Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Нови Сад

ИНТЕГРИСАНЕ МЕТОДИЧКЕ АКТИВНОСТИ

(МЕТОДИКА РАЗВОЈА ГОВОРА, МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ,
МЕТОДИКА ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА)

Методички дневник – портфолио за интегрисане методичке активности

Тема пројекта: Неосмишљен назив, тема везана за боје

Професори – методичати: Име и презиме студената, број индекса:

Др. Отилиа Велишек-Брашко 1. Бојовић Катарина 108/18
Др. Милена Зорић 2. Миленковић Јана 46/28
Мср. Милош Васиљевић

Васпитачи/ментори:
1. Мирјана Вукчевић
2. Драгана Мишић

Период интегрисане методичке праксе – Пројектни приступ: 09.03.2020.-13.03.2020.

Адреса и назив објекта: Радничка 20, ПУ „Вилењак“
Узрасна група: 3-4 године
Број деце у групи (Уписано/присутно): 25/13

Нови Сад, 2020

 Увод
Овим путем смо на основу следећих приказа желеле да Вам приближимо наше
искуство на методиичкој пракси. Да прикажемо како смо доживеле ово, шта смо
научиле и како смо се осећале током рада са децом. Показујемо колико смо их научили,
и колико смо ми од њих заправо успели да научимо. Желимо да се види колико смо се
посветиле овоме и да ова пракса за нас није представљала само задатак већ и једно ново
искуство у којем смо уживале. С обзиром да су на узрасту 3-4 године већина њих зна да
опише слике и у фази су „радозналости“ развијају сазнање о свету који их окружује
користећи се у великој мери језиком. И тиме желим ода покажем окако смо ми са њима
равијали конверзацију и бољи контакт.
 Понедељак, 09.03.2020.
(13 присутно)

Први долазак на праксу је протекао упознавањем са децом и

васпитачима/менторима. Након упознавања васпитачи су нас пустили да остваримо
мало бољи и приснији однос са децом како бисмо лакше остварили методичку праксу у
групи. Помогли су нам тиме што су нас упознали са плановима за почетак новог
пројекта који желе да остваре и тај пројекат је био повезан са бојама, мада још није
одређен његов тачан назив
Добили смо информацију да је простор већ мало реорганизован пре него што
смо дошле, васпитачица је померила пар предмета на другачије место ради веће
расположивости простора.
У вртићу се зна да доручак почиње у 8, а завршава се до 9 сати, зависно од тога колико
брзо деца једу. Након доручка је седање на тепих како би се слегла поједена храна и
како бисмо причали са децом шта су протеклог викенда радили. Деца иду у слободну
игру до 11, тако је било данас и након чега ужинају и иду да спавање. Мислимо да не
треба да постоји строго утврђен распоред када ће се и шта дешавати, и да понекад треба
пустити ствари да иду својим током и да се рад одвија континуирано, где се смењују
једна за другом активности.
Деца су током дана имала слободну активност, изузев кратког периода када је једна од
васпитачица (Мирјана Вукчевић) узела да деци прочита приче „Снежана и седам
патуљака“ и „Мачак у чизмама.“ Деци се то допало и била су врло отворена и пришла
нама студенткињама са жељом да им прочитамо ми, а не васпитачи. Са задовољством
смо им читали причее „Ивица и Марица“, „Пепа Прасе“, „Пинокио“ и тако даље...Ово
је временски и потрајало (Слика бр.1).
Слика бр. 1
Деца у наредном периоду прилазе
васпитачима и нама са жељом да
цртају и траже дозволу да узму
папир и прибор за цртање.
Добили су од васпитача
фломастере и папире на којима ће
цртати. Неки су цртали своје
родитеље, нрки браћу, сестре,
неки су пресликавали своје руке
на папиру (Што им је било
прилично занимљиво). Од моје
колегинице и мене тражили су да цртамо нешто за њих како би однели кући и показали
родитељима и за узврат смо колегиница и ја цртеже добијале на поклон.Током ове
активности деци је речено да могу да цртају шта год пожеле, пажљиво су слушала и
размишљајући шта да раде, прешли су на задату активност. Када су завршили
показивали су нам своје радове, и показивали су их једни другима и поредили оно што
су цртали (Своје породице, пријатеље...) Сматрамо да су се васпитачи трудили да
примене методу подстицања, и да смо је ми заједно са њима успешно применили. На
самом крају су деца од стране васпитача и нас добијали похвале за оно што су урадили,
и подстицали смо их да наставе како су до сада радили. Такође смо користили систем
награђивања, и рекли им да ће ако буду добри бити изведени у оближњи парк
„Кравица“.
Слика бр. 2

