južna Koreja 6. 527 3,2 16. 97 2,0
Hongkong 7. 511 3,1 14. 104 2,2
Francuska 8. 506 3,1 5. 240 5,0
Velika Britanija 9. 460 2,8 2. 345 7,3
Italija 10. 459 2,8 15. 99 2,1
Tabela 4. Najveći svetski izvoznici roba i usluga u 2015.44

U sledećoj tabeli prikazi su podaci o najvećim svetskim uvoznicima roba i
usluga u 2015. godini. Na prva tri mesta liste najvećih uvoznika roba i usluga
nalaze se SAD, Kina i Nemačka. Udeo prve tri zemlje u ukupnom uvozu roba
iznosi 30,2% ukupnog svetskog uvoza, dok je kod uvoza usluga udeo prve tri u
ukupnom svetskom uvozu usluga 26,6 odsto. Udeo prvih deset zemalja u
ukupnom uvozu roba iznosi 52,7%, dok je udeo prvih deset zemalja u ukupnom
uvozu usluga 52,3 odsto.
Roba Usluge
Zemlja Vrednost (mlrd. Procenat Vrednost (mlrd. Procenat
Rang Rang
dolara) (%) dolara) (%)
SAD 1. 2308 13,8 1. 469 10,2
Kina 2. 1682 10,1 2. 466 10,1
Nemačka 3. 1050 6,3 3. 289 6,3
Japan 4. 648 3,9 6. 174 3,8
Velika Britanija 5. 626 3,7 5. 208 4,5
Francuska 6. 573 3,4 4. 228 4,9
Hongkong 7. 559 3,3 17. 74 1,6
Holandija 8. 506 3,0 7. 157 3,4
Južna Koreja 9. 436 2,6 11. 112 2,4
Kanada 10. 436 2,6 14. 95 2,1
Tabela 5. Najveći svetski uvoznici roba i usluga u 2015.45
44
Izvor: World Trade Statistical Review 2016 (WTO, 2016), str. 94 i 96.
45
Isto.
GLOBALIZACIJA
Među deset najvećih svetskih uvoznika roba nalazi se samo jedna zemlja u
razvoju, Kina. Dok se na listi deset najvećih svetskih uvoznika usluga od zemalja
u razvoju nalaze Kina i Indija. Zemlje koje se nalaze samo na listi deset najvećih
svetskih uvoznika roba su Hongkong, Južna Koreja i Kanada, dok se samo na listi
najvećih svetskih izvoznika usluga nalaze Irska, Singapur i Indija. Na obe liste su
SAD, Kina Nemačka, Japan, Velika Britanija, Holandija i Francuska.
Grafikon 6. Kretanje prihoda bogatih i siromašnih zemalja 1982—2016.46

Takođe, kada se posmatraju podaci o kretanju BDP-a između bogatih i
siromašnih zemalja, uočavaju se značajne razlike. Podaci Svetske banke pokazuju
kretanje BDP-a per capita u stalnim dolarima (2010) za period od 1982. do 2016.
godine. Na početku posmatranog perioda, zemlje visokog dohotka ostvarivale su
BDP per capita od 23.281,7 dolara, zemlje srednjeg dohotka 1.896,5 dolara, a
zemlje niskog dohotka 476,5 dolara. Nakon više od trideset godina, zemlje
visokog dohotka dostigle su 43.131,7 dolara GDP po glavi stanovnika, zemlje
srednjeg dohotka 4.831,0 dolara, a zemlje niskog dohotka 597,4 dolara. Racio
prihoda između najbogatijih i najsiromašnijih je 1982. iznosio 48 : 1, da bi 2003.
dostigao odnos 86,5 : 1, a 2016. iznosio 70 : 1 u korist najbogatijih zemalja.
Prikazani podaci Svetske banke pokazuju da je GDP per capita najbržeg rasta u
najbogatijim zemljama sveta i da se u posmatranom periodu povećao jaz između
bogatih zemalja i zemalja srednjeg i niskog dohotka.
46
Izvor: prema podacima Svetske banke.
GLOBALIZACIJA
period ekonomski politički tehnološki
• Uspostavljanje • Osnivanje Ujedinjenih • Ekspanzija proizvoda od
Bretonvudskog sistema i nacija (1945); plastike i vlakana;
novog međunarodnog • Pokretanje Maršalovog • Pronalazak velikih rezervi
monetarnog sistema (1944— plana (1948—57); nafte na Bliskom istoku,
71); • Osnivanje OECD-a posebno u Saudijskoj
• Uspostavljanje GATT-a (1948); Arabiji (1948);
1940-ih
(1947) koji je stupio na • Početak dekolonizacije

snagu januara 1948; (1948—1962) (Indija,
• Sovjetski Savez formira Indonezija, Egipat
Savez za uzajamnu itd.);
ekonomsku pomoć (CMEA) • Kina postaje
(1949—91); socijalistička republika
(1949);
• Potpisan Rimski ugovor • Korejski rat (1950— • Rast korišćenja nafte sa
(1957) kojim su osnovane 63); Bliskog istoka u Evropi i
Evropska ekonomska • Suecka kriza (1956); Japanu;
zajednica (EEZ) i Evropska • Dekolonizacija Afrike • Sistem Just in time,
zajednica za atomsku (15 zemalja dobija implementiran od strane
1950-ih
energiju (Euroatom); nezavisnost od 1958. Tojote;

• Najveći broj valuta postaje do 1962) • Povećana upotreba
konvertibilan (1958—64); mlaznih motora u
• Razvoj evrodolarskog tržišta avionskom transportu
u Londonu; • Razvoj eksploatacije nafte
iz bušotina van obale;
• Osnivanje OPEK-a (1960); • Izgradnja Berlinskog • Zelena revolucija —
• Kendi ruda pregovora u zida (1961) i transformacija
okviru GATT-a (1964—69); Kubanska kriza (1962) poljoprivredne proizvodnje
• Povećanje korišćenja ukazali su na sukob (od 1960-ih);
automobila i autoputeva, što Istoka i Zapada; • Integrisana kola postaju
je povećalo tražnju za komercijalno dostupna
naftom; (1961);
• Zemlje Istočne Azije se • Prva osoba u svemiru
okreću izvozno (Jurij Gagarin, 1961) i prvi
1960-ih
orijentisanom razvoju; čovek na Mesecu (Nil

• Ukidanje carina u okviru Armstrong, 1969);
Evropske zajednice (1968); • Japanska brza pruga
(shinkansen) otvorena
1964;
• Prokopan tunel Monblan
(1965);
• Povećana upotreba
kontejnera u okeanskom
transportu (od 1968);
GLOBALIZACIJA
• Odustajanje od zlatnog • Jomkipurski rat (1973) • Prvi mikroprocesor „intel

standarda (1971); pomaže rastu cena 4004“ (1971);
• Tokijska runda pregovora u nafte;
okviru GATT-a (1973—79); • EU se proširuje na još
• Dva naftna šoka (1973—74. 9 zemalja;
1970-ih
i 1979);
• Rast azijskih
novoindustrijalizovanih
zemalja;
• Kineska ekonomska reforma
(1978);
• Volker i Fed uspešno su • Širenje EU na još 12 • IBM predstavlja prvi
ograničili inflaciju; članica; personalni računar (1981);
• Dužnička kriza u zemljama • Pad Berlinskog zida • Predstavljen je Microsoft
u razvoju; (1989); Windows (1985);
• Meksiko počinje sa tržišnim • Tim Berners-Li (T.
1980-ih
reformama i priključuje se Berners-Lee) formira

GATT-u (1986); World Wide Web (1989);
• Luvr sporazum (Lourve
Accord) koji je promovisao
stabilizaciju deviznih
kurseva (1987);
• Ekonomske reforme u Indiji • Raspad Sovjetskog • Predstavljen je prvi

(1991); Saveza (1991) i veb-sajt (1991);
• Osnivanje NAFTA (1994); formiranje 13 • Formirana prva 2G GMS
• Osnivanje Svetske nezavisnih država; mreža „Radiolinja“ u
trgovinske organizacije • Potpisivanje Finskoj (1991);
1990-ih
(STO) (1994); Mastrihtskog ugovora • Eurotunel između Velike

• Azijska finansijska kriza (1992); Britanije i kontinentalnog
(1997); dela Evrope (1994);
• Uvođenje evra kao valute u • Povećanje broja mobilnih
11 evropskih zemalja telefona uvođenjem 2G
mreže koja koristi
digitalne tehnologije
• Kriza dot.com (2001); • Širenje EU na 27 • Broj korisnika interneta
• Kina postaje članica STO zemalja (2007), kasnije prelazi 300 miliona
(2001); na 28 (2013) (dopunio (2000);
• Ukidanje kvantitativnih Đ. Ć) • Kontejnerima se
2000-ih
ograničenja na tekstil (2005) transportuje preko 70%

roba;
• Broj korisnika interneta
prelazi 800 miliona
(2005)
Tabela 6. Hronologija globalizacije47
47
Izvor: J. Cullen, K. P. Parboteeah, International business: strategy and the multinational
company (New York: Routledge, 2010), str. 9; UNCTAD, World Investment Report (New
York and Geneva: United Nations, 2007), str. 22—3.
GLOBALIZACIJA
1.4. Determinante globalizacije (MNK, IKT, SDI)
Kao što smo već istakli u prethodnim izlaganjima, proces globalizacije
predstavlјa obeležje savremene tržišne privrede, o kome se od osamdesetih
godina 20. veka sve više govori. Metafora, poput one da svetska privreda postaje
„globalno selo“ gde će se transnacionalne kompanije takmičiti kreiranjem
proizvoda i usluga na globalnom tržištu, postaje stvarnost.48 U intervalu između
prve i druge faze globalizacije, dolazi do razvoja i primene informa-
ciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u proizvodnji i prometu roba i usluga.
Razvoj mikroelektronike omogućuje razvoj informatike, čiji je osnovni proizvod
informacija. Proizvodnja i upotreba računara uvode industrijska društva u
informatičko društvo. Kamen međaš koji razdvaja industrijsko i informatičko
društvo predstavlјa lansiranje Sputnjika, 1957. godine. Pojava interneta kao
globalne računarske mreže stvara uslove za razvoj „nove ekonomije“. Tržišno
razvijene zemlјe prepoznaju informaciono-komunikacione tehnologije kao resurs
za povećanje konkurentskih prednosti svojih kompanija. Uporedo sa
tradicionalnim kanalima prodaje, kompanije Walmart, Costco, Kroger, Carrefour
SA i dr. razvijaju i elektronske kanale prodaje. S druge strane, Amazon, kao
najveći elektronski maloprodavac, počinje da razvije tradicionalne maloprodajne
formate. Razvija se koncept virtuelne (elektronske) trgovine.49 Primenom
interneta razvija se virtuelni lanac snabdevanja (eng. Supply Chain Management).
Poznati teoretičar i autor više dela iz oblasti IT i elektronskog biznisa, Efraim
Turban sa saradnicima, na primeru kompanije Walmart i Amazon, a sa osloncem
na Porterov lanac vrednosti, ističe da su „ove kompanije uvođenjem internet
kanala trgovine (elektronske trgovine) povećale prodaju u proseku za 20%, a
efikasnost upravlјanja lancem snabdevanja povećale u proseku 14—45%“. Primer
nije usamlјen, elektronsku trgovinu ili kako je često nazivaju, „trgovinu u
digitalnoj ekonomiji“, počele su da promovišu i druge kompanije, kao što je
Bristol-Myers Squrbb (BMS), svetski lider u proizvodnji lekova, hrane za decu i
kozmetičkih preparata, sa više od 30.000 poslovnih partnera, uklјučujući i
dobavlјače. Iako dotada prepoznatlјiva kao kompanija „stare ekonomije“, BMS
prihvata izazove „digitalne ekonomije“, organizujući svoju proizvodno-prometnu
funkciju u globalnim razmerama. Primena interneta u kompanijama dovodi do
reinženjeringa celokupne strategije poslovanja, afirmišući koncept dodate
vrednosti za različite stejkholdere (kupce, vlasnike, menadžere, zaposlene i
48
P. Veselinović, Đ. Ćuzović, „Globalizacija kao pokretač novih ekonomskih odnosa,
Međunarodna poslovna konferencija: Kako uspet do leta 2020?“, Poslovni in družbeni izzivi
slobodnog sveta (Celje: Ekonomska šola, Višja strukovna šola, 2014), str. 183—188.
49
Ćuzović, S., Sokolov-Mladenović, S., Ćuzović, Đ., “E-Commerce as the Leader of
International Business”, Journal of Economic and Business Sciences (Novo Mesto: Fakulteta
za poslovne in upravne vede, 2014), str. 18—29.
GLOBALIZACIJA
nacionalnu ekonomiju u celini).50 Time kompanije teže kreiranju globalne

konkurentnosti.
Danas postaje irelevantno govoriti o američkim, japanskim ili kineskim
proizvodima. Sa procesom globalizacije dolaze do izražaja globalni proizvodi
kod kojih se relativizira efekat zemlјe porekla. Liberalizacija trgovine, razvoj i
primena informaciono-komunikacionih tehnologija, uspostavlјanje saobraćajnih
veza, stvaranje transnacionalnih kompanija i tokovi stranih direktnih investicija
(SDI) doprineli su ukidanju teritorijalnih ograničenja. Tokovi roba, usluga,
kapitala, lјudi i informacija dobijaju mogućnost da učestvuju u globalnim
poslovnim aranžmanima. U pitanju su transnacionalne kompanije koje preko
decentralizovane organizacione strukture podružnica i filijala globalizuju
proizvodnju i trgovinu u različitim delovima sveta.
1.4.1. Transnacionalne kompanije
U kontekstu razmatranja determinanti globalizacije, kao aktuelnog procesa u
svetu i kod nas, otvara se pitanje uloge transnacionalnih kompanija (TNK) u
ovom procesu. U pokušaju da damo odgovor na ovo pitanje poslužićemo se
primerom proizvodnje komercijalnog aviona boing 777.51 Osam japanskih
dobavlјača izrađuju delove za trup aviona (vrata i krila), dok dobavlјač iz
Singapura proizvodi vrata za nos aviona. Tri dobavlјača iz Italije proizvode
zakrilce, itd. Globalna mreža dobavlјača uglavnom su filijale Boinga. Šezdesetih
godina, kada je kompanija proizvodila boing 727, samo 2% delova proizvedeno
je izvan SAD, kod modela boing 777 oko 30%, dok se kod najnovijeg modela,
boing 787 dreamliner, oko 70% delova proizvodi u inostranstvu.52 Nisu retki
primeri da se proizvodnja organizuje u jednoj, montaža u drugoj, a prodaja u
drugim državama sveta. Matična kompanija povezana je sa svojim filijalama
putem informaciono-komunikacionih tehnologija, formirajući na drugoj strani
strategijske alijanse s kompanijama iz iste grane. Transnacionalne kompanije
predstavlјaju stožer ekonomske globalizacije i najznačajniji faktor kreiranja
međunarodnih robnih i finansijskih tokova.
Globalizacija predstavlja proces u kojem nacionalne ekonomije gube svoj
značaj i gde primat preuzimaju transnacionalne kompanije (TNK). Ove kompa-
nije svrstavaju se u grupu najvećih ekonomskih entiteta u svetu. Prema empi-
50
S. Sokolov-Mladenović, Đ. Ćuzović, “The role of e-commerce in tourism development of
Republic of Serbia”, Thematic Proceedings, “Tourism in funcion of development of the
Republic of Serbia — Spa Tourism in Serbia and Experiences of Other Countries” (ur. Drago
Cvijanović, Anna Grigorievna Ivolga, Pavlo Ružić, Dragana Gnjatović, Tanja Stanišić),
University of Kragujevac, Faculty of Hotel Management and Tourism in Vrnjačka Banja,
2016), str. 518—535.
51
B. Rakita, Međunarodni biznis i menadžment (Beograd: Ekonomski fakultet, 2006), str. 361.
52
J. Cullen, K. P. Parboteeah, International business: strategy and the multinational company
(New York: Routledge, 2010), str. 93.
GLOBALIZACIJA
rijskim podacima, prihodi koje ostvaruju u toku godine nekada su veći i od bruto
domaćeg proizvoda pojedinih zemalja. U prilog ovoj tezi, Džon Rolston Sol53
navodi i podatak da je „ukupna godišnja zarada Walmarta od 250 milijardi
američkih dolara veća od one koju ima većina zemalјa u razvoju ili malih
nacionalnih država“. Ako posmatramo 150 najvećih ekonomskih entiteta u svetu,
89 su nacionalne privrede, a 61 TNK.54 Prema procenama, ove kompanije
kontrolišu oko 2/3 svetske trgovine i 1/4 svetske proizvodnje. Dve najčešće
karakteristike koje opisuju ove kompanije su:55 1) angažovane su u poslovnim
aktivnostima, uključujući prodaju, distribuciju, ekstrakciju, proizvodnju i
istraživanje i razvoj, van zemlje porekla, tako da finansijski zavise od poslovanja
u dve ili više nacionalnih ekonomija; 2) njihove upravljačke odluke odnose se na
odluke na regionalnom ili globalnom nivou. Danas TNK čine preduzeća iz
razvijenih, ali sve više i iz zemalja u razvoju. Ipak, TNK iz razvijenih zemalja
raspolažu značajnijom imovinom, ostvaruju veću prodaju i imaju veći broj
zaposlenih u odnosu na TNK iz zemalja u razvoju.
Za pravilnu ocenu međuzavisnosti globalizacije i transnacionalnih kompanija
neophodno je definisati ove ekonomske entitete (preduzeća). Međutim, budući da
postoje različiti pristupi (sa ekonomskog, pravnog i etimološkog aspekta), za sada
nema jedinstvene definicije. Prvi put je termin multinacionalna kompanija (eng.
Multinational Companies — MNK) upotrebio D. Lilijentol (D. Lilienthal), 1960.
godine, kada su ova preduzeća postala značajan faktor svetske privrede.56 Po njemu,
multinacionalni i srodni termini: međunarodni i internacionalni označavaju
aktivnost, pojavu, koja se odvija u više država, dok termin kompanija označava
preduzeće kao oblik organizacije poslovne aktivnosti. U literaturi se navodi razlika
između pojmova transnacionalna i multinacionalna kompanija, koji se često koriste
kao sinonimi. Transnacionalne kompanije su preduzeća koja imaju jednu upravu
(jedno matično preduzeće), dok multinacionalna imaju sedišta u više država.57
Ujedinjene nacije (UN) definišu transnacionalne kompanije kao preduzeća
koja kontrolišu svoju aktivu — fabrike, radnike, prodajne filijale i sl., u dve ili
više zemalјa.58 Početkom devedesetih godina 20. veka, prepoznajući ove eko-
nomske entitete kao najbitniju odrednicu procesa globalizacije, UN daju
sadržajno kompleksniju definiciju transnacionalnih kompanija.59 To su preduzeća
53
Dž. Ralston Sol, Propast globalizma i preoblikovanje sveta (Beograd: Arhipelag, 2011).
54
P. Kotler, G. Amstrong, Principles of Marketing (New Jersey: Pearson Education, 2012).
55
Y. Hadari, “The Structure of the Private Multinational Enterprise”, Michigan Law Review, 71
(1973): str. 731—806.
56
257.
57
P. Bjelić, Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011), str. 112.
58
47.
59
OECD, The OECD Guidelines for Multinational Enterprises (Paris: OECD/GD (97)), 40.
GLOBALIZACIJA
koja: a) imaju poslovne entitete u dve ili više zemalјa, bez obzira na pravni status
i vrstu delatnosti tih entiteta; b) razvijaju stepen poslovnog odlučivanja koji omo-
gućuje donošenje jedinstvenih politika i zajedničkih poslovnih strategija; c) stra-
tegija i politika zavisnih preduzeća, odnosno filijala (preduzeće ćerka), koordi-
nisane su mahom iz jednog centra, neretko iz više centara (u slučaju multi-
nacionalnih kompanija); d) filijale, ogranci i podružnice u inostranstvu povezane
su sa matičnim preduzećem vlasničkim i upravlјačkim odnosima; e) vlasnička i
upravlјačka povezanost pruža mogućnost jednoj ili više filijala da utiču na ostale
filijale, pogotovo kada je reč o znanju, tehnologiji i resursima.
Transnacionalne kompanije možemo definisati i kao „preduzeća koja se bave
stranim direktnim investicijama u cilјu sticanja vlasništva i kontrole nad poslovnim
aktivnostima u kojima se stvara novododata vrednost u više od jedne zemlјe“.60 Na
liniji različitih pristupa definisanju transnacionalnih kompanija, u literaturi se kao
kriterijum za definisanje često koriste organizaciona struktura i poslovne
performanse ekonomskih entiteta. Sa aspekta organizacione strukture, transna-
cionalne kompanije se definišu kao preduzeća koja imaju razvijene poslovne
aktivnosti u nekoliko zemalјa. Nјih karakteriše organizaciona struktura diversi-
fikovanih poslovnih filijala u više zemalјa, koje mogu biti u sopstvenom i
mešovitom vlasništvu.61 Partnerski odnosi uspostavlјaju se kroz različite poslovne
okvire, kao što su: licence, franšizing, razne forme kooperativnih i zajedničkih
ulaganja i strane direktne investicije. Kao što se vidi iz prethodne definicije, u centru
organizaciono-strukturalnog definisanja transnacionalnih kompanija nalazi se: broj
zemalјa, vlasništvo, oblici poslovne saradnje matičnog preduzeća i preduzeća-ćerke
i organizaciona struktura.62 Definisanje transnacionalnih kompanija sa aspekta
poslovnih performansi, kao najčešći kriterijum uzima u obzir: obim prodaje i
vrednost aktive koja se realizuje u inostranstvu, nivo ostvarenih prihoda i profita u
inostranstvu, broj zaposlenih radnika iz zemlјe u kojoj se nalazi preduzeće-ćerka
(filijala) itd. U pitanju je široka lepeza poslovnih performansi koja se ne može
standardizovati kao kriterijum za definisanje transnacionalnih kompanija. Teško je
odrediti relevantne veličine poslovnih performansi filijala, da bi se matično
preduzeće nazvalo transnacionalnom kompanijom. Najčešće se kao kriterijum za
prepoznavanje transnacionalnih kompanija, u odnosu na druga preduzeća, uzima: a)
60
J. N. Dunning, Multinational Enterprices and Global Economy (New York: Addison-Wesley
Publishers, 1996), navedeno u: E. Turbаn, L. Wilkinson, G. Fitzgerald, Information
Technology for Management (New York: Viley, 2002), str. 111.
61
Đ. Ćuzović, Transnacionalne kompanije kao pokretači procesa globalizacije, International
Scientific Conference: Globalisation Challenges and the Social-Economic Environment of the
EU (Novo Mesto: Fakulteta za poslovne in upravne vede, 2015), str. 122—129.
62
S. Sokolov-Mladenović, Đ. Ćuzović, “The role of franchising in attracting foreign investment
in Serbia”, Thematic Proceedings, “Possibilities and Perspectives for Foreign Direct
Investment in the Republic of Serbia“, ur. prof. Pero Petrović, (Beograd: Institute of
International Politics and Economics, 2014), str. 261—275.
GLOBALIZACIJA
učešće imovine preduzeća-ćerki u ukupnoj imovini kompanije (najčešće preko
50%); b) obim prodaje ostvaren van nacionalnih granica (preko 20%); c) broj filijala
u inostranstvu (više od šest); i d) broj zaposlenih sa stranim državlјanstvom.
Iako ne postoji jedinstvena (univerzalno prihvaćena) definicija transnacionalnih
kompanija, kao ni kriterijumi (standardi) poslovnih performansi po kojima bi se
ovaj entitet razlikovao od drugih preduzeća, čini nam se najprihvatlјivijom definicija
koju je dao Predrag Bjelić. Prema njegovom mišljenju, da bi se jedno preduzeće
moglo nazvati transnacionalnim, nužno je da ono:63 1) obavlјa proizvodnju u
stranim filijalama u nekoliko država; 2) ima direktnu kontrolu nad poslovnim strate-
gijama svojih filijala; 3) primenjuje poslovne strategije u proizvodnji, marketingu,
filijalama i kadrovskim poslovima koji prelaze nacionalne granice (geocentrični),
odnosno svet posmatraju kao jedinstveno (globalno tržište, prim. Đ. Ć.). Posmatrano
sa pravnog aspekta, transnacionalne kompanije mogu osnivati filijale u inostranstvu
na tri načina: a) kao zavisno preduzeće (društvo-ćerka); b) kao podružnica; i c) kao
ogranak. Međusobno, ove filijale razlikuju se po stepenu samostalnosti koji
određuje učešće kapitala matične kompanije. Zavisno preduzeće je pod direktnom
kontrolom matične kompanije koja učestvuje sa 50% i više u ukupnom kapitalu
zavisnog preduzeća. Podružnica je u delimičnom vlasništvu matične kompanije,
koja upravlјa 10—50% u ukupnom kapitalu podružnice. Ogranak je pravno
nesamostalan entitet i sastavni je deo matične kompanije.
Broj matičnih TNK Broj filijala
Razvijene zemlje 73.144 373.612
Zemlje u razvoju 30.209 512.531
Zemlje Jugoistočne Evrope 257 2.484
Republika Srbija 43 987
Republika Slovenija 268 2.032
Svet 103.786 892.114
Tabela 7. Broj TNK u svetu, 2010.64

Empirijska istraživanja govore da je oko polovine BDP-a tržišno razvijenih
zemalјa stvoreno u okviru transnacionalnih kompanija. Broj TNK u svetu
značajno se povećao u poslednjih dvadeset godina. Procenjuje se da je početkom
devedesetih godina 20. veka u svetu bilo oko 37.000 TNK, sa 170.000 stranih
filijala,65 početkom 21. veka oko 63.000, sa 689.000 filijala u inostranstvu.66
63
P. Bjelić, Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011), str. 112.
64
Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2011 (New York and Geneva, United Nations,
based on Dun & Bradstreet’s WorldBase and national sources where noted,
http://unctad.org/sections/dite_dir/docs/WIR11_web%20tab%2034.pdf
65
UNCTAD, The universe of the largest transnational corporations (New York and Geneva:
United Nations, 2007), str. 3.
GLOBALIZACIJA
Prema podacima za 2010, u svetu je postojalo 103.786 TNK, koje su kontrolisale

892.114 stranih filijala.
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da su TNK postale važan element
globalne ekonomije, i da njihov uticaj raste. Ilustrativan je i podatak da su krajem
prve decenije 21. veka ove kompanije kontrolisale 25% ukupne svetske proiz-
vodnje, a proizvodnja ostvarena u okviru filijala čini 11% svetskog bruto
domaćeg proizvoda. Prema podacima iz World Investment Report 2017, od 100
vodećih transnacionalnih kompanija, 89 je poreklom iz Evrope, SAD i Japana,
odnosno iz tzv. „trijade“. Ističemo da u transnacionalnim kompanijama tzv.
„trijade“ prednjači EU sa 50 transnacionalnih entiteta. Četiri kompanije su iz
naprednih privreda, po jedna iz Hongkonga, Tajvana, Singapura i Južne Koreje.
Od zemalja u razvoju, na listi se nalaze dve kompanije iz Kine, i po jedna iz
Brazila, Malezije i Meksika. Najbolje rangirana kompanija iz zemalja u razvoju je
China National Offshore Oil Corp (CNOOC) iz Kine, koja je na 44. mestu.
50 najvećih TNK
100 najvećih TNK u svetu
u zemljama u razvoju
2003. 2016. 2003. 2016.
Imovina
U inostranstvu 3.993 8.270 249 1.298
Ukupna 8.023 13.234 669 4.229
U inostranstvu / 49,77 62,49 37,15 30,69
ukupna
Prodaja
U inostranstvu 3.003 4.769 191 1.293
Ukupna 5.551 7.444 486 2.724
U inostranstvu / 54,09 64,06 39,21 47,46
ukupna
Zaposleni
U inostranstvu 7.242 9.282 776 2.451
Ukupno 14.626 16.177 2.671 8.091
U inostranstvu / 49,51 57,38 28,70 30,29
Ukupno
Tabela 8. Pregled najvećih TNK: imovina, prodaja, zaposleni, 2003. i 2016

(milijarde dolara, hiljade zaposlenih, i procenti)67
66
M. Jaworek, M. Kuzel, “Transnational Corporations in the World Economy: Formation,
Development and Present Position”, Copernican Journal of Finance & Accounting [S. l.], Vol.
4, No 1, str. 55—70.
67
Izvor: tabela je sastavljena na osnovu podataka UNCTAD-a, World Investment Report (2004,
2017, New York and Geneva: United Nations).
GLOBALIZACIJA
U Tabeli 8 prikazani su podaci o imovini, prodaji i zaposlenima za 100
najvećih TNK u svetu i 50 najvećih iz zemalja u razvoju, za 2003. i 2016. godinu.
U posmatranom periodu najveće svetske TNK povećale su udeo imovine u
inostranstvu sa 49,77% na 62,49%, prodaje u inostranstvu sa 54,09% na 64,06%,
i zaposlenih u inostranstvu sa 49,51% na 57,38 odsto. Kod 50 najvećih iz zemalja
u razvoju, udeo imovine u inostranstvu opao je sa 37,15% na 30,69%, prodaja u
inostranstvu je povećana sa 39,21% na 47,46% u odnosu na ukupnu prodaju, a
udeo zaposlenih u inostranstvu je dostigao 2,4 miliona tj. 30,29% u odnosu na
776.000, što je 2003. predstavljalo 28,70% ukupnog broja zaposlenih.
Privodeći kraju raspravu na ovu temu, zaklјučićemo da su transnacionalne
kompanije preduzeća nadnacionalne organizacione strukture i konkurentske
prepoznatlјivosti. Za tržišne učesnike one su simbol moći i prestiža, izvorište
stranih direktnih investicija, „arhitekte“ globalnog (tržišta).
1.4.2. Merenje koncentracije najvećih TNK
Analizu veličine i koncentracije TNK izveli smo na osnovu liste UNCTAD-a
koja objavljuje 100 najvećih TNK u svetu i liste najvećih TNK iz zemalja u
razvoju. Poslednji dostupni podaci objavljeni su u okviru World Investment
Report iz 2017, a odnose se na 2016. godinu. Uvidom u listu može se uočiti
velika razlika u imovini između kompanija koja se nalaze na listi. Najvećim
kapitalom u inostranstvu raspolaže kompanija Royal Dutch Shell plc (Velika
Britanija, rudarstvo, eksploatacija kamena i nafte) i on iznosi 349,7 milijardi
dolara, dok 50 kompanija na listi Samsung Electronics Co., Ltd. (Južna Koreja,
elektronska oprema) raspolaže sa 63,7 milijardi dolara, a poslednja América
Móvil SAB de CV (Meksiko, telekomunikacije) sa 37,2 milijardi dolara.
Rang Prodaja u inostranstvu Zaposleni u inostranstvu
1. Volkswagen Group Walmart Stores Inc
2. Toyota Motor Corporation Hon Hai Precision Industries
3. Royal Dutch Shell plc Volkswagen Group
4. Daimler AG Nestlé SA
5. BP plc CK Hutchison Holdings Limited
6. Apple Computer Inc Robert Bosch GmbH
7. Hon Hai Precision Industries Amazon.com, Inc
8. Walmart Stores Inc Samsung Electronics Co., Ltd.
9. Exxon Mobil Corporation International Business Machines Corporation
10. Samsung Electronics Co., Ltd. General Electric Co
Tabela 9. Rang najvećih TNK po prodaji u inostranstvu i zaposlenih

u inostranstvu, 2016.68
68
Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2017 (New York and Geneva: United Nations).
GLOBALIZACIJA
Ako posmatramo rangiranje TNK prema ostvarenoj prodaji u inostranstvu, na

prva dva mesta nalaze se kompanije koje bave proizvodnjom motornih vozila.
Najveća kompanija, prema ovom kriterijumu, jeste Volkswagen Group
(Nemačka, motorna vozila), koja je ostvarila 192,1 milijarde dolara prodaje u
inostranstvu, dok je Volvo AB (Švedska, automobilska industrija) na 50. mestu sa
34,2 milijarde prodaje u inostranstvu, što je skoro šest puta manje u odnosu na
prvoplasiranu.
Prema broju zaposlenih u inostranstvu, na vrhu liste nalazi se kompanija
Walmart Stores Inc (SAD, maloprodaja), sa 800.000 zaposlenih u inostranstvu.
Na 50. mestu je Schlumberger Ltd (SAD, rudarstvo, eksploatacija kamena i
nafte), sa 62.292 zaposlenih u inostranstvu, što je skoro 13 puta manje od
prvoplasirane kompanije na listi.
Na osnovu raspoloživih podataka izračunali smo koncentraciju na tržištu u
posmatranom periodu. Za izračunavanje koncentracije koristili smo racio
koncentracije (CRk) i Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI). Ove indekse smo
primenili na 100 najvećih TNK i 50 najvećih TNK u zemljama u razvoju.69
Racio koncentracije predstavlja pokazatelj udela najvećih „k“ kompanija na
tržištu i izračunava se formulom:
gde je „k“ broj kompanija čiji udeo se izračunava od ukupnog broja, a „X“
udeo i-te kompanije.
Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI) predstavlja sumu kvadrata udela
kompanija na tržištu i izračunava se formulom:
gde je „X“ udeo i-te kompanije na tržištu, a „n“ ukupan broj kompanija. Što
je vrednost indeksa veća, veća je koncentracija, a manja konkurencija na
posmatranom tržištu. Manje vrednosti indeksa ukazuju na konkurentno tržište bez
dominantnih igrača. Ove indekse smo primenili na 100 najvećih TNK iz
razvijenih zemalja i 50 najvećih TNK iz zemalja u razvoju.
69
Podaci za 2003. preuzeti su iz rada: Đ. Ćuzović, S. Sokolov-Mladenović, „Rast uticaja
transnacionalnih kompanija u globalnoj ekonomiji“, International Scientific Conference:
Globalisation Challenges and the Social-Economic Environment of the EU (Novo Mesto:
Fakulteta za poslovne in upravne vede, 2016), str. 88—98.
GLOBALIZACIJA
Najvećih 100 TNK
Godina 2003. 2016.
CR5 24 16
CR10 37 27
CR20 52 41
Najvećih 50 TNK u zemljama u razvoju
Godina 2003. 2015.
CR5 47 28
CR10 62 41
CR20 78 61
Tabela 10. Racio koncentracije (CRk)70

Prema podacima iz Tabele 10 možemo zaključiti da je racio koncentracije pet,
deset i dvadeset kompanija opadao i kada posmatramo 100 najvećih TNK i kada
posmatramo 50 najvećih u zemljama u razvoju.
CR5 HHI Ekvivalentan broj
Najvećih 50 TNK 22 0,0253 39
Najvećih 50 TNK 28 0,0299 33
u zemljama u razvoju
Tabela 11. Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI), za 2017.

Izvor: kalkulacije autora prema UNCTAD-u, World Investment Report 2017 (New
York and Geneva: United Nations)
U Tabeli 11 podaci pokazuju da je Herfindal-Hiršmanov indeks manji kod 50
najvećih TNK, nego što je slučaj kod 50 najvećih TNK iz zemalja u razvoju. Na
osnovu HHI indeksa izračunali smo „ekvivalentan broj“ kompanija, koji pokazuje
potencijalan broj kompanija iste veličine koji bi postojao za određeni stepen
koncentracije71. Dobijeni rezultati pokazuju da je veći nivo koncentracije kod 50
kompanija iz zemalja u razvoju, nego što je slučaj kod najvećih TNK u svetu.
Dobijeni HHI indeks je prikazan u relativnim brojevima, kada ima vrednost od 0
do 1. Takođe, on može biti prikazan u apsolutnim brojevima i tada ima vrednost
od 0 do 10.000. U Tabeli 12 prikazani su tipovi tržišta prema vrednosti HHI
indeksa.
70
Izvor: kalkulacije autora prema: UNCTAD, World Investment Report (2004, 2017) (New York
and Geneva: United Nations).
71
UNCTAD, The universe of the largest transnational corporations (New York and Geneva:
United Nations, 2007), str. 12, dostupno na: <http://unctad.org/en/Docs/iteiia20072_en.pdf>
GLOBALIZACIJA
Vrednost HHI indeksa Stepen koncentracije ponude

Nekoncentrisana (nisko koncentrisana)
HHI < 1.000
ponuda
1.000 ≤ HHI < 1.800 Srednje koncentrisana ponuda
1.800 ≤ HHI < 2.600 Visoko koncentrisana ponuda
2.600 ≤ HHI < 10.000 Veoma visoko koncentrisana ponuda
HHI = 10.000 Monopolski koncentrisana ponuda
Tabela 12. Tipovi tržišta prema vrednosti HHI72

1.4.3. Strane direktne investicije
Strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jedan od najznačajnijih
pokretača globalizacije. Prema rečima Renata Ruđera (Renato Ruggiero),
nekadašnjeg generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije (STO), nema
sumnje da SDI uz međunarodnu trgovinu predstavljaju primarne pokretače
globalizacije.73 Jedna od najčešćih definicija SDI je definicija Ministarstva
trgovine SAD, koje SDI definiše kao vlasništvo ili kontrolu 10% ili više
preduzeća u drugoj zemlji. Kada preduzeće gradi novu fabriku i pogone u
inostranstvu, reč je o greenfield investicijama, a ukoliko preuzima već postojeće,
onda je reč o brownfield investicijama. Najznačajnije nosioce SDI u svetu
predstavljaju TNK. Danas ove kompanije, preko svojih filijala, kontrolišu oko
90% međunarodnog kretanja kapitala i oko 80% transfera tehnologije, inovacija,
znanja, marketing i menadžment veština. U savremenim uslovima, tragajući za
novim tržištima, SDI postaju najznačajniji oblik globalnog korporativnog kretanja
kapitala, s jedne strane, i globalnog multinacionalnog poslovanja, s druge strane.
Na osnovu podataka iz Tabele 13 možemo analizirati uticaj SDI i TNK na
svetsku ekonomiju. Prodaja filijala TNK je još 1990. premašila svetski izvoz za
15 odsto. Ovaj trend je nastavljen i početkom 21. veka. U periodu pre velike
krize, koja je zahvatila svetsku privredu, prodaja filijala TNK dostigla je 183%
svetskog izvoza u 2016. godini. Podaci prikazani u Tabeli 13 ukazuju da se veći
deo prodaje proizvoda u inostranstvu ostvaruje preko filijala TNK, nego
direktnim izvozom roba. Iz tog razloga razvijena je statistika međunarodne
trgovine po konceptu FATS (Foreign Affiliates Trade Statistics — FATS).74 Ova
72
Izvor: B. Begović, R. Bukvić, B. Mijatović, M. Paunović, R. Sepi, i D. Hiber, Antimonopolska
politika u SR Jugoslaviji (Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, 2002), str. 35.
73
WTO, https://www.wto.org/english/news_e/pres96_e/pr042_e.htm pristupljeno (pristupljeno
11. februara 2018)
74
Republički zavod za statistiku, Strane podružnice u Republici Srbiji u 2012. godini (inward
FATS) (Beograd, 2012), dostupno na www.stat.gov.rs
GLOBALIZACIJA
statistika podrazumeva da se prate tokovi privatnog kapitala i da se po
„nacionalnosti“ tog kapitala pripisuju podaci o izvozu zemlji porekla kapitala, a
ne zemlji iz koje se izvoz ostvaruje u slučaju poslovanja stranih filijala.75 Ulazni
FATS tokovi (Inward FATS) pokazuju aktivnost stranih filijala koje one
ostvaruju na teritoriji jedne posmatrane zemlje. Ova statistika opisuje delatnost
poslovnih subjekata koji su rezidenti u posmatranoj zemlji, a pod kontrolom su
stranih preduzeća. Osnovni cilј ove statistike je da pokaže učešće ovih poslovnih
subjekata u domaćoj ekonomiji i njihov uticaj na nju. Izlazni FATS tokovi
(Outward FATS) pokazuju aktivnosti filijala domaćih TNK u inostranstvu. Na taj
način može se sagledati indirektan izvoz domaćih kompanija.
Vrednost u tekućim cenama
(milijarde dolara)
2005—2007.
1990. 2014. 2015. 2016.
Prosek pre krize
Priliv SDI 205 1.426 1.324 1.774 1.746
Odliv SDI 244 1.459 1.253 1.594 1.452
Prekogranične M & A 98 729 428 735 869
Prodaja stranih filijala 5.097 19.973 33.476 36.069 37.570
Dodata vrednost stranih
1.073 4.636 7.355 8.068 8.355
filijala
Izvoz stranih filijala 1.444 4.976 7.854 6.974 6.812
Broj zaposlenih u stranim
21.438 49.478 75.565 79.817 82.140
filijalama (hiljade)
BDP 23.464 52.331 78.501 74.178 75.259
Naknade za licence 29 172 330 326 328
Izvoz roba i usluga 4.424 14.952 23.563 20.921 20.437
Prodaje filijala kao %
115,2% 133,6% 142,1% 172,4% 183,8%
svetskog izvoza
Tabela 13. Odabrani pokazatelji SDI i međunarodne proizvodnje
za 2016. i izabrane godine.76
Kod SDI, transfer kapitala se može obavlјati kroz različite forme ulaska na
inostrano tržište, investicionih „paketa“, poput: spajanja (merdžera), preuzimanja
(akvizicija) i grinfild (greenfeld) investicija. Statistički podaci ukazuju na to da iz
razvijenih zemalja potiče najveći deo SDI. To je i razumlјivo, s obzirom na to da
su one „kolevka“ transnacionalnih kompanija. Prema podacima UNCTAD-a,
danas preko 75% stranih direktnih investicija vodi poreklo iz tržišno
najrazvijenijih zemalјa, slede ih zemlјe u razvoju sa 25%, a od toga 5% potiče iz
bivših tranzicionih zemalјa.
75
P. Bjelić, Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011).
76
Izvor: UNCTAD, World Investment Report (2017) (New York and Geneva: United Nations),
str. 16.
GLOBALIZACIJA
Prema publikaciji Ujedinjenih nacija World Investment Report, najveći broj

SDI realizuje se kroz merdžere i akvizicije.
Na Grafikonu 8 prikazano je kretanje SDI od 1995. do 2016. godine. Mereno
fondom SDI, najveći priliv SDI u posmatranom periodu bio je u razvijene zemlje.
Razvijene zemlje predstavljaju najčešće izvor i destinaciju SDI. Posmatrano sa
stanovišta priliva SDI u zemlјe domaćina, u 2016. razvijenije zemlјe učestvovale
su sa 59,1% u ukupnom prilivu, dok su zemlje u razvoju učestvovale sa 37,0%, a
zemlje u tranziciji sa 3,9 odsto. Regionalno posmatrano, najvažniji nosioci stranih
direktnih investicija su Evropska unija, SAD i Japan, tzv. „trijada“, slede ih
zemlјe u razvoju od kojih prednjače Kina i zemlјe Latinske Amerike. Zemlјe u
razvoju zahvatio je talas priliva stranih direktnih investicija u čemu prednjače
Hongkong, Kina, Brazil i Singapur. Najviše stranih direktnih investicija primile
su razvijene zemlje, mereno fondom SDI. Strane direktne investicije su tokom
2000. dostigle vrednosti od 1,3 biliona dolara, a nakon toga dolazi do usporavanja
investicionih aktivnosti. Ovaj trend je preokrenut 2004. i do 2007. ukupne SDI
dostižu maksimum od 1,9 biliona dolara. Tokom 2008, svet je pogodila svetska
ekonomska kriza koja je usporila rast SDI, tako da SDI još uvek nisu dostigle
nivo iz 2007. godine. Nakon krize, najveći priliv SDI je bio 2015, kada je
dostigao 1,8 biliona dolara.
Horizontalne SDI predstavljaju investicije između industrijskih zemalja, kada
preduzeće iz jedne industrijske zemlje kontroliše preduzeće u drugoj industrijskoj
zemlji. Ove investicije su najčešće. Primer horizontalnih investicija predstavlja
preuzimanje kompanije Chrysler (SAD) od strane kompanije FIAT (Italija).
Ovakve investicije mogu biti stimulisane visokim carinama, boljim nastupom na
lokalnom tržištu, saradnjom filijala koje se nalaze u različitim zemljama i na taj
način unapređenjem proizvoda i izbegavanjem dupliranja proizvoda.
Vertikalne SDI predstavljaju investicije u kojima preduzeća iz razvijenih
industrijskih zemalja investiraju u preduzeća u zemljama u razvoju. Jedan od
glavnih motiva investiranja u zemlje u razvoju jesu niže nadnice. Stoga su mnoga
preduzeća iz razvijenih zemalja investirala u Kinu i druge zemlje Istočne Azije.
Takođe, poslednjih godina i zemlje u razvoju, najčešće iz Azije, investiraju u
razvijene zemlje. Ove investicije se nazivaju „obrnuto vertikalne SDI“.77 Za
razliku od vertikalnih investicija, motiv ovih ulaganja nije jeftina radna snaga,
već sticanje tehnološkog znanja ovih preduzeća. Neki od primera ovih investicija
su preuzimanje dela IBM za proizvodnju računara od strane kompanije Lenovo iz
Kine i preuzimanje švedske kompanije Volvo od strane kineskog proizvođača
Geely.
77
R. Feenstra, A. Taylor, International Economics (New York: Worth Publisher, 2014), str. 22.
GLOBALIZACIJA
Vrednost prekograničnih merdžera i akvizicija po

sektorima u 1990. god.
primarni
sektor
Grafikon 7. Vrednost prekograničnih merdžera i akvizicija po sektorima

za 1990. i 2016.78
78
Izvor: prema UNCTAD, World Investment Report 2017 (Geneva and New York, 2017), Annex
table 14.
GLOBALIZACIJA
Grafikon 8. Tokovi stranih direktnih investicija 1995—2016.79

Jedan od načina transfera tehnologije u zemlje mogu biti SDI. Uticaj SDI na
ekonomski rast predstavlja temu o kojoj se dosta diskutovalo. S jedne strane se
nalaze autori koji smatraju da priliv SDI automatski donosi koristi ekonomiji
domaćina.80 Drugi smatraju da potencijalne koristi za zemlju domaćina mogu
zavisiti od vrste i vrednosti SDI, načina ulaska na tržište, karakteristika domaće
ekonomije i dr.81 Takođe, nekada uticaj SDI na zemlju domaćina može biti i
negativan, smanjujući mogućnosti za lokalne preduzetnika.82
U literaturi se identifikuje nekoliko vrsti SDI:83
• Tehnološki motivisane SDI (Technology-leveraging FDI). Preduzeća se
odlučuje na ove investicije kada žele da preuzmu inostranu tehnologiju ili
znanje o novim proizvodima i procesima;
• Resursima motivisane SDI (Resource-seeking FDI). Cilj ovakvih investicija
je da se iskoriste resursi kojima zemlja raspolaže (nafta, minerali,
poljoprivredni proizvodi i dr.) i jeftina radna snaga;
79
Izvor: prema podacima World Investment Report.
80
E. Borensztein, J. De Gregorio, J. W. Lee, “How does foreign direct investment affect
economic growth?”, Journal of International Economics, 45(1) (1998): 115—35.
81
R. Wade, “After the crisis: industrial policy and the developmental state in low income
countries“, Global Policy 1(2) (2010): str. 150—61.
82
N. Kumar, “Foreign direct investments and technology transfers in development: A perspective
on recent literature”, UNUINTECH Discussion Paper Series 06 (Maastricht: United Nations
University/Institute for New Technologies, 1996).
83
UNCTAD, Structural Transformation and Industrial Policy (New York, Geneva: United
Nations, 2016), str. 102.
GLOBALIZACIJA
• Tržištem motivisane SDI (Market-seeking FDI). U slučaju ovakvih
investicija preduzeća su motivisana nastupom na lokalnom tržištu. To su
tržišta koja se nalaze van matične zemlje preduzeća, koja mogu biti
profitabilna zbog značajne tražnje ili zato što je profitabilnije proizvoditi na
lokalnom tržištu nego u matičnoj zemlji, pa izvoziti (npr. zbog trgovinskih
barijera);
• Efikasnošću motivisane SDI (Efficiency-seeking FDI). Ove investicije su
motivisane nižim troškovima proizvodnje, specijalizacijom, ekonomijom
obima i dr. Neki autori smatraju da se ove investicije i resursima motivisane
investicije preklapaju kada je jeftina radna snaga glavni razlog investiranja;
• Strateškim interesima motivisane SDI (Strategic asset-seeking FDI).
Preduzeća koriste ove investicije kada žele da preuzmu stratešku imovinu
(tehnologiju, brend, sposobnosti) i na taj način sačuvaju ili unaprede svoju
konkurentnost. Ove investicije se najčešće ostvaruju kroz merdžere i
akvizicije.
SDI obično pozitivno deluju na zemlju domaćina, ali u nekim slučajevima
mogu stvoriti ograničene koristi ili čak negativno uticati na zemlju domaćina. To
je slučaj sa nekim resursima ili tržištem motivisanim SDI. Investicije mogu loše
uticati na domaću privredu u slučajevima kada:84 a) lokalna preduzeća koja ne
mogu da izdrže inostranu konkurenciju nestaju sa tržišta; b) SDI uspostavljaju
sektore privrede koji imaju ograničene veze sa domaćom ekonomskom
aktivnošću (enklave); c) ograničavaju dugoročni ekonomski rast na taj način što
se privreda specijalizuje u oblastima kao što su eksploataciji nafte ili rudarstvu.
Uspeh SDI u velikoj meri zavisi i od načina ulaska na tržište, kao i od
karakteristika privrede zemlje domaćina (infrastrukture, institucija, obrazovanja
itd.). Kako bi privukle strane investitore, vlade se trude da poboljšaju poslovno
okruženje i olakšaju birokratske procedure. Takođe, osnivanje slobodnih poslov-
nih zona može motivisati strana preduzeća da ulažu u određenu zemlju.
Promotivne aktivnosti mogu uticati na poboljšavanje ugleda zemlje, kao i
privlačenje stranih renomiranih kompanija. Dobar primer predstavlja Kostarika,
koja je 1996. uspela da privuče investicije kompanije Intel. Investicija Intela bila
je motivisana geografskom pozicijom, obrazovanom radnom snagom, političkom
stabilnošću i pogodnostima koje je dala vlada. Nakon investiranja kompanije Intel
došlo je do rasta izvoza Kostarike, diversifikacije izvoza i značajnijeg učešća
elektronike i elektronske opreme u izvozu.
Grafikon 9 prikazuje ulogu SDI u razvoju, u najjednostavnijoj formi.
Prikazano je kretanje kapitala, tehnologije i know-how od matičnog preduzeća ka
filijalama i lokalnim preduzećima, i između sektora. Za zemlje u razvoju, priliv
SDI je značajan jer može uticati na privredni rast kroz povećanje investicija i
84
Isto.
GLOBALIZACIJA
trgovine i prenošenje tehnoloških znanja. Takođe, vladina politika i regulativa

bitne su za privlačenje SDI i maksimizaciju koristi od SDI.85
Grafikon 9. Uloga SDI u razvoju — interesi zemlje domaćina86
Priliv SDI je imao značajnu ulogu u industrijalizaciji mnogih zemalja. Japan

je uspeo da „obnovi“ svoje komparativne prednosti u manje razvijenim zemljama,
razvijajući paradigmu „leteće guske“.87 Japanska industrijska politika motivisala
je preduzeća iz industrija koje su u opadanju, da se presele u obližnje zemlje koje
su imale komparativne prednosti u tim industrijama. U tom periodu Japan je
postao najznačajniji strani investitor u regionu i najviše je investirao u Južnu
Koreju, Tajvan, Indoneziju, Singapur i Hongkong.88
85
JBIC Institute, Foreign Direct Investment and Development: Where Do We Stand?, JBICI
Research Paper No 15 (Japan Bank for International Cooperation, 2002), str. 7.
86
Isto.
87
K. Akamatsu, “A historical pattern of economic growth in developing countries”, The
Developing Economies, 1(S1) (1962): str. 3—25.
88
UNCTAD, Structural Transformation and Industrial Policy (New York, Geneva: United
Nations, 2016), str. 102.
GLOBALIZACIJA
Ukupne SDI po sektorima u 1990. god.
primarni sektor
Ukupne SDI po sektorima u 2012. god.

primarni sektor
Grafikon 10. Fond SDI po sektorima za 1990. i 2012.89

Kada se uporede podaci o fondu SDI po sektorima za 1990. i 2012, mogu se
utvrditi značajne razlike. Tradicionalno najveći broj SDI bio je usmeren u
sekundarni sektor, tj. industriju i bile su motivisane jeftinom radnom snagom ili
lokacijom. Međutim, ako se pogledaju podaci za 2012, SDI su najvećim delom
usmerene na sektor usluga, preko 60 odsto. Na Grafikonu 10 prikazane su
promene koje su se desile u posmatranom periodu. Investicije u primarnom
sektoru najvećim delom obuhvataju investicije u rudarstvo, eksploataciju kamena
i nafte. U industriji, najveći fond investicija usmeren je u hemijsku, elektronsku i
89
Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007, Njujork i Ženeva, 2007, Annex A
GLOBALIZACIJA
prehrambenu industriju. U sektoru usluga, najznačajnije su finansijske usluge

koje su sa 18% od ukupnog fonda u 1990. dostigle 23% ukupnog fonda SDI u
2012. godini. Fond SDI u trgovinske usluge se u oba perioda kretao oko 10%
ukupnog fonda SDI. Najznačajniji rast zabeležile su poslovne usluge koje su
1990. učestvovale sa oko 7% u ukupnom fondu SDI, da bi u 2012. činile preko
19% ukupnog fonda SDI.
Prednosti Mane
• najčešće su profitabilnije; • povećavaju se troškovi kapitalnih
• lakše je prilagoditi proizvode investicija;
lokalnom tržištu; • može zahtevati angažovanje skupih
• jača kontrola marketinga i lokalne inostranih menadžera za
strategije; sprovođenje investicije ili obuku
lokalnih menadžera;
• poboljšanje lokalne slike proizvoda ili
usluge; • veći troškovi koordinacije filijala
koje se nalaze u različitim
• lakše je pružiti posleprodajnu uslugu; zemljama;
• smanjuju se troškovi prodaje u zemlji • veća izloženost lokalnom političkim
domaćinu i regionu; rizicima;
• izbegavaju se carine ili necarinske • veća izloženost lokalnim
barijere ukoliko postoje. finansijskim rizicima.
Tabela 14. SDI — prednosti i mane90
1.4.4. Informaciono-komunikacione tehnologije
Primena savremene informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u poslo-
vanju TNK predstavlja pečat globalizacije na početku novog milenijuma. Velike
promene koje su se desile u razvoj mikroelektronike, proizvodnje i upotrebe
računara omogućile su prelazak industrijskog u informaciono društvo. Sa razvo-
jem informaciono-komunikacionih tehnologija dolazi do približavanja tradicio-
nalnih oblika poslovanja nosioca međunarodnog biznisa, s jedne strane, i infor-
matike, s druge strane. Sve intenzivnija konkurencija uticala je na to da TNK u
potrazi za diversifikacijom poslovanja prepoznaju značaj informaciono-komu-
nikacionih tehnologija kao faktor podizanja konkurentske prednosti. Navedene
prednosti motivisale su kompanije lidera na globalnom tržištu da informacio-
no-komunikacione tehnologije instrumentalizuju u poslovnu strategiju, prepo-
znajući ih istovremeno kao pokretače ekonomske globalizacije. Vlade država, kao
i menadžment transnacionalnih kompanija razvijenih zemalјa, nastoje da podstiču
razvoj inovativnih aktivnosti u elektronici i komunikacijama, jer na taj način
preduzeća mogu ostvariti značajnu konkurentsku prednost.
90
Izvor: J. Cullen, K. P. Parboteeah, International business: strategy and the multinational
company (New York: Routledge, 2010), str. 262; F. Root, Entry Strategies for International
Markets (New York: Lexington Books, 1994).
GLOBALIZACIJA
Tehnološke promene imale su važan uticaj na intenziviranje međupovezanosti
između zemalja, tako da je razvojem novih tehnologija došlo i do intenziviranja
međunarodne trgovine. Posmatrano sa tehničko-tehnološkog aspekta, prvu fazu
globalizacije pratila je industrijska revolucija, uvođenjem parne mašine, motora
sa unutrašnjim sagorevanjem, telefona i telegrafa. Drugu fazu globalizacije
karakterišu razvoj i primena informaciono-komunikacionih tehnologija (informa-
tike, elektronike i interneta).
Proces minijaturizacije uticao je na dalje širenje informaciono-komuni-
kacionih tehnologija. Kompanija Intel je 1964. predstavila prvi mikroprocesor
koji se sadržao oko 30 tranzistora, 1971. prvi komercijalni mikroprocesor sadržao
je 3.500 tranzistora. „Pentium 4“ koji je kompanija Intel predstavila krajem
devedesetih godina 20. veka, sadržao je 42 miliona tranzistora, najnoviji „intel
core i7“ sadrži čak 1,4 milijardi tranzistora. Ovi podaci potvrđuju predviđanje
Gordona Mura (Gordon Moore), jednog od osnivača Intela, da će se broj
tranzistora po čipu udvostručiti svakih 18 meseci (Murov zakon).91
Pored velikog broja tehnoloških otkrića, koja su uticala na svet i svetsku
privredu i menjala ih, informaciono-komunikacione tehnologije, a posebno
internet, po našem mišljenju, imale su najintenzivniji uticaj. U poređenju sa
drugim elektronskim tehnologijama, internet je imao najintenzivnije stope rasta
broja korisnika. Da bi postali sastavni deo svakog trećeg doma u SAD,
radio-aparatima i televiziji bilo je potrebno 38 i 17 godina od uvođenja na tržište.
S druge strane, internet je za samo 10 godina od otpočinjanja šire komercijalne
upotrebe postao deo 53% domaćinstava u SAD.92
Napredne IKT u poslednjih pedeset godina uticale su i značajno izmenile način
poslovanja i način život. Ne tako davno, pisma i pozivnice stizale su poštom,
međunarodni pozivi bili su veoma skupi, za brzo slanje dokumenata korišćene su
faks-mašine, a kvalitet kopije bio je veoma loš. U periodu od 1986. do 2007, svetski
kapaciteti čuvanja podataka rasli su po stopi od 23% godišnje, telekomunikacije
28%, moć računara 58% godišnje, a količina informacija koja je razmenjena od
2006. do 2007. bila je veća nego zbir svih razmenjenih informacija deceniju ranije.93
Pored ranije pomenutog Murovog zakona, u literaturi se navode i Gilderov
(George Gilder) i Metkalfov zakon (Robert Metcalfe). Prema Gilderu, protok
podataka raste tri puta brže od brzine računaru, tj. udvostručuje se svakih šest
meseci. Ovaj napredak u prenosu podatka osnova je razvoja „cloud“ tehnologija.
Prema Metkalfovom zakonu, korisnost mreže može se predstaviti kvadratom
korisnika mreže.
91
92
R. Baldwin, The Great Convergence: Information technology and the new globalization (The
Belknap of Harvard: University Press, 2016), str. 82.
93
Isto.
GLOBALIZACIJA
Grafikon 11. Primena IKT u svetu (2000—2017),

broj pretplatnika na 100 stanovnika94
Ako se pogledaju podaci o primeni IKT u svetu, vidi se da broj korisnika
interneta i mobilnih telefona značajno raste, dok broj korisnika fiksne telefonije
opada. Broj korisnika fiksne telefonije 2000. bio je 16,6 na 100 stanovnika,
mobilne 15,5 na 100 stanovnika, a interneta osam korisnika na 100 stanovnika u
svetu. Prema procenama Međunarodne telekomunikacione uniju (International
Telecomunication Union), za 2017, pošto zvanični podaci još uvek nisu obja-
vljeni, u svetu ima 103,5 pretplatnika mobilne telefonije, 48 korisnika interneta i
13 pretplatnika fiksne telefonije na 100 stanovnika. Shodno prikazanim poda-
cima, sve više se razvija mobilna trgovina kao deo elektronske trgovine. Mobilna
trgovina poslednjih godina dobija na popularnosti zbog sve većeg broja korisnika
mobilnih telefona i razvoja „pametnih“ telefona, koji su pri ruci korisniku u skoro
svakom trenutku, omogućavajući mu pristup internet sadržajima i društvenim
mrežama.
94
Izvor: ITU Statistics (http://www.itu.int/ict/statistics)
GLOBALIZACIJA
Na Grafikonu 12 može se videti da skoro polovina korisnika interneta u svetu živi
u Aziji (49,9%). Na drugom mestu se nalazi Evropa, sa 17% globalnih korisnika.
Prema ovim podacima, Severna Amerika tek je na petom mestu, iza Latinske Amerike
i Afrike. Razlog tome je što u ovim delovima sveta živi veliki broj stanovnika. Prema
raspoloživim podacima, u Latinskoj Americi je 2017. godine živelo 647,6 miliona, u
Africi 1,2 milijarde, a u Severnoj Americi 363,2 miliona stanovnika.
Grafikon 12. Procenat svetskog stanovništva i procenat

korisnika interneta u svetu95
Međutim, ako se pogledaju podaci o procentualnom učešću stanovništva koje
koristi internet u ukupnom stanovništvu, Severna Amerika se nalazi na vrhu liste. U
ovom delu sveta 88,1% stanovništva koristi internet. U Evropi, učešće stanovništva
koje koristi internet je 80,2%, dok prosek za ceo svet iznosi 51,1 odsto. Ispod
svetskog proseka su Australija i Okeanija, Latinska Amerika i Bliski istok. Najmanji
procenat stanovništva koje koristi internet u ukupnom stanovništvu nalazi se u Aziji
i Africi, u kojima udeo stanovništva koje koristi internet iznosi 46,7% i 31,2%,
respektivno. Od 2000, broj korisnika interneta u svetu porastao je za 976,4%,
najintenzivniji rast zabeležen je u Africi — 8.503,1%, zatim na Bliskom istoku —
4.374,3% i Aziji — 1.595,5 odsto. U razvijenim zemljama sveta, rast korisnika je
bio dosta sporiji u posmatranom periodu, jer je veliki broj stanovništva počeo da
koristi internet tokom devedesetih godina 20. veka.
95
Izvor: prema podacima http://www.internetworldstats.com (pristupljeno 28. oktobra 2017)
GLOBALIZACIJA
Region Rast u periodu 2000—2017.

Afrika 8.503,10%
Azija 1.595,50%
Evropa 527,60%
Latinska Amerika / Karibi 2.137,40%
Bliski Istok 4.374,30%
Severna Amerika 196,10%
Australija i Okeanija 269,80%
Svet 976,40%
Tabela 15. Rast korisnika interneta u periodu 2000—2017.96
Za razvijene zemlje sveta karakteristično je da imaju veliki udeo korisnika
interneta u ukupnom stanovništvu, preko 70%, dok je za zemlje u razvoju taj
procenat ispod 40% ukupnog stanovništva. Ova grupa zemalja veoma je
heterogena. Sa jedne strane su zemlje kao što su Rusija, Kazahstan i Malezija, u
kojima preko 70% stanovništva koristi internet i koje po ovom pokazatelju ne
zaostaju za razvijenim zemljama. Sa druge strane su Nepal, Pakistan,
Turkmenistan, gde samo oko 20% stanovništva ima pristup internetu.
Grafikon 13. Procenat korisnika interneta u pojedinim delovima sveta97

Naučno-tehnički progres iz domena mikroelektronike i primene
informaciono-komunikacionih sistema, kao što su: EAN sistem (eng. European
Article Numbering), skeniranje (bar-koda), kompjuterizovana naplata na mestu
prodaje, tzv. POS (eng. Point of Sale System), elektronski transfer novčanih
sredstava, tzv. EFTPOS — sistem, elektronske platne kartice, elektronski prenos i
razmena poslovnih podataka tzv. EDI (eng. Electronic Data Interchange),
96
Izvor: prema podacima http://www.internetworldstats.com (pristupljeno 1. novembra 2017)
97
Izvor: prema podacima http://www.internetworldstats.com (pristupljeno 28. oktobra 2017)
GLOBALIZACIJA
elektronska standardizacija i prenos poslovnih dokumenata tzv. EDIFACT (eng.
Electronic Data Interchange for Administration, Commerce and Transport) i
SWIFT sistema, dovode do reinženjeringa nosioca međunarodnog poslovanja,
afirmišući koncept globalne informaciono-komunikacione strategije.98
Sa razvojem i primenom interneta, transnacionalne kompanije prepoznaju
ovaj informaciono-komunikacioni novitet kao resurs za povećanje konkurentskih
prednosti i poslovnih performansi na globalnom tržištu.99 Primena interneta u
transnacionalnim kompanijama dovodi do reinženjeringa celokupnog lanca
snabdevanja, razvoja novih poslovnih formata trgovine robom, uslugama i
kapitalom. Proizvodi se i trguje a da se poslovni partneri uopšte i ne vide.100
Afirmiše se koncept virtuelnog (elektronskog) poslovanja, elektronske trgovine,
virtuelnog lanca snabdevanja, internet marketing i marketing informacionih
sistema na internetu.101 Elektronska trgovina i elektronski kanali prodaje, koji su
se tokom osamdesetih godina prošlog veka pominjali u vizijama transnacionalnih
kompanija, „iznedrili“ su novi koncept poslovne ekonomije poznatiji kao „digi-
talna ekonomija“. „Stara ekonomija“, vođena resursima, ustupa mesto „novoj
ekonomiji“ (ekonomiji znanja), čiji je osnovni resurs znanje — inovacija i infor-
macija.102 Nadalјe, transnacionalne kompanije, doskorašnji lideri „stare eko-
nomije“, prihvataju izazove „digitalne ekonomije“ i razvijaju elektronski biznis
(eng. E-business). Reč je o „izmeštanju“ (prenosu) tradicionalnih poslovnih
funkcija: nabavke, prodaje, logistike, fizičke distribucije, marketinga, finansija,
pružanja usluga kupcima, saradnje sa poslovnim partnerima na internetu.
Elektronska nabavka i prodaja nadvladavaju prostorne i vremenske barijere, a
menadžment transnacionalnih kompanija, s osloncem na marketing informacioni
sistem (MIS), informiše potrošače o svojstvima „paketa ponude“ kojima mogu
zadovolјiti svoje potrebe, želјe i očekivanja. Kroz velike i skupe projekte, kao što
su:103 a) Business-to-business B2B (trgovina između poslovnih sistema), koji
98
D. Chaffey, R. Mayer, K. Johnston, F. Ellis-Chadwick, Internet Marketing: Strategy,
implementation and practice (Financial Times/Prentice Hall, Harlow, Essex, UK, 2000), str. 236.
99
Đ. Ćuzović, S. Sokolov-Mladenović, „Globalizacija i digitalna ekonomija“, Međunarodna
naučna konferencija Univerziteta Singidunum: Uticaj interneta na poslovanje u Srbiji i svetu
(Beograd, 2014), str. 143—147.
100
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, “E-Commerce as the Leader of International
Business”, Journal of Economic and Business Sciences, Vol. 2, No 2 (2014): str. 18—29.
101
E. Turban, E. McLean, J. Wetherbe, Informaciona tehnologija za menadžment
(Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju) (Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 2003), str. 168.
102
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, „Trgovina u uslovima internet-web
ekonomije (društveno-ekonomske pretpostavke i etička načela)“, Ekonomske teme, br. 2 (Niš,
2012): str. 187—204.
103
Đ. Ćuzović, S. Sokolov-Mladenović, „Globalizacija i digitalna ekonomija“, Međunarodna
naučna konferencija Univerziteta Singidunum: Uticaj interneta na poslovanje u Srbiji i svetu
(Beograd, 2014), str. 143—147.
GLOBALIZACIJA
obuhvata ne samo poslovanje između matične kompanije i filijala već i između

ostalih kompanija i podržavajućih subjekata kao što su: banke, osiguravajuća
društva, carina, špediterske organizacije, finansijske institucije itd.); b) Busi-
ness-to-consumer B2C (poslovanje između poslovnih sistema i potrošača) — ovaj
model elektronskog biznisa usmeren je, najčešće, na marketing prodaju proizvoda
i usluga. Najpoznatije kompanije ovog tipa u svetu su Dell, Amazon, i e-Bay;
c) Business-to-Administration B2A (poslovno-administrativni model); d) Consu-
mer-to-Administration C2A (potrošačko-administrativni model) — ovaj model
sve više promoviše Evropska unija u cilјu smanjenja komplikovanih admini-
strativnih procedura na relaciji građani—administracija i on predstavlјa platformu
globalnih aktera za razvoj „informacionog društva“; e) Consumer-to-Consumer
C2C (potrošačko-potrošački model); f) Consumer-to-Business C2B (potroša-
čko-poslovni model) — primer ovog modela e-biznisa razvila je kompanija
Priceline.com, gde kupac ističe cenu po kojoj bi kupio proizvod, a prodavac se
trudi da mu isporuči proizvod u skladu sa zahtevom; g) Goverment-to-Consumer
G2C (vlada prema građanima i drugima) — u ovom modelu e-poslovanja
prepoznaje se težnja vlada (administracija) razvijenih država da globalno društvo
učine informaciono razvijenim i „na dlanu“ približe svima.104
1.4.5. Globalna elektronska trgovina

Elektronska trgovina se u literaturi često definiše kao prodaja ili kupovina
roba i usluga korišćenjem računarskih mreža, pre svega interneta. U prethodnom
delu rada naveli smo modele elektronske trgovine, dok ćemo u ovom delu rada
prikazati podatke dva najznačajnija modela elektronske trgovine: B2B i B2C.
Podaci na Grafikonu 14 pokazuju da vrednost globalnog trgovanja u okviru
modela B2B raste iz godine u godinu. U 2013. godini, vrednost trgovanja u
okviru B2B modela iznosila je 5.826 milijardi dolara, da bi 2017. iznosila 7.660
milijardi dolara. Najveći obim trgovanja u posmatranom periodu obavljen je u
Aziji. Ukupna vrednost trgovanja u Aziji činila je 80,2% vrednosti svih globalnih
transakcija u 2013. a u 2017 — 78,6 odsto. Vrednost transakcija u Severnoj
Americi je sa 10,4% vrednosti globalnog trgovanja u 2013. povećana na 12,9% u
2017. godini. U Evropi, iako je došlo do rasta vrednosti transakcija, procentualno
je vrednost transakcija sa 4,4% u 2013. pala na 3,6% u 2017. godini. U ostatka
sveta taj udeo je ostao nepromenjen — oko 5% u posmatranom periodu.
104
W. J. Clinton, A. Gore, Frаmework for Global Electronic Commerce (New York: Prentice
Hall, 2000), str. 121.
GLOBALIZACIJA
Grafikon 14: Vrednost globalnog trgovanja u okviru B2B modela u periodu

2013—2017 (vrednost u milijardama dolara)105
Iako po vrednosti zaostaje za trgovanjem u okviru B2B modela, vrednost
globalnog trgovanja u okviru modela B2C je u periodu od 2012. beležila značajan
rast. U 2012, vrednost globalnog trgovanja u okviru B2C modela iznosio je 1.196
milijardi dolara. Za tri godine došlo je skoro do udvostručenja obima trgovanja u
okviru ovog modela, 2015. vrednost ukupnog trgovanja iznosila je 2.273 milijardi
dolara, a 2016. godine 2.671 milijardu dolara.
Grafikon 15: Vrednost globalnog trgovanja u okviru B2C modela u periodu

2012—2016 (vrednost u milijardama dolara)106
105
Izvor: https://www.statista.com (pristupljeno 11. 11. 2017)
106
Izvor: Ecommerce Foundation, www.ecommercefoundation.org (pristupljeno 15. 11. 2017)
GLOBALIZACIJA
Ovim se ne iscrplјuje lista noviteta koje sa sobom donose informa-

ciono-komunikacione tehnologije. Paralelno sa informaciono-komunikacionim
reinženjeringom proizvodne i prometne sfere globalnog tržišta, dolazi do
svojevrsne elektronske revolucije na finansijskom tržištu. Na bazi EDI-ja i
interneta afirmiše se koncept elektronskih finansijskih tržišta, a u prvi plan
izbijaju elektronske berze. Trgovanje na berzama odvija se na bazi
softversko-hardverskih paketa. Nastaje specifičan preokret, prvenstveno širenjem
personalnih računara a zatim i njihovog povezivanja u okviru interneta, kao
globalnog komunikacionog medija. Informaciono-komunikaciona tehnologija
„dokida“ poslednje fizičke, jezičke i administrativne barijere u kretanju roba,
usluga, kapitala i radne snage na globalnom tržištu. Takođe, dalji razvoj mobilnih
telefona, društvenih mreža, „cloud“ tehnologija uticaće na međupovezanost i
umanjivanje značaja fizičke udaljenosti.
GLOBALIZACIJA
2. GLOBALIZACIJA I NOVI EKONOMSKI ODNOSI
Na osnovu prethodnih izlaganja, uočavamo da je globalizacija jedan od

aktuelnih procesa, kako razvijenih zemalјa, tako i zemalјa u razvoju. Razlika
postoji jedino u dostignutom nivou transnacionalne međuzavisnosti nacionalnih
privreda. Autarhičan razvoj nacionalnih privreda doveo bi do globalnog
ekonomskog zaostajanja, s jedne strane, i još izraženijeg zaostajanja manje
razvijenih nacionalnih privreda, s druge strane. Teorija i praksa saglasne su u
zaklјučku da privredna saradnja između nacionalnih ekonomija postoji već
vekovima. Menjali su se samo intenzitet i strategija privredne saradnje.
U zavisnosti od obima i strukture privredne saradnje, ranije je korišćena
sintagma integracija svetske privrede. Sadašnja povezanost i integracija
nacionalnih privreda na najvišem su nivou u dosadašnjoj ljudskoj istoriji, pa se
stoga javila potreba da se skuje nov, poseban termin. Reč je o globalizaciji
međunarodnih ekonomskih odnosa (eng. International Economic Relations) koji
se odvijaju u tri pravca, i to: 1) globalizacija trgovine robom i uslugama; 2)
globalizacija finansijskih tokova i finansijskih tržišta; 3) globalizacija tržišta rada.
Ove tri ekonomske odrednice procesa globalizacije „čedo“ su novih aktera
međunarodnih ekonomskih odnosa. Počasno mesto u kreiranju globalne privrede
pripada transnacionalnim kompanijama. U pitanju su preduzeća koja posluju
globalno i putem stranih direktnih investicija postaju „arhitekte“ novih
ekonomskih odnosa.
Nјihova konkurentska prednost i prepoznatlјive poslovne performanse donele
su im novu ulogu, tako da su umesto nosioca ekonomske globalizacije postale i
novi subjekt globalizacije. Nekadašnju uobičajenu praksu da prihvataju poslovna
okruženja koje formira država, transnacionalne kompanije danas menjaju i utiču
na kreiranje globalne privrede. Ove dve pojave dovele su do transnacionalizacije
globalne privrede.
2.1. Transnacionalna međuzavisnost

