Professional Documents
Culture Documents
Klipne I Aksijalne Pumpe-Seminarski
Klipne I Aksijalne Pumpe-Seminarski
СЕМИНАРСКИ РАД
САДРЖАЈ:
1. УВОД............................................................................................................ 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ПУМПИ........................................ 4
3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ........................................ 6
4. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА КЛИПНЕ ПУМПЕ............................... 9
4.1. Главни делови клипне пумпе............................................................... 9
5. АКСИЈАЛНЕ КЛИПНЕ ПУМПЕ............................................................ 11
5.1. Аксијално-клипне пумпе APR........................................................... 15
5.2. Аксијално клипне двострујне пумпе B2PV...................................... 15
5.3. Аксијално-клипне пумпе APF............................................................ 16
5.4. Карактеристика аксијалне клипне пумпе и
карактеристика система...................................................................... 17
5.5. Неисправности у раду аксијалних клипних пумпи..........................17
5.6. Појава кавитације код аксијалних клипних пумпи.......................... 19
5.7. Вибрације код аксијалних клипних пумпи....................................... 20
5.8. Деловање аксијалне силе код клипних пумпи................................. 21
5.9. Регулација аксијалних клипних пумпи............................................. 21
6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ...................................................... 22
7. OДРЖАВАЊЕ АКСИЈАЛНИХ КЛИПНИХ ПУМПИ.......................... 24
7.1. Превентивно одржавање..................................................................... 25
7.2. Корективно одржавање.......................................................................25
7.3. Одржавање и подмазивање аксијалних клипних пумпи................. 26
7.4. Одржавање аксијалних клипних пумпи у зонама опасности......... 27
7.4.1. Поступци одржавања у зонама опасности............................... 28
7.5. Испитивање аксијалне клипне пумпе............................................... 29
8. ЗАКЉУЧАК............................................................................................... 30
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................ 31
1. УВОД
1
Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:
F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија, као
што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.
Циљ рада
2
У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика предиспитна обавеза студената је и израда
семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме
из предмета - Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом
семинарског рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене
области треба да докаже и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних
проблема одређеног наставног предмета као и проширење и продубљивање знања из области
хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
Разуме област хидраулике и пнеуматике;
Познаје мере за сигуран и безбедан рад пумпе;
Објасни рад аксијалне клипне пумпе и њену примену;
Зна да планира одржавање аксијалне клипне пумпе и
Зна да врши испитивање пумпе.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.
3
Прве пумпе су вероватно настале у Месопотамији и старом Египту за потребе наводњавања.
Точкови са кофама или тзв. Норие били су први облици једноставних направа за подизање воде са
нижег нивоа на виши ниво. Покретане су људском или животињском снагом или снагом водотока.
Као најстарије решење пумпе често се спомиње Архимедов вијак из III.века п.н.е. Основни
елемент ове пумпе примењује се и данас у различитим конструкцијама тзв. пужних пумпи.
1
Извор:https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
2
Извор:https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
4
Слика 3 - Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама, модел и слика на дрворезу из 1673.
год.3
Прва успешна пумпа на парни погон била је она Енглеза Tomasa Savery-a из 1698. године, која је
коришћена за вађење воде из рударских бушотина. Како се види на слици 4 уређај је имао два
бојлера D и L повезана са цеви Е.Засуни r и М су оба затворенa. Посуда P пунила се паром кроз цев
О. Засун између бојлера и посуде је затворен полугом Z. Вода се распршивала на посуду из
резервоара X хладећи је, пара се кондензовала стварајући вакуум, а засун М би се отворио да би се
усисала вода на нижем нивоу. Тада би се засун М затворио, а засун r отворио. Ручица Z се вратила
у отворени положај и вода је струјала према горе кроз цев уз помоћ притиска паре. Док је вода из
резервоара P струјала према горе кроз цев s, посуда P је усисавала воду. Сви засуни су тада
променили положај и циклус би се понављао. Сам аутор је навео да његова машина са лакоћом
диже воду из бушотине на 18, 20 па и до 24 метара висине. Због тада слабих конструкција посуда
под притиском (бојлера) ове су висине биле највеће уз учестале експлозије због превеликог
притиска. Подпритисак произведен Савериовом пумпом био је ограничен на 6 - 7,5 метара. Изум
парне машине као првог континуираног погона велике снаге био је почетак модерног развоја
пумпи. Кључним се може сматрати и овладавање производњом потопљених пумпи, чиме су
пумпне станице као грађевине постале једноставне, малих димензија са могућношћу монтажне
изградње.
Слика 4 - Парна пумпа Tomasa Sawery-a према гравури Stuart-a из 1824 год.4
3
Извор:https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
4
Извор:https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
5
3. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА ПУМПИ
Пумпе су хидрауличне машине које предају енергију течности која кроз њих струји. Према
принципу рада пумпе се деле на турбо (лопатичне), запреминске (клипне) и струјне.
