Vidovi društveno političke angažovanosti pisaca u italijanskoj književnosti dvadesetog

veka - pregled najznačajnijih primera od prvog svetskog rata i fašizma pa sve do

postmodernizma

Period 20. veka obeležen je mnogim značajnim dešavanjima, industrijskim rastom i stvaranjem
klase proletarijata. Italija je ušla u prvi ratni sukob 1915. pošto su socijalisti verovali da će rat
voditi napretku i doneti ekonomske benefite za proletarijat. Kao posledica razvio se niz
književno-umetničkih ideologija. Pitanja koja su bitna za povezivanje društveno političke
angažovanosti pisaca odnose se pre svega na pojmove fašizma i postmodernizma. Autori su
različito posmatrali fašizam, neki su ga naizgled podržavali, neki su bili kompletno antifašistički
nastrojeni dok su pak ostali ovaj pojam gledali neutralno bez ikakvih posebnih osvrtanja na ovu
ideologiju.
Svakako, jedna od značajnijih ličnosti veka bio je Luiđi Pirandelo, popularan, ali ne i među
onima koji su imali prilično istančan ukus iz razloga što je bio jedinstven, izazivao je skandal i
nije ostavljao publiku ravnodušnom. Osnovna Pirandelova funkcija je bila ta da iznenadi i
uznemiri publiku. Kod Pirandela se oseća uticaj evropske kulture, a njegova dela svedoče o
društvenim nestabilnostima i nemirima početkom 20. veka. Rođen je 1867. i poreklom je iz
Agriđenta na Siciliji te je sicilijanski dijalekat u osnovi njegovog stvaralaštva. Školovao se u
Palermu, Rimu i Bonu,a potom je radio i kao profesor. Bio je među prvima koji su pristupili
fašizmu, ali je ubrzo i pocepao člansku kartu i odvojio se od pokreta. Žena mu pada u teško
psihičko stanje pošto upadaju u finansijske probleme nakon katastrofe u rudnicima sumpora.
Pošto je često bio u ekonomskim neprilikama jedno od nagađanja je da je podržavajući ideju
fašizma zapravo pokušavao da izađe iz ekonomskih problema. U fašizmu je video ideal
preporoda i sintezu tradicije i modernosti. Takođe, pitanje statusa žene je Pirandelu bilo veoma
značajno jer je sicilijanska žena imala veoma potčinjen i degradirajući položaj u društvu, te
ludilo predstavlja popularnu temu u njegovim delima. Njegova žena je poludela nakon što je njen
miraz bio izgubljen, a upravo taj miraz je predstavljao ključni element njenog identiteta. Još
jedna tema jeste tema majke kao krucijalne odlike ženskog identiteta, jer svaki put kada bi se ona
suočila sa nekim drugim segmentima svoje ličnosti to bi dovelo do sukoba sa identitetom majke i
tragičnih ishoda kao što se to vidi u noveli Il viaggio. Njegovo poslednje delo jeste roman Uno,
nessuno e cento mila, a istovremeno ovo delo predstavlja srž njegovih razmišljanja i njegovog
pisanja. Radnja počinje kad žena glavnog junaka na njemu primećuje nešto što on nikada do tad
nije primetio kod sebe, što kod njega izaziva nemir i rađa sumnju ,,ako me moja žena vidi ovako
a ja sebe ne vidim tako, kako me onda vidi komšija, kako drugi ljudi, ko sam onda ja, jesam li
jedan, jesam li niko ili me ima sto hiljada?“ Svako od nas ima mnoštvo ličnosti i sve zavisi od
toga sa kojim ljudima smo u kontaktu. Takođe, Pirandelovo obeležje je i razgovor autora sa
drugim likovima koji zapravo predstavlja razgovor sa sopstvenom svešću.

Elio Vitorini je još jedan autor koji je prošao kroz ideološku krizu fašističkog doba. Njegov prvi i
ujedno autobiografski roman Il garofano rosso, priča o odrastanju jednog mladića koji je bio
zanesen fašističkim idejama, ali se brzo u njih razočara i udaljava. Conversazione in Sicilia
smatra se njegovim najboljim delom upravo opisujući ideološku krizu kroz koju je prolazio kako
on tako i mnogi mladi ljudi tog doba. Teme se osvrću oko društvenih nepravdi i predstavljaju
kritiku fašističke Italije. Neke od glavnih su odvajanje od porodice,ugnjetavanje ljudi, siromaštvo
i bračna nevera.
Za razliku od Pirandela i Vitorinija koji su bili zavedeni fašističkim idejama na početku, poznati
umetnik Primo Levi, poreklom Jevrejin pa samim tim i antifašista, imao je ,naravno, sasvim
drugačije viđenje ovog perioda. U svom delu Se questo e’ un uomo deli svoje lično iskustvo u
koncentracionom logoru od trenutka kada stiže u logor, kad ih kupaju, vrše selekciju i proveru da
li su zdravi pa sve do trenutka kada ih oslobađaju ruske trupe. On smatra da je pisanje njegova
moralna i građanska dužnost zbog boravka u logoru i želi da u svoje delo pretoči sve što bi
drugačije bilo ,,neizrečivo”. Ovo delo pripada fazi njegovog stvaralaštva vezanoj za pamćenje i
sećanja na fašizam i rat, dok se u drugoj fazi kao naučnik bavio naučnim istraživanjima. Takođe,
antifašista i značajan autor bio je i Beppe Fenoglio. Njegovo delo Una questione privata govori o
partizanu Miltonu koji je zaljubljen u Fulviju. Međutim saznaje da se Fulvija susreće sa
njegovim prijateljem Đorđom koga zarobljavaju fašisti. On pokušava da ga uzaludno oslobodi,
ali prilikom jedne od poseta Fulviji biva ubijen. Njegovi postupci motivisani su željom za
saznanjem u svetu koji više nema smisla.

Književnost 20. veka još uvek predstavlja misteriju za neke književne kritičare. Ipak, ona je
ključno svedočanstvo za shvatanje načina razmišljanja ljudi tog perioda. Svoj umetnički talenat
pokazali su i mnogi drugi koji su bili aktivni u ovom periodu poput Umberta Eka, Kalvina,
Pazolinija, ali i ženskih figura kao što je to Elsa Morante.