Transnacionalna međuzavisnost nacionalnih privreda jedno je od
najznačajnijih obeležaja procesa globalizacije. Podsećanja radi, transnacionalna
međuzavisnost nije nov proces u svetskoj privredi. Novi su samo njegovi
modaliteti i intenzitet. Na početku 21. veka, uloga transnacionalnih kompanija i
stranih direktnih investicija u svetskoj privredi nastavlјa da raste. Empirijska
istraživanja govore da je oko 25% svetske proizvodnje danas zasnovano na
transnacionalnoj međuzavisnosti, što čini 11% BDP-a.107 Povećavajući svoj broj,
značaj i uticaj, transnacionalne kompanije postaju dominantni učesnici u
107
www.unctad.org
GLOBALIZACIJA
međunarodnoj proizvodnji i trgovini. Dolazi do povezivanja privreda na

nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Dok je ranija strategija
transnacionalnih kompanija počivala uglavnom na iskorišćavanju prirodnih
resursa, jeftine radne snage i „kupovini“ tržišta zemlјe domaćina, danas je ta
strategija izmenjena. Transnacionalne kompanije u okviru nove strategije
poslovanja, tzv. globalne mreže, utiču i na privredni rast i razvoj zemlјe
domaćina.108 Filijale, ogranci i podružnice transnacionalnih kompanija u zemlјi
domaćina nisu danas samo puki montažeri finalnih proizvoda koji su brend
matične kompanije. Filijale transnacionalnih kompanija u zemlјi domaćina
postaju prepoznatlјivi ekonomski entiteti (preduzeća) kvalitetne i tehnološki
intenzivne proizvodnje. Na taj način transnacionalne kompanije preko transfera
tehnologije, inovacija i znanja podižu konkurentsku prednost i poslovne
performanse privrede zemlјe domaćina.
Svaka faza u dosadašnjoj evoluciji transnacionalne međuzavisnosti obeležena
je snagom ekonomskih faktora unutar datog društva. Poznati su primeri iz
srednjeg veka, kada su vitezovi u svom posedu imali proizvodne manufakture,
imanja, zamkove, brodove, crkve u različitim delovima Evrope i Bliskog istoka.
Holandska Istočnoindijska kompanija, osnovana u 17. veku, smatra se jednim od
začetnika multinacionalnog poslovanja. U globalnim odnosima, to je bilo najveće
preduzeće u dotadašnjem razvoju svetske privrede. Prvenac transnacionalne
povezanosti imao je svoje proizvodne i trgovinske ispostave na azijskom
kontinentu, zapošlјavao je 50.000 ljudi i emitovao akcije u cilju prikupljanja
kapitala. Transnacionalna povezanost nacionalnih privreda intenzivnije se razvija
u drugoj polovini 20. veka. Inicijatori transnacionalne povezanosti bile su
kompanije: Bayer, Singer, Siemens, Nestle, Nobel i Agfa, od kojih veći broj i
danas posluje. Pored ovih kompanija, do Prvog svetskog rata stasale su još neke, i
danas prepoznatlјive: Wolorth, Brown Bovery, AEG, Basch, Daimler. Ukupan
broj transnacionalnih kompanija do Prvog svetskog rata iznosio je oko 350, i bile
su raspoređene u Evropi i SAD.109
Nakon Drugog svetskog rata, raste broj transnacionalnih kompanija i
transnacionalna povezanost se širi. Uporedo sa tim menja se i pravac kretanja
transnacionalnih kompanija i stepen transnacionalne povezanosti. Zemlјe tzv.
„trijade“ (Evropa, SAD i Japan) postaju gospodari transnacionalnog tržišta.
Paralelno sa proizvodnim i trgovinskim transnacionalnim kompanijama nastaju
TNK i u drugim sektorima: bankarstvu, telekomunikacijama, saobraćaju, turizmu,
građevinarstvu, medijima i sl.
108
Theodore N. C., Global Political Economy, Pearson, New Jersey, 2010. str. 209.
109
Isto, str. 235.
GLOBALIZACIJA
2.1.1. Evolucionistički pristup transnacionalnoj međuzavisnosti

Priroda transnacionalne povezanosti menja se nakon Drugog svetskog rata.
Porast uloge TNK u povezivanju nacionalnih privreda uslovlјen je:110 a) revolu-
cionarnim promenama u transportu i komunikacijama; b) ekonomskom i političkom
stabilnošću za širenje poslovanja na različitim nacionalnim tržištima; c) formiranjem
institucionalnih nosioca međunarodne trgovine, u prvom redu GATT-a; d) potpi-
sivanjem sporazuma o formiranju EEZ (1958) i EFTA (1960); e) ukidanjem oštre
kontrole konverzije novca, koja je postojala pre i u toku Drugog svetskog rata;
f) osnivanjem međunarodne banke za obnovu i razvoj (eng. International Bank for
Recoustruction and Development — IBRD); g) osnivanjem Organizacije za
evropsku ekonomsku saradnju (eng. Organization for European Economic
Cooperation — OEEC); i h) osnivanjem Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Najkraće rečeno, stvorene su pretpostavke za liberalizaciju svetske privrede i
uspostavlјanje globalnog tržišta. Trgovina se javlјa kao klјučna karika u povezivanju
nacionalnih privreda. Međutim, bez obzira na napred navedene pretpostavke za
razvoj globalne povezanosti nacionalnih ekonomija, još uvek su postojala evidentna
ograničenja. Dovolјno je istaći da je sve do kraja osamdesetih godina 20. veka svet
bio podelјen na dva bloka. Zapadni blok pod dominacijom SAD i Istočni pod
Sovjetskim Savezom. Kako zemlјe Istočnog bloka nisu bile potpisnice Opšteg
sporazuma o carinama i trgovini (GATT), niti članice Međunarodnog monetarnog
fonda i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, nije moglo ni doći do harmonizacije
trgovinske politike u transnacionalnom povezivanju.
U tom periodu dolazi do formiranja Pokreta nesvrstanih (neblokovske zemlјe)
koga su činile novooslobođene zemlјe u procesu dekolonizacije (tzv. treći svet).
Kreatori slobodnog svetskog tržišta suočavaju se sa barijerama u prometu roba i
usluga, kapitala i radne snage. Otvara se pitanje: da li biti „zaštitnik“ blokovske
podele ili iznaći novi model za uklanjanje trgovinskih barijera. U prvi plan većine
zemalјa izbija „projekat“ regionalne liberalizacije trgovinskih tokova. Evropa se
opredelјuje za svojevrsni trgovinski reinženjering, formiranjem regionalnih trgo-
vinskih udruženja, kao što su: 1) Evropska zajednica za ugalј i čelik (European
Coal and Steel Community — ECSC) 1951. godine, objedinjavajući proizvodnju
i trgovinu uglјem i čelikom; 2) Evropska ekonomska zajednica — EEZ
(European Economic Community — EEC) 1957; 3) Evropska zajednica za atom-
sku energiju (eng. European Atomic Energy Community — Euroatom); 4) Evrop-
sko udruženje za slobodnu trgovinu — EFTA (eng. European Free Trade
Association) 1960. godine. Treba istaći da je EFTA osnovana na inicijativu
Velike Britanije, što govori „ko je ko“ u globalnoj privredi. Istočnoevropske
zemlјe osnivaju Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć (tzv. SEV), zasnivajući
međunarodnu trgovinu na multilateralnom kliringu (usklađivanju izvoza i uvoza).
110
Isto, str. 235.
GLOBALIZACIJA
Zemlјe u razvoju osnivaju Udruženja zemalјa izvoznika (tzv. OPEK) 1960.

godine, s cilјem da regulišu trgovinu naftom na svetskom tržištu.
Privodeći kraju raspravu na ovu temu, možemo zaklјučiti da se sa razvojem
globalizacije menjala i priroda transnacionalne povezanosti nacionalnih privreda.
Neosporno je da su nacionalne privrede, odnosno države, u početku globalizacije
bile osnovni subjekti transnacionalnog povezivanja. Svetska privreda, kao
ekonomski prostor, predstavlјala je koncentrične krugove u kojima deluju
određene države i regionalni savezi država koji su međunarodno povezani.
Krajem 20. veka nastaje nova paradigma transnacionalne međuzavisnosti. Trans-
nacionalne kompanije menjaju prirodu transnacionalne povezanosti. Umesto
država (nacionalnih privreda) kao subjekta transnacionalne povezanosti, javlјaju
se TNK kao glavni akteri transnacionalizacije. Dotadašnja uobičajena praksa —
da su države subjekti transnacionalnog povezivanja — menja se, tako da TNK
pored uloge nosioca transnacionalizacije postaju i subjekti transnacionalizacije
globalne privrede. Podsećanja radi, u prethodnim poglavlјima istakli smo da su
od 100 najvećih transnacionalnih subjekata, 51 transnacionalne kompanije, a 49
države.111 Kroz ulaganja u istraživanje i razvoj, transnacionalne kompanije
postaju generatori tehničko-tehnološkog progresa. Primera radi, u zemlјama
OECD-a transnacionalne kompanije finansiraju 85% izdataka za istraživanje i
razvoj u privredi, a država 12,2 odsto.112 Time stiču konkurentsku prednost i
jačaju poslovne performanse na globalnoj privrednoj sceni. To im je omogućilo
da kontrolišu dve trećine međunarodne trgovine i finansijske aktivnosti u većem
broju zemalјa, i tako su postale svojevrsni „magneti“ transnacionalne pove-
zanosti. Pored finansijske, tehnološke i organizaciono-menadžerske povezanosti,
transnacionalne kompanije doprinose i razvoju određenih kulturnih modela
(sistema uređenosti) na globalnom nivou.
Transnacionalni biznis i politika su isprepletani. U sedištu Evropske unije u
Briselu, „broj plaćenih lobista velikih kompanija kreće se oko 20.000. Dokaz za
to je i dvogodišnji skup političara EU i evropskih poslovnih lidera. Zbog svega
toga bogati svet diktira, ili blaže rečeno u najvećoj meri definiše pravila igre“.113
Moć zemalјa i moć transnacionalnih kompanija povremeno se sudaraju, ali se
strategijski integrišu oko zajedničkih interesa, posebno oko „resursne globa-
lizacije“. Kakva je ekonomska moć transnacionalnih kompanija, govori i primer
Ford Motorsa koji je moćniji od ekonomije Južne Afrike, a Walmart je bogatiji
od 161 nacionalne kompanije.114
111
S. Anderson, J. Cavanagh, “Corporate Empires”, Multinational Monitor, Vol. 17, No 12 (New
York, 1996), u: Bjelić, P., Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011), str.
122.
112
OECD, Globalization of Industrial R & D (Paris: Policy Issues, 1998), str. 1.
113
B. Milanović, Globalizacija i mi (Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, Prizma,
2002), str. 20.
114
M. Pečujlić, Globalizacija, dva lika sveta (Beograd: Gutembergova galaksija, 2002), str. 66.
GLOBALIZACIJA
Kolika je moć transnacionalnih kompanija kao ekonomskih „arhitekata“
transnacionalizacije — globalizacije može se videti iz podataka koje navodi
Gidens:115 „Pet vodećih multinacionalnih kompanija kontroliše 70% svetskog
tržišta robe široke potrošnje i više od 50% tržišta automobilskih i avionskih
delova, elektronskih komponenti i proizvoda industrije čelika. Nјima pripada više
od 40% dobiti od prodaje nafte, personalnih računara i medija.“
Na kraju, uprkos transnacionalnoj ekspanziji, domaća tržišta danas ostvaruju
80% svetske proizvodnje, a preko 90% kapitalnih investicija u osnovna sredstva
finansirano je iz domaće štednje. Globalni izvoz ne iznosi više od 20% globalnog
BDP-a, a investicije transnacionalnih kompanija i njihovih filijala predstavlјaju
manje od 5% globalnih investicija u osnovna sredstva. Takav model ekonomske
globalizacije u teoriji se naziva „globalnim paradoksom“. Globalizacija ubrzano
raste ali se većina transakcija odvija unutar nacionalnog tržišta.116 Ekonomski
gledano, kapital „trči“ za što većim profitom, a ne za ravnomernijim globalnim
razvojem. Posmatrano kroz tu prizmu, „globalni paradoks“ transformiše se u
ekonomsku logiku. Stoga se učinak transnacionalnih kompanija, posmatran sa
aspekta doprinosa razvoju zemlјe domaćina, ne može marginalizovati. Ocene
izrečene od strane protivnika globalizacije, poput one da zemlјe domaćini
transnacionalnih kompanija postaju kolonije zemalјa izvoznica stranih direktnih
investicija, nenaučne su i neutemelјene. Dokaz za to su neke istočnoazijske
zemlјe, poput Kine. Otvaranje ovih zemalјa za strane direktne investicije
rezultiralo je privrednim rastom i razvojem. Na drugoj strani su latinoameričke
zemlјe koje se, i pored priliva stranih direktnih investicija, suočavaju sa
siromaštvom. Možemo s pravom istaći da strane direktne investicije nisu lek za
sve probleme nerazvijenih zemalјa. Za neuspeh stranih direktnih investicija u
zemlјi domaćina treba sagledati niz faktora (preduslova): ekonomskih, političkih,
sociokulturoloških, marketinško-menadžerskih, kao i pravni sistem.
2.2. Internacionalizacija trgovine

U savremenim uslovima, ekonomija se svodi na liberalizaciju ekonomskih
tokova, čime se dosadašnje karakteristike nacionalne privrede prenose na globalni
nivo. To predstavlјa obeležje savremenog sistema globalizacije, koji doprinosi
sve jačoj konkurentskoj utakmici na svetskom tržištu. Džon Ralston Sol (John
Ralston Saul), pisac knjige Propast globalizma i preoblikovanje sveta,117
transnacionalne kompanije slikovito naziva „korporativnim gigantizmom“: „Plo-
ve i talasaju okeanom bez obala, a novac postaje ulјe koje čini kretanje točkova
trgovine glatkijim i lakšim. Snaga globalizma, putem trgovačkih ugovora,
115
E. Gidens, „Globalizacija — shvaćena ozbilјno“, Republika, br. 246, Beograd (2000): str. 25.
116
Č. Ocić, „Globalizacija i nacionalne strategije razvoja“, Zbornik Matice srpske za društvene
nauke, br. 108 (Novi Sad, 2000), str. 54.
117
Dž. Ralston Sol, Propast globalizma i preoblikovanje sveta (Beograd: Arhipelag, 2011).
GLOBALIZACIJA
deregulacije i privatizacije, ozbilјno će oslabiti sposobnost nacionalnih država da

deluju s bilo kakvom nezavisnošću, gde će vakuum njihove nemoći biti zamenjen
moći multinacionalnih kompanija.“ U prilog ovoj tezi, Džon Rolston Sol navodi i
podatak da je „ukupna godišnja zarada Walmarta od 250 milijardi američkih
dolara veća od one koju ima većina zemalјa u razvoju ili malih nacionalnih
država.“118
Iako na prvi pogled deluje da su ovi procesi rezervisani isklјučivo za
visokorazvijene zemlјe, u te aktivnosti uklјučene su i manje razvijene države sveta.
One postaju pogodne za alociranje čitavih proizvodnih procesa iz visokorazvijenih
zemalјa, pre svega zbog jeftinih inputa koji se u njima mogu naći.
Internacionalizacije poslovanja je važna za domaće kompanije, i često se navodi
kao jedna od strateških metoda za pobolјšanje konkurentnosti.119 Privrede koje se
nalaze u fazi razvoja, kakva je i Srbija, naročito pokazuju interesovanje za ovakvo
poslovanje, zbog pristupa novim tržištima, tehnologijama, pobolјšanju performansi
menadžmenta, sticanja novih proizvodnih linija, veće finansijske stabilnosti i dr.120
Danas se efekti internacionalizacije posebno osećaju u evropskom, američkom i
azijskom regionu, tako da često dolazi do neuravnoteženog rasta ovih tržišta.
U okviru internacionalizacije poslovanja, internacionalizacija trgovine zauzima
važno mesto. U prilog tome govore podaci o tome da najveći procenat ukupne
trgovine ostvaruju trgovinski lanci čije je poslovanje internacionalno orijentisano.121
Ipak, proces internacionalizacije prisutniji je u oblasti proizvodnje nego u trgovini.
Proces internacionalizacije trgovine odnosi se na transfer trgovinskih
aktivnosti van nacionalnog tržišta.122 Velike TNK u maloprodaji imaju stalan rast
učešća na tržištu, a time se ispolјava tendencija ka izuzetno visokoj interna-
cionalizaciji u poslovanju tih korporacija.123 Posledica internacionalizacije je
neizbežno širenje poslovanja sa nacionalnog na inostrana tržišta. Naime,
internacionalizacija trgovine nije ništa drugo do termin koji ukazuje na različite
tipove i forme međunarodnog angažovanja maloprodavaca.124
118
Isto, str. 103—104.
119
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, „Kreiranje konkurentske prednosti preduzeća u Srbiji u
uslovima internacionalizacije trgovine“, Novi metodi menadžmenta i marketinga u podizanju
konkurentnosti srpske privrede (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011), str. 305—319.
120
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, „Uloga trgovine u unapređenju robne razmene Srbije sa
inostranstvom“, Ekonomske teme, br. 3, Niš (2011): str. 449—465.
121
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, „Marketinška dimenzija internacionalnih trgovinskih
kompanija s posebnim osvrtom na tržište Srbije“, Ekonomske teme, br. 4, Niš (2012): str.
571—597.
122
S. Ćuzović, Trgovina — principi, struktura i razvoj (Niš: Studentski kulturni centar, 2009), str.
169.
123
S. Lovreta, Trgovinski menadžment (Beograd: Ekonomski fakultet, 1999), str. 153.
124
S. Lovreta, D. Radunović, G. Petković, Trgovina — teorija i praksa (Beograd: Savremena
administracija, 1998), str. 337.
GLOBALIZACIJA
Internacionalizacija trgovine predstavlјa direktnu posledicu globalizacije i
integracije svetskog tržišta.125 Razvoj međunarodnih ekonomskih integracija,
kakva je EU, podstiče internacionalizaciju trgovine.
Nosioci internacionalizacije u trgovini Evrope su najrazvijenije zemlјe, poput
Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Švedske, kao i kompanije iz tih
zemalјa.126 One kao izvoznice aktuelnih trendova u trgovini teže da to prenesu i
na ostale, manje razvijene zemlјe. Na taj način internacionalizacija trgovine ima
uticaja na zemlјe u razvoju. Ti efekti se ogledaju u tome što multinacionalne
kompanije postaju faktor dopunske konkurencije na tržištima tih zemalјa. Posebni
pozitivni efekti ogledaju se u transferu maloprodajnih tehnika ili know-how.127
Čest je slučaj i da značajan deo ukupnog asortimana čine proizvodi domaćih
proizvođača, te se tako smanjuju multikulturalne barijere između razvijenih i
nerazvijenih zemalјa i teži se ka sve većoj standardizaciji u poslovanju.
Danas, neke transnacionalne trgovinske kompanije ostvaruju veći promet u
inostranstvu nego u matičnoj zemlјi. Na osnovu naredne tabele može se videti da
taj procenat ide čak i do 80% u korist prometa u inostranstvu, što je slučaj sa
poznatim švedskim trgovcem nameštajem, kompanijom Ikea.
% prometa ostvaren van
Kompanija Zemlјa porekla kompanije nacionalne zemlјe od ukupnog
prometa
Ikea Švedska 80%
Baily Švajcarska 72%
Benetton Italija 70%
Laura Ashley Velika Britanija 59%
Carrefour Francuska 57%
Mr Minit Belgija 56%
Mothercare Velika Britanija 53%
Hermes Francuska 53%
Tabela 16. Vodeći internacionalni maloprodavci po prometu
van matične zemlјe128
Kompanija Deloitte svake godine rangira trgovinske kompanije pre obimu
prodaje. Analizom prvih 10 od 250 najuspešnijih trgovinskih kompanija, sa liste
iz 2018, može se zaklјučiti da je čak njih sedam iz SAD, a preostale su iz Evrope.
125
S. Lovreta, J. Končar, G. Petković, Kanali marketinga (Beograd: Ekonomski fakultet, 2009),
str. 489.
126
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Menadžment internacionalizacije trgovine (Niš:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, 2015), str. 244.
127
S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, “Partnership of trade and manufasturers in the
development of trademarks”, Ekonomika, No 4 (2015): str. 35—46.
128
Izvor: S. Lovreta, J. Končar, G. Petković, Kanali marketinga (Beograd: Ekonomski fakultet,
2009), str. 570.
GLOBALIZACIJA
U narednoj tabeli prikazani su osnovni pokazatelјi njihove uspešnosti.
Rang Kompanija Država Prihod (u mil. $)

1. Walmart Stores, Inc. SAD 485.873
2. Costco Wholesale Corporation SAD 118.719
3. The Kroger Co. SAD 115.337
4. Schwarz Group Nemačka 99.256
5. Walgreens Boots Alliance, Inc. SAD 97.058
6. Amazon.com, Inc. SAD 94.665
7. The Home Depot, Inc. SAD 94.595
8. Aldi Group Nemačka 84.923
9. Carrefour S.A. Francuska 84.131
10. CVS Health Corporation SAD 81.100
Tabela 17. Deset najuspešnijih trgovinskih kompanija u svetu, 2016.129
Kada se ovi podaci uporede sa listama iz prethodnih godina, primetno je sve
veće učešće evropskih kompanija, ali i jačanje jednih, a slablјenje drugih, koje su
na ovakvim spiskovima već duži niz godina. Značajan napredak u odnosu na
prethodne godine ostvarila je kompanija Amazon.com, Inc. koja je sada plasirana
na šesto mesto. Ova kompanija je zabeležila intenzivan rast, i predstavlja
najvećeg svetskog elektronskog maloprodavca, prvog koji se našao među prvih
deset. Ipak, na prvom mestu je, već duži niz godina, američki Walmart.
Broj zemalja u
Rang Kompanija Zemlja Delatnost
kojima posluju
1. Kering S. A. Francuska 95 Odeća i obuća
2. Inditex, S. A. Španija 93 Odeća i obuća
LVMH Moët Hennessy-Louis Vuitton
3. Francuska 80 Ostalo
S. A.
4. NIKE, Inc. / Direct to Consumer SAD 81 Odeća i obuća
5. L Brands, Inc. V. Britanija 79 Odeća i obuća
6. Next plc V. Britanija 72 Odeća i obuća
7. H & M Hennes & Mauritz AB Švedska 64 Odeća i obuća
8. Dufry AG Švajcarska 64 Ostalo
9. Compagnie Financière Richemont SA Švajcarska 60 Ostalo
10. The Gap, Inc. SAD 53 Odeća i obuća
Tabela 18. Trgovinska preduzeća koja posluju u najvećem broju zemalja130
129
Izvor: Deloitte, Global Power of Retailing 2018,
https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/at/Documents/about-deloitte/global-powers-o
f-retailing-2018.pdf
GLOBALIZACIJA
Na listi deset trgovinskih kompanija koja posluju u najvećem broju zemalja,

najviše je kompanija iz Evrope, osam i dve iz SAD. U najvećem broju zemalja
posluju kompanije Kering S. A. i Inditex, S. A., koje razvijaju svoju maloprodajnu
mrežu u preko devedeset zemalja. Walmart, kao najveći svetski maloprodavac,
posluje u 29 zemalja, dok je prosek za 250 najvećih svetskih maloprodavaca 10
zemalja i u inostranstvu ostvaruju oko 22,5% svojih prihoda.
Godina Broj
Ostvareni
osnivanja/ Sedište zemalja u
Br. prihodi u
Kompanija ulaska na kompanije/ kojima
filijala 2013
tržište vlasništvo kompanija
(u hilj. din.)
Srbije posluje
Delhaize Serbia 2012. Belgija 381 101.624.416 9
Mercator-S 2002. Slovenija 137 63.363.962 5
Idea 2005. Hrvatska 190 55.404.705 3
Dis 1999. Srbija 16 25.413.272 1
Metro cash & carry 2005. Nemačka 9 17.494.013 32
Univerexport 1990. Srbija 42 13.791.932 1
Aman 1992. Srbija 139 7.521.939 1
Gomex 1995. Srbija 91 6.589.587 1
Interex 2005. Francuska 9 4.966.353 6
Tabela 19. Vodeće trgovinske kompanije na tržištu Republike Srbije
(iz oblasti prehrane)131
U Tabeli 19 prikazane su vodeće trgovinske kompanije na tržištu Republike
Srbije (iz oblasti prehrane). Na vrhu liste se nalazi kompanija Delhaize Serbia koja
posluje u devet zemalja, na tržištu Srbije je od 2012, kada je preuzela kompaniju
Maxi i ima 381 filijalu. Kompanija Mercator-S, od 2013. u vlasništvu hrvatske
kompanije Agrokor, koja je vlasnik Idea marketa. Takođe, 2015. godine kompanija
Aman je preuzela objekte kompanije Interex koja je napustila tržište Srbije.
Svaka od kompanija, prilikom donošenja odluke o širenju poslovanja u druge
zemlјe, bira neku od strategija internacionalizacije, koja donosi najbolјe rezultate.
U literaturi se najčešće prihvata sledeća klasifikacija strategija ulaska na inostrana
tržišta:132
130
Izvor: S. Ćuzović, S. Sokolov-Mladenović, Menadžment internacionalizacije trgovine (Niš:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, 2015), str. 219.
131
Izvor: Deloitte, Global Power of Retailing 2018,
https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/at/Documents/about-deloitte/global-powers-o
f-retailing-2018.pdf
132
S. Lovreta, D. Radunović, G. Petković, Trgovina — teorija i praksa (Beograd: Savremena
administracija, 1998), str. 346—349.
GLOBALIZACIJA
1. izvoz,
2. licenciranje,
3. koncesije,
4. franšizing,
5. zajednička ulaganja,
6. merdžeri i akvizicije i
7. izgradnja i otvaranje sopstvenih prodajnih objekata.133
Izvoz predstavlјa početnu strategiju internacionalizacije, koju karakteriše
najmanji iznos rizika i troškova koje kompanija ima prilikom nastupa na stranim
tržištima. Ova strategija se obično primenjuje kada kompanija postiže veliki
uspeh sa svojom trgovinskom markom, i nju stavlјa u prvi plan. Ovu strategiju u
praksi je razvila poznata kompanija Marks & Spencer, a danas je koriste
kompanije koje pretežno proizvode prodaju preko interneta, kao npr.
Amazon.com.
Licenciranje, kao forma internacionalizacije, doživlјava široku popularnost i
primenu. Ono predstavlјa ulazak trgovinske kompanije na novo tržište,
korišćenjem aranžmana sa licencom ili ugovorom o licenci. Na taj način,
kompanija koja je korisnik licence ima pravo da koristi ime, ali i način poslovanja
kompanije koja internacionalizuje poslovanje. Po primeni ove strategije poznata
je kompanija Migros iz Švajcarske.
Koncesija predstavlјa zakup prostora, obično robne kuće, u stranoj zemlјi od
strane kompanije koja širi poslovanje. Na tim lokacijama ona prodaje svoje
proizvode pod trgovinskom markom.
Franšizing predstavlјa poznatu strategiju koja sve više dobija na popularnosti,
a realizuje se kada trgovinski format dostigne zapažen uspeh na nacionalnom
tržištu, čime postaje spreman i za nastup na stranim tržištima.134 Franšizing
predstavlјa dugoročan poslovni aranžman, a suština je u tome da trgovinska
kompanija koja internacionalizuje poslovanje — franšizant — ustupa trgovinskoj
kompaniji u stranoj zemlјi, franšizantu, pravo korišćenja njenog imena i
celokupnog načina poslovanja, tj. čitavog maloprodajnog formata. U zamenu za
to, franšizant dobija nadoknadu ili franšizu. Ovo je način poslovanja italijanske
kompanije Benetton u čak 80 zemalјa sveta.135
133
S. Ćuzović, Trgovina — principi, struktura, razvoj (Niš: Studentski kulturni centar, 2009), str.
175—177.
134
S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, “The role of franchising in attracting foreign investment
in Serbia”, Thematic Proceedings ”Possibilities and Perspectives for Foreign Direct
Investment in the Republic of Serbia“ (ur. prof. Pero Petrović, Institute of International
Politics and Economics (Belgrade, 2014), str. 261—275.
135
S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović, “Franchising as the model of internationalisation of
retailing”, Teme, Vol. XXXIX, No 1 (2015): str. 191—206.
GLOBALIZACIJA
Zajedničko ulaganje, kao forma internacionalizacije, uklјučuje angažovanje
kapitala u alijansi između kompanija, u cilјu organizovanja proizvodnje i
marketinga na regionalnom nivou. Zajednička ulaganja predstavlјaju strategiju
kojom se štedi vreme, troškovi i rizik nastupa na stranom tržištu. U ovom slučaju
rizik se deli na dva partnera — stranu i lokalnu kompaniju. Domaća kompanija
može da bude inicijator ovog posla, kako bi iskoristila iskustvo stranog partnera,
koji želi da uđe na lokalno tržište. S jedne strane, strana kompanija može
pozitivno da iskoristi već izgrađenu tržišnu poziciju lokalnog partnera, dok s
druge strane domaća kompanija može da iskoristi iskustvo internacionalne
kompanije. U okviru ove strategije veoma je važno da lokalni partner bude
dovolјno sposoban da odgovori na zahteve internacionalne trgovinske kompanije.
Dobar primer kompanije koja je koristila ovu strategiju za ulazak i osvajanje
novih tržišta jeste francuski Carrefour.
Merdžeri i akvizicije su modeli brzog ulaska na strana tržišta, primenjivani
uglavnom u situacijama kada je kompaniji onemogućeno da otvori sopstvene
prodajne objekte ili na drugačiji način nastupa na inostranom tržištu. Kompaniji
koja se odluči za ovu strategiju potrebna su značajna finansijska sredstva, na
početku za kupovinu tj. preuzimanje lokalnog preduzeća, a kasnije i za saniranje
dugova i podizanje nivoa uspešnosti poslovanja, jer se lokalne kompanije
preuzimaju najčešće u trenutku poslovanja sa velikim dugovima. Za internacio-
nalnu kompaniju ovo je način da postigne visok stepen kontrole, ali je i rizik koji
preuzima značajan, posebno u smislu izbora pravog partnera sa kojim se ulazi u
saradnju. Praktični primeri korišćenja ove strategije mogu se naći u poslovanju
najvećih trgovinskih kompanije, kakve su Walmart ili Marks & Spencer.
Izgradnja i otvaranje sopstvenih prodajnih objekata, ili samostalni ulaz,
najteži je način ulaska na strana tržišta jer se ulažu sopstvena sredstva za
izgradnju kompletne infrastrukture. U ovom slučaju, omogućena je kompletna
kontrola nad poslovanjem nove kompanije, a time je i rizik od grešaka
menadžmenta smanjen. Lokalna tržišta takođe imaju velike koristi od ove
strategije: priliv stranih direktnih investicija, otvaranje novih radnih mesta, veća
konkurencija, uklјučivanje domaćih proizvođača i dr. Ovaj model širenja
poslovanja multinacionalnih trgovinskih kompanija primenjivan je i u našoj
zemlјi, jer je ova strategija često korišćena za nastup na tržištima bivših
socijalističkih zemalјa.
Izbor neke od strategija saradnje sa inostranim partnerom, radi razmene
određenih resursa (vrednosti), šansa je za ona preduzeća koja internacionalizaciju
prihvataju kao neminovnost njihovog poslovanja.136 Tako se odnosi međunarodne
136
M. Đorđević, S. Šapić, „Međunarodne alijanse kao način ostvarivanja konkurentske
prednosti“, Zbornik: Položaj i perspektive Srbije u evropskoj i svetskoj privredi (Beograd:
Ekonomski fakultet, 2011), str. 247.
GLOBALIZACIJA
saradnje kompanija mogu posmatrati kao sredstvo za korišćenje komparativnih

prednosti zemalјa iz kojih kompanije potiču.137
2.2.1. Globalno orijentisan potrošač
Poslovna strategija transnacionalnih kompanija, kreatora globalnog tržišta,
zahteva istraživanje tržišta zemlјe domaćina. Informacije o globalnom tržištu
mogu se kretati od opštih pokazatelјa nivoa privredne razvijenosti zemlјe
domaćina, do specifičnih, poput onih: ko su kupci, šta kupci kupuju, u koje vreme
kupuju, kakve su njihove percepcije, šta ih opredelјuje pri kupovini (cene,
kvalitet, usluge), kakav je njihov odnos prema proizvodima i uslugama
konkurentskih firmi, preovlađuju li u njihovim preferencijama ekskluzivna roba
ili proizvodi neuobičajenog stila, koliko su u mogućnosti da prate modne
trendove i sl. Intenzivni privredni razvoj i značajne strukturne promene u eri
„nove ekonomije“ uslovili su i reinženjering marketinga u globalnom društvu.138
Revolucionarne promene zasnivaju se na razvoju i primeni nove tehnologije u
proizvodnji i prometu. Promene marketinga u „novoj ekonomiji“ po značenju i
intenzitetu upoređuju se sa industrijskom revolucijom. Nekada, industrijska
revolucija odigrala je klјučnu ulogu u ukupnim socioekonomskim i kulturološkim
promenama nacionalnih ekonomija i globalne ekonomije. Danas, određene
paralele mogu se uočiti i sa tokovima marketinga u „novoj ekonomiji“.139
Činjenica je da se danas sve više govori o globalnom (međunarodnom) marke-
tingu. Globalni marketing je direktna posledica brojnih tehničko-tehnoloških
promena, socio-ekonomskih, ali je, isto tako, i njihov neposredni instrument.
Dominirajućoj ulozi transnacionalnih kompanija na globalnom tržištu u
značajnoj meri doprineo je i razvoj marketinga. Teorija i praksa saglasne su u
oceni da je ulaganje u marketing najisplativija investicija svake kompanije. To je
i logično, ako se ima u vidu da nema uspeha, ni proizvodnje, ni trgovine, bez
strategijski osmišlјenih marketinških aktivnosti. Uporedo sa tim, menadžment
transnacionalnih kompanija prepoznaje marketing kao instrument za osvajanje
inostranih tržišta. Nisu retki primeri da kompanija poseduje opremu, kapital i
radnu snagu ali nije prepoznatlјiva na globalnom tržištu. Analizirajući
potencijalne uzroke neuspeha, istraživači najčešće navode inferioran marketing u
odnosu na konkurenciju, s jedne strane, i potrošače, s druge strane.
Polazeći od ovih konstatacija, kao i opšteprihvaćenog stava da je marketing
orijentacija preduzeća na što potpunije zadovolјenje potreba potrošača, uz
ostvarenje profita, otvara se i pitanje — šta je to specifično za globalni
137
Isto, str. 247.
138
J. Dawson, „Trade and competition orientated developments in the EEA“, referat na naučnom
skupu „Izazovi menadžmenta u globalnom okruženju“ (Beograd: Ekonomski fakultet, 1998).
139
S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, „Strategije prilagođavanja trgovinskog sektora na
ekonomsku krizu“, Tеме, br. 1 (2013): str. 117—139.
GLOBALIZACIJA
marketing?140 U literaturi, mnogi autori su nastojali da daju doprinos što
preciznijem definisanju pojma međunarodni marketing. Opredelili smo se za
Kigana (Keegan), autoritet iz oblasti marketinga. On pojam međunarodnog i
multinacionalnog marketinga zamenjuje pojmom globalnog, ističući da „globalni
marketing predstavlјa proces usmeravanja resursa i cilјeva kompanije na
mogućnost globalnog (svetskog) tržišta“.
Generalno se može izvući zaklјučak da se globalizacija i marketing nalaze u
tesnoj dijalektičkoj međuzavisnosti. Sigurno je da u globalnom marketingu
centralno mesto pripada potrošaču. Potrošači su polazna i završna tačka u politici
asortimana robe i usluga, koja preferira globalno tržište. U okviru ovih
istraživanja, očigledno je da se nameće i pitanje: sa kojim marketing programom
nastupiti na globalnom tržištu? Sa tog aspekta otvara se i dodatno pitanje: može li
se standardizovati globalni marketing?
Odgovor na ovo pitanje potražićemo u stavovima Buzela (Buzzell)141 i
Sorensona, predstavnika dveju škola, koji zastupaju različite stavove. Naime,
Buzel polazi od toga da su lјudske potrebe svuda slične, a Sorenson zastupa stav
da različite kulture obično stvaraju i različite potrebe, iako neke bazične imaju
univerzalan izraz u globalnim razmerama. Istina, globalno tržište, sa svim svojim
ekonomskim, tehnološkim, kulturološkim i sociološkim osobenostima, nudi
veliki broj primera koji idu u prilog i jednom i drugom razmišlјanju. Zbog toga je
u međuvremenu nastala pomirlјiva teorija koja promoviše „subglobalnu“ ili
„adaptibilnu“ strategiju.142 Naglasak je na „standardizaciji prototipa“, odnosno
„okvirnoj — delimičnoj standardizaciji“. U opštoj debati na postavlјeno pitanje,
mnogi teoretičari i praktičari smatraju da nije toliko važno da li je moguće sve
aktivnosti u globalnom marketingu standardizovati, već je važnije da li je
strategija kojom se realizuje globalni marketing program standardizovana. U
raspravu se uklјučuje Levit (Levitt), teoretičar, koji daje značajan doprinos i
specijalan odgovorima na postavlјeno pitanje.143 Teoretski, po Levitu, strategija
standardizacije globalnog marketing programa podrazumeva identičan marketing
miks (proizvoda i usluga, cena, kanala distribucije i promocije) u svim zemlјama.
Druga krajnost bila bi potpuna lokalizacija marketing programa, u skladu sa
različitostima potrošačkih zahteva zemlјe domaćina. Zbog toga je adekvatnije
govoriti o standardizovanoj i adaptibilnoj marketing strategiji na slobodnom
tržištu. U dalјoj razradi ove teze, Levit ističe da su uspešne samo globalne
140
J. Keegan, J. Warren, Global Marketing Management (Englewood Cliffs: Prentice Hall, 1989),
str. 1.
141
D. Buzzel, „Can you Standardization Multinational Marketing“, Harvard Business Review,
novembar—decembar 1982.
142
Z. Sorenson, „How Multinationals View Marketing Standardization“, Harvard Business
Review, 1984.
143
J. P. Hovell, P. G. Walters, „International Marketing Presentations: Some options“, European
Journal of Marketing, Vo.G., No 2 (1992).
GLOBALIZACIJA
kompanije koje su u stanju da potrošačima ponude globalno standardizovan

asortiman roba i usluga.
Ovim se ne završava rasprava na temu: standardizovan ili adaptibilan
marketing program kompanija učesnika na globalnom tržištu. Papavasilu
(Papavassilou) i Statakopulus (Stathakopoulus)144 produblјuju Levitovo
shvatanje, podržavajući ga istovremeno. Po njima, prednosti standardizovanog
marketing programa na globalnom tržištu ogledaju se u sledećem, i to: a) njime se
pruža mogućnost da kompanija izgradi globalno prepoznatlјiv korporativni imidž;
b) standardizacija marketing programa stvara kod potrošača globalnu
prepoznatlјivost kompanije i njenog proizvoda u celom svetu; c) standardizovan
marketing program doprinosi ekonomiji obima proizvodnje i plasmana; i d) njime
se postižu uštede sredstava za promociono-komunikacioni miks. Na drugoj strani,
pristalice adaptabilne strategije samo delimično podržavaju Levitove stavove,
ističući da je nemoguće primeniti standardizovanu marketing strategiju na
globalnom tržištu jer postoje razlike na makro- i mikronivou pojedinih
nacionalnih tržišta.
Privodeći kraju raspravu na ovu temu, može se zaklјučiti da ne postoji
univerzalno prihvaćena marketing strategija nastupa kompanija na globalnom
tržištu. Ono što su prednosti standardizovane strategije, to su manjkavosti
adaptabilne strategije i obrnuto. Očigledno je da se mogu standardizovati
elementi koji čine marketing strategiju, a menadžment globalno orijentisanih
kompanija vodiće politiku prilagođavanja pojedinih elemenata strategije
odabranim tržišnim segmentima.
144
N. Papavassiliou, V. Stathakopoulos, „Standardisation versus Adaptation of International
Advertising Strategies: Towards a Framework“, European Journal of Marketing, vol. 28,
Issue 7—8 (1997): str. 504.
GLOBALIZACIJA
3. OSNOVNE TENDENCIJE RAZVOJA SVETSKE PRIVREDE
U razvijanju teme ovog dela rada pošli smo od naučno-stručnog mišlјenja

nobelovca Pola Samjuelsona, koji kaže da „vaga ekonomiste nije tako precizna
kao vaga hemičara, međutim, to ne znači da se ekonomske pojave ne mogu
objektivizirati primenom matematičko-statističkih modela“. Imajući u vidu ovu
Samjuelsonovu sentencu, otvara se i pitanje mogu li se kvantifikovati faktori od
uticaja na promene u globalnoj privredi. Erik Reinert, pisac knjige Globalna
ekonomija, traga za odgovorom na pitanje:145 „Zašto u istoriji nastaju periodi
kada svetom vlada uverenje da će međunarodna trgovina dovesti do toga da će
sve spremačice, ako budu živele u jednoj zemlјi, a svi berzanski dileri u drugoj
državi, imati iste plate?“ U odgovoru na postavlјeno pitanje, on se poziva na
nobelovca Pola Krugmana koji tvrdi da „u ekonomiji nastaju periodi kada ranije
znanje biva zaboravlјeno i neznanje vlada“. Erik Reinert dolazi do zaklјučka da
„ne postoji nijedna teorija koja objašnjava zašto je ekonomski rast toliko
nejednako raspoređen. Ceo odnos između teorije i prakse liči na ono što je Gete
opisao u Faustu: ʼSiva je sva teorija, prijatelјu moj. Zeleno je zlatno drvo životaʼ.“
Profesor Viktor Norman, u prilog postavlјenom problemu, kaže: „Jedna od lepih
stvari sa ekonomijom je što je ona način razmišlјanja, činjenično stanje ne
postoji.“
Privodeći kraju uvodne napomene u ovom delu rada, pažnju nam je privuklo
citiranje Karla Marksa146: „Mašine su ne samo superiorna konkurencija čoveku,
već pored njih radnik u proizvodnom pogonu deluje kao višak. Mašine su
najmoćnije oružje za suzbijanje štrajkova“, koje se našlo u najnovijem Izveštaju o
globalnom razvoju Svetske banke. Pored ostalog, pozivanje Svetske banke na
Marksov Kapital, objavljen 1867, čini ovo „zastrašujuće i zadivljujuće vreme“
još neizvesnijim. Rizikujući da bude pogrešno shvaćen od strane promotera
neoliberalne ekonomije, i mladih generacija novostasale naučno-stručne elite, čije
se rođenje poklapa sa „svetom posle 1989“, prvi autor ovog rukopisa otvara
pitanje: zašto ekonomisti ove finansijske institucije, kao jednog od
institucionalnih pokretača globalizacije, svoj najnoviji Izveštaj o globalnom
razvoju započinju citiranjem Marksa? Ne ulazeći dublje u teorijsko-metodološka
razmatranja ovog, na prvi pogled, začuđujućeg pitanja, u eri najnovije faze
procesa globalizacije, u kojoj dominira prenaglašena uloga neoliberalne
paradigme rasta i razvoja, ističemo da posebnu pažnju privlači sledeći segment
pomenutog Izveštaja, koji glasi:147„Na kraju 2015. godine širom sveta radilo je
145
E. Reinert, Globalna ekonomija (kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju
siromašniji) (Beograd: Čigoja, 2006), str. 11.
146
„Roboti ne traže radnička prava“, Politika, Beograd, 30. april, 1. i 2. maj, 2018, str. 1.
147
Isti izvor, str. 1.
GLOBALIZACIJA
1,6 miliona robota, a do kraja 2019. godine taj broj će dostići 2,6 miliona“. Da li
se to možda obistinjuju prognoze koje je Karl Marks izneo pre nešto više od sto
pedeset godina.
3.1. Promene u svetskoj privredi

Uspostavlјanje novih odnosa u globalnoj ekonomiji karakteriše se prelazom u
višu, odnosno složeniju fazu uspostavlјanja međusobnih veza među tržišnim
učesnicima (državama, regionalnim ekonomskim grupacijama, poslovnim
sistemima), kao i izgrađivanjem ekonomske međuzavisnosti u globalnom
reprodukcionom ciklusu. Procenjuje se da se skoro 50% svetskog bruto proizvoda
stvara u industriji, koja je u značajnom stepenu već globalizovana ili je na putu
uklјučivanja u ovaj proces. Na globalnom tržištu, mnogi proizvodi već su postali
predmet globalno definisane ponude. Širok asortiman potrošnih dobara, čija
proizvodnja zahteva nove menadžment-marketing veštine, iskusnu radnu snagu i
visoku produktivnost, kao i proizvodi sa markom kojima se trguje na deregulisanom
tržištu, uveliko su na putu ubrzane globalizacije. Samo otvorene ekonomije, koje su
spremne da prihvate novu logiku globalizovanog tržišta i prilagode svoju privrednu
strukturu i institucije tim procesima, mogu da računaju na prepoznatlјive nacionalne
performanse, a samim tim i ekonomske efekte. Nacionalna tržišta ne mogu više biti
izolovana od globalne konkurencije, niti mogu biti okvir za proizvodnu ili tržišnu
ekspanziju u narednom periodu, gde se očekuje još intenzivnije ispolјavanje ovih
trendova. Izmenjeni globalni faktori odnose se na poslovne odluke u sferi izbora
industrijske strukture i visokih tehnologija, marketinga, menadžment strategija i
finansija. Institucionalni ambijent (ograničenja i podrška države), eliminisanje
trgovinskih barijera i identifikovanje mogućnosti koje postoje na globalnom tržištu,
a poželјne su u privredi i industrijskoj strukturi Srbije, moraju osluškivati „puls“
globalnog okruženja.
Stavlјanje akcenta samo na pobolјšavanje ili unapređivanje proizvodne
strukture, nije dovolјno za postizanje tržišnog uspeha, već treba imati u vidu da je
u funkcionisanju globalnog tržišta došlo i do značajnih makroekonomskih i
strukturnih razvojnih procesa, koje karakteriše:148
• regionalno ekonomsko grupisanje i strateško usmeravanje privrednog razvoja
kroz kanalisanje trgovinskih, razvojnih, tehnoloških, finansijskih i
investicionih tokova. To podrazumeva jačanje ne samo interregionalnih veza,
nego i jasno definisanih interregionalnih udruženja, pri čemu za Srbiju
poseban značaj ima EU sa otvaranjem procesa pridruživanja;
• strategijski osmišlјen sadržaj globalnih ekonomskih i trgovinskih tokova, tako
da se između razvijenih zemalјa u najvećem stepenu odvija razmena
148
M. Panić, Globalization and National Economic Welfare (New York: Palgrave MacMillan,
2005), str. 177.
GLOBALIZACIJA
specijalizovanih proizvoda, a ne uobičajene standardne robe i primarnih
proizvoda. U globalnoj ekonomiji Srbija može naći svoje mesto definisanjem
novog odnosa prema globalnim — regionalnim procesima;
• pomeranje globalne konkurentnosti u svetskoj privredi sa domaće na
internacionalnu tražnju, odnosno jačanje značaja globalne podele rada i
ekonomske integrisanosti nacionalnog sa globalnim tržištem. Pri tome, sve je
izraženiji trend komplementarnosti trgovinskih tokova putem stranih direktnih
investicija;
• nastavlјanje tendencija liberalizacije globalnih ekonomskih tokova u svetu, uz
zaoštravanje režima globalne konkurencije na široj platformi od dosadašnje,
koja je uglavnom bila fokusirana na tradicionalne robno-uslužne sadržaje; na
scenu stupa i globalna konkurentnost koja obuhvata i intelektualnu svojinu,
znanje, investicije i nove menadžment-marketing veštine;
• izmenjena uloga savremene države u procesu globalizacije i nacionalnog
ekonomskog razvoja kroz unapređenje globalne razmene, institucionalno
regulisanje i strategijsko usmeravanje društveno-ekonomskog razvoja. To
podrazumeva sinergijsko podržavanje konkurentski prepoznatlјivih
korporativnih, i jasno definisanih nacionalnih, ekonomskih i industrijskih
strategija, u cilјu ostvarivanja globalnih konkurentskih prednosti;
• nosioci globalnih trgovinskih tokova su multinacionalne kompanije koje su se
pozicionirale na tržištu strategijom transnacionalne kooperativnosti. To znači
da su tokovi trgovine u velikom stepenu individualizovani i da međunarodna
trgovina više nije isklјučivo makroekonomski državni fenomen;
• klјučni faktori ostvarivanja konkurentske prednosti, pod uticajem procesa
globalizacije, nalaze se u povećanju produktivnosti na tehnološkom i
marketing planu. Pri tome u prvi plan izbija potreba za kontinuiranim
inoviranjem procesa proizvodnje i tržišnog nastupa, što podstiče organi-
zaciono i tehnološko usavršavanje svih stejkholdera (vlasnika, menadžera,
dobavlјača, zaposlenih i društva u celini), na preduzetničkoj i menadžment
osnovi.
3.1.1. Međunarodna podela rada u procesu globalizacije
— institucionalni aspekt
Globalni kapitalizam pretrpeo je velike promene od 1990, uzimajući neke
nove funkcije: potpuno samostalnu implementaciju globalne podele rada, vođenu
transnacionalnim kompanijama i uz podršku STO. Režim STO, koji podržava
globalni kapitalizam, ima sledeće tri karakteristike.149
149
N. T. Cohn, Global Political Economy (theory and practice) (New York: Pearson, 2010), str.
383.
GLOBALIZACIJA
Prvo, on usvaja tzv. fast track (brza staza), što znači da se STO svim
sporazumima, uklјučujući i anekse, bavi u paketu. Zemlјe članice STO mogu da
uđu u rezervaciju bilo koje odredbe STO sporazuma. Drugim rečima, kada se
zemlјa pridruži STO, ona je obavezna da prihvati sve odredbe STO sporazuma.
Drugo, kao što se vidi iz liste „Aneksa“, STO ugovor pokriva širok spektar
oblasti. Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1994. godine u „Aneksu 1A“,
koji je GATT formulisao, osnivanjem STO pretrpeo je izmene, a obim primene je
u velikoj meri proširen. Iako je nova organizacija nosila naziv „Svetska
trgovinska organizacija“ ona nije bila ograničena samo na trgovinu. Ona
obuhvata i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine, koji utiču na trgovinu u
zavisnosti od toga da li su pravne zaštite bazirane na regionalnim, ili na
institucionalnim razlikama. STO utiče i na odredbe koje se tiču trgovine i
uslugama, imajući u vidu kvalifikacione standarde radne snage i migracije
radnika. Prividno, sa cilјem „nivelisanja terena“ u igri globalne konkurencije,
poziv na sporazum znači da globalni ekonomski sistem funkcioniše po
jedinstvenim, globalnim standardima.
Treće, sporazum je omogućio da relevantna međunarodna organizacija rešava
međunarodne trgovinske sporove na jedinstven način. U rešavanju trgovinskih
sporova, u kojima članica, zemlјa „A“, tvrdi da je pretrpela štetu od ekonomske
politike zemlјe „B“, ukoliko STO utvrdi da je zemlјa „B“ povredila pravila STO,
zemlјa „A“ ima pravo da preduzme sankcije protiv zemlјe „B“. U tom slučaju
zemlјa „A“ može da odluči koje stavke trgovinskog sporazuma će biti predmet
sankcija. Ako zemlјa „B“ želi da nastavi da prodaje klјučne proizvode zemlјi „A“,
ona mora da harmonizuje svoju trgovinsku politiku. Dakle, zemlјe članice STO
moraju redefinisati svoje ekonomske sisteme koji nisu u skladu sa pravilima STO.
Svetska trgovinska organizacija koristi sopstvene mehanizme za rešavanje
konflikata i može eksplicitno zahtevati od svojih članica da harmonizuju
institucionalne razlike, nastojeći da nacionalni ekonomski sistem bude u skladu sa
globalnim standardima. Konkurentnost se intenzivira u globalnoj ekonomiji jer
zemlјe dele zajednička „igrališta“. Takođe, ekonomije se liberalizuju i zemlјe su
prinuđene da usvoje zajedničke standarde u okviru STO režima.
3.1.2. Međunarodna podela rada uslovlјena jačanjem uloge
transnacionalnih kompanija
Od devedesetih godina 20. veka, međunarodna podela rada u okviru režima
STO sve je više vođena od strane transnacionalnih kompanija (TNK). Savremene
TNK imaju tendenciju da transnacionalizuju proizvodnju, a sve više se fokusiraju na
istraživanje i razvoj, marketing i prodaju. Istraživanje i razvoj obezbeđuje visok
profit u dužem vremenskom periodu, jer novi proizvodi mogu monopolizovati
tržište na desetine godina, zahvalјujući zaštiti prava intelektualne svojine,
uklјučujući i patente. U tzv. industrijalizovanim tržištima, sa velikim brojem
GLOBALIZACIJA
potrošača sa visokim primanjima, TNK mogu da ostvare visok profit, i moć da
kontrolišu tržište. To je zato što one koriste prednost marketing strategije sa velikom
prodajnom mrežom, korišćenjem visokostandardizovanih maloprodajnih objekata i
masovnih medija, kao i ime brenda koje potrošačima daje sigurnost.
S druge strane, proizvođači su primorani da plate cenu globalne konkurencije. U
novoindustrijalizovanim zemlјama, mnoge kompanije su angažovane u proizvodnji
na osnovu ugovora sa TNK. Konkurencija u tim zemlјama za nove narudžbine i
ugovore ponovo se intenzivira. Pošto se različiti proizvodi izrađuju po globalnoj
standardizaciji (ISO 9000, ISO 14000, CE znak), delovi su zamenlјiviji nego ikad,
postalo je veoma lako da jedna kompanija proizvodi proizvode koji će zameniti bilo
kog proizvođača. Uz konkurentsku ponudu i sistem kreiran na globalnom nivou,
konkurencija postaje sve jača. Štaviše, danas je lakše otpočeti novu proizvodnju
zbog tehničke podrške koju kompanijama-ćerkama pružaju TNK. To je razlog zašto
su firme u zemlјama u razvoju prinuđene da ponude najniže cene: čine to kako bi im
bio dodelјen ugovor i kako bi osigurale svoj opstanak. Takvi proizvođači realizuju
proizvodnju gde im je cena po ugovoru nešto veća od same cene koštanja.
Pod režimom STO, kompanije industrijalizovanih zemalјa pokušavaju da
nabave proizvode po najnižoj mogućoj ceni, povećavajući iznos taksi za licencu,
koristeći tako prednost od monopola na prava intelektualne svojine. Time TNK
pokušavaju da pojačaju konkurenciju za ugovore koje dodelјuju. Kompanijama iz
zemalјa u razvoju dozvolјeno je da prodaju proizvode ograničenom broju kupaca,
zbog ugovora o licenci, i one nisu u mogućnosti da prenose tehnologiju ili metode
proizvodnje drugima. To čini TNK bogatijim i omogućava im da ulože ogromna
sredstva u razvoj tehnologije i brending strategije u matičnim zemlјama. To
kompanijama zemalјa u razvoju, koje usvajaju politiku matične kompanije,
sužava mogućnost povećanja profita i obima prodaje. STO režim podržava ovu
internacionalizovanu strukturu ugovaranja proizvodnje, koja izaziva razlike, kako
bi se obezbedilo da transnacionalne kompanije povećaju svoj profit.150
Ovakva struktura dovodi do toga da savremene TNK imaju tendenciju da
izmeste proizvodnju iz svojih postrojenja, i ponude kompanijama-ćerkama
preselјenje proizvodnih jedinica. Kada je reč o korporativnim aktivnostima koje
su vođene profitom, „proizvodna aktivnost će biti bezvredna“, a ako neko želi da
posluje na racionalan način, izmeštena proizvodnja (outsourcing) biće racionalna
strategija upravlјanja preduzećem. Masovna proizvodnja će se seliti u zemlјe u
razvoju, dok će u industrijalizovanim zemlјama preovladavati mala i srednja
preduzeća. Tokom protekle decenije 20. veka, američke kompanije okrenule su se
izmeštanju masovne proizvodnje i deindustrijalizaciji domaće privrede. Na taj
način rapidno su uvećale uvoz, što je dovelo do toga da platni bilans bude u
stanju visokog deficita.
150
Isto, str. 296.
GLOBALIZACIJA
Proces deindustrijalizacije karakterističan je za razvijene zemlje. Preduzeća iz

razvijenih zemalja sele proizvodne pogodne u zemlje u razvoju, zbog nižih
troškova poslovanja i slabijih ekoloških zahteva.
U radu Denija Rodrika (Deni Rodrick), „Preuranjena (rana) deindustri-
jalizacija“, objavljenom u časopisu Journal of Economic Growth, dokumentovan
je trend deindustrijalizacije poslednjih decenija.151 U nastavku, osvrnućemo se na
neka od zapažanja koje je autor izneo u ovom radu. Prema Rodriku, moderan svet
predstavlja produkt industrijalizacije, dok je industrijska revolucija omogućila
neprekidan rast produktivnosti u Evropi i SAD, rezultirajući podelom zemalja na
bogate i siromašne. Industrijalizacija je, opet, dozvolila da se Zapadu priključi
relativno mali broj nezapadnih zemalja — Japan od kraja 19. veka, Južna Koreja,
Tajvan i još nekoliko njih, posle šezdesetih godina 20. veka. Za zemlje koje su još
uvek siromašne (u Supsaharskoj Africi i Južnoj Aziji), Rodrik smatra da
mogućnost njihovog ekonomskog napretka leži u usvajanju novih proizvođačkih
industrija.
Autor ističe da je većina naprednih ekonomija sveta davno u ušla u
postindustrijsku fazu razvoja. Ove ekonomije otpočele su sa deindustrijalizacijom
pre nekoliko decenija, a trend se može primetiti kada se posmatra udeo
zaposlenih u proizvodnji. Deindustrijalizacija zaposlenosti već dugo zabrinjava
bogate zemlje, gde se povezuje sa javnim raspravama o gubitku poslova, rastućim
nejednakostima, i potencijalnim padom inovativnih kapaciteta. Što se tiče
autputa, deindustrijalizacija manje pogađa privrede; obrazac je nejasan zbog
čestog oslanjanja na dodatu vrednost merenu trenutnim cenama a ne stalnim
cenama.
Prema Rodrikovom istraživanju, u SAD udeo radnika u proizvodnji u odnosu
na ukupan broj radnika stalno opada od 1950-ih, od četvrtine radne snage do
manje od desetine danas. U međuvremenu, dodata vrednost u proizvodnji (MVA)
ostale je ista u stalnim cenama kao procenat od GDP-a — kao dokaz značajnog
rasta produktivnosti u ovom sektoru. U Velikoj Britaniji, sa druge strane,
deindustrijalizacija je bila rapidnija i temeljnija. Udeo zaposlenih u proizvodnji
opao je sa oko trećine u 1970-im, do nešto preko 10% danas, dok je MVA (u
konstantnim cenama iz 2005) opala sa četvrtine GDP-a na manje od 15 odsto.
Termin deindustrijalizacija danas se koristi kako bi se opisalo iskustvo
uglavnom naprednih zemalja. U ovom radu autor se fokusira na manje primetan
trend u proteklih nekoliko decenija, koji je još upečatljiviji i zbunjujući: obrazac
deindustrijalizacije u zemljama niskog i srednjeg dohotka. Sa nekoliko izuzetaka,
ograničenih uglavnom na Aziju, zemlje u razvoju iskusile su opadanje udela
proizvodnje i u ukupnoj zaposlenosti i dodatoj vrednosti tokom 1950-ih i 1960-ih
151
D. Rodrik, “Premature Industralization”, Journal of Economic Growth, 21(1) (2016): str. 1—
33.
GLOBALIZACIJA
godina. Ove delatnosti se smanjuju od tada. Zemlje niskog dohotka u
Supsaharskoj Africi pogođene su ovim trendom kao i zemlje Latinske Amerike.
Autor zapaža da proizvodnja obično prati obrnuti „U“ oblik, tokom perioda
razvoja, ali da se takav obrazac može primetiti i u zemljama u razvoju. Zaokret se
dešava znatno ranije, dok su na nižem nivou prihoda. U većini ovih zemalja,
proizvodnja počinje da se smanjuje na onom nivou prihoda na kojem su bile
razvijene zemlje kada su počele sa deindustrijalizacijom. Zemlje u razvoju
postaju zemlje u kojima dominira uslužni sektor, bez prolaska kroz pravu
industrijalizaciju.
Rodrik ističe dva razloga zbog kojih se u zemljama niskog i srednjeg dohotka
smanjivanje proizvodnje može smatrati preuranjenim. Prvi je da ove ekonomije
kreću sa procesom deindustrijalizacije znatno ranije. Zemlje koje su kasno
krenule sa industrijalizacijom nisu u mogućnosti da razviju snažan sektor
proizvodnje i one otpočinju sa deindustrijalizacijom na znatno nižem nivou
prihoda, u poređenju sa zemljama koje su ranije izvršile industrijalizaciju.
Drugi razlog zbog kojeg smanjivanje proizvodnje zovemo preuranjenim je taj
što rana deindustrijalizacija može imati štetne efekte na ekonomski rast.
Proizvodnja je tehnološki i dinamičan sektor. Kao što je autor prikazao u ranijim
istraživanjima, formalna proizvodnja je povezana sa bezuslovnim rastom produk-
tivnosti.152 Takođe, proizvodnja apsorbuje značajne količine nekvalifikovanog
rada, koji je ponekad višak u visoko produktivnim sektorima kao što su rudarstvo
ili finansije. Na proizvodnju ne utiču ograničenja niske domaće tražnje potrošača
sa niskim prihodima. Ona se može širiti i apsorbovati radnike iz ostatka privrede.
Proizvodnja je suštinski pokretač zemalja u razvoju. Stoga, rana deindu-
strijalizacija može ukloniti glavni kanal rapidnog ekonomskog rasta u prošlosti.
Takođe, u svom radu Palma je pokazao da povezanost između zaposlenosti u
industriji i prihoda nije čvrsta.153 Dobijeni rezultati ukazuju da zemlje u razvoju
danas kreću sa deindustrijalizacijom pre nego što dostignu dovoljan nivo prihoda.
Na Grafikonu 16, na horizontalnoj osi, prikazan je logaritam prihoda po glavi
stanovnika (u konstantnim cenama iz 1985) i udeo zaposlenih u industriji na
vertikalnoj osi. Prikazane krive pokazuju smanjenje udela zaposlenih u industriji
za svaki nivo prihoda per capita. Nivo prihoda per capita na kom je zaposlenost
u industriji počela da opada smanjio se sa 20.645 dolara u 1980, na 9.805 dolara u
1990, da bi 1998. iznosio 8.691 dolar.
152
D. Rodrik, ”Unconditional convergence in manufacturing”, Quarterly Journal of Economics,
128(1) (2013): str.165—204.
153
G. Palma, “Four sources of ’de-industrialization‘ and a new concept of the ’Dutch-disease’“
(2005), u: J. A. Ocampo, ed., Beyond Reforms, Structural Dynamics and Macroeconomic
Vulnerability (Stanford, CA: Stanford University Press), dostupno na
https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/7378
GLOBALIZACIJA
Zaposlenost u industriji (%)
Logaritam prihoda per capita (stalne cene, 1985)
Grafikon 16. Promene između zaposlenosti u industriji i prihodi154

Prema Palmi, nekoliko faktora moglo bi da objasni ovaj fenomen. On navodi
tehnološki napredak koji utiče na smanjenje potreba za radnicima i rast kapitalne
intenzivnosti proizvodnje, kao i globalizaciju i globalne lance snabdevanja koji
olakšavaju seljenje radno intenzivnih faza procesa proizvodnje u zemlje koje
karakteriše veliki broj radnika i niske nadnice. To su najčešće azijske zemlje. Za
razliku od njih, zemlje Latinske Amerike i Afrike nisu uspele da se uključe u
globalne lance snabdevanja, što je dovelo do „preuranjene deindustrijalizacije“. U
nastavku rada autor definiše pojam „holandske bolesti“ („Dutch disease“) —
fenomena prema kojem pronalaženje prirodnih resursa utiče na to da se privreda
specijalizuje u proizvodnji primarnih proizvoda na račun aktivnosti u industriji,
smatrajući da je to još jedna determinanta preuranjene deindustrijalizacije.
3.1.3. Globalizacija i tržište radne snage
Globalizacija je povećala pritisak na domaće tržište u pogledu plata,
sigurnosti zaposlenja, unapređenja marketing-menadžment veština, promene
radnog mesta i migracije radne snage. Ipak, krajnji rezultati nisu uvek jasni i ne
mogu se pouzdano ekonomski objektivizirati.
U širem smislu, oni koji imaju najveće koristi od globalizacije jesu investitori,
preduzetnici, menadžeri i radnici zaposleni u konkurentnim nacionalnim preduze-
154
Izvor: G. Palma, “Four sources of ’de-industrialization‘ and a new concept of the
’Dutch-disease’“ (2005), u: J. A. Ocampo, ed., Beyond Reforms, Structural Dynamics and
Macroeconomic Vulnerability (Stanford, CA: Stanford University Press), dostupno na
https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/7378
GLOBALIZACIJA
ćima i transnacionalnim korporacijama. Radnici koji participiraju na globalnom
tržištu, nakon obrazovanja i usavršavanja marketing-menadžment veština i
sposobnosti, naročito su u prednosti. Nasuprot tome, radnici iz sektora zaštićenih
trgovinskim barijerama, subvencionisanih državnih preduzeća, kao i malih i
srednjih preduzeća, koji nisu bili u stanju da brzo liberalizuju ekonomije, pretrpeli
su najviše, kroz smanjenje sigurnosti posla, premeštanje poslova ili pritiskom na
plate. Uticaj globalizacije na zapošlјavanje biće pojačan što zemlјe više učestvuju
u globalnoj ekonomiji i otvaraju svoja tržišta za međunarodnu trgovinu i protok
kapitala. Ovaj efekat će se osetiti posebno ulaskom velikog broja radnika
(uglavnom nekvalifikovanih) iz Kine i Indije u globalnu radnu snagu. Do 2030,
procenjuje se, oni će činiti 40% globalne radne snage.155 Nјihov ulazak će uticati
na industrijsku proizvodnju i trgovinski bilans. Zemlje u razvoju već izražavaju
zabrinutost zato što očekuju da će se Kina i Indija boriti za privlačenje investicija
i proizvodnih preduzeća, s obzirom na lošije opšte uslove (socijalne, ekonomske i
političke) koji u tim državama vladaju, kao i na visinu njihovih plata,156 ali i
činjenicu da su njihova tržišta uvezla veliku količinu robe iz ove dve zemlјe. S
druge strane, predviđanja su da će Kina dominirati globalnom trgovinom.
Najslabije razvijene zemlјe biće u mogućnosti da proizvode jednostavne, radno
intenzivne proizvode, a kako izvoz bude rastao očekuje se da će Kina i Indija
povećati plate i tako kreirati potrebe za uvozom intermedijarnih imputa.
Visoko razvijene zemlјe su svesne da razvoj azijskih ekonomija sve više
karakterišu veštine i savremena tehnološka znanja, kombinacija koja će ih učiniti
konkurentnijim na visoko tehnološkim tržištima.
3.1.3.1. Promene u sektoru zapošlјavanja i unutar migracija radne snage
Promene u ekonomskim prioritetima, do kojih je došlo u svetu (u poslednjoj
deceniji 20. i početkom 21. veka), dovele su do smene ekonomije bazirane na
resursima, „novom ekonomijom“, uz odgovarajuće ruralne i urbane migracije.
Dok se dve trećine siromašnih u svetu oslanja na polјoprivredu da bi
preživelo, njeno učešće u globalnom zapošlјavanju rapidno opada, zajedno sa
proizvodnjom (manufacturing), u poređenju sa ostalim privrednim granama. U
svim regionima sveta, osim na istoku i jugoistoku Azije, dolazi do pada
zaposlenosti u proizvodnji. U zemlјama u razvoju, radnici napuštaju sektor
polјoprivrede kako bi se preselili u sektor usluga i trgovine. U Africi i zemlјama
Latinske Amerike to je segment gde zapošlјavanje ima najveću stopu rasta.
Formalni rad je još uvek retkost u zemlјama u razvoju, čak 72% radnih mesta u
155
Ulazak radnika iz Kine, Indije i bivšeg Sovjetskog Saveza u „svetsku radnu snagu“ predstavlјa
udvostručenje globalne radne snage (Freeman, 2005).
156
Ulazak na globalno tržište radnika sa nižim nivoom plata, radnika iz Kine i Indije, može
negativno da utiče na poslove nisko kvalifikovanih ranika, sa višim platama, u zemlјama u
razvoju. Plate u Peruu su, na primer, tri puta veće od plata u Kini (Freeman, 2006).
GLOBALIZACIJA
Supsaharskoj Africi, 65% u Aziji i 51% u Latinskoj Americi su u neformalnoj

ekonomiji.157
Radna mesta vezana za investicije, zasnovana na obrascima trgovinskih
transakcija, mogu znatno uticati na raspored radnika u zemlјi, kao što je slučaj sa
EPZ. Na primer, 1995. jedan od pet proizvodnih poslova nalazio se u
„maquiladoras“, koje su grupisane na meksičkoj granici sa SAD.
Globalni resursi i povećanje sektora usluga učiniće ovu fazu globalizacije
potpuno drugačijom od prethodnih, u kojima je bila dominantna trgovina robom.
Globalni resursi stvoriće nove mogućnosti u zemlјama u razvoju, dok će se
visoko kvalifikovani radnici u razvijenim ekonomijama suočiti sa konkurencijom
za svoja radna mesta. Globalno poreklo resursa (pronalaženje izvora) nije novo,
ali je nova promena pravca koju donosi, od pružanja usluga kvalifikovane radne
snage iz razvijenih zemalјa, zemlјama u razvoju, do obavlјanja visokih i nisko
kvalifikovanih poslova radnika iz zemalјa u razvoju, u razvijenim zemlјama. Ova
promena pravca staviće visoko kvalifikovane radnike iz razvijenih zemalјa i
zemalјa u razvoju, u direktnu konkurenciju, sa većim rizikom otpuštanja u
razvijenijim ekonomijama. Zapažamo da su zemlјe u razvoju domaćini za dva
puta veći broj kvalifikovanih radnika od razvijenih zemalјa, iako ti radnici
predstavlјaju manji deo (jednu četvrtinu) radne snage nego što je to slučaj u
razvijenim zemlјama.158
S druge strane, globalni resursi u proizvodnji i uslugama mogu da pokriju sve
delatnosti koje nisu ograničene fizičkom potrebom kontaktiranja kupca —
prodavaca, ili lokalnim znanjem. Ova karakteristika čini globalne resurse
drugačijim, i na neki način više ograničenim nego migracije. To je pokazatelј
kako radnik koji migrira može popuniti svaki posao u svakom sektoru.
3.1.3.2. Uticaj globalizacije na međunarodne migracije radne snage
S obzirom na društveno-ekonomski značaj i pažnju koju privlači globa-
lizacija, ukupna znanja o prirodi i veličini migracije radne snage veoma su
ograničena. Ovo je posebno slučaj sa neregularnim migracijama, koje je veoma
teško izmeriti. Razlozi koji podstiču lјude da emigriraju brojni su i utiču na
složen i interaktivan način na pojedinca, porodicu i socioekonomske nivoe.
Širenje informacija i niži troškovi prevoza olakšavaju i povećavaju mobilnost
radne snage i stvaranje transnacionalnih zajednica. Radnici se kreću kako bi
pronašli bolјe uslove rada i bolјe mogućnosti za zapošlјavanje. Razlike u platama,
pristup višim nivoima zdravstvene i obrazovne usluge, veća lična sigurnost i
uopšte bolјi kvalitet života mogu se smatrati bitnim elementima koji utiču na
odluku da radnici napuste svoju zemlјu i odu u inostranstvo.
157
World Migration Report 2008: Managing Labor in the Evolving Global Economy,
International Organization for Migration, 2008, str. 30.
158
Isto, str. 31.
GLOBALIZACIJA
Prema procenama, 2015. u svetu je bilo 244 miliona migranata, što čini oko
3,3% svetske populacije, a očekuje se da će do 2050. broj migranata porasti na
405 miliona.159 U 2016, u svetu bilo je 40,3 miliona interno raseljenih lica i 22,5
miliona izbeglica. Takođe, prema procenama, više od 740 miliona ljudi živi van
mesta rođenja unutar iste države.160 Podaci u Tabeli 20 pokazuju da je u 2015.
bilo tri puta više migranata nego 1970. godine. Najveći broj migranata u 2015.
činili su radno sposobni ljudi (od 20 do 64 godina) — oko 72%, zatim mlađi od
20 godina — oko 15%, i stariji od 65 godina — oko 12 odsto.161
Prema poslednjim dostupnim podacima, u 2013. najveći broj radnika
pristigao je u zemlje visokog dohotka — 112,3 miliona (75%), zatim u zemlje
srednjeg dohotka — 34,4 miliona (23%), dok je u zemlje niskog dohotka pristiglo
oko 2% radnika.162
Migracije nekvalifikovanih radnika i dalјe predstavlјaju najveći deo tokova
migracija radne snage, ali u periodu od 1995. do 2000. u najvećem broju zemalјa
(npr. neke zemlјe članice OECD-a) dolazak visokoobrazovanih migranata
premašio je dolazak nisko kvalifikovanih radnika. Među visokokvalifikovanim
radnicima, većina se kreće u razvijenim zemljama ili između njih. Iako radni
migracioni tokovi postaju geografski raznovrsniji, najveći deo kretanja radne
snage odvija se u okviru regiona.
Migranti kao procenat

Godina Broj migranata
(%) svetske populacije
1970. 84.460.125 2,3%
1975. 90.368.010 2,2%
1980. 101.983.149 2,3%
1985. 113.206.691 2,3%
1990. 152.563.212 2,9%
1995. 160.801.752 2,8%
2000. 172.703.309 2,8%
2005. 191.269.100 2,9%
2010. 221.714.243 3,2%
2015. 243.700.236 3,3%
Tabela 20. Međunarodne migracije, 1970—2015.163
Migracije mogu obezbediti koristi migrantima, njihovim porodicama, ali i
matičnim državama i državama u koje dolaze. One mogu uticati na smanjenje
stope nezaposlenosti u matičnim zemljama, smanjenje siromaštva, a doznake koje
radnici u inostranstvu šalju mogu predstavljati značajan priliv kapitala. Prema
159
Isto, str. 2.
160
Isto, str. 13.
161
Isto, str. 15.
162
Isto, str. 28.
163
Izvor: UN DESA, 2008. i 2015a, prema: World Migration Report 2018, str. 15.
GLOBALIZACIJA
podacima Svetske banke, ukupne doznake 1990. iznosile su 67,87 milijardi

dolara, 2000. g. — 121,61 milijardi dolara, a 2016. — 536,99 milijardi dolara.
Dolazak novih radnih snaga u zemlju utiče na rast BDP-a. Za zemlje domaćine
naročito je korisno ukoliko su radnici koji dolaze visoko obrazovani. Pristigli
radnici mogu povećati ponudu radne snage u sektorima u kojima nema dovoljno
radnika. Ovo važi i za visoko obrazovane radnike kao i radnike bez određenog
obrazovanja. Dolazak novih radnika može uticati i na smanjenje plata i
zaposlenost domaćih radnika, ali dostupna istraživanja ističu da je negativan
uticaj veoma mali ili prosečan. Takođe, ukoliko u zemlju pristižu mladi radnici to
može smanjiti pritisak na penzioni sistem u zemljama u kojima dolazi do starenja
populacije.
Jedna od koristi za zemlju odakle ljudi odlaze, kao i za njihove porodice, jeste
priliv radničkih doznaka. On je 2000. iznosio 126 milijardi dolara, da bi 2016.
godine dostigao 582 milijarde dolara.164
Zemlja Priliv doznaka (u milijardama dolara)

1. Indija 68,91
2. Kina 63,94
3. Filipini 28,48
4. Meksiko 26,23
5. Francuska 23,35
6. Pakistan 19,85
7. Nigerija 18,96
8. Egipat 16,58
9. Bangladeš 15,38
10. Nemačka 15,36
Tabela 21. Zemlje koje su primile najviše radničkih doznaka u 2015

