UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

INTELEKTUALNA
OMETENOST:
TERMINOLOGIJA I
ZNAČENJE
OPŠTI OSVRT

KOMP
11/20/2016

Prof. dr Dragana Maćešić-Petrović-autorski tekst prevoda

Retrived from

http://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/issues/intellectual-disabilities

INTELEKTUALNA OMETENOST

Intelektualna ometenost može biti opisana kao oštećenje kognitivnog funkcionisanja.

Intelektualna ometenost, koja je najčešći tip razvojne ometenosti i izvorno nastaje pre 18.godine
života, karakteriše se ograničenjima u intelektualnom funkcionisanju i adaptivnom ponašanju
(socijalne i praktične veštine).

Deca dijagnostikovana kao intelektualno ometena izgledaju kao da sporije uče i razvijaju se nego
deca bez intelektualne ometenosti i takvom detetu potrebno je duže vremena za ucenje govora i
jezika, sposobnosti brige o sebi i socijalnih sposobnosti. Children i adolescenti sa intelektualnom
ometenošću najčešće mogu ovladati učenjem i postignućima na nekim od nivoa funkcionisanja,
naročito uz pomoć i podršku treniranih profesionalaca.

RAZUMEVANJE INTELEKTUALNE OMETENOSTI

Izmedju 1-3% populacije ima neki od tipova intelektualne ometenosti. Intelektualna ometenost
može biti dijagnostikovana kada individua pokazuje kognitivna ograničenja (najčešće
demonstrirana i ispoljena kroz pad IQ koeficijenta do 70-75 na standardnim testovima
inteligencije) i iskustvima ograničene adaptacije ponašanja. Adaptivno ponašanje može biti
opisano kao konceptualne, socijalne i praktične veštine i sposobnosti, esencijalne, od suštinskog
značaja za svakodnevni život –praćenje pravila i razumevanje i prihvatanje zakona, razumevanje
vremena, novca i ostalih nemirčkih koncepata, zatim biti sposoban brinuti o sebi, biti sposoban
sigurno otputovati sa jednog mesta na drugo i slične sposobnosti.

Dijagnostikovani na ovaj način najčešće ispoljavaju smetnje u učenju, i može im trebati duže
vremena da razviju sposobnosti neophodne za svakodnevno funkcionisanje. Iako postoje neke
životne sposobnosti koje individua sa ineteltkualnom ometenošću nije sposobna na nauči, ipak
većina njih občno su sposobna da pohadjaju školu, savladaju edukaciju i kako da zadovolje svoje
lične potrebe. Opšte učenje tipično zahteva mnogo duđže vremena, mnogo više repeticija-
ponavljanjja mada su individue sposobne za učenje životnih sposobnosti i aktivnosti neophodnih
za nezavisno življenje kao što je pronalaženje posla i zapošljavanje.

2
U prošlosti, termin mentalna retardacija je bio široko rasprostranjen u vezi sa ovim pomenutim
problemom dok 2010. godine Predsednik SAD Obama potpisuje Rozin zakon, kao skup zahteva
na raznim instancama da se „mentalna retardacija“ postepeno zameni terminom „intelektualna
ometenost“ ili „individua sa intelektualnom ometenošću“ u okvirima zvanične državne politike.
Mnoge drzavne institucije u uslovima da se udovolji drzavnim i zakonskim zahtevima menjaju
terminologiju odbacajući termin „mentalna retardacija“ zbog negativne konotacije, potencijalnih
zabuna oko individualnih potreba pojedinca i formiranja opšte indignacije. Termin je danas
izbačen, iksljučen iz generalne-opšte upotrebe.

2013. godine Administracija Socijalne Sigurnosti zamenjuje tremin u Listingu oštećenja sa

terminom „intelektualna ometenost.

DSM-V (Peta edicija dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih oboljenjje i poremećaja

ponašanja) takođe reflektuje inoviranu terminologiju. Prema DSM-V intelektualna ometenost ili
poremećaji intelektualnog razvoja opisani su kao stanje obeleženo deficitima intelektualnog i
adaptivnog funkcionisanja, sa početkom koji postoji tokom razvojnog perioda ili pre uzrasta od
18. godine života.

