Frensis Skot Ficdžerald

С Википедије, слободне енциклопедије

Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Frensis Skot Ficdžerald

F. Skot Ficdžerald

Datum rođenja 24. septembar 1896.

Mesto rođenja Sent Pol

 SAD

Datum smrti 21. decembar 1940. (44 god.)

Mesto smrti Los Anđeles, Kalifornija

 SAD

Škola St. Paul Academy and Summit School, Nardin

Academy, Univerzitet Prinston

Zanimanje književnik

Supružnik Zelda Ficdžerald (rođenja Sejr; venčani 1920)

 Deca Frans Skoti Ficdžerald

Period 1920—1940.

Najvažnija dela Veliki Getsbi

Potpis

Frensis Skot Ki Ficdžerald (engl. F. Scott Fitzgerald; 24. septembar 1896 — 21.

decembar, 1940) bio je američki pisac romana i novela koje su obeležile Džez eru.
Smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Fitzdžerald pripada grupi koja se
nazivala "Izgubljenom generacijom," Amerikancima rođenim 1890-ih, a koji su sazreli
za vreme prvog svetskog rata. Napisao je četiri romana, peti ostavio nedovršenim, a
opus mu uključuje mnoge novele na temu mladosti, očaja i starenja.
Supruga mu je bila Zelda Ficdžerald.

Садржај

 1Mladost
 2Zelda
 3Doba džeza
 4Bolest i smrt
 5Zaveštanje
o 5.1Dela
 5.1.1Romani
 5.1.2Ostala dela
 6Reference
 7Spoljašnje veze

Mladost[уреди | уреди извор]
Rođen je 1896.u Sent Polu, u državi Minesota, u porodici više srednje klase.
Njegov otac, Edvard Ficdžerald, irskog i engleskog porekla, preselio se u Sent Pol
iz Merilenda posle Američkog građanskog rata i bio je poznat kao „tih i ugledan
čovek sa divnim južnјаčkim manirima“.[1][2][3] Njegova majka se zvala Meri „Moli“
Mekvilan Ficdžerald, i bila je ćerka irskog doseljenika koji se obogatio veletrgovinom.
[1][4]

Skot Ficdžerald je proveo prvu deceniju svog detinjstva prvenstveno u Bafalu, u

državi Njujork. Tu se pokazalo da je dečak izvanredne inteligencije koji je rano
ispoljio veliko interesovanje za književnost. [5]
Kada je imao 13 godina, doživeo je da njegovo prvo književno delo izađe u štampu –
bila je to detektivska priča objavljena u školskim novinama. Godine 1911, kada je
Ficdžerald imao 15 godina, roditelji su ga poslali u školu Njuman, prestižnu katoličku
gimnaziju u Hakenseku, u državi Nju Džerzi. Kada je maturirao 1913, Ficdžerald je
odlučio da ostane u Nju Džerziju i da nastavi svoj umetnički razvoj na Univerzitetu
Prinston.
Godine 1917. je napustio univerzitet kako bi se pridružio vojsci. Tokom zime 1917.
godine, Ficdžerald je bio stacioniran u Fort Levenvortu i bio je jedan od studenata
budućeg američkog predsednika i generala armije Dvajta Ajzenhauera koga je
naročito mrzeo.[6] Zabrinut da će možda poginuti u Prvom svetskom ratu, a da ne
ostvari svoje književne snove, Ficdžerald je brzo napisao knjigu Romantični
egoista nekoliko nedelja pre mobilizacije – i, iako ga je izdavačka kuća Skribner
odbila, recenzent je zapazio originalnost njegovog romana i ohrabrivao Ficdžeralda
da pošalje još dela u budućnosti.[7][8]

Zelda[уреди | уреди извор]

Zelda Seir 1917

F. Skot Ficdžerald 1921

Ficdžerald je dobio čin višeg pešadijskog poručnika i bio je raspoređen u Kamp
Šeridan u blizini Montgomerija, u Alabami. U jednom elitnom klubu, Ficdžerald je
upoznao i zaljubio se u Zeldu Seir, ćerku sudije Vrhovnog suda u Alabami Entonija
D. Seira, i, po rečima Ficdžeralda, „zlatnu devojku“ visokog društvа Montgomerija.
Zelda je prihvatila njegovu prosidbu, ali posle nekog vremena, uprkos tome što je
radio u jednoj reklamnoj agenciji i pisao kratke priče, nije mogao da je ubedi da će
biti u stanju da je izdržava,zbog čega je ona raskinula veridbu. Ficdžerald se vratio
svojim roditeljima koji su živeli u Samit Aveniji br. 599, na Katedral Hilu u Sent Polu,
kako bi preradio Romantičnog egoistu u delo s novim naslovom Ova strana raja,
polu-autobiografsku priču o Ficdžeraldovim godinama dok je bio student
na Prinstonu.[9] Izdavačka kuća Skribner je prihvatila njegovu prerađenu knjigu na
jesen 1919, objavljena je 26. marta 1920. i postigla brzi uspeh prodavši 41,075
primeraka u prvoj godini.[10] Ova knjiga je označila početak njegove spisateljske
karijere i obezbedila mu stalan prihod koji je odgovarao Zeldinim zahtevima. Oni su
obnovili veridbu i venčali se u Katedrali Svetog Patrika u Njujorku. Njihova ćerka i
jedino dete, Franses Skot „Skoti“ Ficdžerald je rođena 26. oktobra 1921.

Doba džeza[уреди | уреди извор]

Vreme provedeno u Parizu dvadesetih godina 20. veka pokazalo se kao najuticajnija
decenija u Ficdžeraldovom razvoju. Ficdžerald je napravio nekoliko izleta po Evropi,
uglavnom u Parizu i po francuskoj rivijeri, i sprijateljio se sa mnoštvom članova
američke dijaspore u Parizu, pre svega sa Ernestom Hemingvejom.[11]
Iako je Ficdžeraldova strast bila pisanje romana, samo se njegov prvi roman
dovoljno dobro prodavao kako bi izdržao raskošni život koji su on i Zelda usvojili kao
poznate ličnosti Njujorka (Veliki Getsbi, koji se sada smatra njegovim remek-delom,
nije dostigao popularnost pre Ficdžeraldove smrti). Zbog ovakvog načina života, kao
i zbog Zeldinih medicinskih troškova, Ficdžerald je konstantno bio u finansijskim
problemima i često je tražio pozajmice od svog agenta Harolda Obera i urednika u
Skribneru, Maksvela Perkinsa.
Prvog Maja, 1920 izdanje The Saturday Evening Post, prvi put ime F. Skot Ficdžerald se pojavljuje na
naslovnoj stranici magazina kome je posvetio dobar deo svog života. Ficdžeraldova kratka priča Bernice
Bobs Her Hair se pojavljuje u ovom izdanju.

Ficdžerald je počeo sa pisanjem svog četvrtog romana krajem dvadesetih godina, ali
je bio sprečen da nastavi s radom zbog finansijskih problema i šizofrenije od koje je
obolela Zelda 1930, te je morao da piše komercijalne kratke priče. Njeno
emocionalno zdravlje je ostalo slabo do kraja njenog života. [12]

Bolest i smrt