(vrednost u milijardama dolara)165
Prema podacima iznetim u Tabeli 21, najviše radničkih doznaka u 2016.
primili su Indija, Kina i Filipini. Od deset zemalja koje su primile najviše
radničkih doznaka u 2015, samo Francuska i Nemačka svrstavaju se u grupu
razvijenih zemalja. Kada se priliv doznaka posmatra kao procenat BDP-a na vrhu
liste u 2016. nalaze se Kirgistan (35,4%), Nepal (29,7%), Liberija (29,6%), Haiti
(27,8%) i Togo (27,8%).166
164
World Migration Report 2018, str. 30.
165
Isto, str. 31.
166
Isto.
GLOBALIZACIJA
Odliv doznaka
Zemlja
(u milijardama dolara)
1. SAD 61,38
2. Saudijska Arabija 38,79
3. Švajcarska 24,38
4. Kina 20,42
5. Ruska Federacija 19,70
6. Nemačka 18,56
7. Kuvajt 15,20
8. Francuska 12,68
9. Katar 12,19
10. Luksemburg 11,35
Tabela 22. Zemlje koje su poslale najviše radničkih
doznaka u 2015 (vrednost u milijardama dolara)167
Zemlje visokog dohotka predstavljaju one iz kojih se šalje najviše doznaka.
Prema podacima u Tabeli 22, u 2015. godini najviše radničkih doznaka stiglo je
iz SAD, koje se već nekoliko decenija nalaze na vrhu liste. Iza SAD, na drugom i
trećem mestu, nalaze se Saudijska Arabija i Švajcarska. Kina, koja predstavlja
zemlju u razvoju a nalazi se u gornjoj srednjoj grupi dohotka, na četvrtom je
mestu, sa 20,42 milijardi dolara poslatih doznaka u 2015. godini.
3.1.4. Politička kultura i politička moć u eri globalizacije
Politička moć i politička kultura predstavlјaju bitan element procesa
globalizacije. Međutim, u raspravi na ovu temu iz društveno-ekonomskog ugla,
evidentno je da se iscrplјuje svrsishodna delatnost naučnika, uz poštovanje
različitih trendova u savremenim društvenim naukama. Ne postoji naučna
praznina u pogledu prognoze perspektive evolucije političkih sistema na
regionalnom i svetskom nivou. Takve prognoze se oslanjaju na analizu duboko
ukorenjenih sukoba, koji su karakteristični za visoko razvijene zemlјe (SAD, EU,
Japan), kao i zemlјe koje predstavlјaju postkomunističke regione ili neki drugi tip
civilizacije, npr. islamski svet. Radovi Hantingtona i Volerstina,168 kao i diskusije
nastale povodom njih, svedoče da se definitivno meri koliko su daleko društvene
nauke napredovale u tom pravcu. Ne postoji razlog da ulazimo u detalјe teorijskih
rasprava o perspektivi pojedinih političkih sistema, po svim njihovim
karakteristikama, jer se bilo koji naučni stav teško može smatrati definitivnim,
jasnim i sveobuhvatnim. Zato ćemo se ograničiti na sledeća pitanja, koja su sama
po sebi važna: a) U kojoj meri globalne tendencije transformacije političke vlasti
mogu uticati na nacionalnu državu, kulturu, lјudska prava i ekonomski razvoj?;
167
Isto, str. 32.
168
V. Gutorov, Political Culture and Political Power in Epoch of Globalization: Some General
Remarks (Saint Petersburg State University, Russia),
http://www.ugr.es/~civiliza/memo/material/textos/BAG_polimarks.pdf
GLOBALIZACIJA
b) Da li je potrebno globalnu transformaciju kulture i socioekonomskog

okruženja vezivati za određenu etničku grupu?
To možda izgleda čudno, ali poslednje pitanje ponekad može da postane
najočiglednije u stvarnosti, ističe prof. Guturov. Mi živimo u epohi kada se
pesimizam čini najbolјim lekom protiv samoobmana a zvuk presude važan je kao
nikada pre. Nema proročanstva o dolasku nove ere globalizacije koja donosi
radikalnu reviziju tradicionalnih pojmova države, vlasti, kulture, lјudskih prava,
koji se mogu uzeti u razmatranje bez prethodnog naučnog istraživanja.
Posmatrajući ravnodušnost sa kojom većina Evroplјana, kao i Rusa, gleda
dramatična zbivanja na Bliskom istoku, moglo bi se doći čak i do neprijatnog i
poražavajućeg zaključka da je takvo stanje sasvim obično za lјudski rod i da je u
istoriji mnogo puta ponovljeno.169
U kontekstu odnosa političke kulture i političke moći, pojam modernosti
svakako je povezan sa dubokim kulturnim potresima koji su se desili krajem 18. i
početkom 19. veka, kada su pod uticajem Francuske revolucije nastale serije
„potpuno novih institucionalnih projekata koji simbolizuju moderni svet“. Kao
opozicija prirodne ekonomije i merkantilističkog sistema razvila se nova tržišna
ekonomija. U političkoj sferi, ustavni ideal „republike građana“ oslanja se na
koncepciju „države — nacije“ i suvereniteta naroda koji je protiv apsolutističke
monarhije. Ono što je sporno je demokratska revolucija koja je u razvoju već više
od dva veka. Sama demokratska tradicija u tom periodu znatno se modifikovala, s
prelaskom u 19. vek. Otporom ostacima feudalizma i angažovanjem u 20. veku u
smrtnoj borbi sa totalitarizmom, koji je uništen na kraju Drugog svetskog rata,
ojačani su liberalni i egalitarni temelјi moderne demokratije.
Posle rušenja komunističkog sistema i krize liberalnog modela, pojavio se
novi globalni poredak. U vezi sa ovim, S. Hantington je opravdano primetio da
Zapad pokušava da očuva svoje vodeće pozicije i da sačuva svoje interese, tako
što će ih predstaviti kao interese „svetske zajednice“. To će još više povećati jaz
između deklarisanih principa Zapada i stvarnih akcija drugih. Cena ovih
univerzalnih pretenzija jeste licemerje i dvostruki standardi morala.
Napred navedene tendencije mogu se posmatrati kao inicijalne premise za
ispitivanje političke kulture i političke moći u sklopu novog zaokreta u
globalizaciji. Nema potrebe za posebnom analizom različitih koncepcija političke
moći u savremenoj naučnoj literaturi. Stoga, mora biti razjašnjeno samo jedno
pitanje: da li je bilo promena onoga što je definisano kao anatomija, odnosno
dihotomija vlasti koja nastaje pod uticajem globalizacije? Istraživanje ovog
pitanja daje priliku da se analiziraju tendencije u vezi sa sistemskim korišćenjem
prilično tradicionalnih i veoma arhaičnih metoda u oblasti globalnih odnosa, od
strane modernih država koje se identifikuju sa liberalnim demokratijama.
169
Isto.
GLOBALIZACIJA
Međutim, čak i u ranom stadijumu naučnog istraživanja moći, Čarls Merijam
(Charles E. Merriam) je u svojoj čuvenoj knjizi Politička moć, u petom poglavlјu
pod nazivom „Sramota moći“, slikovito opisao navedenu dihotomiju. „Rame uz
rame sa onim elementima moći koji zaslužuju poverenje i divlјenje“, kako je
rekao, „možemo da pogledamo moć odozdo, na učestalost moći sa tačke gledišta
onih koji je izvršavaju“. Na kraju rasprave, Merijam se pita šta možemo da
zapazimo.170 Odgovori bi glasili: (1) nasilјe, surovost, teror i aroganciju; (2)
licemerje, prevaru i intrigu; (3) korupciju i privilegije; (4) nefleksibilnost,
tvrdoglavost; (5) zaostalost, kasno prilagođavanje napretku; (6) neodlučnost.
170
Ch. E. Merriam, Political Power (New York, 1964), str. 136.
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
4. INSTITUCIONALNI NOSIOCI GLOBALIZACIJE
Referentna literatura iz oblasti globalizacije saglasna je u konstataciji da se

globalni trgovinski tokovi ne mogu odvijati stihijski i ad hoc. Globalni tokovi
robe, usluga, rada i kapitala podrazumevaju sadržajno osmišlјen projekat koji
zahteva učešće: država, transnacionalnih kompanija, finansijskih institucija,
regionalnih udruženja i međunarodnih organizacija. Posmatrano sa tog aspekta, s
pozivom na savremenu teoriju i progresivnu praksu, uočavamo da su države
institucionalni subjekti globalizacije, a transnacionalne kompanije nosioci proce-
sa globalizacije. Da bi transnacionalne kompanije, kao ekonomski subjekti
procesa globalizacije, mogle da se transnacionalizuju, neophodno je na global-
nom nivou stvoriti institucionalne pretpostavke za razvoj globalnog tržišta.
Svesne ove činjenice, ekonomski najrazvijenije zemlјe odmah posle Drugog
svetskog rata pokreću inicijativu za stvaranje međunarodnih organizacija, kao što
su: Generalni sporazum o tarifama i trgovini (GATT), današnja Svetska
trgovinska organizacija (World Trade Organization), Svetska banka (World
Bank) i Međunarodni monetarni fond (MMF, International Monetary Fund).
Hronološki posmatrano, zapažamo da su ove organizacije stvorene od strane
velikih sila, zarad cilјeva njihovih „sponzora“, transnacionalnih kompanija.
Organizacije kao što su UN, GATT, SB i MMF, „podrazumevaju multilateralnu
saradnju koja vodi do stvaranja međunarodnih režima na globalnom nivou... da bi
se postigao dobitak (koji žele države, a koji zahteva njihovu saradnju)“.171 One
predstavlјaju delimičan iskorak država u pravcu stvaranja vladajućih institucija na
globalnom nivou, i po meri čoveka. Međutim, „države zadržavaju mnoge od
svojih sadašnjih funkcija“ i stoje kao prepreka globalnoj vlasti u punom obimu,
čak i kada „stvarno upravlјanje delimično i sve više globalizovanim svetom
zahteva mnogo razuđenije međunarodne institucije, da bi unapredile saradnju i
pomogle u rešavanju sukoba“.172
4.1. Svetska trgovinska organizacija

Posle Drugog svetskog rata, SAD su pripremile preliminarni plan za stvaranje
međunarodne trgovinske organizacije. Trebalo je da to bude jedna od tri glavne
organizacije — pored Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda — koja
bi podsticala posleratnu svetsku privredu. Kao i u slučaju Banke i Fonda,
prvobitno je zamišlјeno da Svetska trgovinska organizacija funkcioniše kao
specijalizovana agencija unutar opšteg okvira UN. Dok su prvi pregovori o
budućoj svetskoj trgovinskoj organizaciji bili u toku, mnoge države su insistirale
171
R. Keohane, “Governance in a Partially Globalized World”, American Political Science
Review, 94 (March 2002): str. 1—12.
172
Isto, str. 13.
GLOBALIZACIJA
na smanjenju trgovinskih barijera. Tu svoju zamisao osmislile su kroz ad hoc

konferenciju koja bi funkcionisala kao privremeni aranžman, dok nova trgovinska
organizacija ne počne da funkcioniše. Na sastanku u Ženevi, 1947. godine, 23
države postigle su sporazum o bilateralnim carinskim ustupcima, instrumenta-
lizovanim u završnom dokumentu poznatijem kao Generalni sporazum o
carinama i trgovini (GATT), kojim bi se upravlјalo svetskom trgovinom. GATT
je bio baziran na izvršnim sporazumima umesto na međudržavnim ugovorima, što
je značilo da za učešće SAD u GATT-u nije potrebna ratifikacija američkog
Senata.
GATT-ove procedure rešavanja pitanja carinskih barijera u trgovini bile su
krajnje prenapregnute kada su se globalni ekonomski uslovi pogoršali, a ti
problemi su pomogli da se obezbedi podrška za jaču, zvaničniju međunarodnu
trgovinsku organizaciju, koja bi rešavala pitanja narastajućih ekonomskih opa-
snosti po svetsku trgovinu i prosperitet. Ta ekonomska kriza globalnih razmera
stvorila je uslove za konačno gašenje GATT-a i stvaranje STO.
Kraj „hladnog rata“ i pad komunizma u Rusiji i Istočnoj Evropi snažno se
odrazio na Urugvajsku rundu pregovora u okviru GATT-a, koja je počela 1986.
godine. Sve te „novokapitalističke“ države preduzele su ekonomske reforme i
podnele zahtev za članstvo u GATT-u. Kao i sve druge krupne odluke kojima su
stvorene današnje klјučne međunarodne organizacije, osnivanje STO podržale su
SAD i druge vodeće ekonomske sile sveta iz G-7 (Japan, Velika Britanija,
Francuska, Kanada i Italija). Urugvajska runda pregovora završena je 1993, kada
su se članice GATT-a dogovorile da ovu privremenu organizaciju zameni STO.
Ona otpočinje sa radom 1. januara 1995. godine. SAD su postale član-osnivač
nove organizacije, a države koje još nisu bile članice, kao što je Kina (koja se
priklјučila kasnije, 2002), stavlјene su u režim brzog pridruživanja članstvu STO.
Svetska trgovinska organizacija je do sada najambiciozniji međunarodni
projekat za regulisanje svetske privrede. Za razliku od GATT-a, koji je
funkcionisao više kao koordinacioni sekretarijat, STO je prava međuvladina
organizacija sa zvaničnom strukturom odlučivanja na ministarskom nivou.
Organizovana kao „policajac“ za pravednu trgovinu, STO je ovlašćena da rešava
sporove koji se javlјaju među trgovinskim partnerima. Funkcionišući jednako u
nadgledanju trgovine industrijskih i polјoprivrednih proizvoda, STO ima
ovlašćenje da nameće pravila, što joj daje karakter „suda“, a od 1995. godine
pravila STO daju pravo trećim licima da rešavaju sporove između više od 145
njenih članica.
Glavni cilј STO je da obezbedi preduslove za nesmetanu i slobodnu trgovinu.
Dodatno, ona teži da proširi svoj program delovanja ka smanjenju trgovinskih
barijera i, kroz nove inicijative, podizanju životnog standarda. Organizacija
nastoji da prevaziđe barijere u smanjenju poreza u polјoprivredi, uslugama i tradi-
cionalnim sektorima. Sadašnji cilј organizacije je da prevaziđe postojeći obrazac
GLOBALIZACIJA
sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalјa i unutar posebnih regiona ili
blokova u kojima se odvija slobodna trgovina i zameni ih integrisanim i
globalnim sistemom liberalne trgovine.
Taj liberalni program, sasvim razumlјivo, predstavlјa pretnju nekim drža-
vama, njihovoj suverenosti i nesposobnosti da se uspešno nadmeću na globalnom
tržištu. Srž pritužbi je da STO podriva tradicionalno zakonsko pravilo kojim se
zabranjuje mešanje u unutrašnje stvari suverenih država, uklјučujući upravlјanje
ekonomijom unutar teritorijalne jurisdikcije država. Ona podstiče neslaganje, jer
„podriva“ pravilo neintervencije, uspostavlјeno Vestfalskim mirom 1648. godine,
i ugrožava konvencionalnu slobodu datu suverenim državama. Ipak, moramo
imati na umu da je STO nastala kao rezultat sporazuma moćnih država da se
dobrovolјno liše dela svoje suverene slobode kod donošenja odluka, sa uverenjem
da će to biti racionalan izbor koji će im doneti više koristi nego štete. Međutim,
izgleda da je organizacija osuđena da ostane meta kritike zbog toga što njena
moć, naročito za neke države, potiče iz onoga što se smatra vrlo visokom cenom,
odnosno, smanjenja sposobnosti države da ekonomske aktivnosti reguliše unutar
svoje domaće ekonomije.
Snaga STO se na globalnom Jugu doživlјava većom nego što, verovatno,
stvarno jeste. Nјen cilј je bio da GATT zameni stalnom, dobro kontrolisanom i
efikasnom institucijom koja će stremiti cilјevima liberalizacije i globalizacije
trgovine. U stvari, „proces rešavanja sporova unutar organizacije daje joj najveću
moguću sposobnost prinude od svih međunarodnih organizacija“.173 Mada su
njene odgovornosti — koje se odnose na one multilateralne sporazume koje njene
članice odobre — bez presedana, organizacija ne može donositi svoje sporazume
i ne poseduje nadnacionalnu vlast da reguliše ekonomsku politiku bilo koje
države. Ona je samo formalni institucionalni „dom“ za države članice, kako bi
mogle da vode pregovore i sprovode ugovore koje su dobrovolјno prihvatile.
Filozofija organizacije zasnovana je i zavisna od vizije koju su njene članice
izabrale da podrže: otvoreno tržište za sve države koje se, bez diskriminacije,
nadmeću u globalnoj trgovini. Istrajavanje na takvoj viziji, u krajnjem, zavisi od
spremnosti država članica da se povinuju toj filosofiji.
Teoretski, STO treba da se zalaže za veću demokratičnost i transparentnost u
globalnim trgovinskim pregovorima, tako što će svakoj zemlјi članici dati jedan
glas, za razliku od finansijski ponderisanog sistema glasanja u Svetskoj banci i
Međunarodnom monetarnom fondu. Međutim, u praksi postoji malo dokaza
demokratičnosti u radu STO. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija,
Kanada i Japan (tzv. „četvorka“) po pravilu su postizali sporazume na
neformalnim „sastancima u zelenom salonu“, nazvanim tako po mestu u glavnom
sedištu STO gde su održavani ovi tajni susreti. „Četvorka“ je zatim koristila svoj
173
J. Smith, “WTO 101: Myths About the World Trade Organization”, Harward International
Review, 01/2002 (McGraw Hill).
GLOBALIZACIJA
znatan ekonomski i politički uticaj da obezbedi „konsenzus“ za te odluke, donete

bez celokupnog članstva STO.174
Prema tome, kao i u većini međunarodnih organizacija, i u STO dominiraju
velike sile. Transnacionalne kompanije svoje cilјeve oblikuju kroz strategiju
nacionalnih država, a ove dalјe instrumentalizuju kroz institucionalne nosioce
globalizacije, kao što je STO.
Runde Godina Broj zemalja Glavni fokus pregovora

pregovora učesnica
Ženeva 1947. 23 Carine
Anesi 1949. 13 Carine
Torki 1951. 38 Carine
Ženeva 1956. 26 Carine
Dilon 1960—1961. 26 Carine
Kenedi 1964—1967. 62 Carine i antidamping mere
Carine, necarinske mere i sistemski
Tokio 1973—1979. 102
sporazumi
Carine, necarinske mere, pravila o
poreklu, usluge, intelektualna svojina,
Urugvaj 1986—1994. 123
rešavanje sporova, tekstil,
poljoprivreda, osnivanje STO
Carine, poljoprivreda, usluge,
intelektualna svojina, javne nabavke,
Doha 2001 — danas 153 antidamping, regionalni trgovinski
sporazumi, elektronska trgovina,
trgovina i životna sredina
Tabela 23. Hronologija rundi pregovora u okviru GATT-a i STO175
4.2. Svetska banka

Svetska banka osnovana je decembra 1945, na Monetarnoj i finansijskoj
konferenciji Ujedinjenih nacija, održanoj u Breton Vudsu u Nјu Hempširu, uz
prisustvo 44 zemlјe. Prvobitno je bilo zamišlјeno da pomaže projekte
rekonstrukcije nakon Drugog svetskog rata i da pomaže u razvoju proizvodnih
objekata i resursa u manje razvijenim zemlјama. Međunarodna banka za obnovu i
razvoj (IBRD) i Međunarodno udruženje za razvoj (IDA) bile su dve
međunarodne institucije-bliznakinje, osnovane na konferenciji, ali je izraz
„Svetska banka“ skovan kao skraćenica koja se neformalno koristi za IBRD.
174
Isto, str. 69.
175
Izvor: prema https://www.wto.org/english/thewto_e/whatis_e/tif_e/fact4_e.htm#rounds
GLOBALIZACIJA
Od početka, namera je bila da Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj
bude glavna institucija UN za poslove pozajmlјivanja novca. Unutar sistema UN,
Svetska banka, zajedno sa MMF-om, odgovorna je za najveći deo pomoći
zemlјama u razvoju. Koordinaciju između agencija Svetske banke i MMF-a
sprovodi Komitet za razvoj Svetske banke i MMF-a. Komitet deluje kao
savetodavno telo, odborima koje sačinjavaju guverneri, i kao akciono telo koje
ohrabruje „spolјni protok kapitala svih vrsta“ u zemlјama u razvoju. U njegovom
članstvu su 22 ministra za finansije i razvoj iz oba odbora guvernera.176
U administrativnom smislu, Svetska banka je međunarodna organizacija
kojom se upravlјa na osnovu njenog Statuta, koji proklamuje da će svu vlast
banke imati Odbor guvernera, sastavlјen od po jednog guvernera i zamenika, koje
će svaka zemlјa članica imenovati na način koji sama odredi. Guverner je, po
pravilu, ministar finansija, guverner centralne banke ili drugi zvaničnik tog ranga
zemlјe članice. Odbor ne može delegirati odluke o mnogim pitanjima, kao što je
izmena kapitala Banke, obustavlјanje rada Banke i preraspodela njenih sredstava,
niti raspodela neto prihoda Banke. Odbor guvernera prenosi odgovornost za rutin-
ske poslove banke na 24 direktora svog Izvršnog odbora. Pet zemalјa sa najvećim
brojem akcija u kapitalu Svetske banke (SAD, Nemačka, Japan, Francuska i
Velika Britanija) imenuju svoje sopstvene izvršne direktore, dok su ostali izvršni
direktori ili imenovani (Saudijska Arabija), ili izabrani u svojim zemlјama (Kina,
Rusija i Švajcarska), ili pak izabrani od strane grupe zemalјa.
Predsednika banke biraju izvršni direktori; on je predsedavajući Izvršnog
odbora i nema pravo glasa osim u slučaju nerešenog glasanja u Izvršnom odboru.
Predsednik deluje kao glavni menadžer, zadužen za operativno osoblјe banke i,
uz odobrenje izvršnog direktora, odgovoran je za organizaciju, naimenovanje i
otpuštanje administrativnog osoblјa banke. U članovima Sporazuma se kaže da su
predsednik i osoblјe banke „obavezni jedino banci i nikom drugom“.
Organizaciju Svetske banke ne sačinjava samo predsednik, već i tri direktora,
Generalni savet i potpredsednik za Upravlјanje i lične usluge, i četrnaest
potpredsednika (od kojih su šest odgovorni za pojedine regione: Afriku, Istočnu
Aziju i Pacifik, Južnu Aziju, Evropu i Centralnu Aziju, Srednji istok i Severnu
Afriku i Latinsku Ameriku i Karibe). U Sporazumu se od predsednika zahteva da
„osoblјe regrutuje na što je moguće široj geografskoj osnovi“ i da glavna
kancelarija banke bude na teritoriji zemlјe koja poseduje najveći broj akcija
banke. Pošto je to slučaj sa SAD, sedište banke je u Vašingtonu. Banka takođe
ima prostorije u Nјujorku (misija Svetske banke pri UN), Parizu (Evropska
kancelarija), Londonu i Tokiju. Kao administrativna podrška glavnim kance-
larijama, postoji sedam regionalnih misija, 59 rezidentnih misija i izvestan broj
manjih kancelarija.
176
World Bank Group, Working for a World Free of Poverty, www.worldbank.org
GLOBALIZACIJA
Za razliku od Ujedinjenih nacija koje imaju sistem „jedna zemlјa, jedan glas“,
Svetska banka ima sistem težine glasa. Svaki član ima pravo na 250 glasova i
dobija jedan dodatni glas za svaku akciju koju ima u glavnici akcijskog kapitala
banke. Broj dodelјenih akcija zasniva se na kvoti, tako da bogatije zemlјe imaju
više akcija od zemalјa u razvoju. Taj sistem priznaje razlike među članovima i
smišlјen je s namerom da zaštiti interese velikih sila, koje više doprinose
sredstvima Svetske banke. Ako se ekonomska situacija neke zemlјe s vremenom
promeni, njena kvota se prilagođava, a s tim u skladu menja se i njen udeo u
akcijama i glasanju. SAD još uvek imaju pravo veta i, zajedno s ostalim silama,
imaju presudan uticaj na odluke banke.177
Svetsku banku vode bankari, na takav način da se stiče utisak da njen odbor
guvernera vodi brigu o finansijskim interesima. Svetska banka deluje na
ideološkim principima koji vladaju savremenim globalnim finansijama i njeni
kriterijumi davanja zajmova imaju za cilј da zaštite interese njenih kreditora.
Predstava o Svetskoj banci kao svetioniku nade i pomoći, i barijeri kolapsu
globalnog kapitalizma ima smisla u svetlu njenog uspeha, pošto se većina
zajmova Svetske banke ne dobija od vlada, nego pozajmlјivanjem na tržištima
privatnog kapitala. Onaj ko traži zajam mora da podnese „projekt“, što od
zajmoprimaoca zahteva da pokaže da će se zajmom finansirati racionalno
planiran poduhvat, koji će doprineti proizvodnom kapacitetu i zaradi zemlјe.
Svetska banka, kao i sve banke, mora dati zajam koji obećava da će se vratiti
njenim kreditorima, kako bi se osigurala njihova stalna podrška. Zato Svetska
banka godinama nije s odobravanjem gledala na zajmove za socijalne projekte,
kao što su izgradnja bolnica i škola ili raščišćavanje sirotinjskih četvrti. Ona je,
takođe, nerado odobravala zajmove za opšte cilјeve, rešavanje dugova ili
problema platnog bilansa, ali odnedavno nije više tako. Politika Svetske banke u
davanju zajmova pretrpela je značajnu promenu u drugoj polovini osamdesetih i
potom devedesetih godina 20. veka, kada je počela da ohrabruje ekonomski
razvoj glavnih dužnika globalnog Juga. To je bilo odstupanje od politike
tradicionalnog korišćenja fondova za projekte koji su donosili dovolјno velike
prihode da servisiraju dugove dužnika. Danas Svetska banka svoju politiku dava-
nja zajmova zasniva na celokupnoj ekonomiji zajmoprimaoca, odnosno na
njegovoj sposobnosti da dovolјno proizvodi kako bi bio u stanju da vrati novac.
Zajmovima Svetske banke prosečno je finansirano 25% troškova projekata, a da
bi se postigla ravnoteža, sada se traže drugi investitori — da podrže Svetsku
banku.
Tokom godina, i imidž i operacije banke pretrpeli su promene, od strogo
finansijske međunarodne organizacije, do agencije za razvoj posvećene rešavanju
problema ekonomskog i političkog razvoja i, odnedavno, održanju životne
okoline. Umesto ranije uzdržanosti i procenjivanja zahteva za zajmove, Svetska
177
World Bank, 10 Things you Never Knew About the World Bank, www.worldbank.org
GLOBALIZACIJA
banka sada pomaže državama u njihovom planiranju razvoja, kod pripreme
predloga za projekte i pruža obuku za više službenike u oblasti razvoja. Nјene
ekonomske misije aktivno nadziru resursni i investicioni potencijal zemalјa
članica i određuju prioritete za projekte koji se odnose na zemlјu ili regiju.
Svetska banka, takođe, sve više učestvuje u konzorcijumskim aranžmanima za
finansiranje privatnih institucija. Ona je više puta, insistiranjem na demokratskim
reformama kao uslovu za ekonomsku pomoć, pokazala da je posvećena
promovisanju političkog razvoja prepoznatlјivog kao liberalno-demokratska
vladavina. Kao i G-8, Svetska banka je jasno i dosledno posvećena liberalizmu;
ona je aktivni promoter i slobodne trgovine i slobodnih vlada.178
Uprkos sve većem tempu aktivnosti, Svetska banka nikada nije bila u stanju
da izađe u susret svim potrebama za finansijskom pomoći državama u razvoju.
Vraćanje zajmova u čvrstim valutama nametnulo je ozbilјne teškoće siromašnim i
zaduženim državama globalnog Juga, koje nemaju koristi od prihoda stečenih od
aktivnog učestvovanja u globalnoj trgovini. Džon Perkins u svojoj knjizi Nove
ispovesti ubice ekonomija navodi:179 „Tokom poslednje tri decenije, šezdeset
najsiromašnijih zemalja na svetu platilo je pet stotina pedeset milijardi dolara na
ime glavnice i kamata na kredite od pet stotina četrdeset milijardi, ali i dalje
duguju neverovatnih pet stotina dvadeset tri milijarde na te iste kredite. Troškovi
servisiranja tog duga veći su od onoga što te zemlje potroše na zdravstvo ili
obrazovanje i dvadeset puta su veći od svote koju godišnje primaju na ime strane
pomoći. Kao dodatak tome, projekti Svetske banke doneli su mnogo patnje nekim
od najsiromašnijih naroda na zemlji. Samo u poslednjih deset godina procenjuje
se da su ti projekti primorali 3,4 miliona ljudi da napuste svoje domove; vlade u
tim zemljama tukle su, mučile i ubijale protivnike projekata Svetske banke.“
Mnoge države u razvoju prenapregle su svoje kapacitete kada je reč o servisiranju
dugova, i novi zajmovi mogu lako pogoršati svetsku dužničku krizu. Štaviše,
pošto ekonomsku aktivnost u mnogim državama u razvoju na globalnom Jugu
uglavnom kontrolišu privatne kompanije, davanje zajmova relativno malim
preduzećima bez garancija vlade je rizično, mada se smatra suštinskim za
ekonomski razvoj. To je navelo neke kritičare da zaklјuče da Svetska banka
deluje efikasno kao međunarodna banka, ali ne i kao međunarodna organizacija.
Oni nas podsećaju na rane poratne godine kada su se zemlјe u razvoju žestoko
borile da UN stvore snažnu finansijsku instituciju, ali su tu bitku izgubile. Ipak,
nedostaci Svetske banke delimično su uravnoteženi osnivanjem međunarodne
organizacije za pozajmlјivanje novca, Međunarodnog monetarnog fonda.
178
D. Kapur, Do As I Say Not As I Do: A Critique of 6—7 Proposals on ”Reforming“ the World
Bank (2003), www.yale.edu/macmilan/globalization
179
Dž. Perkins, Nove ispovesti ubice ekonomija (Beograd: Babun), str. 241.
GLOBALIZACIJA
4.3. Međunarodni monetarni fond

Pre Drugog svetskog rata, svetu su nedostajali institucionalni mehanizmi za
nadzor nad pravilima koja regulišu razmenu novca preko granica. Kako se rat
bližio svom kraju, SAD su pozvale saveznike da zajednički stvore Međunarodni
monetarni fond (MMF) (zajedno sa Svetskom bankom), na Konferenciji u Breton
Vudsu, 1944. godine. MMF je težio multilateralnom rešenju multilateralnog
problema — sačuvati se od nastavka sebične konkurentske prakse („dovedi svog
suseda do prosjačkog štapa“) valutnih restrikcija i devalvacija računa drugih koja
je tridesetih godina uništila svetsku ekonomiju.180 Izliven u „kalupu“ trgovinskog
liberalizma, MMF je težio stvaranju globalne institucije koja bi održala stabilnost
valutnog kursa, prvenstveno zbog mirnih valutnih odnosa među bogatim silama,
ali i kao pozajmlјivaču u krajnjoj nuždi za siromašne, kao i bogate zemlјe koje
prolaze kroz finansijsku krizu.
Tako je nastao MMF. Od tada se tržište proširilo, a s njim i sve veća
ekonomska međuzavisnost svih država ili globalizacija kroz integraciju nacio-
nalnih ekonomija. Kao rezultat toga, uslovi u kojima je MMF stvoren nestali su i,
s globalnim transformacijama, MMF se osposobio za vršenje novih uloga.
MMF je sada jedna od 16 specijalizovanih agencija unutar sistema UN. Svaki
član MMF-a predstavlјen je u njegovom upravnom odboru, koji se sastaje
godišnje, radi utvrđivanja opšte politike. Dnevni posao obavlјa izvršni odbor koji
se sastoji od 22 člana, a njime predsedava direktor koji je, takođe, na čelu
administrativnog osoblјa koje broji otprilike 2.000 zaposlenih. Primarni cilј
MMF-a je stabilizovanje međunarodnog monetarnog kursa. Ta moćna
međunarodna organizacija sredstva dobija od svojih država članica. Doprinosi (i
snaga kod glasanja) zasnovani su na nacionalnom prihodu zemlјe, monetarnim
rezervama i trgovinskoj ravnoteži. Dakle, glasanje u MMF-u ima važnost prema
monetarnom doprinosu zemlјe, što znači da glas bogatijih država ima veću težinu.
Pored stabilizovanja kursa u cilјu olakšanja globalne trgovine, u glavne
cilјeve MMF-a, kako su određeni prema članovima u Sporazumu, svrstavaju se:
a) promovisanje globalne monetarne saradnje; b) olakšavanje širenja globalne
trgovine; c) promovisanje stabilnosti kursa; d) uspostavlјanje multilateralnog
sistema plaćanja; e) negovanje poverenja među članovima MMF-a; f) dodelјi-
vanje raspoloživih sredstava; i g) skraćenje trajanja i smanjenje stepena
neuravnoteženosti u platnom bilansu članova.181
Finansijskim operacijama MMF upravlјa pomoću pravila koja regulišu
globalnu politiku kursa i ograničenja plaćanja, prvenstveno u interesu slobodnije
razmene valuta. MMF je multilateralni forum za konsultovanje vlada o važnijim
180
Institute for International Economics, A Stretegy for IMF Reform, www.iie.org
181
J. Boughton, “Who’s in Charge?”, Ownership and Conditionality in IMF, Working Paper
03/191. www.imf.org
GLOBALIZACIJA
monetarnim pitanjima. Pored toga, MMF teži da obezbedi stabilnost kursa
pomoću dva instrumenta: uticanjem na valutne vrednosti i dopuštanjem
članovima da iskuse finansijske krize, kako bi se oporavili dobijanjem sredstava
od MMF-a. Politika MMF-a se zasniva na tome da svi članovi doprinose
„zajedničkoj banci monetarnih rezervi“, iz koje mogu dobiti sredstva za
prevazilaženje kratkoročnih deficita u svojim platnim bilansima. U tom smislu,
planirano je da MMF služi kao zajmodavac u krajnjoj nuždi, kada jednom od
njegovih članova zapreti ekonomski pad koji može uništiti njegovu ekonomiju.
Doprinosi su zasnovani na sistemu kvota koji je uspostavlјen u skladu sa
nacionalnim prihodom države, zlatnim rezervama i ostalim činiocima koji utiču
na sposobnost svakog člana da doprinese fondu. Na taj način, MMF deluje kao
kreditna unija koja od svakog učesnika zahteva da doprinese zajedničkom fondu
iz koga može uzeti pozajmicu kada za tim nastupi potreba. To je kooperativni duh
liberalizma u praksi. Doprinos svakog člana je 25% od njegove kvote u čvrstoj
valuti (američki dolar, britanska funta, francuski franak, japanski jen), tzv.
kreditna tranša, i ostatkom u sopstvenoj valuti. Dakle, svaki član ima pravo da od
MMF-a kupuje stranu valutu u iznosu koji je jednak vrednosti njegove kreditne
tranše, ali maksimum može biti mnogo veći. Valutni fond održava stabilnost
valutnog kursa svih članova. Kada neki član zapadne u kratkotrajni deficit
platnog bilansa, koji se ne može finansirati preko komercijalnih banaka, moguće
je zatražiti pomoć od MMF-a kako bi se privremena kriza rešila.
Standardna praksa MMF-a je da postavi uslove kada je reč o velikim
pozajmicama, kako bi se omogućilo rešavanje problema koji su do velikog
deficita doveli. MMF je neretko bio meta kritike, zbog postavlјanja često strogih
uslova za svoje zajmove. Ti uslovi uklјučuju zaštitu okoline i demokratizaciju.
Kritičari tvrde da proširenjem svog prvobitnog mandata MMF odstupa od svoje
povelјe, u kojoj se tvrdi da donošenje odluka o pozajmicama mora biti bazirano
na strogo ekonomskoj osnovi.
Kao međunarodna organizacija stvorena radi rešavanja zajedničkih globalnih
problema, MMF relativno dobro služi svojim cilјevima. Ipak, prerastao je svoju
prvobitnu misiju, prilagođavajući politiku globalnim promenama i
odgovornostima. Mada još uvek poželјan (i nužan) kada je reč o hroničnim
finansijskim krizama osamdesetih godina 20. veka, globalnoj krizi koja je počela
2008, u burnoj ekonomiji u uslovima globalizacije, MMF je postao preširok i
preopterećen. Prema tome, postoji potreba da on odbaci svoju sadašnju proširenu
ulogu i vrati se svom prvobitnom „mandatu“, usredsređujući se na sprečavanje i
ublažavanje finansijskih kriza, naročito likvidnosti i bankarskih kriza, ostavlјajući
takve zadatke kao što je smanjenje siromaštva — Svetskoj banci. Kao što kaže
Don Babai:182 „MMF je u poslednjim decenijama 20. veka bio pod vatrom kriti-
ke, zato što je ostao zabran moćnih, iako se njegovo članstvo (184) proširilo tako
182
Isto, str. 28.
GLOBALIZACIJA
da uklјučuje (skoro) svaku zemlјu... MMF će i dalјe zauzimati položaj primus

inter pares (prvog među jednakim) u hijerarhiji međunarodnih finansijskih
institucija. Ali taj položaj neće rešiti krupnija pitanja koja utiču na ulogu MMF-a
u svetu, u kome je globalizacija finansijskih institucija povećala ranjivost
zemalјa.“
Kao i druge međunarodne organizacije koje su stvorile velike sile, MMF-om
su ozlojeđeni oni slabiji, koji smatraju da su njegove dobre namere izdate
dominacijom i nejednakostima koje njegovi programi, kreirani od strane vodećih
ekonomskih sila, nanose najmanje razvijenim zemlјama globalnog Juga. Nadalјe,
oni smatraju da ekonomski moćne države, koje upravlјaju međunarodnim
organizacijama kao što je MMF, imaju dvostruke standarde za globalni Sever i
globalni Jug.183 Ne ulazeći u raspravu povodom izrečenih stavova, zaklјučićemo
konstatacijom da MMF, zajedno sa SB i STO, predstavlјa relevantan faktor
procesa globalizacije.
183
Isto, str. 83.
GLOBALIZACIJA
5. TRGOVINSKA LIBERALIZACIJA — EKONOMSKI

„ATLAS“ GLOBALIZACIJE
Istraživanja pokazuju da je svet pre dve stotine godina ušao u period
ekonomskog rata, što je bio rezultat industrijske revolucije. Iako je ekonomski
napredak bio spor i u početku geografski ograničen, i iako je imao protekcionističke
mere, on se postepeno ubrzavao i širio. Pri tome, svaka faza, ili talas, regionalnog i
globalnog razvoja bili su brži i predstavljali su korak napred u odnosu na
prethodnu.184 Trgovina s vremenom dobija mogućnost da aktivnije učestvuje, kako
na unutrašnjem tako i na međunarodnom tržištu. Teritorijalnom širenju trgovine
doprineo je razvoj pomorskog i kopnenog saobraćaja, s jedne, i kasnije, razvoj
savremene informatike i elektronike, s druge strane. Ovakvi procesi, podstaknuti
razvojem multinacionalnih kompanija i stvaranjem regionalnih i globalnih
ekonomskih integracija — kao što su zapadnoevropsko tržište (EU),
severnoameričko, tržište pacifičkog regiona, tržište zemalja jugoistočne Azije
(ASEN), globalizacija japanskog tržišta i tranzicijom tržišta istočne Evrope, i
zemalja u razvoju — podsticajno su delovali na globalizaciju tržišta i
internacionalizaciju trgovine. Pri tome ne treba zaboraviti da koreni globalizacije
tržišta i internacionalizacije trgovine sežu još od 1880, internacionalizacijom
trgovine iz Evrope u tadašnje kolonije, zatim iz SAD u Evropu i konačno iz Evrope
u SAD. Kasnije, padom Berlinskog zida dolazi do preraspodele moći na globalnom
tržištu, gde multinacionalne kompanije iz svih delova sveta traže nova tržišta. Sa
takvom orijentacijom, u naučno-stručnoj literaturi se posebna pažnja poklanja
trendovima globalizacije, dok su motivi internacionalizacije trgovine, modeli
marketing-menadžment strategije globalnih internacionalnih trgovinskih lanaca, bili
u senci ovih istraživanja. O ovim temama, kao i uticaju globalizacije privrede i
internacionalizacije trgovine na nacionalnu privredu (zemlju domaćina), nije se
mnogo pisalo u domaćoj literaturi. Srećna je okolnost da su u kontinuitetu daljih
istraživanja globalizacije privrede i internacionalizacije trgovine nastala nova
dela.185 To je dalo povoda autorima ove monografije da prodube i nastave s
istraživanjem problema koje je nametao proces globalizacije. Ovaj proces otvarao je
i nove teme, kao što je međuzavisnost globalizacije — internacionalizacije. U
takvim uslovima došle su do izražaja teme kao što su: liberalizacija ili
„protekcionizam“ (argumenti: za i protiv), uticaj trgovinske liberalizacije na
184
Opširnije o tome videti: S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Menadžment internacionalizacije
trgovine (Niš: Ekonomski fakultet, 2015), str. 2—3.
185
Tim povodom posebno izdvajamo:
- S. Ćuzović, S. Sokolov Mladenović, Menadžment internacionalizacije trgovine (Niš:
Ekonomski fakultet, 2015);
- Đ. Ćuzović, Globalizacija i njen uticaj na nacionalnu privredu Srbije, doktorska disertacija
(Niš: Ekonomski fakultet, 2012).
GLOBALIZACIJA
privredni razvoj, strategije liberalizacije finansijskog sektora, trgovinska libera-

lizacija i strukturne promene zemalja posttranzicionih zemalja i zemalja u razvoju.
U pitanju je stalno aktuelna tema globalizacije svetske privrede, što nam daje
povoda da bar u osnovnim crtama izložimo osnovne karakteristike dosadašnjeg i
tendencije daljeg razvoja trgovinske liberalizacije.
5.1. Međuzavisnost globalizacije i trgovinske liberalizacije

Poznato je da je poslednjih decenija 20. i početkom 21. veka došlo do
promena na geoekonomskoj mapi sveta. Nakon pada Berlinskog zida u prvi plan
je izbilo teritorijalno preoblikovanje sveta, pod dirigentskom palicom SAD.
Neoliberalna paradigma postala je ključni indikator tržišno prepoznatljivih
nacionalnih privreda (država).
Pod plaštom neoliberalne ekonomije, promoviše se novi model tržišne
ekonomije čiji su promoteri transnacionalne kompanije — centri moći
potpomognuti MMF-om, SB i STO, kao institucionalnim nosiocima procesa
globalizacije. Internacionalizacija trgovine postaje trijumfalni model globalne
ekonomije. Glavna obeležja ove, u teoriji i praksi prepoznatljive treće faze
procesa globalizacije, svode se na jačanje uloge multinacionalnih trgovinskih i
drugih kompanija i, uporedo s tim, na slabljenje uloge malih i srednjih nezavisnih
trgovinskih kompanija na tržištu. Mala individualna i nezavisna trgovinska
preduzeća sve više nestaju sa tržišta. Praktično, reč je o jačanju i razvoju
internacionalnih trgovinskih kompanija, pogotovo na tržištu posttranzicionih
zemalja. Ovaj proces je podrazumevao eliminisanje nacionalnih trgovinskih
politika i harmonizaciju trgovinskog zakonodavstva, s ciljem da se liberalizuje
promet roba, usluga i kapitala bez fizičko-jezičko-tehničkih barijera. U literaturi
se taj proces prepoznaje kao predvorje razvoja globalnog tržišta, gde počasno
mesto pripada trgovini kao primarnom kanalu globalnog marketinga. Reč je o
liberalizaciji trgovinskih tokova — ekonomskom „atlasu-anatomiji“ globalnog
tržišta, koja se institucionalizuje kroz aspekt spoljnotrgovinske politike i
pravno-ekonomske regulative. Putem liberalizacije proširuju se — produbljuju —
okviri za unapređenje međunarodnih trgovinskih tokova.
U jednom retrospektivnom osvrtu, prema zastupnicima slobodne trgovine
(Smit, Rikardo, Mil, Haberler), možemo konstatovati da slobodna trgovina
osigurava najpovolјnije efekte za nacionalnu privredu, pošto dovodi do realo-
kacije i najbolјe iskorišćenosti faktora proizvodnje, na principima komparativnih
prednosti. Ona se svodi na takmičenje koje će poslužiti da svako u društvu
zauzme ono mesto koje mu prirodno pripada. Po zastupnicima liberalizma,
kompanije i preduzetnici, vođeni ličnim interesima i slobodom ponašanja, bez
mešanja države, alociraće se u one delatnosti i proizvodna dobra koja će dati
najbolјe rezultate u pogledu maksimiziranja dobiti i minimiziranja gubitaka. Time
se postiže ne samo individualno, već i društveno blagostanje. To utiče na
GLOBALIZACIJA
najcelishodniju raspodelu resursa na privredne delatnosti, najekonomičnije
sticanje dohotka i najkvalitetnije zadovolјavanje društvenih potreba. Država, u
ovom sistemu, samo štiti privatnu svojinu, omogućava slobodnu inicijativu,
tržišnu utakmicu u privredi i ostvaruje bezbednost u odnosu na eventualnu
ugroženost iz inostranstva. Ta sloboda se prenosi i na globalne odnose, gde
granice nisu nikakva prepreka za privredne subjekte.186 Slobodno kretanje roba i
faktora proizvodnje dovodi u kontakt različite nacionalne privrede, ali pooštrava
globalnu konkurenciju među njima, što omogućava veću razmenu informacija i
stimuliše tehnološki progres. Zatvaranje svake zemlјe u svoju lјušturu bilo bi
katastrofalno po globalnu razmenu.
U vezi s raspravama o trgovinskoj liberalizaciji kao „predvorju“ ekonomske
globalizacije, teorija i praksa su saglasne u oceni da je liberalizam sistem spolјne
trgovine bez ograničenja carinama, kontingentima, dozvolama i drugim
instrumentima spolјne trgovinske politike. Oslanja se na snažnu privredu,
otvorene granice svake zemlјe u trgovini sa svetom, multilateralizam u
plaćanjima i konvertibilnu valutu. Dok smo još na terenu retrospektivnog
sagledavanja liberalizacije, mišljenja smo da su i danas interesantna neka ranija
istraživanja, i poruke nekadašnjih lidera (Regana i Deng Sjaopinga) — učesnika u
geostrategijskom preoblikovanju sveta.
Prema Reganovom mišljenju,187 „liberalizam se javlјa onda kada privredni
subjekti toliko osnaže da im država smeta, pa je za njihovo poslovanje najbolјa
slobodna konkurencija...“ „Put kojim vlade mogu najbolјe da doprinesu kontak-
tima među narodima jeste da ne stoje na putu“, rekao je Regan u jednom govoru
1984. godine. S druge strane, tadašnji predsednik Komunističke partije Kine,
Deng Sjaoping, početkom 1985. je u jednom svom govoru izneo mišlјenje da je
„zaostalost Kine gorak plod koji, pre svega, proizlazi iz dugovečne politike
zatvorenih vrata, a iza zatvorenih vrata obnova je nemoguća, ništa se nikad neće
razviti.“188
Teoretičari liberalizma kritikuju protekcionizam u smislu da on društvu
nameće veće cene, transferiše dohodak od produktivnih neproduktivnim
proizvođačima, pogađa potrošače, i negativno deluje na izvozne industrije, kao i
one industrije koje zavise od uvoza. Protekcionizam je, po ovim mišlјenjima,
kontraproduktivan i stoga što izaziva odmazdu drugih zemalјa, koje takođe
pokušavaju da zaštite svoje opadajuće industrije, pa se time stvara ceo lanac
protekcionizma i koči ukupan razvoj globalne privrede.
Struktura globalne trgovine, cena i potrošnje bila bi drugačija bez
protekcionizma, koji uvek kažnjava efikasnije strane proizvođače. Kao primer
186
A. Ariyoshi, Capitаl Controls: Country Experiences with Their Use and Liberalization, IMF
Occasional Paper 190 (Washington, D. C., 2000).
187
M. Unković, Svetska privreda danas (Beograd: Zavod za ekonomski publicitet, 1988), str. 199.
188
Isto, str. 200.
GLOBALIZACIJA
može se navesti jedno ranije istraživanje, tzv. dobrovolјno ograničavanje izvoza

japanskih automobila na američko tržište. Prema trogodišnjem sporazumu
(1985—1988), izvoz je ograničen na 1.850.000 automobila godišnje. Zbog
ovoga, cena prosečnih američkih kola porasla je za 37%, čak i pri umerenoj stopi
inflacije u SAD. Da su se Amerikanci odrekli tog ograničenja, japanska prodaja
porasla bi na 45% ukupnog američkog uvoza automobila, tj. na četiri miliona
automobila godišnje, a cena za domaće kupce bila bi za 37% niža. U tom smislu
je tadašnji američki ministar Brok poručio američkim proizvođačima automobila:
„Vaša neumerenost u zahtevu za porastom carina i ograničenja samo će otvoriti
oči američkom kupcu da uvidi da svoju slabost prema automobilu plaća danas
znatno više, a dobija znatno manje, nego kad bi se poštovala načela slobodne
trgovine.“
Liberalizam koji se danas primenjuje razlikuje se od klasičnog, koji je
zagovarao apsolutnu slobodu spolјne trgovine, bez ikakvih ograničenja, i
automatsko izravnavanje cena na domaćem i globalnom tržištu, u cilјu jačanja
globalne podele rada i transnacionalne povezanosti nacionalnih privreda. On se
danas preselio na multilateralnu razmenu i konvertibilnost nacionalnih valuta, pri
čemu svaka zemlјa zadržava pravo da režim uvoza i izvoza robe zasniva na
blagim carinama i raznim preprekama (tehničkim propisima i standardima), s
jedne strane, i izvoznoj stimulaciji, s druge, tako da potpuna sloboda
međunarodne trgovine u klasičnom smislu zapravo i ne postoji.
Grafikon 17. Prosečna vrednost carina za sve proizvode

(Izvor: prema podacima Svetske banke, pristupljeno 23. januara 2018)
GLOBALIZACIJA
SAD 2,4
EU 3,0
Brazil 10,4
Rusija 5,9
Kina 4,4
Indija 7,6
Srbija 6,3
Tabela 24. Prosečne ponderisane carinske stope za sve proizvode, 2015.

(Izvor: World Trade Organization, www.wto.org, pristupljeno 28. januara 2018)
Ako se analiziraju dostupni podaci, može se zaključiti da dolazi do pada
carinskih stopa. Prosečne carinske stope su 1996. u zemljama visokog dohotka
iznosile 5,79%, u zemljama srednjeg dohotka 13,99%, a u zemljama niskog
dohotka čak 36,39 odsto. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2012, došlo
je do pada prosečnih carinskih stopa. Najveći pad je zabeležen kod zemalja
niskog dohotka, gde prosečne carinske stope sada iznose 11,51 odsto. Kod
zemalja srednjeg dohotka, prosečne carinske stope su sada 8,15%, a zemalja
visokog dohotka 3,91 odsto.
Pre nego što se osvrnemo na komentar istraživanja prezentovanih u
prethodnoj tabeli, neka nam kao stalna opomena na umu budu P. R. Krugman189 i
njegovi stavovi o carini kao instrumentu trgovinske politike. S osloncem na
stavove ovog nobelovca, teorija i praksa su saglasne s činjenicom da visoka
carinska stopa između zemalja učesnica u spoljnotrgovinskom prometu
predstavlja pooštren sistem mera i uslova poslovanja — trgovine sa tom zemljom.
Ukoliko je carinska stopa niža, to je signal da država vodi liberalniju trgovinsku
politiku sa zemljom učesnicom spoljnotrgovinskog poslovanja. Kao najčešći
motivi povećanja carinskih stopa i drugih necarinskih barijera navode se
ekonomski motivi (kao što su zaštita nacionalne privrede od inostrane
konkurencije, prividno jačanje nacionalne konkurentske prepoznatljivosti i
poslovnih performansi). Istini za volju, nisu retki primeri i da je carinska
(ne)politika oruđe u rukama nosilaca političke vlasti, čime se demonstrira bojkot
određenih — tuđih — roba, ekonomska blokada i embargo.190
189
P. R. Krugman, M., Obstfeld, Međunarodna ekonomija (teorija i ekonomska politika) (Zagreb:
Mate, 2009), str. 176—186.
190
Videti: P. Bjelić, Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2011), str. 311—313.
GLOBALIZACIJA
5.2. Protekcionizam kao instrument trgovinske politike

Liberalizam je razvijen na temelјu teorije uporednih troškova, prema kojoj
svaka zemlјa treba da se posveti proizvodnji one robe za koju ima relativno
povolјnije uslove od drugih zemalјa. Protekcionizam je, po ovoj školi, opravdan
samo kao izuzetna, privremena i kratkoročna mera.
Teoretičari protekcionizma se sa ovim nisu složili. Oni smatraju da se
uporedne prednosti vremenom stiču i da, prema tome, treba voditi takvu politiku
čiji je cilј ravnomerno razvijanje proizvodnih snaga svake zemlјe. Pritisak strane
konkurencije je potreban, ali on ne sme biti takvog intenziteta da ugrozi
dinamičko kretanje domaće privrede.
„Svako biće u ranom dobu života mora da bude pod zaštitom.“ To je
filozofija i osnovni argument protekcionizma. Mlada industrija ne raspolaže
proizvodnim iskustvom, nema obučene kadrove, nije uvedena na tržište. Jednom
rečju, mlada industrija nije dorasla tome da izdrži rivalstvo stare, iskusne
industrije. Zato je opravdano da ona bude zaštićena odgovarajućim merama
trgovinske politike, kako bi mogla da se održi na tržištu. Ova zaštita trebalo bi,
međutim, da bude odmerena tako da stepen njenog intenziteta i vreme trajanja ne
pređu ekonomski opravdanu granicu. Ali, o tome se mora misliti već u vreme
zasnivanja jedne nove industrije. Po pravilu, otpočinjanje nove industrijske
proizvodnje ima opravdanje samo ako su se stekli takvi uslovi da će joj biti
potrebna samo privremena zaštita. Privredu zemlјe koja bi morala da računa sa
dugoročnom zaštitom svoje industrije to bi koštalo veoma skupo. U tom slučaju,
investicija se ne bi isplatila.
Za razliku od liberalizma, protekcionizam je takav spolјnotrgovinski sistem u
kome država svojim instrumentima pomaže i štiti razvoj domaće privrede i
određuje politiku uklјučivanja u svetsku privredu.191
Izraz protekcionizam potiče od latinske reči protegere što znači pokriti,
zaklonili, štititi, zaštititi. Nјegov je cilј zaštita domaće privrede od inostrane
konkurencije. Po teoretičarima protekcionizma (Keri, List, Prebiš), umesto da
određena zemlјa (zemlјe) razvoj izlaže stihijskom delovanju globalnog tržišta,
ona (one) treba da se služi raznim instrumentima intervencionizma, jer po ovim
teoretičarima, ako se zemlјa koja ima pretežno sirovinski i polјoprivredni karakter
ne posveti industriji, ostaće uvek u podređenom položaju. Zbog toga je u prvim
fazama razvoja potreban takav sistem carinske i druge zaštite koji će dati početni
impuls ne samo industrijskom razvoju, nego i trajnom prosperitetu. Pri tome se
smatra da nije bitno što će, u početku, mlada industrija biti skupa. Mnogo je
važnije što će industrijalizacija doprineti povećanju produktivnosti nacionalne
privrede, posmatrano u celini i u dužem vremenskom periodu. Oni smatraju da za
191
Opširnije o tome: R. Kovačević, Tranzicija i trgovinska politika (Beograd: Institut za spolјnu
trgovinu, 2001), str. 142.
GLOBALIZACIJA
slobodnu trgovinu ne postoje ekonomski uslovi: ne deluje savršena konkurencija,
faktori proizvodnje u raznim granama i zemlјama nejednako su raspoređeni i
imobilni, pa ne deluju na izjednačavanje cena. Tržište po svojoj strukturi nije
optimalan privredni mehanizam, pošto počiva na stihijskim kretanjima. Istov-
remeno, ne postoji ni ravnopravna globalna podela rada, nego se u njoj zemlјe u
razvoju grčevito bore za svoje adekvatno mesto, bez obzira na to kako se to
odražava na druge zemlјe. Domaći proizvođači u svojoj poslovnoj aktivnosti
prisilјeni su da vode konkurentsku borbu sa inostranim partnerima na domaćem i
na globalnom tržištu. Zbog toga je u prirodi ponašanja domaćeg proizvođača da
vrši pritiske na vladu kako bi zaštitila domaći ekonomski prostor, da bi on mogao
da razvija proizvodnju koja bi mu omogućila rentabilnost. Ukoliko bi domaći
proizvođač bio izložen globalnoj konkurenciji, te rentabilnosti ne bi bilo, a s
vremenom ni mnogih proizvodnih linija. Domaći proizvođači, istovremeno, žele
da budu aktivni na inostranom tržištu. Kada im to nivoi komparativne
produktivnosti ne omogućuju, oni opet vrše pritisak na nacionalnu vladu da im
ona, putem izvoznih stimulacija i reakcija, pokrije deo cena na inostranom tržištu.
Pri tome, stepen zaštite trebalo bi da bude efikasan u toliko meri da omogući
domaćoj industriji borbu i sa, često, jačom konkurencijom. Zbog toga se, često
pogrešno, smatra da je protekcionizam drugih ono što je opasno i čega se treba
bojati, dok je vlastiti protekcionizam prirodna stvar.
Koreni protekcionizma leže u kontrakciji globalnog tržišta, u sve većem
zaoštravanju globalne konkurencije i borbe za tržišta. Što su veće disproporcije
proizvodnje, i mogućnosti realizacije (platežno sposobne tražnje), to je i
protekcionizam oštriji i po dimenzijama širi, bez obzira što to vodi u još dublјu
krizu, a sprovodi se kao mera prevazilaženja krize.
Ima mnogo primera gde protekcionizam pozitivno deluje na razvoj. Dr Zoran
Trputec192 navodi primer koji je izveo francuski ekonomista Pol Birok (Paul
Bairoch), prema kome su bolјi rezultati u privredi ostvarivani u fazama
protekcionizma nego liberalizma. Obrnuto, najlošiji privredni rezultati u
Francuskoj, od početka 19. veka do privredne krize iz 1929, ostvareni su za
vreme visoke liberalizacije spolјne trgovine, u periodu 1860—1892. godine. To
razdoblјe karakteriše najniža stopa rasta, najmanje inovacije, pad investicija u
nacionalnom dohotku i pad konkurentnosti u odnosu na glavne spolјnotrgovinske
partnere. Kao drugi povolјan primer protekcionizma navodi se onaj koji je
preduzimao Japan u razdoblju 1870—1960. godine, kada je država ograničila
strane direktne investicije, kontrolisala uvoz, a ujedno pružala podršku izvoznoj
industriji, i time ostvarila nenadmašno visoke rezultate u privrednom razvoju i
spolјnoj trgovini.
192
Z. Trputec, Spoljna trgovina i nacionalna privreda (Ljubljana: Centar za proučavanje
sodelovanja z dežalami v razvoju, 1973), str. 28—31.
GLOBALIZACIJA
U trenutku pisanja ovog rada, predsednik SAD je najavio povećanje carinskih

stopa na uvoz čelika na 25% i aluminijuma na 10 odsto. Ovakva odluka
najverovatnije će biti praćena uvođenjem spoljnotrgovinskih barijera od strane
najznačajnijih trgovinskih partnera SAD. Da li ovi događaji vode ka otpočinjanju
novog protekcionizma, ostaje da vidimo u godinama koje slede.
5.3. Liberalizacija investicija

Liberalizacija trgovine i usluga krajem 20. i početkom 21. veka proširila je
okruženje za ekonomske odnose između nacionalnih privreda. Liberalizacija je
omogućila korišćenje novih tehnologija u globalizaciji tržišta. Mnoge zemlјe su
povećale tržišno učešće na globalnoj ekonomskoj sceni, obezbeđujući tako
povolјne uslove za rast i razvoj. Liberalizacija je bila fokusirana na trgovinske
režime, investicije i pitanja regulacije, a GATT/STO trgovinski sistem igrao je
centralnu ulogu u ovom procesu.
Empirijska istraživanja efekata Urugvajske runde pregovora (UR) pokazuju
da trgovinska liberalizacija može povećati globalni bruto domaći proizvod za 1%
godišnje, odnosno za 200—500 mlrd. USD. Procenjuje se da će rast volumena
globalne trgovine do 2020. godine iznositi 6—20 odsto. Više od trećine koristi
očekuje se od liberalizacije trgovine tekstilom i odećom, a jedna trećina od
liberalizacije trgovine ostalim industrijskim proizvodima. Agrarna liberalizacija
doprineće sa dodatnih 10—30 odsto. Zemlјe koje se više liberalizuju očekuju
veće dobiti. Potrebno je naglasiti da ove procene ne obuhvataju liberalizaciju
trgovine uslugama. Procene efekata liberalizacije već se obistinjuju u nekim
posttranzicionim zemlјama Centralne i Jugoistočne Evrope, koje su nakon
prolazne tranzicione recesije ušle u zonu povećanih stopa privrednog rasta.
Globalizacija je, takođe, unapredila široku liberalizaciju računa tekućih i
kapitalnih transakcija i kretanja na globalnim finansijskim tržištima. Preko 140
zemalјa sada je potpisalo Član VIII Statuta MMF-a, koji govori o slobodnim
transakcijama tekućeg računa. Ovaj broj je skoro udvostručen u odnosu na stanje
iz 1990, i uklјučuje više od 3/4 svih članica MMF-a. Mnoge zemlјe su posle
1970. godine liberalizovale devizne transakcije i transakcije u računu kapitala,
tako da su devizni kursevi i kamatne stope sve više pod uticajem tržišta, a pojavili
su se i novi finansijski instrumenti. Ovi faktori su olakšali međunarodnu trgovinu,
kroz veću raspoloživost finansiranja.
Manje prepreke za trgovinu robama i uslugama i liberalizacija finansijskih
tržišta omogućili su TNK da globalizuju proizvodnu strukturu putem investicija u
inostranstvu, koje su povratno stimulisale trgovinu. Na tehnološkoj strani, rastući
protok informacija i povećana mogućnost trgovine robom i uslugama imali su
dodatan uticaj na odluke o lokaciji proizvodnje. Transnacionalne kompanije su u
prilici da lociraju različite komponente njihovih proizvodnih procesa u različitim
GLOBALIZACIJA
zemlјama i regionima. Međutim, uvek su u mogućnosti da zadrže jedinstven
korporativni identitet.
5.4. Uticaj trgovinske liberalizacije na privredni rast

Empirijska istraživanja pokazuju da veće koristi od trgovinske liberalizacije ne
nastaju trenutno (odmah), već tokom vremena, kroz stimulisanje investicione
aktivnosti i privrednog rasta. Čak i male promene stope privrednog rasta, značajnije
su od statističkih pokazatelјa koristi. Da bi se ocenio značaj trgovinske liberalizacije
koju podstiče privredni rast, potrebno je sagledati koliko dugo je potrebno da se
udvostruči BDP pri različitim stopama rasta. Na primer, 1% godišnjeg rasta zahteva
skoro 70 godina kako bi se udvostručio BDP. Ukoliko bi trgovinska liberalizacija
podstakla rast po dinamici između 1% i 2%, BDP bi se duplirao za 35 godina. Rast
BDP-a od 2% još uvek predstavlјa umeren rast. Pre finansijske krize iz 1990-ih
godina, istočnoazijski „tigrovi“ registrovali su stope rasta između 6% i 7% tokom
nekoliko dekada, u procesu ekonomske deregulacije i integracije u globalnu
privredu. Po ovim stopama rasta, BDP se udvostručuje približno svakih deset
godina.193
Empirijski podaci o uticaju trgovine na rast dvosmisleni su sa aspekta
ekonomske objektivizacije. Klјučni problem je merenje stepena trgovinske
liberalizacije. Najjednostavniji pristup prilikom utvrđivanja stepena trgovinske
liberalizacije zemlјe jeste da se sagledaju aktuelni trgovinski tokovi. Po pravilu,
privrede sa višim stepenom liberalizacije imaju brži rast izvoza nego one sa
manjim stepenom liberalizacije. Pozitivna korelacija između izvoza i rasta BDP-a
uzima se kao dokaz da trgovinska liberalizacija podstiče ekonomski rast. Ovakvi
rezultati objavlјeni su u brojnim naučno-stručnim publikacijama, koje
predstavlјaju svojevrsnu cost-benefit analizu procesa trgovinske liberalizacije.
5.4.1. Trgovinska liberalizacija u svetlu tranzicije
Trgovinska liberalizacija, posmatrana kao integralni deo procesa tranzicije,
sprovedena je u svim zemlјama u tranziciji, mada sa različitim uspehom. Dok su
naprednije privrede značajno liberalizovale svoje trgovinske režime, manje
uspešne zemlje, kao što su nove nezavisne države bivšeg Sovjetskog Saveza,
imale su slabije rezultate, zbog kašnjenja njihove makroekonomske stabilizacije i
strukturne transformacije. Novija iskustva pojedinih zemalјa u tranziciji ukazuju
na značaj ekonomskih performansi, kao pretpostavki za uspešnu primenu
trgovinskih reformi.194 Stoga je makroekonomska stabilizacija neophodna za
strukturne promene koje, po pravilu, smanjuju inflaciju i minimiziraju cenovne
193
R. Kovačević, Tranzicija i trgovinska politika (Beograd: Institut za spolјnu trgovinu, 2001),
str. 124.
194
Grupa autora, Nova ekonomska diplomatija — mogućnosti i izazovi (Beograd: Asocijacija
nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope, 2012).
GLOBALIZACIJA
poremećaje. Strukturne reforme, posebno privatizacija, praćene su politikom

povećanja konkurentnosti, i to je potrebno da bi se sprečila zamena prethodnih
državnih monopola novim protekcionističkim alijansama između proizvođača
monopolista u različitim sektorima. Sem toga, sadržajno osmišlјena trgovinska
liberalizacija trebalo bi da bude praćena promenama tržišta rada, koje će olakšati
kretanje radne snage od ugroženih uvoznih sektora u izvozno orijentisane sektore
sa jačim potencijalima rasta.
Glavni nedostatak novih trgovinskih režima u mnogim zemlјama u tranziciji
jeste nedovolјna transparentnost i predvidivost, što predstavlјa osnovni razlog
njihovog ograničenog kredibiliteta i skromnog angažovanja inostranih investitora
u ovim zemlјama. Sem toga, nestabilan trgovinski i investicioni okvir često je
praćen značajnim diskrecionim mogućnostima pojedinih državnih zvaničnika, što
povećava rizik za ostvarenje planirane rente. Mada dinamično ekonomsko
okruženje povremeno zahteva prilagođavanje trgovinske politike, problem
transparentnosti i predvidivosti uvek je prisutan.
Osnovni izazov za sledeću fazu trgovinskih reformi, koju karakteriše relativna
stabilizacija deviznog kursa, predstavlјa zadržavanje velikih protekcionističkih
pritisaka, pošto apresijacija deviznog kursa nacionalne valute izlaže domaće
proizvođače jačoj konkurenciji na domaćem i globalnom tržištu. Kreatori
ekonomske politike moraju se skoncentrisati na konsolidaciju rezultata trgovinske
reforme, odnosno na stabilizaciju programa carina, kako bi se izbegle česte
promene prilagođavanja u pojedinim sektorima, kao i carinski izuzeci.
Sve posttranzicijske zemlјe, bez obzira na to da li su kandidati za članstvo u
STO ili nisu, imale su velike koristi od rezultata UR pregovora, posebno u
pogledu bolјeg pristupa međunarodnom tržištu.195 U isto vreme, UR je uvela
brojne nove discipline, na primer trgovinu uslugama, investicione mere u vezi sa
trgovinom (Trade Related Investment Measures — TRIMS) i aspekte
međunarodnih intelektualnih prava (Trade Related Intelectual Properties —
TRIPS).
Postoje tri glavne oblasti u kojima su zemlјe u tranziciji najviše osetile uticaj
rezultata UR pregovora. To su: opšti ekonomski efekti, potencijalni uticaj
izvoznih performansi zemalјa, i efekti na njihovu trgovinsku politiku. Neki od
ovih efekata mogu se kvantifikovati, na primer, u stepenu promena BDP-a.
Uvođenje novih trgovinskih režima, koji imaju za cilј postepenu trgovinsku
liberalizaciju, može se efikasno podržati usvajanjem pravila STO, čiji je cilј da
oblikuje novu pravnu i razvojnu institucionalnu infrastrukturu.
195
Isto, str. 126.
GLOBALIZACIJA
5.4.2. Liberalizacija finansija

Liberalizacija računa kapitala često je atraktivna strategijska opcija za mnoge
zemlјe u razvoju. Razloga za to ima više. Prvo, mnogi empirijski dokazi govore
da kontrola kretanja kapitala nije zaštitila platni bilans zemalјa u razvoju od
odliva kapitala. Drugo, otklanjanje kontrole kretanja kapitala imalo je za rezultat,
bar u inicijalnom periodu, jači priliv kapitala međunarodnih investitora i lokalnih
rezidenata koji drže kapital u inostranstvu. Kao reakcija na pobolјšanje investi-
cionog okruženja, intenzitet ovog priliva, naravno, predstavlјa reakciju na brojne
faktore, uklјučujući i tržišnu percepciju koherentnosti i čvrstine makroekonomske
politike i profitabilnosti investicija. Ovakav priliv kapitala može da pomogne
platni bilans, „peglajući“ privremene udare na dohodak i potrošnju, smanjujući
troškove pozajmlјivanja, i tako podržavajući snažniji privredni rast. Priliv
kapitala u obliku SDI takođe može podržati privredni rast posredstvom transfera
tehnologije i upravlјačkih znanja, dok portfolio tokovi kapitala mogu pomoći
diversifikaciji i produblјivanju finansijskih tržišta. Glavni rizik priliva kapitala
jeste nepostojanje jasne strategije da se koristi efikasno, što će neizbežno dovesti
u pitanje održivost priliva kapitala i sposobnost zemlјe da servisira odgovarajuće
spolјne obaveze. Nepovolјni tokovi priliva kapitala mogu izazvati platnobilansne
teškoće, valutne i bankarske krize.
Globalizacija na različite načine predstavlјa veliku „priču“ poslednje decenije
20. i početka 21. veka. To potvrđuje i činjenica da se finansijska deregulacija
skoro otrgla kontroli.196 Pojava krize u istočnoazijskim zemlјama, devedesetih
godina 20. veka, predstavlјa uzmicanje međunarodnog procesa ekonomske
liberalizacije pred pojavom novog koji je poznat kao globalizacija. Na samom
početku 21. veka suočeni smo sa serijom izazova hegemoniji neoliberalizma, kao
dominantnom obliku ekonomske organizacije posle završetka „hladnog rata“.197
Kriza u jugoistočnoj Aziji otvorila je novu rundu razgovora o koristima i
štetnim posledicama globalizacije. Često se postavlјa pitanje da li je kriza u Aziji
posledica neuspeha nacionalne ekonomske politike ili rezultat slabosti globalnih
finansijskih tržišta. Istraživanje koje je sproveo Diter (Diether, 1999) daje osnovu
za zaklјučak da su krizu prouzrokovali razni faktori (unutrašnji i spolјni), ali je
odlučujući uticaj međunarodnih finansijskih tržišta i MMF-a, čije su aktivnosti
podgrevale krizu. Svetska ekonomska kriza, započeta 2008, otvorila je dodatne
rasprave na temu globalizacije finansijskih tržišta. Teorija neoliberalnog koncepta
196
D. Drache, “Globalization: ‘Is There Anything to Fear?’”, CSGR Working Paper, No 23/99
(Coventry, UK: University of Warwick, 1999).
197
R. Higgott, & M. Phillips, “The Limits of Global Liberalization: Lessons from Asia & Latin
America”, CSGR Working Paper, No 22/98 (January) (Coventry, UK: University of Warwick,
1999).
GLOBALIZACIJA
na dodatnoj je proveri. Od te provere očekuje se odgovor na pitanje: da li je

nevidlјiva ruka tržišta jedini recept ekonomskog razvoja?
Prof. Dušan Zdravković, u knjizi Titanik ekonomija, ističe198 da je „neolibe-
ralistički projekat globalnog kapitalizma politički projekt, čiji je cilј svetska
privredna i politička dominacija“. Dakle, globalna finansijska i ekonomska kriza
iz 2008. razotkrila je nestabilnost globalnog kapitalizma.199 Slom svetske
ekonomije iz 2008. godine najteži je svetski finansijski kolaps nakon 1929.
godine. „Neka dešavanja iz 2008. jedinstvena su u istoriji: propast približno
četrdeset hiljada milijardi dolara akcijskog kapitala, najveća ikada zabeležena
nacionalizacija najvećih američkih hipotekarnih poverilaca, najveće bankrotstvo
u istoriji, itd.“ Rečju, živimo u jednom vremenu o kome će se pričati decenijama i
koje će se proučavati generacijama, kako zaklјučuje prof. Dušan Zdravković.
5.4.3. Otvorena ili postepena liberalizacija finansijskog sektora
Liberalizacija računa kapitala predstavlјa bitan segment finansijskog tržišta,
čiji su glavni akteri finansijske institucije, finansijski instrumenti i transakcije
uklјučene u proces „otvaranja“ računa kapitala. U uslovima globalizacije
finansijskih tržišta, postoje mnoge mogućnosti za analizu efekata liberalizacije sa
aspekta njenog uticaja na domaću finansijsku strukturu i ekonomski rast. Kretanje
kapitala može se odvijati na sledeće načine: a) uz pomoć globalnog tržišta
kapitala (kada lokalni nefinansijski agenti mogu da pozajmlјuju i plasiraju
sredstva u inostranstvu); b) pomoću lokalnog tržišta kapitala (kada nerezidenti
imaju pristup lokalnom finansijskom tržištu i posrednicima); i c) kao kombinacija
oba prethodna načina (kada lokalni finansijski posrednici pozajmlјuju ili plasiraju
sredstva u inostranstvo). Kontrola kapitala može da postoji u različitim oblicima,
uklјučujući otvorene zabrane, dozvole ili proceduru odobravanja i transakcione
troškove koji imaju različite posledice na tokove kapitala.
Pojedine komponente računa kapitala mogu se liberalizovati selektivno. U
uslovima nerazvijenih finansijskih sistema većine zemalјa u tranziciji, i obima do
koga su takva finansijska tržišta segmentirana i nekompletna, selektivna
liberalizacija prihvatlјivija je od otvorene liberalizacije finansijskog sektora. Čak
i neke razvijene zemlјe zadržale su selektivnu kontrolu nad kretanjem kapitala,
što čini prepoznatlјivom prirodu njihovih finansijskih instrumenata na domaćem i
globalnom finansijskom tržištu, kao i sektorsku i stratešku konsolidaciju.200
Pitanja koja pokreće liberalizacija računa kapitala u velikom su stepenu slična
pitanjima sa kojima se suočavaju zemlјe koje liberalizuju svoj finansijski sistem,
198
S. D. Zdravković, Titanik ekonomija (Niš: Scero print, 2012), str. 14.
199
Isto, str. 15.
200
B. Eichengreen, M. Mussa, “Global Account Liberalization and the IMF”, Finance and
Development (1998), (International Monetary Found (IMF), World Economic Outlook,
Washington, 2005).
GLOBALIZACIJA
tražeći odgovor na pitanje: kako ojačati finansijske institucije tako da one mogu
da učestvuju u tržišnoj konkurenciji? Time se postiže monetarna ravnoteža i
makroekonomska stabilnost, kao važan preduslov za uklјučivanje u globalne
finansijske tokove. Prema tome, liberalizacija tokova kapitala može se posmatrati
kao zajednički aspekt šireg programa liberalizacije finansijskog sektora.
Liberalizacija računa kapitala nacionalne privrede istovremeno podrazumeva
i reformu finansijskog sektora. Priliv kapitala može se usmeriti preko domaćih
posrednika ili može biti konkurentan sa njima. U oba slučaja, posrednici su
neophodni — ili da ojačaju i obezbede efikasnost korišćenja kapitala iz priliva, ili
zbog toga što priliv kapitala povećava konkurentske pritiske na domaće finan-
sijske institucije, pa je neophodno da se one restrukturišu. Globalna liberalizacija
računa kapitala može otvoriti put domaćim bankama i korporacijama da
preduzmu veći devizni rizik nego u slučaju domaće finansijske liberalizacije. Sem
toga, liberalizacija računa kapitala pokazuje sve nekonzistentnosti u monetarnoj
politici i politici deviznog kursa, kao i slabosti preduzetih monetarnih
instrumenata.
5.4.4. Strategije liberalizacije finansijskog sektora
Politika prema mladim finansijskim tržištima, od početka 1990-ih godina, pod
uticajem je „Vašingtonskog konsenzusa“, ističe poznati ekonomista Dž.
Vilijamson (J. Williamson). Finansijska i trgovinska liberalizacija, prema
Vilijamsonu, jedini je način da se postigne makroekonomska stabilnost, privredni
rast i razvoj nacionalnih privreda.201 Međutim, u ovom dokumentu se ne govori o
fazama liberalizacije već se tržišta u razvoju podstiču na ubrzanu liberalizaciju.
Na primer, u aprilu 1997, nadležni odbor MMF-a izjasnio se u korist izmena
Statuta MMF-a, kako bi se liberalizacija računa kapitala istakla kao jedan od
prioritetnih cilјeva koje ističe i zastupa MMF.
Međutim, teorijsko-empirijski je lako dokazati da je nesumnjivo lakše
napustiti kontrolu priliva kapitala nego obezbediti da domaći finansijski sistem
može efikasno da upravlјa ostvarenim prilivom kapitala. Praksa pokazuje da
slobodni tokovi kapitala prethode efikasnoj i regulisanoj strategiji zaštite od
poremećaja, koji su posledica ovakvog stanja. U prilog ovoj tezi govore i
finansijske krize tokom 1990-ih godina koje su pokazale da kombinacija
nekontrolisanog priliva kapitala i neujednačenih podsticaja predstavlјa recept za
nesreću.202
201
J. Williamson, „A Survey of Financial Liberalization“, Essays in International Finance, No
211 (New Yersey: University Princeton, 1998), str. 26—28.
202
M. Miller, M. Zhang, Sequencing of Capital Account Liberalization: A Challenge to the
Washington Consensus? (Coventry, UK: University of Warwick, 1999), str. 36.
GLOBALIZACIJA
Kombinacija liberalizacije finansijskih tržišta i loše regulacije dovela je do

ozbilјnih problema moralnog hazarda, ističe Pol Krugman.203 Nekontrolisan priliv
kratkoročnog kapitala sa globalnih tržišta kapitala može značajno uvećati ove
probleme, što dovodi do finansijskih i ekonomskih kriza, sa značajnim
društvenim troškovima.204
Pitanja koja otvara liberalizacija računa kapitala su, u velikom stepenu, ista
kao pitanja sa kojima se suočavaju zemlјe koje liberalizuju svoj finansijski
sistem, i to su: kako ojačati finansijske institucije tako da one mogu da funkcio-
nišu u tržišnom sistemu, i kako postići monetarne cilјeve i održati makro-
ekonomsku stabilnost u takvom okruženju? Liberalizacija tokova kapitala može
se posmatrati kao jedan aspekt šireg programa liberalizacije finansijskog sektora.
Dizajniranje dinamike i faza liberalizacije računa kapitala ima za cilј da
maksimizira koristi i minimizira rizike liberalizacije.205
Tradicionalno poimanje sekvenci liberalizacije naglašava pretpostavke za
liberalizaciju računa kapitala, a to su: a) postizanje makroekonomske stabilnosti;
b) razvoj domaćih finansijskih institucija; i c) postojanje tržišta finansijskih i
instrumenata pre liberalizacije računa kapitala. Prema ovim gledištima,
liberalizacija računa kapitala trebalo bi da usledi kasnije u okviru programa
ekonomskih reformi. Alternativna gledišta, zasnovana na stanovištima političke
ekonomije, naglašavaju ograničenja posttranzicionih zemalјa za reforme i njihov
nefunkcionalni sistem da reformišu ekonomsko-finansijski sektor bez pritiska
(asistencije) iz inostranstva. Oni smatraju da prerana liberalizacija računa kapitala
može dovesti do preteranog uvoza u jednoj nacionalnoj privredi koja je strukturno
neprilagođena izazovima globalnog okruženja, i da može proizvesti globalističke
interese koji mogu odložiti zahteve za ekonomskim reformama. Optimalno
rešenje je da liberalizacija računa kapitala treba da bude deo konkurentnog,
integrisanog i sveobuhvatnog pristupa makroekonomske i strukturne reforme
nacionalne privrede. Prema tome, koordinacija makroekonomskih i strukturnih
reformi na domaćem i spolјnotrgovinskom sektoru postaje kritičan faktor
uklјučivanja nacionalne privrede u globalne tokove. Ovaj pristup bio bi usklađen
sa usporenijim ritmom reformi, u slučaju brže liberalizacije računa kapitala, dok
bi istovremena reforma finansijskog sektora morala da se sprovede brzo.
203
P. Krugman, What Happenеd to Asia (Cambridge: MiT Press, 1999).
204
Istraživanja pokazuju da kumulativni gubici banaka, kao posledica krize, iznose 15% i 14%
BDP-a za industrijski razvijene zemlјe i tržišta u razvoju, respektivno, dok gubici zbog
bankarskih i valutnih kriza dostižu skoro 18% BDP-a za industrijski razvijene zemlјe i 19% za
zemlјe u razvoju (The World Bank, 1999, str. 126—127).
205
Za faze liberalizacije računa kapitala konsultovati: J. Williamson and Z. Drabek (1999).
Značajan je uticaj globalizacije na faze privrednog rasta, kombinovano sa liberalizacijom;
videti: D. Nayyar (2000). Posebno pitanje predstavlјa liberalizacija računa kapitala u sklopu
opšte liberalizacije; videti: Ariyoshi et al. (2000).
GLOBALIZACIJA
5.5. Trgovinska liberalizacija — iskustva zemalјa u razvoju
Liberalizaciju treba posmatrati kao komplementarnu fazu procesa
globalizacije privrede na početku 21. veka. U okviru ovog procesa, uspostavlјa se
novi raspored i promena ekonomske moći u globalnoj privredi. U središtu
zbivanja su zemlјe u razvoju i zemlјe u tranziciji, pre svega zbog obaveza
prihvaćenih u sporazumima STO — da liberalizuju svoje trgovinske režime.
Strukturno prilagođavanje proizvodnje i spolјne trgovine predstavlјa „iznuđenu“
posledicu liberalizacije. Na taj način trgovinska liberalizacija i liberalizacija
računa kapitala postaju dva međusobno povezana procesa, koji dugoročno utiču
na privredne performanse pojedinih regiona i grupa zemalјa.206
Od sredine 1980-ih godina, svedoci smo brze i sveobuhvatne trgovinske
liberalizacije u zemlјama u razvoju (ZUR), koja nije otpočela sa multilateralnim
trgovinskim pregovorima, već kao uslov koji je pratio programe strukturnih
prilagođavanja i stabilizacije. Liberalizacija se često javlјala kao „big bang“ i bila
je unilateralnog karaktera jer zemlјe nisu uspevale da izgrade konkurentne
industrijske grane uz visoke spolјne barijere. Brzina liberalizacije u ZUR i
razvijenim zemlјama bila je asimetrična. Razvijene zemlјe su startovale sa nižim
stopama zaštite, pa je njihova opreznost i postepenost u liberalizaciji bila veća
nego kod ZUR. Samo je nekoliko zemalјa istočne Azije primenilo selektivan i
postepen pristup trgovinskoj liberalizaciji, prilagođavajući proces integracije
nivou ekonomskog razvoja i kapacitetu postojećih institucija i industrijskih grana.
Državni monopol spolјne trgovine sa centralizovanom distribucijom
konvertibilnih valuta, i obavezna prodaja čvrstih valuta, ostavlјali su mali prostor
za liberalizaciju u okviru centralnog planiranja, sve do kasnih 1980-ih godina,
ističe profesor Kaminski.207
Pojačana integracija u globalnu privredu putem brze liberalizacije spolјne
trgovine, finansija i investicija prihvata se kao recept za sprečavanje zastoja u
razvoju zbog krize otplate dugova. Trgovinska liberalizacija omogućuje najbolјu
alokaciju resursa prema komparativnim prednostima, obezbeđujući izvozne
prihode koji su potrebni za neophodan uvoz, koji će podsticati privredni rast.
Finansijska liberalizacija privlači inostrani kapital koji teži visokim prinosima u
zemlјama siromašnim kapitalom, dozvolјavajući im da investiraju više od
sopstvene štednje, bez ograničenja plaćanja. Veći priliv SDI dalјe bi ubrzavao
rast, ne samo dopunom domaće akumulacije, već transferom tehnologije i
organizacionih znanja i marketing veština. Istraživanja na ovu temu pokazuju da
se direktne koristi od trgovinske liberalizacije mogu rangirati između 1% i 2%
BDP-a godišnje, pa sve do 10% BDP-a godišnje, ukoliko su prisutni rastući
206
Videti: The World Bank, 2000 (u: R. Kovačević, Tranzicija i trgovinska politika, Beograd:
Institut za spolјnu trgovinu, 2001, str. 133—135).
207
B. Kaminski, The EU Factor in Trade Policies of Central European Countries (The World
Bank, 2005).
GLOBALIZACIJA
prinosi zbog porasta obima proizvodnje. Prema istraživanju Tomasa i Neša