Принцип рада лопатичних пумпи заснива се на динамичкој узајамности деловања између лопатица
радног кола и течности која кроз њега струји. Радно коло врши обртно кретање са одређеном
угаоном брзином, предаје енергију течности која кроз њега струји и непрекидно је континуирано
премешта, од улаза до излаза из пумпе.
Запреминске пумпе раде на тзв. запреминском принципу који се карактерише тиме да радна
течност кроз машину струји периодично. Течност се преноси помоћу једног елемента - клипа, који
се праволинијски креће час у једном час у другом правцу или помоћу елемената који изводе обртно
кретање (клип, ротор, зупчаници...)
Принцип рада струјних пумпи заснива се на принципу да се за транспорт радне течности користи
кинетичка енергија другог флуида (пара или вода).
Потапајућа пумпа
Потапајуће пумпе су намењене за транспорт агресивних флуида у хемијској, папирној и
текстилној индустрији, галванским постројењима, припреми воде, неутрализацији, итд. Пумпе су
конструктивно изведене тако да не постоји проблем заптивања. Пумпе се постављају на поклопац
резервоара из кога се агресивна течност транспортује и потапају се до жељеног нивоа.
Није дозвољено да пумпа ради без течности због клизних лежајева који се подмазују и хладе
течношћу која се транспортује. Приликом укључивања треба водити рачуна о смеру обртања као и
минималном нивоу.
Позиције пумпе израђене су од термопластичних материјала (PP, HDPE, PVDF, PTFE и сл.) и од
нерђајућег челика киселоотпорног (Č.4572.74).
Радна температура је од 90°С (краткотрајно до 100°С).
Пумпе за дозирање
5
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
6
Дозир пумпе су јако погодне за тачна дозирања радног флуида односно хемикалија. Протоци
могу бити у распону 0,0025 - 1600 l/h. При томе радни притисци могу бити до 10 бара.
Подешавање протока се може контролисати ручно или преко управљачког панела који поседује
дигитални дисплеј и клик тастере. У зависности од врсте погона, дозир пумпе делимо на:
Пумпе са соленоидним погоном,
Пумпе са синхроним погоном и
Пумпе са хидраулично - синхроним погоном
Цевне пумпе
Цевне пумпе се најчешће користе за претакање течности из резервоара и буради у посуде мање
запремине. Такође, помоћу одговарајућих прикључака, могу се применити за транспорт течности
кроз цевовод у различитим процесним постројењима.
Цев пумпе потапа се у течност у резервоару, бурету или канистеру. Обртањем радног кола,
течност се кроз цев потискује према цревном прикључку и даље према суду у који се претаче или
у цевовод процесног постројења.
Цевна пумпа се састоји од погонског мотора и цеви са пумпним механизмом. Избор мотора и цеви
зависи од намене пумпе и радних услова. Као погонски мотор може се применити електромотор
или пнеуматски мотор. Веза мотора и цеви пумпе са пумпним механизмом се остварује на више
начина: чврстом конекцијом, зупчастом спојницом или магнетном спојницом, што зависи од
услова радне околине и особина течности која се транспортује.
6
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
7
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
7
Ејекторске пумпе су уређаји који уз помоћ енергије од једног радног флуида - погонски флуид,
усисавају, мешају се са њим и потискују други радни (усисаван) флуид тачно одређеним, задатим
притиском. Погонски флуид који се користи за рад ејектора - инјектора може бити гас, пара или
течност или емулзије односно суспензије. Гоњени флуид може бити гас, пара или течност односно
њихове емулзије или суспензије. Ејектори могу да раде у свим могућим комбинацијама погонских
и гоњених флуида.
У зависности од намене, као и врсте флуида материјали од којих су израђени ејектори могу бити:
PVC, PP и PVDF. Монтажа им је једноставна и брза, а с обзиром да немају покретне делове не
захтевају одржавање, а век трајања им је врло дуг.
Мембранске пумпе
8
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
9
Извор: http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
8
Клипне пумпе су пумпе са линеарно покретним деловима. Спадају у запреминске пумпе које
раде на тзв. запреминском принципу који се карактерише тиме да радна течност кроз машину
струји периодично, тј. на махове. Састоје се од радног цилиндра у коме се налази клип као радни
елемент и погонског дела, најчешће остатка клипног механизма са замајцем и осовином коју
покреће електромотор. Клип као радни елемент се креће транслаторно осцилаторно, при чему
усисава и потискује радну течност. Радна комора клипне пумпе је простор између чела клипа и
цилиндра. Клипне пумпе могу имати једну или више цилиндра, као и могућност подешавања
протока.
Пребацивање течности код ових пумпи врши клип својим линеарним кретањем у цилиндру.