ZNACI I SIMPTOMI INTELEKTUALNE OMETENOSTI

Dete sa intelektualnom ometenošću može pokazivati znake odstupanja od razvoja u odnosu na

decu koja nisu na isti način afektirana. Na primer, dete može da stoji uspravno ili hoda kasnije
nego deca istog uzrasta, nesoposoban da sagleda posledice akcije, nedostatak radoznalosti,
pokazivanje infantilnih oblika ponašanja koji treba da su prevaziđenu u prethodnom razvojnom
periodu i imati poteškoće u školi.

Ostali indikatori intelektualne ometenosti mogu ukjlučivati:

deficite sposobnosti pamćenja (mnestičkih funkcija)

kašnjenje u razvoju oralnog govora

kašnjenje u razvoju adaptivnih ponašanja kaomšto su briga o sebi ili veštine sampomoći

teškoće učenja socijalnih pravila

teškoće sposobnosti rešavanja problem-zadataka

nedostatak socijalnih inhibitora.

POTENCIJALNI UZROCI INTELEKTUALNE OMETENOSTI

3
Nisu svi uzroci intelektualne ometenosti poznati. U oko 75% dijagnostikovanih slučajeva ostaju
nepoznati uzroci ove ometenosti za profesionalce koji se time bave. Neki od poznatih uzroka
uključuju:

nedostatak kiseonika na rođenju, infekcije pri porođaju i rođenju

fetalne infekcije ili fetalni razvojni činioci

izloženost toksinima kao šro su olovo, živa i lekovi

fetalni alkoholni sindroma, koji spada u prethodne uzroke, rezultira intrauterinom

izlaganju alkoholu

bolesti kao što meningitis, veliki kašalj i male boginje

hromozomske aberacije-anomalije kao što su Daunov sindroma, Sindrom fragilnog X

hromozoma, koji rezultiraju iz abnormalnog genoma-skupa gena

Nndostatak joda i malnutricija (nedovoljna ishranjenost)

trauma u razvoju fetusa

trauma koja se održava u ranom detinstvu i dečijem uzrastu.

TRETMAN I PODRŠKA

Individue suočene sa intelektualnom ometenošću najčešćeimaju varijetet opcija u pomoći i

podršci odgovarajućih njima, što se pre svega odnosi na inostrani koncept-bogatsvo pomoći nije
tako tipično za našu zemlju (primedba profesora). Pošto intelektualna ometenost ne može biti
izlečena i nema specifične medikacije da se ona tretira, programi specijalne edukacije i treninga
najčešće pomažu detetu što ranije , a najranije programi rane intervencije. Prvi korak, kad je
stanje dijagnostikovano i procenjeno od strane specijaliste, tipično je obuhvaćeno Individualnim
Porodičnim Servis Planovima (IFSP) koji ukazuje na potrebe deteta i servis koji mu je
neophodan.

Kada dete dostigne školski uzrast Individualizovani Edukativni Planovi (IEP) biće razvijeni od
strane školskog osoblja i roditelja deteta. Programi specijalne edukacije i povezane usluge na
raspolaganju su besplatno svakom detetu kome je to neophodno i potrebno i ovi programi
pomažu detetu da dosegne i razvije svoje potencijale u potpunosti. U nekim slučajevima
preporučuje se bihejvioralno savetovanje (savetovanje o ponašanju). Kako dete raste u
instrukcije se uključuju uzrasno specifične adaptivne sposobnosti i IEP obično počinje da
uključuje informacije o tranzicionom planiranju na uzrastu od 16 godina ili ranije.

4
Važno je napomenuti da su istraživači uočili veći rizik za pojavu mentalnih metnji i mentalnih
oboljenja kao što su depresije i suicidalne ideacije. Najmanje 33% od populacije sa
intelektualnom ometenošću se suoačava sa izazovom u mentalnom funkcionisanju mada se čini
da je ova procena prilično konzervativna i gruba. To se dešava zbog toga što mnoge od ovih
individua nisu u stanju da izraze i objasne svoje emocije i iskustva, mnogi profesionalnci ostaju
neosetljivi, ili im promaknu problemi koji ova populacija može imati pa se zato ne zna pouzdan
podatak o učestalosti ili tipovima smetnji koje se kod njih mogu pojaviti. Ukoliko se ovi
problemi identifikuju savetovanje i neke forme terapije najčešće pomažu.