(Thomas & Nash), indirektni efekti, usled eliminisanja ostalih prepreka za
trgovinu, mogu doneti dodatnih 6% BDP-a koristi zemlјama kao što su Indija i
Turska.208 Zemlјe u tranziciji, članice STO, pokazuju tendenciju unilateralnog
smanjivanja trgovinskih ograničenja na niži nivo, pri čemu se obavezuju da će
ubuduće primenjivati niža ograničenja na uvoz iz ostalih zemalјa članica STO.
Razlozi za trgovinsku reformu predmet su rasprave u akademskim krugovima
i među kreatorima ekonomske politike. Prihvaćeno je mišlјenje da trgovinska
liberalizacija vodi efikasnijoj alokaciji i korišćenju resursa, jer se domaća
privreda izlaže konkurenciji svetskog tržišta i uticaju savremene tehnologije.
Zbog toga se očekuje da povećana otvorenost nacionalne privrede može
pobolјšati perspektive rasta privreda ZUR, posmatrano na srednji rok. Brojni su
empirijski dokazi koji tvrde da zemlјe sa otvorenijim trgovinskim režimom imaju
veće stope rasta od zemalјa orijentisanih ka unutrašnjem tržištu.209 Međutim,
treba istaći da liberalizacija nosi sa sobom određene ekonomske i društvene
troškove, koji mogu biti značajni za pojedine grupe i pojedince (na primer,
radnici u industrijskim granama koje su pogođene inostranom konkurencijom).210
Često se ističe da brza liberalizacija uvoza može prouzrokovati platnobilansne
teškoće i dislokacije u privredi, ukoliko nije kombinovana sa efikasnim merama
za povećanje konkurentnosti i unapređenje izvoza.
Platnobilansna ograničenja oduvek su imala odlučujući uticaj na oblikovanje
trgovinske politike u ZUR. Intervencionistički trgovinski režimi sa visokim
stopama zaštite, izvozne subvencije i devizna kontrola, korišćeni su kao odgovor
na hronični deficit tekućeg bilansa, sa cilјem da se očuvaju makroekonomska
stabilnost i privredni rast. Pre usvajanja liberalnije trgovinske politike, ZUR su
rutinski „stezale“ svoje trgovinske režime kad bi se pojavile platnobilansne
teškoće.211 Takva gledišta prelamaju se i u pravilima GATT-a, koja su dopuštala
zemlјama članicama da privremeno koriste restrikcije u trgovini robom i
uslugama.212
208
V. Thomas, J. Nash, Best Practices in Trade Policy Reform (Oxford: Oxford University Press,
1991).
209
Za kritička gledišta o ovim empirijskim rezultatima videti: F. Rodriguez & D. Rodrik, Trade
policy and economic growth: a sceptics guide to the cross-national evidence (World Bank,
2001).
210
Isto, str. 29—30.
211
Za širi pregled literature videti, na primer, M. D. Little, R. N. Cooper, W. M. Corden i S.
Rajapatirana, The Macroeconomic Experience of Developing Countries (New York: Oxford
University Press for the World Bank, 1995).
212
Za procenu koristi od otvaranja finansijskog sektora prema inostranstvu videti: V. Dobson, P.
Jacquet, Financial Services Liberalization in the WTO (Institute for International Economics,
2001).
GLOBALIZACIJA
Slično tome, pre 1980-ih, ZUR su nastojale da ublaže kontrolu uvoza,
uglavnom u periodima trgovinskog suficita. Međutim, novije reforme, posebno u
Latinskoj Americi i Africi, radikalno se razlikuju od ovog obrasca. U većini
slučajeva, „big bang“ trgovinska liberalizacija dešavala se za vreme kriza platnog
bilansa, i sprovođena je uprkos visokim trgovinskim deficitima. Nakon završetka
Urugvajske runde pregovora, porast zaštite primenom carinskih i necarinskih
mera bio je veći kod ZUR sa niskim dohotkom, nego kod ZUR sa srednjim i
visokim dohotkom. Trgovinska liberalizacija može prouzrokovati visok porast
uvoza, bez odgovarajućeg porasta izvoza. Ovo može izazvati širenje trgovinskog
deficita, pogoršanje platnog bilansa i kontinuirano povećanje spolјnog duga, što
može ograničiti perspektive rasta, a često može da preraste u stagnaciju ili
recesiju. Sem ovih upozorenja, postoje empirijski nalazi o tome da otvorenost
privrede pozitivno deluje na privredni rast. Istraživanja govore da viši stepen
otvorenosti privrede odgovara višim stopama privrednog rasta. U izveštaju
OECD-a se zaklјučuje da „otvorenije i izvozno usmerene privrede pokazuju
znatno bolјe performanse u odnosu na zemlјe sa restriktivnom trgovinom i
restriktivnim režimima za inostrane investicije“. Kruger (Krueger),213 na primer,
potvrđuje da su superiornije performanse rasta zemalјa sa „spolјno orijentisanom“
trgovinskom strategijom. Na drugoj strani, Rodrigez i Rodrik ističu da postoji
malo dokaza da je politika otvorene trgovine (u smislu nižih carinskih stopa ili
necarinskih prepreka na trgovinu) u čvrstoj vezi sa privrednim rastom.
Globalno orijentisane privrede imaju niske uvozne prepreke. Pored toga, ove
privrede obično pokušavaju da održe realan devizni kurs ili onaj koji ne kažnjava
izvoznike.
Poređenja radi, „zatvoreno“ orijentisane privrede slede politike koje imaju za
cilј stvaranje domaćih industrijskih grana za opsluživanje unutrašnjeg tržišta.
Zbog toga one nameću veće trgovinske prepreke radi zaštite takvih grana od
inostrane konkurencije i održavaju precenjene devizne kurseve koji obeshrabruju
izvoz, čime podstiču preduzeća da proizvode za domaće tržište. Čak i ako
precenjeni devizni kurs teži obeshrabrivanju (ne ograničavanju) uvoza, prethodno
pomenute trgovinske prepreke sputavaju uvoz i čuvaju domaće tržište samo za
domaće proizvode.
Da bi se sprečio porast platnobilansnih teškoća, ekonomska teorija
preporučuje sprovođenje čvršće makroekonomske politike. Međutim, ovo ne
mora obavezno da vodi snažnom porastu izvoza zbog preusmeravanja
proizvodnje u izvoz, odnosno zbog porasta investicija u sektore koji proizvode
robu za izvoz. Efikasnije bi bilo kombinovanje liberalizacije sa valutnom
depresijacijom. Takvo jednokratno prilagođavanje trebalo bi da je praćeno
213
D. Krueger, Intermediate Macroeconomics (prevod I. Bićanić et al.) (Zagreb: Ekonomski
fakultet u Zagrebu, 2009).
GLOBALIZACIJA
odgovarajućim upravlјanjem deviznim kursom, kako bi se sprečilo toplјenje

efekata devalvacije tokom vremena. Na ovaj se momenat često zaboravlјalo.
Ovo je donedavno bio konvencionalan pristup trgovinskoj liberalizaciji u
teorijskoj i empirijskoj literaturi.214 Takva kombinacija mera može biti posebno
efikasna u zemlјama sa značajnim industrijskim izvoznim potencijalima i
dovolјnim kapacitetima da zamene uvoz domaćom proizvodnjom. Utvrđeno je da
u zemlјama koje zavise od primarne proizvodnje, devalvacija može dati manje
efekte u neutralisanju uticaja trgovinske liberalizacije na trgovinski bilans. To
može imati za rezultat nepovolјne terms-of-trade efekte ili može dovesti do
inflacione spirale. Međutim, bez obzira na posledice, postoji opšta saglasnost da
prilagođavanje realnog deviznog kursa treba da bude sastavni deo ubrzane
liberalizacije uvoza u ZUR.
Takođe, opšteprihvaćeno monetarno pravilo govori da upravlјanje deviznim
kursom predstavlјa klјučni faktor uspeha u okviru otvorenog trgovinskog režima.
Iskustvo pokazuje da je upravlјanje deviznim kursom značajnije za uspešan izvoz
i održiv privredni rast, od uvozne politike. Sve zemlјe koje su uspele da postignu
održivu stopu rasta izvoza, koja ima za rezultat višu stopu rasta proizvodnje na
duži rok, mogle su u dužem vremenskom razdoblјu da zadrže devizni kurs koji je
podsticajan za izvoznike. Devizni kurs u ovim zemlјama pokazao se kao prilično
stabilan, omogućujući proizvođačima izvoznih proizvoda da preduzimaju
dugoročne investicije.215
Međutim, praksa u ZUR tokom prošle decenije znatno je odstupala od tih
osnovnih principa. Kada je smanjivanje carina bilo praćeno devalvacijom, vrlo
brzo je dolazilo do neravnoteže deviznog kursa zbog makroekonomske neravno-
teže i cenovne nestabilnosti. Čak je i važnije istaći da je liberalizacija računa
kapitala, praćena prilivom kapitala, prihvatana kao sredstvo za izbegavanje
„tvrđih“ opcija ekonomske politike. U mnogim zemlјama koje se suočavaju sa
hroničnom cenovnom nestabilnošću, posebno u Latinskoj Americi, liberalizacija
trgovinskog i kapitalnog računa dovela je do nove kombinacije mera ekonomske
politike, koja omogućuje postizanje cenovne stabilnosti bez ulaženja u ozbilјnije
makroekonomske konflikte. Dok je ranije uspešno upravlјanje deviznim kursom
zavisilo od održavanja cenovne stabilnosti, novi stabilizacioni programi izmenili
su redosled stvari: devizni kurs je korišćen kao instrument za postizanje cenovne
stabilnosti, zanemarujući pri tom njegove efekte na trgovinu i konkurentnost. Na
drugoj strani, neke zemlјe istočne Azije, koje su uspešno upravlјale deviznim
kursevima tokom posleratne industrijalizacije, podlegle su izazovu da stabilnost
nominalnog deviznog kursa koriste kao sredstvo za privlačenje globalnog
214
R. Dornbusch, Policies to move from stabilization to growth, Proceedings of the World Bank,
Annual Coference on Development Economics 1990 (Washington, D. C., The World Bank).
215
Za iskustva dezinflacije u Latinskoj Americi videti: E. J. Amadeo, The knife-edge of
exchange-rate-based stabilization, UNCTAD Review (New York and Geneva, 1999).
GLOBALIZACIJA
arbitražnog kapitala.216 Čak i u nekim siromašnijim ZUR, koje su isklјučene iz
globalnih finansijskih tokova, priliv kapitala je vršio pojačan uticaj na devizni
kurs i nije bio povezan sa kretanjem trgovine. Dakle, dok je uticaj deviznog kursa
na investicione odluke rastao, kao rezultat veće otvorenosti i rastućeg značaja
spolјne trgovine u većini zemalјa, dotle je devizni kurs bio sve više prepušten
„ćudima“ kretanja kratkoročnog kapitala, koji nije povezan sa trgovinom,
produktivnošću i investicijama. Kombinacija brze trgovinske liberalizacije,
otvaranja računa kapitala i neusklađenosti deviznog kursa, prouzrokovala je u
mnogim zemlјama ozbiljne trgovinske neravnoteže, bez generisanja brzog i
održivog rasta.
216
Za razmatranje uloge stabilnosti nominalnog deviznog kursa u istočnoazijskoj krizi videti:
UNCTAD (1998, prvi deo, poglavlјe III).
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
6. MEĐUZAVISNOST REGIONALIZACIJE I GLOBALIZACIJE
Regionalne ekonomske integracije, kao oblik privrednog povezivanja

nacionalnih privreda, imaju dugu istoriju. Do 19. veka, ekonomske integracije
nacionalnih privreda odvijale su se na regionalnom prostoru. Početkom 19. veka,
procesi ekonomskog povezivanja država nosili su atribute nacionalne
homogenizacije i stvaranja nacionalnih država. Dvadeseti vek karakteriše veoma
izražen dinamizam kontinentalnih ekonomskih integracija.
Različiti oblici regionalnih ekonomskih integracija intenzivno su se širili,
tako da danas, u 21. veku, obuhvataju sve delove sveta. Iako u literaturi ne postoji
jedinstven stav o klјučnim faktorima koji su pokretači regionalnih ekonomskih
integracija, teorija i praksa saglasne su da regionalni ugovor predstavlјa
svojevrstan kooperativno-partnerski napor pojedinih država, u cilјu ostvarivanja
najrazličitijih društveno-ekonomskih i političkih cilјeva. Prema Aleksandru
Gračancu, svaki oblik regionalnih ekonomskih integracija ima svoj mehanizam
— način integracije. On obuhvata ekonomske, društvene, pravno-političke meto-
de i instrumente pomoću kojih se ostvaruje proces povezivanja nacionalnih
privreda. Regionalne ekonomske integracije imaju svoju ekonomsku i pra-
vno-političku nadgradnju, svoje organe, institute i specijalizovane institucije.217
Neosporno je da regionalnu ekonomsku integraciju karakteriše udruživanje
nacionalnih privreda u cilјu uklanjanja carinskih i necarinskih barijera, i drugih
društveno-ekonomskih mera koje imaju za cilј da ograniče slobodnu
međunarodnu trgovinu, kretanje lјudi i kapitala kao i ostalih faktora proizvodnje
koji se odnose na treće zemlјe — nečlanice ekonomske integracije.218 Međutim,
regionalne ekonomske integracije ne treba shvatiti kao oblik trgovinskog
protekcionizma prema zemlјama nečlanicama, već i kao šansu da one kroz
harmonizaciju trgovinskih sporazuma povećaju efekte multilateralne trgovinske
liberalizacije.
U uslovima globalizacije, ekonomski regionalizam predstavlјa odgovor
nacionalnih država na zajedničke ekonomske probleme koje generiše razvoj
svetske privrede. Kako globalna ekonomija postaje stvarnost, regionalne grupe
država nastoje da se integrišu kako bi ojačale ekonomsku nezavisnost, bolјe
pozicionirale privredu u globalnom okruženju i efikasnije ostvarile ekonomske i
217
Opširnije o tome: A. Gračanac, Globalno bankarstvo (Novi Sad: Fabus, 2007), str. 26.
218
B. Dimitrijević, O. Muntilak Ivanović, Ekonomika evropskih integracija (Novi Sad: Fabus,
2008), str. 3.
GLOBALIZACIJA
političke cilјeve.219 Međutim, treba imati na umu da regionalne ekonomske

integracije nisu alternativa nacionalnoj državi već predstavlјaju „projekat“
pojedinih država da, integrisane, ostvare svoje vitalne ekonomske i nacionalne
interese.
Pokretači formiranja regionalnih ekonomskih integracija u osnovi su
ekonomskog i političkog karaktera. U literaturi se, kao jedan od dokaza za to,
navodi i Maršalov plan nakon Drugog svetskog rata, koji je predstavlјao program
za evropsku obnovu. Nakon raspada blokovske podele sveta 1989 (pad
Berlinskog zida) smanjili su se vojni i politički uticaji, na račun jačanja
ekonomskih interesa u procesima stvaranja novih regionalnih integracija u svetu.
Bez obzira na to što regionalne integracije u prvi plan, kao pokretače,
stavlјaju ekonomske interese, ne može se izbeći činjenica da bez dobrih političkih
odnosa među zemlјama članicama regiona nije moguć uspešan razvoj
ekonomskih integracija.220 Danas u svetu funkcioniše tridesetak regionalnih
ekonomskih integracija, koje obuhvataju 80% svetskog tržišta.
U konsultovanoj literaturi, kao ekonomski motiv nastanka regionalnih
integracija najčešće se navodi rast privrednog razvoja zemalјa članica ovog
entiteta. Privredni rast nacionalne privrede članice regionalnih udruženja
ostvaruju zahvalјujući sledećim elementima, i to:221
• uklanjanju trgovinskih barijera,
• kanalisanju trgovinskih sporazuma,
• trgovinskoj liberalizaciji,
• harmonizaciji trgovinske politike i podsticanju izvoza,
• slobodnom pristupu tržištima zemalјa članica regiona,
• većem prilivu stranih direktnih investicija u zemlјe članice regionalne
ekonomske integracije,
• povećanoj konkurenciji na regionalnom tržištu,
• povećanju ekonomije obima proizvodnje i trgovine, koje regionalno
tržište nudi nacionalnim ekonomijama,
• jačanju uslužnog sektora,
• bržoj razmeni tehnologije, znanja, inovacija i informacija među zemlјama
članicama regiona,
219
Đ. Ćuzović, Positioning of Serbian Economy in the Global Economy — The Development of
Higher Forms of Cooperation with Foreign Countries, Proceedings form the International
Conference: Economic Science on the Crossroad (Belgrade: Institute of Economic Sciences,
2013), str. 206—215.
220
M. Kovačević, Međunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2002), str. 377.
221
M. Antevski, Regionalna ekonomska integracija u Evropi (Beograd, 2008), str. 40.
GLOBALIZACIJA
• razvoju marketing-partnerstva u istraživanju i razvoju, kreiranju novih
tehnologija, proizvoda i usluga,
• širem asortimanu, bolјoj ponudi roba i usluga potrošačima,
• strategijskoj koordinaciji društveno-ekonomskih politika između zemalјa
članica,
• jačoj pregovaračkoj poziciji prema trećim zemlјama (nečlanicama) i
trgovinskim blokovima,
• povećanju privrednog rasta i društveno odgovornog poslovanja. (dopunio
Đ. Ć.222).
Zaklјučićemo konstatacijom da regionalna ekonomska integracija nacionalnih
privreda dovodi do širenja tržišta, povećanja ekonomske efikasnosti i efektivnosti
privrednih subjekata, generišući pri tome različite modele (oblike) regionalnog
povezivanja.
6.1. Regionalizam u funkciji kanalisanja trgovinskih sporazuma

Osnovne tendencije razvoja globalne privrede, slikovito rečeno, nalaze se
između „čekića i nakovnja“. S jedne strane je razvoj globalne ekonomije, s druge
je jačanje regionalnih ekonomski integracija. Globalni trgovinski tokovi
promovišu koncept „tržišta bez granica“ dok regionalni ekonomski savezi
(integracije) zagovaraju „globalno tržište sa regionalnim prioritetima“.
Regionalizam je starijeg datuma i preteča je trgovinske liberalizacije i
kanalisanja trgovinskih tokova.223 Sa razvojem informaciono-komunikacionih
tehnologija, transferom tehnologije, znanja i inovacija, jačanjem uloge
transnacionalnih kompanija i smanjenjem transportnih troškova, regionalne
integracije postaju kamen temelјac procesa globalizacije. Istina, regionalne
ekonomske integracije i globalni društveno-ekonomski tokovi nisu „čedo“
prirodnog evolucionističkog razvoja. Razvoj i stabilnost regionalnih ekonomskih
integracija, kao i globalizacije, u direktnoj su sprezi sa odnosima, snagom i
stabilnošću pojedinih zemalјa, glavnih „igrača“ na privrednoj sceni. To dovodi do
toga da je „sukob“ interesa glavnih grupa zemalјa, stalni pratilac procesa
regionalizacije i globalizacije. O tome svedoči osam pregovaračkih rundi u okviru
GATT—STO.224 Međutim, teorija međunarodne trgovine uči nas i opominje da
su, i pored sukoba interesa, regionalizam i globalizacija najzaslužniji za
222
S. Sokolov-Mladenović, Đ. Ćuzović, “Development of the concept of corporate social
responsibility in trade under conditions of market globalisation”, Ekonomika — Journal of
Economic Theory and Practice, Vol. 60, No 4 (Niš: Society of Economists Ekonomika, 2014),
str. 117—129.
223
O. Mirić, Regionalna politika Evropske unije kao motor ekonomskog razvoja (Beograd:
Evropski pokret u Srbiji, 2009).
224
Pregovori u okviru Urugvajske runde trajali su od 1986. do 1994. godine.
GLOBALIZACIJA
uspostavlјanje globalnog trgovinskog poretka i usklađivanje regionalnih saveza

sa njim. S tim u vezi, autori Kroford i Fjorentino (Crawford & Fiorentino)
ističu:225 „Iako se generalno smatra da je liberalizacija kroz regionalne trgovinske
sporazume druga najbolja opcija, ona može biti jedina opcija ako postoji otpor
liberalizaciji na globalnom nivou“. To je sigurno jedan od razloga širenja
regionalnih trgovinskih sporazuma, od devedesetih godina prošlog veka do
danas.226
6.2. Regionalno povezivanje trgovinskih tokova

Regionalne ekonomske integracije u žiži su interesovanja naučno-stručne
javnosti u oblasti međunarodne trgovine. Teorijsko-empirijska istraživanja
međunarodne trgovine, liberalizma i protekcionizma datiraju od nastanka prvih
država, pa do danas. Istina, tokom razvoja međunarodne trgovine menjao se i
teorijski pristup u izučavanju regionalnih ekonomskih integracija. Podsetićemo se
da su se rasprave naučno-stručne javnosti kretale u okviru klasičnih i savremenih
teorija međunarodne trgovine. Osnovna razlika između ovih teorija počiva u
viđenju efekata protekcionističke i slobodne (liberalne) trgovine. Hronološki
posmatrano, teorije međunarodne trgovine, u vremenu u kome su nastale,
predstavlјale su funkciju promenjivih elemenata, kao što su: ekonomska snaga
zemlјe, politička i ideološka moć kreatora ekonomske politike, itd. Tako je i
danas, s tim što se menja samo značaj društveno-ekonomske instrumentalizacije
pojedinih argumenata za slobodnu i protekcionističku trgovinu.
Pol Krugman (Paul Krugman) je početkom devedesetih godina 20. veka
formulisao teoriju ekonomske geografije, ističući pri tome značaj ekonomije
obima i koncentracije poslovnih aktivnosti firme, bliže tržištima i
dobavlјačima.227 Iako ne eksplicitno, ovaj autor naglašava funkcionalno-uzročnu
povezanost regiona, kroz koncentraciju, sa okruženjem. Nadalјe, imajući u vidu
nesavršenost tržišta, kao i nesavršenost vladinih odluka, Krugman, u vidu
„mekih“ argumenata zakučuje228 da „dinamičan razvoj regionalnih integracija i
slobodna trgovina mogu poslužiti kao fokusna tačka oko koje se zemlјe mogu
složiti da izbegnu trgovinske ratove. Slobodna trgovina nije prošlost, ali nije ni
ono što je nekada bila“.
Empirijska istraživanja govore da, prema podacima STO, danas funkcioniše
455 regionalnih trgovinskih sporazuma, od čega su 284 fizički regionalni
225
J.-A. Crawford, R. V. Fiorentino, The Changing Landscape of regional Trade Argeements,
Diskussion Paper 8 (Geneva: WTO), str. 16.
226
28.
227
P. Krugman, “Space: The Final Frontier”, u: Journal of Economic Perspectives, 12(2) (1998):
str. 163.
228
Isto, str. 143.
GLOBALIZACIJA
sporazumi. Kao što pokazuju podaci prikazani na Grafikonu 18, broj regionalnih
trgovinskih ugovora značajno se povećao tokom devedesetih godina 20. veka. Od
1948. do 1994, GATT je primio 124 obaveštenja o regionalnim trgovinskim
sporazumima, od kojih je 38 još uvek aktivno. Nakon 1995, taj broj se povećao
na preko 400. To potvrđuje ranije izrečen stav Pola Krugmana da slobodna
trgovina i regionalni trgovinski sporazumi menjaju svoju fizionomiju. Ovo
ukazuje na promenu sadržaja (strukture) regionalnih sporazuma.229 „Ako hoćemo
da sagledamo tipologiju regionalnih trgovinskih sporazuma, koji su na snazi,
najčešći je sporazum o slobodnoj trgovini sa 84 procenta. Na sporazume carinske
unije i delimičnog opsega otpada po osam procenata. Od regionalnih trgovinskih
sporazuma koji još nisu na snazi, 96 procenata su sporazumi o slobodnoj trgovini
i četiri procenta je delimičnog opsega, carinskih unija nema.“
Ovakva struktura regionalnih trgovinskih sporazuma govori o različitosti
trgovinskih aktivnosti između zemalјa potpisnica. Kako trgovinski tokovi između
pojedinih zemalјa unutar regiona sadrže različite elemente saradnje, to znači da
se, pored opštevažećeg sporazuma, najčešće sklapaju bilateralni. Tako, na primer,
na bilateralne otpada preko 75%, a 90% sporazuma su u fazi pregovaranja.
Grafikon 18: Broj regionalnih trgovinskih ugovora na snazi230
229
J. A. Crawford, R. V. Fiorentino, The Changing Landscape of Regional Trade Argeements,
Discussion Paper 8 (Geneva: WTO, 2005), str. 3 (preuzeto iz izvora: B. Pelević, V. Vučković,
Međunarodna ekonomija, Beograd: Ekonomski fakultet, 2007).
230
Izvor: WTO, http://rtais.wto.org/UI/PublicMaintainRTAHome.aspx (pristupljeno 22. decembra
2017).
GLOBALIZACIJA
Prema prikazanim podacima, najveći broj regionalnih trgovinskih

ugovora potpisan je između zemalja Evrope i Istočne Azije, dok je najmanje
regionalnih trgovinskih ugovora potpisano u regionima Zapadne Azije i Kariba.
Grafikon 19: Regionalni trgovinski sporazumi, 1948—2018.231

Neosporno je da će uspeh regionalnih trgovinskih sporazuma i dalјe zavisiti
od ekonomske i političke snage kreatora integracije i globalizacije. Ekonomski i
politički aršini regionalnih i globalnih „igrača“ bili su, i biće, opredelјujući u
kanalisanju trgovinskih tokova. Nacionalnim privredama „namernicima“ na putu
ka sklapanju trgovinskih sporazuma ostaje uverenje da koračaju ka zvezdama, ali
da pažlјivo gledaju gde staju. Zato se tim zemlјama preporučuje da se na početku
regionalne ekonomske integracije opredelјuju za manje čvrste i manje
obavezujuće oblike integracije. U početku se država opredelјuje za sklapanje
sporazuma o slobodnoj trgovini, kasnije za carinsku uniju. U prilog ovoj tezi
govore i raspoloživi statistički podaci, navedeni u ovom tekstu, gde od trenutno
važećih regionalnih trgovinskih sporazuma 96% otpada na zonu slobodne
trgovine.
231
Isto.
GLOBALIZACIJA
6.3. Ekonomska integracija — pokretač procesa globalizacije
Hronološki posmatrano, ranije su preduzeća bila nacionalna ili regionalna, pa
čak i TNK nisu bile povezane kroz strategijske alijanse i ponašale su se nezavisno
jedna od druge. Zemlјe koje teže da bude izolovane, imaju nizak priliv stranih
direktnih investicija. U privredama takvih zemalјa čak i trgovina igra relativno
malu ulogu. Slikovito rečeno, nacionalne privrede su izgledale kao savremena
bajka. Likovi u ovoj globalnoj priči morali su da napuste svoju „začaranu šumu“ i
upuste se u međusobnu interakciju. „Jednostavno ubacite savremeni zamah
tehnologije u predivo i možemo videti kompletnu sliku u kojoj preduzeća i zemlјa
rade zajedno kako bi rešili svoje ekonomske izazove“, ističe prof. Stančetić.232
Manje ili više, ova priča se može sumirati frazom: „Svet se skuplјa i međusobno
povezuje“. Ekonomska integracija je dovela do interakcije i saradnje preduzeća i
zemalјa kroz migracije, trgovinu robama i uslugama, kao i slobodno kretanje
kapitala, znanja i tehnologija. Ne bi trebalo da predstavlјa nikakvo iznenađenje
činjenica da korporacije i zemlјe rastu brže kada su integrisane.
Teorijsko-empirijske analize govore da je došlo vreme kada preduzeće ne
može opstati sа́mo. Ono mora da sarađuje, ne samo sa lokalnim partnerima već,
što je još važnije, i sa globalnim korporacijama. Većina zemalјa i organizacija
nema unutrašnje resurse — radnu snagu, prirodne resurse i tehnologiju, da bi se
takmičila u sve složenijem globalnom okruženju. Efikasniji način u ostvarivanju
globalnih ekonomskih mogućnosti i izazova jeste stvaranje ekonomskog saveza
ili mreže, kroz kooperaciju, kolaboraciju, fleksibilnost, adaptaciju, rizik i
smanjenje troškova, zajedničke interese i cilјeve, bliskost, otvorenost i predanost
između entiteta.233 Ovi ekonomski odnosi rezultat su stanja sinergije u čijoj
kombinaciji su izlazne komponente veće od pojedinačnog napora svakog
pojedinca. Konzorcijum Airbus savršen je primer kompanije koja sarađuje sa
drugim subjektima u različitim zemlјama. Airbus je nastao kao partnerstvo
između evropskih vazduhoplovnih kompanija, u nameri da postanu konkurencija
gigantima iz SAD, ali 2001. godine Airbus je formalno postao jedna integrisana
kompanija. Ta integracija izgleda ovako: kompanije iz Velike Britanije proizvode
krila aviona, dok nemački dobavlјači obezbeđuju trup i rep. Španske kompanije
proizvode vrata aviona, a francuske nadgledaju proizvodnju kokpita i završnu
montažu. Više od 800 kompanija iz SAD proizvodi više od 35% delova za
avione, sa 1.500 drugih proizvođača locirani su u preko 30 zemalјa.
Airbus je promenio izgled avio-biznisa i u tome je postigao veliki uspeh. To
je primer „požnjevene“ prednosti oštre konkurencije — prevazilaženjem granica,
delјenjem troškova razvoja, kao i dogovorom o zajedničkom skupu mera i o
232
V. Stančetić, Region kao razvojna perspektiva u Evropskoj uniji (Beograd: Službeni glasnik,
2009).
233
D. Jovović, S. Cvetanović, Ekonomske integracije i Evropska unija (Priština: Ekonomski
fakultet, 2010).
GLOBALIZACIJA
zajedničkom jeziku. Airbus je danas jedna od vodećih svetskih kompanija u

avio-industriji i prima narudžbine za skoro polovinu aviona sa više od 100
sedišta.
Jasno je da su snage globalizacije, u obliku privrednog ambijenta, u svetu
dovele do povećanog značaja ekonomskih integracija. Ove snage uklјučuju bržu
komunikaciju, efikasniji transport, povećan protok roba i usluga, mobilnost radne
snage i znatno ubrzanije finansijske tokove — što je sve rezultiralo skraćenim
životnim ciklusom proizvoda. Sve ovo bilo je olakšano velikim napretkom
tehnologije. Dok su troškovi u vezi sa razvojem novih proizvoda i usluga
povećani u poslednjih nekoliko decenija, životni ciklus ovih proizvoda znatno je
skraćen. Televizori su prvi put predstavlјeni 1947. godine. Koreji je bilo potrebno
16 godina da bi reprodukovala istu tehnologiju. Danas, LG razvija najmodernije
televizore, koje na tržište plasiraju i svi njegovi konkurenti, u najkraćem
mogućem periodu.
Drugi efekti globalizacije koji utiču na ekonomske integracije obuhvataju
tendenciju entiteta i društva da iskoriste pad troškova u transportu i komunikaciji,
kao i značajne razlike između javnih politika. Javna politika može uticati na
tempo i obim ekonomskih integracija. Na primer, tokom druge polovine osam-
desetih godina 20. veka, kada su nacije bile okrenute ka liberalizaciji i
demokratskim slobodama, Kuba se ponašala sasvim suprotno. Umesto da
podstiče globalne odnose, ona je blokirala ekonomske integracije i nije želela da
pristupi podregionalnim integracija zapadne hemisfere.
Broj regionalnih saveza značajno je porastao, o čemu svedoče Severnoame-
rički sporazum o slobodnoj trgovini (North American Free Trade Agreement),
Evropska unija, Zajedničko tržište u Južnoj Americi (Southern Cone Common
Market in Latin America), Udruženje zemalјa Jugoistočne Azije (The Association
of Southeast Asian Nations) i Južnoafrička zajednica za razvoj (The Southern
African Development Community). Svi oni promovišu regionalne integracije
između lokalnih zemalјa kroz ekonomske integracije — što predstavlјa slobodno
kretanje roba i usluga, kapitala, radne snage, kao i zajedničke smernice za ta
tržišta. Ovi faktori promovišu veću efikasnost i produktivnost među povezanim
ekonomijama. Na primer, razbijanje barijera kroz slobodnu trgovinu može
povećati prihode zemlјe, životni standard, efikasnost i produktivnost, kroz
specijalizaciju i komparativne prednosti u odnosu na apsolutne prednosti.
Korporacije mogu da koriste regionalnu saradnju kako bi razumele svoje tržište i
formulisale svoje strategije u skladu sa tim.
Dell Computers je još jedna kompanija koja prednjači u razvoju strategije
poslovnih integracija. Ova kompanija postala je poznata jer je ogroman uspeh
postigla uvođenjem poslovnog modela build to order (uradi po narudžbini). Dell
koristi eksterne kompanije kako bi obezbedio delove za svoje računare,
razvijajući tako poslovne odnose sa lokalnim i stranim kompanijama. Samsung ga
GLOBALIZACIJA
snadbeva delovima (kao sto je CD-ROM), Intel je dobavlјač procesora, a Federal
Express omogućava isporuku. Dell ne bi bio broj jedan u svetu u isporuci
personalnih računara, kada bi poslovao izolovano. Takođe, kompanija Apple u
proizvodnji svojih proizvoda sarađuje sa kompanijama iz Kine, Tajvana,
Tajlanda, Malezije, Singapura, Južne Koreje itd.
Regionalne integracije treba posmatrati u vremenu i prostoru. Posle Drugog
svetskog rata, američki državni sekretar Džordž Maršal sačinio je Maršalov plan,
kojim je ponudio Evropi dvadeset milijardi dolara pomoći, pod uslovom da SAD
i Evropa zajednički odluče kako će se taj novac iskoristiti. Ovo je primoralo
evropske zemlјe da se ujedine i da deluju kao ekonomska celina. U to vreme,
integracija je bila viđena više kao strategija razvoja, nego kao društve-
no-ekonomski proces.
Ako pogledamo dalјe u prošlost, znamo da su se komunikacija i trgovina
odvijale i u periodu drevnih civilizacija. Međutim, nerazvijeni oblici transporta i
komunikacije ograničavali su sposobnost grupa da u potpunosti iskoriste
beneficije „sirove“ globalizacije. Konj, vetar, parna mašina, neefikasni su meha-
nizmi za promet roba, usluga i informacija. Tek je razvoj sofisticiranih
tehnologija, u vidu telegrafa, telefona, računara, satelita i interneta, omogućio da
se razvije globalna privreda kakvu danas poznajemo.
Sa napretkom tehnologije dolazi i do povećanja brzine — jednog od
najvažnijih faktora u ekonomskoj integraciji. Džon Čejmbers (John Chambers),
glavni izvršni rukovodilac tehnološke kompanije Cisco Systems Inc., tvrdi da u
digitalnoj revoluciji nisu pobedili oni koji su veliki, već oni koji su brzi.234 Cisco
je postao svetski lider u pružanju hardverskih, softverskih i drugih usluga, koje
omogućavaju kompanijama umrežavanje. Koristeći internet u svom poslovanju,
Cisco je uspeo da preživi tehnološki kolaps krajem 2002, pre svega zbog
činjenice da preko 41% njegovih prihoda dolazi izvan SAD. Kao i kod mnogih
drugih fabrika, većina proizvodnih pogona kompanije Cisco nalazi se izvan
matične zemlјe i koristi internet da dobavlјačima saopšti podatke o vrsti robe i
mestu isporuke. Cisco je u mogućnosti da zaokruži ceo proizvodni ciklus, a da
zaposleni ne dodirnu parče papira. Nekadašnji finansijski direktor kompanije
Cisco, Lari Karter (Larry Carter), procenjuje da kompanija godišnje uštedi oko
petsto miliona dolara, zahvaljujući tome što posluje isklјučivo preko interneta.
Sada je čak i Christie’s, 252 godine stara aukcijska kuća, počela da koristi
internet za prodaju. Tako je u stanju da opipa puls potrošača u različitim
delovima sveta i odmah odgovori na njihove zahteve. Povećana upotreba
interneta u poslovima samo je početak ekonomskih integracija. To dovodi do
integracije globalnog biznisa, gde će na hilјade kompanija biti povezano u
234
H. T. Cohn, Global Political Economy: Theory and Practice (New York: Pearson, 2010), str.
250.
GLOBALIZACIJA
strategijske alijanse. Proces globalizacije, koji se danas širi, sastoji se od

međunarodnih tokova robe, kapitala i stranih direktnih investicija.
6.3.1. Koristi koje ekonomska integracija donosi nacionalnim privredama
Društveno-ekonomski efekti ekonomskih integracija evidentni su u mnogim
primerima. Svaka članica Evropske unije, na primer, nalazi načina da profitira od
ekonomskih odnosa. Španija i Portugalija su dobile članstvo u Evropskoj
zajednici, preteči Evropske unije, 1986. godine, kako bi sačuvale svoja nova
demokratska društva. Pre ulaska u EU, njihovi prihodi per capita bili su 49% i
27% od prihoda velikih evropskih zemalјa. Na prelazu iz 20. u 21. vek, njihov
prihodi per capita iznosili su 67% i 38%, što predstavlјa značajno povećanje
usled ekonomskih integracija. U Irskoj je takođe došlo do povećanja prihoda i
efikasnosti, zahvalјujući integraciji u EU. Takođe, siromašnije zemlјe sa juga
Evrope osetile su smanjenje jaza u dohotku između njih i ostatka Evrope. Razlozi
razvoja ovih zemalјa jednostavni su: povećanje obima trgovine, stranih direktnih
investicija i drugih finansijskih tokova predstavlјa pokretačku snagu koja stoji iza
procesa ekonomskih integracija. Sve ovo dešavalo se dok su bogatije zemlјe
postajale sve bogatije.
Izvan EU, zemlјe kao što je Meksiko imale su koristi od integracija i
sporazuma kao što je NAFTA. Pre nego što je NAFTA osnovana, 1994, Meksiko
je bio zemlјa sa zatvorenom privredom, ograničenjima valute i trgovine.
Formiranjem sporazuma NAFTA, vrednost trgovine između SAD i Meksika
povećala se sa 81 milijarde dolara na 579,7 milijardi dolara u 2016. godini.235 U
Meksiku je došlo do porasta raznolikosti ekonomije, od tranzicionog oblika
zasnovanog na nafti do proizvodnje. Meksiko se danas nalazi na 13. mestu
najvećih svetskih izvoznika roba, sa vrednošću izvoza od 381 milijarde dolara u
2015. godini. Štaviše, uticaj integracije sa dvema demokratskim nacijama doveo
je do uklanjanja Institucionalne revolucionarne partije, koja je bila na vlasti više
od sedamdeset godina.
Prva odlika ekonomskih integracija jeste protok robe i kapitala. Druga odlika
su strane direktne investicije, koje predstavlјaju jedan od najvažnijih faktora u
globalnoj ekonomskoj integraciji, kao i povezivanje međunarodnih entiteta
(subjekata). U toku 2002, skoro sav neto kapital koji je došao u SAD bile su
strane direktne investicije, što je pomoglo finansiranje deficita tekućeg bilansa.
Pored očiglednih monetarnih prednosti, strana ulaganja pružaju i razvoj lјudskih
resursa (lјudskog kapitala) u zemlјi primaocu, i obuku zaposlenih, što skoro uvek
predstavlјa usko grlo kod novih preduzeća. Uz to, transfer tehnologije još je jedna
prednost koja se ne može postići kroz direktnu trgovinu i finansijska ulaganja.
Zemlјe kao što je Singapur, koje imaju visok nivo prekograničnih integracija i
stranih direktnih investicija, predstavlјaju primere uspešnih priča poslednjih
235
United States Trade Representative (USTR), https://ustr.gov (pristupljeno 12. decembra 2017)
GLOBALIZACIJA
godina. Međutim, zemlјe koje nemaju resurse ili poslovnu klimu za privlačenje
stranih direktnih investicija, kao što su mnoge zemlјe podsaharske Afrike,
doživlјavaju stalni pad BDP-a per capita. Uspešne zemlјe u ovom dobu
ekonomskih integracija jesu one sa otvorenim ekonomijama, koje zbog toga
privlače najveći deo investicija.
Nacionalne privrede mogu uticati na to koliko će privući SDI. Glavni faktor
koji utiče na strane direktne investicije jeste stabilnost — politička, socijalna,
ekonomska. Politička pravila igraju značajnu ulogu u investiranju. Na primer,
američki embargo Kubi zabranjuje investiranje, ali kraj „hladnog rata“ doneo je
prijatelјsko i sigurnije okruženje za investiranje u druge zemlјe u razvoju.
Trenutna previranja na Bliskom istoku odlažu priliv stranih direktnih investicija,
ali mogući prelazak na demokratsko uređenje to bi promenio. Među
najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije u svetu jesu Kina i
Indija. Ovakav razvoj ekonomija sa srednjim dohotkom, i kasnija eksplozija
bogatstva, direktan su uticaj globalizacije i ekonomskih integracija. Svet se,
takođe, smanjuje — u smislu povezivanja. Porudžbina se može ostvariti sa bilo
kog mesta na planeti, kao i isporuka, i to u roku od samo nekoliko dana. Opet,
ovo se dešava usled razvoja tehnologija — brže komunikacije, efikasnijeg
transporta, a naknadno i mobilnosti radne snage. Drugi faktor je povećanje
izazvano rastom stanovništva i povećanje bogatstva po glavi stanovnika u
rastućim srednje razvijenim ekonomijama, kao što su Kina i Indija.236 Ove
ekonomije postaju nove centralne tačke globalne trgovine, posebno u oblastima
informacionih tehnologija i tekstila. Pošto više nisu izolovane od ostatka sveta,
ove zemlјe koriste slobodno kretanje roba, usluga, rada, kapitala, tehnologije i
znanja, s namerom da preuzmu klјučnu ulogu u ekonomskoj integraciji. Kada se
Kina priklјučila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, to je bio početak integracije
Istočne Azije u globalnu ekonomiju.
Kao što navodi gradonačelnik Ksia (Xia), kineski komunistički zvaničnik,
„prvo ćemo imati naše mlade lјude koji su zaposleni kod stranaca, a onda ćemo
početi sa našim kompanijama. To je kao izgradnja zgrade. Danas SAD
predstavlјaju dizajnere, arhitekte, a zemlјe u razvoju su zidari tih zgrada, ali
nadam se da ćemo jednoga dana mi postati arhitekte.“
Rast u ovom regionu utiče na globalno poslovanje i ima ogromne implikacije za
budućnost. Iako SAD gube uslužne i proizvodne poslove od Kine i Indije, taj rast je
bio jedan od klјučnih faktora za uspeh istočnoazijskih zemalјa. S druge strane,
njihov razvoj stvorio je povećanju potražnju za robom iz SAD. Ukupan izvoz
američkih kompanija u Kinu u 2016. godini iznosio je 169,8 milijardi dolara.237
236
383.
237
United States Trade Representative (USTR), https://ustr.gov (pristupljeno 12. decembra 2017)
GLOBALIZACIJA
Čak i Afrika, kao najsiromašniji kontinent na svetu, shvata neophodnost

ekonomskih integracija. Abudža sporazum (Abuja Treaty) poziva na saradnju
između pojedinih naroda, kroz promociju unutarafričke trgovine i zajedničke valute.
Kao što je ranije navedeno, trgovina i zajednička valuta klјučni su faktori
ekonomske integracije. Neverovatno je koliko brzo zemlјa napreduje kada se
ekonomski integriše.
6.3.1.1. Strategije uklapanja ekonomskih integracija u globalne tokove
Na osnovu sadašnjih trendova, integracija u globalni ekonomski sistem ostaće
prioritet za korporacije i zemlјe lidere. Kompanije sa imovinom u inostranstvu
moraju pažlјivo da prate vitalnost svojih stranih filijala. Devizni kursevi i
finansijska kriza direktan su rezultat integracije tržišta kapitala; zato kompanije
moraju pažlјivo pratiti indikatore zemlјe i pokazatelјe konkurentnosti. To neće
biti lako za transnacionalne kompanije, kao što je npr. konzorcijum Airbus, koji
ostvaruje poslovanje širom sveta. Da bi odgovorile na globalne ekonomske
integracije, korporacije će morati da osmisle novu menadžment strategiju za
praćenje političkih zbivanja i praćenje produktivnosti hilјada zaposlenih širom
sveta. Uprkos riziku u vezi sa globalnim integracijama, u poslednjih trideset
godina koristi od slobodne trgovine, otvorenog tržišta kapitala i transnacionalnog
povezivanja daleko su veće. Integrisane privrede su rasle po stopi dva do tri puta
većoj od ekonomski izolovanih nacionalnih privreda.
Privodeći kraju raspravu na ovu temu, Kon (Cohn) slikovito opisuje buduće
integracije rečima:238 „Ova priča je daleko od kraja, i ne može se zaklјučiti sa ʼi
živeće srećno do kraja životaʼ.“ Kompanije treba da predvide i da se pripreme za
nastavak integracije finansijskih i tržišta roba, što će rezultirati efikasnijom i
efektivnijom strategijom pozicioniranja nacionalne privrede u regionalnim i
globalnim ekonomskim integracijama.
6.4. Modaliteti regionalnih ekonomskih integracija

U ekonomskoj literaturi najčešće se navode sledeće četiri faze u razvoju
regionalnih ekonomskih integracija:239 a) zona slobodne trgovine; b) carinska
unija; c) zajedničko tržište; i d) ekonomska unija.
Prva faza regionalne ekonomske integracije započinje sa stvaranjem zone
slobodne trgovine. Ovaj oblik integracije polazi od dve klјučne pretpostavke, a to
su: da zemlјe članice imaju mogućnosti da definišu sopstvene carinske stope, za
uvoz iz trećih zemalјa, i da regionalno ekonomsko područje zadržava mogućnost
primene principa o poreklu robe, koja je dominantnim delom proizvedena u
238
359.
239
D. Jovović, S. Cvetanović, Ekonomske integracije i Evropska unija (Priština: Ekonomski
fakultet, 2010), str. 10.
GLOBALIZACIJA
zemlјama slobodne trgovine. Primena principa o poreklu robe ima za cilј da
onemogući uvoz kroz zemlјe sa najnižom carinskom stopom, i da istu izveze u
zemlјe sa najvišom carinskom stopom. Najpoznatija zona slobodne trgovine je
NAFTA (North American Free Trade Agreement).
Carinska zona predstavlјa formiranje carinske unije, kojom se stvara zajednički
sistem carina i kvota. Drugim rečima, carinska unija predstavlјa ugovorni odnos
između država koje se odriču trgovinsko-političke individualnosti u korist nove
regionalne ekonomske zajednice. U carinskoj uniji se uspostavlјa zajednička
carinska stopa za uvoz robe iz trećih zemalјa, odnosno zemalјa nečlanica, dok se u
međusobnoj trgovini carine ukidaju, ili znatno snižavaju. Kada se carine međusobno
ukinu, tada govorimo o tzv. „carinskoj asimilaciji“ i stvaranju jedinstvenog
carinskog područja. U tom slučaju, o carinama se stara „visoka vlast“ (Savet), koja
donosi i menja tarifu carinske unije. Da bi ekonomska integracija funkcionisala,
neophodno je ukinuti sve carine između država članica, i uvesti zajedničku carinsku
tarifu prema trećim zemlјama. Prema ovoj odrednici, uspostavlјena je razlika
između carinske unije i zone slobodne trgovine. Najstarija carinska unija koja i
danas postoji jeste SACU (Southern African Customs Union), osnovana 1910.
godine. Ona uključuje Južnu Afriku, Bocvanu, Lesoto, Svazilend i Namibiju.
Treću fazu u regionalnoj ekonomskoj integraciji predstavlјa stvaranje
zajedničkog tržišta, što podrazumeva eliminisanje svih barijera u prometu roba,
usluga, kapitala i faktora proizvodnje između zemalјa članica. Evropska unija je
od 1992. postala zajedničko tržište.
Najvišu fazu regionalnih ekonomskih integracija predstavlјa ekonomska
unija. Ona podrazumeva harmonizaciju i unifikaciju ekonomskih politika i
strategija privrednog razvoja zemalјa članica. U literaturi se, ponekad, pravi
razlika između delimične i potpune ekonomske unije. Potpuna ekonomska unija
podrazumeva, pored zajedničke (harmonizovane) fiskalne, monetarne, saobra-
ćajne, energetske i dr. ekonomske politike, i postojanje jedinstvenog novca,
jedinstvene centralne banke i vlade sa nadnacionalnim mandatom. Evropska unija
čini korake ka stvaranju ekonomske unije, jer zemlje članice postepeno usvajaju
jedinstvenu valutu.
U najnovijoj literaturi nailazimo na proširenu klasifikaciju regionalnih
ekonomskih integracija:240 a) preferencijalni carinski sporazum; b) parcijalna carin-
ska unija; c) zona slobodne trgovine; d) carinska unija; e) zajedničko tržište; f) eko-
nomska unija; i g) potpuna ekonomska unija. Svi ovi oblici regionalnih ekonomskih
integracija, osim potpune ekonomske unije, postoje u praksi. Čak i neke od
elemenata potpune ekonomske unije možemo videti u najnovijoj praksi EU. Pored
četiri opšteprihvaćena regionalna modela ekonomskih integracija: zone slobodne
trgovine, carinske unije, zajedničkog tržišta i ekonomske unije, mogu se naći i
240
A. Antevski, Regionalna ekonomska integracija u Evropi (Beograd, 2008), str. 41—45.
GLOBALIZACIJA
složeniji odnosi između pojedinih integracija, ili njihovih članica, poput odnosa
između EU i EFTA. To takođe važi i za carinsku uniju između EU i Turske, kao i za
brojne sporazume koje je EU zaklјučila sa zemlјama iz pojedinih regiona. Dokaz za
to je i doskorašnja mreža bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini između
zemalјa Zapadnog Balkana, gde svaka od njih sarađuje sa svim ostalima. Mnogi od
postojećih sporazuma regionalne integracije predstavlјaju hibridni model, tako da su
jedna zemlјa, ili grupa zemalјa, najčešće, članice više tipova integracija. To nam
daje povoda da zaklјučimo da regionalne ekonomske integracije treba posmatrati sa
dinamičkog aspekta, tako da se društveno-ekonomske veze između zemalјa članica
mogu definisati, ugovoriti, jasno prepoznati i menjati.
Ekonomska teorija pokazuje da slobodna trgovina na globalnom nivou
predstavlјa najbolјi ishod, ukoliko dopušta specijalizaciju i razmenu tako da to
mesto postaje globalno, dovodeći na taj način do povećanja globalnog autputa i
blagostanja. Preferencijalni trgovinski sporazumi predstavlјaju podskup zemalјa i
zbog toga su drugo najbolјe rešenje. Oni unapređuju trgovinu među svojim
članicama i preusmeravaju trgovinu od efikasnijih proizvođača iz zemalјa koje
nisu članice, ka zemlјama članicama, zbog njihovog privilegovanog statusa.
Treba napomenuti da se preferencijalni trgovinski sporazumi postoje u različitim
oblicima. Oni se kreću od niskog nivoa integracije, putem sporazuma o slobodnoj
trgovini ili carinske unije, ka višim nivoima integracije, kao što je zajedničko
tržište, ekonomske (i monetarne) unije, ili čak ekonomske i političke unije.
Preferencijalni trgovinski sporazumi takođe se odnose na dve ili više zemalјa koje
formiraju zajednicu sa nižim carinama (i drugim trgovinskim barijerama), za robu
i usluge iz zemalјa članica. Sporazum o slobodnoj trgovini eliminiše u potpunosti
carine na robu iz zemalјa članica, a carinska unija predstavlјa sporazum o
slobodnoj trgovini sa zajedničkim spolјnim tarifama.
Preciznije, ekonomske integracije zasnivaju se na:241
• ukidanju carina i uvoznih kvota među članicama (zona slobodne trgovine
i sektorski sporazumi o slobodnoj trgovini);
• uspostavlјanju zajedničkih spolјnih carina i kvota (carinska unija);
• omogućavanju slobodnog kretanja roba, usluga i radne snage (zajedničko
tržište);
• harmonizaciji konkurentske, strukturne, fiskalne, monetarne i socijalne
politike (ekonomska unija);
• ujedinjenju ekonomske politike i uspostavlјanju nadnacionalnih
institucija (ekonomska i politička unija).
241
R. Мirus, N. Rylska, Economic Integration: Free Trade Areas vs. Custom Union (Edmonton:
Western Centre of Economic Research, University of Alberta, 2001).
GLOBALIZACIJA
Dakle, progresivno se mogu razlikovati tri stepena integracije. Prvi nivo
podrazumeva skromne integracije, putem sporazuma o primeni simetričnih
preferencijalnih tretmana i dodelјuje funkcije i instrumente za rad zajedničkih
institucija. Primer može da bude NAFTA i posvećenost eliminaciji carina između
zemalјa članica, njihove odredbe o rešavanju sporova, kao i razne radne grupe i
komisije koje služe tome da se olakšaju trgovina i investiranje između triju
partnera. U slučaju carinske unije, sporazum bi dodatno uklјučio zajedničke
spolјne carine koje važe za nečlanice, što zahteva i razumevanje o tome kako
raspodeliti prikuplјene carinske prihode među partnerima.
Drugi nivo ekonomske integracije predstavlјa harmonizacija instrumenata,
preko kojih će strane zadržati kontrolu, i kroz koje će, zbog različitih nacionalnih
pristupa, prevazići prepreke koje postoje u formiranju zajedničkog tržišta. Ovo bi
mogao biti slučaj u oblasti migracija radnika, konkurentske politike, kao i
standarda proizvodnje. Jedan od primera takve harmonizacije je Jedinstveni
evropski akt (European Single Act). Između ostalih odredbi ovog akta,
primenjuju se „principi međusobnog priznavanja“ standarda proizvoda.
Intenzivnija saradnja i nadnacionalne institucije, kao što su zajednički sud o
konkurentskoj politici, takođe su karakteristike ovog drugog nivoa.
Treći i najviši stepen ekonomske integracije dodaje koordinaciju nacionalnih
politika i stvaranje nadnacionalnih tela, koja podrazumevaju ne samo ekonomsku,
već sve više i političku integraciju. Primeri su stvaranje zajedničke valute i
centralne banke, pa čak i nadnacionalni parlament, kao što je slučaj sa EU.
6.4.1. Zona slobodne trgovine
Ovo je jedna od opcija za zemlјe koje otpočinju ekonomske integracije, i za
one koje ne žele ili ne mogu da se uklјuče u neki od viših nivoa integracije. Zona
slobodne trgovine može biti ograničena u nekim sektorima, tako što se zadržava
visok nivo kontrole na nacionalnom nivou i sprečava izlaganje konkurenciji iz
drugih sektora. Nadležnost da odlučuje o tome kako se tretiraju treće zemlјe
ostaje nepromenjena (nezavisna trgovinska politika). Međutim, pravila o poreklu
(rules of origin) treba da budu dogovorena među članicama, kako bi se odredilo
koji proizvodi se mogu preneti bez plaćanja carina. U slučaju NAFTA, proizvod
se mora suštinski transformisati da bi došlo do promene carinske klasifikacije; on
mora imati 50% (62,5% za automobile) komponenti iz zemlјe članice242 da bi se
kvalifikovao za bescarinski tretman. Postoje opsežne i kompleksne odredbe o
tome kakav sadržaj je stigao i koja je dokumentacija potrebna na granici. Ako ne
bi postojala pravila o poreklu proizvoda, proizvodi trećih zemalјa mogli bi se
izvoziti u zemlјu sa manjim carinama i zatim bez plaćanja dodatnih carina preneti
242
Ovaj sadržaj je zasnovan na testu „neto cene“ i obavezan je za automobilske proizvode.
Najčešće izvoznici mogu da biraju između „neto cene“ i testa „transakcione vrednosti“. Za test
„transakcione vrednosti“ granica iznosi 60 odsto.
GLOBALIZACIJA
u zemlјe sa višim carinskim stopama. Kao posledica, u zoni slobodne trgovine,

granična kontrola je neophodna između zemalјa članica; argumenti o poreklu
proizvoda mogu nekada dovesti do kašnjenja i sporova. Kao što je istakao
ekonomista Kruger (Krueger): „Objavlјeno je da su kanadski proizvođači
povremeno birali da plate odgovarajuće obaveze, a ne da snose troškove
dokazivanja porekla.“
6.4.2. Carinska unija
Kada dve ili više zemalјa pristanu na uklanjanje svih ograničenja na
međusobnu trgovinu i postave zajednički sistem carina i uvoznih kvota ka zem-
lјama koje nisu članice, rezultat se naziva carinska unija. Usvajanje zajedničkog
sistema carina (common external tariff — CET) i zajedničkih kvota zahteva bližu
saradnju u vezi sa podelom carinskih prihoda ostvarenih od uvoza iz zemalјa koje
nisu članice. U ovom slučaju, pravila o poreklu više nisu neophodna: kada
postoje zajedničke carine ka trećim zemlјama, uvoz u carinsku uniju suočava se
sa istim tarifama u svakoj zemlјi članici te unije, tako da ne postoji podsticaj za
pretovar uvoza između članica. Usvajanje zajedničkog sistema carina efektivno
stvara „destinaciju neutralnosti“ za uvoz u carinsku uniju.
Sporazum o slobodnoj trgovini i carinska unija podrazumevaju da zemlјe
članice ostaju nacionalne države, ali kada se posmatra u istorijskom kontekstu,
postoje neke suptilne razlike između ovih sporazuma.
Nemački carinski savez (Zollverein) i Evropska zajednica za ugalј i čelik
predstavlјaju primere uspešnih carinskih unija. Evropska zajednica za ugalј i
čelik, sektorska carinska unija, nastala je 1951. i nije trebalo da bude prethodnica
eventualne evropske političke unije. Ipak, prepoznato je da slobodna trgovina i
posledice racionalizacije i specijalizacije proizvodnje uglјa i čelika zahtevaju
nadnacionalno telo, koje će regulisati cene i komercijalne politike. Ovaj istorijski
presedan sugeriše da uspešna carinska unija podrazumeva zajedničku konku-
rentsku politiku. Nakon toga, zajedničko evropsko tržište (European Common
market) usvojilo je i proširilo ovu konkurentsku politiku.
Zajednička konkurentska politika zameniće potrebu za primenom i dono-
šenjem zajedničkih trgovinskih zakona između zemalјa članica carinske unije.
Klјučna karakteristika carinske unije ostaje zajednički sistem carina. Ostala
pitanja predstavlјaju stvar pregovora i odrediće koliko će biti uspešna carinska
unija.
6.4.3. Zajedničko tržište

Zajedničko tržište može se smatrati prvom fazom dublјe ekonomske
integracije. Nјegova osnovna karakteristika je slobodno kretanje klјučnih
učesnika u procesu proizvodnje. Pored robe, usluga, kapitala, i lјudi se slobodno
kreću unutar zajedničkog tržišta. Očekivana korist sastoji se od dalјih dobitaka od
GLOBALIZACIJA
efikasnosti, kroz prikladniju raspodelu resursa: kapital se seli tamo gde su znanje
i veštine, a lјudi tamo gde postoje bolјe mogućnosti za zapošlјavanje.
Pored zajedničkih spolјnih tarifa koje definiše carinska unija, da bi se
osigurala održivost zajedničkog tržišta potrebno je razraditi i jedinstvene propise
između zemalјa članica u pogledu kretanja lјudi i kapitala. To je glavni zadatak
koji zahteva, bar tokom vremena, sporazum o kvalifikacijama i sertifikatima
radnika iz različitih zemalјa.
Da bi zajedničko tržište postalo efikasno, potrebna je saradnja u donošenju
odluka u velikom broju oblasti. Necarinske barijere moraju biti ukinute, politike
strukturnog prilagođavanja moraju se zajedno preispitati, distribuciona politika
mora se suočiti sa pritiscima harmonizacije, a fiskalna i monetarna politika, kao
logična posledica prethodnih aktivnosti, pokazaće veću konvergenciju. Ovo
približavanje rezultat je povećane ekonomske međuzavisnosti među članovima i
zahteva da se veća pažnja posveti efektima nacionalnih politika, za dobrobit
partnera zajedničkog tržišta.
6.4.4. Ekonomska unija
Sledeći korak ka dublјoj ekonomskoj integraciji jeste ekonomska unija, koja
karakteristikama zajedničkog tržišta dodaje usaglašenu fiskalnu, monetarnu i
politiku tržišta rada. Fiskalna i monetarna politika utiču na lokaciju preduzeća, a s
obzirom na to da politika tržišta rada utiče na migracije radnika i troškove
proizvodnje, dolazi do potrebe da se ove politike unaprede. To dovodi do
harmonizacije različitih nacionalnih, regionalnih i industrijskih politika.
Da bi se dostigla unija, neophodno je da se formiraju nadnacionalne
institucije koje donose zakone i pravila u okviru unije, ostavlјajući administraciju
nacionalnim organima, ali sa pravom da nadnacionalni sudovi obezbede
ujednačenu primenu ovih pravila. U ekonomskoj uniji nacionalno privredno
pravo zamenjuje se nadnacionalnim.
Na primer, regionalna politika prilagođavanja EU pruža infrastrukturna
sredstva za regione unutar EU koji ostvaruju 75% ili manje dohotka od prosečnog
dohotka na nivou EU, sa budžetom od 0,45% od BDP-a same EU. Ovo ilustruje
stepen saradnje koji je potreban da bi se ostvarila ekonomska unija.
Ekonomska unija postaje još efikasnija ako se uvede zajednička valuta. Kada
između zemalјa članica unije nema neizvesnosti oko kursa, trgovina će se lakše
odvijati, a kod troškova pozajmlјivanja neće učestvovati valutni rizik između
zajmodavaca i zajmoprimaca.
Na ovom nivou integracija, javiće se potreba za zajedničkom poreskom
politikom. Krajnji ishod ekonomske zajednice može biti politička konfederacija sa
ujedinjenom ekonomskom politikom. Ekonomska unija biće korak ka političkoj
uniji, ako se formiraju nadnacionalna tela u oblasti odbrane i spolјne politike.
GLOBALIZACIJA
6.4.5. Stvaranje monetarne unije

