ОПШТИ ПОГЛЕД НА НАЦРТ УСТАВА СР СРБИЈЕ

(УВОДНА РЕЧ)

1. Социјалистнчка Република Србија, уосталом као и остале репуб-

свог
лике и сама федерација, налази се пред усвајањем четвртог устава.

факт сам по себи, намеће констатацију о прилично честом

Овај одмах,

нашој земли. Начелно гледано, таква пракса се може

мењању устава у

оценити као добра или као лоша зависно од угла посматрања. Међу-

тим, такво апстракхно гледање не би, мислим, ничему користило.

Y случају наше Републике, а то важи и за Југославију као целину,

често мењање
једноставно речено, два разлога су условила устава.

Први разлог ваља тражити у динамичном развоју Србије односно

Југославије уопште. Од окончања народноослободилачког рата и револу-

ције Србија je, као и Југославија у целини, прошла кроз један процес

врло динамичног развоја на свои путу изградње социјалистичког друштве-

ног система, а у зависности од економских могућности, од развоја свести

и напора радничке класе, од

схватања о путевима изградње социјализма,

итд. Отуда, крупне промене које су повремено вршене успостављање

самоуправљања произвођача и
друхптвене својине, изградња социјали-
стичке демократије, успостављање скупштинског система, ширење дру-

штвеног самоуправљања, итд. морале су да резултирају у променама

и самог устава.

Уз овај разлог треба поменути још један, мада je он дошао до изра-

жаја, ствари, тек после 1963. године. Taj разлог се везу je за опширност
у

самог Устав СР 1963, том не разликује

устава. Србије од а он се у погледу

од других републичких устава као ни од устава федерације, прилично je

подробно регулисао широке области економског, политичког и уопште

друштвеног система, што je и условило његов велики обим. Подробно

регулисање je било потребно jep оно отклања или, бар, смањује оне опа-

сности које могу настати ако устав само начелно и уопштено регулише

друштвене односе и то
одређена, ужа подручја ових односа. У Репуб-

лици, уосталом као и у Југославији уопште, која представл>а још увек

младо друштво и у којем се изградња социјалистнчких друштвеиих одно-

са не врши без тешкоћа и отпора, потребно je уставом подробније траси-

рати пут развитка, детаљније регулисати поједине области друштвеиих

2
АНАЛИ' ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односа, у већој мери разрадити принципе и ипституције. Тиме се, несум-

њиво, чвршће обезбеђује утврВени пут развоја и

функционисање целокуп-

ног система. Међутим, ако je то тачно, може се рећи да je тачно и то да

оваква
оппшрност устава условљава и његово брже застаревање. Такав je

управо случај и са постојећим Уставом СР Србије од 1963. као и другим

републичким уставима одкосно Уставом федерације. То управо и по-

ставља питање непосредних узрока који доводе до доношења новог

Устава наше републике.

2. У крајњој линији, Устава СР (и

узропи доиошења новог Србије
Југославије) деже
у тежњи и потребама да се најкраће речено дру-

штвено-економски и политички систем са

усагласе оствареним стушьем

развоја производних снага и друштвено-економских односа у Републици

(и Југославији уопште). Наравно, оваквс објашњење je станше уошпте-

но, мада ннје нетачно. ОдреВеније објашњење се може једино дати

ако се узроци доношења новог републичког Устава посматрају повезано

са циљевима који се желе да остваре овом уставном реформой.

Основнн Републици
цил> и суштина уставне реформе у односно у

Југославији уопште, почивају у тежњи да се обезбеди владајући положај

и класе и свих нашем и се
улога радничке радних људи у друштву да

оствари њнхова непосредна владавина над резултатима њиховог рада и

средствима друштвене репродукдије и у управљању друштвеним посло-

вима уопште. Не једном je истакнуто да je историјски интерес радничке

класе и њен задатак да она постане, стварно и

у потпуности, одлучујућа
друштвена снага и
да она коначно располаже дохотком који ствара. Рад-

ници и радни л>уди морају имати у својим рукама таква средства и овла-

шћења која ће им омогућити да у пуној мери располажу односно да кон-

тролишу друштвеннм средствима за производњу. Ради тога

je нужно ојачати положај радника у удруженом раду и обезбедити

његов стварни утицај на целину односа у друштвеној репродукцији. То

je, наравно, повезано са тежњом да се нужно обезбеди одлучујућа улога

радничке класе и у политичком процесу. Једноставно речено, императив

који се мора остварити јесте да радничка класа стварно постане субјект

и основни носилац целокупног економског и политичког и уопште дру-

штвеног процеса у нашој социјалистичкој заједници.