Облик рада је био индивидуални, свако је

имао свој задатак да сами нацртају нешто по
својој жељи. Задатак је посебно био
прилагођен сваком детету и овакав облик рада
то и омогућава, да се сваком детету
прилагодимо. Користили смо папире А4
формата, беле боје, донели смо фломастере,
бојице. Васпитачице су деци на располагање
дале фломастере зато што сматрају да њима
највише мог уда искажу своје осећаје и њихову
јачину, и тиме су развијали фину моторику
(Слика бр. 2). Они некако дају јачу и
интензивнију боју па су их деца више
користила . Деца су у току слободне
активности била више
фокусирана на нас и више пута прилазила како
бисмо им опет читали приче
Овим путем смо након читаних прича
покушавали да остваримо конверзацију са
децом, и питамо их како им се прича допала, шта су из приче научили како им се
допала, и шта
им је највише привукло пажњу. Од деце смо добијале разне одговоре и приметили смо
да причају доста разговетно и разумно, и приликом тражења приче користе изразе
„молим, и хвала“.
Током дана једини вид активности родитеља је било довођење деце у вртић, пре и
након нашег доласка. Васпитачи у том тренутку нису имали ширу конверзацију са
њима сем што су били заинтересовани да опоравак једног детета.
Сматрамо да је циљ ове активности развој ликовне радозналости, визуелног опажања,
креативности и развој интересовања за ликовне уметности. Изузев тога исходи које
очекујемо су остварење позитивнног односа према ликовној активности, да децу
подстакнемо да буду креативни а истовремено на различите начине прикажу на
цртежима оно што осећају и да развијају и усавршавају своје способности. Желели смо
да им помогнемо и откријемо нешто ново што је њима занимљиво и што их интересује.
Очекује се да деца полако схвате на који начин могу да искажу оно што осећају и да на
овај начин могу да се изразе и кажу шта желе и могу да ураде.
Током остатка дана васпитачи су пустили децу у слободну активност, из разлога што
пројекат није започет, а то су планирали да започну сутрадан 10.03.2020.
Оно чиме су се деца играла и шта им је током дана највише „изазивало“ машту су
пузле, приче и бајке. Трудиле смо се да им приче приближимо нашом интерпретацијом
и глумом, након тога смо приметили да им се то изузетно допало јер су кренули да нас
опонашају. Развијали су и богатили свој речник и говорне способности помоћу горе
наведених прича које смо обрадили.
Утисак:
Оно што се колегиници и мени изузетно
допало је то што смо прихваћене првим
кораком како смо закорачиле у дечју
собу. Поред васпитача ни деца нису
дозволилка да се осетимо као да ту не
припадамо, шта више су нам показала да
нам је ту место тиме
што су одма прионула у игру са нама.
Долазила би до нас и причала са нама
како се зовемо, са киме живимо и зашто
смо ми овде. (Слика бр. 3)
 Уторак 10.03.2020.
(13 присутно)

Заједно са васпитачима током доручка приметили смо да деца све више развијају
теме о бојама. Зато су одлучили да пратећи дечје идеје званично отворе пројекат о
бојама, назив је и даље непознат.Организација простора овај пут је била препуштена
деци. Премештала су сточић на којем се налазе чаше у бојама, које су налик онима које
желимо у даљој активности да користимо да обојимо макароне. (Слика бр. 1)
Слика бр 1