Monetarna unija predstavlјa najveći stepen ekonomske integracije, i područje
u kojem ne postoje ograničenja plaćanja, devizni kursevi su fiksirani243, dok se
prema zemlјama koje nisu članice monetarne unije zadržava fleksibilno
fluktuiranje. Monetarna unija je shvaćena kao zona u kojoj se monetarnom
politikom i deviznim kursevima zemalјa koje u njoj participiraju upravlјa na
način koji vodi dosezanju cilјeva ekonomske politike. Potpuna liberalizacija
kretanja kapitala, integracija bankarskih i finansijskih tržišta zemalјa članica i
eliminacija fluktuacija u kretanju kurseva valuta, kroz neopozivo fiksiranje istih,
preduslovi su za njeno formiranje.244
Valutna unija je jedna od formi monetarne unije u kojoj se zemlјe članice,
prihvatajući zajedničku valutu, odriču svoje vlastite. Valutna unija, shvaćena na
ovaj način, prepoznaje se i kao potpuna monetarna unija ili zajedničko valutno
područje. Integracija tržišta kapitala, sastavlјena na bazi eliminacije svih kontrola
konverzije za tekuće ili kapitalne transakcije unutar područja unije, ima za krajnji
cilј potpunu konvertibilnost kapitalnih transakcija. Dodatno, unija deviznih
kurseva predstavlјa osnovne komponente monetarne unije. Postoje slučajevi kada
se zemlјe odlučuju na međusobno fiksiranje deviznih kurseva, a da pri tome ne
dozvolјavaju potpunu slobodu kretanja kapitala, kao i obratno. Jedna od
mogućnosti jeste uspostavlјanje tzv. pseudounije deviznih kurseva ili potpuna
unija deviznih kurseva, u zavisnosti od stepena integracije kojoj teže.
U slučaju pseudounije, potpuno fiksiranje deviznih kurseva između zemalјa
članica je evidentno, ali se ne teži ili ne postoji isklјučiva integracija ekonomskih
politika, zajedničke devizne rezerve, niti zajednička centralna banka. U takvom
slučaju međusobno poverenje zemalјa članica, kao i spremnost na prihvatanje
zajedničke valute, nije na zavidnom nivou.
S druge strane, potpuna unija deviznih kurseva je forma koje je mnogo bliža
uvođenju jedinstvene valute, a tome u prilog ide postojanje zajedničke centralne
banke, i zajedničkih deviznih rezervi. Centralna banka osigurava relativno
fluktuiranje kurseva prema valutama zemalјa nečlanica, što nije slučaj sa
pseudounijom. Mehanizam zajedničkih deviznih rezervi automatski rešava
disbalans platnog sistema između zemalјa članica, tako što suficitarne zemlјe
pomažu deficitarne.245
243
H. Visser, W. Smits, A guide to international monetary economics (str. 127), citarno u: V.
Bilas, Teorija optimalnog valutnog područja: Euro i Europska monetarna unija (Zagreb:
Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, 2005).
244
S. Memišević, Monetarno okrupnjavanje na evropskom tlu — ekonomska i monetarna unija
(Sarajevo: Direkcija za evropske integracije, 2010), str. 3.
245
Prilagođeno prema sledećem izvoru: V. Bilas, Teorija optimalnog valutnog područja: Euro i
Europska monetarna unija (Zagreb: Ekonomski fakultet, 2005).
GLOBALIZACIJA
Ideja monetarne unije veoma je stara i smatra se da potiče iz antičkih
vremena. Dokaz za takvu tvrdnju nalazi se u činjenici da su antička Grčka i stari
Rim sa svojim osvojenim teritorijama formirali monetarnu uniju. Dalјe, ne treba
zaboraviti ni monetarnu uniju Engleske i Škotske 1707. godine, monetarnu
unifikaciju Italije 1861, Latinsku monetarnu uniju koja je nastala na predlog
Belgije, 1865, skandinavski monetarni sistem u periodu 1873—1920, ili
monetarnu uniju između Belgije i Luksemburga 1923, itd. Evropska unija je
formirana na osnovu tri stuba, a Evropska monetarna unija (EMU) nalazi se u
prvom stubu.
Ideja za stvaranje EMU prvi put je pomenuta na samitu u Hagu, 1969, zatim
je zanemarena, da bi osamdesetih godina prošlog veka počele pripreme za
uvođenje nove valute. Plan za EMU zauzimao je centralno mesto u Ugovoru o
EU, zaklјučenom na samitu u Mastrihtu, decembra 1991. godine.
I pored loše ekonomske klime sredinom devedesetih godina i uprkos tome što
je propušten cilјani datum 1997. godine, većina država članica (uklјučujući
Francusku i Nemačku) i te kako se kvalifikovala 1999. za pokretanje treće etape.
Kao rezultat, jedanaest od petnaest država članica učestvovalo je u Monetarnoj
uniji od samog početka, januara 1999, prihvatajući zajedničku monetarnu politiku
i neopozivo fiksirajući svoje devizne kurseve. Grčka im se pridružila u januaru
2001, idući u susret lansiranju evra kao stvarne valute, u januaru 2002. godine.
Nakon toga, evro kao valutu uvode Slovenija 2007, Kipar i Malta 2008, Slovačka
2009, Estonija 2011, Letonija 2014, Litvanija 2015. godine.
Evropsku monetarna uniju (EMU), za sada, čini 19 članica EU, i to: Austrija,
Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Kipar,
Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugalija, Slovačka, Slovenija, Španija, Letonija
i Litvanija.
Prednosti jedinstvene valute su velike. Jedna valuta na teritoriji 19 zemalјa
znači da putnici više nemaju potrebu da vrše konverziju prilikom ulaska u svaku
zemlјu ponaosob, niti da pri tome plaćaju stopu konverzije. Za preduzeća i
potrošače to znači da više ne postoji neizvesnost po kojoj ceni će se roba kupiti
odnosno prodati. Ukoliko su cene robe i usluga izražene u istoj valuti, sama
valuta će jačati, ujedno doprinoseći prosperitetu cele EU. Na ovaj način,
uvođenjem jedinstvene valute, jačaće ekonomski razvoj i povećaće se
zaposlenost.
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
7. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
7.1. Hronološki prikaz ideološkog koncepta društvenog uređenja i odnosa

prema ekonomiji, zdravstvenoj zaštiti, čoveku
Iako je dolazio u sukob sa savremenicima iz redova merkantilista i fiziokrata,
Adam Smit je zaključio da se bogatstvo naroda vezuje za adekvatnu podelu rada
koja inicira veću proizvodnju, ali i da je u uslovima većeg tržišta podela rada
adekvatnija, i time je ustanovio osnove kapitalizma koji je ideološka podloga
današnjeg neoliberalnog koncepta. Kapitalizam je društveni sistem koje je
empirijski pokazao da stvara velike klasne razlike i pritom favorizuje bogate.
Međutim, kao činjenica se uvek navodi da je zapravo i veliki broj siromašnih
ostvario pravo na kvalitet života kakav, istorijski gledano, nikada ranije nije
mogao imati.246
Klasne razlike se, dakle, u kapitalizmu produbljuju, i nijedna razvijena kapi-
talistička država ne želi da utiče na promenu tog statusa jer bi time uticala na
povećanje državnog intervencionizma, koji je u suprotnosti sa slobodnim, neoli-
beralnim tržištem. Takođe, preraspodela nacionalnog dohotka, kao agregatnog
pokazatelja stepena razvoja privrede, kojom bi trebalo definisati granice potrošnje
u smislu lične, investicione, opšte — trebalo bi da bude reformulisana ukoliko bi
se zahtev za intervencionizmom pojavio u kontekstu klasnih razlika. Takođe,
pokazalo se da kapitalizam utiče na kulturu, menja kulturna shvatanja i
tradicionalne obrasce i neguje kulturu „individue“.
Sa druge strane, ako se komunizam i socijalizam posmatraju kao sistemi,
naravno da i oni utiču na promenu kulturnog, pa i svakog značajnog društvenog
obrasca. Dakle, socijalistički sistemi su drugačiji i njihove privrede su s
vremenom posustale, reklo bi se na sličan način. Pogrešan odnos prema seljacima
i sitnim privrednicima, nefunkcionalan pristup operacionalizaciji društvene
svojine, političke podele, promašene investicije — neki su od osnovnih razloga
propadanja tog poretka.247
Rezultati uticaja socijalizma na privredu manifestuju se kroz stagnaciju
privrednog rasta, negativan trgovinski bilans, birokratske probleme koji spreča-
vaju iznalaženje pravovremenih rešenja za resursne izazove koje ekonomija nosi
sa sobom, pa se u praksi pokazuje da su najbolji društveni sistemi upravo oni koji
resurse vrednuju prema zakonima tržišta, odnosno objektivne ponude i tražnje.
Međutim, retko se može naći literatura u kojoj je sprovedena realna analiza
246
Gi Sorman, Velika tranzicija (Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića, 1997), str. 121.
247
Lj. Madžar, Suton socijalističkih privreda (Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1990), str. 32.
GLOBALIZACIJA
društava sa autoritarnim režimima a bilo je i nekih socijalističkih koja su

ostvarivala etape visokog privrednog rasta.
Odnos različitih ideologija prema zdravstvu (komunističke, socijalističke,
kapitalističke, danas neoliberalne i dr.) menjao se kroz vreme ali se inicijalne
ideje mogu dobro videti na primerima iz prakse tranzicionih zemalja Istočne
Evrope. Jugoslavija takođe može biti sjajan primer, jer je u njoj postojao prelaz iz
komunizma ka samoupravnom socijalizmu, dok danas u Republici Srbiji postoji
težnja ka uspostavljanju modernog neoliberalnog poretka, kroz dugačak proces
tranzicije koji još nije završen.
Istorijski posmatrano, zdravstvo u Rusiji je za vreme komunističkog sistema,
od 1920. do 1950, dosta uznapredovalo, iako su boljševici 1917. nasledili od
carske Rusije zdravstveni sistem koji je bio u zabrinjavajućem stanju,
posmatrajući opštu populaciju i sistem pružanja zdravstvene nege (epidemija
tifusa).248 Tada je Lenjin izrekao čuvenu rečenicu: „Ako komunizam ne uništi
vaši, vaši će uništiti komunizam“.249 Komunisti su omogućili poboljšanje u
smislu pružanja zdravstvene zaštite, veliki deo populacije bio je obuhvaćen
zdravstvenom zaštitom a endemske bolesti stavljene su pod kontrolu. Šezdesetih
godina 20. veka, nakon iscrpljenosti ekonomije od strane vojske i industrije,
SSSR nije mogao omogućiti dalji pozitivan trend razvoja zdravstva, pošto
inovacije koje je Zapad dovodio na tržište, komunističke zemlje (Rusija i
satelitske države) nisu mogle da prate.
Krajem osamdesetih godina, komunistički sistemi počinju da se urušavaju i
lagano prelaze u tranzicione procese, ka demokratskim uređenjima. Postoji
hipoteza da su države koje su najpre shvatile značaj prelaska u demokratsko
uređenje i to uradile najbrže ostvarile i najveću dobit, u smislu očekivane dužine
života stanovništva (Istočna Nemačka, Poljska, Češka i Slovačka, a sa nekoliko
godina kašnjenja i Mađarska).250
Ekonomska teorija današnjice brzo se razvija u pravcu bihevioralne
ekonomije, o čemu (između ostalog) svedoči i Nobelova nagrada koja je 2017.
dodeljena Ričardu Taleru. Oblast bihevioralne ekonomije proučava unutrašnju
psihologiju čovekovog ponašanja, kako bi se objasnio proces donošenja
odluka.251 Iz ove oblasti, laureati Nobelove nagrade postali su i Džordž Akerlof,
248
M. McKnee, & E. Nolte, Lessons from health during the transition from communism (London:
European Centre on Health of Societies in Transition, London School of Hygiene and Tropical
Medicine), BMJ vol. 329, 18-25-2004.
249
N. A. Vinogradov, I. D. Strashun, Health protection of the workers of the Soviet Union
(Moscow: Medgiz, 1947).
250
A. Franco, C. Alvarez-Dardet, M. T. Ruiz, Effect of democracy on health: ecological study
(BMJ 2004), 329: 1421—4.
251
Oxforddictionaries, preuzeto sa:
https://en.oxforddictionaries.com/definition/behavioural_economics (pristupljeno februara
2018)
GLOBALIZACIJA
Robert Fogel, Danijel Kaneman, Elionor Ostrom i Robert Šiler. To govori o
novom pristupu i tendenciji u ekonomiji, a to je da se „oseti“ psiha potrošača, ali i
kompanije, na najadekvatniji, kvantitativno zabeležen način i da se samim tim
dođe do ostvarivanja većeg profita ili ukaže na nova profitabilna rešenja ili jazove
(kao što je slučaj u prikazu anomalije biheviorističkog modela dividende Ričarda
Talera). Marketing je oblast koja uključuje i ekonomiju i psihologiju i stvara
modele ponašanja potrošača ili kompanija, u cilju jačanja razumevanja procesa
donošenja odluka.252
Opisom nečijih psihičkih sposobnosti, manifestacija želja ili supstitucija
željenoga, ne menja se čovek kao biće, ne unapređuje se, nego se vrši
kvantitativan zapis onoga što on hoće, može, želi u datom trenutku ili
posmatranom periodu i u skladu sa svojim objektivnim ili subjektivnim
potrebama. Sa tim se zapisom ne radi na unapređenju svesti pojedinca ili grupe,
taj zapis (usuđujem se da kažem, bez obzira na kompleksnost i težinu
dokazivanja) samo služi kao tehnički crtež za kvantifikaciju kvalitativnog i za
ugađanje potrebi proizvođača, još približnije opisujući svu manjkavost čoveka
kao bića.
Međutim, to je u skladu sa idejom koju je još davnih dana propagirao Tejlor,
uzimajući čoveka ka sredstvo rada, nešto što se danas koristi u potpuno
automatizovanim (robotizovanim) pogonima — tačna količina materijala po
lopati od 21½ lb253 i štopericom mereno vreme vršenja određene radnje, kako bi
se repetitivni posao doveo do savršenstva. Tejlor je takođe otišao i korak dalje, o
čemu svedoči i činjenica o alokaciji ljudi sposobnih za određene poslove, pritom
smatrajući da se čovek koji je sposoban da obavlja repetitivne radnje (poput
rukovanja sirovim gvožđem) ne razlikuje mnogo od vola („dovoljno glup i
flegmatičan po naravi“254) dok je čovek koji je inteligentan potpuno neprikladan
za ovakvu vrstu posla jer bi je doživeo kao monotonu.255
Dakle, ukazuje se na čoveka kao na objekat radnje, a pritom se zaboravlja da
čovek nije sredstvo nego cilj.
Posmatrati zdravstveni sistem u kontekstu tako surovog kapitalizma vrlo je
zahtevna i kompleksna analiza. Ona zahteva filozofski, sociološki, etiološki, ali i
252
T. Ho, N. Lim, & C. Camerer, Modeling of Pshychology of Consumer and firm behavior with
Behavioral Economics. Preuzeto sa: https://people.hss.caltech.edu/~camerer/JMRFinal.pdf
(pristupljeno februara 2018)
253
Misli se na funtu kao jedinicu težine, 1 funta = 0,45 kg.
254
“Man who is fit to handle pig iron as a regular occupation is that he shall be so stupid and so
phlegmatic that he more nearly resembles in his mental make-up the ox than any other type.
The man who is mentally alert and intelligent is for this very reason entirely unsuited to what
would, for him, be grinding monotony of work to this character...“, citirano iz: F. Taylor, The
Principles of Scientific Management (NY: Harper & Brothers Publishers, 1911, str. 59).
255
F. Taylor, The Principles of Scientific Management (NY: Harper & Brothers Publishers, 1911,
str. 59).
GLOBALIZACIJA
ekonomsko-pravni koncept, kako bi se definisao prelaz od rudimentarnog stava o

pacijentu do onog savremenog, koji je danas na snazi.
Međutim, vrlo je interesantno suprotstaviti ovakve mehanizme rukovodstva,
poput tejlorizma, sa humanizmom kao granom filozofije, u kontekstu ophođenja
ekonomskog i zdravstvenog sistema prema čoveku kao jedinci. Naime, vrednost
čoveka koja je u Tejlorovom radu definisana kroz štopericu, meru na lopatu, opis
čoveka koji je „poput vola“, tada bi se potpuno suprotstavila Petrarkinom pisanju,
statui Mikelanđelovog Davida, koja veliča lepotu ljudskog bića kao individue,
zatim Da Vinčijevim slikama (poput Vitruvijevog čoveka koji predstavlja ljudski
potencijal ali i idealno ljudsko telo), Šekspirovom Hamletu koji pokazuje
samosvesnost čoveka i promišljanja o čovečanstvu, Euripidovoj potrebi za redom
u društvu i prikazima božjeg u čoveku, Sofoklovoj Antigoni koja pokazuje svu
kreativnost i plemenitost čoveka, esejima Đovanija Pika dela Mirandole i
drugima. I dalje, Bog je stvorio čoveka po svom obličju, prema kazivanjima iz
Biblije, pa se i taj aspekt može uzeti u obzir a svakako je u najmanju ruku
kontradiktoran u poređenju sa inicijalnom idejom i onim što je gospodin inženjer
Tejlor razvijao kao model organizacije.
Svakako da je čuveni industrijalac Henri Ford daleko više poštovao primenu
menadžmenta u radu, na način na koji je to prikazivao Tejlor, imajući u vidu
činjenicu da je 1914. godine proizveo 300.000 automobila a da je model ford T
postao dostupan svima upravo zahvaljujući masovnoj proizvodnji. Poznata je
Fordova izreka: „Masovna proizvodnja prethodi i omogućava masovnu potrošnju
preko smanjenja troškova, što dalje otvara nove mogućnosti u pogledu korišćenja
proizvoda i daljeg smanjenja cena.“ U skladu sa time, praktičnost teorije
menadžmenta visoko je cenjena, kao i njena profitabilnost. Ali, da nije uvek
primenljiva, a posebno u konotaciji zdravstva, videćemo u narednim poglavljima.
Ako razumemo da se društvo zasniva na određenim principima, onda je
značajna diskusija o tome kakav odnos prema čoveku kao jedinki ima to isto
društvo kroz principe filozofije, ekonomije, i kako se ti odnosi sukobljavaju u
relaciji prema zdravstvu jer zdravstvena zaštita u svom fokusu ima pacijenta,
čoveka. Pored filozofskih pogleda na čoveka, važno je razumeti i one na kojima
se zasniva zdravstvo, poput Hipokratove zakletve, Nirnbernškog koda, Helsinške
deklaracije, različitih standarda poput Dobre kliničke prakse i odnosa savremenih
ideologija prema razumevanju i primeni ovih zdravstvenih standarda. Takođe,
trenutno rastuća, globalno najznačajnija ekonomska ideologija neoliberalizma
utiče na svest o zdravstvenim standardima i potrebama, i menja tu svest. Sve su
ovo validne hipoteze koje doprinose razumevanju toka globalizacije i njegovog
uticaja na ekonomiju i zdravstvo.
GLOBALIZACIJA
7.2. Ekonomska globalizacija i zdravstvena zaštita
Globalizacija predstavlja ireverzibilni trend, dakle, kada se jednom uspostavi,
taj ekonomski proces je nepovratne prirode. Nove tendencije svetskog
ekonomskog razvoja sve češće asociraju na pojam globalizacije koja predstavlja
osnovnu tendenciju savremene privrede i odlučujući faktor razvoja međunarodnih
ekonomskih odnosa, dok se ekonomska globalizacija usmerava ka stvaranju
jedinstvenih svetskih zakonodavnih i političkih okvira, za razliku od empirijski
posmatranih perioda, u kojima su vladali interesi na nacionalnom nivou.256
Sinonim za „globalizaciju“ je termin „mondijalizacija“, potekao od reči le monde
(svet). Najčešće se koristi na francuskom govornom području.257 Ekonomska
globalizacija vezuje se za rastuću zavisnost svetskih ekonomija, koja opet
proističe iz rastućeg prometa roba i usluga preko granica, ali i transfera kapitala i
ubrzanog širenja tehnologija.258 Dakle, ekonomska liberalizacija je u međusobnoj
korelaciji sa procesom globalizacije.
Liberalizacija tržišta, zasnovana na ekonomskoj ideologiji liberalizma, odnosno
neoliberalizma, zapravo je stvorila preduslove za dalji razvoj globalizacije u drugim
pravcima. Ideje liberalizacije tržišta i neoliberalizma kroz smanjenje državnog
intervencionizma dobile su krila kroz rad Miltona Fridmana, čiji su čuveni radovi —
Teorijski okviri monetarne analize (1970) i Monetarna teorija nominalnog dohotka
(1971) — otvorili vrata fleksibilnosti deviznog kursa, odnosno doveli do formiranja
plivajućeg deviznog kursa. Kvantitativna monetarna teorija i liberalizacija tržišta
preovladavale su u novom ekonomskom, ideološkom talasu.259
256
A. Sekulović, Savremena ekonomija Rusije (Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
2005), str. 11.
257
V. Prvulović, Ekonomska diplomatija (Beograd: Megatrend univerzitet, 2002), str. 19.
258
G. Shangquan, Economic Globalization: Trends, Risks and Risk Prevention (UN: Economic &
Social Affairs, 2000), str. 1.
259
M. Stamenovic, T. Cvetkovski, & D. Primorac, Challenges in forecasting exchange rates by
Multinational corporations in global finance era, ESD International Scientific Conference,
ISSN 1849-689X, Belgrade, maj 2016.
259
V. Tornjanski, & M. Stamenović, Analysis of capital structure patterns of multinational
corporations., International multidisciplinary Scientific conference Eurobrand, ISBN
978-86-88065-31-3, decembar 2014.
259
M. Stamenović, & K. Stamenović, Application of Quantitative methods on problem solving,
International multidisciplinary Scientific conference Eurobrand, ISBN 978-86-88065-31-3,
decembar 2014.
259
M. Stamenovic, & K. Stamenovic, Forecasting new technology in case of Forex and Equity
markets, International multidisciplinary Scientific conference Eurobrand, ISBN
978-86-88065-31-3, decembar 2014.
259
V. Tornjanski, V. Stamenović Pajić, & S. Marinković, “Evaluation of Eurobank EFG Bank
Development Priorities Using normative forecasting”, Metalurgia International, ISSN
1582-2214, Vol 4. 2013.
259
M. Stamenović, & K. Stamenović, “Suggested model of implementation of global technology
and operations strategy”, Metalurgia International, ISSN 1582-2214, No 2—3, 2014.
GLOBALIZACIJA
Iako nosi velike prednosti, od kojih su neke još uvek potencijalne, ekonomska
liberalizacija može sa sobom doneti i određene vrste rizika.260 Svetska
ekonomska kriza iz 2008. u značajnoj je meri predstavljala i posledicu libera-
lizacije nacionalnih ekonomija i njihovog uključivanja u svetska finansijska
tržišta.261 Ta kriza je ukazala na važne rizike sa kojima se nacionalne ekonomije
susreću u procesu ekonomske liberalizacije a koji se ogledaju u povećanom nivou
osetljivosti ekonomije na događaje iz spoljašnjeg okruženja.
Promene u kontekstu globalizacije, sa kojima se suočavaju kompanije
početkom 21. veka, ogledaju se u značajnom porastu razmene i raspoloživosti
novih proizvoda i usluga, kao i u dramatičnom povećanju mobilnosti inostranih
investicija, kapitala, ljudi i međunarodne konkurencije. Za opstanak u ovakvom
okruženju važno je konkurisati na međunarodnom nivou.262
Visoke tehnologije predstavljaju pokretačku snagu globalizacije, omoguća-
vajući međunarodnu ekonomsku razmenu, porast trgovinskog bilansa, a samim
tim i veću korelaciju i interferenciju sa privredama u okruženju, ali i svetskim
privredama. Jedan od načina koji je omogućio takav razvoj jeste progres u sferi
informacionih i računarskih tehnologija, razvoj hardvera i softvera, razvoj
interneta i mikrotehnologija.263 Transfer tehnologija (rastući trend) ali i kontinu-
irane migracije zaposlenih, svakako su neka od obeležja procesa globalizacije.
Globalizacija nije ideologija već predstavlja proces (prema dosadašnjoj
teoriji), iako bi se sam cilj konačnog ujedinjenja svih naroda u globalno
okruženje, sa ciljem daljeg napretka čovečanstva, mogao gledati sa ideološkog
aspekta, možda i najznačajnijeg u istoriji čovečanstva. Izgleda da na tom putu ka
ujedinjenju i globalnom umrežavanju ljudi, kao stanovnika planete, i stvaranju
društva bez granica — ekonomija ima ključnu ulogu jer je upravo zahvaljujući
razvoju ekonomije, prelasku granica i cilju ostvarivanja većeg profita kroz
penetraciju stranih tržišta, ekonomija ta koja gradi globalne veze.
Postoji značajna veza između procesa globalizacije i ideologije neolibe-
ralizma. Ta veza je osporavana od domaćih autora (npr. prof. dr Ljubomira
Madžara), ali su veze dokazivane u radovima drugih autora.264 Termin koji je
skovan i opisuje te veze jeste globalni neoliberalizam, ne izuzimajući pritom
259
B. Gulan & M. Stamenović, Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i Evropska unija;
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu — Forex) (Novo Miloševo: BKC, 2016).
260
M. Rabrenović & M. Stamenović. Liberalizacija u ekonomskoj teoriji (Beograd: Pravni život,
2017).
261
S. Etchemendy, Models of Economic Liberalization: Business, Workers, and Compensation in
Latin America, Spain, and Portugal (Cambridge: Cambridge University Press, 2014), str. 17.
262
M. Rakić, Međunarodni marketing, 2. izd. (Beograd: Megatrend univerzitet, 2002), str. 8.
263
2005).
264
Lj. Madžar, Antiliberalizam u 22 slike (Beograd: Službeni glasnik), str. 35; M. Steger,
“Ideologies of globalization”, Journal of political Ideologies (Carfax publishing, 2005).
GLOBALIZACIJA
ideološku komponentu procesa globalizacije.265 U ovoj knjizi razmatraju se
uticaji i međusobne korelacije globalizacije i zdravstva, a u vezu se dovode i
uticaji vodeće ekonomske ideologije današnjice na zdravstvo.
Jedan od najznačajnijih uticaja na zdravstvenu zaštitu i zdravstveni sistem u
procesu globalizacije jeste činjenica da u sve većoj meri dolazi do postepenog
brisanja razlika između nacionalnih i internacionalnih tržišta — odnosno do
nestanka nacionalnih granica.266 Ranije se globalizacija posmatrala kao skup
ekonomskih procesa. Danas (tačnije, u poslednjih dvadesetak godina) jasno je da
je globalizacija proces koji, pored ekonomskih aspekata, zahvata i sve druge
segmente života, uključujući i kulturu, jezik, socijalne aspekte, zdravstvo,
obrazovanje, politiku itd. Globalizacijom se bavi veliki broj naučnih i stručnih
radova, u kojima se identifikuju podeljeni stavovi za i protiv globalizacije, i koji
sa sobom nose veliki broj kontroverzi.267
U kalkulaciju o progresu i globalizaciji treba uključiti i stalno povećanje broja
stanovnika planete, koje dalje utiče na upotrebu i devastiranje pojedinih resursa,
poput vode (pijaće) i obradivog zemljišta.268 Broj stanovnika Zemlje, hronološki
posmatrano, porastao je sa 6,7 milijardi u 2009, na sedam milijardi 2011, dok je
već 2016. godine bilo 7,44 milijardi ljudi.269 Krajem januara 2018. zabeleženo je
blizu 7,6 milijardi stanovnika.270 Ako se nastavi ovim tempom rasta broja žitelja
naše planete, do 2030. se može očekivati da će svetska populacija brojati 8,2
milijarde a 2050. više od devet milijardi stanovnika.271 Ovako dramatičan porast
broja stanovnika značajno utiče na pitanje resursa u ishrani, ali i u svemu
ostalom. Tomas Maltus (1766—1834), engleski ekonomista, imao je vrlo
pesimistička stanovišta u vezi sa progresivnim razvojem. Između ostalog, on je
bio kreator Maltusovog zakona o stanovništvu, koji se bazirao na problemima
loših životnih uslova, za koje je, kako je navodio, glavni uzročnik upravo
povećanje broja stanovnika na planeti i sve manja količina hrane. U vreme
Maltusovog promišljanja ovog problema, na svetu je živeo značajno manji broj
265
D. Litonjua, “The Socio Political construction of globalization”, International Journals, Vol.
34 (2008), str. 253—278.
266
R. Labonte, & R. Torgerson, Frameworks for analyzing the links between globalization and
health, Draft report to the World Health Organization (Saskatoon: University of Saskatchewan,
2002), str. 2.
267
B. Axford, Theories of globalisation (Cambridge: Polity Press, 2013), str. 131.
268
M. Stamenović, B. Gulan, B. Dragaš, Srbija danas — Savremeni aspekti neoliberalizma,
ekonomije, demografije, zdravstva, bezbedosti i tranzicije (Novi Sad: Prometej, 2017), str. 80.
269
Worldpopulation, preuzeto sa:
https://www.google.rs/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=sp_pop_totl&hl=en&dl
=en (pristupljeno februara 2018)
270
Worldmeters, preuzeto sa: http://www.worldometers.info/world-population/ (pristupljeno
februara 2018)
271
B. Gulan, & M. Stamenović, Land potential, Eurobrand International scientific conference
(Zrenjanin, 2016).
GLOBALIZACIJA
stanovnika nego što ih ima danas, pa bi bilo interesantno saznati sadašnje

stanovište ovog znamenitog naučnika o problemima održivog razvoja.
Jedan od najvažnijih sektora koji je „pogođen“ ovakvim rastom jeste i sektor
zdravstva, i to prevashodno javnozdravstvenih i epidemioloških karakteristika. Tu
je, zatim, i pitanje ekonomskog zdravstva i mogućnosti pružanja adekvatne
zdravstvene zaštite za takvo prekobrojno stanovništvo. Upravo savremeni,
konceptualni model globalizacije u zdravstvu ima za cilj da obezbedi povećanje
opšteg nivoa zdravlja populacije u svim delovima sveta, a jedna od značajnih
prednosti koje je globalizacija sa sobom donela ogleda se u smanjivanju razlika u
nivou znanja u oblasti zdravstva između pojedinih zemalja.272
Bolesti i epidemije imale su svoju geografsku diversifikaciju kroz vekove.
Jedan indikativan primer jeste širenje lepre u 14. veku. Ovu bolest zapravo su
širili trgovci koji su putovali iz Evrope u Aziju. Masovne epidemije lepre
pokosile su milione ljudi i inicirale otvaranje karantina širom zahvaćenih
područja. Kolera je takođe imala karakteristike geografskog širenja i epidemije
endemske bolesti. Poreklom je iz Azije i ostavila je ozbiljne ekonomsko-političke
posledice po kolonizatore u Južnoj Aziji, odakle se širila dalje.273 Džon Snou, koji
se smatra ocem moderne epidemiologije, ušao je u trag koleri i udario temelje
sanitarnog i higijenskog segmenta zdravstvene zaštite.
Iako je globalizacija zapravo istorijski proces, njen značaj u zdravstvu
eskalirao je poslednjih nekoliko decenija.274 Promene do kojih je globalizacija
dovela u ovoj oblasti mogu se grupisati u tri glavne stavke:
• promene koje su se odigravale na globalnom nivou uticale su, i utiču i dalje,
na veliki broj različitih segmenata zdravstva;
• globalizacija je imala veoma značajan uticaj na razvoj i širenje bolesti i razvoj
zdravstva u pojedinim delovima sveta;
• globalizacija nameće potrebu da se društvene zajednice prilagođavaju
promenama u sistemu zdravstva do kojih je ona dovela.
Globalizacija kao proces ima veliki uticaj na zdravstvo. On se ogleda kroz
delovanje na javnozdravstvene aspekte, zatim kroz sveopšte resursne aspekte, ali i
kroz sanitarno ekološke i aspekte medicinskih istraživanja. Zapravo, cela oblast
zdravstva pogođena je novom „sistematizacijom“ i/ili „pregrupisavanjem“ resursa i
sistema pružanja zdravstvene zaštite. U ovoj knjizi bavićemo se javnim zdravstvom,
sanitarno-ekološkim aspektima, zdravstvenom politikom, menadžmentom,
272
M. Rabrenović, D. Popov, M. Stamenović, Pravno-ekonomski aspekti globalizacije u
zdravstvu (Pravni život, rad u štampi, 2018).
273
K. Lee, & R. Dodgson, “Globalization and cholera: Implications for global governance”, u: K.
Lee (ed.), Health impacts of globalization: Towards global governance (London: Palgrave
Macmillan, 2002), str. 123—143.
274
J. A. Scholte, Globalization: A Critical Introduction (London: Palgrave Macmillan, 2006), str.
46.
GLOBALIZACIJA
sistemom za pružanje zdravstvene zaštite i medicinskim istraživanjima kroz uticaj
procesa globalizacije.
U kontekstu resursa, globalizacija predstavlja jedan od izazova za sisteme
zdravstvene zaštite na globalnom nivou. Složeni odnosi globalizacije i zdravstva
zahtevaju da se posebno razmatraju situacije u zemljama u razvoju, među koje se
svrstava i Republika Srbija.275 Sa druge strane, aspekti uticaja globalizacije na
razvijene zemlje mogli bi se posmatrati odvojeno jer po svojoj prirodi predstavljaju
manje promene za sisteme razvijenih zemalja, koje imaju neoliberalni pristup
zdravstvu.
Globalizacija se posmatra kao savremeni fenomen, koji podleže uticaju velikog
broja faktora i događaja, koji veoma brzo menjaju sve segmente savremenih
društvenih zajednica, uključujući i zdravstvo.276 Takođe, globalizacija predstavlja
jedan od ključnih izazova sa kojima se suočavaju kreatori zdravstvene politike,
donosioci odluka i javnozdravstveni radnici.277
U okviru Grafikona 20, može se uvideti nekoliko veza između globalizacije i
zdravlja. Ekonomski aspekt posebno je značajan jer je, prema determinantama
javnog zdravlja, u direktnoj vezi sa ekonomskom strukturom (poreski sistem, tržišta,
ekonomska struktura), a zatim i ekonomskim razvojem (prihodi i bogatstvo, kapital,
trgovina, marketing).
Oni koji se deklarišu kao zagovornici procesa globalizacije smatraju da je taj
proces izvor sveopšteg progresa, globalno posmatrano, i da za rezultat ima bolji
kvalitet života. Sa druge strane, protivnici globalizacije posmatraju je kroz povećanu
eksploataciju resursa od strane kapitalista i naglašavaju potencijalne teškoće u vidu
problema održivosti razvoja životne sredine u takvim okolnostima.278
Globalizacija je sa sobom donela promene koje utiču na sve nivoe zdravstva.279
Pre svega se radi o uticajima promena politike sistema zdravstvene zaštite, ali i
razvoju, trgovini, zaštiti prava itd. Konceptualni model globalizacije u zdravstvu
275
M. Rabrenović, D. Popov, M. Stamenović, Pravno-ekonomski aspekti globalizacije u
zdravstvu (Pravni život, rad u štampi, 2018).
276
health. Draft report to the World Health Organization (Saskatoon: University of Saskatchewan,
2002), str. 3.
277
A. J. McMichael, R. Beaglehole, The changing global context of public health (Lancet, 2000,
356), str. 577—582; D. Yach, D. Bettcher, “The globalization of public health, I: threats and
opportunities”, American Journal of Public Health (1998, 88): str. 735—738; D. Yach, D.
Bettcher, “The globalization of public health, II: the convergence of self-interest and
altruism”, American Journal of Public Health (1998, 88): str. 738—741.
278
J. A. Scholte, Globalization: A Critical Introduction (London: Palgrave Macmillan, 2006), str.
12.
279
K. Lee, & J. Collin, Review of existing empirical research on globalization and health
(Geneva: World Health Organization, 2001), str. 31.
GLOBALIZACIJA
povezan je sa navedenim faktorima procesa globalizacije i kreiran je sa ciljem

lakšeg identifikovanja i sagledavanja posledica koje oni sa sobom nose.280
Grafikon 20. Okvir za populaciono zdravlje u kontekstu globalizacije

i indikatora uticaja281
Konceptualni model globalizacije u zdravstvu obuhvata institucionalne,
ekonomske, sociokulturalne i ekološke faktore uticaja. Akcenat je stavljen na
veću pažnju u razvoju globalnih upravljačkih struktura, prilikom formulisanja
politika zdravstvene zaštite. Model na globalnom nivou definiše Svetsku
zdravstvenu organizaciju i Svetsku banku kao najznačajnije institucije u oblasti
zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ima važnu ulogu u pravnom
regulisanju zdravstva, definisanom Milenijumskim ciljevima razvoja.282 Svetska
banka takođe ima značajnu ulogu u ekonomskim segmentima globalizacije u
zdravstvu, a takođe i kroz programe strukturnih prilagođavanja u saradnji sa
MMF-om.283
Dalje, STO (Svetska trgovinska organizacija) ima značajan uticaj kroz TRIPS
sporazum, koji je potpisan sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Svetskom
280
Dodgson, R., Lee, K. & Drager, N. (2002). Global Health Governance: A Coneceptual
Review. Centre on Global and Health, London School of Hygiene and Tropycal Medicine.
London, str. 14
281
M. Huynen, P. Martens, & H. Hilderink, “The health impacts of globalisation: a conceptual
framework”, Globalization and Health, 2005, 1:14 doi:10.1186/1744-8603-1-14.
282
Dreher, A., Gaston, N. & Martens, P. (2008). Measuring Globalisation: Gauging Its
Consequences. Springer. New York. str. 173
283
IMF, Evaluation of the IMF’s role in Poverty Reduction Strategy Papers and the Poverty
Reduction and Growth Facility (Washington: International Monetary Fund, 2004), str. 11.
GLOBALIZACIJA
organizacijom za zaštitu intelektualne svojine. Njime se utiče na globalne
javnozdravstvene aspekte ali i na kliničke studije i medicinska istraživanja u
zdravstvu, kao najvažniji segment zaštite patenata u procesu postizanja
adekvatnog javnozdravstvenog efekta i pristupa novim i adekvatnim lekovima.
STO, kao međunarodna organizacija koja podržava liberalne tržišne tokove,
zalaže se i za liberalizaciju zdravstva, odnosno smanjenje državnog intervencio-
nizma u tom sektoru, tj. ukidanje državnog monopola. Time je apsolutno podržan
neoliberalni koncept koji, prema nekim autorima, predstavlja ideološki okvir za
proces globalizacije.
Iako obuhvaćene procesom globalizacije, brojne zemlje zadržale su prethodne
modele zdravstvenih sistema, usled ideoloških, kulturnih ali i tradicionalnih
razloga. Kod nekih drugih pak zdravstveni sistemi su zadržani zbog nedovoljno
razvijenog tržišta zdravstvenih usluga, ili nedostatka sredstava.
U zdravstvenim sistemima sve je prihvaćeniji model javno-privatnog
partnerstva na polju pružanja usluga. Brojne države rade na tome da privuku
privatne partnere, kako bi „rasteretile“ državni zdravstveni sistem. Ova promena
predstavlja jedan od značajnijih ekonomskih aspekata globalizacije u
zdravstvu.284 To je put ka stvaranju neoliberalnog koncepta u zdravstvu, jer je
prelazni oblik zapravo javno-privatni model, koji će s vremenom da istiskuje
državu po principu smanjenja državnog intervencionizma i sprečavanja
monopolske uloge države u zdravstvu, ali i omogućavanja jednakih šansi svim
učesnicima na tržištu. U pitanju je zapravo jedan modus operandi neoliberalizma.
Jedan od mogućih koncepata razvoja zdravstvenog sistema mogu biti i
zdravstvene zadruge285 koje ispunjavaju osnovne postulate neoliberalnog
koncepta, budući da se zasnivaju na privatnom vlasništvu. One takođe
omogućavaju slobodnu konkurenciju i time ne predstavljaju opasnost od stvaranja
monopolističke uloge.
Proces globalizacije utiče na sistem zdravstvene zaštite putem troškova i potrebe
za sve većim brojem visoko obrazovanih kadrova, fluktuacije zdravstvenih radnika
iz siromašnih u bogate zemlje, i sl. Iste efekte proizvodi i liberalizacija.
Značajan aspekt javnog zdravstva pogođen je problemima koje nosi
globalizacija (pojava novih oboljenja i ponovne pojave nekih bolesti za koje se
smatralo da su iskorenjene). Takođe, izražena je razlika u nivou razvoja
zdravstvenih sistema, koja se posmatra, između ostalog, i kao posledica
globalizacije.
284
health. Draft report to the World Health Organization (Saskatoon: University of Saskatchewan,
2002), str. 4.
285
M. Stamenovic, M. Challenges of economic globalisation in healthcare considering health
cooperatives as a response. ESD International scientific conference, Belgrade, 2018.
GLOBALIZACIJA
Globalizacija utiče na finansiranje zdravstvenog sistema ali i na pružanje

zdravstvenih usluga. Ona je donela i koncept globalnog upravljanja zdravljem,
koji pred vlade zemalja postavlja čitav skup novih zahteva u ovoj oblasti.286 Osim
toga, globalizacija je dovela do promena u pristupu pružanja zdravstvenih usluga,
ali i u obavljanju medicinskih istraživanja, kliničkih ispitivanja i prodaje
farmaceutskih proizvoda širom planete.
Migracija zdravstvenih radnika polje je na koje je globalizacija imala
najevidentniji uticaj. Ovaj fenomen nosi negativne efekte po siromašne zemlje i
zemlje u razvoju, dok je vrlo efikasan za razvijene zemlje. Naime, uglavnom
siromašnije zemlje plaćaju školovanje i obuku radnika koji potom emigrira i kao
potpuno kvalifikovan radnik, uz manje ili veće provere znanja, ili eventualno
doškolovanje ili sertifikacije, počinje sa radom kao obučeni profesionalac. To bi se
moglo nazvati tradicionalnim načinom (privlačenja migranata) i sprovode ga bogate
zemlje.287 Savremeni način sprovodi se kroz politike bogatih zemalja u kojima ne
postoji dovoljan broj medicinskog osoblja pa se po osnovu deficitarnih zanimanja
dovode stručnjaci koji u zemlji dolaska primaju veće plate nego u matičnim
zemljama. Jasno je da su istočnoevropske zemlje, kao i sve zemlje u tranziciji, imale
dosta problema sa ovakvim vrstama migracija, a Republika Srbija trpi ih i
dan-danas.288
7.3. Tranzicija i globalizacija u nekim istočnoevropskim državama —

aspekti ekonomije i zdravstvene zaštite
Kako je globalizacija svetski proces u geografskom smislu, njime su
obuhvaćene sve države, pa se čini da društva koja su već razvijena i u kojima je
kapitalizam vladajući oblik društvenog uređenja (neoliberalizam) zapravo vode
(iniciraju) proces globalizacije, dok su društva koja su ranije bila komunistička
morala da prođu proces tranzicije u demokratska, kapitalistička uređenja, uz već
opštu zahvaćenost globalizacijom. Kod zemalja u razvoju koje su morale da prođu
tranzicioni proces situacija je još komplikovanija jer su u isto vreme postojala dva
sveobuhvatna i paralelna procesa: tranzicija društvenog uređenja i globalizacija.
Ova dva procesa međusobno se ne potiru. Pre bi se reklo da jedan drugog podstiču i
da oba vode u neoliberalistički oblik društva. Izuzetak je Kina, koja i dalje ne
odstupa od komunističke ideologije sa centralnoplanskom privredom, ali ostvaruje
dugogodišnji visok bruto domaći proizvod i sve je liberalnija u brojnim oblastima.
286
D. Woodward, N. Drager, & D. Lipson, “Globalization and Health: a framework for analysis
and action”, Bulletin of the World Health Organization, Vol. 79 (2001): str. 875—881.
287
M. Huynen, & P. Martens, The health impacts of globalisation: a conceptual framework.
Netherlands Environmental Assessment Agency (Bilthoven, 2001), str. 5—12.
288
M. Mareckova, Exodus of Czech doctors leaves gaps in health care. Hospital draw up crisis
plans to prepare for May 1 easing of migration restrictions, Lancet, No 363 (2004): str. 1407—
1414.
GLOBALIZACIJA
Osim toga, interesantno je istraživanje Svetske banke koje navodi da su zemlje koje
su ranije prihvatile proces globalizacije (Kina, Indija, Meksiko, Brazil), bez obzira
na tip uređenja koji je u njima preovladavao, ostvarile značajno veći rast BDP-a u
odnosu na zemlje koje su se kasnije uključile u taj isti proces i kod kojih je postojao
otpor prema globalizaciji.289 Jedna od najvećih prednosti koja se ispoljava u procesu
globalizacije jeste brzo otvaranje tržišta, koje utiče na povoljan trgovinski bilans, ali
i na dalje regulacije i povećanje liberalizacije domaćeg tržišta. Međutim, poznat je
primer Vijetnama i brzog otvaranja tržišta koje je dovelo do devalvacije nacionalne
valute, jer zemlja nije bila ekonomski i privredno spremna.
Osim toga, kao primer uticaja globalizacije na dalji razvoj ekonomije i
zdravstva, navodi se jaz između bogatstva i moći, zatim nasleđe kolonijalizma ali
i istorija hladnoratovske politike. Tako je i Republika Srbija, često prikazivana u
zapadnoj kulturi kao sovjetski satelit, sa okončanjem „hladnog rata“ kao
kolateralna šteta morala da prođe kroz tranzicioni proces. O viđenju Srbije kao
satelita SSSR-a svedoče brojna dela u američkoj literaturi. Među njima je i knjiga
Miltona Fridmana Sloboda izbora.
Istočnoevropske zemlje i Rusija prošle su kroz proces tranzicije društvenog
sistema i, u isto vreme, bile su uključene u proces globalizacije, kao prateću
neminovnost paralelnih procesa.
U Tabeli 25 prikazana je korelacija između globalizacije i zdravlja u
evropskom regionu, gde se posmatraju parametri BDP-a po stanovniku, sa jedne
strane, i promene indeksa globalizacije u istim zemljama. U Tabeli 25 postoji šest
različitih oznaka: ◯, ◇, △, ▲, ◆, ●, koje predstavljaju šest kategorija,
hronološki poređanih od najniže do najviše (kategorija I — kategorija VI).
U okviru tabele može se videti da su Slovenija, Hrvatska i Bosna i
Hercegovina geografski veće od Malte, ali su postale nezavisne otcepljenjem od
Jugoslavije, što je uticalo na njihov status i još uvek utiče na proces
transformisanja njihovih ekonomija, od satelitskih članica bivše države u
nezavisne države. Ekonomije satelitskih zemalja, kako navodi Tanahaši, imaju
tendenciju ka jakim vezama sa bivšom maticom i pokazuju veštački visok nivo
globalizacionog indeksa.
Po definiciji, tranzicija kao proces predstavlja prelazak iz postojećeg u
željeno, odnosno realno moguće stanje privrede i društva.290 Prva faza procesa
tranzicije predstavlja eliminisanje viška tražnje, kroz alate fiskalne i monetarne
politike, praćene daljom devalvacijom nacionalne valute, s ciljem osnaživanja
289
MMF, Globalization, the Transition Economies, and the IMF, preuzeto sa:
https://www.imf.org/en/News/Articles/2015/09/28/04/53/sp031403 (pristupljeno februara
2018)
290
S. Devetaković, B. Jovanović Gavrilović, & G. Rikalović, Nacionalna ekonomija (Beograd:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016), str. 337.
GLOBALIZACIJA
konvertibilnosti valute.291 U drugoj fazi, važno je stvoriti tržišnu konkurenciju

koja se bazira na regulaciji cena, zatim raditi na liberalizaciji tržišta i ukidanju
državnog monopola. U trećoj fazi, započinje privatizacija, koja predstavlja
dugogodišnji proces (u nekim slučajevima i višedecenijski).292 Reafirmacija
tržišne privrede i privatne svojine glavna je karakteristika tranzicije privreda
nekadašnjih socijalističkih zemalja.293
Promena indeksa globalizacije između 1990. i 2003. godine

BDP po Opadanje Male promene Rast između Rast između Rast od
stanovniku više od 15% između —15% i 2% i 25% 25% i 75% preko 75%
5%
Ispod 500 ●Moldavija
500—1.000 ●Ukrajina
◆Belorusija ◆Srbija ◆Bugarska
1.000— ▲Bosna i ▲Makedonija ◆Rumunija
2.500 Hercegovina ◆Rusija
△ Hrvatska ◆Litvanija ◆Latvija ▲Slovačka
2.500— ▲Estonija
6.000 △ Mađarska
△ Poljska
◇Češka
▲Malta ◯Slovenija △ Grčka ◯Španija
6.000— ◇Portugalija
15.000
◇San Marino ◯Norveška △ Austrija △ Irska
Iznad 15.000 △ Belgija ◇Francuska
△ Velika ◯Švedska
Britanija
△ Lihtenštajn
△ Luksemburg
◇Italija
◇Nemačka
◇Danska
◇Monako
◇Holandija
◇Švajcarska
◯Finska
◯Island
Tabela 25. Korelacija između globalizacije i zdravlja u Evropskom regionu294
291
M. Zec et al., Privatizacija (Beograd: Ekonomski institut, 1994), str. 23.
292
Isto, str. 24.
293
S. Devetaković, B. Jovanović Gavrilović, & G. Rikalović, Nacionalna ekonomija (Beograd:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016), str. 341.
294
K. Tanahashi, Health impact of globalisation, preuzeto sa:
http://repository.tku.ac.jp/dspace/bitstream/11150/862/1/keiei256-03.pdf (pristupljeno
februara 2018)
GLOBALIZACIJA
Tranzicija je pogodila veliki broj zemalja sveta, ali je za analizu zdravstvenog
segmenta karakteristična tranzicija istočnoevropskih država.
Uticaj tranzicije na zdravstvo drugačiji je od slučaja do slučaja. Naime, oni se
razlikuju usled svoje specifičnosti i drugačijeg načina organizacije, ali i
nasleđenog stanja, tj. odnosa države prema zdravstvu, tradicije i kulture.
Međutim, ono što je zajedničko svim zemljama koje su bile u procesu tranzicije, a
što se odnosi na zdravstveni sistem, jeste to da su nastupale velike, korenite
promene koje nisu jednostavne i za koje je bilo potrebno vreme, kako bi pokazale
svoj pun obim i predviđenu efikasnost. U daljem tekstu navedeni su primeri
Ruske Federacije, Mađarske i Srbije u procesu tranzicije, zahvaćenih globali-
zacijom, i posmatranih sa ekonomsko-zdravstvenog aspekta. Na navedenim
primerima može se sagledati sva kompleksnost uticaja globalizacije na tipične
sisteme u razvoju.
7.3.1. Ruska Federacija: tranzicija,
globalizacija i zdravstvena zaštita — ekonomski aspekti
Privatizacija u Ruskoj Federaciji ipak ima pozitivnu konotaciju jer je veliki
imovinski transfer izvršen, regulisana je pravna forma i vlasnička struktura, i to
sa uspehom, jer nije došlo do građanskih sukoba.295
Ono što je definisano kao negativno jeste loš političko-ideološki koncept,
opšte urušavanje centralnoplanskog koncepta.296 Međutim, i neki zapadni
zvaničnici kasnije su potvrdili da nisu bili sigurni kako će izgledati privatizacioni
proces. O tome svedoče reči Džefrija Saksa, koji je na jednoj naučnoj
konferenciji 1996. godine, upitan za mere šok-terapije tranzicije u Rusiji, koje su
zapravo bile šok bez terapije, odgovorio da je to kao da su pacijenta položili na
operacioni sto, otvorili mu grudni koš a onda uvideli da ima drugačiju
anatomiju...
Strategija sprovođenja privatizacije u Ruskoj Federaciji ogledala se u
vaučerizaciji i novčanoj privatizaciji. Ispostavilo se da je rezultat privatizacije bio
poražavajuć, pa je oko 5—10% stanovništva praktično preuzelo vlasništvo nad
celokupnom proizvodnjom, čime se državni proizvod za kratko vreme
prepolovio. Godine 1992. došlo je do pojave hiperinflacije od 2.500% i kolapsa
industrije.297
Početkom 1994, akcionarima su isplaćene prve dividende, koje nisu bile na
zavidnom nivou, a nije bilo ni zadovoljstvo akcionara.298 Kombinacijom
295
M. Zec, B. Živković, Tranzicija realnog i finansijskog sektora (Beograd: Institut ekonomskih
nauka, 1997), str. 29.
296
Isto, str. 26—29.
297
L. Popovich, E. Potapchik, S. Shishkin, E. Richardson, A. Vacroux and B. Mathivet, Russian
Federation: Health system review. Health Systems in Transition (2011; 13(7): 1—190).
298
M. Zec et al., Privatizacija (Beograd: Ekonomski istutut, 1994), str. 95.
GLOBALIZACIJA
radničkog akcionarstva sa vaučerima rezultat je trebalo da bude adekvatna

disperzija vlasništva,299 što se desilo u kasnijem procesu privatizacije. Međutim,
to je onemogućilo adekvatno upravljanje, upravo usled prevelike disperzije.
Makroekonomska stabilizacija nije počela pre 1995. godine.300 Početak
bankarske krize predstavlja 1998. godina a Ruska Federacija je tada osnovala
Agenciju za restruktuiranje kreditnih institucija kako bi pomogla sanaciju banaka.
Na primeru Ruske Federacije može se primetiti kako je pravni okvir federalnih
zakona bio usmeren ka privlačenju stranih direktnih investicija, korišćenju stranih
materijalnih i finansijskih resursa, vodećih tehnologija i tehnike, iskustava
rukovođenja, kao i obezbeđivanja stabilnih uslova za poslovanje stranih investi-
tora i usvajanje odgovarajućeg pravnog režima stranih investicija, u skladu sa
normama međunarodnog prava i međunarodne inostrane saradnje.301 Osim uticaja
na kapital, tranzicija je imala uticaja i na moral ruskog stanovništva i rusku
tradicionalnu porodicu, ali i na sve druge aspekte društva.
Prateći nestabilnost Jeljcinove vlade, Putinova vlada ostvaruje rast bruto
proizvoda i drži inflaciju pod kontrolom. Nezaposlenost je manja od očekivane,
2010. pala je na 7,6%, prema podacima Svetske banke, iako je to u stvari
zamaskirani disparitet nezaposlenosti u regionalnim okvirima i ide od 1,6% u
Moskvi do 47,5% u Ingušetiji.302
Uticaj na zdravstvo takođe je bio značajan. Još 1917. godine ustanovljen je
tzv. Semaškov model zdravstvene zaštite, koji zapravo predstavlja osnovu
današnjeg sistema. Taj je sistem zasnovan na univerzalnom pravu na besplatan
pristup zdravstvu u trenutku potrebe. Bio je baziran na taksama, svi su zaposleni
radili za državu i nije bila dozvoljena privatna praksa. Tek se 1980-ih krenulo sa
sprovođenjem procesa decentralizacije zdravstvenog sistema, kako bi se
omogućila veća efikasnost i to kroz eksperiment poznat kao „Novi ekonomski
mehanizam“, koji je imao tri pilot-projekta u oblastima Kemorova, Samare i
Sankt Peterburga. Cilj programa bio je optimizacija strukture medicinskog
sistema, gde bi se prioritet dao primarnoj nezi. Takođe, uspostavile bi se
teritorijalne asocijacije koje bi bile zadužene za pružanje nege specifičnoj grupi
pacijenata. To je sistem sličan onome u Sjedinjenim Američkim Državama, gde
se, generalno, medicinska asocijacija zasniva na poliklinikama, bolnicama,
specijalizovanim klinikama, porodilištima, dečjim sanatorijumima, hitnim
službama i dr.
299
Isto, str. 96.
300
L. Popovich, E. Potapchik, S. Shishkin, E. Richardson, A. Vacroux and B. Mathivet, Russian
Federation: Health system review. Health Systems in Transition (2011; 13(7): 1—190).
301
2005), str. 52.
302
World Bank, “Sustaining reforms under the oil windfall”, Russian Economic Report, No 24
(Moscow: World Bank, 2011).
GLOBALIZACIJA
Nažalost, usled raspada SSSR-a, 1991. godine, došlo je do prekida pilot-
-programa. Tada je bilo važno naći adekvatnu supstituciju za pređašnji sistem,
održivu i prilagođenu novonastaloj situaciji. Izabran je model sa obaveznim
zdravstvenim osiguranjem.
Zdravstveni sistem Ruske Federacije nasledio je infrastrukturu iz SSSR-a,
tako da i dalje predstavlja visoko centralizovan model pružanja zdravstvene
zaštite. U okviru svakog regiona postoji gubernatorski sistem nadzora zdravstve-
nog odeljenja odnosno regionalnih zdravstvenih ustanova. Opštine nadgledaju
ovaj sistem zdravstvene zaštite a finansiranje se vrši putem dva kanala: kroz
budžet koji obezbeđuju federalne, regionalne i lokalne vlasti, ili pak kroz
osiguravajući fond.
Proces tranzicije ruskog društva jeste, de facto, uticao na promene
zdravstvenog sistema, međutim, pokazuje se da je, istorijski gledano, bilo i boljih
inicijativa. One, nažalost, nisu sprovedene do kraja. Univerzalizam i humanizam
ruskog zdravstvenog sistema i dalje preovladava i u skladu je sa Milenijumskim
ciljevima svetske zdravstvene organizacije, kao i sa globalnim tendencijama.
Posmatrano u kontekstu globalizacije, ekonomske promene, kao i brz razvoj
biomedicinskog i farmaceutskog sektora, zahtevaju korenite promene zdravstve-
nog sistema, u cilju omogućavanja dugoročne održivosti.
Veoma važni uspesi, prevashodno nacionalnog zdravstvenog sistema Ruske
Federacije, ogledaju se u preokretu demografskog trenda.303 Preovladavanje
nataliteta nad mortalitetom, zahvaljujući državnim merama, dovelo je do neto
prirasta od 1,7 miliona stanovnika u periodu od 2010. od 2015. godine.304 Potom,
tu je snažan doprinos produžetku životnog veka odnosno očekivanog trajanja
života na rođenju.305 Trend takvog pomaka u dugovečnosti, u poređenju sa
sveukupnim ulaganjem u zdravlje populacije, zapravo je najizrazitije pozitivan u
poređenju sa istočnim krilom EU ili zemljama Balkana/bivše Jugoslavije.306
303
Russian Presidential Academy of National Economy and Public Administration (RANEPA),
International Laboratory on Political Demography and Social Macro-Dynamics —
https://www.wilsoncenter.org/sites/default/files/10%20Critical%20years%20english%20versio
n.pdf
304
The Results of the Modern Demographic Policy in Russia —
http://oaji.net/articles/2015/2217-1437375379.pdf
305
Anatoly Karlin, 10 Myths About Russia’s Demography, December 7, 2009
https://www.unz.com/akarlin/myths-russia-demography/
306
M. Jakovljevic, M. Vukovic, J. Fontanesi, “Life Expectancy and Health Expenditure Evolution
in Eastern Europe — DiD and DEA analysis”, Expert Reviews in Pharmacoeconomics and
Outcomes research, December 2015, DOI:10.1586/14737167.2016.1125293
GLOBALIZACIJA
7.3.2. Mađarska: tranzicija, globalizacija

i zdravstvena zaštita — ekonomski aspekti
Slučaj tranzicije u Mađarskoj bio je drugačije orijentisan od okolnih država
jer Mađarska nije pratila načelo brzine, već načelo ekonomske efikasnosti.307 Iako
je tranzicija u Mađarskoj započela još sredinom 60-ih godina, tek se 80-ih
značajnije krenulo u promene vlasničke strukture. Mađarska se opredelila za
prodaju preduzeća kao jedinu strategiju u procesu privatizacije, gde je osnovni
princip bio ekonomska isplativost.308
Ukupno posmatrano, od 1. januara 1991. do kraja 1992, oko 270 preduzeća u
Mađarskoj transformisano je iz državne u privatnu svojinu.309 Takođe, speci-
fičnost privatizacionog procesa jeste da državnom imovinom upravlja holding, a
da su akcionarska društva nastala transformacijom, kao i da su brojni oblici
promene upravljanja, bez evidentnog procesa stvarne privatizacije.310
Između 2001. i 2006, stopa rasta mađarske ekonomije bila je veća od 4%, a
interesantno je da je stopa nezaposlenosti od 2000. do 2008. bila i dalje oko 57%
za populaciju od 15 do 64 godine.311 Dakle, došlo je do poprilično neočekivanog
razvoja mađarske ekonomije, koja je i pored visokog i kontinuiranog rasta bruto
proizvoda ipak održala izrazito visoke stope nezaposlenosti. Takođe, činjenica je
da bruto nacionalni dohodak Mađarske raste stabilnom stopom, od 1990. pa sve
do 2017, i 2017. ima BDP per capita od 14.590 USD.
Mađarska ima dugu tradiciju u zdravstvu, još od manastirskih ambulanti
uspostavljenih u 11. veku. U srednjem veku je privatna praksa bila razvijena ali je
država tražila da lekari budu zaposleni kako bi pružali usluge siromašnima (1752,
svaki okrug morao je da pruža takve usluge). Takođe, interesantna je i činjenica da
je 1876. godine doneta uredba kojom se zahteva da okružni lekari pružaju besplatne
usluge najsiromašnijima. Ovo pokazuje značajan stepen svesti tadašnjeg mađarskog
društva o univerzalnim potrebama za pružanjem usluga zdravstvene zaštite. Godine
1891. doneta je uredba o obaveznom socijalnom i zdravstvenom osiguranju (treća te
vrste u Evropi, po uzoru na Nemačku i Austriju). Sve do 1940, zdravstvena nega
emitovana je kroz privatni sektor i u nekim državnim bolnicama. Nakon 1949,
komunistički režim je nacionalizovao ekonomiju, uključujući i institucije odgovorne
za pružanje zdravstvene zaštite.312 Problemi sa političkim odlukama prilikom
menadžmenta sistema zdravstvene zaštite kočili su dalji razvoj zdravstva u
307
M. Zec, et al., Privatizacija (Beograd: Ekonomski instutut, 1994), str. 76.
308
Isto.
309
Boško Mijatović, Privatizacija (Beograd: Ekonomski institut, 1993), str. 121.
310
nauka, 1997), str. 17—19.
311
P. Gaál, S. Szigeti, M. Csere, M. Gaskins, D. Panteli, Hungary: Health system review. Health
Systems in Transition (2011; 13(5): 1—266).
312
Isto.
GLOBALIZACIJA
Mađarskoj. Od 1970. do 1989, očekivana dužina života opala je za gotovo jednu
godinu, za muškarce, i povećala se za samo 1,8 godina za žene.313
Počev od 2006, jedan od najvećih prioriteta mađarske vlade jeste uvođenje
konkurentnog sistema zdravstvenog osiguranja, i to je treći pokušaj od 1990.
godine. Naime, dva puta je zakon iznošen pred skupštinu, dva puta izglasan, i dva
puta povučen u roku od šest meseci. Održavani su čak i javni protesti građana
koji su kasnije inicirali i referendum 2008. godine, na kojem se 80% građana
izjasnilo protiv.
Zamisao je bila da se fond za zdravstveno osiguranje zameni sa 22 kompanije
od kojih bi svaka imala 49% akcija prodatih privatnim investitorima a 51% bi
ostao u državnom vlasništvu, s tim da manjinski privatni vlasnici imaju
mogućnost upravljanja na dnevnoj bazi.
Zdravstveni sistem u Mađarskoj danas omogućava privatnu praksu, kao i
različite oblike partnerstva, kroz ugovore sa privatnim institucijama koje pružaju
medicinske usluge.
Proces tranzicije, kojim je Mađarska bila obuhvaćena dugi niz godina, uspeo
je da povrati značaj i efikasnost mađarskog sistema pre perioda socijalizma,
držeći pritom očuvanim princip univerzalizma u procesu pružanja usluga
zdravstvene zaštite, za sve građane. Globalizacija, kao proces koji se odvija
paralelno sa tranzicijom, imala je svoju ulogu u smislu dalje liberalizacije tržišta,
a inicijative koje se bile predlagane i dva puta odbijane u potpunom su skladu sa
neoliberalnim konceptom koji ukida državni monopol na zdravstvenu zaštitu i
počinje sa inicijativama u daljem razvoju privatnog zdravstvenog osiguranja. Ono
bi jednog dana moglo potpuno da preuzme zdravstveni sistem u smislu
organizacije i finansiranja. Ovakvi „zahtevi“ za privatizacijom sektora
zdravstvenog sistema uskoro će zahvatiti i Republiku Srbiju.
7.3.3. Republika Srbija: tranzicija, globalizacija
i zdravstvena zaštita — ekonomski aspekti
Nakon razvoja ekonomskih sistema u svetu, analiziranjem globalizacije i
neoliberalizma kao savremene ekonomske ideologije, jasno je da na globalnom
nivou postoje potrebe za kontinuiranom modernizacijom društva i ekonomije.
Dve oblasti od izuzetnog značaja, zasnovane na principima solidarnosti, na koje
direktno utiče promena savremenih ekonomskih odnosa, sigurno su —
zdravstveno i penzijsko osiguranje. U cilju održivosti, u konceptu neoliberalnog
tržišta postoji veliki pritisak na društvo, kako bi se promenio koncept
zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Savremeni organizacioni pristupi
zdravstvenom sistemu povezani su sa punim radnim vremenom i izgledaju
neodrživo jer će budućnost zahtevati sve manje radne snage.
313
WHO Regional Office for Europe, European Health for All database (HFA-DB) (Copenhagen,
WHO Regional Office for Europe, 2011).
GLOBALIZACIJA
Međutim, istorijski gledano, u Jugoslaviji se centralno-planska privreda u

okviru socijalizma razvijala do 1952. godine i predstavljala je sistem koji je
omogućavao razvoj tadašnje države. Kasnije je došlo do razvoja samoupravnog
socijalizma koji se odlikovao nešto većom otvorenošću tržišta. Krajem
osamdesetih godina, došlo je do „početka kraja“ zajedničke države, Jugoslavije.
Nakon toga, nastupio je građanski rat koji je trajao do sredine devedesetih godina.
Hiperinflacija je počela da guta dinar. Budžetska kriza i kriza likvidnosti
privremeno je bila obezbeđivana iz kreditnih linija država saradnica.
Od 1990, opšte zdravstveno stanje građana Srbije kontinuirano slabi i sve je
više ugroženo usled opšte situacije u zemlji, u kojoj su preovladavali uticaji
stresa, neizvesnosti ali i produženog lošeg ekonomskog stanja, bez mnogo nade u
optimistički scenario. Sistem zdravstvene zaštite bivao je sve slabiji, a kurativa i
preventiva sve neefikasnije.
Nakon nekoliko godina pauze između ratova, Republika Srbija je napadnuta
od strane NATO pakta i bombardovana 24. marta 1999. godine. Tokom bombar-
dovanja, uništene su srpska privreda i infrastruktura. Potreba za privatizacijom
bila je urgentna.314 Do sada su u praksi poznata četiri osnovna modela
privatizacije: prodaja, pokloni, prenos kapitala na institucionalne investitore i
denacionalizacija.315 U Srbiji je pretežno izabran model zasnovan na prodaji
preduzeća, u prvim fazama,316 ali je takođe bilo i besplatne distribucije društve-
nog kapitala, kroz besplatne akcije.
Liberalizacija tržišta bila je i ostala jedan od zahteva za dalji napredak na putu
integracije ka EU, ali i ka izgradnji modernog kapitalističkog društva. Proces
ekonomske liberalizacije u Srbiji doveo je do nastanka inicijalnih gubitnika na
koje je otvaranje tržišta imalo izrazito snažne negativne efekte. Najveći gubitnici
u procesu liberalizacije su, bez ikakve sumnje, bile kompanije u državnom i
društvenom vlasništvu, koje usled niskog korišćenja kapaciteta, prevelikog broja
radnika i neadekvatne ponude proizvoda i usluga, nisu bile u mogućnosti da se na
ravnopravan način tržišno nadmeću sa konkurentima iz inostranstva.317
Dakle, Srbija je ušla u tranziciju kao postsocijalistička zemlja koja je imala
razvijen model „države blagostanja“, u kome se omogućava besplatan pristup
zdravstvenoj nezi celokupnog stanovništva. Srbija je prihvatila tzv. Bizmarkov
model zdravstvenog osiguranja. Sve do 1980-ih, taj sistem je funkcionisao (1970.
inicirano je pružanje usluga zdravstvene zaštite kao pravo svih građana), a onda
314
ekonomije, demografije, zdravstva, bezbedosti i tranzicije (Novi Sad: Prometej, 2017).
315
nauka, 1997), str. 5.
316
Boško Mijatović, Privatizacija (Beograd: Ekonomski institut, 1993), str. 103.
317
M. Rabrenović, D. Popov, M. Stamenović, Stepen ostvarene liberalizacije Srbije u procesu
pristupanja svetskoj trgovinskoj organizaciji (Pravni život, 2018, u štampi).
GLOBALIZACIJA
je u 80-im i početkom 90-ih počeo kolaps Jugoslavije. S početkom ideoloških
promena došlo je do problema jer se ništa drugo nije promenilo: metode rada,
pristupi vrednostima, itd.318
Kao osnovni problem nedostatka progresa na ovom polju, navodi se
manipulacija tokom procesa tranzicije, zatim namerno sprečavanje razvoja
institucija i njihovih reformi, zarad interesa pojedinca ili grupa, zatim nerealnost
tržišta koje ne može prouzrokovati dalje realne relacije ponude i tražnje.319
Činjenica je da zdravstveni sistem još nije proradio punim kapacitetom, iako
neka istraživanja Instituta za javno zdravlje „Batut“ pokazuju određeno i sve veće
zadovoljstvo građana Srbije pružanjem zdravstvenih usluga (misli se na ankete
Instituta za javno zdravlje „Batut“, sprovođene među građanima 2014. i 2015).
Građani Srbije trebalo bi da imaju poverenja u zdravstveni sistem, bez obzira na
činjenicu da ga je neravnomerna finansijska raspodela pogađala dugi niz godina i
da je takva raspodela još uvek prisutna.320 U daljem razvoju zdravstvenog sistema
u Republici Srbiji bilo bi dobro slediti međunarodna dokumenta, poput:
Milenijumskih ciljeva razvoja UN, Deklaracije Svetske zdravstvene organizacije
o zdravlju stanovništva sveta, Svetske i regionalne strategije Svetske zdravstvene
organizacije „21 cilj za 21. vek“321, javno-zdravstvene politike i strategije
Evropske unije, Ljubljanske povelje o reformi zdravstvenih sistema, Bolonjske
deklaracije o visokom školstvu i Dubrovačke povelje o zdravstvenim potrebama
vulnerabilnih grupacija u jugoistočnoj Evropi.322
Osim toga, sistem zdravstvene zaštite Srbije suočava se sa dva procesa:
hiperreformizmom, ali i sa umorom od reformi, jer proces tranzicije traje od
1990-ih, dakle gotovo tri decenije.
Međutim, promene na tržištu rada takođe bi trebalo da budu razmatrane. U
sklopu toga, od posebnog je značaja robotizacija tržišta. Od Ejmi, robota asistenta,
preko industrijskih robota, 3D štampača, automatizovanih vozila, računarskih
algoritama — tehnologija menja čovečanstvo. Prema podacima Svetske banke,
evidentan je značajan rast prodaje industrijskih robota, dok Federacija za robotiku
318
V. Matejić, “Contributions to scientific and technological research and development
management organizations”, Prilozi istraživanju naučnog i tehnološkog razvoja i upravljanja
organizacijama (Beograd: Savezni sekretarijat za nauku i razvoj, 2003).
319
S. Adzic, & J. Adzic, “Transition of the health care System and sustainable Economy — Case
study for Serbia”, American Journal of Public Health Research, Vol. 1, No 1 (2013): str. 1—9,
DOI:10.12691/ajphr-1-1-1
320
321
S. S. Lim, K. Allen, Z. A. Bhutta, L. Dandona, M. H. Forouzanfar, N. Fullman, ... & Y. Kinfu,
Measuring the health-related Sustainable Development Goals in 188 countries: a baseline
analysis from the Global Burden of Disease, Study 2015 (The Lancet, Published online
September 21, 2016), http://dx.doi.org/10.1016/S0140-6736(16)31467-2
322
G. Matković, Đ. Bajec, Za bolji put Srbije (DS, 2006), str. 326.
GLOBALIZACIJA
(IFR) u narednom periodu predviđa broj instalacija novih robota godišnje, sa

dvocifrenom godišnjom stopom rasta. Veliki broj naučnih radova govori u prilog
robotizaciji u smislu podsticaja produktivnosti, zarada i čak pozitivnog uticaja na
tržište rada (obrazovanje i disperzija vlasništva). Iako robotizacija predstavlja
krupnu i neprekidnu promenu, koja se dešava na globalnom nivou, Srbija se suočava
sa dodatnim problemima, kao što su: negativni prirodni rast, starost i nedovoljna
brojnost populacija, siva ekonomija, odlazak mladih na privremeno ili stalno
prebivalište u inostranstvo. Sve to u velikoj meri komplikuje funkcionisanje i
planiranje zdravstvenog sistema, zasnovanog na međugeneracijskoj solidarnosti.
Posmatrajući nove okolnosti na tržištu rada (od kojih neke i nisu tako nove),
robotizacija predstavlja krupan izazov za celo društvo i zahteva društveni konsenzus
koji uključuje buduće zdravstvene sisteme.
Sa druge strane, posmatrajući celokupno zdravstvo, globalno — ono
napreduje: sve je veći broj lekova na tržištu, sve se bolji kvalitet života čoveka
očekuje, a sistem zdravstvene zaštite Republike Srbije, zasnovan na principu
solidarnosti i univerzalnosti, teži da kroz zdravstveno osiguranje obuhvati
celokupno stanovništvo, što predstavlja veliko finansijsko opterećenje, dok
zahtevi industrije bivaju sve veći i skuplji. Ovi se troškovi u budućnosti neće
smanjivati.
Izdvajanja za zdravstvo iz budžeta predstavljaju jednu od najzahtevnijih
monetarnih aktivnosti svake vlade, bez obzira na model finansiranja koji je
izabran.323 Finansiranje sistema zdravstvene zaštite vrši se kroz opšte i specifične
poreze. Republički fond zdravstvenog osiguranja snabdeva se od doprinosa, dok
sa druge strane postoji dobrovoljno/privatno osiguranje, koje se finansira kroz
premije osiguranja.
Osnovni izvori finansiranja u Republici Srbiji obavljaju se kroz javni sektor,
gde su doprinosi zaposlenih lica 71%, a doprinosi fondova za penzionere i
doprinosi Nacionalne službe za zapošljavanje za lica koja ostvaruju nadoknadu
preko NSZ-a — 26 odsto.324
Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite ogledaju se u
sledećim stavkama:325
• porezi — državni budžet,
• doprinosi — fondovi obaveznog osiguranja,
• premije — fondovi dobrovoljnog osiguranja,
323
Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistem (Srpsko lekarsko društvo, 2007), str. 49.
324
M. Jakovljević, “Health Expenditure Dynamics in Serbia 1995—2012”, Hospital
Pharmacology. International Multidisciplinary Journal 2014; 1(3):180-183 UDC: 614(497.11)
1995/2012, str. 180—183.
325
S. Jovanović, & et al., Sistemi zdravstvene zaštite. Preuzeto sa:
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2015/0351-26651501075J.pdf (pristupljeno
aprila 2017)
GLOBALIZACIJA
• participacija — lično učešće u troškovima zdravstvene zaštite,
• plaćanje pune cene usluge,
• donacije, dobrovoljni prilozi, pokloni.
Plaćanje bolnicama za njihov rad ogleda se u sledećem:326
• godišnji budžet — globalni ili po službama, „tvrdi“ ili „meki“,
• plaćanje po b. o. danu,
• plaćanje prema klasifikacionim sistemima pacijenata,
• plaćanje po jedinici usluge.
Budžet Republike Srbije ne pruža podsticaje za efikasniji rad, što je jedan od
osnovnih potencijalno demotivišućih elemenata u daljem radu i razvoju
zdravstvenih institucija.327
Sistem plaćanja po usluzi može dovesti do hiperprodukcije usluga. Sa druge
strane, farmaceutska zdravstvena delatnost značajno učestvuje u troškovima
zdravstvene zaštite a naknada za njen rad vrši se plaćanjem prema pruženoj
usluzi.328
Proces tranzicije značajno je oštetio sistem pružanja zdravstvene zaštite, u
poređenju sa onim u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Privatni sektor u zdravstvu još se bojažljivo pomalja, dok postoji apsolutan
monopol države u ovoj oblasti.
Uticaji globalizacije, u smislu transfera tehnologija, blago su primetni u
implementacijama elektronskih sistema za praćenje rada institucija i zakazivanje
pregleda pacijenata. Iako uglavnom u pilot-fazi, ovi sistemi započinju sa radom.
Dobra šansa za razvoj, koju globalizacija pruža zemljama u razvoju, poput
Republike Srbije, jeste medicinski turizam u kome se, zbog višestruko jeftinijih
medicinskih servisa, stranim državljanima omogućava pružanje adekvatne
zdravstvene zaštite. Sa druge strane, kvalitet pružanja zdravstvene zaštite još
uvek je na poprilično visokom nivou, usled dobrog medicinskog obrazovnog
sistema koji gradi adekvatne zdravstvene stručnjake i lekare specijaliste iz
različitih oblasti. Međutim, globalizacija takođe omogućava i negativan aspekt a
326
J. Sándor, K. Kosa, M. Papp, G. Fürjes, L. Kőrösi, M. Jakovljevic and R. Adany, Capitation
based financing hampers the provision of preventive services in primary health care, Front.
Public Health, 2016: 4:200. doi: 10.3389/fpubh.2016.00200
327
A. Rankovic, N. Rancic, M. Jovanovic, M. Ivanovic, O. Gajovic, Z. Lazic, M. Jakovljevic,
“Impact of imaging diagnostics on the budget — Are we spending too much?”, Vojnosanitarni
pregled 70(7) (2013): 709—711.
328
A. Pejcic & M. Jakovljevic, “Pharmaceutical Expenditure in Balkan Countries”, Journal of
Medical Economics (JME) upcoming June 2017 DOI 10.1080/13696998.2017.1333514
http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/13696998.2017.1333514; M. Stamenović, B.
Gulan, B. Dragaš, Srbija danas — Savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije,
zdravstva, bezbedosti i tranzicije (Novi Sad: Prometej, 2017).
GLOBALIZACIJA
to je migracija našeg medicinskog kadra u geografski ne toliko daleku Nemačku,

ili sever Evrope, gde su naši zdravstveni radnici cenjeni, i kuda odlaze zbog
visine primanja. Te zemlje zapravo imaju strategije privlačenja takvog kadra,
smatrajući ga deficitarnim na svojoj teritoriji i omogućavajući specijalan olakšan
vizni režim u tim slučajevima.
U Republici Srbiji, na trafikama se mogu kupiti novine koje objavljuju
isključivo oglase za zaposlenje u Nemačkoj a postoje i brojne agencije koje nude
podršku migrantima.
Jedan od pozitivnih aspekata globalizacije, koji bi Republika Srbija mogla da
iskoristi, jeste i transfer tehnologija i znanja, ali i strane direktne investicije kroz
oblast kliničkih ispitivanja od strane multinacionalnih korporacija iz oblasti
farmaceutske industrije. Naime, prema nekim istraživanjima,329 trenutno čist
devizni priliv od ove vrste stranih direktnih investicija iznosi oko 0,12% BDP-a
(33 mlrd. EUR 2016), dok je recimo u Mađarskoj 2010. iznosio 0,2% BDP-a, koji
je tada bio oko 130 mlrd. USD. Dakle, ima još prostora za unapređenje ove
razvojne grane koja može da pomogne naš zdravstveni sistem značajnim
sredstvima ali i znanjem i transferom tehnologija. Ako je budžet pri Ministarstvu
zdravlja 2016. iznosio 12 mlrd. RSD, i ako je potrošnja na medicinske usluge oko
10% BDP-a, onda možemo da razumemo značaj kliničkih ispitivanja,
posmatrajući iznose stranih direktnih investicija. Takođe, značajno je napomenuti
da postoje i sekundarni benefiti, u smislu plaćanja taksi državi, institucijama,
zadržavanjem našeg medicinskog kadra od migracije u strane zemlje i dr.
Međutim, u današnjoj zdravstvenoj zaštiti potrebno je voditi računa o
prevenciji, pregledu, ishrani, prestanku pušenja, fizičkim aktivnostima na
pojedinačnoj osnovi, kako bi se očuvalo zdravlje. Ali, na kolektivnom planu teže
je upravljati svim promenama koje globalizacija nosi, kako bi se uredio održivi
razvoj ovog sektora. Situacija nije sjajna i, posmatrajući iz perspektive javnog
zdravlja, činjenice pokazuju da je 2016. godine 22.000 osoba umrlo od posledica
tumora u Republici Srbiji (Demografski godišnjak, 2016). Ako posmatramo ovaj
problem sa demografskog stanovišta, to je veličina manjeg grada u Srbiji;
činjenično se pokazuje da čak 36.000 ljudi na godišnjem nivou predstavlja
„demografski minus“). Dijagnostika, ili nedovoljne aktivnosti skrininga,
nedovoljna edukacija stanovništva za samopomoć, prepoznaju se kao problemi.
Od tih 22.000 ljudi, oko 9.000 njih umrli su u godinama kada su radno sposobni
(Demografski godišnjak, 2016). Prema nekim istraživanjima, oko 50% ovih
smrtnih slučajeva moglo se sprečiti. Beleži se i činjenica da postoji stalno
povećanje broja novih malignih tumora (oko 38.000) dok je pre godinu dana ta
brojka bila 35.000. Troškovi lečenja su visoki, a ako se pogledaju troškove
329
Istraživanja rađena za VII Regionalnu konferenciju o kliničkim ispitivanjima, autor Milorad
Stamenović.
GLOBALIZACIJA
invalidskih penzija, vidi se da je od korisnika novih invalidskih penzija zapravo
30% njih obolelo od tumora (Statistički godišnji bilten, 2017). Takođe, više od
50.000 ljudi godišnje umire od posledica bolesti krvotoka.
Pored toga, zvaničnici izveštavaju da se za zdravstvenu zaštitu troši oko 3,3
milijarde evra (oko 10% BDP-a Republike Srbije). Zbog malverzacija i korupcije,
sumnja se da se za medicinske usluge preplaćuje gotovo milijardu evra. Ako se
pogleda rad institucija, oko 30 zdravstvenih ustanova opterećuje dug, a 20 je u
finansijskoj blokadi (Bilten o informacijama o finansijskom poslovanju zdravstvenih
ustanova u Srbiji, 2017). Više od 50% zdravstvenih ustanova završilo je prošle
godine u deficitu (Bilten o informacijama o finansijskom poslovanju zdravstvenih
ustanova u Srbiji, 2017).330 Sa približavanjem EU, sve više stručnjaka će emigrirati,
što se može uvideti i na primeru novih članica EU, poput Hrvatske.
Pristup lekovima ključna je komponenta u primeni ljudskog prava na
zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je pristup bezbednim i
pristupačnim lekovima od vitalnog značaja za održavanje zdravstvenih standarda.
Inovativni lekovi pojavljuju se na tržištima razvijenih zemalja brže nego ikada i
time daju nadu ljudima koji pate od retkih, teških i neizlečivih bolesti. Ova prilika
treba da se prihvati i time obezbedi adekvatna terapija za sve. Na globalnom
nivou, od 2011. godine došlo je do razvoja velikog broja novih lekova kod
dijabetesa, kao i za druge indikacije. U Srbiji, to je bilo vreme velikih finansijskih
ograničenja i stoga nije bilo dovoljno finansijskog prostora za inovativne lekove.
Nakon toga, ispostavilo se da inovativni lekovi mogu značajno uticati na lečenje
obolelih jer prenose nove kvalitete i omogućavaju bolju kontrolu i smanjenu
incidencu kasnijih komplikacija. Kod određenih poremećaja, nedostatak
pravovremene terapije može dovesti do invalidske penzije, a dešava se da briga
za određenog pacijenta podrazumeva da neko od članova porodice napusti posao.
Farmakoekonomske analize pokazale su da je cena bolesti, posebno u hroničnim
uslovima, sa visokom učestalošću oboljenja, obično značajno viša od troškova
prevencije.331 Naravno, postavlja se pitanje pravovremene dijagnostike, odnosno
prevencije, redovnih sistematskih pregleda i zdravstvenog obrazovanja. Sa
birokratske tačke gledišta, u procesu stavljanja na listu inovativnih lekova (i
nakon registracije), važno je da se obezbedi adekvatna farmakoekonomska
analiza kako bi se pokazale sve prednosti korišćenja novog leka, posmatrano sa
ekonomskog stanovišta. Regulatorni procesi direktno i indirektno utiču na
dobavljanje inovativnih lekova koji se mogu naći na tržištu. Proširenje procesa
kliničkih studija u Srbiji indirektno utiče na krajnji rok za registraciju inovativnog
leka, stoga je važno uspostaviti harmonizaciju propisa i izbeći dupliranje
330
Tekst je komplementaran tekstu objavljenom u Politici, „Pogledi“, autor Milorad Stamenović,
22. april 2018.
331
GLOBALIZACIJA
dugoročnih procedura. Dobar primer može biti harmonizacija propisa u kliničkim

ispitivanjima u EU (postupak dobrovoljne harmonizacije — VHP), koji u suštini
izbegava dupliranje regulatornih procesa (Srbija, nažalost, nije deo tog
procesa).332
Posmatrajući celokupan zdravstveni sistem u Republici Srbiji, koji je zasnovan
na principu solidarnosti, postoji bojazan da on neće biti u stanju da izdrži pritisak
prekomernog razvoja medicinske i farmaceutske industrije, kao i da neće biti u
stanju da građanima dugoročno pruži usluge. Kako međunarodne organizacije,
poput STO, promovišu privatne oblike zdravstvenog osiguranja, postojanje
zdravstvenih zadruga bilo bi više nego opravdano i u skladu sa modernim
postulatima, a usluge se ne bi plaćale privatnom vlasniku — nego zadruzi.
Zdravstvene zadruge, iako danas gotovo potpuno zaboravljene, nisu nov
model na našem području. Posle Prvog svetskog rata, Srbija je bila razorena ne
samo u ekonomskom, već i u svakom drugom smislu, uključujući brojne
medicinske i sanitarne probleme. Gubitak lekara i stručnog kadra kao posledica
rata (danas se dešava zbog migracija) posebno je uticao na ruralne regione.
Stvaranje srpskih zdravstvenih zadruga pokrenuo je dr Gavrilo Kojić, sa ciljem
podizanja kvaliteta i prevencije daljih zdravstvenih i sanitarnih problema, ali i
rešavanja problema prevremene smrtnosti i demografije, ekoloških i sanitarnih
pitanja, obrazovanja stanovništva i razvoja sela.333
Finansiranje zdravstvenih zadruga (gde se ona sastojala od 300 do 500
porodica) vršeno je putem članarine, a iznos je zavisio od nivoa zdravstvenog
osiguranja i broja osiguranih porodica.
Ove zadruge su inicijalno formirane uz podršku Ministarstva poljoprivrede i
Ministarstva za socijalnu politiku i javno zdravlje tadašnjeg Kraljevstva SHS.
Međutim, prva ideja uspostavljanja zdravstvene zadruge stvorena je mnogo ranije
— na Prvom kongresu Udruženja poljoprivrednih zadruga, 1895. godine. U to
vreme započelo se sa osnivanje poljoprivrednih zadruga, pa je predloženo da se
pitanja zdravstvene i socijalne zaštite ruralnog stanovništva reše kroz zdravstvene
zadruge osnovane na principima poljoprivrednih zadruga. Postoji neosporna spona
sa drugim zadrugama i njihovim organizacionim modelom. Interesantno je da su
stručnjaci iz celog sveta dolazili da vide kako funkcioniše taj organizacioni model.
Rad zdravstvenih zadruga nije se ticao samo lečenja, već i prevencije i
edukacije stanovništva, gde se uticalo na izgradnju adekvatnih vodovoda i
korišćenje odgovarajuće hrane.
Godine 1949, ove zadruge bile su uključene u sistem javnog zdravstva, a
zatim su, uz početak etatizma, ukinute.
332
Isto.
333
V. Jeremic, A. Nikolic, Health cooperatives (1921—1949), Srpski arhiv za celokupno
lekarstvo, vol. 128, iss. 11—12 (2000): str. 417—420.
GLOBALIZACIJA
Danas, sve veći broj penzionera, sve duži životni vek i sve napredniji lekovi,
otežaće korisnicima penzija da postignu adekvatan savremeni kvalitet života, a
sve ovo zajedno podržava tezu da su zdravstvene zadruge korisne. Zdravstveni
fond ne mora se posebno pratiti jer obuhvata: zdravstvenu zaštitu i lečenje,
medicinu rada, ekologiju, sanitarne uslove koji su sada propisani standardima,
kontrolu vode, hrane, infrastrukturu u području rada zadruge, posebno u oblasti
prevencije i kurativnih aktivnosti. U Kraljevini SHS, nakon rata provodilo se
obrazovanje protiv bele kugle. Tako su bili zapošljavani i medicinskih kadrovi što
je mera koja je danas, u vreme restrikcija MMF-a, praktično neophodna.
7.4. Zdravstvena politika u uslovima ekonomske globalizacije