Y тежњи да оствари поменути основни цил>, нацрт републичког

Устава уноси значајне промене уставни систем СР Србије, како у

у

сфери друштвено-економских тако и друштвено-политичких односа (да

поменем, у овом тренутку, само делегатски систем, структуру Скупштине,

успостављање Савета Републике и Председништва Републике, запишу

човекове средине, права и друштвене

друштвену запишу самоуправних

својине, итд.). Поред оно што новог Устава

новина, карактерише нацрт

СР Србије јесте и темељита и свестрана разрада постојећих уставних

принципа и институција друштвено-економског и друштвено-политичког

уреВења у Републици, а у правцу гьиховог даљег развијања. Кад то ка-

жем, мислим, на пример, на принципе који се односе на друштвено-

економски
положај човека у удруженом раду, на организацију удру-

женог
рада, на
самоуправне ннтересне заједнице, на скупштински систем,

на самоутгрављање у отпиши, шд.

 3
OПIПТИ ПОГЛЕД НА НАДРТ УСТАВА СРС

Посматрано у целини, и новине ко je Нацрт устава уводи и разви-

јање постојећих принципа и институција ко je врши, чине да доношење

новог Устава Републике треба схватити као један од преломних момена-

та у развојном процесу изградње социјалистичког друштвеног уређења

Републике (и Југославије као целине). МеЬутим, тиме неће да се оповрг-

не једна друга чињеница коју ваља овом приликом посебно нагласити.

Нацрт Устава не наггушта нити нарушава основне принципе социјали-

Уставом 1963. и раније

стичког друштвеног уреВења утврВене од па

друштвено самоуправљање и друштвена својина, социјалистичка демо-

кратија, равноправност народа и народности, итд. То даје основа за

закључак да уставна реформа која се остварује доношењем новог ре-

публичког Устава представља, у ствари, не само наставак коренитих

преображаја извршених путем Уставних амандмана донетих у протеклих

неколико година већ и даљу изградњу и развијање целокупног друштве-

ног уређења Републике а на основами које су утврђене Основним наче-

лима Устава од 1963. године. Другим речима, хоћу да кажем да нови

Устав представља континуитет не само у односу на Амандмане од про-

шле и
ранијих година већ и односу на
Устав од
1963. Када при
у се,

томе, има виду Устава од

1963. а посебно значење његових
у карактер

Основних
начела, онда се може тврдити да je реч и о континуитету у

погледу основних тековина и опредељења наше социјалистичке резолу-

ције. YocTaAOiM, ова идеја о континуитету je врло јасно изражена и у

самој Преамбули новог републичког Устава. Устав СР Србије се и доно-

како
си, се изричито каже у Преамбули, „... у тежњи да се учврсте и

дал>е развију постигнуте револуционарне тековине, да се обезбеди даљи

развитак социјалистичких самоуправних демократских односа на путу

ослобађања рада и и за
изградње комунистичког друштва остваривање

самоуправности, права и
одговорности аутономних покрајина и свих

друштвено-политичких заједница за сопствени развој и развој Соција-

листичке Републике Србије и Социјалистичке Федеративна Републике

Југославије као целине...” (стр. 3).

3. Претходна разматрања несумњиво указују на изузетно велики,

могло би се рећи и историјски значај Устава СР Иако je

новог Србије. у

питању, како сам казао,

континуитет и даљи разно ј промене које се

чине новим Уставом обимне

Републике јесу и и крупне, нарочито на не-

ким подручјима друштвеног система. С обзиром на то, очигледно je да се

није могло наставити са такозваиом

амандманском техником мењања

Устава од 1963. У томе и лежи са

разлог, посматрано правно-техничког

становишта, доношења новог текста републичког Устава.

Међутим, тежња
да се остваре наведени циљеви и суштина уставне

реформе, о чему сам раније говорио, одредила je и садржину самог тек-

ста Устава. Наиме, са

посхматрано правно-техничког- становишта, нацрт

републичког Устава садржи, у ствари три врете одредаба: поједине од-

редбе Устава СР Србије од 1963, одредбе Уставних Устав

амандмана уз
СР Србије 1967, 1969. 1972,
од и као и потпуно нове уставне одредбе.
Према томе, мислим
да je йзлишно постављатн питање да ли Нацрт
СР Очигледно je није
устава Србије представља нови устав. да реч о

потпуно новом уставу, јер сс њиме не успоставља нови уставни систем

4
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Републике, али се не може рећи да Нацрт устава СР Србије представла

само „пречишћени” текст постојећег Устава односно и Уставних аманд-

мана. У питању je једноставно нови уставни текст који, садржавајући

и нове одредбе, даље развија и усавршава целокупни друштвени и устав-

ни систем Републике, а на начелима утврђеним у Уставу од 1963. године.