Васпитачи су купили
макароне које су деца
утапала у различите боје.
Понуђено им је да боју
одаберу и да ли за
активност желе да користе
пинцету или да се служе
својим рукама. Након
измешаних боја и
припремљене активности,
по групама смо позивале
децу да седну за сто,
долазили су у групицама по троје. Кроз активности деци је приближен свет боја и дата
им је могућност да сами истраже шта се догађа мешањем две боје. Научила су да
утапањем неког предмета (У овом случају макарони) успевају да тај предмет обоје.
Деци су понуђене три основне боје- плава, црвена и жута, а затим и остале изведене
боје, када су претходно сами пробали да их направе мешањем основних боја. Неколико
деце тражило је нове посуде, а други су нову боју додавали у онбу коју су већ мешали
са водом. Деца су са усхићењем посматрала како се плава и црвена боја претварају у
љубичасту. Поново је активност била усмерена на самоучење, а мање на исход и
резултат. Приближен им је свет боја и дата могућћност да сама истраже шта се ту
дешава и како боје настају. Посматрала су колегиницу и мене како то радимо и уз малу
нашу помоћ су се упознали са још неким од изведених боја које претходно нису знали...
Ову активност су радили пар сати након доручка, оквирно око 10, 10:30. Након доручка
су прво имали слободну активност, а затим су својевољно прионули у ову. Она је
трајала око 45 минута, док деца нису обојила и поређала своје макароне и
заинтересовала се за нешто друго.(Слика бр 2)
Слика бр. 2
Очекивали смо да ћемо овим путем
помоћи деци да спознају осећај боја
у рукама, да обогате своје говорне
способности и да препознају те исте
боје које смо користили. Путем ове
активности/игре развијају и фину
моторику и физичке способности
тако што су стискали макароне и
умакали у боје и ваљали док не
обоје целу макарону. (Слика бр. 3)
Циљ ове активности је да децу подстакнемо да памте боје и примећују их у свету који
нас окружује а његовом остварењу су допринеле сликовнице и књиге.
Током реализовања активности користили смо методу подстицања и учили их како да
развијају своје физичке способности и фину моторику. Упознали смо их са ликовним
елементима као што су облик, боја, текстура и тако даље...Захваљујући храпавој
текстури макарони доста су се посветили упознавању овог ликовног елемента.
Користили смо темпере, тацне, макароне, чаше, палете за мешање боја, четкице и воду.
Као и претходног дана, наш боравак ту је готов након што су деца заспала.

Слика бр. 3
 Среда 11.03.2020.
( 14 присутно)

Дан започиње као сваки претходни, простор је био налик претходним данима
како е иначе распоређено све у соби. У овом случају смо само због обављања
активности везане за пројекат један сто смо издвојили и на њему поставили прибор.
Активност је почела у периоду пре ужине, око 10 сати, и трајала је тридесетак
минута. У складу са пројектом и жељама деце одлучили су да правимо почетни пано
„Палета ручица“. Исекли смо папир у облику палете и помоћу темпера ишарали смо
деци руке бојама које су они желели.(Слика бр. 1)
Слика бр. 1

Деци је било занимљиво и држало

им је пажњу. Припремили смо
папир и темпере како бисмо
започели активност. Деца су
појединачно прилазила и
колегиница и ја смо им заједно са
васпитачицама сипале темпере на
руку и помагале да целу шаку
покрију бојом. Затим смо им
показали како да руку ставе на
папир како би даље наставили сами. Размазивали су боју по рукама и исте те ручице
чврсто залепили за папир и одушевљено су гледали како за њима остаје траг у боји, и
то у величини њихове шаке.(Слика бр. 2)
Слика бр . 2

Ишло им је од руке то што су

радили само што је некима било
тешко да одвоје прсте како би се
лепо видела читава шака. Радили
су групно, по четворо деце
прилазећи да им Мирјана,
Драгана, колегиница и ја
објаснимо, и помогнемо да
офарбају руке и како да их ставе
на папир са раздвојеним прстима.
Упознали смо их са учешћем у групном раду, придржавали су се режима, тока и рада у
активности. На крају су понављали и вежбали научене боје, и процесе како оне настају,
што је такође и метода вежбања и навикавања.
Циљ је био да деца осете боју (У обом случају темперу) на својим рукама и науче какав
је то осећај, и како руке изгледају прекривене бојом. Деца су својим радом прекрила
скоро читаву палету за пано. Очекује се да ће осетити како то изгледа када могу да
пренесу своје руке на папир а такође и да почну да располажу рукама, шаком и
прстима, да схвате да су способнији и да могу много више уз минималан труд да
постигну. Више у следећим прилозима (Слика бр. 3, 4, 5)
Слика бр. 3

Слика бр. 4

Слика бр. 5
 Четвртак 12.03.2020.
(14 присутно)