Како употребљавају исти простор за усис и потис морају због тога имати одређене додатне
елементе који ће то омогућити. Ти додатни елементи су вентили који при кретању клипа од њих
пропуштају флуид у цилиндар из усисног цевовода а при кретању клипа према њима пропуштају
флуид под притиском у потисни цевовод. Отварање и затварање вентила се врши потпритиском,
односно надпритиском који се добија кретањем клипа у цилиндру. Рад пумпе умногоме зависи од
правилног избора вентила чија је функција да на време отвара и затвара пролаз флуиду. Отварање
вентила би требало да буде у тренутку када клип креће из мртве тачке а затварање у тренутку када
он дође у мртву тачку. У стварности то није изводљиво због инертности флуида. Брзина кретања
клипа је дефинисана кретањем клипног механизма и како се клип приближава мртвим тачкама све
је мања. Проток течности је испрекидан због наизменичног кретања клипа. Број радних циклуса
клипних пумпи је ограничен и креће се од 100 - 300 циклуса у минути.
Клипне пумпе се употребљавају за мању количину течности, мале брзине струјања, када је
потребна знатна усисна висина или велика висина пумпања.
Главни делови клипне пумпе се разликују у зависности од намене пумпе али основни делови
пумпе су исти код свих типова клипних пумпи. Као пример за главне делове клипне пумпе
навешћемо пумпу ниског притиска која се користи у возилима. Њен задатак је да обезбеди довод
горива из резервоара, преко филтера за гориво до пумпе високог притиска. Ова пумпа се налази на
пумпи високог притиска. Филтер за гориво је саставни део система за напајање и назива се фини
филтер. Његов задатак је да све честице механичког порекла задржи и да не дозволи да доспу у
уређај за убризгавање.
Главни делови ове пумпе су (слика 10) :
1 - ексцентар брегастог вратила
2 - ваљкасти подизач
3 - вођица клизача
4 - клипна полуга са опругом
5 - радна запремина
6 - повратна опруга клипа
7 - потисни вентил
8 - опруга вентила
9 - усисни вентил
10 - опруга вентила
11 - ручица
9
12 - полуга
13 - цилиндар
14 - клип
Приликом покретања брегастог вратила (1), ексцентар брега покреће клипњачу. Захваљујући
томе, завојна опруга на клипној полузи делује на вођицу клизача (3) условљавајући да се клизач
помера на горњу страну следећег ексцентра. Истовремено, завојна опруга(6) врши притисак на
клип и условљава његово кретање према GMT. У тренутку када се клип помера према GMT, у
цилиндру иза клипа долази до потискивања горива, које условљава затварање потисног вентила
(7), а истовремено испред вентила ствара се потпритисак, који савлађује напон завојне опруге (10),
и то обезбеђује отварање вентила (9). Померањем клипа према GMT гориво испуњава цилиндар и
када клип стигне у крајњи положај, завршава се усисавање. Када клип промени смер, почиње
потискивање горива у цилиндар, што условљава затварање усисног (8) а отварање потисног (9)
вентила чиме се реализује потискивање горива. Тај поступак се циклично понавља.
За време активирања пумпе потребно је део (11) одвити а затим га повући у крајњи горњи положај
при чему се помера клипњача (12), а за њом и клип (14) у цилиндру (13). Померањем клипа према
горњем положају ствара се потпритисак који условљава отварање усисног вентила (9), односно
долазак горива у цилиндар. Када клип стигне у крајњи положај завршава се усисавање горива .
Притиском на ручицу (11) долази до померања клипа а тиме и потискивање горива. Гориво се сада
креће под притиском условљавајући затварање усисног вентила а отварање потисног. Овај
поступак се циклично понавља.
Клипне пумпе се деле према положају радних елемената у односу на погонско вратило на:
аксијалне и
радијалне.
10
Извор:http://www.vozite.com/dizel_cetvototaktni_motori_sus.html
10
Аксијалне клипне пумпе су намењене за рад у отежаним условима (честа преоптерећења и
дуготрајан рад на максималном притиску). Погодне су за уградњу директно на мењач возила. Код
аксијалних клипних пумпи цилиндри су распоређени аксијално, односно паралелно са осом.
Постоје две основне конструкције ових пумпи:
1. Аксијалне клипне пумпе са нагнутом плочом.
2. Аксијалне клипне пумпе са нагнутим бубњем.
Погонски механизам ове пумпе има следеће карактеристике:
- кућиште израђено од нодуларног лива,
- цилиндарски блок откован од челика,
- дуг радни век, без нарочитог одржавања,
- приликом подмазивања важна је чистоћа уља, обавезна је уградња усисног филтера.
Аксијалне клипне пумпе раде на средњим и високим притисцима и имају велики проток. Имају
могућност регулације протока. Код пумпи са константним протоком не постоји могућност
промене угла нагибног блока односно нагнуте плоче до се код пумпи са променљивим протоком
променом овог нагибног угла мења и ход клипа а самим тим и радна запремина односно проток.
Запремина ових пумпи је од 0,1 до 1000 cm3.Мале су им масе и запремине по јединици снаге. Број
клипова у ротору је увек непаран због уравнотежења рада саме пумпе и смањења вибрација у раду.
