1.

Nabroj osnove funkcije discusa artikularisa :

 pravilno distribuiranje sile na vecu povrsinu,
 ublazava dejstvo prejakih I iznenadnih sila,
 kompenzuje nekongruentnost a.povrsina,
 obedzbedjuje citav dijaspazam pokreta bez ostecenja.
2. Kolateralni diskalni ligamenti vezuju diskus artikularis za med i lat pol kondila i omogucuje cistu
rotaciju izmedju kondila i diskusa u donjem zglobnom prostoru
3. Sinapticka veza izmedju zavrsetka motornog nerva i postsinapticke membrane misicnog vlakna naziva
se MOTORNA PLOCA
4. Kod vecine odraslih osoba maximalna elektricna aktivnost u elvatorima mandibule u toku habitusnog
zvakanja upola je manja od elektricne aktivnosti pri maximalnoj radnoj zagrizajnoj sili.
5. U elektromiografiji period tisine oznacava kratak zastoj u elektricnoj aktivnosti misica zatvaraca
nakon njihove kontrakcije i najmanja elektricna aktivnost u elevatorima u polozaju fizioloskog
mirovanja DV-e
6. Goldzijevi tetivni receptori:
 TACNI ODGOVORI – ima ih znatno manje , manje su osetljivi, reaguju na kontrakciju
 NETACNI – reaguju na istezanje , su snabdeveni aferentnim i eferentnim nervnim zavrsetcima
te omogucuju modulaciju misicne aktivnosti
7. Put donje vilice u IKP determinisan je :
 TACNI ODGOVORI –funkcijom misica, preziznom kontrolom proprioceptora parodoncijuma
 NETACNI – individualnim nagibom zg,vodjenja, oblikom i nagibom prednjeg vodjenja,
nagibom i oblikom okl,ravni
8. Vertikalna dimenzija okluzije lica u polozaju fiz mirovanja mandibule odredjena elektromiografski je u
proseku 2-4 mm veca od klinicki odredjene ver.dimenzije mirovanja
9. Precizna lokacija projkcije TSO i reg. Prostornog odnosa izmedju gornjeg zubnog niza su neophodni da
bi se u artikulator preneo :
 TACNI ODGOVORI = radijus sarnirske krenje donje vilice, individualni nagib okl ravni, tacan
antero-posteriorni i vertikalni polozaj modela u prostoru artikulatora
 NETACNI= precizan nagib sag kon putanje, tacna vertikalna dimenzija okluzije, centralni
polozaj mandibule prema maxili
10. Koje registrate treba uneti u polupodesivi artikulator da bi simulirao sarnirsku krenju donje vilice:
 Staticki registrat propulzije
 Staticki reg laterotruzije
 Reg.centralne relacije
 Prostorni odnos maxile I centara rotacije mandibule

11. Dijagram granicnih kretnji u sagitalnoj ravni po POSELTU

 Max propulzija
 Interkuspalni polozaj
 Centralni polozaj
 Put iz sarnirskog u translatorno otvaranje usta
 Max otvaranje usta
 Fiziolosko mirovanje
12. Polupodesivi artikulatori nemaju mogucnost da simuliraju sve komponente trodimenzionalnih kretnji
donje vilice. Stoga je podesavanje zglobnih vodjica artikulatora potrebno registrovati sto kraci segment
protruzije (laterotruzije)
13. Utvrdjeno je da parafunkcijsa misicna aktivnost deluje stetno na sve strukture OF sistema. Navedi
glavne razloge za to ???
 sile su jakog intenziteta
 sile su horizontalne
 medjuzubni kotankt se ostvaruje u ekscentricnim polozajima mandibule
 dugotrajna izometrijska kontrakcija odredjene grupe misica
 protektivni refleksi nisu uvek prisutni
14. Defleksija – kontinuirano skretanje mandibule na obolelu stranu tokom celog puta otvaranja usta
15. Devijacija- svako pomeranje sredine donje vilice u stranu tokom otvaranja usta koje medjutim
nestaje u zavrsnim fazama otvaranja usta.
16. Kod pacijenata sa znacima i simptomima CMD period tisine u mastikatornim misicima je skracen
17. Artikulaciona povrsina TMZ histoloski se sastoji iz :
 Artikulaciona zona
 Proliferativna zona
 Zona fibrozne hrskavice
 Zona kalcifikacije hrskavice