Како је овај дан текао, највише интересовања су показали за одлазак у шетњу и

игру. Кроз т оће развијати пројекат са бојама који смо започели.
Васпитачице и ми одводимо децу у шетњу и у игру како би опазили око себе
боје које смо обрађивали. Вођење деце на игралиште под називом „Кравица“ испред
ПУ.
Између доручка и ужине заједно са децом отишли смо у шетњу. Упознавали смо их са
околином а она су нам користећи претходно научено и опажајући околико око себе
говорила и приказивала боје. Деца су узбуђено шетала и у природи распознавала боје,
као на пример: „Дрво има зелено лишће, цвет је плав (Слика бр.1), овај тобоган на
којем се спуштам је црвен (Слика бр.2)...“ Опажали су кроз шетњу боје у природи и са
нама причали о тим бојама и себе проверавали да ли тачно говоре.Кроз све то је
наравно остало времена и за игру, којој су се придружили и васпитачи (Слика бр. 3).
Циљ ове активности је да деца око себе успеју да уоче боје. Да развијају говорне
способности изговарајући називе тих боја и како настају, тиме богате свој речник.
Од деце се очекује да развијају памћење и да им у сећању остане, које све боје постоје.
Такође да развијају мишљење и машту, мешају све боје, очекује се да науче како се боје
мешају и шта тим мешањем настаје. Очекује се да деца науче да опажају, како када се
тиме бавимо тако и у току слободних активности, на пример у данашњој шетњи где се
налазе те боје, да опазе више нијанси тих боја, и да се њима занимају.
Користили смо групни облик рада водећи рачуна да сва деца буду заједно, да ниједно
не буде изостављено из учешћа у комуникацији. Користили смо овај облик рада како би
деца учила заједно и самим тим научила да раде и учествују у тиму.
Пропитивањем деце смо користили методу вежбања и навикавања. Деца вежбају
понављање боја распознавањем истих, труде се да их памте и да им остану увек у
памћењу. Деца практично учествују у раду и понављању и вежбању наученог.
Организација простора је као и претходних дана, највише времена смо проводили
напољу у природи, сходно тиме простор је остао непромењен. Али смо се држали
режима времена и вратили се таман за ужину и спавање.

Слика бр. 1
Слика бр. 2

Слика бр. 3
 Петак 13.03.2020.
(16 присутно)

Дан је отпочео као сваки претходни доручком, седањем на тепих и причањем о

томе како смо провели викенд. Пар деце више је дошло овај дан, и мало се одужило
причање после доручка, разговарали смо са децом заједно са васпитачима, како су се
провели код куће, зашто нису били у вртићу, и пошто смо често добијали одговоре
„били смо прехлађени.“
Питали смо их ко се бринуо о њима, како се сада осећају и тиме их мотивисали
да што више причају и развијају говорне способности, јер причајући су користили пуне
реченице, на неки начин исказивали своја осећања. И након тога смо неприметно
прешли на наш пројекат који још није добио потпун назив., Оно што смо данас радии је
песмица:

Донео ми деца Једна беше оштра

Бојице са пута На оштрици трна
Тања узе једну Њу узе Јасмина
То је била жута То је била црна

Видех како бојише Тад Стефана видех

Тожно гледа Сава Како поглед скрива
Поклоних му једну И њему сам дао
То је била плава То је била сива

Свака беше сјајна Дека гледа тату

Дугачка и дрвена Чуде се обојица
Једну узе Борис Имам само кутију
То је била црвена Ал празну без бојица.

Да поклоним и њој
Замоли ме Јелена
Дао сам јој једну
То је била зелена

„Дај и мени једну“

Побуни се јела
И њој дадох једну
То је била бела

Покушали смо да на неки начин путем риме, асоцирамо децу на боје, да видимо колико
су упамтили и васпитачица је села и читала песму чекајући реакцију детета. Песмицу је
читала васпитачица Мирјана.(Слика бр. 1) Колегиница и ја смо се доста унеле у овакву
врсту игре/активности и док су деца размишљала која је то боја трудили смо да ту боју
нађемо на себи или предметима које поседујемо и ту боју покажемо.
Очекивајући да ће боју препознати и да ће је изоговрити, у већини случајева су то и
успели, када погоде боју шетали су по соби и показивали предмете са тим
бојама.(Слике бр. 2,3 и 4)
Такође смо неке од предмета васпитача, и неке од предмета по соби наређали на сто
поред и пустили их да сами примете које су боје у питању. (Слика бр. 5)

