Атлантски океан

С Википедије, слободне енциклопедије

Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Земљиних пет океана

 Атлантски океан
 Индијски океан
 Јужни океан
 Северни ледени
океан
 Тихи океан

Атлантски океан је други по величини океан, заузимајући отприлике једну

петину Земљине површине.[1][2] Назив океана, потиче из грчке митологије, и
значи „Атласово море”.[3]
Атлантски океан је од севера према југу издужени базен у облику слова С, кога
се у подручју екваторских противструја на приближно 8° северне ширине може
поделити на северни и јужни део. На западу га окружују Северна и Јужна
Америка, на истоку Европа и Африка, а преко Арктичког океана на северу
и Дрејковог пролаза на југу повезан је са Тихим океаном. Од 1914. године
постоји и веза са Пацификом кроз Панамски канал. На истоку граница
Атлантског и Индијског океана тече по 20° источне дужине. Граница са
Арктичким океаном иде по изломљеној линији од Гренланда до најјужнијих
делова Свалбарда и назад на југ до Норвешке.
Атлантски океан покрива око 20% површине Земље и други је по величини
након Тихог океана. Заједно са суседним морима обухвата површину од око
106.450.000 km²[1][2]; а без њих 82.362.000 km². Површина копна са ког се реке
сливају у Атлантски океан је двоструко већа од површине копна које напаја
Тихи и Индијски океан заједно. Запремина Атлантског океана са суседним
морима је 354.700.000 km³, а без њих 323.600.000 km³.[4]
Просечна дубина Атлантика и суседних мора је 3.332 m [4]; а без њих чак 3.926
m. Најдубља тачка, 8.376 m, налази се у Порториканској бразди.[4] Ширина
океана креће се од 2.848 km између Бразила и Либерије до око 4.830 km
између САД и северне Африке.
 Обала Атлантског океана је разведена, са бројним заливима и морима,
укључујући Карипско море, Мексички залив, Залив Сен Лорен, Средоземно
море, Црно море, Северно море, Балтичко море, Норвешко море и Веделово
море.[5] Међу острвима Атлантског океана истичу се Свалбард,
Гренланд, Исланд, Велика Британија, Ирска, Велики и Мали Антили, Фернандо
де Норонха, Азорска острва, Мадеира, Канарска острва, Зеленортска
острва, Бермуди, Кариби, Асенсион, Света Јелена, Тристан да
Куња, Фолкландска острва и Јужна Џорџија.

Садржај

 1Историја
 2Обале
 3Дно
 4Референце
 5Литература
 6Спољашње везе

Историја[уреди | уреди извор]
Назив Атлантис је први употребио Херодот подразумевајући притом океан око
тада познатог света.[6] Назив потиче од имена титана Атланта који је, према
легенди, морао да леђима да носи небески свод. Међутим, могуће је да је
Атлантик назив добио и по митском континенту који је наводно у њему постојао
- Атлантида.[7]
Једни од првих људи који су пловили Атлантиком су били Феничани који су
пловили источним обалама већ око 1200. п. н. е. Они су открили Канарска
острва. Картагински морепловац Ханон Морепловац је, наводно, око 465. п. н.
е. пловио обалом Африке све до Гвинејског залива, а његов савременик и
земљак Химилко до Бретање. Питија Масилиски је 325. п. н. е. пловио до
Бретање и Шетландских острва. Међутим већи део пловидбе у старом веку је
био сконцентрисан на Средоземно море, док је по Атлантском океану постојала
пловидба углавном у рејону Галије, Британских острва и Иберије