18. Anteriorna povratna disloakcija discusa je poremecaj u funkcionisanju diskusno kondilnog kompleksa
pri kome je diskus dislociran napred i odnosu na svoj fizioloski polozaj kada se mandibula nalazi u
polozaju maximalne interkuspacije
19. Pozitivan terapijski efekat stabilizacionog splinta kod pacijenata CMD se objasnjava time sto ova
nadoknada :

 Stabilizuje kodnilae u fizioloski optimalnom polozaju

 Uspostavlja harmonican odnos izmdjeu TMZ-ova i okluzije
 Obezbedjuje max.br. kontakata izmedju potpornih kvrzica donjih zuba i splinta u
centralnom polozaju DV-e
 Nesmetano vodjenje ocnjakom pri protruziji i laterotruziji
 Podizanje vertikalne dimenzije za oko 2 mm

20. Osnovni principi bilateralno uravnotezene okluzije su :

 Stabilni kontakti izmedju potpornih kvrzica i antagonista u centralnom polozaju

 Nesmetano vodjenje mandibule svim zubima na radnoj strani uz istovremeno prisustvo
balansnih kontakata izmedju jednog ili vise parova antagonista na neradnoj strani
 Nesmetano vodjenje mandibule prednjim zubima pri protruziji, ali u istovremeno postojanje
obostranih balansnih kontakata izmedju jednog ili vise parova antagonista u predelu bocnih
zuba

21. Deflektivni kontakti na putu RKP-IKP su

  Na distalnim padinama potpornih kvrzica i grebena donjih bocnih zuba
 Na medijalnim padinama potpornih kvrzica i grebena gornjih bocnih zuba

22. Prisustvo imedijatnog pomaka mandibule u stranu zahteva da kvrzice budu nize na neradnoj strani
23. Postojeci IKP mandibule se ne moze prihvatiti kao referentni u toku okluzalne terapije:
 Ukoliko su polozaj i oblik okluzalne ravni poremeceni gubitkom zuba i naknadnim
migracijama zuba
 Ukoliko su postojeci kontakti antagonista nestabilni
24. Vertikalne determinante okluzalne morfologije determinisu visinu kvrzica i dubinu fosa pri
rekonstruktivnim intervencijama. Koje od od nabrojanih determinanti zahtevaju nize kvrzice:
o TACNI ODGOVORI – mali nagib sagitalne kondilne putanje, mali Benetov ugao, veliki
nagib okluzalne ravni
o NETACNI – plitka Speova kriva, veliki nagib sag kon putanje

25. Okluzalna trauma je rezultat:

 Delovanja ekscesivnih okluzalnih sila na pojedine zube ili grupu zuba u uslovima zdravog
parodoncijum
 Delovanje fizioloskih sila na pojedine zube ili grupu zuba u uslovima obolelog parodoncijuma

26. Nagib sagitalne kondilne putanje i nagib incizalne putanje u odnosu na ref horizontalnu ravan lobanje
inosi 45 stepeni, a nagib okluzione ravni 20 tepeni. Da bi pri protruziji mandibule doslo do disokluzije
bocnih zuba nagibi protruzionih inklinacija njihovih kvrzica treba da BUDU IZMEDJU 20 i 45 stepeni

27. Ukoliko postoji, pomak mandibuleu u stranu u toku lateralne kretnje i ima tri karakteristike VREME,
IZNOS, SMER . Koja od ovih najvise utice na okluzalnu morfologiju bocnih zuba ? VREME

28. Pri okluzalnoj terapiji na prirodnom zubiku , veci Benetov ugao omogucuje izradu nadoknada sa visim
kvrzicama na neradnoj strani

29. Analizom okluzije utvrdjene su laterotruzijske smetnje na zubu 36 i mediotruzijske smetnje na zubu 16
pri krtnji mandibule u levo. Selektivnim brusenjem treba redukovati :
 Unutrasnje inklinacije BK 26
 Spoljne inklinacije BK 36
 Unutrasnje inklinacije LK 16
 Unutrasnje inklinacije LK 46