Ekonomska globalizacija je fundamentalna vodeća sila iza procesa
globalizacije u proteklim decenijama, i karakteriše se prekograničnom saradnjom,
prometom trgovine, ali i promenama u prirodi saradnje.334
Zdravstvena politika predstavlja deo uređenja jedne zemlje, deo političkog
uređenja. Da bi se donela adekvatna zdravstvena politika, važno je imati valjanu
bazu koja se ogleda u primeni etike, medicine, edukacije, veština, pravnog okvira,
finansija i ekonomije.335
Javnozdravstvena politika može se definisati kao nauka upravljanja sistemom
zdravstvene zaštite.336
U današnje vreme, zdravlje se sve više posmatra kao kapital i sve je više
predmet politika i različitih međunarodnih legislativa.337 Međutim, zdravstvena
nejednakost takođe je značajan predmet nacionalnih zdravstvenih politika.
Pristupi tih politika (a u cilju redukcije navedenih razlika) ogledaju se u
sledećem:338
• targetirani program koji bi se bavili specifičnim problemima koji su
identifikovani,
• smanjenje jaza kod identifikovanih problema u okviru najsiromašnijih grupa,
• razmatranje veza između socioekonomske pozicije i zdravlja u okviru
populacije.
334
and action”, Bulletin of the World Health Organization, Vol. 79 (2001): str. 876.
335
Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistemi (Srpsko lekarsko društvo, 2007), str. 15.
336
V. Bjegović Mikanović, Osnove i izazovi zdravstvene politike (Beograd: Škola javnog zdravlja,
Medicinski fakultet), str. 24.
337
WHO, preuzeto sa:
http://www.who.int/sdhconference/resources/ConceptualframeworkforactiononSDH_eng.pdf
(pristupljeno februara 2018, str. 50)
338
Isto.
GLOBALIZACIJA
Dakle, potrebno je da zdravstvene politike, osim što po definiciji treba da se

bave upravljanjem sistemom zdravstvene zaštite, rade na minimiziranju jaza između
onih koji imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu i onih koji je nemaju (u korist onih
koji je nemaju a pritom ne oštećujući one u povoljnijem položaju). Karakteristike tih
razlika najbolje se ogledaju u činjenici da 89% svih globalnih troškova na zdravstvo
odlazi na samo 16% ukupne populacije (svetski trošak za zdravstvo iznosi 2,2
triliona dolara, Sjedinjene Američke Države imaju ukupan trošak za zdravstvo od
1,1 trilion dolara). Takođe, dobar primer jeste i činjenica da procenat bruto domaćeg
proizvoda utrošen na zdravstvo u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 14,1%
dok u Supsaharskoj Africi iznosi 1,6 odsto.339
Grafikon 21. Konceptualni okvir globalizacije u zdravstvu340
339
S. R. Benatar, Ethics and Tropical Diseases: Some global considerations, u: G. Cook, A.
Zumla, ed., Manson’s Tropical Diseases, 21st Edition (Edinburgh: Elsevier Sciences, 2002),
str. 85—93.
340
WHO, preuzeto sa:
http://www.who.int/sdhconference/resources/ConceptualframeworkforactiononSDH_eng.pdf,
februar 2018, str. 26.
GLOBALIZACIJA
Pritom treba imati u vidu da su se cene zdravstvenih usluga u Sjedinjenim
Američkim Državama vinule „u nebo“. Građani su nezadovoljni činjenicom da je
preveliki novac utrošen na očuvanje zdravlja građana i da su medicinske usluge
preskupe. Neki stručnjaci su predlagali tzv. Single-payer sistem kojim bi se
značajne svote mogle uštedeti (spekuliše se o uštedi od oko 300 milijardi dolara
na godišnjem nivou, što bi prema nekim projekcijama bilo dovoljno da se pokrije
celokupno zdravstveno osiguranje), a mogla bi se obezbediti veća pokrivenost
zdravstvene zaštite kao i veći broj osiguranika. Paradoksalno je da postoji bolji i
jeftiniji sistem, koji bi pomogao većem broju ljudi, ali izvesni pojedinci i
organizacije ne žele da ga sprovedu jer nije u skladu sa neoliberalnim konceptom.
Neophodno je, dakle, isključiti involviranost države, svesti na minimum državni
intervencionizam, ali i sprečiti monopolsku poziciju, rukovodeći se pravilom da
tržišni uslovi treba da budu isti za sve. To je sistem koji podržavaju i na kome
insistiraju međunarodne organizacije poput Svetske trgovinske organizacije, koja
u okviru TRIPS sporazuma (Sporazum o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine), koji je potpisala sa Svetskom zdravstvenom organizacijom
i Svetskom organizacijom za zaštitu intelektualne svojine, radi na ostvarenju
neoliberalnog koncepta pružanja zdravstvene zaštite.
Takođe, ako se posmatra uticaj bogatstva na zdravlje nacija, u okviru nekih
segmenata one ne moraju da imaju direktnu proporciju, pa se tako navodi da je
smrtnost kod novorođenčadi veća kod južnoazijskih zemalja nego kod mnogih
južnoameričkih, iako imaju značajno veći BDP per capita.
Lečenje stanovništva, i očuvanje zdravlja, predstavlja opšti cilj zdravstvene
zaštite, definisan u okviru međunarodnog okvira Svetske zdravstvene
organizacije. Može se primetiti da je globalizacija sa sobom donela izraženije
nejednakosti između bogatih i siromašnih, pri čemu budući razvoj sistema
zdravstvene zaštite u pojedinim zemljama u najvećoj meri zavisi upravo od
odvijanja procesa globalizacije u budućnosti.
7.5. Zdravstvena ekonomija i manadžment u uslovima

ekonomske globalizacije
Zdravstvena ekonomija je mlada nauka. Razvijala se prevashodno u drugoj
polovini 20. veka (iako su neki inicijalni koraci postavljeni i pre Drugog svetskog
rata), kroz rad ekonomskih teoretičara (Fridman, Muškin, Grosman i dr.).341 U
svom radu „Ka definiciji zdravstvene ekonomije“, dr Selma Muškin navodi da
postoje dva uzroka za nastanak nove discipline. Oni se ogledaju u činjenici da je
veliki broj lekova izašao na tržište i da su infektivne bolesti, koje su dugo bile
neizlečive, sada u kategoriji izlečivih. To je prouzrokovalo dodatnu potrebu za
341
M. Jakovljević, „Kratak istorijat zdravstvene ekonomije“, Zdravstvena ekonomija sa
farmakoekonomijom (Kragujevac, 2014), str. 13.
GLOBALIZACIJA
novim lekovima i u skladu sa time inicira se neophodnost razmatranja plaćanja

unapred za određene potrebe, kroz procese zdravstvenog osiguranja ali i
zdravstvenog planiranja. Kao posebno značajna navodi se promena u potražnji.342
U okviru istog izvora, Selma Muškin navodi kako su do tada izdata dva
relevantna članka (1957) u kojima se definišu osnovne ekonomske karakteristike
zdravstva. Prvi je bio objavljen u časopisu za lekare, Medikal Ekonomiks, i bavio
se finansijskim aspektima lekarske ordinacije, kancelarije i organizacionim
metodima. Drugi je objavila Škola javnog zdravlja Univerziteta u Mičigenu, u
listu Pablik Helt Ekonomiks, i bavio se plaćanjem zdravstvene nege, osobljem,
bolnicama i odeljenjima, pružanjem nege i dr. Osim toga, Muškinova navodi i
činjenicu da se ekonomisti ne bave preterano problemima zdravstva i da je to
najverovatnije vezano za specifičnost materije i razlike u medicinskom tržištu u
odnosu na klasično ekonomsko poimanje tržišta. Reklo bi se da isto važi i danas,
verovatno ne u tolikoj meri kao pedesetih godina prošlog veka, ali svakako
postoje razlike u tržištima i materiji kojima ekonomisti teže ovladavaju. Osim
toga, sama zdravstvena politika, strategije razvoja zdravstva, zdravstveni sistemi i
podsistemi mogu predstavljati dodatne nepoznanice za ekonomiste pa se zbog
toga od njih mogu očekivati manji doprinosi na ovom polju.
Kada se govori o razlikama u tržištima, jedna od osnovnih zapravo se vezuje
za činjenicu ko je korisnik usluga. Naime, u literaturi su definisane razlike
između biomedicinske i farmaceutske industrije, u odnosu na druge industrije
široke potrošnje, i one se ogledaju u sledećem:343
• korisnik nije potrošač (lekar, onaj koji propisuje lek),
• korisnik ne ostvaruje materijalnu ili bilo kakvu drugu prednost ako
prepiše inovativni u odnosu na generički lek,
• postoji evidentan nedostatak razumevanja u kontekstu bezbednosti
generike i inovativnog leka, korisnik nije donosilac odluka,
• vezanost korisnika za brend ne postoji.
Zdravstvena ekonomija kao nauka postaje sve značajnija jer u uslovima u
kojima dolazi do enormnog povećanja stanovništva na Zemlji, potrebe za
pružanjem zdravstvene zaštite sve su veće.
Osim toga, farmaceutska industrija je najbrže rastuća industrija. Ona je
potrošila oko 150 mlrd. američkih dolara, globalno posmatrano, u okviru sektora
istraživanja i razvoja, u toku 2015. godine. Da bi se u punom obimu shvatila
važnost tog podatka, značajno je naglasiti da su to oko 5,5 puta veće investicije
od vazduhoplovne i vojne industrije i oko 1,8 puta više od industrije IT sektora. U
342
S. Mushkin, “Toward a Definition of Health Economics”, Public Health reports, Vol. 73, No 9,
1958.
343
D. Đurić, „Životni ciklus leka ‘od ideje do tržišta’“, Zdravstvena ekonomija sa farmakoekono-
mijom (Kragujevac, 2014), str. 255.
GLOBALIZACIJA
normalnim okolnostima (misli se na mirnodopske uslove), vazduhoplovna i vojna
industrija beleže kontinuirani rast pa takva industrija predstavlja oslonac
nacionalne ekonomije ali i siguran udeo BDP-a nacionalnih ekonomija. Značajna
je činjenica da takve industrije posluju bez gubitaka čak i u vremenima svetskih
ekonomskih kriza. Međutim, biomedicinska i farmaceutska industrija je i tokom
perioda svetske ekonomske krize ostvarila veći rast i veća ulaganja u istraživanja
i razvoj od vazduhoplovne i vojne industrije i tako se po svim razvojnim
karakteristikama pozicionirala na prvo mesto.
Dakle, činjenice su da imamo povećani broj korisnika zdravstvene zaštite, kao
i to da se kvalitet života povećava, uticaj infektivnih bolesti smanjuje, dostupnost
novih lekova i tretmana raste, pa je, u skladu sa time, jasno da će problemi
resursa biti sve veći, a ključnu ulogu imaće upravo zdravstvena ekonomija, ali i
rastuća uloga menadžmenta u zdravstvu.
Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite je disciplina koja ima sve veći
značaj u okviru uticaja društveno-političkih i ekonomskih promena, koje se
između ostalog iniciraju i procesima tranzicije i globalizacije. Značaj uloge
menadžera u zdravstvu veliki je i biće sve veći, u skladu sa gore navedenim
činjenicama o očekivanom razvoju zdravstvenog sistema i povećanju problema sa
resursima. Shodno tome, u razvijenim zemljama sve su brojnije škole
menadžmenta, koje obučavaju i buduće rukovodioce.344
Menadžment zdravstvenog sistema predstavlja integrativni ciklus međusobno
povezanih nauka, koji ima za cilj da se bavi sledećim aktivnostima: optimizacijom
procesa, racionalizacijom sistema zdravstvene zaštite, prospektivnim planiranjem i
retrospektivnom analizom, kontinuitetom i dostupnošću zdravstvene zaštite.345
Zdravstvene ustanove su u teoriji menadžmenta definisane kao najkompleksnije
organizacije, u kojima funkcioniše izuzetno složen menadžment i gde je moderna
bolnica na vrhu liste u smislu složenosti organizacije i načina funkcionisanja.
Diferencijacija i dalja specijalizacija poslovnih aktivnosti je očigledna, dok radne
zadatke obavljaju različiti profili učesnika (u kontekstu obrazovanja, specijalnosti,
uvežbanosti i iskustva). Kako postoje razlike u odnosu na druge poslovne
organizacije, struktura je u zdravstvenoj ustanovi podeljena između tri centra moći i
odgovornosti: upravnog odbora, lekara i administracije.346
Uticaji globalizacije na zdravstveni menadžment ogledaju se kroz sektor
obrazovanja, dakle, sa razvojem zdravstvene zaštite pojavljuju se novi obrazovni
profili, nove obrazovne institucije i novi programi edukacije. Dalje, kroz proces
istraživanja i razvoja, koji globalno napreduje, marketizuje se veći broj lekova i
medicinskih sredstava nego ikada ranije u istoriji čovečanstva. To dalje implicira
344
V. Bjegović, Osnove zdravstvenog menadžmenta (Beograd: Medicinski fakultet, 2009).
345
Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistemi (Srpsko lekarsko društvo, 2007).
346
V. Bjegović, Osnove zdravstvenog menadžmenta (Beograd: Medicinski fakultet, 2009).
GLOBALIZACIJA
uticaj na obrazovni i organizacioni aspekt novih menadžerskih generacija.

Takođe, veliki je uticaj i mobilnosti stanovništva uopšte, a posebno specifične
radne snage poput zdravstvenih radnika, što će opet uticati na resursnu alokaciju
dobrih menadžera ili dovoljnog broja potrebnih menadžera, a predstavlja direktnu
posledicu procesa globalizacije. Povećan broj stanovništva, uticaj globalizacije na
resurse koji su u smanjenju (hrana, pitka voda itd.) svakako će se odraziti i na
javnozdravstvenu politiku, pa će shodno tome biti važna adekvatna reorganizacija
u sklopu menadžerskog posla, koja će biti dovoljno fleksibilna i spremna da
odgovori na novonastale izazove.
7.6. Globalizacija zdravstvenih sistema — ekonomski aspekti

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje potpunog
telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti i
nesposobnosti, gde se pravo na zdravlje tumači kao pravo na uživanje raznih
vidova pomoći, proizvoda, usluga i uslova neophodnih za ostvarivanje najvišeg
mogućeg standarda zdravlja.347
Zdravstveni sistem predstavlja jedan od komplikovanih segmenata
(podsistema) koji se razvijao tokom vekova kroz različite vidove, od verovanja,
do nauke, ali i komercijalnih faktora i socijalnih snaga. Neretko su doprinosi tom
razvoju bili nesistematski i neplanirani, iako je jasna veza između zdravstvenog i
drugih sistema, poput edukacije, industrije, poljoprivrede i dr.348
Zdravstveni sistem predstavlja povezane komponente u obrazovnim
institucijama, radnim mestima, zajednicama, u zdravstvenom i drugim sektorima.
To je sistem koji podrazumeva infrastrukturu za pružanje raznovrsnih
zdravstvenih programa. Osim toga, zdravstveni sistem predstavlja kompleksan
socijalno-ekonomski entitet i takođe je jedno od važnih oruđa za promociju,
očuvanje i unapređenje zdravlja nacije. Međutim, istorijski gledano, zdravstveni
sistemi su nastali kako bi ispunili različite, često konfliktne, socijalne i političke
ciljeve pa stoga oni mogu obuhvatati nekonzistentne supstrukture ili
podsisteme.349
Pet osnovnih prototipova zdravstvenih sistema, sa istorijske tačke gledišta,
jesu:350
347
Constitution of WHO: principles: http://www.who.int/about/mission/en/ (pristupljeno maja
2017); P. Antić, Zdravlje romske populacije kao ranjive manjinske grupe u Srbiji (Beograd:
Medicinski fakultet u Beogradu, 2009).
348
P. Micović, I. Micović, Zdravstveni sistem (Beograd: Evropski centar za mir i razvoj), str. 11.
349
M. Jakovljevic, S. Ogura, „Health Economics at the Crossroads of Centuries — From the Past
to the Future“, Frontiers in Public Health, May 2016, DOI: 10.3389/fpubh.2016.00115
350
PNHP. http://www.pnhp.org/single_payer_resources/health_care_systems_four_basic_models.php
(pristupljeno januara 2018)
GLOBALIZACIJA
1. Bizmarkov model (1883) osnovnog socijalnog (zdravstvenog) osiguranja;
2. Semaškov model (1918) nacionalnog zdravstvenog sistema u centra-
lizovano-planskim ekonomijama;
3. Beveridžov model (1948) nacionalne zdravstvene službe u tržišnim
ekonomijama;
4. Dobrovoljno/privatno tržišno orijentisan model osiguranja (šezdesetih i
sedamdesetih);
5. Obavezno otvaranje medicinskih/zdravstvenih štednih računa (Singapur
1984).
Cilj zdravstvenog sistema nije samo da poboljša zdravlje, već i da dostigne
najveći mogući nivo i smanji razlike između pojedinaca i grupa 351 Kao što je
ranije rečeno, zdravstvena politika ima za cilj da utiče na smanjenje jaza između
kvaliteta zdravstvene usluge koja se pruža bogatima i siromašnima. Interesantne
su statistike o utrošku za zdravstvo, koje projektuje i analizira Svetska zdravstve-
na organizacija. Iz njih se može videti dihotomija i potreba za nivelacijom.
Upravo je globalizacija proces koji može i ima potencijal da do te nivelacije
dovede i da omogući adekvatan kvalitet života i efektivnu i pravovremenu
zdravstvenu zaštitu na planetarnom nivou. Ako se uporedi utrošak Sjedinjenih
Američkih država po osobi na godišnjem nivou za zdravstvo, od 8.362 američka
dolara, sa Mjanmarom koji ima utrošak po osobi na godišnjem nivou od dva
dolara, može se shvatiti sva dubina tog jaza. Takođe, mogu se posmatrati i zemlje
OECD-a koje imaju visok standard ali i visok utrošak na zdravstvo od 4.380
dolara po osobi/godišnje, s tim da toj grupaciji zemalja pripada samo 18% svetske
populacije.352
Na Grafikonu 22 može se utvrditi činjenica da u najvećem broju slučajeva
bruto domaći proizvod po glavi stanovnika zapravo korelira sa količinom novca
uloženom u zdravstveni sektor. Ono što je još značajniji pokazatelj jeste da je i
očekivana dužina života direktno proporcionalna BDP-u per capita, što se može
videti na Grafikonu 23.
Međutim, i pored obezbeđivanja adekvatnog budžeta, važno je da zdravstveni
sistem bude adekvatno postavljen, da reflektuje potrebe i mogućnosti jedne
države, da bude realno zasnovan ali i da ne odstupa od kulturnog i tradicionalnog
obrasca kao ni filozofskog odnosa društva prema pružanju zdravstvene zaštite.
Ono što je indikativno jeste da se u sistemima zdravstvene zaštite prave veliki i
kontinuirani kompromisi jer su takvi sistemi i njihova organizacija često predmet
političkih odluka.
351
WHO, The world health report 2000.
352
WHO, Total global expenditure for health, preuzeto sa:
http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs319/en/ (pristupljeno februara 2018)
GLOBALIZACIJA
Grafikon 22. Bogatstvo i utrošak na zdravstvo

u međusobnoj su korelaciji (2009)353
Grafikon 23. Korelacija između utroška na zdravstvo i ishode (2009)354
353
WHO, Spending on health, preuzeto sa: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs319/en/
(pristupljeno februara 2018)
GLOBALIZACIJA
Ako se posmatraju načini organizacije zdravstvenih sistema, njihove
klasifikacije mogu se izvesti prema različitim kriterijumima:355
• prema nivou ekonomskog razvoja,
• prema organizovanosti zdravstvene službe,
• prema načinu rukovođenja.
U Srbiji, zdravstveni sistem pripada Bizmarkovom modelu, sa uvreženim
obaveznim oblikom zdravstvenog osiguranja, koji obezbeđuje univerzalno pokriće.
Dakle, teorijski zahvata celokupnu populaciju i zasnovan je na principu solidarnosti.
Finansira se najvećim delom kroz doprinose zaposlenih i poslodavaca, kao
obaveznih osiguranika. Doprinosi su srazmerni visini primanja, tj. određeni su u
obliku procenta od zarada.356 U okviru postojećeg zdravstvenog osiguranja, postoji
dominantno državno vlasništvo nad zdravstvenom infrastrukturom i monopolska
uloga države. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZ) finansira
zdravstvenu zaštitu za 7,7 miliona stanovnika Srbije (bez KiM), od čega 6,5 miliona
čine osiguranici i članovi njihovih porodica po Zakonu o zdravstvenom osiguranju
(njihova zdravstvena zaštita finansira se iz doprinosa) a 1,2 miliona su lica bez
osiguranja koja se svrstavaju u u posebno osetljive grupe (deca, trudnice, socijalne
kategorije), čija se zdravstvena zaštita finansira iz budžeta.357
Pod zdravstvenim sistemom se podrazumeva skup povezanih segmenata sa
jasno definisanim ciljem. Infrastruktura je sastavni deo zdravstvenog sistema i
ona obuhvata spektar usluga i programa i pruža zdravstvenu zaštitu pojedincima,
porodicama i zajednici.358 U ljudske resurse sistema zdravstva ubrajaju se: lekari,
stomatolozi, farmaceuti, medicinske sestre i tehničari, zdravstveni saradnici i
administrativno i tehničko osoblje. U svetu radi 59,8 miliona zdravstvenih
radnika i saradnika. U zemljama koje imaju ispod 23 lekara, sestara i babica na
10.000 stanovnika, beleži se kritični nedostatak.359
Kada je sastavljan izveštaj o evaluaciji Strategije zdravlja do 2000. godine,
Svetska zdravstvena organizacija je analizirala i preduslove za uspešan razvoj
jednog zdravstvenog sistema, a to su: učešće države i njena apolitička, socijalna i
354
Isto.
355
P. Micović, I. Micović, Zdravstveni sistem (Beograd: Evropski centar za mir i razvoj), str. 24—
25.
356
D. Janković, Zdravstveno osiguranje kao faktor troškova zdravstvene zaštite, preuzeto sa:
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.7.pdf (pristupljeno aprila 2017)
357
M. B. Jakovljevic, “Resource allocation strategies in Southeastern European health policy”,
Journal of Public Health Economics, 2013 Apr; 14(2): 153-9; Zdravstveni sistem i potrošnja u
Srbiji, Institut za javno zdravlje Batut, 2009, preuzeto sa:
http://www.batut.org.rs/download/nzr/7%20Zdravstveni%20sisten%20i%20potrosnja.pdf
(pristupljeno aprila 2017)
358
Vodič ka novom javnom zdavlju (Beograd: Medicinski fakultet Beograd, 2009).
359
World Health Organization Department of Human Resources for Health, preuzeto sa:
http://www.who.int/hrh/tools/en/ (pristupljeno decembra 2017)
GLOBALIZACIJA
finansijska odgovornost i potpora; jake menadžerske osobine; pravilno orijentisan

i obrazovan kadar; decentralizacija ka nivou sreza u lokalnoj zajednici;
uključivanje zajednice u odlučivanje na lokalnom nivou; održivo finansiranje;
primena tehnologija.360
Transformacija zdravstva podrazumeva kontinuiran proces, paralelan sa
razvojem društva. Naporedo sa tim promenama, proces globalizacije je takođe
aktivan i utiče na izmenu okolnosti u kojima se nalazi zdravstveni sistem, pa
samim tim direktno i indirektno utiče na promene zdravstvenog sistema u većoj
ili manjoj meri. Velike međunarodne institucije podstiču proces globalizacije i to
kroz principe neoliberalne ekonomije, a tu pre svega se misli na Svetsku banku,
Svetsku trgovinsku organizaciju, Međunarodni monetarni fond. Svetska
trgovinska organizacija štiti neoliberalno zdravstvo, model koji je prisutan i
razvija se u Sjedinjenim Američkim Državama, kroz mere zaštite konkurencije,
sprečavanja državnog monopola, smanjenja državnog intervencionizma
omogućavanja jednakih šansi za sve učesnike na tržištu. Time se podržava
određeni oblik zdravstvenog sistema koji može omogućiti isključivanje rada
države u meri u kojoj je to moguće, pa će većina zdravstvenih sistema, ako se
ovaj trend nastavi, morati da pretrpi ozbiljne promene u radu i organizaciji.
U tako složenim procesima, u kojima se zdravstvo menja samo po sebi,
zahvaljujući politici, ekonomiji, kulturi i tradiciji, a paralelno sa tim promenama
odvija se i složeni proces globalizacije (u nekim državama i dodatni proces
tranzicije), veoma je važno prilagoditi zdravstvenu politiku kako mogućnostima
tako i ciljevima koje ona treba da ima.
Sa druge strane, suočavamo se sa činjenicom da je globalizacija posmatrana
pretežno kao ekonomski proces, dok je razumevanje globalizacije u zdravstvu
jedna zasebna i vrlo kompleksna tema. Istina je da postoji međusobna povezanost
između različitih oblasti koje u tom značajnom i obimnom procesu jedna na
drugu utiču. Naime, medicina direktno zavisi od ekonomsko-finansijskih uslova i
ekonomsko-finansijskih procesa, ali i zakonodavstva i nadležnosti ministarstava
za javnu upravu, ali i onih za rad i socijalna prava.
7.7. Zdravstveno osiguranje i uticaji ekonomske globalizacije

Dokazano je da globalizacija, nažalost, ne donosi progres i blagodeti
tehnološkog i ekonomskog napretka svima podjednako, a to se naročito jasno vidi
360
P. Micović, I. Micović, Zdravstveni sistem (Beograd: Evropski centar za mir i razvoj), str. 36—
37.
GLOBALIZACIJA
na produbljivanju razlika u procesima zdravstvenog osiguranja između razvijenih
i nerazvijenih zemalja.361
Zdravlje predstavlja osnovno ljudsko pravo i jednu od najznačajnijih
pretpostavki za ekonomski razvoj i kvalitetan život stanovnika jedne zemlje.362
Zdravstveno osiguranje je zapravo oblik zaštite stanovništva od finansijskih
gubitaka prouzrokovanih troškovima lečenja.363
Zdravstveno osiguranje predstavlja posebni oblik društvene organizovanosti
pri kojoj se pacijenti osiguravaju od rizika obolevanja i povređivanja,
posredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe
nadoknađujući štetu osiguraniku u slučaju odštetnog zahteva.364
Zdravstveno osiguranje ima svoje začetke u drevnom Rimu, a prvi oblici
zdravstvenog osiguranja kakvi su poznati danas potekli su iz 18. veka i vezuju se
za stvaranje radničkih organizacije koje su se borile za ostvarivanje svojih prava
u slučaju bolesti ili sprečenosti za rad. Nemačka je prva država koja je sistematski
pristupila ovom problemu i to za vreme Bizmarka, oko 1883. godine, te je kasnije
model zdravstvenog sistema nazvan po njemu.365 U okruženju Republike Srbije,
Mađarska ima dugačku istoriju zdravstvenog osiguranja a još dužu istoriju
privatne prakse, zato što je od Austrije i Nemačke preuzimala novonastale
sisteme i obrasce organizacije u zdravstvu. Međutim, prva država koja je
omogućila univerzalni pristup zdravstvu bila je Rusija, koja je nakon 1917,
suočivši se sa problemima zdravstva koje je za sobom ostavila carska Rusija,
prešla na tzv. Semaškov sistem. Kasnije, usled centralno-planskih privrednih
rešenja i drugih prioriteta za razvoj, u vidu vojne i teške industrije, zdravstvo je
zapostavljeno.366 Uvođenje „Nacionalne zdravstvene službe“ u Velikoj Britaniji
1948. godine a kasnije i u drugim državama, značajno je doprinelo daljem
razvoju zdravstvenog sistema. Podstrek za dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite
i zdravstvenog osiguranja u zemljama u razvoju, dala je međunarodna
361
M. Mitrović, A. Gavrilović, Organizacija i menadžment u zdravstvenom sistemu Srbije (FBIM,
2015); M. Jakovljevic, T. Getzen, “Growth of Global Health Spending Share in Low and
Middle Income Countries”, Frontiers in Pharmacology, Front. Pharmacol. doi:
10.3389/fphar.2016.00021, IF 4.418; J. Dieleman, M. Campbell, A. Chapin, E. Eldrenkamp, V.
Y. Fan, A. Haakenstad, ... & A. Reynolds, Evolution and patterns of global health financing
1995—2014 (Lancet, 2017).
362
T. Rakonjac Antić, Penzijsko i zdravstveno osiguranje (Beograd: Ekonomski fakultet, 2012),
str. 169.
363
Isto, str. 171.
364
Z. Joksimović, M. Joksimović, „Prikaz najznačajnijih sistema zdravstvenih osiguranja“,
Timočki medicinski glasnik, preuzeto sa: http://www.tmg.org.rs/v320405.htm (pristupljeno
juna 2017)
365
Isto, str. 175.
366
M. Jakovljevic, E. Potapchik, L. Popovich, D. Barik, T. Getzen, “Evolving health expenditure
landscape of the BRICS nations and projections to 2025”, Health Economics (2016). DOI:
10.1002/hec.3406
GLOBALIZACIJA
Konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti (Alma Ata, 1978) i usvajanje

strategije „Zdravlje za sve do 2000. godine“ koji je usvojila Skupština Svetske
zdravstvene organizacije. Značajno je napomenuti da se najveći broj zemalja u
razvoju opredeljuje za obavezno zdravstveno osiguranje i postepeno proširuje i
prava u ovoj oblasti.367
Sistem zdravstvenog osiguranja je skup upravljačkih mera u cilju planiranja,
organizovanja, funkcionisanja i evaluacije mnogobrojnih i povezanih elemenata,
kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi. U našem regionu, još za vreme Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca, prof. Ambrožič je radio na podsticanju osnivanja
ustanova koji bi se bavile pružanjem zdravstvene zaštite dece, omladine i žena.
Sistem zdravstvenog osiguranja varira od države do države. U Republici
Srbiji obaveznim zdravstvenim osiguranjem je, na osnovu Zakona o
zdravstvenom osiguranju, praktično obuhvaćeno celokupno stanovništvo (oko
98%).368
Prema istom zakonu, obaveznim zdravstvenim osiguranjem pokriveni su:
• zaposleni,
• nezaposleni dok primaju novčanu naknadu,
• penzioneri,
• vlasnici radnje, preduzeća, odnosno osnivači,
• lica koja samostalno obavljaju privrednu i drugu delatnost,
• zemljoradnici,
• sveštenici i verski službenici,
• strani državljani koji rade na teritoriji Republike.
Za razumevanje funkcionisanja zdravstvenog osiguranja važna je činjenica da u
svetu preko 60% sredstava za pružanje zdravstvene zaštite obezbeđuje država (javni
sektor), a oko 40% privatni sektor. Naravno, taj odnos varira od države do države.369
Na primer, u Velikoj Britaniji država obezbeđuje 86% dok je u Finskoj taj iznos
84%, a u Sjedinjenim Američkim Državama 45% sredstava. U našoj zemlji se iz
javnog sektora pokriva više od 80% sredstava za pružanje zdravstvene zaštite.
Sjedinjene Američke Države predstavljaju jedinu visoko razvijenu državu u
kojoj preovladava privatni model zdravstvenog osiguranja. On je prouzrokovao
367
Isto, str. 175.
368
Godine 2015, u Indiji je stopa osiguranih u ruralnim i urbanim područjima iznosila oko 13%
stanovništva.
369
V. G. Carande-Kulis, T. E. Getzen, & S. B. Thacker, “Public goods and externalities: a
research agenda for public health economics”, Journal of Public Health Management and
Practice, 13(2) (2007): str. 227—232.
GLOBALIZACIJA
izuzetno visoke troškove zdravstvene zaštite, kao i činjenicu da oko 36 miliona
stanovnika ispod 65 godina starosti nije obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem. Za
razliku od SAD, u Velikoj Britaniji država finansira 86% iz sredstava obaveznog
poreza, koji plaćaju svi. Prema nekim statistikama, manje od 10% ukupnog
stanovništva ima dodatno osiguranje kod privatnih osiguravajućih kuća. Takođe,
koristi se i participacija kao dodatno sredstvo finansiranja, ali ona je niska.
Globalno posmatrano, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko
polovine svetske populacije nema potpuni pristup esencijalnim zdravstvenim
servisima, a oko 100 miliona ljudi i dalje je „gurnuto“ u ekstremno siromaštvo (sa
prihodom manjim od dva dolara dnevno), a oko 800 miliona ljudi potroši najmanje
10% kućnog budžeta za troškove zdravstvene zaštite. Iako je ideja univerzalne
pokrivenosti zdravstvenom negom zastupljena kroz Milenijumske ciljeve Svetske
zdravstvene organizacije, čini se da je realnost još daleko od zacrtanih ideala.
Međutim, rad međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije,
Svetske trgovinske organizacije i drugih, može biti vrlo koristan u pripremanju
terena za buduće adekvatnije sisteme pružanja zdravstvene zaštite.
Interesantno je da su upravo Sjedinjene Američke Države osnivač pomenutih
međunarodnih organizacija, a sa druge strane, upravo SAD nemaju univerzalnu
pokrivenost stanovništva zdravstvenom zaštitom. Osim toga, Svetska trgovinska
organizacija se kroz svoj rad zalaže za podršku sistemima kakav je onaj u SAD, kao
što je prethodno objašnjeno. STO je takođe u saradnji sa Svetskom zdravstvenom
organizacijom i Svetskom organizacijom za zaštitu intelektualne svojine sklopila
TRIPS — Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine — koji se
takođe značajno zalaže za omogućavanje dostupnosti lekova, kontrolu i zaštitu
patenata ali i procesa kliničkih ispitivanja. Dakle, ukoliko je cilj da se postigne
univerzalna pokrivenost, ali kroz neoliberalni koncept, pitanje je kako će se to
zapravo u praksi ostvariti jer je činjenica da ni najbogatija i najrazvijenija zemlja
sveta, Sjedinjene Američke Države, u tome još uvek nije uspela.
Globalizacija može biti ta upravljačka sila koja može doprineti većoj
dostupnosti zdravstvene zaštite u svim segmentima zdravstva, i to posebno kroz
javnozdravstvene aspekte, zatim aspekte dostupnosti lekova i medicinskih
sredstava, a sve to kroz prizmu razvoja tehnologije i ekonomskih mera.
7.8. Javno zdravlje i uticaji ekonomske globalizacije

Savremeno javno zdravlje nije jednostavno i lako definisati a koncepti
javnonarodnog zdravlja izuzetno su obimni i složeni u svim zemljama u kojima je
javno zdravlje razvijeno ili se pak radi na njegovom razvitku.370
370
N. Đonović, „Vladina politika u domenu javnog zdravlja“, Zdravstvena ekonomija sa
farmakoekonomijom (Kragujevac: Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2014), str.
31.
GLOBALIZACIJA
Istorijski posmatrano, postojali su pokušaji da se kompleksnost javnog

zdravlja obuhvati kroz jednu definiciju a jedna od prihvaćenih definicija jeste ona
koju je dao Vinslou, još 1920. godine:371
Javno zdravlje je nauka i umetnost prevencije bolesti, produžavanja
života, unapređenja fizičkog zdravlja i efikasnosti, kroz organizovane napore
zajednice za sanaciju okoline, sprečavanje i suzbijanje infekcija, edukaciju
pojedinaca o principima lične higijene, organizovanje medicinskih i sestrinskih
službi za ranu dijagnostiku i preventivnu terapiju bolesti i razvoj socijalnih
mehanizama, koji će obezbediti da svaki pojedinac ima odgovarajući standard
života za očuvanje zdravlja, organizovanjem ovih dobiti na način na koji bi se
svakom građaninu omogućilo da realizuje svoje pravo na zdravlje i dugovečnost.
Zdravstveni sistemi i politike vlada značajno se razlikuju u različitim
državama, osim u opštim ciljevima javnozdravstvene politike koji se ogledaju
u:372
• dostupnosti zdravstvene zaštite,
• ravnopravnosti korisnika u sistemu zdravstvene zaštite,
• materijalnoj sigurnosti korisnika zdravstvene zaštite,
• ekonomskoj efikasnosti (makroekonomskoj i mikroekonomskoj),
• slobodi izbora za korisnike,
• autonomiji za davaoce zdravstvenih usluga.
Medicinski institut (NIH, SAD), predstavlja tri osnovne funkcije javnog
zdravlja; to su:
• procena,
• razvoj politike,
• pouzdanost.
Tokom 20. veka, javno zdravlje se borilo za svoju ulogu u medicini, i tek
nedavno se zapravo otvaraju brojne škole i programi javnog zdravlja koji
potvrđuju značaj ove medicinske ali i interdisciplinarne oblasti. Međutim, javno
zdravlje se razvija u istom vremenskom periodu u kojem i ekonomska
globalizacija doživljava bum. Stoga je moguće naslutiti da je globalizacija jedan
od uzroka koji su doprineli značajnom razvoju javnog zdravlja kao nauke.
371
V. Bjegović-Mikanović, Javno zdravlje — Savremeni pristupi i izazovi (Beograd: Medicinski
fakultet, 2. Javno zdravlje za studente stomatologije. Univerzitet u Novom Sadu, 2011), str. 9.
372
N. Đonović, „Vladina politika u domenu javnog zdravlja“, Zdravstvena ekonomija sa
farmakoekonomijom, (Kragujevac: Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2014), str.
35; М. Jakovljevic et al., “Health Economics and Pharmacoeconomics for the Students of
Medical Sciences”, ISBN 978-86-7760-082-2 (Faculty of Medical Sciences University of
Kragujevac, Serbia, 2014) *(COBISS.SR-ID 207514636)
GLOBALIZACIJA
Međunarodne institucije, poput Svetske zdravstvene organizacije, bave se
globalnim problemima javnog zdravlja i promovišu različite vidove promocije
ove naučne discipline. Globalizacija je doprinela ne samo razvoju javnog zdravlja
već je dovela i do novih dilema o načinima upravljanja globalnim javnim
zdravljem.
Svetska zdravstvena organizacija je procenila da će do 2020. godine hronične
nezarazne bolesti (kao što su kanceri, dijabetes, gojaznost) biti uzroci oko 60%
ukupnog opterećenja bolestima (u odnosu na sadašnjih 40%). U svetu je 2001.
godine identifikovan oko 151 milion slučajeva dijabetesa, sa značajnim porastom
do danas. Takođe, u Republici Srbiji godišnje od kancera umre oko 20.000 ljudi.
Veza između ovih bolesti i globalizacije može se ogledati u načinu ishrane i stilu
života, a za to se, osim ličnog izbora, krivi i sloboda tržišta, vešto brendiranje
proizvoda i agresivan marketing.373
Aspekti globalizacije u velikoj meri utiču na javno zdravlje populacije, ali i
na kreiranje adekvatnih javnozdravstvenih politika. Naime, od velike je važnosti
razumeti uticaj i izazove koji se odnose na globalnu ekonomiju, koja dalje utiče
na zdravlje. Takođe, potrebno je identifikovati globalne javnozdravstvene
prioritete koji se kose sa preovladavajućim ekonomskim i/ili trgovinskim
uticajima. Zatim, važno je razumeti na koji način trgovinski sporazumi mogu
uticati na restrikcije cenovno prijemčivih lekova i/ili medicinskih sredstava, ali i
drugih zdravstvenih servisa koji mogu biti od značaja za očuvanje adekvatnog
nivoa zdravstvenog stanja stanovništva. I ne samo to: od važnosti su i segmenti
odnosa države prema proizvodima poput duvana i alkohola, ali i prema
zdravstvenim radnicima i nabavci hrane.
Ako se posmatraju aspekti globalne trgovine i javnog zdravlja, može se
primetiti da javno zdravstvo nije dovoljno zastupljeno, kao i da se održivi
ekonomski razvoj ne posmatra kroz javnozdravstvene aspekte.
Jedan od sporazuma koji se aktivno bavi javnozdravstvenim problemima iz
konteksta globalne trgovine jeste i TRIPS — Sporazum o trgovinskim aspektima
prava intelektualnog vlasništva, koji značajno utiče na globalne javnozdravstvene
aspekte ali i na kliničke studije i medicinska istraživanja u zdravstvu, kao
najvažniji segment zaštite patenata u procesu postizanja adekvatnog
javnozdravstvenog efekta. Svetska trgovinska organizacija, kao međunarodna
organizacija koja podržava liberalne tržišne tokove, zalaže se i za liberalizaciju
zdravstva, odnosno smanjenja državnog intervencionizma u tom sektoru, odnosno
ukidanje državnog monopola. Time je apsolutno podržan neoliberalistički
koncept koji, prema nekim autorima, predstavlja okvir za proces globalizacije.
Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine definiše se
373
M. Chopra, S. Galbraith, I. Darnton-Hill, “A global response to a global problem: the epidemic
of overnutrition“, Bulletin of the World Health Organization 80 (2002): str. 952—958.
GLOBALIZACIJA
takođe i činjenica da je potrebno 20 godina čuvati patent pre nego što se omogući
adekvatna generička proizvodnja (niskobudžetna) koja bi omogućila brže dospeće
leka do pacijenata u siromašnim krajevima sveta i veću pristupačnost leka (koja
je, opet prema nekim stručnim krugovima, sama po sebi kontradiktorna).
Dakle, čini se da će upravo zahvaljujući ovakvom sporazumu multinacionalne
korporacije iz oblasti biomedicine i farmacije biti „pobednice“ jer će prodavati
lekove po ceni po kojoj žele, do trenutka kada se odobri generika. Sa druge
strane, milioni pacijenata i dalje neće biti u prilici da priušte sebi takve lekove
(podsetimo se ekstremnog broja stanovnika sa manje od dva dolara prihoda
dnevno iz Mjanmara). Iako ima pozitivnu nameru, izgleda da Krugmanov
model374 neće moći da pokaže svoj puni obim (model pokazuje da se kroz
ukidanje trgovinskih barijera omogućava bolji pristup tržištima i time se
sledstveno utiče na dalje povećanje proizvodnje i stvaranje efekata ekonomije
obima).
Globalizacija prouzrokuje duboke i korenite promene u prirodi našeg društva
i donosi nove mogućnosti ali i rizike, a efekti globalizacije utiču i na rastuću
zabrinutost oko načina i pristupa sistemu za pružanje zdravstvene zaštite. Postoje
i oprečna mišljenja: da zapravo ne postoje dovoljno snažni empirijski dokazi o
vezama uticaja globalizacije na zdravstvo.375 Takođe, neki autori smatraju da u
slikama scenarija razvoja globalizacije zapravo nedostaje zdravstveni aspekt.376
7.8.1. Uticaj globalizacije na međunarodne standarde i dostupnost lekova
Ako se krene od činjenice da je zdravstvo oblast od javnog interesa, globalno
posmatrano, proces globalizacije čini se pozitivnim i afirmativnim. Sa aspekta
proizvodnje i stavljanja u promet lekova i medicinskih sredstava, iako lekove
proizvode globalne kompanije, regulativa i dalje važi na nacionalnom nivou pa
shodno tome i pristup lekovima, odnosno njihov transfer, zavisi između ostalog i
od lokalne regulative koja definiše carinsku politiku i druge mere. Prema nekim
autorima, razlika između domaćeg i stranog u današnje vreme smatra se
iluzornom i neophodno je imati nacionalnu regulativu koja podržava globalne
okvire poslovanja.377
U cilju sprečavanja snažnog uticaja nacionalnih ekonomija, oformljeni si
bilateralni i multilateralni savezi, kako bi se omogućio efikasniji protok dobara i
usluga. Transantlantska trgovina i partnerstvo (TTIP) jedan je od oblika
374
Misli se na Pola Krugmana, dobitnika Nobelove nagrade.
375
K. Lee, J. Collin, Review of existing empirical research on globalization and health (Geneva:
World Health Organization, 2001).
376
P. Martens, M. M. T. E. Huynen, “A future without health: health dimension in global
scenario studies”, Bulletin of the World Health Organization (2003, 81): 896—8901.
377
J. L. Valverde, The globalization of medicines as a challenge for governments (Network of
Centres for Study of Pharmaceutical Law, 2016), str. 23—24.
GLOBALIZACIJA
međunarodnih sporazuma koji pokušava da ojača zapadni blok — SAD i EU — u
smislu jačanja regulatornih veza kao odgovora na ekspanziju Kine.
Sjedinjene Američke Države ostvarile su u 2012. godini izvoz farmaceutskih
proizvoda u vrednosti od blizu 50 milijardi, dok je uvoz iznosio oko 90 milijardi
američkih dolara. EU i SAD realizuju više od 80% globalne prodaje novih lekova
i pokrivaju 75% svetskog tržišta.
Još jedan dobar primer globalne saradnje jeste saradnja između Sjedinjenih
Američkih Država, EU i Japana, na standardizaciji procesa za izvođenje kliničkih
ispitivanja. Naime, Međunarodni odbor za harmonizaciju (ICH) razvio je
standard Dobre kliničke prakse. Značaj sprovođenja kliničkih ispitivanja na
adekvatan način imao je jaku podršku i danas se kroz veliku geografsku
disperziju mesta za sprovođenje kliničkih ispitivanja, i na osnovu činjenice da
broj kliničkih ispitivanja raste geometrijskom progresijom — može zaključiti o
uspešnosti sprovođenja standarda Dobre kliničke prakse.378
Principi kojima se rukovodi ICH prošireni su na Helsinšku deklaraciju i na taj
način su omogućili detaljniji razvoj dizajna, sprovođenje i statističke analize
kliničkih ispitivanja.
ICH je podeljen u četiri osnovne kategorije:379
1. Kvalitet — obezbeđuje detalje o hemijskom i farmaceutskom kvalitetu
leka, kao što je stabilnost, validacija o nečistoći sa testovima, i vodiče za Dobru
proizvođačku praksu;
2. Sigurnost — obezbeđuje detalje o sigurnosti medicinskih proizvoda,
uključujući toksikologiju, genotoksičnost i toksičnost i potencijalni uticaj na
pojave karcinoma. Ova sigurnost se odnosi na in vivo i in vitro studije;
3. Efikasnost — najveći deo, i onaj koji je najviše primenljiv na većinu
kliničkih ispitivanja. U sebi sadrži 13 bazičnih principa Dobre kliničke prakse,
uključujući dizajn, sprovođenje, analizu i prijavu neželjenih reakcija;
4. Multidisciplinarnost — ovaj deo pokriva problematiku koja se ne uklapa u
prethodne tri kategorije, uključujući standardizovano medicinsko obeležavanje za
neželjene reakcije i njihovo prijavljivanje, kao i vreme pre kliničke studije a u
vezi sa kliničkim razvojem potrebnim u okviru procesa registracije leka.
Dobra klinička praksa (GCP) je detaljan set preporuka koje su donete u cilju
standardizacije izvođenja kliničkih ispitivanja novog leka ili medicinskog
sredstva. Kroz preporuke, definisane su i uloge ali i odgovornosti, zatim
pravilnici i vodiči za izvođenje studije.
378
M. Stamenovic, A. Dobraca & M. Smajlovic, “Contemporary aspects of marketing in clinical
trials including segments of IT and technology transfer”, Acta Informatica Medica (2018).
379
Shayne Cox Gad, D. A. B. T., Clinical Trials Handbook (John Wiley & Sons, 2009), str. 27.
GLOBALIZACIJA
Direktive, između ostalog, imaju za cilj da pomognu u standardizaciji

izvođenja kliničkih studija na teritoriji Evrope i predstavljaju deo Evropskog
zakona. Direktive pokrivaju celokupan proces izvođenja kliničkih ispitivanja, sve
faze, intervencijske i neintervencijske studije, terapijske i hirurške tehnike i dr.380
Dakle, sam proces integracija, ali i globalizacije, utiče na stvaranja adekvatne
legislative koja pomaže da se medicinski proizvodi brže nađu na tržištu, da
njihovo dovođenje na tržište bude jeftinije i da, naravno, budu bezbedni za
korišćenje.
Dobar primer uticaja globalizacije jeste i rad na harmonizaciji međunarodnih
regulativa. Jedan od takvih primera je i tzv. VHP procedura (voluntary
harmonization procedure) koja omogućava harmonizaciju među državama
učesnicama. U ovoj proceduri predaje se zahtev za sprovođenje kliničkog
ispitivanja na jednom mestu (jednoj geografskoj lokaciji, u okviru jedne
institucije), elektronski, isto kao kad se podnosi dokumentacija u samo jednoj
zemlji. Na ovaj način regulatorna tela izlaze u susret vlasnicima patenata,
skraćuju vreme za odobrenje kliničkog ispitivanja. Na taj način postižu se
ogromne vremenske i troškovne uštede a cilj se ostvaruje: „neguju se inovacije“.
Ovakvi pozitivni primeri, reklo bi se, još uvek pionirski, omogućavaju pozitivnu
perspektivu i obećavaju jeftiniji i brži dolazak inovativnih lekova na tržište, a
samim tim i njihovu veću dostupnost. Tome takođe doprinose i aspekti razvoja
tehnologija koji u globalnom okruženju za sprovođenje kliničkih ispitivanja
omogućavaju brže i kvalitetnije prikupljanje podataka kroz najnovija softverska
rešenja.381
Kada se ispitivana supstanca kroz klinička ispitivanja dovede na tržište, tada
zapravo počinje komercijalizacija, u smislu prodaje proizvoda za pružanje
zdravstvene zaštite. Period dovođenja leka na tržište varira i kreće se od 10 do 20
godina. Takođe, važenje ekskluziviteta, odnosno prava patenta jeste 20 godina, pa
veliki broj kompanija zapravo izgubi dosta vremena dok ne izvede lek na
tržište.382 Prema TRIPS sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svojine, eksluzivna prava na patent garantuju se u navedenom vremenskom
proizvodu i nije dozvoljena proizvodnja generičkih proizvoda, iako su oni jeftiniji
i mogli bi doprineti benefitu zdravstvene nege na globalnom nivou, zbog
cenovnog faktora a samim tim i veće dostupnosti za vulnerabilne grupe
(siromašne).
380
M. Stamenović, & S. Pavlović, “Suggestion of a model of a centralised system for providing
services in the field of clinical trials on drug”, XIII International Symposium Symorg, Faculty
of organizational sciences University of Belgrade (2012). ISBN 978-86-7680-855-5.
381
M. Stamenovic & A. Dobraca, “Benefits of outsourcing strategy and IT technology in clinical
trials”, Manuscript Number: AIM-2017-08-094. Acta Informatica Medica, accepted paper for
publishing, avgust 2017.
382
Isto, str. 25.
GLOBALIZACIJA
Iako se pristup generičkim proizvodima ne može sprečiti, važno je da
trgovačke marke (vlasnici patenata farmaceutskih proizvoda), nakon isteka
perioda zaštite patenta moraju predano da rade na pojačanju marketinških
aktivnosti.383
Kvalitet generičkog leka često je lošiji od inovativnog, međutim odluka o
kupovini leka najčešće se bazira upravo na cenovnom aspektu, pa su samim tim
generički lekovi poželjniji od skupih, inovativnih. Kada istekne pravo
ekskluziviteta garantovano patentu, farmaceutske kompanije moraju da uđu u
snažnu trku sa generičkim proizvođačima, ojačavajući svoje marketinške i
prodajne strategije, kako bi uspele da obezbede adekvatan i očekivan tržišni udeo.
Ako se posmatra primer Republike Srbije, pristup inovativnim lekovima
poprilično je ograničen. Država ulaže sredstva ali, nažalost, to nije dovoljno za
obezbeđivanje adekvatne terapije za sve bolesnike, posebno obolele od retkih i
neizlečivih bolesti za koje postoji inovativna terapija. Ono što je takođe
identifikovano kao problem, jeste i činjenica da nedostatak terapije potencijalno
vodi u invalidsku penziju (dakle, dodatni kontinuirani troškovi osiguranja), a
često i još neko od članova porodice mora da se liši posla kako bi mogao da brine
o pacijentu.384 U navedenoj situaciji, imamo dva čoveka koja nisu produktivna u
društvu, i imamo jednu preuranjenu penziju koja je za društvo predstavlja trošak.
Kako je sa niskom invalidskom penzijom teško opstati, otvaraju se vrata sivoj
ekonomiji, neplaćanju poreza, itd. Ako bi dva radno sposobna čoveka zarađivala
prosečno (400 evra), i ako bi se tome dodala visina od oko 200 evra penzije koju
država ne bi morala da plaća, vredelo bi izračunati trošak inovativnog leka ili
lekova koji bi to sve mogli sprečiti. Može se desiti da ovo dvoje građana iz
primera „otplaćuju“ trošak dugi niz godina, ali bi sačuvali zdravlje i rasteretili
ionako preopterećen sistem zdravstvenog, socijalnog i invalidskog osiguranja.
Farmakoekonomske analize su neophodne kako bi se sačinila adekvatna analiza
ukupnih davanja i benefita (direktnih i indirektnih).
Međutim, naši istraživači su identifikovali trend rasta budžetskog uticaja
inovativnih lekova na domaćem tržištu.385 Tokom protekle decenije, pojedini
terapijski razredi u onkologiji i lečenju autoimunih oboljenja ostvarili su rast od
oko 2000% ukupne vrednosti prometa lekova koji su pokriveni kroz Republički
383
384
M. Jakovljevic, C. Malmose-Stapelfeldt, O. Milovanovic, N. Rancic, & D. Bokonjic,
Disability, “Work absenteeism, sickness Benefits, and cancer in selected European OECD
countries—Forecasts to 2020”, Front Public Health (2017): 5: 23. doi:
10.3389/fpubh.2017.00023
385
M. Jakovljevic, F. Gutzwiller, M. Schwenkglenks, O. Milovanovic, N. Rancic, M. Varjacic, D.
Stojadinovic, A. Dagovic, K. Matter-Walstra, “Costs differences among monoclonal
antibodies-based first-line oncology cancer protocols for breast cancer, colorectal carcinoma
and non-Hodgkin’s lymphoma”, JBUON (2014): 19(3): 1111—1120.
GLOBALIZACIJA
fond za zdravstveno osiguranje.386 Ovakva situacija koliko je dobra, u smislu

daljeg napretka i veće pokrivenosti inovativnim lekovima, toliko i zabrinjava jer
su usled takvih okolnosti davanja za ranije dokazane lekove i terapije umanjena
zbog nedovoljnog trenda rasta i fleksibilnosti budžeta Republike Srbije. U okviru
ove iste teme, važno je napomenuti da se često dešava da aproksimacija i
planiranje utroška generičkih lekova nisu adekvatno izvedeni, što dalje vodi u
situaciju u kojoj se zbog nerealnog planiranja utroši manje lekova nego što ih je
kupljeno, pa se sredstva iz budžeta ne dodeljuju onim lekovima koji su potrebniji
i za koje bi bilo novca u slučaju pažljivijeg planiranja.387
Ekonomski aspekti cene, ponašanja tržišta, planiranja i veličine budžeta (to su
i politički aspekti) od velikog su značaja za iznalaženje rešenja u smislu
dostupnosti lekova. Međutim, pravni aspekti takođe imaju velik značaj jer
kreiranje regulative i legislativa, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom
nivou, predstavlja okvir za rad. Osim toga, neadekvatna regulativa može značajno
da utiče na poskupljenje cena leka, onda kada budu marketizovani. Primeri za to
su brojni, a najbolje se odslikavaju u kliničkim ispitivanjima, kada u procesu
dovođenja patenta na tržište regulatorno odobrenje može da se čeka mesecima.
Znajući da kliničko ispitivanje leka košta i do 2,4 milijarde dolara, može se
razumeti finansijski značaj svakog trenutka provedenog u procesu ispitivanja.
Neka istraživanja pokazuju da mesec dana kliničkog ispitivanja predstavlja
milion dolara čistog gubitka (računato na primeru samo jedne zemlje učesnice u
kliničkom ispitivanju u okviru globalnog, multicentričnog ispitivanja u kome
učestvuje 15 zemalja). Kada znamo da se klinička ispitivanja, a posebno faze II i
III, vrše kao multicentrična globalna ispitivanja, često u desetinama država,
možemo zamisliti reperkusije na širem planu.
Svake godine oko 44 miliona domaćinstava zapada u ozbiljne finansijske
probleme, a 25 miliona biva gurnuto u siromaštvo, zbog visokih troškova
zdravstvene zaštite. Kada nisu u mogućnosti da plate zdravstvenu negu, ova se
domaćinstva oslanjaju na ušteđevinu, pozajmljivanje novca ili prodaju imovine,
smanjenje troškova ishrane ili ukidanje aktivnosti za decu. Dugoročno gledano, to
ovakva domaćinstva ometa u daljem razvoju (članovi su lošijeg zdravlja, manje
su produktivni, siromašniji su).388
386
M. B. Jakovljevic, “Oncology monoclonal antibodies expenditure trends and reimbursement
projections in the emerging Balkan market”, Farmeconomia (Health economics and
therapeutic pathways 15(1)), (2014): 27—32.
387
M. Jakovljevic, “Recent developments among world’s leading generic markets”, Medicinski
časopis (Serbian Medical Chamber Regional Branch Kragujevac, Serbia, Med čas (Krag) /
Med J (Krag) 2014; 48(3): 140—143. doi:10.5937/mckg48-5071
388
S. Russell, Illuminating cases: understanding the economic burden of illness through case
study household research, Health Policy and Planning (2005): 20: 277—89,
doi:10.1093/heapol/czi035
GLOBALIZACIJA
U jednom globalnom istraživanju, na uzorku od 70 zemalja, analizirano je
286.803 domaćinstva, i 276.362 odrasle osobe. Od svih analiziranih, mnoga
domaćinstva prijavila su potrebu za dodatnom zdravstvenom zaštitom; više je
takvih domaćinstava u grupi nerazvijenih zemalja u poređenju sa razvijenim
(medijana je 36%, ali se kreće od 8% u Gruziji, do 64% u Zambiji). Više od 40%
ispitanika u nerazvijenim i zemljama u razvoju prijavilo je nizak zdravstveni
status, a između 15 i 20% je prijavilo da ima člana domaćinstva kome je potrebna
redovna nega i podrška usled lošeg zdravstvenog stanja. Visok broj (blizu 90%)
odgovorio je da ima pristup lekovima kada je to neophodno, međutim kada je reč
o hroničnom lečenju, tu je situacija značajno lošija. Naime, 21% ispitanika u
nerazvijenim zemljama i 51% u razvijenim, izjavilo je da je primilo potreban
tretman za hronične bolesti u prethodnih godinu dana. Kako smo već prikazali
ranije na grafikonima, dokazano je da je u bogatijim zemljama veći utrošak na
zdravstvo, a isto pravilo važi i za domaćinstva.389
7.9. Uticaj ekonomske globalizacije na sanitarno-ekološki okvir

i zaštita životne sredine
Teorijske osnove borbe sa ekološkim problemima imaju rane početke.
Teorije Džeremija Bentama (1748—1832), britanskog naučnika, filozofa i
osnivača utilitarizma, imale su za cilj da poboljšaju higijenske uslove radničke
klase ali i da obezbede adekvatnije uslove za rad.
Ranije pominjani Tomas Maltus, engleski demograf i ekonomista, gajio je
vrlo pesimistička stanovišta. Maltusov zakon o stanovništvu bazira se na
problemima loših životnih uslova, za koje navodi da su posledica povećanja broja
stanovnika na planeti i sve manje količine hrane. Od naših teoretičara, prof.
Lješević ističe značaj naturalističkog, sociologističkog pristupa, ekonomskog
determinizma, ekološkog determinizma, marksizma ali i teorije i prakse održivog
razvoja.390 Josif Pančić i Siniša Stanković, takođe, zaslužni su za širenje ekološke
svesti u našoj zemlju. Rimski klub je tokom 20. veka imao značajnu ulogu u radu
na zaštiti životne sredine i kreiranju ambijenta održivog razvoja. Institut
Masačusets objavljuje koncept teorije granica rasta, u kome govori o uništavanju
prirodnih resursa kao posledici privrednog razvoja (razvoja industrije, povećanja
broja stanovnika, problema gladi, problema sa nestajućim resursima).
Sama veza između ekologije i ekonomije suštinska je; ona počinje od
etimologije i semantike, od imena koja imaju isti koren: oikos znači kuća ili
389
Wagner et al., Access to care and medicines, burden of health care expenditures, and risk
protection: Results from the World Health Survey, 151—158, 2011, with permission from
Elsevier.
390
D. Todić, Ekološki menadžment u uslovima globalizacije (Megatrend univerzitet, 2002), str.
33.
GLOBALIZACIJA
stanište, dom, imanje.391 Zatim, tu je i filozofska spona: ekonomija je nauka koja

odnos prema prirodi zasniva na racionalizaciji resursa dok, sa druge strane,
ekologija kao nauka, reklo bi se, razmatra minimizaciju gubitaka.392 Ekološka
politika usko je vezana za ekonomsku ekologiju, samim tim što predstavlja
resursni okvir za razvoj. Sa druge strane, postoje jasne ekonomske kalkulacije o
vrednosti prirodnih resursa a najpoznatije su diskontovanje i postupak eksternih
efekata, kao što je Hoskoldova formula.
Ako se posmatra kontekst globalizacije sa aspekta zaštite životne sredine,
onda se govori o ekološkoj krizi kao i o posledicama koje iz nje proizlaze.393
Samit u Riju i Kjoto protokol inicirali su razgovore u kojima su svetski lideri
upozoravali na alarmantno stanje po održanje civilizacije. Visok stepen progresa,
industrijalizacije, urbanizacija, povećanje populacije, problem hrane, problem
drugih prirodnih resursa, uticali su na to da se stanje proceni kao nezadovoljava-
juće.394
Ekološki problemi, poput hemikalija, buke, jonizujućeg zračenja, bioloških
agenasa, aerozagađenja, otpadnih materija, problema radne sredine, identifi-
kovani su kao najznačajniji. Dakle, na ovim segmentima treba najviše raditi, kako
bi se sprečile ekološke katastrofe i omogućio održivi razvoj.
Da bi se rad na ovim ključnim problemima obezbedio, definisane su
strategije, regulative i legislative na nacionalnom ali i na međunarodnom nivou.
Povelja o sredini i zdravlju, doneta na evropskoj konferenciji u Frankfurtu 1989.
godine, jedna je od najznačajnijih i definiše sledeće aktivnosti svih evropskih
zemalja:395
• preduzimanje svih neophodnih koraka da se što pre zaustave negativni
trendovi,
• pojačanje međusobne saradnje na zajedničkim ekološkim problemima,
• staranje o sprovođenju povelje, i nastojanje da se ona učini pristupačnom široj
javnosti u evropskom regionu.
Od početka industrijalizacije svedoci smo uzimanja obradivih površina za
izgradnju predgrađa i poslovnih objekata. Stoga, proširenje urbanih površina,
industrijskih i tehnoloških parkova, sa jedne strane, i stalno povećanje broja
391
Ekonomska i poslovna enciklopedija (Beograd: Savremena administracija, 1994), str. 312.
392
D. Todić, Ekološki menadžment u uslovima globalizacije (Megatrend univerzitet, 2002), str.
61.
393
I. Ilic, P. Hafner, “Environmental aspects of the process of globalization — negative
implications and crisis“, Journal Teme. Economics and Organization, Vol. 12, No 2 (2015): str.
109—120.
394
Lj. Blagojević, Životna sredina i zdravlje (Niš: Fakultet zaštite na radu u Nišu, 2012), str. 15.
395
D. Bataveljić, M. Vojvodić, Sanitarno ekološko zakonodavstvo i nadzor (Beograd: VZS Visan,
2009), str. 14.
GLOBALIZACIJA
stanovnika, sa druge strane, smanjiće ne samo ukupnu površinu, već i oranice, što
je još važnije i predstavlja još veći problem. Na ovaj način gubi se blizu 30
miliona hektara. Poređenja radi, to je teritorija veličine jedne Italije.396
Industrijalizacija nije jedini problem. Sečenjem šuma, zatim pretvaranjem
neobrađenih područja (livade i pašnjaka) u plodna i obradiva zemljišta, problem
nedostatka poljoprivrednog zemljišta delimično je rešen, ali to ugrožava ekološku
ravnotežu. Istovremeno, dinamičan porast broja stanovnika na planeti i rast
potražnje za hranom i kupovnom snagom, problem racionalnog korišćenja
poljoprivrednog zemljišta, sve su ozbiljniji iz dana u dan.
Kako je nedostatak hrane, stvarni i potencijalni, jedan od najvažnijih
problema koji su identifikovani, veoma je važan i aspekt ophođenja prema hrani i
procedura i načina sprovođenja sanitacije u okvirima prehrambene industrije.
Ovom problematikom bave se brojni dokumenti Agencije Ujedinjenih nacija za
ishranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) ali i Svetska
zdravstvena organizacija, Savezna uprava za hranu i lekove Sjedinjenih
Američkih Država (Food and Drug Administration, FDA) i Evropske unije (EU),
i brojna stručna literatura. Kao neophodni preduslovi za proizvodnju bezbedne
hrane navode se različiti programi sanitacije, dobre proizvodne prakse ali i ostali
uslovi okruženja i radnog procesa. Ovo su takođe i osnove za HACCP standard
(Hazard Analysis Critical Control Points) ali i bitna komponenta u sistemu
zdravstvene bezbednosti hrane. Dakle, kreiranje i razvoj celokupnog sistema za
proizvodnju hrane zapravo započinje uspostavljanjem osnovnih sanitarnih
procedura. Kako su to međunarodni standardi dobre prakse, za njih možemo reći
da, pored toga što su tekovine struke i razvoja, oni su i tekovine globalizacije jer
sama potreba za globalnom standardizacijom usmerena je upravo ka daljoj
integraciji na globalnom nivou.
Dakle, gotovo jedna četvrtina globalnih područja značajno je uništena i ovaj
trend mora biti promenjen kako bi se obezbedilo dovoljno hrane za sve stanovnike
planete. Takođe, UNCTAD-ov izveštaj navodi da je oko 25% globalnog zemljišta
trenutno uništeno u velikoj meri, usled erozije tla, smanjenja vodenih resursa i
gubitka biodiverziteta. Osam procenata je „blago uništeno“, 36% je stabilno ili
blago ugroženo, dok je samo 10% zemljišta poboljšano. Ostatak sveta pokriven je
pustinjama ili vodenim površinama. Zapadni deo Evrope naročito je ugrožen, jer je
intenzivna poljoprivredna proizvodnja prouzrokovala kontaminaciju tla i podzemnih
voda, što je rezultiralo gubitkom biodiverziteta; sledeći na listi su Himalaji, Andi,
etiopske visoravni i Južna Afrika, gde caruju erozije i intenzivne poplave. U
jugoistočnoj i istočnoj Aziji mnoga polja su napuštena, uglavnom zbog pada
vrednosti poljoprivrednih proizvoda. FAO procenjuje da će agrarci morati da
396
B. Gulan, M. Stamenović, Land potential, 12th International Multidisciplinary Scientific
Conference Eurobrand, ISBN 978-86-88065-34-4, maj 2016.
GLOBALIZACIJA
proizvedu 70% više do 2050. godine, kako bi zadovoljili potrebe svetske populacije,
a očekuje se da će broj stanovnika Zemlje dosegnuti devet milijardi. To znači da će
morati da se proizvede milijardu tona pšenice više, kao i drugih useva, i 200 miliona
tona više govedine i drugih vrsta mesa. U cilju zadovoljavanja potreba za hranom na
globalnom nivou, potrebno je intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju na već
postojećim obradivim područjima, procjenjuje FAO u izveštaju pod nazivom
„Stanje globalnih kopnenih i vodnih resursa za hranu i poljoprivredu“. Studija UN
otkriva da klimatske promene, zajedno sa lošim poljoprivrednim praksama,
doprinose smanjenju produktivnosti na globalnim obradivim područjima u vreme
masovne primene novih tehnologija, pesticida i herbicida, što brzo dovodi do
povećanja prinosa useva. Zahvaljujući novim tehnologijama u poljoprivredi,
obrađuje se tek 12% više zemljišta, ali se proizvodnja hrane povećala za 150
procenata.
Zagrevanje planete je pojava koja je odavno identifikovana. Prema Grafikonu
24, analizi pripremljenoj od strane Američke NASA, može se primetiti
kontinuirani trend rasta od 1910. godine na ovamo. Taj rast je značajno uvećan od
1980. do 2018. godine. Dalji rast temperature može se negativno odraziti ne samo
na ekonomiju i progres, već i na zdravlje stanovništva. Efekat staklene bašte
jedan je od mogućih scenarija katastrofe koji mogu zadesiti čovečanstvo ukoliko
ne dođe do ozbiljnijih promena u odnosu prema prirodi. Donošenje različitih
zakona, ali i međunarodnih standarda iz ove oblasti, ima za cilj zaštitu prirodne
sredine i smanjenje globalnog zagrevanja. Takođe, ovakvi zakoni stimulišu
upotrebu alternativnih izvora energije kroz različite stimulanse (subvencije i dr.),
ali stručnjaci navode da je potrebno da prođe čitav milenijum upotrebe
alternativnih sredstava energije kako bismo postigli potrebne efekte.397
Grafikon 24.398 Globalni temperaturni indeks kopno—okean
397
Lj. Blagojević, Životna sredina i zdravlje (Niš: Fakultet zaštite na radu u Nišu, 2012).
398
NASA, preuzeto sa: https://data.giss.nasa.gov/gistemp/stdata/ (pristupljeno aprila 2018)
GLOBALIZACIJA
Opasni otpad takođe predstavlja globalni problem. Iako mnogi zakoni
definišu način odlaganja opasnog otpada, ali i prethodnu adekvatnu klasifikaciju,
nisu sve zemlje još dostigle potreban nivo svesti niti imaju razvijene standarde i
opremu za skladištenje opasnog otpada. Severnoevropske zemlje i Nemačka su u
tim standardima otišle najdalje, pa su kao takve dobri primeri za podzemno
skladištenje otpada. U Republici Srbiji postoje jasni zakoni koji definišu tretiranje
ove vrste otpada. Međutim, bilo je primera nesavesnog odnosa prema opasnim
kategorijama (u februaru 2018, u selu Vukićevica kod Obrenovca pronađen je
zakopan opasni otpad na privatnom imanju, koji je sadržavao teško razgradive
materije, poput trihloretilena).
Kada se govori u urbanizaciji kao modernom, globalnom ekološkom
problemu, mora se razumeti da danas sve manje stanovnika živi na selima i da
takva migratorna slika nije karakteristična samo za Srbiju. Već decenijama se
grade sve veće i veće urbane sredine koje kao matice privlače veliki broj
migranata. Oni se, najčešće iz ekonomskih razloga, ali i zarad kvaliteta života
(npr. bolje dostupnosti školstva, zdravstva i dr.) sve češće odlučuju da započnu
život u gradovima. Sa druge strane, zahvaljujući mehanizaciji, na selima je
potrebno sve manje radne snage, pa je i to jedan od razloga intenzivnijih
migracija. Međutim, svaka urbana sredina predstavlja zagađivač prirodnog
okruženja, zbog akumuliranog velikog broja stanovnika, ali i industrijalizovanih
oblasti, saobraćaja i dr.
Ako znamo da u današnje vreme postoji veliki broj megalopolisa, gradova sa
po dvadeset i više miliona stanovnika (poput Mumbaja, Meksiko Sitija, Njujorka
i dr.), lako je uvideti koliko su važni adekvatna logistika, adekvatni zakoni ali i
njihovo sprovođenje, u cilju izbegavanja ekoloških katastrofa. Dakle,
globalizacija direktno utiče na migracije koje dalje pospešuju urbanizaciju i
dovode do povećanog zagađenja u gradovima. Globalizacija pospešuje i razvoj
tehnologija i njihov transfer, koji dalje podstiče proces industrijalizacije i na kraju
utiče na povećano zagađenje životne sredine.
7.10. Uticaj globalizacije na istraživanja i razvoj