Креће се од 5, 7, до 9 клипова у ротору у зависности од величине пумпе.
Предности аксијално-клипних пумпи:
високи притисци - максимални радни притисци су им од 100 до 450, максимално 600 бара.
високи протоци,
висока брзина обртаја,
висок степен искоришћености,
мали момент инерције
пролазна осовина.
Недостаци аксијално-клипне пумпе су:
осетљиве на чистоћу радног флуида,
хабање на клиповима
скупе су.
Код аксијалних клипних пумпи са нагнутом плочом покретањем погонског вратила покреће се
цилиндарски блок будући да су клипови у истој оси као и погонско вратило. Клипови који су
преко клизних папучица наслоњени на нагнуту плочу почињу се извлачити односно увлачити у
цилиндрима. У фази извлачења повећава се радни простор те се услед створеног потпритиска
течност усисава а када се цилиндар увлачи смањује се запремина радне коморе те се течност
потискује под притиском.
11
Слика 11 - клипна пумпа са нагнутом плочом11
Ова пумпа се назива и пумпа са мирујућим ексцентром или плочом. Плоча мирује а постављена је
косо с обзиром на осу ротације. Плоча је подељена на ротирајући и део који мирује помоћу
одговарајућих лежајева. На ротирајући део плоче је везан низ клипова. Блок цилиндара се заокреће
помоћу погонског вратила. Клип се креће напред за време прве половине окретања вратила (0 < α
< 180º, такт усиса), а назад у другој половини окретања (180º < α < 360º, такт притиска). За довод и
одвод флуида се користи непокретна разводна плоча са два канала у облику полумесеца (прстен
подељен у два дела спојена на усисни, односно потисни цевовод). Прстен је смештен уз отворе
цилиндара тако да је усисни део смештен у првој половини круга (такт усиса), а потисни у другој
(такт потиска).
12
Q1 = z∙A∙h = z ∙A ∙Dt ∙tanα
Угао нагиба код пумпи са закретном плочом се креће ± 15°. Промена протока се постиже променом
нагиба плоче. За пумпе константног протока коса плоча је фиксна. Код пумпи код којих се проток
може мењати нагиб нагнуте плоче се може континуирано мењати унутар задатих граница.
Променом нагиба плоче се постижу различити ходови клипова па према томе и величина
специфичног протока. Повећањем угла плоче у односу на осу ротације до вредности 90º смањује се
проток до нуле а даљњим повећањем угла постиже се проток у супротном смеру.
Код аксијално клипне пумпе са нагнутим бубњем закретањем погонског вратила почињу се
закретати и клипови који су преко кугличних лежајева везани на прирубницу вратила. Заједно са
клиповима почиње да се окреће и цилиндарски блок. Због изведеног угла блока клипови се такође
помичу аксијално у цилиндрима.
Сви цилиндри у којима се повећава радна комора спојени су на усисни канал разводног огледала
и у тој фази они усисавају радну течност. У подручју у којем се клипови приближавају разводном
огледалу смањује се запремина радних комора те клипови потискују радну течност у потисни
канал разводног огледала.
Угао код пумпи са закретним бубњем се креће ± 25° код пумпи које могу да буду двосмерене
односно да мењају усисно-потисну страну.
14
Извор:http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf
13
Слика 15 - геометријске величине аксијалне клипне пумпе са нагнутим бубњем 15
Q1 = z · A · h = z · A · DT · sin α
h – ход клипа
A – површина попречног пресека клипа
DT – деобени пречник кугличних лежајева
α - угао бубња
z – број клипова
Из наведеног се може закључити да пумпе са закретним бубњем за исту називну величину могу
имати далеко већи капацитет у односу на аксијалне пумпе са закретном плочом.
У новије време посебном конструкцијом радних клипова, поређењем две аксијално клипне пумпе
старије и новије конструкције, проток је повећан за чак три пута јер је угао нагиба закретне плоче
повећан са 15° на 45° (слика 16).
14
Пумпа је високог притиска и променљиве радне запремине
Конструкција са нагибним блоком
Намењена за отворена хидрауличка кола у свим областима примене
Једноставна корекција регулисаних параметара накнадним подешавањем без специјалних
алата
Робусни радни елементи пумпе неосетљиви на промену оптерећења и погонско вратило
које прима радијално оптерећење
Екстремно сажета конструкција (кратко извођење) тако да су уградне мере незнатно веће
од аксијалних пумпи константног протока APF
Низак ниво шума
17
Извор: Каталог “Прва петолетка”, Трстеник
15
Слика 18 - Аксијална-клипна двострујна пумпа B2PV18
18
Извор: Каталог “Прва петолетка”, Трстеник
19
Извор: Каталог “Прва петолетка”, Трстеник
16
Следећи дијаграм приказује типичну карактеристику пумпе тј. зависност притиска (или висине
дизања) у функцији протока. Ова зависност показује да ће пумпа створити (имати) мањи проток у
цевоводном систему (инсталацији) уколико се захтева већа разлика притиска да би се савладала
висинска разлика и савладало трење у систему (тачка А, слика 17). Већи проток се може имати ако
се смањи притисак (тачка Б, слика 17).