У томе и утолико Нацрт устава СР Србије представла нови устав.

4. МеВутим, ако Устав СР Србије није потпуно нови устав у сми-

слу у којем сам до сада о њему говорио, могло бн се рећи да je у при-

личноj мери нов у једном другом смислу. Нањме, у свакој федеративноj

држави, а тако je до сада било и у нашој федеративној заједниди, по-

ставлю се као веома значајно питање односа између савезног устава и

устава федералних јединица, односно карактера устава федералних једи-

шща. Ово питање je несумњиво значајно и са гледишта теорије и са ста-

новишта праксе. Мислим да би се с правом могло тврдити да Нацрт

устава СР Србије даје основа

да
се говори о једном новом карактеру

републичког устава и новом односу

савезног и републнчког устава.

Не упуштајући се, због недостатка времена, ни у приказ ни у кри-

тичку анализу решеньа која су у погледу карактера републичког устава

и односа измеВу савезног и републичког устава била прихваћена у рани-

јим периодима развоја југословенске федеративно уставности, валало би

овом приликом констатовати да се решење које нови уставни текстови

прихватају у приличној мери разликују од претходних. Наравне, разлоге

треба тражити у развоју и новом карактеру југословенског федерашзма

и новом положају социјалистичких република што je, као што je позна-

то, уставноправно изражено у Амандманима донетим уз Устав СФРЈ

1971. године.

Нови карактер републичког устава и нови однос измеВу савезног

и републичког устава исполава се нарочито у повећаној самосталности

републичког устава. У том погледу вала најпре запазитп две ствари.

Прво, републички Устав (према новог тек-

регулнше данас надрту

Устава) области пој едина

ста републичког извесне друштвених односа и

питања која више не спадају у подручје уставне регулативе федерације.

Примера ради
може се поменути питаље именовања републичког и дру-

гих нижих јавних тужилаца, општинских статута, функција република и

њихове меБусобне сарадње, итд. То je, неоспорно, природна последица

смањивања надлежности федерације и повећања надежности социјали-

исполавања повећане
стичких република, што представла један од начина

самосталности устава републике.

Аруго, републички устав регулнше данас (према надрту новог тек-

Устава) области ко и
дал с
ста републичког и извесна питања и je су

предмет регулисања од стране савезног Устава, a која у претходним пери-

Устав Као навести

одима републички није регулисао. пример може се

подручје права, слобода и дужности и одговорности човека и грађанина,

итд. Несумњиво je да то републички устав чини потпунијим или, чак,

потпуним уставним текстом једне заједнице која има и карактер државе.

У такоВе, вала
повећање самосталности републичког устава.
томе, видети

МеВутим, самосталност републичког Устава има још једну димензн-

ју која ту самосталност чини још већом. Нгшме, устав републике je да-

 5
ОПШТИ НА НАЦРТ УСТАВА СРС
ПОГЛЕД

самосталан акт не само због тога што

нас
у велико] мери један су данас

и права репубшгка већа већ и зато што je данас савезни устав мање

Са-
самосталан и у мањој мери представља узор рехтубличким уставима.

везни устав je данас више заједничко дело република и покрајина, а

мање дело саме федерације. Према томе, мерило самостаЛности републич-

ког устава не треба гледати само у формалним разликама текста измеВу

републичког и савезног устава, jep one и не морају постојати у знатнијој

мери,
пошто je савезни устав, како сам рекао, и створен као заједничко

дело република (и покрајина). Ту и леже извесни елементи једне нове

и друкчије и савезне и републичке уставности, па и пут

њиховог даљег

разно ja.

II

1. Y тежњи да оствари суштину и раније поменуте циљеве уставне

реформе Нарцт устава СР Србије се, уосталом као и други републички

уставы и устав федерације, инспирише основним поставкама марксистич-

ке теорије. Ове поставке су, једним делом, дошле до изражаја и раније

(1953. a још више 1963). Међутим, нови текстови Устава СР Србије и дру-

гих република и федерације их несумњиво доследније и потпуније раз-

вијају и примењују. То су познате поставке које се односе на социјализам

и изградњу друштва као слободне заједнице произвоВача уопште, a по-

себно на самоуправну социјалистичку демократнју, на одлучујућу улогу

радничке класе и на диктатуру пролетариата, на социјалистичку државу

као државу на на на
радничке класе, самсуправљање, расподелу, друштве-

ну својину, итд.