u medicini — ekonomski aspekti
Da bi se novi lek ili medicinsko sredstvo dovelo na tržište, važno je da se
sprovede adekvatno istraživanje koje bi to omogućilo. Razvoj kliničkih
ispitivanja kakva su danas poznata dug je proces i proteže se kroz istoriju
čovečanstva, a metode kontrolnih grupa opisivane su još u Bibliji. Neka od prvih
zapažanja i istraživanja vršena su na pomorcima (slučajevi nedostatka vitamina C
na dugim plovidbama). Hipokratova zakletva sadrži elemente etike i postupanja
prema pacijentu koji su takođe utkani u temelje kliničkih ispitivanja. Dalji razvoji
etičkih teorija, poput utilitarizma, kantijanizma i komunitarizma, od velikog su
značaja za razumevanje položaja pacijenta u kompleksnim procesima kliničkih
GLOBALIZACIJA
ispitivanja. Bilo je i negativnih primera u istoriji, koji se vezuju za neadekvatno

sprovođenje eksperimenata na ljudima, a verovatno najzlokobniji primeri vezuju
se za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Nirnbernški kod nastao je
kao posledica takvih procesa i uključio obavezan pravno regulisani pristanak
pacijenta na učešće u eksperimentalnim istraživanjima. Razvoj ICH i Dobre
kliničke prakse opisan je u ranijim tekstovima a objašnjen je i značaj takvog
globalnog standarda. Jedna od hipoteza jeste da se upravo ovakvi globalni
standardi javljaju kao posledica povećane interakcije između većeg broja zemalja,
a u kontekstu globalizacije kao procesa. U 2017. godini, Dobra klinička praksa
revidirana je u verziju R2 i predstavlja najviši standard prakse u okviru oblasti
kliničkih ispitivanja. Svi učesnici u procesu kliničkih ispitivanja u obavezi su da
budu trenirani, i da poseduju sertifikate sa treninga Dobre kliničke prakse.
Kao neminovnost i posledica globalizacije, klinička ispitivanja značajno
napreduju u svim pravcima. Najpre u geografskom smislu. Naime, ako se
posmatra geografska disperzija teritorija i država na kojima se sprovode klinička
ispitivanja danas, može se sa sigurnošću konstatovati da je u pitanju puna
globalna pokrivenost i da svaka od tih teritorija danas, između ostalog i
zahvaljujući globalizaciji i njenim direktnim i indirektnim implikacijama, postupa
po standardima Dobre kliničke prakse.
S vremenom se menjao dizajn kliničkih ispitivanja, kao i modeli organizacija
koje su ta ispitivanja sprovodile. Izraženija kompleksnost i kvalitet samog dizajna
studije svakako utiču i na kvalitet i analizu prikupljenih podataka, pa su samim
tim u stanju da pokažu da li su i u kojoj meri polazne hipoteze opravdane. Danas
se izvode dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije, koje su po svojoj prirodi
multicentrične, globalne ili multinacionalne, i predstavljaju najkompleksnije
oblike sprovođenja kliničkih ispitivanja. Vremenska komponenta, kao i
finansijska, u direktno su srazmernom odnosu. Dakle, što je duže kliničko
ispitivanje, ono više košta, što naglašava značaj ekonomskog konteksta.
Globalizacija je značajno uticala i na broj kliničkih ispitivanja (posredno). Na
osnovu podataka preuzetih sa clinicaltrials.gov (baze za klinička ispitivanja u svetu),
do 2004. godine je na globalnom nivou registrovano oko 12.000 studija, a nakon
toga se broj povećavao za oko trideset i više procenata na godišnjem nivou, da bi
deset godina kasnije postojalo oko 160.000 registrovanih kliničkih ispitivanja. Neka
istraživanja koja smo navodili u ranijim tekstovima pokazala su da je viši kvalitet
života u bogatijim i uređenijim društvima direktno srazmeran povećanju očekivane
dužine života, zatim smanjenju stope smrtnosti.399 Među globalnim razlozima za
povećanje broja kliničkih ispitivanja navode se: globalno starenje populacije, visoka
prevalenca kod hroničnih bolesti, velika zainteresovanost za pristup medicine
zasnovane na dokazima (evidence based med.), ali i vere pacijenata da moderne
399
European Commission, The 2015 EU Industrial R & D Investment Scoreboard; str. 50.
http://iri.jrc.ec.europa.eu/ scoreboard15.html, 2015.
GLOBALIZACIJA
medicinske tehnologije i tretmani mogu biti uspešni. Sve su ovo indikovani globalni
trendovi u javnom zdravlju. Pacijenti volontiraju u kliničkim ispitivanjima kako bi
dobili rani pristup leku, tretmanu i medicinskoj nezi.400
Grafikon 25. Broj registrovanih kliničkih studija kroz vreme,

sa prikazanim značajnim događajima (5. februar 2017)401
Sledeći značajni faktor, pored geografske pokrivenosti i dramatičnog
povećanja broja kliničkih ispitivanja, jeste ekonomski — cena sprovođenja
kliničkog ispitivanja. Cena je, od 1970-ih kada je iznosila blizu 180 miliona
američkih dolara, porasla više nego desetostruko, na neverovatnih 2,6 milijarde
dolara.402
Osim visokih troškova u procesu istraživanja novog leka ili medicinskog
sredstva, visok je i faktor rizika. Istraživanja pokazuju da je verovatnoća uspeha
kod prelaska iz faze I kliničkog ispitivanja (npr. ispitivanje na zdravim
dobrovoljcima) u fazu II (npr. testiranje farmakokinetike) (63,2%, n = 3,582
studije), i prelaska iz faze III (globalnog multicentrinog kliničkog ispitivanja na
velikom broju pacijenata) do autorizacijskog odobrenja regulatornog tela (58,1%,
n = 1,491 studija) — približno ista.
400
Maysoun Dimachkie Masri et al., Contract Research Organizations: An Industry Analysis
(USA: University of Central Florida).
401
Isto.
402
J. A. DiMasi, H. G. Grabowski, R. W. Hansenc, “Innovation in the Pharmaceutical Industry:
New Estimates of R&D Costs”, Journal of Health Economics (2016). doi: 10.1016/j.jhealeco,
2016.01.012
GLOBALIZACIJA
Međutim, ako se posmatra prelazak iz faze II u fazu III (30,7%, n = 3862),

može se primetiti najveći rizik a ujedno i najveći trošak studija faze III (zbog
svog obima, broja pacijanta itd.). Ukupni rizik istraživanja i razvoja novog leka
na uzorku od n = 9,985 studija jeste 9,6%, što je relativno mali procenat s
obzirom na ulaganja i kompleksne zahteve za izvođenje kliničkog ispitivanja.
Dakle, manje od 10% kliničkih ispitivanja završi se registrovanim lekom na
tržištu. To ne utiče direktno na broj patenata koji će se zaštiti.
Kako bi se dodatno prikazali značaj i brzina razvoja medicinske i
farmaceutske industrije, dobro je izneti broj registrovanih patenata koji su
označeni u okviru Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO).
Ova analiza je izvedena kroz PCT rutu (Patent Cooperation Treaty); sprovedena
je selekcija za sve zemlje, u skladu sa tri industrijske kategorije: medicinskom
tehnologijom, biotehnologijom i farmaceutskom industrijom.
Medicinske
tehnologije
Farmaceutska ind.
Biotehnološka ind.
Grafikon 26.403 Broj registrovanih patenata od 2004. do 2017, u oblastima

medicinske tehnologije, biotehnologije i farmaceutske industrije
Dakle, prema analizi sprovedenoj zahvaljujući obimnim podacima koje

poseduje statistički centar Svetske organizacije za zaštitu patenata i PCT,
industrija medicinskih tehnologija zabeležila je porast broja patenata sa 7.635 u
2004. godini na 15.016 u 2017 (oko 50%). Biotehnološka industrija takođe je
ostvarila rast i to sa 5.858 patenata registrovanih 2004. na 6.538 patenata u 2017.
godini. Farmaceutska industrija je imala 5.845 registrovanih patenata u 2004, dok
je u 2017. taj broj iznosio 8.747.
403
WIPO, preuzeto sa: https://www3.wipo.int/ipstats/pmhlinechart (pristupljeno februara 2018)
GLOBALIZACIJA
Grafikon 27.404 Udeo u broju registrovanih patenata prikazane tri industrije
Ova analiza govori, između ostalog, i o posledicama globalizacije, odnosno o

globalnom efektu i uticajima na biomedicinsku i farmaceutsku industriju, u smislu
rastućeg broja patenata, koji se ogledaju u novim lekovima i medicinskim
sredstvima, u redukciji vremena za izlazak novog leka na tržište i u adekvatnijem
snabdevanju i dolasku leka do onih kojima je potreban. Kroz proces sprovođenja
kliničkih ispitivanja, lek koji je u fazi ispitivanja omogućava se za korišćenje
pacijentima iz nerazvijenih i zemalja u razvoju, što inače ne bi bio slučaj. Kod
svakog kliničkog ispitivanja procenjuje se risk—benefit racio. Po tom osnovu se
donosi etička odluka o sprovođenju određenog kliničkog ispitivanja. Ono što je
rizik, ili manje povoljna okolnost, jeste što često po završetku tretmana, u okviru
studije, pacijent više nema pristup leku, osim ukoliko postoji program tzv. empatije
(eng. compationate use), kada se pacijentu omogućava da koristi lek i nakon
sprovođenja kliničkog ispitivanja, a to biva finansirano od nosioca patenta. Takođe,
prednost globalnog sprovođenja kliničkih ispitivanja je upravo u činjenici da će se
taj lek ubuduće koristiti na istoj populaciji stanovništva na kojoj je ispitivan.
Primera radi, Pfizer PLC, jedna od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu,
sprovodi klinička ispitivanja samo u zemljama u kojima postoji potencijal za dalju
marketizaciju (oko 60 zemalja sveta). To je primer globalizacije kliničkih
ispitivanja. Takođe, neka regulatorna tela razmatraju donošenje odluke o tome da se
lek koji nije klinički ispitivan na njihovom stanovništvu ne može kasnije
marketizovati i prodavati na njihovoj teritoriji (npr. Indija).
404
Isto.
GLOBALIZACIJA
7.10.1. Ekonomski aspekti transfera tehnologija u zdravstvu

i sprovođenja medicinskih istraživanja
Jadna od prednosti globalizacije jeste da će nerazvijene zemlje i zemlje u
razvoju imati bolji pristup naprednijim tehnologijama nego što je to ranije bio
slučaj. Takođe, u literaturi se navodi da je to jedna od razvojnih šansi za te
zemlje, koja bi trebala da im omogući progres i privredni razvoj. Te zemlje će
morati da ubrzano prihvataju tehnološki napredak, kako bi sebi obezbedile
kontinuirani rast bruto domaćeg proizvoda. Sa druge strane, to nije jednostavan
proces; nove tehnologije često su vrlo sofisticirane i zahtevaju određene
preduslove za implementaciju na tržištu (adekvatna radna snaga, edukacije i sl.).
Dakle, edukacija i pristup novim tehnologijama direktno su povezani, pa je
tako definisano da je edukacija isplativija ako se tehnologija stalno unapređuje.405
To je zapravo prava razvojna šansa koju globalizacija pruža nerazvijenim i slabo
razvijenijim državama — kontinuirani uvoz novih tehnologija i edukacija
stanovništva za rad na novim tehnologijama. Da bi se taj uvoz obezbedio, moraju
da postoje adekvatni makroekonomski okviri i tržište.
Dobar primer za ovakav razvoj su azijske zemlje („azijski tigrovi“), koje su
kontinuiranu edukaciju i razvoj obrazovnog sistema razvijale ukorak sa
ekonomskim sistemom i na taj način uspele da redukuju razliku u odnosu na
razvijene zemlje, povećaju potrebu za visoko kvalifikovanim radnicima ali i da
omoguće trening i iskustvo za dalji razvoj ekonomskog potencijala visokoobra-
zovanog stanovništva.406
Tehnologija, kao aplikacija ili organizacija znanja za praktične ciljeve, stalno
se razvija i menja, i potencijalne mogućnosti za razvoj i širenje novih znanja
mogu se smatrati neograničenim, dok vreme koje je potrebno da se konvertuju
naučna dostignuća u tehnologiji postaje sve kraće i kraće.407
Kroz kontinuirani napredak i razvoj, nauka i praksa mogu da pomognu u
podizanju kvaliteta života i zdravlja a korisnik zdravstvene zaštite trebalo bi da
bude u fokusu, dok sa druge strane farmaceutske kompanije imaju svoje interese
(finansijske, poslovne), čiji okviri poslovanja prevazilaze granice država, jer su u
današnjem, savremenom svetu globalizovani po svojoj prirodi. Takođe, među-
narodne organizacije donose propise i time grade regulatorni okvir za poslovne
aktivnosti.408
405
R. Nelson, E. Phelps, ”Investment in humans, technological diffusion, and economic growth”,
American Economic Review, Vol. 56 (1966): str. 69—75.
406
R. Mayer, Globalization, technology transfer and skill accumulation in Low-income countries,
World institute for development Economic Research. UNU/WIDER. 2001
407
M. Stamenović, & K. Stamenović, “Suggested model of implementation of global technology
and operations strategy”, Metalurgia International. ISSN 1582-2214. No 2—3, 2014.
408
M. Rabrenović, S. Stosić, M. Stamenović, Značaj strategijskog upravljanja za klinička
ispitivanja (Pravni život, 2017).
GLOBALIZACIJA
Medicinska istraživanja predstavljaju jedan od segmenata kroz koji se u
zdravstvu najviše vrši proces transfera tehnologija. Taj je transfer i horizontalan i
vertikalan, što je od posebnog značaja. Često se transfer znanja vrši kroz transfer
kadrova i migracija stručnjaka širom sveta, koji rade u okviru ovakvih istraživanja.
Grafikon 28. Transfer tehnologija kao deo procesa sistema

kvaliteta u farmaceutskoj industriji409
Na primeru Republike Srbije može se prikazati horizontalni transfer tehnologija
kroz medicinska istraživanja. Na ovaj način istraživački timovi širom sveta bivaju
upoznati sa novim tehnologijama, radom patenata, njihovim specifičnostima.
Naime, na Grafikonu 29 prikazano je kako je jedno kliničko ispitivanje, pokrenuto u
Sjedinjenim Američkim Državama, zapravo iniciralo globalni aspekt kliničkih
ispitivanja i uključilo u rad istraživačke timove iz Srbije, kroz posredovanje
medicinskih institucija.
Grafikon 29. Primer horizontalnog transfera tehnologija u kliničkim studijama410
409
410
Isto.
GLOBALIZACIJA
Takođe, kako bi se privukao transfer tehnologija u zdravstvo, kroz klinička

ispitivanja, neophodno je zadovoljiti sledeće kriterijume:411
• pristup svetskoj klasi istraživača,
• politička stabilnost,
• finansijska stabilnost,
• regulativa koja štiti i „nagrađuje“ inovacije.
Ako se taj transfer tehnologija posmatra na primeru Srbije, može se zaključiti
da su neki uslovi već ispunjeni, dok na drugima treba raditi.
Naime, Srbija može da obezbedi pristup vrhunski edukovanim istraživačima,
zahvaljujući još uvek dobrom sistemu obrazovanja u oblasti medicinskih nauka,
gde prednjači Beogradski univerzitet. Ova ustanova prilično se dobro kotira na
međunarodnim listama visokoškolskih institucija.
Politička stabilnost preduslov je svakog poslovanja (osim vojne industrije).
Naime, bez političke stabilnosti nema stranih direktnih investicija, nema interesa
za pokretanje biznisa, pa je to prioritetni preduslov. Drugi element finansijske
stabilnosti počiva na prvom elementu političke stabilnosti, a zatim na adekvatnom
i kontinuiranom makroekonomskom razvoju. Rad na pristupanju Evropskoj uniji,
kao i sama globalizacija kao proces (tranzicija takođe), procesi su koji imaju za
cilj i utiču na to da se poveća politička i finansijska stabilnost države. Prema
zvaničnicima (Han, Junker 2017), Srbija bi trebalo da se nađe u evropskoj
porodici zemalja već 2025. godine, pa bi s tim u skladu trebalo očekivati dalju
stabilizaciju političko-ekonomske situacije.
Osim navedenih, važne su i sledeće karakteristike tržišta na kojem se očekuje
povećan transfer tehnologija i veći broj istraživanja:412
• mogućnost sprovođenja istraživanja (u smislu infrastrukture i kadrova),
• stanje kliničkog „okruženja“ (od ispitivanja in vitro, do pacijenata),
• kvalitet i efikasnost biomedicinske proizvodnje i logističkih operacija,
• regulatorni radni okvir,
• finansiranje zdravstvenog sistema,
• sveukupni tržišni i poslovni uslovi.
Infrastruktura zdravstvenog sistema značajna je za izvođenje medicinskih
istraživanja, pa samim tim i za privlačenja stranih direktnih investicija i,
posledično, transfer tehnologija. Naime, kako se medicinska istraživanja vrše
počev od in vitro do in vivo, važno je imati sve infrastrukturne elemente, poput
411
Charles River Associates, Policies that encourage innovation in middle-income countries
(Boston, MA: Charles River Associates, 2012).
412
Isto.
GLOBALIZACIJA
adekvatnih laboratorija, istraživačkih centara, adekvatno opremljenih bolnica, IT
sistema i dr. Biomedicinska proizvodnja i logistika takođe su značajne jer proces
proizvodnje, zasnovane na transferu tehnologije, treba negde da se obavlja.
Podrazumeva se proizvodnja po najvišim standardima proizvođačke prakse.
Logistika je važna zbog fizičkog transfera lekova, medicinskih sredstava ili druge
potrebne opreme, rada špeditera i sl.
Aspekt finansiranja zdravstvenog sistema značajan je jer se po tom osnovu
opredeljuju fondovi za istraživanja, sačinjavaju strategije za izbor institucija za
sprovođenje kliničkih ispitivanja (npr. privatne ili državne) i radi na infra-
strukturi, u skladu sa prioritetima i finansijskim okvirima.
Kod transfera tehnologija, globalno posmatrano, važan je aspekt zaštite
patenata koji pruža Svetska organizacija za zaštitu prava intelektualne svojine,
kroz saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Svetskom trgovinskom
organizacijom. Inovacije u biomedicinskoj i farmaceutskoj industriji podrazu-
mevaju velika ulaganja, ali se kasnije ostvaruje i veliki profit na tržištu. Takođe,
na taj način se eliminiše nelojalna konkurencija u vidu industrije generičkih
lekova, bar za period od prvih 20 godina. Nakon tog perioda kompanije moraju
da ulažu značajna sredstva u marketing, kako bi se nadmetale sa generičkim
proizvođačima.
7.11. Medicinski turizam kao posledica globalizacije

Globalizacija, kao proces, uticala je na dalji razvoj liberalizacije tržišta,
njegovog povezivanja i integracije. Jedno od tržišta na koje globalizacija ima
značajan uticaj jeste tržište rada, kako u smislu obrazovanja profila za tržište
rada, stimulacije nastanka novih zanimanja kroz različite vidove interakcije, tako
i veće fluktuacije zaposlenih. Osim toga što ima značajan uticaj na zaposlene u
zdravstvu, lekare, medicinsko osoblje — globalizacija se odražava i na pacijente.
Dakle, i tu je prepoznata ponuda i potražnja usluga (u ovom slučaju u smislu
pružanja medicinske nege, zdravstvenih servisa), pa tako postoji i liberalizacija u
sektoru pružanja medicinskih usluga (odnosno pružaoca usluga). Kako se smisao
medicinskog turizma zasniva na činjenici da se „na nekom drugom kraju sveta“
pružaju (cenovno) jeftinije usluge zdravstvene zaštite, pacijenti nalaze za shodno
da reaguju na ovakvu geografsku diversifikaciju i odlaze na udaljena mesta kako
bi zadovoljili svoje potrebe. To je relativno česta pojava za pacijente iz
Sjedinjenih Američkih Država, gde su cene u sistemu zdravstvene zaštite izrazito
visoke, a paketi osiguranja koji pokrivaju potrebne usluge često nedostižni. Sa
druge strane, važan je i kvalitet pružanja usluga, pa se medicinski turizam za
pacijente iz SAD često odvija u okviru neke od zemalja Evropske unije, jer je
GLOBALIZACIJA
kvalitet usluge približan a cene nekada i dvostruko niže.413 Ovaj trend

identifikovan je kao posledica globalizacije, i rastući je, posebno za zemlje poput
Indije, u kojoj su cene pružanja usluga zdravstvene zaštite i po deset puta niže od
onih u zapadnoevropskim zemljama, a posebno u poređenju sa SAD.414
Takođe, primer Tunisa je interesantan u pogledu razmatranja medicinskog
turizma jer ova država ima strukturisanu strategiju za privlačenje medicinskih
turista.415 Odziv je izuzetno dobar, jer je za korisnike zdravstvenih usluga
poreklom iz zemalja Zapadne Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država
„računica“ jasna — cene su neuporedivo niže u poređenju sa cenama zdravstvene
zaštite u zemljama porekla.
Iako je dobijanje zdravstvene zaštite pravo svih stanovnika, u praksi to često
nije izvodljivo usled različitih razloga. Takođe, Svetska zdravstvena organizacija
definiše univerzalizam kao milenijumski cilj koji treba dostići. Sve veći broj
pacijenata odlučuje se na put u inostranstvo kako bi zadovoljio svoje potrebe u
smislu pružanja adekvatne medicinske usluge. Taj problem nije u dovoljnoj meri
pravno regulisan. Sve su češće pritužbe na kvalitet pruženih usluga pacijentima u
inostranstvu, a takođe i na pravnu regulaciju odšteta koje se vezuju za ovakve
probleme.
Sa aspekta ekonomije, globalizacija je omogućila medicinski turizam kao
oblik poslovanja. On može predstavljati šansu za zemlje u razvoju i nerazvijene
zemlje u kojima su cene pružanja zdravstvenih usluga niske a kvalitet usluga je
adekvatan.
413
M. Mareckova, “Exodus of Czech doctors leaves gaps in health care. Hospital draw up crisis
plans to prepare for May 1 easing of migration restrictions” (Lancet, No 363, 2004): str.
1407—1414.
414
and action“, Bulletin of the World Health Organization, Vol. 79 (2001): str. 875—881.
415
R. Romanow, “Globalization and Canada’s healthcare system“, Commission on the Future of
Health Care in Canada (Montreal: Canadian Health Services Research Foundation, 2002), str.
1—13.
GLOBALIZACIJA
8. ZAKLJUČAK
Prvi deo monografije imao je za cilј da istraži društveno-ekonomsku
uslovlјenost i posledice procesa globalizacije. Shodno metodologiji naučno-istra-
živačkog rada, u razvijanju teme pošli smo od multidimenzionalnosti globali-
zacije. Analizom relevantne literature koja se odnosi na najnovija teorijsko-empi-
rijska istraživanja procesa globalizacije, došli smo do zaklјučka da je
globalizacija integrisanje tržišta roba i usluga, kapitala, finansija, radne snage,
informacija i inovacija, tehnologije i znanja. Ti tokovi dovode do ukidanja
granica između nacionalnih privreda afirmišući koncept globalnog tržišta na
kojem vlada bespoštedna konkurencija. U uslovima globalne konkurencije ne
vlada princip „jednakosti“, naprotiv, u globalnoj ekonomiji događaju se loše i
dobre stvari. Na jednoj strani uspostavlјaju se ekonomske, socijalne, ekološke,
kulturološke, tehničko-tehnološke i društvene veze između država. S druge
strane, globalizacija nosi sa sobom i negativne posledice: spolјnopolitičke i
finansijsko-ekonomske krize, ekonomsko-socijalne nejednakosti, iskorišćavanje
radne snage, iscrplјivanje resursa, izvoz prlјavih tehnologija u manje razvijene
zemlјe bez povećanja konkurentskih prednosti i poslovnih performansi privrede
zemlјe „domaćina“.
Nastojanja teoretičara da definišu globalizaciju kreću se u okvirima
nabrajanja njenih svojstava, kao što su struktura ekonomske moći i poli-
tičko-ideološka dominacija. To za posledicu ima podelu teoretičara na promotere
globalizacije (hiperglobaliste) i protivnike globalizacije (skeptike). Hiperglo-
balisti smatraju da je globalizacija trijumf tržišne ekonomije, dok skeptici
smatraju da je to proces amerikanizacije-vesternizacije koji samo najjačima
donosi blagostanje. Gidens ne spori da „zapadne moći dominiraju globalizacijom
i da se svetski sistem moći nagnuo ka Zapadu, a unutar Zapada SAD su vladajuća
ekonomska i politička sila“. Prema autorima Čarlsu i Kegliju, globalizacija je
neminovan društveno-ekonomski proces, nastao kao rezultat materijalnog
interesa najrazvijenijih zemalјa. Reč je o zemlјama liderima koje preoblikuju svet
putem konkurentske prepoznatlјivosti transnacionalnih kompanija (TNK) i
informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). To nam daje povoda da, s
pozivom na savremenu literaturu, zaklјučimo da globalizacija predstavlјa
višedimenzionalan proces u ekonomskom, političkom, socijalnom, tehnološkom i
kulturološkom smislu.
U nastavku istraživanja pošli smo od činjenice da globalizaciju ne treba
posmatrati van vremena i prostora. Ona ima svoju prošlost, sadašnjost i
budućnost. Iako se sve više govori o globalizaciji kao fenomenu s kraja 20. i
početka 21. veka, ne treba ispustiti iz vida da ona ima karakteristične evolutivne
faze. Naime, pravac evolucije globalizacije uslovlјen je ekonomskom moći
GLOBALIZACIJA
pojedinih država u globalnoj ekonomiji. Istorijski posmatrano, razlikuju su dve

faze (dva talasa) globalizacije: prvi u periodu 1870—1914, i drugi, koji počinje
od Drugog svetskog rata i traje i danas. U prvoj fazi globalizacije dominirala je
Velika Britanija. Nakon Prvog svetskog rata nastupio je proces jačanja
protekcionizma, zatvaranje nacionalnih ekonomija a učešće izvoza u svetskom
bruto domaćem proizvodu (BDP) opadalo je do pedesetih godina 20. veka i
dostiglo je prethodni nivo tek u sedamdesetim godinama. Slične tendencije
zabeležene su i u međunarodnom kretanju kapitala. Prva faza procesa
globalizacije okončana je intenzivnom migracijom stanovništva Zapadne Evrope,
po stopi 5%—7%, prvenstveno u SAD. Proces globalizacije između dva svetska
rata obeležen je svetskom ekonomskom krizom, smanjenjem međunarodnih
tokova roba i usluga, zbog jačanja protekcionizma, a promet kapitala skoro da je
bio prekinut. Drugu fazu procesa globalizacije karakterišu dve bitne razlike u
odnosu na prvu fazu, i to: 1) međunarodno kretanje kapitala (u relativnim
pokazatelјima) znatno je skromnije i učestvuje u BDP-u sa najviše 5%; i 2)
migracije stanovništva znatno su otežane usled postojanja sve složenijih
migracionih propisa razvijenih zemalјa. Na liniji ovih istraživanja, ističemo da je
i prvu i drugu fazu globalizacije karakterisalo „vođstvo“ jedne zemlјe
(dominacija jedne privrede). U prvoj fazi to je bila Velika Britanija, u drugoj fazi
SAD. Nadalјe, najnovija literatura stoji na stanovištu da pad Berlinskog zida
(1989) predstavlјa prekretnicu u procesu globalizacije. Time se ne iscrplјuju
teorijski pogledi na faze procesa globalizacije. Tako, globalna finansijska kriza
započeta 2008. godine daje povoda za akademske rasprave (J. Stiglic, P.
Krugman, Dž. Rolton Sol, I. Rejnert, Ž. Atali, M. Ote, A. Grinspen, J. Elzener, F.
Zakarija) i otvara pitanja: kuda ide globalizacija, kako će izgledati postamerički
svet, da li je u pitanju propast globalizma ili preoblikovanje sveta, da li je
sadašnja faza globalizacije povratak ekonomije depresije i da li slom dolazi? Ne
ulazeći dublјe u ove rasprave, zaklјučili smo da je globalizacija proces koji se
stalno širi, ubrzava i jača. Ekonomska moć država potpomognuta TNK i
naučno-tehničkim progresom briše nacionalne granice i afirmiše koncept
globalnog tržišta. Pri tome se internacionalizuju trgovinski tokovi roba i usluga,
lјudi, kapitala, znanja i informacija, što dovodi i do promene ekonomske moći u
globalnoj privredi. Kako će izgledati naredna faza procesa globalizacije i koja
zemlјa će biti lider (SAD, EU, Japan ili BRIK) zavisiće od njene konkurentske
prepoznatlјivosti i poslovnih performansi TNK. Stoga se ne može govoriti o
propasti globalizacije, već samo o redefinisanju globalnih tokova robe, usluga,
kapitala, finansijskih tržišta, radne snage i naučno-tehničkog progresa. Iako se
disparitet između najbogatijih i najsiromašnijih zemalјa povećao sa 1 : 3, koliko
je iznosio početkom 20. veka, na 1 : 8, koliko iznosi danas, i 1,5 milijarda
stanovnika živi sa jednim dolarom dnevno, dok su 255 svetskih milijardera
zajedno bogatiji od godišnjeg BDP-a zemalјa u kojima živi 45% stanovnika, ipak
se ne može govoriti o propasti globalizacije. Takođe, protesti u Sijetlu, na
GLOBALIZACIJA
Volstritu, u Vašingtonu (poput onih krajem 2011) nisu dovolјan argument da
zaklјučimo da je na pomolu slom kapitalizma. Reč je samo o jednoj fazi
globalizacije koju karakteriše kriza. U prilog ovom zaklјučku govori i Žak Atali
(Kriza, a posle), koji ističe: „Čovečanstvo je uvek prolazilo kroz krize, bilo da su
one religijske, moralne, političke ili ekonomske. Otkad je kapitalizam došao na
vlast, čini se čak da je kriza njegovo prirodno stanje.“ Sličnog je mišlјenja i prof.
S. D. Zdravković, koji u knjizi Titanik ekonomija ističe: „Poslednjih četiri stotine
godina monetarna istorija puna je finansijskih kriza... Sadašnja globalna
finansijska i ekonomska kriza nije prva u istoriji, ona je samo prva istinski
planetarna.“ S pozivom na Roberta Solova, on zaklјučuje: „Moguće je da će nas i
dalјe mučiti manije, panike i slomovi.“
Na liniji dalјih istraživanja, sagledali smo i determinante globalizacije, s
posebnim akcentom na transnacionalne kompanije (TNK), strane direktne
investicije (SDI) i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Metafora,
poput one da globalna privreda postaje „globalno selo“, gde se TNK takmiče u
kreiranju proizvoda i usluga za globalnog potrošača, postaje stvarnost. U
kontekstu istraživanja mesta i uloge TNK u procesu globalizacije, akcenat smo
stavili na transnacionalnu međuzavisnost nacionalnih privreda. Strane direktne
investicije su glavni promoteri transnacionalne povezanosti matične kompanije i
filijala „preduzeća-ćerke“. TNK su nosioci SDI u inostranstvu. Istraživanja
pokazuje da TNK kontrolišu oko 90% globalnog kretanja kapitala i oko 80%
transfera tehnologije, inovacija, znanja i marketing-menadžment veština. Strane
direktne investicije najznačajniji su oblik globalnog korporativnog kretanja
kapitala, s jedne strane, i globalnog poslovanja, s druge strane. TNK „sele“
proizvodnju u druge zemlјe, putem SDI. Transfer kapitala TNK putem SDI može
se obavlјati kroz različite forme ulaska na inostrano tržište, kao što su: spajanja
(merdžeri), preuzimanje (akvizicije), franšizing aranžmani, grinfild (greenfield)
investicije itd.
U radu smo sagledali i institucionalne nosioce globalizacije, kao što su MMF,
SB i STO, koji zaokružuju teorijsko-praktična istraživanja o neophodnosti
povezivanja nacionalnih ekonomija na globalnom nivou. Reč je o institucijama
koje menjaju percepciju ekonomskih aspekata globalizacije. Posebna pažnja
posvećena je značaju, mestu i ulozi STO u promovisanju i regulisanju globalne
trgovine, pod okrilјem njenih principa. Ukazali smo na klјučne determinante
institucionalizacije globalne ekonomije u okviru delovanja ovih institucija. Pri
tom smo, s pozivom na referentnu literaturu, ukazali na sve njihove prednosti ali i
protivurečnosti.
U nastavku, akcenat je stavlјen na regionalizaciju nacionalnih privreda u
uslovima globalizacije. Odnos između globalizacije i regionalizacije i njihov
uticaj na status države i razvoj nacionalne ekonomije treba posmatrati u sklopu
jednog višeg ranga, sa nizom povratnih veza od čijeg intenziteta zavisi dalјe
GLOBALIZACIJA
oplemenjivanje strukture, dinamika razvoja i uspeh svakog regiona posebno. U

razradi teme pošli smo od teze da globalno tržište predstavlјa sistem
koncentričnih krugova. Elementi tog sistema su nacionalne države, povezane
najčešće u regionalne saveze. Vezivna nit regionalnog povezivanja su
društveno-ekonomski i politički interesi. Pri tome, regionalne ekonomske
integracije predstavlјaju odgovor nacionalnih država na zajedničke ekonomske
probleme, koje globalizacija kao proces generiše. Kako globalna ekonomija
postaje stvarnost, regionalne grupe država nastoje da se integrišu, kako bi ojačale
ekonomsku nezavisnost, bolјe pozicionirale privredu u globalnom okruženju i
efikasnije ostvarile ekonomske i političke cilјeve. Međutim, treba imati na umu
da regionalne ekonomske integracije nisu alternativa nacionalnoj državi već
predstavlјaju „projekat“ pojedinih država pomoću kojeg će, tako integrisane,
ostvariti svoje vitalne ekonomske i nacionalne interese.
Globalizacija izaziva duboke i složene promene u samoj prirodi našeg
društva, donoseći nove mogućnosti ali i nove rizike. Pored toga, efekti
globalizacije izazivaju sve veću zabrinutost za ljudsko zdravlje, a tu je i sve veći
problem održivog razvoja. Uprkos činjenici da, prema nekim istraživanjima,
postoji nedostatak empirijskih dokaza o uticaju globalizacije na zdravlje, postoje i
istraživanja koja jasno ukazuju na činjenicu da društva koja su bogatija imaju
veća ulaganja u sisteme zdravstvene zaštite i da je u tim društvima manja stopa
smrtnosti, duža očekivana dužina života i bolji kvalitet života. To je posebno
indikativno u onim društvima koja su brzo prihvatila globalizaciju ili pak onima
koja su brzo prebrodila proces tranzicije.
Ideologija neoliberalizma i proces globalizacije u međusobnoj su korelaciji,
pa je tako, prema nekim autorima, skovana i sintagma globalni neoliberalizam.
Ovaj ideološki koncept u velikoj meri utiče na zdravstvo širom planete. Međutim,
indikativno je da su državni intervencionizam, i umešanost države u zdravstvene
sisteme svih zemalja, još uvek veliki, čak i u nekim zemljama u kojima
kapitalističko uređenje postoji vekovima i koje su perjanice neoliberalizma, poput
Sjedinjenih Američkih Država.
Iako je proces globalizacije duboko zahvatio zdravstvo, odnosno ima direktne
i indirektne uticaje na dalji razvoj sistema pružanja zdravstvene zaštite, ipak se
zdravlje ne može poistovetiti sa drugim komercijalnim robama i uslugama.
Takođe, čini se da je u procesu neoliberalizma upravo zdravstveni sistem
poslednji bastion odbrane od potpune liberalizacije društva, jer se državni
intervencionizam u najvećoj meri zadržao u toj oblasti, čak i u, istorijski gledano,
najliberalnijim ekonomijama sveta. Sama globalizacija zdravstvene zaštite uticala
je na formiranje brojnih složenih veza između etike, kulture, ljudskih resursa,
koje će tek u dolazećem vremenu biti adekvatno imenovane i potpuno razumljive.
Iako je globalizacija prevashodno ekonomski proces, uticaj na zdravstvene
sisteme pokreće brojna etička pitanja a dužnost i obaveza zdravstvenih
GLOBALIZACIJA
profesionalaca ostaje da promovišu zdravlje kao globalno ljudsko pravo.
Interesantno će biti praćenje daljeg razvoja globalizacije u smislu formiranja
globalnog medicinskog obrazovanja za globalno zdravstvo, jer je upravo to
pravac od kojeg bi svi imali koristi, stvarajući vrednost za ceo svet.
Efekti liberalizacije, podstaknutе procesom globalizacije, zavise od brojnih
faktora. Neki od njih mogu se kontrolisati od strane država koje najaktivnije
sprovode liberalizaciju.
Pozitivni aspekti liberalizacije ogledaju se u činjenici da se povećava
konkurentnost nacionalnih privreda i obezbeđuje slobodnije kretanja svih oblika
kapitala. Oni takođe imaju uticaja i na bolju alokaciju resursa. Dalje, kao
pozitivni aspekti mogu se identifikovati i omogućavanje političke i finansijske
stabilnosti i bolje funkcionisanje tržišta finansijskog kapitala.
Među najznačajnije negativne aspekte ubraja se smanjenje uticaja nacionalnih
kompanija usled otvaranja tržišta ali i povećana zavisnost države od uvoza.
Globalizacija je praktično dovela do toga da liberalizacija počinje da biva
jedan od najznačajnijih pravaca privrednih reformi.
Takođe, u ovom radu je obrađen aspekt uticaja globalizacija na zdravstvo.
Globalizacija u zdravstvu traži značajna znanja iz oblasti medicine, epide-
miologije, sociologije, političkih nauka, ekologije i ekonomije. Od pomoći mogu
da budu dalji scenariji razvoja, koji bi doprineli jasnijem određivanju cilja ali i
definisanju koraka u procesu same integracije. Kroz holistički pristup pokazano je
da globalizacija utiče na institucionalne, ekonomske, socijalno-kulturne i
ekološke determinante i zdravlje stanovništva; proces globalizacije uglavnom
funkcioniše na kontekstualnom nivou.
Tehnologija je eliminisala ili značajno smanjila mnoge komunikacijske
barijere, uključujući geografsko rastojanje, vreme i troškove. Vreme je da
otpočne razvoj integrisanog sistema koji promoviše i olakšava globalizaciju
medicine i zdravstvene zaštite. Revolucija u informacionoj tehnologiji — glo-
balna, bežična i trenutna komunikacija od čoveka do čoveka, od čoveka do
mašine, pa čak i od mašine do mašine — promoviše osećaj za globalnu
unifikaciju u medicini i zdravstvenoj zaštiti. U globalizaciji, važno je izbeći
hegemonizaciju a postići konstruktivnu integraciju koja bi omogućila raznovrsnu
saradnju koja premošćava i sisteme i tradicije.
Promene u kontekstu globalizacije, sa kojima se suočavaju kompanije
početkom 21. veka, ogledaju se u značajnom porastu razmene i raspoloživosti
novih proizvoda i usluga, kao i u dramatičnom povećanju mobilnosti inostranih
investicija, kapitala, ljudi i međunarodne konkurencije. Za opstanak u ovakvom
okruženju važno je konkurisati na međunarodnom nivou.
GLOBALIZACIJA
Jedan od najznačajnijih uticaja na zdravstvo u procesu globalizacije jeste

činjenica da u sve većoj meri dolazi do postepenog nestanka razlika između
nacionalnih i internacionalnih tržišta — dakle, do brisanja nacionalnih granica.
Globalizacija je dovela do daljeg razvoja i usavršavanja novih tehnologija u
svim oblastima života. Industrija koja ostvaruje najveći progres u smislu
istraživanja i razvoja je farmaceutska i biomedicinska industrija. Njena ulaganja
su u 2015. godini bila 5,5 puta veća od ulaganja vazduhoplovne i vojne industrije
zajedno (u oblast istraživanja i razvoja). Stabilnost farmaceutske industrije u
kriznim vremenima pokazala se značajnijom od vojne industrije koja
tradicionalno predstavlja oslonac ekonomije u vremenima svetskih kriza. Samim
tim, značaj ove industrije je globalno najveći i kao takav zaslužuje mnogo veću
pažnju u ekonomskim istraživanjima.
U kalkulaciju o progresu i globalizaciji treba uzeti u obzir i stalno povećanje
broja stanovnika planete, koje dalje utiče na upotrebu i devastiranje pojedinih
resursa poput vode (pijaće) i obradivog zemljišta. Broj stanovnika Zemlje,
hronološki posmatrano, porastao je sa 6,7 milijardi u 2009. godini na sedam
milijardi 2011, dok je već 2016. godine bilo 7,44 milijardi ljudi na planeti.
Krajem januara 2018. zabeleženo je približno 7,6 milijardi stanovnika. Ako se
nastavi ovim trendom, do 2030. se može očekivati da će svetska populacija
brojati 8,2 milijarde a 2050. više od devet milijardi stanovnika. Ovakav
dramatičan porast broja stanovnika značajno utiče na pitanje resursa u ishrani ali i
u svemu ostalom.
Globalne farmaceutske kompanije i ugovorne istraživačke organizacije
globalno su povezane, jače nego ikada ranije. Prema izveštaju Međunarodne
federacije farmaceutske industrije i udruženja, farmaceutska i biotehnološka
industrija danas su vodeće grane. Farmaceutske kompanije razvile su
sveobuhvatni strateški pristup radu na globalnom nivou i prepoznaju značajne
benefite koje zbog toga ostvaruju. Globalni okviri ovih multinacionalnih
korporacija omogućavaju dostizanje visokih stopa profita, ali i pristup brojnim
tržištima kroz geografsku diversifikaciju poslovanja. Takođe, kompanije
pribegavaju različitim oblicima integracija, kako bi ostvarile svoje globalne
poslovne ciljeve, poput autsorsinga, alijansi, partnerstava i licenciranja.
Posledice ekonomske globalizacije su značajne i mogu biti pozitivne i
negativne. Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju mogu ostvariti progres kroz
pružanje medicinskih usluga pacijentima iz razvijenih zemalja usled značajno
nižih cena, kraćih lista čekanja ili drugih benefita po inostrane pacijente.
Zdravstveni turizam, kao posledica globalizacije, posebno je razvijen (i prikazan
u ovoj knjizi) na primerima Indije i Tunisa. Tunis čak ima nacionalnu strategiju
za privlačenje inostranih pacijenata koji bi svoj interes našli u medicinskim
institucijama u toj državi. Međutim, još uvek je nedovoljno razvijen pravni
koncept zaštite pacijenata koji se odluče na medicinski turizam. Najveći problemi
GLOBALIZACIJA
se javljaju usled brojnih zahteva za odštete, kao posledica pruženih medicinskih
usluga koje nisu zadovoljavajućeg kvaliteta.
Osim toga, migracija zaposlenih u zdravstvu takođe je direktna posledica
globalizacije, odnosno liberalizacije tržišta, uključujući i tržišta rada, ali i
međunarodnu priznatost diploma i sve veću univerzalnost odnosno
standardizaciju u procesu pružanja zdravstvene zaštite. Razvijene zemlje imaju
veliki benefit od takvih migracija jer dobijaju edukovane stručnjake koji uz
minimalnu dodatnu obuku, ili čak bez nje, mogu početi da rade i biti produktivni
u kratkom roku. Troškovi školovanja su obezbeđeni u zemlji porekla a izuzetno
su visoki u razvijenim zemljama. Neke države čak svesno stavljaju medicinske
radnike na liste deficitarnih zanimanja, i kroz vizne olakšice obezbeđuju lakše
migracije. Takođe, troškovi sprovođenja medicinskih istraživanja, globalno
posmatrano, visoki su, ali su značajno niži u nerazvijenim i zemljama u razvoju
nego u razvijenim državama. Na taj način, globalizacija ovog oblika poslovanja
omogućila je disperziju troškova, i njihovo umanjenje po regionima sa nižim
dohotkom.
Globalizacija sa sobom nosi velike posledice po zdravstvo, posmatrano sa
ekonomskog aspekta. One se ogledaju na nacionalnom nivou, na nivou institucija
ili pojedinca. Zatim, značajan je uticaj na promene kvaliteta zdravstvene zaštite,
obim obuhvaćenosti ali i opšti kvalitet života. Razvoj tehnologije, sve veći broj
lekova i medicinskih sredstava, takođe predstavljaju značajan napredak u
istorijskim okvirima. Proces globalizacije u zdravstvu definitivno sa sobom nosi
kompleksne etičke, pravne, ekonomske, kulturološke, i moralne probleme kojima
se poklanja dužna pažnja.
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
PRILOG416
Dr Sreten Ćuzović
Lekar u očima pacijenta: ekonomista o zdravstvu u uslovima

kapital-civilizacije ili: Hipokrat na tasu Justicije, boginje pravde
U današnjem vremenu — kapital-civilizaciji — kako ga prepoznaju sociolozi,

materijalne vrednosti potisnule su duhovne, a neetičke su zatomile one etičke, gde
se sve meri novcem, tako da pacijenti i najmanji povod koriste za žalbu,
kvalifikujući naše državno zdravstvo epitetima propalo, korumpirano (novcem,
političkim i rođačkim vezama i dr.). Sreća je što imamo sve više privatnih, veoma
stručnih ordinacija iako su one, nažalost, dostupne malom broju pacijenata usled
sverastućeg siromaštva i osiromašenja upravo onih kojima je lekarska pomoć
najpotrebnija.
Narodna mudrost kaže: „Svako može biti (ne)čovek, dok je dobar čovek veliko
bogatstvo“. Takođe, kaže i da je „srećan čovek koji hoće i može da čini dobro“, a
Maksim Gorki je, kao što znamo, govorio: „Čovek, kako to gordo zvuči“.
Kao da se obistinjuju Andrićeve prognoze. Došlo je vreme kada su „mudri
zaćutali, budale progovorile, fukare se obogatile“.
Ekonomija i medicina u ozračju kapital-civilizacije

(naša iskustva u obrazovanju ekonomista odnosno lekara)
Statistički smo sve visokoobrazovaniji. Univerziteti i fakulteti niču kao

pečurke posle kiše. Usuđujem se reći da je stvoren svojevrstan privid obrazovane
nacije, u trci da stignemo „prosek“ Evrope, s aspekta broja visokoobrazovanih.
Međutim, praksa pokazuje drugačiju, skeptičniju sliku. Otvara se pitanje da li u
inflaciji visokoobrazovanih kadrova, ili još gore, najviših akademskih zvanja,
među doktorima nauka, ima dovoljno znanja.
Studiranje je postalo moda i statusni simbol „intelektualne prepoznatljivosti“
svih, pogotovo novopečene kvazielite, posttranzicionih dobitnika koji su stasali
na ruševinama grabeži društvene imovine.
Kompanjonska ekonomija postala je simbol moći, svojevrsno carstvo
privilegovane „elite“. Trguje se i onim što privredna istorija i ekonomska
416
Časopis Tabu objavio je ovaj prilog u specijalnom broju „Svedočanstva o jednom vremenu —
o svetu marketinga nekada i sada…“, kao odabrani rad autora zaslužnog za razvoj marketinga
nekada i sada. (Pančevo, 2018, str. 411—415).
GLOBALIZACIJA
doktrina nisu zabeležile. Trguje se ljudskim dušama, emocijama, ljudskom

nesrećom armije gubitnika i egzistencijalnog minimuma.
O trgovini moći, koju smo „poverili“ nosiocima društveno-ekonomskih
funkcija, suvišno je i govoriti. Partokratsko zapošljavanje odnelo je prevagu nad
obrazovno-stručnim kompetencijama onih koji su sve glasniji u svojim
zahtevima: „Menjam pravo na rad za bilo koji posao“. Obrazovanje je izgubilo
vrednost, a diploma postala samo hartija koja se nisko kotira na berzi rada.
Primenom Bolonjske deklaracije studiranje je „normirano“ tako da bi mu i
boginja pravde, Justicija, pozavidela. Zlonamernici bi rekli: ni manje deklaracije,
ni više noviteta.
Po ugledu na standarde Bolonje, naš visokoоbrazovni sistem uređen je po
metrici „vage“ hemičara. Do detalja je normirana tj. bodovana svaka aktivnost
studenta, od pohađanja predavanja i vežbi do sistema prenosivosti bodova.
Kreatori harmonizacije visokog obrazovanja pobrinuli su se da se „normira“ i
broj stranica, predavanja po času. Uvodi se sistem ocenjivanja profesora od strane
studenata, što i nije tako loše, jer, kako kažu: „Ne može profesor da predaje šta
hoće i koliko hoće…“
Kolokvijalno polaganje ispita instrumentalizovalo je „segmentirani“ model
usvajanja znanja. Položi se deo ispita, putem kolokvijuma, a na ispitu-završnici
polaže se preostali deo (najčešće 30%), bez obaveze da se na kraju proverava
celokupno znanje studenta.
Rizikujući da budem kritikovan što dajem sebi za pravo da komentarišem
medicinska znanja (iako za to nisam kompetentan), za ovaj komentar odlučio sam
se pozivajući se na drevnu mudrost da su ekonomija i medicina po mnogo čemu
slične, s tim što im se razlikuju „pacijenti“. Lekar za predmet lečenja ima čoveka,
a ekonomista preduzeće (poslovni sistem). S druge strane, Isak Adižes, guru u
oblasti menadžmenta, iako ne eksplicitno, u svojim udžbenicima i te kako nas
podseća na sličnost ovih dveju oblasti. U njegovim naslovima figuriraju
odrednice o životnom ciklusu preduzeća: njegovo rađanje, rast (razvoj), a zatim i
nestanak s tržišta (umiranje).
Iako se „pacijenti“ lekara i ekonomiste razlikuju, proces realizacije
predispitnih i ispitnih obaveza na studijama prilično su im slični. Primera radi,
student na prvom kolokvijumu položi marketing strategiju preduzeća, na drugom
instrumente marketing miksa, a u završnici ispita, kada savladava tajne marketing
menadžmenta preduzeća kao celine, provera znanja sa kolokvijuma najčešće nije
obavezna. Nije retkost, ukoliko priupitate studenta iz gradiva koje je položio
putem kolokvijuma, da on na to uzvrati: „Profesore, ne sećam se, ja sam to
položio kroz kolokvijume… bilo je to davno“.
Analogno ovom primeru, verovatno se i u medicini dešava da student,
recimo, u prvom kolokvijumu položi „levu pretkomoru/komoru“, a „desnu
GLOBALIZACIJA
pretkomoru/komoru“ u drugom kolokvijumu, i da u završnici ispita, kada ga
profesor pita nešto o levoj pretkomori, kaže da je to položio u prvom
kolokvijumu… jer, „bilo je to davno“. Zapitajmo se kako takav student vidi srce
pacijenta kao celinu.
S druge strane, ako se zna da su novopečeni diplomirani ekonomista i doktori
medicine u stvari „input“ — „komad željeza“ koji treba tek da se kali, i ako se
zna koliko je na početku karijere „porozan“, kako li će tek biti oblikovan u
završnici, kao specijalista!
Neosporno je da će neki od pomenutih ekonomista ili doktora uspeti da kroz
rad popune teorijske praznine, dok će mnogi ostati zauvek „porozni“. Što je još
gore, umesto da izleče pacijenta, oni će svojom lekarskom kratkovidošću još više
ugroziti pacijentovo zdravlje.
Kome poveriti svoje zdravlje, kako prepoznati „pravog“ lekara, kako ga
razlikovati od onog s epitetom „porozan“ — samo su neka od pitanja s kojima se
suočava oboleli koji traži spas, verujući u lekara kao u svevišnjeg spasioca
ljudske duše i tela.
Odgovor na ova pitanja traži daleko suptilniju analizu, što nije namera
potpisnika ovog teksta. Napominjem da je ovaj prilog pisan s namerom da ohrabri
lekare — humaniste, one kojima su Hipokratova zakletva i pacijent na prvom
mestu, nasuprot svim nedaćama s kojima se suočavaju u uslovima
kapital-civilizacije. Nadalje, ovaj prilog istovremeno je i odraz zahvalnosti
lekarima humanistima koje sam upoznao.
Istraživanje na ovu temu sigurno bi pokazalo da i u državnom i privatnom
zdravstvu postoji dosta lekara koji zaslužuju epitet „priznati-poznati“, bez obzira
na primedbe koje pacijenti, ponekad možda i ishitreno, iznose na račun
zdravstvenih radnika. Problem se ne može, niti sme, generalizovati. U svim
profesijama, uvek je bilo i biće onih uspešnijih i onih manje uspešnih.
Šta reći o nama, građanima, pacijentima — korisnicima zdravstvenih usluga?
Bez obzira na to koliko bio dostojanstven, građanin se u svojstvu pacijenta
oseća bespomoćno, neretko i kao statistički entitet (varijabla) u nizu posmatranja.
Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) pretvorio je lekara opšte prakse u
evidentičara ili u najboljem slučaju u saobraćajca, koji pacijenta, nakon
pripadajućih mu petnaest minuta pažnje (računajući i vreme oblačenja/svlačenja),
upućuje specijalisti, pod uslovom da nije „pao sistem“, i da je specijalista
dostavio slobodne termine rada s pacijentima.
Neosporno je da je primena ZIS-a u našem zdravstvu iskorak u odnosu na
papirnu zdravstvenu evidenciju. Međutim, to jeste bitan ali ne i dovoljan
pokazatelj brige o zdravstvenoj zaštiti pacijenata u našoj zemlji.
Obilje „informaciono-komunikacionih“ radnji, koje izabrani lekar u domu
zdravlja treba da obavi, počev od e-recepta, e-zakazivanja pregleda kod
GLOBALIZACIJA
specijaliste itd., izaziva loš osećaj kod pacijenta, utisak da je on samo statistička
varijabla koju treba evidentirati i administrativno proknjižiti u zdravstvenom
kartonu — u bazi podataka koja će poslužiti kao platforma obračunskom radniku
na kraju meseca: koliko je pacijenata doktor pregledao, i da li je formalno ispunio
administrativnu normu, koja je postala prioritet u odnosu na broj izlečenih.
S druge strane, znamo da u medicini 2 + 2 nisu uvek 4 i da bi bilo najbolje
kada bi se lečio pacijent — čovek, a ne samo njegova bolest. Dodatno, svaki lekar
posmatra pacijenta — čoveka iz svoje vizure, a čovek je neponovljiv hitac
prirode, biće koje oseća, misli, voli i tuguje. Za njega su Bog i lekar jedini
spasitelji duše, tela i života. Pritom, ako je pacijent suviše savestan odnosno
odgovoran prema svome zdravlju, on kao sunđer upija sve dijagnoze tj. terapije i
savete lekara, shvativši na kraju da su njegovo telo i duša krhki da iznesu breme
tereta na putu ka ozdravljenju. Ako se, ne daj Bože, lečenje oduži, a pacijent je
nestrpljiv, njega počinju da more i druge brige, poput one da li mu je pravilno
određena terapija, te se pita gde je kraj njegovom telesnom, psihičkom i
materijalnom iscrpljivanju. I umesto da ga čeka ozdravljenje, on upada u stanje
nespokoja — melanholije, s jedne, a bogami i materijalne nesolventnosti, s druge
strane.
Kad smo već na terenu komparacije lekara i ekonomiste, često se pitam da li
je u medicini moguće (verovatno jeste) da prilikom lečenja pacijenta celovitost
posmatranja čoveka dobije primat nad „detaljima“. Medicinska struka će me
demantovati — brzopotezno matirati, rečima: „Gospodine prof. ekonomije, pa mi
to i radimo, samo što vi to ne razumete: nije medicina isto što i ekonomija“.
Setih se da su se, u cilju svoje odbrane, a moga demantija, pozvali na „stručni
konzilijum“, koji s različitih aspekata ocenjuje, vaga/meri dijagnozu/terapiju
lekara specijaliste „detaljiste“. Po meni, to nije dovoljno. Reč je, ex post, o
proceni/oceni zdravlja pacijenta u fazi kada je bolest uznapredovala, ili, što bi
rekli ekonomisti, kada su makro/mikro poslovne performanse preduzeća oslabile.
Onda kada su budžetski i spoljnotrgovinski deficit, tzv. budžetske rupe, uzdrmale
stabilnost nacionalne privrede.
U tom slučaju, neki od ekonomista posegli bi za tzv. šok-terapijom, drugi za
sistemsko-strukturnim reformama, kao terapijom za ozdravljenje privrede. Što je
najgore, i jedni i drugi misle da su primenili najbolji lek. Istina, s teorijskog
aspekta su u pravu. Međutim, da li je primena standardizovane ekonomske
„terapije“ podjednako delotvorna na privredu Srbije, kao i na ostale
posttranzicione zemlje, ostaje da se vidi.
Kako je vreme najbolji sudija i s obzirom na to da „vreme leči rane“,
efikasnost/efektivnost obe terapije sada je u božjim rukama. Ateisti bi rekli da bi
to pre bila terapija po modelu eksperimentalne ekonomije. Neko bi se šeretski
nasmejao i rekao: i ćorava koka poneko seme ukljuca.
GLOBALIZACIJA
Pri tome, treba imati na umu da, za razliku od ekonomiste, strategija
(ne)izlečenja (terapija i dijagnoza) nosi sa sobom daleko veći rizik i neizvesnost.
Lekarske „greške“ pokriva zemlja, dok su greške ekonomista vidljive. U prilog
toj tvrdnji govore brojne svetske finansijske i ekonomske krize (poslednja iz
2008, od koje se još uvek lečimo i ne znamo kada ćemo joj napisati „otpusnu
listu“), uprkos merama i savetima najeminentnijeg ekonomskog „konzilijum
tima“.
Uzgred, našu nacionalnu krizu pokušavamo da rešimo i kroz naučno-stručni
„konzilijum tim“, organizujući povremeno, kongrese — konferencije na
Kopaoniku, Zlatiboru, u Vrnjačkoj i Bukovičkoj Banji, na Paliću i u drugim
klimatsko-banjskim lečilištima. Tema „konzilijum tima“ ista je već skoro dve
decenije. Rasprave se vode na temu: tražimo lek za našu posustalu privredu —
dilema: „evolutivna ili šok“ terapija za ozdravljenje. Organizatorima se čini da bi
za lečenje krize, pored medikamentozne terapije, bilo dobro uključiti i
klimatsko-banjsku terapiju. Placebo efekat i ovde je umešao prste. Stanje je i
dalje promenljivo nestabilno.
Naša privreda, na mahove čas potentna, čas impotentna, ima i dijagnozu
„kriza sa duplim dnom“. Istina, neke budžetske rupe su popunjene, ali „pacijent“
je i dalje pod terapijom i „lekarskim“ nadzorom.
No, ima nade za izlečenje naše finansijsko-ekonomske krize. S jedne stane,
svojom terapijom pregalački se bore kreatori ekonomske politike u Republici
Srbiji, a međunarodni centri moći (MMF i Svetska banka) postali su
„superekspertski konzilijarni tim“. Slikovito rečeno, čim se malo „pregrejemo“,
njihov čarobno-spasonosni toplomer signalizira šta treba uraditi: smanjiti ili
povećati terapiju, do narednog „konzilijuma“. U terapiji „konzilijarnog tima“
preovladava svetski oproban lek — nevidljiva ruka tržišta. Taj lek je razvijan u
okviru neoliberalne „laboratorije“ — ekonomije, ali primenjuje se selektivno.
Prioritet u konzumiranju ovog leka imaju (post)tranzicione zemlje. U
propagandnim reklamama, uputstvima, na „kongresima neoliberalnog blago-
stanja“, i savetodavnim telima, establišmentu i građanima anemičnih privreda
prenaglašeno se ističe blagotvorno dejstvo ove terapije/leka. Međutim, za boljitak
tj. ozdravljenje potrebno je vreme — treba biti strpljiv.
U raspravi na ovoj paraleli, na liniji između ekonomije i medicine,
zaključićemo podsećanjem na to da ekonomista može proglasiti stečaj nad
ekonomskim „bićem“ (preduzećem), i po modelu „kreativne“ ekonomske
destrukcije može krenuti u ozdravljenje „obolelog preduzeća“. Na drugoj strani,
medicinski propust najčešće ima kobne posledice, retko i ozdravljenje pacijenta.
Kada smo već na terenu komparativne analize ekonomiste i lekara,
oprostićete mi što sam se raspisao. Razloga za to ima više. Pored ostalih, ključni
je taj što, ipak — i pored svih ovih zapažanja odnosno osvrta — verujem u
GLOBALIZACIJA
medicinu. Istina, nekada možda i previše očekujemo od medicine i lekara. U

susretu s lekarima iskusio sam različita osećanja i doživljaje.
Kod lekara u državnom/privatnom zdravstvu, čovek-pacijent, ma koliko bio
obrazovan, hrabar i dostojanstven, oseća se neprijatno, s određenom dozom straha
i neizvesnosti. Muče ga pitanja: šta će pokazati dijagnostički pregled, kako će se
lečiti.
Strah, trema i zebnja, tako kažu i psiholozi, uobičajeni su čovekovi pratioci u
ovakvim situacijama, ali i loši saveznici. To je i razumljivo ako se zna da je svako
od nas neponovljivo dete prirode i da ima samo jedan život.
Nekada, u prevelikoj brizi za zdravljem, znamo da se opteretimo i različitim
dijagnozama i terapijom (ponekad i bezazlenim), pa počinjemo da sumnjamo i u
sebe i u lekara.
S druge strane, poučeni iskustvom ekonomske teorije i prakse, poznato nam
je da nema univerzalnog leka za makro/mikroekonomsku stabilnost privrede u
celini. Primera radi, jak dinar smanjuje izvoz. Visok kvalitet robe ne znači
automatski i porast tražnje… Popunimo jednu rupu u budžetu, a otvara se druga u
spoljnotrgovinskom bilansu, i tako u krug.
Eto još jednog dokaza da su ekonomija i medicina u tesnoj vezi odnosno
analogiji, s tim što im se pacijent/predmet lečenја razlikuje.
U oba slučaja, moramo da delujemo po sistemu procesnog pristupa, na
primarnom/tercijarnom/kliničkom nivou, kako bi nam oba „pacijenta“ (čovek
odnosno preduzeće) bili zdravi (s dijagnozom: Sine morbo).
Podsetimo se: kao što jak dinar nije lek za sve probleme „obolele“ privrede,
tako ni povišen nivo hemoglobina ili gvožđa u krvi nisu dobri, iako su temelj
„kiseonik saobraćajnice — pogonskog goriva“ našeg organizma.
Možda će se neko zapitati šta je bila namera potpisnika ovog rukopisa. Da li
je hteo da bude „lekar“; da li kritikuje naše zdravstvo (državno/privatno), šta
predlaže kao lek za ozdravljenje našeg zdravstva u uslovima moralne krize,
kapital-civilizacije u kojoj su materijalne vrednosti potisnule duhovne i u kojoj je
čovek postao roba?
Odgovor ću dati rečenicama kojima sam i započeo ovaj prilog.
Narodna mudrost kaže: „Svako može biti (ne)čovek, dok je dobar čovek
veliko bogatstvo“; „Srećan je čovek koji hoće i može da čini dobro“, a Maksim
Gorki je kazao: „Čovek, kako to gordo zvuči“.
S druge strane, i pored svih nedaća s kojim se suočava naše zdravstvo, u
uslovima kapital-civilizacije (neoliberalne paradigme), pacijent bi za lekara
trebalo da predstavlja živo biće, koje oseća i misli, biće koje lekaru poverava svoj
život, dakle nešto što ima ograničen i neponovljiv rok trajanja. Pravi lekar leči
bolesnika — čoveka, a ne samo određenu bolest.
GLOBALIZACIJA
Šta reći ako se lekaru spontano omakne da pacijenta prvo zapita koliko ima
godina? Istina, iako je takvo pitanje neumesno, naš čovek zna da pred lekarom i
sveštenikom mora biti iskren, ako misli da mu se pomogne. Takođe je svestan i
da mu od „krštenice“ zavisi doza terapije/leka.
Nije redak slučaj da Hipokratov sledbenik vremešnijeg pacijenta utešno
isprati iz ordinacije rečima: „Šta hoćete, pa i nas, mnogo mlađe, muče isti
zdravstveni problemi!“ Placebo efekat tog „blagotvornog“ leka pacijentu za
trenutak olakša zdravstveni problem, pa pomišlja da Njegoš nije bio u pravu
govoreći: „Gore bruke od starosti nema“.
I tako u krug.
Nekima je ta kružnica beskonačna, a nekima tek delić sekunde.
Imućniji, da bi skratili logističku putanju koju je propisao ZIS, mogu odmah
da zakucaju na vrata privatne ordinacije, gde ih dočekuju s osmehom, dok se oni
siromašniji, tranzicioni gubitnici — Evropljani u geografskom smislu ali
materijalno još uvek Balkanci — opredeljuju za varijantu „čekaću, pa šta mi Bog
da“.
Izgleda da su narodne izreke: „Ko čeka taj dočeka“ i „Ko ima i Bog mu daje“
trajno aktuelne, bilo je da je reč o zvaničnoj ili alternativnoj medicini, pogotovo
na brdovitom Balkanu — i u Srbiji.
Ohrabruje činjenica da smo u predvorju Evropske unije.
Strpljenje, vera i nada naše su najjače oruđe — hrišćanska podrška u
trpljenju-spasenju.
Za svaki slučaj, imajmo na umu i ovu poruku: „Čekajući Godoa“.
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
LITERATURA
Adzic, S. & Adzic, J. Transition of the health care System and sustainable
Economy — Case study for Serbia. American Journal of Public Health
Research, Vol. 1, No. 1, (2013): 1—9. DOI:10.12691/ajphr-1-1-1
Akamatsu, K. “A historical pattern of economic growth in developing
countries”. The Developing Economies, 1(S1) (1962).
Albrow, M. The Global Age, 1996,
http://www.globalizacija.com/doc_en/e0013glo.htm
Anderson, S., Cavanagh, J. “Corporate Empires”. Multinational Monitor,
New York (1996): Vol. 17, No 12 (u knjizi: Bjelić, P. Međunarodna
trgovina. Beograd: Ekonomski fakultet, 2011).
Antevski, A. Regionalna ekonomska integracija u Evropi. Beograd, 2008.
Antić, P. Zdravlje romske populacije kao ranjive manjinske grupe u Srbiji.
Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
Axford, B. Theories of globalisation. Cambridge; Polity Press, 2013.
Baldwin, R. The Great Convergence: Information technology and the new
globalization. The Belknap of Harvard University Press, 2016.
Bataveljić, D., Vojvodić, M. Sanitarno ekološko zakonodavstvo i nadzor.
Beograd: VZS Visan, 2009.
Benatar, S. R. “Ethics and Tropical Diseases: Some global considerations”.
In: Cook, G., Zumla, A., editors. Manson’s Tropical Diseases, 21st
Edition. Edinburgh: Elsevier Sciences, 2002.
Bilas, V. Teorija optimalnog valutnog područja: Euro i Europska monetarna
unija. Zagreb: Ekonomski fakultet, 2005.
Bjegović Mikanović, V. Osnove i izazovi zdravstvene politike. Beograd:
Škola javnog zdravlja Medicinskog fakulteta.
Bjegović,V. Osnove zdravstvenog menadžmenta. Beograd: Medicinski
fakultet, 2009.
Bjegović-Mikanović, V. Javno zdravlje — Savremeni pristupi i izazovi.
Beograd: Medicinski fakultet (Beograd, 2. Javno zdravlje za studente
stomatologije. Univerzitet u Novom Sadu, 2011).
Bjelić, P. Međunarodna trgovina. Beograd: CID Ekonomskog fakulteta,
2011.
Blagojević, Lj. Životna sredina i zdravlje. Niš: Fakultet zaštite na radu u
Nišu, 2012.
GLOBALIZACIJA
Borensztein, E., De Gregorio, J., Lee, J. W. “How does foreign direct

investment affect economic growth?”. Journal of International
Economics 45(1), 1998.
Boughton, J. Who′s in Charge? Ownership and Conditionality in IMF
Working Paper 03/191. www.imf.org
Buzzel, D. “Can you Standardization Multinational Marketing”. Harvard
Business Review, novembar—decembar, 1982.
Carande-Kulis, V. G., Getzen, T. E., & Thacker, S. B. “Public goods and
externalities: a research agenda for public health economics”. Journal of
Public Health Management and Practice 13(2), 2007.
Chaffey, D., Mayer, R., Johnston, K., Ellis-Chadwick, F. “Internet Marketing:
Strategy, implementation and practice”. Financial Times/Prentice Hall,
Harlow, Essex, UK, 2000.
Charles River Associates. Policies that encourage innovation in
middle-income countries. Boston, MA: Charles River Associates, 2012.
Chopram M., Galbraithm S., Darnton-Hill, I. “A global response to a global
problem: the epidemic of overnutrition”. Bull. WHO, 80. 2002.
Clinton, W. J., Gore, A. Frаmework for Global Electronic Commerce. New
York: Prentice Hall, 2000.
Cohn, H. T. Global Political Economy: Theory and Practice. New York:
Pearson, 2010.
Constitution of WHO: principles: http://www.who.int/about/mission/en/,
pristupljeno maja 2017.
Crawford, J. A., Fiorentino, R. V. “The Changing Landscape of Regional
Trade Argeements”. Discussion, Paper 8, Geneva, WTO, 2005 (preuzeto
iz izvora: Pelević, B., Vučković, V. Međunarodna ekonomija. Beograd:
Ekonomski fakultet, 2007).
Cullen, J., Parboteeah, K. P. International business: strategy and the
multinational company. New York: Routledge, 2010.
Ćuzović, Đ. “Positioning of Serbian Economy in the Global Economy — The
Development of Higher Forms of Cooperation with Foreign Countries”.
Proceedings form the International Conference: Economic Science on the
Crossroad, Institute of Economic Sciences, Belgrade, 2013.
Ćuzović, Đ., Sokolov-Mladenović, Đ. „Globalizacija i digitalna ekonomija“.
Međunarodna naučna konferencija Univerziteta Singidunum: Uticaj
interneta na poslovanje u Srbiji i svetu. Beograd, 2014.
Ćuzović, Đ., Sokolov-Mladenović, S. „Rast uticaja transnacionalnih
kompanija u globalnoj ekonomiji“. International Scientific Conference:
Globalisation Challenges and the Social-Economic Environment of the
GLOBALIZACIJA
EU. Novo Mesto: Fakulteta za poslovne in upravne vede Novo Mesto,
2016.
Ćuzović, Đ. „Transnacionalne kompanije kao pokretači procesa
globalizacije“. International Scientific Conference: Globalisation
Challenges and the Social-Economic Environment of the EU. Novo
Mesto: Fakulteta za poslovne in upravne vede Novo Mesto, 2015.
Ćuzović, Đ. „Uticaj globalizacije na zemlјe u tranziciji i njihov pristup
Evropskoj uniji — pouke za Republiku Srbiju“. Zbornik radova
Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije,
Kragujevac: Ekonomski fakultet, 2014.
Ćuzović, S., Sokolov-Mladenović, S., Ćuzović, Đ. „Trgovina u uslovima
Internet-web ekonomije (društveno-ekonomske pretpostavke i etička
načela)“. Ekonomske teme, br. 2/2012, Niš.
Ćuzović, S., Sokolov-Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “E-Commerce as the
Leader of International Business”. Journal of Economic and Business
Sciences. Novo Mesto: Fakulteta za poslovne in upravne vede, 2014.
Ćuzović, S., Sokolov-Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “Information and
communication technologies in the function of creating a global market
and the internationalization of trade”. International Conference SYMORG
2012, Faculty of Organizational Sciences, CD forma.
Ćuzović, S. Trgovina — principi, struktura i razvoj. Niš: Studentski kulturni
centar, 2009.
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “A new approach of the
European union internationalization of the quality system”. Technics
Technologies Education Management (TTEM), Vol. 6, No 2, 2011.
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S. „Uloga trgovine u unapređenju robne
razmene Srbije sa inostranstvom“. Ekonomske teme, br. 3, 2011, Niš.
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S. „Kreiranje konkurentske prednosti
preduzeća u Srbiji u uslovima internacionalizacije trgovine“, u: Novi
metodi menadžmenta i marketinga u podizanju konkurentnosti srpske
privrede. Beograd: Ekonomski fakultet, 2011.
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S. Menadžment internacionalizacije
trgovine. Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, 2015. (ISBN
978-86-6139-112-5)
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. „Trgovina u uslovima
internet-web ekonomije (društveno-ekonomske pretpostavke i etička
načela)“. Ekonomske teme, br. 2, Niš, 2012 (ISSN 0353-8648)
GLOBALIZACIJA
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S. „Marketinška dimenzija

internacionalnih trgovinskih kompanija s posebnim osvrtom na tržište
Srbije“. Ekonomske teme, br. 4, Niš, 2012 (ISSN 0353-8648)
Ćuzović, S., Sokolov Mladenović, S. „Strategije prilagođavanja trgovinskog
sektora na ekonomsku krizu“. Ekonomske teme, br. 1, 2013 (ISSN
0353-7919)
Dawson, J. “Trade and competition orientated developments in the EEA“
(referat na naučnom skupu „Izazovi menadžmenta u globalnom
okruženju“, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998)
Devetakovic, S., Jovanović Gavrilović, B., Rikalović, G. Nacionalna
ekonomija. Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016.
Dicken, P. Global shift: mapping the changing contours of the world
economy. New York: The Guilford Press, 2015.
Dieleman, J., Campbell, M., Chapin, A., Eldrenkamp, E., Fan, V. Y.,
Haakenstad, A., ... & Reynolds, A. Evolution and patterns of global
health financing 1995—2014. Lancet, 2017.
DiMasi, J. A., Grabowski, H. G., Hansenc, R. W. “Innovation in the
Pharmaceutical Industry: New Estimates of R&D Costs”. Journal of
Health Economics, 2016, doi: 10.1016/j.jhealeco.2016.01.012
Dimitrijević, B., Muntilak Ivanović, O. Ekonomika evropskih integracija.
Novi Sad: Fabus, 2008.
Đonović, N. Vladina politika u domenu javnog zdravlja. Zdravstvena
ekonomija sa farmakoekonomijom. Kragujevac: Medicinski fakultet
Univerziteta u Kragujevcu, 2014.
Dodgson, R., Lee, K. & Drager, N. Global Health Governance: A
Coneceptual Review. London: Centre on Global and Health, London
School of Hygiene and Tropycal Medicine, 2002.
Đorđević, M., Šapić, S. „Međunarodne alijanse kao način ostvarivanja
konkurentske prednosti“. Zbornik: Položaj i perspektive Srbije u
evropskoj i svetskoj privredi. Beograd: Ekonomski fakultet, 2011.
Dreher, A., Gaston, N. & Martens, P. Measuring Globalisation: Gauging Its
Consequences. New York: Springer, 2008.
Dunning, J. N. Multinational Enterprices and Global Economy. New York:
Addison-Wesley Publishers, 1996 (navedeno u: Turbаn, E., Wilkinson, J.,
Fitzgerald, G. Information Technology for Management, New York:
Viley, 2002).
Đurić, D. Životni ciklus leka „od ideje do tržišta“. Kragujevac: Zdravstvena
ekonomija sa farmakoekonomijom, 2014.
Economics and Culture. Cambridge: Polity Press, 1999.
GLOBALIZACIJA
Ekonomska i poslovna enciklopedija. Beograd: Savremena administracija,
1994.
Etchemendy, S. Models of Economic Liberalization: Business, Workers, and
Compensation in Latin America, Spain, and Portugal. Cambridge:
Cambridge University Press, 2014.
European Commission. The 2015 EU Industrial R & D Investment
Scoreboard, 2015 http://iri.jrc.ec.europa.eu/ scoreboard15.html
Feenstra, R., Taylor, A. International Economics. New York: Worth
Publisher, 2014.
Franco A., Alvarez-Dardet C., Ruiz M. T. Effect of democracy on health:
ecological study. BMJ 2004; 329:1421—4.
Friedman, T. The Lexus and the Olive Tree. New York: Anchor Books.
Gaál, P., Szigeti, S., Csere, M., Gaskins, M., Panteli, D. Hungary: Health
system review. Health Systems in Transition. 2011.
Giddens, A. The Consequences of Modernity. Cambridge: Polity Press, 1990.
Gidens, E. „Globalizacija — shvaćena ozbilјno“. Republika, br. 246,
Beograd, 2000.
Gračanac, A. Globalno bankarstvo. Novi Sad: Fabus, 2007.
Grandov, Z. Međunarodna ekonomija i globalizacija. Beograd: Beogradsko
trgovačko društvo, 2009.
Gregori, P., Stjuart, R. Globalna ekonomija i njeni sistemi. Beograd:
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, 2015.
Gulan, B., Stamenović, M. Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i
Evropska unija; Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu —
FOREX). Novo Miloševo: BKC, 2016.
Gulan, B., Stamenović, M. Land potential. 12th International
Multidisciplinary Scientific Conference EUROBRAND. ISBN
978-86-88065-34-4, maj 2016.
Gutorov, V. Political Culture and Political Power in Epoch of Globalization:
Some General Remarks. Russia: Saint Petersburg State University.
Hadari, Y. “The Structure of the Private Multinational Enterprise”. Michigan
Law Review, 71, 1973.
Held, D. (et al.) „Introduction“, u: D. Held (et al.), Global Transformations:
Politics, Economics and Culture. Cambridge: Polity Press, 1999.
Held, D., McGrew, A. G. The global transformations reader: An introduction
to the globalization debate. Cambridge, UK: Polity Press, 2003.
GLOBALIZACIJA
Held, D., McGrew, A. Globalization Theory, Approaches and Controversies.