30. Da bi se procedura selektivnog brusenja ostvarilo vodjenje ocnjakom potrebno je eliminsati sve
kontakte izmedju prednjih i bocnih zuba sem centralnih kontakata i kontakata izmedju gordnjeg i
donjeg ocnjaka RADNE strane
31. Bilateralni kontakti bocnih zuba pri protruziji mandible kod nosioca totalnih proteza sa velikim nagibom
sag kon putanje mogu se ostvariti
 TACNI ODGOVORI = upotreba visih kvrzica, povecanje radijusa sag kompenzacione
krive, smanjenjem vertikalnog preklopa

32. ANGLE klasa II/ 2 karakterise veliki vertikalni preklop a mali horizontalni preklop prednih zuba
33. Gornji snop lat pterigoidnoh misica se aktivira pri ZATVARANJU USTA,a donji snop pri
OTVARANJU usta
34. Metode pasivnog iznalazenja centralnog polozaa mandibule

 Bimanuelna tehnika
 Push –back
 Mek Kolum

35. Gotski luk

A desn laterotrzija
B-leva laterotruzija
C-protruzija
D- centralni polozaj

36. Osnovna obelezja nefizioloske okluzije

 Nestabilan polozaj kondila u zglobnim jamama

 Poremecaji u funkcionisanju fizioloske sprege kondil-diskus
 Anatomski nepravilan polozaj i poredak zuba
 Gubitak veceg broja prirodnih antagonista
 Poremecen odnos zubnih nizova
 Razlika izmedju centralne relacije i interkuspalnog polozaja veca od 2 mm
 Nefizioloska funkcija mastikatornih misica

37. Vrednost ANB ugla kod I skletne klase je od 2-4,a kod II – preko 4 stepena, kod III manje od 2.
38. Pripoji milohyoideusa- gornji – linea milohioidea, raphe milohyoideae,donji- telo hioidne kosti
39. Pripoji m,digastricus venter anterior – gornji – fovea digastrica, Donji- hioidna kost
40. Slika TMZ-a obavezno paziti da se ne napise ligament nego M.PTERIGOIDEUS LATERALIS
41. Glavni aferentni senzitivni putevi su : tracus bulbotalamicus i tracus spinotalamicus
42. Pomocna jedra n.trigeminusa :
 nucleus motorius nervi trigemini ,
 nucleus.sensorius superior n.trigemini
 Nucleus tracus spinalis nervi trigemini
 Nucleus accesorius mesencefalius n.trigemini

43. Inhibitorni Refleks M.massetera je MONOSINAPTICKI, nadrazaj nastaje u misicnom vretenu , i

dolzai do zatvaranja usta.
44. Zvacna sekvenca je ukupan broj zvacnih ciklusa od unosenja hrane do trenutka gutanja.
45. Zvacni ciklus put koji mandibula predje od napustanja interkuspalnog do polozaja ponovnog
vracanja u taj polozaj.
46. Faze gutanja : oralna, faringelana, ezofagealna
47. Koji ligamenti ogranicavaju rotaciju u zglobu? Kolateralni discalni ligamenti
48. Koji se polozaj koristi kao referentni kod izade repozicionog splinta – iznos protruzije nakon klika u
zglobu
49. Osobine fizioloske okluzije :
  Podjednak i simultan kontakt svih zuba kada se kondili nalaze u svom fizioloskom polozaju
 Nesmetano vodjenje prednjim zubima
 Disokluzija svih bocnih zuba pri protruziji
 Neometano vodjenje ocnjakom ili grupom zuba na radnoj strani pri laterotruziji
 Disokluzija svih zuba na neradnoj strani pri laterotruziji
 Prisustvo slobodnoh interokluzalnog prostora u polozaju fiz mirovanja

50. Kada mozemo koristiti IKP kao referentni

 Ukoliko se kretnje odigravaju bez znacajnih smetnji

 Ukoliko nema znakova parafunkcije misica
 Ukoliko nema traumatske okluzije

51. Delovi discusa articularisa su:

 Prednje zadebljanje-anulus anterior

 Zadnje zadebljanje-anulus posterior
 Intermedijalna zona
 Bilaminarna zona