Слика бр. 1
Путем ове игре смо користили методу
вежбања и навикавања и тиме проверавали знање
деце и да ли су упамтили он ошто смо путем игре
покушали да научимо. Распознавали смо методику
упознавања околине тако што смо их пуштали да се
крећу собом и примећују у стварном животу оне боје
које учимо, и тиме упознају ближе своје окружење.
Васпитачи/менторки Мирјана и Драгана су се
налазиле испред њих и уз нашу малу помоћ
усмеравале децу како ова игра функциониште,
мислим ода је овде коришћен фронтални облик
рада, васпитачи и деца се налазе једни испред
других и васпитачи очекују групни или појединачан
одговор од деце на песмицу.

За ову активност простор није био

реорганизован, соба је изгледала као и сваког другог
дана, а што се тиче родитеља у конкретно овој
активности нису пуно учествовали.

Након ове активности су опет ишли напоље, и кроз игру истраживали.

Слика бр. 5
Слика бр. 2

Слика бр. 3
 Циљ ове активности је био да мало даље развијемо овај пројекати покушамо
више да се удубимо у тему, радећи нешто занимљиво, како смо већ навеле овим путем
нисмо само учили боје. Овим путем смо учили њихов правила изговор, овим путем смо
учили да користимо наша опажања, и овим путем смо упознавали боље оно што нас
окружује.
Сматрамо да је ова активност прошла успешно јер су деца показала своје
интересовање за тему, и песма је поприлично допринела њиховом учењу и сазнању.
 Утисци и доживљаји:

Током методичке праксе смо и најлепшем смислу те речи уживале са овом

дечицом. Колико год да се на пракси појавимо са нашим проблемима и свакодневним
обавезама, када се неколико деце пред нама појавило са неким од њихових „проблема“
за игру, и говорило шта им не одговара, па чак и тужакало, све се мења. Када смо
схватиле да ова, нама ситница, њима преокреће живот одма смо промениле
перспективу о томе шта је велико а шта мало. Мало смо постале свесније и сагледале
смо ствари из другог угла, свесније смо њиховог малог света и онога што је њима
важно.
У току праксе, док смо се играле са децом некако је постало приметно да у
њиховом свету ништа не иде по плану, она нас уче да будемо флексибилнији и да се
прилагодимо ситуацији, што је доказало да у неким случајевима можемо ми много да
научимо од њих.
Сматрамо да смо током праксе дале све од себе да испунимо очекивања наших
васпитача/ментора и да смо успеле да освојимо децу. Искуства је било доста, како смо
се са децом играле, и колико су нам прирасла срцу у тих пар дана проведених у вртићу.
Генерално предшколском установом смо одушевљене и у неким тренуцима посматрања
васпитача смо научиле како треба да се обраћамо деци и како да им постављамо
питања, шта од деце можемо да очекујемо и како да се поставимо. Није било лако и
нисмо очекивали да ће нас деца толико брзо прихватити, тиме сматрамо да смо добро
одрадиле овај задатак. Криво нам је што је због овог стања наша методичка практична
ускраћена за целу недељу јер смо могле много тога да пробамо.Када погледамо себе
задовољне смо ономе што смо успеле, и колико смо допринеле развијању овог пројекта
који је започео нашим доласком. Уз помоћ васпитача смо училе како да саставимо пано
и како да започнемо неку активност која ће одржати пажњу деце колико је то потребно,
деца нису одбијала да сарађују са нама и радо су прилазила. Наш рад процењујемо
добрим и надамо се да је та процена и од стране васпитача/ментора, увек можемо
радити боље и увек можемо више напредовати. Рад са децом можемо развијати, наш
конкретно рад увек може напредовати ако смо њему оволико посвећени. Доста смо
напредовале с обзиром на сећања на стручне праксе где наш допринос није био
оволики, и наше учешће је помогло деци да се опусте.
Оно што смо установиле и потврдиле а било је већ познате је, да је свако дете
непроцењиво вредно, и да је њихов свет исто онолико важан колико и наш.

Литература:
1. Булатовић, А. (2019). Методика упознавања околине : приручник са
практикумом : за студенте високих школа струковних студија за образовање
васпитача / Нови Сад : Тампограф
2. Нишевић, С. Маринковић, Л. (2013). Психологија детињства и адолесценције /
Нови Сад : Mediterran publishing