Да би се одредила радна тачка пумпе неопходне су додатне информације о карактеристици
система. Висина потребна при нултом протоку представља статичку висину дизања и показује
колику висинску разлику мора савладати пумпа независно од протока. Друго објашњење за
статичку висину јесте да она представља рад потребан за савладавање гравитације. Друга
компонента на карактеристици система јесте трење које расте са порастом протока, и представља
меру отпора система (повратни притисак) која потиче од цевовода, вентила, "колена" и других
елемената система.
За време рада на пумпи се могу појавити одређене неисправности које могу бити последица лоше
монтаже, извођачких проблема и неправилног руковања.
17
- Карактеристика пумпе не одговара карактеристици цевовода.
• Кућиште се загрева:
- Дужи рад при затвореном запорном вентилу на потисној цеви,
- Превисока температура течности која се усисава.
18
- Искривљено вратило,
- Недовољно подмазивање,
- Мазиво не долази до лежаја,
- Уље није одговарајућег квалитета,
- Запрљано уље.
За нормалан рад пумпе потребно је да притисак течности испред ротора буде нешто виши од
парцијалног притиска испаравања течности, тј. да постоји залиха притиска због опасности од
појаве кавитације. Кавитација је нарушавање континуитета (непрекидности) струјања течности.
При снижавању притиска или повећања температуре у течности почињу да се појављују мехурићи
и њене паре и да се издвајају гасови, растворени у течности. Мехурићи, крећући се у маси
течности, и доспевши у област са нижом температуром или вишим притиском тренутно се
скупљају; у шупљине које тако настану устремљују се великом брзином честице течности што
доводи до појаве хидрауличних удара, наглог повећања притиска у овим местима као и до локалног
повећања температуре. Кавитација је штетна појава за цевоводе и хидрауличке уређаје јер локални
хидраулични удари доводе до разарања зидова цеви и проточних елемената уређаја.
Почетком кавитације се сматра када у некој тачки система пумпе кроз који или око којег струји
течност минимални апсолутни притисак падне на вредност притиска испаравања течности. Тада у
тој тачки почиње испаравање и стварају се мехурићи паре. Ако се апсолутни притисак и даље
смањује проширује се подручје појаве кавитације. У условима развијене кавитације нарушава се
хомогеност тока, струјање постаје двосмерно и мењају се хидродинамични односи. Притисак
испаравања зависи од врсте течности и њене температуре.
Тако вода при притиску од 1,013 бара испарава на температури 100°С при притиску од 0,023 бара
на температури од 20°С.
21
Извор:http://bs.wikipedia.org/wiki/Kavitacija
19
Појава кавитације је праћена карактеристичним шумом и вибрацијама а рад пумпе постаје
немиран и неравномеран, смањује се проток, степен искоришћења и висина на коју пумпа може да
пумпа течност. Као последица свега овога јавља се смањење економичности, несигурност у раду и
смањење века пумпе. Следећи спектар садржи шумове високе фреквенције широког опсега,
указујући на кавитацију клипне пумпе услед ниског улазног притиска. Кавитација ствара спектар
овог типа на свим мерним местима пумпе и кућишта.
Постоји много врста пумпи које се користе и њихове вибрације варирају у широком опсегу.
Када се посматрају вибрације пумпи, важно је да оперативни услови буду униформни од једног
мерења до другог да би се обезбедила конзистентност. Притисак усисавања, притисак пражњења и
нарочито индукција ваздуха и кавитација утичу на изглед вибрација.
Најпознатији типови клипних машина су клипне пумпе, компресори, и машине са унутрашњим
сагоревањем. Код свих ових машина, клипни износ (увек 1 Кс) је доминирајући, заједно са
ударним износом од 4 циклуса мотора. Нивои вибрација високи као 125 VdB (0,1 инч по секунди),
нису непознате за машине попут ових. Онај који анализира мора проценити услове машине у
поређењу са претхнодним нивоима раније примењених апсолутних референтних нивоа. Многе
клипне машине имају турбопуњаче, и њихова дијагноза се ради попут других ротирајућих турбина
и компресора. Проблеми са брегастом осовином су такође уобичајени, и могу се видети на основу
фреквенције узупчења зупчаника.Уколико погон има торзионе вибрације на осовини, може пасти,
при томе повећавајући вибрације до фреквенције првог торзионо вибрационог мода коленастог
вратила. Ова фреквенција се добија на основу маркера погона. Различита растојања клипних
пумпи су много равномернија у односу на компресоре, и добро се анализирају путем вибрација.