Полазећи од тих основних поставки и марксистичке теорије у цели-

ни, као и стеченог искуства у досадашњој изградњи социјалистичког дру-

штва у нашој земљи, Надрт устава Републике Србије, врши комплексну

разраду уставног система Републике нарочито на подручју друштвено-еко-

помских
односа и друштвено-политичког система, као и на подручју раз-

воја СР Србије као државе и заједниде у саставу СФРЈ.

Нацрт Устава СР Србије садржи бројне и детал>не одредбе којима

се регулишу друштвено-економски односи. У том погледу, примети-

ти, Нацрт устава наше Републике разрађује Амандмане од 1971. уз са-

везни Устав и тиме ове одредбе први пут постају саставни део републич-

ког Устава с обзиром да Уставыи амандмани уз Устав СР Србије нису

били обухватили ову проблематику. Нацрт утврђује да се социјалистичко

друштвено-економско уређење у Србији, у оквиру јединственог друштве-

но-економског уређења СФРЈ, заснива на слободном удруженом раду

радника средствима за производњу у друштвеној својини и самоуправл>а-

њу радника у производњи и расподели друштвеног произвола у основ-

ним и другим организацијама удружепог рада и у целини односа у дру-

штвеној репродукцији (чл. 9). У реализације ове полазне поставке

циљу

републички Устав проблематику друштве-

утврђује принципе и разрађује
но-економског положаја човека у удруженом раду, удруживања рада и

средстава друштвене репродукције, самоуправних интересних заједница,

6
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвеног планирања, службе друштвеног кгьиговодства, самосталног

личног рада средствима у својини грађана, својинско-правних односа, до-

бара од општег интереса и заштите човекове средине, обезбеВивања једин-

ства југословенског СР Србнји, за опште-друштвене

тржишта у средстава

потребе. Тиме нанрт републичког Устава на деловит начин и

у потпу-

иости регулише материју друштвено-економског уређења.

На деловит начин и Нацрт Устава СР Србије регули-

у потпуности

ше и друштвено-политички систем. Нацрт разрађује јединствене основе

друштвено-политичког система ухврВене у Уставу СФРЈ уносећи, при

томе, и извесне особености ко]е на овом подручју постоје у Републици

Србнји. Полазећи од темељне поставке друштвено-политичког система у

Републици и у југословенској заједници уопште сва власт припада рад-

ничкој класи и свим радннм људима

и
служи остваривању њихових ин-

тереса ради организовања друштва као слободне заједнице произвођача

(чл. 95, ст. 1), Нацрт Устава СР Србије посвећује бројне и разрађене

одредбе проблемйма положа]а радних људи у друштвено-политичком си-

стему, самоуправљању у организацијама удруженог рада, самоуправљању

и самоуправшш интересним заједницама, самоуправљању у месним зајед-

иицама, самоуправним споразумима и друштвеним договорима, друштве-

основама
ној заштити самоуправних права и друштвене својпне, скуп-

штинског система у оквиру кота изузетно место има делегатски систем.

Нацрт Устава Републике Србије, за разлику од Устава од 1963. садржн у

целости регулисане слободе, права и дужности и одговорности човека

н грађаннна, што уз разрађене одредбе о уставности и законитости, суд-

ству и јавном тужилаштвч, народно] одбрани и општини, чини да про-

блематика система буде комплексно и конкретно

друштвено-политичког

регулисана.

Најзад, иако на том плану не уноси неке битније новине већ само

разрађује савезне и републичке Уставне амандмане од 1971. односно

1972. године, Нацрт Устава СР Србије на целовнт начин и у потпуности

регулише проблематику характера Републике као државе и заједнице у

саставу СФРЈ, Нацрт дефиците СР Србију као социјалистнчку демократ-

ску државу засновану на власти и самоуправлању радничке класе и свих

радних луди и као социјалистичку самоуправцу демократску заједницу

радних људи и грађана и равноправнпх народа и народности, засновану

на
самоуправљању радних луди у удруженом раду и
у другим облицима

caiMoynpaßHor удруживања и слободног друштвеног организовања (чл. 1,

ст. 1). При томе, као што je познато, нацрт квалификује СР Србију као

државу српског народа и делова других народа и народности који у тьо]

живе и остварују своја суверена права и у чијем саставу се налазе две

соци]алистичке аутономне покрајине (чл. 1, ст. 2 и 3). Полазећи од ових

идејио-политичких и уставних позиција Нацрт детально и прецизно утврђу-

]е права и дужности Републике и организацију СР Србије уопште, а садр-

жи и начелне одредбе о социјалистичким аутономним покрајинама.