Metode intervencije uglavnom se formulišu individualno u zavisnosti od potreba osobe i u nekim

slučajevima male izmene u životnom stilu i organizaciji brige i nege mogu dovesti do
poboljšanja. Kod drugih, više efekta pružaju specijalizovane zdravstvene mere, savtovanje ili
spefične vrste terapija. Psihotropna medikacija takođe se prepisuje u nekim slučajevima. Ostali
servisi takođe mogu biti od pomoći osobama sa intelektualnom ometenošću kao što je
rezidencijalna kućna briga, programi rehabilitacije i radionice koje pomažu individuama u
pronalaženju posla i zaposlenja kao u povezivanju domaćinstava u kojima žive i članovima
zajednice. Specifični terapeutski programi takođe pomažu ovim pojedincima u učenju bazičnih
životnih sposobnosti i postizanju životnih ciljeva tokom učenja i ovladavanja nezavisnošću.

Akt o Amerikancima sa invaliditetoma ili ometenošću, štiti sve individue sa intelektualnim i

ostalim ometenostima . Ovaj akt prevenira. predstavlja prevenciju diskriminacije u
zapošljavanju, obezbeđivanju stanovanja, zahtevajući razumna prilagođavanja od poslodavaca i
edukativnih institucija, nalažući javnim objektima da budu prihvatljivi za sve indivdiue i
pojedince.

STUDIJA SLUČAJA

Martina, 32.godine, intelektualno ometena, najverovatnije sa traumom nastalom pre rođenja.

Iako sa izvesnim kognitivnim ograničenjima, postigla je značajan stepen nezavisnosti. Živela je
sa cimerkom, imala part-time posao (sa nepunim radnim vremenom) brige i nege oko životinja u
životinskom skloništu. Martinina starija sestra proveravala je jednom jedeljno i ona je tvrdila da
se „oseća dobro“ i da je zadovoljna. Medjutim, jedne nedelje sestra je zatekla Martinu neurednu,
koja je prestala da održava ličnu higijenu i vodi brigu o sebi i prestala je da radi. Martina nije
umela ni mogla da objasni sestri zašto je prestala sve to da radi, jednostavno je govorila da „da je
tako htela“. Sestra je ohrabrila Martinu da kontaktira radnika na njenom slučaju koji je preduzeo
mere za sastanak sa terapeutom. Terapeut je otkrio da se Martina neposredno pre toga suočila sa
saznanjem da nisu sve udomljene životinje poslate na usvojenje, da neke ostaje u skloništima
same i to je izazvalo tugu i loše raspoloženje kod Martine. Martina je briznula u plač, rekla
terapeutu i sestri, za koju je insitsirala da prisustvuje terapijama, da ne želi više da životinje
odvajaju od nje niti da druge budu neusvojene , da to ne može da podnese. martina se složila dsa
predlogom terapeuta da joj taj posao ne odgovara i uskoro je bila na drugoj vrsti posla. Martinina
sestra je našla posao u salonu za sredjivanje životinja gde je mogla da bude sa životinjama u
5
sasvim drugom kontekstu za nju u mnogo pozitivnijoj sredini gde je bila daleko zadovoljnija
svojim poslom.

References:
1. Change in Terminology: 'Mental Retardation' to 'Intellectual Disability' (2013, August 1).
Retrieved from https://www.federalregister.gov/articles/2013/08/01/2013-18552/change-
in-terminology-mental-retardation-to-intellectual-disability
2. Definition of Intellectual Disability. (2013). Retrieved from http://aaidd.org/intellectual-
disability/definition#.VfMhjRHBzGd
3. Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5. (5th ed.). (2013).
Washington, D.C.: American Psychiatric Association.
4. Diament, M. (2010, October 5). Obama Signs Bill Replacing 'Mental Retardation' With
'Intellectual Disability.' Retrieved from
http://www.disabilityscoop.com/2010/10/05/obama-signs-rosas-law/10547
5. Harris, J. (2013). New Terminology for Mental Retardation in DSM-5 and ICD-11.
Current Opinion in Psychiatry, 26(3), 260-262.
6. Intellectual disability. (2013, May 10). Retrieved from
https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/001523.htm
7. Intellectual Disability Fact Sheet 8. (2011, July 1). Retrieved from
http://www.parentcenterhub.org/repository/intellectual
8. Quintero, M. (2010). Co-Occuring Mental Illness and Developmental Disabilities. Social
Work Today, 10(5), 6-6.
Retrived from http://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/issues/intellectual-
disabilities