Oxford: Polity Press, 2007.
Hirst P., Thompson, T. Globalization in Question, The International
Economy and The Possibilities of Governance. Cambridge: Polity Press,
1996.
Hirst, P., Thompson, G. “The Problem of ʼGlobalizationʼ: International
Economic Relations, National Economic Management and the Formation
of Trading Blocs”. Economy and Society, Vol. 21, 1992.
Ho, T., Lim, N. & Camerer, C. Modeling of Pshychology of Consumer and
firm behavior with Behavioral Economics. Preuzeto sa:
https://people.hss.caltech.edu/~camerer/JMRFinal.pdf, pristupljeno
februara 2018.
Hovell, J., P., and Walters, P. G. “International Marketing Presentations:
Some options”. European Journal of Marketing, Vo. G., No 2, 1992.
https://en.oxforddictionaries.com
Huynen, M. & Martens. P. The health impacts of globalisation: a conceptual
framework. Bilthoven: Netherlands Environmental Assessment Agency,
2005.
Huynen, M., Martens, P. & Hilderink, H. “The health impacts of
globalisation: a conceptual framework”. Globalization and Health 2005,
1:14 doi: 10.1186/1744-8603-1-14
Ilic, I. Hafner, P. “Environmental aspects of the process of globalization —
negative implications and crisis”. Journal Teme. Economics and
Organization Vol. 12, No 2, 2015.
IMF. Evaluation of the IMF’s role in Poverty Reduction Strategy Papers and
the Poverty Reduction and Growth Facility. Washington: International
Monetary Fund, 2004.
IMF. http://www.imf.org/external/pubs/WEOMAY/Weocon.htm
Institute for International Economics. A Stretegy for IMF Reform,
www.iie.org
International Monetary Fund. “World Economic Outlook. A Survey by the
Staff of the International Monetary Fund, Meeting the Challenges of
Globalization in the Advanced Economies”, in: The World Economic and
Financial Surveys, 1997.
Jakovljevic, M. et al. Health Economics and Pharmacoeconomics for the
Students of Medical Sciences, ISBN 978-86-7760-082-2 Publisher:
Faculty of Medical Sciences University of Kragujevac, Serbia 2014
*(COBISS.SR-ID 207514636)
GLOBALIZACIJA
Jakovljević, M., Getzen, T. “Growth of Global Health Spending Share in Low
and Middle Income Countries”. Frontiers in Pharmacology, Front.
Pharmacol. doi: 10.3389/fphar.2016.00021, IF 4.418
Jakovljevic, M., Gutzwiller F., Schwenkglenks, M., Milovanovic, O., Rancic,
N., Varjacic, M., Stojadinovic, D., Dagovic, A., Matter-Walstra, K. Costs
differences among monoclonal antibodies-based first-line oncology
cancer protocols for breast cancer, colorectal carcinoma and
non-Hodgkin’s lymphoma, JBUON 2014; 19(3).
Jakovljević, M. “Health Expenditure Dynamics in Serbia 1995—2012”.
Hospital Pharmacology. International Multidisciplinary Journal 2014,
1(3) UDC: 614(497.11)”1995/2012.
Jakovljevic, M., Ogura, S. “Health Economics at the Crossroads of Centuries
— From the Past to the Future”. Frontiers in Public Health, maj 2016,
DOI: 10.3389/fpubh.2016.00115
Jakovljevic, M., Potapchik, E., Popovich, L., Barik, D., Getzen, T. “Evolving
health expenditure landscape of the BRICS nations and projections to
2025”. Journal of Health Economics, 2016.
Jakovljevic, M., “Recent developments among world’s leading generic
markets”. Medicinski časopis, Serbian Medical Chamber Regional
Branch Kragujevac, Serbia, Med čas (Krag) / Med J (Krag) 2014; 48(3).
doi:10.5937/mckg48-5071
Jakovljevic, M. B. “Oncology monoclonal antibodies expenditure trends and
reimbursement projections in the emerging Balkan market”.
Farmeconomia. Health economics and therapeutic pathways, 2014.
Jakovljevic, M. B. “Resource allocation strategies in Southeastern European
health policy”. Journal of Health Economics, 2013.
Jakovljevic, M. Kratak istorijat zdravstvene ekonomije. Zdravstvena
ekonomija sa farmakoekonomijom. Kragujevac, 2014.
Jakovljevic, M., Malmose-Stapelfeldt, C., Milovanovic, O., Rancic, N., &
Bokonjic, D. ”Disability, Work absenteeism, sickness Benefits, and
cancer in selected European OECD countries—Forecasts to 2020”. Front
Public Health. 2017; 5: 23. doi: 10.3389/fpubh.2017.00023
Janković, D. Zdravstveno osiguranje kao faktor troškova zdravstvene zaštite.
Preuzeto sa: http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.7.pdf, April 2017
Jaworek, M., Kuzel, M. “Transnational Corporations in the World Economy:
Formation, Development and Present Position”. Copernican Journal of
Finance & Accounting, [S. l.], Vol. 4, No. 1.
GLOBALIZACIJA
JBIC Institute, Foreign Direct Investment and Development: Where Do We

Stand?, JBICI Research Paper No. 15, Japan Bank for International
Cooperation, 2002
Jelisavac Trošić, S., Todić, D., Stamenović, M. Svetska trgovinska
organizacija — životna sredina i sistem zdravstvene zaštite. Institut za
međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2018.
Joksimovic, Z. & Joksimovic, M. „Prikaz najznačajnijih sistema zdravstvenih
osiguranja“. Timočki medicinski glasnik. Preuzeto sa:
http://www.tmg.org.rs/v320405.htm, jun 2017.
Jovanović, S. et al. Sistemi zdravstvene zaštite. Preuzeto sa:
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2015/0351-2665150107
5J.pdf. April 2017
Jovović, D., Cvetanović, S. Ekonomske integracije i Evropska unija. Priština:
Ekonomski fakultet, 2010.
Kaluđerović, Ž. „Poimanje globalizacije“. Zagreb: Filozofska istraživanja, br.
113, 2009.
Kapur, D. Do As I Say Not As I Do: A Critique of 6-7 Proposols on
“Reforming” the World Bank, 2003.
www.yale.edu/macmilan/globalization
Keegan, J., Warren, J. Global Marketing Management. Englewood Cliffs:
Prentice Hall, 1989.
Keohane, R. “Governance in a Partially Globalized World”. American
Political Science Review 94 (March), 2002.
Kotler, P., Amstrong, G. Principles of Marketing. New Jersey: Pearson
Education, 2012.
Kovačević, M. Međunarodna trgovina. Beograd: Ekonomski fakultet, 2002.
Krugman, P. “Space: The Final Frontier”. Journal of Economic Perspectives,
12(2), 1998.
Krugman, P. R., Obstfeld, M. Međunarodna ekonomija (teorija i ekonomska
politika. Zagreb: Mate, 2009.
Kumar, N. “Foreign direct investments and technology transfers in
development: A perspective on recent literature”. UNUINTECH
Discussion Paper Series 06. United Nations University/Institute for New
Technologies. Maastricht, 1996.
Labonte, R. & Torgerson, R. Frameworks for analyzing the links between
globalization and health. Draft report to the World Health Organization.
Saskatoon: University of Saskatchewan, 2002.
Lee, K., Collin, J. Review of existing empirical research on globalization and
health. Geneva: World Health Organization, 2001.
GLOBALIZACIJA
Lim, S. S., Allen, K., Bhutta, Z. A., Dandona, L., Forouzanfar, M. H.,
Fullman, N., ... & Kinfu, Y. Measuring the health-related Sustainable
Development Goals in 188 countries: a baseline analysis from the Global
Burden of Disease Study 2015. The Lancet. Published online September
21, 2016 http://dx.doi.org/10.1016/S0140-6736(16)31467-2
Litonjua, D. “The Socio Political construction of globalization”, u:
International Journals, Vol. 34, 2008.
Lovreta, S., Končar, J., Petković, G. Kanali marketinga. Beograd: Ekonomski
fakultet, 2009.
Lovreta, S., Radunović, D., Petković, G. Trgovina — teorija i praksa.
Beograd: Savremena administracija, 1998.
Lovreta, S. Trgovinski menadžment. Beograd: Ekonomski fakultet, 1999.
Madžar, Lj. Antiliberalizam u 22 slike. Beograd: Službeni glasnik.
Madžar, Lj. Suton socijalističkih privreda. Beograd: Institut ekonomskih
nauka, 1990.
Mareckova M. Exodus of Czech doctors leaves gaps in health care. Hospital
draw up crisis plans to prepare for May 1 easing of migration
restrictions. Lancet, No 363, 2004.
Martens, P., Huynen, M. M. T. E. “A future without health: health dimension
in global scenario studies”. Bulletin of the World Health Organization,
2003.
Masri, Maysoun Dimachkie et al., Contract Research Organizations:
An Industry Analysis. USA: University of Central Florida.
Matejić, V. Contributions to scientific and technological research and
development management organizations (Prilozi istraživanju naučnog i
tehnološkog razvoja i upravljanja organizacijama). Beograd: Savezni
sekretarijat za nauku i razvoj, 2003.
Matkovic, G., Bajec, Đ. Za bolji put Srbije. DS, 2006.
Mayer, R. Globalization, technology transfer and skill accumulation in
Low-income countries. World institute for development Economic
Research. UNU/WIDER. 2001
McKnee, M. & Nolte, E. Lessons from health during the transition from
communism. European Centre on Health of Societies in Transition.
London School of Hygiene and Tropical Medicine, London. BMJ
VOLUME 329 18-25-2004
McMichael, A. J., Beaglehole, R. The changing global context of public
health. Lancet, 2000
Memišević, S. Monetarno okrupnjavanje na evropskom tlu — ekonomska i
monetarna unija. Sarajevo: Direkcija za evropske integracije, 2010.
GLOBALIZACIJA
Merriam, Ch. E. Political Power. New York, 1964.

Micović, P., Micović, I. Zdravstveni sistem. Beograd: Evropski centar za mir
i razvoj.
Mijatović, B. Privatizacija. Beograd: Ekonomski institut, 1993.
Milanović, B. Globalizacija i mi. Beograd: Centar za liberalno-demokratske
studije „Prizma“, 2002.
Milovanović, G., Veselinović, P. Globalizacija i tranzicija. Kragujevac:
Ekonomski fakultet.
Mirić, O. Regionalna politika Evropske unije kao motor ekonomskog razvoja.
Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2009.
Мirus, R., Rylska N. Economic Integration: Free Trade Areas vs. Custom
Union. Edmonton: University of Alberta, Western Centre of Economic
Research, 2001.
Mitrović, M., Gavrilovic, A. Organizacija i menadžment u zdravstvenom
sistemu Srbije. FBIM. 2015.
MMF. Globalization, the Transition Economies, and the IMF.
Mushkin, S. “Toward a Definition of Health Economics“. Public Health
reports, Vol. 73, No. 9, 1958.
Nelson, R. and Phelps, E. “Investment in humans, technological diffusion,
and economic growth”. American Economic Review, Vol. 56, 1966.
Ocić, Č. „Globalizacija i nacionalne strategije razvoja“. Zbornik Matice
srpske za društvene nauke, br. 108, Novi Sad, 2000.
OECD. Globalization, of Industrial R & D: Policy Issues. Paris, 1998.
OECD. OECD Handbook on Economic Globalisation Indicators, OECD,
2005.
OECD. The OECD Guidelines for Multinational Enterprises, Paris,
OECD/GD (97) 40.
Openknowledge. https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/7378
Oxforddictionaries. Preuzeto sa:
https://en.oxforddictionaries.com/definition/behavioural_economics,
februar 2018
Palma, G. “Four sources of ʼde-industrializationʼ and a new concept of the
ʼDutch-diseaseʼ”, 2005, u: Ocampo, J. A., ed. Beyond Reforms, Structural
Dynamics and Macroeconomic Vulnerability. Stanford, CA.: Stanford
University Press.
Panić, M. Globalization and National Economic Welfare. New York:
Palgrave MacMillan, 2005.
GLOBALIZACIJA
Papavassiliou, N., Stathakopoulos V. “Standardisation versus Adaptation of
International Advertising Strategies: Towards a Framework”. European
Journal of Marketing, vol. 28, Issue 7-8, 1997.
Pavić, Ž. Zdravstvo i zdravstveni sistem. Srpsko lekarsko društvo, 2007.
Pečujlić, M. Globalizacija, dva lika sveta. Beograd: Gutembergova galaksija,
2002.
Pejcic, A., & Jakovljevic, M. “Pharmaceutical Expenditure in Balkan
Countries”. Journal of Medical Economics (JME) upcoming June 2017
DOI 10.1080/13696998.2017.1333514
http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/13696998.2017.1333514
Pelević, B., Vučković, V. Međunarodna ekonomija. Beograd: Ekonomski
fakultet, 2007.
Perkins, Dž. Nove ispovesti ubice ekonomija. Beograd: Babun.
PNHP.
http://www.pnhp.org/single_payer_resources/health_care_systems_four_
basic_models.php, januar 2018
Popovich, L., Potapchik, E., Shishkin, S., Richardson, E., Vacroux, A., and
Mathivet, B. Russian Federation: Health system review. Health Systems
in Transition, 2011.
Pregovori u okviru Urugvajske runde (od 1986. do 1994).
Prvulović, V. Ekonomska diplomatija. Beograd: Megatrend univerzitet, 2002.
Rabrenović, M., Popov, Stamenović, M. Pravno-ekonomski aspekti
globalizacije u zdravstvu. Beograd: Pravni život, 2018 (u štampi).
Rabrenović, M., Stamenović, M. Liberalizacija u ekonomskoj teoriji.
Beograd: Pravni život, 2017.
Rabrenović, M., Stosić, S., Stamenović, M. Značaj strategijskog upravljanja
za klinička ispitivanja. Beograd: Pravni život, 2017.
Rabrenović, M., Popov, D., Stamenović, M. Stepen ostvarene liberalizacije
Srbije u procesu pristupanja svetskoj trgovinskoj organizaciji. Beograd:
Pravni život, 2018 (u proceduri).
Rakić, M. Međunarodni marketing, 2. izd. Beograd: Megatrend univerzitet,
2002.
Rakita, B. Međunarodni biznis i menadžment. Beograd: Ekonomski fakultet,
2006.
Rakonjac Antić, T. Penzijsko i zdravstveno osiguranje. Beograd: Ekonomski
fakultet, 2012.
Ralston Sol, Dž. Propast globalizma i preoblikovanje sveta. Beograd:
Arhipelag, 2011.
GLOBALIZACIJA
Rankovic, A., Rancic, N., Jovanovic, M., Ivanovic, M., Gajovic, O., Lazic,
Z., Jakovljevic, M. Impact of imaging diagnostics on the budget — Are
we spending too much?, Vojnosanitarni pregled, 2013.
Reinert, E. Globalna ekonomija (kako su bogati postali bogati i zašto
siromašni postaju siromašniji). Beograd: Čigoja, 2006.
Republički zavod za statistiku. Strane podružnice u Republici Srbiji u 2012.
godini (inward FATS), Beograd, 2012. Dostupno na www.stat.gov.rs
Ritzer, G., Dean, P. Globalization: a basic text, 2nd Ed. United Kingdom,
Chicester: Wiley-Blackwell, 2015.
Rodrik, D. “Premature Industralization”. Journal of Economic Growth 21(1),
2016.
Rodrik, D. “Unconditional convergence in manufacturing”. Quarterly
Journal of Economics, 128(1), 2013.
Romanow, R. “Globalization and Canada’s healthcare system”, In:
Commission on the Future of Health Care in Canada. Montreal:
Canadian Health Services Research Foundation, 2002.
Russell, S. Illuminating cases: understanding the economic burden of illness
through case study household research. Health Policy and Planning 2005;
20, doi:10.1093/heapol/czi035
Sándor, J., Kosa, K., Papp, M., Fürjes, G., Kőrösi, L., Jakovljevic, M. and
Adany, R. Capitation based financing hampers the provision of
preventive services in primary health care. Front. Public Health 4: 200,
2016. doi: 10.3389/fpubh.2016.00200
Scholte, J. A. Globalization: A Critical Introduction. London: Palgrave
Macmillan, 2005.
Sekulović, A. Savremena ekonomija Rusije. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, 2005.
Serenkveberhan, C. Evrocentrizam u filozofiji, primeri I. Kanta (videti:
Vidojević, Z. „Kuda vodi globalizacija“, Beograd: Institut društvenih
nauka „Filip Višnjić“, 2005).
Shangquan, G. “Economic Globalization: Trends, Risks and Risk
Prevention”. UN. Economic & Social Affairs, 2000.
Shayne Cox Gad, Ph. D., D. A. B. T. Clinical Trials Handbook. John Wiley
& Sons. 2009.
Smith, J. “WTO 101: Myths About the World Trade Organization”. Harward
International Review, 01/2002, McGraw Hill.
Sokolov-Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “Development of the concept of
corporate social responsibility in trade under conditions of market
GLOBALIZACIJA
globalisation”. Ekonomika, Journal of Economic Theory and Practice,
Vol. 60, No 4, Niš: Society of Economists Ekonomika, 2014.
Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “The role of franchising in attracting
foreign investment in Serbia”. Thematic Proceedings “Possibilities and
Perspectives for Foreign Direct Investment in the Republic of Serbia” (ed.
prof. Pero Petrović). Belgrade: Institute of International Politics and
Economics, 2014 (ISBN 978-86-7067-204-8)
Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “Franchising as the model of
internationalisation of retailing”. Ekonomske teme, Vol. XXXIX, No. 1,
2015 (ISSN 1820-7804)
Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “The role of e-commerce in tourism
development of Republic of Serbia, Thematic Proceedings Tourism in
funcion of development of the Republic of Serbia-Spa Tourism in Serbia
and Experiences of Other Countries” (ur. Drago Cvijanović, Anna
Grigorievna Ivolga, Pavlo Ružić, Dragana Gnjatović, Tanja Stanišić).
University of Kragujevac, Faculty of Hotel Management and Tourism in
Vrnjačka Banja, 2015 (ISBN 978-86-89949-09-4, ISBN
978-86-89949-11-7)
Sokolov Mladenović, S., Ćuzović, Đ. “Partnership of trade and
manufasturers in the development of trademarks”. Ekonomika, No 4, 2015
(ISSN 0350-137X)
Sorenson, Z. “How Multinationals View Marketing Standardization”.
Harvard Business Review, 1984.
Sorman, Gi. Velika tranzicija. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića, 1997.
Stamenović, M., & Pavlović, S. “Suggestion of a model of a centralised
system for providing services in the field of clinical trials on drug”. XIII
International Symposium Symorg. Faculty of organizational sciences
University of Belgrade. ISBN 978-86-7680-855-5. 2012
Stamenovic, M. Challenges of economic globalisation in
healthcare considering health cooperatives as a response. ESD
International scientific conference, Belgrade, 2018.
Stamenovic, M., Dobraca, A. & Smajlovic, M. “Contemporary aspects of
marketing in clinical trials including segments of IT and technology
transfer”. Acta Informatica Medica, 2018.
Stamenović, M., & Stamenović, K. “Suggested model of implementation of
global technology and operations strategy”. Metalurgia International.
ISSN 1582-2214. No 2—3, 2014.
GLOBALIZACIJA
Stamenović, M., Ćuzović, S. Savremeni koncepti uticaja globalizacije i

liberalizacije na razvoj tržišta. Ekonbiz, Međunarodna naučna
konferencija, Bijeljina 2018.
Stamenović, M., Ćuzović, S. Inovacije u biomedicinskoj i farmaceutskoj
industriji u ozračju globalizacije tržišta sa osvrtom na region.
Međunarodna naučna konferencija, Banja Luka 2018.
Stamenović, M. & Stamenović, K. Application of Quantitative methods on
problem solving. International multidisciplinary Scientific conference
Eurobrand. ISBN 978-86-88065-31-3, decembar 2014.
Stamenovic, M. & Stamenovic, K. Forecasting new technology in case of
Forex and Equity markets. International multidisciplinary Scientific
conference Eurobrand. ISBN 978-86-88065-31-3, decembar 2014.
Stamenovic, M., Cvetkovski, T. & Primorac, D. Challenges in forecasting
exchange rates by Multinational corporations in global finance era. ESD
International Scientific Conference. ISSN 1849-689X. Belgrade, maj
2016.
Stamenovic, M. & Dobraca, A. “Benefits of outsourcing strategy and IT
technology in clinical trials”, Manuscript number: AIM-2017-08-094.
Acta Informatica Medica. Accepted paper for publishing, avgust 2017.
Stamenović, M., Gulan, B., Dragaš, B. Srbija danas — Savremeni aspekti
neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbedosti i
tranzicije. Novi Sad: Prometej, 2017.
Stančetić, V. Region kao razvojna perspektiva u Evropskoj uniji. Beograd:
Službeni glasnik, 2009.
Steger, M. “Ideologies of globalization. Journal of political Ideologies.
Carfax publishing, 2005.
Stiglic, Dž. Protivrečnosti globalizacije. Beograd: SBM-x, 2002.
Svetska zdravstvena organizacija. The world health report 2000.
Tanahashi, K. Health impact of globalisation.
Taylor, F. The Principles of Scientific Management. New York: Harper &
Brothers Publishers, 1911.
Theodore, N. C. Global Political Economy. New Jersey: Pearson, 2010.
Todic, D. Ekološki menadžment u uslovima globalizacije. Beograd:
Megatrend univerzitet, 2002.
Tornjanski, V. & Stamenović, M. Analysis of capital structure patterns of
multinational corporations. International multidisciplinary Scientific
conference Eurobrand. ISBN 978-86-88065-31-3, decembar 2014.
GLOBALIZACIJA
Tornjanski, V., Stamenović Pajić, V. & Marinković, S. “Evaluation of
Eurobank EFG Bank Development Priorities Using normative
forecasting”. Metalurgia International. ISSN 1582—2214, Vol. 4, 2013.
Turban, E., McLean, E., Wetherbe, J. Informaciona tehnologija za
menadžment (Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju).
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003.
UNCTAD. Structural Transformation and Industrial Policy. New York,
Geneva: United Nations, 2016.
UNCTAD. <http://unctad.org/en/Docs/iteiia20072_en.pdf>
United States Trade Representative (USTR), https://ustr.gov, pristupljeno12.
decembra 2017.
Valverde, J. L. The globalization of medicines as a challenge for
governments. Network of Centres for Study of Pharmaceutical Law,
2016.
Vinogradov, N. A., Strashun, I. D. Health protection of the workers of the
Soviet Union. Moscow: Medgiz, 1947.
Veselinović, P., Ćuzović, Đ. Globalizacija kao pokretač novih ekonomskih
odnosa, Međunarodna poslovna konferencija: „Kako uspet do leta
2020?“, Poslovni in družbeni izzivi slobodnog sveta. Celje: Ekonomska
šola, Višja strukovna šola, 2014.
Visser, H., Smits, W. A guide to international monetary economics (citarno u:
Bilas, V. Teorija optimalnog valutnog područja: Euro i Europska
monetarna unija, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, 2005).
Vodič ka novom javnom zdavlju. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
Wade, R. After the crisis: industrial policy and the developmental state in low
income countries. Global Policy 1(2), 2010.
Wagner et al. Access to care and medicines, burden of health care
expenditures, and risk protection: Results from the World Health Survey,
151—158, 2011, with permission from Elsevier.
Wallerstein, I. The Modern World System: Capitalist Agriculture and the
Origins of the European World-Economy in the Sixteenth Century. New
York: Academic Press, 1974, as cited in: Holton, R. J. Globalization and
the Nation-State. London: Macmillan Press, 1998.
Waters, M. Globalization. London: Routledge, 1995, citirano u: Clark, I.
Globalization and International Relations Theory. New York: Oxford
University Press, 1999.
WHO, Regional Office for Europe (2011). European Health for All database
(HFA-DB).Copenhagen, WHO Regional Office for Europe.
GLOBALIZACIJA
WHO. Preuzeto sa:

http://www.who.int/sdhconference/resources/Conceptualframeworkforact
iononSDH_eng.pdf, februar 2018.
WIPO. Preuzeto sa: https://www3.wipo.int/ipstats/pmhlinechart, februar
2018.
Woodward, D., Drager, N. & Lipson, D. “Globalization and Health: a
framework for analysis and action. Bulletin of the World Health
Organization”, Vol. 79, 2001.
World Bank. Sustaining reforms under the oil windfall. Moscow: World
Bank, Russian Economic Report, No. 24, 2011b.
World Bank Group. Working for a World Free of Poverty.
www.worldbank.org
World Bank. 10 Things you Never Knew About the World Bank,
www.worldbank.org
World Health Organization, Department of Human Resources for Health.
Preuzeto sa: http://www.who.int/hrh/tools/en/. decembar 2017.
World Migration Report 2008: Managing Labor in the Evolving Global
Economy, International Organization for Migration, 2008.
World Migration Report 2018.
Worldmeters. Preuzeto sa: http://www.worldometers.info/world-population/,
februar 2018.
Worldpopulation. Preuzeto sa:
https://www.google.rs/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=sp
_pop_totl&hl=en&dl=en, februar 2018.
Wunderlich, J., Warrier, M. A Dictionary of Globalization. London:
Routledge, www.unctad.org
Yach, D., Bettcher, D. “The globalization of public health, II: the
convergence of self-interest and altruism”. American Journal of Public
Health, 1998.
Zdravstveni sistem i potrošnja u Srbiji. Institut za javno zdravlje „Batut“.
2009, preuzeto sa:
http://www.batut.org.rs/download/nzr/7%20Zdravstveni%20sisten%20i%
20potrosnja.pdf, april 2017.
Zec, M. et al. Privatizacija. Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1994.
Zec, M., Živković, B. Tranzicija realnog i finansijskog sektora. Beograd:
Institut ekonomskih nauka, 1997.
GLOBALIZACIJA
IZVODI IZ RECENZIJA
I
Monografija Globalizacija — savremeni aspekti ekonomije, trgovine i
zdravstva predstavlja proboj u našem razumevanju povezanosti između
ekonomije, trgovine i zdravstva i siromaštva nacija i stoga će zauvek promeniti
naše razumevanje ekonomskog razvoja.
Svetska privreda poslednjih stotinak godina prolazila je kroz različite uspone
i padove (u ekonomskoj literaturi mogu se naći pojmovi kao što su: manije,
panike, lomovi, depresije, recesije, itd.). Ti padovi nekada su poprimali karakter
sveopšte depresije, sa katastrofalnim posledicama na globalnom, nacionalnom,
korporativnom i individualnom planu. Razlog tome je i velika zavisnost,
povezanost i osetljivost nacionalnih ekonomija od globalnih, nadnacionalnih
finansijskih centara moći, kao i od institucija i mehanizama funkcionisanja
globalnog finansijskog tržišta (tržišta novca i kapitala). Ovome bi trebalo dodati i
prekomerno poverenje i očekivanje i velikih i malih „igrača“ željnih uspeha i
brzih zarada na berzama širom sveta. U toj strahovitoj pohlepi za visokim i brzim
profitima, veliki broj pojedinaca, kompanija i država doveden je na ivicu
potpunog sloma.
Nedavna aktuelna ekonomska kriza razbila je sve tabue. Uvođenje tržišnih
struktura po modelu slobodne konkurencije nije svuda povoljno delovalo na
ekonomski rast, čak suprotno, u mnogo slučajeva dovelo je do ekonomskog pada,
koji se nekad pretvarao u dugotrajnu depresiju. To je zadesilo većinu zemalja u
tranziciji, koje se nisu još oporavile od šoka nagle liberalizacije i izloženosti
svetskoj konkurenciji, ali i mnogih drugih manje razvijenih zemalja. Danas smo,
umesto opšte stabilnosti i brzog rasta blagostanja u svetu, svedoci povećane
nestabilnosti, usporavanja rasta i produbljivanju jaza između bogatih i
siromašnih, i smanjenja socijalnih prava. Zato je potrebno preispitivanje
ekonomskog liberalizma kao instrumenta racionalnog konsenzusa o idealnom
uređenju sveta po jedinstvenom obrascu.
Namera je autora monografije Globalizacija — savremeni aspekti ekonomije,
trgovine i zdravstva, da kritički, sa argumentacijom koja se teško može osporiti,
jasno pokažu da je to bilo pogrešno shvatanje. Na osnovu analize privredne i
finansijske istorije brojnih zemalja sa svih kontinenata, autori iz vizure
ekonomije, trgovine i zdravstva daju jedan sveobuhvatan pogled na raznolikost i
sličnost ekonomskih, trgovinskih i zdravstvenih kriza tokom 20. veka, kao i na
početku ovog stoleća, sa svim greškama država, bankarskim panikama i
inflacionim udarima, od ukidanja zlatnog standarda do savremene hipotekarne
krize. Možda će se zaključci u monografiji nekima učiniti suviše sumornima.
GLOBALIZACIJA
Ekonomske krize su tokom istorije imale iznenađujuće konzistentne frekvencije,

trajanje i žestinu a kratko pamćenje kreatora privrednih performansi olakšavalo je
ponavljanje kriza.
Svima je jasno da globalistički pristup koji je prevladavao poslednje tri
decenije danas zastareo. Takođe, većina nas uviđa da je došlo do promene. Ključ
rešenja čestih depresija u pojedinim zemljama nije u obnavljaju starih okoštalih
struktura iz prošlog veka, zasnovanih na starim pretpostavkama.
Autori ove zanimljive monografije smatrali su da je bilo potrebno dati jednu
kratku analizu dosadašnjih kriza, a naročito onih koje su se dogodile u 20. veku
jer istorija se nekad i ponavlja. Naime, „isti lekovi ne deluju na različite bolesti“.
Ako se ovako nastavi, teško će biti relativizovati mračnu sliku sadašnjeg sveta
koju nam mnogi ekonomisti i sociolozi prognoziraju. Više je nego dovoljna
dramatična poruka Džona Greja, koji nam u knjizi Lažna zora (iluzije globalnog
kapitalizma) kaže: „Sve dublja međunarodna anarhija budućnost je čovečanstva...
Širenje novih tehnologija širom sveta ne unapređuje ljudsku slobodu. Umesto
toga, ono je dovelo do oslobođenja tržišnih sila od društvene i političke kontrole.
Dajući tu slobodu svetskim tržištima garantujemo da će doba globalizacije biti
zapamćeno kao još jedan krug u istoriji ropstva.“
Izvorno, prethodna kriza (2008) ticala se stambenog sektora, pri čemu nije reč
o krizi nedovoljne količine stambenih resursa, već o krizi njegovog preobilja.
Ekonomske krize tokom 20. veka, a naročito one od sedamdesetih godina
(zvanično početak globalizacije) bile su posledice implozije balona imovinskih
cena ili velikih deprecijacija nacionalnih valuta na deviznom tržištu; u nekim su
slučajevima devizne krize pokretale bankarske krize, a u drugim slučajevima
bankarske krize dovodile su do deviznih kriza, i tako u krug. Velike količine
fiktivnog kapitala što pljuskaju planetom — otvaraju mogućnost da poplave
posudu u kojoj se sve to događa. Početak globalizacije u svetu (1970-ih)
manifestuje se nestabilnošću i povremenim krizama. Tržišta akcija, roba,
nekretnina, nafte — nestabilna su. Finansijski mehuri uvek eksplodiraju, jer po
definiciji, mehur sadrži neodrživi obrazac promena cena ili tokova novca. Mnogi
ekonomski pisci i političari verovali su da svetska ekonomija na početku 21. veka
beleži nezapamćene rezultate i da će krize poput one iz prošlog veka biti samo
istorija koja će se, s vremena na vreme, prepričavati.
Slom svetske ekonomije iz 2008. godine bio je najteži svetski finansijski
kolaps nakon 1929. i označio je da će se svet suočiti sa najvećim ekonomskim
problemima još od Velike depresije. Neka dešavanja iz 2008. godine jedinstvena
su u istoriji: propast približno 40.000 milijardi dolara akcijskog kapitala, najveća
zabeležena nacionalizacija najvećih američkih hipotekarnih poverilaca, otkad je
sveta, najveća bankrotstva u istoriji itd. Dakle, živimo u jednom vremenu o kome
će se pričati decenijama i koje će se proučavati generacijama.
GLOBALIZACIJA
Jedan citat Krugmana dovoljno nam govori o sadašnjem trenutku i
perspektivi našeg sveta: „To znači da po prvi put od 1917. živimo u svetu u kome
se prava svojine i slobodnog tržišta smatraju fundamentalnim načelima, ne
mrskim koristoljubivim smicalicama; gde se neprijatni aspekti tržišnog sistema
— neravnopravnost, nezaposlenost, nepravda — prihvataju kao životne činjenice.
Kao i u viktorijanskoj eri, kapitalizam je siguran ne samo zahvaljujući svojim
uspesima — koji su, uskoro ćemo videti, odista bili vrlo realni — nego i zato što
niko ne nudi zadovoljavajuću alternativu. Takva situacija neće večno trajati.
Sigurno će biti drugih ideologija, drugih snova; a pojaviće se utoliko pre ukoliko
trenutna ekonomska kriza potraje i produbi se. Za sada, kapitalizam vlada svetom
bez takmaca.“
Autori ekonomskih naslova, kao što je ova monografija, često podležu
iskušenju da pišu visokoparno i suvoparno, posebno kada je u pitanju ovako
ozbiljna tema. Međutim, ovde to nije slučaj. Monografija je pisana jasnim i
promišljenim jezikom, izražavajući stavove autora koji su rezultat višegodišnjih
istraživanja. Pisci ove knjige ukazuju da je važno gde se nalazimo i gde su naši
putevi u budućnosti. Još uvek živimo u svetu u kojem ne vrede uobičajena pravila
ekonomske politike, odnosno živimo u svetu kojim upravlja ekonomija depresije.
Dakle, razumevanje ekonomije depresije, u kojoj vrlina može biti mana a
razboritost glupost, naša je jedina odbrana od ekonomske propasti.
Budući da su globalizacija i njena tri aspekta: ekonomija, trgovina i
zdravstvo, oblast koja bi trebalo da zanima mnoge, ova monografija obraća se
nekolikim grupama čitalaca. Prvoj grupi pripadaju oni koji nikada nisu studirali
ekonomiju ali koji se živo interesuju za fenomene ekonomije i koji bi želeli da
steknu bolji uvid u ekonomsko razmišljanje. U drugu grupu svrstavaju se svi oni
koji su nekada studirali ekonomiju i koji sada mogu da upotpune svoja saznanja
iz savremene ekonomske nauke. Treću grupu čine današnji studenti koji neretko
izražavaju želju da teorijsku i praktičnu ekonomiju na svojim ekonomskim
studijama ojačaju. Svim ovim grupama i pojedincima ova će knjiga omogućiti da
ostvare svoje želje i nadanja.
Stoga, sa velikim zadovoljstvom preporučujem da ova monografija što pre
ugleda svetlost dana, kako bi i najšira javnost imala mogućnost da spozna neke
ekonomske istine i time upotpuni svoja znanja iz ekonomije.
U Nišu, 17. aprila 2018. Dr Dušan Zdravković,

redovni profesor
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu,
u penziji, s. r.
GLOBALIZACIJA
GLOBALIZACIJA
II
Sа velikim i iskrenim zаdovoljstvom prihvаtio sаm dа budem recenzent
ponuđenog tekstа predmetne nаučne knjige (monogrаfije) аutorа prof. dr Sretena
Ćuzovića, dr Đorđa Ćuzovića i Milorаda Stаmenovića, u izdаnju Ekonomskog
fаkultetа u Nišu.
Detаljno sаm pregledаo i pročitаo dostаvljeni tekst rukopisа. Knjigа je
nаpisаnа veomа jаsno, stručno i kompetentno. Tekst obiluje grаfičkim,
tаbelаrnim i šemаtskim modelirаnjem pojedinih znаčаjnijih kаtegorijа opšteg
fenomenа globаlizаcije. Obiluje takođe i brojnim i korisnim porukаmа, аnаlizаmа
i prаktičnim primjerimа, koji oplemenjuju osnovni tekst. Posebno je pohvаlnа
primijenjenа ekonomskа аnаlizа i istrаživаnje tаko znаčаjnih oblаsti kаo što su
ekonomijа-trgovinа i zdrаvstvo. Nа tаj nаčin, аutori sugerišu i predlаžu mnoge
nove uzorne (globаlno dokаzаne) modele, kojimа se mogu otvoriti korisni putevi
u njegovom rаzvoju u Srbiji. Mislim dа to predstаvljа posebаn аutorski doprinos,
kojim je poboljšan kvаlitet rаzmаtrаne knjige.
Pored znаčаjnog i inovirаnog tretirаnjа i modelirаnjа nаjznаčаjnijih teorijskih
i prаktičnih, nerаvnomjernih, bolnih i protivurječnih pitаnjа, problemа i procesа
složenog fenomenа globаlizаcije, аutori su originаlnom koncepcijskom kreаcijom
(izbor i rаspored temаtskih pitаnjа, cjelinа i poglаvljа, njihovа strukturа i obim)
nаprаvili nаučni iskorаk u odnosu nа dosаdаšnje slične nаučne knjige o
globаlizаciji, koje su publikovаne nа prostorimа bivše Jugoslаvije. Nаpominjem
dа sаm i sâm bio аutor jedne (Kontrаsti globаlizаcije, 2002, u izdаnju Ekonomike
Beogrаd) i koаutor druge monogrаfije o globаlizаciji (Globаlizаcijа u ogledаlu
rаzvojа, krize i medijа, 2010, u izdаnju Elit Podgoricа).
O globаlizаciji je moždа nаjviše pisаno u posljednje tri decenije. Ali, tа temа je
uvijek i iznovа inspirаtivnа zа аutore, pružаjući im mogućnosti zа primjenu nа rаzne
oblаsti, uz sаgledаvаnje i identifikovаnje njenih novih uzrokа i posljedicа. To
ubjedljivo i dopаdljivo pokаzuje i rаzmаtrаnа monogrаfijа, posebno s аspektа prа-
vilnih, pohvаlnih, konzistentnih i temeljnih opredjeljenjа аutorа u pogledu nedvo-
smislene kritike pogubnih, аpstrаktnih, vulgаrizovаnih, ideologizovаnih i dogmаti-
zovаnih kvаzineoliberаlnih improvizаcijа. One su, nаžаlost, još uvijek ne sаmo
snаžno prisutne u mаkroekonomskim politikаmа nekih držаvа nаšeg regionа, nego i
mitologizovаne, sа potpuno jаsnim interesnim motivimа njihovih kreаtorа. Zbog
togа ovа nаučnа monogrаfijа predstаvljа ne sаmo kvаlitetаn i originаlаn nаučni
doprinos, nego i još jedаn dobаr primjer u kolekciji kvаlitetnih knjigа, kojimа se
hrаbro, nаučno neutrаlno, аrgumentovаno i utemeljeno osvjetljаvа globаlizаcijski
plаšt pod kojim se nevješto skrivаju ideje i prаkse kvаzineoliberаlnih improvizаtorа.
Ne volim ponаvljаnjа i preuzimаnjа аutorskih citаtа, а još mаnje cijenim
stereotipno prepričаvаnje strukture knjige. Zаto ću to izbjeći i u ovoj skromnoj
GLOBALIZACIJA
recenziji. Umjesto togа, mislim dа je mnogo znаčаjnijа konstаtаcijа dа je

rаzmаtrаni tekst u dovoljnoj mjeri prilаgođen sаvremenim svjetskim (dа ne
kаžem globаlnim) monogrаfskim zаhtjevimа, od kojih bih posebno pohvаlio
visoko koncentrisаn i redukovаn tekst, bez nepotrebnih širenjа temа, sа
tretirаnjem nаjznаčаjnijih fаktorа uticаjа i kаrаkterističnih pojаvа i odnosа koji se
mаnifestuju u okviru opšteg procesа globаlizаcije. Rаzmаtrаnа knjigа u tom
pogledu predstаvljа jedаn vrijedаn pokušаj i ozbiljаn nаučno-metodološki nаpor
аutorа, koji će, nаdаm se, ostаti trаjnog kаrаkterа.
Zаmišljeni temаtski okvir аutori su u potrebnoj i sаsvim dovoljnoj mjeri
zаokružili u ključnim nаučnim аspektimа, sаdržаjno su veomа kvаlitetno uočili
glаvne fаktore uticаjа, solidno povezаli i zаokružili istrаživаčke cjeline i znаlаčki
usklаdili pojedinа poglаvljа, što je znаčаjаn i dodаtni kvаlitet ove monogrаfije.
Oni su se i u tom pogledu približili visokim svjetskim izdаvаčkim stаndаrdimа,
koji su još uvijek relаtivno rijetki u nаšim regionаlnim prostorimа. Osnovni tekst
je sklаdno metodološki prilаgođen strukturi ovog vrijednog rukopisа, koji
očigledno sublimirа predаn i dugogodišnji аnаlitički i istrаživаčki rаd trojice
аutorа nа predmetnoj problemаtici.
S pozicijа sopstvenog višedecenijskog iskustvа i obimnih (objаvljenih)
nаučnih istrаživаnjа (monogrаfijа i člаnаkа) iz opšte i posebnih oblаsti globаli-
zаcije i trаnzicije kаo globаlizаcijske kopije u mаlom (u uticаjnom i interesnom
smislu), zаključujem dа se rаdi o rijetkoj i kvаlitetnoj nаučnoj monogrаfiji, kojа u
koncepcijskom, аnаlitičkom i nаučno-metodološkom smislu predstаvljа ne sаmo
znаčаjаn i originаlаn doprinos, pomjerаjući dosаdаšnjа ekonomskа znаnjа o
globаlizаciji nа ovim prostorimа, nego i unikаtаn pokušаj dа se nа specifičаn
nаčin kombinuju teorijskа znаnjа o globаlizаciji s njenom primjenom nа tаko
vitаlnu oblаst društvа kаo što su ekonomijа-trgovinа i zdrаvstvo.
Objаvljivаnje svаke knjige, а posebno nаučne, veliki je prаznik. Srećаn sаm
što ću ovom recenzijom učestvovаti u novom prаzniku. Vjerujem dа će ovа
nаučnа monogrаfijа dostojno upotpuniti izdаvаčku djelаtnost Ekonomskog fаkul-
tetа u Nišu, nа prаvi nаčin reprezentovаti njegove kvаlitetne аutore i inspirisаti
nove аutore dа pišu o ovoj populаrnoj temi nа neki drugi nаčin.
Zbog svegа nаvedenog, zаdovoljstvo mi je dа preporučim izdаvаču publi-
kovаnje ove nesvаkidаšnje i nаdаsve vrijedne nаučne monogrаfije ekonomske
profilаcije.
U Nikšiću, 17. aprila 2018. Akаdemik
dr Veselin Drаšković,
redovni profesor,
Univerzitet Crne Gore
GLOBALIZACIJA
III
Odlukom Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta u Nišu, predložen
sam za recenzenta rukopisa monografije Globаlizаcijа: sаvremeni аspekti
ekonomije, trgovine i zdrаvstvа, autora prof. dr Sretena Ćuzovića, naučnog
istraživača dr Đorđa Ćuzovića i doktoranda Milorada Stamenovića, na čemu im
se zahvaljujem.
Njihov predlog da se moje ime nađe na listi eminentnih recenzenata, mojih
dragih kolega, eksperata iz oblasti tematike za koju su se opredelili istraživači —
autori ovog rukopisa, nije slučajan. Pored ostalog, izdvajam nekoliko ključnih
razloga kojima se, pretpostavljam, vodio predlagač recenzenata — potencijalni
izdavač ovog naučnog dela.
Celokupni moj naučno-istraživački rad usmeren je na užu naučnu oblast za
koju su se autori ovog rukopisa opredelili u svom istraživanju. I to nije jedini
razlog zbog kojeg sam prihvatio obavezu recenzentskog „arbitra“, jednog od
petoro predloženih recenzenata. Dodatni motiv i čast da budem recenzent ovog
rukopisa jeste i to što pratim i poznajem naučno-istraživački rad kojim se bave
prva dvojica autora ovog rukopisa. Profesora dr Sretena Ćuzovića, kao starijeg
kolegu, imao sam priliku da slušam odnosno da čitam njegove radove, objavljene
u eminentnih domaćim i inostranim časopisima. On je poznat stručnoj javnosti.
Drugog autora, dr Đorđa Ćuzovića, imao sam priliku da upoznam tokom
doktorskih studija, pošto sam bio član Komisije za sticanje doktorske titule (u
svim fazama), od prijave do odbrane 2012. godine. Napominjem da je doktorska
disertacija Đ. Ćuzovića, Globalizacija i njen uticaj na nacionalnu privredu
Republike Srbije, ocenjena od strane članova komisije kao naučno-istraživački
rad od posebnog značaja za teoriju i praksu. Uzgred, ne manje važno, imao sam i
koautorski naučno-istraživački rad s kolegom Đorđem, na temu iz uže naučne
oblasti rukopisa za koji sam određen kao recenzent.
Namera mi je da izdavača i naučno-stručnu javnost kojoj će ovo nau-
čno-istraživačko štivo biti dostupno upoznam s ovih nekoliko akademsko-istra-
živačkih odrednica autora i njihovom prepoznatljivošću u akademsko-univer-
zitetskoj javnosti, što je, s jedne strane, izazov potpisniku ove recenzije da se
prihvati uloge naučnog „arbitra“, a istovremeno i garancija, s druge strane, da će
od objavljivanja ovog naučno-istraživačkog štiva koristi imati i Ekonomski
fakultet u Nišu, ali i studenti i akademsko-stručna javnost i društvo u celini.
Sve mi to daje povoda da rukopis pod nazivom Globаlizаcijа: sаvremeni аspekti
ekonomije, trgovine i zdrаvstvа predložim za objavljivanje kao naučnu monografiju.
S obzirom na ograničenost prostora za ovakvu vrstu izveštaja, s jedne, i
procesnog pristupa u izradi mogorafije, njenog sadržaja i „popisa“ tematskih
celina, s druge strane, opredelio sam se da u izveštaju ne „detaljišem“ o svakom
GLOBALIZACIJA
poglavlju posebno, iz razloga što bih rizikovao da se ponavljam, s obzirom na to

da sam ponuđeni rukopis detaljno pročitao.
Stoga ističem da rukopis monografije predstavlja skladan mozaik teorijskih
pogleda na globalizaciju, njen uži segment, ekomoniju-trgovinu i zdravstvo, uz
puno uvažavanje društveno-ekonomskih pretpostavki — pokretača za njen
nastanak i razvoj. Za razliku od obimne makroekonomske litarature u kojoj
dominiraju naslovi kao i teorijsko-polemičke rasprave na temu: za i protiv
globalizacije, autori ove monografije usredsredili su se na teorijsko-empirijsko
sagledavanje procesa globalizacije u ekonomiji-tgovini i zdravstvu.
Njihovo istraživanje predstavlja eksperimentalnu vežbu: proveru teorijskih
pogleda na proces globalizacije na „poligonu“, u praksi. U fokusu njihovih
istraživanja je sagledavanje konkurentske prepoznatljivosti i jačanje poslovnih
performansi subjekata ekonomije, trgovine i zdravstva, što daje dodatnu vrednost
monografiji i čini je naučno prepoznatljivom.
Autori globalizaciju posmatraju kao „novo“ okruženje, u kojem kreatori
ekonomsko-trgovinsko-zdravstvene politike osmišljavaju svoj strategijski nastup.
Za razliku od tradicionalne literature, koja globalizaciju posmatra kao „svet posle
1989“, oni idu korak napred. Ne osporavaju ovu činjenicu, s tim što ih istraživačka
radoznalost „tera“ — podstiče da istražuju viziju, misiju, strategiju uklapanja
ekonomije, trgovine i zdravstva u globalno geostrategijsko oblikovanje sveta „posle
1989“. Reč je o sagledavanju poslovanja privredno-trgovinskih i zdravstvenih
subjekata u uslovima „nove ekonomije-znanja-digitalne web ekonomije“.
U njihovom radu dominiraju empirijska istraživanja tri važna segmenta
nacionalnih privreda, kao što su ekonomija, trgovina i zdravstvo, koja su
nedovoljno obrađena u dosadašnjoj literaturi.
S druge strane, vezivna nit koja prožima i povezuje globalizaciju s
ekonomijom-trgovinom i zdravstvom, u ovom istraživanju, jesu ekonomski
parametri — činjenice na kojima autori izvode zaključke i iznose predloge. To im
je poslužilo kao svojevrsna kost-benefit analiza, na osnovu koje daju smernice za
uklapanje nacionalnih ekonomija u regionalne i globalne tokove.
To je razlog više za konstataciju da su autori pripremili i ponudi
naučno-stručnoj javnosti savremeno oblikovano naučno-istraživačko štivo —
monografiju koju Ekonomskom fakultetu u Nišu svesrdno preporučujem za
izdavanje, kao bi na taj način postala dostupna naučno-stručnoj javnosti.
U Kragujevcu, 11. maja 2018. Prof. dr Petar Veselinović,

redovni profesor
Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu
GLOBALIZACIJA
IV
Monogrаfijа Globаlizаcijа: sаvremeni аspekti ekonomije, trgovine i

zdrаvstvа, аutorа dr Sretenа Ćuzovićа, dr Đorđа Ćuzovićа i Milorаdа
Stаmenovićа, pored predgovorа i literаture, sаstoji se iz sledećih sedаm logički
strukturisаnih i koncepcijski međuzаvisnih poglаvljа: 1) Društveno-ekonomskа
uslovljenost globаlizаcije, 2) Globаlizаcijа i novi ekonomski odnosi, 3) Osnovne
tendencije rаzvojа svetske privrede, 4) Institucionаlni nosioci globаlizаcije, 5)
Međuzаvisnost regionаlizаcije i globаlizаcije, 6) Trgovinskа liberаlizаcijа —
ekonomski „аtlаs“ globаlizаcije, 7) Ekonomskа globаlizаcijа u zdrаvstvu.
Predmet istrаživаnjа monogrаfije odnosi se nа аktuelаn „fenomen“ 21. vekа,
koji je bio, jeste i biće, u fokusu brojnih teorijsko-empirijskih istrаživаnjа.
Međutim, ono što ovu monogrаfiju rаzlikuje od ostаlih publikаcijа i čini je
prepoznаtljivom jeste to što su аutori istrаživаnju procesа globаlizаcije pristupili
s jednog novog, nedovoljno istrаženog teorijsko-empirijskog segmentа. Izbor
između rаzličitih pristupа istrаživаnju globаlizаcije u ovoj monogrаfiji uokviren
je nаučno-istrаživаčkom prepoznаtljivošću i profesionаlnom orijentаcijom аutorа,
s jedne, i prepoznаvаnjem nedovoljno istrаženih ekonomskih аspekatа
globаlizаcije, s druge strаne. Polаzeći od prethodnog, аutori su prepoznаli dа je u
nаučno-stručnoj literаturi dovoljno pаžnje posvećeno mаkroekonomskim
trendovimа globаlizаcije i njihovim protivurečnostimа, dok su mikroekonomski
аspekti bili u senci ovih istrаživаnjа.
Autori su u monogrаfiji obrаdili sаvremene аspekte globаlizаcije, koje su
prepoznаli kаo nedovoljno istrаžene u sаvremenoj teoriji i prаksi. Tаkođe, u
monogrаfiji je obrаđen i аspekt uticаjа globаlizаcije nа zdrаvstvo. Globаlizаcijа u
zdrаvstvu iziskuje znаčаjnа znаnjа iz oblаsti medicine, epidemiologije,
sociologije, političkih nаukа, ekologije i ekonomije. Od pomoći svаkаko mogu dа
budu dаlji scenаriji rаzvojа koji bi pomogli u jаsnijem određivаnju ciljа, аli i
definisаnju korаkа u procesu sаme integrаcije. Kroz holistički pristup аutori su
pokаzаli dа globаlizаcijа utiče nа institucionаlne, ekonomske, socijаlno-kulturne i
ekološke determinаnte i zdrаvlje stаnovništvа, tаko dа proces globаlizаcije
uglаvnom funkcioniše nа kontekstuаlnom nivou.
Prezentovаni tekst u monogrаfiji obrаđen je nа rаzumljiv, koncizаn i
nаučno-stručno prihvаtljiv nаčin. U obrаdi teme korišćen je veliki broj referentnih
izvorа literаture, i to: knjige, nаučni i stručni člаnci koji su objаvljeni u
čаsopisimа, zbirkаmа rаdovа i prezentovаni nа stručnim skupovimа; i internet
strаnice kаo izvori podаtаkа, pretežno nа engleskom jeziku. Tekst sаdrži brojne
grаfikone, slike i tаbele koji osvetljаvаju pojedine probleme u vezi sа
sаvremenim аspektimа globаlizаcije.
GLOBALIZACIJA
Po širini i dubini sаdržаjnog obuhvаtа istrаživаne problemаtike, ovа

monogrаfijа predstаvljа sаdržаjno znаčаjno i složeno delo. S obzirom nа
celokupan sаdržаj, ovu monogrаfiju mogu koristiti rаzličiti subjekti nаučno
stručne jаvnosti: istrаživаči iz nаučno-obrаzovnih institucijа, studenti, i svi ostаli
koji trаže odgovor nа pitаnjа sа kojimа se susreće sаvremeni menаdžment i
mаrketing u uslovimа rаstuće globаlizаcije.
Nа osnovu izloženog može se zаključiti dа tekst monogrаfije Globаlizаcijа:
sаvremeni аspekti ekonomije, trgovine i zdrаvstvа аutorа dr Sretenа Ćuzovićа, dr
Đorđа Ćuzovićа i Milorаdа Stаmenovićа zаdovoljаvа sve potrebne kriterijume i
može se publikovаti kаo monogrаfijа od nаcionаlnog znаčаjа.
U Nišu, 5. maja 2018. Dr Svetlаnа Sokolov Mlаdenović,

vanredni profesor
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu
GLOBALIZACIJA
Poštovanom auditorijumu,
Tokom proleća 2018, u postupku pripreme za štampu i izdavanja knjige:
Globalizacija — Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva, primio sam
poziv da budem jedan od njenih recenzenata u svetlu svoje ekspertize na polju
zdravstvene ekonomije i politike prepoznate na prostoru Istočne Evrope i
Balkana. Odazvao sam se pozivu smatrajući da je tema kojom se autori bave
uistinu od kardinalne važnosti za postsocijalističku Srbiju, koja je svojevremeno
bila najstarija ustavna monarhija Balkana i poslužila kao istorijsko jezgro
državnosti obe Jugoslavije u 20. veku. Autori koji su se latili ambicioznog posla
sačinjavanja sinteze u ovoj oblasti od prvorazrednog značaja, imaju iza sebe
akademsko iskustvo i veću količinu objavljene monografske građe koja je
prethodila ovom poduhvatu.
Neoliberalni kapitalizam je trećom velikom recesijom u poslednjem veku
pokazao duboku imanentnu ranjivost privreda onih zemalja koje su nosioci ovog
modela. Usledio je ekstremni intervencionizam nacionalnih vlada u zemljama
„slobodnog tržišta“ i izuzetno spor oporavak čak i vodećih OECD ekonomija, sa
početkom suštinskog rasta tek posle čitave decenije od 2007. Za sve to vreme,
realna prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (GDP) vodećih brzorastućih
tržišta (EM7 / BRICs prevashodno) ostaje dva do tri puta viša pre, tokom i posle
globalne recesije. EM7 zemlje, u poređenju sa G7, u 2018—2019. doprineće
realnom rastu svetske privrede polovinom a ukupni proizvod svih G7 zemalja
svega sa četvrtinom. U duhu ovih činjenica važno je posmatrati neoliberalni
model kao izvorno koherentan i onaj u osnovi ideje „Globalizacije na zapadni
način“. Međutim, taj se koncept mora posmatrati i kao značajno arhaičan i sve
manje konkurentan. U smislu projekta novog puta svile, svedočimo preuzimanju
pomenutog koncepta i mirnom prihvatanju koncepta „globalizacije na kineski
način“ od strane eksponencijalno sve većeg broja zemalja, i to ne samo u
okvirima triju kontinenata Starog sveta. U tom svetlu, i aktuelni mnogostruki
trgovinski ratovi između geopolitički prvorazrednih centara uticaja, daju se
tumačiti u okviru borbe za primat u toku temeljnog i dugoročnog premeštanja
svetskog bogatstva sa Zapada u Aziju.
Knjiga Globalizacija — Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva
uspešno približava ovu složenu problematiku, kako stručnom auditorijumu tako i
laičkoj radoznaloj publici. Ona to čini etapno, kroz poglavlja o suštini samog
procesa globalizacije, transnacionalnim kompanijama kao njenim nosiocima,
kretanju inovacije i tehnologija i sledstvenim svetskim privrednim procesima.
Poglavlje „Ekonomska globalizacija u zdravstvu“ tematski opisuje hronologiju
događaja u ovoj sferi, kao i tri egzemplarna nacionalna sistema: Ruske
GLOBALIZACIJA
Federacije, Mađarske i Srbije. Posebno bih izdvojio kao važan osvrt na doprinos
razvoja lekova i multinacionalnih kliničkih ispitivanja, kao neto prihod u mnogim
zemljama. Takođe je bitan osvrt autora na esencijalan uticaj eksplozivnog
ubrzanja širenja robotike u proizvodnoj industriji, uslužnim grana i
svakodnevnom životu građana na preobražaj svetskog tržišta rada. Ukupan
pristup je uravnotežen i obuhvata većinu ključnih pitanja za razumevanje
posledica procesa globalizacije po zdravstvene sektore na mikroplanu i
regionalnom nivou.
Kao bitan dodatak eventualnim budućim izdanjima ove monografije, toplo
bih preporučio uvođenje eksplicitnih poglavlja o Novoj razvojnoj banci BRIKS-a
(NDB, osnovanoj 2014) i Azijskoj banci za investicije u infrastrukturu (AIIB,
osnovanoj 2015). S obzirom na neizvesnosti prelaznog perioda u kome se svetska
privreda nalazi, možda će do sredine 2020-ih velika slika posmatranih
preobražaja biti mnogo jasnija. Tada će svakako novo izdanje sa težištem na
doprinosu azijskih privreda imati puno opravdanje i izvesnu istorijsku distancu
objektivnosti.
S obzirom na ambicioznost i kvalitet rukopisa Globalizacija — Savremeni
aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva, smatram da pomenuti doprinos ispunjava
važan prostor u ekonomskoj literaturi, pogotovu na našem jezičkom području.
Kao takvog, toplo ga preporučujem za štampu bez većih izmena i predlažem kao
obuhvatno monografsko štivo, kako za stručnu tako i za opštu javnost.
Prof. Mihajlo Jakovljević,

šef Katedre za globalno zdravlje, zdravstvenu ekonomiju i politiku
Fakultet medicinskih nauka,
Univerzitet u Kragujevcu, Srbija;
Hosei Univerzitet u Tokiju,
Nacionalni centar Japana za starenje populacije;
Institut za zdravstvenu metriku i trendove,
Univerzitet u Vašingtonu;
član Globalne mreže eksperata;
Istraživački saradnik na Univerzitetu Lund, Švedska
GLOBALIZACIJA
KRATKE BIOGRAFIJE AUTORA
Prof. dr Sreten Ćuzović
Rođen je 25. jula 1955. u Otilovićima, nadomak Pljevlja, Republika

Crna Gora. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Pljevljima. Diplomirao je
na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1978), magistrirao na Ekonomskom
fakultetu u Kragujevcu (1986) a doktorirao na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu (1992). Na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu izabran je 1986. u
naučno-istraživačko zvanje: istraživač saradnik, koje je u rangu asistenta. Na
Ekonomskom fakultetu u Nišu zaposlen je od 1991, i tu je biran u sva naučna
zvanja, od asistenta do redovnog profesora. U zvanje redovnog profesora
izabran je za užu naučnu oblast Ekonomika trgovine (2003). Na istom
fakultetu predaje sledeće predmete: Ekonomika trgovine i Trgovinski
menadžment (Osnovne akademske studije), Trgovinski marketing i Interna-
cionalizacija trgovine (Diplomske akademske studije) i Strategija i politika
razvoja trgovine (Doktorske akademske studije).
Teorijska znanja proveravao je u praksi. U „Zastavi“ (Kragujevac),
direkciji „Nabavka“ radio je 1979—1990. Istražujući poslovne performanse i
tržišno-tehnološku prepoznatljivost dobavljača „Zastave“ i njihovih koope-
ranata u proizvodnji i plasmanu automobila, savladavao je tajne funkcioni-
sanja lanca snabdevanja. To mu je omogućilo da poveže teorijska i praktična
saznanja iz oblasti poslovne ekonomije (trgovine-marketinga), s jedne, i
sklapanja kupoprodajnog ugovora i nabavke, s druge strane. Na taj način
izvršio je svojevrsni marketinški test provere teorijskih saznanja nabavke,
trgovine i marketinga u praksi.
Kao potvrdu nаučno-istrаživаčkog rаdа u rаzvoju nаuke — prаkse o
trgovini, prof. Ćuzović objavio je sledeće monografije-udžbenike: Naučno-
tehnički progres u trgovini (informatika, elektronika, kvalitet ISO 9000)
(1996); Menadžment inovacijama u trgovini (2000); Inovacije u trgovinskom
menadžmentu (koautor: P. Ivanović; 2002); Menadžment nabavke (2006);
Trgovina (principi, struktura, razvoj) (2009); Menadžment kvalitetom u
trgovini (2010); Menadžment internacionalizacije trgovine (koautor: S.
Sokolov Mladenović; 2015); Elektronska trgovina (principi, struktura,
razvoj) (koautori: S. Sokolov Mladenović, Đ. Ćuzović; 2018). Ističemo dа je
Ministarstvo zа nаuku, tehnologiju i rаzvoj Republike Srbije dаlo mišljenje o
monogrаfijаmа Menаdžment inovаcijаmа u trgovini i Inovаcije u trgovinskom
menаdžmentu kao o publikаcijаma od posebnog interesа zа nаuku.
Autor je i koautor većeg broja stručnih radova i naučnih publikacija,
od kojih izdvajamo monografije od međunarodnog značaja: Strаtegijа
GLOBALIZACIJA
rаzvojа trgovine Republike Srbije (2009) i Strаtegijа i politikа rаzvojа

trgovine Republike Srbije (2003). Učestvovao je u više naučno-istraživačkih
projekata od kojih izdvajamo: „Strategijsko upravljanje proizvodnjom malih i
srednjih preduzeća u uslovima tranzicije“ i „Istraživanje savremenih tenden-
cija strateškog upravljanja primenom specijalizovanih menadžment disciplina
u funkciji konkurentnosti srpske privrede“.
Pored ostаlih novitetа koji su došli do izrаžаjа u nаstavnom progrаmu
nаuke o trgovini, ističemo: rаzvoj trgovine u eri digitаlne — nove ekonomije,
inovacije u trgovinskom menadžmentu, mаrketinšku instrumentаlizаciju
sistemа kvаlitetа u trgovini, internаcionаlizаciju trgovine, globalizaciju
ekonomije, trgovine i zdravstva i frаnšizing kаo sistem mаrketing pаrtnerstvа.
Jedan je od osnivača i potpredsednika Srpske federаcije zа frаnšizing (SFF)
kojа se uspešno bavila orgаnizovanjem nаučno-stručnih skupovа iz oblаsti
preduzetništvа i sаmozаpošljаvаnjа po modelu frаnšizingа.
Profesor Ćuzović je prepoznаtljiv po nizu inovаcijа koje je uveo u
nаstаvni proces. Osnivаč je inovаcionog seminаrа „Trgovinskа diplomаtijа —
veštine pregovarаnjа i umeće sklаpаnjа kupoprodаjnog ugovorа“. Ovаj semi-
nаr, pored povezivаnjа teorije i prаkse, predstаvljа i svojevrsni rаsаdnik kаd-
rovа zа potrebe privrede i jаvnog sektorа. Dokаz zа to je i podаtаk dа je
menаdžment trgovinskog lаncа AD „Merkаtor S“ prepoznаo jednog od
tаkmičаrа kаo svog budućeg direktorа trgovinskog lаncа „Roda“. Nastojeći
da poveže teoriju i praksu, studentima je omogućio da se kroz stručnu praksu
upoznaju s radom Robne berze u Novom Sadu, trgovinskih lanaca Merkator,
Delhaize i Metro. Reč je o svojevrsnoj „ekonomskoj klinici“, gde studenti
imаju priliku dа teorijskа znаnjа odvežbaju u prаksi. Orgаnizujući predаvаnjа
po pozivu, okrugle stolove i stručne rаsprаve, studenti imаju priliku dа se
upoznаju sа nаjnovijim teorijsko-empirijskim rezultаtimа iz oblаsti sаvreme-
ne teorije i progresivne prаkse nаjrаzvijenijih zemаljа. Za uspešnu saradnju sa
studentima i promociju fakulteta dobio je nagrade od Saveza studenata i
dekana fakulteta. Časopis Tabu je u specijalnom broju „Svedočanstva o
jednom vremenu — o svetu marketinga nekada i sada… Srpski marketing na
delu“ (2018) objavio odabrane radove autora zaslužnih za promociju marke-
tinga, među kojima je i prof. Ćuzović.
Pod rukovodstvom prof. Ćuzovićа i prof. dr S. Sokolov Mlаdenović,
tim studenаtа Ekonomskog fаkultetа u Nišu osvojio je drugu nagradu na
konkursu Razvojne agencije Srbije (RAS) i Srpske akademije nauka i
umetnosti (SANU) za projekat „Najbolje projektne ideje studenata“ (2017), u
konkurenciji od 69 prijavljenih projekata. Osvojili su i treće mesto nа
tаkmičenju studenаtа ekonomskih i аgroekonomskih fаkultetа nа temu
„Sinergijа znаnjа“ (2013). Tаkođe, grupа studenаtа Ekonomskog fаkultetа u
Nišu pohаđаlа je inovаcioni seminаr iz oblаsti veštinа rukovođenjа i uspehа u
GLOBALIZACIJA
trgovinskim kompаnijаmа, koji je orgаnizovаo čаsopis Progresive i menаdž-
ment trgovinskih kompanijа (2012). Pored pisаnjа monogrаfijа, udžbenikа i
nаučno-stručnih radovа, dr Ćuzović je čest sаgovornik štаmpаnih i
elektronskih medijа nа temu аktuelnih ekonomskih dešаvаnjа u nаšoj zemlji.
Redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES), Srpskog
udruženja za marketing (SEMA). Bio je član recenzentske Komisije zа
аkreditаciju i proveru kvаliteta visokoškolskih ustаnovа i studijskih progrаmа
(KAPK), od osnivаnjа do 2018. Odlukom ministrа prosvete, nаuke i
tehnološkog rаzvojа, prof. Ćuzović je imenovаn zа člаnа recenzentske
komisije ENIC/NARIC centrа (2016). Član je redakcionih odbora časopisa:
Ekonomske teme (Niš), Facta Universitatis (Univerzitet u Nišu), Montenegrin
Journal Of Economics (Fakultet za pomorstvo, Kotor), Škola biznisa (Visoka
poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad). Učestvovao je i bio mentor za
izradu i odbranu magistarskih teza i doktorskih disertacija na: Univerzitetu u
Nišu, Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu i Univerzitetu
Crne Gore. Bio je član: YUEDI asocijacije (tela za promociju e-poslovanja),
Jugoslovenskog udruženja za standardizaciju i kvalitet (JUSK-a), Srpske
federacije za franšizing (SFF), zamenik predsednika Upravnog odbora
Zavoda za obrazovanje i zapošljavanje, Zastave (ZZO) Kragujevac, i član
Privredno-ekonomskog saveta Grada Niša. Biran je u stručna tela i organe
upravljanja na fakultetu.
GLOBALIZACIJA
Rođen je 23. januara 1984. u Kragujevcu. Diplomirao je decembra 2007. na

Ekonomskom fakultetu u Nišu. Master studije okončao je decembra 2011,
odbranom master rada pod naslovom „Suvereni fondovi bogatstva kao učesnici
na globalnom finansijskom tržištu“. Doktorsku disertaciju, sa temom „Globali-
zacija i njen uticaj na nacionalnu privredu“, odbranio je novembra 2012, takođe
na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Od januara 2012. zaposlen je na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u
Novom Sadu, gde je februara 2013. izabran u zvanje predavača, a jula 2016. u
zvanje profesora strukovnih studija. Angažovan je na izvođenju nastave na
predmetima: Međunarodna trgovina i Elektronska trgovina na osnovnim stu-
dijama, i predmetu Globalizacija na master studijama. Na Institutu ekonomskih
nauka, juna 2014, stekao je naučno zvanje naučnog saradnika. Član je
Statističkog društva Vojvodine, gde je održao dva predavanja: „Uloga statistike i
statističkih podataka u novom zakonodavstvu o zaštiti konkurencije 2013.
godine“ i „Istorijski osvrt na statistiku spoljne trgovine Srbije 2016. godine“.
Autor je radova koji su objavljeni u domaćim i stranim časopisima i na
naučnim konferencijama, kao i monografije Fondovi nacionalnog bogatstva.
Član je Virtuelnog instituta UNCTAD.
GLOBALIZACIJA
Rođen 27. marta u Beogradu, gde živi i radi. Otac dvoje dece, Klare i Ste-
fana. Vojni rok odslužio, VES 11109. Diplomirao na Fakultetu za međunarodnu
ekonomiju. Master akademske studije završio na Fakultetu organizacionih nauka
Univerziteta u Beogradu i na Univerzitetu Midlseks iz Londona, iz oblasti
Međunarodnog poslovanja i menadžmenta.
Tema doktorske disertacije se vezuje za strategijski menadžment u
oblasti istraživanja i razvoja na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju. Osim
ekonomskog, ima i medicinsko obrazovanje i diplomirao je na Visokoj
medicinskoj školi u Beogradu, na smeru za Fizikalnu medicinu, i završio
medicinsku specijalizaciju zdravstveno-ekološkog inženjeringa.
U okviru svog radnog iskustva kao ekonomiste, imao je prilike da trguje
širokim portfoliom valutnih parova na međunarodnom deviznom tržištu. Radio je
kao trejder, zatim kao menadžer za obrazovanje i marketing u oblasti trgovanja na
međunarodnom deviznom tržištu. Formirao je više predavanja/kurseva o trgo-
vanju na međunarodnom deviznom tržištu, koji su bili prezentovani na nekim od
vodećih ekonomskih institucija u Srbiji (Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beogradska berza, organizaciji AIESEC i dr.).
Dugi niz godina radio je na više od 40 globalnih kliničkih studija
(akademskih i komercijalnih) u okviru faznog razvoja novih lekova i medicinskih
uređaja za različite terapeutske indikacije radi na monitoringu, operativnom
menadžmentu i menadžmentu kvaliteta globalnih projekata u farmaceutskoj
industriji. Radio je za neke od najvećih svetskih kompanija iz ove oblasti. Ima
globalno iskustvo rada u Aziji (npr. Indija, Šri Lanka, Tajvan), SAD, regionu EU
i zemljama APEK-a. Direktor je i vlasnik Agencije za konsalting „Inventis“.
Autor je naučnih radova iz oblasti ekonomije, zdravstvenih nauka, menadž-
menta u ekonomiji i zdravstvu, finansija i dr. Koautor je knjiga Obećanja i
očekivanja i trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu, Svetska trgovinska
organizacija — životna sredina i sistem zdravstvene zaštite i Srbija danas —
Savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbe-
dnosti i tranzicije. Član je više nacionalnih i internacionalnih udruženja. Povre-
meni je dopisnik stručnih i komercijalnih medija u Republici Srbiji, poput
Politike, lista Danas, Geopolitike, Novog Magazina, sajta Lako do leka i dr.
Milorad Stamenović vlasnik je sajta http://www.monitorserbia.com, imejl
adresa: m.stamenovic@rocketmail.com
GLOBALIZACIJA
CIP — Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Globalizacija - Savremeni Aspekti Ekonom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Globalizacija - Savremeni Aspekti Ekonom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

Savremeni aspekti ekonomije,

Dr Sreten Ćuzović, redovni profesor

Izdavač: Ekonomski fakultet u Nišu

Za izdavača: Prof. dr Tadija Đukić

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Dragana Radenković Jocić

Lektura i korektura: Svetlana Zejak Antić

Dizajn korica: Ana Ćuzović, doktor digitalne umetnosti

Štampa i povez: NS MALA KNJIGA+, Novi Sad

Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo „ovo zadivljujuće i

informatike i elektronike. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postaju

Iako je monografija rezultat zajedničkog rada, autori pojedinačnih delova su:

Niš—Novi Sad—Beograd, 2019. godine Prof. dr Sreten Ćuzović

Niš—Novi Sad—Belgrade 2018 Prof. Dr. Sreten Ćuzović

1. POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA GLOBALIZACIJE

1.1. Pojam (definisanje) globalizacije

„globalizacija intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje

Hiperglobalisti Skeptici Transformacionisti

Tabela 1. Klasifikacija teorija o globalizaciji22

1.2. Ekonomski aspekti globalizacije

1.3. Hronološki razvoj procesa globalizacije

Evropa i Severna Amerika su se

Tabela 2: Sličnosti i razlike između dva talasa globalizacije30

Grafikon 1. „Centar“ i „periferija“ u globalnoj ekonomiji34

Ekonomski napredak tokom vremena nije bio ravnomerno raspoređen. Životni

Grafikon 2. BDP po stanovniku, 1500, 1820, 1950. i 2010.36

Tabela 3. Kapacitet britanskih parnih brodova u tonama, od 1825. do 1860.37

svetski izvoz u posmatranom periodu rastao brže od rasta svetskog BDP-a.

Grafikon 3. Rast svetskog BDP-a i svetskog izvoza u periodu 2005—2016.41

Grafikon 4. Udeo uvoza i izvoza kao procenat BDP-a u 2015.42

Tabela 4. Najveći svetski izvoznici roba i usluga u 2015.44

Tabela 5. Najveći svetski uvoznici roba i usluga u 2015.45

Grafikon 6. Kretanje prihoda bogatih i siromašnih zemalja 1982—2016.46

(1947) koji je stupio na • Početak dekolonizacije

energiju (Euroatom); nezavisnost od 1958. Tojote;

orijentisanom razvoju; čovek na Mesecu (Nil

• Odustajanje od zlatnog • Jomkipurski rat (1973) • Prvi mikroprocesor „intel

reformama i priključuje se Berners-Lee) formira

• Ekonomske reforme u Indiji • Raspad Sovjetskog • Predstavljen je prvi

(STO) (1994); Mastrihtskog ugovora • Eurotunel između Velike

ograničenja na tekstil (2005) transportuje preko 70%

Tabela 6. Hronologija globalizacije47

nacionalnu ekonomiju u celini).50 Time kompanije teže kreiranju globalne

Tabela 7. Broj TNK u svetu, 2010.64

Prema podacima za 2010, u svetu je postojalo 103.786 TNK, koje su kontrolisale

Tabela 8. Pregled najvećih TNK: imovina, prodaja, zaposleni, 2003. i 2016

Tabela 9. Rang najvećih TNK po prodaji u inostranstvu i zaposlenih

Ako posmatramo rangiranje TNK prema ostvarenoj prodaji u inostranstvu, na

Tabela 10. Racio koncentracije (CRk)70

Tabela 11. Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI), za 2017.

Vrednost HHI indeksa Stepen koncentracije ponude

Tabela 12. Tipovi tržišta prema vrednosti HHI72

Prema publikaciji Ujedinjenih nacija World Investment Report, najveći broj

Vrednost prekograničnih merdžera i akvizicija po

Grafikon 7. Vrednost prekograničnih merdžera i akvizicija po sektorima

Grafikon 8. Tokovi stranih direktnih investicija 1995—2016.79

trgovine i prenošenje tehnoloških znanja. Takođe, vladina politika i regulativa

Grafikon 9. Uloga SDI u razvoju — interesi zemlje domaćina86

Priliv SDI je imao značajnu ulogu u industrijalizaciji mnogih zemalja. Japan

Ukupne SDI po sektorima u 2012. god.

Grafikon 10. Fond SDI po sektorima za 1990. i 2012.89

prehrambenu industriju. U sektoru usluga, najznačajnije su finansijske usluge

Grafikon 11. Primena IKT u svetu (2000—2017),