Уколико су хармоници клипног износа присутни у значајном нивоу, они обично указују на проблем
зглобног споја погона клипа. Веома јак звук фундаменталне фреквенције може указивати на
похабано место на уздрманој плочи.
У аксијалним клипним пумпама за време рада се појављује деловање аксијалне силе у правцу
вратила.Та сила настаје услед продирања течности између кућишта и ротора и због скретања
22
Извор: http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka_dijagnostika
20
млаза течности из аксијалног у радијални смер. Поред појаве аксијалне силе кроз зазор између
кућишта и ротора губи се одређена количина течности што се исказује запреминским степеном
деловања. Аксијална сила је занемарљива код нископритисних пумпи, а код високопритисних
пумпи ова сила је велика и не може се занемарити.
Практична решења за отклањање ове силе су:
- Извођење ротора са клизним изданцима,
- Уградња тањира за растерећење,
- Уградња колута за растерећење,
- Извођење пумпи са посебним распоредом ротора,
- Примена ротора са двоструким улазом течности.
6. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ
21
трошкови одржавања
трошкови хабајућих делова
трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
трошкови руковаоца пумпом и њихових помоћника
Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова аксијалне клипне пумпе
изложених непосредном хабању. Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу пумпе.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.
G = No∙gs∙ke
No- номинална снага мотора
gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена
22
Eos - трошкови основног средства
Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације пумпе
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку пумпе
Eo - трошкови осигурања
Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се пумпа током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада пумпе). Лоше одржавање пумпе утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:
23
Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење одређених
поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и чување
производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз сваки
појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења материјала и
средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног технолошког
застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност. Средства за рад
су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду. То узрокује
појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.
При пријему нове аксијалне клипне пумпе у фабрику врши се њен квалитативан пријем и
дефинише се табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему пумпе додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка аксијална клипна пумпa у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату пумпе од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама пумпе. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у пумпу.
3) План подмазивања садржи шифру пумпе,период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје пумпе. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту пумпе и замени оштећених делова се отвара при ремонту пумпе и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт пумпе.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци пумпе.У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење пумпе током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на пумпи.
Попуњава га пословођа одржавања.
Преглед пумпе може бити редован и ванредан. Редован преглед пумпе врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада пумпе, уколико
се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег прегледа
24
пумпе. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима одржавања и
одговорни су за исправност пумпе. Налази се уписују у табелу о редовним и ванредним
прегледима пумпе.
Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање.Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако
поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције дефинисане
унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара.
Након тога, пословођа одржавања одређује радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже
природе обавештава управника одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се
25
машина врати у радно стање. По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист
одржавања уписује се стање отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени
резервни делови. На основу дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о
опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.
Правилно и редовно одржавање пумпе има за циљ повећање њеног века трајања. Пумпу може
одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању пумпе не сме произвољно мењати делове пумпе, мењајући им
тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу.
Процес одржавања почиње са инсталацијом и употребом пумпе. Произвођач пумпе даје упутства
за инсталирање пумпе које зависе од величине пумпе, локације као и дозвољеном нивоу вибрација.
Након инсталирања пумпе треба спровести центрирање пумпе са погонском машином.
Центрирање пумпе се обично изводи при спољној температури. Уколико пумпа ради са повишеним
температурама (> 150°С), потребно је након стабилизације температуре обуставити рад пумпе и
спровести контролу центрирања спојница. Следећи корак у инсталацији пумпе је спајање усисног
и потисног цевовода са кућиштем пумпе. Највеће силе и моменти цевовода не смеју прећи
дозвољене износе према стандарду АPI610. Потребно је спровести изједначавање потенцијала код
пумпи. Након свих ових активности пумпу треба покренути према упутствима произвођача.
Током рада пумпе, свакодневно у више наврата, контролисати мирноћу рада пипањем пумпе. На
тај начин се уочавају евентуални пропусти и прате се остали параметри пумпе (притисци, протоци,
температуре уља, број обртаја итд.) који указују на рад пумпе. Параметри морају бити
евидентирани у процесној евиденцијској листи пумпе, и у случају одступања морају бити
анализирани. Технике које се примењују приликом праћења рада пумпе и оцене стања су:
мерење и анализа вибрација пумпе,
стање лежајева са контролом подмазаности,
контрола непропустљивости спојева,
контрола параметара рада пумпе (проток, температуре, број обртаја, итд.)
26
искуственим подацима период између замене котрљајних лежаја не би требао бити дужи од три
године или највише 25000 сати у зависности од услова рада и начину подмазивања.
Контрола непропустљивости спојева и заптивања спроводи се визуелном методом. Зависно о типу
уграђене механичке заптивке према плану спроводи се контрола температуре, протока, као и нивоа
флуида у склопу састава механичке заптивке и исте се евидентирају у процесне листе.