2. Иако, посматран у целини, Нацрт Устава СР Србнје излазн у

потпу'ности у сусрет темељним захтевима уставне реформе и идејним

опредељењима у даљој изградњи социјалистичког друштва у Репуб.шци

 7
ОПШТИ НА НАЦРТ УСТАВА СРС
ПОГЛЕД

и Југославији као целини, вала рећи да нацрт садржи и извесна решења

која би ваљало преиспитати и то управо са становишта доследносхи у

основних циљева уставне реформе. Ограничены обим и сврха

остваривагьу

ове уводне речи не допушта осврт на сва конкретна решења ко ja би,

како рекох, требало преиспитати. Нека овом приликом, и то само приме-

ра ради као и ради давања подстицаја дискусији, буде поменуто следећих

неколико решења;

Тако, на пример, Нацрт Устава СР Србије (чл. 147) предвиђа да

се у скупштини образуј е веће за вршење политичко-извршне функције

скупштине и других послова из надлежности скупштине од општег по-

литичког значаја, a које о одређеним питањима из надлежности скуп-

штине одлучује и равноправно са надлежним већем самоуправных зајед-

ница. Реч je, о које би имало
дакле, телу двоструки карактер карактер

скупштинског дома и карактер политичко-извршног органа скупштине.

Ово би требало
решење неизоставно преиспитати јер постоји основана

бојазан да би оно с обзиром на широке функције и надлежности могло

иостатн доминантно веће у скуггштини, посебно у односу на већа само-

управных заједница.

Даље, Нацрт Устава (чл. 139) предвиђа могућност делегирања деле-

гата у општинске скупштине и само за једну седницу или за временски

период краћи од четири године. Реч je, дакле, о делегатима ad hoc бира-
ним у скупштину. Иако овако има позитивних
решење сбојих страна

(обезбеђује се, на пример, квалификовани састав скупштине приликом

решавања одреВених питања) оно би требало да буде преиспитано јер

садржи и видљиве слабости. Ове слабости

врло леже у томе што се снс-

темом ad hoc не обезбеди континуитет

делегата може да у вођењу поли-

тике скупштине, нити се може остварити пуна одговорност оваквих деле-

гата с обзиром да они одговарају само за конкретну одлуку а не и за рад

и политику скупштине целини.

у

Затим, Нацрт републичког Устава (чл. 159) предвиђа формирање јед-

ног посебног органа који би био састављен функционера који руково-
од

де органима управе и а и
других чланова, у циљу координирања ускла-
ђивања рада органа управе у спровоВењу политике и
извршавању
закона

као и за Ово би
вршење извршно-управних послова. решенье свакако ви-

тало преиспитати због тога што образовагье једног оваквог тела значи фор-

мирање једне врсте владе која je као институција потпуно страна концеп-

цији једног правог скупштинског система, као што се и коси са нашим

хтењима
у погледу положа) а и улоге управе.

Најзад, поменуо бих и нека решења која се односе на органе СР

Србије. Нацрт предвиђа, измеВу осталих, Председништво СР Србије као

потпуно нови орган, Извршно веће као извршни орган републичке Скуп-
штине, као и Републичко веће Скупштине СР Србије као тело које врши
и политичко-извршне послове. С обзиром да функције ових органа нису

довольно издиференциране и да се
у извесно] мери преплићу, постоји

оправдан основ за преиспитивање потребе постојања свих наведених ор-

-I'ана односнп тела са предвиђеним функцијама и надлежностима. Итд.
8
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

11l

Гледано целини, Нацрт Устава СР Србије je комплетан текст са

у

решењима која представљају основу и оквир нашег далег социјалистич-

ког развитка. Наравно, нови Устав Србије, уосталом као ни Устав Југо-

славије, нема амбиција да предвиђа неко идеално друштво. Он ствара

услове и средства помоћу којих радничка класа и сви радни луди могу

да имају одлучујући утицај у даљем развитку социјалистичких друштве-

иих односа. Ако би то било тако, онда доношење овог документа треба

сматратн значајним датумом у изградњи социјалистичког друштва у на-

шој земли. Наравно, при томе не треба имати илузија да се озим Уста-

вом, или било којим другим, могу отклоиити све тешкоће које постоје у

праксн изградње социјалистичког друтптва. Устав треба да буде инстру-

мент радника, радничке класе и свих радних луди као и њихо-

у рукама

вих друштвено-политичких и других организација. У свему томе и ми тј.

Правки факултет има своје одређено место и улогу.

Ар Павле Николић