Контрола параметара рада прати се периодично евиденцијским процесним листама или
континуирано системом за надзор рада постројења. Битни параметри рада пумпе (проток,
притисак уља за подмазивање, вибрације, аксијални помак и сл.) могу се надзирати алармно-
блокадним саставом који штити опрему од хаварије.
Горе наведене технике омогућавају сигуран рад пумпе, спречавају изненадне кварове те
продужавају временски интервал између активности одржавања.
27
Правилно и савесно спровођење поступка одржавања спречава и своди на минимум
појављивања узрочника паљења: врућих површина, таложења прашине на агрегату, таложење
медија подмазивања на пумпи, механичких варница, пропуштање медија из пумпе
и др. Поступак одржавања уско је повезан са поступком инсталирања пумпе и свакодневног
руковања. Постављањем пумпе на радно место, након постављања темеља, започиње поступак
одржавања. Инсталација се обавља у складу са упутством произвођача. Правилна израда темеља
спречава преношење вибрација са агрегата на зграду / темељ и обрнуто. При уграђивању агрегата у
систем мора се обратити посебна пажња да се оптерећења цевовода не преносе на пумпу. Усисна и
потисна прирубница пумпе не смеју бити оптерећене силама масе прикључних цевовода. Након
инсталирања следи поступак центрирања агрегата (пумпе и мотора) на заједничкој темељној
плочи. Овај поступак може се изводити ручно, коришћењем металног лењира или ласерским
уређајем за центрирање. Након центрирања следи пуштање пумпног агрегата у рад. При пуштању
у рад прате се радни параметри пумпе на мерним уређајима и успоставља рад пумпе у пројектом
предвиђени режим. Успостављањем задатих параметара, стање пумпе у тим условима се усваја као
почетно. Препоручује се мерење:
- Вибрација на агрегату, у складу са нормом ISO10.816,
- Температуре лежајева (нпр. IC-термограма, ласерским термометром или сл.),
- Електричних параметара у циљу записивања почетног, референтног стања потребног за праћење
агрегата.
Поступак руковања агрегатом при његовом раду у постројењу важан је у одржавању његове
поузданости и исправности. Обавезно се мора водити рачуна да ли пумпа ради у области
пројектованих параметара и да ли има радне услове предвиђене пројектом (нпр. количина воде
усисног резервоара, потребан доток, поштовање радне тачке и /или радног подручја).
Правилним руковањем избегава се већина кварова и смањује се вероватност појаве узрочника
паљења. Поштовањем радног подручја (рад у задатим параметрима) избегавају се неправилна
струјања у систему и у пумпи. На тај начин је отклоњена појава кавитације као опасна појава за
пумпу, али и у смислу појаве узрочника паљења, јер због кавитације долази до неуравнотежености
ротора те појаве оштећења у лежајевима и заптивном систему пумпе уз трошење хидрауличног
дела пумпе.
Одржавање као поступак мора бити континуирано и успостављено као превентивно и
састоји се од:
- Дневног праћења приликом обилазака руковалаца опремом, са укљученим малим захватима, ако
су потребни, уз обавезну бригу о чистоћи агрегата.
- Периодичног праћења, при чему се обављају предвиђени захвати на опреми у складу са
погонским упутствима, нпр. притезање заптивки и/или замена заптивних прстенова, допуњавање
средством за подмазивање.
Уз захвате одржавања обављају се периодична мерења у циљу одређивања стања делова пумпе
(лежајева) применом неке од дијагностичких метода (Нпр. мерења вибрација, IC-термограма и сл.).
- Извођења редовних предвиђених сервиса пумпе, након одређеног периода или одрађених сати
рада агрегата.
Ако корисник пумпи нема у својој организационој структури службу одржавања, сервисе пумпи
треба поверавати произвођачу или овлашћеним фирмама са стручним и квалификованим
људством, обавезно онима са едукацијом и потврђеним знањем из противексплозијске заштите.
При сервису потребно је направити дефектацију пумпе као први корак. Растављањем, чишћењем и
28
мерењем делова утврђује се стање појединих делова и пумпе у целини. Након тога, уз пристанак и
консултацију са инвеститором, приступа се сервису. Овлашћеним сервисом пумпа се доводи у
потпуно исправно стање и купцу се издаје потврда о сервисним активностима.
Неелектрична опрема / пумпе, тј. опрема инсталирана у постројења која је дуго година у употреби
(10,20 и више), законски је обухваћена у поступку оцене њеног стања у складу са угроженим
простором у којем је уграђена. Одржавање за ову опрему се спроводи израдом техничког картона
(картотеке) о исправности, издатог од компаније оспособљене за ремонте и тестове пумпи. Пумпа
се као опрема сервисира уз испитивање хидрауличких параметара. За пумпу се издаје технички
картон и атест о спроведеном испитивању карактеристика. Редовним белешкама о контроли
исправности и спроведеним активностима појединих услуга, доказује се исправност пумпе за рад у
потенцијално експлозивним зонама. Након обављене услуге једина је безбедност и гаранција
потпуне исправности пумпе, као и код нове опреме, испитивање мерењем радних параметара и
снимањем карактеристике пумпе уз издавање атеста о спроведеном испитивању.
29
Поред електромотора, пумпе су данас најчешће употребљаване машине. Примењене су у
различитим технолошким конструкцијама, како у фабрикама и већим постројењима, тако и у скоро
сваком домаћинству. Најпознатије примене пумпи у домаћинству су код веш машина које служе да
би се вода из уређаја избацила напоље, у систему довода питке воде у домаћинства, у систему
канализације. Сваки аутомобил, брод, авион, има пумпе. То су пумпе расхладне воде, пумпе уља,
пумпе горива, пумпе серво уређаја, итд. Велики број индустријских погона има пумпе које служе
за разне намене. У пољопривреди се користе пумпе за наводњавање, у рударству пумпе за
црпљење воде из рудника, итд.
Пумпа као енергетска радна машина уграђена са другом хидромашинском опремом у пумпну
станицу спада у ред најважнијих енергетских постројења у свим областима човекове делатности.
Користи се за снабдевање градова и насеља водом, одвођење отпадних вода, енергетике,
индустрије и пољопривреде.
Клипна пумпа је комплексна опрема на чијим компонентама се могу развити значајни
узрочници паљења у смислу њихове учесталости и делотворности. Пумпу је потребно посматрати
као део одређеног техничког система, нарочито ако се уграђује у угрожени простор (опасне зоне).
Приликом наручивања пумпе потребно је да потенцијални купац или пројектант система у
потпуности дефинише своје захтеве и услове који су потребни за пумпу и њен рад. Првенствено се
у смислу противексплозијске заштите то односи на категорију пумпе, групу гасова и температурни
разред. Пумпа је специфична опрема због свог хидрауличког дела. Из тог разлога је неопходно
дефинисати и друге функције као што су радни медијум, температура радног медија, притисак
итд.). Ако купац или пројектант немају искуства за самостално формирање захтева, неопходно је
затражити помоћ од произвођача пумпи. Произвођач ће наћи решења из искуства кроз
дугогодишњу праксу.
Скуп кварова и неправилности у раду као узрочника паљења у пумпи, у већини се случајева
отклања правилном конструкцијом у Ек-изведби, употребом и руковањем пумпом и системом у
целини, квалитетним и континуалним превентивним одржавањем. Одржавање треба спровести од
стране корисника у постројењу уз обавезне примене савремених дијагностичких метода
(испитивања) у циљу контроле стања пумпе и њених делова. Периодичност одржавања треба да
дефинише сам корисник у зависности од експлоатационих услова и препорука произвођача, али
свакако је пумпу неопходно детаљно прегледати једном годишње. Сваки (контролни или детаљни)
преглед треба бити поткрепљен писаним записом. Треба имати на уму обавезну едукацију особља
које користи и одржава пумпе у угроженом простору јер без познавања основних функција
конструкције пумпе, специфичности везаних за Ек-изведбу (конструкцију, примењене мере
и сл.) пумпе она не може бити у потпуности сигурна за употребу после спроведеног
сервиса.Уградња пумпе у зону опасности од експлозије сматра се радом у тешким условима. За
овакве услове рада потребна је и задовољавајућа поузданост у раду.
Спроведено испитивање пумпе (пумпног агрегата), нове или сервисиране, на испитном столу уз
симулацију радних услова, је неопходни додатни фактор безбедности и гаранција
функционалности у циљу обезбеђивања квалитета и задовољства купца.
ЛИТЕРАТУРА:
30
[2] Др. Владимир Савић, "Уљна хидраулика I", Дом штампе, Зеница
[3] Др. Живослав Адамовић, Мр. Љиљана Радовановић, „Хидраулика и пнеуматика“,
Технички факултет "Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
[4] Др. сц. Жељко Шитум,"Регулација хидрауличких и пнеуматских сустава" , Факултет
стројарства и бродоградње, Загреб, zrno.fsb.hr, 2011.
[5] Др. Живослав Адамовић., „Основи хидраулике и одржавања уљно-хидрауличних
система“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997
[6] Радослав Корбар,"Пнеуматика и хидраулика" , Велеучилиште у Карловцу, www.vuka.hr, 2007.
[7] М. Фанцев, К. Фрањић, : „Пумпе“, Техничка енциклопедија, св.XI, Лексикографски
завод, Загреб, 1988.
[8] Каталог “Прва петолетка”, Трстеник
Материјал са интернета:
https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE
http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi
http://www.vozite.com/dizel_cetvototaktni_motori_sus.html
http://vtsbj.hr/images/uploads/PNEUMATIKA-I-HIDRAULIKA-PREDAVANJE-8-9.pdf
http://bs.wikipedia.org/wiki/Kavitacija
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/Tehnicka_dijagnostika
31